BIZNIS PLAN

,,Preduzetnici su ljudi koji shvataju da postoji mala razlika izmeu anse i prepreke, ali su u stanju da obe okrenu u svoju korist. (V.Kiam) laziti u realizaciju va!nih projekata , a da se ne uradi plan i por"ram svo"a rada je rizi#an potez. $pravdanje za takvo ponaanje, je da su promene u okru!enju brze, zbo" #e"a planovi postaju prevazieni ili nerealni, ponekad to mo!e biti samo delimi#no opravdanje. %aime, postoje ri"idni(stati#ni) planovi, ali postoje i &leksibilni(prila"odljivi) planovi. 'leksibilnim planiranjem posti!e se prila"odljivost palniranja u okru!enju. (ko neko misli da je plan i planiranje suvian posao, "rei. )o je znak da jo mora u#iti o vrhunskom menad!mentu u preduzetni#kom poslovanju.

STRATEKI BIZNIS PLAN

*eli li se poslovni plan pretvoriti u stvarnost, a to zna#i u drutveno koristan i &inansijski uspean biznis treba preduzeti niz mera da bi se to ostvarilo. +trateki biznis plan tra!i niz od"ovora na pitanja, -. .ta je to strateki biznis plan/ 0. Koja je nje"ova svrha/ 1. Ko 2e sastaviti biznis plan/ 3. Kada treba koristiti strateki biznis plan/ tom smislu dao sam sebi od"ovore na ta i niz dru"ih pitanja i stvorio svoj strateki(poslovni) biznis plan. +trateki biznis plan je slo!en dokument koji izra!ava celovito poslovno opredeljenje preduzetnika. $snovni meusobno povezani delovi biznis plana su, (. $pis, mesto i svrha biznisa 4 P5(% P$6787$%79(%:( ;. $r"anizacija posla i upravljanja 4 <=%(>*<=%) P5(% 8. Komuniciranje sa dobavlja#ima, kupcima, nomitentima 4 <(9K=)7%? P5(% >. +redstva, prihodi i trokovi 4 '7%(%+7:+K7 P5(% =. 7zvodljivost plana 4 $8=%( 76V$>5:7V$+)7 ;iznis plan potrebno je celovito i korektno uraditi, ako se !eli uspeh u poslovanju.

A. PLAN POZICIONIRANJA
Prikaz preduzetni#ke &irme, a) +kra2ena prezentacija, @ +)9,,<aza ;eo"rad @ )r"ovinska delatnost @ +vojinski model biznisa @ (n"ro 4 detaljisti#ki (na veliko i malo) promet @ %ametaj @ Komisiona prodaja @ 7nokosni oblik poslovanja kupni prihodi -.0AA.AAA kupni trokovi -AA.AAA ;ruto razlika -.-AA.AAA kupni rashodi 3AA.AAA %eto dobit BAA.AAA %.:. ;ruto razlika C ukupan prihod 4 ukupni trokovi %eto dobit C bruto razlika 4 ukupan rashod b) Polo!aj "rane, odnosno biznisa na koji sam se odlu#io vrlo je pro&itabilan, jer je velika tra!nja kancelarijsko" nametaja, kako na tr!itu mesta(mezo uslovi) tako i na tr!itu prodajno" punkta(mikro uslovi). $dnos izmeu nabavnih i prodajnih cena je povoljan, jer robu nabavljam od &abrike ,,8$<P$ iz +vilajnca, a ne od "rosiste #ije su cene daleko ve2e. $sim to"a kao po#etnik prodavao bih robu uz ni!u kamatu. 9oba nabavljena od &abrike je "arantovano kvalitetnija, jer se direktno isporu#uje i na to je ve!e i u"ovor. )o je "arancija uspeha u ovoj brani preduzetni#ko" biznisa. c) <isija preduzetnika, mora biti osmiljeni na#in delovanja koji ciljni biznis #ini uspenim. $snov moje poslovne je drutvena korist. %a tom planu biznis je namenjen kupcima srednje i ve2e imovinske sna"e. %ajvie je kupaca srednje imovinske sna"e. ;o"atiji se rado opredeljuju za otvaranje radnja, &irmi i sl. za ta im je potreban kancelarijski nametaj. osmiljenom biznisu svi imaju korist, dobavlja#, prodavac i kupac. >obavlja2 realizuje svoju proizvodnju, prodavac ostvaruje postotak, a kupac dobija robu je&tinije i po svom ukusu i !elji. d) $pis &irme, +)9 ,,<aza ;eo"rad ;ulevar Kralja (leksandra -DA Vl. 5e#i2 %ikola )el, 13@1A@011

z opis &irme treba dodati u prilo"u i kopije bazi#nih dokumenata, re"istraciju, razne dozvole, nacrte i u"ovore sa partnerima i komintentima. >okumentacija je neophodna i kod orta#kih preduze2a, #ak ako su ortaci i roaci, treba da postoje pismeni sporazumi o usa"laenim uslovima i po"odbama, kako bi se izbe"li mo"u2i sukobi. )o je va!no i kako bi se znalo ko su upravlja#i i sa kakvim u#e2em 4 &inansijskim, materijalnim, poslovnim, ili dru"im ulaze u biznis. e) Plan biznisa $snovni biznis za koji 2e radnja biti re"istrovana je prodaja kancelarijsko" nametaja. sklopu kancelarijsko" nametaja su plakari, stolovi, stolice, &otelje, police, bi&ei, dvosedi i dr. >odatni biznis, pored kancelarijsko" nametaja bila bi prodaja venecijanera, zavesa, i veta#ko" zelenila od"ovaraju2e" za kancelarijski nametaj, koje bi nabavljao od ,,;eo+ana. 6bo" mojih skromnih nov#anih uslova radnja bi bila komisiono" tipa(prodaja tue robe). $predelio sam se za an"ro 4 detaljisti#ki promet(promet na veliko i malo). )r"ovina na veliko i malo predstavlja najbolji na#in da se na biznis plasira lake meu konkurentima, jer nudi za svako" po neto. $sim to"a, i banke, komitenti i dru"i &inansijeri skloniji su za saradnju sa &irmama koje imaju iri izbor robe. &) 5okacija radnje 9adnja bi se nalazila u ;eo"radu, ;ulevar Kralja (leksandra. )o je veliko tr!ino podru#je jer je kod pijace ,,Eeram. )u su prodavnice prehrane, pota, prodavnice autodelova, butici, par&imeruje, &otoradnje, kiosci, bi&ei, zatim tramvajska i autobuska stanica i dr. Kupci koji kupuju robu u dru"im prodavnicama ili #ekaju prevoz nesumnjivo 2e po"ledati i lepo aran!irani izlo" kancelarijsko" nametaja. e) 5i#ni kvaliteti <lad sam i psiho&izi#ki zdrav, ambiciozan sam, u porodici imam punu podrku. %eki od #lanova porodice imaju uspeno tr"ova#ko iskustvo, koji 2e mi veoma pomo2i u voenju planirano" biznisa. 6avrio sam srednju =lektrotehni#ku kolu, a sada sam student na ;eo"radskoj poslovnoj koli. 7skustva nemam, ali 2u "a ste2i kroz kolovanje, kroz biznis i uz pomo2 porodice.

