Вы находитесь на странице: 1из 4

1. Kriminologija je nauka o zloinu. Njen naziv potie od latinske rei crimen-zloin i grke rei logos-nauka, uenje. 2.

Predmet kriminologije je: zloin, kriminalitet, uinilac, zrtva, drustvena reakcija na ovakva dela. 3. Krivinopravna definicija kriminaliteta se sastoji u krsenju zakona. Prestupnici su lica koja su povredila norme krivinog zakonika. Svako krivino delo mora biti formalno precizno odredjeno. U sklopu krivinopravne definicije kriminaliteta treba razlikovati KRIMINALNO PONASANJE i KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUSTVENA POJAVA. 4. KRIMINALITET je deo delikvencije, najtezi oblik negativnih drustvenih pojava ili devijacija koje su krivinim zakonom predvidjene. DELIKVENCIJA je upornost ponasanja koja predstavljaju odstupanje od drustveno prihvatljivih normi ponasanja (krivina dela, prestupi, prekrsaji). DEVIJANTNO PONASANJE je oblik individualnog neprilagodjenog ponasanja koje odstupa od drustvenog standarda (skitnja, prosjaenje, prostitucija, alkoholizam, narkomanija, samoubistvo) 5. Podela kriminologije: -kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija; -opsta i klinika kriminologija; -univerzitetska i primenjena (aplikativna) kriminologija. 6. KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA prouava spoljne manifestacije kriminaliteta i injenice kroz koje se ispoljava pojedinano kriminalno ponasanje (obim kriminaliteta kao masovne drustvene pojave, pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponasanja, strukturu, dinamiku, strukturalne promene kriminaliteta kao i regionalnu rasprostranjenost kriminaliteta) 7. OBIM KRIMINALITETA prati se na osnovu statistikih podataka iz statistikih evidencija o kriminalitetu (ukupan broj izvrsenih krivinih dela na odredjenom prostoru i u odredjenom vremenskom periodu 8. TAMNA BROJKA KRIMINALITETA nepoznat, neevidentiran broj krivinih dela i izvrsilaca. 9. STRUKTURALNE PROMENE odnose se na promene pojavnih oblika kriminaliteta, ukidanje i izmenu odredjenog KZ. 10. DINAMIKA KRIMINALITETA promena obima kriminaliteta u odredjenom vremenskom periodu i na odredjenom prostoru. Na osnovu statistikih podataka posmatra se da li je kriminalitet opao, stagnirao ili je bio u porastu. 11. KRIMINALNA ETIOLOGIJA prouava opste uzroke kriminaliteta kao masovne drustvene pojave i pojedinane, posebne, neposredne uzroke, uslove i povode javljanja kriminalnog ponasanja. 12. EGZOGENA ETIOLOGIJA izuava uzroke kriminaliteta na osnovu odredjene drustvene kulture i strukture, uslova zivota, delovanja raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu, skolu, grupu, sredstva masovne komunikacije. 13. ENDOGENA ETIOLOGIJA izuava uticaj linih osobina, psiholoskih karakteristika, crta linosti na javljanje kriminogenog ponasanja. 14. UZROK (odluujuci i presudni) kriminogeni faktor koji deluje na javljanje kriminaliteta, odnosno izaziva kriminalno ponasanje. 15. USLOVI doprinose da do kriminalnog ponasanja dodje, ne mogu izazvati kriminalno ponasanje ali ga omogucavaju i stimulisu. To su: nedovoljna preventivna borba protiv kriminaliteta, situaciona pogodnost za izvrsenje kriminalne aktivnosti.

