Вы находитесь на странице: 1из 27

1.

KRIMINOLOGIJA SA PENOLOGIJOM POJAM KRIMINOLOGIJE POJAM-Kriminologija je nauna disciplina koja se bavi fenomenom kriminaliteta, odnosno protivzakonitog ponaanja pojedinaca i grupa: uzrocima, razvojem, zakonitostima... U savremenoj kriminologiji se izuava i problem rtve kriminala, a ta disciplina u okviru kriminologije se naziva viktimologija. Kriminologija je drutvena nauka, jer se bavi drutvenim fenomenom koji je karakteristian samo za ljudsko drutvo .

2. PREDMET KRIMINOLOGIJE PREDMET kriminologije je kriminal i kriminalac, odnosno pojava krenja zakonske norme koja je zapisana u krivinom zakoniku jedne drave pojedincima koji su za krenje zakonske norme osueni od strane suda. KO JE KRIMINALAC: Kriminalac je osoba koja je prekrila zakonsku normu i za nju je pravosnanom presudom osuena. Nije kriminalac onaj ko nije osuivan za krenje zakonskih normi jer niko nije kriv dok to sud svojom presudom ne utvrdi. Ovo je jedna protivurenost, jer mnogi ljudi kre zakonska pravila, ali njihovi protivzakoniti postupci nisu otkriveni i zbog toga se ne smatraju kriminalcima, a ne iz razloga to nisu uinili krivino delo. U kriminologiji se taj fenomen naziva "tamnom brojkom kriminala". Pretpostavlja se da se samo deseti deo svih poinjenih krivinih dela otkrije i kazni. 3. NASTANAK KRIMINOLOGIJE ISTORIJAT: Upotreba pojma kriminologija datira od kraja XIX veka(1879) i taj pojam je prvi upotrebio francuski antropolog P. Topinard za oznaavanje nauke koja se bavi problemom izuavanja krivinih dela. Posle njega pojam kriminologija preuzima R Garofalo, dajui jednom svom delu naziv Kriminologija(1884). Od tada se taj pojam razliito tretira i odreuje u kriminolokoj, krivino-pravnoj i sociolokoj literaturi. U ovoj oblasti vlada i do danas nesuglasje oko pojma, predmeta i karaktera kriminologije 4. RAZVOJ KRIMINOLOGIJE I. U poeku kriminoloka misao se bavila preteno pitanjem oveka-izvrioca krivinog dela, pa su raniji kriminoloki sistemi izuavali delinkventa kao osnovni predmet kriminologije: Lombrozo Garofalo Feri

Tard i dr. II Sa prodorom shvatanja o drutvenim uticajem na kriminogene faktore, kriminologija izuava, pored delinkventa i kriminalne aktivnosti.Tada se javlja kriminalna etiologija i kriminalna fenomenologija kao grane kriminologije. Naputaju se bioloke i antropoloke teorije i sve su prisutnije socioloke i psihosocioloke teorije 5. RAZVOJ KRIMINOLOGIJE III Interdisciplinarni i multifaktorski pristup u izuavanju kriminaliteta: Zloin, Zloinac, Sredina FAKTORI: Kriminalitet je proizvod delovanja velikog broja faktora koji se razlikuju kod razliitih delinkvenata 6. DEFINICIJA KRIMINOLOGIJE -Definisanje i odreenje kriminologije je u neposrednoj vezi sa stavovima autora prema predmetu prouavanja pojava, ideolokim konceptom, metodama koje se koriste u prouavanju pojava i drugih elemenata. -Iz tih razloga, izmeu ostalog, zavisi i sadraj definisanja kriminologije. -Svakako treba napomenuti da ima jako razliiti pristupi kriminologiji, pa samim tim i razliite definicije kriminologije. 7. NEKOLIKO DEFINICIJA KRIMINOLOGIJE UE DEFINICIJE 1.Najue definisanje kriminologije kao discipline koja se bavi prouavanjem kriminaliteta (Garofalo, Dirkem ). 2.Kriminologija kao nauka koja pruava kriminalitet pojedinih ljudi i kulturnih naroda (Sauer). 3.Nauka koja empirijski istrauje zloin i linost izvrioca(Pinatel, Kaufmin i drugi 8. NEKOLIKO DEFINICIJA KRIMINOLOGIJE IRE DEFINICIJE

Obeleja irih definicija je da kriminologiju odreuju kao nauku ili naunu disciplinu koja prouava oblike i uzroke kriminaliteta i svih ostalih drutveno negativnih pojava, prestupnike, drutvene i dravne mere za spreavanje takvih ponaanja i sl. Po Saderlendu i dr. Kriminologija je nauka o zloinima kao fenomenu u drutvu, koja obuhvata procese i nastanak zloina, zakona, povrede zakona i reakcije na povrede zakona. 9. NEKOLIKO DEFINICIJA KRIMINOLOGIJE 2.Austriski kriminolozi najee kriminologiju definiu kao nauku koja u izuavanju polazi od toga da se kriminologija bavi izuavanjem realnim pojavama izvrenja i suzbijanja krivinih dela. 3.Sovjetski autori zastupaju stav da je kriminologija deo krivino pravne nauke o stanju, dinamici, uzrocima kriminaliteta, metodama za njegovo prouavanje i sredstvima za njegovo spreavanje. 4.Kriminologija se moe definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna drutvena nauka o fenomenolokim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i kriminalnog ponaanja kao pojedinane pojave, sa ciljem njegovog objanjenja i suzbijanja. 10. PODELA KRIMINOLOGIJE 1.KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA I KRIMINALNA ETIOLOGIJA 2.OPTA I KLINIKA KRIMINOLOGIJA 3.UNIVERZITETSKA I PRIMENJENA KRIMINOLOGIJA 11.KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji prouava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i injenica kroz koje se ispoljava pojedinano kriminalno ponaanje. -Prve elemente kriminalne fenomenologije nalaze se u radovima Pitavala (1734), kada je opisivao pojedine kriminalne sluajeve. -Najvie su se bavili fenomenologijom nemaki teoretiari klasine krivinopravne kole(Fojerbah). Oni su isistirali na na analizi svih modaliteta izvrenog krivinog dela(vreme, nain,mesto, sredstvo i sl.) -Po Grosu fenomenologija se bavi izuavanjem spoljanjih simtoma na koje utiu unutranji dogaaji. -U novijoj kriminolokoj literaturi istie se da predmet izuavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike, strukturu, strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinovi, Kupevi i dr.), odnosno kanjive radnje i posledice prestupnitva i prestupnika i oteene, strukturu i klasifikaciju prestupnika, brojno stanje, rasprostranjenost, dinamiku prestupnitva i sl. 12. KRIMINALNA ETIOLOGIJA