B. MENADMENT PLAN
%edopustiva je bilo kakva improvizacija menad!ment plana, jer je to projektovani model or"anizovanja i voenja posla. <enad!ment plan obuhvata, a) Plan proizvoda iFili uslu"a Kancelarijski nametaj je izraen u razli#itim kombinacijama od drveta, metala, stakla,ko!e ... sklopu kancelarijsko" nametaja su plakari, stolovi, stolice, &otelje, police, bi&ei, i dr. %ametaj je moderan, stilski ureen i &unkcionalan(menjanje oblika i elemenata). Ve2inom je u crnoj, krem, ili braon boji. Kupcima dajem mo"u2nost kataloko" izbora, opredelu za neku posebnu boju ili materijal, kao i model. 8ena elemenata bi2e je&tinija, jer je nabavka direktna iz &abrike. $bim uslu"a bi bio oko -.AAA.AAA. %.:. $rtaci, akcionari, bankari vie cene prodaju iroko" asortimana proizvoda, ne"o samo jedan koji je #esto izlo!en riziku. b) Plan pripremnih aktivnosti plan pripremnih aktivnosti neophodno je re"istrovati &irmu kojoj predhodi sreivanje imovinsko 4 pravnih odnosa, "raevinskih, &inansijskih, administrativnih odnosa idr. za po#etak rada. z plan se prila!e, u"ovor o zakupu poslovno" prostora, upotrebna dozvola, sa"lasnost i dozvole raznih inspekcija, komunalnih preduze2a(elektrika, vodovod, tele&on), kreditni u"ovori banke i dr. c) Plan kadrovanja $dlu#io sam se na komisionu prodaju (konsi"nacija), odnosno na prodaju tudje robe, jer je za komisionu prodaju potrebno ulo!iti manje sopstveno" novca ne"o za bilo koju dru"u vrstu poslovanja, da bi se ostvario posao. 6a start u biznisu odlu#io sam da radim kao samostalni preduzetnik (inokosna &irma). nadi da 2e moj biznis biti uspean razmiljam o planu kadrovanja tj. o zapoljavanju radnika, a u kom broju i kakvom pro&ilu izvrilaca zavisi2e od mo" poslovno" uspeha. d) Plan objekata i poslovno" prostora 9adnja pod nazivom +)9 ,,<(6( nalazila bi se u ;ulevaru Kralja (leksandra u ;eo"radu. )u je pijaca Eeram, ka&i2i , &otoradnje, pota, tr"ovine prehrane, autodelova i dr. )ip objekta, bio bi okrenut ka ulici sa velikim izlo"om, dobro osvetljenim i lepo izlo!enim kancelarijskim nametajem, tako da pored kupaca nametaj mo"u videti i prolaznici i putnici koji #ekaju tramvaj ili autobus. Veli#ina lokala bila bi oko BA m0 pre"raen u dve prostorije. Ve2a prostorija je do izlo"a i u njoj bi bili izlo!eni razni kompleti nametaja (plakari, stolovi, stolice,

&otelje, komode...). dru"oj, manjoj prostoriji bio bi radni sto sa (tele&onom, ra#unarom, rokovnikom) stolicom, komoda za lampu i tele&aks. e) + G $ ) analiza +G$) je skra2enica od #etiri en"leske re#i, + 4 +tre"hts (sna"e) G 4 Geaknesses (slabosti) $ 4 $pportunities (anse) ) 4 )hreats (pretnje) +G$) plan se zasniva na analizi i oceni iroko" spektra eksternih (spoljnih) i internih (unutranjih) #inilaca poslovanja. -. =ksterni #inioci poslovanja odnose se na anse i pretnje poslovanja. .anse su povoljne jer je lokacija radnje na vrlo prometnom mestu, uo#ljiva za reklamiranje... %abavlja2u modernu i vrlo kvalitetnu robu i robu za koju kupci pokazuju interes. %ametaj 2e biti i po povoljnim cenama, jer 2u "a nabavljati direktno od proizvoa#a &abrike ,,8$<P$ iz +vilajnca. Pretnje na koje mo"u nai2i su minimalne, jer imam si"uran u"ovor sa dobavlja#em kako o isporuci tako i kvalitetu robe. okru!enju nemam konkurente, a ukoliko se i pojave mo"u samo da me stimuliu da svojim radom poja#am svoje ambicije, a da i iskoristim neka njihova iskustva i sl. 0. 7nterni #inioci poslovanja <oja je konkrurentska sna"a u dobroj lokaciji, vrlo kvalitetnoj i tra!enoj robi, povoljnim cenama, a iznad sve"a u mojoj uslu!nosti i ekpeditivnosti. Konkurentska slabost ne dolazi u obzir jer je moja sna"a odmerena kako sam ve2 i naveo. Konkurencija za prave preduzetnike mora biti stimulans, naime tako se lake otkrivaju svoje slabosti, a od konkurenata uzimaju pozitivni poslovni potezi. &) Kriti#ne ta#ke(pra"ovi) biznisa 9izik tehnoloko" ili tr!ino" karaktera ne dolazi u obzir, jer 2u robu dobijati od u"ledne &irme ,,8$<P$ iz +vilajnca koja #uva svoj u"led kvalitetom i isporukom na vreme. Kao samostalni preduzetnik ozbiljno sam shvatio sve to me #eka u biznisu, posebno u startu. %a tom planu ima2u veliku podrku od nekih #lanova porodice koji su se bavili biznisom. ") 7dentitet radnje slu"e koje bi &irma pru!ala kupcima bile bi, @ kupac dobija robu po ni!oj ceni ako plati u "otoviniH @ mo"u2nost pla2anja u vie mese#nih rataH @ besplatan prevoz robe od radnje do prebivalita kupca na teritoriji "rada ;eo"radaH @ mo"u2nost nabavke elemenata po !eljenim dimenzijamaH @ uz kupljenu robu delile bi se vizit karte, kalendar i rokovnik sa znakom &abrike ,,8$<P$.

h) Plan opreme, ureaja i prate2e in&rastrukture $predeljeni biznis je prodaja kancelarijsko" nametaja. 6ato su potrebe za posebnom opremom i ureajima u "ranicama potreba tr"ova#ke radnje. 7pak u radnji je oprema, radni sto i stolica, tele&on, mali &ri!ider i priru#ni bi&e. radnji je u"raen klima ureaj. kancelariji je radni sto i stolica, pisa2a maina i komoda za tele&aks. i) +trate"ija razvoja +vaki preduzetnik misli na budu2nost. %a tom planu opredeljuje se za strate"iju na osnovu koje 2e kreirati svoj biznis u narednom srednjoro#nom i du"oro#nom periodu. +trate"ija razvoja zavisi od eksternih(spoljanjih) okolnosti, ali i od mojih internih potencijala(volje, materijalnih uslova). 9azvojna strate"ija &irme mo!e se kreirati na vie na#ina, to su, @ strate"ija konzervativno" rasta, i @ strate"ija visoko" rasta. +trate"ija konzervativno" rasta 4 obezbeuje se razvojem moje &irme, prose#nim razvojem iz prole "odine i u mojoj brani koje ostvaruju i moji konkurenti. +trate"ija visoko" rasta 4 mo!e se realizovati kada su obezbeeni uslovi, materijalni, kadrovski, &inansijski, prostorni, or"anizacioni i psiholoki. <oja je &irma inokosna komisiono" tipa. Po#etnik sam u preduzetnitvu i, za sada, ne mo"u misliti o strate"iji visoko" rasta jer to zahteva, @ koncentri#nu diverzi&ikaciju(menjanje), dopunu postoje2e" ponudbeno" asortimanaH @ kon"lomeratske(razli#iti sastavi) diverzi&ikacije kada menad!er drasti#no menja asortiman artikala iz braneH @ akvizicija(dokupljivanje) 4 ovu strate"iju primenjuju sna!ni menad!eri koji kupuju objekte, cele &irme i na taj na#in pove2avaju svoj &iksni(osnovni) kapitalH @ merd!er je inte"racija(spajanje) dve ili vie &irmi. %eutralna strate"ija 4 je strate"ija nilto" rasta. )o je stanje kada se promet odra!ava na istom nivou kao i u predhodnom periodu. 9azlozi tome mo"u biti objektivni i subjektivni. $bjektivni su razlozi kada u poslovnom ambijentu vlada privredna kriza, a subjektivni razlozi su kada #ovek ili !ena zbo" bolesti ili starosti ne mo"u vie i2i u inovacije i sl. +trate"ija revitalizacije(oporavak) 4 se osmiljava kada &irma zapadne u teko2e i krizu. $vom se problemu prilazi studiozno i vrlo objektivno kako bi se pripremile mere oporavka. zroci krize mo"u biti, spoljanje okru!enje, a i sam preduzetnik. j) Plan zatite biznisa ;rojne opasnosti prete biznisu. %eke su u samom biznismenu, a neke dolaze sa strane od neod"ovornih i nepotenih ljudi. Potrebno je proceniti rizike i opasnosti koji mo"u u"roziti moju &irmu u teku2em periodu ili u perspektivi. >a se mo"u2e opasnosti otklone preduze2u mere polaze2i prvo od sebe, @ <entalno stanje 4 je sna"a koja okre2e do"aaje za ili protiv mene. 7 dok neki ljudi bez poleta, sna"e i volje "ube bo"atstvo, dotle ljudi roeni u bedi stvaraju slavu i bo"atstvo, daju !ivotu puni smisao.

