11 Saveta za bolje uenje, pamenje i brzinu usvajanja znanja

Ovaj tekst otkriva jednostavne trikove, reenja i strategije za unapreenje navika, metoda, trikova i vetina i da ti pomogne sa pripremom za testiranje znanja i kvaliteta uenja. Ova psihologija je postala alat za samounapreivanje i bolje rezultate na svim nivoima edukacije. 1 Ui krae, u vie perioda. Dokazano je da su pri naletima koncetracije, ee ponavljana kraa uenja, mnogo efektivnija nego jedna duga sesija. Dakle, i u sluaju da ima SAMO 10 minuta tog dobrog naboja koncentracije, UINI TO! Odmori i ui jo 10 min. Ovaj pristup raspodeljenog uenja je mnogo efikasniji jer je to nain na koji mozak voli da radi. Mozgu treba odmor i vreme za punjenje za sintezu proteina. Ti periodi odmora ine vreme kada tvoj mozak usvaja informacije iz perioda uenja. Mnogi profesori nisu ni svesni ovog naina uenja, pogotovo oni staromodni, kojima je professor jednom rukom pisao po tabli, a drugom brisao (!? x-D) i dalje veruju u desetoasovno dnevno vreme za uenje. Forsirati uenje satima bez pauze je ne samo dosadno, ve i dovodi do umora, stresa i poremeaja koncentracije. Ne moe uiti umoran, pod stresom i bez koncentracije! Odmori, pa nastavi.

2 Slobodan dan, bez oseaja krivice. Ovo prati ovaj princip od gore, ali na due staze (na dnevnoj bazi). Mora da odmori, kako bi osveio svoje kapacitete . Ako se meutim u vazduhu osea krivica (Treba da ui) tada se tvoje dragoceno vreme za odmor gubi na stvaranje jo stresa. Mozak nee prihvatati nove informacije ako je pod stresom. Tokom slobodnih dana stvarno uivaj i trudi se da se ne osea loe zbo g neuenja.

3 Uvaavaj svoje emocionalno stanje. Nemoj uiti ako si umoran/na, besan/na ili loe panje. Kada su ti vijuge oputene i odmorne, deluju kao suner i prirodno upijaju nove informacije bez previe napora. Ako si emocionalno nestabilan/na tvoj mozak bukvalno odbacuje informacije. Forsirati sebe da sedi i ui, dok si mislima na drugom mestu je apsolutno gubljenje vremena! 4 Ponavljaj kasnije istog dana. Kada ui neto novo, pokuaj da prelazi stvari koje ui vie puta. Ako proe par dana i tek tada uzme da ponavlja, zvuae ti sve manje poznato i u tim situacijama esto dolazi do pada moticacije. Meutim, kratak pregled kasnije, istog dana, e ii u prilog betoniranju informacija u tvoj mozak kako bi prilikom sledee zvanine sesije uenja bolje prepoznavao/la gradivo koje si uio/la to e uiniti da uenje deluje lake i samim tim poveati motivaciju i kvalitet istog.