Kriminalna etiologija-filozofska nauka o uzrocima i posledicama stvari(od gr. Rei aitia-uzrok i logos-nauka, uenje) KRIMINALNA ETIOLOGIJA JE DEO KRIMINOLOGIJE KOJI PROUAVA OPTE UZROKE KRIMINALITETA KAO MASOVNE DRUTVENE POJAVE I POJEDINANE, POSEBNE, NEPOSREDNE UZROKE, USLOVE I POVODE JAVLJANJA KRIMINALNOG PONAANJA. 13. KRIMINALNA ETIOLOGIJA Mnoga pitanja iz domena uzroka kriminaliteta ostala su nerazjanjenja. Postoji veliki broj teorija i shvatanja koja pokuavaju da razjasne razloge javljanja kriminaliteta, ali i pored toga jedan broj pitanja je i dalje nejasan i ne znaju se uzroci koji dovode do kriminalnog ponaanja. -Neka od nejasnih pitanja su: -Kako objasniti ogroman kriminalitet u zemljama koje su bogate i u kojima je blagostanje? -Kako objasniti nizak kriminalitet u siromanim zemljama sa velikim brojem izbeglica? -Kako objasniti ogroman kriminal u Americi koja je poznata po kriminolozima i sl. 14.KRIMINALNA ETIOLOGIJA Krominalna etiologija se najee deli prema prirodi faktora koji deluju na pojavu kriminaliteta: 1.EGZOGENU ETIOLOGIJU- uticaj drutvenih faktora(socijalni uslovi, kultura, uticaj kriminogenih faktoira, socijalne devijacije, sredstva masuvne komunikacije, normativni i vrednosni sistemi i sl. 2.ENDOGENU ETIOLOGIJU-uticaj linih osobina, psiholokih osobina, crta linosti, karakter, temperament na pojavu kriminaliteta 15. OPTA KRIMINOLOGIJA I KLINIKA KRIMINOLOGIJA Postoje razliite podele kriminologije i u zavisnosti od predmeta izuavanja postoje: OPTA KRIMINOLOGIJA I KLINIKA KRIMINOLOGIJA Opta kriminologija-ima za predmet sreivanje, uporeivanje i suoavanje rezultata dobijenih od raznih kriminolokih nauka, kao i njihovo sistematsko izlaganje. -Ova podela potie od francuskog kriminologa an Pinatela, a na III Meunarodnom kongresu kriminologa u Beogradu(1973), posebno je promovisana klinika kriminologija. -Opta kriminologija je enciklopedijska, sintetika i nalazi se na vrh piramide svih kriminologija - ona treba da predstavlja kapu, objedinjujuu naunu disciplinu za sve vrste kriminologija 16. OPTA KRIMINOLOGIJA I KLINIKA KRIMINOLOGIJA 2.KLINIKA KRIMINOLOGIJA

Klinika kriminologija predstavlja jedan kriminoloki pravac koji se, za razliku od opte kriminologije, sastoji u multidisciplinarnom pristupanju individualnom sluaju, uz pomo principa i metoda kriminoloke nauke i specijalizovanih kriminologija.Kroz multidisciplinarni pristup treba oceniti prouavanog delinkventa, formulisati hipoteze o njegovom buduem ponaanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat. -Razvoj klinike kriminologije moe da se prati poev od Lombroza, koji se zalagao za izuavanje zloinca a ne zloina, preko Garofala koji je isticaoi vanost socijalne ankete, pa preko Pende, patologa,koji se zalagao za izuavanje promena u sistemu kod zloinca, pa do Di Tulija, koji je smatrao da treba primenjivati klinike kriterijume pri izuavanju kriminaliteta-treba prouavati ovekovu linost u svim aspektima. 17. KLINIKA KRIMINOLOGIJA -Za razvoj klinike kriminologije znaajan uticaj su imali italijanski kriminolozi-medicinske orjentacije, a kasnije francuski kriminolozi na elu sa Pinatelom, Stanciu, Favard i dr.Takoe i kriminolozi iz Belgije, Nemake i dr. Evropskih zemalja su doprineli ustanovljenju klinike kriminologije. -Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinike kriminologijesu: opasno stanje, problem kriminalne linosti,tipologija delinkvenata i sl. 18. UNIVERZITETSKA I PRIMENJENA KRIMINOLOGIJA Uiverzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetu i zadovoljava intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika, istraivaa, ali ne i drutva.Ova kriminologija prouava, u veini sluajeva, drutvo, dejstvo ukidanje kazne, stav javnog mnjenja u odnosu na teinu zloina i postupanje sa delinkventima, prouava drutvene institucije-sud, policija, prouava delinkvente, njihove karijere , tipologiju delinkvenata etiologiju i sl. -Univerzitetska kriminologija je naila na kritiku od strane administrativnih organa( pravosue, policija, zatvori i sl), jer ista kriminologija ne doprinosi reavanju problema i da pobolja rad na terenu 19. PRIMENJENA-APLIKATIVNA KRIMINOLOGIJA Ona se bavi prouavanjem pojava na analitiko dinamikom tendencijom.Ona prema Szabou ima tri funkcije: 1.Prevenciju zloina i rehabilitaciju zloinca, 2.Kontrolu kriminaliteta i 3.Prouava pravosudni, policijski i zatvorski sistem Primenjena kriminologija doprinosi razvijanju navedenih drutvenih sistema u borbi protivu kriminala.Ona se zalae da u svim ovim sistemima postoje istraivai koji izuavati i unapreuju sistem 20. METODE KRIMINOLOGIJE

Pod metodama se podrazumeva nain na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se prouava, ili, drugim reima to je postupak kojim se, na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke, dolazi do potpunijeg znanja. One obuhvataju tri elementa: 1.Postupak dolaenja do saznanja 2.Znanje o predmetu, 3.Sredstva- konkretizovane postupke za saznanje u naunom istraivanju 21. KARAKTERISTIKE KRIMINOLOKOG METODA Obeleja kriminalnog metoda zavisi od predmeta i pojma kriminologije. 1.Da se polazi od teorijsko-empirijskog saznanja- od prikupljenih podataka o izvrenom kr. Delu i delinkventima. Postoji: - fundamentalno i(globalno-uopteno saznanje sveta i pojava u njemu) -primenjeno istraivanje (ocena vrednosti postojeih sredstava u borbi protivu kriminalitetaaktuelno stanje) 2.Izbor metoda koji e obuhvatiti veinu raznovrsnih faktora koji uzrokuju kriminalno ponaanje 22. KARAKTERISTIKE KRIMINOLOKOG METODA 3.Izvriti dobru klasifikaciju na osnovu zajednikih obeleja-dobra kategorizacija faktora koje treba izuavati. 4.Uporedno prouavanje i poreenje grupe delinkvenata i nedelinkvenata 5. Interdisciplinarni pristup u izuavanju kriminolokih pojava (pravni, psiholoki, socioloki, medicinski, kriminaklistiki i sl.) 6.Timski- ekipni rad na projektu 7.Koristiti i pisane i nepisane izvore podataka, kai i primarne i sekundarne izvore podataka 23.METODE KOJE SE PRIMENJUJU U KRIMINOLOGIJI -Metode u kriminologiji su iz korpusa drutvenih nauka i to: 1.ANALIZA I SINTEZA 2.APSTRAKCIJA I KONKRETIZACIJA 3.GENERALIZACIJA I SPECIJALIZACIJA

4.INDUKCIJA I DEDUKCIJA 5.DOKAZIVANJE I OPOVRGAVANJE 24. OPTE METODE 1.STATISTIKI METOD 2.METOD MODELOVANJA 3.ANALITIKO DESKRIPTIVNI 4.ISTORIJSKO KOMPARATIVNE Mogue je razlikovati metode kojima se izuava: 1.METODE IZUAVANJA POJEDINANIH SLUAJEVA I 2.METODE IZUAVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNU POJAVU 25. METODE I TEHNIKE ZA IZUAVANJE POJEDINANIH SLUAJEVA 1.Metoda prouavanja individualnih sluajeva kriminalnog ponaanja- prouavanje sluajeva kriminalnih ponaanja pojedinih delinkvenata. Nakon toga koristi se metod sinteze radi objanjenje pojave na nivou drutva. 2.Kliniki metod- koriste se analogne metode kao na klinici za ispitivanje pojedinca.Sastoji se od: 1.medicinsko-psiholoko i socijalno ispitivanje 2.utvrivanje kriminoloke dijagnoze 3.prognoza budueg ponaanja 4.utvrivanje tretmana TEHNIKE: POSMATRANJE, ANKETA, TESTOVI,BIOGRAFSKI PODACI, DOKUMENTACIJA, INTERVJU I SL. 26. METODE I TEHNIKE ZA MASOVNE DRUTVENE POJAVE 1.Istraivanje kroz istraivaki projekat -odreivanje predmeta i cilja istraivanja -konstrukcija operacionalnog modela-organizacija i hronologija istraivanja -formulisanje hipoteza -prikupljanje injenica -posmatranje -anketa i intervju

