1.POJAM UPRAVE- Uprava predstavlja jednu od vie dravnih pravnih f-ja, pri emu se ovim terminom oznaavaju i subjekti.

Pojam uprave se moe odrediti na 2 osnovna naina u organskom i funkcionalnom smislu. -Organski pojam uprave - organi uprave se odredjuju tako to se kae da predstavljaju one dravne subjekte koji vre upravnu delatnost. -U funkcionalnom smislu - funkcija u drutvenim naukama znai ukupnost medjusobno povezanih i uskladjenih zadataka i poslova. Postoje 2 osnovna pristupa za definisanje pravne funkcije 1) u formalnom smislu se za definisanje upravne funkcije trae neki spoljni kriterijumi. 2) u materijalnom smislu se pod upravnom f-jom podrazumeva odredjena delatnost drave. 2.ISTORIJSKI RAZVOJ UPRAVE I UPRAVNOG PRAVA Upravno pravo je relativno mlada nauna disciplina. UP vue korene iz Francuske, a nastalo je sa pojavom buroaske revolucije, kada je buroazija imala za cilj da ogranii upravnu vlast monarha i da upravu regulie pravnim normama kroz zakonodavnu aktivnost parlamenta. Da bi se UP konstituisalo kao posebna grana prava, bilo je potrebno da uprava bude regulisana posebnim upravno-pravnim normama. Pojava posebnih upravno'pravnih normi na naem podruju datira od kraja 19.veka. U Jugoslaviji izmedju II Svetskog rata najznaajniji izvor upravnog prava bio je Zakon o optem upravnom postupku iz 1930. Donet je zakon o upravnim sporovima 1952.god, a doneti su i zakoni o optem upravnom postupku i Zakon o dravnoj upravi. Uporedo se razvija i nauka o upravnom pravu. 3.UPRANO PRAVO KAO GRANA PRAVNOG SISTEMA Upravno pravo predstavlja granu prava koja je sastavljena od odredjenih pravnih normi. Svaka grana prava predstavlja skup pravnih normi, medjusobno povezanih i uskladjenih u pravne institucije, koje su zasnovane na istim osnovnim naelima, povezane u granu prava. Predmet upravnog prava, kao i svake druge grane prava, predstavljaju odredjeni drutveni odnosi, koji su uredjeni normama. UP se odredjuje kao skup pravnih normi koje se odnose na upravu, njenu delatnost, postupa i organizaciju. 4.IZVORI UPRAVNOG PRAVA U materijalnom smislu se pod izvorima prava podrazumevaju drutveni inioci koji stvaraju pravo, dok se u formalnom smislu smatraju oblici u kojima se izraavaju materijalni izvori prava, oblici u kojima se javlja, a to su opti pravni akti. U formalnom smislu, najvii pravni akt zemlje je USTAV. Ustavo su regulisane osnove politikog i ekonomskog uredjenja zemlje, brojne norme o organizaciji dravne vlasti o najviim organima. U ustavu su sadrane norme o pravu na naknadu tete prouzrokovane nezakonitim radom dravnih organa, imalaca javnih ovlaenja, o pravu na albu pokrajinskih i lokalnih organa. Kao neposredan izvor upravnog prava ustav se javlja u onim situacijama ako se pojednine odredbe ustavadirektno primenjuju, bez das u razradjene zakonima i drugim propisima. Kao posredan se javlja u onim situacijama kada se opte norme ustava ne primenjuju direktno, nego se primenjuju zakonske odredbe kojima se norme razradjuju. Drugi po formalnoj snazi su MEDJUNARODNI UGOVORI, ukoliko su potvrdjeni u skladu sa ustavom. Znaaj medjunarodnih ugovora kao izvora upravnog prava je mali.

