Prof.

dr Stanko Radmilovi

Kroz Eurointegraciju bi Srbiji moglo krenuti na bolje, ali iluziju gase ogromni problemi i ovde i tamo
U razmtranju ovog pitanja znaajno mesto ima faktografija u drugom delu ovog lanka, ali jo vie u lanku (mini bazi podataka) KAKO I KADA I S! I"I #O$%O K!E&'(I &A O%"E ) Klasi*ikovana komparativna *aktogra*ija za +,-,., ali mnogim drugim ancima na ovom sajtu. Razume se, nakon nedavnog obelodanjivanja da je u naoj statistici dolo do greke u iskazivanju znano veeg ostvarenog !" #rbije za $%%&. godinu, mora se imati u vidu da je njena faktika pozicija gora od one sadr'ane u me(unarodnim statistikim bazama a to znai i u faktografiji na ovom sajtu, budui da su u njoj sadr'ani podaci iz ti) me(unarodni) izvora. *li, ta je + tu je. #ada je teko rei koliko dugo e trajati implikacije, tj. kad e na svim relevantnim mestima biti izvrene ispravke ne samo o visini !" i stopa njegovog rasta, nego i svi) indikatora koji se izra'avaju u odnosu !". * a nji) je veoma mnogo. ,ema druge, nego da se do tada, u svim istra'ivanjima i analizama o ekonomiji #rbije, mora napominjati ili da se mora imati u vidu da je u #rbiji situacija loija nego to govore ne samo podaci o !", nego i svi oni indikatori koji se iskazuju u odnosu na !". Ipak, uz ovu napomenu, komparativna ekonomska pozicija Srbije iskazana dole u (abelarnom komparativnm prikazu pozicije Srbije u odnosu na E' i gornji deo srednje razvijeni/ zemalja 0 u domenu *ormiranja i raspodele1upotrebe $D2, a mnogo 3ire i u mnogim drugim 4lancima, dovoljno se jasno vidi. Ali, uprkos tome u prvom delu ovog 4lanka 5emo je ukratko i taksativno eksplicirati, da bismo, zatim, pri3li razmatranju kakve bi implikacije ta pozicija imala na samu mogu5nost prijema u 4lanstvo E', a kakve na dalje razvojne mogu5nosti Srbije kao 4lanice E'.

I. !ezime komparativne pozicije Srbije u odnosu na E' i gornji deo srednje razvijeni/ zemalja
-... #rbija danas / nakon (a) decenije prpadanja usled kumulativnog efekta 0usi+tranzicione depresije, me(unarodno+sankcijske devastacije, ,*12+destrukcije i nakon toga (b) decenije lakonske, rasprodajne i destruktivne privatizacije i slabog oporavka + ima mnogo slabiju ekonomsku poziciju u odnosu na 3U, naroito u odnosu na njene lanice pre njenog proirivanja post+tranzicionim zemljama4 -.$. "ozicija #rbije je danas mnogo slabija i u odnosu na zemlje koje ine kategoriju Upper middle income countries (specificirane u podno'ju tabele), budui da su one relativno brzo razvijale, dok se #rbija ni danas nije dovoljno pribli'ila nivou iz .&5&. godine4 -.6. #rbija je, u odnosu na obe komparabilne grupacije, naroito )endikepira na strani formiranja (stvaranja) !". 7o bolje reeno, na strani realne ekonomije, to podrazumeva ne samo destruisanost industrije i poljoprivrede, nego i visoku nezaposlenosti. 2vo poslednje nije vidljivo iz same tabele, budui da je ona fokusirana na vrednosne kategorije, tanije reeno, na formiranje i upotrebu !".