-eksperiment -uporeivanje -merenje -statistika kriminaliteta -tehnika prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu -tehnika saznanja tamnih brojki -tehnika evaluacije 2.Metod prognoziranja u kriminologiji 27. KRIMINOLOGIJA U SISTEMU DRUTVENIH NAUKA -Kriminologijom su dominirale razliite koncepcije u zavisnosti od predmeta i pojma-sutine shvatanja kriminologije. To je razumljivo jer se kriminologija bavi pojavom koju su pokrivale ili pokrivaju razliite naune discipline. Predmet je ovek i njegovo ponaanje, u zajednici-drutvu. 28. KRIMINOLOGIJA I DRUGE NAUKE 1.Kriminologija i krivino pravo -Kriminalitet je predmet izuavanja obe nauke, -Krivino pravo je sistem zakonskih propisa kojima se inkriminie odreeno ponaanje, utvruje uslove za primenu kazne, definie krivino delo i utvruje stepen drutvene opasnosti-visina kazna(minim.maksimum) Kriminologija izuava kriminalitet i sve okolnosti u vezi sa kriminalitetom 29. KRIMINOLOGIJA I DRUGE NAUKE 2.Kriminologija i krivino procesno pravo Krivino procesno pravo je pravna nauka koja prouava sistem pravnih propisa kojima se odreuje krivinoprocesni subjekti, predvia sadrina i forma njihove delatnosti i reguliu krivinoprocesni odnosi radi rasvetljavanja i reenja krivinih stvari, a samim tim i ostvaruje krivinopravna zatita drutva i drave od kriminala. -povezanost se ogleda u zajednikoj zainteresovanosti za okrivljenog,podatke i anamnezu,vetaenje i sl. 30. KRIMINOLOGIJA I DRUGE NAUKE 3.Kriminologija i kriminalistika

Kriminalistika je nauna disciplina koja prouava, pronalazi i usavrava naune i na praktinom iskustvu zasnovane metode i sredstva koja su najpogodnija da se otkrije i razjasni krivino delo, otkrije i privede uinilac i utvrdi objektivna istina. 4.Kriminologija i politika suzbijanja kriminaliteta -Kriminalna politika se definie kao racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanju kriminaliteta -Iz def. Kriminalne politike ukazuje na neophodnost sadejstva sa kriminologijom u prevenciji kriminaliteta 31. KRIMINOLOGIJA I DRUGE NAUKE 5.Kriminologija i penologija Kriminologija i penologija su usko povezane esto se u literaturi penologija tretira kao primenjena kriminologija. Penologija je nauka koja se bavi prouavanjem kazni, njihovom primenom i njihovim dejstvom. Savremena penologija se definie kao nauna disciplina koja izuava penitencijarne sisteme,primenu tretmana, ispitivanje efekata i funkcija postojeih kazni, izuava mehanizme zavodskog karaktera i njihov uticaj na resocijalizaciju osuenika, kao i stavove osuenika prema formalnom sistemu. 32. KRIMINOLOGIJA I DRUGE NAUKE 6.Kriminologija i sudska psihologija i sudska psihijatrija -Sudska psihologija izuava psihike procese i funkcije linosti-uesnika sudskog procesa i pomae sudu da donese odluku-presudu zasnovanu na svim relevantnim injenicama bitne za proces. -Sudska psihijatrija prouava duevno zdravlje delinkventa za potrebe suda.Ona prouava linost i bavi se dijagnostikom kao prognozom njegovog duevnog i mentalnog zdravlja

Kriminologija sa penologijom 2 ISTORIJSKI RAZVOJ I AKTUELNO STANJE U KRIMINOLOGIJI 1.Shvatanje kriminaliteta do pojave prvih teorija -Kriminal je predstavljao problem ljudi i ljudskih zajednica u svim etapama njihovog razvoja, -Sistematsko prouavanje i teorijsko uobliavanje tih saznanja se javlja polovinom XIX veka.Tada se pojavljuju prve teorije, Prva razmatranja problema kriminala javlja se u antiko vreme u helenskoj Grkoj i kasnije u srednjem veku,

-Taj period karakterie jak uticaj religije ANTIKO SHVATANJE I TUMAENJE KRIMINALITETA Antiki period obuhvata sve drave starrog veka, od Egipta do propasti rimskog carstva.U pravu poznati su samo neki od zakona i kazni n u okviru njih:Hamurabijev zapis, Mojsijev, Drakonov i sl. O kriminalitetu u tom periodu malo je ta poznato. O kriminalitetu najpoznatiji su zapisi starogrkog filosofa Platona i Aristotela i kada se govori o kriminalitetu u antiko vreme misli se na njihove zapise. Platon-kriminal tumai u dijadi-dvojno kao posledica psiholokih i fiziolokih faktora. Kao psiholoke uzroke nalazi u uticaju strasti ,traenju zadovoljenja-to za posledicu ima psiholoki nered i bolesnu duu.Kazna treba da ima dva efekta: popravljanje zloinca i njegovo spreavanje da ne vri zlo.Zloinci kojio postaju zbog fiziolokih i spoljnih uticaja, nemaju mogunost da se poprave i jedino reenje je smrtna kazna.Platon je pretea biolokih i antropolokih teorija o zloinu. Aristotel uzroke kriminaliteta trai u drutvenom ureenju koje je zasnovano na siromatvu i bogatstvu.Zloinci su neprijatelji drutva, od kojih treba da se lei zakonodavnim kaznama.Za one koji se ne mogu popraviti Aristotel predlae njihovo unitenje ili proterivanje iz drutva. SREDNJOVEKOVNO SHATANJE KRIMINALITETA Srednjovekovni period je period mranjatva i u spisima se kriminalitet znaajno ne pominje, ali se pod uticajem crkve smatrao kao grh protiv bojih zapovesti.Kriminal je naruavanje veitog bojeg reda. To je period kada su i dinastije i feudalci isto tumaeni kao vladari po milosti bojoj.Ispatanje grehova je sastavni deo uenja toga doba. Kanjavanje prestupnika bilo je surovo, a vrste i nain kazne zavisile su od drutvene zajednice i religije. Najpoznatija shvatanja o kriminalu su shvatanja Tome Akvinskog i Svetog Augustinakatolikih svetenika. Akvinski je pored apsolutne boje pravde isticao i postojanje relativne pravde, iji je cilj spreavanje najteih krivinih dela kako ne bi unitavali ljudsko drutvo.Zalagao se da se primenjuje relativna pravda kojom treba da se sankcioniu postupci pokvarene i nesaavrene ljudske prirode. Kazna je potrebna kao sredstvo leenja izvrioca dela. PERIOD RENESANSE I ISTORIJSKOPRAVNA KOLA Posle srednjevekovnog perioda, krajem XIV veka, u hrianskoj Evropi pojavljuje se pokrert za preporod ljudske kulture- poznat u istoriji kao doba humanizma i renesanse. Humanistiki orjentisani mislioci kritikovali su surovost i mranjatvo srednjeg veka, a ovek je tretiran kao ljudsko bie koje ima i svoje zlo, ali krivac treba da odgovara za svoja dela, bez pravo na pozivanje na neasne sile. Renesansni pisci:Mekavijaveli, Tomas Mor i dr. Su predlagali da se ublae drakonske kazne koje su bile u srednjem veku.Tomas Hobs je isticao da uzroci kriminaliteta lee i u drutvu, a ne samo u ljudskoj prirodi i to je posle Aristotela prvo ukazivanje na drutveni karakter kriminaliteta.

