SKRIPTA ZA KOLOKVIJUM PSSD Drutveni pokreti i promene + Sindikati DRU!

TV"#I POKR"TI I PROM"#" $% I&a&ov in'titu(iona)nim dimen&i*ama moderno'ti+ Savremena politika socijologija poiva na viedimenzionalnim institucionalnim osnovama, koje"ntoni ,iden' deli u -etiri po)*a i to: Kapita)i&am. Indu'tri*a)i&am. Aparati nad&ora/kontro)e inte0ra(i*e. Vo*na mo1. Po Gidensu sinergetsko- kumulativni efekat ovid dimenzija je prisutan bar veka. !ovekov problem po Gidensu je nemogu"nost kontrole sopstvene projekcije sveta- on jo nije gospodar svi# dimenzija. $ato u vo%nji zmajeve koije, kako Gidens navodi globalizaciju, najbolje to mo%emo uiniti je stvaranje projekcije modela utopijskog realizma za budu"nost. &rutveni pokreti su jedan od glavni# indikatora te projekcije. 'ni na najbolji nain pokazuju tenju za promenama, pa Gidens navodi primer radnikog pokreta u kapitalizmu. (aravno, to je deo stari# pokreta, ali Gidens jo navodi nove i alternativne pokrete kao nosioce budu"nosti. )zimaju"i u obzir utopijsku ideal pokreta, i realistiku sliku stanja, savremena kritika teorija po Gidensu mora da vodi rauna na sve imanentne institucionalne transforamcije modernosti, da se orijentie geopolitiki, da misli nadnacionalno, i da uva%i emancipatorske politike. 'vo poslednje je posebno vezano za drutvene pokrete koji te%e osloba*anju od potinjavanja. Povezani sa politikama ivota kao naina da svi %ivimo bolje, oni daju uspenu formulunove paradigme modernosti. 'dnos ova dva je paralelan odnosu negativne i pozitivne slobode, zakljuuje Gidens. 2% Demokrat'ki i autoritarni )ik 0)o3a)i&a(i*e+ &ve uktrtene ose danas povezuju procese modernosti: povezivanje emancipatorski# politika sa politikama %ivota, i odnos lokalno-globalno. $ato Gidens definie globalizaciju kao intenzifikaciju drutveni# odnosa na svetskom planu uz kompresiju geografskog prostora. +ao kontrate%a ovakvim procesima javljaju se nacionalne %elje za autonomijom, ali i separetizmom. Globalizacija kao proces povezivanja je po Pe-u*-i1u stari proces koji je zapoeo irenjem veliki# svetski# religija. ,o je i prvi talas globalizacije, dok drugi i tre"i kre"u od renesanse, odnosno industrijske revolucije. Savremeni talas zbog svoje informatike ekspanzije se jo naziva i tur3o0)o3a)i&a(i*a.'no to ini ovu globalizaciju su te#niko-informatike revolucije i njom izazvana kompresija vremena, globalno tr%ite, vladanje na daljinu, me*uzavisnost, transnacionalne korporacije, kopiranje odre*eni# formi organizacije. -orma globalizacije mo%e biti u demokratskom ili autoritarnom liku, i to je stvar izbora nacionalni# dr%ava. ,ako npr. neomarksisti, posebno Imanue) Vo)er'tin smatra da je globalizacija savremena kolonizacija u kojoj dominiraju (entra)ne dr4ave .S/&, 0), 1apan2, po)u peri5erna zona .npr. 1ugoistona /zija2, i peri5eri*a .zemlje tre"eg sveta2.Glavna pogonska snaga globalizacije je ondakapitalizam, a nus pojava globalizacije je antisistemski pokreti. De*vid 6arve* se donekle sla%e sa ovim, tvrde"i da
1

je kapital glavni integrativni faktor sveta. S druge strane liberalne-demokrate smatraju da je glavna odlika globalizacije irenje demokratije. 3e*utim za marksiste to je samo jedan od oblika produbljivanja jaza severjug prenonoenjem sukoba sa klasa na etnicitete. 7% Pokreti i po'to*e1e 'tan*e 8'tatu' 9uo:+ &emokratski lik globalizacije preme Peuji"u se vidi pre svega u sferi ekologije, #umane globalne ekonomije, socijalni# prava, kosmopolitske demokratije, pluralizmu kultura. &anas su ipak najdominantnije teorije koje su izme*u modernosti i postmodernizma, i to teorijeLea. ;eka. ,inden'a, i donekle 6e)da. ,o su teori*e re5)ek'ivne moderno'ti% Skot Le zastupa kon&umeri&am, tezu da je danas glavni kapital in5orma(i*a% (jegova definicija karaktera oveka, da je on ono to kupuje, onda je danas najdominatnija ekonomi*a &nakovajasan pokazatelj prirode odnosa u globalizaciji. ,o znai da mi danas nismo striktno vezani za dr%avu-naciju, ve" 4kupujemo5 od onoga ko ponudi jasniji i bolje prezentovani znak. ,o je po 6eu sistemde&or0ani&ovano0 kapita)i&ma, u kome je ovek primoran da kupuje u odnosu na %ivotne navike i okolinu koja ga okru%uje, a sve se svodi na izbor. ;ek i ,idne' nude teorije re5)ek'ivne moderno'ti po kojima je modernizacija sada u fazi u kojoj mo%e da sagleda samu sebe. Po Gidensu .koji koristi termin pozna modernost2, modernizacija je donela politiku emancipacije, a danas ona prerasta u politiku %ivota. ;ek na ovo nadovezuje globalni poredak koji ide ka republikanizmu a individualizmom kao osnovnom vredno"u. ) takvim procesima trabara&)ikovati 0)o3a)i&a(i*u kao proces umanjivanja uloge nacionalni# dr%ava od 0)o3a)iteta kao faktikog stanja svestkog drutva koje je irevizibilno. (a kraju tu je neoliberalna ideologija- 0)o3a)i&am.kao vladavina svetskog tr%ita. Globalizacija ima nekoliko osnovni# dimenzija: komuniativne te#nologije, ekologija, ekonomija, organizacija rada, kultura, i civilno drutvo. ) samoj globalizaciji javljaj se jedno novo drutvo- 'vet'ko ri&i-no drutvo koje proizvodi rizike izazvane o3i)*em, 'iromatvom, iratom novi< vo*ni< te<o)o0i*a[1]. Pet na*va4ni*i< po)*a 0)o3a)i&a(i*e+ (a teorije o demokratskom liku globalizacije se nadovezuje teorija Ar*una Apaduraia koji smatra da postoji pet sfera u kojima se odvija proces globalne kulturne ekonomije: "tnosfera. Te<nosfera. =inan'osfera. Mediasfera. Ideosfera .vezana za ideologije i nove drutvene pokrete2. 've sfere ili predeli ine socijalne prekase koje produkuju, reprodukuju, osporavaju, bore se, menjaju se, samo ako imaju znaenje za specifine drutvene aktere. $a /paduraia globalizacija je jedan kontradiktoran proces sukoba sfera: nacionalne dr%ave imaju interes da budu otvorene, ali i interes da sauvaju #omogenu sliku 4dobra nacije5. $ato se deava proces 4kanibalizacije5 izme*u nacionalni# dr%ava. Globalizam samo podstre#uje lokalizam kao nain ouvanja integriteta kultura. 7auman ovo ilustruje kroz primer0)o3a)i&ovani< 3o0ati< i )oka)i&ovani< 'iromani<. $ato danas u svetu sve vie jaa antiglobalistiki pokret. &rutveni procesi 89:ti# godina doveli su do stvaranja novi# ili alternativni# drutveni# pokreta. 'vi pokreti su izazov kako za modernu dr%avu i njenu elitu, tao i za korporacije, radniki pokret, potroakoj kulturi, ak i politikoj teoriji. Svi ovi pokreti nastaju pre svega kao produkt
2

odre*eni# drutveni# konflikata, koji su po ;abermasu, ,urenu, i 'feu, produkt pomeranja konflikata iz proizvodnje .klasni konflikt2 u sferu %ivota. Partije koje su kanalisale stare konflikte, su mogle da rade tako to "e samo popravljati sistem. (ovi drutveni pokreti za reavanje novi# konflikata tra%e promenu celikupne sistemske paradigme. ,o ne iziskuje stari koncept revolucije, ve" nove kapilarne revolucije- radikalna promena svakodnevnog %ivota mirno i nenasilno. >% Pokreti i poredak: +lasifikacija pokreta se mo%e izvriti i po nji#ovom odnosu prema poredku. Pokreti ko*i de)u*u u okviru 'i'tema, ali %ele promene su re5orm'ki pokreti. 'ni te%e malim i postepenim promenama, bez dovo*enja u pitanje sistema uopte. Pokreti ko*i 'e &a)a4u &a mno0o du3)*e promene, koji %ele da utiu na sve socijalne varijable sistema su radika)ni drutveni pokreti. Primer ovi# pokreta su oni nacionalno-oslobodilaki. Pokreti ko*i 'u i&me?u ova dva su oni koji pre svega insistiraju na strukturalnim promenama% ,akav je npr. evrokomuni&am% 'n je otro kritikovao kapitalizam, ali odbacio sovjetski revolucionarizam. 'vi pokreti nastoje da simultanim promenama u razliitim drutvenim poljima, stvore sinergiju efekata koji "e dobaciti mnogo dalje od bilo kog drugog. @% So(io po)iti-ki i 'o(io ku)turni pokreti+ Socio-politiki i socio-kulturni pokreti se razlikuju prema ciljevima kojim streme. ,ako, prvi nastoje da unsu promene u politiki, ekonomski %ivot, strukturu i #ijera#iju, dok drugi se odnose na vrednosti, uverenja, matrice %ivotnog ponaanja .kavi su npr. #ipi pokreti2. De*vid "3er)e nam daje neto slo%eniju klasifikaciju u odnosu na cilj i oblas promena i to:tran'5ormativne pokrete .totalne promene2, re5orm'ke pokrete .parcijalne promene2, pokretei'kup)*en*a i 'pa'en*a .totalnu promenu individua2, a)ternativne pokrete .parcijalnu promenu individua2. S obzirom na ak(i*u i )o0iku pokreta postoje dve vrste: in'trumenta)ni i ek'pre'ivni. Prvi imaju za cilj o'va*an*e po)iti-ke v)a'ti i obezbe*ivanje promena putem &akona. propi'a i sl. 'vi se ma#om pretvore u politike parije. 0ksprsivni pokreti se bave pitanjima identiteta. vredno'tima. autonomi*e )*ud'ki< prava, i sl. A% K)a'i-ni i novi drutveni pokreti+ ) epo#i nastanka modernog i industrijskog drutva, dominantni pokreti su bili oni vezani za slojeve i klase. ,akvi su bili radni-ki. 'indika)ni. 5armer'ki. 'vo su stari ili k)a'i-ni pokreti. ) epo#i onoga to se naziva postindustrijsko, informatiko, postmoderno drutvo, javljaju se novi tipovi drutveni# pokreta, kakvi su eko)oki. 5emini'ti-ki. mirovni. 'vo su novi i)i a)ternativnipokreti. K)au' O5e ka%e da su novi pokreti rezultat sporedni# efekata industrijskog rasta, dok A)an Turento poistove"uje sa strukturalnim promenama industrijskog
3

drutva. ;rand smatra da je domintan sloj u ovim pokratima 'redn*i ')o*, koji te%i da odbrani potrebe i postavi zahteve. &akle pokreti su proizvod klase obrazovani#, i to oni# novano situorani#, naje"e #umani# radnika, i mladi# posleratni# generacija. Slino misli i In0e)<art kada vezu izme*u politikog aktivizma i mladi# obrazovani# ljudi nazivako0nitivnom mo3i)i&a(i*om. <ngel#art smatra da je dolo do promena potre3a koje idu sada od materi*a)i'ti-i<. prema po'tmateri*a)i'ti-kim .kvalitet %ivota2 Ti<a revo)i(i*a. 'va teza je zasnovana na dve primese: ljudi cene ono to je retko, i vrednosti zavise od socijalizacije mlade osobe. $bog toga stare i mlade generacije uvek imaju drugaije vrednosti, to ukazuje na stepen participacije mladi# u politikim zbivanjima. B% Ra&)i-iti teori*'ki pri'tupi drutvenim pokretima+ Mark'i'ti-ki pristup drutvenim pokretima zasniva se na k)a'ama% Poseban segment izuavanja ove teorije su radni-ki pokreti kao nosioci klasni# promena i revolucije. ;i<e*viori'ti-ki pristup koji se javlja u S/&-u u okviru ikake kole, posmatra pojavu pokreta kao izraz nezadovoljstva aktera postoje"im stanjem u drutvu. $naajni predstavnici su Park. ;)umer% Ro3ert "&ra Park va%i i za osnivaa ikake kole, i njegovi radovi su umnogome uticali na potonje generacije ekologa, ali i politikologa. 'n smatra da je sociologija nauka o me?ude)an*u )*udi, koje se umnogome zasniva na komunikaciji, a koja opet mo%e biti i&ra&. tuma-en*e i od0ovor. 6judsko delanje se svodi na -etiri me?uodno'a koja se jednim imenom nazivaju 'o(i*a)i&a(i*a, i to su: utakmi(a.najoptija nesvesna delatnost2, 'uko3 .nastaje iz utakmice, kao vid osve"enja2, pri)a0o?avan*e.prirodno i drutveno2, i pri<vatan*e .krajnji oblik utapanja u drutvene norme2. Teori*a ra(iona)no0 i&3ora nudi tako*e objanjanje kroz radove Men'ura O)'ona% 'va teorija odbacije pret#odne dve, i smatra da pokreti nastaju iz sebini# interesa koji su racionalni.Po*edni(i ne1e u-e'tvovati u drutveno* ak(i*i uko)iko n*i<ovo o-ekivan*e do3itka 3ude man*e od trokova n*i<ove parti(ipa(i*e .tzv cost benefit analiza2. ) sluaju da mu se akcija ne isplati on "e ostati 5ree rider koji "e se nadati da e dobiti makar neto od preraspodele. 'no to nije dobro u ovom modelu jeste to ne objanjava prisusvo altruizma u drutvenoj akciji. Teori*a mo3i)i&a(i*e re'ur'a .amerika teorija2 polazi od toga da ne&adovo)*'tvo 'amo po 'e3i ne1e pokrenuti 'o(i*a)nu ak(i*u ukoliko ne postoji organizacija za mobilizaciju potencijala, kako to ve" tvrde O3era) i Ti)i. <pak evropska verzija ove teorije insistira na da su -inio(i identiteta i vredno't pravi pokreta-i 'o(i*a)ne ak(i*e. ,ako Turen i Me)u-i samtraju da pokreti uvek te%e uspostavljanju poljuljani# identiteta. $bog ovoga u ovim teorijama interes ne igra veliku ulogu, koliku igra npr. autonomija i solidarnost. 'vakvi drutveni pokreti te%e pre svega da stvore novu politiku kulturu. C% Drutveni pokreti i etni5ika(i*a po)itike+ Glavna socijalna arena za pojavu moderni# drutveni# pokreta je ona demokratska. 7udu"i da nae drutvo .Srbija2 nema izgra*en demokratski sistem, kao i potovanje razliitosti i osnovni# prava, klima za stvaranje ovi# pokreta je nepovoljna. 1edini pokret koji je uspeo
4

duboko da se implementira je onaj radni-ki (socijalistiki), i to auto#tona #ibridna varijanta. ,ako*e mo%e se izdvojiti i antinuk)earni pokret koji je nastao krajem =9:ti# godina. Po raspadu socijalizma, u Srbiji su se pojavili pre svega tradi(iona)i'ti-ki drutveni pokreti+ na(iona)i'ti-ki i popu)i'ti-ki% ,akvi pokreti su vra"ali drutvo tradiciji, ali nisu mogli da obuzdaju nadolaze"e nacionalistike struje, koje su se oliile u mi)itantnim etnona(iona)i'ti-kim pokretima.Proces koji dovodi do ovoga K)au' O5e naziva etni5ika(i*om po)itike. ) tim procesima problem koji nastaje javlja se iz stra#a. (ove elite vlasti stra#uju od drugi# nacija, umiljen ili objektivan, tera i# da stra#om ostaju na vlasti. S->1 je od =?:ti# god. @:. veka bila u vr#u interesovanja i naprednosti me*u socijalistikim zemljama. <pak, budu"i da je vreme za reforme bilo tokom =A:ti# godina, ona je tu svoju ansu propustila, pa ju je pluralistika revolucija zatekla nespremnu, i zavrila je sa krvavim raspadom. D% Eetiri teori*'ka pri'tupa demokrat'ko* tradi(i*i+ 'd pada 7erlinskog zida BCAC., sve je vie teorija o demokratskim tranzicijama. 've teorije se manje-vie nadovezuju na teorije o tre1em ta)a'u 6antin0tona, i -etvrtom ta)a'u K)au'a 5on ;a*mea. Tran'na(iona)ne teori*e su one koje smatraju da interna(iona)ne promene vuku 'a 'o3om demokrat'ke. ,o su naje"e radika)ne promene 0)o3a)no0 'i'tema .npr. svet posle << svetskog rata2, koga uvek prati jak demon'tra(ioni i)i domino e5ekat. D4e5ri Pridam je naroit znaaj pridodao medijima u ovom procesu, nazivaju"i ove revolucije media revo)ution'. Struktura)ne teori*e smatraju da odre*ene promene u politikoj, ekonomskoj, i kulturnoj strukturi moraju nastati da bi se izvrila demokratska tranzicija. 1edna od glavni# spona i pokretaa je ekonomski boljitak koji onda mobilie drutvo. 6ipset je dao jednu deterministiku teoriju po kojoj je stepen uspenosti promena direktno proporcijalan ekonomskom razvitkuD@E. ,eneti-ke teori*e ili teori*e po)iti-ki< ak(i*a fokusiraju se na procese promene re%ima. ,e procese sprovodi elita, uz mogu"nost demokratskog izbora, ali i neizvesnost od neuspe#a. $ato je tranzicija bitniji faktor od same konsolidacije. +laus 'fe smatra da postoje dve razlike u istonoevropskoj demokratizaciji i onim pre nje: prva je u du%ini vremenskog perioda i karakter promene, koji se ticaona(iona)no0 identiteta. novi< u'tavni< okvira. promena ekonom'ki< pri)ika .kultura, politika, ekonomija2. &rugi momenat je etnifikacija politike. ,o je proces promiljanja novog poretka jednog etniciteta a koji se drastino razlikuje od bio kog drugog etniciteta, i deluje iskljuuju"e. Interaktivne teori*e su one koje smatraju da se u i'to vreme mora vriti i tran&i(i*a i kon'o)ida(i*a, koji se za neke stvari moraju odvijati brzo, a za neke postupno i multidimenzionalno. 7alkan je pogodan prostor za ove teorije, budu"i da se u ove procese mora uraunati po)iti-ka ku)tura. 'i'tem vreno'ti. odno' dr4ave i drutva i sl. Prvi koji je dao ovakvu teoriju bio je +ir#ajmer nazivaju"i je teori*om 'putava*u1i< u')ova i revo)u(inarno0 pro3o*a% $F% U'tavnopravne. po)iti-ke. i (ivi)ne promene+

