ISTRA@IVA^KI ^LANCI/RESEARCH PAPERS
Mirjana Kova~evi} *
Jelena Vasi} *
SPOLJNOTRGOVINSKI RE@IM REPUBLIKE
SRBIJE I ZONA SLOBODNE TRGOVINE
APSTRAKT: Klju~ni faktor ekonomskog
oporavka i regionalne stabilnosti privreda
zemalja JIE (posebno zemalja zapadnog
Balkana) su jake institucije koje predstavlja-
ju osnovu za uspostavljanje konkurentnog
tr`i{ta. Odabrani pravac institucionalnih
promena }e novom trgovinskom politikom
ukloniti administrativna ograni~enja i vodi-
ti smanjenju korupcije. S pravne ta~ke, pra-
vila STO (Svetske trgovinske organizacije)
posta}e osnova u formulisanju trgovinske
politike zemalja regiona. S ekonomske ta~ke
zemlje }e iskoristiti mogu}nosti koje pru`a
potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini
i ostvariti rast koji }e doprineti re{avanju
postoje}ih ekonomskih i institucionalnih
problema. Jedan od va`nijih zadataka je
harmonizacija ekonomskih i carinskih siste-
ma Srbije i Crne Gore, ~ija realizacija jo{
uvek nije privedena kraju. Formiranje za-
jedni~ke carinske tarife je od izuzetnog zna-
~aja, s obzirom na to da }e ona predstavljati
osnov za inicijalnu listu carina za pregovore
o u~lanjenju u STO.
KLJU^NE RE^I: liberalizacija, aktuelna
carinska za{tita, harmonizacija, zona slo-
bodna trgovine, porast izvoza
* Institut za spoljnu trgovinu, Beograd
ABSTRACT: Key to economic recovery and
regional stability in Southeastern Europe
(especially Western Balkans) economies is
establishing institutions supporting compet-
itive markets and integration into Europian
markets. This should meet institutional,
legal and economic objectives. From the
institutional perspective, the new trade poli-
cy should be simpler in order to reduce the
administrative burden and to minimise
incentives for corruption. From the legal 141
viewpoint the WTO will be the anchor of the
Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004
trade policy of the countries in the region.
From the economic perspective countries
should seize the opportunity to sign Free
Trade Agreements which boost their current
and future growth, and contribute to solving
their pending economic and institutional
problems. Serbia and Montenegro has start-
ed to harmonize their tariff systems. This
harmonized tariff should serve as the base
for the negotitatons with the other members
of WTO before Serbia and Montenegro
becomes the member of this organization.
KEY WORDS: liberalization, actual cus-
toms system, harmonisation, free trade
agreement, growth of export
 Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

UVODNE NAPOMENE

Pitanjem podsticaja privrednog rasta liberalizacijom trgovine ekonomski ana-

liti~ari se aktivno bave jo{ od kraja Drugog svetskog rata. Naime, 1947. godine,
kada je potpisan Op{ti sporazum o carinama i trgovini (GATT - General Agree-
ment on Tariffs and Trade), zemlje potpisnice su verovale da su trgovinska ogra-
ni~enja, koja su zna~ajno smanjila obim me|unarodne razmene, ujedno uticala i
na pojavu Velike ekonomske krize tridesetih godina. Ove zemlje su verovale da }e
slobodna trgovina koristiti njihovim privredama, trgovinskim partnerima i celom
svetu. Preovladalo je zajedni~ko mi{ljenje da zemlje sa vi{im stepenom liberaliza-
cije trgovine ostvaruju br`i rast izvoza od onih sa manjim stepenom liberalizacije,
pri ~emu pozitivna korelacija izme|u rasta izvoza i GDP predstavlja dokaz da tr-
govinska liberalizacija podsti~e privredni rast. Me|utim, u dana{nje vreme, posle
vi{e od pola veka sprovo|enja ove ideje, najpre u okviru GATT, a potom kroz
STO, razlike u razvijenosti zemalja su jo{ izra`enije. Protivnici globalizacije, pro-
cesa koji je posledica brojnih faktora, me|u kojima je i izra`ena liberalizacija trgo-
vine, isti~u da su ove promene doprinele pove}anju bogatstva razvijenih zemalja,
dok su siroma{ni ostali na za~elju svetskih privrednih kretanja.
142 Ekonomska teorija pru`a dokaze o tome da rast obima trgovine jedne privre-
de vodi rastu dohotka u zemlji. Naime, rast trgovine, podstaknut ve}om otvore-
Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

no{}u zemlje ka svetu pove}ava specijalizaciju. Specijalizacija pobolj{ava prinose

na investicije, {to dalje stimuli{e privredni rast. Pored toga, rast trgovine daje im-
puls porastu produktivnosti rada i vr{i selekciju me|u proizvodnim preduze}i-
ma na uspe{ne i neuspe{ne ujedno smanjuju}i korupciju u zemlji. Me|utim, em-
pirijski dokazi ukazuju da ve}e koristi od trgovinske liberalizacije ne nastaju tre-
nutno, ve} tokom vremena, kroz stimulisanje investicione aktivnosti i privred-
nog rasta. Stoga je sasvim razumljivo pitanje koje se odnosi na potrebne pravce
aktivnosti siroma{nijih zemalja1 dok ~ekaju pozitivni uticaj izvr{ene liberalizaci-
je. Odli~an primer za ilustraciju je na{a zemlja, Dr`avna zajednica SCG. Naime,
iako je posle zna~ajnih politi~kih promena u jesen 2000. godine SCG zna~ajno li-
beralizovala i o`ivela spoljnotrgovinsku aktivnost, rast obima robne razmene sa
svetom se najve}im delom zasnivao na br`em rastu uvoza, a manjim na rastu iz-
voza. Me|u brojnim uzrocima dominiraju neadekvatna struktura i nedovoljan
obim doma}e proizvodnje, neuskla|enost kvaliteta i raznih necenovnih faktora
sa zahtevima svetske tra`nje i nedovoljna cenovna konkurentnost. Kao posledica
takvih kretanja, formiran je veliki spoljnotrgovinski deficit, koji preti da izazove
platnobilansnu destabilizaciju.
1 Proizvodna struktura siroma{nih zemalja ne pru`a velike mogu}nosti za trenutni porast izvo-
za, a smanjene uvozne carine daju zna~ajan podsticaj potro{nji uvoznih proizvoda
 Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

Velike nade se, u smislu uslova kojima se mo`e podsta}i rast izvoza SCG, po-
la`u u zonu slobodne trgovine u regionu. Radi se o zemljama sli~nog nivoa pri-
vredne razvijenosti, od kojih su neke manje a neke vi{e odmakle u procesu inte-
gracije u svetsku privredu.2 Me|utim, pitanje je kolike su zaista mogu}nosti SCG
da u formiranoj zoni, kada ona profunkcioni{e, pove}a svoj izvoz i da ne do|e do
pove}anja spoljnotrgovinske razmene tako {to }e druge ~lanice zone na}i tr`i{te
za svoje proizvode u SCG? Ne sme se zanemariti ~injenica da se zona formira pod
sna`nim uticajem EU koja ceo proces postavlja kao preduslov za ~lanstvo u EU.
Osim ovog, drugo ozbiljno pitanje se odnosi na pojedina~ne ustupke u pogledu
liberalizacije zemalja potencijalnih ~lanica. Ni u Dr`avnoj zajednici sve okolnosti
nisu re{ene, s obzirom da carinska unija izme|u SCG jo{ uvek nije formirana.
U radu koji sledi, nakon osvrta na aktuelne svetske tendencije u oblasti libe-
ralizacije spoljnotrgovinskih re`ima, prikazane su osnovne karakteristike istog u
SCG pre i posle harmonizacije carinskih sistema Srbije i Crne Gore. Sledi prikaz
ostvarenog nivoa liberalizacije zemalja ~lanica Zone slobodne trgovine JIE, kao i
mogu}nosti pove}anja izvoza Srbije u ove zemlje nakon ispunjenja svih zahteva
propisanih Sporazumima. Cilj rada je da se ispita postoje li mogu}nosti za pove-
}anje izvoza Srbije u kratkom roku, pri postoje}oj strukturi proizvodnje, koje bi
se mogle pripisati redukcijama carina koje su u toku. 143

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

DOMETI LIBERALIZACIJE U SVETU

Radi stimulisanja robne razmene u me|unarodnim razmerama, poslednjih go-

dina su preduzete brojne inicijative za smanjenje carina, kao osnovnog instrumenta
za ograni~avanje me|unarodne trgovine. Od osnivanja STO, liberalizacija carina se
odvijala kroz primenu obaveza preuzetih u Urugvajskoj rundi multilateralnih trgo-
vinskih pregovora, kao i u okviru zajedni~kih i pojedina~nih inicijativa za dalju libe-
ralizaciju. Usled toga, prose~ne carine su u mnogim zemljama reducirane na relativ-
no niske nivoe, a pored toga izvr{ena je tarifikacija ranijih kvantitativnih ograni~e-
nja i drugih necarinskih mera za{tite, tj. njihovo prevo|enje u carine.
Zemlje u razvoju (ZUR) i Zemlje u tranziciji (ZUT) su se u okviru Urugvaj-
ske runde pregovora slo`ile da carine za 29% svog uvoza svedu na nivo od 8%, u
proseku. Ove redukcije su dovele do sni`enja njihovog ukupnog carinskog opte-
re}enja za 2,3%. Industrijske i druge visokorazvijene zemlje su pristale da redu-
kuju svoje carinske stope za 30% svog uvoza u proseku za 3,2%, {to vodi ukup-
nom sni`enju nivoa njihovih carina za 1%3. Tako|e, razvijene zemlje su konsoli-