5 Vreme za uenje. Dobro vreme za uenje u principu zavisi od vremena kada lee i ustaje, kako ti izgleda svakodnevnica i od tvojih navika. Nauno je dokazano da je vreme od 14-18h najbolje vreme u toku dana za uenje u nekom optem slulaju, uzimajui da dan poinje u 7h ujutro i da su obroci redovni. Uslovi koje treba da ispunjava dobro vreme za uenje su i oni koje smo gore ve nabrojali, da niste umorni, da niste pod stresom i kad vam je dobra koncentracija. Ako ste umorni, odspavajte bar malo, pa nastavite sa mnogo veom efikasnou. 6 Poveano optereenje moe da bude dobro. Zato se nekad baseball igrai nekad zagrevaju sa 2-3 palice? Zato trkai optereuju noge sa tegovima? U oba sluaja optereenje za vreme vebanja ili zagrevanja ini da krajnji rezultat u najmanju ruku deluje lake postignut. Ovaj concept moe biti primenjen na uenje bilo ega. Radite dodatne tee zadatke, koji najee nisu tei ve zahtevaju malo vie povezivanja gradiva, pa ti reavanje redovnih zadataka na kolokvijumu nee predstavljati nikakav problem. 7 Spremi svoje okruenje za uenje. Ako ima odreene zahteve po pitanju svog okruenja u kom ui, neka ti to bude prioritet da sebi obezbedi. Na primer, ako ti treba specijalno svetlo, tiina, muzika, privatnost, grickalice, sve vazduh itd.. Obrati panju na to ta ti je potrebno, t o najbolje utie na tvoje uenje i koristi to saznanje i probaj da obezbedi sebi to svaki put kad ui, u cilju postizanja najboljih rezultata. 8 Ne panii ako ti memorija bledi. Normalno je da ti za neke stvari koje si nauio/la treba vie vremena kako bi se prisetio/la, a da si neke ak i zaboravio/la . Ovo ne znai da si glup/a! Umesto da se nervira zbog te injenice, treba da to oekuje i da se nosi sa time to bolje. Zamisli svoj mozak kako slae znanje u slojevima. Kako slae to vie novih informacija na gornji sloj, raniji slojevi postaju stariji i tee dostupni za brz odziv. Trik je jednostavno ponavljati u vie navrata i stvari koje si ranije uio/la. Budui da moemo da doivimo to da nam memorija izbledi, obnavljanje i uvianje celine gradiva koje si uio taj dan, reava problem. Jednom na svake dve ili tri sesije uenja jednostavno preleti stariji material i/ili teze svega, kako bi sklopio/la iru sliku, obn ovio/la gradivo i

spreio da stariji slojevi informacija (koji e ti trebati) postanu tee dostupni. esto je dovoljno samo preleteti teze, a n ekad i kompletna, detaljna sesija posveena starijem materijalu. Ako ti memorija bledi nemoj da brine (sem ako si nadaren/a fotografskim pamenjem, koje je veoma retko ) 9 Napravi plan uenja. Generalno, ako isplanira neke delove dana za uenje, postae ti rutina i postizae vie. Ako ga uglavljuje u toku dana, vee su anse da nikada nee doi vreme za to. Efektivan nain za to je da bukvalno zablei u tefter kao da ima sastanak, slino kao kad ima zakazano kod lekara. Na primer: etvrtak 15 -16:30 Uenje. 10 Postavi razuman cilj. Jedan od osnovnih razloga to ljudi ne dolaze do cilja je to to ih postavljaju vrlo visoko. Ako postavite sebi izvodljive ciljeve, ak i ako oni izgledaju previe prosti, prelazi vam u naviku da ih reavate i postepeno ete moi da reite i one visoke. Ist o tako trudite se da prepoznate razliku izmeu dugoronih i kratkoronih ciljeva. Neka vam vizija bude usmerena ka dugoronim ciljevima, ali vae svakodnevne aktivnosti treba da budu fokusirane isklljuivo na kratkorone, mogue i izvodljive ciljeve. Na primer: elim da se upiem na budet, a za poetak moram da poloim jedan ispit (to je kratkoroan cilj) koji nas vodi ka ostvarenju dugoronog a to e uraditi tako to e spremiti prvi ispit i poloiti ga pa tako redom. 11 Oslobodi se frustracija. Ironino, to ti je bri nervni sistem, to bre ui. Jo jedna stvar, ovaj bri nervni sistem isto tako radi prekovremeno po pitanju samokritinosti. Takve osobe stalno misle da nisu dovoljno brze. Sa druge strane imamo osobe koje ue manjim intenzitetom a ipak su samoprihvatljivije i na kraju zavravaju uenje u kraem vremenskom roku. To je zbog toga to ta osoba ne troi energiju na blokade i na miljenje da nije dovoljno dobra te osobe jednostavno napreduju sporijim tempom bez zastoja.