UVOD

Porodica je osnovna drutvena grupa, osnovna elija drutva. Ona ima najveci znaaj za ovekov ivot. Ona je nezamenljiva sredina u kojoj se ovek formira kao linost, u kojoj ivi zadovoljavajui neke od svojih najbitnijih potreba koje se samo u porodici i mogu da zadovolje. Porodica je specifina bio-socijalna zajednica ljudi. Ona ima veoma znaajnu ulogu u razvoju oveka, ali ne samo oveka nego drutva uopte. Porodica je posrednik izmeu drutva i pojedinca, ali porodica vri vie funkcija od bilo koje drutvene grupe. Nastanak neke drutvene grupe ima za cilj da se neka radnja obavi i takva grupa postoji dok postoje i potrebe, to znai da nakon prestan ka potreba takva grupa moe da se rasformira. Formiranje porodice ovek kao socijalno bie doivljava na taj nain to njegov ivot ima sasvim drugaiji smisao bitisanja kada vie nije sam nego pored njega postoji njegov barni drug, deca.

POJAM PORODICE

Re porodica danas se odnosi na razliite p ojmove. U najirem smislu to je nerazdvojna celina osoba povezanih brakom ili usvajanjem ili raanje pojedinca koji nasleuju jedan drugog - to znai: loza, rod, dinastija. U uem smislu re porodica znai rodbinsko povezane osobe koje ive pod istim krovom - ili jo ue oca, majku i decu . Iako nam se ini da o porodici uglavnom dosta sve znamo, njeno nauno prouavanje nije nimalo lako, tako da u ovoj oblasti postoji niz neraienih pitanja i problema poev od istorijskog razvoja porodice, preko njene strukture i funkcija, odnosa prema globalnom drutvu, unutranjih odnosa i dinamike. Sloenost porodice kao posebne drutvene grupe i tekoe koje se javljaju u njenom prouavanju iziskuje sar adnju veklikog broja nauka, kako prirodnih tako i drutvenih. Jedna od tih nauka koja pomno prati razvoj porodice je i sociologija. Sociologija porodice proucava strukturu, osnovne funkcije porodice i njen istorijski razvoj. Postoje tri osnovne funkcije porodice: 1. bioloka funkcija 2. socioloko-psiholoka funkcija 3. ekonomska funkcija Bioloki karakter porodice je jedan od osnovnih obeleja. On obuhvata dve vrste meusobno povezanih ali razliitih odnosa u kojima se proimaju bioloki, psiholoki i drutveni elementi: zadovoljavanje polnog nagona i emotivnih potreba ljudi, raanje i podizanje dece. Iako se ove kategorije mogu odvijati i izvan porodice, one se najveim delom odvijaju u porodici. Socioloko-psiholoka funkcija je u injenici da je porodica okvir, zajednica gde se vri podizanje i socijalizacija dece. Ekonomska funkcija je u injenici da je porodica zajednica koja obezbeuje opstanak svojih lanova, zajednica u kojoj se vri organizaciono troenje materijalnih dobara. Ranije je ekonomska funkcija bila povezana sa naturalnom proizvodnjom, jer je porodica bila proizvodna jedinica. Danas ovo vie nije sluaj zbog robne proizvodnje.

Zbog sve veeg broja dezintegrisanih porodica danas se postavlja pitanje kakva je budunost porodice kao zajednice. Bioloka i ekonomska funkcija se mogu ostvarivati i izvan porodice, na drugi nain, ali je socioloko-psiholoka funkcija nezamenljiva niko ne moe da zameni bliskost porodinih veza.

