Aditya Mandayam: hibridni Prvi U epohi globalizma i uslovima multikulturalizma, stvara se plodno tlo za hibridizaciju, za hibridne/transgranine identitete, dinamino

meanje kultura, od kojih svako mo e uzeti ono to mu odgovara!" #edna osoba mo e imati nekoliko identiteta $ mo e se ose%ati pripadnikom/com vie nacija, vie rasa ili seksualnih pre&erencija tako da danas u ivamo u pluralnosti identiteta koje sami biramo! 'rederik ( ejmson )'rederic #ameson* je takvo stanje opisao +postmodernim uslovima gde svako predstavlja nekoliko grupa odjednom,, a -otar .rok )-othar .rock* istie kako globalizacija ohrabruje +sur&ovanje identitetima,!/ 0toga je i umetnost sa kraja 11 i poetka 112 veka, postala plod meanja i kretanja kulturalne razmene 3 nesinhronizovana meavina razliitih vremena! 4vakvu beskrajnost &ragmentacija kulturalnih sistema i praksi, .onito 4liva )/556* objanjava pojmom glokalno, koji stoji kao uravnote en odnos izme7u globalnog )brisanje speci&inih identiteta* i lokalnog )tribalizacija/tradicionalni nacionalni identitet*! 8a .onito 4livu, umetnici posle dvehiljadite, problemu ispoljavanja sopstvenih identiteta pristupaju koriste%i globalno rasprostranjene izra ajne jezike zasnovane na upotrebi najsavremenijih tehnolokih medija! Umetnost je poela da se bavi individualnim dilemama pojedinca, suoenog sa problemima identiteta, ljudskih prava, a u irem smislu, postala je sredstvo predoavanja politike i kulturalne stvarnosti!9 0vakodnevica je, tako, postala umetniko anga ovanje, kroz koju se pitanje identiteta razmatra u kontekstu diskursa )multi*kulturalnog drugog i njegovih uinaka! Aditya Mandayam spada upravo u ovu grupu umetnika! :jegov rad pod nazivom Laptopogram;
"

<omlinson, #! Globalization and Culture, =hicago: <he University o& =hicago >ress, "???! 0cholte, #! A! Globalization A Critical Introduction, -ondon: Macmillan >ress -<(, /555: "@"! 9 >relaz iz 11 u 112 vek, obele ava upravo ovu promenu u umetnosti! :ovi koncepti umetnikog rada, postavljanjem svakodnevice u kontekst istra ivanja i dekonstrukcijom autonomne umetnosti moderne, umetnika praksa postala je prikazivanje ili intervenisanje u ivotnim procesima svakodnevice! )Auvakovi%, /55B*! Auvakovi% odre7uje ovu umetnost terminom Cumetnost u doba kulture,, ili Cumetnost kao kulturalna praksa,, koja je istorijski vezana za vreme nakon pada .erlinskog zida )osamdesete godine 11 veka*, i koja oznaava umetnost kao Cobjekat, situaciju ili doga7aj od kulture!, )Auvakovi%, /55B: "@@* Autor kasnije objanjava ovu umetnost kao politiku, ili pak antropoloku, koja Cpo svom tematizmu nije nu no politika, ideoloka i prikazivaka! Dvropska umetnost posle pada .erlinskog zida ne Eodra avaE drutveni sadr aj putem tematike, nego neposredno, Fu organizaciji same oznaiteljske ekonomije, iji je tek sekundarni uinak tematikaG! <ime se umetnost ne pokazuje kao nekakav Fpredljudski haosG, neodredljiv bezdan prirode, ve% kao odre7ena praksa, a to znai oznaiteljska praksa unutar oiglednih drutvenih zahteva, oekivanja i injenja!, )2bid!: "?5*! Umetnost je time postala kulturna praksa unutar drutva, koja ima &unkciju posredovanja izme7u svetova! Umetnost sa kraja 11 i poetka 112 veka, kao plod meanja i kretanja kulturne razmene, vremenom 3 kada je neodre7enost postmodernizma bivala sve ve%a 3 postala je Cstvar kuture+! >romena je bila nu naH umetnost je zadobila drutvenu &unkciju, &unkciju kulture! ; -aptopogram je tradicionalni &otogra&ski )silver gelatin* print, koji se eksponira tako to se &otoosetljiv papir prisloni na monitor laptopa! :akon toga, &otogra&ija se razvija i &iksira tradicionalnim hemijskim postupkom! -aptopogram je zapravo beskrajna serija &otogra&ija Mandayamovih screenshot3ova sa laptopa! +<he darkroom is a space to capture in a physical &orm a vision, a memory, a sense, or the unknoIn! 2t is a perverse space, capricious and meditative, one that harks o& bonsai and butchers, ciceros and cooks! <o this miJ is added arroIs, mice, tea, mint, acid, baking trays, bicycle lights, gloves, glass, a disco, a circus and a &lea market, the internet! <he pictures you see here are called -aptopograms! <hey are made by pressing photosensitive paper to the screen o& a
/

