Seminarski rad

Predmet: Deca sa posebnim potrebama

Tema: Autizam

Student: Stevanovi Nataa 3-012/11

Profesor: Tomi Katarina

SADRAJ

3. Istorija autizma ................................................................................... 4. Uzroci nastanka autizma .................................................................... 5. Prvi znaci autizma .............................................................................. 7. Kako se manifestuje autizam .............................................................. 9. Leenje .............................................................................................. 10. Zakljuak ............................................................................................ 10. Literatura ............................................................................................

-2-

Istorija autizma

Autizam se kao odvojeni poremeaj prepoznaje relativno kasno. Prvi puta ga spominje deiji psihijatar Kanner 1943. godine i naziva ga infantilni autizam. Sline simptome opisuje i pedijatar Asperger godinu kasnije i daje naziv autistina psihopatija. Danas je poznat kao Aspergerov sindrom i kao takav se dijagnosticira odvojeno od autizma tek od 1994. godine. Ono to se ponavlja kroz istoriju je stavljanje autizma u razliite okvire. Tako je nekad smatran tipom deije izofrenije (to je naravno, opovrgnuto), a danas se nalazi u okviru sveobuhvatnih razvojnih poremeaja (Pervasive Development Disorders) koji po svojoj definiciji zahvataju sve psihike funkcije: miljenje, emocije i inteligenciju. Postoje i preklapanja sa jo nekim poremeajima, pa se u odnosu na njih istrauje i autizam. U nekim sluajevima govorimo o preklapanju simptoma (posebne jezine tekoe i pragmatini jezini poremeaj), a u drugima o odvojenim elementima autizma (Aspergerov sindrom, Rettov sindrom, atipini razvoj, razliite disfazije). Ono to je svima zajedniko je zakasneli ili poremeeni govorno - jezini razvoj. To nas dovodi do same definicije autizma i onog to ga razlikuje od ostalih poremeaja. Autizam u ovom stadijumu znanja o njemu jeste fenomen. To znai da ga ne moemo precizno definirati, ve samo zakljuiti ta jeste, a ta nije na temelju skupa simptoma koje navodimo u njegovom opisu. Autizam dolazi od grke rei authos to znai sam, a svi opisi se slau oko tri grupe simptoma ili poremeaja u tri grupe funkcionisanja: 1. poremeena socijalna interakcija 2. problemi u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji i nedostatak mate 3. stereotipne radnje i ponaanja (stereotipija).

Zvanina ICD ( Meunarodna klasifikacija bolesti ) autizam klasifikuje kao prevezivni proimajui poremeaj. Sam tremin autizam oznaava samosvojnost. Po reima S.
-3-

Hrnjice to jeste jedina zajednika karakteristika dece koja boluju od a utizma zatvorenost u svoj lini, samosvojni svet. To su deca umiljatog izgleda, ali bez verbalne komunikacije sa roditeljima ili okolinom. Autizam je vrlo sloen poremeaj u razvoju mozga, koji karakterie slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, te ogranieni i ponavljajui obrasci ponaanja. Autizam je poremeaj u mnogim delovima mozga, ali se ne moe sa punom sigurnou dokazati kako oni ostvaruju svoj uticaj na sveukupno ponaanje organizma. Autizam je jedan od 5 pervazivnih razvojnih poremeaja kod dece, koji se karakterie iroko rasprostranjenim abnormalnostima u socijalnoj interakciji i komunikaciji, izrazito ogranienim interesima i esto ponavljajuem ponaanju ( automatizmu ) . Kod autizma nema smanjenja ili povratka na poetno stanje, on je ravnomeran u svom intezitetu i toku. Dok se kod jednih vide tea mentalna oteenja poput retardacije, izraenog utanja, ponavljajue motorike ( kao to je lupanje rukama ili ljuljanje ), kod drugih sa blaim oteenjima moe postojati aktivan ili prepoznatljivo neobian socijalan pristup usko ogranienih interesa i opirno pedantne komunikacije.