I.6. - na strani upotrebe/raspodele GDP Srbija je hendikepirana, ve samom pomenutom injenicom o stvaranju nedovoljnog !"4 u odnosu na nedovoljni GDP, svaki nivo potronje je previsok. 2 tome da je prvorazredni problem u nedovoljnosti !", ili drugaije reeno, u dubokom padu, a nakon toga u nedovoljnom ekonomski rastu, ubedljivo govore dve komparativne injenice8 7a8 vremenska komparacija govori da smo jo podaleko od dostizanja nivoa GDP iz !"!. godine4 #b$ a prostorna kompara%ija govori da je Srbija imala ni&i ekonomski rast, prvenstveno u odnosu na 'rupa%ije 'ornje' dela srednje razvijenih zemalja, u (ijem vrhu je Srbija #ta(nije )u'oslavija$ nekada bila. I.9. 9udui da mnoge komponente na strani upotrebe/raspodele GDP po svojoj prirodi imaju jake karakteristike makroekonomskih fiksnih trokova , razumljivo je da je nizak !" jedan od faktora koji je delovao i deluje na ostvarivanje krajnje nedovoljne bruto domae tednje/akumula%ije, mnogo ni'e i od 3U grupacije, a pogotovo od Upper middle income countries. -.:. *li, daleko od toga da je problem #rbije samo na strani ostvarivanja niskog !", ve je problem izra'en i u domenu javne potronje. 1o pitanje se mnogo vie potencira (jo od vremena kad spontano izreena fraza o ;suvoj drenovini<) nego to se mo'e uraditi, da bi po tom osnovu porasla bruto domaa tednja, koja je u svim brzorazvijajuim zemljama sveta primarni (dakle ne iskljuivi) osnov vii) stopa bruto domai) investicija i ubrzanog razvoja. -.=. *li, za razliku od javne (dr'avne) potronje, sasvim se nedovoljno potencira, zapravo se zatvaraju o4i pred problemom li4ne potro3nje (bruto potronje domaonstava), koji je re%idiv jo iz davnih samoupravnih vremena. U tim vremenima / a tipi(ne su sedamdesete, kojima se daje atribut *zlatnih sedamdesetih+ / kao ni sada, tr'ite rada nije funkcionisalo, pa zaradu i akumulaciju nije uravnote'evalo pomenuto tr'ite, ve su visoke investi%ije i relativno povoljna *privredna kretanja+ obezbe,ivana na sledei na(in- bila je izra&ena preferen%ija zarada u odnosu na akumula%iju #tzv. ostatak dohotka$, dok je koliko toliko zadovoljavajua domaa bruto akumula%ija obezbe,ivana u znatnoj meri infla%ionim oporezivanjem svih 'ra,ana, a manjak je alimentiran visokim doznakama *privremeno zaposlenih u inostranstvu+ i, naravno, visokim e.ternim zadu&ivanjem. 1a injenica / visoka sklonost usmeravanju GDP u potronje domainstava, apsolutno nedovoljnu u odnosu na potrebe, ali isto tako asoputno preveliku u odnosu na stvoreni GDP / se potpuno ignorie. Razumljivo, mada ne i pri)vatljivo, jer je nepopularna pred bira(kim telom. -.5. !akle, vie faktora deluje na to da se bruto domaa akumulacija opasno pribli'ava ;pozitivnoj nuli<, investicije su krajnje nedovoljne da bi se preko nji) pokrenuo razvoj, primarno oslanjanje na strana direktna ulaganja pokazuju se onim to jesu / la'nom panacejom / a manjak se pokriva rastuim korienjem e>terni) finansijski) reusursa / gomilanjem e>terni) dugova koji su u bukvalnom smislu brutalno nale(e budunosti i sledeoj generaciji.

II. 2otencijalne implikacije slabe sada3nje pozicije na Eurointegraciju

2ficijelno stanovite je da e reenja i izlazak iz gore skicirane agonije biti ostvareni kroz proces udru'ivanja u 3vropsku ekonomsku uniju, kroz 3urointegracije. "ritom se stie utisak, da se zaboravlja sutina + da se uslovi za pristupanje 3vropskoj uniji ne mogu stei prvenstveno administrativnim delovanjem8 donoenjem stotinama zakonski) i podzakonski) akata, ispunjavanjem nekoliko )iljada

