Visoka tehnika kola strukovnih studija Bulevar Zorana inia 152a

Predmet: Mainski sistemi Seminarski rad

Novi Beograd, 16.11.2012. Student: Aleksandar Lazarevi, 35/2010 Profesor: dr. Dragan ivkovi

SADRAJ
STRANA 1. 2. 3. UVOD Istorijske injenice Obrada plazmom 3.1. 4. 5. Zakljuak Literatura Seenje plazmom 3 4 8 16 17 18

1.Uvod Plazma postupak rezanja temelji se na principu plazmenog plina kroz elektrini luk pri emu dolazi do disocijacije i ionizacije plina. Nastale estice se udaljavanjem od mesta nastanka rekombinuju i pri tome oslobaaju veliku koliinu toplote to lokalno uzrokuje pojavu temperature od nekoliko desetina hiljada kelvina. Zbog visokih toplotnih optereenja goriopnici se hlade vodom. Plazma postupkom se mogu rezati i materijali koji ne provode elektrinu struju. Razmak gorionika i materijala nije bitan. Plazma luk je karakteristian po visokoj koncentraciji energije koja omoguava duboko prodiranje i velike brzine rezanja uz veoma vusoku stabilnost luka. Do pre petnaest godina bilo je gotovo pravilo rezati tanke limove na laseru, srednje debele limove na plazmi, a limove veih debljina na rezau. Razlog tome bila su tehnoloka ogranienja, postizivi kvalitet rezanja, brzine rezanja i cena opreme svakog pojedinanog postupka. Razvoj sve tri tehnologije rezanja proteklih godina omoguilo je preklapanja podruija rezanja. Lasersko rezanje uvoenjem 5 i 6 kW izvora ulo je u podruije veih debljina rezanja. Tehnolgoijaplazma rezanja napredovala je u kvalitetu rezanja to je bio jedini vei nedostatak plazme u odnosu na laser.

Slika 1. Promena primene u vrsti nabavne opreme za rezanje u procentima od 1990. do 2005. godine Tehnologije plazma rezanja FineFocus, Hi Focus i HiFinox daju dobar kvalitet rezanjauz velike brzine i prihvatljivu cenu po metro reza i u podruiju rezanja tankih limova sve vie istiskuju laser. Takoe poveavanje efikasnost i kvaliteta rezanja omoguava upotrebu plazma tehnologije i za rezanje Cr-Ni limova i preko 200 mm debljine. Na Slici 1 vidljivo je kako u poslednjih petnaest godina menjao nain odabira opreme za rezanje u svetu. Dok je 1990. 70% sve prodate opreme imalo ugraen plinski reza, a samo 5% laserski, u 2005. na plinske rezae otpada jo svega 20%, a laserski se u nekom od oblika ugrauju na gotovo 25% svih prodanih rezaa. Evidentrno je da je neki od oblika plazma tehnologije rezanjaugraen na vie od od pola ovih svih prodatih sistema u 2005. Razlog tome lei upravo u povoljnijoj ceni investicije, velikim brzinama rezanja, dobrom kvalitetu rezanja i irokom rasponu debljina koje moe zadovoljavajue rezati. Na Slici 2 dat je raspon granica podruija rezanja Cr-Ni elika za plazmu, laser i vodeni no. Oigledno je da plazma postupak efikasno pokriva rezanje ovih materijala od 0,3 do gotovo 200 mm debljine to je i najire podruije debljina u ovoj upotrebi, a takoe je i investivija u plazma sisteme viestruko manja nego u laser ili vodeni no.

