Вы находитесь на странице: 1из 28

1.

POLITIČKI SISTEMI (pojmovno i teorijsko određenje)


David Hjum prvi put koristi naziv politički sistemi
Dvojaki pristup izučavanju političkih sistema
1. Na početku II svetskog rata pristupalo im se bez ustavno-pravnog postupka
2. A kasnije kao kompletnom obliku organizovanja države.
Savremeni pojam p.s. uključuje tri aspekta:
1. teorija o vladavini (institucionalizam i neoinstitucionalizam)
2. teorija o političkom procesu (pluralizam i neopluralizam)
3. teorija o politici kao sistemu (obuhvatan pristup izučavanju)
Politički sistemi su kompleksna strukturno-funkcionalna celina koja počiva na interakciji društva
(socijalni sistem) i političkog poretka (država i oblici vladavine).
Shvaćen je obrađen kao sistem političkih institucija i odnosa u njima u vezi sa vršenjem javne vlasti, i
ostvarivanjem društvene funkcije političke vlasti.

2. KLASIFIKACIJA I TIPOLOGIJA POLITIČKIH SISTEMA


Pokušaji klasifikacije napravljeni su još u antičko doba.
1.Herodotova klasifikacija prem abroju upravljača:
- monarhija(1 covek),
- aristokratija (grupa),
- demokratija (mnoštvo)
2. Aristotelova podela prema cilju i načinu vladanja:
- dobre: bazileja (monarhija), aristokratija, politeja (demokratija)
- lose: tiranija, oligokratija, ohlokratija
3. Prema načinu izbora i smenjivosti vlasti: demokratija i autokratija
4. Prema obliku unutrašnjeg ustrojstva vlasti: republika i monarhija
5. Prema međusobnom odnosu triju vlasti unutar horizontalne organizacije
- parlamentarni
- predsednički
- skupštinski
6. Prema stepenu ekonomskog razvoja: nerazvijene, zemlje u razvoju, zemlje u tranziciji i razvijene
zemlje
7. Prema nacionalnom sastavu stanovnistva: jednonacionalne i multietnicke
8. Prema vertikalnom kriterijumu organizacija vlasti: konfederacija i federacija
9. Prema versko-konfesionalnoj pripadnosti: verske i multikonfesionalne
10. Prema broju politickih stranaka: jednopartijske, dvopartijske, visepartijske
11. Prema demografsko-geografskom kriterijumu: zemlje zapadne demokratije, latinoamericke,
africke, azijske
12. Prema preovlađujućem društveno klasnom kriterijumu. kapitalističke zemlje, zemlje u
razvoju, socijalističke

3. OBELEŽJA I PRINCIPI DEMOKRATIJE


- Princip transparentnosti (providnosti)
- Ogranicenost politicke sfere u odnosu na druge (ekonomsku, kulturnu, obrazovnu…)
-princip vladavine prava (ograničenost države pravom odnosno vladavina dobrih zakona, a ne ljudi)
`- Sloboda i pravo građana
- Politička jednakost (razumni novo socijalne i ekonomske jednakosti)
- Odgovornost nosilaca političkih vlasti
- Politički pluralizam - disperzija i dekoncentracija vlasti
- Kompetivnost, kontrabalansiranje između nosilaca političke moći
- Izbornost organa političke vlasti
- Sloboda masovnih medija i demokratsko jevno mnjenje

1
- Princip minimalne, racionalne i zakonite količine represije

4. MODELI DEMOKRATIJE
Metodologija klasifikacije demokratije:
1. Mogu postojati: - normativni model (idealno tipsko model-teorijski)
- empirijski model (ono što stvarno jeste)
2. Ko vlada, u čijem interesu, način n akoji vlada je jako bitno za klasifikaciju
3. Proceduralna-formalna strana demokratije- oblik, forma I procedura za donošenje odluka
Specijalna- sustinska strana demokratije – tiče se procesa donošenja odluka I prava ljudi, sloboda (da
li je domokratija poveđenja)

Modeli demokratije:
1. Liberalni model demokratije: - m. klasicne l. d.
- m. moderne l. d.
- m. neoliberalne d.
2. Poliarhija
3. Konsenzualna (konsocijacija)
4. Diskurzivni model
5. Participativna demokratija
6. Kosmopolitski model
7. Multikulturno građanstvo kao model demokratije
8. Diskurzivno poliarhična liberalno socijalna demokratija

5. LIBERALNI MODEL DEMOKRATIJE


- Klasicna liberalna demokratija
Liberalizam kao politički pokret u Francusko-buržuaskoj revoluciji konstituiše liberalizam kao pravac.
Ceo liberalizam se konstituiše na SLOBODI. Fr. Buržoaska revolucija zahtevala je slobodu
(liberalizam), bratstvo (izgubilo se) i jednakost (javlja se tek kasnije u komunizmu). Pravni i politički
pojam jednakosti podrazumeva jednakost pred zakonom, međutim ostali aspekti jednakosti su
zanemareni (ekonomska, socijalna…)
Najznačajniji mislilac liberalizma Džon Lok postavio je trijadu život, sloboda i imovina.Ova tri
aspekta liberalne demokratije i dopunjena predstavničkom demokratijom (znači da su građani nosioci
suverenosti, oni biraju predstavnike u parlamenu i uspostavljaju odnos političkih predstavljanja) čine
suštinu političkih sistema u liberalizmu.
Klasična lib. dem.- Država je “noćni čuvar” koji služi da štiti imovinu i da vrši regulaciju odnosa u
društvu preko institucija.

- Moderna liberalna demokratija


-Naglašava individualizam I političku participaciju (nastaje potreba za stvaranjem političkih stranaka i
javne politike)
- Oslanjanje na teritorijalnu organizaciju
- Isticanje partijske kompetencije (političke stranke moraju da se tekmiče)
- Formiraju se izborne jedinice
- Jačanje nacionalne države kroz jake nacionalne institucije, ekonomiju, vojsku, policiju,
obrazovanje…
- Princip indiferentnosti prema društvenom idealu jednakosti

- Neoliberalni model demokratije


- Vezan je za fazu globalizacije i ugrožava sve principe liberalne demokratije, na delu su snazni
procesi dedemokratizacije i spuštanja nivoa standarda u svim segmentima

2
- Dešava se gliobalizacija trgovinskih i proizvodnih sistema ( “nike” – u Americi je menadžment a širi
se po celom svetu, radnike nalazi u siromašnim zemljama jer su jeftini)
- Tehnoloske inovacije i njihova ubrzana difuzija (brzo se šire u vremenu i prostoru)
- Formiranje superanacionalnih trgovinskih struktura (multinacionalne kompanije)
- Regionalizacija kako ekonomska tako i politička
- Razgradnja nacionalne države (država ima nacionalni kapital koji je prepreka multinacionalnim
kompanijama - Belgija, V. Britanija, Nemačka, Španija, Italija, Francuska)
- Rastuća egzistencijalna nesigurnost
- Veliki broj nezaposlenosti
- Ekspanzija komunikacionih sistema

Proces demikratizacije:
- smanjenje demokratije, a više liberalizma
- smanjenje državne regulacije (sve se uređuje unutar ekonomskih subjekata)
- smanjenje nadnica i plata a produžava se radno vreme
- povećanje moći bankarskih i drugih finansijskih institucija
- diskreditovanje političara u korist poduzetnika
- sužavanje javnog izbora ne samo u politici već i u svim sferama (moštvo izbora i privid da mi to
kontrolišemo-megamaraketi imaju svoje dobavljače i samo nam to nude kao izbor
- otežavanje okupljanja većine radi kontrole manjine
- opadanje biračke izlaznosti, opšta politička apatija i osećanje bespomoćnosti
- izmeštanje odlučivanja iz političkih institucija u centre moći (tajne ili polutajne)
- snažno zasecanje i smanjenje socijalnih funkcija drzave
- ubrzana radikalizacija ekonomskih razlika na bogate i siromašne

6. POLIARHIJA KAO MODEL DEMOKRATIJE


Tvorac i glavni mislilac Robert Dal
Najvažnije komponente poliarhije:
- participacija ili ucesce svih oblika politickih subjekata (što je participacija veća, veća je I
demokratija)
- kompeticija (takmičenje političkih partija za poverenje građana)
- slobodni i ničim ograničeni i ometani izbori
-većinsko odlučivanje
- snažno poštovanje izborne volje građana

7. KONSENZUALNI MODEL DEMOKRATIJE


Glavni mislilac Arent Lajphart
- Model je dizajniran za multietnička i multikonfesionalna društva
- Naglašava proces pregovaranja političkih elita za njihovu korist pravom veta (ne može većinskim
činom građana)
- Puna saglasnost elita- traži konsenzus
- Ne egzistira kao empirijski faktor

8. DISKURZIVNI ODEL DEMOKRATIJE


Glavni mislilac je Jirgen Habermas
- javlja se kao alternativa svemoćnoj državi, ali i liberalnoj demokratiji, stavlja akcenat na civilno
društvo
- cilj je da se civilnim građanom zameni čovek koji proizvodi (čovek eknomije), pokušaj da se
humanizuje neoliberalni model demokratije
- više komunikativan nego liberalan, traži da se razgovara
- opire se ekonomskoj racionalnosti, a traži komunikativnu racionalnost

3
- politika je fokusirana u proces odlucivanja kroz diskusiju
- zahteva snažnu javnu sferu i razvijeno javno dobro (civilno društvo)
- demokratija po ovom shvatanju je pre svega diskurs pre nego agregacija preferencija (sakupljanje I
ujedinjavanje ciljeva, interesa i potreba politickih subjekata-nasuprot njoj su institucije)

9. PARTICIPATIVNI MODEL DEMOKRATIJE


Glavni mislilac je Karl Pateman
- pripada radikalnim modelima demokratije, suštinu politike locira ne u velikim obećanjima i ciljevima
već u samom procesu odlučivanja
- podrazumeva direktnu participaciju građana na svim nivoima vlasti
- zahteva pojačan aganžman građana u politici
- direktno je suprotstavljen i liberalnoj i korporativnoj demokratiji (ne dozvoliti da elita donosi odluke)
- pojačava učešće različitih formi neposredne (direktne) demokratije
- zahteva snažno civilno društvo (umrežene i organizovane građane)
- zahtev za veće socijalne i ekonomske jednakosti
- favorizuje proces deprofesionalizacije politike
- samorazvoj i samoizražavanje kao konstruktivni princip samoregulacije

10. KOSMOPOLITSKIMODEL DEMOKRATIJE


Glavni mislilac je David Held:
- Nastoji da proširi okvire demokratije kako bi išao u susret globalističkim tokovima preuređenja
društva i država
- Pokušava da racionalno shvati integraciju nacionalnog drzavnog nivoa u globalistički nivo
organizacije
- Held je za postepeno i dozirano utapanje nacionalne države u globalnu zajednicu pri čemu bi država
zadržala važne funkcije
- Nacionalna država ne sme da se svede na puki servis globalne zajednice
- “Kosmopolitska demokratija je nalik na višespratnicu u kojoj su spratovi demokratske organizacije
dobro povezani i međusobno uslovljeni”
- Nacionalna država je garant očuvanja ljudskih prava i slobode i zato Held ne želi da je razori
- Međunarodni pravni i politički sistem treba da bude oličenje univerzalnih prava i sloboda, treba da
garantuje teritorijalni integritet i suverenitet

