Multipleksni prenos signala

Prouavajui prenos signala do sada smo preutno pretpostavljali da se on ostvaruje, posredstvom telekomunikacionog sistema, izmeu dve take i samo u jednom smeru, tj. od izvora do korisnika (Sl.1). Prirodno je pretpostaviti i obrnut smer prenosa, tako da govorimo u prenosu (vezi) izmeu dva uesnika. Tada, u pogledu reima prenosa poruka razlikujemo sledee tipove veza: simpleksna veza, kojom se prenos odvija samo u jednom smeru (tipian primer je radiodifuzija i televizija) poludupleksna veza, kojom se prenos moe u jednom trenutku odvijati samo u jednom smeru, a smer se, po dogovoru uesnika, moe menjati (tipian primer je ''voki-toki'') dupleksna veza, kojom se prenos moe istovremeno odvijati u oba smera (npr. telefonska veza), gde svaki uesnik ima tzv. terminalni ureaj (TU) koji omoguava dvosmerni prenos (Sl.1) i u kome se odvija celokupna predajnoprijemna obrada.
Sl.1. Rudimentarni model prenosnog sistema (veze). Dvosmerni (dupleks) prenos podrazumeva postojanje predajno-prijemne aparature u terminalnom ureaju uesnika. Sasvim na dnu je dat topoloki prikaz veze.

Recimo da telekomunikacioni (prenosni) sistem predstavlja tehniko sredstvo za uspostavljanje informacione veze izmeu prostorno udaljenih uesnika, kojim se formira kanal za prenos poruka (informacija). Kanal, u tom smislu, predstavlja deo (interval) po dimenziji u kojoj se prenos vri (fiziki prostor, vreme, frekvencijski domen itd.). Taj interval u ovom prostoru je izdvojen sklopovima sistema, tako da je prenos kroz taj kanal, u principu, nevidljiv iz ostatka medijuma. Tako se npr. prenos AM signala ostvaruje kroz kanal koji je odreen propusnim opsegom predajnog i prijemnog pojasnog filtra ali i modulatorom sa odreenom noseom uestanou, nezavisno od toga to je izmeu njih slobodan prostor kroz koji se mogu prostirati em oscilacije bilo kakve uestanosti, tako da korisnik moe da primi samo signal iji spektar prolazi kroz filtar (Sl.2).
Sl.2. Primer kako sklopovi u okviru dimenzije u kojoj se prenosi signal formiraju kanal veze, kao svojevrsni ''prozor'' kroz koji se sa ulaza moe videti izlaz. U tom smislu modulatori predstavljaju ''periskope'' kroz koje se iz osnovnog NF opsega moe videti vii VF opseg.

Na kraju, i najprostiji fiziki vod (parica) koja je galvanski a time i prostorno odvojena od drugih vodova predstavlja kanal veze u npr. snopu takvih vodova. Primetimo da kanal, u sutini, odreuju osobine terminalnog ureaja uesnika.

Komutacija veza
Stvari se bitno menjaju ako postoji vie uesnika, gde svaki od njih ima potrebu da se bilo kojim od ostalih uspostavi vezu. Tada bi svaki od TU morao da sadri odgovarajui komutacioni blok, tj. sistem preklopnika kojim e se TU spojiti na pripadni vod. Pri tome moramo imati u vidu da se uspostavljanje veze mora prethodno najaviti, poslati
Sl.3. Primer individualne komutacije veza gde se komutacioni proces odvija u svakom od terminalnih ureaja. U donjem levom uglu je prikazana topologija date mree.

odreeni signal, to znai da ostarivanje veze podrazumeva dva odvojena i razliita procesa: najavu veze (signalizacija) i odvijanje veze (razmenu informacija). To znai da su u mirnom stanju svi prekidai u poloajima signalizacije. Time se znatno uslonjava komutaciona struktura, pri emu, u ovom sluaju svaki TU ostvaruje svoju komutacionu funkciju i, to je jo tee, izmeu svih moguih parova uesnika moraju postojati vodovi. Za N stanica (TU) imamo N(N-1) prekidaa i N(N-

