1.

Elektronske jedinice za detekciju I dojavu pozara Javlja (detektor) poara je osnovni deo sistema za otkrivanje i dojavu poara, Sastoji se od tri celine:a- senzorski deo (ulazni elemenat), osetljiv na parametara okoline b- pretvaraki deo, podatke od senzora pretvara u elektrinu veliinu c- deo za kondicioniranje signala (pojaanje, filtriranje, normalizacija) Klase javljaa sa aspekta integrisane tehnologije: I - nema deo za kondicioniranje /obrada elektrinih vrednosti izvan javljaa/ II - ima sve tri celine: senzorsku, pretvaraku i deo za kondicioniranje III - funkcije pretvarakog dela i kondicioniranje su integrisane IV - sve funkcije (senzorska, pretvaraka i kondicioniranje) jedinstveno integrisane (funkcije su objedinjene/upakovane u jedan/dva ipa koji su osnova tzv. inteligentnih senzorskih sistema) 2. Osobine savremenih inteligentnih javljaca pozara Pametan javlja obavlja:a- konverziju merene veliine (dim, toplota, EM raenje) u elektrinu, b- kondicioniranje elektrinih signala, c- kontrolu merene veliine /definisan prag/, d- lokalnu zvunu/svetlosnu signalizaciju, e- lokalnu obradu i odziv na adresu prepoznavanja, f- komuniciranje sa centralnom jedinicom sistema, g- samotestiranje i autokalibraciju Prednost pametnih javljaa u odnosu na konvencionalni javlja: a - preciznija lokacija poara, b - jeftinije oiavanje (jedna parica 200 veza), c - vienivoiska signalizacija, d funkcionisanje i kod kratkog spoja, e - vienivoisko alarmiranje,f ukljuivanje izvrnih jedinica/sprinkler, g nadzor nad drugim javljaima. OPTE KARAKTERISTIKE: ukupno vreme odziva zavisi od vremena:pojave konkretne opasnosti po ljude i imovinu tH - prenosa proizvoda poara do javljaa tt - porasta poara do nivoa detekcije tf , - odziva javljaa kada ja dostignut nivo detekcije tD,- efektivnog odziva kad je poar detaktovan tE. tr = tH - ( tt + tf + tD+ tE )tr preostalo (rezidualno) vreme, koje mora da bude vee ili jednako nuli a - POUZDANA DETEKCIJA + b - PRAVOVREMENA DOJAVA+c BRZA INTERVENCIJA =EFIKASNO GAENJE POARA

3. Podela javljaca pozara I- prema nainu aktiviranja na: * automatski javljai** termiki javljai** dimni javljai*** jonizacioni *** optiki javljai** javljai gasa ** javljai plamena. * runi javljai obavezni su deo stabilne instalacije sistema zastite od pozara, prema konstrukcionim resenjima pripadaju kontatknim javljacima, instaliraju se tako da budu lako dostupni. II- prema povrini pokrivanja na:* takasti javljaci integralni * linijski javljai, neintegralni, III- prema nainu odziva na detektovanu pojavu:- javljai granine vrednosti- javljai razlika- javljai brzine promena. IV- prema mogunosti resetovanja na:- mogue resetovanje javljaa poara - resetovanje mogue zamenom delova- resetovanje nije mogue. V- prema nainu resetovanja na:- automatsko resetovanje - runo resetovanje RUNI JAVLJAI POARA- obavezni deo stabilne instalacije,jednostavni su za upotrebu,- konstruktivno pripadaju kontaktnim javljaima,- moraju da budu dostupni i vidno obeleeni,- od aktiviranja do signalizacije oko 3 s- a visini oko 1.5 m, na rastojanju oko 40 m 4. Javljaci toplote Vecina javljaca toplote radi na principu bimetalne trake koja se sa povecanjem temperature siri a sa smajnenjem skuplja. Na osnovu korienih efekata, koji se javljaju kao posledica promene temperature sredine, javljai toplote se mogu podeliti na javljae:- koji koriste topive metale, - koji koriste termodinamiku silu, koji koriste efekat zavisnosti elektrinog otpora od temperature, - koji koriste zavisnost magnetne indukcije od temperature, - javljae kombinovanog karaktera. - senzor javljaa toplote istovremeno je i prekida strujnog kola. Prednosti ovog tipa javljaa je njihova jednostavna konstrukcija i veoma pouzdan rad. Vremenom dolazi do starenja i zamora materijala, ime se smanjuje pouzdanost sistema.

Mana ovih javljaa je to imaju malu brzinu odziva na detektovanu pojavu poveanja temperature. zbog njihove manje osetljivosti u odnosu na druge javljae, toplotne javljae treba izbegavati koristiti u visokim prostorijama i tamo gde i manji poari mogu da izazovu vee tete. Ipak njihova primena nije marginalizovana jer su pogodni za korienje u sistemima na onim mestima gde nisu uspeno primenjivi javljai dima i javljai plamena. TAKASTI JAVLJAI TOPLOTE- javljai fiksne temperature (termostatiki) reaguju na dostignutu temperaturu- standard EN 54 - granina vrednost temperature je 57 C u praksi ova vrednost je oko 70 C, da bi se izbegli lani alarmi javljai gradijenta temperature (termodiferencijalni) reaguju na promenu temperature. TERMOMAKSIMALNI JAVLJA SA TOPIVIM ELEMENTOM- topivi elemenat najee je legura bizmuta (50%), olova (25%), kalaja (12.5%) i kadmijuma (12.5%) pod nazivom Vudov (Wood-ov) elemenat, koji se topi na 70 C prekoraenjem fiksnog praga temperature dolazi do topljenja elementa, to izaziva razdvajanje krajeva poluga i prekida strujnog kola i automatskog alarmiranja. TERMOMAKSIMALNI JAVLJA SA BIMETALOM - koristi bimetalnu oprugu i vijke za podeavanje temperature (40 -100 C) grejanjem ili hlaenjem bimetalne trake dolazi do uspostavljanja/prekida kontakta u takama 1 i 2 na ovaj nain doi e, uz ispunjenje uslova preddefinisanog temperaturskog praga, do alarmiranja. TERMOMAKSIMALNI JAVLJA SA IVOM-sastoji se od U cevi delimino napunjene ivom ostatak je vakuumiran, sa platinskim kontaktima na jednom kraju U cevi je toplotni izolator u ivu su uronjena dva platinska kontakta ive pri zagrevanju kraj cevi gde je izolator se sporije greje drugi kraj se bre zagreva, pomerajui nivo ive i prekidajui kontakt. TERMIOMAKSIMALNI JAVLJAC

