Вы находитесь на странице: 1из 8

EVROPSKI SUD PRAVDE

AIDA BATILOVI Br.indeksa: 230-10

UVOD

Vrenje sudske vlasti1 u Evropskoj zajednici povjereno je Sudu pravde Evropskih zajednica koji je kao zajedniki organ sve tri Zajednice (Evropske zajednice za ugalj i elik, Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju), osnovan 1957. godine Konvencijom o odreenim institucijama koje su zajednike za Evropske zajednice. Tek je Ugovorom iz Lisabona zvanini naziv Suda promijenjen u Sud pravde Evropske unije. Sve do 1989. godine Sud pravde je bio jedini organ koji je vrio sudsku vlast u tadanjim Zajednicama, a onda mu je radi rastereenja i obezbjeenja dvostepenosti postupka, pridodat Prvostepeni sud ili Sud prve instance. Ve Ugovorom iz Nice 2001. godine otvorena je mogunost da se Prvostepenom sudu dodaju sudska vijea ili paneli koja bi odluivala u posebnim oblastima pa se ovaj sud vie ne smatra pridodatim, ve samostalnim tijelom sudske vlasti. Uloga Evropskog suda kao institucije je da osigura da se pri primjeni i tumaenju Osnivakog ugovora potuje pravo. Iako sud ograniene nadlenosti, Evropski je sud bio izuzetno vaan pri uobliavanju pravnog poretka Unije. Sud je pokrenuo proces tzv. konstitucionalizacije Ugovora ime je pravni poredak EU stekao karakteristike koje ga razlikuju od sistema meunarodnog prava. Stoga Evropski sud nema u Uniji samo pravosudnu, ve i vanu politiku ulogu. S jedite Suda je u Luksemburgu. Zadatak ovog seminarskog rada je da objasni sastav i funkcionisanje Evropskog suda pravde kao i njegovu ulogu i znaaj u stvaranju i jednoobraznoj primjeni prava Evropske unije u svim zemljama lanicama.

U okviru institucionalne strukture Evropske unije ne postoji stroga podjela na zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast kao to je to sluaj sa dravom, ved je zastupljen princip institucionalnog balansa, tj. svaka institucija vri funkcije iskljuivo u okviru svoje nadlenosti i nema prava da ugrozi nadlenosti neke od ostalih institucija. Tako se Evropski sud pravde stara o potovanju principa institucionalnog balansa, kao i uopte o primjeni komunitarnog prava.

EVROPSKI SUD PRAVDE

AIDA BATILOVI Br.indeksa: 230-10

1. SASTAV I OSNOVNA ULOGA EVROPSKOG SUDA PRAVDE Evropski sud pravde ini 27 sudija ( po jedan sudija iz svake drave lanice), i osam optih pravobranilaca (advokata), izabranih sporazumom izmeu drava lanica na period (mandat) od est godina, sa pravom da ponovo budu birani. Sudije i pravobranioci se biraju od lica ija je nezavisnost izvan svake sumnje i koja ispunjavaju sve uslove za izbor za najvie pravosudne funkcije u njihovim dravama ili su istaknuti pravnici priznate strunosti. Sudije izmeu sebe biraju Predsjednika suda na period od tri godine koji rukovodi radom Suda i presjedava sjednicama velikog vijea ili plenuma. Osim u plenumu i velikom vijeu koji ini 13 sudija, Evropski sud pravde radi u vijeima od tri do pet sudija. Opti pravobranioci ne zastupaju interese stranaka, ve pomau Sudu na taj nain to pripremaju sluaj i daju obrazlono miljenje kako bi trebalo rijeiti sporni predmet. Sud meutim, ne obavezuje ovo miljenje, ali ga mora objaviti. Evropski sud pravde se brine o potovanju prava prilikom tumaenja i primjene Osnivakog ugovora. To znai da se Evropski sud pravde brine da pravo Evropske unije (komunitarno) pravo ne bude tumaeno i primenjivano razliito u raznim dravama lanicama.2 Uloga Suda je stoga izuzetno znaajna u institucionalnom sistemu EU, jer ima poziciju vrhovnog tumaa konstitutivnog Ugovora. Imajui u vidu da se radi o primjeni sistema izprepletenih nadlenosti komunitarnih organa, tj. da nema klasine podjele vlasti, uloga Suda pravde je bazirana na njegovoj funkciji uvara jednoobrazne primjene i tumaenja komunitarnog prava.