+trah 4 da bih bio uspean preduzetnik moram isklju#iti strah, koji nastaje kod donoenja od"ovornih odluka u poslu ili !ivotu. )reba biti hrabar. +trah je subjektivno, a ne objektivno stanje i kao takav problem reava se subjektivno. Psiholoko prila"oavanje 4 psiholoka konstitucija je uroena odlika svako" #oveka. %eko odraste kao kolerik(temperamentan), neko kao san"linik(odmeren), a neko kao len@&le"matik i td. %a tom planu treba spoznati svoj psiholoki pro&il i na osnovu to"a treba iz"raditi i usavriti !ivotni model &ino" komuniciranja sa ljudima. Kriterijum izbora 4 moj kona#ni izbor je tr"ovina kancelarijsko" nametaja. +a u"lednom &abrikom imam u"ovor o nabavci robe, redovnoj isporuci, odli#no" kvaliteta robe i po &abri#koj ceni. $dli#an i raznovrsan kvalitet, povoljna cena je "arancija uspeha. 6adovolji2u !elje i potrebe kupaca , to je moje trajno opredeljenje preduzetni2ko" delovanja. z sve te aktivnosti rizici su uvek prisutni. 9izici eksterno"(spoljanje") karaktera, rizici od a"resivne reklamne konkurencijeH rizici od niskih cena konkurenataH rizici od upada inostranih konkurenataH rizik od pojave novih tehnolo"ijaH rizici u poslovanju sa dobavlja#em, bankom i dr!avom. 9izici interno" karaktera, rizik od zastarevanja poslovnih &aktoraH rizik od nedostatka ideja i inovacijaH rizici ponaanja osobljaH rizici od kraa provala i pronevera, po!ara, demoliranja i td.

C. MARKETING PLAN
$dluka da idem u biznis, otvaranjem salona kancelarijsko" nametaja, doneo sam odluku vezanu za marketin". <arketin" je sr! razmiljanja o preduzetni#kom poslu. speh marketin"a zavisi od niza &aktora, a po#inje od mene kao preduzetnika. <ora se dobro poznavati roba koja se prodaje, uslu"e koje se pru!aju i svoji kupci i njihove potrebe i ukus. tom smislu treba obrazlo!iti slede2e, a) <arketin" in&ormacioni sistem <arketin" in&ormacioni sitem je iri pojam od istra!ivanja tr!ita, jer je istra!ivanje tr!ita povremena akcija koja se izvodi na tr!itu. <arketin" in&ormacioni sistem je trajan sistem pribavljanja, tuma#enja i kori2enja in&ormacija o dobavlja#u, kupcima, komitentima(saradnici), o konkurenciji, dr!avnim propisima, potronji, novim tehnikama koje se ti#u preduzetni#ko" biznisa. <7+ ima #etiri podsistema koji su medjusobno povezani, @ sistem internih izvetaja tj. ra#unovodstveni sistem @ marketin" obavetajni sistem @ sistem istra!ivanja marketin"a, i @ marketin" analiti#ki sistem.

-. 9a#unovodstveni sistem (ko se ka!e, ,,Pametan evidentira, a onaj dru"i pamti zna#i da treba uredno voditi evidenciju biznisa kroz ra#unovodstvo(ostvareni promet, trokovi poslovanja, stanje &ondova...). 0. <arketin" obavetajni sistem <arketin" obavetajni sistem podrazumeva stalno nad"ledanje i snimanje tr!ita a to zna#i, @ utvrdjivanje marketin" podataka @ pribavljanje podataka iz razli#itih izvora @ kretanje posmatranih pojava i td. 1. 7stra!ivanje marketin"a ;iznis po#inje istra!ivanjem tr!ita(dobavlja#i, kupci, banke, pediteri...). + pravom se ka!e,,,;olje je prou#iti neko pitanje, ne"o na"aati nje"ovo reenje. 3. <arketin" analiti#ki sistem malim inokosnim &irmama procenom i analizom poslova bavi se sam poslovoa na osnovu #e"a i donosi sve odluke poslovno" karaktera. %arodna poslovica ka!e, ,,)riput meri, jednom seci. b) 'unkcija mo" biznisa na tr!itu Kao tr"ovac na malo i veliko opredelio sam se za kancelarijski nametaj, si"urne prodajnosti i privla#ne pro&itablinosti(koristi). >a bi se si"urno uspelo nametaj mora biti kvalitetan, ukusan i ekonomi#ne upotrebe, naravno uz pristupa#ne cene. <arketin" je drutveni proces u kome kroz razmenu uslu"a i vrednosti, or"anizacije i pojedinci dobijaju ono to im treba ili !ele. c) >rutveno i ekonomsko okru!enje +vaki preduzetnik posluje u nekom okru!enju. )aj drutveni ambijent odreuje i odreene uslove privreivanja. )r!ini uslovi poslovanja(ponuda, tra!nja, cene) su vrlo va!ni ako se ulazi u novi biznis. %a tom planu nabavlja2u robu direktno iz &abrike, koja je ni!a po ceni ne"o da kupujemo kod "rosiste(tr"ovina na veliko). $sim to"a zara#unava2u i manji procenat. 'inansijski uslovi poslovanja 4 biznis za koji sam se odlu#io &inansira2e se iz sredstava poslovnih partnera 4 dobavlja#a. "lavnom, asortiman robe u prodavnici(komision) bio bi vlasnitvo &abrike ,,8$<P$ iz +vilajnca i ,,: ?$=KP$9)( iz ;eo"rada. 7nstitucionalni uslovi poslovanja 4 robu nabavljam u +rbiji. <ene ve!u institucionalni (zakonski) uslovi koji va!e za preduzetnike na teritoriji +rbije(porezi na promet, zaradu, ekoloku zatitu prostora, zdravstvenu zatitu, sanitarnu zatitu...). d) 8iljno tr!ite $bzirom da sam se opredelio za tr"ovinu na veliko i malo zadovolji2u potrebe, u po#etku, svo" okru!enja. spem li u marketin"u, kao sposoban poslovodja, &irmu 2u izdi2i na vii nivo(vie prodavnica, vie zaposlenih, bo"atiji asortiman robe, ve2e tr!ite...). )ako bi sa lokalno" nivoa poslovanja preao na re"ionalno...