2 ^lanstvo u STO i pripreme za pristupanje EU

3 Videti u Kova~evi}, R. (2004), ‘Savremene tendencije u svetskoj privredi’, autorsko izdanje,
Beograd 2004.
 Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

dovale sve ili najve}i deo carina na ne-poljoprivredne proizvode tako da su pro-
se~ni plafonirani nivoi niski za odre|ene proizvode, kao {to su tekstil i ode}a, ko-
`a i obu}a, ili riba i proizvodi od ribe. Uprkos tome, ove proizvode karakteri{u
znatno vi{e carine nego neke druge proizvode usled velikih carinskih disperzija,
carinske eskalacije i carinskih vrhova.4 Carinski vrhovi i visoke carine naro~ito
poga|aju ZUR i najmanje razvijene zemlje, s obzirom na to da im je cilj da {tite
proizvode koji su od naro~itog zna~aja za izvoz spomenutih zemlja. Najmanje
razvijenim zemljama kao pomo} u postizanju br`eg razvoja od strane razvijenih
zemalja pru`en je i preferencijalni tretman u izvozu, me|utim razvijene zemlje
ovakav tretman odobravaju i nekim ZUR, pa i razvijenim zemljama u sklopu za-
klju~enih regionalnih trgovinskih aran`mana, ~ime je zna~ajno poo{trena kon-
kurencija na njihovom tr`i{tu.
Teku}a ograni~enja pristupa tr`i{tu u zemljama OECD name}u tro{kove
ZUR u iznosu koji ~ak prelazi vrednost pru`ene zvani~ne ekonomske pomo}i.5 U
isto vreme, procenjeno je da koristi koje ZUR imaju zbog ukidanja za{tite sop-
stvenog tr`i{ta prelaze iznos od 60 mlrd. USD. Tako|e, op{ta za{tita u trgovini
industrijskim proizvodima prouzrokuje tro{kove u svetskoj privredi od preko
250 mlrd. USD.6 Zanimljiv je podatak da je za najmanje razvijene zemlje zapravo
144 najotvorenije tr`i{te EU. U 1999. godini 97% uvoza EU iz ovih zemalja je imao
bescarinski tretman. Tako|e, izvoz najmanje razvijenih zemalja u EU je najdiver-
Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

zifikovaniji u odnosu izvoz u druge zemlje, {to potvr|uje ~injenicu da samo

otvoreno tr`i{te pru`a uslove najmanje razvijenim zemljama da diverzifikuju
svoju izvoznu ponudu.

4 Carinski vrhovi predstavljaju carinske stope koje su naro~ito visoke, ~esto nekoliko puta ve}e
od prose~ne nominalne carine. Ve}ina carinskih vrhova se kre}e u rasponu od 12% do 30%.
Me|utim, jedna petina carinskih vrhova u SAD, oko 30% istih u EU i u Japanu i jedna sedmi-
na carinskih vrhova u Kanadi prema{uje 30%. U ekstremnim slu~ajevima, ako je re~ o va`nim
proizvodima, carinski vrhovi dosti`u 350% do 900%. Carinski vrhovi imaju podjednako zna-
~ajan uticaj i na poljoprivredne i na industrijske proizvode, pri ~emu njihova primena naro~i-
to do izra`aja dolazi u slede}ih {est sektora: a) vode}i poljoprivredni proizvodi za ishranu; b)
vo}e, povr}e, riba, itd; c) industrijski proizvodi za ishranu; d) tekstil i ode}a e) obu}a, ko`a i
putni~ki proizvodi; f) automobilski sektor i nekoliko drugih transportnih i visoko tehnolo{kih
proizvoda kao {to su potro{a~ki elektronski proizvodi i satovi.
Carinska eskalacija predstavlja pojavu da se na sirovine i manje obra|ene proizvode zara~una-
va carina po ni`oj stopi nego {to se zara~unava na vi{e obra|ene iste ili sli~ne proizvode (zna~i
iz istog proizvodnog lanca, ali proizvode vi{ih faza prerade). Na primer, uvozna da`bina je u
ve}em broju zemalja generalno vi{a za petrohemijske proizvode nego za naftu ili druge sirovi-
ne neophodne u petrohemijskoj proizvodnji. Zemlje izvoznice primarnih proizvoda isti~u da
carinska eskalacija pru`a ve}i stepen za{tite prera|iva~kim industrijama zemalja uvoznica ne-
go {to bi pru`ale nominalne carinske stope.
5 Pomo} iznosi oko 45 mlrd. USD godi{nje
6 Vi{e o tome u Kova~evi}, R. (2004), ¨Pristup tr`i{tu¨, Ekonomska politika, br. 2712,2713, 19.
april 2004. godine, str. 3
 Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

Pored carina i necarinskih barijera, postoje i druge mere koje deluju kao pre-
preka pri ulazu na inostrano tr`i{te. Jedna od njih je komplikovana struktura
uvoznog re`ima u nekim zemljama. Naime, pristup tr`i{tu mo`e biti pobolj{an
ako je uvozni re`im jednostavan i transparentan. U tom smislu, indikativan po-
kazatelj je broj carinskih pozicija u carinskoj {emi zemlje. U ve}ini zemalja ~lani-
ca STO broj pozicija u carinskoj {emi se kre}e u opsegu od 5000 do 8000, me|u-
tim, neke zemlje ~lanice (kao {to su Turska,7 Malezija, Meksiko i Brazil) imaju
vi{e od 10000 carinskih pozicija.
Drugi pokazatelj jednostavnosti i transparentnosti je procenat pozicija koje
nisu ad-valorem carine. Problem postojanja ovakvih pozicija je naro~ito poznat
u poljoprivrednom sektoru. Kod industrijskih proizvoda istaknuti primeri su
Tajland sa 19,7% pozicija koje nisu ad-valorem i [vajcarska sa 82,8% tih pozicija.
Japan, Malezija i SAD tako|e imaju neke ne-ad valorem pozicije.
Prema tome, carinska politika je, i pored toliko isticanih prednosti liberaliza-
cije me|unarodne trgovine, jo{ uvek veoma aktivan instrument za{tite doma}eg
tr`i{ta od inostrane konkurencije kako u razvijenim tako i u manje razvijenim
privredama. To se ne bi smelo zaboraviti pri koncipiranju carinske politike kod
nas.
145
CARINSKA ZA[TITA U SCG

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

Osnovne karakteristike carinske politike SRJ do 2000. godine su bile zna~aj-
no administrativno uplitanje u spoljnotrgovinske poslove,8 izra`ena uloga kvan-
titativnih ograni~enja, nedovoljna transparentnost.9 U 1999. godini prose~no
propisano neponderisano carinsko optere}enje iznosilo je 14%, dok je prose~no
ponderisano propisano carinsko optere}enje (prema vrednosti uvoza) iznosilo
oko 16%. Posle promene vlasti u Srbiji u oktobru 2000. godine, a u saradnji sa
Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom, ve} krajem
2000. godine, a posebno u prvoj polovini 2001. godine, preduzete su zna~ajne
mere liberalizacije spoljne trgovine. U sklopu ovih mera ukinut je najve}i deo
kvantitativnih ograni~enja,10 usvojena je nova Carinska tarifa i smanjen broj

7 Turska, na primer, ima tri puta vi{e carinskih pozicija od Indije.

8 Koje se ogledalo, izme|u ostalog, u zahtevanju saglasnosti i dozvola za izvoz ili uvoz, a i u ra{i-
renoj praksi diskrecionog osloba|anja od carine.
9 ^este promene obima kori{}enih kvota, carinskih stopa i nepredvidive odluke pogledu dodat-
nih optere}enja koja su primenjivana na uvoz iznad utvr|enih kvota
10 Na snazi su ostala kvantitativna ograni~enja koja se odnose na uvoz ~elika, pa je ~ak nakon
harmonizacije carinskih sistema Srbije i Crne Gore pove}ana restriktivnost ovog re`ima, {to je
izazvalo problem u odnosima sa EU i sa partnerima sa kojima su zaklju~eni sporazumi o slo-
bodnoj trgovini.
 Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

proizvoda na re`imu izvoznih kvota. Postoje}i nivo carinske za{tite se kretao u

rasponu od 1-30%, a prose~no neponderisano carinsko optere}enje je iznosilo
9,38%. Zbog primene navedenih mera rejting trgovinske restriktivnosti savezne
dr`ave, koji odre|uje MMF, je pobolj{an sa ''8'' na ''5'' u 2001. godini.11 Ovaj rej-
ting je od zna~aja jer predstavlja indikator stranim investitorima o tome da li da
plasiraju svoja sredstva u privredu jedne zemlje. Pored carina na uvoz robe, u
upotrebi je bilo i nekoliko kategorija necarinskih ograni~enja.12
Izvozni re`im je bio znatno liberalniji nego uvozni, s obzirom na to da nije
bilo carina na doma}e proizvode namenjene prodaji na inostranom tr`i{tu, dok
su se ograni~enja i zabrane odnosila isklju~ivo na raritete i 19 vrsta otrovnih ma-
terijala. Samo 93 carinske pozicije bile su predmet izvoznih dozvola, a 193 je zah-
tevalo izvozna odobrenja. Me|utim, godi{nje izvozne kvote su va`ile za 34 pozi-
cije da bi se osigurala dovoljna ponuda robe na doma}em tr`i{tu.
U ovom periodu sve odluke Savezne dr`ave o carinama su se odnosile na Sr-
biju, jer je Crna Gora imala samostalan ekonomski i carinski sistem.13 Posle pro-
mena nosilaca ekonomske i politi~ke vlasti u Srbiji u oktobru 2000. godine, EU
je, na zahtev Srbije da {to pre zaklju~i Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju sa
EU, kao i da postane punopravni ~lan EU u {to kra}em vremenskom periodu,
146 postavila kao uslov za saradnju stvaranje jedinstvenog tr`i{ta SCG. Kao posledica
toga donet je Zakon o Akcionom planu, koji razra|uje program harmonizacije i
Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

uskla|ivanja me|usobnih odnosa dve ~lanice SCG.14 Ovim akcionim planom

ure|uje se sprovo|enje harmonizacije ekonomskih sistema dr`ava ~lanica dr`av-
ne zajednice SCG, radi spre~avanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku
ljudi, robe, usluga i kapitala.
Novom Carinskom tarifom koja je usvojena u okviru Akcionog plana harm-
onizacije tr`i{ta Srbije i Crne Gore, postignuto je usagla{avanje carinskih stopa za
oko 93% robnih pozicija, koje se primenjuju odmah po usvajanju. Neke usagla-
11 O pokazatelju MMF vi{e u podnaslovu ‘’Ostvareni nivo liberalizacije i trgovinske razmene u
Zoni slobodne trgovine JIE’’. Nivo ''1'' ozna~ava odsustvo trgovinske restriktivnosti.
12 To su kvantitativna ograni~enja, razni tro{kovi (antidamping da`bine, prelevmani, i sl.), ca-
rinska administrativna praksa, restriktivna praksa vlade i tehni~ke barijere (Vi{e o tome u Za-
man, C., Kova~evi}, R. (2002), ¨Comparison/inventory of trade protection measures in Serbia
and Montenegro¨, SCEPP, August 2002., s. 14, 15).
13 Zbog razmirica sa vlastima u Srbiji i nepriznavanja saveznih organa, Crna Gora je u avgustu
1998. godine preuzela ingerencije nad spoljnotrgovinskom politikom, a u junu 2000. godine je
uvela sopstvenu carinsku tarifu i preuzela carinsku slu`bu na svojim granicama. Posle zavr{et-
ka napada NATO-a na SRJ u drugoj polovini 1999. godine pokrajina Kosovo i Metohija sta-
vljena je pod administraciju UN, koja je preuzela i spoljnotrgovinsku politiku i carinske propi-
se Ingerencije SR Jugoslavije u oblasti spoljnotrgovinskog i carinskog sistema su se odnosile od
tada samo na Vojvodinu i centralnu Srbiju.
14 ¨Slu`beni glasnik RS¨, br. 67 i 81/2003
 Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

