Вы находитесь на странице: 1из 101

1. POJAM KRIMINOLOGIJE Kriminologija je nauka o zloinu , latinski crimen-zloin.

Kriminologija je nauka koja izuava kriminalitet kao negativnu drutvenu pojavu. U najoptijem smislu kriminologija je nauka o zloinu. Ovaj termin je prvi upotrebio francuski antropolog P. opinard u svom delu !"ntropologija# $%&', oznaavaju(i kriminologiju kao nauku o prouavanju zloina. Prvo delo pod nazivom Kriminologija objavio je italijanski pozitivista ) sudija kriviar RAFAELE GAROFALO $%%*. +efinisanjem pojma kriminologije bavio se veliki broj autora radicionalan pojam zloin, a u savremenom znaenju to je kriminalitet. Kriminalitet je veoma stara drutvena pojava i za nju se zanimaju mnoge nauke kao to su, pravna nauka, sociologija, psi-ologija,psi-opatologija, antropologija, fenomenologija i dr. Prouavaju(i kriminalne probleme sa razni- aspekatavremenom su se razvile i posebne kriminoloke discipline kao to su, kriminalna antropologijasocijologija, psi-ologija, politika, etiologija, fenomenologija i druge koje ne nose predznak !kriminalne# kao to su, viktimologija, penologija i slino. .ekadanji direktor kriminolokog drutva u /eu 0rasberger smatra da kriminologija obu-vatabrojne naune discipline koje me1usobno povezuje jedino to to predmete nji-ovog istra2ivanjapredstavljaju krivina dela. On smatra da je 3ranc 4ist s pravom okvalifikovao kriminologiju kao pomo(nu nauku krivinog prava. .eki autori smatraju dapostoji pet i vie podruja na kojima se iskazuje predmet kriminologije. 5olist tvrdi da se u teoriji kriminologija pojavljuje, prvo, kao samostalna nauna disciplina koja se baviistra2ivanjem krivini- dela i kazni, zatim kao nauka o zloinu u irem smislu, kojom seobu-vataju uzroci kriminaliteta, metodi nji-ovog suzbijanja, pitanje kriminalne politike,penologije, materijalnog i formalnog krivinog prava6 tre(e kao nauka o pojavama i uzrocimakriminaliteta, uz kriminalistiku, krivino pravo i kriminalnu politiku6 etvrto kao nauka o linostii peto podruje po kome se kriminologija u u2em smislu s-vata kao nauka o uzrocima ipojavama kriminaliteta. 7z tre(e grupe pravca kriminologije izdvajaju se stavovi 8eklesa koji ovudiscipline smatra naukom o ka2njavanju, policiji, sistemu sudstva, kriminalitetu maloletnika idrugo.Po +anskim naunicima 5urvitu i Kristijansenu kriminologiju ine, kriminografija-opisnideo zasnovan na statistici6 kriminalna sociologija, kriminalna biologija, kriminalna somatologija, kriminalna psi-ologija, drutveno-psi-oloko tretiranje delikvenata, kriminalna genetika,predikciona istra2ivanja i viktimologija. 9etvrti pravac zastupaju savremeni ameriki kriminolozi koji u svojim radovima akcenatstavljaju na linost delikventa i njegov tretman, ue(e o injenicama zloina i nainu njegovogsuzbijanja. Po uverenju :aderlanda i Kresija kriminologija je nauka koja tim nazivom obu-vatatri discipline, sociologiju krivinog prava,. kriminalnu etiologiju i penologiju. Predstavnici petog pravca su prete2no nemaki kriminolozi koji su veoma brojni. 4ernel razlikuje kriminologiju sensu stricto, kao nauku o genetskom iniocu zloina i sensu largo koja pored prvog znaenja obu-vata i kriminalnu femenologiju, strukturu i dinamiku. Po ;idendorfu kriminologija u .emakoj smatra se naukom o zloinu, kao pojava pojedinaca i naroda, po <ksneru to je nauka o kriminalitetu. Poljski kriminolog =alak smatra da je kriminologija nauka iji je predmet istra2ivanje uzroka kriminaliteta, njegovi- oblika, pravilnosti i zavisnostipovezani- s prestupnikom i kriminalitetom. =eoma rano se kriminalitetom bavila i kriminalna sociologija koja je svoja kriminoloka s-vatanja zaela praktino sa klasinom kolom u $% veku. Poznati francuski sociolog

+irkem je preko definisanja pojma kriminaliteta ustanovio pojam kriminologije. On je rekao da je kriminalitet proizvod meanja uticaja ljudi i drutva, iji se koreni nalaze u drutvu i da je imanentan samom drutvu. Po njemu pojava kriminaliteta sadr2ana je u ka2njavanju dok nauka koja se tim bavi naziva se kriminologija.: obzirom da postoji razliito definisanje pojma kriminologije u teoriji postoje razliiti pokuaji odre1enja kriminoloki- podruja i diciplina .Po tome kriminologija kao grupna nauka deli se na teorijske i aplikativne discipline. U teorijske, spadaju kriminalna sociologija,kriminalna antropologija, kriminalna psi-ologija, kriminalna psi-opatologija i penologija."plikativna ili primenjena kriminalogija obu-vata kriminalnu politiku, kriminalnu profilaksu i kriminalistiku. <.>7K4OP<+7?:K" :5=" ".?" - Predstavnici austrijske enciklopedijske skole smatraju da je kriminologijamultidisciplanarna nauka koja obu-vata parcijalne discipline, od koji- se jedne bavekriminalnom stvarno(u, kriminalna fenomenologija, kriminalna sociologija, kriminalnapsi-ologija i kriminalna antropologija6 druga se bavi injenicama krivinog postupka, kriminalistika, sudska medicina, sudska psi-ologija, a tre(e spreavanjem krivinidela, kriminalna profilaksa, kurativna pedagogija, penologija. :7. < 79K" :5=" ".?" - kriminologiju vide kao sintetiku nauku koja se svodi na enciklopedijsko s-vatanje kriminaliteta. .ju su postavili .i(eforo i 3eri.. Prema 3eriju kriminologija je opti pojam za sve krivine nauke pa i za krivino pravo. Ovakva s-vatanja temelje se na teoriji da je kriminologija nauka koja se bavi sveobu-vatnim prouavanjem zloinai i zvrioca, kao delatnost oveka i masovne pojave. Ona koristi saznanja drugi- nauka poput biologije , medicine, psi-ologije, sociologije i psi-opatologije. K87;7.O4O@K< +7:>7P47.< 7 PO+8U9?" - nastale su iz razliiti- pristupa u definisanju. .aje(a podela je na kriminalnu fenomenologiju, kriminalnu etiologiju i kriminalnu profilaksu-prevencija i suzbijanje.Kriminalna fenomenologija )simptomatologija, bavi se dinamikom i strukturom delikta kaonji-ovom rasprostranjeno(u Akrim.geografijaB, dok oblasti kriminalne etiologije pripadaju pitanja faktora i uzronosti koje su usmerene prvenstveno ka linosti delikventa. :lina ovoj je i podela na optu i kliniku kriminologiju. +<37.7>7?" ) kriminologija se formirala u savremenu nauku koja inkorporira sva validna saznanja drugi- nauka o zlocincu, njegovom delu, uzrocima, pojavnim oblicima. 2. PREDMET KRIMINOLOGIJE Predmet prouavanja kriminologije je delikventna linost ili sam delikt ili i jedno i drugo. Prva s-vatanja o predmetu kriminologije potiu od italijanskog kriminologa 4ombroza koji je smatrao da je osnovno pitanje nauke zloinac, a ne njegovo delo. +rugo stanovite koje je socioloko i pravno polazi od toga da je predmet kriminologije zloin.Ovo s-vatanje potie od francuskog sociologa +irkema, gde se prete2na kriminoloka istra2ivanja kre(u u dva pravca, posmatranje unutranjeg stanja linosti i ispoljavanje slobodneili prinudne volje, koje su uslovljene socijalnom okolinom. 4inost delikventa, kao predmet kriminologije, mo2e se posmatrati iz dva aspekta, kako se njegovo unutranje stanje manifestuje usocijalnoj sredini i na drugoj strani, kako se socijalna sredina odra2ava na njegova unutranja svojstva. .eki autori polaze od stanovita da su predmet izuavanja kriminologije kriminoloki faktori,odnosno uzroci koji oveka dovode do vrenja krivini- dela. Predstavnici ovis-vatanja su,3eri, 5urvit, Pinatel i dr. .eki autori polaze od stava da je predmet kriminologije zloin, ali kao istorijska kategorija-0abriel, arde i dr.

Predmet kriminologije u najopstijem smislu jeste kriminalitet kao individualni cin i drustvena pojava i njegovi uzroci i pojavni oblici. Poseban predmet kriminologije je licnost delikventa, njegova socijalna obelezja, psi-oloska i bioloska struktura. : obzirom na to, ona se moze smatrati pozitivnom naukom, jer su predmet njenog proucavanja drustvena stvarnost, cinjenice i pojave6 naukom ciji je predmet zlocin Akr.deloB, zlocinac Aucinilac kr.delaB i uzroci zlocina AkriminalitetaB. 3. ODNOS KRIMINOLOGIJE I DRUGIH NAUKA Kriminologija ima dodirne tacke sa svim disciplinama, ali najtesnja veza postoji sa krivicnim pravom, krivicnim procesnim pravom i kriminalistikom, penologijom i viktimologijom. Krivicno pravo i ri!ino"o#i$a, veza izmedju ove dve grane prava je veoma bliska, da su neki smatrali da je krivicno pravo grana kriminologije. a povezanost potice otuda sto je kriminologija usmerena ka proucavanju etioloski- i fenomenoloski- problema kriminaliteta Aizvrsioca kr.dela, motiva i socijalni- okolnosti izvrsenja delikataB, a kr.pravo na opste pravne institute kr.dela. Krivicnoproc%&no pravo i ri!ino"o#i$a' krivicnoprocesno pravo bavi se postupkom i procesnim subjektima, utvrdjivanja postojanosti uslova da je odredjeno delo izvrseno i izricanja sankcija za pocinjeno kr.delo. veza sa kriminologijom se odnosi na tretman ucinioca, u postupku utvrdjivanja odgovornosti, te izbora i izricanja kr.sankcija. Kri!ina"i&(i a i ri!ino"o#i$a' kriminalistika se bavi izucavanjem sredstava i metoda otkrivanja i razjasnjavanja kr.dela, otkrivanja i -vatanja izvrsilaca kr.dela, otkrivanja i obezbedjivanja dokaza i sprecavanja izvrsavanja kr.dela. veza sa kriminologijom najociglednija je kod proucavanja licnosti delikventa gde su saznanja i metodi proucavanja veoma slicni, negde i identicni Apsi-ologija licnosti delikventaB. .eki smatraju da je kriminalistika posebna grana kriminologije. P%no"o#i$a i ri!ino"o#i$a' penologija je nauka o nacinu i efikasnosti sistema izvrsavanja kazni i drugi- sankcija, iz aspekta nji-ovog uticaja na resocijalizaciju licnosti izvrsilaca kr.dela i suzbijanja kriminaliteta. >esto se tretira kao samostalna sistemska oblast, ali i posebna disciplina kriminologije. Osnovna pitanja i podruja penologije su sistem i organizacija kazneno-popravni- ustanova6 klasifikacija i razvrstavanje osu1enika6 nain i uslovi izdr2avanja kazni. Posebno znaajna je penoloka disciplina ".+8"0O07?" koja se bavi pitanjima usavravanja metoda, oblika isredstava vaspitanja, obrazovanja i prevaspitanja osu1eni- lica. )i (i!o"o#i$a i ri!ino"o#i$a' =iktimologija je grana kriminologije koja se bavi izuavanjem 2rtava kr. dela i odnosa 2rtve i izvrioca. Ona se prvenstveno bavi lino(u 2rtve kr. dela, njene bio-psi-oloke karakteristike i socijalnog obele2ja. K87;7.O4O07?" 7 +8U0< 08".< P8"=" P&i*o"o#i$a i ri!ino"o#i$a' Psi-ologija je nauka koja sistematski prouava psi-iki 2ivot oveka bave(i se prvenstveno mentalnim sadr2ajem i psi-ikim procesima linosti. Kriminologija koristi znanja psi-ologije posebno sa aspekta uticaja lini- osobina i nji-ove povezanosti sa ponaanjem koji uslovljavaju delikvenciju. P&i*opa(o"o#i$a i ri!ino"o#i$a' Psi-opatologija je nauka o mentalnim porema(ajem linosti. U kriminologiji zauzima va2no mesto u prouavanju odre1ene kategorije delikvenata zato to me1u delikventima postoji odre1eni broj oni- koji su duevno bolesni i poreme(eni.

P&i*i$a(ri$a i ri!ino"o#i$a' .auka o mentalnim bolestima i poremecajima , bavi se i problemima preventive, terapijske i re-abilitacione faze delikvenata, izucavanjem nji-ovi- mentalni- stanja i poremecaja. 7z aspekta kriminologije znacajna je forenzicka psi-ijatrija koja se bavi istrazivanjem ponasanja osoba sa mentalnim poremecajima. Socio"o#i$a i ri!ino"o#i$a' :ociologija kao drutvena nauka prouava strukturu i zakonitiosti drutveni- odnosa i procesa. Predmet prouavanja sociologije su odre1eni tipovi drutvene zajednice, drutvene grupe, ustanove i organizacije i oblici drutvenog 2ivota ljudi. .a osnovu socioloki- uenja i metoda razvile su se mnogobrojne socioloke metode u kriminologiji. P%+a#o#i$a i ri!ino"o#i$a' Pedagogija u najirem smislu je nauka o vaspitanju. Ona se bavi ne samo pozitivnim ve( i negativnim uticajem vaspitanja, koje kako se u kriminologiji pokazalo utie na kriminalno ponaanje. Upravo zbog toga su rezultati njenog istra2ivanja jako bitni sa aspekta uticaja etioloki- faktora na delikvenciju.. Soci$a"na pa(o"o#i$a i ri!ino"o#i$a' :ocijalna patologija je mlada nauna disciplina iji je predmet izuavanja slo2en i odnosi se na kompleks ljudski- problema i posebne strane ovekove normalnosti i zdravlja. U najirem smislu to su problemi koji se odnose na psi-oloke karakteristike i bioloke determinante lini- i drutveni- poreme(aja koji se mogu okarakterisati kao patologija. o su kockanje, prostitucija, alko-olizam i dr. S(a(i&(i a i ri!ino"o#i$a' :tatistika je matematicka disciplina analize numericki- podataka. U kriminologiji se koriste opste i posebne statisticke metode kao sto su metod verovatnoce, korelacije i dr. ,. KRIMINOLOSKE DIS-IPLINE .ajcesca podela kriminologije je na, kriminalnu etiologiji-faktori i uzroci koji dovode do kr. ponaanja6 kriminalnu fenomenologiju i kriminalnu profilaksu. K87;7."4." < 7O4O07?" proucava faktore, uzroke i povod kriminalnog ponaanja koja su usmerene prvenstveno ka linosti delikvenata. Ona istra2uje uzroke ponaanja delikventa kroz nain njegovog 2ivota, u njegovim moralnim i karakternim svojstvima i prirodi veza sa drutvenom sredinom. K87;7."4." 3<.O;<.O4O07?" je podruje kriminologije koje se bavi pojavnim oblicima kriminaliteta. Ona utvr1uje klasifikaciju, prouava strukturu, stanje i kretanjedinamiku kriminalnog ponaanja. Ona opisuje pojedine oblike kriminalni- delikata kao drutvenu pojavu, tzv. kriminalna morfologija, nain nji-ovog izvrenja, socijalni- uslova 2ivotai ponaanje delikvenata. Ovo podruje je veoma iroko obzirom na pojedine oblike kriminaliteta,kao i psi-ika i socijalna obele2ja delikvenata. 3enomenologija prouava delikvente po polu,uzrastu, obrazovanju, socijalnoj i drugoj pripadnosti. K87;7."4." P8O374"K:" je disciplina koja prouava uspenost preventivni- mera u suzbijanju i spreavanju kriminaliteta. Prevencija predstavlja znaajnu drutvenu meru i reakciju na uklanjanju uzroka koji dovode do asocijalne, antisocijalne i delikventne aktivnosti. Upravozbog toga ona se bavi pitanjima uspenosti socijalizacije linosti, vaspitnimera i obrazovnog sistema. ako1e se bavi fuinkcionisanjem sistema socijalni- mera i institucija socijalne,zdravstvene i druge zatite brani- i porodini- savetovalita. PO:</.< K87;7.O4O:K< +7:>7P47.<,kriminalna antropologija,kriminalna biologija, kriminalna geografija, kriminalna lingvistika, kriminalna morfologija,kriminalna politika, kriminalna profilaksa, kriminalna psi-ologija, kriminalna psi-opatologija,kriminalna sociologija i kriminalna statistika.

K87;7."4." ". 8OPO4O07?" je kriminoloka disciplina koja prouava etioloke osnove kriminaliteta polazeci od strukture uinalaca krivinog delikta. /avi se i prouavanjem nji-ovi- anatomski-, fizioloki- i psi-oloki- karakteristika, 4ombroz se smatra njenim osnivaem i prema tom s-vatanju uzroci kriminalnog ponaanja su u biolokokonstruktivnoj i organski degenerativnoj strukturi linosti. K87;7."4." /7O4O07?" je disciplina koja prouava biostrukturu linosti AgenetikuBdelikventa istra2ivanjem na osnovu fizikog izgleda i eventualne devijacije, konstrukcije linosti,zdravstvenog stanja, fizioloki- procesa, nasle1a i dr. Ovaj pojam je uveo " 4enc kao posebnu disciplinu u prouavanju kriminaliteta. K87;7."4." < .O4O07?" prouava vezu kriminaliteta i uslova 2ivota pojedini- naroda i etniki- zajednica. Posmatra me1usobnu zavisnost naina 2ivota, obiaja, tradicije naroda i delikventnog ponaanja. U teoriji se tvrdi da odre1eni inioci nacionalne karakteristike koje se ogledaju u vidu agresivnog mentaliteta, zaostale svesti, rasnog i verskog fanatizma, kao i nacionalno optere(eni- predrasuda u sklopu sa drugim socijalnim iniocima mogu uticati na delikventno ponaanje. K87;7."4." 0<O08"37?" je disciplina koja izuava prostorne i vremenske dimenzije kriminaliteta. /avi se funkcionisanjem pravnog sistema, socijalnim uslovima, urbanizacijom,kulturom i drugim specifinostima koje na terenu uslovljavaju specifine tipoloke karakteristikei obim kriminaliteta. K87;7."4." 4O07: 7K" je disciplina koja prouava nain i oblike me1usobne verbalne komunikacije delikventa. 7zvrioci krivini- dela u svojim sredinama koriste posebne naine komunikacije putem 2argona, mimike i gestikulacije. Ona istra2uje znaenje pojedinistandardizovani- izraza i ustaljeni- znakova me1usobnog optenja izvrioca krivini- dela, kao oblasti delikventne kulture. K87;7."4." ;O83O4O07?" predstavlja disciplinu koja se bavi spoljnim oblicima ispoljavanja zloina. Ona ukazuje na oblike pripremanja i izvrenja zloina, kao i na tragove izazvani- posledica. K87;7."4." PO47 7K" prouava mere i aktivnosti drutva na problemima spreavanja i suzbijanja kriminaliteta. 7zuava opte i posebne mere kao i svrsis-odne aktivnosti zatite drutva od pojave kriminaliteta. Praktina primena kriminalne politke ogleda se u krivinim zakonskim odredbama, kaznenoj politici, merama drutvene prevencije kod spreavanja i represije i suzbijanja delikventni- pojava. K87;7."4." P:75O4O07?" bavi se prouavanjem psi-oloki- predispozicija, determinanti imanifestacija kriminalnog ponaanja linosti. Osnove delikventnog ponaanja pored objektivni- inilaca uslovljavaju i psi-oloki faktori. Oni se ogledaju u strukturi linosti i njenoj individualnosti. Posebno se obra(a pa2nja na svojstva temperamenta i karaktera, stavova, navika,emocija, motiva, kompleksa i drugi- crta linosti koje uslovljavaju asocijalnu i destruktivnu aktivnost i ponaanje. Psi-oanalitiki pristup prouava nesvesne motive kriminalnog ponaanja. K87;7."4." P:75OP" O4O07?" je disciplina koja se bavi pitanjima odnosa druevni-stanja i delikvencije. Prouavanje duevni- poreme(aja i bolesti, kao uzronosti kriminalne delatnosti, dovelo je do psi-opatoloki- pristupa u tipologiji delikvenata i objanjenju etioloki- osnova kriminaliteta. Uzroci kriminaliteta po ovom s-vatanju su trajne ili privremene duevne bolesti, duevni poreme(aji ili zaostalost u duevnom razvoju. K87;7.O4O@K" :O>7O4O07?" je socioloka i kriminoloka disciplina koja izaziva kriminalitet kao posebnu drutvenu pojavu. Osnovni predmet istra2ivanja socijalne kriminologijeje dejstvo spoljanji- faktora, uticaja sredine na linost delikvenata i delikvenciju uopte kao to su ekonomski uticaji, uticaj kulture, porodice, demografski problem i slino.

K87;7."4." : " 7: 7K" predstavlja zvaninu statistiku evidentiranja kriminalnipojavaprema odre1enim kriterijumima. Osnovu kriminalne statike ine podaci policijski- i pravosudni- organa. Ustanovljena je poetkom $'-og veka i pomo(u nje su se izuavali na osnovu statistiki- podataka, uticaj pola, starosti, profesije i dr. socijalni- obele2ja linosti i sredine na kriminalitet i njegovu geografsku distribuciju. .a osnovu statistiki- istra2ivanja mogu(i su relativno pouzdani nalazi o nekim etiolokim pitanjima uticaja na pojave kriminaliteta, posebno inioci dinaminog karaktera Aekonomske krize, depresije, migracija, urbanizacijaB. ISTORIJSKI RA.)OJ KRIMINOLO/KE MISLI 0. ANTI1KA MISAO Kriminologija spada u red mladi- pravni- disciplina, razvila se u samostalnu nauku tek poetkom $'- og veka. ;e1utim misao o zloinu i zloincu stari su koliko i samo drutvo, poev od misli iz filozofski- sistema starog veka. :O37: 7 su ovaj problem tretirali kroz izuavanje motiva ljudskog ponaanja uopte jo u Eom veku p.n.e. eokrat je smatrao da su u ljudskom ponaanju dominantna tri osnovna motiva, za zadovoljstvom, za boga(enjem i za a(u. :vaki odnji- i u odre1enoj meri ima i devijantne posledice na ovekovu orijentaciju i ljudsko ponaanje. 57POK8" , antiki filozof i lekar prouavaju(i negativan uticaj emocija na ponaanje oveka,ustanovio je tipologiju temperamenta koja je i danas aktuelna u prouavanju endogeni- faktora delikvencije. Prva znaajna s-vatanja u antikoj filozofskoj misli sre(u se u raspravama "ristotela i Platona koja su posve(ena dr2avi. "ntiki mislilac P4" O. u svom radu ! +r2avi# ukazuje na dve vrste zloina, P:75O4O@K< AU.U 8"@.?<B 7 37F7O4O@K< A:PO4?"@.?<B.U fizioloke usloveon ubraja bioloku degeneraciju. Platon zloinca tretira kao izraz bolesne due sa uzrocim apsi-oloke i fizioloke prirode. Po Platonu zloinac je osoba koja deluje pod uticajem strasti,motiva, koristoljublja, iz neznanja, izvitopereni- seksualni- pobuda i psi-ikog nereda. akva linost u fiziolokom smislu je posebne fizike konstrukcije kao izraz bioloke degeneracije. Fa posledicu sve to ima nepopravljive krivce, ro1ene zloince, i za nji- je ! jedini lek# smrtna kazna. :matrao je da svr-a krivini- zakona treba da bude vie suzbijanja kriminaliteta nego ka2njavanje krivca, i da ima vie preventivni nego represivni smisao. :matrao je da postoje popravljive i nepopravive linosti Arecidivisti, povratniciB. Falagao se za odre1ene mere ka2njavanja i leenja,zloinaca, kao i za individualne kazne. "87: O <4 je smatrao da je zloinac osoba koja izvrava delo jer je pokvaren ili je pod uticajem zloinaki- sklonosti i navika i da na njegovu konanu odluku nemaju bitnog uticaja spoljanji inioci. Floinci su po njemu bili neprijatelji drutva, a drutvo je bilo du2no da ileiili da i- se oslobodi. ;ada je verovao da na zloince ne utiu nikakvi spoljni elementi van nji-ove linosti, priznavao je da uzroci kriminogenog ponaanja mogu biti u nekim uslovima drutvenog 2ivota kao na primer slabost dr2avne organizacije, siromatvo, problemi u funkcionisanju pravosu1a. :matrao je da u kaznenoj politici radi spreavanja kriminaliteta treba voditi takvu politiku u kojoj (e potencijalni zloinac videti oigledno vie tete nego koristi u sopstvenim postupcima. :preavanje zloinca u namerama ne treba da bude samo u kaznama ve( i u leenju ljudi od egoizma. Po njemu su ljudi racionalni egoisti pa (e sami s-vatiti taj odnos i odustati od namere koju su imali. Fa nepopravljivost je smatrao da treba izvriti smrtnu kaznu.

2. SREDNJO)EKO)NA MISAO O KRIMINALITETU U skladu sa drutvenim odnosima i verskim dogmama u feudalizmu kriminalitet je s-va(an kao gre- protiv bo2ji- zapovesti i poretka bo2anskog reda, a sama kazna je morala biti kao bo2ja pravda. U srednjem veku krivac se nije smatrao razumnim bi(em na koje utiu spoljni faktori,ve( bi(em u koje je usa1en zao du-. 0lavni predstavnici ovi- s-vatanja bili su :v."ugustin i oma "kvinski. "=0U: 7. je kasnije nazvan !:veti#, bio je filozof poreklom iz "frike ) dananji "l2ir, u svom delu ! O bo2joj dr2avi# zastupao je stav da kazna predstavlja otkupljivanje za izvreno delo, a svr-a ka2njavanja je izazivanje kajanja kod izvrioca. .jegovo zalaganje za ukidanje smrtne kazne nije bilo motivisano -umano(u zato to je smatrao da se izvrenjem smrtne kazne neopravdano uskra(uju muke zloinaca i da su time lieni prilike da se kroz patnje i bol i skupe i pomire sa uvre1enim bo2anstvom. Prema njegovom miljenju zloincem dominira zao du-, a lek i obaveze crkve je da ga popravi tako to (e isterati 1avola iz grenika. O;" "K=7.:K7 je bio osoba plemi(kog porekla, predava teologije u .apulju. U svojim delima Fbornik teologije i Fbornik protiv neznaboca pored apsolutne pravde, u vidu kazne za najte2e delikte povrede bo2anskog reda, istie i relativnu pravdu koja titi od drugi- dela koja ugro2avaju ljudsko drutvo, i kojom se uspostavlja drutveni red. U objanjavanju grenog ponaanja oveka oslanjao se na tezu koja je savremena teorija psi-oanalize, ili pretpostavka daje u pitanju sukob savesti kao dela ovekove due koja je usmerena ka razumskom ponaanju inagonima koji i- prevladavaju da bi zadovoljili fizioloke i instiktivne potrebe. 3. HUMANISTI1KA I RENESANSNA MISAO 5umanizam predstavlja epo-u u razvoju ljudskog drutva i predstavlja raskid sa srednjovekovnim mistinim s-vatanjima o krivinom delu kao povredi bo2anskog reda i kazni iji je jedini cilj ispatanje i pomirenje sa bogom. U ovom periodu sazreva saznanje o kriminalitetu kao drutvenoj pojavi koje je uslovljeno drutvenim odnosima i ure1enjem, ime se razbija mit o zloincu kao zlodu-u. Umesto iracionalnog na scenu stupa objektivno i nauno s-vatanje socijalne uslovljenosti u ponaanju ljudi.8enesansni pisci me1u kojima se posebno isticao ;akijaveli istiu da je zlo uro1ena pojava i daje vezana za ljudsku prirodu koja je pesimistiki orijentisana."rapski istoriar 7/. 5"4+U. je tvrdio da ve(i uticaj na oveka imaju obiaji i navike odsame prirode oveka i njegovog temperamenta. O;": ;O8, engleski naunik isticao je drutveni karakter kriminaliteta i predlagao je ubla2avanje sistema ka2njavanja. On je isticao da je koren zloina u samom drutvu i nainu 2ivota vladaju(e klase i da samim tim treba menjati odre1ene drutvene uslove 2ivota. :uprotno 5aldumu i ;oru neki mislioci tog vremena su smatrali da su delikventne predispozicije prete2no izraz unutranji- faktora. 8adikalni raskid sa srednjovekovnim s-vatanjima izvrili su 5U0O 08O>7?U:, O;": 5O/: AH4evijatanHB 7 +IO. 4OK . 3rancuski pravnik ;O. <:K7?<u svom delu ! +u- zakona# izneo je teze o uslovljenosti drutveni- pojava,karaktera oveka i mentaliteta naroda, pa i kriminaliteta. Fastupao je miljenje da krivini zakon i ukoliko 2ele da budu efikasni moraju biti prilago1eni vremenu, tradiciji, kulturi i drutvenim prilikama sredine. @vajcarac I". I"K 8U:O u svom delu ! +rutveni ugovor# smatra da je ovek,po svojoj prirodi savreno bi(e, ali da se kvari pod uticajem drutva kada ono zapadne u ekonomsko i politiko ropstvo.

&

OSNO)NI KRIMINOLOSKI PRA)-I 4. KLASI1NA /KOLA Klasina kola predstavlja prvo sistematizovano teorijsko razmiljanje o kriminalitetu. Ovaj kriminoloki pravac nastao je krajem $%-og i poetkom $'-og veka. @kola je nastala pod uticajem francuske revolucije kao reakcija na surove kaznene sisteme i iroka diskreciona ovla(enja vlasti u tom periodu u <vropi. Prema osnovnim s-vatanjima kole, sloboda oveka je najve(a drutvena vrednost, a zloin je povreda etikog reda i izraz slobodne volje oveka, a neuticaj bilo kakvi- subjektivni- ili objektivni- procesa ili odnosa. Predstavnike klasine kole nije interesovala linost zloinca ve( funkcija zakona i legalni krivinopravni procesi. 4inost delikventa nije bila predmet nauke ve( krivino delo i kazna. Krivica je proizilazila iz moralne odgovornosti, a ka2njavanje je za svr-u imalo odmazdu, ispatanje i ponovno uspostavljanje pravnog i etikog reda. .ajveca slabost skole bilo je to to je zanemarivala drutvenu uslovljenost delikvencije, pa je sve probleme kriminaliteta svodila na isto pravne formulacije. Klasicna skola je bila znacajna za ukidanje inkvizitorskog postupka, ograniavanje smrtne kazne i ukidanje telesni- kazni kao i za orijentaciju uvo1enja pravni- principa. P8<+: "=.7>7 K4":79.< @KO4< :U, - 9<F"8< /"K"87?", italijanski pravnik - ".:<4; 3O?<8/"5, nemaki teoretiar - +I<8<;7 /<. "; engleski filozof. 7talijanski pravnik 9erzare /ekarija je zaetnik klasine kole. :vojim delom !O zloinu i kaznama# znaajno je uticao da se njegove ideje ugrade u, Krivini zakonik 3rancuske iz $&'$god6 .apolenov krivini zakonik iz $%$D god6 /avarski krivini zakonik iz $%$D, kao i Krivine zakonike :rbije i >rne 0ore. Prema 9ezaru zloin je pre svega izraz loi- zakona, a ne posledica vladanja loi- ljudi i zbog toga zakoni treba da garantuju jednak tretman sviljudi. .emaki pravni teoretiar "nselm 3ojerba- u svojim delima ! 8evizija osnovni- postavki i pojmova pozitivnog kaznenog prava# i Ud2benik celokupnog nemakog kaznenog prava, pored osnovni- definisao je teoriju 0<.<8"4.< P8<=<.>7?< sa tezom da je svr-a ka2njavanja spreavanje potencijalni- kriminalaca da ne ine prestupe. <ngleski filozof i pravnik +2eremi /entam u svom delu ! Uvod u principe morala i prava#isticao je da oveka u devijantnom ponaanju vode te2nje za isticanjem. Fakon treba da uredi sre(u za sve, a kazna mora biti pravedna. Ona (e to biti ukoliko spreava nezakonita dela. 5. ANTROPOLO/KA /KOLA "ntropoloka kola javlja se sedamdeseti- godina $'-og veka kao reakcija protiv formalizma klasine kole. eorijskim korenom antropoloke kole smatra se delo !Poreklo vrste# 9arlsa +arvina. 7z darvinizma nastala su dva posebna kriminoloka pravca, ". 8OPO4O@K7 7 POF7 7=7: 79K7. "ntropoloku kolu zasnovao je -E.ARE LOM6RO.O, sa tezom da delikvente karakteriu odre1ena tipina konstituciona obele2ja degenerativni- karakteristika tela, posebno lobanje i lica.Prema 4ombrozovoj klasifikaciji razlikuju se kriminalni tipovi, -8OJ<.7 F4O97.>7 sa brojnim anomalijama anatomske, bioloke i psi-oloke prirode Aneosetljivi i bez ose(anjasamilosti to i- ini predisponiranim za kriminalno ponaanjeB6

-+U@<=.O /O4<:.7 7F=8@7O>7 K87=79.O0 +<4" koji se dele na moralne ludake Azakr2ljali- moralni- ulaB,duevne bolesnike i matodoide ApoluludaciB6 -F4O97.>7 7F : 8": 7 neuravnote2ene i preosetljive osobe koje afektivno deluju i vre krivina dela u nastupu ljubomore, mr2nje igneva6 -:4U9"?.7 F4O97.>7 bez uro1eni- sklonosti, ali koji pod uticajem spoljni- faktoraine manja ili ne-atna krivina dela -+U@<=.O /O4<:.7 F4O97.>7 nervno neuravnote2ena lica sa uro1enim dispozicijama za vrenje krivini- dela prete2no imovinskog karaktera. U prvom izdanju svog dela on je smatrao da oko GEK-&LK od ukupnog broja delikata poine ro1eni kriminalci, ali je kasnije pod uticajem kritike i svoji- evolutivni- s-vatanja taj odnos sveona DEK-*LK. Pored fizikog izgleda pripisivao im je i odre1ena moralna svojstva, izvlae(i to iz injenice da se e(e tetoviraju od nedelinkventni- linosti, da za razliku od ostali- ispoljavajuve(u neosetljivost na bol. U konstitucionalne kriminogene elemente 4ombrozo ubraja nasle1e od daleki- predaka. =eruju(i u teoriju ! ro1enog zloinca# za njeno dokazivanje prouavao je na stotine izvrioca krivini- dela )osu1enika.4ombrozo je koristei se statistikim metodama i metodama merenja, u svom delu dao detaljnu sliku tzv.F4O97.": O0 7P". akva slika odaje delikventa kao ljudskog degenerika, jednu vrstu fizike i moralne nakaze. 4ombrozo je radi potvrde svoje teorije !ro1enog zloinca# kao lekar izvrio veliki broj obdukcija i ispitao D%D lobanja mrtvi- italijanski- zatvorenika i E'L& 2ivi- prestupnika, ukazuju(i na nji-ove anatomske, fizioloke i psi-ike anomalije. 4ombrozovzloinaki tip u smislu anatomskikarakteristika degenerativne prirode ubrajao je karakteristiketela, nenormalno velika ili mala glava6 asimetrija lica6 mali i zdepast rast6 dugake i klempave ui6 slinost sa ipanzom6 udan izgled6 udubljene i kose oi6 malo i zakoeno elo6 velika vilica i jagodine kosti6 kriv, pr(ast i spljoten nos kod lopova, odnosno iljat kod ubica6 usne mesnate ioteene6 brazde na obrazima kakve imaju neke 2ivotinje6 kratka ili dugaka brada kao kodmajmuna6 defekti grudnog koa6 inverzije genitalni- organa6 predugake ruke i ve(i broj prstiju.U 3U.K>7O."4.O 37F7O4O@K< .<.O8;"4.O: 7 ubrajao je, neosetljivost na bol,daltonizam, oslabljeno ulo pipanja i sl. 4ombrozo je doao do zakljuka da kriminalci imaju primitivni tip mo2dane strukture, a samim tim i ponaanja. Ova saznanja su se nazivala " "=7: 79K". Pod uticajem mnogobrojni- kritiara tog vremena 4ombrozo je postepeno pored anatomski- karakteristika u faktore delikvencije uveo i ekonomske i socijalne faktore, ali kao sporedne ) sekundarne faktore. 4ombrozova teorija je vremenom gubila na znaaju. ome je posebno doprineo engleski lekar 1ARS GORING koji je proveravaju(i 4ombrozovu tezu upore1ivao -iljade osu1enika i vojnike jedne britanske vojne jedinice. 0ording je nakon prouavanja doao je do zakljuka da izme1uove dve grupacije ne postoje nikakve evidentne razlike. :avremena s-vatanja odbacuju antropoloku kolu i njene postupke kao nenaune i jednostrane.;e1utim njen znaaj je u tome to je prva ukazala na va2nost izuavanja izvrioca krivinog dela, a ne samo delikta kao normativne kategorije. 17. ITALIJANSKA PO.ITI)ISTI1KA /KOLA Posle klasine i antropoloke kole i na bazi nji-ove kritike nastao je novi pravac u kriminologiji koji je bio orijentisan ka izuavanju pozitivni- injenica vezani- za izvrioca krivini- dela,poznat u teoriji kao 7 "47?".:K" POF7 7=7: 79K" @KO4". Fa razliku od klasine kole, pozitivisti se okre(u prouavanju sveta oko sebe, tumae(i ljudsko ponaanje determinacijama bioloki-, psi-oloki- i socijalni- faktora. Predstavnici ove kole su <.87KO 3<87 7 8"3"<4< 0"8O3"4+O koji su bili 4ombrozovi uenici.

'

ENRIKO FERI u svojim razmatranjima polazi od izvesni- socijalni- uslova sredine kao to su,porodica, kola, vaspitanje, uslovi 2ivota i rada, dr2avne oblike institucionalniorganizovanja u suzbijanju kriminaliteta. Po njemu su uzroci delikvencije prvenstveno u prirodnim, odnosno fizikim faktorima, kao i u porodinim, drutvenim i ekonomskim uslovima. 3eri je insistirao na eksperimentalnoj metodi u prouavanju linosti pod uticajem prirodni- nauka i filozofije. 3eri je kriminalce delio na trigrupe, one kod koji- dominiraju unutranji faktori Aanomalije organske i fizike konstrukcijeB ione kod koji- preovla1uju socijalni faktori. Prema njegovoj tipologiji razlikuje se pet kategorija kriminalaca-krivaca, -+U@<=.O /O4<:.7 krivci gde spadaju duevno obolela lica,poreme(ena i psi-opatoloka lica6 -8OJ<.7 K87=>7 kod koji- je neizbe2na kriminalna sklonost posledica nasledni- osobina koje su formirane generacijama6 -K87=>7 7F ."=7K<, kao podvrsta ro1eni- krivaca koji su rano poeli sa kriminalom i pod uticajem prilika, posebno neka2njavanja,ostali -ronini kriminalci6 -K87=>7 7F : 8": 7 sangvinine, nervozne i osetljive osobe kojeine zloin pod uticajem jaki- emocija6 -:4U9"?.7 K87=>7, lakomislene i moralno neosetljiveosobe. RAFAELE GAROFALO je drugi predstavnik pozitivistike kole. On je bio italijanski sudija i kriviar tog vremena. U svom delu MKriminologija! ustanovio je etiri tipa prestupnika, - 7P79.< F4O97.><6 -P4"5O=7 < P8<: UP.7K<, U/7><- izvrioci k.dela sa pogrenim predstavama o asti i nu2nosti osvete sa tradicionalnim predrasudama6 -.":74.7K<,P8<: UP.7K< liene samilosti i kradljivce liene ose(anja estitosti6 -PO5O 4?7=><, prestupnike sa niskim nivoom moralne energije. Od svi- kategorija najva2nijom je smatraotipine zloince ili ubice sa predumiljajem. Fastupao je stav da su u pitanju osobe bez moralni- ose(anja, jer ubijaju iz sebini- pobuda, tvrdio je da se radi o osobama koje su nepopravljivi kriminalci za koje je smrtna kazna jedina efikasna sankcija i da su u pitanju psi-opate.Pozitivisti su naili na brojne kritike mada su nji-ova s-vatanja duboko ukorenjena u teoriji,krivinom miljenju i praksi. 11. SO-IOLO/KA /KOLA :ocioloka kola daje akcenat prvenstveno na socijalne i druge drutvene inioce determinacije kriminalne orijentacije oveka. Postoji nekoliko varijanti socioloke kole,38".>U:K" @KO4"6 97K"@K" @KO4"6 "U: 87?:K" <.>7K4OP<+7?:K" @KO4"6 .<;"9K" :O>7O4O@K" @KO4". $.38".>U:K" @KO4" 747 F=. 47O.:K" @KO4", glavni predstavnik 0"/87<4 "8+< uvodi tezu kolektivne krivice, odnosno smatra da drutvo stvara i priprema zloine i das-odno tome za nji- ima i odgovornost. 3rancuska kola se zalagala za istorijsku i retrospektivnu dimenziju izuavanja kriminaliteta, smatraju(i da je na drugaiji nain nemogu(e saznati celinu i sutinu problema pojava kriminaliteta u drutvu. ande je bio profesor sudske medicine u 4ionu i jedan je od 4ombrozovi- uenika, vremenom je odbacio teoriju o Mro1enom zloincu!,smatraju(i da pored fiziki- i psi-ikipredispozicija i socijalna sredina oblikuje linost, pa i njegovo delikventno ponaanje. "+O4 P87.:, profesor k. prava iz /risela i jedan od osnivaaovog pravca, smatrao je da je kriminalitet proizvod samog oveanstva kao takvog. Fnaaj ove kole je u tome to je ukazala na uticaj socijalni- faktora na psi-ike procese, na individualno i grupno ponaanje ljudi.