ISTORIJAT NASTANKA PORODICE

Prvobitno su brak, porodica i drustvo bili ista stvar. To je bilo moguce jer je samo drustvo bilo vrlo malog obima. To je prvobitno ljudsko drustvo - STADO ili HORDA. Ovde je vladao promiskuitet. Sledeci stupanj razvoja bio je ogranicenje polnog opstenja na jedno pokolenje razdvajanjem pojedinih starosnih klasa, tako da su izmedju sebe polno opstili samo braca i sestre, ali ne i roditelji sa svojom decom. To je GRUPNI KRVNO-SRODNICKI BRAK. Kasniji razvoj dovodi do zabrane polnog opstenja izmedju brace i sestara (tj. zabrana INCESTA), sto znaci da se brak sklapa sa licima koja dolaze iz drugog drustva. Brak je i dalje grupni, medjutim muevi i ene ostaju razdvojen i, jer pripadaju razlicitim drutvima, tako da oevi ostaju nepoznati. To je MATRIJARHALNO drutvo drutvo u kome je majka ef porodice i igra vaniju ulogu od muskarca. S vremenom, dolazi do razvoja proizvodnje, posebno pocinju da se izdvajaju stoarstvo i da se razvija zemljoradnja i samim tim dolazi do premoi mukaraca nad enama i nastaje PATRIJARHAT. Umesto grupnog braka postupno dolazi do BRAKA PAROVA, tj. do prvog oblika monogamnog braka. Sa razvojem proizvodnje parovima postaje moguce da stvaraju svoje posebno domainstvo i gazdinstvo i tako nastaje UA PORODICA u okviru ireg drutva - roda. Postupno se razvija i privatna svojina i porodica se sasvim izdvaja iz roda i monogamni brak se uvruje. Grubo reeno, u periodu divljatva postojao je grupni brak, u periodu varvarstva brak parova, a u civilizaciji monogamni brak, dok se porodica izdvaja prvi put sa brakom parova.

OBLICI PORODICE

Postoje i drugi kriterijumi za odreivanje oblika porodice kao to su: tradicionalna- porodica gde su uloge raspodeljene prema polu i uzrastu. U ovakvoj prodici tano se zna poloaj i ulogu koji imaju muki lanovi porodice, i kakva prava i obaveze imaju ene. patrijahalna poiva na vrhovnom neprikosnovenom autoritetu oca glave porodice, u ovakvoj porodici najvei autoritet ima otac koji donosi sve odluke i njegova re je zadnja. egalitarna (demokratska) porodica gde je raspodela uloga meu polovima i generacijama u skladu sa sklonostima i sposobnostima svojih lanova. matrilinearna to je porodica u kome se srodstvo rauna po majci. patrilinearna u kojoj se porodina loza vodi po ocu i njegovim mukim precima bilateralna srodstvo se rauna po obe linije nuklearna ovu porodicu sainjavaju roditelji i deca. Ovakv oblik porodice je karakteristian za savrmeno doba. proirena- ovu porodicu ine i blii i dalji srodnici koji ive pod istim krovom i u zajednikom domainstvu. potpuna to je ona porodica koja se sastoji od suprunika i dece nepotpuna ovo je porodica u kojoj nedostaje jedan suprunik roditelj ( zbog razvoda, smrti ili iz drugih razloga), integrisana - to je porodica gde postoji vrsta povezanost lanova porodice, gde postoji oseanje uzajamnosti. U ovakvoj porodici njeni lanovi se oseaju sigurno, zatieno i oni donose zajednike odluke koje su integrisane. Kod lanova ove porodice usaen je veliki oseaj pripadnosti. dezintegrisana karakterie udaljavanje lanova jednih od drugih, odsustvo zajednikih vrednosti i ciljeva, emocionalno hlaenje i ravnodunost, povlaenje u sebe ili vezivanje za osobe van porodice. Za ovakvu porodicu moemo rei da ne postoji duboka emocionalna vezanost za svoje lanove , tako da se njeni lanovi oseaju usamljeno i imaju strah da se povere jedni drugima, a

izlaz iz takve situacije nalaze u drugim porodicama, gde oseaju lanu sigurnost.