{ene carinske stope bi}e primenjene 18 meseci posle jula 2003. godine, {to je sa-
dr`ano u Prilogu I (odnosi se na 7% robnih pozicija, odnosno na ode}u, vatro-
stalne i kerami~ke opeke i proizvode, registar kase, telefone, aparate, zvu~nike
itd.). Tako|e, za proizvode navedene u Prilogu II (koji obuhvata: meso, bra{no,
skrob, testenine, radijatori, kotlovi, ma{ine, strugovi, vozila, prikolice...), rok pri-
mene je 24 meseca od jula 2003. godine. Za 56 tarifnih stavki (18 grupa proizvo-
da) poljoprivredno prehrambenog porekla usagla{ene su zajedni~ke carinske
stope, ali je odre|en prelazni period za usagla{avanje od 3 godine, uz mogu}nost
produ`enja za jo{ dve godine (re~ je o pozicijama koje su u Akcionom planu
ozna~ene kao strate{ke robe za potrebe Crne Gore, odnosno mesu, p{enici, ra`i,
je~mu, kukuruzu, bra{nu, masti, ulju, {e}eru). Usagla{ene stope carinskih opte-
re}enja obuhvataju i privremena re{enja carina za pojedine robe. U oblasti crne i
obojene metalurgije, za otpatke od gvo`|a, ~elika, bakra, olova, cinka, kalaja i
aluminijuma uvode se izvozne carine od 15%, a u oblasti ko`e i obu}e, za sirovu
ko`u uvode se izvozne carine od 20%.
Sve uvozne da`bine, kvantitativna ograni~enja ili mere sa ekvivalentnim
efektom, koje su trenutno na snazi, bi}e harmonizovane unutar Dr`avne zajed-
nice u roku od tri godine, do jula 2006. godine, uz mogu}e produ`enje ovog roka
za jo{ dve godine. 147
Zbog prilago|avanja Srbije ni`im stopama Crne Gore, prose~no nominalno

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

carinsko optere}enje od januara 2004. godine za robu koja se uvozi je smanjeno
na 7,4%, da bi prema daljoj dinamici za godinu i po dana iznosilo 7,32%, a posle
dve godine od usvajanja Akcionog plana 6,87%. Prose~na nominalna carinska
stopa je smanjenja za 2%, odnosno kroz dve godine za 2,5% u odnosu na pret-
hodno stanje (9,38%). Kada se posmatra ovo reduciranje, moglo bi se zaklju~iti
da generalno i nije tako zna~ajno. Me|utim, ono {to se ne sme izgubiti iz vida je
da je 2001. godine prose~na carinska stopa sa 14,4% ve} sni`ena na 9,4%, tako da
je nominalna carinska stopa na uvoznu robu u Srbiji u poslednje dve godine pre-
polovljena. Nove harmonizovane stope se kre}u u rasponu od 0-30%. Kao posle-
dica usvajanja Zakona o akcionom planu o harmonizaciji ekonomskog sistema
Srbije i Crne Gore, do{lo je do daljeg reduciranja prose~nog nivoa nominalnih
carina u Srbiji, kako bi se izvr{ilo pribli`avanje nivou carina u Crnoj Gori. Name-
}e se utisak da se u tom pribli`avanju oti{lo vi{e koraka unapred nego {to se sme-
lo s obzirom na stanje privrede Srbije, o ~emu svedo~e najnovije inicijative Mini-
starstva finansija Republike Srbije da se preispita stepen reduciranja pojedinih
carina.
 Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

OSTVARENI NIVO LIBERALIZACIJE I TRGOVINSKE RAZMENE U

ZONI SLOBODNE TRGOVINE NA JUGOISTOKU EVROPE

Paralelno sa aktivnostima formiranja carinske unije izme|u Srbije i Crne

Gore, Dr`avna zajednica je anga`ovana i na aktivnostima osnivanja Zone slo-
bodne trgovine jugoisto~ne Evrope.
Saradnja i povezivanje zemalja JIE15 su, osim `elje za razvojem i stabilno{}u
regiona, strate{ki cilj Evropske unije koja posebno stimuli{e integraciju kroz Pro-
ces stabilizacije i pridru`ivanja i Pakt za stabilnost zemalja JIE16.
Proces stabilizacije i pridru`ivanja nastoji da smanji kompleksnost aktuelne
trgova~ke logistike pojednostavljenjem carinskih procedura i pove}anjem tran-
sparentnosti trgovinskih re`ima, kao i podsticanjem trgovinskih tokova me|u
zemljama regiona, kao i izme|u njih i EU. U tom cilju su septembra 2000. godine
odobreni Autonomni trgovinski preferencijali zemljama JIE (Srbiji i Crnoj Gori
su preferencije u trgovini odobrene dva meseca kasnije). Od va`nosti je i funkci-
onisanje regionalne integracije ovih zemalja, koja }e, po mi{ljenju mnogih, obez-
bediti stabilnost regiona pre nego integracija u EU. Me|utim, neki analiti~ari
predvi|aju br`u liberalizaciju trgovinskih tokova izme|u pojedinih zemalja regi-
148 ona i EU u odnosu na me|usobno povezivanje, jer regionalno povezivanje u`iva
znatno manju podr{ku politi~ara u odnosu na integraciju u EU.
Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

Osnovu za formiranje zone slobodne trgovine u JIE predstavlja Memoran-

dum o razumevanju, liberalizaciji i olak{avanju uslova trgovine (MoU), potpisan
15 U stranim publikacijama pet zemalja JIE (South East European, SEE-5) se ~esto nazivaju i ze-
mljama Zapadnog Balkana. Re~ je o Albaniji, Bosni i Hercegovini, Republici Makedoniji
(RM), Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori. Zbog toga {to predstavlja zasebnu carinsku oblast sa ne-
zavisnom trgovinskom politikom, grani~nom kontrolom i carinskom administracijom, i Ko-
sovo se u me|unarodnim publikacijama naj~e{}e posmatra odvojeno od Dr`avne zajednice
SCG.
16 Proces stabilizacije i pridru`ivanja-PSP (Stabilisation and Associatiation Process), usvojen
1999. godine, predstavlja deo strate{kog pristupa i regionalne politike EU prema zemljama za-
padnog Balkana (Albanija, BiH, SCG, Makedonija i Hrvatska) kojim se zahteva ispunjavanje
odre|enih politi~kih i ekonomskih preduslova i zahteva podrazumeva asimetri~nu trgovinsku
liberalizaciju, ekonomsku i finansijsku pomo} i podr{ku bud`etskom i platnobilansnom urav-
note`enju, pomo} demokratizaciji i izgradnji civilnog dru{tva, saradnju u pravosu|u i razvoj
politi~kog dijaloga. Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju, glavni instrument Procesa stabili-
zacije i pridru`ivanja je me|unarodni ugovor izme|u zemalja zapadnog Balkana i EU, kojim
se utvr|uje program reformi koje dr`ava potpisnica treba da sprovede kako bi stekla zvani~an
status kandidata za ~lanstvo u EU. Sporazumi su prilago|eni okolnostima u odre|enoj dr`avi,
a vremenski okvir za potpisivanje ugovora zavisi od trenutka kada su pregovori zapo~eti i nji-
hovog trajanja (dinamike ispunjenja uslova). Spovo|enjem Sporazuma, dr`ava potpisnica po-
~inje postepeno da usvaja acquis communautaire u prioritetnim oblastima i da razvija zonu
slobodne trgovine sa EU.
 Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

27. juna 2001. godine u Briselu.17 Zemlje potpisnice MoU su se slo`ile da do kra-
ja 2002. godine zaklju~e me|usobne bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini,
do kraja 2008. godine liberalizuju najmanje 90% me|usobne trgovinske razme-
ne, pove}aju transparentnost i usmere napore ka ukidanju dr`avnih monopola,
intenziviraju rad na harmonizaciji zakonodavstava iz oblasti spoljne trgovine sa
pozitivnim pravnim propisima koji va`e u EU, da omogu}e za{titu intelektualne
svojine u svojim zemljama, pojednostave carinske procedure i intenziviraju sa-
radnju u pravcu implementacije standarda sa evropskim i me|unarodnim prin-
cipima, kao i da zemlje ~lanice STO pomognu i podr`e pristup zemalja regiona
koje nisu ~lanice (Bosna i Hercegovina i SCG). Memorandumom je bilo predvi-
|eno potpisivanje svih bilateralnih sporazuma izme|u zemalja JIE do kraja 2002.
godine,18 ali se ova dinamika nije ispo{tovala u predvi|enim rokovima. SCG je
potpisala sedam sporazuma.19
Zahteve koji su predstavljeni kroz 15 ta~aka Memoranduma zemlje ispunja-
vaju razli~itom dinamikom. Svi potpisani Sporazumi moraju ispunjavati te zah-
teve, dok je bilateralne sporazume koji su postojali pre zaklju~ivanja Memoran-
duma potrebno preispitati i usaglasiti sa odredbama MoU (ta~ka 1.3).
Jedna od glavnih oblasti koju reguli{e MoU je set standarda koji moraju biti
ispunjeni kako bi se ostvarila trgovinska povezanost zemalja (~lan 1.2). Najpre je 149
potrebno danom stupanja svakog Sporazuma na snagu ukinuti sve izvozne cari-