PERIOD RENESANSE I ISTORIJSKOPRAVNA KOLA Preporod koji je zapoeo pod uticajem humanistan, nastavljen je pod uticajem filozofskih enciklopedista i pretee su Francuske buruaske revolucije. Oni se nisu bavili kriminologijom ali su shvatanjem prirode oveka i drutva uticali i na promenu shvatanja kazne i kanjavanja. Oni su kritikovali nehumano postupanje sa ovekom i zahtevali su potovanje zakona i jednakosti svih pred zakonom. Tu su Hobs, Grosius, an ak Ruso, Bekarija i dr. Ruso je oveka smatrao savrenim biem koje jedino drutvo kvari kada zapadne u ekonomskuo i politiko ropstvo.Kada vri zloin, ovek eli da vrati svoju slobodu Bekaria naglaava znaaj pojedinca u odnosu na drutvo, ali ne porie pravo drutva da se brani od pojedinca i stoga ima pravo da kanjava zloinca. On je snano zastupao ideju o jednakosti ljudi pred pravom i pravdom, krituikujui sud i sudstvo. Sud treba da primenjuje zakon a ne da ga tumai.Bekarija je tada bio protivnik smrtne kazne KLASINA KRIVINOPRAVNA KOLA Promene koje su nastale u Evropi posle Francuske buruazske revolucije odrazile su se na ukupan drutveno-ekonomski odnos u njoj, a posebno u nauci. Za taj period vezuje se procvat prirodnih i drutvenih nauka, pa i kriminologije.Tumaenje kriminaliteta poprima sasvim drugaije dimenzije. Pojavljuje se klasina krivinopravna kola krajem XVIII veka, a njeni glavni prestavnici su Bekarija, Rosi, Kant,Bentham, Karara i d. Prestupi kriminalaca se tumae kao povreda etikog reda, a sam zloin kao delo pojedinca koji je svojom voljom odabrao i uradio.Kanjavanje prestupnika je pokuaj vraanja na preanje stanje reda.Ovakvi stavovi doveli su do perfekcionizma pravnog logizma. Ova kola je zbog takvog shvatanja doivela opravdane kritike, jer takav pristup kriminalitetu nije smanjio kriminal naprotiv dovelo je do uveanje kriminala. KLASINA KRIVINOPRAVNA KOLA Italijanski pravnik Bekarija, autor dela O zloinima i kaznama, 1764.), pod uticajem Monteskija, Rusoa i de. Filozofa XVIII veka zastupao je veoma napredne ideje i predloge. -Kritikovao je dotadanji kazneni sistem i svirepost kanjavanja, -Predlagao je kazne lienja slobode sa prinudnim radom, -Poveo je principijelnu borbu protiv smrtne kazne, -Zahtevao je stogu primenu naela zakonitosti, -Istico je ideju prevencije-kazna se neprimenjuje radi izvrenog dela ve da se krivino delo ne bi izvrilo u budunosti -Od primene kazne polazio je od drutvene koristi

KLASINA KRIVINOPRAVNA KOLA FOJERBAH-nazvan je ocem moderne krivinopravne nauke. -Postavio je teoriju o cilju kazne koja je nazvana generalna prevencija psiholokom prinudom, -Fejerbah je zahtevao to preciznije odreenje bia krivinog dela, -Engleski pravnik BENTAM razradio je teoriju o drutvenoj korisnosti kazne- utilitaristiku teoriju( dela-Teorija kazne i Teorija zakonodavstva) -Posebna zasluga Bentama to je predlagao reforme kaznenih ustanova u cilju humanizacije tretmana prema osuenicima -Holbah je bio jo radikalniji u osuivanju tadanjeg kanjavanj i odreivanju drutvene prirode prestupnitva -On je isticao da drutvo koje je loe organizovano i u kojem se loe upravlja mora biti puno poronih i lakomisleih graana. -Zastupa tezu da su ljudi produk odreene sredine a da je njihovo ponaanje rezultat uslova u kojima ive. ZNAAJ KLASINE KOLE 1.Izgradila je krivinopravnu dogmatiku sluei se logino-pravnim metodama, 2.Krivino delo i kazna posmatraju se iskljuivo kao pravni fenomeni, 3.Prouavano je iskljuivo krivino dela a na uinilac dela, 4.Kriminalitet se moe suzbiti jedino usavravanjem sistema kanjavanja-primenom kaznene represije, a ne suzbijanjem uzroka kriminaliteta 5. Znaaj klasine krivinopravne kole je u postavljanju principa zakonitosti-legalitea 6.Nedostatak to je zanemarivala izuavanje linosti kriminalca i otila je u apstraktno miljenje, bez konkretnih injenica i realnosti TEORIJSKI PRISTUP IZUAVANJU KRIMINALITETA I SOCIJALNO PATOLOKIH POJAVA -Kriminologija je multidisciplinarna nauka i podrazumeva raznovrstan nauni pristup u izuavanju determinanti kriminaliteta isocijalnih deviojacija, -Sva teorijska gledita mogu se sistematizovati u pet teorijskih koncepata: 1.BIOLOKE TEORIJE, 2.PSIHOLOKE TEORIJE, 3.PSIHOPATOLOKE TEORIJE,

4.SOCIOLOKE TEORIJE I 5.MULTIFAKTORSKE TEORIJE 1. BIOLOKE TEORIJE Bioloki pristup izuavanju pojava kriminaliteta i socijalnih devijacija ima izvorne podatke u antropolokim istraivanjima i teorijama. Ove teorije u prvi plan stavljaju: 1. Determinisanost ljudskog ponaanja biolokim i fiziolokim faktorima i, 2.Ponaanje je posledica fizikih i mentalnih osobina linosti U biolokim teorijama osnovna objanjenja kriminaliteta i devijantnih pojava , u zavisnosti od pravaca koji odreene grupacije naunika zastupaju,dovode u vezu sa KONSTITUCIJOM, POREMEAJIMA NERVNOG SISTEMA, UROENIM ILI NASLEENIM SKLONOSTIMA NEKE OD BIOLOKIH TEORIJA 1. Lombrozova- antropoloka teorija, 2. Teorija telesne konstitucije - genetika teorija 3. Teorija naslea, 5. Hromosomska teorija 6. Endokrinoloka teorija LOMBROZOVA-ANTROPOLOKA TEORIJA Lombrozo je osniva antropoloke kole u kriminologiji i smatra se da je nastala iz tri izvora: 1.Iz antropolokih studija koje su nastojale da otkriju odnos izmeu delinkventa i drugih patolokih pojava i izvesnih anatomskih i psiholopkih osobina, 2. Iz radova psihijatra koji su posmatrali zloince kao duevne bolesnike i da kod njih postoji moralno ludilio i 3.Iz koncepcije koje povezuje kriminalitet sa naslednim faktorima LOMBROZOVA-ANTROPOLOKA TEORIJA