$L

C.97K"@K" @KO4" u svom prouavanju polazi od stanovita da su ljudska zajednica i sredina glavni faktori uticaja na ljudsko ponaanje. Predstavnici ikake kole polaze od s-vatanja da je kriminalitet, produkt socijalnog okru2enja, posledica naina 2ivota u velikim gradovima,posledica nedostataka i sloma drutvene kontrole nad u2im grupama migranata, sirotinje imaloletnika. :ocijalnu sliku 9ikaga CL-i- godina karakteriu, velike migracione populacije-posebno crnake iz ruralni- u urbana podruja, pove(anje gradskog stanovnitva u vrlo kratkom periodu. 8at, velika depresija i mafija prouzrokovali su socijalnu nejednakost veliki- razmera.Predstavnici ove kole su O;": 7 F.".7<>K7. D."U: 87?:K" <.>7K4OP<+7?:K" @KO4" nastala je na temelju teorijski- s-vatanja profesora krivinog prava iz /ea i oca kriminologije 5".:" 08O:". Fnaaj 0rosoviradova ogleda se u tri pravca, prvi put su odnos izvrenja i suzbijanja delikata, kao reakcije drutva, s-va(eni kao jedinstvo u celini problema. U sredite tog odnosa postavljen je ovek,kao psi-ika individua, a ne zloinac6 takav odnos delova i celine problema moraju moraju zajedno razmatrati u tesnoj povezanosti kriminologija, krivino pravo i penologija. *..<;"9K" :O>7O4O@K" @KO4" dovela je do pribli2avanja i integracije stavova klasine kole i italijanskog pozitivizma radi reavanja osnovni- problema u kriminologiji i krivinom pravu. Ova kola polazi od stanovita da je suzbijanje i spreavanje kriminaliteta mogu(e samo utvr1ivanjem uzroka koje su svrstali u dve grupe,7.+7=7+U"4." :=O?: =" +<47K=<." "Anasledna i steenaB i 37F79K<, +8U@ =<.<, 0<O08"3:K< 7 <KO.O;:K< OKO4.O: 7 7 U:4O=7. Uro1ene sklonosti i naklonosti, prema ovim s-vatanjima, nisu osnovni uzrok zloina, ve( drutvene okolnosti koje zajedniki deluju, ali imaju i poseban uticaj. U vezi sa tim zavisno od nji-ove dominacije i uticaja kriminaliteta dele se na "KU .7 7 58O.7>.7. "KU .7 K87;7."47 < se smatra posledicom delovanja spoljni- inilaca,a 58O.79.7 dominantnim uticajem lini- svojstava. 7z nemake socioloke kole proistekla je poznata klasifikacija delikvenata prema kriterijumima 47: "- nemakog profesora krivinog prava. 4ist polaze(i od dvojne podele kriminaliteta kriminalce deli na K87=>< 7F ."=7K< i :4U9"?.< K87=><. Krivce iz navike nazivao je i -roninim krivcima i krivcima po tendenciji i to su bile one osobe kod koji- postoji uro1ena sklonost ili steene dispozicije ka kriminalnom ponaanju. u on razlikuje popravljive i nepopravljive krivce, a najte2im tipom je smatrao profesionalne kriminalce.:4U9"?.7 K87=>7 su delikventi koji su nastali pod uticajem spoljni- inilaca i uslova. Oni se po psi-ofizikim osobinama ne razlikuju od nedelikvenata, ali im je ponaanje uslovljeno jakim uticajima spoljni- uslova i povoda. 12. /KOLA DRU/T)ENE OD6RANE :kola drustvene odbrane nastala je prvenstveno kao drutveni pokret, nakon 77 svetskog rata. Ona je te2ila socijalizaciji i -umanizaciji krivinog prava. 7deje ovog pokreta zaete su u Jenovi A7talijiB $'*E. god. osnivanjem >entra za izuavanje ideja drutvene odbrane.$'*' god. Pokret je prerastao u ;e1unarodno udru2enje drutvene odbrane. 8azvojem krivino-pravne i kriminoloke nauke krajem $'-og veka u teoriji je sve prisutnija orijentacija na prevaspitavanju kao osnovnoj svrsi i resocijalizaciji kao cilju ka2njavanja prestupnika.

$$

6IOLOSKE TEORIJE 13. FRENOLO/KA TEORIJA /ioloske teorije su teorije koje svoju zasnovanost temelje na misljenjima da su bioloske predispozicije osnovni kriminogeni faktori, kao sto su, urodjene, nasledne, fizioloske, organske i dr.bioloske funkcije koje uslovljavaju delikventno ponasanje pojedinilica. 38<.O4O:K" <O87?" 3renologija je nauka o lobanji na kojoj je zasnovan bioloki pravac i s-vatanje u nauci da se nao snovu oblika lobanje mogu odrediti duevne osobine i sposobnosti nekog oveka. 3enoloke teze u kriminologiji pojavile su se poetkom $'-og veka. Predstavnici fenoloke kole su, beki lekar 0"4i, vedski teolog 4"=" <8.Ove teorije istiu povezanost delikventni- sklonosti i moralni- osobina linosti sa konstitucijom lobanje. Prema ovoj teoriji sutina karakterni- osobina oveka je u vezi sa kotanom konstitucijom, oblikom i obimom glave koji se izra2ava po segmentima. :egmenata ima CG po 0alu i DE po 4avateru. :egmentima se ode1uju Mvie! iMni2e! sklonosti oveka u zavisnosti od oblika glave. Prema fenolokim s-vatanjima glava kod kriminalaca je krukastog oblika ima iri vilini deo od eonog dela, dok je kod nedelikvenata razvijeniji gornji deo glave. .a osnovu tzv. segmenta pristalice fenoloke teorije su smatrale da se sa sigurno(u mogu predvideti budu(a ponaanja osobe. 3enoloka teorija je dugo vremena bila popularna i priznata i u <vropi i u "merici. rideseti- godina prolog veka ova teorija je skoro u potpunosti osporena. :pada u bioloke teorije. 1,. TEORIJA NASLE8A Pitanje odnosa nasle1a i delikvencije je klasino pitanje kriminologije koje potie jo od 4ombroza. Prema 4ombrozu Mro1eni zloinac! potie iz degenerisane porodice kod ijise lanova javljaju sluajevi ludila, gluvo(e, sifilisa, epilepsije i alko-olozma. U predstavnike ove teorije spada <.87KO 3<87, koji kada govori o ro1enom kriminalcu, biolokim faktorima pridaje bitan znaaj kod delikvencije smatraju(i da u ponaanju linosti postoje nasledne sklonosti. 3eri to objanjava na praktinom primeru dvojice idiota, vaspitavani- pod istim uslovima, od koji- jedan reaguje na alu ubistvom, a drugi ne. 3eri to tumai tako da jedan od nji- koji je ubica, pored idiotije ima i nasle1enu zloinaku sklonost, a drugi nema.Od svi- oblika nasle1aAmaterijalno, du-ovno i genetskoB, za kriminologiju je najbitnije genetsko,ono koje se ispoljava u biolokim karakteristikama definisanim u -romozomima, genima i deziksiribonukleinskom kiselinom-+.K. .a osnovu genetiki- uenja izdiferenciran je tzv." "=7: 79K7 7P +<47K=<. ". Kriminolozi su u drugoj polovini $'-og veka teoriju nasle1a priznavali kao validnu, mada je savremenim s-vatanjima dosta osporena.Pod uticajem teorija o nasle1u razvijena je posebna disciplina u okviru penologije tzv.<U0<.7K" iji je cilj bio spreavanje reprodukcije u okviru populacije koja ima genetske delikventne dispozicije putem sterilizacije. Aspreavanje ra1anja deceB. 0eneticka s-vatanja tumae da je kriminalno ponaanje uro1ena i nasledna pojava to je dokazano kroz dve vrste studija prouavanjem tzv.K87;7."4.75 PO8O+7>" 7 /47F".">". 0enetika je nauka o nasle1u i naslednim osobinama koje se prenose genima koji su relativno postojani kroz generacije potomaka. /lizanci su kori(eni kao eksperimentalni subjekti dokaza genetiki- svojstava, i to kao primarni- nasledni- inilaca ne samo konstitucionalni- i bioloki- ve( i psi-iki- osobina linosti. 7stra2ivanja su ra1ena da bi se objasnio uticaj genetskog faktora kod tzv. kriminogeni- porodica, i za dokaz da je kriminalna aktivnost jednojajani- blizanaca zbog genetske slinosti u ve(oj meri podudarna

$C

od dvo(elijski- blizanaca ili drugi- krvni- srodnika. Ova s-vatanja su dovela do zakljuka o opravdanosti bioloki- teorija kriminaliteta i uvo1enja sterilizacije kao kriminalne prevencije kod seksualni-delikvenata. .a taj nain se teorija nasle1a proveravala kroz tzv."+OP 7=.< : U+7?<,posmatranjem ponaanja dece dati- na usvajanje, odnosno razlika u uticanju sredine i bioloki- inilaca. 7z ovi- studija je utvr1eno da ukoliko su oba deteta od istiroditelja, ija je biografija kriminalna, tako1e delikventne orijentacije i u novoj sredini, onda postoji osnovanost teorije o biolokom kriminalnom nasle1u. 7stra2ivanja blizanaca i adoptivne studije o Mpodudarnosti!bavili su se pitanjem kolika je verovatno(a da (e pojedinac Ajednojajani blizanacB imati iste ili sline karakteristike Ainteligenciju, kriminalno ponaanjeB kao njegov bioloki srodnik. +rugi pristup se odnosio na s-vatanje da geni, kao element -romozoma, imaju nasledne osobine, ime se objanjava uslovljenost -romozomskiaberacija za delikventne osobine. eorija socijalnog nasle1a odnosila se na nasledne osobine sa stariji- generacija na mla1e.8oditelji su svoje probleme iz mladosti prenosili na potomstvo to se odra2ava na biopsi-iki razvoj i ponaanje dece, jer nagomilani problemi dovode do akumulacije asocijalnosti i dispozicije delikventnog ponaanja. 10. 6IOKONSTITU-IONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI Ova teorija je proistekla iz 4ombrozove antropoloke kole, koja je u poetku potpuno ignorisala druge kriminoloke inioce, kao uzronike kriminaliteta, a uzimala je u obzir samo fiziki izgled delikventa. Ova teorija je do2ivela ozbiljne kritike, jer istra2ivanja nisu pokazala ispravnost ti- stavova. .eto kasnije je 4ombrozo donekle promenio stavove i ustanovio pet tipova zloinaca,ro1eni zloinac, duevno bolesni kriminalci, zloinci iz strasti, sluajni zloinci i zloinci iznavike. U svom prvom delu 4ombrozo je smatrao da oko GEK-&LK delikata poine ro1enizloinci, a kasnije je to sveo na DEK-*LK. 4ombrozo i drugi predstavnici ove teorije devijacije i delikvencije kod 2ena objanjavali su biolokim procesima -ormonalni- poreme(aja,menopauzom, poreme(ajima menstrualnog ciklusa i slinim faktorima. Oni su 2eleli da doka2u da 2ene zbog svoji- motoriki- karakteristika te2e devijacijama, potenciraju(i posebno prostituciju. ;ada su 4ombrozova poetna uenja u celini osporavana, injenica je da su neke osnovne postavke ostale izvor za mnoga kasnija uenja. :utina ovi- bioloki- pristupa svodi se na objanjenje da linost zloinca, pored konstitucionalni- karakteristika, odre1uju i psi-oloka svojstva.:matraju(i da postoji veza izme1u fiziki- i svojstava ljudi skloni- delikvenciji, austrijski kriminolog F<470 je ak tu posebnu naunu disciplinu nazvao K87;7."4." /7O4O07?". Feling u svojoj klasifikaciji delikventa razlikuje," 7P79.<, ;<@O=7 < 7 97: < 7PO=< K87;7."4">". U ciste spadaju profesionalni zlocinci iz nerada, agresivni kriminalci, kriminalci primitivnireakcija... ;nogi drugi predstavnici ovi- teorija A0asberger, <ksner i dr.B tako1e susmatrali da izme1u fizikog-anatomskog izgleda i moralni- osobina oveka postoji kauzalnaAuzronaB veza. "meriki profesor 5O O. sa 5avardskog univerziteta istie da su bioloke inferiornosti primarni uzrok zloina. Po njemu, ovek sklon kriminalitetu je linost ni2e bioloke pripadnosti. ako su visoki i mravi predisponirani za ubistva i pljake, visoki i teki za prevare i falsifikate, mali za kra1e i provale, niski i teki za napade na oveka i seksualne zloine. <O87?" /7OKO.: 7 U>7O."4.75 :K4O.O: 7 ukazuju na uro1ene sklonosti za delikvenciju i nasle1e u delikventnoj orijentaciji, to se stie nasle1em gena i nasle1em posebnog konstitucionalnog tipa. Predstavnici ove teorije ) .7N<3<8O, 5O O., 4".08<, negiraju teoriju o ro1enom zloincu, ali zato smatraju da kod odre1eni- linosti postoje uro1ene sklonostika devijantnom ponaanju.

$D

12. HROMO.OMSKA TEORIJA 5romozomska teorija je zasnovana na uenju da postoje poreme(aji u jezgru (elije ) -romozomima-aktivne supstance (elijskog jezgra, koja sadr2i gene i nosilac je nasledniosobina, a produkuju drutveno abnormalno ponaanje. Ova teorija nastala je na osnovu rezultata istra2ivanja sprovedenog na osu1enicima i govori o tome da se me1u kriminalcima znatno e(e javljaju OPP kombinacija -romozoma nego u normalnoj populaciji OP. ako se razvila -ipoteza da je viak -romozoma Pu vezi sa kriminalnim ponaanjem, posebno nasilnim. ?"KO/: je $'GE god. sugerisao da mukarci sa OPPsindronom imaju ve(i stepen agresivnosti nego normalni mukarciOP. Prema ovoj teoriji veliki viak -romozoma P stvara poseban konstitucionalni tip linosti skloni- kriminalitetu. O:.O=.< PO: "=K< 58O;OFO;:K< <O87?< :U,jedan od -iljadu mukaraca je tip -romozomske aberacije OPP6mukaracOPPje vie predisponiran kriminalnom ponaanju ili bolnici za mentalno ote(ene osobe nego mukaracOP6mukaracOPPje manje inteligentan nego mukaracOPi poto je vieOPPmukaraca u zatvoru nego to i- je na slobodi, taj -romozomski poreme(aj je glavni krivac za agresivnost i nasilje takvi- osoba. P7." <4 je u vezi sa tim smatrao da je abnormalna -romozomska kombinacija ak EL-GL putave(a kod delikventni- nego kod nedelikventni- grupa. eorija o M-romozomskom ubici! o2ivelaje 4ombrozovu teoriju i izazvala rasprave medicinski- i kriminoloki- strunjaka. 13. ENDOKRINOLOSKA TEORIJA Ova teorija uzrocnost kriminaliteta objasnjava poremecajima u funkcionisanju endokrini- Atiroidna-stitna, -ipofiza i nadbubrezne i polneB zlezda. Polazi se od stava da su mentalni poremecaji licnosti, niska inteligencija i nagoni posledice ovi- poremecaja. :-lap i :mit smatraju da su osobe koje pate od endokrini- poremecaja tipicni urodjeni zlocinci. Poremecaji endokrini- zlezda uticu na emocionalno stanje licnosti. 14. RASNA TEORIJA .ajekstremniji vid bioloki- pristupa u nauci zasnovan je na prvenstveno na pretpostavci da je rasno svojstvo svakog od pripadnika visi- i nizi- rasa urodjeno i nasledno.Ovaj teorijski pravac delikventno ponaanje vezuje prete2no za odre1enu rasnu pripadnost. U savremenom s-vatanju ovi pristupi imaju uporita kod autora koji nastoje da statistikim podacima, pore1enjem kriminaliteta Mbeli-!, M2uti-! Mcrni-! i ostali- doka2u rasni karakter Mobojeni-!. eorija ima osnova u stavovima 4ombroza, .i(efora, a posebno 0arofala.U ovim pristupima polazilo se od teze da je zloin pojava u 2ivotu naroda. Ova teorija kroz istoriju je zloupotrebljavana za progon ?evreja, a njeni sledbenici pokuavali su da doka2u da je ovaj narod Mrasno predisponiran! za dela falsifikovanja isprava, korupciju, la2no bankarstvo i sl. akva orijentacija je posebno bila izra2ena u vreme faizma u .emakoj i antisemitski- pokreta u :ovjetskom :avezu od $'DD do $'*E. god F."9"? /7OKO.: 7 U>7O."4.75 <O87?" ) bioloke teorije su od poetniiskljuivi- stavova vremenom evoluirale u kompromisna s-vatanja, one su teko izdr2ale kritike osvrtemada se nji-ov doprinos nauci ne mo2e sasvim odbaciti. 4ombrozova teorija M o uro1enom zloincu! se nije odr2ala ali je me1u prvima postavila pitanje linosti delikventa i njegovi- unutranji- svojstava koja ga ine svesnim ili nesvesnim, odgovornim, manje odgovornim ili neodgovornim za postupke.:"=8<;<." K87;7.O4O@K" ;7:"O tvrdi da bioloki faktori mogu initi neke predispozicije, ali ne i determinacije za devijantne

$*

sklonosti. Uticaj injenica bioloke prirode ne mogu se negirati, ali ni prenaglaavati bez uticaja veze socijalni- i psi-oloki- uslova.<mpirijska istra2ivanja na zatvorenicima i nji-ova pore1enja sa studentima i vojnicima pokazalasu da su degenerativne razlike me1u njima neznatne. Utisak da su mentalno retardirana lica viedelikventna od ostali- su rezultat predrasuda okoline prema njima nego nji-ovog stvarnog ponaanja.U 7>"? .":4<J" 7 8":.75 O:O/7." su se tako1e pokazala apsurdnim i vie ukazuju nasocio-ekonomske uslove 2ivota pojedinaca, etniki- grupa i Mrasa! nego na nji-ovu biolokupredispoziciju. 58O;OFO;:K< "/<8">7?<)teze da u zatvorima ima vie OPP mukaraca u pore1enju sa OP mukarcima kroz novija istra2ivanja ne dokazuju da su prvi agresivniji i nasilniji od drugi-.=e(i procenat OPPmukaraca u zatvorima i posebnim bolnicama vie je rezultat nekinji-ovi- drugi- osobina kao na primer niske inteligencije, to je zapravo posledica socijalne reakcije koju oni tim osobinama izazivaju. .PSIHOLOSKE TEORIJE 15. PSIHOANALITI1KA SH)ATANJA Psi-oanaliticka s-vatanja za polaznu osnovu imaju objanjenja devijantnosti psi-ikim stanjem linosti u sferi nesvesnog, odnosno podsvesnog, pre svega potisnute seksualne sile i impulsa. Ova s-vatanja polaze od teze da sve to se odvija u 2ivotu i snovima oveka,nastaje iz podsvesti, odnosno posledica je doga1aja u ranom detinjstvu. .a osnovama psi-oanalitiki- s-vatanja razvijen je poseban pravac kriminalne psi-ologije. E. PATINI psi-oanalizu tretira kao Mnauku o podsvesti!. Ovakvo stanje naziva se i Mpomraena svest!. Prema psi-oanalitiarima delikt je proizvod, odnosno posledica potisnute 2elje u podsvesti. Prema psi-oanalitiarima nema ne-atnog delikta, nema nicega sluajnog i nenamernog, ve( je namera potisnuta u podsvesti. .a ovim podstavkama izgra1eni su stavovi o povezanosti i kauzalitetu nagona i devijacija, gde se faktori kriminaliteta tumae poreme(ajima odnosa funkcionalni- komponenti ovekovog 2ivota,7+", <0" i :UP<8<0". 7+ predstavlja nesvesni deo psi-ike strukture i ini deo nagonskog bi(a linosti. .jegova psi-ika energija ili ono to FROJD naziva libidom, te2i za u2ivanjem i zadovoljavanjem prvenstveno bioloki- potreba i motiva. <0O)razum, svest, je najaktivniji deo strukture linosti koji se odra2ava kao miljenje, percepcija, govor, uenje, memorija, rasu1ivanje, motorika,akcija i vreme. :UP<8<0O)savest je deo psi-iki- funkcija koje se odnose na moralne za-teve, norme drutva i socijalne motive. :uperego je kljuna komponenta psi-ike strukture za razumevanje moralnog ponaanja i regulie ponaanje linosti da ne izvri ili ne planira kr.delo, a ukoliko to ipak uradi strogo ga ka2njava prekorima sredine i ose(ajem krivice. 7+, <0Oi :UP<8<0O su u dinamikom odnosu. 7PO4O07?" +<47K=<.>7?<, .eki psi-oanalitiari ) ALEKSANDER 7 STAU6, razlikuju, F";7@4?<.77;"07."8.7 K87;7."47 < koji se ispoljava u vidu pretnji i <3<K 7=.7 K87;7."47 < koji mo2e biti 58O.79.7 7 "K>7+<. .7. 5ronini kriminalitet je posledica delovanja organski- kriminalaca koji su neuraunljiva lica-imbecili, duevno bolesni,narkomani6 normalni- kriminalaca sa kriminalnim superegom )telesno i mentalno su zdravi, ali su sa moralnim s-vatanjima u sukobu sa drutvenim s-vatanjima6 nerazvijeni-, zaostali- kriminalaca i kriminalaca nesvesni- svoji- postupaka -neurotici. "kcidentni

$E

kriminalitet podrazumeva dela koja su izvrena ne-atno, u afektu ili u legitimnoj samoodbrani. Psi-oanalitiar ADLER kroz koncept individualne psi-ologije pri objanjenju pojave devijantnosti pridaje poseban znaaj kompleksu inferiornosti, a JUNG <dipovom kompleksuskup ljubavni- i neprijateljski- ose(anja koje svako dete ose(a prema roditeljima. Prema "+4<8UMovek je neispisani list papira! , a ta (e biti u budu(nosti odre1uje mu sudbina . @kola individualne psi-ologije delikventnost pripisuje kompleksima inferiornosti-manje vrednosti, od koji- pate odre1ene linosti, a razvija se na bazi organski- slabosti. 27. TEORIJA INTELIGEN-IJE U psi-olokim teorijama postoji pristup koji uzroke delikvencije dovodi u vezu sa psi-ikim svojstvima niske inteligencije, maloumnosti. Predstavnici ove teorije smatraju da deficitarnost inteligencije dovodi do nes-vatanja znaaja drutveni- normi od strane linosti, a samim tim i odsustva odgovornosti za nji-ovo potovanje i pridr2avanje. 7stra2ivanja koja su se u poetku bavila odnosom inteligencije i kriminaliteta nazivana su tzv. Mpedigre! studijama. Pomo(u nji- su se vrila genetika izuavanja porodinog stabla kriminalaca kako bi se utvrdilo ima li osnova u porodinom poreklu predaka sa niskim kojeficijentom inteligencije-7Q. AGODDARDB. +ruga varijanta ove teorije devijantnost dovodi u vezu sa niskom obrazovnom strukturom, a pri tom se ovaj faktor uzima kao posledica niske inteligencije. Pojedini predstavnici ove teorije AFERGUSON9 6URT9 :ILSONB smatraju da niska inteligencija i kriminal imaju neto zajedniko, ali to ne znai da je niska inteligencija uzrok kriminala, bez obzira na to to mnoge studije na osu1enicima ukazuju da je nji-ova inteligencija ispod prosene inteligencijene delikventne populacije. Ovi autori smatraju da visoka inteligencija obezbe1uje neku vrstu zatite od Mupadanja! u kriiminal za osobe koje su inae pod rizikom )na primer roditelji kriminalaci. 21. TEORIJA NEPRILAGO8ENOSTI .eka psi-oloka s-vatanja delikventno ponaanje tumae faktorima nemogu(nosti prilago1avanja linosti u realnim socijalnim uslovima, raskorakom izme1u ciljeva pojedinaca i interesa zajednice. .eprilago1enost kao uzrok devijantnosti tumai se na razliite naine.PEJD; smatra da uzroke kriminaliteta treba tra2iti u prilago1avanju individue na njenu okolinu. FROJD smatra da se kriminal javlja upravo zbog toga to pojedinci kod kojipostoje instiktivne kriminalne tendencije ne uspevaju da se prilagode drutvu, jer im nedostaje vaspitanje za to.3rojd polazi od pretpostavke da svaki ovek ima kriminogene dispozicije, a one dolaze do izra2aja samo kod pojedinaca koji nisu u stanju da se prilagode drutvenim normama. DI TULIO smatra da se neprilagodjenost nalazi u oblasti osecanja. 22. FRUSTRA-IONA TEORIJA .eki psi-olozi poput DALARDA i MILERA kriminalne dispozicije oveka objanjavaju posledicama trajnog delovanja frustracioni- inilaca na linost u njegovom razvoju. +olard i saradnici su $'D'. god. ovom teorijom objanjavali devijantno ponaanje i ljudsku agresivnost, smatraju da usled frustracija kod linosti dolazi do razoarenja, emocionalni- promena i poreme(aja u psi-ikim funkcijama koje manifestuju u destruktivnim agresijama. HELI smatra da je uzrok kriminalnog ponaanja oveka u frustracijama nastalim usled nezadovoljeni- potreba u ranoj fazi detinjstva. Predstavnici ovi- teorija smatraju da se te2i oblici devijantnosti-delikvencija mogu dovesti u direktnu vezu sa uzrocima frustracioni-

$G

stanja, niskim pragom frustracione tolerancije. Oni navode da frustracije mogu nastati, usled delovanja socijalni- faktora Aekonomski status,regionalni rasporedB ili lini- svojstava Ainvaliditet, obrazovanje, fiziki izgled i slinoB. 23. 6IHE)IORISTI1KA SH)ATANJA<TEORIJA Ove teorije delikvenciju tumae kao steeni, naueni oblik ponanja, a kao osnovni uzronik ljudske destrukcije uzimaju drutvene faktore. .eki smatraju da na razlicite drazi i situacije licnost reaguje zavisno od toga na koji nacin reagovanja je naucen. +elikventno ponaanje objanjava se uzrocima steeni- navika ponaanja kroz Hucenje po modeluH. Posmatraju(i devijantno ponaanje modela, linost mo2e takvo ponaanje potpuno da usvoji iako mu je do tada bilo strano. /i-eviorizam sve vrste ponaanja izvodi iz uenja, pa i emocionalna stanja, sa orijentacijom da je svako ponaanje mogu(e menjati vaspitanjem. Ovaj pravac se u literaturi jo naziva i <O87?O; :O>7?"4.O0 U9<.?" A6ARD.ES9 6ANDURAB po kome je delikventno ponaanje uzrokovano kao i svako drugo posredstvom tzv. modelovanja tj .OP:<8=">7O.O0 U9<.?". Prema ovoj teoriji svako ponaanje ukljuuju(i i kriminalno, je naueno. Prema njima, uenje se stie na vie naina, kroz porodicu, preko medija, ue(em u subkulturnim grupama i sl. /i-eviorizam je u psi-ologiji zasnovao )OTSON, on je prouavao psi-ike procese na osnovu objektivnog ponaanja ljudi. 2,. PSIHOPATOLOSKI PRISTUPI :ustina ovi- pristupa je da se devijantno ponasanje tumaci raznim oblicima psi-opatoloski- stanja licnosti. Ovi pristupi su nastali pod uticajem medicinski- nauka, pri cemu se socijalno-patoloski faktor uzrocno povezuje sa bolescu i poremecajima psi-e, sa trajnim ili privremenim dusevnim oboljenjima, poremecajima ili zaostaloscu u dusevnom razvoju. Pojam dusevne poremecenosti, aB psi-ijatrijsko s-vatanje ) to je odstupanje od stanja normalnosti u mentalnom zdravlju licnosti6 bB sociolosko s-vatanje ) to je odstupanje od normalnog, a kriterijum normalnosti je ujedno i pokazatelj poremecenosti. DIPRE je opisao anomalije koje se manifestuju u vidu ekscesa, atrofije, inverzija i devijacija tri vrste instikata, 1.Kon=%rvaci$%, javlja se u tri oblika, instinkt -ranjenja, vlasnistva, razvoja 2.R%pro+> ci$% AseRualni instinktB, manifestuje se u obliku atrofije Afrigidnost, impotentnostB ili -ipertrofije AseRualne nastranosti, nema osecaja za porodicni zivotB 3.A&oci$a"i=aci$%, u dva oblika, instinkt simpatije Aegoisticna i bezosecajna licnostB i instinkt imitacije Anepopravljiv, neizleciv, zarazan za okolinu6 ovakav tip licnosti smatra se Hkonstitucionalnim pokvarenjakomHB

$&

SO-IOLOSKE TEORIJE TEORIJA SO-IJALNE SREDINE I SO-IJALNIH PRO6LEMA 20. TEORIJA ANOMIJE Asocioloka teorijaB-drutvo u kome se ne zna ta ko radi 3rancuski sociolog DIRKEM uveo je koncept anomije u svojoj knjizi MPodela rada u drutvu! $%'D. ime je objanjavao neregularno stanje do kojeg dolazi u pojedinim drutvima. +irkem je ovaj termin ponovo upotrebio u svom delu M:amoubistvo!$%'&.god. smatraju(i anomiju moralnom neregularnim stanjem. :tanje anomije je takvos tanje po kome su norme oekivanog ponaanja odsutne, nedefinisane ili nejasno formulisane,stanje odsustva normi. Poreme(aj socijalni- normi ini norme nepotovanim, pojedinac nije ustanju da na1e svoje mesto u drutvu, jer mu nisu jasna pravila po kojima treba da se ponaa. o dovodi do stanja nezadovoljstva, konfliktni- odnosa i fenomena devijacija. On je ustanovio da su odre1eni drutveni periodi doveli do ve(eg stepena anomije i vii- stopa kriminala,samoubistva i devijantnosti. Prema +irkemovim stavovima ".O;7?" je stanje nedostatka jasni- i primenjivi- drutveni- normi ili sudara normi. U novije vreme ovo stanje anomije je karakteristino za zemlje tranzicije. +irkem veruje da se u takvim drutvima gubi sila drutvene kontrole, jaa individualizam, razvijaju pojave bezobzirnosti, po-lepe, -aosa i nereda. +rutveno stanje dezorganizovanosti, nesigurnosti, usamljenosti i izolacija, posebno u velikim gradovima,dovode do pojave bezakonja i drutvenog neprilago1avanja. +irkem je me1u prvima dao definiciju kriminologije kao nauke koja izuava ka2njiva dela. Prema njegovom miljenju kriminalitet je normalna drutvena pojava i zbog toga je od mnogi- kritikovan. On je ukazivao da ne postoji drutvo bez kriminala i da je kriminal odraz drutvenog stanja, organizacija, kulture, a kriminalci su profesija koju ne diktira nji-ova savest, ve( odnosi u drutvu. Prema njemu zloin je nu2an i nema drutva koje se ne suoava sa ovom pojavom. On tako1e smatra da svako drutvo vremenom iz -omogenizacije prelazi u fazu dezorganizacije, to neki nazivaju <O87?O; +<FO80".7F">7?<. +rugi znaajan predstavnik ove teorije je MERTON koji anomijom smatra odsustva normativnosti ili pridr2avanja normi u drutvu ili drutvenoj grupi, zbog ega se pojedinci ili drutvene grupe svojim stavovima i ponaanjem name(u drutvu ili grupi. Odre1eni tip drutvene strukture utie na pojedine linosti da odstupe od ustaljeni- drutveni- normi i devijantno se ponaaju. Po ;ertonovom miljenju, drutvo je definisalo puteve i me-anizme da se ostvare drutveno potrebni ciljevi posredstvom rada, kolovanja i slino, ali ono nije moglo svima da obezbedi i uslove da ostvare te ciljeve. Upravo zbog toga se pojavljuju razni nelegitimni putevi nji-ovog ostvarenja. ;erton je ustanovio pet oblika individualne i grupne reakcije)socijalne adaptacije, u odnosu na sredstva i ciljeve, KO;3O87F";) pri-vatanje kulture i institucionalnivrednosti687 U"47F";) pri-vata vrednosti odbijaju(i mogu(nost da (e se one ikada dosti(i6 7.O=">7?") pri-vatanje kulturni- vrednosti, ali zbog ekonomske nejednakosti podstrekava siromane slojeve da koriste nelegalne metode, a bogate, da se koriste korupcijskim metodama Akriminalitet belog okovratnikaB6 PO+=4"9<.?<) znai odbacivanje vrednosti i mogu(nosti njegovog institucionalnog ostvarivanja i povlaenja obino u alko-olizami narkomaniju6 PO/U." je podre1ena radikalnom cilju promene vrednosti i institucija.

$%

22. TEORIJA SO-IJALNOG INTERAK-I.MA I ETIKE-IJE Osnovana teza teorije socijalnog interakcizma je da su drutveni odnosi, odnosi interakcije devijantni- i nedevijantni- drutveni- grupa, u kojima odre1ene drutvene grupe odstupaju od normalni- pravila i obrazaca ponaanja i te2e delikventnom ponaanju. Prema pristalicama ove teorije drutvo se deli na KO.3O8;7: < koja je kontrolna drutvena grupa i +<=7?". < prema kojima je usmerena drutvena reakcija )preventiva i sankcije. Ova teorija ima i drugi pristup, ali se on bitno ne razlikuje i to je <O87?" < 7K<>7?< po kojoj svako delikventno ponaanje ne mora imati grupni karakter, pri emu se delikvencija svodi na evidentiranje devijanata-etiketiranje. <tikecija je prema tome oznaka drutvene reakcije na kriminalnu radnju,to je neto to prati izvrioca delikta. Pobornici ove teorije ne smatraju devijantima osobe koje su izvrsile neki zlocin, vec osobe cije ponasanje drustvo osudi kaoi kriminalno. +evijant je onaj kome je ova oznaka uspeno dodeljena. +rutvena reakcija na odre1eno ponaanje predstavlja etiketu u vidu pojma, lopov, narkoman, nasilnik, prostitutka i slino. Predstavnici ove teorije su, LEMERT 7 6EKER. :pada u socijalne teorije. 23. TEORIJA SO-IJALNIH )E.A I TEORIJA SU.DR;A)ANJA eorija socijalni- veza ili teorija drutveni- spona kako je nazivao HIR/I za zadatak ima da objasni zato se ljudi prodrutveno ponaaju, a ne devijantno.5irsi je $'G'. god. ustanovio etiri drutvene spone unapre1enja socijalizacije oveka, $.=<F"-PO=<F".O: 6 odnosno odanost, koja je posebno izra2ena prema porodici i koli. Odano(u prema roditeljima potiskuju se delikventne predispozicije. :laba veza uenika i kole podstie delikvenciju, a bliska veza sa kolom, profesorom i drugovima deluje u pozitvivnom nedelikventnom ponaanju. C.O/"=<F"-P8<+".O: 6 odnosi se na vreme,energiju i napore u edukativnim i socijalnim naporima koje linost vezuju moralnim vrednostima drutva. D.UK4?U9<.O: AU><:><B6 oznaava zaokupljenost aktivnostima u interesu zajednice, zbog ega se ostavlja malo vremena za ponaanje koje se smatra devijantnim. *.=<8O=".?<6 vera u potovanje zakona, ljudi i institucija koje i- primenjuju Po njemu to su ove spone vr(e, manje su mogu(nosti delikventnog ponaanja. :vaki ovek je podlo2and rutvenom i antidrutvenom ponaanju, a kakvo (e ono biti zavisi od drutve kontrole )reda i zakona, a ne od moralne norme... Krajem GL )ti- godina prolog veka ameriki sociolog REKLES je na slinim principima pokuao da objasni svojom teorijom suzdr2avanja kako delikvenciju tako i normalno ponaanje. +rutveni procesi podstiu jedinku ili je odvra(aju od delikventnog ponaanja. :poljnim normativnim zabranama drutvo kontrolie lanove zajednice. <fekti spoljnog suzdr2avanja su ve(i ukoliko je drutvo postavilo razumne limite ponaanja i odgovornosti, kao i me-anizam ostvarivanja postavljeni- ciljeva. Unutranja komponenta suzdr2avanja podrazumeva jak ego, razvijenu svest, visok stepen odgovornosti ivisok prag frustracione tolerancije. 24. FUNK-IONALI.AM 3unkcionalistiki pristup za polaznu opsnovu ima da je drutvo skladna organska celina njegovi- delova, pri emu je zajedniki interes izra2en u zajednikom sistemu vrednosti. +evijantnost po funkcionalizmu je rezultat uticaja neuspene socijalizacije. Ova teorija polazi od toga da u drutvu postoji funkcionalno jedinstvo elemenata koji mu

$'

omogu(avaju skladan razvoj.Poreme(aj u pojedinim elementima tog sistema dovodi do patoloki- pojava kao i do kriminaliteta. Prema osnivacima ove teorije AKLARENS, D.EFRIB , drustvene institucije i nji-ove veze treba da budu predmet izucavanja uzrocnosti kriminaliteta, a ne licnost, tj.izvrsilac kr.dela. TEORIJE SO-IJALNOG U-ENJA 25. TEORIJA IMITA-IJE eorija imitacije pri-vata uticaj socijalne sredine na pojave delikvencije . TARDE odbacuje antropoloka s-vatanja o Mro1enom zloincu! , ukazuje na drutveni karakter delikvencije, zasnivaju(i svoja stanovita na osnovi imitacije. +elikvencija je oblik nauenog ponaanja koja se stie i ui u saradnji sa drugima. Prema njemu ovek ubija ili ne ubija zbog toga to imitira druge. arde je opisao tri zakona imitacije, $- zakon bliskog dodira ) definise ga kao !o+> u kojoj se ljudi u velikim gradovima oponasaju u onoj meri u kojoj medju njima postoji uska veza6 i navi > u stabilnim grupama u porodici i na selu gde je kontakt redji. C- zakon imitacije superiorni- ) gde nizi slojevi oponasaju vise D- zakon ubacivanja ) gde se jedan nacin i metod izvrsenja kr.dela zamenjuje drugim. :matrao je da su izvrioci kr. dela osobe koje ue zanat kao i svaki drugi, imitiraju(i uzore jo od rane mladosti. 37. TEORIJA DIFEREN-IJALNE ASO-IJA-IJE o je teorija po kojoj se uzronost kriminaliteta nalazi u uzorcima preuzetim iz delikventni- grupa i razvio je ameriki sociolog SADERLAND. Prema njegovom miljenju, delikventno ponaanje uzrokovano je uzajamnim uticajem pojedinaca i grupa, ono se stie po modelu kriminalni- motivacija, uenjem i dru2enjem sa delikventima. Ova teorija zasnovana je na nekoliko osnovni- principa, kriminalno ponaanje se ui6 kriminalno ponaanje se ui u interakciji Asocijalno okru2enjeB sa drugim osobama u procesu komunikacije6 primarni deo kriminalnog uenja nastaje u grupama prijatelja6 u toku uenja kriminalnog ponaanja ue se te-nike izvrenja k.dela. Ovo ponaanje nije nasle1eno ono se stie uenjem iz socijalne sredine-interakcije. :aderlend smatra da pojedinci postaju kriminalci iz dva razloga, $- zbog asociranja Acestog kontaktaB sa kriminalnom grupom C- zbog izolacije od nekriminalne sredine. 31. TEORIJA DIFEREN-IJALNE IDENTIFIKA-IJE Predstavnik ove teorije je GLASER po kome je osnova devijantnog ponaanja uslovljena je identifikacijom delikvenata sa uzorima, izmiljenim ili stvarnim. 7dentifikacijom se oblikuje svest i pri-vataju modeli kriminalne orijentacije. Pojedinac se u kriminalno ponaanje uputa u smislu da se identifikuje sa stvarnim ili izmiljenim osobama sa ije take gledita njegovo kriminalno ponaanje deluje pri-vatljivo. 0rupe ciji- se normi i standarda pridrzava osoba koja im fakticki ne pripada nazivaju se Hreferentne grupeH. Ovaj pojam je znacajan jer su moguci slucajevi da pojedinci normalnidrustveni- grupa kao svoju referentnu grupu odaberu grupu prestupnika i nastojeci da dokazu svoju pripadnost, cine protivpravne radnje.

CL

KULTUROLO/KE TEORIJE Kulturoloke teorije su one u ijoj osnovi etiolokog definisanja problema delikvencije stoje kulturni inioci, kao to su faktori podkultura i kontrakulturni- obrazaca ponaanja. 32. TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA eorija podkultura i kontrakultura je poseban pristup koji polazi od stanovita da i devijantne grupe imaju svoje vrednosti, orijentacije i stavove i da i- dr2e svesno za pozitivne. +evijantne grupe preko identifikacije, socijalizacije i imitacije formiraju posebnu podkulturu i kontrakulturu koja je primerena vrednostima koje grupa afirmie sa -ijerar-ijskim ustrojstvom , neformalnim pravilima koja obavezuju lanove na odgovaraju(e specifino ponaanje, diferentno od drutveno vrednovanog. KOEN smatra da se maloletnicka delikvencija pojavljuje kao sukob kulturni- vrednosti mladi- pripadnika nize klase sa vrednostima srednji- klasa. On u svom delu opisuje nastanak maloletnicki- bandi. Ove bande nastaju kao kontrakultura u sirotinjskim krajevima vecigradova. +eca, prestupnici se udruzuju kako bi obezbedili neki status. .ji-ovi prestupi nemaju uglavnom svr-u, pa je u pitanju -edonisticka subkultura. KLAUARD 7 OLIN ) prema njima delikventna subkultura zavisi od podrucja u kome se razvija i stepena integrisanosti u drustvenoj zajednici. Oni smatraju da su kriminalne grupe ustvari kulturne podgrupe i razlikuje D osnovne kulturne podgrupe, $- unutar grupe postoji bliska povezanost i integrisanost. C- konfliktne i nasilne druzine medju kojima postoji manja povezanost, sa sklonoscu demonstraciji sile i destruktivnosti D- najbezazlenija grupa, tzv. dupli gubitnici poznatiji u svetu droge , alko-ola i seRa. MILER tvrdi da neke grupe krse drustvene norme, ne zbog toga sto su u sukobu sa srednjom klasom, vec zato sto su usvojili vrednost nizi- klasa, jer tako lakse dolaze do cilja. On je dosao do zakljucka da se svako drustvo struktuira u drustvene grupe, od koji- svaka stvara svoj sistem vrednosti i podkultura. 33. TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA eorija kulturnog konflikata kriminalitet kao drutvenu pojavu objanjava proizvodom sukoba kultura, kulturni- vrednosti izme1u drutveni- grupa i unutar same grupe. Pri tom podrazumeva da grupe mogu biti razliite, nacionalne, socijalne, verske, rasne i slino. Posledice ove vrednosti sukoba dele se na, P87;"8.<- nastale iz sukoba vrednosti izme1u grupa :<KU.+"8.<- koje su nastale iz sukoba vrednosti unutar grupe. :ukobi izme1u drutveni- grupa razliiti- kultura nastaju, naje(e kao posledica velikimigracija, izme1u starosedelaca i doseljenika, a mo2e da se ispolji i kao sukob generacija. Faetnik ove teorije je ameriki sociolog SELIN. Prema njegovom misljenju norme jedne grupe kojoj pojedinac pripada mogu nalagati jedan odgovor na situaciju dok norme druge grupe mogu nalagati sasvim suprotan odgovor. 7z tog sukoba nastaje kriminalno ponasanje. 3,. TEORIJA DRU/T)ENIH GRUPA eorija drutveni- grupa polazi od toga da je drustvo organizovano od porodice do drugi- uzi- i siri- grupa u kojima se odvija proces interakcije i komunikacije. Ona objanjava pojave kriminaliteta i drugi- vidova socijalni- devijacija kao grupno ponaanje. Prema ovoj teoriji drutveni odnosi se odra2avaju kroz grupno ponaanje,koje mo2e biti razliito. +iferencijacija se vrsi prema kriterijumima vrednosti i vrednosnim orijenacijama i oblicima

C$

svesti koji i- formiraju. U raznim gradacijama grupnog ponaanja specifino mesto imaju devijantne i delikventne grupe. Pristalice ove teorije su 6RAUN9 LEMERT9 KLINARD9 SELIN...po uzoru na +irkema. 30. KRITI-KA ORIJENTA-IJA U KRIMINOLOGIJI +oprinos bioloski- i psi-oloski- pravaca, a narocito socioloski- teorija ogleda se u tome sto su oznacili devijantnost kao drustvenu pojavu, a ne kao zbir individualni-, bioloski-, psi-oloski- i patoloski- svojstava licnosti. ;edjutim, ove teorije devijantnost posmatraju usko, ne uzimajuci u obzir da je to ipak individualni cin. aj problem je prevazidjen multifaktorskim varijantama pristupa. Fa s-vatanje pojave kriminaliteta nuzno je poci od niza determinanti koje uslivljavaju slozenu drustvenu pojavu. aj odnos se mora posmatrati u dinamickom odnosu devijantni- faktora, uzroka, uslova i povoda. Pojedini uzrocni faktori ne mogu nezavisno od ostali- proizvesti devijantne pojave. U tom smislu bioloske predispozicije i psi-oloski faktori bez spoljni- drustveni- cinilaca ne mogu imati za posledicu devijacije, kao sto ni samo socijalni uslovi, bez izvesni- bioloski- i psi-oloski-, ne mogu imati takvo dejstvo. N%o!ar &i&(ic % o&nov%, .eomarksisticki pristupi socijalnu devijantnost, kao drustvenu posebnost, posmatraju kao nesto sto je od opsteg znacaja. :ocijalne devijacije su posebne drustvene pojave koje cine deo posebne devijantne stvarnosti. :pecificnost ove realnosti je u , $.karakteristikama drustveni- odnosa koji nastaje krsenjem drustveni- normi6 C.unutrasnjoj struktuiranosti koja se manifestuje u razlicitim oblicima drus.devijacija i nji-ovoj povezanosti, specificnim uslovima u kojima se javljaju D.drustvenim posebnostima devijantne drustvene populacije, koja je nastala u interakciji devijantnog ponasanja i devijantnog reagovanja Kri(ic a ri!ino"o#i$a, Porast kriminaliteta je rzultat savremeni- zivotni- uslova, narocito u urbanim sredinama. Posledice drustvene reakcije na kriminalitet oseca samo siromasni deo drustva i marginalizovane drustvene grupe. ;arginalni slojevi smatraju drustvo nepravednim, a kriminal smatraju nacinom ispravljanja nepravedni- nejednakosti. Ra+i a"na ri!ino"o#i$a, .astala u americkoj kriminoloskoj misli. Flocin objasnjava kroz klasnu koncepciju Uzroci zlocina su, -u klasnim odnosima -strukturi vlasnistva -kontroli sredstava za proizvodnju Flocini su drustveno stetne aktivnostikoja povredjuju osnovna prava Apravo na egzistenciju i pravo na dostojanstvoB. Flocini se mogu spreciti samo rusenjem socijalni- barijera i klasne eksploatacije, odnosno ukidanjem kapitalisticki- odnosa. Kriminalitet dele na , $. +%"i (% +o!inaci$% Acine i- pripadnici vladajuce klase koji se za to ne kaznjavajuB C. +%"i (% r%pr%&i$% Aoni nastaju kao prilagodjavanje i otpor deliktima dominacijeB.