1)/2 spojnih vodova, to predstavlja vrlo skupo reenje (prihvatljivo npr. samo za veze unutar malih firmi). Na Sl.3 je dat primer N=4 za uesnika (stanice). U skladu sa prethodno reenim, od svakog TU polazi N-1 kanala (tj. vodova), koji su prostorno odvojeni (raspregnuti). TU ostvaruje pristup prema drugim TU prostim prikljuivanjem na pojedine vodove, koji su, u sutini, galvanska produenja ostalih TU. Znaajno poboljanje u pogledu ukupne duine vodova i broja komutacionih elemenata postie se kada se komutacija u pojedinanim TU zameni centralizovanom komutacijom (Sl.4).
Sl.4. Vodovi od svih TU su dovedeni na jedinstveni komutacioni ureaj gde se obavlja prespajanje veza izmeu uesnika. Time je komutaciona funkcija premetena iz TU u komutacioni sistem (centralu). Na umetku je ematski prikazano prespajanje vodova od TU pomou spojnih puteva u KS. Vidi se da su ostvarene 3 veze dok ostali spojni putevi miruju i predstavljeni su horizontalnim linijama.

Jasno je da kod svih uesnika (stanovnika podruja) ne postoje iste potrebe za komuniciranjem, to je posledica njihovih razliitih profila aktivnosti. Zato e u jednom trenutku komunicirati tek nekoliko % od ukupnog broja potencijalnih vodova na ulazu u KS. uesnika (stanovnika podruja), to jasno potvruju statistika merenja telefonskog saobraaja (srednji broj istovremeno zauzetih veza i njihovo trajanje) na ulazu u komutacioni sistem. Predstavu o toj veliini jasno stiemo sa Sl.5. Zbog toga se moe uvesti sasvim novi kvalitet (princip) u organizaciju prenosa: ako je N broj terminalnih ureaja onda bi maksimalni broj istovremenih veza bio Kmax=N/2 a isto toliko istovremenih spojnih puteva bi trebalo da postoji kroz komutacioni sistem (KS). Meutim, zbog navedene statistike prirode saobraaja broj spojnih puteva kroz komutacioni sistem ne mora da bude vei od K=pN/2, gde je p navedeni procenat. To je, u tehnikom pogledu, znatno efikasnije reenje. Primetimo da se u ovom sluaju snop od N dolaznih (tzv. pretplatnikih) vodova mora koncentrisati na M spojnih puteva u sistemu, ali tako da svaki od njih ima pristup do bilo kojeg spojnog puta. To se reava posebnim strukturom komutacionog polja kao prespojne matrice u okviru komutacionog sistema (Sl.6).
Sl.6. Koncentracija snopa pretplatnikih vodova na znatno manji snop spojnih puteva kroz komutaciono polje (KP) ostvaruje se pomou posebnog komutacionog sistema koji omoguava svakom pretplatnikom vodu pristup do slobodnog spojnog puta. Sl.5. Primer toka poziva (poetak i trajanje) i ukupni saobraaj na snopu od 6

Da se ne bi od svakog TU posebnom trasom postavljao pretplatniki vod do KS primenjuje se princip koncentracije (slivanja) vodova u snopove (kablove) koje je znatno lake postavljati (Sl.7). Svaki TU je svojim vodom prikljuen na razdelnik (R) komutacionog sistema KS, ime pozicija prikljuka na R tano odgovara lokaciji dotinog TU, zato to se vod do nekog TU moe shvatiti kao provodno produenje njegovog prikljuka na R. Na taj nain se uspostavljanje veze izmeu dva TU svodi na spajanje njihovih prikljuaka na razdelniku. Ovakva organizacija prespajanja veza dobro funkcionie za saobraaj unutar podruja umerene veliine, ali je za velika podruja jednostavno neprimenljiva, pa se zato uvodi novi princip vei broj i hijerarhija komutacionih sistema (Sl.8). Kao poseban problem pojavljuje se povezivanje vrlo udaljenih KS (tj. automatskih telefonskih centrala ATC). Vrlo je skupo izmeu njih razvlaiti snopove sa velikim brojem vodova (kablove), posebno zato to se vei deo saobraaja odvija unutar dela podruja a znatno manji deo izmeu razliitih podruja (tzv. mesni i meumesni saobraaj) (Sl.8). (opis).

Sl.7. Radi lakeg postavljanja vodovi od svih TU iz nekog podruja se umesto direktno na KS dovode do prvog spojnog mesta (sm1) odakle nastavljaju kao snop vodova Sv1 do drugog spojnog mesta (spojnog mesta drugog reda) sm2 gde se usnopljavaju sa slinim snopovima iz drugih podruja, obrazujui snop vodova Sv2, koji dolazi do prikljunog mesta (razdelnika R) u KS.