Ponuda robe bi2e usmerena, @ Prema kupovnoj snazi na muterije srednje i ve2e materijalne mo2i. 5judi srednje" imovno" stanja ima najvie, a bo"atiji se opredeljuju za otvaranje lokala, &irmi i sl. za ta im je potreban kancelarijski nametaj ili zamena za novi. @ Prema "oditu @ ponuda bi bila usmerena kupcima koji imaju novootvorena preduze2a ili !ele staru opremu da zamene novim, modernijim nametajem. @ <islim da obrazovanje nema toliki zna#aj za odabiranje kancelarijsko" nametaja. kus i potrebe ovde imaju presudan zna#aj. @ Ponuda bi bila usmerena i prema kupcima koji se nisu opredelili "de ili ta da kupe, ali i prema kupcima koji ta#no znaju ta !ele. Prema izra!enim !eljama kupaca roba bi bila usmerena na kvalitet, sadr!aj i iz"led. e) <arketin" miks(kombinovanje) $snovno je ume2e u preduzetnitvu miksiranje robe sa kojom preduzetnik raspola!e, @ proizvod mora da bude kvalitetan, stilski ukusan, ukusno upakovan i da ima markuH @ cena mora biti primerena, ponekad uz popust, pla2anje na rateH @ distribucija je va!na za kupca kako ni mu robu u#inili to dostupnijom. 6a kupovinu je to ponekad odlu#uju2eH @ promocija se odnosi na sve aktivnosti preduzetnika, kako bi sebe i svoju ponudu predstavio svojim ciljnim dobavlja#ima i kupcima. &) Konkurencija 6naju2i da u ;eo"radu ima relativno mno"o prodavnica i salona nametaja, ali da je ve2inom sobni, opredelio sam se za prodaju isklju#ivo kancelarijsko" nametaja. 7 pored jake konkurencije ja verujem u uspeh. 6ato/ svom prodajnom prostoru najbollje je imati robu za svako"a kupca po neto i prila"oditi se ukusu kupaca. 8enovno i kvalitetno pozicioniranje ponude bilo bi, @ +rednje cene 4 standardni kvalitet i izuzetne uslu"eH @ Visoke cene 4 izuzetan kvalitet i uslu"e. slu"e kupcu pre prodaje robe, @ Pru!anje robe na uvid, objanjenje kvaliteta, ponuda katalo"a... slu"e kupcu za vreme prodaje robe, @ Povoljnost tokom pla2anja, prevoz robe do prebivalita, mo"u2nost reklamacije, davanje popusta na popnovnu kupovinu, davanje robe na odlo!eno pla2anje... 5okacija radnje je na vie ne"o povoljnom mestu, naime nalazi se u ;eo"radu, ;ulevar Kralja (leksandra. )u su pijaca, pota, ka&i2i, apoteke, bi&ei, razne prodavnice prehrane, ode2e i obu2e, autobuske i tramvajske stanice. $sim to"a u okru!enju nema radnje tipa prodaje kancelarijsko" nametaja. Konkurencije se ne plaim, naprotiv treba iskoristiti svoje konkurente, njihove dobre ideje za ostvarenje sopstveno" biznisa.

") 7zvori snadbevanja 9obu nabavljam direktno od proizvoa#a kancelarijsko" nametaja ,,8$<P$ iz +vilajnca to dobijam po ni!im cenama ne"o da robu nabavljam od "rosiste. Kvalitet robe je za"arantovan, jer je to u interesu i &abrike i prodavca. 7 isporuka je za"arantovana. 6bo" ve2e" izbora robe u"ovorio sam sa ,,: ?$=KP$9)$< iz ;eo"rada nabavku nekih kancelarijskih nametaja koje nema ,,8$<P$. h) Plan komuniciranja Komuniciranje sa dobavlja#ima, kupcima i ostalim komitentima(saradnicima) je va!an &aktor u obavljanju uspeno" biznisa. %a tom planu koriste se svi raspolo!ivi na#ini komuniciranja, od li#no"("ovorni) do pismenih i masovno"(medijsko"). komuniciranju dolazi do puno" izra!aja talenat slobodno" izra!avanja. i) Plan promocije(miks promocije) >a bi kupci saznali za mene i moj prodajni prostor, moram se reklamirati. Promocija predstavlja pola uspeno" posla. Predstavljanje robe bilo bi preko medija. po#etku roba bi bila reklamirana na )V kao klasi#na reklama, a kasnije bih je reklamirao kao sponzor neke emisije poslovno" karaktera. Prezentacija robe na sajmu nametaja je bitna kako za kupce tako i za predstavnitvo. 6apravo, kupci na jednom mestu mo"u videti sve izlo!eno i odlu#iti se za robu koja im najvie od"ovara, a izla"a#i se upoznaju sa robom svojih konkurenata i doznaju ta je za prodaju, a ta ne, ta se tra!i, ta je trenutno u modi, zatim videti na#ine reklamiranja i sl. :er, ovo je direktno suo#avanje sa konkurentima. )reba koristiti svoje konkurente, odnosno njihove dobre ideje za ostvarenje sopstveno" interesa, uspeha. %aravno, za uspenu promociju bile bi tampane reklame u vidu kalendara, vizit karti, olovaka i upalja#a. Kupcima bi se delili i specijalni pokloni prilokim kupovine robe i sl. $r"anizovale bi se razne na"radne i"re za kupce i td. j) )ip marketin"a $predelio sam se za induvidualni(inokosni) marketin", jer "a sam &inansiram i vodim jer !elim u startu, a svaki start je te!ak, da preuzmem svu od"ovornost za uspeh ili neuspeh u poslu u koji sam se upustio. 6bo" to"a izbe"ao sam kolektivni marketin" u kome se radi timski. 9adi skromnih &inansijskih sredstava uklju#io sam se u vertikalni marketin" kako bi uz dobavlja#a udru!io novac i napore u cilju e&ikasno" plasiranja svojih proizvoda. Komisionoj prodaji vie od"ovara vertikalni marketin" ne"o horizontalni marketin" koji zajedni#ki utvruju i ostvaruju tr"ovci koji se bave istim poslovima. 8ilj da se muterije iz ire" okru!enja upoznaju sa bo"atstvom ponude odreeno" kraja dolazi u obzir ako moj biznis bude uspean, ta#nije kada doem u situaciju da mo"u prodavati svoju robu, a ne robu dobavlja#a(komisiono). k) >imenzije i mor&olo"ija(razvoj tr!ita) Prikupljanje podataka o prodajnom tr!itu je vrlo va!no. koliko nema dovoljno kupaca za kupovinu kancelarijsko" nametaja sve dalje analize su uzaludne, jo ako je

-A

tr!ite nestabilno treba ozbiljno razmisliti da li je pametno voditi biznis u takvim uslovima. %a svu sre2u situacija je dobra. )r!ino okru!enje mo"a biznisa je u centru "rada sa bezbroj radnji prehrane, obu2e, ode2e, tu je i pota, pijaca, &rizerske radnje, apoteke, bi&ei, ka&i2i, kiosci i td. Kupaca je dovoljno u okru!enju. okru!enju ima prodavnica sobnih nametaja ali nema iz moje brane. startu bih pokrivao -AAM okru!enja. Planiram u startu mese#ni u#inak od oko -IA.AAA %:. naredne tri "odine, "odinja stopa bila bi -A@0IM. l) +peci&i#nosti tr!ita +vako tr!ite ima svoje speci&i#nosti koje imaju uticaja na pozitivno ili ne"ativno voenje biznisa. )o se odnosi na kupce i dobavlja#e, uslove skladitenja, odnos javne vlasti prema biznisu. 9obu 2u dobijati direktno od &abrike po &abri#kim cenama koje su ni!e ne"o kod "rosiste. $sim to"a, &abrika "arantuje kvalitet i redovnu isporuku. $predelio sam se za tr"ovinu na veliko i malo. <islim da je najbolje krenuti na ve2em tr!itu, bez obzira na veliku konkurenciju, jer konkurencija podsti#e poslovou da kupcima pru!i dobru uslu"u i kvalitetnu robu. Ve2e tr!ite podrazumeva i ve2i broj kupaca. )akoe, razli#iti ukus kupaca zahteva i raznovrsnu robu, to tr"ovcu daje mo"u2nost nabavke raznovrsne robe po razli#itim cenama. (naliza prikupljenih podataka tr!ita i podaci o tr!itu daju realne iz"lede da 2e prodaja kancelarijsko" nametaja biti korisna i za mene i za moje komitente(&abriku). m) Kriti#ki &aktori uspeha(K' ) Kada se posluje na nestabilnom tr!itu sa slabim kapitalom va!no "a je usmeriti na klju#na podru#ja na kojima se odlu#uje o ishodu bitke za uspeh. )eko je prepoznati klju#ne &akore uspeha koji su dominiraju2i u raznim oblastima preduzetni#ko" poslovanja. Postoje dva pristupa, @ da se podrobno ras#lani tr!ite, matovito, da bi prepoznali klju#ne delove i bitne uticaje, i @ otkriti ono to razlikuje uspene &irme, od neuspenih. 9as#lanivanje i upoznavanje tr!ita 4 kriti#ni &aktor uspeha na mom ili bilo kom tr!itu su tra!nja i ponuda roba i uslu"a. ;itno je utvrditi ta se tra!i po vrsti i koli#ini roba i uslu"a. Ponuda 4 ko,ta, koliko i kad i kako nudi na tr!itu koje je predmet moje ciljne pa!nje. vek treba ra#unati da potroa#i izra!avaju razli#ite !elje prema proizvodima iste namene zavisno od konstrukcije, modnosti, marke... tvrivanje #inioca uspeha 4 ovaj metod utvrivanja kriti#nih &aktora uspeha se zasniva na dokazanim rezultatima koje su dru"i biznismeni ostvarili. )o ne zna#i da ja ne mo"u posti2i bolje i vie. Kriti#ni &aktor uspeha u pojedinim "ranama nalazi se u razli#itim podru#jima, promotivim nastupima, ili speci&i#nim proizvodima i uslu"ama. n) Komparativne prednosti *eli li se ostvariti po!eljna komparativna(uporedna) prednost mo" biznisa u odnosu na neposredne konkurente moram u ne#emu biti prvi.