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

ne ili da`bine jednakog dejstva, kvantitativne restrikcije na uvoz ili izvoz i mere
jednakog dejstva (1.2.1). Drugo, uvozne carine ili da`bine jednakog dejstva mo-
raju biti ukinute do kraja prelaznog perioda za najmanje 90% vrednosti uzajam-
ne trgovine ugovornih strana i carinskih pozicija po Harmonizovanom sistemu
(HS) (1.2.2). Kona~no, uvozne carine i da`bine jednakog dejstva na veliku ve}i-
nu roba trebalo bi po mogu}nosti ukinuti po stupanju na snagu svakog Sporazu-
ma, a one na osetljive robe progresivno treba ukidati u toku prelaznog perioda
koji nije du`i od 6 godina. (1.2.3).
U tabeli 1 je dat prikaz uskla|enosti 23 Sporazuma sa ovim principima. Prva
i druga kolona prikazuju godinu stupanja Sporazuma na snagu i zemlje me|u
kojima je zaklju~en po abecednom redu. Tre}a i ~etvrta kolona prikazuju pokri-
venost trgovine merenu prema dva kriterijuma MoU: udelu liberalizovanih ca-
17 Memorandum su potpisale sedam zemalja regiona: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska,
Hrvatska, SR Jugoslavija, Makedonija i Rumunija, kasnije se ovoj inicijativi pridru`ila i Mol-
davija.
18 Uklju~uju}i Moldaviju re~ je o mre`i od 28 Sporazuma
19 Na{a zemlja ima osam potpisanih sporazuma o slobodnoj trgovini. U okviru Pakta za Stabil-
nost jugoisto~ne Evrope to su: Makedonija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Albanija i
Moldavija. Osim ovih, potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom ko-
ji se primenjuje od 2000. godine.
 Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

rinskih pozicija i udelu liberalizovanog bilateralnog uvoza. Peta i {esta kolona

prikazuju tempo liberalizacije kroz udeo pozicija Harmonizovanog sistema na
koje su ukinute carine od dana stupanja odgovaraju}eg Sporazuma na snagu i
datum zavr{etka prelaznog perioda. Kvantitativne restrikcije su prikazane u sed-
moj i osmoj koloni kroz broj pozicija Harmonizovanog sistema na koje su posto-
jale kvantitativne restrikcije u trenutku stupanja Sporazuma na snagu i godine u
kojoj }e biti ukinute ukoliko postoje. Sve kvantitativne restrikcije treba da budu
ukinute u doglednom vremenskom periodu.
Proklamovani cilj kojem te`e sve zemlje regiona JIE je liberalizacija njihovih
spoljnotrgovinskih re`ima. Me|utim, iako u nastojanju da liberalizuju trgovin-
ske re`ime u nekim oblastima ostvaruju ~ak i ve}u otvorenost od razvijenih in-
dustrijskih zemalja, praksa pokazuje da je jo{ uvek na snazi veliki broj trgovin-
skih restrikcija u posmatranim zemljama. Kada se sve ove formalne i neformalne,
propisane i prikrivene prepreke sagledaju, jasno je da u oblasti liberalizacije pre-
ostaje jo{ posla.
Me|unarodne institucije su konstruisale dva indikatora kojima se meri ste-
pen trgovinske liberalizacije. Prvi je nastao iz tranzicionih indikatora EBRD, In-
deks spoljnotrgovinske liberalizacije. Pri tuma~enju ovog indeksa vrednovanje
150 od 1 ozna~ava {iroko uspostavljenu kontrolu izvoza i uvoza i slab pristup deviza-
ma, dok 4+ podrazumeva standarde koji su uporedivi sa naprednim industrij-
Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

skim zemljama, uklanjanje ve}ine carinskih barijera i ~lanstvo u STO. Drugi in-
dikator je Indeks restrikcija u trgovini koji je konstruisao MMF, a klasifikuje ze-
mlje prema restriktivnosti trgovinskih re`ima. Skala trgovinske otvorenosti ze-
mlje rangira od 1 za potpuno otvorene do 10 za potpuno zatvorene privrede.
U tabeli 2 su prikazani ovi indikatori za osam zemalja JIE. Prva kolona poka-
zuje da su od ovih zemalja, pet dostigle najvi{i rang (4+) prema oceni EBRD ili su
veoma blizu najvi{e ocene. Druga i tre}a kolona prikazuju dva MMF indikatora:
jedan za necarinske barijere i drugi za celokupne restrikcije u trgovini. Zemlje re-
giona su, i prema ovom pokazatelju, veoma visoko kotirane pri oceni trgovinske
liberalizacije. Ovi indikatori pokazuju da je, u mnogim zemljama JIE, ostalo jo{
malo da se uradi u oblasti harmonizacije carina ili uklanjanju kvantitativnih i ad-
ministrativnih barijera pri uvozu i izvozu. ^etvrta kolona pokazuje da su sedam
zemalja ~lanice STO. SCG se prijavila za ~lanstvo u ovoj organizaciji, sa malom
verovatno}om da to uskoro i postane. Osim toga, sporazumi koje EU potpisuje
sa ovim zemljama, bilo Sporazum o partnerstvu ili Sporazum o stabilizaciji i pri-
dru`ivanju, su kompatibilni sa regulativom STO i u skladu sa uva`avanjem Spo-
razuma o saradnji koje pojedine zemlje regiona imaju sa EU.
 Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

Tabela 1. Pregled usagla{enosti Sporazuma o slobodnoj trgovini sa ~lanom 1.2

Memoranduma o razumevanju i olak{icama u trgovini
Trgovinska pokrivenost Tempo liberalizacije Kvantitativne restrikcije
(~lan 1.2.2) (~lan 1.2.3) (~lan 1.2.1)
Sporazum o Udeo Broj pozicija po
slobodnoj pozicija HS na koje su
trgovini Udeo po HS na postojale
Zemlje Udeo
(godina liberalizovane koje su Zavr{etak kvantitativne
liberalizovanih Godina
stupanja uzajamne ukinute prelaznog restrikcije u
pozicija po HS ukidanja?
na snagu) trgovine carine od perioda trenutku
(%)
(%) stupanja stupanja
Sporazuma Sporazuma na
na snagu (%) snagu
1 2 3 4 5 6 7 8
Albanija
ALB-BIH 91,0 91,7 4.7
1. Bosna i 1. jan. 2008. - -
(2003) 93,0 88,6 26,6
Hercegovina
ALB-BUG Albanija 86,2 70,0 83,7
2. 1. jan. 2007 - -
(2003) Bugarska 87,0 83,8 72,4
ALB-HRV Albanija 85,7 95,8 82,0
3. 1. jan. 2008 - -
(2003) Hrvatska 87,4 53,2 84,0
ALB-
Albanija 91,6 76,5 87,4
4. MAK 1. jan. 2008 - -
Makedonija 93,1 89,6 59,8
(2002)
ALB-
Albanija 85,8 99,6 83,4
5. RUM 1. jan. 2007 - -
Rumunija 86,5 82,0 82,9
(2003)
-
ALB-SCG Albanija 89,7 37,5 85,9 -
6. 1. jan 2007 nije
(2003) Srbija i Crna Gora 89,3 89,1 88,6 25
nazna~eno
Bosna i 1. jan 2005
BIH-BUG 91,5 75,9 27,2
7. Hercegovina stupanjem na - -
(2003) 88,9 95,6 88,9
Bugarska snagu

8.
BIH-HRV
Bosna i
Hercegovina
100,0 100,0 25,6
1. jan 2004
stupanjem na - -
151
(2001) 100,0 100,0 100,0
Hrvatska snagu

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

BIH- Bosna i
100,0 100,0 25,6 - -
9. MAK Hercegovina 1. jan 2005
100,0 100,0 99,9 2 31. dec. 2003
(2002) Makedonija
Bosna i
BIH-MOL 100,0 100,0 26,2
10. Hercegovina 1. jan 2006 - -
(2003) 100,0 100,0 44,9
Moldavija
BIH- Bosna i 1. jan. 2005
91,8 83,7 27,1
11. RUM Hercegovina stupanjem na - -
88,7 89,9 88,7
(2003) Rumunija snagu
Bosna i
BIH-SCG 100,0 100,0 25,6 18 nije
12. Hercegovina 1. jan 2004
(2002) 100,0 100,0 99,9 (KR na izvoz) nazna~eno
Srbija i Crna Gora
BUG-
Bugarska 93,9 95,6 69,3
13. HRV 1. jan 2003 - -
Hrvatska 94,5 91,7 88,0
(2002)
BUG-
Bugarska 87,7 89,1 40,2
14. MAK 1. jan. 2005 - -
Makedonija 86,3 87,2 82,1
(2000)
BUG-
Bugarska 94,6 98,0 71,4
15. RUM 1. jan. 2002 - -
Rumunija 94,6 94,4 79,7
(1999)
BUG-SCG Bugarska 88,4 87,4 80,8 - -
16. 1. jan. 2007
(2003) Srbija i Crna Gora 87,6 94,0 78,1 25 31. dec. 2004
HRV- 1. jan. 2005
Hrvatska 99,1 87,8 98,3 - -
17. MAK (revidiran
Makedonija 99,3 88,8 99,1 2 31. dec. 2003
(1997) SST)
HRV-
Hrvatska 88,1 47,8 87,9
18. RUM 1. jan. 2005 - -
Rumunija 87,6 71,4 87,5
(2003)
HRV-
Hrvatska 94,7 90,3 89,1 5 (na izvoz) nije
19. SCG 1. jan 2007
Srbija i Crna Gora 93,9 77,6 91,1 25 nazna~eno
(2003)
MAK-
Makedonija 84,9 86,0 83,3
20. RUM 1. jan. 2007 - -
Rumunija 86,3 59,8 85,6
(2003)
MAK-
Makedonija 100,0 99,9 97,4 62 (na izvoz) nije
21. SCG 1. jan. 1999
Srbija i Crna Gora 100,0 99,9 98,7 129 (na izvoz) nazna~eno
(1996)
MOL-
Moldavija 100,0 100,0 100,0 stupanjem na 221 (na izvoz) nije
22. RUM
Rumunija 100,0 100,0 100,0 snagu 109 (na izvoz) nazna~eno
(1994)
RUM-
Rumunija 88,8 89,9 86,2 - -
23. SCG 1. jan. 2007
Srbija i Crna Gora 88,5 96,9 86,9 25 31. dec. 2005
(2003)
 Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

Podaci: nacionalne statistike zemalja, Napomena: KR – Kvantitativne restrikcije

Izvor: Messerlin Patrick, Sebastien Miroudot (2004) ''Trade Liberalization in South East
Europe: Review of conformity of 23 FTAs with the MoU'' str. 18

Tabela 2. Indeks restrikcija u trgovini

Indikator Indikator
Pokazatelj Tranzicioni
necarinskih celokupnih ^lanstvo u
indikator
barijera restrikcija STO
Zemlje EBRD
MMF (2002) MMF (2002)
SCG 3+ 2 5 ne
Albanija 4+ 1 1 da
BiH 4- 1 1 da
Bugarska 4+ 1 2 da
Hrvatska 4+ 1 1 da
Makedonija 4+ 1 2 da
Moldavija 4+ 1 1 da
Rumunija 4 1 3 da

Izvor: Prora~uni MMF, STO i EBRD (2003).