11. MULTIKULTURNO GRAĐANSTVO KAO MODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je Vil Kimrika


- Uočio je problem položaja manjinskih zajednica
- Nastoji da inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju i u tom cilju on ističe tri grupe manjinskih
prava:
1. pravo na distinktan tretman (pravo na prepoznavanje manjinskih identiteta)
2. pravo samoupravljanja zajednicom
3. pravo predstavljanja (predstavnik parlamentu)
Ova prava deluju u funkciji zaštite manjinske grupe (etničke, verske...) od ekonomskih I političkih
pritisaka većine
- Brani koncept diferenciranog građanstva nasuprot konceptu univerzalnog građanstva (svi imaju
jednaka prava koja se razlikuju – reprezentacija individue kaoindividue)
- On smatra da samo grupno diferencirana prava pružaju zadovoljenje liberalnih težnji i demokratskog
ideala
- Brani koncept socijetalne strukture kao jednog pozitivnog koncepta za ispunjenje manjinskih prava
- Ne univerzalno nego diferencirano građanstvo

4
*Diskurzivno poliarhicna liberalno socijalna demokratija

-ekleptički, sinkretički model (skuplja i sabira bez kritičkih promatranja)


- nastoji da pomiri i ukljuci u sebe sve karakteristike prethodnih modela demokratije I pomiri njihove
elemente

12. EFEKTI I KRITIKE MODELA DEMOKRATIJE


Liberalni koncept je potpuno trijumfovao , a komunizam je doživeo poraz (ovo ima svojih grešaka jer
ideologija nema prava da postane totalitaristička)
Samjuel Hantington
Predstavlja drugačiji koncept dešavanja u protekle dve decenije
-govori o sukobu civilizacije, kaže da je samo privid da je liberalna demokratije pobedila jer je svet
podeljen na 7-8 civilizacija koje će se u budućnosti sukobljavati
- Suština ovog modeča-u Aziji su stare civilizacije u kojima nema naznaka o liberalnosti i ikada je
neče biti. Tamo vlada ideokratija u kojoj vladaju ideje (simbioze verskih, ekonomskih i političkih
ideja)- Iran, Irak, Indija nikada neće imati ravnoprqavnost polova. Demokratije nema ni u Rusioji
(carski sistem, Boljševički sistem)
Zapadana literatura kaže:
- Postoji potiskivanje demokratskih sadržaja i njihovo sužavanje na bogatije slojeve
- Globalizacija sužava suštinsko polje demokratije ukorist monopola odlučivanja i političke moći
- Jačaju manipulativne tendencije u demokratiji
*paradoks demokratije: Povećava se broj zemalja u kojima je demokratija formalni sistem vlasti a
smanjuje se vera u demokratiju i njen kvalitet.
- Stvoren je nerealan mit o tzv. Tržišnoj utakmici i deregulaciji a nasuprot tome sve počiva na
dominaciji monopola multinacionalnih kompanija (donose se zakoni koji dgovaraju MKN, u fazi
sprovođenja zakona privileguju se MNK)
- Pored ekonomskog treba razvijati i socijalni liberalizam
- Jačanje spoljnopolitičkih hegemonija i potčinjavanje malih i slabih država (EU)
-Norberto Bobio (ita) treba praviti razliku između liberalizma i demokratije (liberalizam izdvaja
individuu iz zajednice, a demokratija treba da je uključi, treba spojiti socijalnu i liberalnu državu)
Tipovi društvenog predstavljanja:
-U građanskom društvu mi se reprezentujemo kao jedinke
-Na nivou nacionalne države predstavljamo se kao deo kolektiva (nemamo posebna prava ali kao deo
zajedniceimamo kolektivna prava koja su viša od individualnih)
-Treba spojiti liberalnu i socijalnu demokratiju

13. BRITANSKI PARLAMENTARIZAM


-pojava sun generis-jedinstvena, nikada pre nije postojala, prvi put se pojavljuje
Duh naroda – Izolacija ostrva uticala je da se britanski duh pokaže kao individualan i ostavi trag na
Evropu, Ameriku i veliki dao sveta. Ujedinjeno kraljevstvo sačinjeno je iz Engleske, Škotske, Velsa i
Severne Irske. Parlamentarni sistem vlasti nastao iz britanskog parlamenta i često je bio predmet
podražavanja.
-UK se definiše kao ustavna monarhija, sistem saradnje i balansa vlasti i ima dvopartijski sistem -
konzervativna i liberalna (19.vek), i konzervativna i laburistička (danas). Konzervativci su nastali od
Torijevaca i to su pristalice kralja, dok su laburist nastali od Vigovaca i to su aristokrate.
- U Engleskoj ne postoji ustav u klasičnom smislu, odnosno ne postoji pisani ustav
- Istorijski raazvoj VB:
1215. godine Magna karta libertatum - velika povelja o slobodama koju je proglasio Jovan bez zemlje.
Ona predstavlja kompromis kralja i plemstva, ograničava se vlast kralja. Konstituiše se proces
dogovora između kralja i plemstva i političkog predstavništva naroda oko poreza, sticanja imovine,

5
pitanja rata i mira. Povelja se smatra prvim izvorom Engleske ustavnosti, ali i prvim aktom
univerzalnih, temeljnih ljudskih prava. Ona je početak procesa političke evolucije od apsolutizma ka
parlamentarizmu a ostvaruje se sledećim dokumentima:
-1628. godine Peticija o pravima
-1679. godine Habeas korpus akt
-1689. godine Bil o pravima (bill of rights)
Britanija je imala osam vekova kontinuiranog razvoja koji nije prekidan većim sukobima kao što je to
bilo na Balkanu.

Parlament
- Nazire se još u Velioj povelji slobode
- Zakonodavna inicijativa konstituiše se u 14. veku (do tad su to radili vladari), a parlamentarna
struktura, koja se uz nadogradnje očuvala do danas, nazire se u 15. veku. U 18. veku parlamen dobija
punu zakonodavnu vlast.
- Prvo se formira kao savet, konsultativno telo plemstva iz čega se kasnije razvija dom lordova (gornji
dom), a kasnije se javljaju predstavnici gradova i okruga iz čega se razvija donji dom (dom komuna)
koji danas predstavlja građane.

Dom komuna (donji dom)


- Konstituise se opštim (neposrednim i direktnim) izborima
- Na snazi je većinski izborni sistem u prvom krugu glasanja
- Izbori se organizuju u izbornim okruzimaod oko 70000 stanovnika. Dom komuna ima 650 poslanika
a mandat traje pet godina
- Čine politički sistem stabilnim
- Osnovne funkcije: donošenje zakona, donošenje beđeta, kontrola vlade
- Izborne reforme 1832, 1867. i 1874. godine najpre uvode srednju klasu u parlament, da bi se
reformom iz 1918. smanjio izborni cenzus (nema još uvek opšteg prava glasa), a tek 1928.
ustanovljeno je opšte pravo glasa koje uključuje i zene iznad 21. godine.
- Donji dom bira vladu i može joj izglasati nepoverenje
- Kontrola vlade se vrši kroz instituciju poslaničkih pitanja

Dom lordova (gornji dom)


- Postoji od 1958. a do 1911. bio je ravnopravan sa domom komuna
- Danas ima samo suspenzivni veto koji ima pravo da koristi samo dva puta na isti zakon koji donosi
donji dom
- Sastavljen je od članova koji su položaj stekli nasleđem ili su imenovani od strane krune (nekada su
se titule čak i kupovale)
- Svi imenovani lordovi i Ser-ovi ne učestvuju u radu doma, oni su vrsta političke elite, odnosno
aristokratije
- Ima 1000 članova, a na zasedanju aktivno je oko 200 člannova
- Apelacioni sud bira se iz članova doma lordova
- Nema nikakvih nadležnosti prema zakonima i prema buđetu

Funkcionisanje parlamenta:

- Članovi su jako cenjene ličnosti


- Vrlo dinamičan rad (sednice donjeg doma su javne i nema mnogo discipline, postoji publika koja
plaća ulaznicu)
- Predsedava Speaker, rasprave su bučne i često neprijatne
- Postoji “žuta linija” koju poslanici ne smeju preći (poreklo- u starije vreme odstojanje toliko da se
mačem ne može doseći do drugog poslanika)

6
- Poseban parlamentarni kanal prenosi rad sednice
- Svaka sednica počinje unošenjem kraljevskog žezla i to simboliše prisustvo monarha u parlamentu

Položaj krune u Britanskom parlamentu

- Vlast krune se naziva kao „kraljevska ovlašćenja i prerogativi“ , kruna predstavlja pravnu i
tradicionalnu političku instituciju
- na početku svakog zasedanja kruna se obraća parlamentu besedom „izveštaj o stanju nacije“
- u Britaniji Kraljica ne vlada ona biva konsultovana,
- ona opominje i ohrabruje nosioce vlasti,
- predstavlja Ujedinjeno Kraljevstvo u svetu (reprezentativno),
- ona potvrđuje izbor kabineta u parlamentu,
- potvrđuje i prima Britanske ambasadore,
- zvanični je ali ne i operativni komadant vojnih snaga (premijer i vojne strukture), --
predstavlja simbol jedinstva nacije,
- dobija godišnju apanažu za zivot i rad,
- Kraljica ima i ovlašćenja da zastupa “common welth” (Britansku zajednicu naroda),
- imenuje generalne guvernere kao predstavnike u Australiji, Kanadi i Novom Zelandu
- kruna nema pravo zakonodavne inicijative i veta

Funkcije krune:

1. imenovanje nosilaca plemićkih titula


2. imenovanje određenog broja civilnih i vojnih službenika (ne bira sama već na predlog vlade)
3. saziva i raspušta parlament
4. proglašava zakone
5. objavljuje rat i mir
6. pravo ublažavanja kazni i pomilovanja
7. imenuje mandatara za sastav Britanske Vlade

Kabinet
- stvarnu izvršnu vlast u V. B. ima vlada - kabinet
- najčešće kabinet ima 18 najvažnijih starijih ministara i niz mlađih ministara i državnih sekretara
- ukupno sve tri kategorije ministara čini oko 80 članova vlade, neslaganje sa premijerom i
neodgovornost rešava se ostavkom (nije propisano ali je jak moralno pravilo)
- zakonodavna inicijativa pripada kabinetu

Sudstvo
- sudstvo je nezavisno i od krune i od vlade i slobodno je u vršenju svoje funkcije
- sude na osnovu presedana- presedenta odnosno presedentnog prava i nagomilanog sudskog iskustva
- jednom doneta odluka biva mera za sve ostale slične slučajeve
- svi zločini koji se izvrše na tlu VB tretiraju se kao zločini protiv njenog kraljevskog visočanstva

Politicke partije

-Dve predominantne: konzervativna i laburistička (poslednjih 7 godina na vlasti), a ostale su:


liberalna, partija zelenih, Britanska nacionalna partija, nova britanska komunisticka partija

Konzervativna partija:
- tradicionalna desničarska partija koja ima uporište u višim i višim-srednjim slojevima stanovništva

7
- odlikuje je snažna rezervisanost prema Evropskoj Uniji i evropskoj integraciji (iako je VB član EU
ova stranka usporava prihvatanje eura umesto funte)
-Potiče od Trojevaca iz 17. veka koji su nasuprot Vigovcima (liberali) bili protiv konstitucionalizma i
za krunu
- od 1813. naziv konzervativna
- glavni ciljevi: zaštita privatne svojine i zaštita i stabilnost političkog poretka
- poznati lideri: Dizrajeli, Čerčil, Lojd Džordž, Margaret Tačer, Džon Mejdžor