--

odnosu na konkurente imam neke prednosti, @ dobavlja# je u"ledna &abrika kancelarijsko" nametaja, koja pru!a povoljnost nabavke, proizvodi su moderni i vrlo kvalitetni, a cene su &abri#ke, ni!e ne"o kod "rosisteH @ ako konkurenti sputaju ili di!u cene ili menjaju neku prodajnu uslu"u ne treba se za tim povoditi. )reba iznalaziti prava reenja kroz kriti#ni &aktor uspeha(K' ), npr. ako konkurent stavlja akcenat na cenu ili marku, ja #u na"lasiti modernost i kvalitetH @ promocija ponude je instrument koji obuhvata #etiri "rupe poslova, to su, reklama, publicitet, poslovne uslu"e i li#na umeanostH @ distribucija 4 umenost distribucije se ostvaruje na bazi izvora nabavke, povoljnih lokacija, brzim transportom. )o se u marketin"u naziva ,,miks distribucija. o) Plan cena 8ena je pored proizvoda(ponuda robe), distribucije(kanal plasmana) i promocije, #etvrti instrument marketin"a kojim se ostvaruje prihod. $stali instrumenti stvaraju trokove. <ora se znati da ,,cena zajedno sa ostalim instrumentima marketin" miksa, omo"u2ava ostvarenje marketin" ciljeva. %ajva!nija je preduzetni#ka odluka, koliku cenu odrediti/ (ko se ide ,,izmisli neku cenu stvara se put ka problemima, ka!e Kordi2. >a bi se utvrdila realna cena mora se utvrditi kakvi su proizvodi u odnosu na konkurente. Poznato je da je strate"ija ,,visokih cena rizi#na. $na se mo!e koristiti samo kada je ponuda apsolutno superiorna u odnosu na konkurente. (ko se, ipak roba prodaje suvie je&tino to zna#i ili da je roba slabo" kvaliteta ila da preduzetnik ne ume da prodaje. $dreivanje prodajnih cena artikala je proces osmiljeno" odlu#ivanja i obuhvata slede2e &aze, @ izbor cilja &ormiranja odreene cene, @ utvrivanje potra!nje, @ procenu trokova, @ analizu ponuda i cena konkurenata, @ izbor kona#ne cene i, @ reviziju)modi&ikaciju) cena. $snovno pravilo u dizajniranju cena "lasi,,,to su jasniji ciljevi or"anizacije, time je lake odrediti cenuN.

-0

D. FINANSIJSKI PLAN
1. Kritini de !in"n#i$#% & '("n" 'ormulisti uspeno &inansijski plan zna#i otvoriti put uspenom &inansijskom delovanju biznisa, posebno prve "odine rada, a i kasnije. ;iznis za koji sam se opredelio volim jer na taj na#in #inim dru"ima uslu"e i korist, a za sebe ostvarujem dobit. >akle, biznis je drutveno korisna aktivnost. Po#etnik sam u biznisu zbo" #e"a 2u u startu potra!iti iskusno" knji"ovou da mi vodi ra#unovodstvo, jer je za voenje uspeno" biznisa neophodno dobro poznavanje ra#unovodstva. ). *t+rditi 're,i-"n !in"n#i$#%i '("n (ko se ne utvrdi precizan &inansijski plan do"odi se da neke &irme, koje planu nisu posvetile punu pa!nju, propadnu, jer u nekoj od &aza poslovanja ostanu bez sredsatava neophodnih za dalju aktivnost. >a bi se izbe"la takva opasnost pre ulaska u biznis moraju se analizirati 1 pitanja, -) Koliko novca i dru"e imovinetreba imati/H 0) Kliko novca treba za osniva#ka ula"anja/H 1) Koliko novca treba za operativne trokove/ -) .to novca, to dru"e imovine imam u vrednosti 01A.AAA %:. )im sredstvima mo!e se i2i u biznis, po"otovo, startujem kao samostalni preduzetnik komisiono" tipa radnje(prodaja tue robe). 0) 6a osniva#ka ula"anja(najamnina lokala, opreme, raznih dozvola, osi"uranja, reklame...) potrebna su znatnija sredstva u visini od -1A.AAA %:. )a sredstva posedujem. 1) 6a ostanak u biznisu podelio sam trokove na neodlo!ene(najamnina, ureenje lokala, razne komunalije, takse, te za po#etne poslove...) i na teku2e(nabavka robe, plata, zakup prostora, porezi, komunalne obaveze, voda, struja, "rejanje, tele&on, osi"uranje, transportni trokovi...). 6a ove obaveze osi"urana su sredstva od -AA.AAA %:. Po#etni prihodi iz biznisa i unapred raspolo!ivi nov#ani kapital mora se ula"ati u operativne trokove, bar neko vreme, odnosno dok prihodi od biznisa ne po#nu da znatnije pristi!u. %adam se da 2e moj biznis biti uspean. .. Fin"n#i$#%i '("n ' d"/r"n $ +"ri$"nti 'inansijski plan nije ri"idni(stati#ni) dokument, naprotiv to je jasni putokaz i sna!na podrka biznismenima u preduzetni#kom odlu#ivanju. 'inansijski plan moje &irme prila"odio sam mojim potrebama(komisiona prodaja, samostalni preduzetnik). Prema ovom modelu delovi &inansijsko" plana &irme su, a) Predpostavke &inansijsko" plana b) +tudija alternativa(varijanti) &inansiranja c) Plan izvora sredstava d) Probni bilans stanja e) Projekcija toka "otovine(cash &loO) &) Probni bilans uspeha

-1

a) Predpostavke &inansijsko" plana Predpostavke &inansijsko" plana su kratke konstatacije o uslovima pod kojima se planira raditi, @ prodaja kancelarijsko" nametaja komisiono" tipa(konsi"nacija), inokosna &irmaH @ radnja je na vrlo prometnom mestu, takom da su tr!ini uslovi odli#ni. )u su, pote, pijace, apoteke, razne tr"ovine prehrane, ode2e, obu2e, bi&ei, &rizeri, tramvajske i autobuske stanice... @ za rad radnje sredstva su osi"urana kako za neodlo!ene tako i za teku2e trokoveH @ poslovni prostor je osi"uran, isto tako i nametajH @ &inansijska sredstva su osi"urana za pokri2e pripremnih i teku2ih aktivnosti. redovno poslovanje ulazim A-.A-.0AAI."od. startu poslovanja ra#unovodstvo 2e mi voditi honorarni knji"ovoa, a ostale ja kao samostalni preduzetnik. b) +tudija alternativa(varijanti) &inansiranja startu svo" biznisa kao samostalni preduzetnik koji prodaje tuu robu(komisiona prodaja), mislim da 2u zadovoljiti sopstvenim novcem sve potrebe za uspean biznis. 6nam da iskusni biznismen koristi svaki izvor sredstava u &inansiranju poslovnih poduhvata za koje se opredelio. koliko u poslovanju ostvarim znatno ve2u pro&itnu stopu od kamatne stope na pozamljeni kapital od banke ili dru"ih kreditora, u tom slu#aju bih poslovao i tuim sredstvima, jer to ima ekonomsko opravdanje. Kako se situacija na &inansijskom tr!itu stalno menja o tome treba voditi ra#una, odnosno vriti studijske analize kvartalno i "odinje kako bi se izbe"le &inansijske poteko2e, a kako bi se dolo do najbolje varijante koje 2e i2i u prilo" dobro odabrane investicije u strate"iji moje preduzetni#ke &irme. >obra studija &inansiranja omo"u2ava izradu planova zadu!enja(po poslovima, po vremenu i po poveriocima) plasmana raspolo!ivo" kapitala i planova investicija u budu2nosti. :edno je si"urno 4 vie sredstava, ve2a mo"u2nost poslovnih poduhvata uz, naravno, studijsku analizu. c) Plan izvora sredstava Pre ne"o to sam uao u biznis, razmatrao sam moja &izi#ka i nov#ana sredstva. )ek kada sam ustanovio da imam dovoljno kapitala za &azu osnivanja &irme kao i za voenje teku2e" biznisa, a svestan da u startu moram imati i odreene nov#ane zalihe, jer biznis u startu ne donosi odmah dobit. tom kriti#nom periodu uhodavanja biznisa imam &inansijske rezerve dovoljne za 0 4 1 "odine kada uspenom biznismenu pristi!e znatnija dobit.