SA SONDO promena zapremine prenosi se preko kapilarne cevi na valjkasti deo, koji se iri ili skuplja, to zavisi od nastalih promena kretanje izaziva prekid kontakta i prestanak proticanja struje, odnosno nastanak alarmnog signala. Sastoji se od: kapilarne cevi, sonde, mikroprekidaa,opruge,vijka, valjka Senzorski deo predstavlja sonda ispunjena tenou (alkohol), koja prati promenu temperature poveanjem i smanjenjem zapremine. Termodiferencijalni javlja sa bimetalom- sastoji se od bimetalnih traka razliitog koeficijenta irenja pri poveanju temperature gornja traka je inertnija, to ima veliki uticaj pri malim promenama temperature kada je promena temperature vea, inertnost gornje trake obezbeuje njeno manje irenje ponaanje donje trake je obrnuto. Termodiferencijalni javlja sa dijafragmom- metalna dijafragma stvara vazdunu komoru osetljivu na nagle promene porasta temperature na donjem delu nalazi se mali otvor, koji pri manjim promenama temperature slui za izjednaavanje pritiska u unutranjosti i van komore pri naglim temperaturskim promenama, otvor ne uspeva da propusti dovoljno vazduha u jedinici vremena, te dolazi do podizanja dijafragmedolazi do uspostavljanja kontakta. Termodiferencijalni javlja sa termistorom- ima dva termistora NTC1 i NTC2 koji su spregnuti u tzv. Whatston-ov most na termistor NTC1 deluje temperatura ambijenta kada doe do naglog porasta temperature u okolini njegova otpornost naglo opada u odnosu na otpornost termistora NTC2, koji se nalazi u javljau promena otpornosti uslovie pojavu alarma. Posebne vrste javljaa: U komercijalne svrhe na tritu se nude: kombinovani javljai- reaguju i na fiksni temperaturni prag daju krivu porasta temperature u jedinici vremena poveana upotrebljivost i pouzdanost u registrovanju poetka poara primena u prostorima gde je visoka temperatura- kotlarnice, kuhinje i slini prostori, gde su javljai dima nepouzdani jer reaguju i na poveana isparenja /

Linijski javljai - primenjuju se tamo gde se titi dui poarno ugroeni prostor (tuneli, hodnici, magacini, parkinzi) Funkcioniu na principu: poveanja zapremine gasa u zatvorenom prostoru usled porasta temperature u normalnom radu pritisci gasa su isti u samom javljau i senzorskoj cevi grejanjem senzorske cevi raste pritisak gasa kapilara ne moe da kompenzuje pritisak dolazi do pomeranja membrane i uspostavljanja strujnog kola,ime se stvaraju uslovi alarma 5. Javljaci dima DIM predstavlja smeu vrstih (mineralne nesagorive estice) i tenih (razne org. kiseline, vodena para, formaldehid i sl.) supstanci i gasne faze (C-monoksid, C-dioksid, metan i druge gasovite komponente organskog i mineralnog porekla) . JAVLJAI DIMA -Javljai dima (eng; Smoke Detector), u zavisnosti od principa na kojem funkcioniu u zoni obuhvaenoj poarom i konstrukcionih reenja, dele se na:- jonizacione javljae /eng. Ionozation Smoke Detector/ - optike javljae /eng. Photoelectric Smoke Detector/ kod pojave jednog broja poara, prolazei kroz fazu tinjanja, prvo se javlja dim, a potom toplota i plamen zbog toga je ovaj tip javljaa naao iroku primenu u sistemima zatite. Kvantitativna zastupljenost dima u prostoru obuhvaenom poarom, moe se izraziti kao masa (mg/l ili mg/m) ili preko optike gustine (%) JAVLJAI DIMA - veliina poetnih estica dima 0,01- 0,4 m - prvo se javlja CO2 i dim /prednost ovih javljaa - imaju visoku osetljivost i malu inertnost a- jonizacioni javljai dima: - osetljivost na estice veliine 0,01 0,4/1.0 m - smetaju im vee koliine dima. Reaguju na proizvode sagorevanja koji uticu na promenu jonizacione struje, primenjivi su u sl ciste vatre, odnosno pri manjim kolicinama dima. Jer im se osetljivost smanjuje ako je prisutan jak gust dim.