CC

32. KRIMINALITET KAO INDI)IDUALNI -IN I DRUST)ENA POJA)A Kriminalitet je drustvena pojava vrsenja krivicni- dela od strane pojedinaca. Kriminalitet je i pojedinacni akt i drustvena pojava. Postoje razlicite definicije kriminaliteta, Pravn% +%?inici$%' svode se na norme kr.materijalnog prava. U okviru ovi- definicija razlikujemo uze i sire odredjenje pojma kriminaliteta, aB Uze, kriminalitet cine samo one radnje koje su odredjene kao kr.dela6 bB :ire, kriminalitet obu-vata sve protivpravne kaznjive radnje, pored kr.dela, obu-vata i prekrsaje i prestupe. U krivicnopravnoj literaturi preovladavaju uza s-vatanja Aako nesto nije kr.delo-nije zlocin, a to znaci da nije ni kriminalB. :labosti pravni- definicija, kriminal je promenjiva pojava, jer ga odredjuje pozitivno zakonodavstvo, sto znaci da neko delo u pojedinom periodu moze biti tretirano kao kriminalno, dok u drugom tako ne mora biti. Kriminal se tretira samo u normativnom AformalnomB smislu, kao da iza njega ne stoji ljudska delatnost. Socio"o& i pri&(>pi, ovaj pristup sire definise kriminalitet, jer ne posmatra samo delo, vec izucava i ucinioca, drustvene uzroke, uslove i posledice kriminaliteta. Kriminalitet odredjuje kao drustvene pojave kojima se ugrozavaju osnovne drustvene vrednosti. :labosti socioloski- pristupa, u velikoj meri su neodredjene, da se po njima kriminalcem i kriminalom moze proglasiti svako lice i delo koje odudara od neki- ne samo krivicni- nego i moralni- normi, akoji se tesko mogu podvesti pod pojam zlocina i zlocinca. Kri!ino"o& a &*va(an$a, popunjavaju praznene u pravnim i socioloskim s-vatanjima. Kriminalitet je po ovo- s-vatanju skup drustveni- pojava kojima se ugrozavaju univerzalne drustvene vrednosti, akoje su kao takve sankcionisane krivicnim pravom. /itna svojstva kriminaliteta su, - skup individualni- pojava - pojava koja ima drustveni karakter, s obzirom na rasprostranjenost u prostoru i vremenu - negativna drustvena pojava Akrse se norme i ugrozavaju vrednostiB - istorijska pojava - univerzalna pojava Asvojstvena svim oblicima drzavni- zajednicaB KRIMINOGENE DETERMINANTE 33. POJAM KRIMINOGENOG FAKTORA Pojam kriminogeni- faktora )kriminogeni faktori predstavljaju centralno pitanje kriminalne etiologije. Kriminalitet je kao slo2ena drutvena pojava, determinisan mnogobrojnim iniocima,u literaturi naje(e definisanim kao kriminogeni faktori,a to su, uzroci, uslovi i povodi. U najoptijem smislu, pod kriminogenim faktorom podrazumevaju se svi oni inioci koji utiu na bilo koji nain na pojavu kriminaliteta kao drutvene pojave i kriminalne orijentacije kao individualnog ina. o je skup inilaca psi-oloke, bioloke i socijalne prirode, koji deluju kao uzroci, uslovi i povodi za kriminalna dela, nji-ov me1usobni odnos i uslovljenost. Problem se javlja kod konkretnijeg odre1enja inilaca koji ine faktor. .eki i- dele na, $.O/?<K 7=.< - vezane za delo ili socijalnu situaciju C.:U/?<K 7=.< - koje su vezane za linost izvrioca.

CD

FERI razlikuje, $.anrtopoloske C.fizicke D.drustvene faktore. +rugi pristup u klasifikaciji faktora je nji-ovo razvrstavanje prema pravcu delovanja. Prama GRISPINJI' $.K87;7."4." :O>7O4O07?" treba da izuava faktore koji proizilaze iz fenomena drutva6 C.K87;7."4." ". 8OPO4O07?" izuava kriminalitet kao individualnu pojavu, kao pojedinaan sluaj. TARDE je dao do sada najrasprostranjeniju podelu na, $.endogene AunutrasnjeB6 C.egzogene AspoljasnjeB. =remenom su se u literaturi pojavili i neki teorijski pravci, koji su se prete2no bavili ovim problemom, kao to je faktorska teorija. 3aktorska teorija pojavljuje se u dve varijante, $.;O.7: 79K" - polazi odtoga da je jedan faktor uzronik jedne pojave C.P4U8"47: 79K"- kriminalitet je uslovljen faktorima biolokog, psi-olokog i socijalnog karaktera. Ovaj drugi pravac je ire pri-va(en u kriminologiji, ali su ipak obe teorije jednostrane i nepotpune. Kriminalitet se mo2e posmatrati samo u sklopu, opstih i posebnih6 subjektivnih i objektivnih6 posrednih i neposrednih faktora. +o kriminalne radnje ne dovodesamo uzroci ve( i drugi inioci, uslovi, povodi, motivi. $B opsti Aoni su izvor posebni- faktoraB posebni Auslovljavaju posebne vrste kriminaliteta i pojedinacni kriminalni aktB CB objektivni Aodnose se na spoljene cinjenice, socijalne usloveB subjektivni Abioloska struktura i psi-icki procesi licnostiB Kriminogeni faktori se jos dele na, U.U 8":.?< )uro1eni AbiolokiB i steeni Apsi-olokiB 7 :O>7?"4.< 3"K O8<. 34. U.RO-NOST KRIMINALNOG PONA/ANJA O pitanjima uzronosti kriminalnog ponaanja mo2emo sresti jo u raspravama Platona i "ristotela. .apredak nauke doveo je do diferenciranja kriminogeni- faktora na neposredne uzroke, uslove i povode za kriminalno ponaanje. +efinisanjem ovi- pojmova bavili su se i me1unarodni kriminoloski kongresi, A77 kongres posebnoB. Prema toj definiciji Muzrok je neophodan uslov bez koga se odredjena pojava ne bi manifestovala!. Uslov je stanje koje proizvodi samo prilike i propratne stimulanse. Povod je subjektivnog karaktera i rezultat delovanja spoljasnje situacije na individuu. Prema 5< 7.0U uzrok je ona sila koja svojim delovanjem odre1uje pojavljivanje nove sile, uzrok proizvodi posledicu i neop-odno joj pret-odi. 9injenica je da nema pojave bez uzroka, nema posledice koja nema svoju vezu sa nekim od pred-odni- inilaca-uzroka. /ez utvr1ivanja ti- pret-odni- inilaca, te veze, kriminalitet se ne mo2e objasniti.Kriminolozi su prete2no saglasni da postoje, objektivni i subjektivni uzroci kriminaliteta. ;e1utim, prilikom podele na neposredne i posredne, veoma se teko uoavaju

C*

razlike me1u njima. Pod faktorima uzronosti uzimaju se objektivno merljivi elementi sa egzaktnim dovo1enjem u vezu sa posledicama pojedini- oblika kriminaliteta. Problem u kriminologiji je u tome to iz mnotva inilaca koji uslovljavaju delikt treba izdvojiti stvarni uzrok . Uzrocnost je odlucujuci faktor, odnosno objektivna i kauzalna veza izme1u nekog stanja i posledica. o mogu biti cinioci socijalnog i licnog karaktera, materijalno stanje6 porodine prilike6 kriza razdoblja6 pojava alko-olizma i narkomanije6 socijalni i kulturni sukobi, kao i faktori vezani za subjektivna svojstva linosti. .ji-ova veza je uslovljena jer je delikventno ponaanje uticaj socijalni- faktora, naje(e povezan sa unutranjim svojstvima. :ude(i po tome kriminalitet je pojava koja se javlja kao posledica delovanja mnogobrojniuzroka, ona je slozen proces interakcije mnogobrojni- elemenata bioloske, psi-oloske i socijalne prirode. 35. USLO)I I PO)ODI KAO KRIMINOGENI FAKTORI Kriminalni delikt je slo2ena pojava da bi se mogla objasniti samo uzrokom i posledicom. 7zme1u ta dva elementa postoji itav niz uticajni- okolnosti koje nazivamo kriminogenim uslovima. U&"ovi' Uslovi su cinioci koji oblikuju posledicu, ali nisu u mogucnosti i da je proizvedu. Oni omogu(avaju lake izvrenje kriminalne radnje. Uslovi se pojavljuju kao dopunski faktor, koji podstrekava, omogu(ava ili olakava vrstu deliktnog ponaanja. ;ogu se odnositi na mesto, vreme, nain i sredstva izvrenja krivinog dela Anajpogodnije mesto, doba dana,vremenske prilike, najefikasniji nain i sredstvo i slB. U najoptijem smislu u uslove spadaju, neefikasnost organa krivinog gonjenja6 neadekvatne sudske sankcije6 nedovoljna organizacija i zatita imovine6 poznavanje neki- vetina, raspolaganje sredstvima za izvrenje krivini- radnji i sl. Povo+i' 7za uzroka uz odre1eni uslov, do posledice delikta neposredno postoji povod. Uzroci i uslovi su odluuju(i inioci uticaja za nastanak pojave. ;e1utim, za izazvanu pojavu potreban je i dodatni faktor-povod .Povodi su dodatni uslov za nastanak pojave. o su one injenice koje pri postojanju uzroka i uslova ine podsticaj- dodatni stimulans, za odluku. .aje(e zavisi od linosti izvrioca. ;ogu biti raznovrsni, u sustini su to svi oni trenutni motivi u odluci da se izvrsi krivicno delo. FAKTORI LI-NOSTI ,7. DELIK)ENTNA LI1NOST Unatrasnji Asubjektivno-endogeniB faktori su veoma bitni, pored spoljni- koji nisu dovoljni da se moze objasniti pojava ili pojedini oblici kriminaliteta, a posebno ne nji-ovi izvrsioci ) licnost delikventa. :ubjekat izvrsenja delikta je uvek covek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osecanjima, motivima, ciljevima i interesima.svaki covek se radja sa nekim biopsi-oloskim svojstvima. >entralno pitanje kriminologije, posebno kriminalne etiologije je da li postoji razlika izme1u delikventne i nedilkventne linosti. Po tom pitanju dominaruja dva s-vatanja, $. polazi se od toga da ne postoje nikakve bioloke i psi-oloke razlike izme1u delikvenata i nedelikvenata, to bi znailo da delikventna linost kao takva i ne postoji.

CE

C. prete2no s-vatanje polazi od stavova da je delikventna linost devijantna, bioloki abnormalna, osoba poreme(ene psi-ike strukture. Prve ideje o delikventu - zloincu datiraju od antiki- mislilaca. Prva nauna s-vatanja i pokuaj studioznog izuavanja delikventne linosti vezuju se za antropoloku kolu i 4ombroza i frenoloske studije o uslovljenosti karaktera s izgledom lica i konstitucijom lobanje. Prema savremenim s-vatanjima linost delikventa ine posebnosti ili neki drugi elementi bioloke, psi-oloke, psi-opatoloke i drutvene determinacije. .auna istra2ivanja koja su vezana za bioloke pristupe delikventnu osobu vide kao linost koja ima specifine telesne degenerativne karakteristike, bilo konstitucionalni- specifinosti, endokrini- i -romozomskiaberacija, genetski- predispozicija i uro1eni- sklonosti, bilo rasni- predispozicija. Pristupi psi-oloske orijentacije delikventnu linost vide kao osobu koja je ispod proseene inteligencije, koja ima nizak prag frustracione tolerancije6 psi-oanalitiari i- vide kao osobe sa poreme(enim nagonima6 bi-evioristi kao linosti koje su formirane u procesu socijalnog uenja6 individualna psi-ologija i- vidi kao osobe koje su iskompleksirane. =rlo esto je delikventna linost definisana poreme(ajima duevnog stanja i nervnog sistema. ,1. OPASNO STANJE DELIK)ENTNE LI1NOSTI FUKO smatra da je nauka od poetka razvoja pribegavala izuavanju zloinaca, preko zloina i iznad njega to se opravdavalo dvostrukim interesom. Postoje li individue koje su uro1eno opasneS .a osnovu koji- znakova se one mogu prepoznati i kako bi trebalo reagovati na nji-ovo prisustvoS .a=7 kongresu kriminologa u ;adridu $'&L godine definitivno je uveden pojam kriminalna licnost. eoriju kriminalne licnosti izlozio je PINATEL. Kriminalnu licnost cini centralno jezgro i varijante. >entralno jezgro obu-vata crte licnosti. Opasno stanje je latentno stanje sklonosti kriminalne linosti ka vrenju krivini- dela. P7." <4 polazi od s-vatanja da se ono manifestuje u dva oblika, $.58O.79.O Avrsto i postojano stanje karakteristino za formiranu kriminalnu linost kojim se povremeno stimulie volja permanentne kriminalne karijereB C.7;".<. .O Adefinie pojmom tzv. opteg opasnog stanja kako ga je ustanovio +< 08<3 u smislu krize ili grozniavog stanja, kroz koju prolaze svi prestupnici neposredno pre prelaska na deloB. <;7/747 < je kriminalna sposobnost kao element opasnog stanja linosti. o je pojam iz savremene klinike kriminologije. Ovaj pojam prvobitno je uveo 0"8O3"4O $%&%. i njim je oznaio postojanu i aktivnu izopaenost prestupnika i koliinu zla od koga mo2emo stra-ovati. Prema Pinatelu dijagnoza opasnog stanja moze imati sledece forme, aBkriminalna sposobnost veoma jaka, prilago1enost veoma niska i to je na$vi@i&(%p%n opa&no# &(an$a6 bB kriminalna sposobnost jaka, prilagodljivost vrlo slaba to je o=Ai"$no opa&no &(an$%6 cB kriminalna sposobnost mala, prilagodljivost vrlo slaba i to je &r%+n$% opa&no &(an$% dB kriminalna sposobnost vrlo slaba, prilagodljivost veoma visoka to je "a @i &(%p%n opa&no# &(an$a. Pinatel razlikuje i nadopunu etioloke dijagnoze koja mo2e imati slede(e forme, aB jak bioloki uticaj u kombinaciji sa jakim drutvenim uticajem i to predstavlja *roniBno opa&no &(an$%C

CG

bB jak bioloki uticaj sa slabim drutvenim uticajem to je #raniBni9 !ar#ina"ni &">Ba$ opa&no# &(an$a cB slab bioloki uticaj sa slabim drutvenim uticajem to je %pi=o+ni &">Ba$ opa&no# &(an$a. Abitno, dobro nauitiB. ,2. KLINI1KE METODE U DIJAGNOSTI-I KRIMINALNE LI1NOSTI Klinini ili nauni metodi u dijagnostici kriminalne linosti zasnovani su na odre1enim saznanjima,aB kriminoloke ekspertize i socijalne anamneze6 bBkriminoloke dijagnoze i prognoze koja se odnosi na pojedinane sluajeve vetaenja optu2eni- ili osu1eni- lica u naunom postupku opservacije i ispitivanja linosti. K87;7.O4O@K" <K:P<8 7F" je nauna metoda ispitivanja linosti delikvenata. 8adi procenjivanja budu(eg ponaanja, odre1ivanja adekvatne sankcije i tretmana za resocijalizaciju. .ju obavlja grupa strunjaka specijalista iz pojedini- oblasti )psi-olozi, psi-ijatri, socijalni radnici, za potrebe sudijskog postupka ili prevaspitanja. Kriminoloka ekspertiza se radi naosnovu, aB mediko-psi-olokog ispitivanja i bB socijalne anamneze. Mediko-psiholoko izuavanje odnosi se na izuavanje linosti, a socijalna anamneza se odnosi na sagledavanje i objanjenje uticaja ekonomski-, socijalni- i porodini- prilika na linost. Ova metoda je veoma va2na i primenjiva kod, utvr1ivanja uraunljivosti, stepena odgovornosti,individualizacije kazne i tretmana re-abilitacije i prevencije. K87;7.O4O@K" +7?"0.OF" se radi na osnovu kriminoloke ekspertize, a u pitanju je klinika metoda utvr1ivanja stepena opasnosti delikventa. Kriminoloka dijagnoza se odvija kroz tri faze, utvr1ivanje kriminalne sposobnosti ili temibiliteta6 stepena drutvene neprilago1enosti i dijagnoze opasnog stanja koje se dobija sintezom dva pred-odna postupka. K87;7.O4O@K" P8O0.OF" je tre(a faza u prouavanju linosti osu1enika koja podrazumeva predvi1anja budu(eg ponaanja delikventa. Ona se radi na osnovu kriminoloke ekspertize za potrebe, odre1ivanja krivine sankcije optu2enom i tretmana resocijalizacije u odgovaraju(im kazneno-popravnim ustanovama. .ajpotpunija kriminoloka prognoza je ona koja je izvedena klinikim postupkom. 6IOLO/KI FAKTORI ,3. ORGANSKE DETERMINANTE /ioloki faktori predstavljaju kriminogene inioce koji su definisani prvenstveno u kriminolokim teorijama bioloke i antropoloke orijentacije. U bioloke faktore spadaju, organske determinante, nasle1e, uro1eni faktori i antropoloki faktori. O80".:K< +< <8;7.". < K"O K87;7.O0<.7 3"K O87 Organske determinante su kriminogeni faktori koji su uslovljeni organskim poreme(ajima. u su u pitanju endogeni faktori koji se u nekim teorijama smatraju bitnim uzronicima kriminaliteta. U antropolokoj teoriji organske determinante se tretiraju kao konstitucionalne anomalije. Organske poreme(aje ine patogene promene u psi-osomatskom sistemu, koje su nastale kao posledica anomalija u fiziolokim funkcijama organizma ili negativnim spoljnim uticajima. U prvu grupu spadaju maloletna lica sa poreme(ajima u smislu bolesti ili povreda, koje su nastale u toku ro1enja ili ranoj mladosti. akva stanja su uzrok nepravilnog razvoja linosti to dovodi do stepena psi-ike nezrelosti, sa slabom kontrolom impulsa, plitkosti ose(anja,

C&

niske frustracije i afektivne tolerancije, koji i- ine potencijalnim delikventima. U ovu grupu spadaju i sluajevi posledica genetski- svojstava poreme(aja u funkcionisanju endokrini2lezda ili zakasnelog puberteta. U drugu grupu spadaju promene nastale usled bolesti, zaraze, zaga1enosti okoline ili fizikim traumama. ,,. NASLEDJE .asledje predstavlja prenoenje osobina 2ivi- bi(a sa predaka na potomstvo. Poslednji- godina nasle1e predstavlja preokupaciju nauke. Fa kriminologiju je bitno genetsko nasle1e koje se ispoljava u biolokim karakteristikama definisanim u, -romozomima, genima, ribonukleinskim kiselinama ) +.K.Kombinacija gena jednog roditelja sa genima drugog roditelja zove se 0<.O 7P, a spoljanji izgled nezavisno od genetskog sastava linosti zove se 3<.O 7P. 0enetsko nasledje se odnosi na, pojedinca, etniku celinu ili ljudsku vrstu. Kriminolozi druge polovine $'-og veka ve(inom su priznavali <O87?U .":4<J" kao nauno validnu. U savremenim uslovima ona je osporavana i svodi se na istra2ivanja koja se vre , na primerima blizanaca i u oblasti genetski- svojstava predaka i potomaka delikventni- porodica. .a osnovu novi- istra2ivanja jednojajani- i dvojajani- blizanaca dolo se do zakljuaka koji ukazuju na znacajan uticaj gena na svaku od dimenzija psi-opatije kao i da se ve(ina jednojajani- i dvojajani- blizanaca ponaaju pod uticajem genetske uslovljenosti. Psi-opatske osobine postoje i pre dostizanja perioda adolescencije i u velikoj meri zavise od genetski- faktora. ;o2e se zakljuiti da je uticaj nasle1a na ljudsko ponaanje pa i delikventno ponaanje veoma znaajno, a esto i presudno. Pored ovog veoma je znaajan uticaj okoline koji u skoro polovini sluajeva ima presudan uticaj. ,0. URO8ENI FAKTORI Urodjeni faktori su vrsta subjektivni- svojstava linosti kriminogeni- znaaja koji su delom bioloke, a delom psi-oloke karakteristike u tipologiji delikvenata. U nauci su podeljena miljenja da li postoji tip delikventne linosti sa uro1enim svojstvima. eorije koje pri-vataju postojanje takvog tipa polaze od bioloki- karakteristini- abnormalnosti ili psi-iki- poreme(aja. Po MORELU, delikvent je linost karakteristini- uro1eni- svojstava mentalne i antropoloke degeneracije. FROJD ) delikvent je licnost kojom diriguju instinkti.:avremena nauna misao eliminisala je vrednost bioloki- teorija o tipu uro1enog zloinca, posebni- biokonstitucionalni- karakteristika, ali ne sasvim i teoriju o uro1enim sklonostima. ,2. ANTROPOLO/KI FAKTORI "ntropoloski faktori su jedan od tipova kriminogeni- svojstava linosti. FERI je antropoloke faktore podelio u tri grupe, aB or#an& > on&(i(>ci$> Bov% a ) sve organske anomalije i telesne osobine-anomalije lobanje, mozga i slino6 bB p&i*iB > on&(i(>ci$> ) sve devijacije inteligencije, emocija, ose(aja i cB "iBna &vo$&(va ) bioloki uslovi rase, pola, doba, gra1ansko stanje, obrazovanje i vaspitanje.

C%

PSIHOLO/KI FAKTORI Psi-oloki faktori su subjektivni faktori u psi-olokom smislu, oni su individualna obele2ja linosti koji se manifestuju u karakteru, inteligenciji, emocijama, motivima i drugim svojstvim alinosti. Ovi faktori su te2e merljivi, deluju kumulativno i nije i- mogu(e odvojeno posmatrati.=a2nost psi-oloki- faktora je u tome to je svaka individua razliito reaguje na spoljne podsticaje. ,3. PSIHOSTRUKTURA I DELIK)EN-IJA Psi-olosku strukturu ini organizacija psi-iki- osobina linosti. Psi-ostruktura deluje kao celina uzajamni- uticaja i uslovljavaju razliita reagovanja linosti na spoljne nadra2aje. 8eagovanja mogu biti u granicama drutveno pri-vatljivi-, ali i asocijalni-, antisocijalni- i delikventni- ponaanja. 8azliita reagovanja ljudi u odnosu na iste socijalne uslove posledica su pored ostalog i razliite psi-oloke strukture linosti koja te uslove na razliite naine do2ivljava. Prilikom razmatranja odnosa psi-ostrukture licnosti i delikvencije postoje dva s-vatanja, $. ne postoje posebne delikventne licnosti s posebnom psi-ostrukturom C. smatra da postoje posebni tipovi psi-ostrukture delikvenata. Kada je u pitanju maloletnicka delikvencija, maloletnici se razlikuju od normalne populacije po znatno vecem stepenu neuroticizma i psi-oticizma, vecem stepenu ekstraverzije, emocionalnosti i emocionalne nezrelosti. /ez obzira na razlicite pristupe i sto se ne mogu selektirati tipovi delikvenata po posebnim psi-o i bio identifikacionim kriterijumima, oni se od ostali- osoba razlikuju po individualnim psi-ickim svojstvima, koja i- samo u nekim slucajevima navodi na delikventnu radnju, ali nisu dominantan uzrok delikvencije. 7stra2ivai razliciti- struni- profila su u vie sluajeva pokuavali da dovedu u vezu odre1ena psi-ika svojstva i delikvenciju. AJ.ENK veruje da je delikvencija karakteristicna za ekstravertni temperament licnosti, za osobe siromasne prilagodjenosti i sporipsi-omotoricki- reakcija. :avremena nauka je odbacivala ova s-vatanja jer nije dola do jedinstvenog psi-olokog tipa delikvenata. ;nogobrojni pokuaji posebno u starijoj literaturi nisu doli do dokaza o postojanju tzv.kriminalne psi-e, jer nijedan od faktora psi-ostrukture linosti kod delikvenata nije nepoznat ali su manje-vise neke od osobina prisutnije u pojedinim vrstama delikata, posebno kada su u pitanju profesionalni delikventi ili zlocinci iz strasti. Psi-ostruktura slucajni- krivaca ni malo se ne razlikuje od populacije presocijalnog ponasanja. ,4. SKLONOSTI I NA)IKE KAO KRIMINALNA DISPO.I-IJA :K4O.O: kao kriminalna dispozicija u optem smislu je nagonska reakcija, ljubav prema neemu, naklonost. :klonost je faktor uzronosti u smislu uro1ene dispozicije ili steene navike ka kriminalnom ponaanju. :klonost kod oveka pod uticajem isti- uslova ima za posledicu iste odgovore odnosno stvara naviku. .asuprot korisnim postoje i negativne sklonosti. :klonosti u psi-olokom smislu mogu biti tendencije uro1ene prirode, kao posledica odre12eni- karakterni- crta linosti, teperamenta i emocija, ali se one pod uticajem socioloki- faktora i procesa socijalizacije vremenom pretvaraju u moralne, kulturne i druge navike. U sluajevima odgovaraju(i- drutveni- uslova i vaspitni- faktora uticaja kroz

C'

porodicu, kolu i okolinu te predispozicije ma koliko bile intenzivne ne moraju se pretvoriti u kriminalne sklonosti. :uprotno (e se dogoditi ukoliko izostane proces socijalizacije jer (e tada negativni uticaji uticati da se kod linosti razviju kriminalne sklonosti, a samim tim i navike. U kojoj meri ce kriminalna reakcija biti izrazena zavisi od dva faktora, $. intenziteta sklonosti C. intenziteta socijalnog izazova Ukoliko je intenzivitet kriminalne sklonosti tzv-temibilitet jai, bezazleni socijalni podsticaji dove(e do prestupnike reakcije i obratno. Osobine sklonosti i navika karakteristini su za delikventne recidiviste. Upravo zato su sklonosti i navike najizra2enije kod delikvenata nasilja,seksualni- i imovinski- delikata, dakle tamo gde je pojava povrata najizra2enija. ."=7K", stecen uslovni refleR delikventovog ponasanja stice se u pogodnim socijalnim uslovima. 7zvrsilackr.dela postaje robotiziran u ponasanju. Postoje dva objasnjenja, $. GIJOM ) navika intenzivira sa ponavljanjem postupka C. TORDIKO) zakon ) navika se formira sa motivom i interesom za cinjenje dela KATLE < kriminalna sklonost ponasanja proizilazi iz psi-opatoloski- poremecaja, koje imaju odredjeni karakteri licnosti sa niskim pragom otpornosti za spoljne uticaje. ,5. POJAM KARAKTERA I KRIMINALNE SKLONOSTI :klonost za vrenje kriminalni- radnji mnogi vezuju za karakter, odnosno prirodu i narav linosti.K"8"K <8 je kompleks moralni-, voljni-, lini- osobina, sklonosti ka odre1enoj vrsti raspolo2enja i ponaanja oveka-preduzimljivost, odlunost, doslednost i slino, koje ga bitno i trajno Aod ro1enjaB, odlikuju i razlikuju od drugi-. Karakter osim moralni- osobina-potenja, sebinosti,skromnosti, savesnosti, -rabrosti, kukaviluka i slino, obu-vata i voljne osobine-doslednost,upornost, energinost i dr. Procenjivanje karaktera je od znaaja kako sa kriminolokog tako i sa krivinopravnog aspekta, posebno pri utvr1ivanju motiva delikventnog ponaanja. :klonost ka delikventnom ponaanju imaju oni karakteri sa crtama linosti koji nisu u stanju dovoljne otpornosti prema spoljnim, egzogenim iniocima i podle2u uticajima ti- faktora ili sredine u delikventnom smeru. :vaka linost je svakodnevno pod dejstvom pozitivni- i negativni- uticaja,a koji (e uticaj na odre1enu linost preovladati zavisi od njegove psi-ostrukture. 4inosti na ije osobine jai uticaj imaju negativni faktori ispoljavaju razne oblike delikventnog ili devijantnog ponaanja. 4inosti kod koji- postoji uska veza izme1u psi-oloke strukture i delikta, smatraju se sklonim delikventnosti. u su u pitanju osobe negativni- karakterni- crta, agresivnosti, impulsivnosti, malicioznoznosti, egoizma, osobe deprimirane prirode i dr. 07. AGRESI)NOST I KRIMINALNA SKLONOST U najznaajnije patoloke crte karaktera spada "08<:7=.O: . "gresivnost je uro1eno svojstvo oveka, a u teorijskom smislu je sklonost nasrtljivosti, tendencija da se silom ili drugim oblicima fizike i psi-ike prinude reavaju konflikti sa drugim ili sa sobom AautoagresijaB. Predstavlja urodjeno svojstvo coveka."gresivnost se smatra dispozicijom delikventnosti kod povratnika i profesionalni- kriminalaca. :vrstava se u uzroke te2i- oblika socijalne destrukcije, pojava delikata nasilja, akcidentnog kriminaliteta, seksualni- delikata i samoubistva. "gresivno ponasanje moze biti korisno Aupornost, istrajnost...B i stetno Apovredjivanje prava drugoga ili nanosenje neke materijalne steteB.

DL

Osoba koja je sklona agresivnosti u teoriji seoznaava kao agresivna linost.U pitanju je netolerantna, nasrtljiva osoba, sklona konfliktima i reavanju sporova nasiljem i silom. ;anifestuje se antisocijalnim poreme(ajima linosti koja poseduje neurotina svojstva, sa jakim osecanjem sopstvene nesigurnosti. +ruga karakteristina patogena crta linosti, veoma bliska agresivnosti, je 7;PU4:7=.O: . Ona predstavlja sklonost afektivnim, usiljenim, nerazumnim i neobuzdanim postupcima, ve(im delom su nezavisni od svesti, volje i mogu(nosti kontrole. 7mpulsivnost predstavlja posledicu nekontrolisanog delovanja instinkta, odnosno superiornosti 7+" nad <0O; i :UP<8<0O;. 7mpulisivne osobe su razdra2ljive, sklone su naglim postupcima i agresiji,tuama, sva1ama, uvredama i drugim vidovima fizikog nasilja. 01. EGOI.AM I EGO-ENTRI1NOST KAO KRIMINALNE PREDISPO.I-IJE Ovo su tako1e negativne karakterne osobine i svojstva linosti koja mogu imati kriminogeno svojstvo. E#oi=a! se ispoljava kod oveka u samo2ivosti, motivacionoj orijentaciji usmerenoj prvenstveno prema sebi. Osoba takvog karaktera u ponaanju rukovo1ena je sopstvenim interesima, sebino(u i neose(ajno(u za druge. .arocito je karakteristican za imovinske delikte, privredni i organizovani kriminalitet. >esto je vezan i za druge negativne emocionalne osobine licnosti kao sto su zavist, ljubomora sujeta, karijerizam...<goizam spada u karakterne osobine velikog broja delikvenata, a kao kriminogeni faktor u najsna2nije motivacione determinante. E#oc%n(ricno&( je karakterna crta i asocijalna osobina ljudi, sklonost oveka da svojim ponaanjem u sredini, stavlja u centar pa2nje sebe i svoje interese. <gocentrik ima iskrivljenu sliku o sopstvenoj veliini, sujetan je i osetljiv, sklon je sukobima o tome kako njegovu linost vrednuju drugi. <gocentrine linosti su nestrpljive, netolerantne, autoritarne, dvoline, podle i despotske naravi. Ponositost egocentrika je uvek usmerena na nepostovanje drugi-. 02. MALI-IO.NOST I KRIMINALNA SKLONOST ;alicioznost cini jednu od bitni- delikventni- tendencija u karakteru linosti. U optem smislu malicioznost se manifestuje kao podmuklost, sujeta, zluradost i pakost. ;aliciozne osobe poseduju crte egoizma i egocentrinosti, bezose(ajnosti i rigidnosti. Ove osobine mogu biti uro1ene, ali se mogu i sticati pod uticajem socijalni- uslova. akve linosti u izvrenju delikta nasilja imaju osvetniki sindrom, mogu biti veoma surove u postupcima i2ivljavanja na 2rtvi. U osnovi malicioznosti nalazi se crta zavisti koja povremeno prelazi u ose(anje mr2nje. Osobe koje poseduju ova svojstva sklone su da bez linog interesa, smiljaju i ine podmukle radnje kako bi drugima naneli tetu. 8azlozi za ovakve postupke za okolinu nisu poznati i neobjanjivi su pa se kao takvi tumae kao obest, pakost i destrukcija radi destrukcije. :ujetna osoba zbog emocionalne i socijalne nezrelosti kroz 2ivot reaguje primitivno, neodgovorno, nerazumno inesvesno i vremenom postaje potpun rob svog velikog ega.

D$

03. DEPRI)A-IONI FAKTORI DELIK)EN-IJE +eprivacija predstavlja jednu od osobina linosti koja je u osnovi ini asocijalnom i u ve(oj ili manjoj meri devijantnom. U optem znaenju deprivacija predstavlja liavanje ili gubitak sar2aja ili dra2i koje su nu2ne za zadovoljenje potreba .aje(e se radi o socijalnoj deprivaciji koja iskljuivo nastaje usled iskljuenja oveka iz drutveni- odnosa, to je karakteristino za decu odraslu po domovima ili one koji su bili osu1ivani. akva linost je prinu1ena da se odrie ustaljeni- obiaja ponaanja i postaje podlo2na pritiscima raznineformalni- grupa.. Uzroke deprivacije treba tra2iti u drutvenoj degradaciji , ose(aju odbaenosti drutvene sredine i nemogu(nosti ostvarenja motiva i potreba stanja koja su tipina za osu1ena lica. +elikventno ponaanje uslovljeno deprivacijom, javlja se kao neposredna posledica nagomilani- frustracija ije pra2njenje mo2e izazvati kompezacione reakcije koje su izra2ene u nekom kriminalnom ili drugom devijantnom aktu.3rustracione reakcije se obino manifestuju u negativnom smeru koji je u formi razdra2ljivosti,netrpeljivosti, agresiji, regresiji, fiksacijama i slino. :ve ove okolnosti uticu da se osoba zatvara u sebe i da neprestano bude u sukobu sa strogim normama rezima zivota. Osnovni oblici deprivacije javljaju se u vidu deprivacije slobode, sigurnosti, -etroseksualniodnosa, mogu(nostisticanja materijalni- dobara, zadovoljavanja du-ovni- i kulturni- potreba. 0,. INTELIGEN-IJA I KRIMINALNA ORIJENTA-IJA 7nteligencija u najoptijem smislu podrazumeva bistrinu uma. U psi-ologiji pod ovim pojmom imaju na umu kapaciteti i sposobnost samostalnog miljenja,razumevanja i prosu1ivanja postoje(i- i snala2enja u novim situacijama. 7nteligencija se meri tzv. koeficijentom inteligencije 7Q, a razvoj inteligencije dosti2e se do $G-te godine. :K"4" KO<37>7?<. " 7. <470<.>7?< ?< , 7Q ispod CE je idiotija, 7Q od CE-EL su imbecili, 7Q od EL -&L je debilnost, 7Q od &L-%L je mentalna zaostalost, 7Q od %L-'L je ispod prosene inteligencije, 7Q od 'L-$$L je prosena inteligencija, 7Q od $$L-$CL je visoka inteligencija, 7Q od $CL-$*L su izuzetno obdareni, 7Q preko $*L su genijalne linosti. 7nteligencija ima uticaja na delikventno ponasanje licnosti. 7spodprosecna inteligencija neposredno utice na otezan proces socijalizacije licnosti, na sporo i otezano obrazovanje, sto ima za posledicu nedostatak strucnosti, pa to sve dovodi do cinjenja delikata Aimovinski deliktiB. 7znadprosecna inteligencija se ogleda u prevenciji kriminaliteta. Ovakva lica su u manjoj meri u kriminalnoj populaciji, medjutim takve osobe su i sposobnije da prikriju vrsenja i tragove kr.dela. .ajcesce su vezana za izvrsenje kr.dela uslovljeni- poznavanjem strucni- znanja Akompjuterski, privredni kriminalitetB, ali i neki- vestina u deliktima nasilja, odnosno sposobnosti komunikacije i manipulacije Akr.dela korupcijeB

DC

00. KRIMINOGENI .NA1AJ EMO-IJA <mocije se definisu kao subjektivni do2ivljaj prema stvarima, ljudima, doga1ajima i linim postupcima. U optem smislu emocije ine ose(anja, ljudske reakcije u vidu afekata,raspolo2enja i strasti na neko zbivanje, osetljivost oveka, uzbu1ena strana organizma,uzrujanosti. Prate i- odredjene fizioloske promene, karakteristican subjektivni dozivljaj zadovoljstva ili nelagodnosti. U kriminologiji stanjem emocijaobjasnjavaju se nestabilnostilicnosti u ponasanju..ekada su prisutne emocionalne blokade, a nekada su emocije prejake - afekti. ;nogi kriminolozi povezuju stanje emotivne nestabilnosti i kriminaliteta. <mocionalna nestabilnost je u uskoj vezi sa emocionalnoj poreme(eno(u. .auna istra2ivanja ukazuju na to da su emocionalni poreme(aji izra2eniji kod delikvenata nego kod nedelikventne populacije. +elikvencija dece i maloletnika se najve(im delom vezuje za faktor eemotivniporeme(aja. Emocionalno labilna licnost je tip licnosti definisan negativnim odredjenjem emocionalnog stanja. akva licnost je nesigurna, lako se uzbudjuje, brzo menja raspolozenja, sklona mrznji, ljubomori, zavisti..... Emocionalno poremeceni delikvent tip delikventne strukture licnosti odredjen psi-ickim stanjem emotivne stabilnosti. U pitanju su maloletne osobe sa neuroticnim i psi-otickim nacinima reagovanja. e reakcije nastaju u ranoj mladosti. 02. TEMPERAMENT emperament je prete2no uro1ena osobina linosti koji oznaava emocionalni nain reagovanja pojedinaca, brzinu, snagu i trajanje oseanja, kao i vrstu dominantnog emocionalnog tona-prijatnost ili neprijatnost. Po HIPOKRATU 7 GALENU postoji etiri tipa temperamenta,KO4<879K7, :".0=7.79K7, 34<0;" 79K7 7 ;<4".5O479K7. $..ajskloniji devijantnom ponaanju su KO4<87>7 ,oni su osobe koji imaju nagle i sna2ne reakcije, lako se uzbu1uju,emocije su im visokog intenziteta. Kolerici se brzo odluuju na akciju i veoma esto se uzbu1uju, podlo2ni su neurotinim promenama, emocionalno su osetljivi, eksplozivni su u reakcijama, skloni su afektnim reakcijama i agresivnom ponaanju. C.:".0=7.7>7su osobe kod koji- preovla1uju ose(anja nad razumom, vrlo brzo formiraju miljenje i donose odluke. :angvinik brzo reaguje ali mu ose(anja nisu jaka i ne traju dugo. /rzo prelazi iz loeg u dobro raspolo2enje, a obino je vedar. Podle2u uticaju okoline i podsticanju na nerazumne postupke. D.34<0;" 7>7 su najodmereniji, emocionalno najstabilniji i najotporniji frustracionim izazovima i uticaju okoline na kriminalnu reakciju. *.;<4".5O47K retko reaguje, a kada reaguje onda su ose(anja vrlo intenzivna i dugo traju. 03. MOTI)A-IJA ;otivi u sistematizaciji kriminogeni- faktora zauzimaju znaajno mesto subjektivniinilaca uzronosti delikvencije. ;otivi su racionalni postupci i ni jedno ljudsko ponaanje, izuzev kod duevni- bolesnika i nesvesnog ne-ata, nije izvan izvesnog motiva i cilja. ;otivi su svesne pobude koje linost, pod odre1enim socijalnim uslovima, podstiu na postizanje nekog interesa.

DD

)ODINELID smatra da na kriminogeno ponaanje utie vie tzv. snop motiva.Prema njemu, uinilac je taj koji sebi postavlja cilj, on je taj koji 2eli da se taj cilj ostvari izvrenjem kr.dela, a na rezultat utiu bar tri inioca, konkretna okolina, odnos s njom i 2ivotni stav Apredstavai ose(anjaB. .ekada kriminalnom aktu mo2e pred-oditi jedan, a nekada u sticaju i vie motiva, na primer uz ljubomoru i uvreda ili osveta i slino. PIKULSKI razlikuje * nivoa motivacioni- procesa, $.prvi obu-vata znanje , inteligenciju, misljenje, sklonosti, temperament... C.drugi predstavlja potrebe i mogucnosti nji-ovog zadovoljavanja D.motivi u konkretnom zadovoljavanju potreba *.intelektualno konstruisanje prestupnickog ponasanja .)ONARE)I- motive deli na, ) kompezacione - uslovljene otklanjanjem inferiornosti ) motive iz zelje za osvetom ) motive inspirisane potrebom odrzavanja statusa ) motive sa odsustvom moralne snage u iskusenjima koja i- mame 04. UTI-AJ MOTI)A NA NEPOSREDNU KRIMINALNU DELATNOST U vecini slucajeva motivi delikventne i nedelikventne osobe se ne razlikuju. 8azlika je samo u nacinu legalnosti ostvarivanja. ;otivi igraju znacajnu ulogu u fazama predkriminalnog postupka. Oni nastaju kao lancana karika u procesu zadovoljavanja potreba i ostvarenja cilja. ;otivacione reakciju su uslovljene kako unutrasnjim tako i socijalnim ciniocima. ;otiv je sadr2an u psi-ikom odnosu izvrioca prema delu, ote(enom i 2rtvi. U nekim sluajevima motivi su isto kriminalni, a u nekim ne a da za posledicu imaju krivino delo. U krivinopravnom smislu, motiv mo2e biti privilegovana okolnost ili kvalifikatorno obele2je krivinog dela. :vaka faza izvrenja kr.dela motivisana je nekim ciljem i interesom, od pripremni- radnji, toka izvrenja do prikrivanja tragova. U svojoj kriminalnoj orijentacijij licnost stimulisu ili ogranicavaju, tradicionalne vrednosti, moralna s-vatanja...Otuda motiv nije .kriminogena konstanta vec dinamicka psi-oloska kategorija, proces u kome jedni motivi nastaju, drugi nestaju, jedni jacaju, drugi slabe. Poseban znacaj imaju tzv. utilitarni motiiv. 05. PSIHOPATOLOSKI FAKTORI Psi-opatoloski faktori spadaju u unutrasnje poremecaje. U kriminoloskim teorijama vlada misljenje da psi-icki poremecaji uticu na devijantna ili teze oblike delikventnog ponasanja Aposredno ili neposrednoB. Pojam patoloske licnostiutvrdjen je opstim osobinama normalne licnosti koju cine, emocionalna, intelektualna i socijalna zrelost. Pojam nenormalnosti cinila bi negativna definicija. 7strazivanja pokazuju da su psi-opatoloski faktori licnosti mnogo zastupljeniji u delikventnoj populaciji, nego u normalnoj. : obzirom na vrstu i tezinu psi-icki- poremecaja, izvrsena je ;edjunarodna klasifikacija bolesti na,

D*

aB dusevne poremecaje Adusevna zaostalost i dusevne oblastiB bB neuroticne poremecaje cB poremecaje licnosti 27. DU/E)NI POREMEDAJI o su tezi defekti psi-icki- finkcija u sferi svesti, misljenja, opazanja, inteligencije, emocija i raspolozenja. 7spoljavaju se u poremecajima nagona, osecajnosti, pamcenja, rasudjivanja, delovanja. Uzroci koji dovode do toga mogu biti, $. organski Aunutrasnji - nasledje, oboljenja endokrini- zlezda6 i spoljasnji - povrede, oboljenja glave, psi-icki stresovi, intoksikacijaB C. konfliktni drustveni odnosi, dezorganizacija, anomija, izolacija ;anifestuju se kao privremeno ili stalno psi-opatolosko stanje. 8azlikuju se dva osnovna oblika dusevni- poremecaja, $. dusevna zaostalost Amentalna retardiranost, oligofrenijaB C. psi-oticna stanja Adusevna bolestB 21. DUSE)NA .AOSTALOST =id psi-ickog poremecaja koji se ogleda u ogranicenosti dusevnog razvoja AologofrenijaB. 8azlikujemo tri stepena dusevne zaostalosti, $. idiotija Anajvisi stepenB C. imbecilnost Asrednji stepen umne bespomocnostiB D. debilnost Alaksi stepen umne slabostiB ;entalna zaostalost utice na mogucnost znacaja kritickog s-vatanja sopstveni- postupaka i nji-ovi- posledica. =8<: < 1. +%Ai"no&(9 laksi oblik intelektualne defektnosti, predstavlja mentalnu zaostalost osobe ciji je 7Q od EL do &L. takva osoba ima mentalnu sposobnost deteta izmedju % i $C godina.debilne osobe su najvise zastupljene u delikvenciji. o je zbog nji-ove zelje za isticanjem i samoodbranom od neprikladne reakcije okoline na nji-ovo dusevno stanje. Oni su rigidni, emocionalno labilni, cesto gube moc rasudjivanja, koja je i onako smanjena, narocito u stanju alko-olisanosti, afekata i u konfliktim situacijama. 2. i!A%ci"no&(9 srednji oblik dusevne zaostalosti. u spadaju osobe sa 7Q od CE do *', kod odrasle osobe to podrazumeva nivo mentalni- sposobnosti deteta od C do & godina. akve osobe delimicno su u stanju da se staraju o sebi, sugestibilne su, retko sklone bilo kakvoj delikvenciji, ali su cesce zrtve seRualni- delikata. 3. i+io(i$a, najtezi oblik. 7Q ispod DL. uzroci su genetskog nasledja, bolesti roditelja ili teskiostecenja mozga prilikom rodjenja. Ponasanje im je nagonsko, uz dozu agresivnosti, u praksi skoro nepoznati kao izvrsioci kr.dela. 22. PSIHOTI-NA STANJA Psi-oze su najtezi oblici poremecaja mentalni- funkcija - dusevni- oboljenja. ;anifestuju se simptomima izobliceni- predstava o stvarnosti u vidu deluzija i -alucinacija, potpune ili ogranicene mogucnosti kontakta licnosti sa realnoscu.