Ra)5 Darendor5 smatra da pluralistika revolucija iz BCAC. nije donela nita novo, osim modiikacije stari# koncepata u okvirima civilno i otvoreno drutva. Svoju teoriju postavlja na potrebi za uvo*enjem konstitucionalnog liberalizma i drutvene reforme, i to kroz tri 5a&e. Prva 5a&a je 5a&a kon'titu(iona)ni< promena koja vremenski treba da traje kratko, oko F meseci, i to je do3a pravnika, koji pod geslom let there be as much democrac! as possible, treba da prona*u konstitucionalnu ravnote%u izme*u podele vlasti i operativnosti vlasti. Dru0a 5a&a je 5a&a norma)ne po)itike u kojoj se vri estogodinje reformisanje ekonomske i politike ravni, a koje sprovode po)iti-ari. Tre1a 5a&a je je 5a&a 0ra?an'ko0 drutva u kome najve"u ulogu ima civilno drutvo i koje treba da traje i gradi slobodu dugo vremena. 'n gaji jedan pluralistiki stav oko artikulacije interesa, kao i jedan drutven-solidarni princip, i potovanje fer pleja. 'ptimalni rok za izgradnju ovoga je F: godina.,ra?ani% &akle, &arendorf smatra da je (ivi)no drutvo k)*u- u'pene demokrati&a(i*e drutva. Primenjuju"i ovu teoriju na Srbiju, prvi zakljuak do kojeg dolazimo jeste da je ta i takva tranzicija zakasnela u odnosu na 0vropu, kako to tvrdi $agorka Golubovi". <pak, postoje i mnogo vie ocene ovi# zbivanja, pa tako Pudunavac tvrdi da je to bila pre svega libaralna revolucija. <pak, pitanje je da li je osnovni motiv takve revolucije bila sloboda, ili pravda. 7udu"i da postoji ovakva dilema, onda je mnogo bolje usvojiti +iovo miljenje da su ovakve promene negde izme*u reforme i revolucije. 'vakav pristup za#teva pra"enje dve linije retrospektivne i prospektivne. ,o znai da se mora voditi rauna o dr%avnom kontinuitetu i legalitetu, ali i neumitnim promenama. Srbija je imala jednu posebnu situaciju da nije pregovarala sa starim re%imom oko promena, a sa druge strane politiari insistiraju na retrospektivnom pristupu. 7udu"i na razmimoila%enje struja u okviru promena, Srbija je propustila ansu da primeni &arendorfov model. $$% Me?u'o3nom odno'u kon'o)ida(i*e. demokrati&a(i*e i )i3era)i&a(i*e+ Adam Pevor'ki je proces prelaska iz autoritarnog u demokratski re%im video kroz tri faze:)i3era)i&a(i*e. demokrati&a(i*a. i kon'o)ida(i*a. Prva je faza sukoba, druga uspostavljanja institucija, a tre"a uspostavljanje stabilnog demokratskog sistema. <pak, ovaj proces nije lak, i postoje brojni faktori koji ote%avaj put tranzicije. 1edan od autra koji je pokuao da ove faktore prika%e je i &ejvid 7iam, sumiraju"i i# u okviru B: #ipoteza. $2a% U')ovi demokrat'ke kon'o)ida(i*e 8prvi< @ <ipote&a:+ Prva #ipoteza se odnosi na karakter 3ive0 re4ima kao preduslova za konsolidaciju demokratski# promena. ,ako je u Srbiji jedan od problem uspenog reformisanja i preto#odni populistiki re%im koji je navikao gra*ane na demagogiju, i ulio paranoju od spoljni# neprijatelja i doma"i# izdajnika. Dru0a #ipoteza je ka%e da na-in pre)a'ka ka demokrati*i uti-e na poton*u kon'o)ida(i*u. Srbija se npr. uklopila u opti model pluralistiki# revolucija, koja odbacuje nasilje i tra%i Gmeke4 metode.
6

Tre1a #ipoteza ka%e da je tr4ina ekonomi*a neop<odan, mada ne i dovo)*an u')ov demokrati*e. 'vde valja nadovezati Humpetera koji tr%inu ekonomiju vezuje za demokratiju jer jaa ose"aj individualizma, tra%i disperziju mo"i, i odvaja tr%ine sile od politiki#. Sa druge strane neke od negativni# posledica tr%inog razmiljnja su jaz izme*u bogati# i siromani#, nezaposlenost, javni moral. Eetvrta #ipoteza ka%e da se an'e za demokratsku konsolidaciju uve1ava*u 'a demokrat'kim ra&vo*em. &akle demokratski re%im mora da poka%e, makar postepenom svoju mo" da uini %ivot ljudi lakim, kroz pove"anje standarda. Peta #ipoteza glasi da 'pe(i5i-ne 5orme de)ovan*a k)a'a uti-u na kon'o)ida(i*u . (a primeru Srbije mo%emo videti da su upravo srednji slojevi inili baznu osnovu revolucije, pa je zato ona i ila u smeru ostali# pluralistiki# revolucija .bez nasilja i ekstrema2. $23% U')ovi demokrat'ke kon'o)ida(i*e 8dru0i< @ <ipote&a:+ !e'ta #ipoteza smatra da su odre*ene re)i0i*e nekopati3i)ne sa demokratijom. Sedma #ipoteza se tie istorijskog anta0oni&ma i&me?u 0rupa u drutvu kao prepre(iuspenoj konsolidaciji. <ako je ovo demostrirano na krvav nain u bivoj S->1 ipak treba uzeti u obzir da upravo kulturni diverzitet i pluralizam ini osnovnu vrednost demokratije. O'ma, deveta i de'eta #ipoteza se odnose na po)iti-ki 'i'tem i glase: predsedniki sistemi su manje trajni nego par)amentarniI propor(i*a)ni i&3orni 'i'temi dovode do manje raskola nego ve"inskiI demokratska izdr%ljivost se pove"ava jaanjem )oka)ne 'amouprave. $7% Givi)no drutvo i demokrat'ka kon'o)ida(i*a+ =i)ip !miter nam napominje da demokratska konsolidacija mora da stvori sa sobom i 'ta3i)no (ivi)no drutvo ako %eli da bude samoodriva. Hmiter napominje da takvo civilno drutvo mora da postulira etiri pretpostavke: dua)na autonomi*a. ko)ektivna ak(i*a. neu&urpa(i*a. i u)*udno't% &akle Hmiterova teza poiva na pretpostavci da tranzicija donosi civilno drutvo a ne obrnuto. <pak, situacija u Srbiji je neto drugaija. < pre uspostavljanja re%ima iz C:ti# postojale su naznake da se civilni sektor ra*a. <ako je ovo bilo potisnuto civilno drutvo, doga*aji iz BCCFJC9 su pokazali da je ono bilo i te kako sposobno da se mobilie. Samim tim zakljuak je da je to peripatetiko civilno drutvo doprinelo uruavanju sistema @:::. god. ) prouavanju civilnog drutva istone 0vrope, Vo)50an Merke) nam daje @ paradi0mi za njuegovo razumevanje. Prva je Lokova 5unk(i*a &atite od autoritarno'ti dr4ave% &akle u postkumunistikim drutvima je od vitalnog znaaja odbrana ne ativne slobode koju nosi civilni sektor. Dru0a je Montek*eova 5unk(i*a ravnote4e i&me?u v)adino0 i (ivi)no0 'ektora.<spunjenje ovoga je od znaaja za vladavinu prava. Tre1a je Tokvi)ova 5 *a da *e (ivi)no drutvo ko)a demokrati*e , jer se nalazi u svakodnevnoj neposrednojk komunikaciji i praksi sa gra*anstvom. Eetvrta je 6a3erma'ova 5 *a (ivi)no0 drutva kao kreatora *avne '5ere . ,o znai uspenu artikulaciju interesa spontani# organizacija iz privatne sfere u vladinoj sferi, a kao nain stvaranja sveobu#vatne transparentne javne sfere.
7

Peta je Patmanova 5 *a 'tvaran*a 'o(i*a)no0 kapita)a kro& de)ovan*e (ivi)no0 'ektora% ,o se ostvaruje kroz pluralistiku ulogu civilnog drutva. ) zemljama u tranziciji je od vitalnog znaaja da socijalni kapital, ili spremnost ljudi na kooperaciju i drutvenu participaciju, postigne sveobu#vatan prelaz ka idealu pluralistike demokratije. $@% Po)iti-ka 'trate0i*a demokrat'ki< promena+ 3oderna drutva su u stalnoj dinamici, pa im je promena imanentno svojstvo. <pak postoji vreme za promene, i svaka proputena ansa znai stagnaciju, ili nazadovanje. ) Srbiji postoji jo i problem rascepa izme*u struja koje su za promene, pored stalne pretnje povratka starog re%ima u vidu ultranacionalistiki# stranaka. >ascep je u poetki iao na liniji emu dati prednost: legalitetu ili legitimitetu demokratski# promena. (osioci tog rascepa su &emokratska stranka Srbije, i &emokratska stranka. 1edan od problema koji je doveo do ovakvog razvoja doga*aja je i nepostojanje jasne 'trate0i*e demokrat'ki< promena. Postoje dve najbitnije strategije: po)iti-ka i (ivi)na. 've strategije su dijemetralno suprotne po svim osnovama .nastanak, kanali, akteri, itd.2. ,ako po karakteru i smeru odvijanja po)iti-ka ide odozgo na dole .ponuda2, pa je to ujedno i pasivni vid razmiljanja o potrebi za drutvene promene. Glavni akteri ove strategije su politike elite. Problemi koji se mogu javiti sa ovim tiu se nedefinisanog identiteta elita, uticaj pret#odnog autoritarnog re%ima. $ato se ponekad javljaju isubelite kao korektiv ovima, a koje naje"e ini menad%erska klasa. Drutveni nivo ove stratigije je vr# drutva tj. dr%avni centar. +anali akcije i delovanja su kroz politike partije i lidere. Hto ve"a fragmentacija partija i programa, to ve"a nedelotvornost ovi# kanala. ,ako*e nedemokratski pristupi u strukturama sami# partija znaju da nakode njenom spoljnom delovanju. Po)*a promene ove strategije su institucije. Gi)* o3ra&ovan*a institucija je samoodr%iva demokratija. <nstitucije dr%ave su tu naroito bitne, ali i druge autonomne drutvene institucije. O3)a't i 'red'tva normativnog re0u)i'an*a su ustavni i pravni poredak. )tvr*ivanje jasni# sankcija i obezbe*ivanje prava gra*ana su od vitalnog znaaja za demokratsko drutvo. (ain usvajanja i primene ove strategije tiu se procedura politike komunikacije. ,o je naroito bitno za utvr*ivanje fer pravila politike igre. Politika strategije se usresre*uje ka razvitku privrede. Ka%na stavka ovog dela je transformacija iz drutvene u privatnu svojinu. #a*va4ni*i re'ur' ove strategije je politika mo", a (i)* je dobra vladavina. $A% Givi)na 'trate0i*a demokrat'ki< promena+ Givi)na strategija poinje od drutvene osnove i ide odozdo na ore. ,o je stretegija za#teva. Samim tim osnovni akteri su ra"ani, kao irok osnov drutvene mobilizacije. Drutveni nivo je onda predominantno lokalni. 1aka lokalna samouprava je jedan od kljuni# preduslova za ovo. Pred'tavni(i ove strategije su nevladine orgenizacije .(G'2. Po)*e de)ovan*a na koji ovi predstavnivici %ele da utiu jeste sistem vrednosti. 6iberalno-demokratski korpus vrednosti je predominantan u nji#ovim ciljevima.
8

O3)a't re0u)a(i*e je vladavina prava i odbacivanje arbitrarne politike kulture. #a-in de)ovan*a je usmeren ka demokratskoj javnosti. Politika kultura je ta koja determinie koliko "e se ovo i pri#vatiti, ali nju ujedno i oblikuje delanje ove strategije. )smerenost ove strategije ide ka optetem pove"anju %ivotnog standarda, koji su vezani za ekonomiju, ali mogu biti i za neke subsidijarne pojave .npr. ekologija2. Slobodno tr%ite umnogome poma%e ostvarivanju ovoga. #a*va4ni*i re'ur' je socijalni kapital, i spreavanje Godliva mozgova4. 'snovni (i)* je izgradnja civilnog drutva kao dela dobro ure*ene zajednice. $B. $C% Drutveni pokret po*am i e)ementi &a de5ini(i*u+ /utor koji je prvi pokuao da celu politiku sociologiju zasnuje na pokretima bio je Rudo)5 6e3er)e. $a njega su drutveni pokreti pre 've0a i&ra& ne&adovo)*'tva ko*e te4i men*en*u k)*u-ni< in'titu(i*a% Slinu defeiniciju, samo u skladu sa marksistikom klasnom borbom daje nam i A)an Turen. Postoji nekoliko e)emanata koji razlikuju drutveni pokret od rugi# pojava: kolektivna akcija, dobrovoljnost i otvorenost, stav prema promeni, masovnost, drutveni konflikt, interesna osnova okupljanja, nezadovljene potrebe, javnost delovanja, spontanost, elastinost i drutvena zananjost problema. Drutveni pokret je onda kolektivna i dobrovoljna, javna, masovna, esto spontana akcija ljudi, koja nastaje iz nezadovoljstva, izraava sukobe interesa, pokree reavanje znaajnih pitanja i stremi promenama. 2F% ;)umerova teori*a pokreta+ 6er3ert ;)umer je predstavnik simbolikog interakcionizma u bi#ejvoristikoj sociologiji. $a 7lumera drutveni pokret *e ko)ektivni pokua* da 'e u'po'tavi nov poredak 4ivota% &akle osnovna motivacija gra*ana proizilazi iz nezadovoljstva postoje"ima stanjem i verom u bolju budu"nostD E. $a 7lumera, postoje tri vr'te pokreta: opti drutveni pokreti, po'e3ni drutveni pokreti i drutveni pokreti i&ra4avan*a. Opti pokret je npr. radniki% 'vi pokreti operiu sa kulturnim nanosima ili strujama postepeno menjaju"i dominantne vrednosti. Sa nadolaskom ti# struja, ljudi postavljaju i drugaije za#teve i interese, koje proizilaze iz probu*enog nezadovoljstva. 'vakvi pokreti su esto neorganizovani, disperzovani i bez etabliranog vo*stva sa samo generalnim smernicama. 3ase su dominantne u ovim pokretima, a esto se diskusije i rasprave pojavljuju kao sredstva optenja. Po'e3ni pokreti se javljaju nanosom struja opti# pokreta. 'ni su mnogo fokusiraniji na specifine vidove nezadovoljstva. ;umanitarni pokret je primer ovoga. Posebni pokreti mogu biti reformski i revolucionarni. 'vakav pokret ima jasnu strukturu, organizaciju i vo*u, sa jasnim ciljevima i orijentacijom. G3i-svest4 dominira lanstvom pokreta. Postoje odre*ene faze ovog pokreta i to: drutveno nezadovoljstvo, drutvena uzrujanost, uzbu"enje, faza formalizacije, faza institucionalizacije pokreta. 3e#anizmi i sredstva su: a itacija, razvoj esprit de corps, razvoj morala, formiranje ideolo ije, i razvijanje operativnih taktika . 0sprit de corps je ose"aj
9