U okviru toga, Evropski sud pravde ima dvostruku funkciju. Sa jedne strane je prisutna funkcija ustavnog suda, gde Sud rjeava sporove izmeu organa i institucija EU i sporove izmeu tih organa i drava lanica. Sa druge strane, nalazi se funkcija Evropskog suda pravde kao organa pravne zatite, odnosno zatite prava EU od njegovog krenja: upravni sporovi (kontrola zakonitosti akata organa i institucija EU), graanski sporovi (odluke o naknadi tete koju su prouzrokovali organi ili slubenici EU u vrenju svojih dunosti), disciplinski tj. radno-pravni sporovi (izmeu Evropske unije i njenih slubenika).

Gordana Ilid Gasmi, Reforme Evropske unije- Instutucionalni aspekti, Prometej, Beograd, 2004. str. 112

EVROPSKI SUD PRAVDE

AIDA BATILOVI Br.indeksa: 230-10

2. NADLENOST I POSTUPAK PRED EVROPSKIM SUDOM PRAVDE Osnovna nadlenost Evropskog suda pravde odnosi se na potovanje prava prilikom tumaenja i primjene Ugovora o osnivanju Evropske unije i ovu nadlenost Sud sprovodi kroz razliite vrste postupaka. Inae, Evropski sud pravde je nadlean da rjeava sporove u svim sluajevima kada se na odreenu pravnu stvar ima primijeniti pravo Evropske unije. Pravo Evropske unije obuhvata sve pravne norme, sadrane u Osnivakim ugovorima ili koje su donesene na osnovu Osnivakih ugovora a ukupnost tih pravnih normi naziva se jo i pravnom tekovinom Evropske unije. Kako je to Ugovorom propisano, nadlenost Suda pravde u osnovi obuhvata tri oblasti. Prije svega, Sud pravde postupa po tubi zbog povrede Ugovora, odnosno ugovorne obaveze, koju po tom osnovu protiv drave lanice moe podnijeti Komisija ili druga drava lanica.3 Sud je nadlean da kontrolie zakonitost akata koje zajedniki donose Evropski parlament i Savjet, akata Savjeta, Komisije i Evropske centralne banke, izuzev onih koji imaju karakter preporuka ili miljenja. U ovim sluajevima, Sud rjeava po tubi Komisije ili drave lanice o nadlenosti, bitne povrede pravila postupka, povrede ugovora ili drugog propisa, ili prekoraenja ili zloupotrebe ovlaenja. Sud je nadlean da daje miljenje o prethodnom pitanju u vezi sa primjenom Ugovora, kao i da daje tumaenja akata koje su donijeli organi Unije. Nacionalni sudovi mogu uvjek zahtijevati od Suda da donese odluku o prethodnom pitanju kada se takvo pitanje postavi u sporu pred nacionalnim sudom. U vezi sa tim, nacionalni sudovi su duni da zatrae miljenje Evropskog suda pravde kada prethodno pitanje postavi u sporu pred nacionalnim sudom protiv ije odluke nema pravnog lijeka u domaem pravnom sistemu. Nadlenost i postupak pred Evropskim sudom pravde su regulisani Ugovorima o osnivanju Evropske unije i Evropske zajednice, Statutom Suda i Poslovnikom o radu Suda. Opti zadatak Suda i Prvostepenog suda je da se brinu o potovanju i jednoobraznoj primjeni prava EU u svim dravama lanicama. Osim potovanja prava i pravde, Evropski sud pravde doprinosi i oblikovanju prava EU (komunitarnog prava), posebno kreiranjem optih pravnih naela kojima se doprinosi procesu evropske integracije.
3

lan 266. i 267. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice (Izvor: http://eurlex .europa.eu)