DE

=8: < $.Or#an& % Ademencija, alko-olicarska psi-oza, Korsakovljev sindrom i psi-oze udruzene s organskim poremecajima mozga i drugi- organaB C.F>n ciona"n% Asizofrenija, aktivne psi-oze, paranoidna stanja, epilepsija, manicnodepresivna stanja...B ezi oblici, aE !anicno<+%pr%&ivn% p&i*o=% ) privremeni dusevni poremecaji, manicne ili depresivne prirode Atzv.bipolarni afektivni poremecajiB. ;anija je stanje bolesno povisenog raspolozenja. /olesnik prelazi uobicajenu granicu veselosti, ponasa se euforicno i nagonski. +epresivne psi-oze - poremecaji licnosti u sferi afekata, nagona i volje. 8aspolozenje je tuzno, crne misli. Ovakve osobe su najcesce neuracunljive, jer nisu u stanju da s-vate znacaj svoji- postupaka. AE &i=o?r%ni$a F najteza vrsta mentalni- bolesti. ;anifestuje se u poremecajima misljenja, izvitoperenim logickim reakcijama, cestim -alucinacijama u vidu izdati- naredjenja ili opasnosti od nekoga iz okruzenja.kod ove bolesti inteligencija ostaje ocuvana. :imptomi se dele na pozitivne Asumanute ideje, smetnje, -alucinacijeB i negativne. Postoje afektivni i paranoidni oblici sizofrenije. Poseban oblik je tzv.dvostruka licnost Apsi-opatoloski fenomen kada kod iste individue postoje dva ili vise zasebna, obicno suprostavljena sistema realne i iracionalne svesti i ponasanja. ?edna licnost ne zna da postoji njena druga strana, pri cemu dominira jedna, a povremeno druga. Ovakva lica su sklona seRualnim deliktima i kr.delima nasilja. .ajcesce su neuracunljivi. cE parano$a F vrsta -ronicne psi-oze, koja se usled sumanuti- ideja odlikuje poremecenoscu komunikacije licnosti sa okolinom, bolesnim idejama proganjanja, osecajima ljubomore. 7nteligencija im je ocuvana.ima izrazenu sklonost ka laznom optuzivanju pri cemu je ubedjen u krivicu drugog, sklon je agresiji pri cemu ume da cini teza krivicna dela Auvreda, kleveta, nanosenje teski- telesni- povredaB. Ukoliko je kr.delo posledica sumanuti- ideja, kr.odgovornost moze biti iskljucena, u ostalin slucajevima lica su uracunljiva. +E %pi"%p&i$a F ili padavica je povremena poremecenost svesti, s tendencijama ponavljanja i gubicima prisebnosti u vreme napada. ;oze se javiti u svako doba. Kod ovakvi- osoba se menja karakter uz postepen gubitak inteligencije. :am napad je iznenadan, pracen gubitkom svesti. Ovakve osobe su emocionalno nestabilne, preosetljive, razdrazljive. :kloni su vrsenju delikta ubistva, nanosenje telesni- povreda, podmetanju pozara... 23. POJAM NEUROTI1NE LI-NOSTI I PRESTUPNIKA .eurotini poreme(aji ne spadaju u bolest ve( se radi o jednoj vrsti laki- poreme(aja u sferi volje i motivacije koji- je linost svesna. ;anifestuju se kao fizicke i psi-icke smetnje, sto je posledica emocionalnog konflikta izmedju urodjeni- potreba i nesposobnosti da se one zadovolje u realnom svetu. N%>ro(icna "icno&(. Osobine neuroticne licnosti, - % &(rava#an(no&( i %#oc%n(ricno&( A samorealizacija i isticanje mogu biti propraceni teznjom da se nekome nanese zlo, patnja i bolB - &a!o+%&(r> ci$a Asamooptuzivanje, samoprezir, frustracija, mazo-izamB N%>ro(icni pr%&(>pni < deluje na simbolican nacin da bi zadovoljio nesvesni nagon. .euroticno stanje u kome se nalazi, prestupnik resava vrsenjem kr.dela A kleptomanija, razbojnistva, piromanijaB. Kod nji- se javlja osecaj kriivce, stoga su pogodni za prevaspitanje i re-abilitaciju u kombinaciji sa medicinskim merama.

DG

2,. O6LI-I NEUROTI-NIH POJA)A I PRESTUPNIST)O

)r%&(% n%>ro(icni* por%!%ca$a , anksioznost, fobija, -isterije, opsesivnokompulzivni poremecaj AopsesijaB, depresije. 1. an &io=no&( < vrsta stra-a koji se do2ivljava u vidu strepnja od nekog nastupaju(eg doga1aja ili opasnosti. :tra- ili zastrasenost kod ovi- osoba izaziva osecanje nespremnosti suocavanja sa zivotnim problemima. Osobe su u stalnom stra-u da ce i- neko napasti ili necim ugroziti, stoga cine kr.dela koja mogu biti i posledica smanjene uracunljivosti6 2. *i&(%ri$a - te2i poreme(aj fiziki- ili psi-iki- funkcija izazvani- trenutnim emocionalnim konfliktima. ;anifestuje se u vidu pojacane osetljivosti, nemogucnost samokontrole, glavobolja, napadi besnila. ;oze se javiti i kod normalne i zrele osobe, obicno kao reakcija na produzeni akutni stres. akva osoba za svoje greske prebacuje krivicu na drugoga6 3. ?oAi$a - vrsta poreme(aja koje se ogledaju u potisnutom neurotskom naboju, abnormalnom i bezrazlo2nom ose(aja stra-a od unutranji- stanja ili spoljni- situacija. .ajcesce simbolizuje potisnute impulsivne zelje sa kojima osoba nije u stanju da se suoci. 3obije su vrste patoloskog stra-a pri koje osobe gube samokontrolu. U tom stanju one blokiraju, javlja se panicno stanje A gusenje, ta-ikardija, nesanicaB i neodoljiva potreba za trzenjem pomoci. 3obicna licnost je asocijalna. Postoji vise vrsta fobija ali su najznacajnije androfobija Astrazene od muskarcaB i ksenofobija Astra- od stranacaB6 ,. op&%&i$a < poreme(aj uvidu navale prisilni- misli u svesti. /esmislene ideje koje osoba ne moze lako da odbaci, iako je svesna nji-ove iracionalne prirode6 0. +%pr%&i$a - neugodno stanje pojaanog neraspolo2enja i klonulosti psi-ike i fizike energije kojem se subjekt potpuno preputa. uga je prateci deo naseg zivota, nasuprot njoj kao patolosko stanje javlja se depresija. Ona utice na ponasanje coveka, njegova osecanja i misli. Kod ovog oblika misli su uporne, odluke teske, preokupiranost svojim greskama ili manama. U ekstremnim slucajevima moze se izgubiti dodir sa realnoscu, pri cemu se mogu javiti misli o smrti, samoubistvu ili samopovredjivanju. 20. POJAM I )RSTE POREME-AJA LI-NOSTI Psi-oanaliticari, smatraju da su u osnovi ovi- poremecaja konflikti licnosti, a nji-ova posledica je poremecaj u ponasanju koji se manifestuje psi-opatijama i neurozama. 8odzers ) smatra da su osnovi ovi- poremecaja nesklad izmedju slike pojedinca o sebi i standarda koje su drugi postavili, sto izaziva anksioznost i prati dezorganizaciju licnosti.

Uzroci poreme(aja linosti najverovatnije potiu iz najranijeg detinjstva usled genetskii socijalni- uslova.Poreme(aji linosti mogu imati razliite posledice, kao to su, zloupotreba alko-ola i droga,seksualni poreme(aji, manino-depresivni poreme(aji, opsesivni poreme(aji, depresija, suicidne ideje, porodino nasilje, zlostavljanje dece i drugi oblici nasilja posebno u sluajevima antisocijalnog ponaanja, odnosno psi-opatija. Prema me1unarodnoj klasifikaciji bolesti u poreme(aje linosti spadaju pojave, manije, psi-opatije, afektivnosti, paranoidni-, izofreni- i epileptoidni- poreme(aja.

D&

22. PSIHOPATIJE Psi-opatije ili disocijalni poremecaj licnosti su uro1eni poreme(aji u strukturi, ponaanju i emocionalnom razvoju linosti, posebno tzv. socijalni- emocija, lini- ose(anja i volje. Psi-opate nisu duevno poreme(eni, kod nji- nema defekta inteligencije ni sposobnosti rasu1ivanja, ve( je u pitanju izopaenost u i moralnim nazorima, poimanju socijalninormi,nedostatku volje, motiva i radni- navika, a posebno emotivni- komponenti. Kara (%ri&(i %' .eka istra2ivanja pokazuju da se me1u kriminalcima nalazi $EK psi-opata. Kod psi-opata superego nije formiran, oni su egocentrini, afektivno -ladni, labilnog su raspolo2enja, nepostojane i (udljive prirode, imaju izuzetno neprijateljski odnos prema okolini. <mocionalno nestabilni su i reaguju impulsivno na trenutni motiv, nagonski, prkosno, osvetoljubivo i agresivno. :a krivinog aspekta psi-opate spadaju u uraunljive, smatraju se osobama odgovornim za svoje postupke i samo povremeno mogu dospeti u stanja slina kao kod duevni- bolesnika, odnosno u stanje smanjene uraunljivosti. :kloni su izazivanju delikata nasilja, ubistva, silovanja, razbojnistva, zlostavljanja u porodici i ratnim zlocinima. Ovaj poremecaj je trajan, kod njega nema osecaja krivice, a mere prevaspitanja i resocijalizacije su dosta neuspesne. 23. OSTALI O6LI-I POREME-AJA LI-NOSTI 1. !ani$a F zanesenost i opsednutost idejeom i potrebom. Podrazumeva poviseno ispoljavanje besa, sumanutost, prenaglasenost optimizma, euforicnost. Postoje monomanije Amanija ubistvaB, kleptomanija Amanija kradjeB i piromanije Amanija podmetanja pozaraB. 2. a?% (ivni por%!%ca$i ) prolazni funkcionalni poremecaji raspolozenja licnosti, izazvani nagomilanim emocijama, koji se odrazavaju na konfliktne odnose sa sredinom. akva stanja su pracena agresijom. 4ombroza smatra zlocince iz strasti da afektivno deluju. "fektivne licnosti su emocionalno nestabilne, preosetljive sa nedovoljno razvijenom kontrolom praznjenja nagomilani- afekata. >esto su ispodprosecne ili na granici prosecne inteligencije. >ine kr.dela kao sto su ubistvo na ma- i akcidentne delikte. 3. por%!%ca$i &a &i!p(o!i!a Ao"%&(i Apranoidni, sizoidni i epileptoidniB a) paranoidna licnost ) nije dusevno obolela, ali ima pogresnu predstavu o stvarnosti. Pod dejstvom sumanuti- ideja, ova licnost je uverena da je neko progoni. :talno je pod strepnjom, sumnjicava je i narcisoidna, tesko se prilagodjava. b) sizoidni poremecaji ) kod ovi- poremecaja naglasena je intravertnost, autizam, emocionalna neosetljivost i ravnodusnost. Ove osobe su asocijalne, -ladne, ekscentricne. Fnacajne su sizoidne psi-opate, medju kojima postoji nekoliko tipova, - -ladne psi-opate - bezosecajne licnosti sklone brutalnostima - fanatici - lazljivci - asocijalne i anti-socijalne psi-opate - sujetni egoisti i nepouzdane licnosti - bezvoljne psi-opate - lakomislene osobe sklone alko-olu, prevarama i sitnim kradjama

D%

c) epileptoidni poremecaji ) psi-icko stanje licnosti sa usporenim tokom ideja, slicno epilepsiji. Ovakve osobe su razdrazljive, sebicne, asocijalne, apaticne, tvrdoglave, sklone naglim i nepredvidjenim ponasanjima. SO-IJALNI FAKTORI 24. POJAM I SUSTINA SO-IJALNIH FAKTORA :poljni faktori su oni cinioci uticaja na drustvo, pojedinca i njegovo ponasanje koji vode poreklo iz drustveni- odnosa i socijalni- uslova. o su faktori objektivne prirode. U spoljne faktore uzrocnosti kriminaliteta Aprirodne i socijalneB ubrajaju se, ekonomski cinioci, politicki cinioci, socijalno-patoloski, mikro-grupni i dr.cinioci Asocijalna nejednakost, rasna i nacionalna diskriminacija, nezaposlenost, nepismenost....B. :ocijalna sredina, - najvazniji ambijent u kome se formiraju spoljni elementi uticaja na licnost, deo je drustvene sredine, oblik primarne zajednice Aporodica, skolaB i ambijenta neformalne drustvene strukture Avrsnjaci, ulica, susedstvoB. 25. EKONOMSKE DETERMINANTE SO-IJALNIH DE)IJA-IJA E ono!& i >&"ovi ) za izuavanje delikvencije od izuzetnog znaaja su ekonomski uslovi razvoja drutva,ekonomske krize, materijalna pozicija i status oveka, stanje i razlike u ekonomskom polo2aju odre1eni- kategorija stanovnitva ) beda, siromatvo, bogatstvo. <konomska kriza drutva i nesigurnost pojedinaca i drutveni- grupa ine opte determinante i kriminaliteta kao celine i pojedini- njegovi- oblika. akva stanja se karakteriu tekim privrednim poreme(ajima u ekonomiji sa neminovnim odrazima na drutveno stanje i odnose u odre1enoj zemlji, kao i prate(im posledicama nezaposlenosti, smanjenom plate2nom mo(i i standardom gra1ana, mogu(nosti invenstiranja su ograniene, dolazi do pojave bankrotstva i drugi- oblika propadanja privredni- subjekata. <konomsku krizu nuzno prati i pojava raslojavanja stanovnistva, na jednoj strani kriminalno bogacenje, a na drugoj ubrzano siromasenje. ?avlja se citav niz socijalni- problema kao sto su nezaposlenost, pojava opsteg siromastva, krijumcarenja, pljacke i sl. U uslovima ekonomski- kriza kriminalitet se razvija u epideminim razmerama. U vreme krize pored materijalne, ugrozena je i licna sigurnost gradjana a drutvena dezorganizacija je samo posledica ekonomske krize. Ona nuzno dovodi do porodine krize6 depresija6 porasti alko-olizma i prostitucije, kra1e, prevare, nedozvoljene trgovine, pekulacije, nezakonititransakcija. Osim toga nastaje ose(anje materijalne nesigurnosti, a kada osecaj nesigurnosti postane opta pojava, u pitanju je ozbiljan indikator ekonomski- kriza i jedan od kriminogeni- faktora.. 37. SIROMA/T)O KAO KRIMINOGENI FAKTOR :iromastvo predstavlja stanje odsustva ekonomski-, socijalni- i kulturni- uslova za zadovoljenje osnovni- bioloki- i drugi- ljudski- potreba i odr2avanja egzistencijalni- uslova 2ivota. MARK AURELI je smatrao da je Msiromatvo majka zloina!. Predstavnik klasine socioloke kole LIST smatra da se zloin ra1a iz nu2de i siromatva, a da (e se poboljanjem materijalni- uslova kriminalitet smanjiti. 9injenica da je siromatvo jedan od generatora delikventnog ponaanja, posebno imovinskog karaktera.

D'

U tipologiji kriminalni- pojava naziva se tzv.kriminalitet oskudice. Posebne posledice siromastva su, neobrazovanje, nedovoljna zaposlenost, niski pri-odi, slab porodini status, nedovoljna kultura, negativan uticaj na emocionalni razvoj dece,pojava alko-olizma i dr. devijantni- pojava. TARDE je smatrao da je ve(ina ubica i notorni- kradljivaca poela svoj 2ivot kao naputena deca ili skitnice. Mi">(>noviG tvrdi da ekonomski ugro2eni slojevi i pojedinci, kada se nalaze u drutveno degradiranom polo2aju koji i- navodi navrenje inkriminisani- delatnosti do2ivljavaju na svakom koraku poni2enja svoje linosti i dostojanstva, pa zato nemaju razloga da svoje ponaanje odr2avaju u okviru zakona. N%=apo&"%no&(' =azan ekonomski cinilac koji u sticaju sa siromastvom generise delikventne sklonosti je nezaposlenost Aobelezje kada manji ili veci deo radno sposobnog stanovnistva, protiv svoje volje nije angazovan u proizvodnji ili dr.drustveno korisnim delatnostima. .ajte2a posledica nezaposlenosti je siromatvo. 31. KRIMINALITET I.O6ILJA :tatistiki podaci pokazuju da je imovinski kriminalitet u razvijenim zemljama u porastu i pored injenice da se standard stanovnitva u tim zemljama uve(ava, zarade im rastu.. ;nogi autori smatraju da bogastvo, izobilje, parazitizam i potreba za raskonim 2ivotom, mogu biti u nekim oblicima kriminilateta element uzronosti. akav sluaj je sa organizovanim kriminalitetom povla(eni-drutveni- slojeva. /ogatstvo predstavlja izazov za jo ve(e boga(enje, to je jedan od kriminogeni- faktora u vidu po-lepnosti kod motiva sticanja profita na nezakonit nain./ogatstvo se javlja kao uzronik profiterski- interesa. e2nja za boga(enjem kod neki- osoba nema granica ni u pogledu potreba ni u pogledu obima, pri emu se ne biraju sredstva ni naini za sticanje kapitala, pa i po cenu da se to izvede najtezim oblicima privrednog i organizovanog kriminala. U razvijenim zemljama sa pove(anjem standarda u porastu je kriminalitet i to njegovi najorganizovaniji oblici. Kriminalitet iz siromatva i izobilja razlikuje se po pojavnim oblicima. Kada je u pitanju siromatvo tu preovla1uju imovinski delikti, a kada je u pitanju kriminalitet bogati-, preovla1uje privredni i organizacioni kriminalitet.kriminalom se obicno bave siromasni slojevi, ali drustvene posledice kriminaliteta bogati- su neuporedivo vece i stetnije. 32. MIGRA-IONI FAKTORI<MIGRA-IJA I KRIMINALITET ;igracije predstavljaju fiziko kretanje, seobe stanovnitva u prostoru, nji-ovo privremeno ili trajno preseljavanje Aimigracija ili emigracijaB iz jednog socio-kulturnog ambijenta u drugi, iz jedne zemlje u drugu. ;igracije mogu biti uslovljene politikim ili ekonomskim iniocima,dobrovoljne ili prinudne. Posledice migracija su mnogi socijalni problemi koji se negativno odra2avaju na razvoj linosti, jer se kidaju veze sa porodicom i susedstvom. U tom sluaju se pojavljuje usamljenost, izgubljenost, deprivacija, gubljenje rodbinski- i drugi- veza islino. U novoj sredini migranti se susre(u sa novim iskuenjima, alko-olizam, narkomanija,prostitucija i delikvencija. KU4 U8.7 KO;347K 7- za migrante su vezani problemima adaptacije i kulturni konflikti koji su pra(eni nezaposleno(u, nedostatakom stambeni-,zdravstveni- i drugi- uslova. Kulturni konflikti su latentna stanja potencijalnog prerastanja u neprijateljstvo ili agresiju. o

*L

sve za posledicu ima pojave kulturnog antagonizma, koji su izazvani povredama javnog reda, i delikvencijom te2i- oblika. 74<0"4.< ;708">7?< predstavljaju poseban problem, gde se direktno ugra1uju i krijumarenje i trgovina ljudima kao jedan od najunosniji- izvora zarade za organizovani kriminalitet, gde su siromani migranti samo ukalkulisane 2rtve. ;igracije imaju esto veze sa U8/".7F">7?O; pri emu dolaze do izra2aja, problemi adaptacije, sukobi kultura, nezaposlenost, stambeni i zdravstveni problemi.=e(ina kriminologa ukazuje na uslovljenost urbanizacije i kriminaliteta, pre svega zbog nekoliko elemenata, aE ?a (or =a ona v%"i i* Aro$%va - ve(i broj ljudi podrazumeva i ve(i broj asocijalni-6 bB ?a (or pa>p%ri=aci$% - nezaposlenost i beda manifestuju se vie u urbanim, nego u ruralnim podrujima, cB ?a (or i& >&%n$a - grad nudi mnogo vie izazova za laku zaradu nego selo6 dB ?a (or anoni!no&(i )individua u gradu je usamljena i nepoznata, to joj odgovara jer (e te2e biti otkrivena u kriminalnim radnjama6 eB ?a (or in(%ra ci$% i i!i(aci$% - nosioci delikventnog ponaanja 2ive prete2no u gradu i u svojoj sredini lake reprodukuju kriminalce nego na selu. 33. UTI-AJ TRAN.I-IONIH PRO-ESA Pojam tranzicija ima opte i posebno znaenje u zavisnosti od oblasti u kojoj se neki proces promena odvija.GODLIJE izrazom M period tranzicije! oznaava posebnu fazu u evoluciji nekog drutva, fazu u kojoj se ono susre(e sa sve ve(im unutranjim i spoljanjim teko(ama i kada se u isto vreme pojavljuju novi privredni i drutveni odnosi koji (e se, br2e ili sporije, vie ili manje nasilno, proirivati i postajati uslovi funkcionisanja jednog novog drutva. U naoj literaturi naizilazimo na sline opise, pa je tako PETRO)ID smatrao da bi tranzicija trebalo da podrazumeva promenu oblika upravljanja drutvom Auvodjenje demokratije, vladavine prava, uspostavljanje novi- pravila i institucija, denacionalizacija...B. Postavlja se pitanje u kojoj meri procesi tranzicije utiu na pojavu kriminaliteta. /ive jugoslovenske republike tako1e prolaze kroz fazu tranzicije, a njena svr-a motivisana je neefikasnoscu privrednog sistema zasnovanog na drzavnoj svojini. Kriminalizacija bitni- segmenata politiki- i ekonomski- odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji, rasprile su iluziju o ekspresnom putu u bogato drutvo jer su i danas suoena sa krizom. U takvim uslovima organizovani kriminalitet je dobio mogu(nost za ve(u drutvenu afirmaciju i ozbiljniji uticaj u drutvu. Pocela je da se gubi granica izmedju legalnog i nezakonitog poslovanja u ekonomiji, a korupcija je postala model uspesnog ostvarivanja licnog, grupnog i svakog drugog cilja. Kontrolna funkcija privatizacije, nemerno ili sluajno, svesno ili nesvesno, postavljena je tako da ide na ruku organizovanom kriminalitetu, sto uslovljava vlast da ekonomsku politiku vlast vodi po diktatu interesni- lobija. 3,. RATNI USLO)I 8at ili oruzani sukob protivnika, jedan je od oblika politickog resavanja medjunarodni- odnosa i najgrublji nacin nasilnog razresavanja medjunarodni- suprotnosti i interesa. Posledice ratova nisu samo socijalne, ve( se one mogu duboko odra2avati i na psi-ike funkcije i duevno zdravlje oveka.

*$

7stra2ivanja ukazuju na to da se u ratnim uslovima kriminalitet znatno uve(ava, posebno me1u omladinom. Uticaj rata na pojave kriminaliteta ispoljava se u svim fazama- u toku i neposredno posle rata. Posledice nastanka kriminaliteta su, nestaica robe,pekulativni vidovi ponaanja, verc, gomilanje zali-a, pokretljivost stanovnitva, pojave izbeglitva, nedostatak egzistencijalniuslova zivota i sl. :ve to dovodi do pojave delikventnog ponaanja. 4egalne dr2avne institucije ote2ano funkcioniu, a izvrioci kr. dela su esto nedosti2ni dr2avnim organima. Pored rata i druge vanredne okolnosti veoma bitno prouzrokuju kriminalitet kao to su to elementarne nesre(e ve(i- razmera, socijalni nemiri i sl. 30. UTI-AJ O6RA.O)ANJA NA KRIMINALITET Obrazovanje kao socijalni proces predstavlja oblik vaspitanja i socijalizacije linosti i osposobljavanje za profesionalnu delatnost i zanimanje. Obrazovanjem se stiu navike, nain 2ivota i ponaanje. Obrazovanje je uslov za odr2avanje i poboljavanje 2ivotnog standarda. =eoma je sporno pitanje u kojoj meri je obrazovanje kriminogeni faktor.U kriminologiji preovladavaju misljenja FERIJA i 6ONGERA da sa visim stepenom obrazovanja opada i kriminalitet.U vezi sa uticajem obrazovanja na kriminalitet PINATEL smatra da u teoriji postoji tri pristupa, aE p%&i!i&(iB i ) A0arofalo i ardeB, 0arofalo je smatrao da obrazovanje nema direktnog uticaja na opadanje kriminaliteta. :uprotnog miljenja je bio ade koji je smatrao dastepen obrazovanja utie na kvalitet, ako ne i na kvantitet zloina6 AE op(i!i&(iB i ) A3eri, 5ojerB, 3eri je smatrao da obrazovanje poma2e da se kod velike mase potencijalni- izvrioca krivinog dela ispravi ili umanji ona nepromiljenost koja kod njipredstavlja najjai stimulans u pravcu kriminaliteta. /ogner je dokazivao da izme1u obrazovanja i kriminaliteta postoji neposredna veza.3erguson govori o tome da je kolska sprema najsna2niji faktor delikventnosti. 5ojer smatra da obrazovanje pru2a vrst temelj koje pojedincu omogu(ava da na1e zaposlenje ida na taj nain poteno 2ivi6 cE !%@ovi(i ) A4ombrozo i +e 0refB, 4ombrozo je smatrao da obrazovanje u zemljama gde ono nije razvijeno u poetku deluje na pove(anje svi- oblika kriminala osim ubistva, a kada razvije onda utie na smanjenje najokrutniji- oblika, ali i na pove(anje neki- drugi- vidova. +e 0ref je smatrao da obrazovanje nema nikakvu ulogu i procenat izvrilaca kr.dela mo2e ostati isti uprkos ve(em nivou obrazovanja, ali pri-vata da se najve(i broj izvrilaca regrutuje iz manje obrazovni- sredina. P7." <4 je upore1ivao navedene postupke i doao do zakljuka, aB da pesimistika verzija nema validnost6 bB da se optimistika mo2e delom usvojiti-iz manje obrazovni- sredina regrutuje se ve(i broj delikvenata6 cB da je meovita teorija najpri-vatljivija. Pinatel smatra da obrazovanje svakako favorizuje kriminalitet kradljivaca i povratnika, ali predstavlja sna2nu konicu protiv paljevina,seksualni- delikata i ubistava. 7ako podaci ukazuju da u strukturi delikvenata preovla1uju osobe sa ni2im stepenom obrazovanja u teoriji nije dokazano,aB da se nedostatak obrazovanja zakonomerno mora odraziti devijantno6bB kao ni to da je sa viim obrazovanjem iskljuena devijantnost. Obrazovanje je u bliskoj vezi sa zanimanjem, koje je u mnogim sluajevima uslov za izvrenje kr. dela. 7stra2ivanja ukazuju da je srazmerno stepenu neobrazovanosti kriminalitet prisutniji u nekim drutvenim sredinama Aromska populacijaB. 4ica sa ni2im stepenom obrazovanja iskazuju ve(i stepen kriminogenog ponaanja zato to nisu dovoljno socijalizovani..ji-ov kulturni i obrazovni nivo manje je u mogu(nosti da s-vati razlike u

*C

ponaanju, da prona1e odgovaraju(e zaposlenje i da uestvuje u drutvenom 2ivotu. akva lica su sklonija vrenju imovinski- i delikata nasilja. :a druge strane, neki vidovi kriminaliteta Akompjuterski kriminalitet, privredni klriminalitet, organizovani kriminalB uslovljeni su visoko-strunim znanjem. U tesnoj vezi sa obrazovanjem je i proces vaspitanja to je proces prenoenja kulturniobrazaca na pojedinca i grupe u razvoju, u postupku socijalizacije linosti. Proces vaspitanja odvija se u razliitim uslovima socijalne sredine, porodici, koli, socijalnoj sredini vrnjaka islino. =aspitanjem linost prevladava egoistine, egocentrine i devijantne tendencije. U vezi sa obrazovanjem postavlja se pitanje kako skola i skolska sredina utiu na delikventnu orijentaciju pre svega dece i maloletnika. Od organizovanosti, skolski- programa i nastavnog procesa dosta zavisi i razvoj mlade linosti i njegovo drutveno ponaanje. 32. .NA-AJ I UTI-AJ MEDIJA NA JA)NO MNJENJE I DE)IJA-IJE ;ediji i medijski kriminalitet su nezaobilazna tema savremene kriminoloke literature. ;asovni mediji su mediji koji prenose informacije, to su sredstva komunikacije razliite te-nike i funkcionalne sadr2ine, radio, televizija, novine , filmovi, tampa, asopisi i dr. .ji-ova bitna obelezja, usmerenost prema -eterogenom, brojnom i anonimnom auditorijumu, po prirodi brzi-, javni- i prpolazni- informacija. :avremeni mediji imaju mnogobrojne mogu(nosti da rafinirano i otvoreno utiu na funkcionisanje modernog drutvenog 2ivota. U savremenom drutvu oni su postali jedan od najznaajniji- inilaca uticaja na socijalizaciju mladi-, bitan faktor na formiranje nji-ovivrednosni- stavova i modela ponaanja. :-vatanja o uticaju sredstava informisanja na delikvenciju su veoma podeljena. Prete2na s-vatanja i istra2ivanja koja preovla1uju ukazuju na brojne negativne uticaje efekata medijski- sadr2aja na kriminalnu formu ispoljavanja, mada mnogi osporavaju ovakve teze. 33. PRE)ENTI)NI UTI-AJ MEDIJA NA KRIMINALITET Fastupljeno je stanovite da nasilje u medijskim scenama utie na redukciju agresivninagona kod gledalaca- *ipo(%=a o a(ar=i. Ovo s-vatanje se potkrepljuje sa stavovima "ristotela, 3rojda i 4orenca. Prema ovim miljenjima u emisijama gde dominira nasilje, mediji igraju drutvenu funkciju osloba1anja mladi- od latentni- sklonosti agresiji, ubla2avaju(i nji-ove akcione motive. :ociolozi navode da mediji nisu indikatori i inspiratori kriminalne orijentacije, niti se mogu smatrati uzronicima nasilja i kriminalnog ponaanja, ve( vie agensom dodatnog uticaja na efektuiranje kriminalne motivacije. ;ilutinovi( smatra da uticaj literature,tampe i filma ne mo2e imati neposrednog kriminogenog faktora. Uloga medija u prevenciji kriminaliteta je izuzetno velika. Objektivno informisanje javnosti o pojavama delikvencije u sredstvima javnog informisanja bitno utie na pozitivne predstave, formiranje stavova javnog mnjenja, i samim tim na efekte drutvene reakcije u oblasti suzbijanja kriminaliteta. 34. MEDIJSKI KRIMINALITET I NJEGO)E POSLEDI-E ;edijski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalni- pojava uslovljena podsticajima masovni- medija na kriminalitet. .ajizrazitiji nain zloupotrebe medija je u sprezi privatni- medija i ekonomski-,dr2avni- i partijski- centara mo(i.

*D

U kriminoloskom smislu masovni mediji su u mogu(nosti da trajno uobliavaju svestispiranjem mozga, kao sredstvom ideologije i politike manipulacije. .ai autori smatraju da se najva2niji faktori kriminalni- podsticaja koji dolaze posredstvom medija, ogledaju u, aB bespotednoj borbi medija za osvajanje to ve(eg broja gledalaca6 bB komercijalizacija nasilja i drugi- vidova kriminaliteta, kao visoko kotirane robe natr2itu6 cB uestalost i broj konflikata koji lako pronalaze put do gledalaca. S(a!pa, Kada su u pitanju tampa i razni 2anrovi literature, prevladavaju stavovi da ne postoje pouzdani pokazatelji nji-ovog kriminalnog uticaja. Kriminalitet i drugi vidovi prestupnikog ponaanja u tampi zauzimaju vidno mesto. U literaturi prevladavaju miljenja da tampa sa und i pornografskim sadr2ajem mo2e imati negativan uticaj i predstavljati delikventni faktor. Fi"!& a pro+> ci$a' Kriminolozi ukazuju na stetan uticaj filma, i to u vise zanrova Avestern, kriminalisticki, akcioni...B u kojima se akcenat stavlja na morbidne scene i TlepoteU nasilja. T%"%vi=i$a' Od svi- sredstava masovni- komunikacija najve(i uticaj u savremenim drutvima ima televizija sa mnogobrojnim stanicama i mnotvom kanala. = ima najznacajniji medijski uticaj na misljenje i ponasanje licnosti. .egativan uticaj masovni- medija najvise se ispoljava kod maloletnika i to na vie naina, aB maloletnici pri-vataju vrednosti koji im se nude putem medija i padaju pod nji-ov uticaj6 bB mladi se identifikuju, oponaaju devijantne grupe ili pojedince6 cB ve( formirane kriminalce inspirie na izbor sredstava i metoda za izvrenje delikata Aue se kriminalne te-nikeB6 dB podsticanje nasilja i agresivnosti maloletnika i dece. .emaki kriminolog /NAJDER smatra da je medijski kriminalitet iskljuivo nasilniki, nasilje se ulepava i estetski prikazuje. .eka istra2ivanja ukazuju na to da lica koja vie gledaju televizijsko nasilje vie i 2ive u stra-u da ne budu rtve zloina i u tom emocionalnom stanju su nesigurni i naglaenog su senzibilnog ponaanja. PORODI-NI FAKTORI 35. POJAM I SO-IJALNA ULOGA PORODI-E -degradirana porodica kao mikrogrupni faktor kriminaliteta Porodica predstavlja najstariji oblik socijalne zajednice, naj-omogenija, najvr(a i najtrajnijazajednica, zasnovan na bio-seksualnim, reproduktivnim, ekonomskim i sociozastitnim funkcijama. Ona je univerzalna, tipicna, naj-omogenija, najcvrsca, najtrajnija zajednica. !orodicna sredina se smatra jednom odbitni- determinanti ponaanja linosti, posebno delikvencije dece i maloletnika. Moralna funkcija porodice uzima se kao jedan od vazni- uslova mogucnosti i puteva integracije drustva i socijalizacije coveka. U porodici kao socijalnoj zajednici bracni- i srodnicki- veza, odgovarajuci odnos vaspitanja, -armonije i stabilnosti cine najvaznije elemente drustveno pri-vatljivog ponasanja. :tariji clanovi sluze kao uzor mladjima, od njise sticu pozitivne navike, stavovi o vrednostima... Porodica je drutvena sredina u kojoj se odvija primarni proces vaspitanja i socijalizacije linosti. :vako odsustvo vaspitne funkcije porodice, strukturalnog raspada i dezorganizacije vodi u neki oblik devijacije ili delikvencije.

**

47. STRUKTURALNE ANOMALIJE I PORODI-NI KRIMINALITET .a uzrok kriminaliteta najve(im delom utiu strukturalne anomalije u porodici, a posebno poreme(aj porodini- odnosa i poreme(aj porodine strukture. Por%!%Ga$i > AraBni! o+no&i!a smatraju se jednim od mikro-grupni- faktora devijantnosti, kako kod supru2nika, tako i kod dece. Posledice porodicni- odnosa su, poligamija, dvobranost, vanbranost sa maloletnim licem, zlostavljanje i zaputanje maloletne dece, krenje porodini- obaveza, pojave porodini- nasilja, incest, odnosno rodoskrnavljenja. Por%!%ca$ poro+icn% &(r> (>r%, - uslovljeni su nepotpunoscu porodicnog nukleusa, a nastaju smrcu jednog od roditelja, razvodom ili nekim dr.razlogom razdvojenosti supruznika. Obicno su praceni poremecajem porodicni- odnosa, mrznjom medju partnerima, , dolazi do preljube, zlostavljanja clanova porodice, alko-olizma, prostitucije, suicidni- postupaka i sl. .a porodicnu i bracnu stabilnost uticu pored emocionalni-, i socijalno-ekonomski faktori. Porodicna kriza postoji kada u odnosima clanova postoji pojedinacno ili grupno nezadovoljstvo i kao takvo za-teva promene. .ajteze forme ti- kriza uzrokovane su drustvenim i ekonomskim uslovima kojima su clanovi porodice izlozeni Anezaposlenost, stambena nezbrinutost, nedostatak materijalni- potreba, zdravstvena ugrozenostB. 41. PORODI-NI FAKTORI MALOLETNI-KE DELIK)EN-IJE F PSIHOLOSKA SH)ATANJA .ain vaspitanja u porodici je bitan uslov ponaanja dece u svim razvojnim fazama. +evijantnost moze sa sobom nositi dva nacina vaspitanja, aE r%pr%&ivni nacin Apodrazumeva strogo vaspitanje i kaznjavanje koje stvara psi-oloski invalidnu licnost, nesigurnu i depresivnuB. AE ap&(in%n(ni nacin Astvara agresivnu licnost bez osecanja za granice drustveno dopustenog i moralnogB. +ezorganizovana porodica ima posledice na ponasanje dece, pri cemu kriminolozi smtraju da se ta deca krecu u zavcaranom krugu pri cemu dolaze do izrazaja delikti, agresivnost, osecanje krivice i teskoba. T%ori$a privr=%no&(i' .a osnovu nje psi-olozi su dokazivali uslovljenost buduceg ponasanja deteta privrzenoscu deteta sa roditeljem ili drugim starateljem u toku -ranjenja, koja bitno uticu na fazu razvoja u toku procesa socijalizacije ili odstupanja od drustveno pri-vatljivi- normi. /aulbi, delikventi su u detinjstvu bili liseni privrzenosti primarni- staratelja, sto je posledica nemogucnosti integracije u zajednicu. 3arington i 5okins, takvi dogadjaji do % godine uticu na kriminalnu orijentaciju u godinama kasnije zrelosti Mo+%" A"i& % pov%=ano&(i, Potvrdjuje vazne -ipoteze kao sto su, rano odsutni otac stimulise nesigurnu privrzenost deteta, a nesigurna povezanost roditelja i deteta obrnuto je uslovljena samokontrolom, a stimulise nasilnicko ponasanje, strogost i nezainteresovanost majke i oca smanjuje decju samokontrolu,a samokontrola je obrnuto srazmerna naslinickim ponasanjem. 3ridlander ) dete je nagonsko bice koje se vremenom prilagodjava stvarnosti, sto dovodi do preoblikovanja nagona. +ete po likvidaciji edipovog kompleksa tezi poistovecivanju s roditeljem, oponasa i-, pa ukoliko je porodicna okolina kriminogena, svest se moze razvijati normalno, ali vladanje je nuzno asocijalno.

*E

42. PORODI-NI FAKTORI MALOLETNI-EKE DELIK)EN-IJE F SO-IOLOSKI PRISTUPI U socioloskim teorijama postoje razliciti pristupi, $. pri&(>pi o$i po"a=% o+ +%!o#ra?& i* po&(av i POSTMA F ukazuju da je problem u velikim porodicama sa srednjom grupom, po redu rodjenja, jer su okruzeni nedovoljnom brigom i nji-ovo vladanje je izlozeno nepovoljnim uticajima. C. &oci$a"na (%ori$a HOJER ) osporava uticaj porodice na delikventno ponasanje dece, ali pri-vata da u njegovim kasnijim fazama odrastanja predstavlja problem u prilagodjavanju6 D. (%ori$a +i?%r%nci$a"n% a&oci$aci$% SADERLEND ) polazi od toga da dete asimiluje asocijalno vaspitanje od roditelja, koje ga kasnije vodi u zlocin6 *. pri&(>p KOENA ) pozicija odredjene porodice u drustvenoj strukturi odredjuje probleme sa kojima ce se dete kasnije sretati. :ocioloske teorije u porodicne faktore uzrocnosti ubrajaju, 1. n%po(p>n% poro+ic% Aporodicno ognjiste nije razdvojeno, ali je socijalna adaptacija deteta ugrozena, kao i razdvojena porodica, u koju se ubrajaju sve vrste rastava 2. ra=+vo$%na o#n$i&(a Aimaju uticaj tamo gde se razdvajanje pojavljuje u uzrocnoj vezi sa asocijalnoscuB .a asocijalna ponasanja takodje uticu i afektivni poremecaji, kao sto su ljubomora, odsustvo paznje, preterana neznost, podredjenost... 43. SLO6ODNO )REME :lobodno vreme je ono vreme koje oveka ne obavezuje radom,profesionalni, drustvenim i porodicnim obavezama, ve( je preputeno slobodnom izboru aktivnosti pojedinaca. Obicno se smatra vremenom za odmor, zabavu, relaksaciju i rekreaciju. Ono je bitan faktor sa ozbiljnim obrazima na razvoj, formiranje izrelost linosti. Ono je posebno bitno kod mladi- linosti, jer se devijantnost naje(e ra1a zbog dokolice. "osada se smatra jednim od uzroka devijantnog ponaanja, posebno maloletnika. 3enomen dosade i dokolice u 2ivotu mladog oveka mo2e biti prazno vreme ) vreme iskuenja,dosade, besposliarenja i lenstvovanja. U dokolici i neradu mlad ovek se ose(a izgubljeno i ne vidi smisao 2ivota. Ose(aj praznine izaziva depresiju koja se mo2e manifestovati svuda gde ne postoji mogu(nost psi-iki aktivnog anga2ovanja. +osada se smatra jednim od uzroka devijantnog ponaanja, posebno kada su u pitanju maloletnici. Ona predstavlja poetak sviporoka koji potiu iz ose(aja samomr2nje,separatnog stra-a, krivice, oaja i anksioznosti. U dosadi linost se ose(a neispunjenom,praznom zbog ega nastaju razne besmislene odluke i is-odi. "okolica je slobodno vreme koje ovek koristi da bi zadovoljio svoje emotivne i druge potrebe - odmor, zabava, lini razvoj.U vreme dokolice, a pri sticaju nepovoljni- okolnosti mogu(e je da se, u potrebi da se izbegne otu1enost i dosada, do1e do pojave indentifikacije sa neformalnim grupama krajnje destruktivnog ponaanja. .eki sociolozi trvde da maloletnika delikvencija iskljuivo nastaje u slobodnom vremenu kao posledica faktora dokolice.

*G

4,. SO-IJALNA O6ELE;JA I KRIMINALITET :ocijalna obelezja predstavljaju distribuciju socijalne strukture ineki- socijalniposebnosti kriminalne populacije. Pod socijalnim obele2jima podrazumeva se, - +8U@ =<.7 : " U:, - P8O3<:7?", - PO4, - ."8O+.O: - UF8": . 40. DRUST)ENI STATUS +rutveni status ini polo2aj pojedinca i grupe u drutvenoj strukturi, to je mesto na skali drutvenog ugleda , mo(i i matrijalnog bogatstva. :tatus linosti mo2e biti ustanovljen ro#enjem ili moze biti steen i od njega zavisi njegov uticaj ali i ponaanje u drutvu. .epovoljan drutveni status proizilazi iz rasne politike, verske ili ideoloke diskriminacije, stanja siromatva, nedovoljnog obrazovanja, nezaposlenosti, protivree ambicije i polo2aja i predstavljaju jedan od kriminogeni- faktora. Polozaj na visem stepenu drustvene -ijerar-ije iskazuje se na dva nacina, $- vii drutveni status omogu(ava ve(i drutveni uticaj na oblike drutvene reakcije i prevencije kriminaliteta sa jedne strane, C- predstavlja objektivan uslov da uz subjektivne okolnosti bude osnov za vrenje odre1enidela organizovanog i privrednog kriminala. 42. PROFESIJA Profesija predstavlja osnovno zanimanje, specijalizovanu delatnost. Fanimanje kao profesija ne smatra se uzrokom kriminaliteta, ali je u nekim njegovim pojavnim oblicima u tesnoj vezi sa uslovima i kao socijalno obelezje.9injenica da se neke profesije pojavljuju vie od drugi- u sudskim i policijskim statistikama nije dokazne posredne uzronosti ve( uslova da se sa odre1ene pozicije struke i zanimanja lake mogu vriti neka krivina dela.Ovo se posebno odnosi na finansijske transakcije, pronevere i zloupotrebe uprivredi, falsifikovanju novca i razni- vrsta javni- isprava, na dela mita i korupcije koja su vezana za zanimanje jer je re o pozicijama mo(i i odluivanja. +rustveni polozaj i socijalni uslovi delom uticu na delikventnu orijentaciju ljudi odredjeni- zanimanja. Kod profesionalni- kriminalaca ) recidivista koji kontinuirano ponavljaju ista krivina dela iz koristoljublja i sama kriminalna aktivnost uslovno postaje zanimanje. 43. POL Pol je anatomsko fizioloka struktura po kojom serazlikuju muka i 2enska osoba. Dr>@(v%ni po"oHa$ !>@ araca je takav da oni vie nego 2ene dolaze u konfliktne odnose,i to se objasnjava posebnom konstitucijom i psi-ostrukturom. Priroda nji-ove profesije i zanimanja kojima se bave, podlo2nija je iskuenjima i razvijaju se u povoljnim uslovima, u kojima unutranje predispozicije delikvencije mogu vie do(i do izra2aja. ;uki poslovi pripadaju vrsti zanimanja koja dozvoljavaju kontrolisanu upotrebu agresije. "gresija mukarca esto prelazi u razliite vrste nasilnitva, kao to su razbojnitva, -uliganizam, zlostavljanje vrnjaka u koli, silovanje ili tue.