-3

Plan izvora investicionih sredstava (K)7V((+9=>+)V() ?otovina Potra!ivanja 6alihe robe Kamionet za dostavu Kancelarijski sto i st. )ez"a i komoda 9a#unska maina Pisa2a maina Vizit karte i rokovnici 8=%( 0I.AAA -A.AAA DA.AAA JA.AAA 0A.AAA L.AAA D.AAA -I.AAA 1.AAA P(+7V((76V$97 +9=>+)(V() 5i#na tednja 7z pro&ita Kredit od prodavca Ve2 u posedu Ve2 u posedu Ve2 u posedu Kupovina na rate Ve2 u posedu Ve2 u posedu

d) Probni bilans stanja >a bi se odabrani biznis mo"ao uspeno odvijati potrebno je unapred prikazati potrebnu aktivu(sredstva) i pasivu(izvori sredstava). >akle, probni bilans stanja radi se unapred pre ne"o to su ,,sve kockice slo!ene. Probni, a i stvarni bilans stanja, zavisi od veli#ine i slo!enosti konkretno" biznisa i u pojedinim delovima se razlikuje od jedne do dru"e &irme. ;75(%+ +)(%:( %aziv or"anizacije, +)9,,<aza vl. %ikola ;.5e#i2 +tanje na dan, 1A.AJ.0AAI. 7 (ktiva -. $brtna sredstva ?otovina Potra!ivanja ukupna Potra!ivanja umanjena za sporna i sumnjiva %eto realizovana vrednost 6alihe Kratkoro#na ula"anja napred pla2eni izdaci *%0'n" /rtn" #red#t+" -.AAA -A.AAA IAA L.IAA DA.AAA 12.322

-I

0. 'iksni Kapital 4 osnovna sredstva $prema, nabavna vrednost $tpisani(amortizovani) deo vrednosti 4 ispravka vrednosti +adanja knji"ovodstvena vrednost %ametajFinstalacije, nabavna vrednost $tpisani(amortizovani) deo vrednosti 4 ispravka vrednosti +adanja knji"ovodstvena vrednost (utomobiliFkamioneti, nabavna vresnost $tpisani(amortizovani) deo vrednosti 4 ispravka vrednosti +adanja knji"ovodstvena vrednost *%0'n" #"d"4n$"5net 6+redn #t !i%#n & %"'it"(" *K*PNA AKTI:A %apomena, kupna aktiva C $brtna sredstva P 'iksni kapital 77 $;(V=6=(P(+7V() 1. Kratkoro#ne obaveze >obavlja#i Kratkoro#ne menice >ospeli porezi >ospele obaveze za platu *%0'ne %r"t% r ne /"+e-e 3. Kapital kupan kapital vlasnika(inokosna &irma) pla2eni kapital preko normalne vrednosti %erasporeena dobit *%0'ni %"'it"( *%0'ne /"+e-e i %"'it"( 777 +K5(E7V(%:= K(P7)(5( +tanje na dan(teku2i datum) 1A.AJ.0AAI. Kapital na po#etku perioda A-.A-.0AAI. Plus, neto prihod(ili minus, neto "ubitak) posle poreza Plus, dodatno ulo!eni kapital(ulo" vlasnika, ili otkup akcija od strane akcionara) A-.A- 4 1A.AJ *%0'n 0#%("<i+"n$e -0I.AAA DI.AAA 0I.AAA -I.AAA 1)3.222 LI.AAA I.AAA 0I.AAA 1)3.222 1;8.;92 30.AAA 0.IAA I.0JA 81.;92 -I.AAA --A -3.DLA -A.AAA DA L.L0A JA.AAA IIA IL.3IA 78.)92 1;8.;92

-J

$;:(.%:=%:= ;75(%+( +)(%:( 7 (K)7V(, (ktiva obuhvata sve to ima vrednost i to preduzetni#ka &irma poseduje, ili zakonski potra!uje. kupna aktiva obuhvata neto realizovanu i neto knji"ovodstvenu(neto sadanju) vrednost. %eto realizovana i neto knji"ovodstvena vrednost se dobijaju oduzimanjem odbijanja na ime sumnjivih i spornih potra!ivanja, amortizacije. $brtna sredstva 4 obuhvataju "otovinu i sredstva koja se mo"u pretvoriti u "otovinu u roku od -0 meseci od datuma utvrivanja bilansa stanja. obrtna sredstva spadaju, ra#uni, ra#uni tednje, potra!ivanja, zalihe, unapred pla2eni ra#uni, &iksni kapital 4 osnovna sredstva... 77 $;(V=6=, $baveze se odnose na sve nov#ane obaveze preduzetni#ke &irme i na sva potra!ivanja poverilica na njenu aktivu. Kratkoro#ne obaveze, obuhvataju sve du"ove koje treba otplatiti u roku od -0 meseci. )ipi#ni primeri su, @ du"ovanja prema dobavlja#ima, @ krarkoro#ne menice, @ dospele obaveze po du"oro#nim menicama sa rokom du!im od -0 meseci, @ dospela kamata, @ dospeli porezi, @ dospele obaveze za plate. Kapital, naziva se jo i neto vrednost. inokosnom ili orta#kom preduze2u, kapital je prvobitni ulo" svako" vlasnika i eventualni prihodi ostali u &irmi nakon isplate pro&ita vlasnicima. kupne obaveze i kapital, obuhvataju zbir ova dva iznosa i taj zbir mora uvek da od"ovara zbiru ukupne aktive. 777 +K5(E7V(%:= K(P7)(5(, sklaivanje kapitala primenjuje se kod inokosnih i orta#kih &irmi. $vim izvetajem se usklauje rani sa sadanjim kapitalom, iskazanim u bilansu stanja. e) Probni bilans uspeha Probni bilans uspeha su analiza i ocena poslovno" poduhvata, iz kojih se lako sa"leda &inansijska opravdanost planirano" i ostvareno" biznisa. Probni bilans uspeha radi se tabelarno kako bi se na lak na#in u pre"lednoj &ormi mo"li pratiti svi prihodi i rashodi i na osnovu to"a izra#unali dobitci(pro&it po mesecima i za celu "odinu). ;9 )$ 9(657K( 8=%7 C K P(% P97Q$> 4 K P%7 )9$.K$V7 P9$>(:= %=)$ >$;7) C ;9 )$ 9(657K( 8=%7 4 K P%7 9(+Q$> ,,>obit(pro&it) se mo!e de&inisati i kao razlika izmeu ukupnih prihoda( P) i ukupnih rashoda( 9). >obitFpro&it C P 4 9