Lombrozo je pod uticajem frenolokih ispitivanja i Darvinove teorije o evoluciji, merio glave 5 907 ivih delinkvenata koji su se nalazili na izdravanju kazne i 383 mrtvih zloinaca. Na osnovu tih istraivanja doao je do sledeih zakljuaka: 1.Kriminalitet je oblik atavizma-pojavljivanje drutvenih i telesnih osobina nasleenih od predaka. 2.ovek se raa kao delinkvent-fizika svojstva ga predodreuju da bude zloinac 3.Uzroci kriminaliteta i socijalno patolokih pojava su u antropolokim osobinama linosti. LOMBROZOVA-ANTROPOLOKA TEORIJA Lombrozo je dao tipologiju kriminalaca i to: 1.ROENI ZLOINAC 2.DUEVNO BOLESNI KRIMINALAC 3.KRIMINALAC IZ NAVIKE 4.KRIMINALAC IZ STRASTI 5.SLUAJNI KRIMINALAC Lombrozova teorija je u poetku bila jako popularna, ali se od nje odustalo jer se nije moglo braniti stanovite da je uzrok kriminaliteta i socijalno patolokih pojava iskljuivo posledica fizike grae oveka. TEORIJA TELESNE KONSTITUCIJE-GENETIKA TEORIJA KREMER, MORSELI,LANG I dr. Polaze od uroenih i nasleenih osobina koje konstituiu linost. Teorija se razvila izmeu dva rata iz kriminoloke biologije nemakih i austrijskih teoretiara, posebno Antropoloke kole iz Graca koju je vodio LANG, a koja se zalagala da se objanjenje devijantnog mora poi od osnovnog-od bioloke nasleenosti. -Zato se polazi od naslednih dispozicija-sklonosti (razdraljivost,agresivnost i sl.) Ova teorija negira teoriju uroenog zloinca, ali smatra da kod nekih linosti postoje uroene sklonosti ka devijantnom ponaanju. -Kasnije, ovoj teoriji daju i dopunu da sklonosti deluju u sticaju sa faktorima sredine. TEORIJA NASLEA Teorija naslea dokazuje uzroke pojava kriminaliteta i socijalnih devijacija postavkama dobijenim ispitivanjem : 1.KRIMINALNIH PORODICA I 2.BLIZANACA

Prouavane su krvne grupe i nenormalnosti u hromozomima oveka. DI TULIO je isticao da svaki pojedinac ima linu konstituciju, koja obuhvata nasledne i sredinske faktore, posebno one faktore steene u ranom detinstvu. TEORIJA NASLEA Ispitivanje kriminalnih porodica(poznata porodica Juka u NJujorku) elelo se da se dokae nasledan faktor u pojavi devijantnog ponaanja. -Dokazi su sumnjivi jer na porodicu ne deluju samo nasledni faktori ve i sredinski. -Vei znaaj za teoriju su imala istraivanja blizanaca- da li se odreene osobine (devijacije, patologija kriminal i sl) ee javljaju u odreenom obliku kod jednojaanih ili neidentinih blizanaca. -Istraivanja nisu mogla da dokau da se devijantno ponaanje, pa i kriminalitet, nasleuje, ve je potvreno da naslee vri odreen uticaj u sadejstvu sa drugim faktorima HROMOZOMSKA TEORIJA -Autori ove teorije su Leena, Tirpina i Gotjea (1959), koji u svojim radovima prvi put opisuju nenormalnost broja hromozoma. -Hromozomska teorija zasnovana je na uenju da postoje poremeaji u jezgru elija(hromozoma), koje sadri gene, nosilac je naslednih osobina i produkciju drutveno abnormalna ponaanja. -Pod uticajem ovih uenja razvio se poseban bioloki pravac kojim se objanjava veza izmeu gena i devijantnog ponaanja (delinkvencija, soc. Patoloka ponaanja), HROMOZOMSKA TEORIJA -Prema ovoj teoriji enormni viak hromozoma Y stvara poseban konstitucionalni tip linosti sklone kriminalitetu i drugim soc. devijacijama. Tako kombinacija hromozoma XYY kod mukara i XXY kod ena smatraju faktorima koji podstiu na odreenu vrstu krivinih dela i soc. Patolokih oblika ponaanja (ene na prostituciju) -Pinatel smatra da je abnormalna hromozomska kombinacija ak 50-60% vea kod delinkvenata nego kod nedelinkvenata. -Istraivanja hromozomske abnormalnosti nisu pokazala da je prekobrojni Y hromozom specifian za poveanje agresivnosti i kriminalitet. ENDOKRINOLOKA TEORIJA -U bioloki orjentisanoj kriminologiji i socijalnoj patologiji bilo je pokuaja da se utvrdi veza izmeu rada lezda sa unutranjim luenjem i kriminalitet i izopaenog ponaanja, -Jo kod Lombroza se pominjao uticaj lezda sa unutranjim luenjem na devijantno ponaanje-za Lombroza je to bio simtom roenog prestupnika.

-Velika veina, po ovoj teoriji, prestupe tumae kao posledica poremeaja rada lezda sa unutranjim luenjem. -Ovim tumaenjem devijantnog ponaanja iskljueni su sredinski faktori -Endokrinoloka teorija je posebno koriena za objanjenje porasta kriminaliteta maloletnika- pojaan i brzo luenje unutranjih lezda izaziva ivahno i brzo reagovanje maloletnika i dolazi do naruavanje u njihovom funkcionisanju i emocionalne neuravnoteenosti -Ova teorija je u velikom delu svoje koncepcije odbaena. Ali se u pojedinim segmentima, kada se objanjavaju seksualni delikti i korisna. PSIHOLOKE TEORIJE - Krajem XIX i poetkom XX veka pojavljuju se brojni autori koji devijantno ponaanje i kriminalitet objanjavaju psiholokim faktorima - Psiholoke teorije su rezultat kritike biolokih shvatanja - Psiholoke teorije uzroke ovih pojava vide u raznim psihikim svojstvima i osobinama i crtama linosti (inteligencija, motivi, stavovi, procesi miljenja i u drugim psihikim funkcijama) - Ispoljavanje socijalno patolokih oblika ponaanja je posledica psihikih poremeaja u linosti PSIHOLOKE TEORIJE Meu psiholokim teorijama uoavaju se dve tendencije: 1.Prva se sastoji u otkrivanju veza izmeu odreenih psihiih svojstava i pojedinih oblika devijantnog ponaanja (izmeu temperamenta i zloina, emotivne nezrelosti i izopaenog ponaanja i sl). 2.Druga nastoji da na osnovu paralelnog ispitivanja linosti osobina delinkvenata osoba sa devijantnim ponaanje i normalne grupe ispitanika, gde je naenja razlika u njihovim psihikim strukturama. NEKE OD PSIHOLOKIH TEORIJA 1. TEORIJA INTELIGENCIJE 2. TEORIJA FRUSTRACIJE 3. TEORIJA O DELINKVENTU KAO POSEBNOM PSIHOLOKOM TIPU 4. AJZENKOVA TEORIJA LINOSTI 5. TEORIJA NEPRILAGOENOSTI 6.PSIHOANALITIKA TEORIJA