EVROPSKI SUD PRAVDE

AIDA BATILOVI Br.indeksa: 230-10

Ovako odreena opta nadlenost se prema postupku koji se primjenjuje obino dijeli na:4 1) nadlenost da odluuje o sporovima koji poinju i okonavaju se pred njim, i 2) na nadlenost po sporovima koji se pokreu pred nacionalnim sudovima, ali se od njega trai predhodno miljenje. U prvom sluaju u pitanju je direktna nadlenost, jer Sud ima nadlenost sudskog organa prve i posljednje instance pa protiv takvih presuda nijesu dozvoljene albe. Prema predmetu tube u prvu grupu spadaju : 1) tube zbog neispunjavanja obaveza iz Osnivakog ugovora, 2) tube za ponitaj akata prava EU ili tube za ocjenu zakonitosti obavezujuih akata EU, 3) tube zbog neinjenja ili proputanja organa Unije da preduzmu potrebne radnje ili mjere, ili da donesu takav akt, 4) tube protiv akata Unije kojima su nametnute novane sankcije, i 5) tube za naknadu tete iz vanugovorne odgovornosti Unije, kao i sporova iz arbitranih klauzula iz ugovora koje je zakljuila Unija i radnih sporova slubenika EU. U drugom sluaju rije je o orginalnom postupku odluivanja po predhodnim pitanjima tzv. indirektna ili preliminarna nadlenost. Postupak odluivanja po predhodnom pitanju se primjenjuje u predmetima koji su pokrenuti pred nacionalnim sudovima drava lanica zbog povrede prava EU radi tumaenja sporne odredbe prava EU ili radi utvrivanja valjanosti (punovanosti akata) koji su donijeli organi Unije i Evropska centralna banka, kao i zbog tumaenja statuta i tijela koja su osnovana aktom Savjetaako to ovi statuti predviaju. Kada se takvo pitanje postavi pred nekim sudom drave lanice, taj sud moe, ako smatra da je odluka o tome potrebna, zatrai od Evropskog suda pravde da odlui o tom pitanju. Ali, ako se isto pitanje postavi u predmetu pred nacionalnim sudom ije odluke ne podlijeu pravnom lijeku unutranjeg prava, taj sud je obavezan da zatrai predhodno miljenje Suda pravde. Osim ovoga, Sud je nadlean i da na zahtjev drava lanica, Savjeta i Komisije daje miljenje u pogledu, na primjer, usklaenosti meunarodnih sporazuma sa pravom EU.
4

Radovan Vukadinovid, Uvod u institucije i pravo Evropske unije, Pravni fakultet i Centar za pravo EU, Kragujevac, 2009. str.100-101

EVROPSKI SUD PRAVDE

AIDA BATILOVI Br.indeksa: 230-10

Evropski sud pravde koristi dvije najvanije karakteristike prava Evropske unije a to su naelo direktne primjene i naelo nadreenosti (superiornosti ili supremacije). Ovdje govorimo o naelima koja je Sud pravde ustanovio iz sudske prakse tanije u dva karakteristina sluaja iz esdesetih godina prolog vijeka. U sluaju Van Gend en Loos Sud je odredbama Ugovora priznao direktno dejstvo, smatrajui i graane drava lanica subjektima prava EU. Dakle, pravo Evropske unije se nepos redno primjenjuje u unutranje pravne poredke drava lanica, stvarajui utuiva prava za graane. Direktno dejstvo prava Evropske unije ustanovljeno je odlukom Suda pravde u sluaju Van Gend en Loos, pa emo objasniti o emu se radilo u tom predmetu. Holandski trgovac Van Gend en Loos uvezao je odreenu koliinu urea formaldehida (UFD) iz Njemake u Holandiju. Prilikom uvoza primjenjena je carinska stopa od 8% dok je prije stupanja Ugovora carina iznosila 3%. Holandski uvoznik smatrao je da mu je carina naplaena protivpravno, jer holandske vlasti nijesu smjele poveati iznos carine. On se obratio holandskom sudu pozivajui se na lan 12 Ugovora o Evropskoj ekonomskoj zajednici u kome se kae od stupanja na snagu ovog Ugovora, drave lanice nee poveavati meusobne carine na uvoz. Holandski upravni sud postavo je pitanje Sudu pravde da li lan 12 Ugovora o EEZ ima direktno dejstvo, u smislu da dravljani drava lanica mogu na osnovu tog lana od nacionalnog sudije traiti zatitu prava koja iz njega proizilaze.5 Evropska unija predstavlja novi pravni poredak meunarodnog prava, u korist koga su drave ograniile u odreenim oblastima svoja suverena prava, i iji subjekti nijesu samo drave lanice nego i njihovi dravljani. Prema tome, smatrao je Sud, pravo Unije (tada komunitarno pravo), nezavisno od zakonodavstva drava lanica, uz to to stvara obaveze za pojedince, takoe uspostavlja prava koja postaju dio njihove pravne batine. Na kraju Sud je zakljuio da lan 12. zaista stvara subjektivna prava za uvoznike. Takvo svojstvo normi prava Unije kasnije je dobilo naziv direktno dejstvo. U praksi Suda pravde, a u vezi sa direktnim dejstvom prava Unije, iskristalisale su se dvije vrste pravnih odnosa vertikalni i horizontalni. Vertikalni je odnos u kojem pojedinac tvrdi da na osnovu neke norme prava Unije uiva neko subjektivno pravo u odnosu na dravu. Horizontalni je onaj odnos u kojem pojedinac tvrdi da uiva subjektivno pravo u odnosu na drugog pojedinca,
5

Tomas Hartli, Osnove komunitarnog prava, Beograd, BG Centar za ljudska prava, 1998. str 48.