izvo7enje je )multi*kulturalnog identiteta koji za svoj medij koristi internacionalni jezik )kompjuterizovan sistem: laptop/internet/print*! Ali, ko je, u stvari, Aditya MandayamK Lao autor, on je fl neur,M hohtapler, kuvar i veliki +&an, .oljaija6 ).olyai #Nnos*! -utaju%i po modernom gradu )2nternet*, Mandayam se kre%e i postoji izme7u svetova! :jegov &ragmentiran u niz epizoda, u kojima se ljudi/stvari/mesta/vremena prepli%u! Aditya Mandayam je razigrani potroa svega to mo e da prona7e na !eb3u! Lombinovanjem &otogra&ije i ivota sa drugim podlogama i materijalima, on je stvorio nove hibride: fikcionalne mani&estacije svog identiteta u telematskom izlogu spektakla"! Mandayam je kiborg!@ :jegov laptop je u isto vreme i produ etak njegovog oka i prstiju! :jegov laptop je njegova kamera )okoO*, pomo%u ega njegovo telo postaje vizuelna slika $ laptopogram! Laptopogrami su )&iksirani* printovi screenshot?3ova, koji prikazuju dematerijalizovane/ izmenjene/ &ragmentirane identitete na !eb3u: autoportreti snimljeni !eb kamerom, #k$pe i Gtalk screenshot, %esktop screenshot, stari skenirani )digitalizovani* negativi, screenshot Fu ivogG seksa na &ouPorn3 u, 'acebook i (!eeter interakcije! Mandayam, zapravo, &iksira ono to se ne mo e &iksirati $ ivot na !eb3u: ekran )teloO* koje se neprestano brie i ponovno upotrebljava! Laptopogrami registruju/arhiviraju i ispituju ivotne zone +u kojima se kre%e masovno drutvo, ali ne radi jednostavnog dokumentovanja ivota, bolje re%i, radi sagledavanja drugog!!!,"5 0toga, u sagledavanju biogra&skog diskursa, Aditya Mandayam postaje kulturalni drugi )tre)iO*, emigrant, nomad!"" Loriste%i kolonizatorski medij )&otogra&ija, telematika* u pristupu problemu identiteta, ivot je

laptop and eJposing it to an image &rom Iithin the computer! Any digital image may be eJposed! <his alloIs one to eJpose PU2 elements, video, inter&ace actions, animations and simple static images! <he paper is then developed, stopped, &iJed and Iashed! <hese pictures are mnemonics! <hey are signs to remember the Quotidian!, Adytia Mandayam 3 stejtment M Aarl .odler )=harles .audelaire* je de&inisao znaenje fl neur kao osobu koja eta gradom sa namerom da ga iskusi! 8a Raltera .enjamina )Salter .enjamin* fl neur je urbani posmatra! 6 #ano .oljai, ma7arski matematiar poznat po svojoj studiji o hiperbolikoj geometriji )neeuklidska geometrija*! B Akile .onito 4liva odre7uje pojam telematski kao telematiku koja oznaava savremene komunikacije i in&ormatiku, i koji se odnosi na tehnoloki razvoj ija dostignu%a savremeni umetnici esto koriste u svojim radovima! (ok telematski izlog spektakla objanjava kao ljusku praznog jajeta iji je savren oblik znak prinudne lako%e u polovinoj svakodnevici koja nas okru uje! Rideti vie u: 222 Moderna umetnost "BB53"?B53/555, Akile .onito 4liva, Tulio Larlo Argan, Umetnost oko dvehiljadite, /556, ;"369! @ CLiborg je kibernetski organizam, hibrid maine i organizma, tvorevina drutvene stvarnosti koliko i &ikcije!+ (ona Uaravej, Mani&est za kiborge, Uvod u &eministike teorije slike, priredila .ranislava An7elkovi%, =0U, .eograd, /55/, 65M! ? #creenshot )snimak ekrana* je slika koju raunar snima )komandom onoga koji sedi za raunarom*, da bi zabele io vidljive stavke prikazane na monitoru! 0nimci ekrana koriste se radi demonstriranja programa, posebnog problema koji korisnik mo e imati ili kada se ekranska slika treba pokazati drugima ili je treba arhivirati! 2zvor: Sikipedia "5 222 Moderna umetnost "BB53"?B53/555, Akile .onito 4liva, Tulio Larlo Argan, Umetnost oko dvehiljadite, /556, 6@! "" Aditya Mandayam ro7en je "?@;! godine u Mumbaiju, u 2ndiji! 0tudije zavrio u Lali&orniju na #tanford *niversit$! <renutna lokacija nepoznata!