1. TEORIJA INTELIGENCIJE -Teorija se javlja poetkom XX veka, zasnovana na konceptu slaboumnog delkinkventa, a devijantnost dovodi u vezu sa niskom inteligencijom i maloumnosti, -Devijantnost dovodi u vezu s psihikim svojstvima niske inteligencije i maloumnosti, -Devijantnost objanjava niskom obrazovnom strukturom- a kao posledica niske inteligencije, -Oba prethodna faktora imaju za posledicu neshvatanja znaaja drutvenih vrednosti i odgovornosti za vlastite postupke TEORIJA INTELIGENCIJE -Profesor Univerziteta u Ohaju GODAR, istraivao je nasleivanje kriminalnih dispozicija (radovi:Slaboumnost njeni uzroci i posledice, Prestupnik imbecil i dr.), dokazivao je da je svako slaboumno lice potencijani prestupnik i devijant, -Viljems istomiljenik Godara, u studiji Delinkventni deaci sa visokom inteligencijom saoptio je rezultate koji pokazuju da od deset delinkvenata samo jedan ima prosenu ili visoku inteligenciju, a svi ostali nisku inteligenciju. -Pristalice ove teorije ispitivali su i odnos izmeu inteligencije i recidivizma TEORIJA INTELIGENCIJE - Neka istraivanja su pokazala da postoji razlika u pojedinim segmentima sposobnosti izmeu delinkvenata i nedelinkvenata( verbalnim i neverbalnim testovima i u nekim od osobina linosti) - Ipak ova teorija nije mogla da dokae postojanje znaajne razlike u intelektualnim sposobnostima izmeu osoba koje ispoljavaju devijantno ponaanje i osoba koje ne ispoljavaju devijantna ponaanja, Najei kritiari teorije inteligencije su socioloki orjentisani kriminolozi i zastupnici multifaktorskih teorija o socijalnoj patologiji 2. TEORIJA FRUSTRACIJE -Frustracija se najee definie kao spreavanje, osujeenje zadovoljenja motiva. -Stanje u kome se pojedinac nalazi kada mu se spreava zadovoljenje njegovih motiva naziva se frustracijom, -U stanju frustacije ljudi se razliito ponaaju: kod nekih se javlja bes i agresija, drugi pojaavaju napor da na drugi nain zadovolji motive, odnosno da doe do cilja i sl. -Frustracije mogu da deluju u dva pravca:destruktivne i konstruktivne frustracije, TEORIJA FRUSTRACIJE

-Teorija frustracije polazi od toga da ispoljavanje sociopatolokih pojava nastaje usled frustracija.Agresija se ispoljava u nasilnikom ponaanju, kriminalu.Brzo reaguju, nepromiljeno, ne kaje se za uinjene postupke i sl. -Postoje vie faktora koji pogoduju frustriranom ponaanju: emotivna nzrelost i nestabilnost, neuspela socijalizacija, loe vaspitanje i sl. -Frustacije se javljaju u celom ljudskom ivotu ali su najizraenije u adolescenciji i mladosti, -Tei oblici ispoljavanja socijalno patolokih oblika ponaanja nastaju , pored frustracija i pod uticajem drugih egzogeni i endogeni faktora, -Znaajan broj istraivanja potvruje neke od elemenata uticaja frustracije na kriminalno i devijantno ponaanje 3. TEORIJA O DELINKVENTU KAO POSEBNOM PSIHOLOKOM TIPU -Uporedo sa pokuajima da se dokae da je devijantno i kriminalno ponaanje pojedinca ili grupe determinisano: fizikom konstitucijom, smanjenje funkcija lezda, niskom inteligencijom, poremeajem hromozoma i sl. , stvorena je teorija po kome se delinkvent i devijant razlikuju od nedelinkventa i nedevijanta, po svojim optim psiholokim karakteristikama, -Ameriki naunik SLAVSON(1926) pruavao je linost delinkventa i nedelinkventa i utvrdio: -Kod delinkventa: jake tendencije prema morbidnoj depresiji,napadi besa i bolesne agresivnosti, zadovoljstvo u nanoenju povreda drugima,asocijalnost, zatvorenost TEORIJA O DELINKVENTU KAO POSEBNOM PSIHOLOKOM TIPU -Posebno su znaajna istraivanja branog para Glukovih- koji su eleli da dokau da su delinkventi posebne linosti koje se razlikuju od nedelinkvenata. Ispitivali su 500 adolescenata-delinkvenata i 500 nedelinkvenata. Zakljuak: delinkventi su agresivniji i dinaminiji, impulsivniji,skloni neprijateljstvu, manje se samokontroliu, nezadovoljniji su. Delinkventi se od nedelinkvenata razlikuju po velikoj emotivnoj disharmoniji i karakterie ih takav sklop linosti koje je teko ili nemogue ispraviti. -Glukovi ne iskljuuju uticaj socijalnih faktora -Ispitivanja su vrena testovima, rorahovim mrljama, MMPI-a i sl. -Razlike postoje, ali nisu iskljuivo posledica unutranjih linih faktora 4. AJZENKOVA TEORIJA LINOSTI -Psiholog Ajzenk formulisao je empirijski dosta celovitu teoriju o kriminalu, na osnovu primene faktorskih elemenata. Sutina teorije je da se na osnovu analize izmeu razliitih oblika ponaanja utvrde osnovne dimenzije ili tipovi linosti tehnikom faktorske analize, da ih eksperimentalno proveri i daju fizioloka i neuroloka tumaenja. -Razvoj linosti prema Ajzenkovoj teoriji ostvaruje se kroz interakciju nasleene strukture linosti pojedinca i uticaja okoline.

-Glavni tipovi linosti su: INTROVERZIJA-EKSTRAVERZIJA i NEUROTIZAM-STABILNOST. 5. TEORIJA NEPRILAGOENOSTI Teorija neprilagoenosti devijacije objanjava faktorima nemogunosti prilagoavanja linosti realnim socijalnim uslovima, odnosno raskorakom izmeu ciljeva pojedinca i interesa zajednice, -teorija je zasnovana na psiholokim osnovama ljudske asocijalnosti i njenih devijantnih posledica. -Neprilagoenost, kao uzrok devijantnosti, tumai se na vie naina-Di Tulijo misli da se ona nalazi u oblasti oseanja, Pijae u prilagoavanju individue na njenu okolinui, a Frojd da se ona javlja zbog nemogunosti pojedinca da svoje individualne instikte prilagodi drutvu, jer im nedostaje vaspitanje 6.PSIHOANALITIKA TEORIJA -Psihoanalitika teorija se smatra jednom od psiholokih teorija iji je rodonaelnik Sigmund Frojd. On je stvorio psihoanalitiku kolu. -Frojd je napisao: Uvod u psihoanalizu, Psihopatologija svakodnevnog ivota, O seksualnoj teoriji, Totem i tabu, Tumaenje snova i dr. -Frojdova shvatanja strukture linosti (Id , Ego i Super ego), -Adlerov koncept individualne psihologije- kod objanjenja devijantnosti pridaje poseban znaaj kompleksu inferiornosti, a Jung Edipovom kompleksu 6.PSIHOANALITIKA TEORIJA Psihoanaliza objanjava devijantno i kriminalno ponaanje pomou nesvesnog- ovek nije gospodar samoga sebe u onoj meri u kojoj se veruje da jeste, oblast svesnog ivota je skuenija od oblasti nesvesnog. -Froj je prouavao ljudsku agresivnost. -Po Frojdu se u polju nesvesnoga odvijaju najznaajniji psihiki procesi koji utiu na ljudsko ponaanje, -Tvrdio je da je ovekovo ponaanje izraz nesvesnih psihikih sila i nagona, pre svega seksualnih nagona i tenji (libido, seksualnost) i kompleksa na osnovu kojih nastaju razni konflikti KRITIKI OSVRT NA PSIHOLOKE TEORIJE 1.Veliki je znaaj psiholokih teorija u objanjenju uzroka, faktora i pojava socijalne devijantnosti, jer izuavanje svojstava linosti je temelj razumevanju ljudskog ponaanja,

