Вы находитесь на странице: 1из 10

101

V poglavlje

Afazija, apraksija, agnozija


Afazije Afazija je steeni poremeaj jezikog izraavanja i razumevanja jezikih poruka, usmenim i pisanim putem. Sutinu afazija ini prekid u dvosmernom pro esu prelaska miljenja u jezik (izraavanje) i jezika u miljenje (razumevanje). !natomska osnova "ezike funk ije su predstavljene u entralnoj o#lasti oko S$lvijeve fisure dominantne hemisfere %najee leva&, u zoni vaskulariza ije srednje modane arterije %Slika 1'&. (rijem jezikih sim#ola odigrava se preko akustikog puta i auditivne kore. Wernickeovo polje u kaudalnom delu gornje temporalne vijuge i donjem parijetalnom renjiu, uestvuje u o#radi i razumevanju jezikih sim#ola %tzv. receptivni pol govorne oblasti&. Brocino polje u kaudalnom delu donje frontalne vijuge pokree artikula ione programe %programe za govor& za pokrete govornih organa %larinks, nep e i jezik& %tzv. egzekutivni, izvrni pol govorne oblasti&. Fasciculus arcuatus spaja re eptivni pol govorne o#lasti leve hemisfere %)erni keovo polje& sa egzekutivnim ili motornim polom %*rokino polje& u integrisanu funk ionalnu elinu. (rilikom itanja angaovan je ok ipitalni korteks i angularni girus, ija je funk ija povezivanje pisanih znakova jezika, grafema, sa njihovim govornim korelatom, fonemom. (isanje poiva na aktiva iji motornih programa za ruku u premotornoj kori. + organiza iji jezikih funk ija posredno uestvuju i supkortikalne strukture, talamus i strijatum %supkortikalne afazije&. -tiologija afazija

10.

/od 001 denjaka i 201 levorukih oso#a jezike funk ije su lateralizovane u levoj hemisferi. !fazija je stoga, uo#iajen sindrom leve hemisfere kod denjaka, ali i kod levorukih oso#a. 3ajei uzro i afazija su ishemiki ili hemoragiki modani udari, trauma, tumori, en efalitisi i degenerativne demen ije %!lzheimerova #olest i frontotemporalne demen ije&. Simptomi afazije Mutizam je potpuni gu#itak moi govora. 4azlikuje se afaziki i neafaziki mutizam. (rvi je posledi a teke, glo#alne afazije, a drugi anartrije, akinetskog mutizma, neuroze i o#oljenja larinksa i farinksa. *olesnik sa afazikim mutizmom, za razliku od #olesnika sa neafazikim mutizmom, ima tekoe sa razumevanjem govora i pisanjem %disgrafija&. Anomija je nemogunost imenovanja predmeta, oso#a i pojmova. + spontanom govoru se reflektuje kroz pauze usled tekoa u nalaenju rei %fenomen 5na vr u jezika5& i 5zao#ilaznom5 strategijom opisa u pokuaju da se iskae znaenje pojedinanih rei. Parafazije, dominantni simptom afazija, nastaju usled pogrenog iz#ora glasova %fonema& ili rei, to za rezultat ima netanu upotre#u rei. 4azlikujemo fonemske ili literarne parafazije koje nastaju supstitu ijom jednog glasa drugim, pogrenim %npr. umesto 5skup5 #olesnik izgovara 5stup5&. 6amena jedne rei drugom, pogrenom, naziva se verbalnom parafazijom %npr. umesto 5olovka5 #olesnik kae 5stoli a5&. Neologizmi su niz fonema #ez ikakvog znaenja, koji po formi odgovara reima %npr. tarula&. + ekstremnom sluaju tzv. argon afazije, govor #olesnika sastoji se od parafazija i neologizama. 7akav govor ne prenosi znaenja, odnosno gu#i semantiku vrednost. Perseveracije su neadekvatno ponavljanje reeni a, rei ili fonema, dok eholalija oznaava ponavljanje fragmenata reeni a ili rei izgovorenih od drugih oso#a. 8iferen ijalna dijagnoza afazija 9spitivanje jezikih funk ija se zasniva na pro eni est osnovnih jezikih aktivnosti %7a#ela 1:&. /lasini afaziki sindromi se karakteriu oteenjem jednih i relativnom ouvanou drugih jezikih funk ija %7a#ela 12&. ;va tzv. disocijacija funkcija predstavlja