Laburistička partija:
- osnovana 1900. godine
- pripada socijal-demokratskoj orijentaciji
- nastala je iz trade union-a (sindikata radnika)
- prvi lider Kjer Hardi a kadsnije Artli, Bler, Vilson
- prvi put 1924. dosla na vlast a do sada je vladala 30 godina
- Remzi Mekdonald (prvi premijer)
- glavne pristalice su im radnici i niži srednji slojevi, omladina i sindikat
- osnovni ciljevi: jače evropske integracije, liberalizacija privrednog i političkog sistema, veća
socijalna prava

Razlozi stabilnosti britanskog parlamentarizma:


- svaki oblik vlasti respektuje stabilnost i samostalnost drugog
- postoji princip konsultacije i saradnje vlasti, parlament i vlada žive i umiru zajedno
- postoji princip balansa i ravnoteže vlasti
-stabilnost državne administracije (imenuju se preko konkursa a ne u vladi, nije bitno ko je na vlasti)
- politička neutralnost birokratskog aparata
- efikasnost birokratskog aparata i državne uprave
- ljubomorno čuvanje i poštovanje ljudskih prava i sloboda (deo političke tradicije)

Šta ugrožava britansku politiku i demokratiju:


- dominacija političkih partija i lidera
- dominacija krupnog kapitala i transnacionalnih korporacija
- evropske integracije (ugrožavaju britansku nacionalnu državu)

14. AMERIČKI PREZEDENCIJALIZAM


Sjedinjene Američke Države predstavljaju saveznu republiku u Severnoj Americi sastavljenu
od 50 država. Imaju kopnene granice sa Kanadom na severu i Meksikom na jugu. Formiranju današnje
Američke federacije prethodio je Severnoamerički savez, da bi u današnjem obliku SAD nastale 1787.
godine.
Deklaracija o nezavisnosti (1776) je prvi američki državni dokument i prva kodifikacija
slobodarskih ideja XVIII veka. Iste godine započeo je i proces stvaranja Severnoameričkog saveza kao
prve jedinstvene tvorevine na tlu Severne Amerike. To je bila konfederacija pobunjenih kolonija
Velike Britanije koja prethodi formiranju prve prave federacije (SAD). Borbu za nezavisnost
predvodio je Džordž Vašington koji je kasnije postao i predsednik. Kolonije su, da bi ostvarile
nezavisnost, formirale zajednički Kongres (mesto zasedanja u Filadelfiji) i Kontinentalnu armiju, koja
je vodila rat protiv Britanije. Ugovorom o konfederaciji i stalnoj uniji (sadrži 13 članova, zaključak i
deo za potpise delegata) stvoren je Severnoamerički savez. Ovim dokumentom je u potpunosti
obuhvaćeno institucionalno uređenje konfederacije. Ugovor o konfederaciji i stalnoj uniji kao cilj
saveza označava »zajedničku odbranu, osiguranje slobode članica saveza i postizanje zajedničkog i
uzajamnog blagostanja«. Zajednički centralni zakonodavni organ je Kongres, u njemu svaka članica
ima pravo da delegira između dva i sedam delegata. Države članice su imale funkciju finansiranja
konfederacije.

8
Kongres je SAS priznao 1777. a ratifikovan je 1780. godine. Centralna vlast ima pravo na objavu rata,
određivanje zvaničnih mera i jedinica, uključujući i novčane. Kongres je imao pravo da bude trajna
sudska instanca u sporovima država. Takođe, mogao je da uređuje trgovinu među državama, nameće
poreze, organizuje federalne sudove, upravlja vojskom i proglasi rat. Džon Lok je napisao čuveni
početak Deklaracije o nezavisnosti. On je neposredno pre Američke revolucije (1775-1783) u svom
delu »Prva rasprava o vladi« napisao da su svakom savesnom čoveku određeni »život, sloboda i
imanje«, a Tomas Džeferson je »imanje« promenio u »dobijanje sreće«. Savez je postojao do
donošenja američkog ustava 1787. godine. Generalno gledano, osnovni problem je bio taj što je
Kongres donosio odluke, a nije imao instrumente da ih sprovede.
Vlada i politika SAD-a je zasnovana na Ustavu SAD-a napisanom 1787. godine. On je danas
dopunjen sa nekoliko amandmana, koji se grupno nazivaju »Zakonom o pravima« (Bill of Rights), a
odnose se na osnovna prava državljana SAD-a – slobodu govora i veroispovesti.
Vlada SAD-a je jedna od najstarijih na svetu.

Vlast se, kao federalna demokratija, sastoji od izvršne (predsednik, njegov kabinet i dodatak
raznih državnih službi), zakonodavne (kongres) i sudske vlasti (svi sudovi + vrhovni sud).
Svaka savezna država ima svoju vladu koja se nalazi ispod federalne vlade. Svaka ima svoj glavni
grad, državne simbole, ustav i zakone koji smeju da se kose sa federalnim. Osim 50 saveynih država
postoji i distrinkt Kolumbije u kojem je Vašington D.C. i nekoliko ostrvskih teritorija.
Zakonodavnu vlast čini Kongres SAD-a, a on se sastoji od Doma predstavnika i Senata
(sastaje se u Kapitolu u Vašingtonu). Predstavnici i senatori su podeljeni po saveznim
državama. Kongres može uređivati trgovinu među državama, spoljnu trgovinu, nametati
poreze, upravljati vojskom...

Dom predstavnika:
- ima 435 predstavnika koji se biraju na dve godine
- mesta se dodeljuju prema broju stanovnika svake države (svaka mora imati bar jednog)
- da bi neko bio biran treba da je američki državljanin bar sedam godina, da je napunio 25 godina i da
živi u državi čiji je kandidat
- biraju se po većinskom sistemu u prvom krugu
- ima inicijativu u finansijskim stvarima
- bira predsednika uoliko izbori ne daju jasnu većinu (nije se desilo od 1824. godine)

Senat (gornji dom kongresa):


- sačinjavaju ga po dva predstavnika iz svake države
- svake druge godine trećina članova se bira na šest godine
- senat je stalni organ i bira se na neposrednim izborima
- kandidati treba da su državljani SAD-a bar devet godina i da imaju 30 godina
- predsednik senata je podpredsednik države
- uz zakonodavnu funkciju senat treba da odobri sporazume koje je zaključio predsednik i to
dvotrećinskom većinom, da prihvati imenovanje visokih federalnih funkcionera...

Predsednik SAD-a:
- bira se na određeni datum svake četvrte godine istovremeno sa podpredsednikom
- može se birati samo dva puta
- ima potpunu izvršnu vlast
- on je šef države, šef diplomatije i starešina federalne administracije
- vrhovni komadant vojske (kongres objavljuje rat, kontroliše vojsku)
- ima pravo veta i sugestije kongresu (može da bude pokretač zakonodavne inicijative)- pocket
veto, bez objašnjenja može suspendovati zakon
- on oličava trajnost i jedinstvo nacije

9
- obavlja reprezentativne dužnosti
- ima pravo pomilovanja
- vlada ustavno ne postoji, predsednik odlučuje o svemu što je nadležnost vlade, predsednik bira
članove vlade, ona je savtodavni organ
- imenovanje odobrava senat
- white house office ima 600 članova

Sudska vlast je potpuno nezavisna i se sastoji od svih sudova u SAD-u. Kongres je


organizuje. Federalni sudski sistem- pored susdkog sistema svake države postoji sistem za celu
federaciju. Na vrhu strukture nalazi se Vrhovni sud SAD-a koji vlada čitavim pravosudnim sistemom i
broji 9 sudija, koji su na doživotnom mandatu. Nakon smrti ili povlačenja sudije, predsednik SAD-a
nominuje novog sudiju, a nominacija se šalje u Senat na glasanje. Svaki distrikt ima jednog federalnog
sudiju.

Glavne političke stranke – republikanska i demokratska.

15. FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM


- odsustvo monarha kao kohezionog faktora (duga i jaka republikanska tradicija)
- jaka i centralizovana državna uprava
- jak i sve jači položaj predsednika
- tradicija jakih i uticajnih sindikata
- veliki broj malih političkih partija
- snažna sfera socijalne politike
- relativno velika podrška birača
- veliki broj imigranata iz bivših kolonija
- političko predstavništvo prekomorskih teritorija u nacionalnoj skupštini (Fr Gvajana)
- jaka regionalna i lokalna samouprava
- jaka vojno-policijska tradicija
- veoma nestabilne vlade i česti izbori
- političko uređenje u Francuskoj je izmešano: parlamentarno jer nacionalna skupština može smeniti
vladu, a predsednik može raspustiti skupštinu i predsedničko jer predsednik ne moze biti smenjen do
isteka mandata

Istorijski osvrt:
- od 5. veka se smatra da postoji Francuska drzava
- od dinastije Merovinga i kralja Klovisa
- francuska buržoaska revolucija 1789. godine uvela je republički oblik vlasti, prvi put u modernoj
istoriji. Značajna zbog Deklaracije čoveka i građanina (26.08.1789.), njome se uvodi republikansko
uređenje i ustanovljava princip pravne države i zaštita ljudskih prava i sloboda
- revolucija nosila jak socijaln naboj
Pozitivno i negativno shvatanje slobode:
- u Velikoj Britaniji preovladavao koncept negativnog shvatanja slobode kao političke i pravne zaštite
od apsolutističke vlasti monarha, štitiod nečega, protiv je nečega, povreda ljudskih prava
- u Francuskoj pozitivan koncept slobode, gašenje apsolutističkog sistema, to je koncept za učešće,
participaciju u političkom procesu I odlučivanju. Nije mu funkcija samo da štiti ljudska prava i
slobode.

- Pojam prve repulike javlja se u periodi od 1792.do 1799.


- U periodu od 1799. do 1848. dešava se restauracija i pojava prvog carstva, ukida se republikanski
oblik vlasti i vraća se na monarhiju, prvo kroz Napoleona, a onda kroz carsku dinastiju Burbonaca

10
- druga republika 1848-1870
- treća republika 1870-1945
- četvrta republika 1945-1958
- peta republika 1958-danas
Pet promenjenih republika dovodi do političke nestabilnosti i lake smenjivosti vlade -ustavna –
Ustavnom reformom 1962. i izborom predsednika od atrane građana još više jača vlast predsednika
- Predsednik De Gol 1969. povukao se posle referenduma o novoj teritorijalnoj podeli I reformi senata
(građani su glasali protiv njega)

Predsednik republike

-kohabitacija-na vlasti predsednik koji pripada jednoj političkoj grupaciji, a predsednik vlade pripada
drugoj političkoj grupaciji ( ne stranka nego levica-desnica)

- biraju ga građani direktno, mandat 5 godina (ranije je bilo 7)


- ima pravo da raspusti skupštinu i raspiše nove izbore
- on je stvarni arbitar političkog života u Francuskoj
- predsednik ministarskog saveta (vlada)
- poseduje znatnu zakonodavnu inicijativu
- odlučije o ratu i miru
- propisuje ukaze o proglašenju zakona koji su usvojeni u nacionalnij skupstini ili ih osporava i
pokreće pitanje ustavnosti
- bira predsednika i 3 člana ustavnog suda
- potpisuje međunarodne sporazume i propise EU
- postavlja i imenuje ministre koje predlaže mandatara
- imenuje ambasadore
- imenuje posebna savetodavna tela koja mu pomažu u vršenju vlasti
- odlučuje o uređenju u vojsci i policiji
- imenuje perfekte departmana
- dodeljuje ordenje i odlikovanje
- komanduje legijom stranaca-nije u sastavu Francuske vojske, plaćenička, gde su Francuski
nacionalni interesi ugroženi a nema osnove da pošalje regularne trupe
- vodi i kreira spoljnu politiku i jednom godišnje koordinira rad Francuskih ambasadora
- predstavlja Francusku u EU, kad on ne može, može i premijer
- ni jedna odluka francuske vlade ne može biti sprovedena bez izričite saglasnosti predsednika
- raspisuje referendume
- ima specifičnu i svu vlast u vanrednim okolnostima
- ima gotovo kraljevska ovlašćenja i od njega je po tome snažniji samo predsednik SAD

