Вы находитесь на странице: 1из 8

Kriminalistika tehnika blic pitanja

1. Kriminalistika tehnika je grana kriminalistike, koja se bavi pronalaenjam, usavravanjem i primenom nauno tehnikih metoda i sredstava za registraciju i identifikaciju lica i stvari i pronalaenjem, fiksiranjem i tumaenjem materijalnih tragova u cilju suzbijanja i spreavanja kriminaliteta, otkrivanja uinilaca i rasvetljavanje kriminalnih dela i dogaaja. Faze u istorijskom razvoju kriminalistike tehnike: etika faza, mistina faza, zakonska faza i faza slobodnog sudskog uverenja. Kriminalistika tehnika se deli na: kriminalistiku fotografiju, kriminalistiku registraciju i indetifikaciju, operativnu tehniku, istranu tehniku, trasologiju i kriminalistiko tehnika vetaenja. Metode kriminalistike tehnike: opte, posebne (posmatranje, opisivanje, merenje, uporeivanje i eksperiment), specijalne (kriminalistiki metod, matematiki metod, metod formalizacije, modeliranje, fizile i hemiske metode). Metode pri kriminalistikoj registraciji su: lini opis, registraciona (sinjaletika) fotografija i daktiloskopija. Papilaroskopija se deli na: daktiloskopiju, hejroskopiju i pedoskopiju. Pomodne metode: poroskopija i boroskopija. Osnovne karakteristike papilarnih linija su: nepromenljivost, individualnosti, grupisanje i prenosivost. Daktiloskopska formula je skup slovnih simbola kojima se u sistemu registracione daktiloskopije oznaavaju pojedine vrste crtea papilarnih linija na crteima obuhvadenim formulom. Kriminalistika identifikacija je kriminalistiki postupak utvrivanja identiteta objekta, stvari lica i leeva po neponovljivom skupu individualnih pravnih, fizikih i faktikih obeleja.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8. 9.

10. Koja su pravna, faktika i fizika obeleja: pravna ime, prezime, mesto prebivalita, dravljanstvo itd. faktika stiu se momentom roenja i ne mogu se menjati nikakvim zakonskim normama a to su: datum roenja, datum smrti, ime roditelja itd. fizika boja oiju, crtei papilatnih linija itd. 11. Kriminalistika identifikacija lica na osnovu fotografije podrazumeva dva tipa identifikacije: identifikaciju uporeivanjem objekta i lika bez obzira na to ta nosi inicijativu (fotografija ili ovek), identifikaciju uporeivanjem dve fotografije. 12. Biometrijsko utvrivanje identiteta osoba pomodu oka moe se obaviti pomodu dve metode i to: skeniranjem irisa i skeniranjem mrenjae. 13. Osnovne karakteristike glasa su: jaina, visina i boja. 14. DNK identifikacija se moe koristiti u kriminalistikoj tehnici: za identifikovanje potencijalnih osumnjienih ija dnk moe da se uporedi sa dokazima naenim na mestu zloina, za oslobaanje osoba koje su nevino optuene, za identifikovanje rtava kriminala, za utvrivanje oinstva i drugih porodinih veza, za identifikovanje ugroenih i zatidenih vrsta, za detektovanje bakterija i drugih organizama koje mogu zagaditi vazduh, vodu, zemljite i hranu i za uporeivanje donatora sa primaocem organa u procesu transplatacije. 15. Identifikacija nepoznatih lica i leeva se obavlja kada se pojavi sumnja u pogledu njegovog identiteta i to: kada postoje osnovi sumnje da je lice izvrilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, ako lice uskraduje davanje podataka o sebi, a postoji sumnja da je dokument kojim se dokazuje istovetnost falsifikovan ili ako postoji sumnja da lice o sebi daje lane podatke, ako lice zbog svojih fizikih i psihikih nedostataka nije u stanju da o sebi prii podatke i u svim sluajevima kada se pronae nopoznati le. 16. Identifikacioni mirisi se dele na: pozicijske, individualne, opte i sporedne. 17. Obeleja predmeta u procesu identifikacije pomodu predmeta se svrstavanju na obeleja nastala namerno u procesu izrade i nastala nenamerno i obeleja nastala tokom upotrebe. 18. Trag je svaka namerno ili nenamerno izazvana materijalna promena, vidljiva ili golim okom nevidljiva, koja je u uzrono-posledinoj vezi sa krivinim delom ili bilo kojim drugim dogaajem ije je razjanjavanje vezano sa kriminalistiko - tehnikim poslovima.