10<

<

osnovu za klasifika iju afazija koja se zasniva na tri osnovna prin ipa, %1& fluentnosti %tenosti& izraavanja %moe se izraavati i kao #roj izgovorenih rei u minuti&= %.& sposo#nosti razumevanja= i %<& sposo#nosti automatskog ponavljanja za ispitivaem rei i reeni a %repeti ija&. (oetno ispitivanje razumevanja govora se testira zada ima koji zahtevaju minimum govornog angamana %tzv. da!ne pitanja tipa, 58a li je ovo #olni a>5 ili 58a li pada kia>5&. ;d #olesnika se potom trai da izvri neki motorni akt, tj. da prstom pokae neki predmet ili neki deo sopstvenog tela. 3ajzad, testira se sposo#nost razumevanja i izvravanja komandi koje ukljuuju vie koraka %npr. komanda 5ustanite, pokaite prstom na vrata, okrenute se u krug i ponovo sedite?5&. ;so#a sa ouvanim govorom moe da izvri petostruki nalog. Brocina afazija *ro ina (motorna& afazija nastaje oteenjem *ro inog polja %Slika 1'& i karakterie se nefluentnim govorom %@ :0 reiAmin& sa oteanom artikula ijom, izgu#ljenim sistemom ak enta i melodije jezika %aprozodija&, reduk ijom reeni e i njene gramatike sloenosti, anomijom i gu#itkom repetitivnog govora. +prkos teko oteenom ekspresivnom govoru,

razumevanje je relativno ouvano.


Sa lingvistikog aspekta *ro ina afazija je primer razgradnje gramatike strukture jezika. Sutinski jeziki poremeaj je agramatizam, odnosno nedostatak fleksionih nastavaka na imeni ama i glagolima i funk ionalnih rei %sveze, predlozi&. + ekstremnim sluajevima #olesni i govore kao da piu telegrame B telegramatizam (telegrafski stil). *ro inu afaziju o#ino prati desnostrana hemiparezaAplegija. Wernickeova afazija )erni keova %senzorna& afazija nastaje sa oteenjem )erni keove zone %Slika 1'&. Spontani govor ovih #olesnika je je fluentan %tean= C 00 reiAmin&, #ez poremeaja artikula ije i prozodije %melodinost, emo ionalna modula ija i ak enat&. 4eeni e su ouvane duine i gramatike strukture. 7ipini simptomi su ver#alne parafazije, neologizmi i anomija. + najteem o#liku )erni keove afazije, spontan govor je hiperfluentan i sveden na

10'

'

parafazije i neologizme %ve navedena argon afazija&. 3asuprot tenom spontanom govoru, razumevanje usmenog i pisanog govora je veoma oteeno. 7akvi #olesni i nisu u stanju da analiziraju ni svoj teko oteeni govor, razdrauje ih injeni a da ih sagovorni i ne razumeju, postaju sumnjiavi, paranoidni i konano, agitirani. (ratei neuroloki zna i su desna homonimna hemianopsija i anozognozija, tj. odsustvo uvida u soptveni neuroloki ispad. "onduktivna (sprovodna) afazija (rekid fasciculusa arcuatusa koji povezuje *ro inu sa )erni keovom zonom, uzrokuje konduktivnu ili sprovodnu afaziju# /arakterie se oteenjem repetitivnog govora %ponavljanje pojedinanih rei ili reeni a&, sa dominantnim simptomom u vidu fonemskih parafazija %npr. umesto 5ovek5, 5 olek5&. 7ipino ponaanje ovih #olesnika se ispoljava viestrukim pokuajima korek ije fonemskih parafazija, u nastojanju da se pri#lie tanom izgovoru eljene rei %npr. taktus, taptus, kaktus&. Donemske paragrafije su zamene slova prilikom pisanja. $lobalna afazija Elo#alna afazija je najtei stepen oteenja jezikih i govornih funk ija, koji ukljuuje artikula iju, izraavanje, razumevanje, repeti iju, nomina iju, itanje i pisanje. 6a razliku od #olesnika sa mutizmom, ovi #olesni i nastoje da komuni iraju never#alnim putem. ;teenjem je zahvaena ela govorna o#last oko Silvijeve fisure, ukljuujui *ro ino i )erni keovo polje, kao i odgovarajuu supkortikalnu #elu masu. 3ajee je posledi a okluzije srednje modane arterije. %ranskortikalne afazije 7ranskortikalne afazije se karakteriu ouvanim repetitivnim govorom %tj. ponavljanje govora&, a oteenja koja ih izazivaju su lokalizovana na o#odu govorne o#lasti leve