Napomena: Tranzicioni indikator koji izra~unava EBRD rangira se od 1 do +4. Mali pro-
152 gres u spoljnotrgovinskoj liberalizaciji predstavlja se ocenom 1, dok 4+ zna~i da je uklo-
njen najve}i broj carinskih barijera i postignuto ~lanstvo u STO. Indeks koji prikazuje
Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

MMF odnosi se na restrikcije u vidu necarinskih barijera i celokulne restrikcije u trgovi-

ni, pri ~emu se rangiraju od 1 (najliberalnije) do 10 (najrestriktivnije). Pokazatelj MMF
celokupnih restrikcija u trgovini za svaku zemlju EU iznosi 4.
Mo`e se ista}i da se zemlje JIE susre}u s mnogo povoljnijim carinskim re`i-
mom EU u odnosu na ostale tranzicione privrede. Naredni grafikon pokazuje da
je prose~na carinska za{tita EU, na neponderisanoj osnovi 2,1% za zemlje JIE, u
pore|enju sa 4,9% koliko je bila za sada ve} nove ~lanice i 6,1% za zemlje ZND.
Isto se dobija i kada se uzme u obzir ponderisani prosek. ^injenica da, pri ovim
merenjima, zemlje JIE imaju ni`u za{titu od novih ~lanica EU u periodu pre pri-
dru`ivanja, pokazuje zainteresovanost i va`nost koju one imaju za EU radi pro{i-
renja trgovine i dalje procese integracije.
Me|utim, potrebno je navesti dve va`ne napomene. I pored niskog nivoa
prose~ne carine, neke zemlje JIE se susre}u sa prili~no visokim carinama i to
obi~no na one proizvode u ~ijoj proizvodnji su usko specijalizovane.20 Drugi, ta-
ko|e va`an zahtev se odnosi na pravila o poreklu proizvoda koja su veoma slo`e-
na za sve zemlje. EU je uvela ove zahteve kako bi spre~ila zemlje sa kojima nema
trgovinske sporazume21 da skre}u svoje trgovinske tokove ka njenom carinsko-

20 Poput tekstilnih, metalnih i poljoprivrednih proizvoda.

21 Kao i zemlje sa kojima ima manje liberalizovanu trgovinu.
 Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

pravnom podru~ju i ostvaruju korist od smanjenih carina preko zemalja sa koji-

ma ima sporazum. Kada proizvod prolazi kroz vi{e stepena obrade, kao {to je
slu~aj sa mnogim tekstilnim proizvodima, propisano je da svi koraci i faze proiz-
vodnje moraju biti izvedeni u zemlji koja ima zaklju~en sporazum, jer se u osta-
lim slu~ajevima proizvod ne mo`e kvalifikovati za prodaju bez ili po ni`im carin-
skim stopama. Administrativni tro{kovi i slo`enost obezbe|enja porekla u svakoj
fazi i za razli~ite inpute su obi~no te{ki. Kao rezultat, pristup tr`i{tu EU mo`e bi-
ti mnogo slo`eniji za poslove u regionu nego u slu~aju pla}anja carine.

Grafikon 1. Prose~an nivo za{tite EU u odnosu na tranzicione privrede

153

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

Izvor: EBRD Transition Report (2003)

POTENCIJALNE KORISTI OD IZVR[ENE LIBERALIZACIJE ZA U^ESNICE

PROJEKTA ZONA SLOBODNE TRGOVINE JIE

Iako je regionalna integracija ''drugo najbolje re{enje'' u odnosu na multila-

teralnu liberalizaciju, ona nudi odre|ene prednosti potencijalnim u~esnicima.
Koristi od zone slobodne trgovine koje }e imati svaka zemlja pojedina~no najvi{e
zavise od nivoa ekonomske razvijenosti pojedinih privreda. Posmatranjem nivoa
ekonomske razvijenosti, relevantna su dva primera: integracija razvijenih i ne-
razvijenih (u ovom slu~aju integracija JIE - 5) i integracija nerazvijenih me|u-
sobno (kao {to je povezivanje pet balkanskih zemalja). Kod drugog tipa povezi-
vanja uvek postoji opasnost da se bolje razvijena ~lanica razvija na {tetu ostalih
zemalja. Naime, kada se integri{u dve zemlje ~ije je bogatstvo u raspolo`ivim fak-
torima proizvodnje ispod svetskog proseka, zemlja sa vi{im prose~nim nivoom
}e se razvijati na ra~un manje razvijenog partnera. Doma{aj tih efekata je uslo-
vljen nivoom preferencijalnih carina - visoke eksterne carine pogor{avaju kreta-
 Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

nje industrijskih proizvoda iz manje razvijene u vi{e razvijenu zemlju ~lanicu.

Tako|e, i obim divergencije je uslovljen nivoom preferencijalnih carina, jer vi{e
carine zna~e izra`eniju realokaciju ekonomskih aktivnosti ka razvijenijim part-
nerima. Brojne integracije nerazvijenih pru`aju empirijsku potvrdu nalaza da in-
tegracija izme|u ZUR vodi divergenciji u ekonomskim performansama.22
Mada je Zapadni Balkan veoma heterogen region u smislu razvijenosti, ni za
jednu od zemalja se ne mo`e re}i da je zemlja sa visokim dohotkom. Hrvatska,
najrazvijenija me|u zemljama ovog regiona, sa GDP per capita u iznosu od oko
30% proseka EU, ima vrednost pokazatelja kapital/rad znatno ispod prose~ne
vrednosti istog pokazatelja u EU. Kao posledica toga, kada je re~ o ve}em delu in-
dustrijskih proizvoda, Hrvatska nema konkurentnu prednost na svetskom tr`i-
{tu. Me|utim, mnogi od njenih proizvoda mogu biti zna~ajno konkurentni na
unutra{njem tr`i{tu JIE-5. Istovremeno, Hrvatska ima GDP per capita oko ~etiri
puta ve}i nego Albanija i Bosna i Hercegovina i oko tri puta ve}i nego u ostalim
zemljama JIE-5. Ukupni GDP Hrvatske u vrednosti od 20 mlrd. USD predstavlja
oko 40% GDP ~itavog regiona (tabela 3).

Tabela 3.
154 Stanovni{tvo i GDP u JIE-5 u 1999. godini
Udeo u
Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

Udeo u U~e{}e
ukupnom GDP Hrvatska
Stanovni{tvo GDP ukupnom trgovine u
broju per capita = 100
GDP GDP1)
stanovnika
Zemlje (u mln.
(u milionima) (u %) (u %) (u USD) (u %)
USD)
Albanija 3.4 14 3,665 8 1,102 25 52 (63)
BIH 4.2 17 4,387 10 1,027 23 77 (95)
Hrvatska 4.5 18 20,211 46 4,467 100 114 (143)
R.
2.0 8 3,401 8 1,701 38 82 (99)
Makedonija
SCG 10.5 43 12,020 28 1,562 (98) 35 52
Kosovo 1.6 7 1,562 3 868 18 85
Crna Gora 0.8 3
1. UKUPNO 24.5 100 51,033 100 2,017 42 58
2. Bugarska 8.2 12,403 1,513 34 150 (176)
3. Rumunija 22.5 34,027 1,512 34 107 (116)
UKUPNO
55.2 97,463 1,766 40
(1+2+3)
1)U zagradama je dato u~e{}e trgovine i usluga u GDP.
Izvor: World Development Indicators 2001, The World Bank, Washington D.C. 2001,
Michalopoulos and Panousopoulos (2002) i procene World Bank i IMF.

22 Bartolomiej Kaminski, Manuel de la Rocha, ''Stabilization and Association Process in the Bal-
kans: Integration Options and their Assessment'', World Bank Policy Research Working Paper
3108, August 2003 str.12.
 Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

S obzirom da pokazatelj GDP per capita, pojedina~no posmatran, ne mo`e

odslikati razlike u nivou ekonomske razvijenosti ovih zemalja, postoje}e razlike
potvr|uju i drugi pokazatelji. Primera radi, uprkos sli~nom nivou GDP u Alba-
niji i Bosni i Hercegovini, poljoprivreda je u stvaranju GDP Albanije u~estvovala
sa 53%, a u Bosni i Hercegovini samo sa 15% (videti tabelu 4). Istovremeno, ka-
da je re~ o strukturi GDP, razlike izme|u Hrvatske i Republike Makedonije su
znatno manje, uprkos velikoj razlici u nivou GDP per capita.

Tabela 4.
Struktura GDP u JIE-5 u 1999. godini

Srbija i
Zemlje Bosna i Republika
Albanija Hrvatska Crna
Sektori Hercegovina Makedonija
Gora
Poljoprivreda 52.6 14.5 8.5 9.2 18.1
Industrija 11.9 22.1 20.4 21.5 38.91)
Usluge, od ~ega 35.5 63.4 71.1 69.2 43.0
Gra|evinarstvo 13.5 6.7 6.7 6.3
Transport i
3.2 8.0 9.2 7.2
komunikacije
Ostale usluge 18.8 48.7 55.2 55.7
155
1)Uklju~uju}i i gra|evinarstvo.

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

Izvori: Albanija, BJR Makedonija i Hrvatska – podaci MMF, Bosna i Hercegovina – Naci-
onalni statisti~ki zavod, Srbija i Crna Gora – Economic Survey of Europe, No.1., United
Nations Economic Comission for Europe, Geneva 2001.