-B

&) Projekcija toka "otovine(cash &loO) Plan "otovine treba raditi precizno jednom mese#no, a "lobalno za jednu "odinu, jer ako se vremenski ne prate i analiziraju prihodi i svi trokovi, koji nastaju do"odi se da i pored uspeno" poslovanja &irma bankrotira(propadne) zbo" nelikvidnosti(dotoka novca na vreme). 7zdaci u biznisu nastaju na razli#ite na#ine, nekada se pojavljuju u neprijatnim ,,rojevima i tada teba izdr!ati i &inansijski pokriti nastale izdatke. 6a uspeh u biznisu va!no je da su raspolo!iva "otovina i prispele naplate ve2e od dospelih izdataka. %a tom planu se i radi mese#ni i "odinji plan "otovine koji sadr!i prihode, priliv "otovine, materijalne trokove, trokove radne sna"e, re!ijske trokove i dru"e isplate. mom biznisu "lavni izvor prihoda je prodaja kancelarijsko" nametaja kupcima. ;itno je da 2e moja mese#na prodaja biti pozitivna i da 2u mo2i pokriti sve pripadaju2e mese#ne ra#une prema poveriocima. 6nam, ,,... da nijedan posao nije zavren dok #ek ne proe kroz bankuN P9$:=K87:( )$K( ?$)$V7%=(8(+Q '5$G) @u desetinama hiljada dinara@ r.b. $pis 7 77 777 7V V V7 V77 V777 -. 9aspolo!iv novac a) stanje na !iro ra#unu -A -A -I -I 0A 0A 0A 1A b) "otovina u bla"ajni ili d!epu I I I I I I I I 0. Predvieni prihod BI DA DA DA DA DA LA LA 1. kupna "otovina i priliv "otovine(-P0) LA LI -A LD -A -AI -- -0I A I I 3. <ese#ni izdaci a) dobavlja#i JA JI BA BA BA BA DA LA b) plate -A -A -A -A -A -0 -A -0 c) zakup I I I I I I I I d) ra#. poslovi D D D D D D D -A e) reklame 0 0 0 0 0 0 0 0 &) tele&on A,I A,I A,I A, A,I A,I A,J A,J I I. +tanje "otovine na kraju meseca (1@3) 3,I 3,I 3,I 0, L,I B,I L,3 J I

7K

K7

K77

0JA JA -.A-I -.10D,L1I -10 JA -AJ 0J J,J

1A I LA -0 I LA -0 I -A 0 A,J

1A I LA -0 I LA -0 I -A 0,I A,J

1A I LA -0A,LA -0 I -A 0,I A,J

1A I LA -0 I LA -0 I -A 1 A,J

I,3

3,I

3,L

3,3

JB,J

-D

E. IZ:ODLJI:OST BIZNIS PLANA a) Proveriti izvodljivost biznis plana Plan je napravljen(pozicioniranje, marketin", menad!ment i &inansiranje), potrebno "a je ponovo pre"ledati po svim relevantnim(va!nim) elementima(delovima). )o je potrebno u#initi pre ne"o to se &inansijski, materijalno i radno an"a!uje na nje"ovom ostvarenju. (ko plan nije izvodljiv bolje je odustati odmah, ne"o troiti novac i sna"u na promaeni poduhvat. (ko je plan dobar, to ne zna#i da se ne mo"u izvriti neke izmene da plan bude jo bolji. Posebno treba obratiti pa!nju na projektovani bilans stanja i bilans uspeha, kao i na tok "otovine i planirane trokove. )reba proveriti cene svih input@a(ulaznih veli#ina) i output@a(izlaznih veli#ina). Posebno je va!no izra#unati mrtvu ta#ku rentabiliteta na osnovu revidiranih(izmenjenih) brojki. )o je ta#ka na kojoj se spajaju nastali trokovi i ostvareni promet. startu su ula"anja ve2a a promet manji. Posle te ta#ke promet br!e raste od rasta trokova. opredeljenom biznis planu preduzetnik mora biti objektivan jer se radi o nje"ovoj budu2nosti. *eli li da bude dobar preduzetnik mora znati voditi sebe, ali i dru"e. speh u biznisu tra!i da se ljudi vole i potuje njihova sposobnost. ;iznis tra!i o"romne napore, ponekad da se radi i po -0h dnevno i svakodnevno. )aj napor na poslu uti#e na li#ni i porodi#ni !ivot. $sim to"a, treba biti spreman na li#ne !rtve standarda i uteevine, ako se !eli uspeti. )reba iskoristiti ukazane tr!ine anse. )o su, privatni i dr!avni izvori &inansiranja, zakonske olakice. koliko se osete izvesne poteko2e koje stoje biznisu na putu, nije loe odlo!iti za izvesno vreme start u biznisu. (ko nema prepreka treba smelo krenuti u biznis i rezultat 2e biti sre2an. b) $bezbediti izvodljivost biznis plana 7 najbolji biznis plan ne vredi nita ukoliko se ne sprovede. Po tome se plan razlikuje od ideje. ;iznismeni se ne razlikuju mno"o po planskim idejama i planovima, koliko po odlu#nosti i operativnosti u njihovom sprovoenju. $dlu#ni biznismeni uspevaju, dok neodlu#ni ostaju ve#ito u stanju najamno" radnika. Posedujem sopstvena sredstva za plnirani biznis. $snivam novu inokosnu &irmu komisiono" tipa. Po tom planu odreen je radni pro"ram i izvori snadbevanja, $predeljeni poslovi, -. 5okacija 0. Poslovni prostor 1. reenje poslovno" prostora 3. %abavka inventara I. 9azne dozvole(komunalne 4 dr!avne) J. 9e"istracija &irme B. 7zvori snadbevanja robom D. +ve#ano otvaranje &irme >atum zavretka, A-.%ovembar 0AA3."od. A-.%ovembar 0AA3."od. -A.%ovembar 0AA3."od. -I.%ovembar 0AA3."od. 0I.%ovembar 0AA3."od. -A.>ecembar 0AA3."od. 0A.>ecembar 0AA3."od. A-.:anuar 0AAI."od.

-L

c) Kontrola biznis plana Ko radi mo!e i da "rei. ;iznis plan se utvruje na, stratekoj i operativnoj ravni. +tratekom kontrolom proverava se koncepcija, a operativnom kontrolom izvrni postupci. $perativna(teku2a) kontrola svakodnevno se koristi za upravljanje operativnim pro"ramima rada i bud!etom(prihodima i rashodima) preduzetni#ke &irme. %ije korisna u upravljanju stratekim projektima. )o je zbo" to"a jer se operativnom kontrolom utvruje odvijanje samo teku2e i unapred odreene operative biznisa. +tratekom kontrolom proverava se opredeljena strate"ija tj. put kojim se ide ekonomskom, &inansijskom, socijalnom, tr!inom i dr. Prihode i rashode treba redovno kontrolisati , a ne nakon -0 meseci. )u je bitno ra#unovodstvo koje nam pru!a u svakom #asu kvalitetne podatke poslovanja. Kontrola se vri kroz, -) %abavke 4 Kontrola nabavke je neophodna da se utvrdi redovna isporuka robe od dobavlja#a, kvalitet robe, povoljnost nabavke u &inansijskom smislu, kso i ispunjavanje mojih obaveza prema dobavlj#ima. 0) Prodaja 4 maloj inokosnoj &irmi vlasnik@menad!er na kraju svo" radno" dana ima povratnu in&ormaciju o prometu kroz priznanice izvrene prodaje i trake re"istarske kase. 1) 6alihe 4 maloj &irmi kontrola zaliha poma!e preduzetniku da vidi ta mu &ali i ta treba da naru#uje na osnovu, ta ima u ma"azinu, ta je poru#eno i ta je prodato. 3) Prihodi 4 Prihode treba razdvajati na potra!ivanja(novac koji nije napla2en) i "otov napla2en novac. I) 7splate 4 9a#une treba pla2ati uredno i na vreme ako se !ele dobri odnosi sa dobavlja#ima. %ad"ledanje je potrebno da se utvrdi kako se ulo!ena sredstva koriste. J) ?ranica(pra") rentabiliteta 4 ?ranica rentabiliteta je kontrolni instrument, koji pokazuje koliko je potrebno prometa ostvariti da bi mo"li pokriti samo trokove, bez dobitka i bez "ubitka. >obit zavisi od obima prometa, prodaje, cene i trokova. d) 9evizija biznis plana %ema biznis plana koji ne mo!e biti prevazien zato je potrebno bla"ovremeno revidirati(kontrola ispravki) biznis plan. ?lobalni ciljevi sa kojima se obi#no determinie(odrezje) uspenost u poslovanju &irme su, tr!ino u#e2e, pro&it vlasnika, dividenda akcionara, plate zaposlenih, drutvena korist &irme i dr. Promene koje nastaju u biznisu mo"u biti unutar &irme(interne), a mo"u biti u eksternom(spoljanjem) okru!enju 4 poslovnom ambijentu. Promene unutar &irme naj#e2e se odnose na personalne(osoblje) ili na izmene ortaka. Promene eksterno" karaktera deavaju se u poslovnom okru!enju. )o su promene vezane za dobavlja#e i kupce. 7 jedni i dru"i mo"u da promene poslovne odnose 4 dobavlja#i da raskinu u"ovor, a kupci da kupuju robu kod dru"ih prodavaca.