10:

hemisfere. 4azlikujemo transkortikalnui senzornu, transkortikalnu motornu i transkortikalnu meovitu afaziju, koje imaju iste karakteristike kao motorna, senzorna ili meovita afazija, sem ouvanog automatskog ponavljanja %repetitivni govor&. 7ipian simptom su e olalije u vidu automatskog ponavljanja pojedinanih rei ili fragmenata sagovornikovih reeni a. Anomika afazija !nomika afazija predstavlja poremeaj nomina ije %imenovanja&, tzv. anomija, sa tipinom slikom sindroma 5praznog govora5 B fluentne reeni e siromane u imeni ama, koje su nosio i znaenja. 3ajee je rezidualni sindrom drugih fluentnih afazija, ali se javlja i u ranoj fazi !lzheimerove #olesti. 3astaje usled oteenja prednjeg i donjeg dela temporalnog renja. Agnozije Agnozija je poremeaj pepoznavanja poznatih predmeta putem odreFenog senzornog sistema, u odsustvu oteenja svesti, oteenja primarnih senzornih funk ija, poremeaja kogni ije i anomije. /ada je oteen samo jedan senzorni modalitet, npr. vizuelni, predmet se moe prepoznati drugim, npr. akustikim i taktilnim putem. (rema oteenom modalitetu per ep ije, agnozije su razvrstane u vizuelne, auditivne i taktilne. &izuelna agnozija oznaava nemogunost prepoznavanja stvarnih i na rtanih predmeta, #oja i fizionomija poznatih oso#a, #ez oteenja otrine vida ili irine vidnog polja. A romatopsijom ili agnozijom boja oznaavamo neprepoznavanje #oja, a pod aleksijom neprepoznavanje slova. Auditivna agnozija je poremeaj u prepoznavanju razliitog akustikog materijala %zvuk zvona, vrkut pti e, tonski materijal i melodije&. !natomsku osnovu auditivne per ep ije ini auditivna aso ijativna o#last temporalnih renjeva. %aktilna agnozija ili astereognozija predstavlja nemogunost prepoznavanja predmeta putem opipavanja, uz iskljuenje vida i sluha. (oremeaj prati oteenje sekundarnih aso ijativnih regiona parijetalne kore i odnosi se na suprotnu ruku.