Heterogenost u ekonomskom razvoju, zajedno sa ~injenicom da su ~ak i naj-

razvijenije zemlje ovog regiona dosta ispod nivoa najmanje razvijenih ~lanica EU,
pove}ava rizik da }e intra-regionalna integracija voditi realokaciji industrijske ak-
tivnosti u Hrvatsku na {tetu siroma{nijih ~lanica regionalnog sporazuma o slo-
bodnoj trgovini. Ukoliko se ovo dogodi, postoji opasnost da }e pritisak deindu-
strijalizacije u nekim zemljama pre napregnuti nego opustiti regionalne tenzije.
Prema tome, da regionalna integracija zemalja Zapadnog Balkana ne bi upa-
la u klopku, potrebno je da liberalizacija unutar regiona bude pra}ena zna~ajnim
reduciranjem MFN carina i paralelnim otvaranjem tr`i{ta ka EU i ka regionu.
Moglo bi se primetiti da je region JIE mali ekonomski posmatran i po broju sta-
novnika. Ukupni GDP ovih zemalja u iznosu od 50 mlrd. USD predstavlja samo
40% GDP Gr~ke. Ovaj pokazatelj ima samo 2,5 puta ve}u vrednost od istog za
Sloveniju. Istovremeno, ukupni spoljnotrgovinski promet ovih zemalja u iznosu
od 30 mlrd. USD je ni`i od slovena~kog. ^ak ni uklju~enje Bugarske i Rumunije
– dve zemlje koje su ve} na putu ka EU – ne bi zna~ajnije promenilo sliku. I dalje
 Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

je podatak o agregatnom GDP znatno ispod vrednosti istog pokazatelja za Gr~-

ku. Prisutna opasnost u ovom malom obimu, koja proizlazi kada se posmatranje
vr{i sa aspekta preferencijalnih trgovinskih aran`mana, je {to je i empirijski po-
tvr|eno da slobodne trgovinske zone izme|u malih privreda obi~no vode gubici-
ma, jer rezultiraju skretanjem trgovine pre nego njenim stvaranjem.23
Posle ovakvog zaklju~ka name}e se pitanje za{to regionalna integracija izme-
|u zemalja JIE treba da bude prioritet? Podrazumeva se da bi intezivnija intratr-
govina multiplikovala rast i razvoj i da bi bila stimulativna za strane investicije,
jer bi zbog smanjivanja nestabilnosti uslovila pobolj{anje poslovne klime. Pored
toga, bila bi ubrzana integracija u EU. Za sada se ekonomska saradnja izme|u ze-
malja jugoisto~ne Evrope zasniva pre svega na trgovinskim tokovima. Kretanje
radne snage je limitirano, dok su me|usobne SDI prakti~no svedene na relativno
male iznose, jer su u pitanju kapitalom siroma{ne zemlje.
Autori Svetske Banke smatraju da je nu`nost pre nego potreba da liberaliza-
cija trgovine u regionu bude obavljena na na~in koji }e i smanjiti podsticaje pre-
me{tanjima industrijskih aktivnosti iz siroma{nijih u bogatije zemlje regiona i ta-
ko|e svesti skretanje trgovinskih tokova na najmanju mogu}u meru. Otvorenost
ka ostatku sveta je najbolje re{enje za oba navedena problema, odnosno ni`e
156 MFN carine, kao i ni`e carine na uvoz iz EU.
Geografska blizina, veli~ina privreda koje ulaze u zonu slobodne trgovine,
Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

kao i vrednost trgovine izme|u njih uti~u na odnos koristi i tro{kova koje }e u~e-
snici imati. Ukoliko su zemlje koje pristupaju sporazumu locirane blizu jedna
drugoj i ve} ostvaruju zna~ajan trgovinski promet,24 onda }e pozitivni efekti in-
tegracije nadma{iti negativne. Sli~ni pozitivni efekti }e prevladati ukoliko je obo-
strana trgovina bila prekinuta usled nekih neekonomskih razloga, kao {to je slu-
~aj sa nekoliko biv{ih republika nekada{nje SFRJ.

23 Do stvaranja trgovine dolazi kada, kao rezultat preferencijalne stope koja va`i u okviru regio-
nalnog trgovinskog sporazuma, doma}a proizvodnja biva zamenjena uvozom iz zemlje ~lani-
ce datog sporazuma, u kojoj se proizvodi dati proizvod uz manje tro{kove. Do skretanja trgo-
vine dolazi usled preferencijala regionalnih sporazuma, kada uvoz iz zemlje sa ni`im tro{kovi-
ma koja je izvan regionalnog trgovinskog sporazuma, biva zamenjen uvozom iz zemlje sa vi-
{im tro{kovima, koja se nalazi u okviru regionalnog trgovinskog sporazuma. Stvaranje trgovi-
ne pove}ava blagostanje zemalja ~lanica, ne nanose}i gubitke ne~lanicama (potro{a~i u prefe-
rencijalnoj zoni }e pla}ati manje za kupovinu istog proizvoda, {to pove}ava njihovo blagosta-
nje). Nasuprot tome, skretanje trgovine dovodi do smanjivanja blagostanja. Skretanje trgovi-
ne ne stvara tro{kove samo za zemlju izvoznicu izvan regionalnog sporazuma (koja }e se suo-
~iti sa smanjivanjem izvoza), ve} i za zemlju uvoznicu u okviru regionalnog sporazuma. Nai-
me, potro{a~i pla}aju ni`u cenu u odnosu na stanje pre stvaranja preferencijalnog sporazuma,
dok dr`ava gubi na carinama. Milivojevi}, R., Kova~evi}, R. (2004) ¨Ekonomski aspekti carin-
ske reforme u svetlu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji¨, SCEPP, mart 2004, str. 15
24 ''prirodni trgova~ki partneri''
 Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

Regionalna struktura trgovinske razmene izme|u ovih pet zemalja pokazuje

tri zanimljive karakteristike (videti tabelu 5).25 Kao prvo, tr`i{te zone slobodne
trgovine predstavlja najva`nije tr`i{te za izvoz JIE zemalja, jer ~ini oko jednu pe-
tinu njihovog ukupnog izvoza, dok uvoz sa ovog tr`i{ta u ukupnom uvozu po-
smatranih zemalja u~estvuje sa ne{to manje od 10%. Istovremeno, vrednost
ukupnog izvoza posmatranih zemalja predstavljala oko 50% vrednosti ukupnog
uvoza u 2000. godini.
Drugo, va`nost intra-JIE razmene varira me|u zemljama. Dok je za Bosnu i Her-
cegovinu i Makedoniju uvoz iz drugih zemalja ovog regiona zna~ajan, za Hrvatsku i
Albaniju nije. Ne{to je druga~ija slika kada se posmatraju izvozni tokovi, jer kod go-
tovo svih zemalja druge zemlje regiona predstavljaju zna~ajno izvozno tr`i{te.
Tre}e, trgovinski odnosi su jo{ uvek prili~no optere}eni nasle|enim proble-
mima nastalim neposredno pred i naro~ito nakon raspada biv{e SFRJ. Ovo se
posebno odnosi na trgovinu izme|u Hrvatske i Srbije, dve najve}e republike ne-
kada{nje SFRJ, koje zapravo najve}i deo svoje trgovine obavljaju preko dva enti-
teta Bosne i Hercegovine.
Na osnovu istra`ivanja Kaminskog i Roche (2003), prostor za znatnije pove-
}anje razmene Republike Srbije (SCG) postoji pre svega sa Hrvatskom, Albani-
jom i Rumunijom, dok je razmena sa BiH i Makedonijom znatno iznad one koju 157
pokazuje gravitacioni model primenjen u spomenutom radu.

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

Dalje u tekstu ukaza}emo na zna~aj koji tr`i{te JIE trenutno ima za SCG, ali
na osnovu podataka o spoljnotrgovinskoj aktivnosti Republike Srbije, s obzirom
na to da iz tehni~kih razloga ne raspola`emo detaljnijim podacima o razmeni
SCG, kao i da spoljnotrgovinska razmena Srbije ~ini najve}i deo razmene SCG.
Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, sedam zemalja jugosto~ne
Evrope je u 2003. godini u~estvovalo sa jednom tre}inom u ukupnom izvozu Re-
publike Srbije (33,5%) i ~inilo ne{to manje od desetine njenog ukupnog uvoza
(9,4%). Tendencije izvoza Srbije u region JIE u periodu 2000-2003. godine su bi-
le pozitivne, jer je do{lo do zna~ajnog apsolutnog rasta izvoza sa 504 na 831 mi-
lion dolara, dok je na strani uvoza u istom periodu zabele`en pad i to sa 764 na
688 teku}ih miliona dolara. Mo`e se uo~iti da je sa posmatranim regionom u
spoljnotrgovinskoj razmeni u 2003. godini Srbija ostvarila suficit u iznosu od
oko 140 miliona dolara, za razliku od skoro svim ostalih zemalja sa kojima su re-
gistrovani zna~ajni deficiti u razmeni.
Najzna~ajniju razmenu od zemalja jugoisto~ne Evrope Srbija je imala sa Bo-
snom i Hercegovinom i Makedonijom, na ~ija tr`i{ta je u 2003. godini plasirala

25 Bartolomiej Kaminski, Manuel de la Rocha, ''Stabilization and Association Process in the Bal-
kans: Integration Options and their Assessment'', World Bank Policy Research Working Paper
3108, Avgust 2003 , str. 18.
 Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

oko 1/4 svog ukupnog izvoza, a uvezla sa ovih tr`i{ta znatno manji deo ukupnog
uvoza. Dok je izvoz predominantno usmeren ka BIH i Makedoniji, uvoz je ''pra-
vilnije'' raspore|en i ~ak pet zemalja ima znatan udeo u ukupnom uvozu Srbije iz
zemalja jugoisto~ne Evrope (sve osim Moldavije i Albanije).