Slika 2: Granice podruija rezanja Cr-Ni elika (Plasma Jet Machining - PJM) se koristi za realizaciju proizvodnihhoperacija koje zahtevaju visokuukoncentraciju toplotne energije. To su procesi itopljenja, zavarivanja, seenja topljenja, zavarivanja, seenja metala i nemetala, nanoenja prevlakametala i nemetala, nanoenja prevlakaitd. Proputanjem plazma gasova (radnihProputanjem plazma gasova (radnihgasova kao to su argon, vodonik, kiseonik gasova kao to su argon, vodonik, kiseonik i sl.) preko elektrinog luka, stvorenogi sl.) preko elektrinog luka, stvorenog izmeu anode i katode, formira se buktinjau anode i katode, formira se buktinja-- plazma. Pojava visokih temperatura u plazma. Pojava visokih temperatura u plazma luku, uz veliku brzinu kretanja plazma luku, uz veliku brzinu kretanja estica u struji plazme, omoguuje estica u struji plazme, omoguuje izvoenje proizvodnih operacija kao to su:enje proizvodnih operacija kao to su struganje, seenje metala i nemetala,struganje, seenje metala i nemetala,zavarivanje, nanoenje prevlaka, izradazavarivanje, nanoenje prevlaka, izrada delova razliitih konfiguracija od materijaladelova razliitih konfiguracija od materijalau vidu praha, topljenjeu vidu praha, topljenjeitd. 2. Istorijske injenice Rezanje plazmom je zapoelo 1950-tih godina dvadesetog veka, da bi se od 1957. poeo primenjivati suvi postupak. Koristio je vrlo skupe meavine argona i vodonika, koje su prolazile pored Volframove electrode, i kroz sapunicu bi se plin sabijao. Volframova elektroda je bila negativna katoda, a radni komad je bio pozitivna anoda. Pitolj za rezanje se morao postaviti to je mogue blie radnom predmetu. Nedostatak je bila pojava nakoenja i zaobljenja rubova reza, zbog rasipanja toplotne energije na vrhu noa. Obino su se rezali limovi do 50 mm debljine.

Slika 2.1. Plazma je etvrto agregatno stanje

Slika 3. Plazma pitolj

Od 1962. se poeo primenjivati luk plazme sa dvostrukim tokom. Kod ovog tipa rezanja, dodan je sekundarni plin oko mlaznice sa plazmom. Sekundarni plin je pokrivao zonu rezanja i poboljavao kvalitet i brzinu rezanja, a takoe je i hladio mlaznicu i keramiku zatitu. Obino se za rezanje koristio azot, a sekundarni plin je zavisio od materijala koji se ree, recimo kiseonik za meke elike, ugljen dioksid za nerajue elike, a argon i vodonik za alumijim. Brzina elika je bila bolja za meke elike, ali ne i za nerajue elike i aluminijum. Ni kvalitet rezanja nije bio zadovoljavajui za sve primene.

. Slika 4. Runi plazma pitolj sa vodenim hlaenjem, koji je moga da izdri do 1000 A, bio je najnovija tehnologija ranih 1960-ih godina. Zbog vrlo malo znanja o tome kakve uticaje plazma ima na ljudsko telo, izvoai radova bi nosili odela kao ekstremnu meru zatite. Od 1965. je poelo rezanje plazmom sa vodenom zatitom, koja je slina tehnici sa dvostrukim tokom, ali se u mesto zatitnog plina koristilavoda. Izgled reza i vek mlaza su poboljani zbog efekta hlaenja vodom.

Slika 5. Gorionik i izvor struje od 400 A sa vodenim hlaenjem iz ranih 1970-ih 7

Od 1977. je razvijeno rezanje plazmom ispod vode, koje koriste snage struje iznad 100 A, pa je postal vrlo popularno. Radni komad se potopi u vodu od 50 do 75 mm, pa se onda vri process rezanja. Prednost ovaga je u tome to je smanjena buka, eliminisan je dim i bljesak elektrinog luka je znatno smanjen. Nedostatak je smanjenje brzine rezanja, nemogunost ocene kvaliteta rezanja po zvuku plazme, odatle razlaganje vode na vodonik i kiseonik. Kiseonik tei da se spaja sa rastopljenim metalom ( osim kod aluminijuma i lakih metala), odatle se stvaraju metalni oksidi. Vodonik ostaje u void, zbog ega se voda stalno mora meati, da ne doe do nakupljanja vodonika i malih ekspozija u dodiru sa plazmom. Od 1985. postoji i postupak rezanja plazmom sa ubrizgavanjem kiseonika. Za rezanje se koristi azot, a kiseonik se ubrizgava na izlazu iz mlaza. Iskljuivo se koristi za meke elike i neto je poveao brzinu rezanja. Nedostatak je nepravilan oblik rezanja i ograniena primena. Savremena oprema koristi rezanje plazmom sa FF (FineFocus) gorionicima sa kovitlajuim sekundarnim plinom. Kod ove tehnologije mogue je i suvo rezanje i rezanje pod vodom, i prema ome se koristi razna kombinacija plinova za plazma rezanje i za zatitu, a esto se koristi i vazduh.