19. Mikrotragovi su oni materijalni tragovi koje slobodnim okom ne vidim o, to su sitne estice materijala koje su nastale usled kriminalnog kontakta, prostim okom se ne vide ili se slabo zapaaju. 20. Tragovi ljudskog porekla su: tragovi papilarnih linija, tragovi ruku, tragovi stopala, tragovi zuba, tragovi dlaka i kose, tragovi krvi, tragovi usana, tragovi noktiju, tragovi mirisa, tragovi ljudskih izluevina, i tragovi ostalih delova ovejeg tela. 21. ?????????????????? 22. Tragovi papilarnih linija se dele na: vidljive i nevidljive (latentne). 23. Faze postupka kriminalistiko tehnike obrade vidljivih tragova papilarnih linija: pronalaenje, obeleavanje, zapisniko fiksiranje, unoenje u skicu i fotografsko fiksiranje. 24. Prakovi za izazivanje latentnih tragova papilarnih linija: obini, specijalni, magnetni, fluorescentni i prakovi u spreju. 25. Fiziko-hemijske metode izazivanja tragova papilarnih linija: metoda izazivanja sagorevanjem organskih rastvaraa, metoda izazivanja pomodu jodnih para i metoda izazivanja pomodu cijanoakrilatnih estara. 26. Vrste tragova ruku: tragovi golih ruku i tragovi ruku sa rukavicama. 27. Klasifikacija tragova stopala: tragovi stopala prema stanju vidljivosti, tragovi stopala prema broju i meusobnom poloaju i prema prirodi tragova stopala. 28. Tragovi zuba se dela na: tragove ugriza i tragove odgriza.

29. Prosean ovek ima 100.000 do 150.000 dlaka na glavi. 30. Tragovi krvi omogudavaju da se utvrdi: mesto gde se dogaaj desio, rekonstruie poloaj tela u trenutku nastajanja povrede, identifikuje sredstvo kojim je izvreno krivino delo, utvrdi veza izmeu uinioca i rtve i njih sa mestom dogaaja, potvrdi ili negira alibi osumnjienog, i dobije priznanje osumnjienog nakon prezentovanja tragova krvi. 31. Vrste tragova noktiju: tragovi noktiju na telu rtve ili uinioca i tragovi odlomljenih noktiju (delovi noktiju kao tragovi). 32. Tragovi mirisa se dele po svom izvoru na: tragove kod kojih je izvor mirisa ovek, tragove kod kojih izvori mirisa nisu povezani sa ovekom i tragove-mirise (molekuli mirisnih materijala). 33. Tragovi ljudskih izluevina su: sperma, vaginalni sekret, pljuvaka, slina, znoj, mokrada, izmet, tragovi povraenog eludanog sadraja, uni vosak i suze. 34. Tragovi ivotinjskog porekla su: mehaniki tragovi (nogu, tuba, kandi itd), tragovi krvi, tragovi tkiva, tragovi dlaka i tragovi perja. 35. Tragovi biljnog porekla su: tragovi celih ouvanih biljaka, tragovi delova biljaka, mikrotragovi biljnog porkla i mikrobiljke kao tragovi. 36. S obzirom na mesto i mogudnost nastajanja poara, tragovi se mogu podeliti na: tragove koji se nalaze u okolini mesta poara, tragove koji se nalaze u izgorelom objektu, tragove koji se nalaze u centru poara i tragove naene kod osumnjiene osobe. 37. Eksplozije se mogu razvrstati na: eksplozije sudova pod pritiskom, eksplozije lako zapaljivih gasova, para i praine i eksplozije izazvane pomodu vojnih ili privrednih eksploziva.

