UDC 159.922.8:316.356.

Jelena Jaki Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica

RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA IZ POTPUNIH I NEPOTPUNIH PORODICA

Rezime

U ovom radu prikazani su rezultati istraivanja adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica. Ispitivane su razvojne karakteristike adolescenta koji ive sa oba roditelja ili sa jednim od roditelja usled smrti ili odlaska drugog, razvoda ili roenja deteta u vanbranoj zajednici. Primenom Testa nizova, Pluikovog testa linosti i Testa socijalne prilagoenosti (R. Bojanovi i S. Hrnjica) ispitivane su intelektualne sposobnosti, emocionalne dimenzije linosti i kvalitet socijalnih kontakata mladih uzrasta od 10 do 20 godina. Dobijeni podaci ukazuju na statistiki znaajne razlike izmeu adolescenata iz potpunih i nepotpunih poradica. Kljune rei: adolescencija, potpuna porodica, nepotpuna porodica, intelektualni razvoj, emocionalni razvoj, socionalni razvoj.

Ruka koja ljulja kolevku upravljalja oveanstvom (narodna poslovica)

Uvod u problem

Porodica kao osnovna drutvena elija predstava prirodnu zajednicu ljudi razliite starosne dobi, bazirana je na bio-reproduktivnim i socio-ekonomskim vezama mua i ene i njihove roene ili usvojene dece. Najee je porodica sinonim sigurnosi, panje, ljubavi, topline, razumevanja... Kao meavina tradicionalne religijsko-patrijahalne i moderne ateistiko-materijalistike porodice zajdnica mua i ene i njihove dece nastoji da ostvari dve svoje bazine funkcije: da osigura fiziki opstanak deteta i da izgradi kod deteta osnovne ljudske osobine. Uloga porodice je odluujua u razvoju, a atmosfera u njoj je presudna u ivotu svakog od nas. Potpuna porodica podrazumeva zajednicu mua, ene i njihove roene i usvojene dece. Toplina porodinog ivota i zdrava atmosfera
39

Jelena Jaki

u njoj, ispunjena ljubavlju, panjom, razumevanjem i saradnjom rezultirae pravilnim razvojem i zdravom linou sa pozitivnim potencijalima za samostalan ivot pojedinca. Nepotpuna porodica (po Keningu) podrazumeva odrastanje uz jednog roditelja usled smrti drugog, odlaska tj. 'dezerterstva' jednog od njih, razvoda ili roenja deteta u vanbranoj zajednici. Odrastanje i razvojne promene koje prate dete na putu ka odraslosti nose sa sobom brojne probleme. Ukoliko dete raste uz jednog roditelja, razvojni i ivotni problemi su znatno vei i potencijalni su uzronici poremeaja u najrazliitijim sferama linosti. Rizik odrastanja u nepotpunoj porodici je dodatno pojaan i naroito veliki u periodu adolescencije, popularno nazvanom periodom 'bura i oluja' od ijeg 'srenog ili nesrenog' ishoda zavisi u mnogome budunost pojedinca. Prema miljenju Ekermana idealno zdrave porodice nema, one su ili preteno zdrave ili preteno bolesne. Zdrava porodica je ona porodica iji lanovi ne ispoljavaju neki psihopatoloki poremeaj, akutni ili hronini. U osnovi zdrave porodice je ljubav, oseanje: sigurnosti, naklonosti, nenosti, odanosti, prijateljstva... Nepotpune ili 'dezorganizovane' porodice su izloene brojnim problemima socijalne, emocionalne, moralne i materijalne prirode. Moderna porodica kao mesto razmene ljubavi i materijalnih dobara ima vanu drutvenu ulogu koja se sastoji u: 1. obezbeivanju hrane, sklonita i drugih materijalnih potreba u cilju odravanja ivota i pruanja zatite od najrazliitijih spoljanjih opasnosti, 2. stvaranju drutvene zajednice koja izgrauje emocionalne veze porodinih odnosa, 3. stvaranju prilika za razvijanje linog identiteta, koji je u vezi sa identitetom porodice, pruajui psihiki integritet i snagu za doivljavanje novih iskustava, 4. oblikovanju seksualnih uloga i njihovom adekvatnom prihvatanju, 5. pripremanju dece za integrisanje sa drutvenim ulogama i prihvatanje drutvene odgovornosti i normi ponaanja 6. podsticanju uenja i pruanju podrke individualnoj kreativnosti i inicijativi. Po savremenim shvatanju porodica je zajednica pojedinaca koja treba da omogui svakom njenom lanu da pronae mesto u drutvu koje mu pripada. U savremenom tumaenju porodice sve se ee pominje psiholoko prisustvo oba roditelja, psiholoka dimenzija i uzajamno delovanje njenih lanova. Smatrajui da su karakter i sudbina oveka 'odreeni' ve u prvih 5 godina ivota S. Frojd u svojim radovima veliku panju posveuje znaaju porodice u oblikovanju linosti i mentalnom zdravlju deteta. S. Frojd shvata porodicu kao instrument za disciplinovanje detetovih biolokih nagona, a roditelja kao
40

RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA...

simbol ogranienja drutva. Ispunjavajui svoju roditeljsku dunost roditelj vaspitava dete 'spremajui' ga za drutveni ivot. S. Frojd istie da se mentalna sudbina pojedinca zasniva na njegovom porodinom iskustvu. Porodica se definie u najoptijem smislu kao istorijski promenljiv drutveni oblik u okviru kojeg se odvija proces reprodukcije drutvenih jedinki. Kao zbir socijalnih, ekonomskih i linih odnosa izmeu osoba povezanih srodstvom (roditelj-dete) porodica nastaje kao izraz biosocijalnog povezivanja jedinki u procesu prirodne reprodukcije ili kao izraz psihosocijalnog povezivanja suprunika sa usvojenom decom. Socioloka teorija porodice nastoji da odgovori na dva bitna pitanja: 1. koje mesto i ulogu porodica ima u drutvrnoj strukturi i 2. kakvo mesto i ulogu porodica ima u drutvenom razvoju i promeni. M. Mid smatra da je porodica institucija u kojoj se kroz odgovarajue uslove i vaspitna usmeravanja stvaraju i oblikuju pojedinci. Intelektualni razvoj predstavlja promene u intelektualnom funkcionisanju jedinke od oivljavanja fetusa u utrobi majke pa do smrti organizma. Intelektualni razvoj podrazumeva progresivne promene koje vode viim razvojnim instancama linosti. Razvoj intelektualnih sposobnosti je posledica sazrevanja i uenja. Na ranijim uzrastima jedinke presudni znaaj za intelektualni razvoj pripisuje se sazrevanju, dok sa rastom organizma vodeu ulogu u umnom napredovanju preuzima uenje. Emocionalni razvoj odreen evolucionistikim principima bioloki je veoma vaan i neophodan za opstanak individue. Emocionalni razvoj uslovljen je emocionalnom stimulacijom deteta od strane majke i osoba iz najblieg okruenja i omoguava da se vremenom od maglovitih oseanja prijatnosti i neprijatnosti diferenciraju emocije. Socijalni razvoj oznaava sticanje zrelosti u socijalnim odnosima, tj proces u toku kojeg pojedinac ui da se prilagoava grupnim standardima, obiajima i normama ponaanja drutvene zajednice iji je lan. Socijalizacija je proces trajnog oblikovanja ljudske jedinke u toku kojeg se odigrava transformacija bioloke jedinke u drutveno bie prilagoeno vaeim pravilima drutvenog ivota. Intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj odreen je fizikom i psihikom prisutnou oba roditelja. Stoga 'odsustvo' roditelja moe imati negativan efekat na razvoj svakog pojedinca utiui pri tom na intelektualne sposobnosti deteta, emocionalnu stabilnost, izraenost odreenih emocionalnih dimenzija, kao i na detetovu prilagoenost i adekvatno funkcionisanje u drutvu koje ga okruuje. Adolescencija (doba mladalatva) obeleena je burnim i velikim promenama u anatomskom, fizikom, seksualnom, emocionalnom, intelektualnom i socialnom podruju. Na putu ka fizikoj, intelektualnoj, emocionalnoj, socijal41