Uzroci nastanka autizma

Autizam je nasledna bolest, nastala zbog sloenih genetikih poremeaja, koji do danas nisu dovoljno istraeni. Iako je autizam primarno genetiki poremeaj, nastanak autizma je povezan sa nekoliko prenatalnih i perinatalnih faktora rizika. Studija iz 2007. godine za faktore rizika nalazi povezanost sa roditeljskim karakteristikama koje ukljuuju poodmaklu dob za majku i oca, zatim mesto roenja, i odreena stanja kod poroaja koja ukljuuju malu teinu deteta kod roenja i trajanja trudnoe, te pojavu hipoksije za vreme poroaja.

-4-

Broj obolelih drastino raste poslednjih 30 godina, ali ako se uzme u obzir da je u ovom periodu kvalitet dijagnostike obolelih od autizma unapreen ne moe se potpuno tano rei da nije to moda razlog porasta broja dece sa ovakvim poremeajem. Veem riziku od autizma izloeni su deaci za razliku od devojica. Ne zna se koliko tano ljudi boluj e od ove bolesti, ali po podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, u Srbiji ima 2000 osoba sa autizmom, od ega je 800 dece.

Prvi znaci autizma

Roditelji su najee ti koji uoe prve poremeaje u razvoju deteta i to u prvoj ili drugoj godini ivota. Rano otkrivanje autizma je veoma bitno za dalji tok ivota, jer daje detetu mogunost da stekne odreene socijalne vetine i samostalnost. Glavni problem kod autistine dece je odsustvo socijalnih vetina, koji se poinje uoavati jo u ranom detinjstvu. Autistine bebe pokazuju manje panje na socijalnu stimulaciju, manja je reakcija gestovima, a osmehom i pogledom slabije odgovaraju na poziv vlastitim imenom. Kod mlae dece sa autizmom je esto prisutan nedostatak kontakta oima, odsustvo govora tela i skloni su korienju tue ruke ili tela kao pomagala. Autistina deca stara 3 do 5 godina nee prilaziti spontano drugima i odgovarati na emocije i oponaati druge ljude. Ali ona mogu razviti privrenost osobama koje su im primarni negovatelji ( obino jedan ili oba roditelja ). Autistina deca ne vole da budu sama. Kod njih je izraen problem sklapanja i odravanja prijateljstva. Manji broj dece sa autizmom je sklon agresiji i autoagresiji, oko 30% sluajeva dece moe ispoljiti agresivno ponaanje u kraim intervalima.

-5-

Polovina roditelja dece sa autizmom neobino ponaanje svoje dece primeti do starosti od 18 meseci, a oko etiri petine do 24 meseca. Bebe izvaja deficit u zajednikoj panji, ako roditelj uperi prstom i kae ,,Gledaj , dete nee reagovati ili e gledati u prst. Neki od uobiajenih znakova, koji zahtevaju strunu pomo lekara: Nema ,,brbljanja do 12 meseci Nema gestikulacije ( upiranje prstom, mahanje rukom i sl.) do 12 meseci Ne progovara nijednu re do 16 meseci Bez spontanih fraza od dve rei do 24 meseca Gubitak bilo koje jezike ili socijalne vetine u bilo kom uzrastu. Pored navedenog autizam karaterie i sledei oblici ponavljajueg ponaanja: Stereotipija kretnje bez svrhe poput lupkanja rukama, vrtenja glavom, ljuljanja telom ili okretanje tanjira Kompulzivno ponaanje se odvija namerno i po pravilima, to je slaganje objekata u odreenom redu Jednolinost otpor prema promeni, npr premetanje nametaja ili dete odbija da se prekine u odreenoj radnji Ritualno ponaanje predstavlja izvoenje dnevnih aktivnosti uvek istim redom,rutina, poput ne menjanja jelovnika ili reda oblaenja Orginalno ponaanje limitirano fokusom, interesom ili aktivnou, poput prevelike zaokupljenosti jednom igrakom Autoagresija ukljuuje pokrete koji mogu povrediti osobu. Otprilike 30% osoba sa autizmom u nekim trenutcima pribegne autoagresiji.