pripadnosti pokretu, kao i unutranja solidarnost kroz intraJekstra relacije, neformalna udru%enja, i ritualnu participaciju. "k'pre'ivni pokreti ne te%e menjanju drutva i to su npr. re)i0io&ni i modni pokreti. 2$% Sme)er'ova teori*a pokreta+ Sme)er' zapoinje teoriju pokreta sa objanjenjem teori*e ko)ektivno0 ponaan*a i njegovim razlikovanjem od samostalnog i grupnog delanja, kako u veliini tako i u psi#ologiji. Postoji nekoliko o3)ika kolektivnog ponaanja: panika. pomama, masovni hirovi, pomodni talasi, finasijski bum, reli iozna bu"enja, nepri*ate)*'ki i&)iv, normativno i vrenosno orijentisani pokreti. Samo poslednja dva imaju oblik drutvenog pokreta, dok su ostali oblik 'o(i*a)ne ek'po)i&i*e. #ormativni pokreti imaju za cilj ponovno uspostavljanje optepri#va"eni# drutveni# normi, kroz nove zakone, obiaje, udru%enja i sl. ,o su npr. radniki, mirovni, i dr. pokreti. Vredno'no orijentisani pokreti te%e uspostavljanju novi# vrenosti, bilo one svetovne ili profane. 27. 2@% K)a'i5ika(i*a pokretaH Vr'te novi< i)i a)ternarivni< pokreta+ Pokreti mogu biti eman(ipator'ki ukoliko te%e pove"anju obima polja ljudske slobode, ilineeman(ipator'ki ukoliko se zala%u za su%avanje. S obzirom na 'adr4a*e i nosioce mogu biti k)a'ni. po)iti-ki. na(iona)ni. popu)i'ti-ki. ra'ni. ver'ki. ku)turni. om)adin'ki i dr. ) odnosu na teritori*u mogu biti re0iona)ni. na(iona)ni. i interna(iona)ni. S obzirom na odnos prema promenama mogu biti revo)u(ionarni. re5ormi'ti-ki. kon&ervativni. i reak(ionarni% Pod klasinim pokretima se naje"e podrazumevaju pokreti karakteristini za L<L i prvu polovinu LL veka. (ajbitniji je radniki pokret. (ovi drutveni pokreti nastaju F:ti# godina LL veka. 'ni su prvenstveno usmereni ka drutvu i pojedincima, koncentriu se na jedan problem, ne moraju biti vezani za institucije, naje"e su nenasilni, imaju nov Gdopadljiv4 imid%. Krste novi< pokreta su: eko)oki. 'tudent'ki, kontrakulturni, neofeministiki, mirovni. antinuk)earni. pokret &a a)ternativnu ener0i*u i ekonomi*u , pokret za autonomi*u, za alternativnu medicinu, ravnopravno't man*in'ki< 'ek'ua)ni< 0rupa, reli ijski, i dr[ ]. 2A% #ovi pokreti+ 'truktura)na karakteri'tika moderno'ti+ Tom ;otomor smatra da su pokreti proi&vod moderno0 do3a. ) pokretima se artikulie rasuta socijalna enargija u precizno formulisane za#teve. Pogodan prostor za nastanak pokreta je demokratsko i otvoreno drutvo, iako oni nastaju i u okviru diktatura. Pokreti su finalni rascep izme*u politike dr%ave i civilnog drutva, ali i most izme*u nji#. (aravno ne treba po analogiji donositi zakljuke da su pokreti okrenuti samo ka demokratiji, emu je primer faizma odgovaraju". <pak mnogo je e"i primer kada u
10

totalitarnom re%imu koji spolja deluje stabilno, odjednom izbije ogromna energija socijalne mase i srui takav sistem. Primer koji objedinjuje i prvi i drugi stav je ;omeinijev pokret u <ranu, koji je zbacio a#ov re%im, ali zapao u politiki sistem verskog fundamnetalizma. (a osnovu neki# teoretiara kakav je ,rami, mo%e se izvu"i zakljuak da su drutveni pokreti or0an'ki produkt 'avremeno0 drutva, a ne konjuktivna, privremena pojava koja prestaje sa postojanjem po obavljanom cilju. ,ako A0ne 6e)er daje tezu da drutveni pokreti uvek na'ta*u i& ne&adovo)*eno0 'i'tema potre3a, to je ujedno i sna%na veza i mobilizatorska snaga anga%ovani# masa. <ako takvi# potreba ima, ipak su %elja za slobodom i demokratijom najbitnije. ,o je jako prisutno u modernom drutvu sa razvojem informacionog sistema, koji omogu"ava iroku participaciju gra*anstva. Sa druge strane razvoj isti# dozvoljava sve ve"u dominaciju i manipulaciju masama od strane vode"i# elita mo"i. !ovek je sve vie podstaknut na alijenaciju, pa stoga postoji prirodno svojstvo da se on vrati na prvobitno stanje. (a ovo se nadovezuje i nezadovljastvo delanja politiki# institucija. 2B. 2C. 2D% Opo&i(iona po)iti-ka ku)turaH Tra0an*e &a identitetomH Pokreti i anti pokreti+ Politike partije, politike institucije i akteri, ne mogu da zadovolje sistem osnovni# potreba oveka iz objektivni# razloga. S tim u vezi postoji i potreba za jaanjem civilnog sektora, naroito pokreta koji "e se baviti jednom konkretnom stvari. ,o je ujedno i negovanje opozicione kulture koja je protiv #ijera#ijskog poretka stvari, politikom profesionalizmu i krutosti,. Sa te strane posmatrano pokreti nisu nita drugo do povratak neposrednoj demokratiji i drutvenog anga%ovanja ljudi. A0ne 6e)er nam ujedno sugerie da drutvo u kome *e -ovek predominantno ne&adovo)*an *e ono drutvo ko*e ima neo0rani-ene potre3e . ,akvo drutvo je onda identiteno neizdefirencirano, pa drutveni pokreti imaju bitnu ulogu obilkovanja tog identiteta. ,ako npr. u nae doba se ponovo ra*aju mnogi religijski pokreti, sekte, ali i nacionalni pokreti, za rasnu jednakost, ili kulturnu autonomiju. Pokreti se danas uglavnom karakteriu kao pro0re'ivni. demokrat'ki i )evo orei*enti'ani. <pak pre"utkuje se da ponekada demokratski i emancipatorski pokreti upoteno, ne moraju biti progersivni. ,ako ;ana /rent nam daje primer Gtotalitarni# pokreta4 kao nazadni# i reakcioni#. Samim tim uvek treba voditi rauna o programskoj orijentaciji pokreta .progresivnaJregresivna2. ,ako nacionalistiki ili etniki pokreti tre"eg sveta su svakako progresivni, ali to se ne mo%e re"i za one pokrete koji su separatistiki ili zagovaraju rasnu segregaciju. Samim tim 'vaki pokret ima i svoj anti pokret. ,ako su anti-pokreti naje"e regresivni, i aktiviraju se u dobima drutveni# kriza. 7F. 7$% O5an&iva novo0 kon&ervati&ma i de'ni(eH De5an&ivni i)i o5an&ivni karakter novi< pokreta+ Periodi tranzicije zbog rekonstruisanja drutva su esto periodi socialne napetosti i konflikata. +ao vid nezadovoljstva javljaju se pokreti koji %ele da odustanu od takvog kursa rekonstrukcije i pre*u na onaj konzervativniji koji ceni red, rad, disciplinu. ,o su neokonzervativni pokreti, koji idu od liberalni#, preko nove desnice, i antikomunizma.
11

'vi pokreti esto redukuju dr%avu blagostanja, i vra"aju se slobodama koje donosi otvoreno tr%ite. Problem sa ovim jeste ukidanje mnogi# socijalni# prava. Povratak patrija#alnom sistemu vrednosti je tako*e prisutan. Prednost desnice nad levicom, kako istie ;abermas, je barem za sada taj to oni nude konkretna reenja za konkretne probleme. 6a3erma' tako*e pravi razliku i izme*u o5an&ivni< i de5an&ivni< pokreta% 'ni se razlikuju na osnovu pri'tupa inte0ra(i*i- 'i'tem'ko* ili 'o(i*a)no*, a koji se opet oslanjanju na dva k)*u-na 5aktora 'i'tema- nova( i mo1. Sistem se dalje mo%e razlikovati kao poredak i svet ivota, a poredak ima za cilj da dominira nad %ivotom. ) ovom procepu se javljaju pokreti koji ujedno povezuju ova dva dela sistema, ali i brane %ivot od kolonizacije poretka. Samo oni pokreti ko*i te4e 'ti(an*u i o'va*an*u novi< prava 'u o5an&ivni .kao npr. 5emini'i-ki2, dok o'ta)i ko*i 'pre-ava*u tu ko)oni&a(i*u 'u de5an&ivni% 72% #ovi pokreti i 0)o3a)na kri&a+ &rutvena kriza je osnovno okru%enje, ali i proizvod delanja drutvanog pokreta. ,ako je npr. strukturalna kriza kapitalizma dovela do pojave novi# drutveni# pokreta, ali je i samo Gdrutvo izobilja4 proizvelo pokrete kao nain artikulacije interesa. < sam uspon drutveni# pokreta se odvio u krilu velike drutvene krize BCFA. godine, naroito predvo*en studentskim pokretom. ,ako*e velika ekonomska kriza od BC9@-9 . godine je umnogome uticala na pojavu i formatiranje pokreta. Samim tim dolazi se do zakljuka da su pokreti proizvod krize kraja prosperitetnog perioda kapitalizma. (aravno nije kri&a de)ova)a uvek u istom pravcu formiranja pokreta. ,akoje npr 'tuden'ki pokret i&0u3io na &na-a*u, ali su va'kr'nu)i neki stari pokreti i to u svom neo-oliku. ,akav je neo5emini'ti-ki. neokon&ervativni. neona(iona)i'ti-ki, itd.1eadn od predominantni< novi# pokreta je i eko)oki pokret. Stranke zeleni# posti%u ve" dve-tri decenije jako dobre rezuletate a zauzimaju i bitne sistemske pozicije. ,ako*e aktiviranje pokreta kakav je ekoloki, znai da se polja akutni# kriza .sistemski#2 su%avaju, pa su pokreti nu%no preorijenisani na neke druge teme .#umanirarni rad, mirovni pokreti, ekologija2. 77% I'<od kri&e i per'pe(tive pokreta+ Svaki drutveni pokret mora imati svoju utopijsku viziju ukoliko ne %eli da postane racionalno oru*e oni# koji su %edni mo"i. &rutveni pokret prestavlja o%ivljavanje ideje delatne utopije. 0rnest 7lo# je naroito razradio ovaj pojam dose%ne utopije. 'na je za njega kao nada, neto to je imanentno ovekovom bi"u. $ato je socijalna utopija uvek povezana sa stvarno"u, jer bez nje ne mo%e ni da se implementira, a kamoli ostvari. Stvarnost uvek mora biti polazna osnova gra*enja svake utopijske slike.;)o< nam od socijalni# utopija izdvaje utopi*e ')o3ode koje oliava Mor, i utopi*e reda koje oliavaKampane)a. Prva pokuava da drutvo u-ini demokrat'ki*im, a druga da napravi autoritarnu ')iku besprekornog funkcionisanja drutva. ,o je razlika izma*u emancipatorski# i totalitarni# stremljenja. Tota)itarne utopi*e 0)ade*u da nametnu pro*ek(i*u 3udu1no'ti. a u tome nema ')o3ode. zakljuuje A0ne 6e)er. &anas po'to*i 0enera)ni 'tra< od utopi*a- svaka je u sutini totalitarna jer kroz socijalni in%enjenrig pokuava da nametne socijalnu entropiju.
12

'vakav stav naje"e potie iz postmodernistiki# pera, mada ni neomarksisti nisu daleko od ovog stava. 1o je 3arkuze oznaio kraj utopijama. ,o dovodi do zakljuka da se pesimizam uvukao duboko u strukture, to teorijske misli, to praktine delatnosti .kroz bu*enje neokonzervativni# struja2. <pak utopija jo ima svoju svr#u, i danas ona sve vie postaje zamena za ideologiju. 3ajn#ajm nam poruuje da su utopija i ideologija dva zasebna tumaenja sveta proizala iz misli jednog sloja- inteli encije. <z ovog stava, da je svet oko nas projekcija nae misli, dolazi se do zakljuka da su i pokreti deo te projekcije. $ato je problematika sagledavanja sveta oko nas vezana za to kako "emo ga mi odrediti. )pravo iz tog razloga nai interesi igraju veliku ulogu, a ideologija im je glavni produkt, gde je on oblik svesti odre*ene drutvene grupe ili klase. Povezano sa vla"u, ideologija je naje"e te%nja da se ostvari neki optedrutveni interes. S druge strane ideologija se retko odnosi na samo drutvo .koliko na vlast2. Projekcija svesti koja %eli da odredi drutvo jeste utopija. )topija je uvek stremila idealima pravde i moralnog savrenstva, kao i istine. Pokreti su zato mnogo bli%i utopijama nego ideologijama, koje su vie vezane za politike partije. ,rensformacije utopije u ideologiju, ili ideologije u praznu utopiju su tako*e mogu"e. Prazna utopija tako nije nita drugo do projekcija statusa Muo u budu"nost- bez promena. ,o je stanje kada nastupa politika paraliza, a cveta ideologija. Keze izem*u realnosti i utopije se najbolje oitavaju u periodima drutveni# kriza. $a +arla +osiska drutvena kriza dok ne dobije dimenziju politikoga i nije prava kriza. +ako u osnovi ovoga mo%e biti podrivanje moralnog sistema, ili vrednosti, a to znai gubljenje orijentacije, onda je najakutnija kriza ona vezana za utopijsku ener iju. ;elerova upozorava da u drutvenim krizama bez kompasa utopije ovek je izgubljen. ,ako se i deava za vreme isti# da se granice realnog sve vie pomeraju ka utopiji, to dokazuju revolucije. $ato su studenti =FA. god i imali parolu G7udimo realni, za#tevajmo nemogu"e4. &ve dominante utopije u posleratnom periodu u svetu su bile one vezane za socijalistiku dr%avu na <stoku, i dr%avu blagostanja na $apadu. 0nergija i jedne i druge utopije potie iz iste osnove- sveta rada. <pak danas kao da te snage rada posustaju, kako kroz stvaranje novi# postkomunistiki# drutva, tako i kroz menjanje logike proizvodnje na $apadu pod sve ve"im eko-pitiscima. &anas utopija naputa radniki pokret sele"i se na nove sfere interesovanja, kakve su marginalizovane grupe. 7itna odlika utopi*e jeste ta to 'e okre1e ka novome, pa je lako pri#va"ena od novi# drutveni# pokreta. <pak, ti pokreti naje"e fragmentiraju utopiju- ona nije sveobu#vatna, ve" konkretno usmerena. $ato je mo%emo nazvati utopi*om a)ternativni< drutveni< mo0u1no'ti. ,akva utopija je utopija sveta %ivota u #abermasovskom smislu. 1edna od glavni# deviza ovoga je Gdeluj lokalno, misli globalno4. 'va utopija se ne odnosi nu%no na politiki vr#, koliko na sistem vrednosti politike kulture, podrivaju"i status Muo. 'na je radikalna, ali ne i revolucionarna. ,akva utopija je uvek otvorena, i ne najvaljuje miran i sre"an kraj. 'na nikada ne iscrpljuje do kraja stvaralke potencijale drutva. 7>. 7@. 7A% Odno' radni-ko0 pokreta i novi< drutveni< pokretaH Stvarne i prividne ra&)ike i&me?u 'tari< i novi< pokretaH Univer&a)ni a ne partiku)arni+ 'snovna razlika izme*u stari# i novi# pokreta je u sferi delovanje- nove interesuje sfera %ivota, a stare sfera poretka. ,ako se deava da i novi pokreti kritikuju stare. <pak savremeni radniki pokret ima sve tenje veze sa drugim novim drutvenim pokretima, i kroz podrivanje
13

samog jezgra kapitalistike logike, postaje jedan od glavni# emancipatorski# snaga savremenog drutva. <pak sam pluralitet novi# pokreta otkriva jednu di#otomiju- samo politike partije mogu biti nosioci politike revolucije, a samo masovni pokreti mogu ostvariti sociojalnu revoluciju. >azlog pluraliteta pokreta za socijalnu emancipaciju je taj to danas promene iziskuju izlazak iz okvira klasni# sukoba zasnovani# na proizvodnji. ,o i dalje ukljuuje radnike pokrete, ali tra%i i dodavanje novi#. +od ti# drugi# pokreta, kakav je recimo mirovni, klasna struktura je ak disperzovana i preseena, pa u njima uestvuju svi- od najsiromaniji# u latinskim favelama, do #olivudski# zvezda i veliki# dr%avnika. Samim tim klasni sastav ovi# pokreta je #ibridan, pa i ne mo%e biti determiniu"i. +ada su u pitanju konfliktne sfere, za razliku od radnikog koji je determinisan obla"u proizvodnje, tu su novi pokreti okrenuti ka nekim drugim poljima- npr. %ivotnoj sredini. 'ni prevazilaze klasine metode reprezentativne demokratije budu"i da se ona pokazala neefikasnom u arikulaciju ovi# problema. < na kraju, radniki pokreti su odlikovani vrstom organizacijom i jedinstvom. +od novi# drutveni# pokreta prednost ima spontanost i mre%no organizovanje. ,ime se pokazuje da se ceni bogatstvo linosti a ne Gmi-identitet4. <pak postoje i neke zablude i stereotipi kao to je onaj da je radniki pokret univerzalan, a novi pokreti su partikularni.,ako neofeministiki, ekoloki i mirovni pokreti se bave i te kako univerzalnim temama. 'ni te%e menjanju celine stavova drutva, a ne samo pojedninom kompenzacijom. &ruga zabluda je da samo radniki pokrNeti imaju direktan uticaj na vlast. &anas su novi drutveni pokreti sve e"i kanal arikulacije interesa gra*anstva u $apadnim demokratijama. < na kraju tu je ;abermasova zabluda da su novi pokreti iskljuivo defanzivnog karakteraDFE. Pitanja koja ovi pokreti pokre"u su pre ofanzivnog, nego defanzivnog karaktera. 7B. 7C. 7D% Ku)turni ra'kid i)i nova po)iti&a(i*aH Antite<nokrat'ko u'meren*e novi< pokretaH U potra&i &a individua)nim i ko)ektivnim identitetom+ Postoji podela drutveni# pokreta na kulturne i politike. Prvi osporavaju postoje"i drutveni %ivot, a drugi postoje"u politiku dominaciju. +ulturni pokreti esto razvijaju kontrakulturu, a politiki iznalaze nove sisteme vlasti. <pak pomalo je neza#valno govoriti o Gkulturnim4 i Gnekulturnim4 pokretima, ali i da postoji striktna izolacija kulture od politike. &rugim reima nema tog pokreta bez politikog stava i kulturne orijentacije. &anas se identitet pokreta pre mo%e utvrditi kroz prouavanje efekta Ggeneracijskog jaza4. ,ako su u novim pokretima nove generacije koje potiu iz drutva izobilja. Proseni aktivista pokreta ima oko O? godina. ,ime je dovoljno odre*ena kulturna orijentacija, a politika se mo%e videti kroz prvi veliki novi pokret- studentski. Studenski pokret kroz svoj #ipi karakter ve" dovoljno pokazuje kulturni bunt protiv namentutog potroakog drutva. S druge strane iako usko orijentisan, ovaj pokret je praktino pokazao kroz za#teve za promene sistema obrazovanja na univerzotetima, u kom pravcu treba da ide demokratizacija drutva. Slina je i situacija sa ekolokokim pokretom koji ne samo to povezuje razliite ljude razliitog usmerenja, ve" otro kritikuje rasipniku kulturu i eksploatatorsku ekonomiju savremenog drutva. 'd posebnog je znaaja i uspon partija zeleni# u evropskoj parlamentarnoj praksi. Pored ovoga, /len ,uren smatra da su pokreti u celini antite#nokratsko orijentisani. 'ni ostvaruju pravo na samoupoznavanje ine"i znanje dostupnim i transparentni. ,ako je eko-pokret ukazao na razorne mo"i industrijkog drutva dovode"i u pitanje paradignu o naunote#ikom progresu. /ntinuklearni pokret je mo%da u ovoj sferi najdominatniji. 'n je ak i protiv upotrebe
14