formulara, ustrojavanjem ogromnog broja pravila, kodeksa, evidencija... "omenuto oficijelno stanovite je, zapravo, dvostruko i fatalno manjkavo. 2rva mankavost se sastoji u ve pomenutom nepotpunom, tanije reeno u krajnje nepotpunom sagledavanju nae (ne)sposobnosti i efektivnom (ne)delovnjnjem u pravcu zadovoljavajueg osposobljavanja za ispunjavanje /openha'en0kriterijuma za pristup 12. -li jednostavnije reeno, ni iz ega se ne mo'e zakljuiti da emo biti sposobni da premostimo taj iroki i doboki jaz izme(u nae stvarnost i pomenuti) kriterijuma 0 u svim oblastima a posebno ekonomskoj, koja nam je ovde u fokusu. * druga manjkavost je daleko vea, i ona postaje oiglednija ako barem za trenutak )erojski pretpostavimo da emo koliko+toliko zadovoljiti Kopenhagen-kriterijume, odnosno da e nam se iz ovi) ili oni) razloga (itaj8 uz ovu ili onu cenu) dovoljno ;progledati kroz prste< i da emo, iako inferiorni, biti primljeni u 3U. "omenuta manjkavost se ogleda u pogrenoj proceni o tome ;ta e dalje da biva<. !a li emo tada moi rei8 Eto ispunismo cilj 0 punopravni smo 4lanovi E', sada imamamo vi3i standard, na3i gra:ani su potpunije zaposleni i bolje ;ive / kao to se mogla s)vati nedavna poruka sa gotovo najvieg mesta u #rbiji. * to je zapravo tra'ikomi(na zamena teza jer put do boljitka nije8 od sumorne pozi%ije preko 12 (lanstva, primarno' %ilja bez alternative, do indu%irano' ostvarivanje rastue' boljitka. 2pora je istina da taj put ide drugaije (ako smo sposobni da ga savladavamo)8 od sumorne pozi%ije, preko oporavka i po(etnih razvojnih rezultata, do 12 (lanstva... i dalje, preko br&e' razvoja do smanjenja jaza zaostalosti. !a sve pokuamo iskazati drugaije, jednostavnije, razumljivije... 2ficijelno stanovie je da 3urointegracija nema alternativu jer samo ona, gotovo automatski, obezbe(uje prosperitet i vii standard. U ovoj superoptimistikoj, a tanije bi bilo da otvoreno ka'emo, lakonskoj viziji, teko je rei8 ? da li je poraznija nepodnoljiva lakoa ignorisanja sadanje ekonomske situacije, a to znai polazne pozicije, ? ili su porazniji postulati na kojima se retoriki konstruiu i ;prevazila'enje< polazne, sadanjie situacije i daljnji razvojni optimizam. !a izlaganje bude to jasnije, u najkraem elaborirajmo pomenute optimistike@lakonske postulate, u kojima se, kao ;kula od karata<, gradi zvanina )iperoptimistika vizija. Prvi postulat je da e nam 3U dovoljno, a to faktiki znai obilato, poma'ati da ostvarimo rapidna ekonomska unapre,enja i ispunjavanje kriterijuma za pristupanje tom klubu mnogo razvijeniji) od #rbije4 Dru'i postulat je da u tom klubu mnogo razvijeniji) neemo biti razvojno inferiorni, ve naprotiv, da emo se razvijati br&im tempom od veine dru'ih , superiorniji), jer se samo uz takav postulat mo'e barem )iperbolirati smanjivanja postojeeg jaza. 3atalisti(kom tvrdnjom da pristupanje 1vropskoj uniji nema alternativu zapravo znai da dru'o' izlaza nema4 alternativa je propast. 2ficijelno stanovite je, dakle, da je 3vrointegracija imperativ, a da bismo je ostvarili moramo maksimalno prionuti na donoenje stotinama zakonski) i podzakonski) akata,

ispunjavanje nekoliko )iljada formulara, ustrojavanja enormno velikog broja kodeksa, evidencija... "ritom se, zaboravlja da uslovi za pristupanje 3vropskoj uniji nisu samo administrativne prirode. Prva je, dakle, manjkavost u jednostranom, asimetrinom s)vatanju ispunjavanja uslova za 3vrointegracije. !a ne bude zabune, nije poenta u tvrdnji da se radi na neem to nije va'no, nego da se zapostavlja ono to je primarno, najva'nije. Re prvenstveno o tome da se u ekonomskom domenu nerealno sa'ledava ne samo naa stvarnost, ne'o i nae sposobnosti , odnosno nae osposobljavanje za prijem u lanstvo 3U. * druga manjkavost je daleko vea, a ona postaje oiglednija ako barem za trenutak vie nego )erojski pretpostavimo da emo i nedovoljno ekonomski spremni i unapre(eni, ipak, postati lan 3U. 2ficijelno stanovite, oigledno rauna s tom )erojskom pretpostavkom. - u toj pretpostavci moralo bi da do(e mnogo vie do izra'aja i saznanje nu'nosti i samo delovnje na unapre(enjima nae stvarnosti da bismo barem i polovino zadovoljili pomenute kriterijume za pristupanje 3vropskoj uniji, utoliko pre to samim tim radimo na zadovoljavanju nai) potreba za ekonomskim oporavkom i razvojem koje postoje i sasvim nezavisno od pitanja 3vrointegracije. -zme(u ta dva cilja ne postoji nikakav sukob interesa. !alje, oficijelno stanovie kao da implicitno, preutno polazi od oportunosti pro'laavanje da 1vrointe'ra%ija nema alternative zarad ostvarivanja vie' &ovotno' standarda , raunajui s tim da + ako se do prijema u 3U i ne postigne dovoljno na zadovoljavanju nai) sopstveni) potreba u pogledu oporavka i razvoja + kao punopravni (an 12 emo to dalje ubrzano ostvarivati. !rugim reima8 ni tu ne postoji nikakav sukob interesa.