Najznaajniji formalin izvor je ZAKON. Zakon je pravno-formalni pojam, opti pravni akt koji u posebnom postupku i u posebnom obliku donosi skuptina. Kao izvor upravnog prava javljaju sebrojni materijalno-pravni zakoni kojima se uredjuju prava i obaveze u pojedinim oblastima dravnog ivota. Sledei izvori upravnog prava su PODZAKONSKI OPTI PRAVNI AKTI. Imaju niu pravnu snagu od zakona. Skuptina je ovlaena da utvrdi autentino tumaenje zakona. Najvaniji podzakonski opti akt skuptine je odluka. Drugu grupu podzakonskih optih akata ine podzakonski akti vlade, a podzakonski propis vlade je uredba. Treu grupu podzakonskih optih akata ine podzakonski propisi uprave, a propisi su pravilnici, naredbe, uputstva. 5.UPRAVNO-PRAVNI ODNOS Upravno pravni odnos predstavlja jednu vrstu pravnih odnosa, to znai da je u pitanju drutveni odnos ureen pravnim normama. Upravno-pravni odnos se uspostavlja radi zatite i ostvarennja javnog interesa. Upravno-pravni odnos predstavlja pravni odnos koji se uspostavlja izmeu pojedinaca ili organizacije sa dravom povodom otvaranja nekih prava i obaveza stranaka u nekoj dravnoj stvari. Uloga predstavnika drave se sastoji u tome da strankama omogui ostvarenje prava, da nametne obaveze tako da bude u skladu sa javnim interesom. 6.POJAM ORGANA UPRAVE U subjektivnom smislu se pod organom podrazumevaju konkretni pojedinci koji vre zadatke i poslove odredjenog organa. U objektivnom smislu organ se posmatra kao organizacija, pa se uzimaju u obzir svi elementi organizacije, a ne samo ljudi. U pravnom smislu se pod organom podrazumeva nosilac odredjenih ovlaenja i dunosti, odn.nadlenosti. -Organ uprave predstavlja subjekte koji u ime i za raun drave obavlja odredjene dravne zadatke i poslove. Organi uprave predstavljaju posebnu vrstu dravnih organa osnovanih da vre upravnu delatnost kao svoju osnovnu delatnost. 7.OBELEJA ORGANA UPRAVE Obeleje organa uprave se tie njihove osnovne delatnosti, upravne delatnosti. Organi uprave predstavljaju organe vlasti koji imaju mogunost autoritativnog istupanja. Osnovni zadatak organa uprave je da autoritativno uredjuju pojedinane pravne odnose, kao id a nameu svoju volju pojedincima kroz vrenje upravnih radnji. Organi uprave autoritativno istupaju i prilikom vrenja upravnog nadzora i prilikom izdavanja javnih isprava. Organi uprave su dravni organi koji neposredno rade na ostvarivanju i zatiti javnog interesa. 8. PRINCIP FORMIRANJA ORGANA UPRAVE Postoje tri osnovna principa 1) REALNI- Prema ovom principu organi uprave se formiraju s obzirom na vrstu poslova kojim se bave. Realni princip obuhvata dva momenta s jedne strane vrsta posla moe biti odredjena prema materiji, a s druge strane prema slinosti radnih operacija. a) Resorni princip formiranja organa uprave se bazira na slinosti zadataka-poslova, odnosno na materiji koja pripada jednoj upravnoj grani drutvenog ivota. b) Funkcionalni princip- Grupe poslova, medjusobno povezanih i uskladjenih, koji se zasnivaju na istim naelima za realizaciju, nazivaju se funkcijama. Razlikuju se 3 vrste poslova reavanje u upravnim stvarima, vrenje upravnog nadzora i vrenje strunih poslova.