nuklearne energije zarad mira. $a nji# je ona simbol destrukcije, autoritrizma, i zale*ene drutvene #ijera#ije .sve potie iz neop#odne kontrole nuklearne proizvodnje2. $ato ,uren zakljuuje da su pokreti glavni instrument prelaza od kluturnog osporavanja na socijalanu i politiku borbu, koja mo%e dovesti do redemokratizacije $apada. 'pte je mesto da je u savremenom drutvu nastupila kriza, kako kolektivnog tako i individualnog identiteta. Smatra se da je dr%ava blagostanja, kroz svoj sistem kontrole ula u sve pore drutva, postaju"i skoro totalitarna. Potroaka kultura koju ona name"e i od koje se #rani je sve vie u padu zbog ekonomske krize i nezaposelnosti. Samim tim se javljaju novi drutveni pokreti kao nain povratka identiteta oni# koji su se negde zagubili. ,akvi pokreti esto nude samopomo" i alternativne vidove %ivota. !esto su to sekte, ali i oni koji se opredeljuju za direktnu nasilnu akciju. Geotoizacija ovi# grupa, i to na samostalnu inicijativu, nije redak pojam. !esto je nji#ova glavna parola Guzmimo na %ivot u nae ruke4. >F. >$% Turenova kon(ep(i*a drutveni< pokretaH Kritika Turenove kon(ep(i*e+ A)an Turen je mo%da najznaajniji sociolog koji je pokuao da &a'nu*e (e)okupnu 'o(io)o0i*u na drutvenim pokretima. ,uren svoju analizu zapoinje kroz odbacivanje teze da je doba drutveni# pokreta zavreno. 'n to temelji na razlikovanju tri etape u novovekovnom razvoju drutva: tr0ova-ko drutvo .pokret za prava i slobode gra*ana2, indu'tri*'ko drutvo .radniki pokret2, i po'tindu'tri*'ko drutvo .novi drutveni pokreti2. Postoje tri teme oko koji# se vrti svaki od ovi# pokreta: sloboda, drutvena pravda, samoupravljanje. $a ,urena, drutvo je samoproizvode"a kategorija, u kojoj su akcija i drutveni odnosi najvitalnije fukcije. &rutveni odnosi su uvek odnosi mo" i predstavljaju prostor izgradnje drutva. Samim tim u njemu se odvijaju i konflikti koji se tiu kontrole istoriciteta .rad, institucije, investiranje, i kulturne modele2. +lase su glavni interesenti za ovu kontrolu. Samim tim drutveni pokreti 'u or0ani&ovano ko)ektivno de)an*e putem ko0a 'e u odre?eno* konkretno* i'tori*'ko* (e)ini k)a'ni akter 3ori &a drutveno rukovo?en*e i'tori(itetom. Samim tim pokreti su centralne pokretake sile drutva. 'n ak nisu ni znak krize i napetosti drutva, ve" stanje normanosti. &rutveni pokret je uvek dvostruki odnos- prema protivniku protiv koga se bori i prema ulozi za koju se bori. Tri su bitna o3e)e4i*e pokreta: identitet. 'uprotno't. tota)itet .u ime koga, protiv koga, gde2. Pokret je uvek vid drutvene borbe u kojoj se sukob odnosi na celinu drutva, i nema pokreta bez negativne dimenzije .iako se on nikada na nju ne svodi2. &akle pokret nikada ne sme samo da razara sistem, ali ni da se svede na deo sistema. 'd klasine marksistike koncepcije ,uren se razlikuje po s#vatanju da je klasna borba drutvena borba, odnosno ona nije usmerena samo protiv vlasti. ,ako*e, ovako koncipirani pokreti imaju i svoja kulturna usmerenja. Samim tim, postoji i izvesni pomak u problemima drutva oko nas. ,ako dominantan kategorijalni problem drutva nije vie u eksploataciji nego u alijenaciji. &rutvo kao takvo onda nije drutvo protivurenosti, ve" drutvo sukoba, odnosno do promena ne dolazi onda kada neto Gne tima4 ve" su promene konstantne kroz delovanje pokreta. /ko je to tako, onda mraksistikog prevazila%enja ni ne mo%e biti, ve" mogu postojati samo alternative. ,uren to pravda da se pokret uvek bori za neko alternativno polje kulturne egzistencije, koje ne mora nu%no biti progres .koji je nu%an u prevazila%enju2. Samim tim i klasini radniki pokret u postindustrijskom drutvu do%ivljava svoj suton, i zamenjuju ga novi pokret.
15

>2. >7% =emini&am kao dvo'truki prote'tH Odno' k)a'i-no0 i novo0 5emini&ma+ -eimizam i neofeminizam se ra*aju u slinim drutvenim uslovima- u vreme radikalno revolucionizma. $aetci feminizma se nalaze u -rancuskoj revoluciji kada je 'limp de Gu% sa istomiljenicama napisala &eklaraciju o pravima %ene i gra*anke, kritikuju"i tako revolucionare. (aravno zavrile su na giljotini. (eofeminiskinje nisu bile gljotirane, ali su se rodile u okvirima studentski protesta F:-ti# godina @:. veka. (eofeminizam je u me*uvremenu evolvirao od pokreta koji je bio proizvod seksualne revolucije do pokreta koji preuzima palicu obrazovanja novi# pokreta od studentskog. (ove feminstkinje su krenule putevima dvostruke kritike: i patrija#alnog drutva i muke dminacije u levici. -eministiki pokret je u kljuu podele na stare i nove pokrete prisutan i u jednima i u drugima. Samim tim mo%e se zakljuiti da je to opti pokret. <pak odre*ene metodske i sadr%inske razlike postoje izme*u starog i novog feminizma. (aravno osnova borbe je istaukidanje razlike po polu, aktivizam i mobilizacija %ena. )ta Ger#ard nam daje dobru komparaciju ova dva pokreta. ,ako po njoj novi fem. nema institucionalizovano vo*stvo niti strukturu, vie stremi autonomji i samoupravi %ene, bori se protiv birokratizacije i negativni# uticaja industrijskog rasta i na kraju ima radikalnu kritiku tradicionalne podele rada. ,ako*e, 7la%enka &espot nam daje objanjenje da promena izme*u starog i novog feminizma je u sutini promena u pojmu emancipacije. ,ako u klasinom pokretu feminizam se manje vie svodi na pokret za gra*anska prava. (eofeminizam za#teva dve vrste emancipacija: od dr%ave i vlasti uopte, i od volje za mo"i. Samim tim se novi feminizam ogra*uje i od ciljeva koje je postavljao klasini. >>% Tri 5a&e u ra&vo*u neo5emini&ma+ #rva faza- eksplozivni uspon. 'va faza traje od poetka F:-ti# do sredine 9:-ti# godina @:. veka. ,ada dominiraju tri plana akcije: u po ledu sadraja i usmerenosti, novi or anizacioni oblici, i novi metodi. ,ada feminiskinje se preoprijentiu u svojim za#tevima na osnovu slogana Glino je politiko- privatno je javno4. 'rganizaciono poinju da se formiraju prvi enski centri ali poinje i #orizontalno delanje na nacionalnom planu. ,akve grupe imaju za cilj podizanje svesti %ena pokre"u"i mnoga drutvena pitanja. ,ako na konferenciji Pokreta za osloba*anje %ena BC9:. godine formulie se varijetet ciljeva od oni# socijalnog karaktera, preko ukidanja podele rada, do tolerancije marginalizovani# .lezbejski#2 grupa. Hto se tie politikog dejstva %ena, takva strategija je utvr*ena BC9@. u -rankfurtu na prvom saveznom kongresu %ena $apadne (emake. ,ada se propagira solidarnost a odbacuje autroitarizam i muka dominacija. Hto se ie metoda, prve su bile one simbolikog karaktera kakav je spaljivanje grudnjaka, a kasnije su uvedeni principi samoiskustva i samopomo"i. $ru a faza- razvoj feministike kulture. 'va faza traje do sredine A:ti# godina @:. veka. ,ada feministkinje poinju da se anga%uju u na drugim poljima, kao to su nauka, obrazovanje i kultura. ,o je prvenstveno znailo emancipaciju pitanja medicinskog tretmana %ene, zatim ustanak protiv nasilja nad %enama, porodici i drutvu uopte, kao i antitrafiking %ena. ,ada se ra*aju i tzv. %enske studije. !asopisi, publikacije, i nauni radovi tako*e karakteriu ovu fazu.
16

%rea faza- zastoj pokreta. 'd sredine A:ti# poinje zastoj fem pokreta. (ove generacije devojaka se jednostavno ne interesuju za ovakve probleme, ali dolazi i do sukoba u samom pokretu .npr. majke i %ene bez dece, ili lezbejke protiv #etero%ena2. ,ako*e uspon neokozervativizma i povratak tradicije je umanjio uticaj feministkinja na drutvo. ,ako npr. je pravo %ene na abortus mnogim delatnosima pro-life pokreta osporeno, ak u nekim zemljama i ukinuto. Sam fem pokret mora da razrei neke protivurenosti unutar sebe- mora da se izjasni da li je za jednakost ili razliitost, da li treba anga%man %ena da bude sa i bez ue"a mukaracaDAE, i da li je ovaj pokret politian ili nepolitian .da li %eli ue"e u vlasti kroz obrazovanje partije ili ne2. >@. >A. >B. >C% Mirovni pokreti po')e dru0o0 'vet'ko0 rataH Pokret protiv atom'ke 3om3eH Pokret protiv rata u Vi*etnamuH Tre1i mirovni ta)a'+ <ako za vreme << svetskog rata nije bilo znaajniji# mirovni# pokreta, vladao je konsesus da je rat protiv ;itlera nu%an i pravedan. <pak ne samo nacistiki zloini ve" i promocija nove vrste naoru%anja- atomskog, su bitno obele%ile posleratni period. ,ako*e, zapoinjenje ;ladnog rata i neprestalno zveckanje atomskim oru%ijem i probama s kraja BC :ti# i poetkom ?:ti# su inicirale stvaranje novi# mirovni# pokreta. $abrinutost je naroito dolazila od zemalja ,re"eg sveta na ijoj se teritoriji isprobavalo oru%ije, ali i od zapadni# naunika. ,ako su /lbert /jntajn i 7ertand >asel bili inicijatori Pagvakog pokreta koji je mobilisao naunike u mirovne svr#e. Sredinom ?:-ti# godina, posle Staljinove smrti, dolazi do formiranja i prvi# akcija /ntinuklearnog pokreta. (a maru od 6ondona do /ldermastona je prvi put noen poznati simbol nuklearnog naoru%anja. 'vaj period se formalno zavrio BCF . godine kada je oformljena 3e*unarodna asocijacija za istra%ivanje mira. ) S/&-u su se BC?9. formirala dva pokreta od znaaja i to (acionalni komitet za razumnu nukleranu politiku .S/(02 i (acionalna akcija protiv nuklearnog oru%ija. ,a godina je inicirala i nastanak drugi# pokreta na tlu 0vrope, jer je u njoj testirana #idrogenska bomba na 7o%i"nim ostrvima u Pacifiku. ) 7ritaniji je pokret P(& sstavljn ma#om od leviara bio veoma uticajan. ) (emakoj je ovaj pokret bio jak za#valjuju"i delanju protestantske crkve. ) 1apanu je najstao najuticaniji pokret. ,aj pokret je formiran BC??. pod nazivom GensuikQo. Po uticajm brojni# protesta, japanski premijer Sato je BCF9. formulisao tri principa politike nuklearnog nauru%anja: ne proizvoditi, ne posredovati, i ne unositi u 1apan. &rugi talas mirovni# pokreta je formiran F:ti# godina protiv rata u Kijetnamu. <pak ovaj pokret se uvek provlaio kroz ire socio-kulturne proteste. ,ako je on u S/&-u u poetku bio deo Studenskog pokreta do poetka 9:ti#. ,aj protest je zapoeo na 7erkli )niverzitetu i proirio se dalje sa kulminacijom u -rancuskoj. &rugi uticaj na pokret protiv rata u Kijetnamu dolazi od kontrakulturnog #ipi pokreta. < tre"i dolazi od crnakog pokreta za slobodu i prava. Sve ovo dovelo je do toga da se ovaj pokret vremenom transformie u (ovu 6evicu iji je najve"i glasnogovornik bio ;erbert 3arkuze. <pak, postojao je i tzv. +omitet za Kijetnam, formiran sredinom F:ti# koji je svoj protest zapoeo tako to nije %eleo da pla"a porez za vijetnamski rat. +asnije je na univerzitetu u 3iigenu uvedena teach-in metoda borbe- dr%anje predavanja, debata, seminara protiv rata u Kijetnamu. 'vome se BCFF. pridru%io i 3artin 6uter +ing. Senator Kiljem -ulbrajt, zatim &%on Galbrajt, i mnoge druge linosti su poele da sumnjaju u potrebu za ratom. Poetkom 9:ti# sa maskrom civila u etvrti 3i 6aj, poinju i iri protesti stanovnitva protiv rata. 'vome se pridru%uju i veterani rata. Pokret je izgubio na znaaju posle potpisivanja mira BC9O. godine.
17

<pak, (ovi mirovni pokreti koji se javljaju od BC9C-BCA9. godine su bili i najuticajniji i najmasovniji. &irektni povodi za nastanak ovi# pokreta su bili odluka S/&-a i (/,' pakta da postavi nove raketa sa nuklearnim bojevim glavama na tlo 0vrope, ali i invazija Sovjeta na /vganistan. ,ako*e i >eganova politka G>atova zvezda4 je uticala na ovo. ,ako pokreti niu u zemljama gde je bilo predvi*eno razmetanje ovi# raketa K. 7ritanija, $. (emaka, ;olandija, 7elgija. P(& je ponovo dobio na znaaju u 7ritaniji. Prva velika inicijativa ovog pokreta koja je ujedno uvukla i neofeminstkinje bio je %enski protest pred bazom u Grinam +omonu. &ruga inicijativa dolazi BCA:. sa &'$ (ppeal-om, odnosno pozivom za nuklearno razoru%anje. Pokreti su jo nikli u <taliji, Hvetskoj, Grkoj, Poljskoj. ;olandski pokret je imao najve"i uspe#, nateravi vladu da odlo%i postavku raketa. 'snovna ideja ovi# pokreta je unilateralno nuklearno razoruanje. <pak ovo je imalo razliita tumaenja- od postepenog ukidanja, do samo zamrzavanja postoje"i# potencijala .S/&2. >D. @F% #e5orma)ni &akoni eko)o0i*e 8Komoner:H Dan Zem)*e 8"art< DaI:+ ) S/&-u, BCF:-te godine predstavljaju prekretnicu za mnoge pokrete, od studentskog, preko pokreta za ljudska prava, pa do ekolokog. 0koloki pokret do%ivljava svoj bum sa knjigom >ejel +arson G%iho prolee), objavljenom BCF@. ,reba naglasiti da se ekoloki pokret, u neto izmenjenom obliku pojavio u (ovoj 0ngleskoj jo u L<L veku, pod uticajem pesnika >alfa 0mersona i prirodnjaka ;enrija &ejvida ,oroa. (o, metaforina slika malog amerikog gradi"a u kome u prole"e ne pevaju ptice, a sve usled zaga*anja pesticidima koje ej predoila +arsonova je masovno probudilo svest /merikanaca. 'na se samtra majkom ekolikog pokreta, dok se za oeve uzimaju /ldo 6epold, Pol 0rli# i 7eri +omoner. /ldo 6eopold je formulisao teze etike zemlje. ,o podrazumeva da #omo sapiens nije osvaja i izrabljiva zemlje, ve" njen punopravni gra*anin sustanovnik. 'snovna teze glasi: jedna stvar je sa etikog stanovita u redu kada nastoji da ouva integritet i lepotu biotike zajednice. Pol 0rli# se bavio problemimapolpulaciono buma predvi*aju"i da "e @:::. godine biti F milijardi stanovnika $emlje. 'n predvi*a da ukoliko se ovakav trend nastavi da "e za C vekova na zemlju biti B:: stanovnika po jednom metru kvadratnom. (jegovo upozorenje se odnosi i na to da je :R stanovnitva nerazvijeni# zemalja mla*e od B? god. to znai da produktivne snage tek dolaze, ali i da takvo stanje guta sve proizvodne rezultate privrede u tim zemljama. 7eri +omoner je 9:i# godina dao tezu o 7iosferi i ,e#nosferi. $akonitosti biosfere su: sve je povezano sa svaim, sve nekuda mora da ode, priroda zna najbolje, nema besplatnog ruka. Poenta ovi# teza jeste da da poka%u kako u prirodi postoji samoregulacija sistema, dok u te#nosferi je regulacija naje"e izostavljena i linaerna. +ada su se ova predvi*anja pokazala i praktino, npr. na kalifornijskim la%ama, )( su ustanovila da je @@. april dan $emlje .BC9:.2. +asnije su u S/&u ustanovljenje i mere praktine politike za ekologiju, na osnovu koje je nastala i 0P/- /fencija za zatitu okoline. @$% S)u-a* "vropa / od Rim'ko0 k)u3a i ,rani(e ra'ta do Anri #e'a i du3in'ke eko)o0i*e+ ) <taliji su se BCFA. godine na poziv industrijalca /urelio Peelia okupili ugledni naunici da bi diskutovali o aktuelnim eko problemima. ,ada nastaje *imski +lub. Prvi izvetaj rimskog kluba doneo je &enis 3edous sa 3asausetskog univerziteta pod nazivom ,ranice
18