Zato je neophodno pronai mogunost da se vie razliitih signala prenosi po jednom vodu a da pri tome svi oni budu meusobno raspregnuti, tj. da se formira vie nezavisnih kanala po jednom vodu. U pitanju je viestruko korienje linije koje se ostvaruje tzv. multipleksnim prenosom. Time se ostvaruje poveanje prenosnih kapaciteta linije za prenos i sniava cena prenosa po kanalu (Sl.9). Naravno, to se mora platiti postavljanjem odgovarajue aparature na krajevima takvog voda, znatno kompleksnije nego kada je u pitanju prenos jednog signala po jednom vodu.
Sl.8. Povezivanje uesnika iz vrlo udaljenih podruja se ostvaruje preko pripadnih komutacionih sistema

Koncept multipleksnog prenosa

Strukturna ema multipleksnog prenosa je data na Sl.10. Signali iz osnovnog opsega se dovode na kanalske pretvarae, koji ih, pojedinano, tako modifikuju da ih je mogue na prijemnoj strani razlikovati odgovarajuim sklopovima. Preciznije, svaki signal se transformie na principijelno isti nain s tom razlikom to su parametri transformacija razliito podeeni u pojedinim pretvaraima. Sada je mogue ovakve signale u obliku grupe prenositi po istom vodu (liniji veze) a da ih je na prijemnoj strani mogue razlikovati, to se postie pomou aparature za rasprezanje, gde svaki od njenih pojedinanih sklopova reaguje samo na signal sa vrednou parametra na koji je podeen, pa iz smee svih signala na njegovom ulazu izdvoji samo svoj pripadni.
Sl.9. Zavisnost cene po kanalu za prenos bez i sa multipleksom, u funkciji od daljine prenosa.

Jasno je da se po dimenziji po kojoj je izvreno multipleksiranje signali prenose odvojeno ali je bitno da se u fizikom smislu za njihov prenos koristi jedan vod.
Sl.10. ematski prikaz koncepta multipleksnog prenosa. Usled delovanja smetnji tokom prenosa i izoblienja koje unosi linija za prenos pojedinani, kanalni, signali na prijemnoj strani nee biti istovetni onima sa predaje. Prikazana ema se odnosi samo na jedan smer prenosa.

U praktinoj realizaciji ovog koncepta nije mogue ostvariti idealno rasprezanja signala, to je posledica prisustva izoblienja i smetnji na liniji za prenos, nesavrenog rada predajnih individualnih sklopova pretvaraa, nesavrenog rada prijemne aparature za razvrstavanja signala itd. Zbog toga, pri ostvarivanju multipleksnih sistema mogu se koristiti samo one metode koje omoguavaju sniavanje uzajamnih ometanja izmeu kanala do dozvoljenih vrednosti. Postoji nekoliko naina ostvarivanja multipleksnog prenosa, odnosno, kako se jo kae, raspodele ili rasprezanja kanala: 1. Galvansko rasprezanje ili tzv. prostorni multipleks 2. Rasprezanje pomou mostne eme 3. Frekvencijska raspodela (rasprezanje) frekvencijski multipleks 4. Vremenska raspodela - vremenski multipleks 5. Kodni multipleks.

Interesantno je zapaziti da su metodi rasprezanja kanala otkrivani onako kako se razvijala teorija prenosa signala.
Sl.11. Korienjem diferencijalnih transformatora mogue je po dva fizika voda uspostaviti jedan prividni (fantomski) koji je iako galvanski spojen sa njima u pogledu meusobnog uticaja potpuno odvojen od njih.

Rasprezanje kanala pomou mostne eme nalo je svoju primenu u formiranju tzv. fantomskog (vetakog) voda po dva fizika voda (Sl.11). Prvi vod predstavlja direktni a drugi povratni vod fantomskog voda. Prikljuenje fantomskog voda na srednje take linijskih transformatora omoguava da se eliminie njen uticaj na fizike vodove zato to se magnetski fluksevi u polunamotajima transformatora meusobno ponitavaju, kako se, uostalom, to moe jasno videti sa Sl.11.