*&

D%"i v%nci$a =%na predstavlja posebnu vrstu prestupnitva i oblik asocijalnog ponaanja koji su uslovljeni biopsi-ikom strukturom i socijalnim polo2ajem 2ena. o su pojave u kojima dominiraju bla2i oblici kriminaliteta - prostitucija i narkomanija. U teoriji postoje dva pristupa objanjenja specifinosti delikvencije 2ena, $. - polazi od bioloki- i psi-oloki- faktora, C. - drugi uzima u obzir socijalno-ekonomske inioce polo2aja 2ene u drutvu. Fane vrse laksa kr.dela, prevare, klevete, prostitucije, uvrede, sitne kradje... Uzroci zenskog kriminaliteta, "ntropoloska skola ) uzroke nalaze u morfoloskim osobinama. TARNO)SKA Aobjasnjava uzroke kriminaliteta kod zena oblikom usiju, zuba, lica, i lobanjeB i LOM6RO.O Avecina zena cini slucajno kr.dela. karakterise i- duge ruke, kratke noge, razvijeni dlanovi, tamne oci. 8azlike izmedju delikventni- i nedelikventni- zena je sto su prve obicno nize, teze i misicaveB. Ienski kriminalitet razlikuje se od mukog po tome to je manje agresivnog tipa, re1i je recidivizam i vre ga lica starijeg 2ivotnog doba. Iene prilikom nasilja naje(e reaguju impulsivno, veoma esto su kr.dela planirana. Kod umiljajni- delikata obino su u pitanju motivi edomorstva i koristoljublje. .e mo2e se govoriti o 2enskom tipu nasilnika, ali se neki faktori osobenosti nalaze u karakteru,impulsivnosti, ljubomore, sujete, mr2nje i osvete, inioca koji se kriminoloki tretiraju kao niskepobude i zloini iz strasti. U poslenje vreme zene su poele da ulaze i u mafijake organizacije, 2ene dobrovoljno preuzimaju zadatke u zloinakim organizacijama kada policija u-vati nji-ove bosove. One su jedine koje mogu komunicirati sa mukarcima u zatvorima i tako postaju oslonac mafiji. Iena retko ubija u afektu, njen postupak je po pravilu jasno i potpuno promiljen. .a taj akt se odluuje naje(e ukrajnjoj nu2di i u situacijama kada je 2ivotno ugro2ena zbog dugogodinjeg porodinog nasilja.8etko ubija u direktnom sukobu. Fa kr. delo edomorstva odluuju se prete2no mla1e, neudate osobe, koje se boje drutvene osude ili 2ele da se osobode bebe koju vide kao prepreku za dalji 2ivot. Pribli2no *LK ubistava u porodici poinele su 2ene. 44. NARODNOST .arodnost )u etikom smislu se mogu posmatrati delikti vezani za rasne, verske i nacionalne osobenosti izvrilaca i predrasuda o njima i 2rtvama. Floini zasnovani na rasnim, etikim, nacionalnim i religijskim predrasudama karaktristini su, ne samo za mirnodopsko vreme ve( i za ratne uslove. a kr. dela su veoma brutalna, kako u pojedinanim sluajevima tako i prema socijalnim ili nacionalnim grupama. 7zazivaju visok stepen stra-a, panike, anksioznosti kod stvarni- i potencijalni- 2rtava. Poinioci takvi- dela su po pravilu organizovane grupe. i delikti prema definiciji 3/7-a predstavljaju kriminalno delo poinjeno protiv imanja ili drutva koje je motivisano protiv osoba iz predrasuda prema nji-ovoj rasi, veri, nesposobnosti, seksualnoj orijentaciji ili etikoj pripadnosti. Kod nas je visoka stopa kriminaliteta, posebno delikata imovinskog karaktera izra2enija kod 8oma nego kod drugi- naroda. Kriminalitet 8oma dovodi se u vezu sa nji-ovim marginalizovanim ekonomskim i drutvenim statusom, materijalnim polo2ajem i diskriminacijom sistema socijalne zatite i institucija drutvene kontrole. 8omi su diskriminisanii u versom pogledu, oni se na prostorima gde 2ive opredeljuju kao pripadnici pravoslavlja,rimokatolicizma i islama, a u poslednje vreme i protestanizm.

*%

45. U.RAST Uzrast ) uzrasne kategorije zauzimaju znaajno mesto u delikvenciji. .aje(e se delikventne grupe formiraju u maloletnikom uzrastu na po dve godine od $*-te godine, od $*-$G6 od $G-$% god. a kod punoletnika na svaki- pet godina do EL-te godine, a zatim na svaki- deset godina, sa obzirom na to da je kod takve populacije kriminalitet u znatnom opadanju. D%ci$a +%"i v%nci$a' < vrse i- lica do $* godina uglavnom kod nju- dominiraju crte psi-omotorne nestabilnosti, agresivnosti i odsustvo osecaja krivice. Pretezno vrse kr.dela kradje, podmetanja pozara, zlostavljanja mladji- i slabiji-. Uzroci se ogledaju u negativnim uzorima, asocijalna sredina, poremecaj porodicni- odnosa i greske u vaspitanju. Kri!ina"i(%( !a"o"%(ni a' =rsta delikvencije posebne populacione strukture ) maloletnika.predstavlja $VD kriminala u celini. ;aloletnici naje(e vre imovinska krivina dela, zatim saobra(ajna delikte i seksualne delikte, posebno delikt silovanja. 57. POJAM DRU/T)ENE S)ESTI I ODNOS PREMA KRIMINALITETU +rustvena svest je svest razvijena u drustvu, u vidu zajednicki- sadrzaja razni- oblika moralne, religijske, pravne i ideoloske svesti koji neku zajednicu ljudi cini ko-ezionim faktorom i relativnom sredinom. +rustvena sredina, obrazovanje, nauka i kultura su osnovna podrucja i uslovi formiranja drustvene svesti kojima se izgradjuje sistem vrednosni- stavova licnosti.ti stavovi cine coveka sposobnim da opaza, vrednuje ireaguje na uzrocnike i druge faktore ugrozavanja, oni- vrednosti koje cine osnov njegove licne sigurnosti i stabilnosti drustvene zajednice. Posredstvom drustvene svesti, zajednica i drustvo se odredjuju, prema pojavama licne i socijalne patologije. .jome se oblikuju moralne, religijske i obicajne norme prema pojavama delikvencije. .ajvazniji oblici drustvene svesti su, 1.po"i(i a9 2.r%"i#i$a9 3.i+%o"o#i$a9 ,.!ora" i 0.pravo 51. POLITIKA Politika obu-vata ukupnost procesa, odnosa i institucija regulacije zivotni- aktivnosti, interesa i konflikata u okviru neke globalne zajednice. Ona je najvaznija oblast uticaja na inkriminaciju i dekriminaciju ljudskog ponasanja. Od politickog sistema, politike i politickiprograma zavisi i oblik drustvene reakcije. Od politike u sirem smislu zavisi i materijalni polozaj i socijalni status pojedinca. Ona odredjuje stanje anomije i stabilnosti. Politicki cinioci koji poticu iz konfliktni- politicki- odnosa smatraju se faktorom uzrocnosti ratni- zlocina, genocida, terorizma politickog, privrednog i drugog kriminaliteta. Politicki angazman moze biti uslov delikventne orijentacije, posebno u nerazvijenim drustvima. Postoje tri razloga opredeljivanja za takvu orijentaciju, $. neki ulaze u srukture politickog angazovanja radi materijalnog bogacenja C. drugi, vec bogati, zele da legalizuju vec stecenu imovinu D. treci nastoje da preko Alegalnog, ilegalnogB stecenog, pribave moc koju imas jedino vlast.

*'

52. RELIGIJA U nauci su podeljena misljenja o vezi religije i kriminaliteta, $. smatra se da verovanje ili neverovanje nema veze sa kriminalitetom C. religija svojim moralnim kanonskim principima i kroz propovedi utice na sprecavanje kriminaliteta D. verski fanatizam predstavlja jedan od vazni- kriminogeni- faktora. Poznato je da je crkva u nekim periodima imala znacajnu ulogu u raspirivanju verske mrznje, podsticala na rat i najteze vidove kriminaliteta. Fa razliku od religije, sujeverje je uvek imalo negativnu ulogu, kao izrazita sugestibilna reakcija, koja je pod vidom otklanjanja crne magije od zla uticala na podsticanje kriminalniradnji. Pojava sekte vezuje se za opadanje moci crkava, a objasnjava se krupnim drustvenim promenama koje pred savremenog coveka postavljaju problem usamljenosti i sve veceg gubitka direktnog kontakta sa narodom.najveci broj sekti nemaju poseban znacaj, dok manji broj upucuje na devijantnost, a neke i na teze oblike destrukcije i zlocina. Osnovna obelezja sekti su, - izolacija pripadnika - kontrola svi- formacija i odnosa u clanstvu - novac sluzi kao sredstvo manipulacije ljudskim sudbinama - apsolutizacija stavova i uverenja koja propagiraju vodje sekti ) gurui - fanatizam i agresija - nasilje netolerancija i netrpeljivost prema drugima. 53. IDEOLOGIJA 7deologija je sistem misljenja, verovanja i ideje sire ili uze grupe, klase ili citave epo-e kojima se na prikriveni nacin izrazavaju polozaj, interesi i vrednost, a koji predstavljaju univerzalni i opstedrustveni. Potice na osnovama religijskog ucenja. Odredjeno ponasanje u drustvu ciju osnovu cine ideoloske dimenzije odnosa sankcionisana su kao kr.dela protiv javnog poretka Aideoloski deliktiB. 7deologija je skup drustveno-politicki- vrednosti koje drustvene institucije usvajaju i koje rukovode nji-ovom socijalnom politikom. 7deologija oznacava izopacenu drustvenu svest, netacnu iskrivljenu sliku sveta i drustva i pojava u njima koje stvaraju pojedine drustvene grupe. u se ubrajaju ideologije fasizma, komunizma i liberalizma.ogromna moc manipulacije dovodi do destruktivnosti coveka, guseci svest coveka kao -umanog i drustvenog bica, pretvarajuci ga u poslusno, bezlicno i otudjeno lice. 5,. MORAL ;oral je skup usvojeni- pravila ponasanja ljudi u zajednici pomocu koji- se ocenjuju vlastiti i tudji postupci kao dobri ili rdjavi. :vest i osecanje duznosti, a povreda povlaci moralnu odgovornost u vidu moralne norme kao sankcije. .eosporno je da je svaki oblik kriminaliteta povreda moralni- normi i dobri- obicaja. ;edjutim moralna izopacenost, u sadejstvu sa drugim uzrocima, uslovljava razne oblike devijantnog pa i delikventnog ponasanja. .ajveci stepen amoralnosti imaju izvrsioci kr.dela silovanja, kr.dela protiv imovine, posebno kradje i razbojnistva, a najmanje oni koji pocine neki od saobracajni- delikata.

EL

;oral je jedna od bitni- funkcija neformalne drustvene kontrole, deluje kao prevencioni faktor u sprecavanju delikvencije. 4judsko ponasanje treba da ima moralnu oprevdanost, a ne samo zakonsku dopustenost, da bi imalo legitimitet. 50. PRA)O Pravo kao skup pravni- normi i drustveni- odnosa sankcionisana drzavnom prinudom obezbedjuje funkcionisanje celine pravni- institucija i subjekata drustva i adekvatnu formalnu drustvenu reakciju na pojave kriminaliteta i nji-ovo sprecavanje i suzbijanje. A:kup pravninormi po kojima se ljudi vladajuB. - Ono je izraz politicke volje koja ga stvara, ali i sredstvo racionalnog regulisanja odnosa i sukoba, sredstvo ogranicavanja same volje koja ga stvara. - Po prirodi je normativna kategorija - Upucuje na nacin zadovoljavanja ljudski- potreba i ponasanja - :redstvo prinude Apreko sankcija osigurava sigurnost razvoja drustvaB. Pravo je veoma bitno za suzbijanje kriminaliteta. ime se obezbedjuje funkcionisanje javnog poredka i pravna sigurnost gradjana u zastiti nji-ovi- osnovni- prava i sloboda. $avni poredak je skup pravni- normi kojima su regulisana osnovna prava i slobode gradjana, kao i interes zajednice na ocuvanju i zastiti osnovni- drustveni- vrednosti, koje su utvdjene najvisim pravnim aktom ) ustavomW 52. POJA)NI O6LI-I KRIMINALITETA Kriminalitet u najoptijem smislu je skup drutveni- pojava kojima se ugro2avaju univerzalne drutvene vrednosti, a koje su kao takve sankcionisane krivinim pravom. +eo kriminologije koji se bavi pojavnim oblicima kriminaliteta naziva se kriminalna fenomenologija. .jen predmet su, aB spoljna forma bB ucinilac Kod klasifikacija kriminalnog ponaanja prisutni su veoma razliiti pristupi, - jedni polaze od stepena drustvene opasnosti, te nji-ove podele na laksa i teza kr.dela6 - drugi od vrste zasticeni- dobara6 - treci od kategorija delikvenata. Po+%"a ri!ina"i(%(a, $.delikt nasilja, C.imovinski delikt, D.privredni kriminalitet, *.organizovani kriminalitet, E.kompjuterski kriminalitet, G.saobra(ajna delikvencija, &.seksualnadelikvencija, %.politiki kriminalitet, '.ekoloki kriminalitet, $L.maloletnika delikvencija, $$.recidivizam-povratnitvo u vrenju k.dela.

E$

53. DELIKTI NASILJA .asilje predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizicke sile, protivpravnog ugrozavanja integriteta coveka i drugi- javni- i drustveni- vrednosti. .jegova bitna obelezja su, izivljavanje i drskost, prinudjivanje nekoga da trpi nesto pri cemu dolazi do povrede njegovog dostojanstva ili ugrozavanja fizickog integriteta. .asilje se manifestuje na ulici, poslu, stadionima, skoli, porodici... - .eke teorije Abi-eviorizam...B smatraju da nasilje nije u ljudskoj prirodi, vec se radi o stecenim elementima agresivnosti. - /ioloske teorije, nasuprot nji-, nasilnost vide u genetskim svojstvima coveka. - Psi-oloske teorije ALONIB ) ove sklonosti se razvijaju po stupnjevima. Prvo licnost je i sama zrtva nasilja, zatim uci da i sama bude nasilna, i na krajku prelazi na akt ubistva. )r&(% +%"i (a na&i"$a' $. krvni delikti C. porodicno nasilje D. delikti protiv covecnosti i medjunarodnog prava *. terorizam 54. KR)NI DELIKTI9 POJAM9 )RSTE I OPSTE KARAKTERISTIKE Krvni delikti podrazumevaju sva dela uperena protiv fizikog integriteta linosti, delikti izvreni primenom sile i nasilja. U ovu oblast spadaju svi oblici dela koja za posledicu imaju smrt ili telesne povrede. .ajtezi oblik krvni- delikata su ubistva i teke telesne povrede. %bistvo svakako spada u najte2e krivino delo, to je liavanje 2ivota drugog lica ljudskom radnjom. Ubistvo spada u najstarije ljudske gre-ove. Kod svi- ubistava nasilje je dominantno sredstvo. Postoje kvalifikovani i privilegovani oblik ubistva. aB eski kvalifikovani oblici su, ubistvo na surov ili podmukao nain6 ubistvo vie lica6 ubistvo slu2benog lica u vrenju slu2bene du2nosti6 ubistvo iz bezobzirne osvete6 ubistvo deteta ili trudne 2ene. .eki oblici ove vrste nasilja povezani su sa drugim kriminalnim aktimakao na primer pljakama, razbojnikim kra1ama, silovanjima, saobra(ajnom delikvencijom,ugro2avanjem ustavnog sistema, aktima terorizma, otmicama i dr. bB Privilegovani oblici su, ubistvo na ma-, ubistvo iz ne-ata, ubistvo iz samilosti, ubistvo deteta pri ro1enju-edomorstvo. Privilegovani su zbog olakavaju(i- okolnosti za uinioce ubistva. 55. U.RO-I KR)NIH DELIKATA Uzroci krvni- delikata nisu izvan okvira isnovni- uzroka pojava kriminaliteta i delikata nasilja posebno. .ajcesci motivi su, koristoljublje, osveta, prikrivanje nekog drugog kr. dela, pobude iz konfliktni- situacija sa okolinom, posebno nastali- u poreme(ajima u porodini- odnosa. Prema subjektivnim kriterijumima krvni delikti se klasifikuju kao, - afektivno-impulsivni akt - posledica psi-oticni- stanja - voljna radnja

EC

$. najcesci oblici su iz prve kategorije u stanju frustriranosti i nagomilani- afekata, kao posledica licnosti sa niskim pragom tolerancije. u spdaju nasilja proistekla iz poremecaja u porodici. C. psi-oticna stanja. =rse i- sizofrenicari, paranoici i osobe u stanju patoloske ljubomore. Kod amnezija nasilje moze biti izazvano organskom Atraume i trovanjaB ili psi-ogenom AsuzenjesvestiB reakcijom. Uzrocnici takodje mogu da budu i alkoholizam i psihopatije. D. treci oblik je najredji, kao planirana, svesna i voljna radnja. U ovu grupu spadaju profesionalna ubistva i ubistva iz casti. 177. TIPOLOGIJA DELIK)ENATA :ocijalna obelezja pokazuju da je nasilnicko ponasanje najcesce vezano za mladju musku populaciju,nizeg obrazovnog nivoa, ciji je ekonomski status ispod proseka. Porodicno stanje odlikuje visok procenat alko-olicara i lica sa izvesnim poremecajima. 171. POJAM U6I-E I TIPOLOGIJA Prve studije iz prve polovine $'.veka, REJ opisao dve vrste ubica, $. -omocidni monomanijaci C. kriminalne ubice LOM6RO.O) tip ubice-ro1eni ubica. Tipo"o#i$a >Aica pr%!a p&i*o"o& o! !o(iv>' KRON je analizirao profil $*C ispitanika-osu1ene ubice i razvrstao i- na pet tipova psi-oloski- ubica. o su, 1.NEUROTI1NI TIP' najmanje ispitanika. U ovoj grupi najvie ima alko-oliara, ali i ljudi sa najviim stepenom obrazovanja. Oni u najve(em broju sluajeva ubijaju bliske ro1ake ili prijatelje, vrlo esto iz seksualne ljubomore6 2.PARANOIDNI TIP' je uz normalni i naje(i. Ovde su u pitanju socijalno preosetljive osobe sa prikrivenom agresivno(u. Prete2no potiu iz razoreni- i alko-oliarski- porodica. 9esto su to i povratnici. u spadaju i oni koji imaju loa iskustva iz detinjstva i negativan odnos prema majci. 7maju najni2i stepen obrazovanja u odnosu na ostale6 3.SIMULATI)NI TIP' uglavnom ne potiu iz razoreni- porodica, skloni su ubistvu bliskiosoba i izuzetno su agresivni prema okolini. :padaju u grupu najmanje obrazovani-. ,.DEPRESI)NI PROFIL' tu su u pitanju socijalno izolovane osobe, povuene, kod kojidominira pesimizam, beskorisnost, oni nemaju samopouzdanje. Krivina dela naje(e ine u alko-olisanom stanju. 0.NORMALNI PROFIL' tu je najve(i broj ubica sa viom i visokom strunom spremom, potiu iz problematini- porodica, a nji-ove 2rtve su poznanici, prijatelji i rodbina. Fa sve navedene profile karakteristino je da su kao deca bili zlostavljani od roditelja ili suseda. K"inic % (ipo"o#i$%' .ajpotpuniju tipologiju ubica daju klinicka istrazivanja a to su, normalni, izofreni, psi-opatski, alko-oliarski, sadistiki, depresivni, osvetniki, psi-otini, -isterini, mentalno zaostali, seksualni tip, pasivno-agresivni tip, deca ubice, tip sa organskim mo2danim poreme(ajima. KAPAMAD;IJA je tipologiju ubica odredio prema vrstama ubistava dele(i i- na, ubistvo kao prete2no voljna radnja, ubistvo kao prete2no afektivno impulsivna radnja i ubistvo kao prete2no psi-otina radnja. 7dentinu klasifikaciju sainio je STAJGLEDER.

ED

172. SERIJSKI U6I-A 5O;7>7+O;". Arazmak izme1u ubistva , polako ubijaB Kriterijumi za klasifikaciju nekoga kao serijskog ubice su prema miljenju EGERA, aB da je izvrio minimum D-* ubistva sa izvesnim vremenskim pauzama izme1u pojedinanisluajeva6 bB da su ubica i 2rtve do delikta jedni drugima nepoznati6 cB sadistiko i2ivljavanje nad 2rtvom6 dB motivi uglavnom psi-oloki, a ne materijalni6 eB da 2rtve za ubicu imaju simbolian znaaj6 fB 2rtve su obino rizine i ranjive grupe .eki autori ukazuju da su medju serijskim ubicama najbrojniji tzv.serijske ubice seRualno motivisane. :ocijalna obelezja ukazuju da je rec o muskarcu nize klase, od CL do DL godina, koji je imao tesko detinjstvo, veoma inteligentni i uspesni prfesionalci u svojoj struci. Oni idealizuju zrtvu sa zeljom da je ponize, postide i uniste. ;nogi od serijski- ubica su imali neobican i neprirodan odnos sa majkom. PORODI1NO NASILJE 173. POJAM I )RSTE PORODI-NOG NASILJA Porodicno nasilje uvek je postojalo i bilo veoma rasprostranjeno u svim istorijskim vremenima, kulturama i drutvima. Uvek je imalo ozbiljne posledice , posebno po 2ene i decu. .asilje u porodici smatra se jednim od najte2i- oblika krenja ljudski- prava. .asilnici u porodici su lica svi- drutveni- slojeva, obrazovanja, socijalnog statusa. 8azliiti su samo naini oblika nasilja, bilo da su to verbalni, psi-iki ili fiziki vidovi nasilja ili nji-ova kombinacija. )r%&(% poro+icno# na&i"$a' na osnovu motiva i tipa kori(eni- sredstava mo2emosmatrati, aB fiziko-udaranje i plemla(ivanje6 bB seksualno6 cB verbalno6 dB psi-olosko6 eB ekonomskoAuskracivanja prava na raspolaganjem novcem i mat.sredstvimaB6 fB strukturalno Aograniavanje sobode kretanja, kontaktiranja i slB, gB du-ovno. .ajraprostanjeniji su nasilje roditelja nad decom i nasilje u braku. 17,. U.RO-I PORODI1NOG NASILJA Uzroci porodinog nasilja u naje(im sluajevima su u kombinaciji sa socijalnim, psi-opatolokim i kulturno-istorijskim iniocima. Osnovni motiv kod porodinog nasilja je sticanje i zadr2avanje kontrole nad porodinom zajednicom ili pojedinim njenim lanovima. o mo2e biti posledica patrijar-alnosti drutva i neravnopravne raspodele mo(i-fizike i statusne,me1u njenim lanovima.=e(ina 2rtava polaze(i od stereotipa tradicije nasilje je pri-vatilo kao nametnutu ulogu. Oni su naueni da je zlostavljanje Mzaslu2eno!. 8azliito

E*

vrednovanje statusa mukaraca i 2ena, starijeg i mla1eg, roditelja i dece uticalo je na ose(anje bespomo(nosti i zavisnosti jedni- prema drugima pa i na nu2nost tolerancije nasilja. .asilje eskalira, sto duze traje, to se cesce ponavlja i surovije je. Ono po(inje verbalnim konfliktima i fizikim zlostavljanjem, vremenom dolazi so ozbiljni- povreda,koje mogu da se zavre ubistvom. Psi-iko nasilje je poseban aspekt i izra2ava se u svesnom stvaranju atmosfere stra-a koja je deo nasilja. Porodicno nasilje u drutvu ima visok stepen tolerancije u drutvenoj reakciji, pa i u samoj zakonodavnoj sferi. =e(ina zakonodavstava nije ovu sferu regulisalo zakonima pa je ona preputena privatnoj inicijativi. Uzroci nasilja u porodici mogu se na(i i u socijalnim faktorima,posebno siromanim sredinama, gde vladaju nezaposlenost, socijalna i egzistencijalna nesigurnost...+obrim delom porodino nasilje je posledica porodine patologije, psi-iki- poreme(aja, alko-olizma ili neki- situacioni- okolnosti. 4judi retko reaguju na konflikte unutar porodice iako se za sluajeve nasilja zna du2e vreme. 170. NASILJE PREMA DE-I +ete moze biti i objekat i svedok nasilja, bilo direktno Akoriscenje fizicke sile ili pretnje, koje izazivaju psi-icki bol, patnju...B ili indirektno. Pri tome je ono izlozeno torturi i stresu. .asiljem se dete ne navikava samo nabol, nego i uci da se nasiljem koristi. Posredno deca nasilje dozivljavaju kada u porodicnim obracunima postaju zrtve Aslucaj razvoda brakaB. )r%&(% na&i"$a - slucajevi gde se tolerise seRualno ili fizicko zlostavljanje dece koju vrsi ocu- ili mace-a. - devijantne licnosti Anarkomani i alko-olicariB skloni su da zlostavljaju i zapostavljaju svoju decu - slucajevi ubistva koja pocine majke nad svojom decom. 172. 6RA-NO NASILJE .asilje usled bracni- konflikata svodi se na pojedine oblike zapostavljanja i zlostavljanja zene. 7zdvajaju se dva specificna uzroka nasilja nad zenama, $. pojava mizoginije C. i statusa zenen u drustvu uopste Mi=o#ini$a ) oblik mrznje, netrpeljivosti i drugi- oblika animoziteta prema zenama, manifestuje se u mesljenju, stavovima i diskriminacionim postupcima u sferi javnog zivota, kao i intimni- odnosa muskarca i zene. Dr>&(v%ni i &oci$a"ni po"o=a$ =%n% ) ne cini njen statusni tretman jednak muskarcima, posebno u patrijar-alnim zemljama. Ona je zrtva nasilja po osnovu polne pripadnosti i cesto nasilje dozivljavaju kao duznost. )r&(%' Prema vrsti napada razlikujemo, $. licno Adirektan fizicki napad na telo zeneB C. strukturalno Anepostovanje zene kao porodicnog i drustvenog subjekta, status manje vrednostiB .ajteze posledice su ubistva njeni- clanova. Pocinilaca je najcesce muskarac ADV* slucajeva ubistvaB, retko su slucajevi da je majka ubila sina, ili sestra brata. ;uskarci ubijaju u afektu, neretko i samo nakon toga izvrse samoubistvo, dok zene svoje nasilne partnere obicno ubijaju na spavanju.

EE

DELIKTI PROTI) 1O)E1NOSTI 173. POJAM9 PRA)NA PRIRODA I OPSTE KARAKTERISTIKE +elikti protiv ovenosti i me1unarodnig prava podrazumevaju skup krivini- dela iji je opti zatitni objekt nacionalna, etnika, rasna ili verska grupa, civilno stanovnitvo, telesni integritet i slobode gra1ana. +elikti u vezi sa ratovima uobicajeno se nazivaju medjunarodna kr.dela, i regulisani su medjunarodnim ratnim pravom. U ovu vrstu delikata podrazumevamo, < ="oBin pro(iv !ira9 < ra(ni ="oBini9 < ="oBini pro(iv cov%cno&(i Ove delikte regulisu i statuti dve neformalna tribunala, $. ;edjunarodni sud za kr.gonjenje osoba odgovorni- za krsenje medjunarodnog -umanitarnog prava na teritoriji bivse PU C. ;edjunarodni krivicni sud .ajpreciznije odredbe utvrdjene 8imskim statutom ;edjunarodnog krivicnog suda iz $''%. ovom vrstom zlocina protiv civilnog stanovnistva smatraju radnje, ubistva, istrebljenja, porobljavanja, deportacije, silovanja, prislna prostitucija, trudnoca, sterilisanje, proterivanje bilo koje grupe ili zajdnice na politickoj, rasnoj verskoj, etnickoj, kulturnoj i polnoj osnovi, apart-ejd i drugi ne-umani postupci. ;edjunarodnopravna klasifikacija ove vrste zlocina odredjuje kao, < ="ocin% pro(iv !ira < ="ocin% pro(iv *>!ani(arno# prava < ra(n% ="ocin% < ="ocin% #%noci+a .asa zemlja je pri-vatila obaveze iz Povelje U. i medjunarodni- konvencija iz ovi- oblasti. ako su ustanovljena sledeca kr.dela, genocid, ratni zlocin protiv civilnog stanovnistva, ratni zlocin protiv ranjenika i bolesnika, ratni zlocin protiv zarobljenika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, upotreba nedozvoljeni- sredstava borbe, surovo postupanje sa bolesnicima, ranjenicima i zarobljenicima, unistavanje kulturni- i istorijski- spomenika, organizovanje grupe i podsticanje na izvrsenje genocida i ratni- zlocina. 174. .LO1INI PROTI) MIRA I PROTI) HUMANITORNOG PRA)A &locini protiv mira sastoje se u pripremanju rata, njegovom planiranju i zapoinjanjuagresiji. Planiranje agresije, pored ratni- zlocina i zlocina protiv covecnosti spada u posebne kriminalne akte u nadleznosti unutrasnjeg prava drzave, uz obavezu drzave da i- sankcionise u skladu sa medjunarodno preuzetim obavezama, dok zlocini protiv mira spadaju u internacionalne probleme narusavanja medjunarodnog mira. &locini protiv humanitarnog prava, najva2nija odlika protiv savremeni- ratova je odbacivanje principa vitetva, fer ratovanja i potovanja obiaja ratni- pravila. Fatim su tu i ubistva protivnika na i van bojnog polja, ubistva zarobljenika i bolesnika, unitavanje, istrebljivanje, etniko i(enje i slino, a sve pod formom Mkoletaralne tete! postalo je esta pojava. 8at je cist zlocin i cisto nasilje. Odlike savremeni- ratova, -neselektivnost prema stanovnistvu -razaranje infrastrukture i kulturni- objekata -zlocini genocida -ekoloski zlocini

EG

175. DELIKTI GENO-IDA Predstavljaju sistematsko unitavanje nacionalni-, verski-, etniki- ili rasni- grupa. Prema Konvenciji o genocidu koju su donele U. $'*% godine, genocid je proglaen me1unarodnim deliktom. akvo delo moze biti izvrseno za vreme rata, oruzanog sukoba i u miru. :utina delikta sastoji se u nameri da se potpuno ili delimino uniti neka nacionalna, rasna ili verska grupa ubistvima, tekim naruavanjem fizikog ili duevnog zdravlja ili nanoenje patnje prinudnim raseljavanjem ili istrebljenjem ljudi. Fa postojanje genocida nebitan je broj zrtava i nacin nji-ovi- ubistava. 8azlika izmedju etnickog ciscenja Azlocin protiv covecnostiB i genocida je sto u prvom slucaju postoji namera prinudnog nasilnog preseljavanja stanovnistva, a u drugom namera njegovog istrebljenja. 117. RATNI .LO1INI 8atni zloini su teki oblici povrede me1unarodnog ratnog prava i pravila vo1enja rata. .jima su obu-va(ni ne-umani postupci i zloini za vreme rata prema civilnom stanovnitvu, protiv ranjenika i bolesnika, kao i ratni- zarobljenika, prema kulturnim, istorijskim, zdravstvenim i drugim civilnim objektima ukoliko ne slu2e u ratne svr-e. .asilje u tim deliktima podrazumeva,ubistva, zlostavljanja, kolektivno zastraivanje, ka2njavanje, odvo1enje u koncentracione logore, prisilno raseljenje, prisiljavanje na prinudni rad, nanoenje patnji i dr. 111. TIPOLOGIJA RATNIH .LO-INA-A +va su osnovna problema opstanka coveka u ratnim uslovima. o je problem, 1. a"i$%naci$% ) svodi na otudjenje, tj.drustveno rastrojstvo prouzrokovano specificnim ciniocima zivota u atmosferi rata. Otudjenje coveka od svoje sustine, licnosti i etickiprincipa, prinudjen da pri-vata realnost ubijanja i razaranja. 2. ani!a"i=aci$a ) odsustvo ljudskog, poslednji stadijum alijenacije. :vodjenje ponasanja licnosti na necovecne postupke, bezdusnost, stra- i sebicnost. Ra(ni ="ocinci 7zvrioci krivini- delap rotiv ovenosti podvode se pod opti naziv ratni zlocinci. o je poseban tip kriminalne linosti, gde spadaju, direktni i indirektni naredbodavci. "irektni naredbodavci su sobe iz srednjeg i visokog vojnog komandnog kadra, koji neposredno nare1uju izvravanje dela ratni- zloina i zloina genocida. 'ndirektni naredbodavci su naje(e najvii politiki, dr2avni i nacionalni lideri koji svesno, podstiu direktne izvrioce na zloin. P&i*o"o& i pro?i" ra(no# ="ocinca - covek iz normalnog gradjanskog zivota, prelaskom u uniformu, pretvoren u masovnog ubicu, bez grize savesti, osecaja kriivce i moralni- ljudski- obzira. TERORI.AM 112. POJAM TERORI.MA Aterror ) jak stra-B Pod ovim pojmom se podrazumeva doktrina, metod i sredstvo izazivanja stra-a i nesigurnosti kod gradjana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja odredjeni-, prvensveno politicki- ciljeva.

E&

Ovaj pojam se koristi kao sinonim za sve vidove politickog nasilja, pa se tako izjednacava i sa gerilom, anar-izmom i rugim kolektivnim oblicima nasilja. ;edjutim, nije svako politicko nasilje terorizam. :avremeni terorizam je problem za medjunarodnu zajednicu. U medjunarodnim okvirima terorizam predstavlja jedan od najkontraverzniji- fenomena. :am pojam terorizma obu-vata razlicite akte nasilja i ugrozavanja ljudski- prava i zivota, kao i individualni- i zajednickidobara. - Pod terorizmom se podrazumeva akcija nasilja koja se primenjuje iz politicki- razloga radi zastrasivanja i bespostednog slamanja otpora onoga prema kome se vrsi. - erorizam je i sistematsko i organizovano nasilje nad pasivnim subjektom kojim se kod njega stvara osecanje nesigurnosti i proizvodi stanje stra-a s ciljem da se pasivni subjekt zadrzi u stanju politicke pokornosti ili da se kod pasivnog subjekta izazove nepoverenje u postojeci drustveni poredak kako bi mu se nametnula politicka vlast terorista radi eksploatacije i ugnjetavanja, kao i nasilje kojim se vrsi uticaj na politicku vlast radi iznudjivanja kakvi- politicki- ustupaka. +eskriptivna definicija ) terorizam predstavlja oblik organizovane kriminalne delatnosti, koja se odlikuje vrsenjem akata nasilja, ubistva, atentata i otmica u odnosu na ljude i imovinu, radi zastrasivanja stanovnistva i predstavnika vlasti, kako bi se nasilno ostvarili pojedini, pretezno, politicki ciljevi. 113. OPSTE KARAKTERISTIKE :avremeni terorizam odlikuju, - visok stepen organizovanosti6 - globalizam6 - profesionalizam6 - zloupotreba te-nicki- dostignuca6 - velika finansijska moc stecena pranjem novca i manipulacijama novcani- zavoda6 - koriscenje ekstranormalni- oblika politickog nasilja6 - specificna kadrovska struktura organizacije na rasnim, verskim ili nacionalnim osnovama, posebnosti cilja, neskladnost ciljeva - usmerenost cilja ka teroristickom aktu - profesionalnost - organizovana aktivnost Sr%+&(va9 !%(o+i i oA"ici na&i"$a Ogledaju se u razlovrsnosti i prilagodjavanju medjunarodnim uslovima i okolnostima. :redtva i metodi se mogu svesti na nasilje kao metod i klasicne kriminalne akte. - .asilje se manifestuje u ubistvima, atentatima, ostecenja javni- i drugi- objekata, izivanju nereda, otmicama... - Kod klasicne kriminalne aktivnosti ubrajamo, udruzivnja zlocinaca radi zajednickog vrsenja nasilja, razbojnicki napadi na banke i druge objekte u kojima se nalazi novac i ostale dragocenosti, trgovina narkotiicma i oruzjem, pranje novca... 11,. )RSTE I O6LI-I TERORI.MA .ajcesca je podela ne, - medjunarodni6 - drzavni6 - individulni6 - grupni.

E%

8azlikuju se i, < +r=avni (%rori=a! ) nastojanje vladajuci- struktura da prinudom i nasiljem odrze status (uo - va=ir%vo">cionarni ) ideolosko obelezje koje politicke grupe pridaju u sukobu sa legalnom i legitimnom vlascu - r%a cionarni ) rusenje demokratski- sistema i izabrane vlasti - o!pro!i&ni ) nasilje s ciljem iznudjivanja politicki- ustupaka =74K7.:O. razlikuje, revolucionarni, represivni i subrevolucionarni. Ma+$>naro+ni (%rori=a!' < obu-vata svaki napad Akrivicna delaB na neko, medjunarodnim pravom zasticeno dobro. ;edjunarodni terorizam se moze razvrstati na, 1. transnacionalni ) izvrsioci su nedrzavni subjekti, pojedinci i grupe gde postoji stepen saradnje izvrsilaca iz vise zemalja koje se opredeljuju za terorizam kao nacin delovanja i oblik borbe za ostvarivanje politicki- i drugi- ciljeva. 2. medjudrzavni terorizam ) orudje, spoljnopoliticki postupci drzave kao subjekta medjunarodni- odnosa i medjunarodnog prava. >7>O=">K7 razlikuje E tipova terorizma, 1. R%"i#i$& i (%rori=a!, - inspirisan religijskim fundamentalizmom ili religijskim terorizmom, nastaje u okviru istorijski- tradicionalni- religija u kojima je nasilje prateca senka. 2. Po"i(ic i (%rori=a!' - nastaje u nerazvijenom svetu i uslovljen je ekonomskim krizama i sukobima bogati- i siromasni- i politickim ambicijama jedni- da promene stanje, status i drugi- da ga odrze. 3. Dr=avni (%rori=a!' - svojstven diktatorskim rezimima , moze biti usmeren protiv sopstvenog stanovnistva, ali i protiv drugi- drzava. AKOM6SB tajni drzavni terorizam koji podrazumeva direktno ali ne otvoreno ucesce drzavni- sluzbenika u teroristickim akcijama, i terorizam podrzavan od drzave gde se drzava javlja kao narucilac, ali ne i neop-odno aktivan ucesnik u teroristickim napadima. ,. T%rori=a! i or#ani=ovani ri!ina"i(%( F kao oblik organizovanog kriminaliteta terorizam podrazumeva postojanje dobro organizovane kriminalne organizacije, koju finansira drzava sa kojom su u vezi, sto izvrsiocima omogucava sigurnost od krivicnog gonjenja i znatnu imovinskuu korist. 0. Pa(o"o& i (%rori=a! F individue ili grupe terorisu druga lica da bi bili primeceni, da skrenu paznju drustva ponekad i citavog sveta na sebe. 110. U.RO-I TERORI.MA :ociolozi smatraju da uzroke terorizma ne treba traziti u prirodi coveka, vec u socijalnim i ekonomskim problemima nastalim siromastvom i otudjenoscu drustveni- grupa i slojeva. D.ONSON i 6ARTON smatraju da su izvori terorizma ideologije, - nacionalisticki- manjinski- grupa - anar-isticka s-vatanja teroristicke borbe protiv drustvenog zla - revolucionarni marksizam - novolevicarski sindikalizam - reakcionarni neofasizam. .ajcesci oblici motivacije su politicki, njegove odlike su kadrovska i organizaciona struktura zasnovana na ideoloskim, rasnim, verskim ili nacionalnim osnovama.