Konstrukciona resenja ovih javljacu su dve odvojene komore od kojih je jedna referent a dr merna komora. Do laznih alarma dolazi kada upadnu cestice prasine u javljac. b- optiki javljai dima: - osetljivost na estice veliine 0,5 - 10 m odlikuju se velikom osetljivou na dim imaju malu inertnost pri odzivu, najefikasniji su gde je u startu velika kol. Dima. JAVLJAI DIMA -Nisu podesni za upotrebu u sluajevima kada je:- temperatura prostora iznad +50 C i ispod -10 C brza promena temperature prostora, koja dovodi do oroavanja,- relativna vlanost vazduha 95%- velika koliina lebdee praine- prisutan dim uslovljen radnim procesomstrujanje vazduha iznad 5 m/s I JONIZACIONI JAVLJAI DIMA- koriste radioaktivni elemenat Am241 (USA) Pl-239 (Rusuja) koji emituju estice, koje jonizuju estice gasa izmeu elektroda, dim smanjuje stepen jonizacije gasa smanjuje se protok struje, usporavanjem jona esticama dima jaina struje u komori zavisi od pritiska, jaine radioaktivnog izvora i napona koriste se javljai sa 2 komore / merna i referentna/ ovi javljaci su:- Osetljivi su na male estice (otvoreni plamen)- Relativno neosetljiv na vee (gorenje PVCa, poliuretanske mase...) Lane dojave su posledica:- prodora estica praine- prisustva vodene pare- pojave turbulencije vazduha. uvanje rashodovanih punjenja ovih javljaa zahteva posebnu opreznost. II- OPTIKI JAVLJAI POARA (eng. Smoke detector Photoelectric ) reaguju na proizvod sagorevanja materije - dim, koji dovodi do refleksije ili apsorpcije u IR-, UV- i vidljivom delu spektra EM zraenja baziraju se na korienju odnosa veliine estica dima i talasne duine svetlosti apsorpcija svetlosti /slabljenje/ prijemnik registruje oslabljeni svetlosni zrak - refleksija svetlosti /rasipanje/ prijemnik registruje samo reflektovanu svetlost. Ova j tip javljaa dima odlikuje se velikom otpornou na prisustvo vlage, vibracija i eventualnog prisustva elektromagnetnog zraenja, to im smanjuje mogunost lanog signala. Refleksioni javlja dima sastoji se od izvora svetlosti, zastora i svetlosnog prijemnika ( fotoelemenat ) .

Svetlost od izvora u uslovima kada nema prisutnih estica, ne moe pravolinijski doi do svetlosnog prijemnika, ali u prisustvu estica, koje regflektuju emitovanu svetlost izvora, u svim pravcima ( difuzna refleksija svetlosti Thyndall ov efekat ), deo svetlosti e pasti i na prijemnik, to e se registrovati, u zavisnosti od predviene promene u elektrinom signalu, kao alarm. Registrovanje dima, odnosno pojava signala predviena je ukoliko se pojavi merljiva koncentracija dima u toku odreenog vremena (5-10 s ), odnosno stvaranje bljeska na fotoelementu dva tri puta. Refleksioni javljai nisu osetljivi na vazdune turbulencije te se mogu koristiti u ventilacionim kanalima i sl., ali su osetljivi i na estice praine, koje takoe mogu ostvariti efekat refleksije svetlosnog zraka, ime se stvaraju uslovi davanja lanog alarma. a- REFLEKSIONI JAVLJA DIMA (eng. Light-scattering smoke detector, reflected light smoke detector) sastoji se od izvora svetlosti, zastora i svetlosnog prijemnika (fotoelemenat) u prisustvu estica, koje reflektuju emitovanu svetlost izvora,u svim pravcima (difuzna refleksija svetlosti- Thyndal- ov efekat), deo svetlosti e pasti i na prijemnik registrovani efekat, u zavisnosti od predviene promene u elektrinom signalu, moe emitovati alar. Registrovanje dima, odnosno pojava signala: pri merljivoj koncentraciji dima u toku odreenog vremena (5-10 s), odnosno stvaranje bljeska na fotoelementu dva tri puta, javlja se alarm. Refleksioni javljai nisu osetljivi: - na vazdune turbulencije te se mogu koristiti u ventilacionim kanalima sa brzinom vazduha i do 15 m/s - na iste poare ( plamen alkohola)- osetljivi su na estice praine, koje takoe mogu ostvariti efekat refleksije svetlosnog zraka /lani alarm/ b- APSORPCIONI JAVLJA DIMA:- funkcionie na osnovu efekta apsorpcije svetlosnog zraka od strane estica dima dve komore merna i referentna struja na izlazu iz merne komore je proporcionalna koliini dima prisutnim esticama dima, koje apsorbuju polaznu svetlost izvora. Apsorpcioni javlja dima funkcionie na osnovu efekta apsorpcije svetlosnog zraka od strane estica dima, ime se registruje promena u elektrinom signalu .

I kod ovog tipa javljaa konstrukciono su bazirane dve komore jedna merna, a druga referentna.Struja koja se meri na izlazu iz merne komore proporcionalna je koliini dima, to je praktino uslovljeno koliinom prisutnih estica u dimu koje, apsorbuju polaznu svetlost izvora.U novijim generacijama ovog tipa javljaa,umesto do sada korienih klasinih izvora svetlosti, koriste se laserski izvori ( laserski optiki javljai - eng. Laser optical detector ). Linearni javljai dima funkcioniu na slinom principu kao i takasti javljai s tim to im je mogunost korienja proirena na vee prostor ( vee i vie prostorije ). I ovde se primenjuju slina konstrukciona reenja, izvor iraenja IR- ili neki drugi ( predajnik ), reflektujua povrina ( ili bez nje ) i prijemnik zraka. U novijim generacijama ovog tipa javljaa, umesto do sada korienih klasinih izvora svetlosti LED diode, koriste se laserski izvori (laserski optiki javljai - eng. Laser optical detector) LINIJSKI JAVLJAI DIMA(eng. Linear smoke detector, infrared beam detector) Koriste se za specifine namene pokrivanja prostora:- pokretne stepenice- magacinske prostorije- tuneli - energetska postrojenja i dr.(alarmni pragovi:25%,35(50)%,50(70)%,rastojanje izmeu predajnika i prijemnika i do 100m, na visini od 18m i zatitom prostora do 1800m2). ** Linearni javljai dima funkcioniu na slinom principu kao i takasti javljai s tim to im je mogunost korienja proirena na vee prostor ( vee i vie prostorije ). I ovde se primenjuju slina konstrukciona reenja, izvor iraenja IR- ili neki drugi ( predajnik ), reflektujua povrina ( ili bez nje ) i prijemnik zraka. LINIJSKI JAVLJAI- koriste se za specifine namene pokrivanja prostora (pokretne stepenice, magacinske prostorije,tuneli , energetska postrojenja i dr.Linijski javljai poara mogu biti integrisani i neintegrisani .