Frekvencijska raspodela (rasprezanje) frekvencijski multipleks

Pri frekvencijskoj raspodeli kanala (Frequency Division Multiplex - FDM) parametar rasprezanja kanala predstavlja njihov poloaj na skali frekvencije, jer su njima dodeljeni frekvencijski opsezi koji se meusobno ne preklapaju. Strukturna ema takvog sistema, za samo jedan smer prenosa, prikazana je na Sl.12. Ako bi se ovakav prenos posmatrao u nekoj ravni (prostor-frekvencija) onda bismo mogli da zamislimo kako se slika prenosa menja du sistema i kako se vri preslikavanje spektara signala iz jedne dimenzije u drugu pre i posle modulatora.
Sl.12. Organizacija frekvencij-skog multipleksa, pri emu je prikazan deo sistema za prenos samo u jednom smeru.

Zbog slabljenja koje unosi linija za prenos neophodno je uvesti linijske pojaavae. S obzirom na unilateralnost sklopova ovoga sistema potrebno je na krajnjim stanicama formirati aparaturu za multipleksiranje i demultipleksiranje (Sl.13), odnosno prei sa 2-inog na 4-ini prenos, to se postie pomou tzv. diferencijalnih sistema.

Sl.13. Dvosmerni multipleksni prenos sa frekvencijkom raspodelom kanala. Ova slika se nadovezuje na Sl.8 tako da treba zamisliti da se iz jedne centrale govorni signali prenose do druge, pri emu se prelaz od 2-inog na 4-ini prenos ostvaruje pomou tzv. diferencijalnih sistema. ak je mogue, radi dalje utede, ovaj prelaz izvesti samo na pojaavakim stanicama, gde je to zbog unilateralnosti pojaavaa i neophodno, dok se na ostatku pojaavake deonice (delu voda izmeu dva pojaavaa) prenos obavlja dvoino. Ovo je mogue i stoga to govorni signal dozvoljava ovakav prenos.

Razmetaj kanala se ostvaruje odgovarajuim izborom uestanosti nosilaca, propusnim opsezima filtara kako na predaji tako i na prijemu. Ovde je prirodno teiti to veoj gustini pakovanja kanala, zbog ega 1AM tip signala ima nesumnjivu prednost. Takoe, poeljno je da irina propusnog opsega kanala bude to manja, ali se s tim ne moe ii u krajnost kako bi se zadrao potreban kvalitet prenosa. Na Sl.14 je data zavisnost koja pomae u izboru ove veliine ali samo s jednog aspekta. Kao drugi, jednako vaan faktor moe se uzeti zavisnost artikulacije od irine spektra. Na osnovu tih pokazatelja a i drugih ispitivanja usvojen je opseg uestanosti od 300Hz do 3400Hz za standardnu irinu kanala za prenos govora.

Sl.14. Zavisnost cene po kanalu od irine opsega kanala, tj. rastojanja izmeu susednih nosilaca. (1) kanalski filtri (2) podzemni kablovi (3) podmorski kablovi (levo). Zavisnost artikulacije (procenta ispravno primljenih) slogova od irine propusnog opsega NF filtra (desno).

S tim u vezi je specificiran i tzv. gabarit kanala u koji mora da se uklopi karakteristika slabljenja kanala (Sl.15). Ona istovremeno definie i veliinu rasprezanja kanala putem minimalnog slabljenja sa kojim treba da bude odstranjen neeljeni boni opseg, odnosno maksimalnu veliinu ostataka potisnutog bonog opsega koji upadaju u susedne kanale. Karakteristine crte frekvencijske raspodele kanala su: postojanje neprekidne povezanosti svih kanala sistema na zajedniki trakt (linije veze), pri emu se po bilo kojem kanalu signali mogu prenositi u bilo koje vreme, postojanje uzajamnih smetnji meu kanalima istog sistema kao i meu kanalima razliitih sistema koji su organizovani po paralelnim linijama veze, nagomilavanje umova i izoblienja sa poveanjem dometa veze.

Sl.15. Gabarit kanala kod frekvencijskog multipleksa

U zavisnosti od naina formiranja multipleksnog (linijskog) signala od pojedinanih kanalnih signala razlikujemo individualni i grupni metod.

Sl.16. ematski prikaz hijerarhijskog obrazovanja grupa kanala sa opsezima koje date grupe zauzimaju i brojem kanala koje obuhvataju primarna grupa PG, sekundarna grupa SG, tercijarna grupa TG i kvaternarna grupa QG. Na slici desno prikazan je nain njihovog objedinjavanja u multiplekserima Sl.17. Detaljan frekvencijski plan koji pokazuje nain obrazovanja primarne grupe. Takasto su prikazani potisnuti boni opsezi i naznaene frekvencije nosilaca.