rasta. 'n se bazirao na izazovima pet inilaca: stanovnitvo, poljoprivredna proizvodnja, sirovine, industrija, zaga*ivanje. <pak kritiari su zamerili previe te#nokratski pristup, kao i nedovoljno reenja za opisane probleme. <pak zakljuci su bili da "e do @:@:. godine biti dosegnute granice rasta, da je ovo mogu"e promeniti, ali da se sa tim mora krenuti odma# i sada. Sa tim se nije krenulo, pa je >imski klub izbacio BCC@. novi izvetaj G - onu stranu ranica), u kome se smatra da je ovo ve" dostignuto. <pak optimizam postoji i u ovom izvetaju, i preorijentacija ka odr%ivom sistemu je mogu"a uz pove"anu upotrebu neki# alternativni# vidova energije .solarna2. S teoretske strane, naroiro je bitan doprinos /ndre (esa i njegove dubinske ekolo ije. Po njemu postoje povrni ekolozi koji se bave samo poseldicama, i dubinski, koji se bave problemima koji se i# preorijentiu sa pozicije antropocerizma na ekocentrizam. &a bi se to postiglo moraju se potovati neki principi .nji# 92. !ovek mora odbaciti sliku sebe u okru%enju, i pri#vatiti sliku celine. ,akva slika podrazumeva mre%nu strukturu sveta u kojima su relacije uvek povezane. !ovek mora da usvoji biocentrini egalitarizam, odnosno da potuje pravo svi# vrsta na %ivot. !ovek mora da usvoji principe diverziteta i simbioze, ili naelo G%ivi, i pusti druge da %ive4. 'vo "e najbolje funkcionisati ako se pri#vati antiklasni stav. !ovek mora da vodi borbu protiv zaga*enja i iscrpljivanja resursa. !ovek mora da se vodi naelom kompleksnosti, a ne komplikovanosti. )koliko je lokalna autonomija data oveku, toliko "e on potovati i pravo drugi# na samostalnost. @2. @7. @>% Do)a&ak i u'pon Ze)eni<H Prve eko)oke parti*eH Prvi ve)iki i&3or Ze)eni< u)a&ak u ;unde'ta0+ Prve zelene partije formirane su na (ovom $elandu BC9@. godine, a u 0vropi godinu dana kasnije i to u Kelikoj 7ritaniji. Progam $elene partije se zasnivao na maksimumu ekoloi# procesa i ouvanja sredina, nultom prirataju, i socijalni sistem u skladu sa ovim. Prvi put je jedan poslanik zelene partije u 0vropi bio iz Hvajcarske i to u sazivu iz BC9C. godine, a u -inskoj je prvi put za ministra ekologije izabran Pavo ;avista, predstavnik zeleni#. Partije zeleni# su se u 0vropi formirale od BC9@. do BCA@, godine. ,ada nastaju partije u <taliji, 7elgiji, -inskoj, (emakoj, Hvetskoj itd. 'd BCAO. pa do poetka C:ti# sledi ulazak ovi# paritija u parlamente. 'd BCC:te i pluralistiki# revolucija, zelene partije se ire i na postkomunistike zemlje. <pak, najuspenija partija zeleni# su oni $eleni iz (emake, koji su formirani BCA:. godine, a ve" BCAO. godine su imali @@ poslanika u 7undestagu. 'va partija se formirala tokom druge polovine 9:ti# iz nekoliko pokreta zeleni# u $apadnoj (emakoj. +arakteristika ove partije jeste to je mogla da ujedini socijaliste i konzervatice, radikale i liberale. 'ni su predstavljali novi kulturni izazov zapadnom potroakom drutvu, jer su i# se ticali potpuno drugi problemi. ,ime su oni naruavali opti konsensus koji je vlada u sistemu. <nge#art smatra da je to proizvod potroakog drutva, odnosno onda kada su gra*ani postali zadovoljni svojim egzistencijalnim stanje poeli su da vode rauna o %ivotnoj sredini. ,o je deo postmaterijalistike paradigme. 'fe sa druge strane, smatra da je to deo dekomodifkacije radne snage. ,o praktino
19

znai da kroz razvoj tercijarnog i kvartarnog sektora, radnici gube status robe .u marksistikom smislu2, pa samim tim poinju da se bore za drugaije stvari, pa time pokreti zeleni# poinju da dobijaju ve"u podrku. ,re"e objanjenje ovog fenomena se poziva na ubrzan industrijski razvoj (emake, koji je sa sobom doveo brojne ekoloke probleme. ,ako*e, pojava ovi# partija je tumaena kao institucionalizacija onoga za ta se zalagao studentski pokret F:-ti#, a sve pra"eno me*ugeneracijakim jazom .mladi imaju drugaije vi*enje stvarni# problema2. < na kraju, postoji tumaenje da je pojava partije zeleni# deo krize identiteta razdvojene (emake, u tom smislu da je ona bila pogodno tle da se ponovo povede veliki, i ovoga puta nuklearni rat, a to se %elelo izbe"i orijentacjom na druge, a opet sline probleme. Po ujedinjenju (emake, $eleni su uspeli da preskoe cenzus od ?R pa i# i danas ima u oba doma parlamenta.

------DOPUNA------

Institucionalne dimenzije modernosti Entoni Gidens razlikuje etiri institucionalna polja modernog drut a! #$%&'$(&)$* + sistem ro,ne proiz odnje- odnos kapitala i najamnog rada. &/012'3&4$(&)$* + proiz odnja do,ara posredst om mainerija i organizacije. $%$3$'& /$0)53$6 #5/'35(7 & &/'783$9&47 + danas pre azilaze sposo,nosti tradicionalni: ci ilizacija. 3azlikujemo! direktne ;u zat orima6 kolama6 <a,rikama= i indirektne ;kontrola nad in<ormacijama=>54/$ *5? ;#5/'35($ /$0 23702'>&*$ %3&/107= 0ejst a o e etiri dimenzije traju ,ar etiri eka i suoa aju nas sa kljunim pitanjem dananjice ! @kako se mogu zauzdati znaje e koije progresaAB 8&07/2 (judi samo proiz ode i s ojim delo anjem reprodukuju drut eni s et6 ali nisu u stanju6 da ga potpuno kontroliu. 8&07/2 8idenso o stvaranje modela utopijskog realizma + odnosi se na projekto anje alternati ni: ,uduCnosti 6 tako da to to se za nji: zalaDemo moDe pomoCi da se i ost are. 1 <ormiranju ,uduCi: orijentacija aDnu ulogu imaju drut eni pokreti. /aj aDniji drut eni pokreti ja ljaju se po osno nim institucionalnim linijama modernog drut aE ;'o znai da se ja ljaju u ok iru gore na edeni: polja=20

" " "

"

'ako se unutar kapitalizma ja ljaju radniki pokreti " za nji: 8idens smatra da su ,or,ena udruDenja iji su koreni u ekonomiji i nastoje da steknu kontrolu nad radnim mestom. 1nutar aparata nadzora6 kontrole i integracije ja ljaju se pokreti za slo,odu go ora ;ili za druga ljudska pra a=6 te pokrete nazi amo demokratskim. F3adniki i demokratski spadaju u klasine ili stare pokreteE 1nutar ojne moCi i kontrole nad sredst ima prinude ja ljaju se mirovni pokreti. 1nutar industrijalizma ja ljaju se ekoloki pokreti + oni preispituju industrijsku kulturu i dosadanji raz oj. F*iro ni i ekoloki spadaju u nove pokreteE )a temu o drut enim pokretima ;naroito ekolokim= ,itno je ukazati na potre,u po ezi anja emancipatorske politike sa politikama Di ota. %od emancipatorskom politikom 8idens podrazume a radikalno angaDo anje usmereno na oslo,aGanje od nejednakosti i poro,ljenosti. %od politikama ivota podrazume a radikalno angaDo anje za ,olji i puniji Di ot s i:. 3azliko anje o e d e politike kao razliko anje poziti ne i negati ne slo,ode ;slo,ode od i slo,ode za=. 0akle6 emancipatorska politika H slo,oda od- politika Di ota H slo,oda zaE

Demokratski i autoritarni lik glo alizacije 8idens @glo,alizacija je intenzi iranje drut eni: odnosa na s etskom planuB 5dnos lokalizacije i glo,alizacije ! ;0eluj lokalno6 misli go,alno=- #ao proti teDa glo,alizaciji jaaju i procesi postizanja lokalne autonomije6 ou anja oseo,eni: nacionalni: identitteta i kultura. )ato su glo,alizacija i lokalizacija d a proti urena ali i komplementarna meGuso,no po ezana i uslo ljena pojma. *irosla %eujliC ;knjiga @8lo,alizacija6 d a lika s etaB= na odi etiri talasa glo,alizacije! 2a nastankom eliki: ci ilizacija6 irenjem religija6 ojnim os ajanjima i carst ima. 2a poetkom modernog do,a6 renesanse6 8utem,ergo e maine i otkriCa no og s eta. 2a industrijskom re olucijiom i kolonijalizacijom 4e sa remeni talas zasno an na te:nolokoj i in<ormatikoj re oluciji. %eujliC ga nazi a turboglobalizmom z,og u,rzanog napredo anja. 1 tur,oglo,alizmu dominira po ezanost i meGuza isnost koja nastaje kao plod ! 'e:noloko in<ormatike re olucije 2t aranja glo,alnog trDita 1ticaja @z,i anja sa distanceB na Di ot cele planete 2 esti o po eCanoj meGuza isnosti 1sponamoCni: ekonomski: i politiki: sila Iirenja &sto etni: organizacija Di ota na celi s et %eujliC @0a li se kreCe ka glo,alnoj demokratskoj ili autoritarnoj s etskoj drDa iAB

1. 2. 3. 4.

" " " " " "

Najva!niji teorijski pristupi glo alizaciji 21

I"ANUE# $O#E%&'IN ;*arksistika teorija= + po njego om miljenju centralni pogon glo,alizacije je kapitalizam6 tj. ekonomska dimenzija. Jormulisao je tezu capitalist Korld"sLstem ;s etski sistem kapitalistike ekonomije=. 3az oj kapitalizma do eo je do tri grupacije drDa a! 9entralni: zona raz ijeni: drDa a ;2$0= %ei<erni: zona drDa a treCeg s eta ;neraz ijena ekonomija i siromat o= %oluperi<erni: zona ;arapske zemlje proiz oGai i iz oznici na<te= >olerstin je kritiko an z,og! )adrDa anja na pozicijama ortodoksnog marksizma posmatranja dut a /aglaska na ekonomskoj dimenziji %reirokoj upotre,i pojma glo,alizacije ;glo,alizacijom oznaa a ita period kapitalizma= DE($ID )A%$E( + fleksibilna postmodernost je no a6 mnogo DeCa i otro nija <orma kapitalizma u kojoj su nacionalna drDa a i rad na milosti i nemilosti <inansijskog kapitala. >olerstin i Mar ej su kritiko ani zato to nisu primetili da je ekonomska dimenzija samo jedna dimenzija glo,alizacije. %ored nje6 ,itna je i politika koja se ,azira na irenju demokratijeE %rema %eujliCu projekat glo,alizacije sa demokratskim likom ima sledece komponente %reokret u odnosu priroda" dut o ;ekoloki kriterijum= Mumanija glo,alna ekonomija /o i socijalni ugo or u s etu rada #osmopolitksa demokratija %luralizam kultura 1 stano ite refleksivne modernizacije ili druge moderne spadaju &*O' #E+ ;(judi su ono to kupuju= + gla na pokretaka snaga kapitalizma je konzumerizam tj. potronja. %o njego om miljenju glo,alizacija je pokretanje sa potronje do,ara na potronju in<ormacija6 sim,ola... 2a glo,alizacijom nastupa dezorganizo ani kapitalizam u kome su indi idue primorane da ine iz,ore u skladu sa s ojim potroakim na ikama6 stilom Di ota6 uslo ima... GIDEN& + emancipiratorne politike i politike Di ota ;o,janjeno iznad= U%#I) ,E* + kosmopolitski repu,likanizam- glo,alizacija i indi idualizacija su d a kompementarna pojma. 3azlikuje pojmo e 8lo,alizacija + proces kojim se umanjuje uloga nacionalnii: drDa a6 koje postaju ispresecane delo anjem transnacionalni: aktera razliiti: rsta. 8lo,alitet +stanje usposta ljenog s etskog drut a. 8lo,alizam + ideologija lada ine s etskog trDita ;stano ite po kome s etsko trDite moDe da eliminie i zameni politiku akciju=.

" " " " "

22

4o jedna njego a teza je svetsko rizino drutvo. 1 drut u postoje tri osno ne glo,alne pretnje a to su ! kon<likti nastali o,iljem6 kon<likti nastali siromat om6 opasnosti od rata i oruDja maso nog unitenja. DE($ID )E#D + 5,razlaDe model kosmopolitske demokratije i osno ne komponente tog modela su ! "potre,a ogrania anja razliiti: sistema moCi "autonomija "pra ni poredak "no i sudo i koji Ce kontorlisati last "ocu anje zajednikog do,ra "jasni principi pra de "principi nenasilni: i neprinudni: odnosa "proiren pojam graGanst a

Postmodernistike teorije glo lizacije #arakterie i: postmodernistiki obrt + znai da glo,alizaciju ine ,rze promene6 <ragmentacija6 kulturni pluralizam6 relati izam... 5 o s: atanje se razlikuje od uproCeni: predsta a o amerikanizaciji6 mekdonalizaciji itd. )ato to glo,alizacija kulture ne znai st aranje :omogene s etske kulture eC intenzi nije po ezi anje izmeGu razliiti: kultura. A%(UN APADU%AI razlikuje pet naj aDniji: toko a u glo,alnoj kulturi! 7tnos<era N etnoskejp + linosti koje konstruiu pokretni s et kao to su iz,eglice6 emigranti6 turisti... 'e:nos<era N te:noskejp + raz oj me:aniki: i in<ormacioni: te:nologija Jinansos<era N <ajnansskejp + kretanje ogromni: suma no ca *edias<era N medijaskejp + distri,ucija slika i in<ormacija &deos<era N ajdioskejp + predsta e i ideologije drDa a ,AU"AN + Globalno bogatsvo i lokalno siromatvo glo,alizacija i lokalizacija dele populaciju u d e osno ne grupe ! glo,alizo ane ,ogate i lokalizo ane siromane.

Pokreti i postoje-e stanje .status /uo0 %okreti koji teDe da zadrDe postojeCe stanje st ari i ou aju status Ouo nazi aju se konzer ati ni drut eni pokreti. 5ni se s sta aju u grupu nazadni:6 regresi ni: pokreta zato to je i stagnacija u drut enom raz oju nazadak.

23

%rimeri 2223"a 70ti: i 80ti: tokom lada ine PreDnje a i ,i e Q1 70ti: i 80ti: u reme 'ito e lada ine6 i nakon njego e smrti njego i: sled,enika. 1 o,a sluaja teDilo se ou anjz postojeCeg stanja. 5lsono o pra ilo! Ito je jedno drut o duDe socijalno sta,ilno6 to je u njemu teDe iz esti re<orme i promene.

Pokreti i poredak %okreti se meGu so,om razlikuju po s om odnosu prema poretku. 3e<ormistiki pokreti popra ljaju i modernizuju postojeCi poredak ali ga ne do ode u pitanje niti od,acuju. 'eDe relati no malim i postepenim promenama. 3adikalni drut eni pokreti teDe elikim promenama koje menjaju kljune politike6 ekonomske ili kulturne aspekte nekog drut a ;primer nacionalno"oslo,odilaki=. 1 o u rstu spadaju i re olucionarni pokreti koji teDe da nasilnim putem usposta e no o drut o ;ku,anska re olucija=.