-6-

Kako se manifestuje autizam

Kako prepoznati autizam kod deteta, kako se manifestuje i kad se najranije moe uoiti? Da li je autizam nasledan? Autizam je bioloki razvojni poremeaj mozga. Zbog prirode nastanka i manifestacije, autizam je vrlo sloeni poremeaj. Glavne karakteristike autizma su, slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, ogranieni i ponavljajui obrasci ponaanja. Po tim karakteristikama autizam se razlikuje od ostalih poremeaja iz grupe poremeaja autistinog spektra. Naslednost autizma je velika; genetika poremeaja je sloena i za sada se jo ne zna koji geni su zaista odgovorni. Vaan deo autizma je visoko nasledan, ali ne i nasleen; mutacija koja uzrokuje autizam nije prisutna u roditeljskom genomu. U retkim sluajevima, autizam se povezuje sa iniocima koji uzrokuju defekte pri roenju. Teratogeni (materije koje uzrokuju defekte ploda) povezani s rizikom od autizma ukljuuju izloenost embriona talidomidu, valproinoj kiselini ili mizoprostolu, ili infekciji rubeole; ovakvi sluajevi su retki. Svi poznati teratogeni deluju tokom prvih osam nedelja od zaea, iako ovo ne iskljuuje mogunost pojavljivanja autizma i kasnije, svi vrsto utvreni dokazi govore da se autizam javlja izrazito rano u razvoju. Autizam je rezultat razvojnih inilaca koji utiu na sve ili vie funkcionalnih delova mozga i ometaju tok razvoja mozga vie od krajnjeg inioca. Neuroanatomske studije i povezanost s teratogenima snano upuuju na to, da mehanizam autizma ukljuuje izmenu razvoja mozga ubrzo nakon zaea,u to su ukljuene mnoge glavne strukture mozga. Ova lokalizovana anomalija verovatno podstie lananu reakciju patolokih ishoda u mozgu, koji su pod znaajnom uticaju faktora sredine. Postoje i drugi predloeni uzroc,i prema kojima autizam uzrokuju vakcine date u prve dve godine, takve su pak hipoteze kontraverzne i nemaju podrku kod uverljivih naunih dokaza. Rano otkrivanje autizma moe pomoi detetu da stekne odreene socijalne vetine i samostalnost; iako je nekoliko terapija zasnovano na naunim istraivanjima, zasada
-7-

nema leka za autizam. Kod teih oblika autizma, samostalan ivot je malo verovatan, ali kod blaih oblika, mogue je iveti samostalno. Autizam je vrlo specifino stanje, obino roditelji ponu da ga primeuju oko 3 godine ivota, jer dete deluje odsutno, ne odaziva se na poziv - kao da ne uje, izoluje se, ne zanimaju ga druga deca, ima specifinu igru, opinjen je nekim stvarima, esto ponavlja jednu te istu radnju, esto i ne progovore ili progovore ali izbegavaju da priaju. Ovo sve se vezuje za specifian autizam, medjutim postoje i oni laki oblici gde dete ima samo elemente autizma. Evo i kratkog objasnjenja: deca su razliita i dok je kod nekih oigledno da je autizam prisutan od ranih godina, kod ne ke dece nije toliko uoljivo. Glavno je da dete ima problema u 2 od 3 navedenih delova: Komunikacija - od toga da uopte ne govori do toga da govori, ali ne sa tipinom komunikacijom, drugaije pria, ponavlja reenice sa TV-a, ne zna kako da socijalno pria sa decom itd. Socijalizacija - od totalne nezainteresovanosti za socijalizaciju do zainteresovanosti, ali nemogunosti za pravom socijalizacijom, recimo gleda ukoeno kako se druga deca igraju, voli da se igra sa odraslima ali je nezainteresovano za decu. Ponaanje - hodanje na prstima, tranje, hodanje u krug, lupanje vratima non stop, ili tako ponavljanje radnje, vrtenje igraki, tokova.