E'

;edjunarodni izvori terorizma, Prema stavovoma "+ -oc komiteta za terorizam uzroci su, - &po"$ni, kolonijalizam, strana okupacija, agresija, imperijalisticka politika, uplitanje u unutrasnje stvari jedne drzave, nepravedan medjunarodni poredak... - >n>(ra&n$i, rasizam, fasizam, ekonomska i politicka nejednakost, nepostovanje i krsenje ljudski- prava, opste siromastvo i beda i glad. 112. KRI)I-NOPRA)NI ASPEKTI TERORI.MA Krivicnopravno regulisanje svi- aspekata terorizma bitna je pretpostavka adekvatnog funkcionisanja medjunarodne zajendice, ali i nacionalnog zakonodavstva u borbi na sprecavanju i suzbijanju ove pojave. U deklaracijama i rezolucijama U. i drugi- evropski- tela, terorizam se tretira kao medjunarodni delikt, ali nisu inkriminisani svi njegovi oblici, nego samo pojedini. Postoje dva modela klasifikacije terorizma, $. oA$% (ivni ) tetroristickim deliktima smatraju se kvaklifikovani oblici nekoliko vrsta drugi- krivicni- dela Azlocin protiv licnosti, umisljajna ubistva, nesilnicko ponasanje, otmice6 napadi na imovinu, napadi na javne objekte i saobracajna sredstva i komunikacije upotrebom ekspoloziva, podmetanje pozara...B. C. &>A$% (ivni ) obu-vacena su sva dela izvedena sa ciljem izazivanja stra-a i nesigurnosti gradjana. 113. TERORISTI-KE ORGANI.A-IJE eroristicke organizacije su posebne profesionalne organizacije kriminalne orijentacije,koje odlikuju stroga pravila unutrasnje -ijerar-ije i militantne organizacije, fanatizam i solidarnost clanova i anonimnost. :avremene organizacije podrazumevaju podele zadataka u razlicitim oblastima. >lanovi su strucno i fizicki osposobljeni za nji-ovo obavljenje i vrsenje akcija. Hi$%rar*i$a, .ajcesce veoma slozena i zasniva se na striktnoj podeli rada. Prijem novi- clanova obavlja se ili davanjem odredjene izjave, pismeno ili usmeno, ili polaganjem zakletve. Favisno od tipa terorizma i teroristicke organiozacije, najcesce se dele prema utvrdjenom cilju na, - one koje teze ostvarenju odredjeni- ideoloski- ili verski- ciljeva - one koje teze da ostvare neke nacionalne ciljeve - ne koje imaju kombinovane ciljeve K%ra (%ri&(i %, =elika ideoloska, nacionalna i religijska fanaticnost, agresivnost i odlucnost na samoubilacke akcije P"aniran$%' Odnosi se na zastitu od otkrivanja organizacije ili -vatanja i likvidacije pripadnika i planiranje izvodjenja teroristicki- akata. Planiranje je veoma studiozno, pri cemu se faktoru iznenadjenja, objektu napada, jednostavnosti i efikasnosti pridaje veliki znacaj. Finan&iran$%, >esto se koriste drzavni fondovi obavestajni- sluzbi, sredstava politicki- organizacija kao i samofinansiranje iz klasicni- kriminalni- akata Anelegalna trgovina narkotika, oruzja, trgovina belog roblja...B

GL

114. LI-NOST TERORISTE Postoje razlicite teorije i pristupi u izucavanju teroriste. .eke polaze od patoloske prirode terorista, druge ga smatraju supstitutom, a trece surogatom rata. Podaci iz policijskievidencija ukazuju na mladje ljude do CE.god., viseg obrazovanja, poticu iz imucniji- slojeva drustva, s devijantnim sklonostima. Karakteristicno za teroriste je da za razliku od ostali- delikvenata, priznaju svoja dela, ali odgovornost odbacuju i pripisuju je objektu AprotivnikuB ka kome je usmeren teroristicki akt. 115. POLITI-KA DELIK)EN-IJA o je vrsta prestupnistva odredjena politickim ciljem ili motivima izvrsioca.u nasem zakonodavstvu su u najvecem broju svrstana u kr.dela protiv ustavnog uredjenja i bezbednosti, - ugrozavanje nezavisnosti - ugrozavanje teritorijalne sredine - napad na ustavno uredjenje - pozivanje na naslilnu promenu ustavnog uredjenja - ubistvo najvisi- predstavnika drzave - oruzana pobuna, terorizam, diverzija, sabotaza, spijunaza - odavanje drzavne tajne.... )anin&(i(>ciona"no na&i"$%' Politicki motiv kao cilj i nasilje kao srdestvo su obelezja politicke delikvencije. U oblike politickog nasilja se ubrajaju, pritisci i pretnje silom, psi-icko zlostavljanje, politicka ubistva, diverzije, sabotaze, represalije. !ritisci su oblik politickog nasilja koji ima za cilj da se uticajem na centre posedovanja moci iznude odredjeni politicki ustupci. U nji- ubrajamo rusilacke demonstracije Aone za posledicu imaju unistavanje materijalni- dobara i objekata, fizicko nasilje do ubistva predstavnika vlasti.B Politicko nasilje ima za cilj ponizavanje, nanosenje bola, prisiljavanje politicki- protivnika na pri-vatanje promena odredjenog oblika postojeceg statusa. In&(i(>ciona"no na&i"$% F (or(>ra' .ajdrasticniji oblici politickog nasilja su akti fizicke i psi-icke torture. Konvencija U. torturu je definisala !svaki akt kojim se nekoj osobi namerno nanose svirepe povrede ili bol, bilo psi-icki bilo fizicki , da bi se iznudile informacije ili priznanje, da bi se kaznila zbog dela koje je pocinila ili koje je neka treca osoba pocinila ili se sumnja da je pocinila, da bi se zaplasila ili prisilila na nesto, ili iz bilo kog razloga koji se zasniva na diskriminaciji, kada takav bol nanosi ili podstice ili se cini uz pristanak ili precutnu saglasnost nekog sluzbenog lica ili drugog lica koje ima sluzbena ovlascenja.# Fi=i a (or>ra' < svi oblici primene sile kojima se ugrozava fizicki integritet coveka pre svega nanosenje fizickog bola, dovodjenje u stanje iscekivanja smrti, iscrpljivanje, sakacenje, nanosenje trajni- ozledaX P&i*ic a (or(>ra' < se primenjuje za iznudjivanje. :provodi se metodama tzv. !pranja mozga#, uvodjenje te-nike deprivacije, te-nike toplo--ladno, seruma istine i slicni- metoda. +eprivacione metode, - culna deprivacija Azrtvi se stavlja povez na ociB - perceptualna Aprekidanje komunikacije sa stvarnim svetomB - socijalna Azatvaranje u samicuB - deprivacija osnovni- potreba Anedostatak vode, -rane, toaleta, ventilacijeXB

G$

- prinuda potpisivanje lazni- izjava i priznanja, prisiljavanje na mucenje, bogo-uljenje, ponizavanje, pretnje upucene porodici zrtve, dvostruko vezivanjeX Kombinovani oblici torture su fizicki obracuni na javnim mestima, politicka ubistva, seRualno zlostavljanje, provable i pljacke, reket, ucene, kidnapovanja. U nasem krivicnom pravu inkriminisana su sledeca kr.dela, protivpravno lisavanje slobode, iznudjivanje iskaza, zlostavljanje i mucenje, ugrozavanje sigurnosti, otmica i dela koja seodnose na povredu privatnosti, nacionalna, varska i rasna prava i slobode. IMO)INSKI DELIKTI 127. IMO)INSKI DELIKTIC POJAM I )RSTE 7movinski kriminalitet - delikti su vrsta krivini- dela kojima se ugro2avaju imovinska prava gra1ana i drugi- pravni- subjekata. Ovi delikti spadaju u vrstu klasinog kriminaliteta. Po obimu to su najbrojnija vrsta krivini- dela i vid delikvencije gde postoji najve(i stepen profesionalizacije. 7zvrioci ovi- krivini- dela, posle silovanja, su u najve(em delu povratnici, oko DLK. 7movinske delikte mozemo razvrstati na, - klasicne delikte, - delikte sa elementom fizickog nasilja, - prevarene delikte, - delikte bez motive koristoljublja 121. KLASI1NI IMO)INSKI DELIKTI U nji- spadaju sve vrste kra1a i drugi oblici nezakoniti- prisvajanja tu1e pokretne i nepokretne imovine. .aje(e kra1e doga1aju se po tr2nim centrima,u zatvorenim prostorima, saobraajnim sredstvima, a po nainu izvrenja spadaju u dzepne kra1e. :a obzirom na vrednost, vreme i nain izvrenja mo2e biti, < &i(na raIa Apredstavlja krivino delo gde je predmet prisvajanja stvar male vrednostiB < oAiBna raIa Aopsti oblik krivicnog delaB < (%@ a raIa Akvalifikovani oblik - podrazumeva kra1u koja je izvrena provaljivanjem, obijanjem, za vreme elementarne nepogode, na poseban drzak i opasan nain, kada je ukradeno dobro ve(e vrednostiB, < ra=Ao$niB a raIa. Akvalifikovani oblikB )pecificni oblici kradje postoje ako su kra1om ugro2ena neka opta drutvena dobra - ume, divlja, ribe i slino. *ajtezim oblikom se smatraju teske kradje u sprezi sa organizovanim kriminalom, a posebno kr.dela kradja imovine velike vrednosti, Akradje vozila i umetninaB. *ajprofitabilnije kradje su kradje intelektualne svojine, umetnicki- i kulturni- dobara, kao i nepvlasceno koriscene autorski- prava, stamparski- prava i prava trgovackog znaka. 122. IMO)INSKI DELIKTI FI.I1KOG NASILJA U ove delikte spadaju najte2i oblici ove vrste krivinog dela kod koji- su fizika sila i pretnja prema 2rtvi osnov metoda i sredstava izvrenja delikta. u spadaju razbojnitva, razbojnicka kra1a, iznuda i ucena.

GC

Ra=Ao$ni&(vo' 8azbojnistvo i razbojnicka kradja su slozena kr.dela koja se sastoje iz kradje i prinude. Ra=Ao$ni&(vo je kriminalni akt protivpravnog oduzimanja i prisvajanja tu1e pokretne stvari primenom grube sile ili ozbiljne pretnje na 2ivot i telo. Ra=Ao$nic a ra+$a je kradja kada izvrsilac zatecen pri izvrsenju delikta kradje upotrebi silu ili ozbiljnu pretnju da ce je upotrebiti atakujuci na fizicki integritet drugoga da bi zadrzao ukradenu stvar. Postoje * vrste razbojnistva, - prepadi na banke, - na vrednosne transporte, - na trgovine i - prepadi na otvorenim prostorima. Posebna vrsta je morska piraterija. R% %(' zv.reketarstva u krivicnopravnom smislu su dela iznude i ucene. 8eket je posebna vrsta kriminalne rente, oblik profesionalnog kriminaliteta zasnovan na sistemu prinude i nasilja. 8eketiranje predstavlja uterivanje duga. U oblasti profesionalnog kriminaliteta. Kod kalsicnog reketa postoje D situacije, $. dolazi do obracuna izmedju pojedinaca ili grupa zbog nerascisceni- imovinski- odnosa, naplate preostali- dugova... C. klasicno izvrsenje kr.dela iznude, gde pojedinac ili grupa, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, silom ili ozbiljnom pretnjom, prinudi drugo lice da mu preda odredjenu imovinsku vrednost. D. pojedine kriminalne organizacije nude navodnu zastitu uz obavezu placanja odredjenog novcanog iznosa. 123. PRE)ARENI IMO)INSKI DELIKTI Posebnu vrstu cine krivicna dela prevarenog karaktera. Ovim oblikom smatraju se, - dela koje ucini izvrsilac pribavljanjem pokretni- stvari koje su mu poverene Akr.delo >(a$%B - dela koje ucini izvrsilac pribavljanjem takve imovinske koristi dovodjenjem i odrzavanjem u zabludi Akr.delo pr%var%B - laznim prikazivanjem ili prikrivanjem cinjenica na osnovu koji- se mogu dobiti krediti, kao i zloupotreba ovlascenja u pogledu staranja o imovini Akr.delo ="o>po(r%A% pov%r%n$aB - raspolaganjem Aprikrivanje, primanje, kupovanje, primanje u zalogB sa stvarima pribavljenim kr.delom Akr.delo pri rivan$aB. 12,. OSTALI O6LI-I U imovinske delikte spadaju i neki koji nemaju prevas-odno koristoljubivi motiv, ali se njima onemogucavaju ili ostecuju odredjena imovinska prava drugi-. U takve delikte spadaju, - krivicna dela oduzimanja tudje stvari - unistenje ili ostecenje tudje stvari - neovlasceno koriscenje tudjeg vozila - protivpravno useljenje i ostecenje tudji- prava

GD

120. U.RO-I IMO)INSKIH DELIKATA I TIPOLOGIJA DELIK)ENATA U=roci "a&icni* +%"i (a' ;otiv ovi- krivicni- dela je koristoljublje. Kod kradje se susrecemo sa profesionalnim i neprofesionalnim vidovima. Profesionalni vid kradje podrazumeva vrsenje ovog kr.dela u kontinuitetu i s koristoljubljivim motivom. .eprofesionalni vid podrazumeva povremene i prolazne slucajeve avanturistickog ponasanja maloletnika sa stepenom manjeg rizika. Krivicna dela kredje Auglavnom sitneB specificna su po C faktora uticaja, $. odnosi se na primerenost pojave maloletnickom uzrasti i pocesima stvaranja kriminalne karijere. C. odnosii se na egzistencijalne nuzde, gde osnov kriminaliteta cini siromastvo, beda Atzv.kriminalitet oskudiceB eske oblike kradje vrse delikventi sa izgradjenom kriminalnom karijerom i pretezno psi-opatskom, agresivnom i po-lepnom crtom licnost. U=roci +%"i (a na&i"$a' Ova kr.dela vrsi tzv.razbojnik. U pitanju je nasilnik, pljackas, profesionalni kriminalac, primitivni tip licnosti, karakterise ga nizi stepen obrazovanja, po pravilu muskarci izmedju CL i *L godina. U=roci pr%var%ni* oA"i a' !revaranti ) nji-ova kriminalna delatnost je vezana za sposobnost manipulacije sa zrtvom. Kod nji- je izrazeno posedovanje intelektualni- i sugestibilni- sposobnosti i bar elementarnog poznavanja profila zrtve. PRI)REDNI KRIMINALITET 122. POJAM I KARAKTERISTIKE PRI)REDNOG KRIMINALITETA Privredni kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalni- pojava koji je uslovljen povredama propisa u privrednom i finansijskom poslovanju. .aje(e su krivinopravne definicije i one sutinu pojama svode na normativistiko s-vatanje. Faetnik normativistikogs-vatanja je AL.6ERG, koji koristi termin privredno krivino pravo. PIHLER razlikuje ekonomski i privredni kriminalitet, smatraju(i privredni kriminalitet irim pojmom, a ekonomski posebnim oblikom. Pi-ler pod privrednim kriminalitetom podrazumeva, pojave ekonomskog kriminaliteta, delikte protiv slu2bene du2nosti i imovinska kr. dela. Kriminoloske i socioloske discipline privredni kriminalitet definisu neto ire, ukljuuju(i u taj pojam, pored kr. dela i privredne prestupe i prekraje u funkcionisanju sistema, kao i dela uperena prema materijalnim dobrima i svim oblicima imovinski- delikata. U sirem smislu privredni kriminalitet podrazumeva delikvenciju fiziki- i pravni- lica u oblasti finansijskog pravnog posovanja ) kr. dela, prestupi i prekraji6 dok u uzem smislu podrazumeva samo krivinopravne privredne i finansijske delikte, a iskljuuje prestupe i prekraje, cak i neke oblike imovinski- delikata. Privredni prestupi su neki bla2i vidovi privredne delikvencije. U pitanju je veoma masovna drutvena pojava povrede pravila o privrednom ili finansijskom poslovanju od strane pravnog ili odgovornog lica, sa tetnim posledicama po privrednu organizaciju ili drustvenu zajednicu.razlike izmedju kr.dela i privredni- prestupa su trojake, aB stepen drutvene opasnosti privredni- prestupa je manji, nego kod krivini- dela

G*

bB kod krivini- dela odgovorna su samo fizika lica, a kod privredni- prestupa i fizika i pravna lica6 cB kod krivini- dela osnovni princip odgovornosti je subjektivna odgovornost, a kod privredni- prestupa za odgovornost je dovoljna samo pravna odredjenost prestupa. .ajcesci oblici privredni- prestupa su dela nezakonitog ostvarivanja pri-oda i privilegija. o se posebno odnosi na prestupe i prekraje u carinskom i deviznom re2imu, kod invensticioniulaganja, izbegavanja pla(anja poreza i doprinosa, zloupotrebe poverenja i slino. :ankcije za privredne prestupe su kazne i zastitne mere..Kazne su u principu novane, a zatitne mere se naje(e sprovode na oduzimanju protivpravne koristi. 123. OP/TE KARAKTERISTIKE PRI)REDNOG KRIMINALITETA Opste karakteristike su, aB :lo2enost i dinaminost pojavni- oblika6 bB Koristoljublje kao motiv6 cB :pecijalizacija izvrilaca6 dB Prete2nost profesionalne orijentacije6 eB +ela se vre kontinuirano i planski6 fB =e(ina krivinog dela se izvrava u nekom obliku sauesnitva tj. organizovano6 gB U objekte i sredstva koja koristi privredni kriminalitet spadaju razliiti oblici imovine, npr, naturalni, u vidu materijalnog predmeta, stvari ili roba u vlasnitvu6 novani u vidu falsifikovanja, gotovinski- ili bezgotovinski- pla(anja u prometu6 kori(enje prava,ovla(enja i mo(i na razliitim nivoima nosilaca ovla(enja i kontrolni- funkcija6 -B Ovim oblikom kriminaliteta ugro2ene su brojne privrdne oblasti, posebno, proizvodnja,skladina delatnost, transport i pedicija, trgovina, finansije, platni promet, bankarski sistem i dr6 iB 7zuzetno visoka tamna brojka kriminaliteta6 jB .aje(a dokazna sredstva su dokumenti - fakture, rauni, izvodi, zavrni rauni i dr6 kB .aje(i izvrioci su slu2bena i odgovorna lica u privrednom i finansijskom poslovanju. 124. U.RO-I PRI)REDNOG KRIMINALITETA Uzroci privrednog kriminaliteta su raznovrsni, a neki od nji- zauzimaju posebnu pa2nju, 8".F7>7O.7 3"K O87, .< 8".:P"8<. .O: 04O/"4.75 P8O><:" P87=" 7F">7?<6 P8O37 .7 >74? 7 +8U@ =<." O4<8".>7?". Op&(i >&"ovi' Opstim faktorima uzrocnosti privrednog kriminaliteta smatraju se cinioci aktuelni- ) ekonomski-, socijalni- i siri- drustveni- uslova globalni- kretanja. Tran=icioni ?a (ori' Pored opsti- postoje i specificni uzroci koji su doveli u povoljan status odredjene politicke, privredne, stranacke strukture i delove drzavnog aparata da, koristeci privilegije promena i neregulisani- odnosa, te odsustva drzavne i drustvene kontrole omoguce razne oblike nezakonitog bogacenja. N%(ran&par%n(no&( #"oAa"ni* proc%&a priva(i=aci$%' Promene vlasnistva, monopolski polozaj pojedini- privredni- subjekata, poslovanje robnim rezervama u uslovima nestasice robe siroke potrosnje, privilegovanje i dobijanje kredita i zloupotreba stanja na deviznom trzistu uslovili su neke oblike lagalizacije nezakonitog poslovanja, protivpravnog bogacenja deliktnim radnjama koje spadaju u klasicne vidove privrednog kriminaliteta.

GE

Pro?i(ni ci"$ i +r>&(v%na (o"%ranci$a' /itna su jos C faktora, - privlacnost veliki- profita - vec u-odani oblici kriminalne prirode 125. )RSTE PRI)REDNOG KRIMINALITETA .a osnovu kombinacije kriterijuma Aoblasti ugrozenosti, nacin izvrsenja i krivicnopravne normiranostiB privredni kriminalitet mozemo razvrstati, aE D%"i (i ="o>po(r%A% !oGi F po"oHa$a i ov"a@G%n$aC AE D%"i (i ?inan&i$& i* pr%varaC cE Kri!ina"i(%( JA%"o# o ovra(ni aK i +%"i ( or>pci$% i +E D%"i (i ri$>!Bar%n$a i n%+o=vo"$%n% (r#ovin%. 137. DELIKTI .LOUPOTRE6E POLO.AJA I O)LAS-ENJA Ova vrsta delikata zasnovana je na motivu koristoljublja i sklonosti izvrsilaca kr.dela, da koristeci svoj polozaj u privrednoj ili drugoj organizaciji, odnosno sluzbena ovlascenja u drzavnim organima, ustanovama i dr.organizacijama, zloupotrebom funkcija nezakonito prisvajaju novcana sredstva, materijalna i druga dobra ili privilegije. u spadaju krivicne dela, $. zloupotreba monopolistickog polozaja C. nesavestan rad u privrednom poslovanju D. prouzrokovanje stecaja *. prouzrokovanje laznog stecaja E. ostecenje poverilaca G. zloupotreba ovlascenja u privredi &. narusavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti %. odavanje poslovne tajne '. onemogucavanje vrsenja kontrole i nedozvoljena proizvodnja $L. zloupotreba sluzbenog polozaja i pronevera M%(o+% i &r%+&(va ="o>po(r%A%' postoje razliciti nacini prisvajanja dobara kao sto su, prisvajanje neevidentirani- viskova u proizvodnji6 prisvajanje neevidentirani- viskova putem prevare potrosaca6 prisvajanje neevidentirani- viskova zloupotrebom funkcije u licnu korist6 prisvajanje prikrivanjem manjkova falsifikovanjem dokumentacije6 prisvanje koriscenjem kontrolne funkcije analitickog i materijalnog knjigovodsva, inventure..6 fiktivna knjizenja u knjigovodstvu kojim se prikrivaju manjkovi u materijalnim dobrima i novcu6 prisvajanje iz izvora korupcije. U&"ovi ="o>po(r%A%' najcescim uslovom za mogucnost zloupotrebe dolazi preko tri osnovna nivoa pozivcije i statusa funkcija, upravljanja i rokovodjenja6 kontrole i izvrsavanja6 operativne funkcije.

GG

131. FINANSIJSKE PRE)ARE :vaka prevara je kat dovodjenja ili odrzavanja drugoga u zabludu. 3inansijske prevare predstavljaju veliki problem da se njima ozbiljno bavi <vropska komisija. U evropskim zemljama stete najcesce nastaju od investicioni- prevara, povreda autorski- prava, industrijske spijunaze, falsifikata, brokerski- prevara... U=roci ?inan&i$& i* pr%vara' - enormni rast troskova, kompenzovan pri-odima od necasni- radnji6 - recesione krize zbog smanjenog obima poslovanja i pri-oda6 - neefikasnost korporativne reorganizacije Aslabija kontrola i veci broj prevaraB6 - te-noloski napreci na osnovu koji- se prevare tesko otkrivaju )r&(% ?inan&i$& i* pr%vara' aB investicione prevare - prevare pri avansnim placanjima, robne, blagajnicke prevare, akontacije... bB bankarske i finansijske prevare ) faktoring, prevare u osiguranju, prevare cekovima i kreditnim karticama... cB direktorske prevare ) stecajne prevare, posrednicke prevare, prevare sa novcem i sa zali-ama... dB pomorske prevare ) smanjenje zapremina ili prevare u obracunu pomorski- tarifa e) kompjuterske prevare < Fa"&i?i a(i ?inan&i$& % pr%v%r% - menifestuju se u vidu stavljanja u opticaj laznog novca, -artija od vrednosti i paltni- kartica. < U(a$a por%=a ) to se obicno cini izbegavanjem placanja poreza, sastavljanjem ili podnosenjem falsifikovani- dokumenta od znacaja za oporezivanje < Krivicno +%"o o+avan$a po&"ovn% (a$n% ) tj.industrijska spijunaza, narocito opasna za firme sa visoko razvijenom te-nologijom. :lican ovom obliku privrednog kriminaliteta je piraterija, nezakonito kopiranje i distribucija lazni- brendovani- proizvoda kroz krsenje autorski- prava i patentnog prava. < 6an ar& % pr%var% ) poznate su organizovane prevare sa bankarskim ulozima kod privatni- stedionica i banaka. +anas su atraktivne posrednicke i brokerske prevare < 6%r=an& % pr%var% ) najcesci nacini su zloupotrebe preko e-mail adrese, on-line oglasnitabli, preko Yeb sajtova Ac-at roomB... < S(%ca$n% pr%var% ) nije svaki stecaj kr.delo, vec samo onaj koji je posledica nesavesnog rada ili nemernog izazivanja. :tecajne prevare se cine u nameri da se izbegne placanje obaveza koje preduzece ima usled stecaja prividnim ili stvarnim umanjivanjem vrednosti. o se cini fiktivnom prodajom cele ili dela imovine, besplatnim ustupanjem ili unistenjem, zakljucivanjem fiktivni- ugovora, falsifikovanjem ili unistavanjem knjiga. < Pro?%&iona"n% pr%var% < prevare lakovreni- koje vrse razni vidovnjaci, vracare, gatare i ostali tumaci ljudske neizvesnosti u poslovima nadrilekarstva , proricanja sudbine, skidanja magije... < O&(a"i oA"ici ) prevare prometom stanova osnivanjem fiktivni- ili stvarni- agencija, posredovanja u dobijanju viza i radni- dozvola u inostranstvu6 preprodaja kreditniautomobila i druge industrijske robe6 kladionicarske prevare6 prevare u igrama na srecu... Ova dela su kod nas svrstana u krivicna dela protiv privrede i kr.dela protiv sluzbene duznosti, falsifikovanja novca, falsifikovanje -artija od vrednosti, falsifikovanje i zloupotreba platni- kartica, falsifikovanje znakova za vrednost, izdavanje ceka i platni- kartica bez pokrica, poreska utaja, pranje novca, prevara u sluzbi i pronevera.

G&

Tipo"o#i$a i=vr&i"aca' U pitanju su inteligentne, lukave i perfidne osobe , koje za-valjujuci sarmu i sposobnosti ubedjivanja uspevaju da manipulisu ljudima. ;ogu da glume osobe razliciti- profesija. .azivaju se razbojnicima s belim rukavicama. .eki od nji- se predstavljaju kao direktori ozbiljni- firmi, svestenici, policajci, inspektori, vidovnjaci, iscelitelji... cesce su to muskarci svi- godista, prosecne i iznadprosecne inteligencije i obrazovanja. 8ade u grupama od D do E clanova. 132. KRIMINALITET M6ELOG OKO)RATNIKA! U okviru privrednog kriminaliteta izdiferencirala se posebna vrsta profesionalnog kriminaliteta vii- drutveni- slojeva tzv. kriminalne elite, ili kako ju je :"+<84<.+ definisao kao kriminalitet Mbeli- okovratnika!. SADERLED pod ovim pojmom podrazumeva, kriminalitet u oblastima privrednog poslovanja, ije se pojave naje(e ispoljavaju u ma-imacijama u vezi sa kupoprodajom razni- akcija, la2nog reklamiranja robe, la2nog iskazivanja finansijskog stanja i poslovanja pojedini- korporacija, podmi(ivanje poslovni- partnera, neposrednim ili posrednim podmi(ivanjem dr2avni- inovnika, a radi osiguranja povoljni- poslovni- aran2mana, pronevere, nenamenskog troenja sredstava, poreske utaje i slino. Ovde su u pitanju specifine oblasti delikvencije u privredi, poslovnim i vladaju(im strukturama i vezanost za neku vrstu zanimanja u ijoj nadle2nosti su diskrecione odluke, ovla(enja kontrole i izvrenja slu2beni-, poslovni-, dr2avni- i finansijski- poslova. Ovaj oblik kriminaliteta obi-vata skoro sve oblasti i profesije javnog zivota. .aje(e se vezuje za dr2avne institucije, inspekcijske ili poreske slu2be, policijske i carinske organe, kao i medicinsko osoblje. Koreni kriminaliteta Mbelog okovratnika! se2u u oblasti privrednikorupcija, bankarstva, osiguranja, 2eleznice i trgovine. :matra se da je ova pojava rasprostranjena u svakom drutvu i da su njeni stvarni uticaji na drutvo ve(i nego to se takva dela otkrivaju i presu1uju. Ova vrsta delikvencije tretira se posebno tekom, jer se velikim transakcijama utaja poreza, direktnim i indirektnim oblicima korupcije nanose znatno ve(e tete nego klasinim oblicima kriminaliteta. Fbog drutvenog uticaja i pozicije, izvrioci ovidela su relativno vanzakonski pote1eni odgovornosti. U nekim procenama u razvijenim zemljama tete od ove vrste kriminaliteta kre(u se i na desetine milijardi dolara godinje. 133. DELIKTI KORUP-IJE +elikti korupcije imaju najtenju vezu sa kriminalitetom !belog okovratnika#. Korupcija predstavlja zloupotrebu mo(i koju ima odre1ena funkcija, radno mesto ili polo2aj u drutvenoj ili privrednoj -ijerar-iji radi nezakonitog sticanja materijalnog bogatstva ili statusa. =e(ina definicija korupcija svodi se na !zloupotrebe javni- ovla(enja, politike i ekonomske-finasijske mo(i kako bi se na ilegalan nain stekla materijalna dobit, kao i politika statusna pozicija za sebe ili drugo - fiziko ili pravno lice. U=roci i &a+r=a$ or>p(ivni* +%"a' Korupcija je globalni fenomen, odlika je svakog drutva, posebno je izra2ena u drutvima koja su organizovana na totalitarnim principima vlasti i zemljama tranzicije gde su kljune odlike u nadle2nosti grupe ljudi ili pojedinaca. U zemljama tranzicije posebno pogodno tlo za korupciju ine faktori u procesu privatizacije velikog broja preduze(a i imovine znatne vrednosti, koja se iz drutvenog ili dr2avnog vlasnitva privatizuje u kratkim vremenskim intervalima, bez adekvatnog pravnog regulisanja. Kod privatizacije u zemljama

G%

tranzicije do korupcije naje(e dolazi zbog pravnog sistema u kome imovinska prava nisu potpuno ure1ena, zbog birokratski- centara mo(i koji mogu uticati na proces promene vlasniki- prava nad imovinom i poziciji pojedinaca i grupa da u procesu alokacije mogu nelegalno izmetati iz dr2avnog i drutvenog u privatno vlasnitvo. o podrazumeva direktnu prodaju preduze(a bez tr2ine procedure, pravna procedura je bez jasni- pravila, izbegavaju se javni tenderi, preuzimaju se transakcije od strane centara mo(i izbegavanjem konkurentski- procedura, diskrecionim ovla(enjima u pogledu prispeli- ponuda i uslova pla(anja. Plodno tlo za korupciju je i podruje politikog odluivanja, odnosno potkupljivanje politiki- partija i nji-ovi- lidera u predizbornim aktivnostima. ;nogi !biznismeni# u toku predizborni- kampanja koriste da pod vidom legalni- donacija potkupljuju politiare, koji su sa pozicija vlasti du2ni da takve usluge adekvatno nadoknade. Ovakvi primeri iz politike prakse zapadnoevropski- i severnoameriki- podru(ja skoro da su redovna praksa politikiskandala i afera. )ukob interesa ili gomilanje funkcija tako1e predstavljaju poseban kadrovski problem. Ukoliko sukob interesa nije pod odgovaraju(om kontrolom on dovodi do toga da funkcioneri ) dr2avni i privredni, mogu da donesu samostalno odluke na osnovu diskrecioni- ovla(enja i bez uvida javnosti. U tim sluajevima lako preovladaju lini, partijski ili porodini interesi iznad opteg, pa ne udi zloupotreba slu2benog polo2aja i ovla(enja. 13,. KRI)I-NOPRA)NI ASPEKTI KORUP-IJE ;edjunarodna dokumenta o korupciji, U. ) M+eklaracija o korupciji! Organizacija americki- drzava usvojila je MKonvenciju o korupciji! O<>+ AOragnizacije za saradnju i razvojB usvojila je MKonvenciju protiv mita! =eliki broj evropski- zemalja nisu ratifikovale ova dokumenta. Uvidjajuci ove probleme mnoge medjunarodne organizacije preduzele su niz aktivnosti u okviru U., <vropske unije, :aveta <vrope, ;;3-a, O<>+-a. U krivicnopravnom smislu koruptivni delikti u :rbiji obu-vataju dela, primanja i davanja mita, zloupotrebe sluzbenog polozaja ili ovlascenja, protivzakonito poslovanje, izdavanje ili neovlasceno pribavljanje poslovne tajne uz primanje mita, protivpravno otudjivanje i pribavljenje drustvene imovine, podmicivanje biraca. 130. KRIJUM1ARENJE I NEDO.)OLJENA TRGO)INA Krijumarenje i nedozvoljena trgovina potiu od izraza kojim se oznaava pojava tzv. sive ekonomije. Pojava je vezana prvenstveno za nacionalne okvire privrednog prestupnitva, ali predstavlja i globalni fenomen posebno kada ima oblike organizovanog kriminaliteta. Krijumarenje je pojam kojim se oznaava nedozvoljena trgovina u prekograninom prometu. Krijumarenje i nedozvoljena trgovina omogu(ava u uslovima brze komunikacije i mogu(nosti prikriveni- transakcija me1unarodni- kriminalni- organizacija, ostvaruju velike sume novca i drugi- vrednosti steeni- na prodaji razne vrste roba, narkotika, oru2ja, alko-olni- pica, umetniki- dela, plemeniti- metala i dijamanata, nuklearni- te-nologija, ekoloki opasnog otpada i sirovina, trgovina ljudima i delovima ljudskog tela, retkim i zati(enim 2ivotinjama i biljkama. U naemkrivinom zakonodavstvu pod pojmom nedozvoljene trgovine podrazumevamo svaku protivzakonitu aktivnost koja je usmerena ka sticanju ekonomske

G'

koristi kojom se nanosi finansijska i druga teta pre svega dr2avi i onim subjektima koji posluju u skladu sa propisima. u spadaju, aB nabavke robe ili drugi- predmeta, bB bavljenje trgovinom ili posredovanjem u trgovini cB zastupanje doma(i- organizacija u prometu roba i usluga. U osnovi oni se svi svode na nepla(anje ili pla(anje u smanjenom obimu poreza, akciza, carina, kao i doprinosa koje prate isplate zarada zaposleni-. .ajkarakteristiniji pojavni oblici su, - prodaja robe loijeg kvaliteta odpropisanog6 - la2no deklarisanje robe u cilju izbegavanja pla(anja propisani- da2bina6 - izbegavanje uplate pazara na 2iro raun i prebacivanje gotovine u sive tokove6 - kori(enje neispravni- i ne2igosani- merila radi zakidanja na meri6 - prodaja robe bez isprava o nabavci6 - nea2urno i netano vo1enje evidencije o prometu robe i slino. .edozvoljena trgovina se smatra prevarenim oblikom kriminaliteta. U=roci' 7legalnu trgovini doprinose faktori nedostatka medjunarodne saradnje i spremnosti za efikasnije suprostavljanje korupciji u proslosti, neprikosnovenost i nedostupnost u tajnama u bankarskim sistemima, primamljivost ogromni- novcani- i dr.materijalni- sredstava angazovani- u svr-u korupcije. Uz to, veliki uticaj imaju slabosti sistema Aekonomske krize i ekonomske sankcije koje je uvela <U, kako u oblasti privrednog, tako i finansijskog poslovanjaB. <konomski cinioci su pojava bede, siromastva, odsustvo sredstava za zivot, spori tranzicioni procesi, veliki priliv izbeglica, rastuci broj nezaposleni-... ORGANI.O)ANI KRIMINALITET 132. POJAM ORGANI.O)ANOG KRIMINALITETA Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije !privrednog tipa# i tipologija kriminalni- pojava vezana je za aktivnost profesionalni- kriminalni- organizacija. REKLES ) to je cvrsta i strukturirana forma zajednickog kriminalnog ponasanja sa savim odredjenom poslovnom organizacijom, cija se struktura izrazava u sindikatima i ostalim organizovanim -ijerar-ijama kriminalnog sveta. =erijante prosirenja ove definicije odnose se na D vrste sadrazaja, aB povezanost sa vlascu bB ostvarivanje kriminalnog profita cB pretenzija na ekonomski i politicki uticaj u drustvu $. Pov%=ano&( &a v"a&c> < vezuje se za delovanje organizovani- grupa, kriminalni- organizacija i drugi- oblika udruzivanja, kolektivnog vrsenja kr.dela u sprezi sa predstavnicima lokalne ili visi- stepena drzavne vlasti Anjeni- organa i institucijaB. 2. O&(varivan$% ri!ina"no# pro?i(a +ruga grupa ne iskljucuje povezanost sa javnim institucijama i organima vlasti, ali smatraju da se pod tim pojmom mogu podrazumevati i tzv.zlocinacka udruzenja, koja postoje sa cvrstom kriminalnom strukturom i profitnim ciljem. ako je usvojena definicija A3rancuska $'%%.B da kriminalitet cini delatnost svake organizacije ili grupe ljudi ukljuceni- u kontinuiranu ilegalnu delatnost s primarnom svr-om stvaranja profita, bez obzira na drzavne granice.

&L

3. Po"i(ic i >(ica$ reca grupa s-vatanja je nastala kao kompromis pret-odne dve. Prema ovim s-vatanjima ) u pitanju je organizovana kriminalna delatnost, zasnovana na liderstvu, disciplini, planiranju sa pretenzijama obezbedjenja odredjenog statusa i uticaja u politickim i ekonomskim strukturama drustva. 133. O6ELE.JA ORGANI.O)ANOG KRIMINALITETA :avremenu kriminalnu delatnost cini sticaj savremenog i ana-ronog, od trgovine ljudima iz profitabilni- razloga, radi seksualnog iskoristavanja6 preko trgovine narkoticima i oruzjem, pa sve do pranja novca i finansijske manipulacije kompjuterskom mrezama. Opste odlike organizovanog kriminaliteta su, < >niv%r=a"no&( i !%+$>naro+ni ara (%r Aodnosi se na rasprostranjenost ove pojave koja je po misljenjima nacionalni- i medjunarodni- organa zabrinjavajucaB C < !no&(vo ra=novr&ni* oA"i a Aaktivnosti kriminalni- organizacija sastoje se u onim vidovima delovanja u kojima se kriminalni profit najbrze i najvise oplodjujeB C < pov%=ano&( &a v"a&c> i +r>#i! in&(i(>ci$a!a o+ +r>&(v%no# >(ica$a Aznacaj se ogleda u obezbedjenju odluka od znacaja za kriminalne delatnosti na nivou drzavni- tela, privredni- i finansijski- institucija 6 koruptivni upliv u toleranciji aktivnosti i obezbedjenje od policijskiinfiltracija i intervencijeBC < o!Ainaci$a or>!p(ivni* i na&i"ni* !%(o+a > ra+> Akombinacija ilegalno-legalnisadrzaja ) koruptivna delatnost i nasiljeBC < po&%Ano&(i > ?or!a!a ri!ina"no# or#ani=ovan$a Akolektivno obelezje delikventne orijentacije profesionalni- kriminalni- grupa i organizacija koje karakterisu, -ijerar-ija 9 mre2na struktura, strogost pravila ponasanja, fleksibilnost u radu, profesionalizam... < ri!ina"ni pro?i( ao ra$n$i ci"$ Aprofitni cilj je primaran kod krim.grupa i organizacija . finansijska sredstava nastala naglim bogacenjem kriminalni- lobija u sprezi sa nosiocima vlasti uvek su rizik po stabilnost drustvaB. 134. KRI)I-NOPRA)NA PRIRODA ORGANI.O)ANOG KRIMINALITETA M%+$>naro+nopravn% o&nov%' Fa odredjivanje krivicnopravne prirode organizovanog kriminaliteta znacajna su, Konv%nci$a UN pro(iv (ran&naciona"no# or#ani=ovano# ri!ina"a i D posebna dokumenta6 Ko!i(%(a =a or#ani=ovani ri!ina" M%+$>naro+no# >+r>=%n$a &%?ova po"ici$% i Ko!i(%(a % &p%ra(a UN i Sav%(a Evrop%. Komiteta za organizovani kriminal ;edjunarodnog udruzenja sefova odredio je * bitne karakteristike org.kriminaliteta, $. strukturna organizacija C. formalno organizovana i disciplinovana grupa ciji lider nije licno ukljucen u vrsenja kr.dela D. kontinuirano pribavljanje profita *. pripadnici uzgredno mogu da vrse i druga kr.dela Komiteta eksperata :aveta <vrope definisao je obavezne i neobavezne kriterijume. Obavezni su, saradnja tri ili vise pojedinaca, dugorocna saradnja ili saradnja na neodredjeni period, vrsenje ozbiljni- kr.dela, cilj sticanja bogatstva ili moci. " neobavezni se sastoje u pretpostavkama da svaki ucesnik ima jasno odredjenu ulogu, primeni brutalnu silu ili druga sredstva zastrasivanja, prosiri uticaj na politicare, medije, pravosudne organe...

&$

+a bi postojala organizovana kriminalna grupa terbaju biti ispunjeni svi obavezni, i najmanje C neobavezna elementa. Ukoliko su svi elementi zastupljeni moze se govoriti o najvisem stepenu organizovanosti ) mafiji. Do!ac% =a ono+av&(vo' Prema Fakonu o organizaciji i nadleznosti drzavni- organa u suzbijanju kriminaliteta, organizovani kriminalitet se dovodi u vezu sa vrsenjem odredjeni- kr.dela, protiv ustavnog uredjenja ili bezbednosti, protiv covecnosti i medjunarodnog prava, falsifikovanje i pranje novca, nedozvoljena trgovina, nedozvoljena trgovina oruzjem, trgovina ljudima, razbojnistvo, iznuda i otmica, primanje i davanje mita i driga kr.dela za koja je predvidjena zatvorska kazna u trajanju od najmanje E godina, kada je u njemu prisutan elemenat organizovanog kriminaliteta u smislu udruzivanja radi vrsenja ti- dela. Organizovana kriminalna grupa je grupa D ili vise lica koja postoji odredjeno vreme, deluje sporazumno sa ciljem vrsnja jednog ili vise kr.dela, za koje je predvidjena kazna preko * godine ili teza, radi sticanja materijalne dobiti. 135. U.RO-I ORGANI.O)ANOG KRIMINALITETA ;ogu se podeliti na nacionalne i me1unarodne. ;e1unarodni faktori uticaja pogoduju razvoju organizovanog kriminaliteta kroz procese globalizacije, odsustvo i tolerancija kontrole preko graninog prometa i nedovoljno bezbedan razvoj internacionalne, posebno finansijske kontrole, razvoj internet te-nike i slino. U nerazvijenim zemljama i zemljama u tranziciji uzroci su u raznim oblicima anomini- stanja, drutvene dezorganizacije i pojava ! sive ekonomije#. +rzavne granice postaju najporoznije za delovanje kriminalni- organizacija kako u okviru <U tako i van nje. 1,7. ODLIKE I TIPO)I KRIMINALNIH STRUKTURA Opste karakteristike, aB visok stepen drustvene opasnosti AE transnacionalni karakter sa velikim brojem ucesnika cE profesionalizacija metoda rada +E slozena mrezna struktura %E obicajna stroga unutrasnja pravila ?E visok stepen sigurnosti organizacije i bezbednosti njeni- clanova #E dinamicnost u funkcionalnim delovima sistema i prilagodjavanje politickim, ekonomskim i socijalnim uslovima kriminalnog delovanja *E princip izdvajanja rukovodni- od operativni- delova u okviru organizacije )r&(% ri!ina"ni* or#ani=aci$a i #r>pa' Prema stepenu unutranje vrstine i naina delovanja organizovanog kriminaliteta, 7. <8PO4 izdvaja etiri tipa kriminalni- organizacija, 1. (ra+iciona"ni i njega ine mafijake organizacije po principu -ijerar-ije sa strogim unutranjim pravima 2ivota i normi ponaanja, sa izvesnom raznovrsno(u zakoniti- i nelegalni- aktivnosti. 2. (=v.pro?%&iona"n% or#ani=aci$%, specijalizovani- lanova sa ciljem ispunjavanja odre1enizloinaki- aktivnosti. akve organizacije nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja.

&C

/ave se kra1ama automobila, falsifikovanjem novca, razbojnitva, iznu1ivanjem, reketiranjem i sl. 3. or#ani=aci$% ci$a &% +%"a(no&( o+ra=ava na !%+$>naro+no! p"an>, ali sa jezgrom -omogeni- etiki- skupina kakve su trijade i jakuze. ,. in(%rnaciona"n% (%rori&(ic % or#ani=aci$% U kriminoloskom smislu razlikuju se,kriminalna grupa, organizovana kriminalna grupa, kriminalna organizacija, mafija kao najvii stepen organizacije. aE Kri!ina"na #r>pa - mo2e biti svaka spontano ili sprazumno organizovana grupa radi vrenja krivini- dela u nekom obliku sauesnitva. Ova grupa mo2e, a i ne mora imati obele2ja organizovanog kriminaliteta. AE Or#ani=ovana ri!ina"na #r>pa - ini pojam Mjednostavnog kriminalnog udru2ivanja! pod kojim se podrazumeva udruzivanje troje ili vise ljudi radi izvravanja neogranienog broja krivini- dela. Ovo udru2enje za-teva za razliku od mafijakog za-teva samo stabilnu kriminalnu organizaciju6 cE Kri!ina"na or#ani=aci$a - je vii stepen kriminalne strukture od jednostavnog kriminalnog udru2ivanja , predstavljaju sna2no struktuirano lanstvo, to je zatvorena sredina strogi- unutranji- pravila odnosa, posebne subkulture, koja se u mnogome razlikuje od klasini- kriminalni- dru2ina, kao to su razbojnike bande6 +E Ma?i$a - kao najvii stepen kriminalne organizacije je specifina delikventna struktura i sredina koja deluje u okviru organizovani- oblika kriminaliteta. ;afijaku organizaciju od jednostavnog kriminalnog udru2enja razlikuje statusni polo2aj, izvorne sposobnosti posedovanja Mmo(i zastraivanja!, Mstanje potinjenosti! , M zavet (utanja!. ;afija u odnosu na kriminalno udru2enje poseduje poziciju monopola, izbornu i ekonomsku mo(, tj. legitimnu poziciju politike mo(i u jednom socijalnom okru2enju, dr2avi ili drutvu, zavisno od njenirazmera razvijenosti. Osnovne odlike mafije su, - -ijerar-ijska struktura organizacije ) u njoj centralno mesto zauzima porodica na ijem je elu boss ) kum, - prinuda u odr2avanju unutranje discipline i ostvarivanja interesa, - tesne koruptivne veze sa vladaju(im strukturama vlasti. U novije vreme mafija sve ve(i deo kapitala prebacuje iz ilegalni- u legalne poslove i ostvaruje profit i na ovoj osnovi. :avremeni mafijaki kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. ;nogo je obrazovaniji i kulturniji, 2ivi na Mvisokoj nozi! barata internetom a ne pitoljem, i finansijski je obrazovan kako da brzo investira i opladi novac. Komunikativan je i kre(e se po mnogim svetskim metropoloma, vet je u pregovorima, odlino govori svetske jezike. ;edju najpoznatije organizacije italijanske mafije spadaju, sicilijanska Koza nostra, "ndrangete iz Kalabrije i Kamora iz .apulja. U tradicionalne mafijaske organizacije spadaju, < i(a"i$an& a Ko=a no&(ra Aclanovi mogu biti i rodjaci ali ne smeju poticati van :icilije - $apan& % Ja >=% Ana japanskom znace gangster ) sljam, clanovi poznati po visebojnim tetovazama. Podrucja su im bankarski poslovi, nekretnine, finansijske transakcije...B < in%& % Tri$a+% Abave se uglavnom poslovima organizovane prostitucije, kocke, iznudjivanje novca, zenenasenjem...B +ruge mafijaske organizacije, R>& a !a?i$a, nastala posle raspada :::8-a, osnovne delatnosti su im bankarske i finansijske transakcije, ilegalni promet droga, oruzja i nuklearnog otpada, organizovane prostitucije...