Vlada

-cine je premijer, ministri i državni sekretari


-ministri se dele u 4 grupe:
1. državni ministri-brinu o najvažnijim resorima-odbrana, spoljna politika, ekonomija
2. resorni ministri-za svaku oblast života-sport, kulturu, omladinu
3. delegirani ministri-pomažu premijeru
4. državni sekretari za oblasti za koje ne postoje ministarski resori

- vlada zaseda jedanput nedeljno u plenarnom sastavu (ministarski savet)


- ministarski savet jednom nedeljno na njima predsedava predsednik Francuske i tom prilikom on
obavestava premijera da predsedava ostalim sednicama vlade

11
- premijer je sef vlade, imenuje ga predsednik a ne parlament
- premijer predlaze ministre,a predsednik ih imenuje I stara se o sprovođenju ustavnih zakona
- predsednik se na može smeniti dok vršifunkciju, ima imunitet, nij eodgovoran za svoj rad, odgovara
samo ako učini krivično delo.
- mandator je šef najjače stranke

Parlament
- sastoji se iz nacionalne skupštine i senata
- nac. skupština se bira na neposrednim izborima
- mandat poslanika je 5. godina, 577 poslanika, od kojih su 555 izabrani u metropoli, a 22 u
prekomorskim departmanima i teritorijama
- nacionalna skupština može izglasati nepoverenje vladi, ali ne i predsedniku, a on njima može
- usvaja zakone zajedno sa senatom
- zaseda Burdonskoj palati

Senat

- drugi dom francuskog parlamenta i bira se na indirektnim izborima , za glasove senata glasaju
poslanici nacionalne skupštine, regionalni savetnici, generalni savetnici, i delegati gradskih saveta
- senatori se biraju na 9 godina s tim da se 1/3 bira svake 3 godine
- 321 senator zaseda u Luksemburskoj palati
- na zajedničkoj sednici u Versaju glasaju o zakonima i budžetu
- u slučaju smrti predsednika, do izbora novog njegovu ulogu preuzima predsednik senata

Ustavni savet kao ustavni sud sastoji se od 9 članova, predsednik bira predsednika i jos 3 člana, ostala
3 imenuje predsednik nacionalne skupštine, 3 predsednik senata;
- biraju se na 9 godina i brinu se o poštovanju ustavnosti i zakonitosti

Izborni sistem Francuske

- regionalni svakih 6 godina po proporcionalnom sistemu


- parlamentarni svakih 5 godina, po većinskom izbornom sistemu u 2 kruga
- za senat većinskim izbornom sistemom
- predsednički svakih 5 godina, po većinskom izbornom sistemu u 2 kruga
- evropski izbori (za evropski parlament) po proporcionalnim izbornom sistemu na 5 godina

Politicke partije

-RPR (okupljanje za republiku) degoristicka partija desnice (Zak Širak)


-UDF desna koalicija više malih partija, ocepljeno krilo degorističnog pokreta
-PS socijalistička partija, socijal demokrata
-PC komunistička partija , radnička partija levice
-PRG radikalna partija levice
-GE generacija ekologije, ekologistička partija umerene levice
-ZELENI najjača politicka partija u Francuskoj, pripada centru
-NACIONALNI FRONT ekstremna desnica (?)
-MDC građanski pokret, koaliciona grupacija građanske orijentacije

Administrativna podela Francuske (teritorijalna)

1. metropola- nacionalna teritorija

12
2. ima 4 prekomorska departmana i 4 prekomorske teritorije (Nova Kaledonija, Martirik, Guajana,
Korzika)
- svi zajedno čine teritoriju + Korzika (teritorijalni kolektivitet)

16. NEMAČKI KANCELARSKI SISTEM


Savezna republika Nemačka (16 pokrajina) je jedna od najvećih industrijskih sila sveta. Ona je
članica UN-a, NATO-a, grupe G8 i osnivač Evropske ekonomske zajednice, današnje EU.
Zgrada Rajhstata je sedište nemačkog parlamenta Bundestata.
Nemačka je ustavna savezna republika, čiji se politički sistem zasniva na Ustavu iz 1949.
godine. U njoj vlada parlamentarni sistem u kojem kancelar igra najvažniju ulogu, a bira ga parlament.
Kncelar bira ministre koji njemu odgovaraju, on ih postavlja i razrešava, i u tome ima potpunu
nezavisnost. Dužan je da obavesti parlament o sastavu i izmenama u vladi. Pred parlamentom
odgovara samo kancelar za svoj rad i rad svojih ministara u vladi.

Parlament – Bundestat se bira svake pete godine kombinovanim sistemom neposrednog


proporcionalnog biranja.Čini ga 600 poslanika. Izborni sistem je mešoviti većinsko-proporcijalni i
izbori se organizuju na nacionalnom nivou. Zakonodavnu vlast Bundestaga čini odbrana, eknomija,
rad, socijalna zaštita, zaštita čovekove okoline, zdravlje, spoljnoiposlovi, građansko i krivično
zakonodavstvo, saobraćaji građevinarstvo.

Savezno veće (Bundesrat) je drugi dom parlamenta u Nemačkoj i ima 69 članova koji su
predstavnici federalnih jedinica i koje određuju vlade federalnih jedinica. Savezne zemlje nemaju
jednak broj predstavnika, već je on u zavisnosti od broja stanovnika svake zemlje veći ili manji, a
varira od 3 do 6. Predstavnike delegiraju vlade, a ne biraju glasači. Predstavnici imaju imperativni
mandat i dužni su da glasaju kao celina za stav svoje regionalne vlade. Odobrenje Bundesrata je
neophodno za sve zakone koji se na neki način tiču saveznih zemalja, njihovih ovlašćenja i uređenja.

Sudska vlast uključuje:


1. savezni ustavni sud Nemačke
2. savezni vrhovni sud
3. savezni administrativni sud
4. nekoliko saveznih sudova (odgovorni za kontrolu nižih sudova)
Kao članica EU, Nemačka podleže i evropskim sudovima, pre svega Evropskom sudu u
Luksemburgu.

Funkcija šefa države je poverena predsedniku, kome je ograničena moć odlučivanja na


ceremonijalne i reprezentativne dužnosti. On ima pravo da odbaci potpisivanje zakona i da ga vrati
nazad u parlamentarnu proceduru. Zadužen je za raspisivanje izbora i otpuštanje parlamenta
(Bundestata). Predsednika biraju parlament i Savezni savet (Bundesrat) zajedno, a taj skup za izbor
predsednika se zove Savezni skup.

Nemačka je podeljena na 16 pokrajina-država (republika). Ona je treća ekonomska sila na


svetu, posle SAD-a i Japana. Među prvim je zemljama u svetu po obrazovanju, tehnološkom razvitku i
privrednoj proizvodnji.

17. ŠPANSKA REGIONALNA DRŽAVA


Politički oblik Španske države je parlamentarna monarhija. Monarhija je samo oblik države ali
parlamentarizam je na snazi. U Španiji uaži Ustav iz 1978.

13
Kralj:
- ustavom je definisan kao šef države, simbol njenog jedinstva i trajnosti
- On usklađuje redovno funkcionisanje ustanova
- izvan je političkih organa, samo proglašava zakone
- ima samo formalne nadležnosti: predlaganje predsednika vlade, njegovo imenovanje i
raspuštanje

Generalni kortes (parlament):


- sastoji se od kongresa i senata
- predstavlja španski narod
- vrši zakonodavnu vlast
- odobrava buđet
- kontroliše rad vlade
- bira se na neposrednimm izborima

Kongres:
- ima između 300 i 400 poslanika čiji je mandat na četiri godine
- raspodela broja poslanika po izbornim jedinicama zavisi od broja stanovnika ali minimalno
učešće ima svaka provincija
- postavlja vladu i može je srušiti

Senat:
- senat u Španiji je veće teritorijanih predstavnika
- glavni osnov za izbor senatora je provincija
- saka provincija bira četiri senatora, velika ostrva tri, a mala jedan
- biraju se neposrednim, opštim glasanjem
- svaka autonomna zajednica takođe bira po jednog senatora ali ne neposrednim glasanjem nego
ih određuje zakonodavna skupština svake autonomne zajednice
- mandat traje četiri godine
- protivljenje senata nekom tekstu kongres može savladati apsolutnom mećinom, osim organskih
zakona
- senat ima pravo veta na ustavnu reviziju (inicijativa za ustavnu reviziju pripada većima, vladi i
skupštinama autonomnih zajednica ali ne i biračkom telu)
- predviđena su dva redovna zesedanja ali može biti i vanrednih na predlog većine
- konges i senat zajedno zasedaju pri objavljivanju rata ili zaključivanju mira

Vlada: (izvršna i zakonodavna inicijativa)


- čine je predsednik, podpredsednik i ministri
- predsednika predlaže kralj uz saglasnost kongresa
- ukoliko u roku od dva meseca kandidat ne bude izglasan, kralj raspušta oba veća i raspisuje
nove izbore
- ministre imenuje i opoziva kralj uz saglasnost predsednika vlade
- ostavka il smrt predsednika vlade j ekraj vlade
- on upravlja radom vlade i koordinira delovanjem njenih članova
- vlada ima izvršnu vlast
- upravlja unutrašnjom i spoljnom politikom
- upravlja civilnom i vojnom administracijom i odbranom
- ima i zakonodavnu inicijativu- mora da odobri nacrte zakona
- vlada je odgovorna samo mongresu, što čini stabilnost

Ustavni sud:

14
- 12 članova koje imenuje kralj, od toga 4 predlaže kongres, 4 senat, 2 vlada i 2 predlaže
generalni savet pravosudne vlasti
- Predsednika imenuje kralj na predlog suda
- Članovi moraju biti pravnici sa najmanje 15 godina stručnog iskkustva u sudstvu, advokaturi ili
državnoj službi
- Mandat traje 9 godina s tim što se po 4 sudije imenuju svake 3 godine
- Mandat se ne može uzastopno obnoviti
- Sastoji se od dva veća
Nadležnosti:
1. kontrola ustavnosti zakona
a. apstraktna kontrola
- žalbe na neustavnost
- zakoni i druge odrebe sa zakonskom snagom direktno se upućuju ustavnom sudu
- može podneti: predsednik vlade, branilac naroda, 50 poslanika ili senatora, predsednik izvršne
vlasti autonomne zajednice
b. konkretna kontrola
- pitanje neustavnosti
- pitanje koje može postaviti svaki sudski organ kad smatra da ishod jednog spora nije u skladu
sa ustavom
2. rešavanje sukoba nadležnosti države i autonomne zajednice
3. rešavanje sukoba nadležnosti među autonomnim zajednicama
4. rešavanje sukoba ustavnih organa
5. da li se međinarodni ugovor kosi sa ustavom

Žalba amparo- može je podneti ustavnom sudu pojedinac, javni tužilac i ombudsman ako smatraju da
je došlo do kršenja osnovnih prava i sloboda