Slika 6. CNC plazma seenje

3. Obrada plazmom Obrada plazmom (Plasma Jet Machining, PJM) se koristi za realizaciju proizvodnih operacija koje zahtevaju visoku koncentraciju toplotne energije, slika 7. To su postupci topljenja, zavarivanja, seenja metala i nemetala, nanoenja prevlaka, topljenje itd. Proputanjem plazma gasova (radnih gasova kao to su argon, vodonik, kiseonik i sl.) preko elektrinog luka, stvorenog izmeu anode i katode, formira se buktinja-plazma. Plazma je, u sutini, svaka materija zagrejana na visoku temperaturu da se pretvori u jonizovano gasno stanje (etvrto agregatno stanje). U takvom stanju materija se ponaa po zakonima karakterisinim za normalne gasove, a njene osnovne karakteristike su: veoma visoka temperature pojedinih zona, energetska nestabilnost, elektroprovodljivost, vrlo velika brzina kretanja estica koje sainjavaju plazmu itd. Pri nanoenju prevlaka dodatni material(material prevlake) se, u vidu praha, dovodi u specijalno oblikovani gorionik ili u obliku ice na vrh mlaznice gorionika. Prah se, u struji plazme, pretvara u teno stanje i pada u bidu kapljica na osnovni material, razliva se po njemu i formira prevlaku koja moe biti naneta na metale i nemetale.

Slika 7. ematski prikaz luka plazme i temperaturnih zona

Slika 8. ematski prikaz nastajanja plazme a) pomou dve elektrode; b) pomou elektrode i obratka POSTUPAK PLAZMA PLIN VRTLONI PLIN KARAKTERISTIKE Glatke, sjajne povrine reza do 35 mm debljine materijala, blago oksidirane. Razlike u kutnosti do debljine 10 mm Uputna primjena do debljine 15 mm. Glatke i sjajne povrine reza sa malo ili bez srha. Azot smanjuje ivotni vek volframove katode. Hrapave i oksidirane povrine reza. Primjenjuje se do debljine 60 mm i struje rezanja 300A.

Argon/vodonik (65% Ar, 35% H2)

Glatke i sjajne povrine reza do 15 mm debljine materijala, malo srha ni mala odstupanja kutnosti. Tablica 1. Uticaj vrste plazma rezanja na karakteristike procesa rezanja kod standardnog postupka plazma rezanja.Poloaj materijala koji se ree i geometrija gorionika. Utvreno je da direktno utie na nagib reza te irinu reza i istaljenost gornjeg ruba reza. Formir plin F10 (90% N2/10% H2) Formir plin F5, F20

Standardni postupak odnosno standardna plazma bez uporabe sekundarnih plinova (vrtlonih plinova) Koristi se za debljine materijala 5 do 160 mm

Argon / vodik / azot

Vazduh

10

Slika 9. Uticaj stanja potroenosti sapnice na stanje rezne povrine i prijavu habanja s nalija reza.

POSTUPAK

PLAZMA PLIN

VRTLONI PLIN

KARAKTERISTIKE Glatke, sjajne povrine reza do 45 mm debljine materijala. Duik kao vrtloni plin smanjuje odnosno ukida srh od debljine 8 mm te smanjuje razlike u kutnosti. Uputna primjena do debljine 15 mm. Glatke i sjajne povrine reza sa malo ili bez srha od debljine 5 mm. Duik smanjuje ivotni vek volframove katode. Razlike u kutnosti ispod debljine 5 mm Hrapave i oksidirane povrine reza, malo srha. Maksimalno se primjenjuje do debljine 60 mm.