2) TERITORIJALNI PRINCIP formiranja organa uprave se bazira na kriterijumu podruja na kome organ uprave vvri svoju delatnost. Ovako obrazovani organi uprave obavljaju vie razliitih aktivnosti, ali na istoj teritoriji. 3) PERSONALNI PRINCIP - Organi uprave obrazovani na personalnom principu vre razliitih zadataka i poslova, ali u odnosu na odredjenu kategoriju lica. 9. VRSTE ORGANA UPRAVE 1. Centralni i lokalni organi uprave - Centralni su oni organi koji se obrazuju za itavu teritoriju drave, a lokalni organi svoju delatnost vre na uem delu teritorije. 2. Centralni i podruni organi uprave - Centralni organi obavljaju svoje zadatke i poslove na itavoj teritoriji, a podruni na izvesnom delu teritorije. 3.Samostalni i organi uprave u sastavu samostalnih organa -Samostalni organi uprave uspostavljaju direktne odnose sa predstavnikim i izvrnim organom, dok su odnosi organa u sastavu posredni (preko samostalnog organa). 4. Vii i nii - Vii organi su oni koji su hijerarhijski nadredjeni odredjenim niim organima. 5. Organi uprav vieg i nieg stepena - Organi nieg stepena su oni koji odluuju u prvom stepenu u upravnom postupku, dok su organi vieg stepena drugostepeni organi. 6. Opti i posebni - Opti organi uprave obavljaju sve upravne poslove na odredjenom podruju,a posebni vre upravne poslove u pojedinim oblastima drutvenog ivota. 7. Oruani i civilni - Oruani organi raspolau orujem. U oruane spadaju vojni i policijski organe, a u civilne svi ostali. 10.OBLICI ORGANA UPRAVE Osnovni oblik organa uprave je ministarstvo. Pored ministarstva postoje inspektori i direkcije. Ministarstvo je osnovni organ uprave koji se obrazuje za vrenje upravnih poslova u jednoj ili vie upravnih grana. Uprava se obrazuje za izvrne i s njima povezane inspekcijske i strune poslove. Inspektorat je takav organ koji se obrazuje za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora i za obavljanje s njima povezane strune poslove. Direkcija se obrazuje za strune i snjima povezane izvrne poslove koji se odnose na privredu. Kao organ uprave obrazovana je agencija za zatitu ivotne sredine. 11.NAELA DELOVANJA ORGANA DRAVNE UPRAVE 1. Naelo samostalnosti i zakonitosti podrazumeva da organi dravne uprave vre svoje poslove bez iijeg uticaja, a rade na osnovu ustava, zakona, drugih propisa i optih akta. 2. Naelo strunosti, nepristrasnosti i politike neutralnosti znai da organi uprave postupaju po pravilima struke, nepristrasno i politiki neutralno i duni su da svakom omogue jednaku pravnu zatitu u ostvarivanju prava,obaveza i pravnih interesa, 3. Naelo delotvornosti u ostvarivanju prava stranaka ima slinosti sa naelo, efikasnosti upravnog postupka i podrazumeva das u organi uprave duni da strankama omogue brzo i delotvornoostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa. 4. Naelo srazmernosti i potovanja stranaka- organi uprave duni su dapotuju linost i dostojanstvo stranaka.

5. Naelo javnosti rada - organi uprave duni su da javnosti omogue uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se utvruje slobodan pristup informacijama od javnog znaaja. 12. POSEBNE ORGANIZACIJE ne prestavljaju organe uprave je rim upravna delatnost nije osnovna delatnost. Posebne organizacije su takve organizacije koje drava obrazuje radi obavljanja strunih is a njima povezanih poslova. Njihova osnovna delatnost je neka struna delatnost.posebne organizacije imaju mogunost autoritativnog istupanja. Na elu posebnih organizacija se nalazi director koji rukovodi njihovim radom. Direktora postavlja vlada na 5 godina. 13. JAVNE AGENCIJE prema zakonu o javnim agencijama,javna agencija je organizacija koja se osniva na razvjne, strune i regulatorne poslove od opteg interesa. Agenciju mogu osnovati vlada, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Javne agencije imaju svojstvo pravnog lica i finansijsku samostalnost. Imaju samostalnost u obavljanju delatnosti. Organi javne agencije su director i upravni odbor. Nadzor nad radom javne agencije vri ministarstvo u ijem delokrugu su poslovi javne agencije. 