Autonomne zajednice-ustav predviđa samo osnovne crte okvira nadležnosti ustanova, ostavljajući da
sadržinu autonomije odredi norma koja je takođe autonomna iako je formalno mora priznati ustav.
Svaka a.z. izrađuje svoj statut koji mora biti u skladu sa ustavom Španije

18. ITALIJANSKA REGIONALNA DRŽAVA


Republika Italija sastoji se od Apeninskog poluostrva, Sicilije, Sradinije i Elbe. Podeljena je u
dvadeset regija.
Italija je postala Kraljevina 1861. kada se najveći broj država ujedinio pod uticajem kralja
Viktora Emanuela II iz dinastije Savoj. Rim je još deset godina bio pod papinim uticajem ali se
pridružio 1870. Referendumom o monarhiji 2. juna 1946. stvorena je Republika Italija. Ona je od
početka članica NATO-a i EU.
Ustav iz 1848. godine ustanovio je dvodomni parlament, u čijem su sastavu Zastupnički dom i Senat.
Utvrđeni su i zasebno sudstvo i izvršna vlast koja pripada Veću ministara, a koje predvodi predsednik
Veća.
Zastupnici domova parlamenta biraju se direktno kroz opšte izbore, a koristi se proporcionalni
sistem. Zastupnički dom ima 630 zastupnika čiji mandat traje pet godina. Senat sadrži 315 zastupnika i
bivše predsednike, kao i razne druge osobe imenovane doživotno, u skladu sa posebnim ustavnim
odredbama. Mandat takođe traje pet godina.
Predsednik republike se bira na svakih 7 godina, a bira ga parlament sa malim brojem
regionalnih poslanika. Predsednik predlaže predsednika vlade, koji predlaže ostale ministre, a Veće
ministara (koje obično čine parlamentarni zastupnici) mora zadržati poverenje oba doma. Zakoni se
smeju predlagati iz oba doma, a mora ih prihvatiti većina iz oba doma.

15
Italijansko sudstvo je nazavisno i počiva na Rimskom pravu, Napoleonskom kodu i statutima. Ustavni
sud je osnovan tek nakon II sv. Rata i on odlučuje o ustavnosti zakona.

19. ŠVAJCARSKI FEDERALIZAM


Švajcarska je višenacionalna, višejezička, verski i ekonomski složena zajednica. U njoj vlada
federativna, skupštinska, višepartijska, buržoaska demokratija. Prvi Ustav 1798. godine Švajarskoj je
nametnuo direktorijum. Ustav iz 1848. ratifikovalo je 16,5 kantona a ostalih 6,5 ga je prećutno
prihvatilo nakon što je proglašen važećim za celu Švajcarsku. Ustav je stvorio federaciju po ugledu na
SAD, što znači da su 22 kantona zadržala zakonodavnu nadležnost za običajno pravo dok su
nadležnosti federacije tačno nabrojane: novac, carine, državljanstvo... Ustav je izmenjen 1874. režim
je ostao isti a dopunjene su nadležnosti federacije i stvoren je federalni sud. Ovaj ustav još uvek važi
iako je pretrpeo 120 delimičnih revizija osnova je ostala ista. Švajcarski federalni sistem je najčvršći u
Evropi.
Švajcarska je federacija sastavljena od 22 kantona, od kojih su 2 polukantona, koji imaju status
kantona. Kantoni su ravnopravni iako su razlike među njima velike i višestruke.
U osnovi švajcarskog uređenja stoji princip podeljene suverenosti ili dvojnog kompetitivnog
federalizma sa pretpostavkom nadležnosti na strani kantona. Kantoni su suvereni ukoliko njihova
suverenost nije ograničena saveznim ustavom. Kantoni imaju svoje ustave, ali su dužni da od
federacije, tj. savezne skupštine, traže garantovanje svojih ustava. Kantonima je zabranjeno da
sklapaju posebne međunarodne saveze ili političke ugovore. Nadležni su za održavanje javnog reda,
verska pitanja, obrazovanje, zdravstvo, gradsku čistoću, prostorno planiranje, opštinsko
zakonodavstvo. Imaju jednodomni parlament (veliki savet). Članovi parlamenta i kantonalne izvršne
vlasti mogu biti birani u federalni parlament.
Švajcarska ima skupštinski sistem vlasti. Savezna ili federalna skupština je najviši ili vrhovni
organ vlasti i predstavlja dvodomno telo. Jedan dom je Nacionalno veće – predstavlja ceo narod
Švajcarske i bira se po izbornim jedinicama, srazmerno broju stanovnika, a drugi dom je Veće država
(kantona) i u njega ulaze predstavnici kantona.
Poslanici Nacionalnog veća biraju se na 5 godina, neposrednim izborima, po proporcionalnom
principu.
Veće država ima 46 članova. Svaki kanton je predstavljen sa po dva predstavnika, a svaki polukanton
sa po jednim. U nekim kantonima predstavnici se biraju na četiri godine, a u nekim na godinu dana, a
biraju se po većinskom principu.
Savezna skupština predstavlja najviši zakonodavni organ – donosi zakone, godišnji budžet, odluke o
ratu i miru, potvrđuje međunarodne ugovore, daje amnestiju i pomilovanje. Ima četiri redovna
tronedeljna ili četvoronedeljna zasedanja godišnje. Sednice su odvojene ili zajedničke, a veća zasedaju
istovremeno i ravnopravna su.
Postoje i pomoćna i savetodavna tela, tj. stalne i povremene komisije.
Nosilac izvršne vlasti u švajcarskom sistemu je Savezno veće. Ono vrši vrhovnu, direktorijalnu i
izvršnu vlast konfederacije. Sastoji se od 7 članova koje bira Savezna skupština, većinom glasova na
zajedničkoj sednici oba veća. Članovi Saveznog veća ne mogu istovremeno biti i poslanici. Mandat
Saveznog veća traje četiri godine. U suštini, Savezno veće predstavlja neku vrstu parlamentarne vlade.
U Saveznom veću zastupljene su tri glavne partije – radikalna, socijaldemokratska i konzervativna, sa
po 2 člana, a jedno mesto je za jednu manju partiju.
Savezno veće je kolektivni šef države. Iz redova članova Saveznog veća, Savezna skupština imenuje
predsednika konfederacije na godinu dana. On u ime Saveznog veća vrši dužnost šefa države. Savezno
veće po Ustavu polaže račun o svom radu na svakom redovnom zasedanju, što podrazumeva
podnošenje izveštaja po zahtevu bilo kog od skupštinskih domova.
Savezni sud čini 30 sudija, a njegovo sedište je u Lozani i u Lucernu. Sudije bira Savezna skupština na
6 godina, sa pravom reizbora. Savezni sud nema ustavnu jurisdikciju.
U Švajcarskoj ima oko 10 aktivnih političkih partija, ali su tri dominantne.

16
20. BELGIJSKA KONSOCIJACIJA:
Belgija je moderna ali veštački stvorena država, nastala kao reakcija na stalnu borbu za prevlast
evropskih sila. Posle perioda Napoleonove vlade, pod uticajem Engleske stvoreno je ujedinjeno
Nizozemsko kraljevstvo 1815. kao tampon zona prema Francuskoj. Belgija je proglasila nezavisnost
1831. godine. Od samog nastanka ona je ustavna monarhija. Ustav iz 1830. godine uveo je politiku
centralne države, dok je vremenom došlo do decentralizacije. Od sporazuma 1992. godine Belgija je
zvanično federalna država.
Najvažniji zadatak kralja je imenovanje vlade. Sastav vlade, pod vođstvom premijera, mora da
prođe kroz parlamentarnu proceduru.
Federalna skupština se sastoji od dva doma – donjeg doma (narodni poslanici) i Senata
(senatori). Ova dva tela imaju jednaku moć – svaki zakon moraju usvojiti oba upravna tela, mada se u
poslednje vreme dovodi u pitanje položaj Senata.
Sastavljanje vlade u Belgiji nije jednostavno, jer se mora voditi računa o različitim
zajednicama i pokrajinama. Federalna vlada nadzire resore odbrane, prava, socijalnih pitanja,
unutrašnjih i spoljnih poslova.
U Belgiji žive pripadnici tri jezičke zajednice – francuske, holandske i nemačke – svaka sa
svojom kulturom, jezikom, obrazovnim sistemom itd.
U Belgiji postoje tri pokrajine – Flandrija, Valonija i Brisel (prestonička pokrajina). Svaka je
nadležna za pitanja lokalne i ekonomske prirode. Svaka zajednica i svaka pokrajina na izborima bira,
direktno, svoj parlament i vladu. U slučaju Flandrije, to je jedino telo (Vlada Flandrije).
U Belgiji ima 10 provincija, koje su odgovorne za pitanja od lokalnog značaja, a na čelu svake
provincije je guverner.
U Belgiji ima 589 opština, koje vodi Savet opštinskih vlasti, na čelu sa gradonačelnikom.
Opštinska autonomija je veoma značajna.
U Belgiji postoje tri dominantne političke partije – hrišćansko-demokratska, socijalistička i
liberalna – a postoje i ekološke stranke i stranke koje se zalažu za autonomiju Flandrije.

21. ŠVEDSKA KORPORATIVNA DRŽAVA BLAGOSTANJA


Švedska je unitarna socijaldemokratska država koja počiva na principu jednakosti. Ona je
istavna monarhija.
Unija je na snazi od 1521. kada je kralj Gustav I (smatra se ocem Švedske nacije) formirao
samostalnu državu za koju se smatra da je temelj današnje Kraljevine Švedske. On je odbacio
rimokatolicizam i uveio protestantizam.
1. januara 1995. učlanjuje se u EU ali referendumom iz 2003. izglasano je zadržavanje
sopstvene valute – švedske krune
Kralj je državni ministar u svake godine u jesen otvara sednice parlamenta. Ima reprezentativne
i ceremonijalne dužnosti.
Riksdag (švedski parlament) ima 349 poslanika a mesta se dele prema rezultatima izbora koi
se održavaju svake četvrte godine. Kandidati moraju biti švedski državljani iznad 18 godina i
nominuje ih stranka. Predsednik parlamenta vodi, organizuje i planira rad parlamenta. Parlamen
donosi zakone i odlučuje o porezima i državnim rashodima, kontroliše vladu i državne organe. Samo
vlada može izneti predlog parlamentu.
Političke stranke u parlamentu su: socijaldemokratska, konzervativna, stranka centra, liberalna,
hrišćansko-demokratska, levičarska, zelena
Skupštinski odbor Riksdaga je vrsta radne grupe koj akontroliše predloge Riksdagu. Sastoji
se od 15 skupštinskih odbora sa po 17 članova Riksdaga. Raspoređeni su prema broju glasova na
izborima i svako je odgovoran samo za jedno područje.
Vlada upravlja i vodi Švedsku. Predaje predloge parlamentu i sprovodi odluke parlamenta
(izvršna funkcija). Predsednik parlamenta predlaže predsednika vlade a poslanici glasaju. Predsednik
vlade bira ministre.

17
Švedska je administrativno podeljena na 21 regiju i svaka ima svoju upravu koju postavlja
vlada.
Službeni jezi je švedski mada priznaju i finski, meakijeli, sami, romski, jidiš.
Smatra se zemljom mira i blagostanja jer gotovo 200 godina nije ratovala.