PORODICA KAO DRUTVENA GRUPA

Porodica je primarna, parcijalna i univerzalna drutvena grupa. - Ona jep primarna zato to je istorijski prvi oblik drutvenog grupisanja. - parcijalna je jer se u njoj ostvaruju samo neke ivotne funkcije (bioloka- reproduktivna i vaspitna), i - univerzalna zato to ne postoji nijedan drugi oblik porodinog organizovanja. Pored ove podele moemo napraviti i podelu porodice na: - autokratska, - demokratska, ili - anarhina, - referentna ( gde se pojedinac poistoveuje sa porodicom kojoj pripada, usvajajui njen sistem vrednosti). - formalna gde je veoma bitno sklapanje braka po obiajnom pravu, gde brani parovi ive u legalnom i legitimnom braku - neformalna gde je porodica plod vanbrane zajednice. Brak je institucija koja, prirodno i drutveno, predhodi porodici. Pod porodicom se podrazumeva bioloko-drutveno zasnovana grupa ljudi, povezani krvnim srodstvom i zajednikim ivotom. Porodicu ne ine svi srodnici, jer srodstvo je iri pojam i podrazumeva sloeni i razueni sistem veza, zasnovanih pored krvnih, i na pravnim, moralnim ekonomskim i verskim vezama. Treba napomenuti da je neophodno napraviti razliku izmeu porodice i kune zajednice. Porodicu ine roditelji i deca, dok se pojam kune zajednice razliito tumaio. Prema evalje d, okur, kuna zajednica predstavlja prvo od srodnikih i prirodnih stanja oveka, to je graanska zajednica, najprirodnija i najstarija od svih. Porodica je osnov dravne zajednice, jer narodi i drave nisu nita drugo do zajednice sastavljene od vie porodica. Bitan proces koji se vri u porodici je raanje, gajenje i vaspitanje dece. Ova osnovna funkcija porodice zahteva po pravilu razvijanje jo nekih drugih funkcija, odn. procesa. Tako porodica ima i izvesnu ekonomsku funkciju, ona je najpre zajednica sa zajednikim stanom, a zatim je po pravilu i gazdinstvo, odn. proizvoaka skupina; kad je jedinica proizvodnje (kad je sluaj sa seljakom porodicom ili esto zanatlijskom

porodicom) ona je najee domainstvo. Meutim, danas porodica sve vie prestaje biti gazdinstvo, pa i domainstvo. Porodica ima i zatitnu funkciju, tj. ona prua zatitu svojim lanovima, bilo fiziku, branei ih od napada, bilo drutvenu, pomaui im kad nisu sposobni za rad i privreivanje. Ona ima i zdravstvenu funkciju, jer slui kao mesto u kome se bolesnik uva i neguje. Ona je zajednica u kojoj se igra, zabavlja i provodi slobodno vreme, u kojoj se vre odreene sveanosti i obredi, usobito u religioznim porodicama. Porodica je zajednica u kojoj se razvija ljubav,razumevanje, odanost,portvovanost itd., u kojoj se ovek ooveava I oplemenjuje.

KRIZA PORODICE

enska potinjenost i jednakost Za porodicu uopte, vezana je enska potinjenost ili nejednakost polova koja se izraavala u seksualnoj i drutvenoj nejednakosti sa znaajnim posledicama za ljudsku reprodukciju. ena u istoriji je bila socijalno potinjena, to je znailo da je u seksualnim odnosima postojala kao objekat muke manipulacije. Dugo vremena ona nije mogla da vri izbor partnera, a istovremno je prema njoj iskazivna agresivnost, kako u porodici tako i van nje, koja se ogledala od neeljene trudnoe i raanja dece, do silovanja i prostitucije. U savremenom drutvu, zajedno sa tenjom za optom jednakou ljudi, javili su se i pokreti za ensku emancipaciju u iji centar je u prvo vreme stavljena drutvena jednakost polova, a kasnije i seksualna jednakost koja je vezana za slobodni izbor partnera, spreavanje silovanja u braku i porodici i izvan nje, pravo na izbor m aterinastva i prekid trudnoe. Drutveno ekonomska i pravna jednakost je postignuta, ali seksualna nije jer je ena i dalje predmet manipulacije, to pokazuje ne samo dananja prostitucija koja je tipina za upravljanje enskom seksualnou. U savrmenom drutvu porodica, zajedno sa brakom, doivljava znaajne transformacije koje govore o njenoj krizi. Sa drutvenom jednakou raste broj slobodnih brakova u kojima se deca uopte ne raaju. Osim toga, promene u ukupnom ivotu izazivaju mnogobrojne razvo de brakova i raspade porodica to sve smanjuje broj dece.