&D

A"Aan& a !a?i$a, smatra se najslicnijom sicilijanskoj mafiji, u svoj rad unose politicke ambicije, nji-ovi klanovi kontrolisu trgovinu droge iz azijski- zemalja, ilegalno prebacivanje emigranata, krijumcarenje, prostituciju, preprodaju automobila... 1,1. )RSTE KRIMINALNE AKTI)NOSTI +elatnost organizovanog kriminaliteta dovodi se u vezu sa kriminalnom ekonomijom. ;aterijalna dobit proizilazi iz svi- moguci- kriminalni- delatnosti, kao sto su trgovina vrednosnim papirima, prodaja oruzja, krijumcarenje, prostitucija, pranje novca i prodaja droga narocito. Kriminalna deatnost se najcesce svrstava u kr.dela nedozvoljene trgovine Anarkotici, oruzje, ljudiB, organizovanu prostituciju i kocku, reket, pranje novca i ostale oblike Atrgovina umetninama, retkim zivotinjama, motornim vozilima, ekoloskim nusproizvodima...B 1,2. NEDO.)OLJENA TRGO)INA .edozvoljena trgovina podrazumeva protivpravni vid prometa definisani jednim od oblika privrednog kriminaliteta. Ovakva vrsta delikata postoji u svim oblicima trgovine deficitarnom robom, robom ciji je promet zabranjen ili se nalazi pod posebnim rezimom, ciju cenu formira ilegalno trziste koje donosi brzu zaradu Atrgovina narkoticima, oruzjem, ljudimaB. 0de god je proizvodnja neke robe ogranicena, tamo je prisutna i pojava krijumcarenja, ilegalno trziste i kriminalni profit. 8ec je o obliku organizovanog ) profesionalnog kriminaliteta. 1,3. TRGO)INA NARKOTI-IMA U2ivanje narkotika predstavlja ozbiljan zdravstveni, socijalni i drutveni problem u svim zemljama sveta. Proizvodnja narkotika u skoro svim zemljama sveta je ilegalna proizvodnja i trgovina i sankcionisana je. /ekom konvencijom $'%% god. predvi1ene su mere suzbijanja nedozvoljene trgovine drogama, ali i obaveza dr2ava da u svojim krivinim zakonima uvedu krivino delo pranja novca. .asim zakonodavstvom ova oblast regulisana je, - kr.dela protiv zdravlja ljudi, - kr.dela neovlascene proizvodnje i stavljanje u promet opojni- droga i - kr.dela omogucavanje uzivanja opojni- droga .edozvoljena trgovina narkoticima odvija se svuda po sistemu ure1ene organizacije i mre2e koja funkcionie po principu -ijerar-ije, od proizvo1aa droga, nakupaca i vlasnika skladita, do transportne mre2e i organizacije za preraspodelu u potroakim podrujima. =eze narkomanije i vlasti pojedini- zemalja su evidentne i otvaraju se fiktivne firme koje su namenjene za pranje novca. 5eroin se distribuira iz Pakistana,"vganistana i dr. Prostori iz koji- se distribuira su u zoni tzv. zlatnog trougla A/urma, ajland i 4aosB i zlatnog polumeseca, A"vganistan i PakistanB. .ajcesce posredstvom kolumbijske mafije narkomanija dolazi u <vropu. Fa ove potrebe &Li- godina oformljene su kriminalne organizacije - gangovi na svim kontinentima koje su organizovale lanac, trgovine, transporta i distribuciije. :icilijanski gangovi upravljaju me1unarodnim kokainskim transakcijama u :"+ i na relaciji prekomorske zemlje ) <vrope. reba imati u vidu i ukljucivanje albanske mafije koja deluje sa prostora Ki;, "lbanije. <videntna veza je izmedju ruske i poljske mafije ciji deo pripadnika potice iz bivsi- obavestajni- sluzbi.

&*

1,,. TRGO)INA ORU;JEM rgovina oru2jem spada u tradicionalne forme klasinog oblika kriminalnog biznisa organizovanog kriminala. Pored legalnog oblika trgovine oru2jem postoji i ilegalna trgovina oru2jem, posebno vatrenim kojim se snadbevaju paravojne formacije, teroristike organizacije i druge kriminalne organizacije. U praksi su poznata tri naina trgovine oru2ja, - legalna i otvorena trgovina sa drugim zemljama po utvr1enim pravilima i procedurama6 - tajna i nelegalna trgovina sa drugim dr2avama, preko tre(e dr2ave i - tajno snadbevanje nedr2avni- subjekata koji preko posrednika na crnom tr2itu . :matra se da deo me1unarodni- transfera oru2ja nije posledica odluka dr2ava ve( korumpirani- vojni- ili politiki- zvaninika. Krijumarenje se obavlja raznim kanalima i putevima pri emu transport odre1enom vrstom saobra(aja predstavlja posebno razra1enu strategiju, izvi1anja granini- prelaza6 prouavanje carinske i policijske kontrole6 posedovanje prevoza ili anga2ovanja sredstava za prevoz robe koju prate falsifikovana dokumenta. Krijumare se, pitolji, mitraljezi, bombe, nuklearni materijal, radioaktivni otpad,-emijske, bioloke i radioloke supstance. Pod va(r%ni! or>H$%! podrazumeva se svako prenosivo oru2je koje ima cev i koje ispaljuje, ili se mo2e modifikovati da ispaljuje -itac, zrno ili projektil na osnovu dejstva eksplozije. Pod n%=a oni(o! (r#ovi! se podrazumeva svaki uvoz, izvoz, nabavka, prodaja, isporuka, transport oruzja i municije, nji-ovi- delova, sa teritorije jedne drzave na teritoriju druge, u slucaju da jedna od nji- to nije odobrila u skladu sa uslovima protokola Konvencije U.. 1,0. TRGO)INA LJUDIMA 7ako su ljudska prava i slobode ustanovljena Poveljom i paktovima ovaj oblik kriminaliteta predstavlja jedan od najunosniji- trgovacki- poslova. Kriminalna delatnost trgovine ljudskim bi(ima obu-vata, prinudu, vrbovanje, transport, kupovinu i prodaju, prebacivanje i skrivanje osoba radi nji-ovog seksualnog ili ekonomskog iskori(avanja, ilegalno usvajanje dece, prodaju ljudski- organa, krijumarenje i eksploataciju rada migranata. =ezuje se i za ilegalne ulazke u zemlju - izbegavanje graninog prelaza sa ciljem ostvarivanja profita ili koristi drugi-. 1,2. TRGO)INA 6ELIM RO6LJEM U belo roblje svrstavaju se osobe zenskog pola koje se na prisilan ili na prevaren nacin odvode iz jedni- drzava, a zatim prevoze i prodaju u druge radi izrabljivanja, zabave i prostitucije. Ovu problematiku su regulisala dva dokumenta, 1. Konv%nci$a UN o AorAi pro(iv (ran&naciona"no# or#ani=ovano# ri!ina"i(%(a u kojoj je definisana trgovina kao, vrbovanje, prevozenje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugi- oblika prisile , otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlascenja ili teskog polozaja ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem , u cilju eksploatacioje. 2. Konv%nci$a Sav%(a Evrop% o AorAi pro(iv (r#ovin% "$>+& i! Aici!a U savremenim uslovima dva su osnovna pravca trgovine belim robljem, iz azijski- i istocnoevropski- zemalja prema zapadnoj <vropi i "merici i iz <vrope prema zemljama /liskog i srednjeg istoka.

&E

.a Kosovu ne postoji klasicna prostitucija, jer su zene u vlasnistvu makroa koji su pod zastitom mafije. :eksualno roblje rasprostranjeno je i u zapadnoj ;akedoniji gde je albansko stanovnistvo vecinsko, a u ilegalnu trgovinu su ukljuceni i makedonski funkcioneri. 1,3. TRGO)INA DE-OM +eca i nji-ova prava zasticena su, < Konv%nci$o! UN o pravi!a +%(%(a i < posebnim odredbama Pro(o o"a =a pr%v%nci$>9 &>=Ai$an$% i a=n$avan$% (r#ovin% "$>+i!a9 po&%Ano =%na!a i +%co!. < Konv%nci$o! UN o AorAi pro(iv (ran&naciona"no# or#ani=ovano# ri!ina"i(%(a rgovina decom se najcesce odvija kroz proces adopcije AusvojenjaB. :tvoren je lanac kidnapera i babZ brokera, u koji su ukljucene i razne -umanitarne organizacije i sirotista. Putevi trgovine decom kao i kod droge, odvijaju se na relacijama sever-jug, a u novije vreme i istok-zapad. .acini realizacije ovog delikta, $. klasicne otmice ili !usvajanje# C. profesionalne prevare, laznog obecanja roditeljima o boljoj buducnosti nji-ove decembar D. nagovaranje dece i nji-ovo odvodjenje sa javni- mesta ) prikrivena otmica. 1,4. TRGO)INA LJUDSKIM ORGANIMA Kriminalni profit je naao pogodno tlo u trgovini ljudskim organima. :avremena medicina je dosta napredovala pa su neke transplantacije, posebno bubrega, postale rutinski -iruki posao. Okolnosti da se lako putuje po svetu i da je komunikacija olakana, da postoji brza razmena informacija izme1u prodavaca i preprodavaca organa, dokazuje da je ovaj oblik trgovine veoma unosan posao. Potra2nja za organima za transplantaciju u zemljama sa najviom stopom donatora ve( je premaila ponudu. .ajve(i broj trgovine organima obavlja se ilegalno, a davaoci ma-om 2ive u bedi da im je zdravlje nakon prodatog organa bitno ugro2erno. Oni se tretiraju kao vre(e rezervni- delova, a ne kao ljudska bi(a. rgova(ka mre2a organa ra2irena je od 7ndije i ajlanda,preko urske i zemalja 7stone <vrope, do "ustrije i 7talije. +estinacije donatora su ;oldavija, "rgentina, 9ile, zemlje /razila do 3ilipina. .a tim tr2itima za prodaju bubrega donatori dobijaju oko DLLL dolara, a krajnji korisnik ga pla(a nekoliko puta vie. 1,5. KRIJUM1ARENJE MIGRANATA +o migracija stanovnitva dolo je zbog olakane komunikacije, ljudi iz lokalnikrajeva sele se na razne strane svi- kontinenata. Krijumarenje ilegalni- imigranata postao je unosan posao koji se obavlja pod kontrolom organizovane mre2e kriminaliteta. Usled intenzivnog saobra(aja izme1u istonoevropski- zemalja i zapadnoevropski- zemalja, kamioni su postali glavno sredstvo prebacivanja imigranata. aj sistem su razvili i kosovski "lbanci koji zajedno sa albancima iz "lbanije kontroliu krijumarenje ljudi iz /elgije i 3rancuske u =eliku /ritaniju. =elika/ritanija je poslednji- godina postala najatraktivnija zemlja za imigrante koji tra2e politiki azil. Fa ilegalno prebacivanje ljudi preko granice uzimaju se velike pare, a pove(anje stanovnitva u zemljama doseljeni- imigranata predstavlja veliki problem.

&G

U naem krivinom zakonodavstvu krijumarenje migranata inkriminisano je kao krivino delo nedozvoljen prelaz drzavne granice i krijumcarenje ljudi, kojim je obu-va(eno krivino delo protivpravnog boga(enja ili druge koristi omogu(avanjem drugom da nedozvoljeno pre1e dr2avnu granicu, ili nedozvoljeno boravi u zemlji ili tranzitira kroz :rbiju lice koje nije doma(i dr2avljanin. 107. ORGANI.O)ANA PROSTITU-IJA Kriminalitet i prostitucija su u svim vidovima u uzajamnim odnosima. Upravo zbog toga je veoma teko ustanoviti ta je emu neposredni uzrok. Preko prostitucije se podstrekava i prikriva kriminalitet. :redstva od kriminaliteta idu na prostituciju, organizacija prostitucije je jedan od esti- oblika profesionalnog i organizovanog kriminaliteta. Od prostitucije 2ivi itava skala kriminalaca - podvodai, makroi, svodnici i drugi. Prostitucija je naje(e pod otvorenom ili prikrivenom zatitom policije ili lokalni- organa. =lasnici javniku(a retko se znaju, ali njima upravljaju u ime Mvieg gazde!, koji uzima reket. U savremenim uslovima poznata je pojava trgovine 2enama radi prostitucije i snimanja pornografski- filmova- seR trafficking. 8azlikuju se evropski i azijski seR trafiking. < A=i$& i (ip je vezan za otmice ili kupovinu devojaka izme1u $$-$Dgodina, koje se u lancu kupoprodaje prometiraju i po vie puta dok ne stignu u bordele ili ulino tr2ite. < Evrop& i (ip trafikinga vezan je za drutvene procese u istono-evropskim zemljama izkojidevojke u dobu izme1u CL-CD godine, sa srednjim, a mnoge i sa visokim obrazovanjem sti2u u metropole .emake, 7talije, @vedske i drugi- zapadnoevropski- zemalja i kroz prostituciju tra2e ansu za bolji 2ivot od nesigurni- materijalni- uslova koji im se nude u sopstvenim zemljama. Potra2nja za prostitutkama u razvijenom svetu sve je izra2enija, a ekonomski uslovi 2ena u nerazvijenim zemljama sve nepovoljniji. .ajte2i oblici seksualnog zlostavljanja odvijaju se zapravo kroz razne oblike prostitucije. Krivina dela koja proizilaze iz prostitucije su, - podvo1enje drugog lica sa ciljem podvo1enja, - eksploatisanje prostituisani- lica, - upravljanje i dr2anje bordela, - izdavanje ili stavljanje na raspolaganje zgrade ili drugi- prostorija radi vrenja prostitucije ili slini- aktivnosti. .asim KF ova pojava je regu.lisana poglavljem kr.dela protiv polne slobode, odnosno kr.delima, - podvodjenje i omogucavanje vrsenja polnog odnosa6 - posredovanje u vrsenju prostitucije6 - prikazivanje pornografskog materijala6 - iskoriscavanje dece za pornografiju 101. ORGANI.O)ANA KO-KA Kockanje se pojavilo jo u starom i srednjem veku. U poetku nije obu-vatalo novane uloge, ali se vremenom izmenilo. 3orme biznisa u <vropi dobija krajem O7= i u O= veku. Kockanje je vid socijalne patologije u kome uestvuje veliki broj ljudi. 9injenicu da je znatan broj ljudi naklonjen kocki, izvrioci krivini- dela su iskoristili kao mogu(nost za sticanje veliki- pri-oda, to je za posledicu imalo stvaranje kockarskisindikata ) Amafijai su preuzeli kontrolu nad kockanjemB.

&&

Kockanje prelazi u deo organizovanog kriminaliteta u sluaju kada se organizuju prevare u igri, kada reketai deluju svojim uobiajenim metodama, obele2avanjem teritorije, zakupljivanjem maina, uklanjanjem protivnika i pru2anjem zatite uz naknadu, uzimanje dela pri-oda. Kockanje je zabranjeno, kockarske organizacije rade ilegalno, a pri-odi su veoma visoki. Kockanje se organizuje u razliitim oblicima, igre sa brojevima, kartanje, igre na kockarskim mainama - rulet, kla1enje - konjike trke, sportska takmienja i dr. .ajzastupljeniji su kockarski automati, oni ne tra2e velika ulaganja, a donose velike pri-ode. Proizvo1ai su naje(e same kockarske organizacije koje daju dozvolu za korienje zainteresovanim sa nadoknadama. 102. PRANJE NO)-A Po$a! i ara (%ri&(i %' Pranje novca je protivpravni postupak legalizacije kapitala steenog kriminalnom delatno(u. :astoji se u falsifikovanju poslovno finansijske dokumentacije i manipulaciji u sistemu me1ubankarski- transakcija. Poreklo prljavog novca potie od nelegalne trgovine, iz skriveni- ili pronevereni- fondova izra2en sa utajama poreza, ilegalnom trgovinom drogama i opijatima, iz organizovane kocke, prostitucije i reketa, kao i procesima privatizacije kapitala u bivim socijalistikim zemljama 7stone <vrope i organizovani- kanala kriminaliteta na Fapadu. Pranje novca je postalo me1unarodni problem razvijeni- zemalja i ostali- zemalja. Pranje novca ote(uje svaku dr2avu. Krivicnopravna priro+a' Konvencija :aveta <vrope o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju pri-oda steceni- kr.delom je predlozila sledece radnje inkriminacije u nacionalna zakonodavstva, - konverzije ili prenos imovine, za koju se zna da predstavlja nezakoniti pri-od sa ciljem prikrivanja ili maskiranja nezakonitog porekla takve imovine ili pomaganja bilo kojem licu ukljucenom u izvrsenje glavnog kr.dela da izbegne zakonske posledice svoji- dela - prikrivanje ili maskiranje prave prirode, porekla, mesta, raspolaganja, premestaja i postojanja prava, odnosno vlasnistva nad imovinom za koju se zna da predstavlja nezakonit pri-od - sticanje, posedovanje ili upotreba imovine za koju se zna da je u vreme primanja predstavljala nezakonitu dobit - sudelovanje u izvrsenju, udruzivanju ili zaveri radi izvrsenja, pokusaja ili pomaganja, podsticanja, olaksavanje i davanje saveta u izvrsenju bilo kojeg dela. U nasem zakonodavstvu je u celini obu-vacena kr.delom pranja novca. M%(o+% pran$a novca' .ajpogodnije legalne perionice su banke i finansijske institucije koje ne proveravaju poreklo novca. Prljavi novac se obino pretvara iz steene valute u neku drugu valutu preko menjanica, a zatim se ula2e u banke zemalja sa najstabilnijom situacijom. +ruga mogu(nost je stvaranje sopstveni- banaka. .ajcesci oblik legalizacije nelegalno steceni- sredstava je koriscenje tzv. of-sor bankarstva A to obu-vata fiskalne pogodnosti zemalja u kojima se bankarske i korporacijske transakcije obavljaju pod strogim rezimom postovanja diskrecioniprava banaka, a sa minimalnim nadzorom vlastiB . Postoje dva pristupa u identifikaciji te-nike i metoda,

&%

Prema prvom postoje cetiri postupna koraka u procesu pranja novca aB stvaranje uslova radi obezbedjenja plasmana i razmene nelegalno stecenog novca u neki novi lako prenosivi oblik koji ne izaziva sumnju za njegovo pustanje u tokove finansijskog sistema bB plasiranje novca deponovanjem ilegalno stecenog profita sa legalno stecenim sredstvima u domacu ili stranu instituciju cB presvlacenje sredstava Azametanje tragova tj kamufliranje sredstava u legalne skrivanjem izvora porekla ilegalnog novca...B dB integracija ) investiranje novcanog kapitala u neki oblik privredne aktivnosti, kupovina nekretnina, deonica, ulaganje u turizam, kupovina preduzeca... +rugi pristup predvidja C faze, aB prva faza pocinje inicijalnim depozitom koji mora da bude polozen u banci zemlje u kojoj su peraci novca sigurni da nece biti u-apseni bB druga faza je cisto me-anicka faza. .ovac se transformise kroz liberalne bankarske sisteme koji nisu pod neposrednom kontrolom drzavni- organa. Posle falcifikovanja i bankarske obrade opran novac se vraca u legalne tokove tako da moze biti polozen na aktivni radni racun, stedni racun tj investicioni fond u nekoj trzisno razvijenoj zemlji U=roci po$av%' Oni su delom medjunarodnog i nacionalnog znacaja. Fa uspe- sprecavanja pranja novca znacajna je medjunarodna saradnja uz koriscenje savremeni- metoda prevencije i represivnisankcija. Od znacaja su i zakljucci 0rupe za finansijske akcije koja smatra da moguci rizici zloupotrebe ove vrste proizilaze iz nemogucnosti da se utvrdi identitet lica koja se koriste novim te-nologijama, zatim usled neadekvatne kontrole i nemogucnosti uvida u transakcije dobre zastite i pravne regulative. 103. REKET 8eket je oblik profesionalnog kriminaliteta zasnovan na sistemu ucene, iznude, prinude i nasilja. U nasem krivicnom zakonodavstvu ta krivicna dela se vode pod istim nazivom. Postoje, -klasicni reket, -komercijalni reket i -unutrasnji reket. 1E K"a&icni r% %( ) vezuje se za pojavu banditizma i razbojnistva preko klasicne forme ucena putem pretnji ili nasilja. :provodi se metodom reketiranja odnosno prinude i ucene s pretnjom odmazde prema vlasnicima kapitala, clanovima nji-ovi- porodica ili materijlnim sredstvima. 2E Un>(ra&ni r% %( F vezan je za kontrolu crnog trzista Anarkotika i oruzjaB, podelu pordrucja kriminalnog delovanja, poslovne podu-vate vezane za organizovanu prostituciju, kockarnice itd. 3E Ko!%rci$a"ni r% %( F tzv biznis reket. Ovde je slucaj prvenstveno o drugim AnenasilnimB oblicima iznude. Organizovani kriminalitet preko reketa nudi svoje usluge trzistu priblizavajuci se legalnom nacinu poslovanja, posto drzava u vreme krize nije u stanju da snabdeva legalno trziste pa je prinudjena da tolerise ilegano trziste.

&'

10,. OSTALI O6LI-I KRIMINALITETA U ostale oblike spadaju, neki oblici terorizma, trgovina prljavim te-nologijama, ukradenim automobilima, retkim biljkama i zivotinjama, umetninama i drugim kulturnim dobrima. $. T%rori=a! ) narucito oblici tzv drzavnog terorizma Adobro organizovana kriminalna organizacija koju finansira drzava koristeci i- za svoje potrebeB. C. Pr"$av% (%*no"o#i$% ) radioaktivni otpad spada u jedan od najveci- problema razvijenizemalja i najunosniji posao iznad domicilne teritorije. >esto se opasne materije Auranijum i plutonijumB uvoze uslovljavanjem stranog kupca da time moze nabavite deficitarnu robu AoruzjeB. D. Kra+$a a>(o!oAi"a ) zarade automafije uporedjuju se sa profitom ostvarenim iz narkobiznisa. Posebno su evidentne kradje u zapadnoevropskim zemljama i preprodaje u istocnoevropskim zemljama. 7z ti- pri-oda finansiraju se cak i teroristicke organizacije. *. Kra+$a in(%"% (>a"n% &vo$in% ) razvila se u svim oblastima gde je moguca brza i velika zarada zloupotrebom te-nicki- sredstava. .ajcesce se odnosi na neovlasceno koriscenje naucni- autorski- prava u oblasti umetnicki- prava, stamparski-, patentni-, licencni- prava i oznaka, prava trgovackog ziga. Posebna kriminalna pojava je piraterija. E. Kra$+a >!%(nic i* i >"(>rni* +oAara Aimovinski deliktiB ) znacajna dva dokumenta, Konvencija U.<:>O-a o zabranjivanju i sprecavanju ilegalnog uvoza, izvoza , prodaje kulturni- dobara Konvencija o ukradenim i ilegalno izvezenim kulturnim dobrima Postoje trzista falcifikovani- umetnicki- dela. G. Tr#ovina r%( i! Ai"$ a!a i =ivo(in$a!a ) postoje dva faktora koja uslovljavaju ovaj delikt, aB velika potraznja pasionirani- kolekcionara na crnom trzistu bB postojanje profesionalni- tipova, lokalni- kriminalni- gangova za te poslove. Organizacija >O;O8" je najcesce umesana u nelegalne poslove trgovine zivotinjama u <vropi. SEKSULANI DELIKTI 100. POJAM I OPSTE KARAKTERISTIKE :eksualni delikti su specificni po stepenu moralne izopacenosti, viskom procentu tzv tamne brojke, izarazenom recidivizmu i osobenostima uzroka. Mora"ni ri(%ri$>!. :eksualni delikt spada u najstariju vrstu ponasanja koji je u moralnom pa i obicajnom smislu tretiran kao neprirodan i nedozvoljen cin. Ta!na Aro$ a. Frtve imaju problema sa dokazivanjem silovanja ukoliko im pocinilac nije naneo teze fizicke povrede. R%ci+ivi=a!. :eksualni delikti spadaju u vrstu prestupnistva sa najvecim procentom recidivizma. U=roci po$av%. Kod ove vrste delikvencije dominiraju subjektivni cinioci, pre svega uzroci vezani za licnost izvrsioca, dok se socijalni faktori pojavljuju samo u izboru pogodni- uslova da se realzuju motivi i ciljevi nji-ove moralne izopacenosti. :eksualna delikvencija je pretezno urbani fenomen.

%L

102. )RSTE SEKSUALNIH DELIKATA :avremena s-vatanja seksualne delikvencije ovu pojavu tretiraju kao zadovoljavanje seksualne pozude na nacin koji je, aB protivan polnij slobodi odlucivanja partnera bB zloupotreba statusa zrtve seksulnog delikta ) seksualno zlostavljanje cB neprirodnosti nacina i subjekta u zadovoljavanju seksualne pozude ) seksulane nastranosti :eksualnu delikvenciju mozemo razvrstati na, $. sadisticke delikte AsilovanjeB C. delikte statusne uslovljenosti Aseksualno zlostavljanjeB D. delikte seksualne nastranosti 103. SADISTI-KI DELIKTI F SILO)ANJE .asilje i seksualnost. Primarno obelezje ove vrste delikvencije je seksualno nasilje. Primena fizicke sile i prinude u seksualnim odnosima najcesce se ostvaruje kroz agresivni cin zadovoljavanja u savladjivanju otpora i na patnjama zrtve ) silovanje. Kao psi-oloski fenomen silovanje je frustracioni akt besa, mrznje i brutalnog izliva emocija ispoljen kao kompenzacioni faktor kompleksa izvrsioca koji bes iskaljuje nasiljem na zrtvi. :ocioloski posmatrano silovanje je akt muske dominacije, cin superiornosti izvrsioca nad zrtvom. Posledice silovanja su, - fizicke Ananosenje telesni- povreda, prenosenje polne bolesti, cak moze dovesti smrtniposledicaB -psi-icke one su najtrajnije. Ogledaju se u raznim oblicima trauma Aapatija, depresijaB, osecanje stra-a, poremecaji sna i is-rane, frigidnost, nedevoljno osecanje samopostovanja, sklonost pojavama socijalne patologije Asamoubistvo, alko-olizam i narkomanijaB. -socijalne neki oblici invalidnosti, nezeljena trudnoca itd. 104. DELIKTI STATUSNE .A)ISNOSTI Odredjeni statusni polozaj u drustvu ili nekoj sredini stavlja svoje clanove u polozaj nadredjenosti i potcinjenosti, dominacije i zavisnosti, fizicke nadmoci i nemoci. :vaki od njistvara objektivno stanje superiornosti Avladavina jedni- nad drugimaB. Ovde postoje tri oblika seksualni- delikata, $. &% &>a"no ="o&(av"$an$% ) predstavljaju svi slucajevi polonog opstenja Aobljube i nedozvoljeni- polni- radnji izuzev silovanja, u kojima je iskoriscen polozaj zavisnosti ili nemoci zrtve u odnosu na izvrsioca krivicnog dela. .ajtezim oblicima ove vrste seksualni- delikata smatraju se, aB seksualno zlostavljanje deteta bB delikti incesta :eksualno zlostavljanje dece predstavljaju svi oblici polonog opstenja s detetom bez pristanka deteta ili cak uz njegov pristanak ako je mladje od $* godina a radi postizanja seksualnog zadovoljstva. 7ncest podrazumeva polono zadovoljstvo sa bliskim krvnim srodnikom, zabrana rodoskrvnog braka. /liskim srodnicima smatraju se srodnici po pravoj liniji Abez obzira na stepen srodstvaB i po pobocnoj izmedju brata i sestre. Uzroci seksualnog iskoriscavanja cerke od strane oca

%$

leze u seksualnim stresovima, nedostacima normalni- seksualni- odnosa ili bracnim konfliktima. C. &% &>a"no >=n%!iravan$% F podrazumeva blazi oblik seksualni- delikata. Ono je opsti pojam za delikte protiv seksualne slobode licnosti. o su verbalni, fizicki ili kombinovani pritisci kojima se vredja, plasi, ili ucenjuje zena sa stetnim posledicama po njeno psi-icko i fizicko zdravlje ili reputaciju. U nasem krivicnom zakonodavstvu inkriminisani su kao krivicno delo nedeozvoljene polne radnje. 105. SEKSUALNE DE)IJA-IJE Po$a!' :eksualni odnosi su odredjeni civilizacijom, kulturom, tradicijom i obicajima datog drustva. 6LOJER smatra da u seksualnom zivotu coveka nije moguce precizno odrediti granicu izmedju normalnog i nenormalnog. U moralnoj tradicionalnoj svesti drustveno devijantnim se smatrao svaki seksualni akt izuzev oni- koji se svode na bracne odnose i reproduktivnu funkciju. Pomerena je granica normalnosti u seksu u odnosu na ranija godista, naglasena je sloboda u licnom ponasanju sto ima za posledicu da se drugacije gleda i na neke seksualnosti koje su smatrane perverznim. >ak i na -omoseksualnost se gleda tolerantnije. Pod uobicnijanim pojmom seksulane devijacije smatraju se odnosi pojedinaca i grupa gde se izbegava -eteroseksualnost, kao prirodni odnos muskarca i zene u zadovoljavanju unutrasnjiemotivni- i fizicki- potreba i funkcije produzenja vrste. )r&(% &% &>a"ni* +%vi$aci$a ri!ino#%n% priro+% U najtipicnije oblike seksualni- devijacija spadaju oni vidovi polonog opstenja koji su plod prisile muskarca ili podavanja zena bez ljubavi ) &% &>a"n% ano!a"i$% Aseksualne devijacije u uzem smisluB. S% &>a"n% na&(rano&(i ) abnormalne seksualne sklonosti, zadovoljavanje polonog nagona na neprirodan i nepri-vatljiv nacin. U seksualne nastranosti spadaju, < &% &>a"n% inv%r=i$% Acine sklonosti i pojave gde nagon neprirodno usmeren prema subjektu seksualnog odnosa, kao sto su -omoseksualizam, pedofilija, narcizam, gerontofilija, zoofilija i nekrofilijaB. < &% &>a"n% p%rv%r=i$% Aneprirodnost uslova pod kojima licnost dozivljava seksualno uzbudjenje, mazo-izam, sadizam, transvestizam, egzibicionizam, fetisizam, voajerstvo...B Pro&(i(>ci$a je najstariji oblik devijacije ljudskog ponasanja. <pidemicne razmere dobija u kriznim vremenima, siri se ratovima, ekonomskim krizama, tranzicionim procesima... Prostitucija je kao svojevrstan oblik kriminalne ekonomije nasla mesto u veoma povoljnim okolnostima velike ponude i potraznje na trzistu seksa, nastranosti i pornografije. <rotsko trziste je osavremenjeno kroz marketing, rad agencija, menadzera... U nasem zakonodavstvu ovi oblici postoje kao krivicna dela, - podvodjenje i omugucavanje vrsenja polnog odnosa - krivicno delo prosredovanje u vrsenju prostitucije - krivicno delo prikazivanje pornogravskog materijala - iskoristavanje dece za pornografiju

%C

127. U.RO-I SEKSUALNIH DELIKATA .eka s-vatanja polaze od toga da je u pitanju patoloski poremecaj polni- nagona. +ruga da je rec o rasnim predrasudama i predispozicijama, treca da su uzroci u agresivnoj seksualnosti. >etvrta da je ova pojava izraz socijalne dimenzije a nikako bolesti ili poremecaja licnosti. !sihoanaliticari daju primat uzrocnosti u ranom psi-oseksualnom razvoju. Oni smatraju da seksualno nasilje moze biti uzrokovano nepravilnim porodicnim vaspitanjem. Kod takve osobe se javljaju otpor i mrznja prema osobama suprotnog pola. /i-evioristi uzroke seksualni- delikata vide u izlozenosti muske populacije erotisticnom nasilju, dostupnosti pornografski- sadrzaja u stampi, medijima, na ineternetu koje podsticu fantazije. Psi-olozi, ARAJSB smatraju da seksualna delikvencija ima kompenzatorni ili simptomatski karakter. Klinicka ispitivanja seksualni- delikvenata nisu dokazala psi-opatoloski- poremecaja teze prirode i seksualno nasilnog karakterise odredjene negativne crte karaktera ili neke od Apsi-opatski, sizoidni, paranoicni i narcisoidni egoisticni bezosecajnost, egoizam, moralna izopacenostB neposrednu vezu izmedju ponasanja. 7pak vecinu njioblika poremecaja licnosti i egocentricni poremecaji,

:ocijalna obelezja delikvenata. .ajveci broj muskaraca koji cine ovu vrstu delikata imaju izmedju DL i *L godina odnosno CL i DL, EK manje ozenjeni- izvrsilaca nego neozenjeni-. .eki od socijalni- cinilaca jesu, - pojave nezaposlenosti - besposlicarenje - socijalni ambijent - alko-olizam Adeluje kao stimulativni cinilac ne kao uzrok ni kao uslov vec kao okolnost koja licnost dovodi u subjektivno stanje spremnosti nesto sto olaksava krivicno deloB. Fa ovu pojavu se vezuju uzroci u poremecijima porodicni- odnosa Anepravilni razvoj dece, neadekvatno vaspitanje, zlostavljanje dece...B 121. TIPOLOGIJA SEKSUALNIH DELIK)ENATA Postoji vise pokusaja odredjivanja uzroka seksualnog nasilja. Prema nekima uzrok je osvetnicki recidiv osobe koja je u detinjstvu bila zrtva seksualnog nasilja. Prema drugima razlozi su u krizi treceg doba. reci ovu pojavu objasnjavaju posledicama stresnog zivota, ekonomskom nesigurnoscu, ispraznim zivotom itd. LOM6RO.O ) seksualni delikvent je osoba fizicki- degenerativni- osobina Aduge usi, spljostena lobanja, kose i jako priblezene oci, spljosten nos, siroka bradaB. GUTMADER ) razlikuje tri tipa seksualni- delikvenata, $. autenticni tip ) ciji je motiv silovanje primarno seksualan C. sadisticki tip - ciji je motiv seksualno zadovoljstvo D. agresivni tip ) klasicnog kriminalca antisocijalnog nacina zivota

%D

KOEN ) razlikuje * tipa, $.pomereno agresivni ) kod koga bes prema poznatoj zrtvi pomeren na seksualni akt C. kompenzatorski tip ) prestupnik koji svoju nesposobnost u normalnim oblicima seksualnog zadovoljstva nadoknadjuje silovanjem D. difuzni tip ) prestupnik kod koga su fuzionisani oblici seksualne i agresivne energije *. impulsivni tip ) situacioni prestupnik, silovatelj bez posebnog plena MEKALDON ) deli i- na D grupe, $. visestruke povratnike ) osudjivane na razna krivicna dela C. psi-opate ) -ronicno asocijalne licnosti D. osobe sa psi-ickim poremecajima R. SLO)ENKO ) deli uzroke na one kod koji- je silovanje produkt priguseni- seksulniimpulsa i na sadiste i agresivne licnosti koji vrse i druga dela nasilja. :avremena istrazivanja i pokusaj tipologije delikvenata su pokusali dokazati da to nije bolesnik u psi-oloskom smislu vec osoba sa nekontrolisanim seksualnim porivima, sa drustvene margine i seksualno poremecen. .ajociglednija odluka seksualni- delikvenata jeste da izgledaju normalno. U pitanju je vrlo -eterogena struktura osoba razlicite psi-ostrukture poremecaja licnosti, socijalni- obelezja i motivacioni- osnova. Kod nji- je veoma visok procenat emocionalne nezrelosti, nepouzdanja, nestabilnosti, neuroticnosti i ispodprosecne 7Q Aispod &LB. Oni su socijalno neprilagodjene licnosti i imaju nizi stepen zadovoljstva. 7mpulsivni su i nasilnicki se ponasaju. :eksualni manijak Apsi-opatska licnost, izvrsioc krivicnog dela silovanja u povratuB. o je delikvent kod koga je dozivljaj seksualnog uzubudjenja uslovljen mucenjem zrtve. Kod njipostoji patoloska potreba ) zelja za posedovanjem zrtve. Karakteristican je intenziter primene sile prema zrtvi. :to ukazuje na sadisticku prirodu samog akta izvrsioca ) psi-opate. akve osobe su izraziti- agresivni- crta licnosti sa psi-ickim poremecajima. Poticu iz devijantniporodica ) bez ljubavi i paznje roditelja. SAO6RA-AJNA DELIK)EN-IJA 122. POJAM I OPSTE KARAKTERISTIKE Ova vrsta prestupnistva uslovljena je koriscenjem saobracajnog sredstva i nepridrzavanjem saobracajni- propisa. Pod tim se podrazumevaju kr.dela izazvana u saobracaju, odnosno dela ugrozavanja saobracaja, najcesce kao posledica saobracajninezgoda i saobracajni prekrsaji. Prevozna sredstva u savremenom saobracaju postala su sredstvo, mesto i predmet izvrsenja kr.dela i prekrsaja, zagadjivanja okoline, narusavanja javnog reda... Uzroci ugrozenosti u saobracaju su visestruki, kao i nji-ove posledice, - vozilo je samo po sebi opasno sredstvo kojim upravlja covek - kao ucesnici u saobracaju, javljaju se svi gradjani, razlicite dobi, psi-ofizicki- osobina, osposobljenosti... - saobracaj se odvija razlicitim sredstvima, neispravnim i na neodgovarajucoj putnoj mrezi 123. )RSTE I POSLEDI-E SAO6RA-AJNE DELIK)EN-IJE .ajteze oblike saobracajne delikvencije predstavljaju pr% r&a$i u saobracaju i rivicni +%"i (i ) dela ugrozavanja javnog saobracaja Aradnje kojimas su ugrozeni sami ucesnici, nji-ov zivot ili saobracajna sredstvaB.

%*

U pr% r&a$n% &aoAraca$n% +%"i (% spadaju, - nepropisna brzina kretanja vozila - nepropisno preticanje - neustupanje prvenstva prolaza - nedrzanje dovoljnog rastojanja u koloni U rivicna +%"a spadaju, - dela ugrozavanja javnog saobracaja - ugrozavanje saobracaja opasnom radnjom ili opasnim sredstvom - ugrozavanje bezbednosti vazdusnog saobracaja nasiljem - otmica vazdu-oplova, broda i dr. prevoznog sredstva - piratstvo - nesavesno vrsenje nadzora nad javnim saobracajem - nepruzanje ponoci licu povredjenom u saobracajnoj nezgodi SaoAraca$na n%=#o+a ) je dogadjaj u kome je nastradalo jedno ili vise lica i nastala materijalna steta. Postoje nekoliko teorija nezgoda, +. teorija slucaja ) nezgode su van mogucnosti ljudske kontrole i one se po teoriji verovatnoce dogadjaju slucajno. ,. teorija zaraze ) licnost sa jednom dozivljenom nezgodom se traumatizuje, pa je verovatnoca da ce da dozivi druge nezgode veca nego kod ostali-. teorija sklonosti ) saobracajna nezgoda je proizvod diferencijalne psi-ologije. Ona odredjene licne osobine coveka smatra determinantama koje i- predisponiraju za vrsenje saobracajni- delikata .. tzv. spell teorija ) koja se objasnjava na osnovu matematicke formule psi-ofizickog stanja vozaca Po&"%+ic%, :aobracajnim nezgodama se umanjuje broj radno sposobnog stanovnistva, povecava broj invalida, sto se negativno odrazava na stanje u porodici u socijalnom i psi-oloskom smislu, a pored toga, drustvo ima materijalne posledice zbog izazvani- steta, lecenja i drugi- troskova vezani- za povrede, smrt i materijalne gubitke. 12,. FAKTORI SAO6RA-AJNE DELIK)EN-IJE < OPSTI -INIO-I U.RO-NOSTI I USLO)A Poremecaji u drustvenoj strukturi i odnosima imaju posledicu u oblasti bezbeznosti saobracaja. o se odnosi na anomicna stanja, poremecajima odnosa prema drustvenim vrednostima, dezorganizaciju drustvene orijentacije, na ponasanje koje vodi u nasilje... 3aktori uzrocnosti se dele na , - endogene i egzogene - faktor covek, vozilo i okolina - neposredne i posredne - primarne i sekundarne... Objektivnim faktorima se smatraju, - drustveni, - te-nicki i - prirodni U subjektivne spadaju cinioci vezani za licnost coveka kao ucesnika u saobracaju.

%E

120. O6JEKTI)NI FAKTORI F DRUST)ENI FAKTORI Objektivni faktori su cinioci izvan svesti i uticaja ucesnika u saobracaju. +rustveni faktori cine sredinu u kojoj se saobracaj odvija i tu spadaju, - nivo ekonomskog i kulturnog razvoja - stanje u drustvenom okruzenju - velicina teritorije i razmestaj naselja - uticaj tradicije, kulture, obrazaovanja, morala i obicaja. Poremecaji u drustvenoj strukturi i odnosima imaju za uzrok posledice u oblasti bezbednosti saobracaja Aposebno poremecaji svesti prema drustvenim vrednostimaB koja vode u nasilje. Povecanje standarda, urbanizacija i migracije stanovnistva na relaciji selo-grad uticu na konflikte medju ucesnicima u saobracaju. ?edno od drustveni- faktora uzrocnosti je i uvrezeno s-vatanje javnog mnjenja o karakteru saobracajni- delikata, koji i- ne smatraju oblikom kriminaliteta. Uticaji socijalno patoloski- pojava Aalko-olizamB i drugi faktori kao sto su stanje kulture, svesti o odgovornosti, nezaposlenost, siromastvo, drustvene krize i socijalne devijacije takodje se mogu smatrati uzrocnicima saobracajne delikvencije. 122. TEHNI-KI FAKTOR e-nicki faktori spadaju u objektivne, a u nji- spadaju, 1. &(an$% p>(%va 2. &(an$% vo="i"a $. :tanje puteva - pojavljuje se u vise elemenata, kada razvoj putne mreze ne prati razvoj drumskog saobracaja6 kada projektovani putevi ne odgovaraju obimu i strukturi saobracajne frekvencije6 preglednost puta, ravnost i sirina kolovoza6 resenost raskrsnica6 -orizontalni- i vertikalni- krivina i prelaza preko drugi- vrsta saobracajnica posebno kod tzv. crni- tacaka6 te-nicka oprema, signalizacija, osvetljenje i ostala oprema C. :tanje vozila ) vozilo treba da poseduje D svojstva, - da svojim aktivnim elementima ne povecava rizik, ne doprinosi nastanku nezgoda - sto manje ugrozava subjektivne sposobnosti vozaca za ispravno reagovanje - svojim pasivnim elementima sprecava ili ublazava povrede kada dodje do nezgode. 123. PRIRODNI FAKTOR U objektivne faktore svrstavaju se i prirodni, tzv. faktori spoljne sredine kao sto su, < "i!a(& i >&"ovi A stanje atmosferski- prilika i padavina, temperatura vazdu-aB < #%o#ra?& i >&"ovi 124. SU6JEKTI)NI FAKTOR -ov% je jedini subjektivni i najznacajniji faktor u saobracajnoj delikvenciji. Postoje misljenja da su biopsi-oloske osobine coveka ogranicene da bi zadovoljile sve potrebe koje za-teva saobracaj, to se posebno odnosi na umor, pospanost, dejstvo narkoticnisredstava i uticaj alko-ola. :aobracaj ne zavisi samo od vozaca nego i od ostali- ucesnika, zato ga podrazumevamo kao stresogeno stanje koje na ucesnika ostavlja i psi-oloski i fizioloske posledice.

%G

.a subjektivne faktore uticu socijalni cinioci i socijalna obelezja izvrsilaca kr.dela ugrozavanja javnog saobracaja kao sto su, - &(%p%n oAra=ovan$a Aje nesto veci nego kod izvrsilaca krivicni- dela protiv zivota i tela i krivicni- dela protiv imovineB. < po" A'*K izvrsilaca ovog delikta su muskarciB, < &(aro&(.Avisok procenat ucesca mladji- osoba koje nisu dovoljno ovladale iskustvom u saobracajuB. 125. SAO6RA-AJNI DELIK)ENTI Postoje dva s-vatanja o licnosti za volanom, - po jednom su to dve odvojene licnosti Aosoba za volanom i osoba van vozilaB, - po drugom je covek za volanom po karakteru isti onakav kakav je u ostalom delu zivotne stvarnosti. HEGNEL smatra da su u pitanju politropni kriminalci GRAS6ERGER ) da su izvrsioci kr.dela iz strasti sa rizikom Akao kockariB MIDENDORF ) kriminalno zapusteno vozaci MAK FARLAND ) njegova tipologija delikvenata je to, licnost niskog stepena inteligencije, tipicne mladalacke psi-e i sa egoisticno-agresivnim i asocijalnim osobinama. KLE6ERS6ERG ) eksplozivni, tesko depresivni, samonesigurni delikvent LE)REN- ) kolebljivac, du-ovno siromasan, egocentrican i slabovoljan HER-OG ) njegova tipologija moralno deficantni-, neiskusni- i neprilagodjeni-, asocijalnii fizicki i psi-icki optereceni- delikvenata +ate klasifikacije su uglavnom zasnovane na biopsi-oloskim svojstvima inteligencije, bezobzirnosti i agresivnosti. Preovladjuju misljenja da ne postoje licnosti koje su bioloski predisponirane i genetski predodredjene za vrsenje saobracajni- delikata, ali postoji skup zajednicki- osobina onilicnosti koji cesce cine saobracajne prekrsaje. .ajvise se polemise oko pitanja recidivizma. Odnosno postoji li saobracajni delikvent TspecijalistaU. 8ecidivizam u saobracajnoj delikvenciji je neposredno vezan za psi-ofizicka svojstva Ato se posebno odnosi na elemente agresivnosti, sklonosti uzimanja alko-ola, anksiozne, konfliktne, depresivne, paranoidne i neurotske manifestacijeBi neka socijalno demografska obelezja Akarakteristika povratnistva ispoljava se pretezno u muskoj polnoj strukturi ACE ) *EgodB, sa nizim stepenom obrazovanjaB. :aobracajna delikvencija i kriminalitet su u tesnoj vezi. [O43 ukazuje da izvrsioci kr.dela istovremeno i cesce izazivaju saobracajne nezgode nego nedelikventne licnosti. KOMPJUTERSKI KRIMINALITET 137. POJAM KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA .naca$ o!p$>(%ra .ove informacione te-nologije dovele su do napretka u raznim oblastima, pre svega trgovine, saobracaja, bezbednosti, finansijskog poslovanja, nauke, umetnosti i ostalim sferama covekovog zivota sa tendencijom usavrsavanja. +rustvo u velikoj meri zavisi od komp. Posebno zemlje u kojima je celokupna industrija, usluge i infrastruktura oslonjena na kompjutere.