JAVLJAI DIMA SA UZORKOVANJEM(eng. Air sampling smoke detection system)- primenjuju se kod detekcije u vie taaka - tada postoji mogunost razreenja dima koji ulazi kroz jedan otvor ukoliko vazduh ulazi sa vie strana - ventilatorom se usisava vazduh kroz vie cevi u jedinicu koja detektuje prisustvo dimabitno je da se ne postigne brzina usisanog vazduha vea od maksimalno dozvoljene za instalirani javlja- nekada se postave i dva javljaa (jedan signalizira predalarm, a drugi alarm). Prednost javljaa sa uzorkovanjem:- ne naruavaju estetiku prostora (kod starih zdanja)- u prostorijama gde se odrava stalna temperatura i vlanost-raunarski kabineti i sl.)- u prostorijama sa visokom tavanicom- u hladnjaama, gde su cevi od plastike da se ne hvata led i najmanja udaljenost od 10m od normalne ambijentalne temperature 6. Javljaci plamena JAVLJAI PLAMENA (eng. Flame Detector)- Ukoliko u poetku nastanka poara doe do tinjanja, razvoja dima i toplote, a potom i plamena, javljai dima i toplote bie efikasni u detekciji poara. Meutim, kada doe do paljenja lako zapaljivih tenosti i gasova, bez faze dima i poetnog tinjanja, nego se odmah stvara plamen i zraenje, efikasniji su javljai plamena. Najvanije osobine javljaa plamena:- primena kod lakozapaljivih gasova i tenosti /gde nema dima/ - velika osetljivost na plamen koja osigurava detekciju- veoma velika brzina odzivaneosetljivost na zraenja koja nisu iz poara- blokada apsorpcije zraenja od zaprljanosti /ulje, praina, voda, .../- nije bitna udaljenost od poara. Pri izboru opdgovarajueg javljaa plamena, neophodno je dobro proceniti: - vrstu zraenja plamena /to zavisi, pre svega od specifinosti gorivih materijala/ - potom odabrati onaj koji ima najbolju selektivnu spektralnu karakteristiku- tako e biti izbegnuti lani signali. Javljai plamena dele se prema talasnoj duini koju koriste za detekciju na:- ultraljubiasti - do 0.3 mvidljivi - od 0.3 do 0.8 m- infracrveni- za dva podruja - od 0.8 m do 1,3 m- od 1,3 do 10 m- kombinovani- kombinovanje prethodnih.

ULTRALJUBIASTI JAVLJAI PLAMENA(eng. UV Flame Detektor) Osetljiv je i registruje UV deo spektra plamena UV zraci sunevog zraenja apsorbuju se slojevima atmosfere, te ne utiu na stvaranje lanih signala detektora- Konstrukciono reenje ovih javljaa obuhvata hladnu katodnu cev /slina cevi GajgerMiler ovog brojaa/- Podruje registrovanja UV zraenja plamena je ue definisano (185 nm-245 nm /0.185-0.245 m/. UV javljai poara detektuju plamen na rastojanju do desetak metara, za par sekundi, ali im se vreme odziva moe praktino meriti milisekundama kod detekcije UV zraka eksplozije.- Ova vrsta osetljivih javljaa koristi se kod sistema zatite od poara gde se nalaze lakozapaljive tenosti, gasovi i poari metala bez dima- Lane alarme mogu dati detekcijom zraka blica, autogenog zavarivanja, Rtg zraka i dr.- Osetljivost na poar se meri detekcijom plamena nafte na 0.1m2 (10-12m rastojanje). INFRACRVENI JAVLJAI PLAMENA:(eng. IC Flame Detector)Detektuju IC deo spektra elektromagnetnog zraenja, koji dominira u zraenju otvorenog poara.- Ovaj tip javljaa konstruktivno je reen tako da detektuje oblast spektra izmeu 4.15 m i 4.55/4.70 m, ime se izbegava oblast IC zraenja Sunca (IC zraci su manje talasne duine). IC JAVLJAI PLAMENAFilterima za odreenu frekvenciju IC-zraka, brojaem i posebnom memorijskom jedinicom prati ulazee impulse po jedinici vremena - Kada se dosegnu definisane vrednosti za ovaj tip javljaa (talasna duina i uestalost treptanja/ 2-10Hz), javlja proizvodi alarm- IC javljai ugrauju se u sisteme koji tite lakozapaljive tenosti i gasove.- Lani alarmi mogu potei od IC zraka Sunca. Javljai dima sa uzorkovanjem- primenjuju se u sluaju kada se detekcija vri u nekoliko taaka, jer tada postoji mogunost razreenja dima koji ulazi kroz jedan otvor ukoliko vazduh ulazi sa vie strana ventilatorom se usisava vazduh kroz vie cevi u jedinicu koja detektuje prisustvo dima bitno je u primeni ove vrste javljaa da se ne postigne brzina usisanog vazduha vea od maksimalno dozvoljene za instalirani javlja. 7. Javljaci ugljenmonoksida