Kod individualnog metoda aparatura svakog kanala je posebna i ponavlja se u sastavu aparature svih krajnjih i linijskih stanica, dok se kod grupnog metoda manipulie standardizovanim grupama kanala, gde se od nekoliko grupa nieg nivoa (kapaciteta) obrazuje grupa (celina) vieg kapaciteta. Grupni metod omoguava drastino smanjenje broja razliitih tipova filtara i drugih sklopova a time i cene ovakvog sistema. Postupak hijerarhijskog objedinjavanja standardizovanih manjih grupa kanala u vee prikazan je na Sl.16 koja jasno ilustruje ovaj koncept kao i frekvencijski plan tog postupka, koji prikazuje standardnu strukturu pojedinih grupa. Pri tome je na Sl.17 detaljno prikazana struktura sistema za formiranje tzv. primarne grupe kanala (PG). Ovakvih 5 PG ini sekundarnu grupu (SG), itd., kako je prikazano na Sl.16.

Vremenska raspodela kanala - vremenski multipleks (Time Division Multiplex - TDM)

Kod vremenske raspodele kanala signali razliitih kanala se prenose po zajednikoj liniji veze tako to se na nju sukcesivno i periodino, u toku nekog intervala vremena t, spajaju predajni i njemu odgovarajui prijemni kanalski sklopovi koji odreuju dotini kanal (Sl.18).
Sl.18. Strukturna ema sistema sa vremenskim multipleksom

Posle filtriranja NF filtrima izdvojeni signali se odmeravaju (u skladu sa teoremom o odmeravanju) pomou elektronskih prekidaa kojima upravljaju taktni impulsi iz generatora takta (GT). Za rad ovoga sistema od presudne vanosti je postojanje sinhronizacije predajnog i prijemnog komutatora kako bi u odreenom trenutku samo jedan prekida bio zatvoren a svi ostali otvoreni. Zato se mimo odmeraka samih signala prenosi i signal sinhronizacije. Linijski multipleksni IAM signal je prikazan na Sl.19 gde su brojevima naznaeni odmerci pojedinih kanala. Zapazimo da se ceo ciklus mora obaviti unutar periode odmeravanja jer je potrebno obezbediti nailazak sledeeg odmerka od prvog signala tano posle T0 kako bi se, prema teoremi o odmeravanju, omoguio kontinuitet radi naknadne rekonstrukcije. Zato je trajanje odmerka kratko. Ukoliko iza prekidaa pretpostavimo postojanje sklopova za digitalizaciju (kvantizer i koder) onda na izlazu imamo digitalni multipleks tj. IKM (PCM) umesto IAM (PAM) multipleksa, kao niz kodnih rei sastavljenih od bita (elementarnih signala) (Sl.19). Imajui u vidu princip rada vremenskog multipleksa jasno je da je odgovarajui par uesnika, unutar jednog ciklusa, povezan u toku trajanja jedne kodne rei.
Sl.19. Vremenski dijagrami koji ilustruju nain rada vremenskog multipleksnog sistema. Posle kodovanja multipleksni signal IAM signal, sa izrazitom dinamikom trenutnih vrednosti, pretvara se u signal koji se odlikuje velikom homogenou du vremenske ose.

Niz kodnih rei unutar jednog ciklusa ini tzv. ram. Prema tome, kanal u ovom sistemu predstavlja vremenski interval unutar ciklusa, tj. kanalski interval. Kada su u pitanju (telefonski) govorni signali perioda odmeravanja je odabrana na osnovu fg=4kHz, to znai da je trajanje rama 125s. Tada bismo blok-emu PCM terminala mogli da nacrtamo kao na Sl.20. I ovde je potreban prelaz sa 2-inog na 4ini prenos jer su linijski regeneratori unilateralni elementi.
Sl.20. Analogni govorni signal iz telefonske centrale (ATS) se preko ravalice dovodi na sistem za dvosmerni multipleksni prenos, gde mu se dodeljuje jedan digitalni (vremenski) kanal u okviru multipleksa.