Tabela 5.
Trgovinski tokovi u JIE u 2000. godini
(u 000 USD i % u~e{}a)
R.
Zemlje Albanija BiH Hrvatska SCG Ukupno
Makedonija
Uvoz
USD % USD % USD % USD % USD % USD %
Ukupno: 1,063 100 2,893 100 7,922 100 2,084 100 3,710 100 17,672 100
Uvoz iz:
Albanije - - 0 0.0 0.4 0.0 3 0.1 1 0.0 5 0.0
BiH 0 0.0 - - 82 1.0 5 0.2 174 4.7 261 1.5
Hrvatske 11 1.0 418 14.4 - - 57 2.7 43 1.2 530 3.0
RM 21 2.0 17 0.6 55 0.7 - - 130 3.5 222 1.3
SCG 1 0.1 193 6.7 31 0.4 190 9.1 - - 414 2.3
SEE-5 33 3.1 628 21.7 168 2.13 255 12.2 348 9.4 1,432 8.1
EU 817 76.9 4,405 55.6 749 35.9 5,971 33.8
Gr~ke 281 26.4 24 0.8 20 0.2 200 9.6 132 3.6 656 3.7
Bugarske 26 2.4 10 0.3 7 0.1 97 4.7 324 8.7 464 2.6
Rumunije 11 1.0 14 0.5 19 0.2 16 0.8 145 3.9 205 1.2
Ukupno
351 33.0 676 23.3 214 2.6 568 27.3 949 25.6 2,757 15.6
158 Balkan
R.
Zemlje Albanija BiH Hrvatska SCG Ukupno
Makedonija
Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

Izvoz
USD % USD % USD % USD % USD % USD
Ukupno 281 100 1,028 100 4,431 100 1,617 100 1,722 100 9,079 100
Izvoz iz:
Albanije - - 0 0.0 10.1 0.2 12.6 0.8 0.3 0.0 23 0.3
BiH 0 0.0 - - 495 11.2 23.1 1.4 254 14.8 772 8.5
Hrvatske 0 0.0 76 7.4 - - 47.6 2.9 19 1.1 143 1.6
RM 5 0.5 9 0.8 59 1.3 - - 210 12.2 283 3.1
SCG 4 0.4 204 19.8 107 2.4 333 16.0 - - 648 7.1
SEE-5 9 0.8 289 28.1 671 15.1 416 21.1 483 28.1 1,869 20.6
EU 261 24.6 2,415 54.5 561 34.7 657 38.2 3,237 35.7
Gr~ke 45 16.0 10 1.0 89 2.0 84 5.2 75 4.4 303 3.3
Bugarske 0 0.0 0 0.0 4 0.1 27 1.7 23 1.3 54 0.6
Rumunije 0 0.0 10 1.0 3 0.1 2 0.1 23 1.3 38 0.4
Ukupno
54 16.9 309 30 767 17.3 529 28.1 604 35.1 2,264 24.9
Balkan

Izvor: Albanija: MMF; BiH: MMF i nacionalna statistika, Hrvatska: nacionalna statistika;
Republika Makedonija: nacionalna statistika; SCG: nacionalna statistika.

Porede}i strukturu izvoza Srbije u sedam zemalja jugoisto~ne Evrope sa

ukupnim izvozom Srbije zapa`a se da je ona ne{to nepovoljnija, s obzirom na ve-
}e u~e{}e primarnih na ra~un industrijskih proizvoda. ^injenica je da se udeo iz-
voza industrijskih proizvoda u ukupnom izvozu kod razvijenih zemalja kre}e se
od 80% do 90%, dok je sli~na proporcija zastupljena i kod naprednijih zemalja u
tranziciji. Istovremeno, primarni proizvodi i hrana ~ine izme|u 10% i 20%, pa
 Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

~ak i manje od 10% izvoza. Kompariraju}i strukturu uvoza Srbije iz sedam ze-
malja jugoisto~ne Evrope sa strukturom ukupnog uvoza Srbije, uo~ljiv je znatno
ve}i udeo primarnih i manji udeo industrijskih proizvoda (mada je u 2003. godi-
ni do{lo do sna`nog porasta udela industrijskih proizvoda u uvozu iz zemalja re-
giona), {to je karakteristi~no za razmenu izme|u manje razvijenih zemalja i znat-
no se razlikuje od strukture uvoza industrijskih zemalja koji je prakti~no baziran
na industrijskim proizvodima (oko 80%).
Osnovu izvoza Srbije u zemlje JIE ~ine sirovine i reprodukcioni materijali,
{to je karakteristika izvozne ponude nedovoljno razvijenih zemalja. Naime, od-
seci sa najve}im udelom u izvozu Republike Srbije u zemlje jugosto~ne Evrope u
2003. godini bili su, pre svega, 04-`itarice i proizvodi, 05-povr}e i vo}e, 67- gvo-
`|e i ~elik i 69- proizvodi od metala, nigde nepomenuti. Posmatrano po zemlja-
ma, izvoz u Bugarsku je bio najve}im delom zasnovan na odsecima 28, 42, 66 i
67, izvoz u Hrvatsku na odsecima 05, 33, 67, 69, 72, 77 i 89 dok su najzna~ajniji
odseci u izvozu Srbije u Rumuniju bili 04, 54, 67 i 79. Kod izvoza Srbije u Make-
doniju odseci sa najve}im udelom su bili 04, 07, 66, 67 i 69, a kod izvoza u BIH
04, 05, 07, 11, 33, 54, 66,69, 77, 84 i 89. Skroman izvoz u Albaniju ~inili su, pre
svega, odseci 04 (blizu 3 miliona dolara i preko petine ukupnog izvoza u ovu ze-
mlju) kao i 07 (3,2 miliona dolara ili 22,5%) i 35 (3,8 miliona dolara ili 26%). Iz- 159
voz u Moldaviju bio je baziran na odseku 89 (55% izvoza u ovu zemlju ili blizu 1

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

milion dolara).
Istovremeno, odseci sa najve}im udelom u uvozu Republike Srbije iz zemalja
jugoisto~ne Evrope u 2003 bili su, pre svega, 35-elektri~na energija, 65-predivo,
tkanine i tekstilni proizvodi, 66 proizvodi od nemetalnih minerala, 67-gvo`|e i
~elik i 68-obojeni metali. Posmatrano po zemljama (tabela 10), kod uvoza iz Bu-
garske najzastupljeniji odseci se bili 35, 65, 67 i 68, kod Hrvatske 65, 66, 77 i 89,
dok su kod uvoza iz Rumunije odseci sa najve}im udelom bili 35, 65, 67, 68 i 74.
Uvoz iz Makedonije bio je baziran na odsecima 05, 11, 54, 66, 67 i 68 a uvoz iz
BIH na odsecima 24, 35, 69, 77 i 82. Ina~e skroman uvoz iz Albanije bio je prak-
ti~no zasnovan na odseku 35 (40% ili 131 000 dolara) dok je uvoz iz Moldavije
dvotre}inski ~inio odsek 65 (0,6 miliona dolara).
Prema prezentiranim podacima se mo`e videti da je, dakle, apsolutni nivo
spoljnotrgovinske razmene Srbije sa ve}inom zemalja u regionu relativno mali,
pa je realno da }e me|usobna trgovina, zajedno sa o~ekivanim rastom ukupnog
izvoza (i uvoza), i dalje ostvarivati znatan rast. Preferencijalni tretman trgovinr,
kao i mala prostorna distanca, svakako }e biti faktori od stimulativnog uticaja na
razmenu dr`ava jugoisto~ne Evrope izme|u ostalog i zato jer one imaju pote{ko-
}a pri zadovoljavanju uslova visokozahtevnih ''zapadnih'' tr`i{ta, pa {ansu za po-
ve}anje izvoza tra`e u svom susedstvu. Pored toga, prilivi stranog kapitala, odno-
 Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

sno dolazak transnacionalnih kompanija, od kojih dobar deo planira izvoznu

ekspanziju u bli`e okru`enje }e, svakako, biti faktor koji }e doprinositi rastu tr-
govine u regionu. Kada su u pitanju zemlje biv{e SFRJ tu }e bliska kulturolo{ka
matrica, kao i obnavljanje starih privrednih veza, i pored pro{lih ratnih sukoba,
biti od velikog zna~aja za pospe{ivanje spoljnotrgovinske razmene. Me|utim,
zbog sli~ne strukture privreda ta razmena ne mo`e biti ni na pribli`no visokom
nivou kao u okviru zajedni~ke dr`ave. Mora se, ipak, imati u vidu da postoje}a
privredna struktura Srbije ne dozvoljava dugoro~no ozbiljniji rast izvoza ~ak ni u
ove zemlje, bez obzira na sve potpisane Sporazume o slobodnoj trgovini, s obzi-
rom na to da njihova tr`i{ta postaju sve vi{e sofosticirana, odnosno potro{a~i su
probirljiviji kada je u pitanju kvalitet proizvoda. Po`eljna tendencija bi bila da
apsolutan porast izvoza u region jugoisto~ne Evrope bude, pre svega, ostvaren
kroz sna`an porast ukupnog izvoza Srbije koji }e biti posledica uspe{nog restruk-
turiranja doma}e privrede u skladu sa visokim standardima evropskog tr`i{ta.
U tabeli 6 je dat pregled bilateralne trgovinske razmene zemalja u 2002. godi-
ni. ^ak trinaest od 49 bilateralnih trgovinskih uvoza koji su prikazani u tabeli 3
ima vrednost manju od 1 mln. USD uz razmenu veoma ograni~enog broja pozi-
cija iz HS (najvi{e 67 od 5224 pozicija).
160 Dve glavne preporuke eksperata Svetske banke su da }e vreme u`ivanja pre-
ferencijalnog tretmana odobrenog od strane EU biti sve kra}e, {to implicira po-
Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

trebu za br`om redukcijom carinskih optere}enja na uvoz iz EU; visoke MFN ca-
rine na industrijske proizvode }e profunkcionisanjem Zone slobodne trgovine
biti zna~ajno smanjene, {to }e smanjiti nivo za{tite privrednih subjekata ovih pet
zemalja koje su na tr`i{tima drugih zemalja ovog regiona mogle biti najvi{e za-
hvaljuju}i visokim carinama.
Analizom ispunjenosti kriterijuma i zahteva koji su postavljeni potpisiva-
njem MoU, Messerlin i Miroudot su podelili sve Sporazume zemalja regiona u
tri grupe. U prvoj grupi se nalazi osam Sporazuma u kojima je izme|u zemalja
ispunjen kriterijum o pokrivenosti trgovine do 90% (ostvaren je veoma visok ni-
vo trgovinske liberalizacije). U ovoj grupi je u {est Sporazuma ostvarena potpuna
liberalizacija carinskih pozicija i uzajamne trgovine (100%). To su Sporazumi
zaklju~eni izme|u zemalja: BIH-HRV, BIH-MAK, BIH-MOL, BIH-SCG, BUG-
HRV, BUG-RUM, MAK-SCG, MOL-RUM (pogledati tabelu 1). U drugoj grupi
se nalazi osam Sporazuma u kojima je ispunjen samo jedan od dva zahteva MoU.
To su Sporazumi zaklju~eni izme|u zemalja: ALB-BIH, ALB-MAK, ALB-SCG,
BIH-BUG, BIH-RUM, HRV-MAK, HRV-SCG. Od ovih Sporazuma je jedino iz-
me|u Rumunije i SCG veoma blizu ispunjenosti zahteva od 90% liberalizacije
pozicija HS. Ostalih sedam sporazuma karakteri{e zna~ajan broj liberalizovanih
HS pozicija ali su bilateralni trgovinski tokovi znatno vi{e koncentrisaniji na po-
 Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

zicije na koje nisu ukinute carine. Tre}u grupu ~ini sedam Sporazuma kod kojih
je ostvareno manje od 90% od oba zahteva MoU. To su Sporazumi izme|u ze-
malja: ALB-BUG, ALB-HRV, ALB-RUM, BUG-MAK, BUG-SCG, HRV-RUM,
MAK-RUM. Me|utim i sporazumi koji se nalaze u tre}oj grupi nisu daleko od
ispunjavanja kriterijuma MoU, posebno u~e{}a liberalizovanih carinskih pozici-
ja. Najni`a pokrivenost je oko 84,9% i obi~no te`i ka pokrivenosti izme|u 87% i
89%. Nesumnjivo je da }e ovi sporazumi ispuniti kriterijume.