JAVLJAI UGLJENMONOKSIDA- javljai relativno novije generacije ugljenmonoksid (CO) je proizvod nepotpune oksidscije ugljenika, odnosno proizvod tinjajuih poara - u momentu nastanka plamena smanjena je koliina prisutnog ugljenmonoksida, te je efikasnost ovih javljaa umanjena- u ranoj fazi poara deluju efikasno, kada imaju veliku brzinu odziva i tanost. Konstrukciono i fenomenoloki je ureeno da je odziv ovih javljaa veoma brz i taan, ali oni ne mogu zameniti javljae dima pogotovu u situacijama kada:- tieni prostor predstavlja komunikaciju za evakuaciju ljudi- se tite maine i elektroinstalacije od pregrevanja- je tieni prostor pod strujanjem izduvnih gasova automobila i sl. - treba tititi zapaljive tenosti. Javljai ugljenmonoksida postavljaju se kao dopuna javljaima dima u sluaju kada: - postoji rizik pojave tinjajuih poara - postoji rizik od nastanka poara u zatvorenom prostoru. Primena samo javljaa ugljenmonoksida za otkrivanje i dojavu poara preporuuje se:- kada postoji rizik iskljuivo od tinjajueg poarakada je primena optikih javljaa dima nesigurna zbog eventualnih lanih alarma - ako je veliina prostora koji se titi do oko 50 m. 8. Visekomponentni (visesenzorski) javljaci pozara U poslednje vreme poceli su da se proizvode javljaci pozara sa vise komponenti tj sa vise senzorskih elemenata. Cilj mu je da detektuje vise pocetnih fenomena pozara cime se pored ekonomicnijeg resenja postize I veca pouzdanost. Nacin kombinovanja vise senzorskih javljaca je stvar I odluka dizajnera koji osmisljaju najprihvatljiviju kombinaciju za trziste. Npr u jednom mozemo imati: opticki sensor dima, sensor toplote, I npr infracrveni sensor. 9. Odabir javljaca pozara U zavisnosti od proizvoda sagorevanja, intenziteta, obima, vremena nastajanja, trajanja izbor je veoma razlicit. Da bi se mogao odabradi adekvatan javljac potrebno je izvrsiti analizu nastanka I trajanja pozara. U labaratorijama se vrse ispitivanja javljaca I glavni parameter odabira je brzina njegovog odziva na osnovu koje se definise njegova efikasnost. Da bi se izvrsila podela detektora u klase neophodno je potrebno je izvrsiti labaratorijsko testiranje pri istim uslovima koji podrazumevaju istu kolicinu I vrstu goriva kao I identicnost prostorije.

Neophodno je da se prati postignuta koncentracija dima u momentu registrovanja odziva. 10. Elementi uticaja pri odabiru optimalnih javljaca pozara FAKTORI KOJI UTIU NA IZBOR JAVLJAA POARA - poetak poara i njegov razvoj u najranijoj fazi, koji se oekujepredvianje daljnjeg toka poara - ambijentalni uslovi u kojima se odvija- pospeujui i ometajui faktori - geometrija prostora i drugo. Pored ambijentalnih uslova, potrebno je pri izboru javljaa uzeti u obzir i druge uticaje okoline : - predmet tienja (materijalna dobra ili ljudi i kombinovano)- materijali u neposrednoj blizini mesta izbijanja poara i njihov uticaj na tok procesa- radni procesi u blizini, veliina objekta- namena objekta itd. Kritian parametar i granino dozvoljena vrednost poara mogu biti:- granino dozvoljena snaga arita poara- granino dozvoljena temperatura poara- granino dozvoljena povrina poara- vreme slobodnog razvitka poara, za koje prva jedinica za gaenje koja pristigne moe da ga ugasi. Izbor javljaa poara- uticaj ambijentalnih uslova:- temperatura - ne sme da bude ispod, niti iznad propisane vrednosti za konkretni javlja- strujanje vazduha - brzina vetra za javljae dima ne sme da bude vea od 5 m/s, ukoliko javlja nije konstruisan za vee - kod termikih i javljaa plamena, strujanje vazduha praktino ne utie.- vibracije treba izbegavati postavljanje javljaa na opremu koja vibrira- vlaga, dim, praina i aerosoli reenje ovog problema je ugradnja odgovarajuih filtera, a kada je u pitanju vlanost, dozvoljena je relativna vlanost i do 95%, ali bez stvaranja magle i rose- svetlost kod javljaa plamena potrebno je obratiti panju da ne smeju biti prekriveni.

Minimum osnovnih funkcija centrale za dojavu poara:- prikupljanje i obrada svih informacija o stanju na trasama dojave poara, stanjima javljakih jedinica, ureaja za upravljanje i dr.- kontrola sopstvenih funkcija- svetlosna i zvuna signalizacijapotpuna

kontrola nad podsistemima (ukljuivanje, iskljuivanje, resetovanje). odluka o alarmiranju na osnovu signala dobijenog od javljaa - zapis bitnih parametara (vreme nastanka poara i resetovanja, druga iskakanja sistema, osnovno ukljuenje u rad itd.)- trenutno iskljuenje sistema za ventilaciju. zatvaranje poarnih klapni- automatsko zatvaranje poarnih vrata- ukljuivanje dodatnog osvetljenja- pozicioniranje liftova na predvieni nivo - druge zadate funkcije u vezi evakuacije i gaenja poara. 11. Detektori za gasove I paru U praksi se veoma esto javlja potreba kontrole prisustva zapaljivih i toksinih gasova i para u cilju preventivne zatite od trovanja, eksplozije i poaraOva potreba naroito je ispoljena u:1. industrijskim pogonima na razvodima gasnih mrea,2. kod potroaa koji koriste gasove,3. oko ahtova i u drugim prostorima gde se oekuje nekontrolisan izlazak gasova iz zatvorenih instalacionih sistema. Jedan rucni gasni detektor odlikuje: visoka preciznost merenja, pouzdan rad, jasan prikaz numerikih vrednosti, zvuna signalizacija alarmnih stanja, jednostavno rukovanje, duga autonomija rada Detektor gasa zasniva rad na poluprovodnikom senzoru smetenom u detektorskoj sondi povezanoj spiralnim kablom sa ureajem. Tehnike karakteristike su: Senzor: na bazi poluprovodnika, temperaturno stabilisan Osetljivost na: metan, propan, butan, zemni gas, amonijak, freon i td. Uzorkovanje: difuzijom Opseg detekcije: 0-50% DGE Svetlosna indikacija: bargraf u intervalima od po 5% DGE Tanost: 3% DGE (za CH4 pri standarnim uslovima) Alarm: 20% DGE Radna temperatura: -15 C - +50 C Napajanje: Li-jon baterije