2.Nedostatak je to psiholoke teorije pretenduju da samo sa jednog aspekta objanjavaju sloenu drutvenu patologiju, 3.Ne dovode sva agresivna ponaanja, frustracije, nia inteligencija, emotivna nezrelost i sl. do patolokog ponaanja, svakako da u odreenom sluaju dovode, ali to nije mogue generalizovati, PSIHOPATOLOKI PRISTUP -Sutina psihopatolokog pristupa, posebno psihijatrijske orjentacije, ogleda se u objanjenju devijacija raznim oblicima patolokih oboljenja linosti, odnosno njihove mentalne defektnosti. -Svakako da postoji povezanost izmeu psihopatolokih poremeaja i nekih oblika socijalnih devijacija. Psihiki poremeene linosti mogu ispoljavati devijantne sklonosti. -Socioloka shvatanja relativizuju pojam duevne poremeenosti, svodei ga na asocijalno i devijantno, na ta bitno utiu socijalni a ne samo unutranji inioci SOCIOLOKE TEORIJE -Bioloki i psiholoki pristup u prouavanju socijalnih devijacija i kriminaliteta dao je znaajan doprinos u shvatanju uzroka i objanjenju ove drutvene pojave, -Meutim, ovi teorijski pristupi nisu uspeli da na celovit nain objasne devijantno ponaanje, pa je taj nedostatak pokuao da prevazie socioloki pristup u izuavanju sociopatolokih pojava. -Socioloki pristup, uz linost, posmatra i drutvene uzroke koji je formiraju, te uticaj linosti na drutvene odnose, ekonomske socijalne i druge determinante, drutvene posledice i druge faktore koje socijalne devijacije odreuju kao drutvenu pojavu. SOCIOLOKE TEORIJE DEVIJANTNOG PONAANJA Teorije: 1.Teorije socijalnih procesa -teorija anomije, -teorija socijalne sredine, -teorija socijalnih veza-teorija drutvenih spona, 2.Teorije socijalnih uenja -teorija imitacije, -teorija diferencijalne asocijacijediferencija lndentifikacije SOCIOLOKE TEORIJE DEVIJANTNOG PONAANJA 3.Kulturoloke teorije

-teorija podkultura i kontrakultura, -teorija kulturnog konflikta, -teorija drutvenih grupa, -teorija socijalnog etiketiranja, 4.Multifaktorska orjentacija TEORIJE SOCIJALNIH PROCESA -Sutina ove teorije je u tome to socijalnu devijaciju i kriminalitet objanjava uzrocima koji su determinisani socijalnim procesima i socijalnom sredinom, -Tu spadaju: teorija socijalne sredine, teorija anomije, teorija socijalnih veza i funkcionalistiki pristup. TEORIJA SOCIJALNE SREDINE -Ona je pretea savremenih sociolokih teorija o socijalnoj devijantnosti, -Tard i Lakasanja(Francuska kola) -Devijantnost i drutvena sredina su u neposrednoj vezi- da je socijalna sredina primaran faktor uticaja na linost i njeno ponaanje. -Poseban znaaj ove teorije se ogleda u istraivanju uticaja socijalnih faktora na drutvene pojave i psihike procese individue, te na ponaanje oveka u raznim socijalnim okolnostima, -Istraivani su razliiti socijalni uzroci: migracije, polne i starosne strukture, ekonomske i vremenske dimenzije i sl. TEORIJA ANOMIJE -Dirke i Merton su tvorci ove teorije. -Dirkem socijalnu devijaciju objanjava slabljenjem uticaja drutvenih normi i reakcije, stanjem kada ranije norme i standardi dobijaju vie karakter preivelosti. -Stanje drutvene dezorganizacije prouzrokuje nesigurnost, izolaciju, usamljenos , a to dovodi do pojave bezakonja i odsustva drutvenog prilagoavanja.Sve to pogoduje devijantnom i kriminalnom ponaanju. -Anomija,po Dirkemu, je poremeenost regulativnih funkcija drutva, poremeenost vrednosti i normi i njihovog znaaja u shvatanju pojedinca. TEORIJA ANOMIJE -Merton je predstavnik pozitivistikog pravca ove teorije i anomiju shvata kao drutveno stanje-kao tip drutvene strukture.

-Po Mertonu anomija i devijantnost nastaju iz disfunkcije u nekom drutvu kulturnih ciljeva i raspoloivih sredstava koji tim ciljevima slue. -Pod anomijom se podrazumeva stanje odsustva normativnosti pri emu se pojedinac ili grupa nameu svojim stavovima drutvu ili grupi. -Odsustvo potovanja drutvenih zakonitosti dovodi do pojedinanog ili grupnog odstupanja od drutveno prihhvatljivog ponaanja TEORIJE SOCIJALNOG UENJA U ovu grupu teorija spadaju oni postupci koji pojave socijalnih devijacija i kriminaluitet tumae procesima imitacije, identifikacije, i uopte ranim modelom oponaanja socijalne sredine, uzora i obrazaca. Tu spadaju: 1.teorija imitacije 2.teorija diferencijalne asocijacije 3.teorija diferencijalne identifikacije TEORIJE SOCIJALNOG UENJA 1.TEORIJA IMITACIJE -Osniva francuski sociolog Tard, po kojoj dokazuje drutveno poreklo zloina, smatrajui da su uzroci delinkventnosti imitaciono zakonomerni.On devijantne faktore nalazi u imitaciji i oponaanju. Jedni druge imitiraju, slue kao model u ponaanju. Najee je navodio sluajeve ubistva i samoubistva. -On navodi tri naina imitacije: 1.Kao modu, 2.Nii slojevi oponaaju vie slojeve 3.Jedan nain i metod izvrenje krivinih dela zamenjuje drugi TEORIJE SOCIJALNOG UENJA 2.TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE- UZROK DEVIJANTNOG I DELINKVENTNOG PONAANJA NALAZE U UZROCIMA PREUZETIM IZ DEVIJANTNIH ODNOSNO DELINKVENTNIH GRUPA ILI SREDINA S DEVIJANTNIM MILJENJEM. -Prvu teoriju razvio je Saderlend, on razlikuje: individualno i grupno devijantno ponaanje i smatra da se tako stie,postepeno ui u procesu meusobne komunikacije 3.TEORIJA DIFERENCIJALNE IDENTIFIKACIJE

-Osnova devijantnog ponaanja uslovljena je identifikacijom delinkvenata s uzorima, izmiljenim ili stvarnim, iz medija ili mate, kao i normalna ponaanja u delinkventnoj grupi KULTUROLOKE TEORIJE -Kulturoloke teorije ine razne socioloke pravce u tumaenju socijalnih devijacija i kriminaliteta.One polaze s aspekta problema sukoba kultura i kulturnih obrazaca, odnosno raznih modela subkulturnih i kontrakulturnih oblika drutvenih strukturiranja. -Tu spadaju: 1.Teorija kulturnog konflikta, 2.Teorija podkultura i kontrakultura, 3.Teorija socijalnog interakcionizma i 4.Teorija drutvenih grupa i sl. KULTUROLOKE TEORIJE 1.Teorija kulturnog konflikta-kulturnog raskoraka -Devijacija se objanjava proizvodom sukoba kultura, kulturnih vrednosti izmeu drutvenih grupa i unutar same jedne grupe. -Grupe mogu biti na nivou :nacije, socijalne, verske, rasne i sl. -Kao produkt tih sukoba javljaju se devijacije. -Selin smatra da izmeu normi kulture raznih grupa postoji konflik koji se ispoljava u uticaju jednih na druge, fuzija sadraja raznih kultura u jednu i sl. KULTUROLOKE TEORIJE 2.Teorija podkultura i kontrakultura -Ova teorija smatra da devijantne i delinkventne grupe imaju svoje vrednosti, vrednosne orjentacije i stavove i da ih smatraju za pozitivne. -Ove grupe imaju, pored osnovne vrednosti imaju i svoj poseban kulturni sistem i obrazac kulturnog odnosa i ponaanja- podkultura. -Podkulturne vrednosti su , u sutini, u sukobu sa optim, univerzalnim kulturnim vrensotima, u emu neki naunici nalaze osnov za devijantno ponaanje, -ikaka kola (oa) smatra da je podkultura posledica drutvene dezorganizacije, usled ega nema drutvenog uticaja na ponaanje migranata i sirotinje, te se oni formiraju u posebne gangove sa specifinom kulturom ponaanja KULTUROLOKE TEORIJE