MODERNA PORODICA

Moderna porodica je rezultat sveopte industrijalizacije drutva, koja je najpre zahvatila zapadnoevropske zemlje, a zatim se postepeno irila na ostale kontinente, da bi postala svetski fenomen (svetska revolucija). Promena porodice, tretirana kao zavisna varijabla ovog kretanja, rezultira strukturalno-funkcionalnim prilagoavanjima porodice novim uslovima industrijske proizvodnje, rada i organizacije drutvenog ivota. U tom prilagoavanju koje nosi promene, porodica je izgubila primat osnovne jedinice drutvene proizvodnje, ali je zato zadobila autonomiju u odnosu na ostale oblasti ivota i rada (privatnost) i time omoguila pojedincima vie slobode i samoodreenja u svojim okvirima. Ponueno objanjenje promene porodice temelji se na dve vrste dokaza: logikom i empirijskom. - Logicki dokaz polazi od osobina industrijske proizvodnje I njom stvorene sfere rada i pokuava da naknadno rekonstruie mogue efekte tog sistema na porodini ivot. - Empirijski dokaz se sastoji u komparaciji postojeceg porodinog oblika rairenog u zapadnoevropskim drutvima sa razliitim porodinim oblicima i strukturama, kao i njihovim promenama u drutvu koja se nalaze u procesu industrijske transformacije. Stepen slicnosti obeleja ili trendova promene pojedinih znaajnih porodinih obeleja sa vladajuim porodinim obrascem u najrazvijenijim industrijskim drutvima dokazuje da je industrijska promena upravo inilac, koji ranije u Evropi, a sad i u svim ostalim razvijenijim drutvima, dovodi na scenu moderni oblik porodice.

PORODICA I DRUTVO

Porodica je temelj drutvne zajednice. Znaaj porodice za opstanak drutva ne moe umanjiti vanost ostalih drutvenih grupa. Porodica se javlja kao most izmeu pojedinca i drutva. Stepen razvitka datog drutva odraava se i na porodicu. Da li e porodica imati jedno ili vie dece zavisi od ekonomskih prilika, kulturnih obrazaca i odnosa drutvenih institucija (podsticanje raanja socij alnom i zdravstvenom zatitom majke i deteta). Kad je re o vaspitavanju treba istai da je to najdelikatniji i najznaajnoiji proces u kome se formira linost deteta kroz usvajanje odreenog sistema vrednosti i odnosa prema drugim lanovima porodice i drutva, prema samom sebi i vlastitim obavezama. Tu su veoma bitni sledei inioci: roditelji kao vaspitai dolaze iz nekog predhodnog sistema drutvenih i kulturn ih vrednosti. Vaspitavanje dece je utiskivanje postojeih obrazaca za neko budue vreme u kome e se ti obrasci sigurno primnjivati, a to znai da e u veoj ili manjoj meri biti nepormenljivi. Vaspitavanje je dvosmeran proces u kome se ne formiraju samo deca ve i roditelji. Nespremnost drutva da zatiti porodicu i nespremnost roditelja da s e u procesu vaspitanja i sami menjaju u skladu sa promenjenim porodinim i drutvenim okolnostima su neke od uzroka porodine i drutvene dezintegracije.

REZIME

Znaaj braka i porodice neobino je velik za drutvo. To su pored ljubavne i prijateljske skupine jedine potpuno prisne i line zajednice, tj. takve zajednice u kojima su ljudi u najveoj meri slobodni da se ponaaju onako kako hoe, kako odgovara njihovim pravim linostima, bez maske koju im uvek vie ili manje nameu dr uge, manje prisne skupine i zajednice. To su zajednice u kojima se ljudi povezuju kao potpune linodti, celim svojim biem, koje drugi lanovi razumeju i vole kao takvo, kao potpuno bie, zajednice u kojima se moe iveti kao puna linost, a ne samo jednom stranom svoje linosti, koja je standardizovana i time naruena, kao to je sluaj u drugim zajednicama. Otuda su brak i porodica nenadoknadivi kao sredine u kojima se ovek iivljava u svojim najprisnijim i najlinijim osobinama, u kojima nalazi toplinu koje nema u ostalim zajednicama i u kojima je potpuno svoj gospodar, tj. slobodan. Ma koliko drutvo preuzimalo funkcije braka i porodice, ono nikad nee moi da preuzme ovu funkciju. Poto je toplina i ljibav neophodna za razvijanje ljudi kao ljudi, to su brak i porodica nenadoknadivi za oveka. Otud i tzv. Krize braka i porodice nisu nikakvi znaci njihovog iezavanja, kako se to ponekad misli, ve samo njihovog prelaenja iz jednih oblika u druge, shodno razvoju drutva. Ba danas se i brak i porodica nalaze u jednoj takvoj kriza, koja oznaava prelaz iz onog njihovog oblika u kome su ljudi bili robovi rada u oblik koji odgovara ljudima koji su slobodni od rada i u mnogo veoj meri vezani za drutvo kao celinu i druge zajednice, kao to je sluaj sada.