12. Tehnicki sistem za kontrolu pristupa objektu SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA OBJEKTU- CCTV sistemi za identifikaciju,Identifikacioni sistemi na bazi kodova i kartica, Elektrine brave, Biometrika idetifikacija na osnovu analize duice oka, geometrije ake, karakteristika glasa, otiska

prsta. Sa sistemom za kontrolu pristupa odreenom prostoru ili objektu uspostavlja se kontrola i registracija kretanja (ulazak i izlazak) svih lica. Na putu pristupa lica tienim prostorima prvo se uspostavlja fizika barijera kao prepreka neovlaenog prolaska, a kontrolu obavljaju lica za fiziku zatitu. Pored toga, na mnogim objektima postavljaju se odgovarajua tehnika sredstva kao sistemi za kontrolu pristupa, gde se broj lica iz fizikog obezbeenja smanjuje Kontrola pristupa obino se sprovodi radi: Ostvarivanja uvida u pristup svih lica koja ulaze u kontrolisani objekat. Onemoguavanja neovlaenom licu da ue u objekat. Kontrole da zaposleni radnici ili posetioci ne iznose bez dozvole neke stvari, proizvode i sl. iz objekta. Kontrole da lica pri ulasku u objekat (radnici koji su zaposleni ili posetioci objekta) ne unose u objekat nedozvoljena sredstva i materijale (eksplozivna, zapaljiva, radioaktivna i sl.). Ulogu kontrole prolaska u prostor koji se titi preuzimaju: Sistemi za identifikaciju putem kodirane ifre kojom se otvara brava na ulaznim vratima. Sistemi identifikacije putem odgovarajue kartice i slinog dokumenta lica. Sistemi biometrike idetifikacije (papilarne linije, geometrija ake, fotografija lica, osobenosti mree kapilarnih sudova na fundusu oka, analiza glasa i slino) 13. Identifikacioni sistemi na bazi kodova I kartica Upotreba kodiranih brava- Kontrolisan ulazak na objekat moe se obaviti i upotrebom brava, koje su montirane na ulazima, a koje se otkljuavaju i dozvoljavaju prolaz nakon ukucavanja odgovarajuih ifarskih oznaka, a nekada i kombinovano sa provlaenjem i odgovarajue kartice kao idetifikacionog dokumenta za odreeno lice.Ovaj dvojni kombinovani sistem kontrole pristupa ima prednost jer se na ovaj nain izbegava zloupotreba kartica koje, nakon gubljenja ili krae, mogu biti u posedu neovlaene osobe. Kodirane kartice- Idenifikacija lica pomou kodiranih kartica je iroko u upotrebi, kako zbog jednostavnog korienja, tako i radi brze kontrole i provere vie podataka za jedno lice i uporeenje sa podacima koji su ranije pohranjeni u arhivu kompjutera sa kojim je sistem kontrole pristupa integrisan. Na osnovu primene tehnologije rada delimo ih na: magnetne

kartice, kartice sa bar kodom, beskontaktne kartice, cip kartice i kombinovane kartice.Funkciju itanja i identifikacije magnetnih kartica i kartica sa BAR kodom obavlja kartini terminal. Kartini terminal se, osim za dozvolu pristupa koristi i u sistemima za evidentiranje radnog vremena, identifikaciju i evidentiranje proizvoda i dr. U praktinom funkcionisanju terminal automatski vri diskriminaciju kartinih kodova, a njegova kompatibilnost sa raunarskom jedinicom omoguuva lako konfigurisanje u zatitnim sistemima. Kodirane /magnetne kartice- Magnetni itai itaju kartice na kojima postoji magnetni zapis u vidu jedne trake i praktino je itanje kartica nezavisno od smera provlaenja kroz prorez na terminalu. Kartice se rade od plastike. Beskontaktne RF i FRID (radio frequency i radio frequency identificatio). Beskontaktni cip emituje visokofrekventnu energiju u domenu frekvencije radio talasa, kartica se priblizi polju signala dobijajuci pri tom energiju koju apsorbuje putem malog namotaja u kartici. Primljenom energijom aktivira mikro cip koji ima jedinstven identifikacioni kod, u trenutku prijema energije kartica ponovo emituje odgovorajuci signal nazad. Prednosti: nema provlacenja, nema potrebe za posebnim odrzavanjem, citac moze biti ugradjen u zid ili kuciste, nemoguce je kopirati karticu, kartica moze biti ocitana bez vadjenja iz odece. Optiki itai- Optiki itai itaju optike karticeKartice su istog oblika kao i magnetne, ali umesto magnetne trake na kojoj postoji zapis, koriste optiki kod.Kod je standardizovan.Karticu je takodje potrebno provui kroz prorez na terminalu Cip kartice pametne predstavlja id jedinicu koja zahvaljlujuci ugradjenom mikrocipu moze memorisati I vezati info koju sadrzi uz neku prakticnu primenu, mikrocip moze primiti veoma mnogo info. Neke od ovih super pametnih kartica dizajniraju se sa malim ekranom I tastaturom, njena aktivacija je moguca kada se unese odgovarajuca sifra. Ona ima veliku pouzdanost.mikromodul u kartici ima integrisani cip s memorijom I mikroprocesorom, ove kartice najvecu primenu imaju prilikom evidentiranja radnog vremena I sistema kontrole pristupa. Terminali za kontrolu pristupa su inteligentni, autonomni