%&

:ve rasprostranjenija upotreba racunara doprinela je laksem obavljanju mnogi- poslova, jednostavnijoj i brzoj komunikaciji, ali uporedo sa tim omogucila zloupotrebe pojedinaca, grupa i citavi- organizacija. U nas krivicni zakon je uvedeno krivicno delo protiv racunarski- podataka. Kompjuterski kriminalitet, kao vrsta delikvencije i tipologija kriminalni- pojava, nastala u vezi sa zloupotrebom kompjuterske te-nike i te-nologije. Odredjivanje pojma ima dva pristupa, - sadrzajni - deskriptivni <kspertska grupa O<>+ je dala definiciju, kompjuterski kriminalitet predstavlja svako ilegalno, neeticko ili neautorizovano ponasanje koje ukljucuje automatsku obradu podataka ili nji-ov prenos. PARKER ) kompjuterski kriminalitete odredjuje kao zloupotrebu kompjutera u smislu svakog dogadjaja koji je u vezi sa upotrebom kompjuterske te-nologije u kome zrtva trpi ili bi mogla da trpi gubitak, a ucinilac deluje u nameri da sebi pribavi korist. +eskriptivne definicije su manje teorijske, one ukazuju ne samo na nacin i formu, nego i na krivicno delo koje se njima cine. Komitet za politiku, informatiku i komunikacije O</:-a, definisala je ovu pojavu kao unos, izmenu, brisanje ili prikrivanje podataka ili programa nam,erno preduzimani- da bi se izvrsila prevara6 da bi se ometale funkcije racunarskisistema ili telekomunikacija6narusavala ekskluzivna prava vlasnika zasticeni- kompjuterskiprograma, s namerom nji-ovog komercijalnog koriscenja ili preprodaje6 neovlascen pristup do racunarskog ili telekomunikacionog sistema ili namerno prisluskivanje takvi- sistema i narusavanje mera nji-ove zastite. )ONELI- razlikuje, - kompjuterski kriminalitet u uzem smislu Aobu-vata racunarsku prevaru, sabotazu i spijunazu - kompjuterski kriminalitet u sirem smislu Aprotivpravno prisvajanje raunara i njegovidelova kra1om, proneverom i prevarom, fingirane kra1e raunara, zloupotrebe automata sa novcem za igru kojim se upravlja pomo(u raunara. Pod ovim pojmom autor podrazumeva i sva ona krivina dela gde se raunar javlja kao izvrenje krivinog dela.B 131. OPSTE KARAKTERISTIKE Kompjuterski kriminalitet je noviji oblik vresenja kr.dela, koji karakterisu svojstva velike dinamike i izuzetni- formi pojavni- oblika i vidova ispoljavanja. Karakter kriminalniradnji svodi se na unistenje, ostecenje, otudjenje, neovlascenu izmenu, pribavljanje i koriscenje, narusavanje i upad u programe i fondove racunarskog sistema. ?avlja se i opasnost od sirenja i masovne upotrebe elektronskog prisluskivanja, kradje poslovni- i drugi- tajni, razliciti- oblika intelektualne svojine, ozbiljno narusavanje privatnosti i drugi- ljudski- prava i sloboda, a u poslednje vreme prisutan je i te-no ili sajber terorizam. :tetne posledice su velike. One proisticu iz brojnosti delikata koji se njime mogu pociniti. Ko!p$>(%r ao &r%+&(vo .jegovo osnovno obelezje je upotreba kompjutera kao objekta napada, kao sredstva izvrsenja kr.dela, planiranja, odnosno prikrivanja dela.

%%

Koriscenje kompjutera, kao objekta napada, kao sredstvo izvrsenja, kao sredstvo za ometanje istrage. .a finansijskom planu kriminalna aktivnost se ne moze ostvariti bez kompjutera sto dovodi do posledice izuzetno visoke tamne brojke kompjuterskog kriminaliteta. Kompjuter kao sredsvo je pogodan za vrsenje najslozeniji- kr.dela, pljacke, pronevere, finansijske malverzacije, spijunaze, terorizam... .jegove prednosti jesu sto se delo vrsi za kratko vreme, brzo i jednostavno, ne ostavlja tragove. Ko!p$>(%r ao oA$% ( napa+a 7 sam kompjuter moze biti objekt napada, i to obe njegove komponente i hardver i softver. Ostecenje, unistenje ili zloupotreba kompjuterski- komponenti ostvaruje se pomocu D osnovna sredstva, a to su kompjuterski virusi, crvi i trojanci. 132. PRO6LEMI KLASIFIKA-IJE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA L)RSTEE Kompjuterski kriminalitet je internacionalni problem, U. su konstatovale dve njegove supkategorije, - cMA%r ri!ina"i(%( > >=%! &!i&"> ) nezakonito ponasanje usmereno ka elektronskim operacijama sigurnosti kompjuterski- sistema i podataka koji se u njemu obradjuju - cMA%r ri!ina"i(%( > &ir%! &!i&"> ) svako nezakonito ponasanje vezano za kompjuterski sistem i mrezu6 nezakonito posedovanje, nudjenje i disribuiranje informacija preko kompjuterski- sistema i mreza. Kompjuterski kriminalitet mo2e biti AKonvencija :aveta <vrope o cZber kriminalitetuB, - dela protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterski- podataka i sistema - njiine nezakonit pristup, presretanje, uplitanje u podatke ili sisteme, kori(enje ure1aja Aproizvodnja, prodaja, uvoz, distribucijaB, programa, passYord-a6 - dela vezana za kompjutere - kod koji- su falsifikovanje i kra1e najtipiniji oblici napada6 - dela vezana za sadr2aje - deja pornografija koja podrazumeva posedovanje, distribuciju, transmisiju, uvanje ili injenje dostupnim i raspolo2ivim ovi- materijala, nji-ova proizvodnja radi distribucije i obrada u kompjuterskom sistemu ili nosiocu podataka6 - dela vezana za krenje autorski- i srodni- prava obu-vataju reprodukovanje i distribuciju neautorizovani- primeraka dela kompjuterskim sistemima. Po !%I>naro+no$ "a&i?i aci$i o!p$>(%r& i +%"i (i &>' - prevare izvrene manipulacijom kompjutera - razni metodi kompjuterski- prevara i programski- manipulacija6 - kompjutersko falsifikovanje6 - nanoenje tete prilikom unoenja podataka ili programa - virusi, logike bube, crvi6 - neovlasceni pristup kompjuterskim sistemima - pijuna2a i sabota2a. )r&(% o!p$>(%r& o# ri!ina"i(%(a !oH%!o ra=vr&(a(i na' - -aking kriminalitet6 - kompjuterske zloupotrebe6 - kompjuterske prevare6 - kompjuterske sabota2e6 - kompjuterski terorizam6 - kompjuterska piraterija6 - kompjuterski vandalizam i - kompjuterski kriminalitet vezan za mre2nu konfiguraciju informacioni- sistema.

%'

133. HAKING KRIMINALITET 5aking kriminalitet u krivinopravnom smislu podrazumeva krivina dela kojima se vri neovla(en ) protivpravan pristup, elektronski upad, tzv. provaljivanjem, u centralni kompjuterski sistem i njegovu bazu podataka Au naem krivinom zakonodavstvu krivino delo, neovla(en pristup zati(enom raunaru, raunarskoj mre2i i elektronskoj obradi podatakaB. 5akeri preko personalni- raunara upadaju neovla(eno u informativne sisteme drugikorisnika i vlasnika, spretno izbegavaju(i me-anizme softverske i druge zatite. Ovi motivi su avanturistiki, da se iska2u line sposobnosti i demonstrira informatika sposobnost nala2enja slabosti u me-anizmu zatite kompjuterski- sistema. Poseban izazov za -akere predstavljaju kompjuterske mre2e maksimalne bezbednosti, kao to su, vojne, policijske, obavetajne i sline kompjuterske mre2e i komunikacije. .ezavisno to motivi ovi- izvrilaca nisu vo1eni loim namerama, -aking mo2e izazvati vrlo ozbiljne tete. Ozbiljne tete mogu nastati ne-otinim ote(enjima na vitalnim kompjuterskim mre2ama, ugro2avanjem zati(eni- podataka ) neovla(eno brisanje ili izmena, odre1enog stepena znaaja ili vrste tajnosti ili na drugi nain ote(enja lini- prava ili poslovni- i slu2beni- podataka, ili kao najte2a posledica ) injenje raunarski- podataka neupotrebljivim. 13,. KOMPJUTERSKE .LOUPOTRE6E Kompjuterske zloupotrebe cine jedan od najtezi- dela kompjuterskog kriminaliteta. Kompjuetrska zloupotreba , u nasem KF, neovlasceno koriscenje racunara ili racunarske mreze, predstavlja unos, izmenu, brisanje ili potiskivanje racunarski- podataka ili programa, kao i ostale vrste mesanja u obradu podataka koje uticu na njen rezultat, cime se izaziva ekonomski ili imovinski gubitak drugog lica sa namerom da se stekne nezakonita ekonomska dobit za sebe ili trece lice. U okviru ovoga postoje dve forme, - forma protivpravnog koriscenja usluga - forma neovlascenog pribavljanja informacija Od posebnog znacaja je tzv. kradja identiteta, kojim se ugrozava kako licna privatnost, takomogu da se nanesu i materijalne stete drugom licu Alicu od koga je identitet pozajmljenB. 130. KOMPJUTERSKE PRE)ARE Kompjuterske prevare ine najzastupljeniju vrstu delikta, u naem krivinom zakonodavstvu postoje pod nazivom rac>nar& a pr%vara. Obavljaju se sa namerom pribavljanja imovinske koristi za sebe i druge, ili druge protivpravne imovinske koristi. Krivino delo se vrina prevaran nain, odnosno unoenjem preko kompjutera netanipodataka, ili se proputa unoenje tani- podataka, ili se na bilo koji drugi nain, raunar koristi za ostvarivanje prevare u krivinopravnom smislu . .aje(e se prevare vre preko interneta koji ne uslovljava fiziki pristup izvrioca do prostora ili objekata nekog od sistema za isplatu, stoga je pogodniji od klasicni- vidova finansijski- i drugi- prevara. 132. KOMPJUTERSKE SA6OTA;E Kompjuterske sabota2e, kod nas u KF pod nazivom rac>nar& a &aAo(a=a. :astoji se u unosu, izmenama, brisanju ili potiskivanju raunarski- podataka ili raunarski- programa ili upad u raunarski sistem sa namerom da se onemogu(i funkcionisanje raunara ili telekomunikacionog sistema.

'L

o znai da unitenje ili ote(enje kompjutera i drugi- ure1aja za obradu podataka u okviru kompjuterski- sistema, ili brisanje, menjanje, odnosno spreavanje kori(enja informacija u nji-ovoj memoriji. o se ini ote(enjem operativnog sistema u informativnom me-anizmu i programima korisni- usluga, prvenstveno oni- koji imaju javnu funkciju uvanja i kori(enja podataka za dr2avne organe, ustanove, preduze(a ili druge organizacije od opteg znaaja - organi unutranji- poslova, saobra(aj, elektroprivreda, vodovodna preduze(a i druge ustanove i preduze(a koja ine privredni sistem ili imaju javnu funkciju. 133. KOMPJUTERSKI TERORI.AM Kompjuterski terorizam u krivino pravnom smislu podrazumeva nameru ucinioca koja se sastoji u, izazivanje straha i uznemiravanje javnosti. Kompjuterski terorizam je vie budu(a nego aktuelna pojava.U savremenom drutvu postoji realna opasnost da informatiki resursi, a posebno globalne informatike mre2e postanu i veoma efikasno sredstvo u teroristikoj aktivnosti, posebno zapijuna2u, sabota2u, upade u nacionalne sisteme, banke podataka, raunarske resurse, bezbednosne i odbranbene komunikacione sisteme, objekte kojima se elektronski upravlja - rafinerije nafte, aerodromska postrojenja, 2eleznice, vodovode, elektro snadbevanje i sline objekte za znaaj gra1ana. eroristi planiraju kori(enje i svi- vidova oru2ane te-nike zasnovanena kori(enju visoke kompjuterske te-nologije kao i raspolo2ivi- Mtr2ini- kadrovski- potencijala!- da obuavaju teroriste za tajne akcije putem visoke te-nologije. 134. KOMPJUTERSKA PIRATERIJA Pod kompjuterskom piraterijom podrazumeva se, - neovla(eno kopiranje zati(enog raunarskog programa ) bespravno kopiranje, distribucija ili javno objavljivanje raunarski- programa zati(eni- zakonom i - neovla(eno kopiranje topografije ) bespravno kopiranje zakonom zati(ene topografije, besplatno kori(enje ili uvoz u te svr-e topografije ili poluprovodnikog proizvoda napravljenog kori(enjem topografije i - raunarski falsifikat - unos, izmena, brisanje ili potiskivanje raunarski- podataka ili programa, kao i ostale vrste meanja u obradu podataka na raun ili pod uslovima, predvi1enim doma(im zakonom, koji bi predstavljao delo falsifikata da je poinjen u odnosu na klasian predmet takvog krivinog dela. U naem zakonodavstvu ove pojave su inkriminisane kao krivino delo, neovla/eno iskori/avanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i krivino delo, neopvla/eno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskim i srodnim pravima. Ova pojava je takodje poznata pod nazivom po&"ovna pira(%ri$a. 135. KOMPJUTERSKI )ANDALI.AM Kompjuterski vandalizam svodi se na, namerno ostecenje racunarski- podataka ili racunarski- programa A bespravno brisanje, ostecivanje, kvarenje ili potiskivanjeB. U nasem KF ova dela inkriminisana su kao krivicno delo, ostecenje racunarskih podataka i programa i krivicno delo, pravljenje i unosenje racunarskih virusa.

'$

147. KRIMINALITET )E.AN .A KOMPJUTERSKE MRE.E Ovaj oblik kriminaliteta je oblik protivpravnog ponasanja kod koga se kompjuterske mreze javljaju u trostrukoj ulozi, - ao &r%+&(vo i=vr&%n$a rivicno# +%"a - Akod decje pornografije, zloupotrebe intelektualne svojine, on line prodaje nedozvoljene robe ) droga, organi, ljudi...B - ao ci"$ F oA$% a( i=vr&%n$a ) Anapadaju se servisi, funkcije i sadrzaji koji se nalaze na mrezi, kradu se podaci i usluge...B - ao &oci$a"ni i (%*nic i a!Ai$%n( i=vr&%n$a r.+%"a F Asluzi za prikrivanje kriminalniradnji, koriscenje mreze kao nacina zastrasivanja i sl...B. U nasem KF ovo delo inkriminisano je kao delo, neovlascen pristup zasticenom racunaru racunarskoj mrezi i elektronskoj obradi podataka. 141. FAKTORI KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA 3aktori ove vrste kriminaliteta mogu se svrstati, aB te-nicke faktore ) laka pristupacnost i softverska nezasticenost racunarske te-nologije bB te-nicko-te-noloske faktore ) nesigurnost mreza koje omogucavaju pristup kompjuterskim sistemima u uslovima nestrucnosti nji-ovi- korisnika cB neadekvatnu pravnu regulativu dB neefikasne prevencije ) teskoce u otkrivanju i dokazivanju, neupucenost osteceni- zrtava u izvrseni delikt, nestrucnost osoblja zaduzeni- za otkrivanje ovi- dela. 142. TEHNI-KI ITEHNI-KO<TEHNOLOSKI FAKTORI =elike mogucnosti razvoja te-nike omogucavaju sirenje ovog vida kriminala. :avremeni trend kompjuterizacije ne prati adekvatan sistem te-nicke zastite i sistemska kontrola takve vrste postojanja. Uzroci nezasticeni- sistema te-nicke prirode su mnogobrojni, a medju njima se isticu, - sofisticirana te-nika - prenos podataka posredstvom kompaktni- kapaciteta - ranjivost kompjuterski- sistema i nesavrsenost zastitni- programa - nedovoljna kontrola transmisioni- centara i daljinski- terminala - dostupnost podataka sirokom krugu sluzbenog i te-nickog osoblja informacioni- sistema Pored te-nike, na obim i intenzitet kompjuterskog kriminala, narocito utice i ubrzan te-noloski razvoj racunarski- mreza, pre svega interneta AYeb servis, e-mailB. 143. NEEFIKASNA PRE)EN-IJA Ona predstavlja podsticajni faktor kriminalno skloni- licnosti da u ovoj oblasti cine krivicna dela. Potice iz dva izvora, - slabosti u sferi korisnickog dela - slabosti operativno-istraznog sistema Pored nestrucnosti u uocavanju kriminalni- radnji, uzrok nedovoljne i neadekvatne drustvene reakcije je i svojevrsna tolerancija od strane osteceni-. 8azlozi su stra- od negativnog publiciteta i gubitka poverenja od poslovni- partnera. Problemi leze u s-vatanju da je kompjuterski delikt savrsen zlocin, tj.da se ovakvi delikti tesko otkrivaju, da se dokazi tesko pribavljaju, a lako uklanjaju...

'C

Fa otkrivanje, rasvetljavanje i dokazivanje kompjuterski- delikata nuzne su dve vrste specijalisticki- znanja, $. problemskog iz oblasti koja je ugrozena kompjuterskim kr.delom C. poznavanje mogucnosti kompjutera i nacina njegovog koriscenja Pojavom interneta, kao globalne mreze i njegovog uticaja pojavili su se novi izvrsioci ) -akeri, koji imaju dobro kompjutersko znanje znatno iznad onog koje poseduju organi otkrivanja i gonjenja. +o sada su vlasti i pravne institucije uspele da otkriju samo EK ovakvi- dela. 8azlozi su, - nedovoljna motivisanost policijski- organa - neodgovarajuca strucnost i osposobljenost - neadekvatna te-nicka opremljenost za rad u ovoj oblasti. 14,. FAKTOR PRA)NE LNEE REGULA-IJE U ovoj oblasti nisu jasno postavljena zakonska pravila uredjenosti odnosa cijim povredama normi bi ona nedvosmisleno predstavljala neki oblik prestupa u vidu prekrsaja ili kr.dela. zbog toga postoji i nedovoljna izgradjenost krivicnopravnog sankcionisanja ove vrste delikata. Posledica je da pravni i sudski oblici zastite zaostaju za kompjuterskim kriminalom koji se sve vise razvija. ?os uvek nedostaju uslovi obezbedjenja sigurnosti podataka i bezbednosni za-tevi zasnovani na medjunarodno pri-vacenim standardima. 140. SU6JEKTI)NI FAKTORI .a faktore kompjuterskog kriminaliteta uticu, - opsti socijalni cinioci, koji su se javili usled povoljni- kriminalni- okolnosti - subjektivni cinioci kriminalne sklonosti sami- ucinioca kr.dela Ovi faktori se ticu motivacije izvrsilaca ove vrste krivicni- dela koju ne cine samo finansijski i skonomski razlozi, nego i avanturisticki motivi, potreba za dokazivanjem Akarakteristicna za maloletnikeB, glorifikacija medija... 142. TIPOLOGIJA KOMPJUTERSKIH DELIK)ENATA Kompjuterski delikvent je u javnosti predstavljen kao kompjuterski znalac, inteligentan i sposoban covek, vest i avanturista, s druge strane ovaj izvrsilac je po mnogo cemu osoba istovetni- moralni-, karakterni- i drugi- osobina primerena vrsti klasicnidelikata i motiva iz koji- i- cini. o su lica koja moraju da poseduju posebna strucna i prakticna znanja i vestine u domenu visoke informaticke, racunarske i kompjuterske te-nologije u kojima su sva te-noloska sredstva dostupna. Obicno se dele na, $. -akere AamateriB C. profesionalni izvrsioci Hakeri su osobe visoko motivisane za testiranje sopstveni- mogucnosti i mogucnosti kompjutera, radi upada u tudje kompjuterske sisteme. Obicno su u pitanju mladje osobe A$& ) CE godinaB, s predispozicijama pracenja te-noloski- napredaka u ovoj oblasti. Oni su osobe iznadprosecne inteligencije, sa svojstvima vestog, ambicioznog, narcisoidnog tipa. U

'D

najvecem broju slucajeva ne nanose stete sistemima, nji-ove stete se ogledaju u upadu u sisteme, bez koristoljubljivi- ili politicki- motiva. .ji-ovi otivi se sastoje u tome da pronadju slab sistem, pronadju neki novi softver ili igricu, da ostave saljive poruke... medju njima ima i mali broj vandala skloni- da uniste ili modifikuju podatke, ubace viruse... Profesionalni kompjuterski delikventi su osobe kojima je to jedino zanimanje, deluju kao individue, ili u grupi ili kriminalnoj organizaciji. 8azlikuju se od -akera po motivu, - politicki Aspijunaze, sabotaze, terorizamB6 - koristoljubivi Aposlovna i industrijska spijunaza, piraterija, kradja i prevareB6 - vandalski orijentisani motivi i postupci. MALOLETNI-KA DELIK)EN-IJA 143. POJAM MALOLETNI-KE DELIK)EN-IJE Ma"o"%(niB a +%"i v%nci$a je pojava socijalno neprilago1enog ponaanja posebne populacione strukture stanovnitva, koja se vie ne smatra decom, ali u razvoju nisu dostigla stadijum punoletstva. Ma"o"%(ni je osoba posebne uzrasne kategorije i biopsi-iki- osobina. Od odrasli- se razlikuje po stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti, svesnosti postupaka i odgovornosti za svoje ponaanje. ;aloletnici se razvrstavaju u kategorije mla1i- - osobe izme1u $*-$G godina 2ivota i strariji- maloletnika ) osobe izme1u $G i $%-te godine 2ivota. Podela se zasniva na anatomskoj i psi-ikoj razvijenosti, odnosno mentalnoj zrelosti odre1ene strukture maloletnike populacije i uskla1enosti nji-ovog odnosa u pogledu usvajanja i potovanja pravni-, moralni- i drutveni- normi. :ankcije za maloletne delikvente se razlikuju od oni- koje su predvi1ene za odrasle osobe Amaloletniki zatvor i vaspitne mereB. ;aloletnik pripada starosnoj populaciji intenzivni- emotivni-, fizicki- i seksualni- promena, koje su uslov socijalnog sazrevanja. Oni spadaju u najrizicnije grupe sklonosti delikventnom ponasanju, a posebno nasilnistvu. U odredjivanju pojma maloletnicke delikvencije postoji D pristupa, $. uze s-vatanje po kome su to samo one radnje i ponasanja koji su obu-vaceni pozitivnim krivicnim zakonodavstvom. C. sire stanoviste koje polazi od prekrsaja svi- pravni- normi, a ne samo krivicnopravni-. D. maloletnicko prestipnistvo podrazumeva takvo devijantno ponasanje mladi- kojima se krse legalne norme i odgovarajuci propisi odredjeni- ustanova i zajednica, kao i moralne norme drustvene sredine. .eke klasifikacije razlikuju, - pr%++%"i v%n(no pona&an$% Asvi oblici prestupnistva, izuzev kriminalitetaB - +%"i v%n(no pona&an$% Apredstavlja krivicna delaB kod nas su maloletnici odgovorni za sva dela i prekrsaje kao i odrasli. Prema savremenom s-vatanju maloletnicko prestupnistvo jeste svako ponasanje pojedinaca ili grupe mladi- koje je protivdrustveno, odnosno drustveno nepri-vatljivo, tj.kada se krse pravne ili moralne norme nekog drustva i koje kada je vidljivo izaziva spontano ili organizovano drustveno reagovanje u nameri da se zastite drustvana dobra i vrednosti a i sami akteri takvog ponasanja.

'*

144. MALOLETNI-KI KRIMINALITET Kriminalitet je najtezi oblik maloletnickog prestupnistva. Karakteristian je po tome to je znatno zastupljen u kriminalitetu, ali i po obimnosti u pojedinim njegovim oblicima. Fastupljen je, - u delima s elementom nasilja - u novim organizovanim i kolektivnim oblicima kriminaliteta ;aloletnici naje(e vre, - imovinske delikte - najvie dela kra1e, i taj procenat u ukupnom maloletnikom kriminalitetu je oko ELK. - saobracajne delikte. Oni su prouzrokovani faktorima neiskustva, ali i posebne psi-ostrukture. - seksualne delikte - posebno krivina dela silovanja. U nekom oblastima kriminaliteta maloletnici skoro da ne uestvuju posebno kada je u pitanju politiki kriminilatit, dela protiv slu2bene du2nosti i krivina dela privrednog kriminaliteta. U novije vreme je za maloletniki kriminilatit karakteristian pove(an broj delikata nasilja, i pojedinanog i kolektivnog. Kolektivni kriminalitet je prisutniji nego kod odrasli-, maloletnici nasilje na ulici prenose kao model ponaanja iz porodine sredine, gde su i sami bili zlostavljani psi-iki, fiziki i seksualno. Irtve su slabiji i -endikepirani pojedinci koje maltretira grupa, kao i starije i bespomo(ne osobe. Spontano nasilje se javlja u formi izazivanja nereda i organizovane primene nasilja, koje je samo sebi cilj, na primer na sportskim takmienjima, koncertima i drugim vidovima javnimanifestacija. Poluorganizovanom nasilju skloniji su mla1i maloletnici aktima zastarsivanja, reketiranja uenika, otimanju stvari, sitnim kra1ama, neposrednim sukobima - tuama. Ove grupe zlostavljaju svoje vrnjake u kolskim dvoritima, na ulici, kao i u sredinama gde 2ive. Organizovano nasilje maloletnika sprovodi se u maloletnikim bandama. Maloletnicke bande predstavljaju poseban vid prestupnikog ponaanja koji je karakteristian po specifinom sistemu vrednosti ) organizacije, realizacije, individualni- ciljeva kroz grupno ponaanje. U grupi se stie ugled i presti2 i ispoljavaju se specifini oblici solidarnosti ) prijateljstvo, kolektivni du-, solidarnost i zajedniko ube1enje u realizaciji kriminalniciljeva. 9lanovi se odabiraju i primaju u grupu ukoliko su spremni da pri-vate posebna pravila ponaanja i sisteme vrednosti delikventne grupe. akve grupe su iskljuivo karakteristine za gradske sredine. .a elu organizacije nalazi se vo1a koji neformalnoj grupi obezbe1uje jedinstvo, utie na formiranje stavova i pravila discipline. 145. SO-IJALNO<PATOLOSKE POJA)E MALOLETNIKA Ove pojave su u toj meri izrazene u maloletnickoj populaciji da poprimaju obelezja bolesti vezane za mladost, narocito kada je rec o alko-olizmu, narkomaniji ili prostituciji. Uticaj alko-ola i narkotika na zdravlje mladi- je znatno izrazeniji nego kod odrasli-. ?avljaju se poremecaji u metabolizmu i nervnom sistemu, posledice su slabija koncentracija, poremecaji u misljenju... Problem narkomanije nije samo u bolesti, nego i u tome sto i- ostali deo populacije smatra nastranim, devijantnim i delikventnim osobama. "lko-olizam medju mladima je poprimio razmere epidemije Podaci o prostituciji pokazuju da se natezim oblikom prostitucije AulicnomB bave pretezno mladje zene.

'E

157. PREKRSAJI MALOLETNIKA .ajcesci oblici prekrsaja su iz oblasti, - bezbednosti saobracaja - prekrsaji protiv javnog reda i mira Atuce, nepristojno i nasilnicko ponasanjeB 151. FAKTORI MALOLETNI-KE DELIK)ENTNOSTI F U)ODNE NAPOMENE /iopsi-oloska struktura, emocionalna zrelost i socijalna obelezja maloletniprestupnika bitno se razlikuju od odrasli- delikvenata. REJ smatra da je kod maloletni- prestupnika rec neprilagodjenoj populaciji, fizicki -endikepiranim, mentalno ispod normale, zaostalim, zapustenim, neuravnotezenim licnostima, te sirocadima, skitnicama, i onima koje je nemoguce kontrolisati. 152. 6IOLOSKI I PSIHOLOSKI FAKTORI Osnovni faktori istrazivanja etioloski- i fenomenoloski- problema delikvencije i devijacija su, - socijalna sredina - delikt - licnost 3aktor licnosti se smatra karakteristicnim i posebno se tretira. On se objasnjava u specificnostima telesni- i psi-icki- promena koje su karakteristicne za adolescentno doba Avreme izmedju detinjstva i odraslog dobaB. U periodu adolescentne krize licnost traga za sopstvenom identifikacijom. Oni su u specificnom stanju kada im je potreban uzor, autoritet, poverenje, podrska i pomoc porodice, a kada ono izostane deca se okrecu ulici umesto porodici. 7nercija i apatija su pojave najvise izrazene kod mlade generacije. +oba adolescencije pocinje od $C. do $D. godine, a zavrsava se psi-osocijalnim sazrevanjem oko C*-CE godine. U pubertetskoj fazi do $G. godine kod licnosti se javljaju organske i morfoloske promene u kojima jaca fizicka konstitucija, i karakter se stabilizuje. :matra se da licnost sazreva oko $%.godine. 0ranice izmedju normalnog i devijantnog kod mlade licnosti je tesko utvrditi. U ovom periodu javljaju se fizicke i seksualne promene koje mogu imati i propratne pojave kompleksa, ali i emotivni- promena koje su uslov daljeg sazrevanja. Uz to se javljaju i neka unutrasnja psi-icka svojstva, opstrukcija, agresivnost ili povlacenje, depresija i izolacija. U doba asolescencije mogu se javiti i slucajevi neki- psihopatskih stanja. .euroze mogu izazvati dva tipa ponasanja, - ekspanzivni A od potpune poslusnosti do agresivnosti i klasicne delikvencijeB - in-ibirani )ARDOP nabraja, - delikvente sa organskim poremecajima, Alica sa poremecajima nastalim u toku rodjenja ili ranoj mladostiB - tesko deprivirane delikvente, - emocionalno poremecene delikvente - delikvente sa problemima u porodici - situacione delikvente

'G

153. SO-IJALNI FAKTORI ipicni maloletni prestupnik je osoba muskog pola, izvrsilac imovinskog delikta, potice iz porodice sa poremecenim odnosima, ima slabe kontakte sa ocem, probleme sa ucenjem i ponasanjem u skoli, drogira se i sklon je agresivnom ponasanju. /itno obelezje maloletnickog prestupnistva je saucesnistvo. Posebni faktori uticaja na maloletnicku delikvenciju su uticaji porodice, skole, slobodnog vremena, sredstava masovne komunikacije i licnosti maloletnika. 1. >(ica$ poro+icni* ?a (ora. Porodicna sredina je primarni element socijalizacije. .a vaspitni proces mlade licnosti odrazavaju se strukturalni porodicni poremecaji Arazvodi, gubitak ili napustanje dece jednog ili oba roditelja, zanemarivanje...B. u porodicne faktore ubrajaju se i materijalna sigurnost, zaposlenost, odnos i briga roditelja, stambeni uslovi... smatra se da je stabilnost porodice i porodicna veza cvrsca u ruralnim nego u urbanim sredinama. 3aktori urbanizacije i migracije iz ruralne u urbanu sredinu izazivaju stresove. 2. & o"a je institucija u kojoj se odvijaju najvazniji vaspitni i obrazovni procesi socijalizacije licnosti i osposobljavanje za odgovarajuce radne i drustvene funkcije. :kolski program je vise okrenut na obrazovni nego na vaspitni aspekt mladog coveka.u obrazovnom sistemu nedostaje odgovarajuca oprema, laboratorije, sportske dvorane koje bi zaokupili interes i paznju ucenika. 3. &"oAo+no vr%!%, pored porodice i skole ostatak vremena koje je slobodno bitno utice na opredeljenja, stavove i ponasanje, koje u odsustvu pozitivni- sadrzaja prelaze u devijantno i delikventno ponasanje. U sticaju nepovoljni- okolnosti, da se izbegnu otudjenost i dosada, dolazi do formiranja maloletnicki- bandi. ,. !%+i$& i >(ica$ znatno prisutniji nego kod delikvencije odrasli-. ;as-mediji Afilm, =, tzv.sund literaturaB nude adolescentima model zivota i kolektivnog oponasanja. /"8.< tvrdi da nasilje koje se prikazuje na televiziji u velikoj meri povecava prag nasilja kod dece. 7stice se da je film sredstvo preko kojeg maloletnici prazne svoju emotivnu napetost i duboka psi-icka opterecenja. 0 proc%& &oci$a"i=aci$% veoma bitan uzrok maloletnicke delikvencije je pre svega proces vaspitanja, odnosno vaspitna zapustenost. =aspitanje podrazumeva pravilan drustveni i intelektualni razvoj dece i vaspitanja mladi-. +evijantnost u ponasanju mladi- moze biti posledica i represivnog i apstinentnog nacina vaspitanja. =aspitna zapustenost ogleda se u odsustvu dusevnog, intelektualnog i moralnog razvoja licnosti. EKOLO/KI KRIMINALITET 15,. POJAM I O6LI-I EKOLOSKE DE)IJANTNOSTI <koloski problemi su takvi da izazivaju poremecaje drustveni- funkcija, sa uzrocima tipicno drustvenim i psi-oloskim u meri kojomje to drustveno uslovljeno. >ovek je nuzno upucen na prirodu i zivot u svojoj okolini. .aucna disciplina koja se bavi tim odnosima naziva se ekologija Aoikos ) domB. U najopstijem smislu ovaj pojam znaci proucavanje odnosa izmedju zivi- bica i prirode, odnosno okoline, kao delova jedinstvene celine.

'&

<kologija nije samo nauka, ona je i etika. <koloski problemi vrednosti se ispoljavaju u kvalitetu zivota coveka. aj kvalitet cini ukupnost covekovi- individualni-, materijalni, du-ovni- i kulturni- vrednosti. Odnos coveka i prirode je uzajaman, ali je priroda uslov opstanka coveka. Ona prema njemu vrsi trostruku funkciju, - biolosku AzdravljeB - ekonomsku Aprirodne rezerveB - socijalnu Adu-ovni razvojB +a bi se sacuvala priroda kao vrednost, od coveka se ne trazi samo da je prilagodjava sebi, nego da se i sam njoj prilagodi. >ovek je taj koji zloupotrebom nauke vrsi nasilje nad prirodom. 150. POSLEDI-E LJUDSKE DELATNOSTI U PRIRODI Posledice devijacije u odnosu coveka prema prirodi ne iskazuju se samo u zagadjivanju okoline, vec i u iscrpljivanju njeni- rezervi. .ije problem u kolicini za-vatanja, vec u nerazumnom uzimanju oni- rezervi cije su kolicine ipak ogranicene. :vojom delatnoscu cvek je bitno izmenio okolinu a svesnim iskoriscavanjem prirode narusio zakonitu prirodnu ravnotezu, cime je svakako ugrozio i sopstvenu egzistenciju. o je dovelo do ekoloske krize. .a jednoj strani javlja se eksploatacija prirode, proizvodnja i rasipnistvo, a na drugoj socijalna beda stanovnistva. .acelo profita je u sukobu sa nacelom -umanizacije. Osnovu zivota na zemlji cine bioloska zajednica ) ekosistem, koji prirodnim zakonitostima funkcionise na povezanosti beljne mase, zivi- bica Aljudi i zivotinjaB i mikroorganizama, procesa u kojima se prvi javljaju kao proizvodjaci, drugi kao potrosaci, treci kao rastvaraci. aj proces nuzno za-teva ravnotezu ne samo medju njima, nego i medju elementima koji i- uslovljavaju ) voda, zemlja i vazdu-. .ajcesci problemi su u zagadjivanju i unistenju biosfere Azemlja, vazdu- i vodaB. Fagadjivanje biosfere moze biti nuklearno, industrijsko, saobracajno, urbanisticko... 7ndustrijsko je najizrazitije, a nuklearno utice na genetske promene, a ekoloska trovanjate vrste dovode do masovni- pojava teski- bolesti kao sto su kancer, erterioskleroza, razna neuroloska oboljenja. 152. ETIOLOSKE OSNO)E EKOLOSKE DE)IJANTNOSTI <koloska kriza vezana je za odnose u socijalnoj zajendici, odonos coveka i drustva i odnos coveka i prirode. U=roci % o"o& % ri=% mogu biti razliciti, - neki autori smatraju da je problem u ekspanziji stanovnistva, teznji za blagostanjem i slobodnim vremenom. - drugi vide problem u te-nizaciji sveta - treci u povecanju broja stanovnika, problemu proizvodnje -rane, iscrpljivanju prirodnisirovina i nedostatku energije. <koloska destrukcija uslovljana je ekoloskom svescu, kao delom opste drustvene svesti i kulture.i socijalno izopacnog s-vatanja o vrednostima Atzv. teorija krizeB. <koloska kriza je izraz krize svesti coveka o prirodnim vrednostima.

'%

Postoje tri kljucna problema, - stanje svesti ) subjektivna strana problema - demografska ekspanzija - ograniceni prirodni resursi ) objektivna strana problema 153. KRI)I-NOPRA)NI STANDARDI9 REGULA-IJA I EFEKTI ;edjunarodna zajednica je svojim aktima utvrdila niz mera, postupaka i sredstava sa ciljem da se otklone, sprece ili umanje izvori ugrozavanja prirodne sredine. Fnacajni dokumenti koji su doneti u ovoj oblasti su, < Konv%nci$a o #raIan& o$ o+#ovorno&(i =a @(%(% na&(a"% >&"%+ a (ivno&(i o$% &> opa&n% =a Hivo(n> &r%+in>. Pod opasnim aktivnostima za 2ivotnu sredinu, :avet <vrope je predvideo, proizvodnju, rukovanje, skladitenje, uzgajanje, utovar, istovar jedne ili ve(eg broja opasni- supstanci ili svaku delatnost koja je sline vrste u vezi sa ovim opasnim supstancama < Konv%nci$a o =a&(i(i =ivo(n% &r%+in% p>(%! rivicno# prava kojom se uspostavljaju osnove jedinstvene krivicnopravne zastite zivotne sredine i osnove odgovornosti fizicki- i pravni- lica. Objektima zastite odredjuje se zivotna sredina koja obu-vata, ljude Aodredjene vrednosti ljudskog zivota, telesnog integriteta ili zdravljaB, vazdu-, vodu i zemljiste, imovinu biljke i zivotinje. U nasem krivicnom pravu postoje mnogobrojna krivicna dela iz ove oblasti. U prvu grupu spadaju, - krivicna dela zagadjivanja zivotne sredine - nepreduzimanje mera zastite zivotne sredine - ostecenje objekata i uredjaja za zastitu zivotne sredine - ostecenje zivotne sredine U drugu grupu spadaju, - ubijanje i mucenje zivotinja - prenosenje zarazni- bolesti kod zivotinja i biljaka - proizvodnja stetni- sredstava za lecenje zivotinja - pustosenje suma, sumska kradja - nezakonit lov i ribolov 154. POJAM RE-IDI)I.MA 8ecidivizam ili povratnitvo je krivicno delo kojedelikvent pnovo izvrsi. /itni elementi su, - ranija osuda - ponovno izvrsenje kr.dela - identicnost pobuda za novo delo - vremenska distanca izmedju ranijeg i novog dela Prema prirodi krivicnog dela razlikuje se, - op&(i Abilo koje kr.delo koje ponovi isti izvrsilacB < &p%ci$a"ni povra( Aizvrsenje istovrsnog kr.delaB

''

:ustinu recidivizma cine sledeci elementi, - da je neko lice koje je izvrsilo kr.delo i za isto bilo osudjeno ili na neki drugi nacin tretirano od strane drustva, izvrsi novo kr.delo Apovratnik sticto sensuB - da je neko lice koje je izvrsilo kr.delo i za isto bilo osudjeno ili na neki drugi nacin sluzbeno tretirano, ponovo preduzme kriminalnu delatnost zbog svog opasnog stanja Apovratnik lato sensuB. Penoloska definicija pod recidivizmom smatra da pravosnazno osudjeno lice ponovo izdrzava kaznu u kazneno-popravnoj ili nekoj drugoj ustanovi za izvrsenje krivicni- sankcija. 155. KRI)I-NO<PENOLOSKI .NA-AJ RE-IDI)I.MA Problem recidivizma istice znacaj ne samo u obimu nego i vrste kriminaliteta. U fenomenoloskom smislu recidivizam je karakteristican za krivicna dela izrazenijeg stepena profesionalizacije, kao sto su imovinska dela, krivicna dela organizovanog kriminaliteta i prevare, dok u etioloskom ukazuje na elemente uzrocnosti, npr.kod seksualni- delikata i maloletnicke delikvencije. Penoloska analiza povratnistva govori o dve moguce vrste uzrocni- faktora, - neadekvatnoj drustvenoj reakciji Aneprimeram izbor krivicni- sankcijaB - neodgovarajuci tretman u kazneno i vaspitno-popravnim ustanovama za izvrsenje kr.sankcija Aneadekvatan tretman prevaspitavanja i neuspeli proces resocijalizacijeB. 277. TIPOLOGIJA RE-IDI)ISTA 7stra2ivanja su pokazalana na to da polovina ili dve tre(ine povratnika 2ivi u gradu, ali i da od ukupnog broja povratnika, jedne i druge populacije dve tre(ine potie sa sela. .ji-ova bitna socijalna obele2ja su, - ve(ina je 2ivela u nepovoljnim porodinim prilikama i odnosima u porodici6 - nedovoljno ili nepotpuno obrazovanje i nezaposlenost6 - rana i dugotrajna maloletnika kriminalna U ukupnom povratnitvu recidivizam maloletnika posmatra se kao posebno aktuelna pojava jer se u ovoj populacionoj strukturi odvija proces sazrevanja i stvaranja navika kriminalnog ponaanja. ;aloletnici povratnici se u vie od dve tre(ine sluajeva pojavljuju u delovima protiv imovine vre(i dela kra1e i teke kra1e. ipologija delikvenata recidivista mogu(a je po kriminolokim kriterijumima vrste delikata u kojima se naje(e pojavljuju i deli se na, $. +<47K=<. < 7F ."=7K<, C.+<47K=<. < PO <.+<.>7?7. D.P8O3<:7O."4.< +<47K=<. < D%"i v%n(i i= navi % su recidivisti asocijalne prirode kod koji- se postepenim ponavljanjem prestupnikog ponaanjastvara kriminalna navika. Oni se kriminalno odaju jo u ranoj mladosti, socijalno su neprilago1eni, psi-opatske prirode-nesposobni za socijalizaciju, emocionalno nestabilni, prosene ili ispod prosene inteligencije i ni2eg nivoa obrazovanja i niskog praga frustracione tolerancije. D%"i v%n(i po (%n+%nci$i ili delikventi iz strasti su osobe ija je kriminalna karijera vie uzrokovana subjektivnim iniocima linosti nego socijalnim faktorima, bilo da su u pitanju

$LL

faktori poreme(aja biolokog, psi-olokog ili psi-opatolokog karaktera. ;ere izricanja kazne kod ovog tipa prestupnitva naje(e su mere bezbednosti uvanja, leenja i posebne terapeutske mere u zatvorenim tipovima ustanove. Pro?%&iona"ni +%"i v%n(i su izvrioci krivini- dela koji su po nekim osobinama slini povratnicima iz prve kategorije, ali sa posebnostima racionalne kriminalne orijentacije, odnosno izbora vrenja krivini- dela kao profesije, zanimanja i motivom koristoljubive prirode, koja kod prve kategorije nije uvek izra2ena.

$L$