&ocio-politiki i socio-kulturni pokreti 0rut eni pokreti prema cilju delanja! 2ocio"politiki nastoje da promene politiki Di ot6 ekonomiju6 socijalnu strukturu... 2ocio"kulturni pokreti promo iu promene u ero anjima6 rednostima6 normama6 sim,olima... ;primer :ipici=. 1ok iru o e rste postoje i du:o ni pokreti ;mitsko"religiozni=. Dejvid E erle razlikuje ! 'rans<oramti ne + totalne promene u socijalnoj kulturi 3e<ormatorske + parcijalne promene u socijalnoj strukturi %okrete iskupljenja i spasenja + totalna promena indi idua $lternati ne pokrete + parcijalna promena indi idua 0rut eni pokreti prema modelu akcije! &nstrumentalni + cilj je da os oje politiku last ;pokret zeleni:= 7kspresi ni + preispituju rednosti6 naine Di ota6 autonomiju...

" " " " "

*lasini i novi dru1tveni pokreti 0 e epo:e nastajanja pokreta!

24

& + nastanak i raz oj industrijskog i demokratskog drut a + u o oj epo:i dominiraju pokreti koji se oslanjaju na klase6 sloje e ili segmente drut a6 isoko su centralizo ani i :ijerar:izo ani ;pr. Jarmerski6 sindikalni6 radniki pokreti= + o ak e nazi amo 2'$3& ili #($2&R/&. && + %ostindustrijsko6 potroako6 in<ormatiko6 postomedno drut o + ;primer! ekoloki6 ne<emenistiki6 miro ni...= nazi amo i: /5>& ili $('73/$'&>/&. #arl >erner Prand + u <ormulisanju od,rane potre,a i posta ljanju za:te a prednjae srednje klase jer su naj ie pogoGeni posledicama industrijske modernizacije. 'ri osno ne skupine koje pruDaju podrku no im pokretima! /o e srednje klase 2kupine koje su zaposlene na polju :umani: usluga /o e posleratne generacije koje su socijalizirane u uslo ima materijalne sigurnosti i ,lagostanja3onald &ngel:art + kognitivna mobilizacija + ezu o,razo anja i politikog akti izma o,janja a o im pojmom. /jego o miljenje je da u raz ijenim drut ima dolazi do pomeranja teDita sa materijalni: rednosti ;ekonomska sigurnost= na postmaterijalne rednosti ;,a ljenje linoCu i k alitetom Di ota=. 5 aj koncept pomeranja nazi a @'i:a re olucijaB . 5 aj koncept ,aziran je na d a koncepta! "(judi rednuju naj ie one st ari koje su retke "/eije osno ne rednosti odraDa aju u naj eCoj meri uslo e koji su pre ladali u njego om raz ojnom periodu. %azliiti pristupi dru1tvenim pokretima 1 ok iru marksistike i postmarksistike teorije raz ija se klasni pristup + na drut ene pokrete se gleda kao na izraze klasni: i meGuklasni: suko,a. 1 amerikoj dr. teoriji raz ija se ,i:ej ioristiki pristup + osno ni moti za angaDo anje u pokretu je se,ini interes. 5losn + ljudi Ce uet o ati tek ako time postiDu neku korist za se,e. Jormulisao je costs",ene<its postulat koji znai da oso,a uest uje samo ukoliko njena oeki anja ;,ene<its= ne premae troko e ;costs=. 'eorija mo,ilizacije resusrs + st aranje drut eni: pokreta ne za isi od kolekti ni: ineteresa eC od st aranja organizacije za mo,ilizaciju o i: potencijala. %ristupi koji imaju u idu rednosno"ideoloke <aktore N inioce identiteta + kolekti na nastojanja da se pomoCu pokreta usposta i poljuljani identitet ;'uren i *elui=. 0rut eni pokreti i etni<ikacija politike #od nas se u pr oj polo ini 20. >eka ja lajju sindikalni6 radniki i rani socijalistiko"samoupra ni pokret. 25

" " "

%osle 0rugog s etskog rata" socijalistiki #rajem sedamdeseti: i poetkom osamdeseti: + moderni pokreti kao to je antinuklerani pokret 1 de edesetim + tradicionalitiki drut eni pokreti6 nacionalistiki i popilistiki. 1sled raspada pret:odne Q1 + militarni etnonacionalistiki pokreti....

2etiri teorijska pristupa demokratskoj tranziciji 1. TRANSNACIONALNE TEORIJE Sgla ne poluge demokratski: promena su promena meGunarodni: okolnosti i jak uticaj internacionalni: <aktora S&emjuel )antington i *laus 3on ,ejme Snaj aDnije karakteristike o og pristupa! do eliki: demokratski: talasa dolazi u speci<inim remenskim periodima6 tokom i nakon radikalni: promena meGunarodni: okolnosti u toku o i: promena postoji jak internacionalni demonstracioni e<ekat koji se jo nazi a i domino e<ekat ili snoK",all e<ekat + promene u jednoj zemlji pospeuju i u,rza aju demokratske promene u drugoj.

45 &'%U*'U%NE 'EO%I(E .3unkcionalistika o ja1njenja0 6naglasak sta ljaju na splet neop:odni: strukturalni:6pre s ega6 ekonomski:6 drut eni: i kulturni: preduslo a za demok. promene. 6povezuju ekonomski razvoj sa socijalnom mo ilizacijom 6spremnost drut a za demok. promene ogleda se u postignutom ni ou drut eno"ekonomskog raz oja 6predsta nik &5"5 #ipset 75 GENE'I2*E 'EO%I(E .teorije politiki8 aktera0 6naglasak stavljaju na9 same procese promene reDima moguCnost politikog iz,ora demok. reDima ulogu i elite i politiki: aktera u promenama unutranju uroGenu neiz esnost tranzicije 63okusiraju pa!nju na dinamiku procesa promena6 paDnja je sta ljena na sam proces tranzicije6a ne na konsolidaciju demokratije. 6:uljermo O;Donel i *laus O3e O<EO$A ANA#I=A > dva momenta P%$I "O"ENA' + proces demok. tranzicije u istonoe ropskim zemljama ot orio je istovremeno re1avanje sve tri grupe promena! a= rea anje nacionalno"drDa nog identiteta6 ,= usposta ljanje usta ni: ok ira oko no i: politiki: sistema6 c=promenu tz . normalne politike ;rea anje pro,lema od s<ere ekonom. do socijal. pro,lema=. 26

D%UGI "O"ENA' + izra!en proces etni3ikacije politike. #laus ukazuje da je ponaanje kolekti ni: i indi idualni: katera pod uticajem etnike pripadnosti. ?5 IN'E%A*'I$NE 'EO%I(E Snastoje da o,jasne promene nudeCi i raz ijajuCi mnogo iri i dinaminiji model i ok ir razume anja procesa demokratizacije u celini. S<okus na multidimenzionalnom i dugoronom pristupu promenama S/aglaa a va!nost odnosa D%@A$A-D%U+'$O6 i naglaa a pro,lematiku ci ilnog drut a S*ir8ajmer + teorija sputa ajuCi: uslo a i re olucionarnog pro,oja

Ustavno-pravneA politike i civilne promene Darendor3 priznaje da pluralistika re olucija iz 1989. godine nije donela ni jednu znaajnu6 ni no u ideju6 eC predsta lja rea<irmaciju stari: ideja koje se mogu s rstati u d a po ezana koncepta! pojma O'$O%ENOG i pojma BI$I#NOG D%U+'$A5 Dutvena ovlaenja graanstva i mogunost izbora su d a podjednako aDna preduslo a progresa. 0arendor< smatra da konstitucionalni li,eralizam i drut ene re<orme tre,a da izgrade no sa ez. Darendor3 > '%I <A=E u periodu nakon radikalni8 promena! 1. period konstitucionalni8 promena + kako ustanoviti ustav slo ode i kako ga rsto usidriti. 'o je vreme pravnika i traje kratko6 oko C meseci. 2lo,oda ne moDe da se desi6 ona se mora kreirati. /aj aDnije je naCi ra noteDu izmeGu naela podele lasti6 sa jedne strane6 i sposo,nosti lade da lada6 sa druge. 2. period normalne politike + sprovoDenje ekonomski8 ipolitiki8 re3ormi. 'raje C godinaA gla nu re ode politiari5 3. period stvaranja uslova na putu ka slo odi 6 gde kljunu rolu ima civilno dru1tvo. 9i ilno drut o je sigurno uporite usta a slo,ode. /a ci ilno drut o6 0arendor< gleda kao na kreati ni :aos organizacija6 asocijacija i institucija6 gde su mediji pluralistiki i slo,odni6 a partije neza isne od drDa e. )a izgradnju ci . drut a su pose,no aDne d e rline + uljudnost i pristojnost6 i oslanjanje na sopst ene snage. )a izgradnju tak og ci .drut a potre,no je CE godina. 1sposta ljanje ci ilnog drut a je jedan od kljuni: tranzicioni: pro,lema. &'%A'EGI(A *ON'INUI'E'A + /enad 0imitrije iC + nastaje kao posledica a= spremnosti o,e suprotsta ljene strane da pri: ate injenicu da pate od de<icita demokratskog legitimiteta6 ,= pri: atanje kontinuiteta kao strategije reduko anja rizika od potpunog politikog poraza.

Uslovi demokratske konsolidacije #lasina ema tranzicije ,L Adam P1evorski! S3aza konsolidacije dolazi tek na kraju tranzicionog procesaA nakon li eralizacije i demokratizacije5 27

SP%$A <A=A - #i eralizacija zapoinje eC u okrilju nedemokratskog reDima i ogleda se u suko,u izmeGu autoritarni: lasti i naraslog otpora ci ilnog drut a. SD%UGA <A=A > Demokratizacija +konstituiu se no e demokratske ustano e i ut rGuju normati ne osno e no og demokratskog poretka. S0emokratija se moDe smatrati konsolido anom tek u treCoj <azi kada su usposta ljeni sta,ilni demok. sistemi i kada promene politiki: <ormacija ne utiu na demokratski karakter lasti. DE($ID ,I2E" + u knjizi 0emokratija i ljudska pra a6 daje FE 8ipoteza o procesu tranzicije i uslo ima za demok. konsolidaciju! 1.#$3$#'73 %37'M50/58 37T&*$ P&'/5 1'&R7 /$ &)8(707 )$ #5/25(&0$9&41 07*5#3$'2#&M %35*7/$. 2./$R&/ %37($)$ #$ 07*5#3$'&4& 1'&R7 /$ /47/1 %5'5/41 #5/25(&0$9&41. 3.'3T&I/$ 7#5/5*&4$ 47 /75%M50$/6 $(& /7 & 05>5(4$/ 12(5> )$ 07*5#3$'&41 4.I$/27 )$ 07*5#. #5/25(&0$9&41 27 1>7?$>$41 2$ 3$)>547* 07*5#3$'&47. 5.2%79&J&R/7 J53*7 07(5>$/4$ & %5/$I$/4$ #($2$ 1'&R1 /$ I$/27 )$ #5/25(&0$9&41. 6.5037U7/7 37(&8&47 21 &/#5%$'&P&(/7 2$ 503T&>5* 07*5#3$'&45*. 7.031I'>$ %507(47/$ 4$2/5 07J&/&2$/&* & &2'53&42#&* $/'$85/&2'&R#&* #1('13/&* 831%$*$ &*$?7 1>7# >7(&#7 '7I#5?7 1 503)$/41 07*5#3$'&47. 8.%370270/&R#& 2&2'7*& 21 *$/47 '3$4/& /785 %$3($*7/'$3/&. 9.%35%539&5/$(/& &)P53/& 2&2'7*& 05>507 05 *$/47 %5(&'&R#&M 3$2#5($ /785 >7?&/2#& 2&2'7*&. 10.07*5#3$'2#$ 503T&>52' 27 1>7?$>$ 2&2'7*5* 3$)>&47/7 378&5/$(/7 ;2$*5=1%3$>7. Bivilno dru1tvo i demokratska konsolidacija .pet paradigmi0 %ostojanje ci ilnog drut a poziti no doprinosi konsolidaciji i trajnosti demokratije. <I#IP +"I'E% + skre-e pa!nju da civilno dru1tvo doprinosi konsolidaciji demokratijeA ali je ne uzrokuje i ne stvara5 5n kaDe da je ci ilno drut o skup samoorganizo ani: grupa za po ezi anje6 a te grupe su ! a=relati no neza isne od ja ne lasti6 <irmi i porodice6 ,=sposo,ne da promiljaju ali i preduzimaju akcije u od,ranu ili promociju s oji: interesa6 c=ne nastoje da preuzmu ulogu drDa e ili jedinice produkcije + <irmi6 niti Dele da upra ljau samostalno celinom6 d= deluju u saglasnosti sa pret:odno ustano ljenim pra ilima. 'ak o ci ilno drut o poi a na 4 pretposta ke! -dualna autonomija -kolektivna akcija -neuzurpacija -uljudnost +"I'E% i O;DONE# + doneli zakljuak da postojanje ci . drut a nije uslo ni za odricanje od autokratije6 ni za prelaz na demokratiju6 niti samo moDe da donese promene reDima. 'ranzicija je u ek praCena procesom koji su oni nazi ali U&*%&NUGE BI$I#NOG D%U+'$A. <O#<GANG "A%*E# + model H paradigmi koje o,janja aju osno ne <unkcije ci ilnog drut a u procesima demok. promena. 1.paradigma " LOKOVA FUNKCIJA! ci ilno drut o kao zatita graGana od ar,itraDne drDa e. 2.paradigma + ONTESKJEOVA FUNKCIJA! ra noteDa izmeGu drDa e i ci ilnog drut a. 3.paradigma + TOKVILOVA FUNKCIJA! ci ilno drut o kao kola demokratije 4.paradigma + !A"ER ASOVA FUNKCIJA! ci ilno drut o kao kreator kritike ja ne s<ere. 28

5.paradigma + PATNA OVA FUNKCIJA! pluralistika uloga ci ilnog drut a u produkciji ci ilnog kapitala. /a znaaju s e ie do,ijaju teorijske de,ate o dru1tvenom kapitalu. 5 aj koncept u odi %473 P130&476 a na aDnosti mu daje 35P73' %$'/$*. 0rut eni kapital u smislu spremnosti na ci ilni angaDman ljudi6 meGuso,no po erenje6 uzajamnu kooperaciju itd. nije neto to se postiDe za kratko reme. SPA'NA"O$A <UN*BI(A BI$I#NOG D%U+'$A U P%OI=$ODN(I I U$EGAN(U D%U+'$ENOG *API'A#AA jedna je od itni8 pretpostavki demokratske konsolidacije5 5sno na de iza po eCanja drut enog kapitala + 2*5($3! drut o najpreE- 5V05/7(!nikad ieE

Politika strategija demokratski8 promena S#ljuno pitanje s i: no i: demokratija je pitanje postojanja jasni: strategija demokratski: promena. 6Postoje dve osnovne vrste ovi8 strategija9 politike i civilne F5PO#I'I2*E &'%A'EGI(E + strategije ponude idu od r:a ka dnu drut a + top-doIn strategija glavni akteri su politike elite + od sposo,nosti elite za isi uspenost <ormulisanja delot orne strategije demok. promene nivo nastanka > centralna vlast + r: drut a je ni o na kojem se <ormuliu osno ni elementi strategije6 pa je zato postojanje sposo,nog politikog i drDa nog centra jako aDno. kanali i akcije delovanja > politike partije i politiki lideri + pr i uo,lia aju strategiju u politikim dokumentima6 a lideri je prenose ja nosti. polje primene > institucije +drDa ne i drut ene- &nstitucije su autonomija drut a i ako se unite politila last moDe da o,likuje drut eno telo po s ojoj olji. ),og toga je zatita institucija aDna. o last i sredstva regulacije > ustavnopravni poredak i promene zakona nain usvajanja i primene > tie se procedure politikog op1tenja i komunikacije . %rocedurama se ut rGuju opta i konkretna pra ila politike utakmice. razvojne mogu-nosti > ekonomski razvojJ privatizacija svojine + akcenat je na unapreGenju pri rede6 a da ,i se to ost arilo politika strategija propagira trans<ormaciju drDa ne i drut ene s ojine u pri atnu. 5sno ni cilj + raz oj trDine ekonomije radi u eCanja kapaciteta drut a. osnovni resurs > politika mo- + otuda je e<ikasna izgradnja do,ro ureGene drDa e jedan od prioriteta pol. strategije. glavni cilj > do ra vladavina + snaDan parlament6 neza isno sudst o6 e<ikasna iz rna last.

Bivilna strategija demokratski8 promena

29

od osnove dru1tva ka vr8u + ,ottom"up strategija + osno a je elika participacija ljudi u ja nim poslo ima. osnovni akteri > graDani + iroka participacija i akti an odnos graGana prema pitanjima iz ja nog Di ota. nivo nastanka + na kome se st ara i artikulie dru. strategija je lokalni nivo6 pa o im strategijama odgo ara decentralizo ana organizacija drut a. predstavnici > udru!enja graDana + ne ladine organizacije polje delovanja >sistem vrednosti + ,itno je us ajanje li,eralno"demokratskog korpusa rednosti. o last i sredstva regulacije > vladavina prava i pravna kultura " ,itno je podizanje opteg ni oa pra ne kulture i kod donosioca zakona i kod poto alaca. nain usvajanja i komunikacije > usmeren ka demokratkoj javnosti i njenom 3ormiranju + ,itna je slo,oda medija i politika kultura. razvojne mogu-nosti > !ivotni standardA slo odno tr!i1te + podizanje ekonomsko"raz ojni: sposo,nosti drut a. osnovni resursi > socijalniA ljudski kapital glavni cilj > civilno dru1tvo + jer ,ez do,rog i rstog ci ilnog drut a nema ni do,ro ureGene drDa ne ili politike zajednice.