22. ISTORIJSKI NASTANAK EVROPSKE UNIJE


Krajem XVI veka, odnosno početkom XVII veka, Maksimilijan De Sali izašao je sa idejom o
stvaranju zajednice država čuvara evropskog mira.
Hugo Grocijus (XVII vek) – holandski pravnik, otac međunarodnog prava – iznosi ideju o stvaranju
evropske federacije u svom delu „mare liberum“
- u XVII veku – Sent Pjer, autor ideje o federalnoj zajednici evropskih država
- u XVIII veku – Šarl Monteskje (Francuska), zastupao je ideje univerzalnog
evropskog ujedinjenja u delu »Razmišljanja u univerzalnoj
evropskoj monarhiji«
– Žan Žak Ruso, zastupa ideju o stvaranju evropske federativne
asocijacije
– Imanuel Kant u delu »Ka večnom miru« iznosi koncepciju
federalno organizovane evropske republikanske države i dva
bitna principa – građanski ustav i međunarodno pravo
zasnovano na federalizmu slobodnih država
- u XIX veku – Tomas Pejn (SAD), zalagao se za savez republika Evrope i
Amerike
– Sen Simon, francuski socijalni mislilac u delu »Reorganizacija
evropskog društva« zalaže se za evropsku zajednicu sa
supranacionalnim parlamentom
– Viktor Igo (Francuska), zagovornik evropskog zajedništva,
Evrope bez granica, uvođenja jedne valute i slobodnog protoka
ljudi, robe i kapitala, ali i carine i zabrana
- u XX veku – grof Hudenhof-Kalergi (Austrija), organizovao je »Panevropski
pokret« i na kongresu u Beču se zalagao za sledeće ideje:
1. organizacija evropskih država po ugledu na SAD
2. garancija za državne granice
3. ravnopravnost nacionalnih država
4. nemačko-francusko pomirenje (tek posle Drugog svetskog rata)
5. sklapanje saveza sa Rusijom
6. stvaranje carinske unije i jedinstvenog ekonomskog tržišta
- 1942. godine – Hans Šenfild (Nemačka), sveštenik koji usled rata promoviše
program nemačke opozicije »Za Nemačku i Evropu«, zalaže se
za Evropu kao savez slobodnih nacija sa zajedničkom vladom uz
učešće Velike Britanije, Češke i Poljske; vladao bi princip
dobrovoljnog ulaska u savez koji ne bi smeo biti pod
hegemonijom jakih država
- 1946. godine – Vinston Čerčil u Cirihu traži evropsko ujedinjenje – »mir,
sloboda, sigurnost i ekonomsko blagostanje«
- 1947. godine – osnivanje Evropskog parlamenta sa sekcijama u svim zemljama
članicama
- 1948. godine – Džordž Maršal (SAD), zalagao se za obnovu Zapadne Nemačke,
Evrope, a kao uslov navodi stalnu privrednu saradnju između
evropskih zemalja; zalagao se za formiranje organa za evropsku i

18
ekonomsku saradnju i prispajanje Evrope NATO paktu
– Dankan Sendis predsedava organizacionim odborom koji
priprema Haški kongres i iznosi zahtev da se sazove Evropska
skupština, čiji rezultat je bilo stvaranje Evropskog saveta u
Strazburu; Evropska skupština i Evropski savet se uzimaju kao
prvi savetodavni i pripremni organi evropskog ujedinjenja

Savremene razvojne faze:


1. Faza inkubacije (1945-1950)
-postignut je politički dogovor da se otpočne sa stvaranjem asocijacije evropskih država pod
nazivom Evropska zajednica
2. Faza formiranja (1950-1957)
-označava formalno i institucionalno formiranje Evropske zajednice. U tom periodu u zajednicu
stupa prvih 6 država članica osnicača (Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija i
Luksemburg).
U okviru zajednice formiraju se asocijacije:
- zajdenica evropske odbrane (pod kontrolom NATO)
- evropska politička zajednica
- evropska zajednica za ugalj i čelik
3. Faza konsolidacije (1958-1969)
- formiraju se: - evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA)
- organizacija za evropskusaradnju i razvoj (OECD)
4. Faza ekspanzije (1969-1985)
- pristupaju Velika Britanija, Dnaska, Irska, Grčka
5. Otvaranje Evropske zajednice (1986-1990)
- pristupaju Švedska i Finska
6. Savremana faza (1990-2004)
- u početku pristupa Austrija kao 15. članica
- 1992. potpisan čuveni ugovor iz Manstrikta kojim je izvršena konfiguracija,
definisan naziv Evropska unija
- 2004 prijem 10 novih članica (Mađarska, Slovačka, Češka...), 2006 Bugarska i Rumunija

EU je politički sistem a ne klasična država, mada teži ka tome da postane SAD


Glavni ciljevi su:
1. unapređenje ekonomskog i socijalnog razvoja
2. afirmacija evropskog identiteta na međunarodnom planu
3. uspostavljanje jedinstvenog evropskoh državljanstva
4. razvoj jedinstvenog evropskog prostora – slobode, bezbednosti i pravde
5. uspostavljanje i razvoj zajedničkog dostignuća

24. ZAKONODAVNA VLAST I NJENE INSTITUCIJE U EU:


Evropski parlament je klasično zakonodavno telo koje predstavlja preko 450 miliona
stanovnika, bira se opštim i direktnim izborima na mandat od pet godina. U parlamentu su političke
partije grupisane u partijske klubove, koji se formiraju po političkoj poziciji i ideologiji (levica,
desnica, centar) a ne po nacionalnom kriterijumu.

Osnovne funkcije:
1. zakonodavna – deli je sa Savetom EU
2. budžetska
3. kontrola rada Evropske komisije – bira je, smenjuje i kontroliše
4. političko pravo- učešće u evropskoj političkoj saradnji

19
5. savetodavno pravo

Struktura Evropskog parlamenta:


1. predstavništvo
2. generalni sekretarijat (članovi se biraju na dve i po godine)
3. stalni odbor parlamenta (članovi se biraju na dve i po godine)

Ukupno ima 626 poslanika na plenarnim zasedanjima (u punom sastavu).


Redovna zasedanja se održavaju u Strazburu, plenarna u Briselu, dok je sedište uprave smešteno u
Luksemburgu.

25. IZVRŠNA VLAST I NJENE INSTITUCIJE U EU:


Savet ministara predstavlja vlade-članice EU, ima izvršnu funkciju. Čine ga predstavnici svih
zemalja članica na najvišem nivou (predsednici i premijeri). Zaseda najmanje dva puta godišnje pod
predsedništvom šefa države članice koja predsedava savetom (menja se na svakih 6 meseci), Savet
podnosi izveštaj parlamentu posle svake sednice i godišnji izveštaj o napretku EU.
Savet Evrope predstavlja glavnu instituciju za donošenje odluka (izvršna funkcija). Čine ga
predstavnici svih zemalja članica na najvišem nivou (predsednik, premijer).

Funkcije:
1. zakonodavna – vrši je zajedno sa parlamentom
2. koordinira opštu ekonomsku politiku
3. zaključuje ugovore i sporazume sa drugim zemljama
4. budžetska - deli ovlašćenja sa parlamentom
5. spoljna i bezbednosna politika

Savet Evrope zaseda najmanje dva puta godišnje pod predsedništvom šefa države
članice koja predsedava njime (menja se na svakih šest meseci). Savet podnosi izveštaj Evropskom
parlamentu posle svake sednice, kao i godišnji izveštaj o napretku EU.
Evropska komisija EU je, takođe, organ izvršne vlasti u EU. Čine je evropski komesari
(ministri koje imenuju države, a bira ih Evropski parlament). Slična je vladi, a nazivaju je i tzv.
»čuvarom ugovora«. Poseduje deo zakonodavne inicijative i predstavlja EU na međunarodnoj sceni.
Zastupa opšte interese EU i EU u međunarodnim organizacijama.

Funkcije:
1. predlaže zakone
2. stara se o primeni zakona
3. stara se o sprovođenju zakona
4. sklapa međunarodne ugovore

Broji 20 članova, na čelu sa predsednikom Komisije koji se bira na mandatni period od pet
godina.

26. SUDSKA VLAST I PRAVNI SISTEM EU:


Sud pravde sa sedištem u Luksemburgu je nadnacionalni pravni organ koji štiti Evropski ustav
i Evropsko pravo. Njemu mogu da se obrate svi koji su odgovorni za primenu zajedničkog prava
(organi i države članice EU), kao i fizička i pravna lica pogođena pravnim aktima EU. On ima
obavezu da obezbedi zakonitost pri primeni i tumačenju ugovora i da dopunjava manjkave ugovore.
Od 1989. godine mu se pridodaje Prvostepeni sud, nadležan za vođenje prvostepenog postupka.

20
Sud pravde kontroliše zakonitost akata EU. Nadležan je za tužbe Evropskog parlamenta,
finansijskog suda i Evropske centralne banke.
Sastavljen je od 15 sudija, zaseda plenarno i može da osniva sudska veća. Pomaže mu 9 opštih
pravobranilaca.
Finansijski sud vrši računovodstvenu kontrolu. Prema odredbama Mastrihtskog ugovora
(ugovor o EU, 1992), Finansijski sud:
1. kontroliše sve prihode i rashode EU
2. ispituje zakonitost i regularnost prihoda i rashoda i ispravnost finansijskog poslovanja
3. sastavlja godišnji izveštaj posle zaključenja poslovne godine
4. pomaže Evropskom parlamentu i Savetu Evrope u obavljanju njihove funkcije kontrole
izvršenja budžeta.

Finansijski sud ima 12 članova koje imenuje Savet Evrope na period od 6 godina,
jednoglasnom odlukom.

Ostale institucije EU
Evropska centralna banka (ECB) utvrđuje monetarnu politiku Evropske zajednice i sprovodi
je u delo. Podržava opštu ekonomsku politiku koja se vodi u EU i deluje po načelu otvorene tržišne
privrede zasnovane na slobodnoj konkurenciji.
Osnovni ciljevi (zadaci):
1. očuvanje stabilnosti cena
2. sprovođenje monetarne političke unije
3. devizni poslovi i transakcije
4. obezbeđenje nesmetanog funkcionisanja platnog prometa
Evropska investiciona banka finansira investicione projekte sa ciljem da doprinese
ujednačenom razvoju EU. Ona pomaže finansiranje pojedinih projekata u sektorima privrede
davanjem zajmova i garancija na neprofitnoj osnovi
Finansira : 1. programe za razvoj manje razvijenih regiona
2. programe osavremenjivanja i rekonstrukcije preduzeća
3. projekte koji su od zajedničkog interesa za više država članica
Ekonomski i socijalni komitet je savetodavno telo, sastoji se od predstavnika različitih
kategorija ekonomskih i društvenih delatnosti, a naročiti proizvođača, poljoprivrednika, prevoznika,
trgovaca... Zastupa stavove i interese organizovanog građanskog društva. Evropski savet imenuje
članove komiteta jednoglasno odlukom na 4 godine s tim što se njihov mandat može obnoviti.
Regionalni komitet je konsultativno telo sastavljeno od predstavnika regionalnih i lokalnih
tela. Stara se o očuvanju regionalnog i lokalnog identiteta i prava. Deluje u oblastima regionalne
politike, ekologije, obrazovanja...Članove i zamenike komisije imenuje E. Savet jednoglasno na 4
godine.
Ombudsman (Evropski komesar) nadležan je za građane EU. Imenuje ga E. Parlament. Prima
žalbe svakog građanina i pokreće istragu. Svake godine podnosi izveštaj parlamentu o ishodu istrage.
Bira se na svakih 5 godina kada se bira i parlament, mandat može da se obnovi. Može se smeniti na
zahtev parlamenta i nezavisan je u vršenju dužnosti.