Mandayam se kre%e izme7u Prvog sveta"/ i (re)eg sveta"9, izme7u javnog i linog, politikog i poetskog! Mandayam je ispitivajui identitet, indirektno potvrdio i politiku subjekta onog drugog.14 :jegovi Laptopogrami+ postali su +nacionalne alegorije,"M, gde je lina potraga za identitetom, zapravo, alegorija situacije sukoba"6 s javnim," u kulturi i drutvu <re%eg sveta!"@ Mandayam istra uje problem identiteta koriste%i se zapadnim, postmodernim diskursom &ragmentisanih identiteta, te svoju praksu izvodi iz sloenog/kolairanog/fragmentisanog identiteta, identiteta koji se izvodi u dijalogu sa eljom drugoga19. Mandayam subvertira zapadne strategije identiteta pomo%u &ragmentisane rekontekstualizacije Indijskog drugog i postaje upravo ono to se od njega elelo: hibridni Prvi-

"/
"9

Svet razvijenog poznog kapitalizma (od 8apadne Dvrope i 0A( do Australije i #apana). :ekadanje kolonizovane kulture )A&rika, Azija i #u na Amerika* "; #er kako .onito 4liva zakljuuje, Cispitivanje identiteta indirektno potvr7uje politiku subjekta, mukog, enskog i drugog! 2stra ivanje i potvr7ivanje identiteta postaje disidentsko, izvesno, ne otvoreno, ve% kroz sagledavanje slo enosti i vieznanosti istorijskih prilika koje, ini se, vode ka poistove%ivanju i prihvatanju!!!+ :M? "M 'rederik ( ejmson tvrdi da sve tekstove <re%eg sveta treba itati kao nacionalne alegorije: da se ak i oni narativi koji izgledaju privatni i u koje je ulo ena saobrazna libidinalna dinamika, nu no projektuju politiku dimenziju u &ormi nacionalne alegorije, gde je pria o linoj sudbini pojedinca uvek alegorija situacije sukoba s javnim u kulturi i drutvu <re%eg sveta! Videti vie u Frederic Jameson, World Literature in an Age of Multinational Capitalism, objavljeno u: The Current in Criticism: Essays on the Present and Future of Literary Theory, priredili Clayton Koelb i Virgil Locke (West Lafayette, Indiana: Purdue University Press, 1987) "6 >olitiki i/ili socioloki sukob "B 0a kulturom i identitetom kolonizatora "@ Uomi .aba )Uomi .habha, "??;* razvija koncept sukoba i protivrenosti u analizi kolonijalne i postkolonijalne situacije, koje su usmerene na linu ili kolektivnu psihu kolonizatora ili kolonizovanog, ili na oba istovremeno i tvrdi da to dovodi do podrivanja kolonijalnog ili neokolonijalnog autoriteta! .abino delo zavisi od serije raznolikih artikulacija ideje da kolonijalna mo% )i diskurs* nisu monolitni ili jedinstveni! 4ni su podeljeni zbog &undamentalne ambivalentnosti u odnosu kolonizatora prema kolonizovanima, pa samim tim i u jeziku ili diskursu kroz koji se izra ava taj odnos! Loncepti hibridnosti, ambivalentnosti, mimikrije, Fme7ustanjeG )not .uite/not !hite* i tre)i prostor, artikuliu ideje cepanja sopstva i diskursa u odnosu izme7u kolonizatora i kolonizovanog, kao i izme7u dominantnih i potinjenih klasa u periodu postkolonijalizma! 0toga, otpor kolonijalnoj mo%i i njeno podrivanje ogleda se zapravo u kolonijalnom diskursu koji postaje hibridan jer se jezik kolonijalizovanog )0anda$am 1 crno telo2* susre%e i mea sa jezikom kolonizatora )telematika 1 belo telo2*! 8apravo, to postaje kada se dva sistema kulture i reprezentacije sukobljavaju kroz razliita znaenja pripisana istim reima! <o potencijalno vodi do subverzije, jer ono to nastaje kao deo dominantnog diskursa pretvara se u neadekvatan, dakle problematian odgovor! Rideti vie u: Uomi L! .habha, (he Location of Culture, -ondon: Voutledge, "??;! "? Welja kolonizatora )videti vie na primer u: Xoung, V! #! =! Colonial %esire3 4ibridit$ in (heor$+ Culture and 5ace, -ondon: Voutledge, "??M*

-2<DVA<UVA: 222 Moderna umetnost "BB53"?B53/555, Akile .onito 4liva, Tulio Larlo Argan, Umetnost oko dvehiljadite, /556! Miko Auvakovi%, L'0, Lritike &orme savremenosti i udnja za demokratijom, edicija <ra:0, :ovi 0ad, /55B Miko Auvakovi%, >ojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle "?M5! godine, .eograd $ :ovi 0ad, "???! Miko Auvakovi% , Umetnost u doba kulture, <V2 VA0>VARD 4 28-4W.2 YMA:2'D0<A 9Y, -jubljana, jun /555, u Zasopis za vizuelne umetnosti =entra za savremenu kulturu L4:L4V(2#A Rrac, .roj ", april /55"! pose%eno: 5;!5;!/5"5! http://B;!"/M!BB!"9//searchK Q[cache::.9\S9k9BcU#:III!artconteJt!vrsac!com/pd&/artconteJt5"!pd&]umetnost]u]doba]kult ure^cd[?6^hl[en^ct[clnk^client[&ire&oJ3a http://ciJa!org/Iorks/laptopogram!php Uomi L! .habha, <he -ocation o& =ulture, -ondon: Voutledge, "??;! http://ciJa!org/