Dru1tveni pokret > pojam i elementi za de3iniciju S'ermin dr#$t%eni &okret u iru primenu je u eo #orenc 3on +tajn5 S2am termin &okret' uao je u sociologiju i politiku teoriju u 19. eku6 pod uticajem raz oja me:anike. 0anas taj termin ima mnogo,rojna znaenja. Skategorija drut eni pokret spada u red kljuni: pojmo a kako politike6 tako i sociologije uopte S'om ,O'O"O% + drut eni pokret u najirem znaenju H kolekti no nastojanje da se u drut u kome pokret pripada iz edu ili spree promene. S%udol3 )E,E%#E + zasni a ita u pol.soc. kao soc. drut eni: pokreta6 i smatra da su oni komeanje6 nemir meGu ljudima6 nastojanje i kolekti ni pokuaj da se dosegnu zamiljeni cilje i ili promene. SAlen 'U%EN + pokret H organizo ano kolekti no delo anje putem koga se u odreGenoj konkretnoj istorijskoj celini klasni akter ,ori za drut eno ruko oGenje istoricitetom. Osnovni elementi za odreDenje i razlikovanje dru1tvenog pokreta od drugi8 dru1tveni8 pojava su9 1.kolekti na akcija 2.do,ro oljnost i ot orenost 3.maso nost 4.sta prema drut enoj promeni 5.izraz drut enog kon<likta 6.interesna osno a okupljanja 7.nezado oljene potre,e 8.ja nost delo anja 30

9.spontanost6 di<uznost i elastinost 10.drut ena znaajnost pro,lema Na osnovu ovi8 elemenata mo!e se zaokru!iti slede-a de3inicija dru1tveni8 pokreta 9 DP je kolektivnaA javnaA do rovoljnaA masovnaA manje-vi1e spontana akcija ljudi koja izrasta iz nezadovoljeni8 potre aA izra!ava neke suko e interesaA pokre-e re1avanje znaajni8 pitanja i stremi manjim ili ve-im dru1tvenim promenama5

----------&INDI*A'I---------F5NA&'ANA* I %A=$O( &INDI*A'A

Projni autori se slaDu da su rodno mesto sindikata procesi koncentracije proizvodnje i podela rada u epo8i industrijske revolucije . 2istemski i relati no trajni odnosi nejednakosti6 zasno ani na podeli lasnik"ne lasnik6 predsta ljaju osno ni razlog organizo anja radnit a u sindikate. &idni i ,eatrisa $e 6 odreGuju sindikat kao organizaciju najamni8 radnika iji je cilj odr!avanje i po olj1avanje uslova rada5 9entriranost na uslo e rada i zatitu pra a iz radnog odnosa ini sindikate najneposrednijim i najmasovnijim o likom organizovanja zaposleni8 . 'o je ujedno i osno na linija razliko anja sindikata6 u odnosu na pro<esionalna udruDenja6 ne ladine organizacije6 politike partije itd. jer se o ak e organizacije samo delom s oje akti nosti ,a e s<erom rada. 2E'I%I <A=E %A=$O(A &INDI*A'A9 F5 <O%"A'I$NA <A=A ;sredina 19. do kraja 19. eka= + o,u: ata period od nastanka sindikata 40i: godina 19. eka6 do nji:o e ,ar elementarne legalizacije i prizna anja sindikalni: pra a krajem 19. eka.

31

45 <A=A *%A(N(E PO#A%I=ABI(E I %A&BEPA ;kraj 19. eka6 do sredine 20.= unutar do tada jedinst enog sindikalnog pokreta6 ezana je za nesta,ilan period od kraja 19. eka6 do 0rugog s etskog rata. 75 <A=A DE%ADI*A#I=ABI(E I IN&'I'UBIONA#NE IN'EG%ABI(E + ezana za period posleratnog pri rednog rasta i prosperiteta. ?5 2E'$%'A <A=A + ja lja se od 80i: godina6 20. eka6 sa no im periodom nesta,ilnosti koji je o,eleDen te:nolokim promenama6 glo,alizacijom6 deregulacijom ekonomije i raspadom real"socijalizma. 5sno na karakteristika o e <aze je kriza i preispiti anje6 odnosno naputanje dotadanji: koncepata i prakse sindikata.

1. Prve o like sindikalnog organizo anja ine udru!enja radnika za uzajamnu pomo- i osiguranje u sluajevima nezaposlenostiA olesti i smrti5 5 a udruDenja se ,ore za porodinu najamninu6 nastoje da ou aju kontrolu nad radnom o,ukom i uticaj i kontrolu s oji: lano a nad radnim procesom. 1 pr im decenijama raz oja6 u sindikatima preo laGuju uticaji O$ENO$E &OBI(A#NE U'OPI(E i %E<O%"&*OG 2A%'I&'I2*OG PO*%E'A. &sto remeno uticajan je i #UDI&'I2*I PO*%E' koji uzroke radnike ne olje idi u mainskoj proiz odnji. 5d 60i: godina6 sa osni anjem "E:UNA%ODNOG %ADNI2*OG UD%U@EN(A . Prve internacionale0 u sindikatima raste uticaj socijalistiki: ideja. /a s om kongresu u %arizu6 1889.6 %& proglaa a 1. maj za meGunarodni praznik rada. #raj o og perioda karakteriu nastojanja ladajuCi: snaga6 poput Pizmarko og reDima u /emakoj6 da nakon kr a i: o,rauna sa radnicima6 legalizaciujom sindikata i merama delimine radne i socijalne zatite deradikalizuje radniki i sindikalni pokret.

2. 'okom druge 3aze sindikati i itav radniki pokret su se na1li na velikoj prekretnici. 5t orene su elike dileme koje su do ele do rascepa unutar sindikata i organizacioni: promena. 8la ne nesuglasice su se ja ljale oko cilje a + raskid sa kapitalizmomNre<orme unutar kapitalizmaNpartnerst o sa kapitalom. $li i oko sredsta a ost ari anja cilje a + iskljui o trajkomNdruge metode sindikalne ,or,eNpolitiko delo anje i saradnja sa partijama. Prvi rascep + &INDI*A#I=A"KANA%)O&INDI*A#I=A" vs5 &INDI*A' POD U'IBA(E" "A%*&I="A " se desio unutar dela sindikalnog pokreta koji se zalagao za odluan raskid sa kapitalizmom. 3ascep se desio z,og razliitog odnosa prema politikim partijama i koriCenju politiki: sredsta a za ,or,u proti kapitalizma i njego o ruenje. 1 sporu su jasno di<erencirane pozicije 2&/0&#$(&)*$ i $/$3M52&/0&#$(&)*$ sa jedne strane6 i 2&/0&#$'$ pod uticajem *$3#2&)*$6 sa druge strane.

6&indikalizam6 iji su predsta nici @5 &O%E# i )5 #AGA%DE# 6 polazi od ! 32

"postojanja speci<inog klasnog elana i italizma proletera "potre,e raz oja pose,ni:6 graGanskoj kulturi suprotsta ljeni:6 radniki: kulturni: stilo a. rednosti i

6&indikalizam zagovara9

"neposrednu klasnu ,or,u "direktne akcije sa,otaDe "indi idualni teror tj. anar:osindikalizam "GENE%A#NI +'%A(*6 kao osno ni instrument proleterskog samooslo,oGenja

2537( + generalni trajk u a klasnu istotu i re olucionarnu energiju proleterijata.

6&indikalizam negira9

"s aku potre,u participacije u politikoj akti nosti6 uz sta da i radnike partije ode s ojom akti noCu u klasni kompromis i no o ropst o za proletere. ;2orel=

*%A(N(I BI#( sindikalizma su U*IDAN(E D%@A$E i PO#I'I*E 6 pri emu sindikat predsta lja osno u za <ormiranje drut ene strukture.

6%adniki i sindikalni pokret pod uticajem "A%*&I="A9 - otro se suprotsta lja ekstremnom radikalizmu sindikalizma i njego om od,aci anju politiki: metoda i sredsta a ,or,e. - podrDa a jedinst o ekonomski: i politiki: cilje a 6 sindikalne i partijske akcione mo,ilizacije.

33

1nutar jedinst enog radnikog pokreta i speci<ine6 sektorske podele rada izmeGu sindikata i partija6 prednost i ruko odeCa uloga se daje partiji jer ona po ezuje aktuelno" istorijski ok ir i interese radnika sa nji:o im dugoronim cilje ima. I u okviru ove struje se veliki znaaj daje GENE%A#NI" +'%A(*O$I"A5 'ako je pred %r i s etski rat6 u 0rugoj internacionali6 jedna od odminantni: tema raspra e ,ilo pitanje organizo anja generalnog trajka kojim ,i se radnici suprotsta ili ratnim plano ima i apetitima s oji: ,urDoazija. /euspe: u o om nastojanju 6 irenje nacionalizma i kseno<o,ija unutar radnikog i socijalistikog pokreta6 i ratna razaranja ,ila su teDak udarac du:u internacionalizma i u ertira za raspad pokreta. 0o raspada je dolo 20i: godina 20. eka6 tada se jedinst eni socijalistiki sindikalni pokret i <ormiraju se *eGunarodna sindikalna <ederacija;pod socijaldemokratskim uticajem= i %ro<iterna" 9r ena sindikalna internacionala koja okuplja komunistike pokrete i zalaDe se za re olucionarnu klasnu ,or,u i o,aranje kapitalizma.

Antonio Gram1i + sindikati nisu tip organizacije komunistike drut enosti. $dek atan o,lik organizo anja zaposleni: u socijalizmu predsta ljaju 3a riki saveti.

6U &&&%-u iskristalisale su se tri razliite plat3orme o poziciji i ulozi sindikata9

1. '%OB*I i njegove pristalice iznose tezu o podrDa ljenju sindikata tj. pret aranju sindikata u drDa ni organ ruko oGenja pri redom. 2. %redsta nici %ADNI2*E OPO=IBI(E u partiji su proti ,irokratske su,ordinacije sindikata partiji i drDa i. 5ni se zalaDu za autonomnu poziciju sindikata samostalnu kontrolu nad pri redom. 3. #EN(IN iznosi kompromisan sta kojim se podreGena uloga sindikata koriguje nji:o om <unkcijom kontrole i zatite radnika od ,irokratski: greaka i de<ormacija sopst ene drDa e. 5 aj sta je odneo pre agu.

*eGutim6 raz oj dogaGaja u 2223"u do odi do toga da sindikat postaje pre s ega drDa ni organ kontrole i disciplino anja sami: radnika posredst om me:anizma o,a eznog lanst a.

6&OBI(A#DE"O*%A'&*O U&"E%ENI &INDI*A'I > postepeno e oluiraju ka poziciji re<orme unutar kapitalizma. #rajnji cilje i + podrut lja anje lasnit a i socijalistika proiz odna organizacija6 pr o imaju karakter programskog6 ideolokog dodatka6 da ,i na kraju ,ili temeljno korigo ani i goto o naputeni us ajanjem koncepta meo ite ekonomije i pluralistikog drut a. 34

6)%I+GAN&*I &INDI*A'I + nalaze s oju idejnu inspiraciju u papskoj enciklici ;papino pismo ,iskupima i s im ernicima= DE %E%U" NO$A%U" ; novim stvarima6 u kome ukazuje na opasnot od komunizma i neregulisanog kapitalizma= i zalaDe se za klasni mir i saradnju. 2aledst eno tome sindikati su pro<esionalne6 a ne klasne organizacije. 9iljeci za koje se zalaDu su proirenje ueCa u do,iti i s ojini putem irenja radnikog akcionarst a6 zalaDu se i za proireno ueCe radnika i sindikata u upra ljanju poslo anjem6 ,liski su konceptu socijalnog partnerst a radnika i posloda ca. #riza trideseti: i uspon <aizma i nacizma donose model korporativnog ureDenja dru1tva6 u kome je sindikat jedna od prinudni:6 monolitni: i :ijerar:ijski ureGeni: korporati ni: asocijacija koje su podreGene oGi6 partiji i drDa i i ine organizacionu osno u totalitarnog drut a.

3. '%EGA <A=A u raz oju sindikata s oje osno e ima u kejnzijanskoj ekonom5 doktrini i konceptu i praksi dr!ave lagostanja. 'akoGe se oslanja i na socijalni pakt sindikata6 lade i posloda ca koji je postignut u toku 0rugog s etskog rata u 8P i 12$. 'ri decenije nakon rata integracija sindikata u poredak ,ice uni erzalan6 opti trend. 0olazi do pri: atanja koncepcije o postojanju zajedniki: interesa sindikata6 posloda ca i drDa e i ja lja se nastojanje da se odrDi i institucionalizuje ind#strijski i so(ij)*ni mir u zemljama raz ijenog kapitalizma. 6Piter Draker + revolucija produktivnosti je pobedila klasnu borbu i komunizam tj. tejlorijanska organizacija rada primenjena na radne operacije i produktivnu ulogu znanja omuila je socijalno partnerstvo rada i kapitala. 6#ogika privrednog rasta i prosperiteta donela je uve-anje tra!nje i modela socijalne sigurnosti6 eCini zaposleni: radnu sigurnost6 isoke nadnice6 plaCene odmore6 kolo anje dece itd. 5tuGenost u radu i nemoguCnost kontrole proiz odnog procesa kompezirana je isokim nadnicama i traDenjem satis<akcije iz an rada tj. u s<eri pri atnosti i potronje. 3aniju identi3ikaciju sa sindikatom;kao alternati nom zajednicom sa raz ijenim oseCajem solidarnosti itd.= zamenio je manje intenzivan odnos prema lanstvu u sindikatu kao sredst u za o,ez,eGi anje odreGeni: ,ene<icija. 6%adikalnu utopistiku ideju o radnikom samoupravljanju potiskuje ideja o zajednikom konsultovanjuA saodluivanju. 4a ljaju se preteDno in<ormati ne i sa etoda ne <orme radnikog ueCa u upra ljanju. 6+irenje okvira delovanja sindikata i nji8ove zakonske i institucionalne garancijeA pla-eni su odricanjem od isticanja politiki8 za8teva . 'aj proces se nazi a dezideologizacija i deradikalizacija sindikata. %ostoji jasna podela na sindikalnu irokratiju ;zaintereso anu za ou anje s oje pozicije= i pasivno lanstvo ;koje delatnost sindikata meri stepenom ost areni: materijalni: e<ekata= koje se u akti nost sindikata ukljuuje po remeno kada procenie da ce njego i interesi ,iti zado oljeni. 35

&indikati u real-socijalistikim zemljama imaju ovakve odlikeAa prosocijalistiki re!imi preuzimaju ovaj modle uz manje modi3ikacije5

kasnije

&indikati samo prividno imaju autonomnu poziciju i uticaj . /emoC sindikata i time izaz ano nezado oljst o plod su njego e programske i kadro ske podreGenosti partiji. %rogramski monopol u ezi je sa kadro skim monopolom. 'ako su6 iako su inili manjinu sindikalnog lanst a6 lano i i <unkcioneri partije goto o 100W inili sasta sindikalni: organa. *eGutim da ,i se to prikrilo i da ,i se poredak legitimirao kao sistem lasti radnike klase6 sindikatu su date ,rojne nadleDnosti + zastupljenost u politikim telima6 <unkcije u o,lasti osiguranja i zatite6 stam,ena politika itd. 5dreGen6 to eCi6 ,roj radnika u partijskim organima ,io je o,a ezan politiki dekor kojim se st arala mimikrija. 6)a raun mali: radni: uinaka6 a sigurnosti posla i skromnog6 ali sigurnog6 indi idualnog i drut enog standarda radnici su pristali da legitimiraju i pri: ate last partijske elite. 7konomska i politika kriza o i: druta a isto remeno je znaila i kraj sa eznit a radnit a i ,irokratije ikra: dotadanjeg modela sindikalnog organizo anja i delo anja. 6&indikatiu zemljama u razvoju uglavnom deluju u uslovima politike nesta ilnostiA nerazvijenostiA agrarne prenaseljenosti i malo rojnosti radni1tva i ukupnog roja zaposleni85"odel sindikalnog organizovanja uslovljen je politikom orijentacijom zemlje5

&indikati pred izazovom promena

'alas radniki: protesta krajem 60i: godina6 maso ni trajko i6 za:te i za strukturalnim re<ormama i samoupra ljanjem6 oznaili su kraj perioda relati nog industrijskog i socijalnog mira. %redsta nici krupnog kapitala nastoje da socijalne troko e promena pre,ace na teret zaposleni: 6 i neraz ijeni: podruja i zemalja. /emoC sindikata pred praksom zat aranja <a,rika i otputanja radnika6 uz prateCe seljenje kapitala u zemlje sa sla,ijom i rasteglji ijom zakonoda nom regulati om i zatitom sindikalni: pra a6 jedan je od pr i: pokazatelja krize sindikata do koje je dolo 80i: godina 20. eka.