Rezimirano reeno8 od 3U oekujemo da nam dovoljno pomogne da se osposbimo za ulanjenje u 3U, a da e, zatim, samo lanstvo u 3vropskoj uniji delovati pozitivno da se dalje ubrzano razvijamo, da susti'emo sada ;golim okom vidljiv zaostatak<, i na taj nain br'e ostvarujemo vii 'ivotni standard, to zapravo znai da zadovoljimo i nenapisane ali u praksi sna'ne i visoke kriterijume potroakog drutva.

!a izlaganje bude to jasnije, precizirajmo pomenute optimistike@lakonske postulate, lakonske zbog toga to se na njima, kao ;kula od karata<, gradi zvanina )iperoptimistika vizija8 Prvi postulat je da e nam 12 dovoljno, a to faktiki znai obilato, poma'ati da ostvarimo dovoljna ekonomska unapre,enja za ispunjavanje kriterijuma za pristupanje tom klubu mnogo razvijeniji) od #rbije4 !rugi postulat je da u tom klubu mnogo razvijeniji) neemo biti razvojno inferiorni, ve naprotiv, da emo se razvijati br'im tempom od veine drugi), superiorniji), jer se samo uz takav postulat mo'e barem )iperbolirati smanjivanja postojeeg jaza. "roblem je u tome to ni jedan od ovi) postulata nije taan, tako da oni mogu slu'iti samo za me(ustranaka prepucavanja i predizborno zamajavanje gra(ana.

"rvi postulat nije taan zbog toga toga to 3vropska unija nee i ne mo'e na sebe preuzeti ulogu uspostavljanja efikasne tr'inosti, zdravog ekonomskog i sveukupnog drutvenog ambijenta i sanatora veliki) materijalni debalansa, dubioza, obaveza... 1o mo'e pomisliti i@ili neiskreno propagirati samo neko ko ili ne poznaje pravo stanje stvari ili ko je spreman da zarad opstajama na vlasti jo neko vreme / ozbiljno manipulie javnim mnenjem. 9udui da 3vropska unije nije neko ;popravilite< slabi), ve klub superiorni) i novi), dovoljno dobri), koji e u tom klubu moi potpunije iskoriste svoje sposobnosti i na taj nain ostvaruju vee benefite nego da su van kluba, pretpostavka da se u taj klub mo'e ui nespreman i kroz izvesno vreme rapidno poboljati svoje rezvojne performanse i nivo razvijenosti, deluje blago reeno neubedljivo, a iskreno reeno / smeno. !akle, umesto da se zavaravamo, bilo bi bolje, zapravo jedino ispravno, da ;se pogledamo u oi< / kad to ka'em onda mislim i na nepopularno suoavanje gra(ana sa istinom / i da ;inventariemo< sva neizbe'na unapre(enja (i stezanje kaia) i, naravno, da prolijemo dosta znoja da to ostvarimo. Razume se, uz pomo 3U, ali zna se da ta pomo mo'e biti samo ;supsidijarna<, dopunska, u odnosu ono to moramo sami uraditi. * spisak sa kraim obrazlo'enjem svega to moramo sami uraditi je toliko dug, da u tekst ovog tipa ne mo'e da stane. Dru'i postulat da emo se mi ubrzano razvijati samo da nam se domoi 3U+lanstva je, tako,e, neta(an. Aao to pokazuje faktografija sadr'ana ne samo u ovom lanku nego i u mnogim drugima na se koje ovaj tekst oslanja, 3U (a naroito njegova okosnica najvei) i najrazvijeniji) zemalja) je klub razvijenih, dakle onih koji su ve stekli superiornu pozi%iju (mo'emo je ocenjivati i groz GDP per capita, ali i na druge naine). 1om i takvom klubu prioritet nije ostvarivanje visokih stopa ekonomsko' rasta, na'o o(uvanje stabilnosti i ste(enih pozi%ija, ma ta to zna(ilo . - s)odno tome u tom klubu napravljene su i vladaju propozicije koje slu;e takvom prioritetu ciljeva . - po notama ti) propozicija moraju da igraju i oni kojima bi vie od'ovarao dru'a(iji red prioriteta- na pravom mestu visoke stope ekonomsko' rasta pa, ako dru'a(ije ne mo&e, i po %enu kontrolisane manje stabilnost i/ili vee heterodoksnosti #malo manje liberalizma, malo vie dr&avne podrke razvoju noseih 'rana i izvoza, pomalo i infla%iono' oporezivanja zarad ostvarivanja vee bruto domae tednje... *li nita od toga u sluaju 3urolanstva nee biti tolerisano. 9udui lanovi moraju biti spremni da se slepo podinjavaju filozofiji tr'inog fundamentalizma, koja i kad bi bila u manjoj meri ;korisna fikcija<, a u veoj efektivno ostvarljiva realnost / ne bi smanjila imanentnu zakonitost 5 bez e'zo'enih korektiva, razlika izme,u razvijenijih i manje razvijenih te&i da se poveava, ane obrnuto.