16. POVODI spoljni uticaji vezani za situaciju izvrsenja kriminalne aktivnosti, utiu na donosenje konkretne odluke za preduzimanje kriminalne aktivnosti (izazivanje i vredjanje od strane zrtve, pretnje, nagovaranja, podstrekivanje, pomaganje) 17. METODE ISTRAZIVANJA sastoje se u prouavanju pojedinih sluajeva kriminalnog ponasanja, odnosa u prouavanju pojedinih delikvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponasanjem. 18. CASE STUDY prouavanje pojedinih delikvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponasanjem 19. TRANSVERZALNE TEHNIKE sastoje se u prouavanju delikvenata u jednom odredjenom momentu i njihovom poredjenju sa nedelikventima. 20. LONGITUDINALNE TEHNIKE koriste se za pracenje jedne grupe delikvenata u raznim periodima njihovog zivota a potom I za poredjenje dobijenih rezultata. 21. POSMATRANJE istrazivaki postupak kojim se na osnovu opazanja prikupljaju podaci (injenice) o stvarnom stanju I toku izvrsenja odredjenih krivinih dela. Moze biti posredno I neposredno. Neposrednim posmatranjem se prikupljaju injenice od znaaja za izvrseno krivino dela (vreme I mesto izvrsenja, povod izvrsena, podatke o zrtvi ) Posredno posmatranje se primenjuje mnogo cesce. To je sluaj prikupljanja podataka iz listova kaznene evidencije, sudskih spisa, spisa centra za socijalni rad, raznih publikacija (dnevne stampe, dnevnika, autobiografija, memoara) 22. EKSPERIMENT posebna vrsta posmatranja na osnovu vestakog izazivanja odredjene pojave. U kriminologiji primena eksperimenta nije preporuljiva, jer je kriminalitet drustveno opasna delatnost I nije dozvoljeno na vestaki nain vrsiti njegovo izazivanje radi posmatranja. 23. INTERVJU sredstvo prikupljanja podataka, intervjuisanjem delikvenata, zrtava I drugih lica. Moze da bude sproveden u vidu slobodnog razgovora (nestruktuirani ili nevezani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani interviju). 24. FILTRIRANJE STATISTIKE prijavljeni, optuzeni I osudjeni predstavljaju samo deo kriminaliteta. Zamenjivanje I suzavanje od prijave preko optuzenja do osude naziva se proces filtriranja statistika kriminaliteta. Zapazamo jedno univerzalno pravilo po kome broj dela I uinilaca koje u evidencijama figuriraju od policije, do tuzilastva, pa do suda, opada. 25. PRIVIDNI KRIMINALITET ini skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivina dela. 26. LEGALNI KRIMINALITET ine samo ona dela koja su utvrdjena kao krivina dela sudskim putem. 27. STVARNI KRIMINALITET jeste skup prijavljenih dela I dela koja nisu prijavljena, odnosno poznata policiji, ali objektivno imaju karakter krivinih dela. 28. TAMNA BROJKA KRIMINALITETA neutvrdjeni broj stvarno izvrsenih ali neotkrivenih I nepoznatih krivinih dela. TBK je deo kriminaliteta izmedju prijavljenog I stvarnog kriminaliteta. 29. KVOTA KRIMINALITETA pokazuje broj osudjenih lica na 100 000 stanovnika jedne zemlje. Izraunava se tako sto se ukupan broj osudjenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100 000. 30. GUSTINA KRIMINALITETA izrazava se uestalost vrsenja krivinih dela na odredjenom podruju ili, tanije reeno, utvrdjuje vremenski razmak vrsenja pojedinih krivinih dela s obzirom na jedinicu stanovnistva (obino 100 000 stanovnika). 31. TESKA UBISTVA ubistvo na svirep I podmukao nain, ubistvo pri bezobzirnom nasilnikom ponasanju, ubistvo pri izvrsenju krivinog dela razbojnistva ili razbojnike kradje, ubistvo iz

32. 33. 34.

35. 36.

37.

38.

39.

40.

41.

42.