S obzirom na nain prenosa digitalnog signala, tj. da linijski regeneratori u potpunosti obnavljaju IKM signal te da se on praktino ne menja tokom prenosa, dovoljno je prikazati samo strukturu rama koja, u stvari, odraava strukturu rada samog sistema terminalnih ureaja, to je jedan novi kvalitet u odnosu na frekvencijski multipleks. Tako je na Sl.21 prikazana struktura rama sistema IKM-30 (PCM-30), kao izraz strukture multipleksne aparature na krajnjim stanicama. Sistem PCM-30 omoguava formiranje 30 telefonskih kanala. Taktna uestanost digitalnog signala na liniji je 2048 kHz, jer je govorni signal filtriran NF filtrom sa fg=4kHz, tako da je uestanost odmeravanja 8 kHz a perioda odmeravanja T0=125s, to je ujedno i trajanje rama. Inae, linijski digitalni signal je organizovan u nadramove 16 ramova ini jedan nadram ije je trajanje 2 ms. Numeracija ramova poinje od nultog: R0, R1, ...R15. Svaki ram je podeljen na 32 kanalska intervala (tj. kanala) koji su numerisani kao KI0, KI1, ....KI31, pri emu svaki KI po 8 taktnih ili signalizacionih intervala, u toku kojih se prenose elementarni signali.

Linijski PCM signal, kao sluajan niz bita ima vrlo homogenu strukturu tako da je unutar njega potrebno postaviti '''mee'' kao repere od kojih se rauna numeracija ramova. Tako se poetak nadrama odreuje u odnosu na na onaj ram koji u svom 16-tom kanalskom intervalu na bitskim pozicijama P1-P4 ima sinhro-grupu 0000 (Sl.21). U tom istom KI na bitskoj poziciji P6 prenosi se signal alarma o gubitku sinhronizacije nadrama.
Sl.21. Struktura rama vremenskog multipleksnog sistema IKM-30.

U svim ostalim ramovima (R1,R2,...,R15) u kanalskom intervalu KI16 biti prenose signalizaciju izmeu automatskih telefonskih centrala (biranje, tarifa itd.). Prva etiri bita 16-og KI su nadlena za donje telefonske kanala (KI1 do KI15) dok su druga etiri za gornje (KI17 do KI31), ime je za prenos signalizacije obezbeena bitska brzina od po 500b/s po kanalu. Naime, signali signalizacije su znatno sporiji od govornog tako da bi bio ist gubitak prenositi signalizaciju istom brzinom kao i govor (64 kb/s). Zato je i IKM-30 signal organizovan u nadramove: signalizaciju za prvi kanal, tj. KI1 prenose biti P1-P4 u KI16 u P1, pa onda sistem na prijemu ''eka'' da proe svih ostalih 15 ramova da bi se nadovezao na bite P1-P4 u KI16 u R1 ali tek sledeeg nadrama. Poetak rama odreuje sinhro-grupa 0011011 koja se prenosi u KI0 parnih ramova. Uestanost ove sinhrogrupe je 4kHz. Glavne osobenosti vremenskog multipleksa su: periodino sukcesivno spajanje pojedinih kanala na zajedniku liniju; time se svakom kanalu celokupna linija stavlja na raspolaganje u toku kratkog intervala vremena, odsustvo elektrinih filtara a time i nepostojanje meukanalnih smetnji, uslovljenih konanim slabljenjem filtara u nepropusnom opsegu; predajni nivo u svakom kanalu se ne ograniava kao kod FDM i moe da se dovede do maksimalne dozvoljene vrednosti za zajedniku liniju veze (trakt); reen je problem nagomilavanja umova sa daljinom veze kvalitet veze ne zavisi od dometa; neophodnost sinhronizma na predaji i prijemu radi faznog
Sl.22. Hijerarhijsko obrazovanje kapaciteta, tj. vee bitske brzine. sistema veeg

razvrstavanja kanalskih signala (kodnih rei) iz rama. Kao i u sluaju FDM sistema tako i kod PCM sistema se primenjuje princip hijerarhijskog (blokovskog ili grupnog pakovanja) multipleksnih sistema (signala) nieg reda (manje brzine prenosa) u sisteme vieg reda (vee brzine prenosa). Naravno, pakovanje se ne sastoji u nadovezivanju ramova ve na njihovom ''zgunjavanju'' u okviru periode odmeravanja od 125s, za sluaj prenosa govornog signala. To je pregledno prikazano blok-emom na Sl.22.

Dr Ranko Babi