,a kraju, moram naglasiti da sve to je reeno ne bi trebalo s)vatiti kao pledoaje protiv 3urolanstva, nego pledoaje da mnogo vie (u)inimo na e> ante unapre(enju, jer ono, e> post, nee biti mogue (ako do lanstva uopte i do(e). * ako se ispostavi da za to unapre(enje nismo sposobni, onda budimo poteni i priznajmo da i nemamo pravo da pretendujemo na to lanstvo i prestanimo se samozavaravati da bi puko ulanjenje, sa ;poklonjenim ocenama<, znailo dam je ;krenulo na bolje...<

III. !ezime sve slabije pozicije E' u globalnoj ekonomiji iz koje ona te3ko nekome mo;e biti <lokomotiva ubrzanog razvoja<
U vie lanaka na ovom personalnom sajtu )ttp8@@radmilovicstanko.com@ kao i na globalnom sajtu )ttp8@@BBB.scribd.com@, a na bazi sukcesivno objavljivane faktografija iz najvei) svetski) !atabase, preliminarno sam iznosio ono to se sada, zakljuno sa $%.%. godinom, pokazuju kao definitivne ocene o trendovima i globalnoj poziciji 3vropske unije u globalnom #vetu ekonomije. U fokus se neizostavno mora staviti i potencirati ekonomski rast .&5& + $%.%. godine, u mnogo veem broju evropski) zemalja (ne samo postsocijalistiki) i ne samo 3U+zemalja, nego i oni) koje to nisu). #amo na taj nain mo'e se doi do zakljuka o osnovanosti izra'ene tendencije u #rbiji pod sloganom C3vrointentegracija nema alternativuC i do ocene o tome koliko je izgledna ta opcija. * da bi se mogao primiljati odgovor na to pitanje, tj. na pitanje da li je u toj 3vrontegraciji potencijalno sadr'ana dovoljno sna'na driving force da bi ekonomiju #rbije mogla, iz gliba u kojemu je zaglavljana, izvui na put ubrzanog ekonomskog razvoja, neop)odno je da 3U+ekonomske performanse budu predmet razmatranja vie nego do sada. "olazei od takve zapitanosti, dole prezentovana faktografija namee, sada ve bez suvine bojazni od preuranjenog zakljuivanja, sledee ocene o trendovima i dostignutom ekonomskom rastu, uz napomenu da iste ocene proistiu i iz drugi) tekstova i faktografije prezentovani) na ovom sajtu8 (.) Do'da je najprikladnije da u ilustrovanju slabljenja 3U pozicije u globalnom #vetu ekonomije po(emo od najagregatniji) pokazatelja. -z lanka Aretanje udela u svetskom !" / injenica koja govori da 3U (ranije 33E), vidi se da je kretanje udela 7u =8 u svetskom $D2, 7current 'S>8? 5%+5F G $&,6 5H+5& G $&,$ &%+&F G 6.,& &H+&& G 6%,$ %%+%F G $5,: %H+.% G $&,% !akle, uprkos velikim proirenjima novim zemljama, udeo 3U u svetskoj ekonomiji stagnira, a to (s obzirom da na njeno veliko proirivanje) faktiki znai opada, njena pozicija slabi. U tom smislu govore i mnogi komparativni analitiki pokazatelji koje navodimo u nastavku. ($) U protekle dve decenije ostvareni su sledei indeksi ekonoskog rasta $D2 +,-,1-@A@, u realnom izrazu 8 + lobalna ekonomija ostvarila je indeks $%$4 + Razvijene ekonomije u celini imaju indeks .:%4 najrazvijenije ( =) su ostvarile indeks tek .H., a indeks 3U je bio najni'i od svi) grupacija, daleko ni'i od svetskog proseka, i iznosio je svega .F54