102

(oremeaji telesne sheme (oremeaji poznavanja topografije tela ispoljavaju se u vidu agnozije prstiju, dezorijentacije desno!levo i autotopagnozije. Agnozija prstiju se odnosi na nemogunost identifika ije prstiju na sopstvenom telu ili na drugoj oso#i %npr. u okviru Eerstmanovog sindroma&. Autotopagnozija se odnosi na nemogunost prepoznavanja #ilo kog dela tela, a posledi a je o#ostrane lezije parijetalnih renjeva. Apraksije Apraksija je poremeaj izvoFenja nauenih, voljnih motornih aktivnosti, osmiljenih odredjenim iljem, u odsustvu pareze, ekstrapiramidnih i ere#elarnih oteenja ili ispada. (raksija je lateralizovana u dominantnoj, najee levoj hemisferi i ukljuuje donji parijetalni girus, SG!, premotornu koru, aso ijativni put koji povezuje premotorni region sa parijetalnim korteksom i strijatumom. (ostoji vie formi apraksije. %a& Najea ideomotorna apraksija nastaje usled poremeaja u iz#oru i kom#inovanju pojedinanih, elementarnih pokreta u vremenu i prostoru pri izvoFenju zamiljenog pokreta. Gotorna radnja kod ovih #olesnika je prepoznatljiva, ali nepravilna. (oremeaj je najizraeniji pri izvoFenju pantomime odreFenih pokreta %pantomima upotre#e instrumenata ili oruFa&, dok je pri stvarnoj upotre#i predmeta manje izraen. 3a primer, pri pantomimi upotre#e kljua #olesnik prvo vri pokrete rota ije %otkljuavanja& u zglo#u ruja, a tek potom pokret u#a ivanja kljua u #ravu. 7ipini simptomi ukljuuju ponavljanje prethodno izvedene sekven e motorne aktivnosti %motorne persevera ije& ili prostorne greke u vidu neadekvatnog zauzimanje poloaja ruke i prstiju u prostoru, odnosno u vidu pogrenog usmeravanja instrumenta ka predmetu %npr. olovke ka hartiji&. 9demotorna apraksija nastaje usled oteenja orpusa alosuma, donjeg parijetalnog girusa, SG! i #azalnih ganglija. %#& 'deaciona apraksija podrazumeva nemogunost izvoFenja sekven e pokreta u pravilnom redosledu, odnosno nemogunost ostvarenja plana sloene motorne aktivnosti,

10H

dok je izvoFenje svakog pojedinanog pokreta takve sloene aktivnosti mogue. *olesni i inae mogu sa uspehom da imitiraju porkete. (retpostavlja se da su prekinute veze motornih entara sa regionima mozga koji sadre motorne planove za sekven e %lana & pojedinanih pokreta koji su ukljueni u sloene radnje tipa hranjenja, o#laenja, kupanja i sl. 8okazuje se zada ima u kojima se koriste stvarni instrumenti i predmeti %npr. prati se izvrenje naloga 5stavite ovo pismo u koverat, zatvorite ga i zalepite marku5&. *olesnik deluje kao da ne zna ta sledee tre#a da uradi i pogreno moe #iti shvaen kao konfuzan. (osledi a je levostranog ili o#ostranog oteenja parijetalnog renja. (risutna je kod #olesnika sa demen ijom i konfuznoIdelirantnim stanjima. % & (ruge forme apraksije o#uhvataju konceptualnu apraksija %gu#itak znanja o upotre#i oruFa i predmeta= npr. kada se od #olesnika zahteva da pantomimom pokae upotre#u volana, on e demonstrirati upotre#u ekia&, konstrukcionu apraksiju %nemogunost konstruisanja eline iz delova, ukljuujui i konstruisanje geometrijskih figura rtanjem&, apraksiju oblaenja i apraksiju oda. 4azliiti o#li i apraksija, udrueni sa afazijom i agnozijom vidjaju se kod #olesnika sa modanim udarom, traumama, tumorom i degenerativnim #olestima, ukljuujui !lzheimerovu i (arkinsonovu #olest.

10J

7a#ela 1:. 9spitivanje afazija

Spontan govor %pro ena fluentnosti govora, afazikih simptoma& 4azumevanje %jednostavnih i sloenih naloga& 9menovanje predmeta %nomina ija& 4epeti ija %ponavljanje rei i reeni a& Kitanje (isanje

100

7a#ela 12. /linike karakteristike razliitih afazija koje se mogu ispitati tokom pregleda

Spontani govor
9menovanje 4azumevanje (onavljanje Kitanje (isanje

*ro ina afazija 3efluentan ;teeno ;uvano ;teeno Kesto oteeno ;teeno

)erni keova afazija Dluentan ;teeno ;teeno ;teeno ;teeno (aragrafije

Elo#alna afazija Gutistian ili neflentan ;teeno ;teeno ;teeno ;teeno ;teeno

/onduktivna afazija Dluentan *lago oteeno ;uvano ;teeno ;teeno ;teeno

7ranskortikaln a afazija Dluentan ;teeno ;uvano ;uvano ;uvano ;uvano

1010

10

3aslovi slika Slika 1'. Lentri za govor %*ro in i )erni keov& i fasciculus arcuatus koji ih povezuje