38. Po nainu delovanja orua se dele na: seiva, testere, builice, odnosni burgije, bodei i ila, orua za struganje(turpije), orua za odvaljivanje (poluge i duskije), orua za kopanje (aov, kramp i sl.), orue za udaranje (ekid i malj) i klonirani alati koje sami kriminalci izraiju u kudnoj radinosti. 39. Tragove u vezi sa staklom delimo na: tragove dejstva sile na staklo i tragove stala. 40. Tragovi u vezi sa upotrebom oruja: vatreno oruje kao trag, projektili kao tragovi i tragovi projektila, aure, barutna gare i polusagorele barutne estice i tragovi lovakog i vatrenog oruja. 41. Tragovi vozila se dele na: tragove koje ostavljaju tokovi, tragove otpalih delova i raznog materijala sa vozila, tragove na vozilu i u vozilu i tragove vozila na rtvi. 42. Za dobijanje odgovora da li je upitanju samoubistvo ili fingiranje ubistva potrebno je analizirati: duinu i jainu konopca, vorove i uzlove na konopcu, tragove na dlanovima rtve, tragove na preki na kojoj je veanje izvreno i tragove na konopcu kojim je veanje izvreno. 43. Tragovi zagaenja ivotne sredine su: zagaenje vode, zagaenje vazduha i zagaenje zemljita. 44. Metode za oznaavanje metalnih predmeta su: metoda utiskivanja oznaka pomodu numerologa, metoda obeleavanja koridenjem elektrine pisaljke, metoda oznaavanja graviranjem i metoda oznaavanja metalnih predmta livenjem oznake.

45. Operativna fotografija se deli na: uviajnu fotografiju, razmernu fotogradiju, spektrofotometriju, tajnu fotografiju i projekcionu fotografiju. 46. Osnovne tehnike tajne fotografije su: fotografisanje skrivenom kamerom, fotografisanje minijaturnom kamerom, fotografisanje sa daljine i fotografisanje u nodim uslovima. 47. U kriminalistikoj tehnici se primenjuju sledeci detektori: detektori glasova, detektori radioaktivnih zraenja, detektori eksploziva, matal-detektori i detektori zvuka. 48. Kriminalistike klopke se dele na: mehanike klopke, hemijske klopke i specijalne klopke. 49. Tajno pismo je pismeno koje nekim tajnim kanalom stigne do odreenog mesta, kao i ono za ije se pisanje koristi ifrovani tekst. Najede se njim alju poruke kriminal cima koji se nalaze u zatvoru ili pritvoru. 50. Elektrina narukvica je ureaj za nadzor lica na odreenoj lokaciji. Instalira se u stambenu prostoriju u kom se primenjuje opservacija odreenog lica. Njom se povezuje lice koje nosi narukvicu sa nadzornom kontrolom. 51. Uviaj predstavlja kriminalistiko procesnu radnju nadlenog organa u cilju pronalaenja i obezbeenja predmeta i tragova radi rasvetljavanja krivinog dela i poinioca. 52. Rekonstrukcija dogaaja predstavlja istranu radnju koje se preduzima u cilju pr overavanja izvedenih dokaza ili utvrivanja novih injenica koje su od znaaja za razjanjavanje krivine stvari. Moe se obaviti i u toku glavnog pretresa. 53. 3D rekonstrukcija (simulacija) je moderna vizuelna tehnologija kojom se pomodu raunarske tehnologije ostvaruje rekonstrukija dogaaja konkretnog krivinog dela koje je izvreno upotrebom vatrenog oruja. 3D simulacija je dopuna verbalnog iznoenja nalaza vetaka, koja omogudava bolje razumevanje tradicionalno tekih situacija u kojima treba objasniti poloaj i stav tela rtve u trenutku ranjavanja ili ubistva. 54. Lupa je najprostiji optiki instrument, koji se obino sastoji od dvogubo ispupenog sabirnog soiva kao i od vie soiva koja se ponaaju kao sabirno soivo. Lupa predstavja pomodno sredstvo u radu kriminalistikih strunjaka bez koga je nezamislivo obavljanje i najpovrnijeg pretraivanja bilo kakvog materijala. 55. Mikroskop je optiki instrumetn koji se koristi u svim oblastimalaboratorijskih ispitivanja za dobijanje likova sitnoh predmeta uvedanih vie od deset puta.