(6) Do'da e prva misao biti da razlog za ostvarivanje tako niskog ekonomskog rasta u 3U le'i u injenici da je ona i formalno preuzela u svoj sastav znatan broj neefikasni) socijalistiki) zemalja, a nad drugim delom uspostavila svojevrsnu ;protektoratsku< poziciju. *li, faktografija govori da Central and eastern Europe sa indeksom ekonomskog rasta .5% nije mogla oboriti 3U indeks. 7ednostavno, najvee 3U zemlje pojedinano posmatrane su ostvarile niske indekse ekonomskog rasta8 U.K. G .F&4 German G .F.4 !rance G .F%4 a "tal samo .$$4 (F) 7o vii indeks ostvarenog ekonomskog rasta ima najbrojnija i najvea grupacija Emerging and developing economies i on je iznosio $==. !akle, neuporedivo vii od razvijeni) zemalja me(u kojima je 3U na zaelju4 (H) -nteresantne su informacije o indeksima ekonomskog rasta za neke pojedinane zemlje koje mogu imati viestruku namensku vrednost. ,a primer, iz indeksa koje su ostvarile ,orBaI, -srael i Iceland ne vidi da su one )endikepirane time to nisu lanice 3U. -sto tako, neke postsocijalistike zemlje koje nisu ule u 3U imaju povoljnije indekse ekonomskog rasta (*lbanija G .=H4 9elarus G .H%, a od drugi) 1ureI G $$=), od neki) zemalja koje su postale lanice u 3U (Romania G .$%4 9ulgaria G &%4 Jroatia G .%$)4 (:) U akcentiranju najva'niji) aspekata, treba istai diferencirane uticaje globalne ekonomske krize. 2ni govore da 3vropska unija nije )armonino i konzistentno organizovana i da to utie ne samo na razvojne pe*ormanse (o kojima govore napred navedeni indikatori), nego i na slabu otpornost na krizne udare . Aao ilustraciju navodimo zemlje sa najveim kriznim padovima !" (posmatranim kroz procente godinji) promena realnog !") u pret)odne tri godine, me(u kojima je zabrinjavajue velik broj zemalja iz sastava 3U8 *ustria /F4 9elgium /64 9ulgaria /H,H4 Janada /$,H4 Jroatia /:4 Jzec) +F,.4 !enmark +H,$4 Kinland /54 Krance /64 ermanI /H4 reece +$4 LungarI +:,=4 -relland /=,:4 -talI /H,$4 De>ico +:,.4 Dontenegro /H,=4 "ortugal /$,H4

Romania /=,.4 Russia +=,54 #erbia +:M4 #lovenia +5,.4 #pain +H,64 Ukraine / .F,54 U.A. +F,&4 U.#. +$,:. (=) ,ajzad, kao dokaz da pret)odna ukazivanja na dis)armonine i nekonzistentne karakteristike i slabe razvojne i krizne performanse 3U, nisu rezultat nekog linog ;evroskepticizma<, dovoljno je da se uzme u obzir optepoznato realno, stvarno stanje u pogledu prezadu'enosti, enormni) deficita i faktike predsteajne pozicije mnogi) lanica 3U, o kojoj ocene iznose i najvii 3U zvaninici, odnosno najvii zvaninici dr'ava+lanica 3vropske unije. Aao najsve'ije ilustracije mogu se navesti dva citata (prema R1#, nedelja, .$. feb $%.$.) *. "Jasno
je da bi cena bankrota Grke i njenog izlaska iz evrozone bila mnogo, mnogo vea od cene nastavka pomoi Grkoj. Naravno, potrebno je i da se Grka angauje sasvim jasno na primeni reformski mera, koje su te!ke i za tevne, ali koje mogu dati rezultate na srednji rok", smatra predsednik Evropske komisije oze Manuel Barozo. U senci duboke krize evrozone i mogueg izlaska Grke, EU obeleava 2 godina od potpisivanja !astri"tskog ugovora koji je postavio temelje monetarne unije i evra. #o tada ustanovljenim kriterijumima lanica evrozone moe imati maksimum tri odsto bu detskog de$icita i % odsto javnog duga, pravilo koje je uveliko prekr&ila Grka, ali i druge zemlje.

9.