uredjaji koji su povezani sa eksternim citacem I elektronskom bravom a sam terminal se obicno ne nalazi na vidljivom mestu. Neke kartice: MIFARE-frid koristi se u korporativnim aplikacijama gde sluzi kao elektronska propusnica I za elektronsko placanje, bezbednost kartice se moze povecati primenom kriptografije npr. LEGIC- one pripadaju najvisoj sigurnosnoj klasi beskontaktnih kartica za licnu identifikaciju. Upotrebljivati je mogu samo licencirani partneri legic-a, one obuhvataju kontrolu fizickog I logicnog pristupa a mogu se upotrebiti I za skladistenje osteljivih podataka Bezkontaktni itai- Bezkontaktni itai koriste elektromagnetnu indukciju za oitavanje kartica. Ove kartice u sebi sadre oznaen kod koji prilikom prolaska kroz odredjena vrata ili primicanjem pored itaa biva oitan. BAR-kod skener LS300 (snima na rastojanju od 300 mm ) iButton Touch memorijski itai- iButton Touch memorijski itai koriste kao medijum takozvane Touch memorije koje su u obliku metalnih dugmia. U zavisnosti od tipa ove Touch memorije mogu u sebi memorisati vei ili manji broj podataka kao i podatke o osobi koa je poseduje. Da bi se oitao, potrebno je Touch dugme prisloniti na ita. ip kartice- ip kartice kod ovih itaa su u obliku velikih kartica za GSM telefone.U sebi mogu memorisati veliku koliinu podataka. itanje ovih kartica je pomou odgovarajueg itaa. Svakako da u kontroli pristupa pomenutim karticama ima i nedostataka, koje je potrebno i pomenuti: - Zato ne koristiti bar kod ?Pre svega kartice za ovaj sistem je mogue kopirati na laserskom tampau. Oitavanje zavisi od mnogo faktora: treba podesiti brzinu kojom se unose kartice u ita, kartice posle odredjenog perioda treba menjati,kartica nosi samo kod, nema ni imena ni prezimena Zato ne magnetni sistem ?Magnetne kartice i pored nekih zatita i premaza nisu u potpunosti pouzdane, Kartice se brzo habaju i gube podatke sa sebe,Postoji mogunost lake sabotae itaa (prljavtina i sl.), Nije otporan na magnetno polje Zato ne bezkontaktni sistem ?Nisu pogodne za evidenciju ljudi kada se u polju nadje vie od jedne kartice (kolizija).Postoje i sistemi kod kojih je ovaj problem reen (antikolizioni sistemi), medjutim kod prolaska veeg broja ljudi ne zna se ija je kartica oitana (mogunost manipulacije). Ovi sistemi se koriste najvie za identifikaciju vozila, paleta na pokretnim trakama,

kontejnera, itd. Zato ne ip itai ?Ovi itai se koriste gde je potrebno da na kartici bude upisan veliki broj informacija o nosiocu iste, dakle za specifine uslove. Samim tim i njihova cena je velika u odnosu na ostale itae i medijume. Brzina oitavanja je neto manja nego kod ostalih sistema zbog velikog broja podataka koje nose u sebi. Kontakti ip kartica su predvidjeni za samo par hiljada kontaktiranja - Zato iButton Touch sistem ?iButton memorije su napravljene u oklopu od nerdjajueg elika. Nisu osetljive na mehanike, atmosferske, kao i na druge uticaje, prilikom normalne upotrebe habanje je minimaln. itai iButton memorije su kao i memorije robustni i mogu biti izloeni atmosferskim delovanjima, a otporni su i na mehanike uticaje. Brzina i pouzdanost uitavanja je velika (1 sekunda za prijavu). Nose se kao bed i kao privezak za kljueve. Osnovni tip touch memorije nosi u sebi podatke samo o identifikacionom kodu, dok vei nivoi mogu da sadre i mnogo vie podataka o nosiocu touch memorije. Nemogue ih je kopirati, jer svaki proizveden iButton klju sadri u sebi odredjeni, jedinstveni na svetu, kod koji se pridruuje identifikacionom broju koji je dodeljen odredjenom vlasniku Sistem kontrole pristupa je sistem koji objedinjava sistem pristupa i sistem kontrole ulaza i izlaza sa kontrolom radnog vremena Udaljenost od SERVER jedinice do itaa, za normalni rad sistema, moe biti veoma velika (do 1000 m) Zbog velikog protoka ljudi i saobraajnih sredstava na svim mestima potrebno je postaviti po minimum dva itaa (jedan za kontrolu ulaza, a drugi za izlaz) . 14. Biometrijska identifikacija Identifikacija lica na osnovu oblika i metrikih proporcija ake. Trodimenzionalni oblik ake, njena geometrija, veliina i proporcije pojedinih prstiju meusobno i u odnosu na celu aku veoma je individualno za svaku osobu, te je poreenje podataka pri kontroli i njihovim poreenjem sa ranije memorisanim za dato lice dovoljno za identifikaciju Neophodno je da lice koje je pristupilo kontroli prvo ukuca identifikacioni broj, a potom stavi aku pod skener, koji e veoma brzo izvriti snimanje i preko raunarske jedinice dobiti komandu da li se radi o istom licu, kada je pristup dozvoljen ili ne,