3.Teorija socijalnog interakcionizma- polazi od znaaja drutvenih odnosa, odnosno interakcije devijantnih i nedevijantnih grupa, stim to u tom odnosu, dominantne grupe sa normama ponaanja koje su prihvatljive u drutvu, nameu svoj obrazac ponaanja. -Drutvo se deli na konformiste-koji su kontrolna drutvena grupa i devijante na koje je usmerena drutvena reakcija. -I etiketiranje je deo teorije i znai drutvenu reakciju na neki vid devijantnog ponapanja KULTUROLOKE TEORIJE 4.TEORIJA DRUTVENIH GRUPA -Polazi od premise da je drutvo grupno organizovano, polazei od porodice, pa nadalje, gde se odvija interakcija na nivou grupa. -Teorija drutvenih grupa objanjava devijantno i kriminalno ponaanje kao grupno ponaanje, na osnovu ega se utvruje i oblik i nivo devijantnog ponaanja, -Odnosi na nivou i unutar grupa su glavni faktori devijantnog i delinkventnog ponaanja MARKSISTIKO SHVATANJE KRIMINALITETA -Klasici marksizma (Marks, Engels i Lenjin)bavili su se pitanjima kriminaliteta uzgredno, u okviru objanjenja irih drutvenih problema. -U radu Poloaj radnike klase u Engleskoj( Engels) govori se o empirijskom istraivanju kriminaliteta i postavlja naunu osnovu marksistike kriminologije, -U tumaenju kriminaliteta Engels je poao od osnovnog dijalektikog principa: materijalnosti, principa etioloke povezanosti pojava i principa njihove razvojnosti. -Prema Engelsu materijala nejednakost ljudi povlai sve ostale nejednakosti u drutvu i uslovljava sve oblike drutvenog ponaanja MARKSISTIKO SHVATANJE KRIMINALITETA -Drutveni poloaj radnika ini ga spremnim na kriminalitet i to na dva naina: 1.AUTOMATSKI-determinisana reakcija na brutalan ponaanje buruazije izaziva brutalno ponaanje radnika i 2.PRIMITIVAN OBLIKKLASNOG BUNTA-radnik ne poseduje svojinu pa i ne respektuje svojinu buruja pa je krade. -Kriminalitet i druge tetne posledice je posledica uslovljene eksploatacije, odnosno da imaju klasni karakter -Po klasicima marksizma borba protivu kriminaliteta mora da se odvija u pravcu eliminacije uzroka koji, pre svega, proizilaze iz materijalne osnove i klasne strukture kapitalistikog drutva u borbi za preobraem drutva na socijalnoj osnovi

MULTIFAKTORSKA TEORIJA -Ova teorija se jo naziva mnogofaktorska ili mnogouzrona i razlikuje se od drugih teorija to je nastala kao reakcija na teorije koje su kriminalitet pokuavale da objasne jednim faktorom (bioloka, psiholoka,socioloka, psihoanalitika i sl) -Najznaajniji prestavnici multifaktorske teorije su brani par GLUK,koji su u XX veku 40 godina sprovodili longitudinarno ispitivanje na 500 delinkvenata, koje su poredili sa 500 nedelinkvenata u Bostonu. MULTIFAKTORSKA TEORIJA -Glukovi su dobili rezultate koji pokazuju da se u najmanje 5 elemenata razlikuju delinkventi od nedelinkvenata i to: 1.Fizika konstitucija, 2.Temperament 3.ponaanje, 4.Psiholoke karakteristike i 5.socio-kulturni uslovi u kojima ive Kombinacija ovih faktora ee su naeni kod delinkvenata MULTIFAKTORSKA TEORIJA I mnogo drugih autora je vrilo istraivanja pokuavajui da dokae uticaj vie faktora na pojavu kriminaliteta: BART,REKLES,LEOTE i dr. -Ova teorija je i kritikovana: 1.ne prave razliku izmeu uslova i uzroka, 2.izmeu bitnih i nebitnih faktora 3. izmeu glavnih i sporednih faktora 4.nauno nije dovoljno zasnovana ETIOLOGIJA KRIMINALITETA

-Objanjenje kriminaliteta moe se vriti na :

1.Makro nivou- opti nivo prouavanje uzroka kriminaliteta kao masovne drutvene pojave, 2.Mikro nivou prouavanje uzroka pojedinih tipova kriminaliteta i na 3.Pojedinanom nivou- uzroci kriminaliteta vezani za linost kriminalca ETIOLOGIJA KRIMINALITETA -Svi od ovih nivoa ne mogu se posmatrati posebno, jer su oni meusobno povezani. Svako kriminalno ponaanje, kao individualan akt, ukljuen je i u optu uzronost kriminaliteta. Otkrivanje pojedinanih kriminalnih akata i uzroka zloina, dolazi se i do opte uzronosti i obrnuto. Opti uzroci uslovljavaju posebnu i pojedinanu uzronost. KRIMINOGENI FAKTORI Pod kriminogenim faktorima se podrazumevaju objektivni i subjektivni inioci koji deluju u procesu nastanka, formiranja, i konane realizacije kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i pojedinanog ponaanja. -Kriminogeni faktori, prema Tardu,su: 1.SPOLJNI-EGZOGENI I 2.UNUTRANJI-ENDOGENI FAKTORI -Postoji podela i na : 1.OBJEKTIVNE KRIMINOGENE FAKTORE I 2.SUBJEKTIVNE KRIMINOGENE FAKTORE -Kriminogeni faktori deluju povezano, sintetiki i kompleksno- jedni imaju opti karakter drugi deluju samo na odreen oblik kriminalnog ponaanja SPOLJNI-SOCIJALNI (EGZOGENI) KRIMINOGENI FAKTORI Spoljni faktori Se dele na: 1.MAKROSOCIJALNE 2.MIKROSOCIJALNE I 1.MAKROSOCIJALNI FAKTORI KRIMINALITETA 1.Ekonomija, ekonomski sistem i razvoj 2.Politiki sistem i kriminalitet 3.Rat i kriminalitet 4.Industrijalizacija i urbanizacija i kriminalitet

5.Drutvena pokretljivost i kriminalitet SPOLJNI-SOCIJALNI (EGZOGENI) KRIMINOGENI FAKTORI 2.MIKROSOCIJALNI FAKTORI I KRIMINALITET 1.Porodine prilike i odnosi 2.kola i obrazovanje 3.Uticaj susedstva-vrnjaka i delinkventnih grupa 4.Religija, religijske grupe i sekte 5.Slobodno vreme i kriminalitet 6.Sredstva masovne komunikacije i kriminalitet SPOLJNI-SOCIJALNI (EGZOGENI) KRIMINOGENI FAKTORI

3.SOCIJALNO PATOLOKE POJAVE I KRIMINALITET 1.ALKOHOLIZAM 2.NARKOMANIJA 3.PROSTITUCIJA 4.KOCKANJE 5.SKITNJA, BESPOSLIARENJE I PROSJAENJE