'iv&i predsednik Evropske investicione banke Filip Mejstat smatra da evropski monetarni sistem ("ramlje(. "Na jednoj strani je snana monetarna noga sa "vropskom centralnom bankom i jedistvenom monetarnom politikom, a s druge strane slaba ekonomska noga sa ekonomskim politikama koje su ostale nacionalne, neuskla#ene i ponekad kontradiktorne" , istie )ilip !ejstat.

Uz opasku da je i ;monetarna noga< daleko od ;sna'ne<, moglo bi se rei da gospodin Dejstat ovom izjavom otvara 2andorinu kutiju iz koje navire mno3tvo pitanja i delema vezani/ za ekonomsku konzistentnost, razvojnu sposobnost i antikriznu otpornost Evropske unije. Ali o njim drugom prilikom.

IB) (abelarni komparativni prikaz pozicije Srbije u odnosu na E' i gornji deo srednje razvijeni/ zemalja 0 u domenu *ormiranja i raspodele1upotrebe $D2
3uropean Union countries Upper middle income countries #erbia

$ lavni + agregatni pokazatelji

.%

..

.$

*.

razvijenosti ( !") i razvojne determinante (Ntednja i -nvesticije) u $%%&. godini

*... *.$.

!" per capita (current U#O) ross domestic savings (M of !") + Ntednja@akumulacija "okazatelji o formiranju@stvaranju i upotrebi !" u #rbiji u $%%&. godini *griculture, value added (M of !") + Udeo poljoprivrede u !" -ndustrI, value added (M of !") + Udeo industrije u !" #ervices, etc., value added (M of !") + Udeo usluga u !" "okazatelji o upotreba (potronji) !" eneral government final consumption

6:.5%: $.,:

6$.5FH .5,&

$:.=66 $.,.

5.F.F $H,=

=.6%: $.,F

H.... $6,&

:.:F= H,6

H.5F$ =,F

6.H6F %,H

9.

9..

.,:

.,H

.,&

:,.

:,$

:,:

.6,%

.$,&

.:,%

9..$.

$H,&

$6,5

$:,6

66,&

6.,H

66,F

$5,%

$=,=

$&,.

9.6. J

=$,H

=F,=

=.,5

:%,%

:$,F

:%,%

H&,%

H&,F

HF,&

J...

e>penditure (M of !") + "otronja dr'ave Louse)old final consumption

$%,5

$$,H

$%,=

.H,%

.:,H

.H,.

.&,:

.5,&

$%,$

J.$

e>penditure, etc. (M of !") + "otronja domainstava

H=,:

H5,:

H5,6

H&,:

:%,$

:%,&

=H,.

=6,=

=&,6

J.6.

ross capital formation (M of !") + -nvesticije 3>ternal balance on goods and services (M of !") + debalans izme(u stvaranja (s jedne strane) i potronje i investiranja gdp (s druge strane), koji se pokriva iz inostranstva + iz globalne tednje@akumulacije

$%,5

.=,&

$%,.

$6,&

$%,$

$.,%

$5,:

$6,&

$.,$

!.

%,=

.,%

.,%

.,:

.,$

$,&

+$6,F

+.:,H

+$%,5

#ource Porld 9ank national accounts data, and 23J! ,ational *ccounts data files. Jatalog #ources Porld !evelopment -ndicators Upper middle income countries je grupacija od F5 zemalja koje ostvaruju !" per capita izme(u 6.&F: i .$..&H current O., i u nju ulaze sledee zemlja8 *lbania4 *lgeria4 *merican #amoa4 *ntigua and 9arbuda4 *rgentina4 *zerbaijan4 9elarus4 9osnia and Lerzegovina4 9otsBana4

9razil4 9ulgaria4 J)ile4 Jolombia4 Josta Rica4 Juba4 !ominica4 !ominican Republic4 Kiji4

abon4

renada4 -ran, -slamic

Rep.4 7amaica4 Aazak)stan4 Qebanon4 QibIa4 Qit)uania4 Dacedonia, KRR4 DalaIsia4 Dauritius4 DaIotte4 De>ico4 Dontenegro4 ,amibia4 "alau4 "anama4 "eru4 Romania4 Russian Kederation4 #erbia4 #eIc)elles4 #out) *frica4 #t. Aitts and ,evis4 #t. Qucia4 #t. Sincent and t)e renadines4 #uriname4 1urkeI4 UruguaI4 Senezuela, R94 Aategorijalna objanjenja8 *... !" per capita (current U#O)8 !" per capita is gross domestic product divided bI midIear population. !" is t)e sum of gross value added bI all resident producers in t)e economI plus anI product ta>es and minus anI subsidies not included in t)e value of t)e products. -t is calculated Bit)out making deductions for depreciation of fabricated assets or for depletion and degradation of natural resources. !ata are in current U.#. dollars. *.$. ross domestic savings (M of !") ) + Ntednja@akumulacija8 ross domestic savings are calculated as !" less final consumption