Jelena Jaki

noj, moralnoj i psihoseksualnoj zrelosti adolescenti su suoeni sa brojnim dilemama i raznovrsnim problemima. Adolescencija je izraz latinskog porekla (adolesscero rasti, sazrevati...) i oznaava dug, zanimljiv, lep, ali i muan razvojni put koji svaki pojedinac mora da "prevali" da bi od biolokog organizma kakav dolazi na svet dospeo do zrele linosti sa odreenim mestom i funkcijom u drutvu. Adolescencija je vitalna faza biolokog i psihikog rasta, mrani tunel sa neizvesnim krajem praen "poletom tela i poletom srca". Postoje razliite tendencije u definisanju adolescencije i odreivanju njenih granica. Neki naunici polaze od fizikih i fiziolokih obeleja procesa sazrevanja, dok drugi posmatraju psihike i moralno-drutvene promene. S. Hol definie adolescenciju kao psihologiju jednog uzrasnog perioda, dok M. Mid i Foster adolescenciju posmatraju kao socijalni fenomen mladih. Neki autori adolescenciju poistoveuju sa pedagogijom ili psihologijom viih razreda osnovne i srednje kole. Savremeni koncepti psihologije tretiraju adolescenciju kao poetnu fazu razvoja koja obuhvata itavu deceniju ivotnog ciklusa od 11 do 21 godine ivota. Sa biolokog aspekta adolescencija zapoinje reproduktivnom fazom, koju karakterie sposobnost stvaranja sopstvenih potomaka, a usporavanjem fizikog razvoja se zavrava. Sa psiholokog aspekta adolescent je osoba koja se nalazi na prelazu od ponaanja tipinog za dete ka onom koje karaktertie odraslu osobu. S druge strane pristalice sociolokog aspekta pod adolescencijom podrazumevaju period usmeravanja, izbora i obuavanja za odreenu profesiju kao i poveanje nezavisnosti u odnosu na roditelje. Postoje brojne teorije adolescencije meu kojima se izdvajaju psiholoka (po kojoj postoji interakcija uroenog, genetskog programiranog materijala sa faktorima sredine), teorija E. Eriksona (8 razvojnih stadijuma ukljuuje raznovrsne reakcije na promene u sazrevanju i razreenje psihosocijalnih problema), zatim kognitivne teorije (u kojima se istie aktivna uloga svakog pojedinca u odnosu na iskustvo i spoljanje uticaje) i socioloka teorija (po kojoj je adolescencija period socijalizacije koji karakterie intenzivno prenoenje znanja i iskustva sa roditelja i drugih lanova drutva na mladu osobu). Antropolozi prouavaju adolescenciju istiii znaaj biolokih faktora, ali i insistirajui na njenoj kulturnoj uslovljenosti i uticaju obiaja, sredine, kulture, tradicije... u kojoj dete odrasta. Pri tom istiu da period adolescencije nije univerzalan, ve kulturom uslovljen fenomen savremenog drutva. Levin adolescenciju tumai kao period velikih promena u fizikoj, kognitivnoj, emocionalnoj i oblasti meuljudskih odnosa. Razvoj se odvija kroz stadijume koji se razlikuju po diferencijaciji i opsegu ivotnog prostora koji obuhvata fiziko-sredinske, socijalne i psiholoke faktore pojedinca. Levin adolescenciju smatra periodom tranzicije u toku kojeg mlade osobe prelaze iz sveta
42

RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA...