kada pristup objektu se ne dozvoljava.U Australiji Security Group sa Univerziteta u Pertu (Australija) razvija ureaj sa hladnim infracrvenim sistemom osvetljavanja ake i pravljenjem mape dobijene snimanjem ara vena i ila gornjeg dela ake. Identifikacije lica pri njihovoj kontroli pristupa tienom objektu na osnovu papilarnih linija prsta- Veoma pouzdan nain identifikacije lica pri njihovoj kontroli pristupa tienom objektu je i na osnovu papilarnih linija prsta. Ovaj sistem zahteva skupu i sloeniju opremu, ali mu je efikasnost, brzina identifikovanja i pouzdanost u identifikaciji veoma veliki. Kao i kod sistema kontrole na osnovu raspoznavanja ake i kod ovih sistema neophodno je prethodno u raunarskoj bazi arhivirati podatke za odreeno lice koji e posluiti za uporeenje. U svetu postoji vie firmi koje se bave proizvodnjom tehnikih sistema za biometrijsku identifikaciju lica: Identrix (Kalifornija), Fingerprint Tehnologies (Australija) i dr,koje razvijaju optike, optikoelektronske i ultrazvune tehnolgije, koje uz pomo veoma monih raunarskih jedinica vre izuzetno brzu i nepogreivu identifikaciju osoba na osnovu papilarnih linija prstiju i dlana. Idetifikacija na osnovu izgleda lica osobe- Idetifikacija na osnovu izgleda lica osobe u obinom ivotu je najprimenjivija Kod automatskog rada ureaja postoji niz potekoa koje nastaju zbog este transformacije izgleda lica menjanjem detalja kao to su:promena frizure, putanje brkova i brade i njihovo menjanje, ugojenost, ozlede na licu i sl. Postoji vie ureaja koji se koriste za ovaj nain utvrivanja identiteta: True Face- koristi standardnu video i raunarsku opremu, Siemens Nixdorf- koji poredi izgled lica koje proverava sa izgledom memorisanim na kartici,FR 100 Tecnology systems- koristi kameru sa infracrvenim zracima za dobijanje termike slike lica, mesta i izgled toplih linija i taaka koje nastaju cirkulacijom krvi kroz venski i arterijski sistem sudova. Identifikacija lica na osnovu glasa- Glas predstavlja specifinost i idenifikacionu karakteristiku za svakog oveka. Koristei ovu osobinu mogue je kontrolu ulaska u neki tieni objekat izvriti veoma uspeno na ovaj nain. Kod ovog sistema neophodno je da lice ukuca ifru ili se identifikuje preko kartice, a potom u mikrofon ureaja izgovori rei radi identifikacija. Kontrolom

izgovorenog glasa sa ve snimljenom bazom nedvosmisleno se vri identifikacija lica. U raunarskoj memoriji se npr. pohrane referentne rei koje su kombinovane. Pri kontroli lice treba da izgovori kombinacije tih rei u mikrofon pri emu ureaj, koji je integrisan sa raunarom, meri frekventne vrednosti i amplitudu tonova glasa u odreenom vremenskom periodu.Ukoliko se identitet ne potvrdi prvi put, mogue je kontrolu izvriti ponovo sa sledee etiri izdvojene rei. Osnovni problem ovog naina identifikacije lica je to se esto javljaju glasovne razlike pri ponavljanju referentnih rei (usled prehlade, pozadinski tonovi i sl.) Identifikacija lica na osnovu analize mree kapilarnih sudova na fundusu (retina) oka- Pored ostalih, ve opisanih principa na kojima se zasniva identifikacija lica zasigurno veoma interesantan je i nain identifikacije na osnovu analize mree kapilarnih sudova na fundusu (retina) oka. Pokazalo se da je prostorni raspored kapilarnih krvnih sudova, njihova veliina i broj veoma specifian za svaku osobu, tako da se dolo na ideju da se identitet lica vri upravo na osnovu ove osobine. Poznato je da i blizanci imaju razliitu i neponovljivu sliku krvnih sudova retine oka (struktura irisa), to u ovim sluajevaima moe posluiti za njihovu pouzdanu identifikaciju Radi identifikacije obino se izaberu odreene zone (oznaene rafiranim kvadratima), koje imaju karakteristine izglede i raspodelu krvnih sudova, pa se specijalno konstruisanim optikoelektronskim ureajima integrisanim sa raunarima snimaju i uporeuju sa arhiviranom slikom radi identifikacije i dozvole pristupa tienom objektu

Funkcionisanje tehnikih sistema zatite- Dobro funkcionisanje tehnikih sistema zatite podrazumeva ispunjenje najmanje par uslova kao to su:pouzdanost sistema tehnike zatite, brza detekcija i rad sistema, dobra zatita sistema i dr. Pouzdanost sistema tehnike zatite, kao bitan faktor dobrog funkcionisanja ovih sistema, zavisi od:vrste sistema, primenjenih tehnikih reenja, materijala od kojih je sistem izgraen, strunog korienja i odravanja samog sistema i niza drugih faktora. Pri odabiru sistema neophodno je prethodno definisati za koje potrebe se ugrauje sistem zatite, prostorno pokrivanje

projektovanim sistemom zatite, uslove u kojima e funkcionisati sistem i niz drugih uticajnih elemenata. Brzina rada predstavlja vreme koje protekne od momenta aktiviranja alarma ili dojave naruavanja definisanih uslova rada sistema do fizikog dolaska lica koja vre kontrolu i nadzor nad tienim objektom. Sistem tehnike zatite je efikasniji i zatita potpunija, to je ovo vreme krae Svaki sistem mora biti dobro zatien od bilo kakvog spoljnjeg naruavanja njegovog normalnog preddefinisanog rada. Sluajno ili namerno, delimino ili u veoj meri onesposobljeni sistemi (oteeni strujni ili optiki vodovi, iskljuenje izvora napajanja elektrinom energijom i sl.) predstavljaju lane sisteme zatite, iji je funkcionalni efeket tienja jednak nuli