e>penditure (total consumption). 9... *griculture, value added (M of !") ) + Udeo poljoprivrede u !"8 *griculture corresponds to -#-J divisions .+H and includes forestrI, )unting, and fis)ing, as Bell as cultivation of crops and livestock production. Salue added is t)e net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. -t is calculated Bit)out making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. 1)e origin of value added is determined bI t)e -nternational #tandard -ndustrial Jlassification (-#-J), revision 6. ,ote8 Kor S*9 countries, gross value added at factor cost is used as t)e denominator. 9.$. -ndustrI, value added (M of !") + Udeo industrije u !"8 -ndustrI corresponds to -#-J divisions .%+FH and includes manufacturing (-#-J divisions .H+6=). -t comprises value added in mining, manufacturing (also reported as a separate subgroup), construction, electricitI, Bater, and gas. Salue added is t)e net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. -t is calculated Bit)out making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. 1)e origin of value added is determined bI t)e -nternational #tandard -ndustrial Jlassification (-#-J), revision 6. ,ote8 Kor S*9 countries, gross value added at factor cost is used as t)e denominator. 9.6. #ervices, etc., value added (M of !") + #ervices, etc., value added (M of !") + Udeo usluga u !" 8 #ervices correspond to -#-J divisions H%+&& and t)eI include value added in B)olesale and retail trade (including )otels and restaurants), transport, and government, financial, professional, and personal services suc) as education, )ealt) care, and real estate services. *lso included are imputed bank service c)arges, import duties, and anI statistical discrepancies noted bI national compilers as Bell as discrepancies arising from rescaling. Salue added is t)e net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. -t is calculated Bit)out making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. 1)e industrial origin of value added is determined bI t)e -nternational #tandard -ndustrial Jlassification (-#-J), revision 6. ,ote8 Kor S*9 countries, gross value added at factor cost is used as t)e denominator. J... eneral government final consumption e>penditure (M of !") + "otronja dr'ave8 eneral government final consumption e>penditure (formerlI general government consumption) includes all government current e>penditures for purc)ases of goods and services (including compensation of emploIees). -t also includes most e>penditures on national defense and securitI, but e>cludes government militarI e>penditures t)at are part of government capital formation. J.$. Louse)old final consumption e>penditure, etc. (M of !") + "otronja domainstava8 Louse)old final consumption e>penditure (formerlI private consumption) is t)e market value of all goods and services, including durable products (suc) as cars, Bas)ing mac)ines, and )ome computers), purc)ased bI )ouse)olds. -t e>cludes purc)ases of dBellings but includes imputed rent for oBner+occupied dBellings. -t also includes paIments and fees to governments to obtain permits and licenses. Lere, )ouse)old consumption e>penditure includes t)e

e>penditures of nonprofit institutions serving )ouse)olds, even B)en reported separatelI bI t)e countrI. 1)is item also includes anI statistical discrepancI in t)e use of resources relative to t)e supplI of resources. J.6. ross capital formation (M of !") + -nvesticije8 ross capital formation (formerlI gross domestic investment) consists of outlaIs on additions to t)e fi>ed assets of t)e economI plus net c)anges in t)e level of inventories. Ki>ed assets include land improvements (fences, ditc)es, drains, and so on)4 plant, mac)inerI, and e0uipment purc)ases4 and t)e construction of roads, railBaIs, and t)e like, including sc)ools, offices, )ospitals, private residential dBellings, and commercial and industrial buildings. -nventories are stocks of goods )eld bI firms to meet temporarI or une>pected fluctuations in production or sales, and CBork in progress.C *ccording to t)e .&&6 #,*, net ac0uisitions of valuables are also considered capital formation. !. 3>ternal balance on goods and services (M of !") + debalans izme(u stvaranja (s jedne strane) i potronje i investiranja gdp (s druge strane), koji se pokriva iz inostranstva + iz globalne tednje@akumulacije8 3>ternal balance on goods and services (formerlI resource balance) e0uals e>ports of goods and services minus imports of goods and services (previouslI nonfactor services).