6&indikat se suoio sa vi1estrukim izazovima9

1. 'e8nolo1ke inovacije i uspostavljanje glo alne korporacijske mre!e imali su negati ne e<ekte po uposlenost6 ak i u isokoraz ijenim zemljama. A#tom)ti+)(ij) i 36

kom&j#teri+)(ij) dovode do pada zaposlenosti5 2lina sud,ina zadesila je i proiz odno radnit o u klasinoj industriji6 dodatno suoeno sa konkurencijom proiz oda iz zemalja sa niskim nadnicama i isokom nezaposlenoCu. 1rli: Pek je tu neto nagla,ao6mislim da je n,t. ako Delite proitajte u tekstu6 str. 8 2. Permanentna nezaposlenost na nivou od H-FHL6 uz rastuCi pritisak imigrantske radne snage iz zemalja u raz oju i ,i i: socijalistiki: drDa a. 5 o Ce rezultirati sla,ljenjem prego arake pozicije sindikata i rastom nacionalni: i rasni: ,arijera unutar zaposleni:. 3. Erodiranje klasinog radnog ugovora i s e eCa praksa sklapanja ugo ora na odreGeno reme6 odnosno sa skraCenim radnim remenom6 ili za o,a ljanje pojedinog konkretnog posla. 3eenje o og pro,lema se traDi u kom,ino anju <leksi,ilnosti i sigurnosti radnog mesta + <#E*&IGU%NO&' + kom,inacija lakog otputanja i lakog zapolja anja uz isoke naknade za nezaposlenost i proakti ne politike trDita rada. 4. &ve manji udeo sindikalnog lanstva meDu zaposlenima + ja lja se kao posledica stagniranja6pa i pada zaposleni: u klasinim Bprlja imB industrijama sa manuelnom radnom snagom i isokim stepenom sindikalne organizo anosti i ,or,enosti6 i sa druge strane s e eCi udeo nemanuelne i Denske radne snage koja je manje sklona sindikalnom organizo anju.;2$06 Jrancuska6 Ipanija + sindikalno organizo ano tek 10"15W zaposleni:= 60aleko drastinije <orme i radikalnije is:ode imala je kriza sindikata u realsocijalistikim reDimima. #riza i slom o i: poredaka u &stonoj i 9entralnoj 7 ropi rezultirala je raspadom modela organizacije sindikata u kojem su sindikati ,ili podreGeni partijsko drDa nim direkti ama6 neautonomni6 centralizo ano :ijerar:ijski ureGeni. 6Postkomunistiku sindikalnu scenu karakteriu radikalne promene ezane pre s ega za dezideologizaciju i deinstitucionalizaciju sindikata i nastajanje isndikalnog pluralizma. 2a izmenom ekonomskog i pra no"politikog ok ira menjaju se i <unkcije6 metode i sredst a delo anja sindikata i pri,liDa aju se modelu sindikata u pluralistikim6 kompetati nim drut ima. *eGutim6 preterana atomiziranost i meGuso,na suprotsta ljenost sindikata u uslo ima poetne depresije proiz odnje6 in<lacije i nezaposlenosti s e s oje nedostatke. ;>eCina zaposleni: i stano nika o i: zemalja nala se nakon 1989. godine u ironinoj situaciji6 da pred konano punim trgo inama stoji sa goto o praznim no anikom.= %ostkomunistika drut a su danas optereCena mentalitetom i na ikama iz pret:odnog sistema6 sa jedne6 i mitologizo anjem s erea ajuCe uloge trDita sa druge strane. %red njima je zadatak usposta ljanja ra noteDne mere izmeGu trDine utakmice i regulati ne uloge drDa e i izmeGu neop:odne radikalne pri atizacije i ou anja minimuma socijalne pra de. 1loga sindikata u o om procesu je neop:odna6 pogoto u oko usposta ljanja socijalnog konsenzusa oko drut eni: promena .1spena strategija usposta ljanja socijalnog dijaloga6 i za zaposlene po oljnog socijalnog konsenzusa je od krucijalnog 37

znaaja za sindikate u postkomunistikim drut ima. 1 o im zemljama je u poslednjoj deceniji 20. eka za,eleDen naj eCi pad sindikalnog lanst a + za oko 50W. /o o lanst o se moDe naCi jedino u malim i srednjim preduzeCima 6 si oj ekonomiji i meGu nezaposlenima. U=%OBI PADA &INDI*A#NOG 2#AN&'$A9 !privatizacija !prestruktuiranje preduzea !smanjenje udela proizvodni" delatnosti !nedovoljna organizaciona sposobnost osnivanja sindikata u novim sektorima !nepoverenje zaposleni" u to da sindikat moe da zatiti prava i interese zaposleni"

45G#O,A#I=ABI(A I &INDI*A'I

7konomski aspekti glo,alizacije! %ast i relativna va!nost direktni8 strani8 investicijaA 1to daje ve-u ulogu multinacionalnim preduze-ima *eGunarodna ekonomska za isnot nastala je u protekli: trideset godina elikim delom z,og dramatinog rasta direktni: strani: in esticija. 8la nu ulogu u o om projektu odigrale su upra o multinacionalne kompanije 6 a to su kompanije koje su prenele deo s oji: operacija u drugu zemlju putem in esticija6 a ne one koje iz oze s oje proiz ode u inostranst o. 0anas su direktna strana ulaganja mnogo moCniji aspekt glo,alizacije od s etske trgo ine. Internacionalizacija tr!i1ta 2lom Preton udskog kursnog sistema ;koji je inae <ormiran nakon && s etskog rata i za: aljujuCi kome su nastali **J i 2 etska ,anka= 70i: godina 20. eka omoguCio je poja u <leksi,ilni: kurse a aluta.1sledile su poja e poput uklanjanja kontrole na nacionalnom ni ou i deregulacija <inansijskog sektora. SJinansijska trDita i nji:o i akteri stekli su ulogu koja znatno ogrania a moC nacionalni: lada. %oto deteritorizacija nacionalne su erenosti nije ,ila zamenjena e<ikasnim meGunarodnim pra ilima upra ljanja tim trDitem6 dolo je do krize koja je poela 1997. godine i proirila se na ceo s et. 5 a kriza ukazala je da su najgore 38

proli lokalni radnici. 4o razornije e<ekte pokazala je ekonomska kriza koja je zapoela u $merici 2007.godine. ),og o ak i: kriza meGunarodna unija sindikata postala je odlunija u o<ormlji anju inicijati a koje za:te aju donoenje mera za suz,ijanje spekulacija6 pre s ega e<ikasnom meGunarodnom regulati om. 4edna od predloDeni: mera je tz . 'O,INO$ PO%E= kojim ,i ,ile oporezi ane kratkorone <inansijske transakcije. 'aka postupak omoguCio ,i opora ak trDita6 a da se pritom ne Drt uju koristi koje pruDa mo,ilnost kapitala. Deregulacija i li eralizacija " se odigra aju razliitim ,rzinama u razliitim drDa ama6 ali taj trend je prisutan u celom s etu. *noge zemlje su kao rezultat glo,alne6 regionalne i ,ilateralne trgo ine6 kao i meGuso,ni: prego ora6 smanjile ,arijere za trgo inu i in esticije. 5 e ,arijere su ukljui ale trgo inske k ote i tari<e6 kao i drDa nu kontrolu toko a kapitala. >eliki doprinos o om trendu imaju **J i 2 etska ,anka. 0eregulacija i li,eralizacija su najizraDenije ,ile tokom 80i: i 90i: godina 20. eka i to naj ie u $ziji gde su zemlje s e ie poele da se ot araju primajuCi strane in esticije i po eCa ajuCi iz oz. 2lino je ,ilo i nakon raspada 2223"a. Privatizacija javnog sektora 8lo,alizacija je sluDila kao po od i izgo or apologetama slo,odnog trDita6 da se smanji uloga drDa e. 5 a o<anzi a je naruila relati nu ra noteDu koja je postojala izmeGu ja nog i pri atnog sektora. 4edan od uzroka o i: napada na institucije drDa e je opsednutost ja nim de<icitom i dugom. 'a ,or,a sa de<icitom i dugo ima koristila je kao osno a za napade na ,rojne ja ne sektore kao to su zdra st o6 o,razo anje i socijalni programi6 a iza s ega se krio napad na dravu blagostanja. #ao rezultat o i: napada neke drDa e su upra ljanje socijalnim programima po erile pri atnom sektoru. *eGutim t rdnja da je ja ni sektor u ek i s uda nee<ikasan6 a pri atni e<ekti an i odgo oran do ele su do eliki: teta. &vako ve1tako odvajanje ova dva sektora je veoma opasno i mora se spreiti jer su javni iprivatni sektor inegralniA meDuzavisni delovi dru1tva i ekonomije5

&indikalni odgovori na izazove glo alizacije

8lo,alizacija nosi am,i alentne uticaje s etu rada. /a jednoj strani su uve-anje produktivnosti i mogu-nost oslo aDanja od te1kog 3izikog i repetitivnog rada5 $A+ING'ON&*I *ON&EN=U& + <ormula! deregulacija6 li,eralizacija6 marketizacija6 pri atizacija6 sa druge strane je odila <leksi,ilizaciji trDita rada6 u eCanju radne nesigurnosti i erodiranju iz,oreni: radni: i socijalni: pra a. 0olazi do rasta nezaposlenosti i restruktuiranja u krupnom6 industrijskom sektoru koji predsta lja tradicionalno uporite sindikata. 0olazi do st aranja mali: i srednji: preduzetnit a koja nemaju tradiciju sindikalnog organizo anja. Pose an pro lem je ekspanzija 39

Mzapo1ljavanjaN u ne3ormalnojA sivoj ili ak crnoj ekonomiji .trgovina ljudimaA oru!jemA drogom0 i prate-i 3enomeni poput mo inga i tra3ikinga5 3ad na crno se danas smatra konicom raz oja. 8la na uloga sindikata je da pre odi o aj rad u legalnu s<eru i organizuje radnike zaposlene u neformalnoj ekonomiji. 6%astu-a neravnote!a mo-i na 1tetu zaposleni8 i sindikata rezultat je A pre svegaA injenice da se nasuprot multinacionalni8 kompanija i internacionaliozovanog kapitala nalaze 3ragmentirani i podeljeni sindikati5

62indikalni odgo ori na glo,alizaciju! -us ajanje osno nog dokumenta ,*o-)*i+)(ij) i so(ij)*n) &r)%d) -17. #ongres *eGunarodne kon<ederacije slo,odni: sindikata ; april 2000. godine6 0ur,an6 4uDna $<rika= *ongres je postavio C osnovni8 ciljeva pred sindikate9

1..irenje i &rod#-*ji%)nje demokr)tije # eri /*o-)*i+)(ije + kroz po ezi anje 2 sa ne ladinim organizacijama i drugim asocijacijama ci ilnog drut a u cilju kontrole6 ogrania anja lasti i jaanja demokratski: odnosa.

0.+)&o$*j)%)nje i &r)%inost # /*o-)*noj ekonomiji + daje se snaDna podrka rastu ,rojnosti mladi: Dena i rastu stepena nji:o e sindikalizo anosti.

1.r)+%oj *j#dski2 &r)%) i &r)%) s%et) r)d)

3.okon)%)nje s%i2 o-*ik) diskrimin)(ije n) r)dnom mest#

4.or/)ni+o%)nje me5#n)rodne so*id)rnosti + sindikati moraju ost ariti poziciju glo,alnog socijalnog partnera i iz,oriti se za usposta ljanje s i: <ormi socijalnog dijaloga neomeGenog nacionalnim granicama. 4edinst ena sindikalna kon<ederacija je <ormirana 2006. godine u Peu. "eDunarodna kon3ederacija sindikata nastala je kao odgo or na glo,alizaciju ekonomije i za cilj ima izgradnju glo,alne strategije rada koja ,i se suprotsta ila glo,alnoj strategiji kapitala sa ciljem zatite osno ni: ljudski: pra a i ost ari anja socijalne pra de6 jednakosti6 mira6 slo,ode i demokratije za s e radne ljude. 40

6.or/)ni+)(ion) tr)ns7orm)(ij) i &ri&rem) sindik)t) +) no%i mi*enij#m

KONKRETNI CILJEVI 8A KOJE SE 8ALA9E

KS:

6od rana i promocija prava i interesa svi8 radni8 ljudi 6zadr!avanjeA ili gde je potre noA povratak radu u uslovima dostojanstvaA pravde i sigurnosti na radu uop1te5 5stali cilje i! 6teDnja ka uni erzalnom poto anju osno ni: radni: pra a teDnja ka ukidanju deijeg i prinudnog rada teDnja ka punom sindikalnom zatitom s i: i s uda 6o,eleDa anje kao negati ni: poja a! krenje slo,ode udruDi anja ospora anje pra a na trajk ospora anje pra a na kolekti no prego aranje Sjaanje neza isni: i demokratski: sindikata Susposta ljanje kontrateDe glo,alizaciji koja Ce o,ez,editi potenu raspodelu ,ogatst a6 zatitu Di otne sredine6 odgo arajuCu soc. zatitu itd... *on3ederacija -e uiniti sve da ukoni ove negativne pojave9 ,oriCe se za slo,odno oda,rano6 produkti no zaposlenje i socijaln usigurnost za s e ,oriCe se proti diskriminacije s i: rsta ,oriCe se za poto anje razliitosti u drut u

/a drugom kongresu *#2"a6 u >anku eru 2010. godine odreGuje se 6 primarni: strategija za ost arenje socijalne pra de! F5dostojanstven rad za sve 45pravda i jednakost na tr!i1tu rada 41

75regulisanje 3inansijski8 tr!i1ta i transakcija ?5socijalno i ekolo1ki odr!iva udu-nost H5noviA uravnote!en model razvoja C5upravljanje glo alizacijom umesto tr!i1nog 3undamentalizma Ito se tie e identni: razlika u sindikatima raz ijeni: i neraz ijeni: zemalja *#2 istie no u raz ojnu agendu kroz tri sta a! da se parametri glo,alizacije moraju ispra iti tako da doprinose ura noteDenom i odrDi om raz oju da zemlje u raz oju moraju ispuniti standarde demokratije da se i jedni i drugi moraju pos etiti postizanju zajedniki: cilje a i uzdrDe od uzajamnog optuDi anja

"E:U&INDI*A#NA &A%ADN(AA U= *%EI%AN(E <#E*&I,I#NI) "E'ODA DE#O$AN(A I OP'I"A#NU O%GANI=ABI(&*U "%E@UA (E&'E O&NO$NO &%ED&'$O =A P%E$A=I#A@EN(E A*'UE#NE *%I=E &INDI*A'A5

75&'%A'EGI(A &NDI*A#NOG DE#O$AN(A

&indikalnu strategiju moDemo odrediti kao relativno trajanA jedinstven i ko8erentan sistem ? grupe elemenata9

F5&adr!aja i ciljeva sindikalne akcije 453unkcija sindikata u nji8ovom ostvarivanju 75metoda i sredstava realizacije interesa zaposleni8 ?5principi i o lici sindikalnog organizovanja

F5&adr!aja i ciljeva sindikalne akcije S%ostoje 3 /r#&e (i*je%) i njima odgo arajuCi: akti nosti! 42

radna i socijalna sigurnost pristojan Di ot i zarada kompleks k aliteta Di ota6 adek atni: radni:6 ali i ukupni: Di otni: uslo a akti nosti ueCa u odreGenju raz ojni: cilje a i politike

S%ostoje 3 /r#&e ko*ekti%ni2 &r)%) +)&os*eni2 na ijem ost arenju rade sindikati! pra o na sindikalno organizo anje i udruDi anje pra o na organizo anje trajko a pra o na kolekti no upra ljanje pra o na ueCe u upra ljanju posredst om participati ni: tela i organa

453unkcija sindikata u nji8ovom ostvarivanju

;I+d%)j) se 4 7#nk(ij) sindik)t): 1. Junkcija zatite i unapreGenja ekonomski: i socijalni: interesa zaposleni: 2. %olitika <unkcija 3. Junkcija sindikata u upra ljanju pri redom 4. 2indikalno preduzetnit o

5. Junkcija in<ormisanja6 o,razo anja i akcionog treninga lanst a

75metoda i sredstava realizacije interesa zaposleni8

*etode delo anja mogu ,iti E*&'E%NE6 na posloda ce i ire krugo e usmerene metode6 i IN'E%NE + usaglaa anje akcija i nji:o a koordinacija=

43

7ksterne metode mogu ,iti! metode pregovaranja + imaju za cilj sklapanje ugo ora6 tim ugo orima se reguliu cene rada6 radni uslo i6 pra a sidnikata i zaposleni:... 2indikalni prego arai se esto susreCu sa nepo oljnim okolnostima i prinuGeni su na *ONBE&IONO P%EGO$A%AN(EA odnosno teDak iz,or izmeGu po iica plata ili odrDa anja ni oa zaposlenosti.

zastupanja > podrazume aju sindikalno zastupanje zaposleni: u cilju zatite nji:o i:
interesa i pra a. 5 u <unkciju najeCe o,a lja mre!a sindikalni8 poverenika kroz proces kolekti nog prego aranja6 dok participativni organi o,a ljaju prakse in<ormisanja6 konsulto anja i saodlui anja zaposleni:.

Dve osnovne radnike participacije ! o,lici koji za cilj imaju uticaj na ekonomiju i
odluke o poslo anju 6 i sa druge strane o,lici koji utiu na <ormiranje i organizaciju iz renja sami: zadataka. )astupanje se najeCe ri putem socijalni8 dijaloga5

posredovanja + se ja lja kada postoji nemoguCnost da se kon<likt rei na miran

nain6 a da o,e strane ,udu u redu sa donetom odlukom. 'ada posreduje neutralni akter 6 najeCe predsta nik drDa nog organa.

metode latentni8 i mani3estni8 industrijski8 i 1iri8 socijalno-politiki8 pretesta i kon3likata 6'ri osnovne metode kon3liktne interakcije9 -%ADNI *ON<#I*'I .prikriveniA ne prati i8 prekid rada0 -+'%A(*O$I -+I%I &OBI(A#NI P%O'E&'I

6E*ONO"I*A &INDI*A'A9

2indikati imaju d a osno a ekonomska i socijalna cilja! 0$ 5P7)P707 I'5 >7?7 37$(/7 )$3$07 i 0$ 5P7)P707 I'5 >&I7 3$0/&M *72'$.

44

2asta sindikata najee ,iraju zaposleni radnici koje nazi amo insajderima6 autsajderi su nezaposleni radnici .

45