27. REGIONALNA POLITIKA EU:


Pod evropskim regionalizmom se podrazumeva proces teritorijalne autonomizacije koji se
odvija na više nivoa:
1. unutardržavnom (subnacionalnom)
2. međuregionalnom (internacionalnom)
3. evropskom (supranacionalnom)

Regionalizam sadrži veliki potencijal integracije na državnom, međudržavnom i

21
nadnacionalnom planu. Tendencija regionalizacije karakteriše, manje ili više, sve zemlje Zapadne
Evrope, npr. Južni Tirol – Italija, Korzika – Francuska itd. Projekcije o regionalnom partnerstvu EU i
Saveta Evrope su nerealne i preuranjene. Za tako nešto regioni bi morali da imaju svoj predstavnički
dom i direktno pravo učešća u formiranju i radu Saveta Evrope i Evropske komisije, kao i garantovano
pravo tužbe Evropskom sudu.

28. POLITIKA PRIJEMA I ŠIRENJE EU


Proces Evro integracija tekao je sledećim redom:
1958 – Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg
1973 – Velika Britanija, Danska, Irska
1981 – Grćka
1986 – Španija, Portugal
1995 - Švedska, Finska, Austrija

U međuvremenu javljaju se i drugi aspirati za prijem u EU. To su države srednje i istočne evrope koje
se nakon pada berlinskog zida (1989) i sloma komunizma (1990) okreću zapadnoj evropi
Niz trgovinskih ugovora, ugovora o kooperaciji ovih država i EU prerasle su u „asocijativne ugovore“
koji su prelazni period za dobijaje članstva
Preduslov za članstvo je i eliminisanje ekonomskih i socijalnih razlika između ovih država i eu.
Posto je tri scenarija prijema u eu:
1. predviđa prijem najpre malih zemalja dok bi velike zemlje (poljska i slovačka) bile ostavljene
za kasnije
2. oslanja na političke i ekonomske analize. Prema ovom stanovištu proces prijema treba
zamrznuti do 2008.
3. ima najveće šanse, ono predviđa da uprkos protivljenju VB, nemačke i austrije u EU uđe deset
najistaknutijih kandidata: poljska, mađarska, češka, slovačka, slovenija, estonija, litvanija,
letonija, malta, kipar
U prilog ovom scenariju idu sledeće procene:
- smatra se a će evropa tako biti jača, stabilnija i otpornija na moguće „potrese spolja“ – terorizam
- istovremeni prijem deset članica proceduralno je lakši
- otklonio bi se problem granica
- eu bi dosta zaradila

Loše strane:
- prijem rumunije i bugarske bi bio odložen (sproveden 2006)
- postoji strah od najezde sa istoka i velikoh prelivanja jeftine radne snage
- širenje kriminala

29. SRBIJA I EU
Proces stabilizacije ipridruživanja Srbije formalno je započeo 2001. godine osnivanjem
zajedničke konsultativne rande grupe kao mehanizma koji je trebao a omogući evropskoj komisiji i
tadašnjom srj da promovišu efikasnije približavanje standardima eu
Ova grupa održava je ukkupno pet sastanaka a nakon toga nastupila je duga pauza u dijalogu sa eu
zbog transformisanja srj u scg
SRJ je u januaru 2002. dobila status posebnog gosta u savetu evrope. Do pravog ulaska u savet
evrope srbija je trebala da sprovede reforme u pravosuđu na polu zaštite ljudskih prava i prava manjina
i izvrši reforme vojske i policije
Saradnja sa haškim tribunalom i regilisanje zakna o radiodifuziji su takođe neophodni

- 2004 sve uloge koje se tiču pridruživanja preuzima kancelarija za pridruživanje eu pri vladi srbije i
sastoji se od:

22
1. odeljenje za usklađivanje propisa sa propisima eu
2. odeljenje za analizu ekonomskog aspekta pridruživanja
3. odeljenje za internacionalnu nadograadnju
4. odeljenje za komunikaciju i odnose sa evropskim institucijama
5. odsek za prevođenje
Uporedo sa ovim organizova je i evropski pokret (pred. Živorad kovačević)

- 14. oktobra 2002. usvojena je rezolucija o pridruživanju eu u skupštini srije


Još uvek postoje veliki probleme pogotovosa izručivanjem haških traženika
Počeo je dijalog o ukidanju viza sa eu, odluku je donela evropska komisija. trebalo bi da do 2009
budemo na beloj šengen listi
Pored toga trebalo bi i da se potpiše sporazum o sloodnoj trgovini i razmeni studenata
Očekuje se da će do kraja 2008 postat kandidat a 2014 i 2018 članica eu

30. POLITIČKI SISTEM RUSKE FEDERACIJE:


Rusija je stekla nezavisnost u decembru 1991. godine posle raspada SSSR-a. Zvala se sovjetska
federativna socijalistička republika (RSFSR)
Rusija ima federalno državno uređenje, što znači da ima dva sistema državnih organa – savezni
sistem i sistem članova federacije, i polupredsednički sistem vlasti.
Federalna skupština je dvodomni parlament koji čine Savet federacije (gornji, federalni dom)
i Državna duma (donji dom).
Savet federacije se sastoji od po 4 predstavnika svakog subjekta federacije, te ih ukupno ima
360 (90 x 4). Ustavom nije propisan mandatni period na koji se oni biraju.
Državna duma broji 450 članova, koji se biraju na mandatni period od četiri godine.
Pasivno biračko pravo, prema Ustavu, ima svaki državljanin koji je navršio 21 godinu,
poslovno je sposoban i nije na izdržavanju zatvorske kazne. Iz toga sledi da su izbori opšti i jednaki.
Raspuštanje kao osnov kolektivnog prestanka mandata predviđen je samo za Državnu dumu, a
ne i za Savet federacije, i to je posledica neravnopravne dvodomnosti koja je primenjena u Rusiji.
Domovi zasedaju na odvojenim i zajedničkim sednicama, oba doma biraju iz svog sastava svog
predstavnika i njegove zamenike koji rukovode sednicama i obrazuju svoja radna tela – komitete i
komisije – koje obavljaju parlamentarna razmatranja.
Zajednička nadležnost oba doma čine poslovi vezani za donošenje zakona. U njima učestvuju
oba doma, ali oni nisu ravnopravni – osnovni nosilac poslova je Državna duma, kojoj se predlozi
podnose i koja ih prva razmatra. Tek ako Državna duma usvoji tekst, on se dostavlja na razmatranje
Savetu federacije, koji može da ga usvoji, da sačeka 14 dana (ne izjašnjava se, što se smatra
prihvatanjem zakona), ili ga odbaci.
Izvršnu vlast dele predsednik i vlada na čelu sa premijerom. Predsednik države se bira
neposredno, opštim, jednakim i tajnim glasanjem, na 4 godine, najviše dva puta uzastopno. Predsednik
Rusije uživa imunitet (apsolutnu pravnu neodgovornost), a kada nije u stanju da obavlja svoju
funkciju, zamenjuje ga predsednik vlade. Predsednik je garant Ustava, vrhovni komandant oružanih
snaga, uvodi ratno ili vanredno stanje, predlaže Državnoj dumi izbor predsednika Centralne banke,
vrhovnog tužioca, sudije Ustavnog suda, Vrhovnog suda i Vrhovnog arbitražnog suda. On može da
raspusti Državnu dumu, ima suspenzivni veto, predlaže zakone i ustavne promene.
Vlada se obrazuje u postupku u kome predsednik Rusije imenuje predsednika vlade, uz
saglasnost Državne dume, a potom i sve ostale članove vlade. Vladi mandat prestaje istekom mandata
predsednika Rusije, ostavkom, ili nepoverenjem. Vladu čine predsednik, zamenici i federalni ministri,
a o njihovom broju odlučuje predsednik Rusije. Ona ima izvršnu vlast, međutim, to je netačno, jer
izvršnu vlast vrši predsednik. Vlada je, u suštini, operativni organ i vrši samo neke izvršne poslove.
Ferderalna struktura Rusije obuhvarta 88 federalnih subjekata sa različitim nivoima
autonomije. Najveću autonomiju ima 21 autonomna republika. Osim njih postoji 9 autonomnih okruga

23
i 1 autonomna oblast. Ostatak je podeljen na upravne jedinice sa manjom auatonomijom a to su: 48
oblasti, 7 krajeva, 2 grada (Moskva i St. Peterburg)
2000. god ustanovljeni su novi nivoi upravne podele na 7 federalnih okruga od kojih svaki obuhvata
više federalnih subjekata:
1. centralni
2. južni
3. severozapadni
4. dalekoistočni
5. sibirski
6. uralski
7. povolški

31. POLITIČKI SISTEM NARODNE REPUBLIKE KINE:


Kineska narodna republika je socijalistička zemlja narodne demokratske diktature na osnovu
rukovodstva radničke klase i saveza radnika i seljaka. Socijalistički poredak je osnovni popredak NR
Kine. Osnovana je u oktobru 1949. Imala je četiri ustava: 1954, 1975, 1978 i 1983. Četvrti ustav važi
i danas, u njemu s određeni politički i ekonomski poredak, prava i obaveze građana, formiranje
državnih organa...Ustav je četiri puta korigovan i podeljen je na 5 delova sa 4 člana i 138 tačaka.
Sistem Narodnih kongresa je osnovni politički sistem u Kini i najviši organ vlasti države određen u
kineskom Ustavu. Svaki građanin koji ima 18 godina ima pravo da bira i da bude izabran za
predstavnika Narodnih kongresa. Narodni kongres je sastavljen od predstavnika iz svake provincije,
autonomne pokrajine, grada pod centralnom upravom i armije. Mandat Narodnog kongresa na svim
nivoima traje 5 godina, a svake godine se održava plenum.
Narodnom kongresu je dodeljena zakonodavna funkcija, funkcija nadgledanja, funkcija imenovanja i
smenjivanja, funkcija odlučivanja o spoljnim poslovima itd.
U kineskom zakonu piše da je Narodni kongres ovlašćen da bira glavne kineske rukovodioce –
predsednika, predsednika stalnog komiteta svekineskog Narodnog kongresa, predsednika Državnog
saveta i ministre. Može da smeni predsednika države, predsednika komiteta i premijera. Kada kongres
ne radi, rade stalne komisije kojima kongres daje zaduženja.
Kina je država sa više partija među kojima vlada saradnja. Dominantna politička partija u Kini je
Komunistička partija, a pored nje postoji još i 8 demokratskih partija, koje su osnovane pre Narodne
Republike Kine i one su podržale političko rukovodstvo Komunističke partije. Ove demokratske
partije su nezavisne i nisu opozicija već učestvuju u vođenju države preko konsultacija.

*32. saudijska arabija-izbačeno pitanje

33. STRANAČKI SISTEMI U SAVREMENIM POLITIČKIM SISTEMIMA:

1. jednopartijski (jednostranački) – takve su bile socijalističke zemlje; danas Kina


ima partijski monizam, na vlasti je
Komunistička partija;
2. višepartijski – veći broj partija, tzv. politički pluralizam;
– dvopartijski – dve dominantne partije, npr. u SADu republikanci
i demokrate
– dve i po partije – postoje dve velike partije i jedna mala, koja
daje podršku jednoj od te dve partije
– formalno višepartijski – tzv. »prikriveni pluralizam«, jedna
partija je dominantna
Podela koja postoji od Francuske revolucije (1789):
- levica – zastupa socijalističke i socijaldemokratske ideje

24
- desnica – nacionalistička organizacija; građanske partije;
- centar – umerene političke partije

34. IZBORNI SISTEMI U SAVREMENIM POLITIČKIM SISTEMIMA:

Izbori predstavljaju proces selekcije i uspostavljanja osnovnih nosilaca političke vlasti.