koristoljublja, bezobzirne osvete, iz drugih niskih pobuda, ubistvo sluzbenog ili vojnog lica pri vrsenju sluzbene duznosti, ubistvo sudije, javnog tuzioca, zamenika javnog tuzioca ili policijskog sluzbenika, ubistvo deteta ili bremenite zene, ubistvo lana svoje porodice koji je prethodno zlostavljan od strane izvrsioca, umisljajno ubistvo vise lica. PRIVILEGOVANA UBISTVA laksa ubistva. ORGANIZOVANI KRIMINALITET znai zajedniko vrsenje krivinih dela od strane vise lica koja su se za to dogovorila, radi ostvarenja ekonomske I (ili) politike moci. KRIMINALNA GRUPA - podrazumeva vrsenje krivinih dela u okviru zloinake organizacije, koja je organizovana na hijerarhijskom principu I u kojoj zajedniku kriminalnu aktivnost ostvaruje organizator I najmanje dva lana zloinakog udruzenja. KOMPLEKS PRVENSTVA ispoljava se kao psiholoski oblik devijacionizma, smatra se subjektivnim faktorom saobradajnih nesreca. SEKUNDA STRAHA vezana je za period izmedju uoavanja I prolazenja opasnosti. Psiholoski se tretira kao proces donosenja odluke u uzrujanom stanju, koja moze imati za posledicu saobradajnu nesrecu. FAKTORI SAOBRADAJNIH NESRECA prekomerno uzivanje alkohola, naglo povedanje motornih vozila u javnom saobradaju, slabo stanje puteva na kojima se odvija saobradaj, neregularnost saobradaja, tehnika neispravnost vozila, nepovoljni klimatski I meteoroloski uslovi koji mogu uticati na smanjenje koncentracije paznje I druge sline okolnosti. PROFESIONALNI KRIMINALITET podrazumevamo ona krivina dela koja vrse profesionalni kriminalci, kao svoje stalno zanimanje, koje im sluzi kao glavni izvor izdrzavanja. Oni svoje zanimanje obavljaju sa velikom paznjom I smislom za vrsenje krivinih dela. Vrse krivina dela brzo, vesto I spretno, pa ih je stoga tesko otkrivati. PROFESIONALNE KATEGORIJE DELIKVENATA po tezini I karakteru kriminalne delatnosti mozemo ih podeliti na sitne prestupnike (vrse krivina dela bez primene nasilja dzeparosi), profesionalce varalice (vrse krivina dela putem prevare pojedinih lica I primene raznih varalikih tehnika) i teske kriminalce (odlikuje ih primena nasilja provalnici, sluze se I oruzjem u slucaju kada nemaju drugog izlaza u vrsenju kriminalne akcije). KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA - zloin izvrsen od lica sa prestiznim I visokim drustvenim statusom u okviru zanimanja koje obavlja. Dela vrsi prikriveno u sferi poslovanja, osiguranja, bankarstva berze, zastideni su od progona I kaznjavanja. MALOLETNIKA DELIKVENCIJA predstavlja istu oblast ponasanja kao I kriminalno ponasanje odraslih lica. Ima niz obelezja I karakteristika zajednikih sa kriminalitetom punoletnih lica. U njihovom reagovanju dolaze znatno do izdrzaja bioloski elementi I uopste njihova nezrelost. RECIDIVIZAM prma krivinopravnom shvatanju povrat postoji onda kada uinilac koji je ranije osudjivan ponovo uini krivino delo. Prema ovom shvatanju razlikujemo specijalni povrat (povratnik je ono lice koje je ponovo izvrsilo istovrsno krivino delo, za koje je odgovaralo na sudu) i opsti povrat (odnosi se na bilo koje izvrseno krivino delo). Po kriminoloskom shvatanju povratnici su ona lica koja su izvrsila vise od jednog krivinog dela, istog ili razliitog tipa U penoloskom smislu povrat postoji kada jedno lice ponovo dodje u kazneno-popravnu ustanovu radi izvrsenja kazne za delo koje je izvrsilo posle izdrzane kazne za prethodno delo.

43. URODJENI ZLOINAC Lombrozo polazi od toga da je krivino delo plod organske degeneracije, pa krimogene faktore treba traziti u bioloskim osobinama linosti delikventa, koje imaju spoljasnje fizike manifestacije. Do ovih zakljuaka dosao je prouavajuci zlocince u italijanskim zatvorima. 44. KLASINA KRIVINOPRAVNA SKOLA je prva krivinopravna skola, nastala je u XVIII veku. Osnovna shvatanja skole su da je sloboda oveka najveda vrednost, a zloin je povreda etikog reda I izraz slobodne volje oveka. Znaajna je po tome sto je postavila princip zakonitostilegaliteta. Ova skola je kritikovana sto je potpuno zanemarila izuavanje linosti delikventa. 45. ANTROPOLOSKA SKOLA javila se sedamdesetih godina XIX veka, ona u centar svog razmatranja postavlja izvrsioca krivinog dela. Osniva je italijanski psihijatar I psiholog Lombroso. Osnove svojih utemeljivakih shvatanja izlozio u svom uvenom delu ovek kao zloinac, po ovoj teoriji postoji kriminalni tip ljudi, tzv. rodjeni zloinac. 46. ITALIJANSKA POZITIVISTIKA SKOLA osnivai Enriko Feri I Rafaele Garofalo. Oni su kritikovali uenje klasine skole koja je u potpunosti zanemarila linost delikventa. Shvatanje predstavnika ove skole se ogleda u tome da se svaki zloinac od ostalih razlikuje po urodjenim telesnim I dusevnim osobinama. Ova skola prouava uzroke kriminaliteta, tipologiju krivaca I osnov krivine odgovornosti. 47. SOCIOLOSKA SKOLA nastala poetkom XX veka kao kritika I osporavanje antropoloske skole. Socioloska skola je smatrala da se sukob izmedju klasine skole I italijanskih skola treba prevazici tako sto ce se otvoreno priznati da nisu u pravu ni jedni ni drugi. Prema socioloskom shvatanju uzroci kriminaliteta su drustveni uslovi zivota I individualna svojstva uinioca. 48. SKOLA DRUSTVENE ODBRANE kao drustveni pokret nastala je posle Drugog svetskog rata. Tezila je socijalizaciji I humanizaciji krivinog prava. Osniva ovog pokreta je italijanski advokat I professor krivinog prava Filipo Gramatika. Njihovo shvatanje za cilj ima prevaspitavanje prestupnika. 49. POJAM REKETA - ??? 50. NEKO NASLEDJE - ??? :D 51. TEORIJE ??? 96.strana > 106. strane