56. Masena spektrometrija predstavlja fiziko hemijsku metodu koja se u kriminalistikim laboratorijama primenjuje za identifikaciju organskih supstanci na osnovu masenog spektra koji je za to jedinjenje karakteristian i specifian. 57. Elektroforeza predstavlja hemijsku metodu pomodu koje se vri separacija i identifikacija sloenih biohemijskih jedinjenja. 58. Vetaenje predstavlja strunu delatnost vetaka koja se obavlja prema pravilima odnosne delatnosti i u skladu s odredbama zakonika o krivinom postupku, na temelju koje vetak izgrauje i daje svoj struni nalaz i miljenje vanim injenicama ije mu je utvrivanje i rasvetljavanje povereno od strane odreenog organa. 59. Vetaenja se mogu podeliti prema nekoliko kriterujuma: prema zakonskom aspektu, prema predmetu vetaenja, prema vrsti strunog znanja, prema specijalnosti, prema redosledu vetaenja, prema subjektu koji imanuje vetaka, prema obaveznosti utvrivanja odreenih injenica primenom posebnog strunog znanja i prema fazi krivinog postupka u kojoj dolazi do sprovoenja vetaenja. 60. Na aurama se mogu nadi pet vrsta mehanikih tragova koje ostavlja vatreno oruje, a to su: trag leita metka, trag udarne igle, trag ela zatvaraa, trag izvlaka i trag izbacivaa. 61. Saobradajna vetaenja su: sudsko-medicinska, saobradajno tehnika i kriminalistiko tehnika. 62. Kako vetaenje zavisi od vrste brava: vetaenje klasinih brava, vetaenje brava sa cilindrinim ulokom, vetaenje klasinih brava sa kase i vetaenje brava na katancima. 63. Za nastanak poara, odnosno za poetak procesa sagorevanja potrebno je da se ispune tri uslova: prisustvo materije koja moe da gori, prisustvo gorive materije, toplotna energija potrebna da se postigne temperatura samozapaljivosti gorivne materije i prisustvo materije koja potpomae gorenje, a to je najede kiseonik iz vazduha. 64. Prema mestu nastanka, poari se dele na: poare na otvorenom prostoru, poare u zatvorenom prostoru i poare u transportnom sredstvu.

65. Uzroci nastanka poara najede su: nehat i nepanja, elektrina energija, deije igre, graevinski nedostaci, namerno izazvani poari i ostali naini izazivanja poara. 66. U eksplozivne materije se svrstavaju: eksplozivi, sredstva za paljenje eksploziva, pirotehniki proizvodi, privredna municija, barut i sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju napred nevedenih materijala 67. Vetaenja iz oblasti ivotne sredine klasifikuju se na: vetaenja u vezi sa zagaenjem vazduha, vetaenja u vezi sa zaguenjem vode i vetaenja u vezi sa zagaenjem zemljita. 68. U procesu kriminalistikog vetaenja pismenog izraavanja mogu se istraiti mnogobrojna obeleja, kao: topografska obeleja, obeleja pismenosti i intelektualna obeleja. 69. Grafologija je vetina ili nauka gde se na osnovu analize rukopisa otkrivaju osobine linosti. Grafologija je prosuivanje karaktera i povremenih duevnih stanja osobama iz njihovog rukopisa. 70. Identifikacija materijalnih dokumenata obuhvata praktino ispitivanje i utvrivanje da li su za izradu jednog odreenog dokumenta koridena odreena sredstva za pisanje. Ta sredstva su: hartija, mastilo i olovka.