Ovo su samo neki primeri, nemaju sva deca sa autizmom oigledne probleme sa ponaanjem i slicno. Dijagnoza autizma se zasniva na ponaanju, ne uzroku ili mehanizmu poremeaja. "Napadi" moraju biti pre tree godine, s usporenim ili abnormalnim funkcionisanjem u socijalnoj interakciji, jeziku korienom u socijalnoj komunikaciji, simbolici ili imaginarnim (zamiljenim) igrama.

-8-

Leenje

Pored primene itavog niza terapijskih metoda, za sada nema leka za autizam. Kod teih oblika autizma, samostalan ivot takvih osoba je gotovo nemogu, dok je kod blaih oblika, samostalan ivot mogu, a cilj leenja je popraviti funkcionisanje deteta u svakodnevnom ivotu. Cilj leenja je upravljati i poboljati simptome i funkcionisanje. Jednostrano leenje se nije pokazalo dobrim. Terapija se obino prilagoava detetovim potrebama. Ako se krene rano s intenzivnim, istrajnim programima edukacije i bihevioralne terapije, moe se pomoi, da dete dostigne odreene nivoe samostalnosti, socijalnih i poslovnih vetina. Svi koji su angaovani oko tretmana moraju pokuati da shvate autistino dete. Ono ima emocije i potrebe. Njemu su potrebni oslonac i nenost, ali pre svega elja da ga neko razume. Autistina deca da bi razumela nas, koriste izuzetno veliki napor, koji treba potovati i uzvraati kroz znake ljubavi i htenja da ono bude zdravo i sreno, u tom svetu koje dete nije samo izabralo. Lekovi se esto koriste za leenje problema povezanih sa autizmom. Veem broju dece obolele od autizma propisan je lek protiv grenja miia, zajedno sa lekovima iz klase antidepresiva, antipsihotika i stimulansa. Zasada postoje oskudna istraivanja oko rezultata ili sigurnosti primene terapije lekovima kod adolescenata i odraslih sa autizmom, ali je dokazano da nijedan poznati lek ne pomae u glavnim sim ptomima autizma, oteenja socijalne interakcije i komunikacije. Kasno zapoeto leenje moe uticati na dugoroni ishod, zato je autizam potrebno to pre dijagnostikovati i timski tretirati. Poslednjih nekoliko godina u leenju autizma daje HBOT ( hiperbarine oksigenacije u barokomorama) , ali naalost ova metoda zbog specifinosti primene i otpora na koji nailazi njena primena kod pojedinih lekara i farmaceutskih ku a, HBOT nije dovoljno zastupljena u praksi.

-9-

Zakljuak

Oito je da je autizam nedovoljno razjanjena pojava. Oito je da se ne zna sigurno ta ga uzrokuje. Oito je da postoje dijagnostiki kriterijumi koji nisu dovoljni i koji klasificiraju autizam na temelju onoga to moemo videti i objasniti. A ta tano vidimo? Vidimo poremeaj koji obuhvata komunikaciju, socijalnu interakciju i govorno jezini razvoj. To objanjavamo kroz prizmu postojeih znanja o funkcioniranju mozga, dosadanjih genetskih istraivanja, razliitim teorijama komunikacije, usporeivanjem sa urednim razvojem. A injenica je da se oslanjamo na znanja koja jo uvijek nisu potpuna i koja se sama po sebi jo istrauju. Zato smatramo da je jako teko doneti konkretan zakljuak..

Literatura

Svetomir Bojanin, Dzek Pijao, Nenad Glumbi - ,,Autizam danas Mirjana Lazor, mr Slavica Markovi, Sneana Nikoli - ,,Prirunik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju http://sr.wikipedia.org/sr/Autizam http://www.stetoskop.info/Autizam-669-c31-sickness.htm http://www.autizam.org.rs/autizam.htm

- 10 -