Izborni sistem bi se mogao odrediti kao sistematizovani skup pravila, principa i institucija. On
sadrži principe i procedure kojima se individualni glasovi prevode u poslanička mesta. Jedno od
najsloženijih područja izbornog sistema je način obračunavanja glasova i raspodele poslaničkih mesta.
Postoji više metoda zbrajanja glasova i raspodele mandata – većinski, proporcionalni, pretežno
većinski, pretežno proporcionalni i mešoviti. Osnovni su većinski i proporcionalni.
Pod većinskim izborima se podrazumevaju oni u kojima je izabran kandidat koji je osvojio
apsolutnu ili relativnu većinu glasova.
Proporcionalni izbori imaju za cilj da obezbede učešće političkih partija ili grupa u raspodeli
poslaničkih mandata proporcionalno njihovoj ulozi u biračkom telu.
Većinski sistem je manje praktikovan i može se naći u 7 od 23 razvijene kapitalističke zemlje –
SAD, Velika Britanija, Francuska itd. Postoje tri osnovna modaliteta većinskog principa ili metoda:
1. metod relativne većine – omogućava da bude izabran onaj kandidat koji je
dobio relativnu većinu glasova, tj. više glasova od
drugih kandidata
2. metod modifikovane relativne većine – koristi se u dvomandatnim ili
tromandatnim izbornim jedinicama i
obezbeđuje pobedu dvojici ili trojici
kandidata
3. metod apsolutne većine – pobednik na izborima postaje onaj ko dobije glasove
više od polovine glasača upisanih u birački spisak
(pošto to nije moguće u prvom krugu, organizuje se
drugi krug)
Proporcionalni metod se praktikuje u 16 od 23 zapadne zemlje. On treba da obezbedi da
procenat osvojenih poslaničkih mesta koji dobije jedna partija bude približno jednak procentu
dobijenih glasova na izborima. Deli se na:
1. umereni proporcionalni metod – postavlja se »donji prag« koji jedna partija
mora da ispuni da bi ušla u parlament
(Nemačka)
2. ekstremni proporcionalni sistem – cilj je da se u punoj meri obezbedi političko
predstavljanje određenih grupa prema
njihovoj izbornoj snazi, tj. procentu
dobijenih glasova
Mešoviti sistem je karakterističan za Italiju i Rusiju.

35. INTERESNE GRUPE U SAVREMENIM POLITIČKIM SISTEMIMA


Interesne grupe (grupe za pritisak) su grupe (nevladine organizacije) koje ne žele da postanu vlada već
da utiču na vladu prilikom donošenja odluka
Postoje:
1. Protektivne grupe koje se bore samo za jedan segment društva (udruženja doktora, vojnih
invallida) i članstvo dobijaju samo pripadnici tih grupa
Ove grupe su najčešće insajderi. Insajderi imaju dnevne kontakte sa zastupnicima u
parlamentu. Njima je dozvoljeno da budu u parlamentu. Da bi bila insajder grupa mora biti:
- bitna

25
- slagati se sa vladom
- ne činiti nešto što vlada ne odobrava
2. Promotivne grupe koje se bore za promociju nekog većeg cilja. Promovišu interese društva u
cellini (greenpeace, friends of the earth). Njihovo članstvo je otvoreno za sve. Ove grupe su
najčešće autsajderi. Autsajderi nisu u parlamenu i nemaju kontakte sa zastupnicima. Pošto nemaju
iste mogućnosti za uticaj kaoi nsajderi organizuju akcije koje mogu uticati na vladu: protesti,
demonstracije, reklame pa čak i direktni napadi

Nekada interesne grupe postanu političke stranke (npr. U VB ekološki skup posta je green party)

Razlike između interesnih grupa i političkih partija:


1. Interesne grupe na žele da postanu vlast
2. One često imaju samo jedan cilja za razliku od stranaka koje imaju čitave programe
3. Interesne grupe uglavnom imaju više članova nego političke partije

Nekada političke stranke više liče na interesne grupe nego na stranke (npr. Stranka penzionera ima za
cilj da unapredi živor penzionera, često nemaju dovoljno zastupnika u paarlamentu pa liče na grupu ).
To su tzv. hibridi (između grupe i stranke).

36. NATO PAKT – POLITIČKA I VOJNA STRUKTURA:


Osnovan 4.4.1949. danas ga čini 26 zemalja
NATO pakt je podeljen na političku i vojnu organizaciju. Članice političke organizacije (Atlantski
pakt) su svih 19 zemalja članica, dok vojnoj organizaciji ne pripadaju Francuska, Island i Španija.
Najviši organ koji donosi odluke je
1. »Savet NATO-a«, a čine ga predstavnici država članica koji odluke donose konsenzusom.
2. »Odbor za planiranje odbrane« bavi se pitanjem odbrane i čine ga predstavnici 13 zemalja iz ove
vojne organizacije.
3. Od 1967. godine postoji »Odbor za nuklearno naoružanje«.
4. Izvršni organ NATO-a je »Generalni sekretarijat« na čelu sa generalnim sekretarom koji se bira na
mandatni period od 5 godina.
(sve ovo su zvanični organi)

Neformalni organi:
1. Euro group – članovi su ministri odbrane zapadnoevropskih zemalja članica NATO-a
2. High-level group – koordiniraju države za donošenje »dvojnih zaključaka« NATO-a

U okviru vojne organizacije nakon 1966. godine najvišu instancu čini »Vojni odbor« kojeg čine
načelnici generalštaba zemalja članica sa izuzetkom Francuske i Islanda. Funkcija ovog odbora sastoji
se u odbrani teritorija država članica NATO-a. On o vojnim pitanjima savetuje »Savez NATO-a«.

37. NACIJA, DRŽAVA I DEMOKRATIJA – NACIONALNA DRŽAVA


- Model nacionalne države javlja se u prvoj polovini 19. veka
- U okvirima apsolutističkih država budi se nacionalna svet
- 19. vek je vek formiranja nacija

- Javlja se protonacionalistički pokret i dva modela formiranja nacija:


1.Građanski (politički) model (Francuska) – nacija se formira samo preko političkih razloga, isto
državljanstvo, isti zakon, predstavništvo u parlamentu, ne postoji etnički, verskiil rasni kriterijum

26
2. Ogranicistički model (Nemačka) – javlja se jak protonacionalni pokret a kriterijumi su zajednički
jezik, kultura, krv, svest, samo vera nemora biti ista

- Nacija je produkt nacionalne države, prvo nastaje država pa tek onde nacija
- Macini: „Formirali smo Italiju, sada treba da formiramo Italijane“
- Nacija je stvar identiteta koji formira porodica, lokalna sredina, država...
- Srpska nacija se formirala u drugoj polovini 19. veka na ogranicističkom modelu a glavnikriterijum
je bio verski (samo pravoslavci, što je isključilo rimokratoličku i islamsku veru)

38. DRŽAVA I GLOBALIZACIJA


Postoje ppodeljena mišljenja u vezi sa globalizacijom. Da li ona dovodi do povećanja nejednakosti
između država ili smanjuje nejednakosti. Pobornici globalizacije je posmatraju kao novi proces i mere
je prodorom inerneta. Globalizacija je odluka današnjeg vremena. Pre pola veka društva su bila
potpuno razdvojena a danas su povezana u svetski sistem tj. globalni poredak.

Held globalizaciju objašnjava kroz četeiri struje:


1.hiperglobalisti – misle da je sloboda smrt za nacionalnu državu, da tv serije, vesti i filmovi
označavaju smrt nacionalne kulture i identiteta
2. skeptici – za njih je sloboda samo mit, suprotna njoj je regionalizacija
3. transformacionalisti – ublažavaju ekstremne poglede
4. kritičari – sagledavaju obe strane

Suštinsku dimenziju globalizacije čine procesi koji su doveli do sve tešnjeg povezivanja i
međuzavisnosti država i društava.

1. Tehnološka revolucija – zahvaljijući njoj se sužava planeta


2. Stvaranje globalne ekonomije – koja dopire do poslednjeg kutka sveta
3. Informatičko medijska revolucija – vesti, filmovi, muzika... prelazi geografske granice i vrši se
homogenizacija ukusa. Stvara se masovna kultura
4. Pojava moćnih nadnacionalnih institucija (EU) – to su oblici novih političkih poredaka

- U ekonomskoj sferi javlja se neoliberalizam


- Države se pretvaraju u sluškinje nadnacionalnih institucija
- Adaptacija – potrba društava da se kroz preuzimanje superiornih civilizacijskih tekovina , moderne
tehnologije uključi u svetske tokove

39. PROSUĐIVANJE EFEKATA POLITIČKOG SISTEMA (Đovani Sartori):


Demokratski politički sistemi se, po pravilu, dele na predsedničke i parlamentarne.
Prvi kriterijum koji definiše predsednički sistem (npr. SAD) jeste neposredan narodni izbor
šefa države na određeni fiksni vremenski period (od 4 do 8 godina). Drugi kriterijum je činjenica da
parlament ne može ni da ustoliči, ni da obori vladu. Šef države mora biti i šef vlade. Međutim, šef
države mora ispunjavati i sledeće uslove:
1. mora da proističe iz narodnog izbora
2. ne može mu biti izglasano nepoverenje u parlamentu
3. upravlja vladama koje sam imenuje
Parlamentarni sistemi (npr. Velika Britanija) duguju svoje ime principu na kojem
se zasnivaju – parlament ima vrhovnu vlast. Stoga, parlamentarni sistemi ne dozvoljavaju razdvajanje
vlasti između vlade i parlamenta, oni su utemeljeni na deljenju vlasti između legislative i egzekutive,
tj. dele zakonodavnu i izvršnu vlast.

27
Poluprezidencijalizam (npr. Francuska) poseduje sledeće osobine:
1. šef države bira se narodnim glasanjem na unapred utvrđen period
2. šef države deli izvršnu vlast sa premijerom, čineći tako deo strukture sa dvojnom vlašću
3. predsednik je nezavisan u odnosu na parlament, ali nije mu dopušteno da vlada sam ili
neposredno, njegove direktive mora prihvatiti njegova vlada
Najbolja politička forma je ona koja se najbolje primenjuje – Đovani Sartori
smatra da je poluprezidencijalizam bolji od prezidencijalizma.

40. PRAVNA DRŽAVA I DEMOKRATIJA , VLADAVINA PRAVA ILI VLADAVINA LJUDI

- Jedan od glavnih principa demokratije je princip vladavine prava. On podrazumena ograničenost


države pravom, vladavinu dobrih zakona a ne ljudi.
- Demokraija podrazumeva privrženost građana zakonu, demokratski legitimitet interesa ali i obaveza.
- Ustavnim načinom se dolazi do odluka-vladavina prava.
- vladavina većine, garantovana prava manjine
- pravda je temelj pravne države , nije dovoljno sam da postoje zakoni već se oni moraju i poštovati
- pravna država istične neprikosnoveni autoritet prava. Ona podrazumeva demokratski ustanovljenu,
pravom ograničenu i kontrolisanu političku vlast u kojoj prava i slobode deluju kao ključni element
legaliteta i legitimiteta
- za vladavinu prava karakteristična je jednakost pred zakonom- nedopuštanje posebnih prava onima
koji se bave javnim poslovima
- vladavina prava počiva na dva postulata:
1. samo parlament ima zakonodavnu vlast
2. zakonodavstvo mora biti u skladu sa liberalno-demokratskim pokretom

28