Argon / vodik Plazma postupak rezanja sa sekundarnim medijem (vrtloni plin) Fine Focus plazma Koristi se za debljine materijala 4 do 80 mm

Azot

Argon / vodik / azot

Azot

Vazduh

Vazduh

Tablica 2. Uticaj kombinacije plazmenog i vrtlonog plina na karakteristike procesa rezanja kod FineFocus postupka rezanja plazmom.

11

POSTUPAK

PLAZMA PLIN

VRTLONI PLIN

KARAKTERISTIKE Sjajne povrine reza do 40 mm debljine materijala, neto ve ahrapavost povrine reza. Manja zona uticaja topline nego kod rezanja na suvo. Koristi se za rezanje do debljina materijala 40 mm. Svetle i relativno glatke povrine reza do debljine 30 mm sa malo do nita srha. Manja zona utjecaja topline nego kod rezanja na suvo. Koristi se za rezanje do debljina materijala 40 mm. Povrina reza je blago oksidirana i neto je grublja povrina. Manja zona utjecaja topline nego kod rezanja na suho.

Argon / vodik

Azot

Plazma postupak rezanja sa sekundarnim medijem (vrtloni plin) ispod vode Podvodno plazma rezanje Koristi se za debljine materijala 5 do 80 mm

Azot

Azot

Vazduh

Vazduh

Tablica 3. Uticaj kombinacije plazminog i vrtlonog plina na karakteristike rezanja kod FineFocus podvodnog postupka rezanja.

12

POSTUPAK

PLAZMA PLIN

VRTLONI PLIN

KARAKTERISTIKE HiFinox 0,5 do 6 mm Glatke i svetle povrine reza (1.4301). Bez srha od debljina 2 mm. Male razlike u kutnosti ispod debljine 4 mm HiFocus 1 do 6 mm Uputno koristiti do debljina materijala 3 mm. Oksidirane povrine, bez srha. Gotovo uspravne povrine reza.

Azot Plazma postupak rezanja sa sekundarnim medijem (vrtloni plin) HiFocus i HiFinox plazma Koristi se za debljine materijala 0,5 do 35 mm

Azot / vodonik

Kiseonik Kiseonik

Kiseonik Azot

HiFocus F 5 do 35 mm *oznaka F; njem. fligendes = letei Azot / azotArgon / vodik Glatke, svijetle i gotovo vodonik (F5) okomite povrine reza. Bez srha do debljina 20 mm. Tablica 4. Uticaj kombinacije plazminog i vrtlonog plina na karakteristike rezanja kod HiFinox, HiFocus F postupka plazma rezanja. Slike razliitih ureaja za seenje plazmom Ureaj za seenje plazmom gasa je prikazan na slici, asastoji se od centralne jedinicekoja generie gas pod visokim pritiskom (5-10 bara), visokootpornog creva kojesprovodigas do pitolja sa diznom, gde se vri jonizacija gasa kojim se ree metal.

Slika 10. Ureaj za runo seenje plazmom gasa 13

Slika 11. Ureaj za runo seenje plazmom gasa

Slika 12. Ureaji za automatsko seenje plazmom gasa

Slika 13. Pitolji i dizne za aparate za seenje plazmom gasa

Slika 14. Rezultati seenja plazmom gasa

Slika 15. Majstor radi na plazma sekau

15

Slika 16. Strukturna ema postrojenja za obradu plazmom 3.1. Seenje plazmom Seenje metalnih i nemetalnih materijala, koji se drugimpostupcima obrade teko mogu obraivati, jedna je od najeih proizvodnih operacija. Ovim postupkommogu se sei elici ija debljina moe da ide i do 150 mm. Najee se koristi u brodogradnji,industriji sudova pod vi-sokimpritiskom(cisterne, rezervoari i sl.), mostogradnji, tekoj mainogradnji, jednomreju svuda gde se koriste metalni limovi velikih debljina. Na slici 17 dat je ematski prikaz instalacijezaseenje materijala plazmom sa osnovnim elementima. Rezovi mogu biti bilo koje konfiguracije, znai i vrlo sloene, to se kod savreme -nih instalacija ostvaruje sistemima sa numerikimupravljanjem. Na slici 8.5/b prikazan je primer jedne takve obrade, a odnosi se na seenje i izradu nepravilnih otvora na cevi.