0A

%a pove2anje ili smanjenje prodajnosti uti#u i drutveno 4 ekonomske okolnosti (politi#ke okolnosti, nemiri, ekonomska kriza i dr.). %a biznis uti#u i odluke dr!avnih or"ana(porezi, carine, zabrane i dr.), a takoe politika poslovnih banaka, te tehnoloke prirode npr. pojava novih, boljih i ukusnijih artikala, opreme i td. >eavanje unutar &irme i poslovnom ambijentu treba pa!ljivo pratiti u stru#nim listovima, #asopisima. Pametno je pratiti ta i kako rade uspeni preduzetnici u mestu, dru"im mestima, u zemlji i u inostranstvu. )ako se obo"a2uje znanje neophodno za svaki biznis. :ednom mese#no treba pre"ledati plan i utvrditi treba li "a ili ne kori"ovati (ispravljati). (ko treba 4 nema #ekanja. e) >obro osmiljen plan uz konsekventno(dosledno) sprovoenje je "arancija uspeha Ponuda i tra!nja na tr!itu sadr!i u sebi dosta neizvesnosti i rizika. 7z tih razlo"a i najbolji biznis plan mo!e da krene u ne!eljenom pravcu. <arketinko tuma#enje je da nae !elje nisu istovremeno i !elje naih kupaca. %ae intimne !elje bile ostvarene ili ne u marketin"u se tretiraju samo kao teoloko opravdanje. 6na#i, potrebno je svoje !elje preneti u svet !elja ciljnih kupaca, ne kao nae !elje ve2 kao njihove potrebe. )o se u marketin"u naziva projektovanje potreba kupca. ,,Projektujte potrebe svojih kupaca za artiklima koje prodajete &) Vizuelizacija biznis plana Vizuelizacija(vidno do!ivljavanje) biznis plana deluje podsticajno na menad!ere i izvrioce. Psiholozi ka!u da je vizuelizacija planiranih poslova bitan uslov za njihovo uspeno ostvarenje. tvreni biznis plan treba vizuelno predstaviti u slikovitom obliku u &ormi crte!a, mapa, dija"rama(stubi#astih i linearnih) i tabela. <o"u se koristiti boje, stvar je ukusa i mate. :edno je ta#no vizuelni prikaz deluje pozitivno i podsticajno za li#no pre"nu2e i an"a!ovanje kao i na saradnike ... ;76%7+ P5(%$V7 P$:=>7%7< >=5()%$+)7<(

Postoje u malim preduzetni#kim &irmama odreene karakteristike biznis planova, @ proizvodnih(zanatskih iFili industrijskih) &irmi, @ uslu!nih &irmi, @ tr"ova#kih &irmi i, @ poljoprivrednih "azdinstava. <oje opredeljenje je tr"ova#ka &irma Tr& +"%" r&"ni-",i$" )r"ovina je "rana drutveno" stvaralatva u kojoj se obr2e o"romni kapital. >a bi uspeno delovalo merkatilnoj s&eri poslovanja treba osmiljeno pozicionirati va!ne menad!erske, marketinke i &inansijske aktivnosti.

0-

$predeljenje za tr"ovinu tra!i obavezno uva!avanje odreenih &aktora, -) 5okacija 4 je prvo i najva!nije odreenje. Posedujem lokaciju u vrlo prometnoj "radskoj ulici, vrlo podesnu za prodaju kancelarijsko" nametaja, @ lokacija je u velikom tr!inom okru!enjuH @ konkurencije za sada nemaH @ saobra2aj je veliki(autobuske i tramvajske linije) @ u okru!enju su, pota, pijaca, banka, tr"ovine(prehrane, ode2e, obu2e), ka&i2i, apoteke, &rizeri ... H @ najmnina lokala je vrlo povoljna kaoi nje"ovo kori2enje. 0) ;rane i asortiman 4 takoe bitno uti#u na uspeh svako" tr"ova#ko" biznisa. Prema prou#enom tr!itu opredelio sam se za cenovnu i kvalitativnu razuenost saortimana. Ponuda je usmerena ka muterijama srednje" i bolje" imovinsko" stanja. 8enovno i kvalitativno pozicioniranje ponude bilo bi, @ srednje cene 4 standarni kvalitet i izuzetne uslu"e @ visoke cene 4 izuzetn kvalitet i izuzetne uslu"e slu"e kupcu pre prodaje, pru!anje kupcu robe na uvid, objanjenje kvaliteta, pokazivanje katalo"a i davanje mo"u2nosti da sami izaberu ta im od"ovara. slu"e kupcu za vreme prodaje, povoljnost pla2anja, prevoz robe do prebivalita, mo"u2nost reklamacije, davanje popusta za ponovnu kupovinu i sl. 1) >obavlja#i 4 su polazna osnova marketinkih aktivnosti svako" dobro" tr"ovca. >obavlja#ima se mora poklanjati pa!nja bilo u izboru dobavlja#a ili komuniciranja sa njim. Pronaao sam dobavlja#e za moj biznis, kancelarijski nametaj dobija2u direktno od proizvoa#a ,,8$<P$ iz +vilajnca, a dopunu neke robe od ,,: ?$=KP$9)( iz ;eo"rada. metno cve2e, ukrasno drve2e i sl. od ,,;eo+ana iz ;eo"rada. 9obu 2u prodavati u vidu komisione prodaje, time 2u rasteretiti moj &inansijski bud!et u velikim izdacima u startu. 3) Kupci 4 Prema kupovnoj snazi muterija roba 2e biti usmerena, a) Prema kupcima srednje i ve2e imovne sna"e. %ajvie je ljudi srednje" imovno" stanja, a bo"atiji se opredeljuju za otvaranje lokala, &irmi i sl. za ta im je neophodan kvalitetan kancelarijski nametaj. b) Prema "oditu 4 ponuda bi bila usmerena ka svim ljudima koji imaju novootvorena preduze2a, ali ali i prema onima koji ho2e da stari nametaj da zamene sa modernijim nametajem. c) Prema obrazovanju 4 mislim da obrazovanje nema toliki zna#aj za odabiranje kancelarijsko" nametaja, koliko ukus i potrebe. d) Prema izra!enim !eljama ponuda bi bila usmerena ka kupcima koji su orjentisani na kvalitet, sadr!aj i iz"led robe. I) Promocija 4 tr"ova#ke &irme zahteva znanje. )u je bitan talenat, koji se upornom ve!bom mo!e obo"a2ivati. +r! prodaje je izazvati pa!nju kupaca i kako ih privu2i da potroe novac za nuenu robu.

00

J) 'inansije 4 )r"ova#ki i svaki dru"i posao ima smisla ukoliko donosi korist kupcima(ispunjava !elje i potrebe), a tr"ovcu obezbeuje pristojnu dobit.

01