14.NBS je centralna banka republike Srbije koja obavlja f-je utvrdjene zakonom o NBS i drugim zakonima. Samostalna je i nezavisna u obavljanju svojih f'-ja utvrdjrnih zakonom i za svoj rad je odgovorna Narodnoj skuptini. Osnovni cilj joj je postizanje i odravanje stabilnosti cena. Ona vri upravna ovlaenja to znai da ima mogunost autoritativnog istupanja. NB predstavlja jedinstvenu organizaciju, sedite joj je u Beogradu. Radi obavljanja svojih zadataka i poslova NB obrazuje unutranje organizacione jedinice, a najvanije su filijale. Filijale postoje 6 u Beogradu, Novom Sadu, Pritini, Niu, Kragujevcu i Uicu. NB ima svojstvo pravnog lica. Organi NBS su Monetarni odbor NBS, guverner NBS i savet NBS. 15.POLOAJ REPUBLIKE UPRAVE Pod poloajem uprave se podrazumeva mesto koje uprava ima u politikom sistemu. Odnos uprave prema Narodnoj skuptini Skuptina osniva, menja i ukida ministarstva i uredjuje zakonom osnove njihove organizacije. Skuptina odobrava sredstva za rad organa dravne uprave i ima najvanija personalna ovlaenja prema upravi. Narodna skuptina bira i razreava ministre i utvrdjuje njihovu odgovornost. Odnos uprave prema Vladi Vlada ima ovlaenje da uredjuje prava i obaveze organa uprave. Vlada donosi uredbe, odluke i druge podzakonske akte. Vlada utvrdjuje naela za unutranju organizaciju ministarstva i organa uprave. Vlada postavlja sekretare ministarstva. Vlada vri nadzor nad radom ministarstva i posebnih organizacija. 16.ULOGA DRAVNE UPRAVE Pod ulogom uprave se podrazumevaju osnovni, tipski zadaci i poslovi koje obavlja uprava. U zakonu o dravnoj upravi iz 2005.god se odredjuje 7 grupa zadataka i poslova 1. Uestvovanje u oblikovanju politike Vlade, 2. Praenje stanja, 3. Izvravanje zakona, propisa i akata, 4. Inspekcijski nadzor, 5. Staranje o javnim slubama, 6. Razvojni poslovi, 7. Ostali struni poslovi.

17. REPUBLIKI ORGANI UPRAVE Osnovni oblik organa su ministarstva. U njihovom sastavu se obrazuju organi uprave. Kao organi uprave u sastavu ministarstva javljaju se inspektorati. Kao organi u sastavu su i direkcijeagencije. Posebne organizacije obavljaju strune poslove. 19.UPRAVNI OKRUZI Uredbom Vlade Republike Srbije januara 1992,godine obrazovani su okruzi. Upravni okrug obrazuje se radi vrenja poslova dravne uprave izvan sedita organa uprave. Upravni okrug obuhvata okrune podrune jedinice svih organa dravne uprave, ali obrazuju i ue unutranje jedinice. Organi uprave ne mogu obavljati sve poslove u okruzima, ve reavanje u upravnim stvarima, u prvom stepenu, reavanje o albi kad su u prvom stepenu reavali imaoci javnih ovlaenja, vrenje nadzora nad radom imalaca javnih ovlaenja, vrenje inspekcijskog nadzora. Na elu upravnog okruga se nalazi naelnik, njega postavlja Vlada na period od 5 godina. 20. POLOAJ I UPRAVA POKRAJINSKE UPRAVE Pod poloajem pokrajinske uprave se podrazumeva njeno mesto u politikom sistemu, koje je opredeljeno odnosima koji se uspostavljaju sa pokrajinskom skuptinom s jedne strane, i pokrajinskim izvrnim veem s druge strane. Odnos pokrajinske uprave prema pokrajinskoj skuptini se karakterie brojnim ovlaenjima koja skuptina ima prema upravi. Pokrainska skuptina obrazuje pokrajinske organe uprave i uredjuje njihovu organizaciju i rad. Pokrajinski organi uprave odgovaraju skuptini za vrenje poslova. 21. ORGANI POKRAJINSKE UPRAVE Odlukom o pokrajinskoj upravi AP Vojvodine je predvidjen samo oblik organa uprave, a to su pokrajinski sekretarijati. Ima 17 sekretarijata za privredu, poljoprivredu, vodoprivredu, umarstvo, za obrazovanje, za kullturu, za informacije, za zdravstvo, za finansije, za sport i omladinu.