Slika 17. Seenjepomou plazme a) emaureajazaseenje; b) primer isecanja nepravilnih otvora nacevipomou plazme 1. plazmatron; 2. generator statikog luka; 3. generator visokofrekventnog elektrinog polja; 4. materijal

16

4. Zakljuak Na osnovu navedenih podataka, dijagrama, tablica i slika mogu se izvesti slijedei zakljuci: Glavne tehnologije za rezanje metalnih materijala bile su i ostaju laser, plazma i plinsko

rezanje. Svaka od njih ima svoje podruje optimalne primene i svoje trokove uvoenja i koritenja. U poslednjih 10 godina proizvoanja serskih i plazma izvora unapredili su ih tako da mogu

kvalitetno rezati sve tanje i sve deblje limove. plazme. Vie od pola svih rezanja koji se prodaju u svetu ima na sebi instaliran neki od plazma Tehnologije FineFocus i HiFocus premostile su razliku u kvaliteti reza izmeu lasera i

postupaka rezanja. Cena instalacije plazma rezanja viestruko je manja od instalacije laserskog rezanja istovetne

funkcionalnosti. Plazma tehnologija rezanja efikasno pokriva najvei raspon debljina rezanja nerajuih

elika kad se uporeuje s laserom i vodenim mlazom. Osim u podruju debljina do 6 mm gde je rezanje laserom najbre, na svim ostalim

debljinama nerajuih elika najbre se ree plazma postupkom kad se uporeuje s laserom i vodenim mlazom. Rezanje plazmom pod vodom omoguava manje zagaenje tetnim plinovima i prainom,

manju buku, manje unoenje topline u materijale koji se reu i manju zonu utiecaja topline oko linije reza. inioce koji znaajno utiu na kvalitet reza delimo na one koji utie na stabilnost

plazmenog luka i one koji utie na sustav voenja i upravljanja. - Najvei uticaj na svojstva postupka rezanja i kvalitetu reza ima kombinacija plazmenih i vrtlonih plinova.

17

5. Literatura: Uvod: 1. 2. 3. 4. Hugo Simler: Plasmafeinstrahlschneiden von CrNi-Staehlen, Kjellberg Finsterwalde 2006. Laboratorijski izvetaji Kjellberg Finsterwalde 2006. Izvjetaji i sluajevi iz prakse, Servus d.o.o. ,akovec 2007. www.kjellberg.de

Istorijske injenice: http://hr.wikipedia.org/wiki/Rezanje_plazmom Slika 3. http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Plasma_Cutter.jpg Slika 4. http://image.thefabricator.com/a/the-life-and-times-of-plasma-cutting-water-cooled-handtorch.jpg Slika 5. http://image.thefabricator.com/a/the-life-and-times-of-plasma-cutting-400-amp-powersource.jpg Slika 6. http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Cnc_plasma_cutting.jpg Obrada plazmom: Knjiga Tehniki sistemi, Duana Regodia , Beograd, 2011. Slika 7. Slika 12.6 iz Knjige Tehniki sistemi Duana Regodia Tablica 1. Izvuena iz dokumenta o plazma rezanju ne rajuih elika Hrvatske firme SERVUS Slika 8,16,17 i naslov 3.1. Su iz knjige Dragoje Miliki;NEKONVENCIONALNI POSTUPCI OBRADE, PRIRUNIK ZA STUDIJE I PRAKSU;Univerziteta u Novom Sadu; izdanje iz 2002 Slika 9. Izvuena iz dokumenta o plazma rezanju ne rajuih elika Hrvatske firme SERVUS Tablica 2. Izvuena iz dokumenta o plazma rezanju ne rajuih elika Hrvatske firme SERVUS Tablica 3. Izvuena iz dokumenta o plazma rezanju ne rajuih elika Hrvatske firme SERVUS Slike od 10 do 14. Preuzete sa predavanja Proces proizvodnje u fabric 3.1 Faze izrade eline konstrukcije http://www.scribd.com/doc/96742440/Fabrik-A Slika 15. http://www.mdminoxs.rs/srb/storitve/cat/260/sub/277/

18