EVROPSKI SUD PRAVDE

AIDA BATILOVI Br.indeksa: 230-10

koji u odnosu na njega na osnovu prava Unije ima korelativnu obavezu. Ovdje je najpoznatiji sluaj Defrenne v Sabena, kada je stjuardesa Defrenne tuila je biveg poslodavca, avio kompaniju Sabenu, za naknadu tete koja se sastoji u razlici izmeu plate koju je primala ona i muki stujart. Ona se direktno pozvala na lan 119. Ugovora o EZ norme kojoj je Sud priznao direktno horizontalno dejstvo. Paralarelno sa normom prava Unije moe postojati i nacionalna norma ija sadrina moe nekada biti suprotna evropskoj normi. Pitanje koje se neminovno otvara jeste koja norma e se u tom sluaju primjeniti, nacionalna ili evropska. U jednom od njegovih prvih sluajeva Costa v ENEL (Nacionalni odbor za elektrinu energiju Italije), Evropskom Sudu pravde jo davne 1964. godine postavljenje ba ovakav sluaj.6 Predmet spora je bilo plaanje jednog rauna za struju. Osnovni zahtjev Flaminia Coste je bio da se utvrdi da li je Zakon o nacionalizaciji koji je donesen u Italiji krajem 1962. godine suprotan ciljevima zajednikog trita koje je formirano na prostoru tadanjih 6 drava lanica Evropske Ekonomske Zajednice. On je zahtijevao od suda tumaenje lanova 102., 93., 53. i 37. Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice. Ova etiri lana Ugovora se odnose na sljedea pitanja: dravni monopoli komercijalnog karaktera, dravna pomo-subvencije i obaveza konsultovanja Evropske komisije prilikom izmjene propisa kojom bi se mogla naruiti konkurencija. Davajui prednost odredbama Ugovora u odnosu na nacionalno pravo Sud je izjavio da da pravo koje proizilazi iz Ugovora, nezavisnog izvora prava, ne bi moglo, zbog svoje posebne i orginalne prirode, biti zamjenjeno domaim zakonskim odredbama bez obzira na to kako su one formulisane, a da pri tom ne izgubi karakter prava Zajednice (Unije). Tumaenjem presude Suda u sluaju Costa v ENEL moe se zakljuiti da je pravo EU nadreeno svim normama nacionalnog prava, pa ak i ustavnim. U navedenoj presudi Sud istie da su norme prava Unije nadreene normama nacionalnog prava bez obzira na to kako su one formulisane. U sluaju Costa v ENEL Sud je ustanovio naelo suprematije nadreenosti prava Unije nad nacionalnim pravom. Nacionalni sudija je u obavezi da uskrati primjenu nacionalnog prava i obezbjedi puno dejstvo prava Unije, ukoliko je ono u suprotnosti sa nacionalnim pravom.

Gordana Gasmi, Pravo i osnovi prava evropske unije Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011. str.62

EVROPSKI SUD PRAVDE

AIDA BATILOVI Br.indeksa: 230-10

ZAKLJUAK

U pogledu nastanka i uobliavanja upravnog prava Evropske unije, upravna (i druga) praksa Evropskog suda pravde ima veoma vanu ulogu. Evropski sud pravde odigrao je odluujuu ulogu u stvaranju pravnog sistema Evropske unije i postavljanju pravnih temelja koji su neophodni za funkcionisanje Unije. U procesu postepenog oblikovanja fizionomije upravnog prava Evropske unije najznaajnija, ako ne i glavna uloga pripada Evropskom sudu pravde.

Uloga Suda je posebno znaajna u uvoenju i interpretaciji pojedinih pravnih principa koji i danas ine temelj evropskog (komunitarnog) pravnog sistema: princip prvenstva komunitarnih akata, princip direktne primjene i direktnog efekta propisa EU u okviru jedinstvenog pravnog sistema EU koji je neposredno ukljuen u nacionalne pravne sisteme. Tako, moe se rei da se upravno pravo Evropske unije razvija i kroz proces usklaivanja upravnog prava pojedinih drava lanica sa pravom Unije.

EVROPSKI SUD PRAVDE

AIDA BATILOVI Br.indeksa: 230-10

Literatura:

1. Gordana Ili Gasmi, Pravo i osnovi prava evropske unije Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011. 2. Gordana Ili Gasmi, Reforme Evropske unije- Instutucionalni aspekti, Prometej, Beograd, 2004. 3. Radovan Vukadinovi, Uvod u institucije i pravo Evropske unije, Pravni fakultet i Centar za pravo EU, Kragujevac, 2009.

4. Tomas Hartli, Osnove komunitarnog prava, Beograd, BG Centar za ljudska prava, 1998.

5. http://eurlex .europa.eu

6. http://www.ceap-montenegro.com/