Tabela 6.
Bilateralni uvoz zemalja JIE u 2002. godini (vrednost u hilj. USD) i broj {estoci-
frenih pozicija iz Harmonizovanog sistema proizvoda kojima se trgovalo
iz:
Uvoz u: Albanija BIH Bugarska Hrvatska Maked. Moldavija Rumunija SCG

703 29086 28527 14722 1156 15530 774

Albanija
22 poz. 758 poz. 107 poz. 599 poz. 9 poz. 112 poz. 67 poz.

74 10608 704119 18285 0 14598

BIH -
13 poz. 499 poz. 3104 poz. 451 poz. 8 poz. 187 poz.

145 879 14051 17910 3716 161561 23612

Bugarska 161
38 poz. 62 poz. 165 poz. 523 poz. 92 poz. 885 poz. 521 poz.

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

265 166293 15381 66709 1299 44663 53145
Hrvatska
36 poz. 1565 poz. 465 poz. 602 poz. 70 poz. 610 poz. 1194 poz.

931 13240 114054 54551 129 8107 165924

Maked.
56 poz. 285 poz. 1886 poz. 1014 poz. 5 pozicija 207 poz. 1973 poz.

16 126230
Moldavija - - - - -
3 poz. 1914 poz.

5 587 148293 5707 1351 50253 25426

Rumunija
5 poz. 44 poz. 1416 poz. 266 poz. 59 poz. 457 poz. 426 poz.

778 129531 138342 172327 126186 152827

SCG -
25 poz. 1237 poz. 959 poz. 1846 poz. 967 poz. 468 poz.

Podaci: nacionalne statistike, vrednost bilateralnog uvoza 2002 (2001 za SCG). Uvoz za
BIH je zamenjen izvozom zemlje spoljnotrgovinskog partnera. ''-'' ozna~ava nepostoja-
nje podataka.

ZAKLJU^NE NAPOMENE

Zemlje JIE postaju sve otvorenije i trguju sve vi{e, kako u regionu tako i sa
ostatkom sveta. Me|utim, prose~an nivo otvorenosti je i dalje veoma nizak u po-
re|enju sa regionima {irom sveta, {to ukazuje da jo{ uvek nisu otkrivene sve mo-
 Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

gu}nosti za pove}anje trgovine. Sve zemlje regiona su postigle zna~ajan napredak

u spoljnotrgovinskoj liberalizaciji, mnoge su ukinule kvantitativna ograni~enja
na skoro celokupan uvoz i izvoz, dok je sedam zemalja regulisalo ~lanstvo u STO.
Klju~ne oblasti u kojima je ostalo jo{ posla jesu smanjenje necarinskih barijera,
uklju~ujuju}i regulativu i korupciju, i unapre|enje transportne infrastrukture26.
EU je ostala otvorena prema regionu u `elji da sara|uje u narednom periodu
i za sada obezbe|uje bescarinski pristup velikom broju proizvoda. Me|utim, teh-
ni~ke barijere u trgovini moraju i dalje biti smanjivane, a pravilo dijagonalne ku-
mulacije u odre|ivanju porekla proizvoda bi moglo rezultirati zna~ajnim pred-
nostima za region.
Potpisivanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini me|u zemljama
regiona je drugi zna~ajan pravac u integraciji u svetske trgovinske tokove. Proces
regionalne trgovinske liberalizacije mora odgovarati postoje}em multilateral-
nom nivou liberalizacije. Posmatranjem carina u JIE zemljama uz uva`avanje ni-
voa carina u ostatku sveta name}u se dva va`na zaklju~ka povezana sa primenom
Sporazuma. Naime, {to su vi{e MFN carine, manji su izgledi da }e potro{a~i u JIE
zemljama imati koristi od uspostavljanja Zone slobodne trgovine. Mnoge carin-
ske barijere u trgovini JIE su uklonjene ili }e biti uklonjene u doglednom vre-
162 menskom periodu. Istovremeno, nekoliko studija je pokazalo da su glavna pre-
preka za rast trgovine u regionu necarinske barijere. One uklju~uju kvantitativne
Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

restrikcije, restriktivnu praksu vlade, carinske procedure i tehni~ke barijere u tr-

govini i obi~no su diskriminatorne i u korist doma}ih firmi.
Kada je re~ o na{oj zemlji, sa postoje}om proizvodnom strukturom i bez zna-
~ajnijeg priliva stranih direktnih investicija (pre svega ‘greenfield’, a ne onih kojima
se kupuje tr`i{te), ne mo`e se o~ekivati zna~ajniji porast ukupnog izvoza, pa i izvoza
u regon JIE. Stanje u doma}oj privredi je takvo da me|unarodna kretanja i inicijati-
ve u manjoj meri uti~u na izvozne rezultate, dok je znatno ve}i uticaj uspe{nosti re-
alizacije mera ekonomske politike usmerenih na pobolj{anje izvozne konkurentno-
sti doma}e privrede. Samo pod uslovom da se strukturne reforme u zemlji kona~no
sprovedu, me|unarodne prilike, u sklopu kojih i zaklju~ivanje regionalnih sporazu-
ma o slobodnoj trgovini, }e imati pozitivan uticaj na ekonomski rast u zemlji.
Zaklju~eni sporazumi za sada name}u potrebu obezbe|enja transparentnosti
carinske politike, veoma va`nog faktora za uspe{no obavljanje spoljnorgovinske
aktivnosti od kog zavisi du`ina zadr`avanja robe na granici i, prema tome, tro-

26 Veoma nizak kvalitet infrastrukture i prekomerna regulativa su dve najve}e barijere trgovini
me|u zemljama regiona. Lo{a je transportna infrastruktura u regionu, {to rezultira fizi~kim
te{ko}ama pri transportu robe iz jedne u drugu zemlju. Studija Evropske Komisije iz jula
2003. godine o infrastrukturi Balkana pokazala je da je potrebno ure|enje za preko 70% pute-
va (u regionu) i da je potrebna modrenizacija `eleznice kao i da samo 10% celokupne tranzit-
ne mre`e ima dobre uslove
 Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

{kovi koji uti~u na krajnju cenu robe. ^injenica je, naime, da proces formiranja
zajedni~ke carinske tarife Srbije i Crne Gore jo{ uvek nije zavr{en, a s obzirom na
priloge u Akcionom planu, usagla{avanje carinskih stopa bi moglo trajati nared-
nih pet godina. Istovremeno, SCG se nalazi u postupku pregovora o ulasku u
STO, pa je o~ekuje ponovno redefinisanje carinskih stopa u skladu sa zahtevima
ove me|unarodne organizacije. Tako|e, u toku je i zaklju~ivanje sporazuma o
slobodnoj trgovini sa zemljama iz okru`enja, pri ~emu se sa svakom posebno
utvr|uje dinamika redukcija carina, kao i lista osetljivih proizvoda. Carinski slu-
`benici }e, prema tome, pred sobom imati te`ak zadatak u postizanju efikasnosti
poslovanja. Ovaj zadatak je naro~ito va`an kada se posmatra iz ugla spre~avanja
bescarinskog ulaska proizvoda iz zemalja koje nisu u sastavu Zone slobodne tr-
govine, {to zahteva efikasnu kontrolu dokumenata o poreklu proizvoda.

LITERATURA

Kova~evi}, R. (2004), ¨Pristup tr`i{tu¨, Eko-
nomska politika, br. 2712,2713, 19. april
2004. godine, str. 35.
Kova~evi}, R. (2004), ‘Savremene tendencije u
svetskoj privredi’, autorsko izdanje, Beo-
Bora, B. i Bacchetta, M. (2003) ¨Industrial Ta-
riff Liberalization and the Doha Develop-
ment Agenda¨, WTO, 2003., p. 5.
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostran- 163
stvom Republike Srbije.

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

grad 2004.
Milivojevi}, R., Kova~evi}, R. (2004) ¨Eko-
nomski aspekti carinske reforme u svetlu
pristupanja Svetskoj trgovinskoj organiza-
ciji¨, SCEPP, mart 2004.
Bacchetta, M., Drabek, Z. (2002) ¨Effects of
WTO Accession on Policy-Making in So-
vereign States: preliminary lessons from
the recent experience of transition coun-
tries¨, Staff Working Paper DERD-2002-
02, WTO, April 2002, p. 7.
Nikoli}, G. (2004), ''Strukturalne karakteristike
spoljnotrgovinske razmene Republike Sr-
bije sa zemljama jugoisto~ne Evrope'', ?r`i-
{te, Novac, Kapital, br.1, Centar za nau~-
noistra`iva~ki rad, Privredna komora Srbi-
je, Beograd, 2004.
Zaman, C. (2003), ¨Inventory of trade re-
strictions in Serbia¨, SCEPP, March,
2003.,p. 5.
Zaman, C., Kova~evi}, R. (2002), ¨Compari-
son/inventory of trade protection measu-
res in Serbia and Montenegro¨, SCEPP,
August 2002., p. 14, 15.
Messerlin Patrick, Sebastien Miroudot (2004)
''Trade Liberalization in South East Euro-
pe: Review of conformity of 23 FTAs with
the MoU'', Sciences Po
Milica Uvali}, ''Economic Integration in Sout-
heastern Europe'', Ekonomski anali, Novi
Sad, 2002
Trade Liberalisation and Facilitation Strategy
and Action Plan 2003, Stability Pact for
South Eastern Europe, December 2002
Bartolomiej Kaminski, Manuel de la Rocha,
''Stabilization and Association Process in
the Balkans: Integration Options and their
Assessment'', World Bank Policy Research
Working Paper 3108, August 2003
Memorandum of Understanding on Trade Li-
beralization and Facilitation, Stability Pact
Working Group on Trade Liberalization
and Facilisation, Brussels, 27 June 2001
Jean-Christophe Maur, Patrick A. Masserlin,
''Which Free Trade Agreement in South
Eastern Europe'', Technical Report,
Stability Pact Working Group on Trade Li-
beralisation and Facilitation, 2001