deteta u svet odraslih, istiui pri tom vanost razumevanja naina na koji adolescenti doivljavaju svet oko sebe. *** Predmet istraivanja: razvojne karakteristike adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica. Cilj istraivanja je utvrditi da li postoje razlike u intelektualnom, emocionalnom i socijalnom razvoju adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica. Ranija istraivanja Dosadanja istraivanja ukazuju na kljunu ulogu potpune porodice u odrastanju deteta: nedostatak dobre atmosfere u porodici poveava emocionalnu nestabilnost, loi odnosi u porodici mogu izazvati negativan odnos prema suprotnom polu i vrnjacima, loe porodino iskustvo poveava agresivnost, porodini odnosi utiu na socijalni razvoj, porodica u kojoj postoji rascep izmeu roditelja i dece utie na slabiji uspeh adolescenata u koli ili na poslu, adolescenti koji ine prestupe imaju lou porodinu situaciju, nezavisnost i samostalnost adolescenata u velikoj meri je odreena prihvaenou i ljubavlju od strane oba roditelja, odrastanje adolescenata u potpunoj porodoci povoljno utie na njegovu linost i obrnuto. Ameriki naunici utvrdili su da porodino okruenje i odnosi u njemu imaju najvei uticaj u emocionalnom prilagoavanju, socijalnom ponaanju i snalaenju u drutvu, uspehu u koli ili poslu i samostalnosti adolescenata. Ekerman N. V. je zahvaljujui svojim istraivanjima doao do sledeih zakljuaka: 1. porodica ima veliki uticaj na psihiko zdravlje, 2. postoji povezanost 'porodinog i individualnog' zdravlja, 3. da bi se pojedinac razumeo neophodno je prouavati njegovu porodinu dinamiku. Kuburi Z. Prouavajui porodicu zakljuuje da postoji povezanost izmeu prihvaenosti dece u primarnoj porodici i psihikih smetnji u adolescenciji. K. P. Petrovi bavi se detetom u nepotpunoj porodici, dajui prioritet vaspitnoj klimi u porodici i stavovima samohranih majki. Odnos majke i deteta moe se sagledati kroz dimenzije dominacijapopustljivost i preterana usredsreenostpreterana udaljenost.
43

Jelena Jaki

P. H. Masan prouavajui uticaj porodice na razvoj deteta ukazuje na dva osnovna vida odnosa sa roditeljima: prihvatanjeodbacivanje i autonomijakontrola koji usmeravaju ponaanje i oblikuju detetovu linost. Istraivanje F. Hirjana i M. Singera izvreno na mladima koji su na izdravanju zatvorskih kazni ili se nalaze u vaspitno-popravnim domovima pokazalo je da su odnosi u njihovim porodicama u 45% sluajeva bili 'poremeeni'. Pri tom su najee poremeeni odnosi podrazumevali nepotpunost porodice, tj. odrastanje uz jednog roditelja. Hipoteze u istraivanju su formulisane na sledei nain: Opte hipoteze: 1. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju potekoa u intelektualnom razvoju u odnosu na adolescente iz potpunih porodica, koji su intelektualno superiorniji. 2. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju potekoa u emocionalnom razvoju u odnosu na adolescente iz potpunih porodica, koji su emocionalno stabilniji. 3. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju potekoa u socijalnom razvoju u odnosu na adolescente iz potpunih porodica, koji su socijalno prilagoeniji. 3 opte hipoteze ralanjene su na 13 specifinih: 1. Adolescenati iz nepotpunih porodica imaju manji kolinik inteligencije u odnosu ns adolescente iz potpunih porodica. 2. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica inkorporacija je slabije izraena u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija izraenija, 3. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica zatita je slabije izraena u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija izraenija, 4. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica orjentacija je slabije izraena u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija izraenija, 5. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica liavanje je izraenije u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija slabije izraena, 6. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica odbacivanje je slabije izraeno u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija izraenija,
44

RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA...

7. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica agresija je izraenija u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija slabije izraena. 8. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica istraivanje je slabije izraeno u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija izraenija, 9. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica reprodukcija je slabije izraena u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kod kojih je ova emocionalna dimenzija izraenija, 10. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju niu vrednost na BIAS skali u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je vrednost na ovaj skali via. 11. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju manje poverenja u ljude u odnosu na adolescente iz potpunih porodica koji 'vie veruju' drugima, 12. Adolescenti iz nepotpunih porodica su manje konformirani u odnosu na adolescente iz potpunih porodica koji prihvataju u veoj meri pravila i norme drutva, 13. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju negativan odnos prema autoritetu u odnosu na adolescente iz potpunih porodica koji prihvataju autoritet.
Uzorak i varijable u istraivanju

Istraivanje je izvedeno na uzorku od 100 ispitanika (50 ispitanika iz potpunih i 50 ispitanika iz nepotpunih porodica) adolescentnog uzrasta (od 10 do 20 godina). Nezavisna varijabla u sprovedenom istraivanju je potpunost-nepotpunost porodice, dok su zavisne varijable intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj adolescenata.
Instrumenti korieni u istraivanju

Opti faktor inteligencije odreen je testom inteligencije TN/B/10, dok su podaci o emocionalnim dimenzijama linosti i unutranjim konfliktima dobijeni pomou Pluikovog testa linosti. Adaptiranost adolescenata i kvalitet socijalnih kontakta odreen je pomou Testa socijalne prilagoenosti (R. Bojanovi i S. Hrnjica).

45

Jelena Jaki

Primenjeni statistiki postupci u istraivanju

deskriptivna statistika, korelacija, t- test: utvrivanje znaajnosti aritmetikih sredina.

Rezultati istraivanja

Analizom podataka dobijenih pomou testova primenjenih u istraivanju neke hipoteze su potvrene, a neke odbaene kao netane. Potvreno je oekivanje da e se razlike izmeu adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica pokazati statistiki znaajnim u pogledu inteligencije (t-vrednost 17,241 P=0,026). Potvreno je oekivanje da e se razlike izmeu adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica pokazati statistiki znaajnim u pogledu izraenosti Inkorporacije (t-vrednost 2,308 P=0,003), Orjentacije (t-vrednost R=2,321, P=0,019) i Reprodukcije (t- vrednost 3,456 P=0,035). Potvreno je oekivanje da e se razlike izmeu adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica pokazati statistiki znaajnim u pogledu vrednosti na BIAS skali (t-vrednost 3,919 i R=0,040). Ostale specifine hipoteze nisu potvrene, tj. nisu naene statistiki znaajne razlike izmeu adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica na sledeim emocionalnim dimenzijama: Zatita, Lienost, Agresija i Istraivanje. Za emocionalnu dimenziju Odbacivanje dobijeni podaci nisu statistiki znaajni, ali ukazuju na poveeanu tendenciju kod adolescenata iz nepotpunih porodica (t-vrednost 0, 332 P=0,064). Specifine hipoteze vezane za socijalni razvoj nisu potvrene.
Analiza rezultata

Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju potekoa u intelektualnom razvoju u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je uoen vii stepen intelektualnih sposobnosti. Pored velikog uticaja naslednih faktora u oblikovanju intelektualnih sposobnosti, ne smeju se zanemariti podaci dobijeni sprovedenim istraivanjem koji upuuju na zakljuak da odrastanje uz oba roditelja ima vanu ulogu u intelektualnom razvoju deteta. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju manji kolinik inteligencije u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je uoen vii stepen intelektualnih sposobnosti, to ukazuje na znaaj prisustva oba roditelja u razvoju intelektualnih sposobnosti.
46

RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA...

Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju potekoa u emocionalnom razvoju u odnosu na adolescente iz potpunih porodica koji su emocionalno stabilniji to ukazuje na ulogu porodice u izraenosti emocionalnih dimenzija. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju niu Inkorporaciju, tj emocionalnu dimenziju koja ukoliko je slabije izraena ukazuje na smanjenu sposobnost menjanja sebe kroz nova iskustva, teko prihvatanje tueg miljenja, nepoverenje prema ljudima i poveana kritinost, sumljiavost, neposlunost... Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju niu Orjentaciju, to ukazuje na smanjenu tenju za novinom i uivanjem u susretu s novim iskustvima. Zajedno sa Inkorporacijom generie crtu radoznalsti pa se moe izvesti zakljuak da kod adolescenata iz nepotpunih porodica postoji smanjena elja za promenom, aktivnou i avanturizmom. Bojaljivost i nesigurnost kod adolescenata 'ubija' elju za promenom to se moe objasniti strahom da nova iskustva i informacije mogu da narue njihovu ionako teko uspostavljenu ravnoteu na sadanje stanje stvari. Kod adolescenata iz potpunih porodica ova emocionalna dimenzija je izraenija. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju nii nivo Reprodukcije to ukazuje na probleme u identitetu linosti, smanjenu potrebu za prijatnou i uivanjem, smanjenu empatinost, srdanost, drutvenost, otvorenost, predusetljivost... Nii nivo ove emocionalne dimenzije ukazuje na izbegavanje dubljih i prisnijih odnosa sa drugim osobama, smanjenu potrebu za prijateljskim vezama i vezivanjem. Sve ovo navodi na zakljuak da kod adolescenata iz nepotpunih porodica postoji smanjena sposobnost investiranja sebe radi adekvatnog odnosa sa drugim osobama, to rezultira manjim brojem prijatelja poveavajui pri tom socijalnu nesigurnost i oseaj samoe. Kod adolescenata iz potpunih porodica je ova emocionalna dimenzija izraenija to ukazuje na nesputanost u izraavanju ljudske topline i prisutnost simpatije za ljude u celini. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju niu vrednost na BIAS skali to ukazuje na pretenu usmerenost ka sebi i svom 'svetu' i istovremeno udaljavanje od drugih ljudi. Nia vrednost na ovoj skali ukazuje i na veu iskrenost adolescenata iz nepotpunih porodica u odnosu na adolescente iz potpunih porodica koji preteno daju socijalno poeljnije odgovore... Kod adolescenta iz nepotpunih porodica uoena je tendencija ka snienom nivou Odbacivanja, to ukazuje da postoji sklonost ka poveanoj kritino47

Jelena Jaki

sti, smanjenoj borbenosti i ambicioznosti, nesigurnosti u postupcima i stavovima, neodlunosti i podlonost isugestibilnom uticaju drugi... Kod adolescenta iz potpunih porodica ova emocionalna dimenzija je izraenija (dobijeni podaci nisu statistiki znaajni).
Zakljuak

Na osnovu izvrene analize i verifikacije postavnjenih hipoteza moe se izvesti zakljuak da se adolescenti iz nepotpunih porodica znaajno razlikuju od svojih vrnjaka koji ive sa oba roditelja i to u pogledu intelektualnih i emocionalnih karakteristika. U pogledu socijalnog razvoja nisu naene znaajne razlike izmeu adolescenata obuhvaenih istraivanjem. Deficijentnost porodice sama po sebi ne mora da ukazuje na intelektualnu, emocionalnu i socijalnu inferiornost, jer se ozbiljna dezintegrisanost i neharmoninost odnosa esto sree i u kvantitativno potpunoj porodici. Integrisanost i uspeno funkcionisanje nepotpune porodice zavisi od stabilnosti roditelja sa kojim dete ivi kao i od njegove sposobnosti da se suoi sa svim problemima koje odrastanje deteta sa sobom nosi. esto, naalost odrastanje u nepotpunoj porodici gotovo da ne moe da proe nezapaeno ostavljajui pri tom vee ili manje posledice po razvoj deteta i ispoljavanje odreenih karakteristika. Lav N. Tolstoj je jednom rekao 'sve srene porodice lie jedna na drugu, svaka nesrena porodica nesrena je na svoj sopstveni nain'. Ukoliko se zna da je porodica stub razvoja svakog pojedinca i primarni faktor mentalnog zdravlja moramo se kao psiholozi adekvatnim radom i savetima potruditi i kao ljudi nadati da e sve vie biti porodica koje lie jedna na drugu.
Literatura
1. Avalske sveske 11-93, Mrnja i mentalno zdravlje. Beograd, Institut za psihijatriju KCS. 2. Avalske sveske 5-82, Psihologija, psihijatrija i interpersonalni odnosi. Beograd, Institut za psihijatriju KCS. 3. Betelhem, B. (1983). Ljubav nije dovoljna, Zagreb. 4. Bojanin, S. (1985). Neuropsihijatrija razvojnog doba i opti reduktivni metod. Beograd. 5. Gutovi, V. (2001). Linost i delikvencija mladih, Novi Sad. 6. Gilford, P. (1968). Osnovne psiholoke i pedagoke statistike, Beograd. 7. Debes, M. (1954). Mladiko doba, Sarajevo, Svetlost,. 8. Dragi, M. (1956). Psihike promene u pubertetu, Beograd. 9. Donaldson, M. (1997). Um deteta, Beograd. 10. orevi, D. (1984). Razvojna psihologija, G. Milanovac, Deje novine. 11. orevi, D. (1982). Pedagoka psihologija, G. Milanovac, Deje novine. 12. Ekerman, N. (1966). Psihodinamika porodinog ivota, Titograd, Grafiki zavod. 48

RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA...

13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41.

Ernjakovi, G. (1956). Rana mladost i njeni problemi, Beograd. Grupa autora (1982). Proces socijalizacije kod dece, Beograd. Kuburi, Z. (1994). Porodica i psihiko zdravlje dece, Beograd. Klark, A. M. i Klark, A. D. B. (1987). Rano iskustvo, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Kovaevi, D. (1997). Stres, Beograd. Kon, I. S. (1988). Dete i kultura, Beograd. Kosti, P. (1997). Prirunik PIE-JRS, Beograd. Leki, . (1979). Metodologija pedagokog istraivanja i stvaralatva, Beograd. Markovi, P. (1995). Adolescentna kriza, Beletra, Beograd. Mili, A. (2001). Sociologija porodice, Beograd. Mili, A. (1988). Raanje moderne porodice, Beograd. Nei, B. (1999). Osnove razvojne psihologije, Ni. Petrovi, S. (1996). Metodika izrade diplomskog rada, Ni. Pejovi, M. (1997). Porodica i psihopatologija, Beograd, Savremena administracija. Petrovi, K. P. (1990). Dete u nepotpunoj porodici, Beograd. Piae, i Inhelder B. (1996). Intelektualni razvoj deteta, Beograd. Rakovi, S. (1996). O agresiji, Beograd. Risti, . (1983). Nacrti istraivanja i proveravanje hipoteza, Beograd, Prosveta. Standulovi, K. N. (1988). Na putu ka odraslosti, Beogrd. Savievi, D. (1966). Obrazovanje za ivot u porodici, Beograd. Sminjani, V. . i Toplianin I. (1966). Deja psihologija, Beograd. Todorovi, D. (1992). Osnovi metodologije psiholokih istraivanja, Beograd. Toplianin, I. (1964). Pubertet u doba mladalatva, Rad, Beograd. Tadi, N. (1989). Psihopatologija detinjstva i mladosti, Beograd. Trebjeanin, . (2001). Renik psihologije, Beograd. Herlok, B. E. (1966). Razvoj deteta, Beograd. Hrnjica, S. (1979). Zrelost linosti, Beograd. asopis za pedagoku kulturu u porodici i drutvu, Porodina pedagogija, (1986) Beograd. Vranievi, J. (2001). Promena slike o sebi: autoportret adolescencije, Beograd.

49

Jelena Jaki

Jelena Jaki

DIFFERENCES IN THE INTELLECTUAL, EMOTIONAL AND SOCIAL DEVELOPMENT OF THE COMPLETE AND INCOMPLETE FAMILY ADOLESCENTS
Summary

This paper gives the research results on the complete and incomplete family adolescents. There were researched developmental characteristics of the adolescents with both parents, with one parent due to the death or absence of the other parent, due to a divorce or a birth of a non-marriage child. By means of the Test of rows, Plucics test of personality and the Test of social adaptability (R. Bojanovic and S. Hrnjica) intellectual abilities, emotional dimensions of the personality and the quality of the social contacts of the 10 to 20 years of age subjects were tested. The obtained results point to the statistically significant differences between the adolescents stemming from the complete and the incomplete families. Key words: adolescence, complete family, incomplete family, intellectual development, Social development.

50