Sociologija

-drugo izdanjeProf. dr Ljubivoj Gvoic Prof. dr Smilja Rakas Megatrend univerzitet,Beograd !!".

Pojam sociologije kao nauke

Sociologija je nauka o drustvu#societas-drustvo, logos-nauka$. %na ima svoj &oseban &redmet naucnog istrazivanja, to su drustvene &ojave i drustveni odnosi, nji'ova drustvena sustina, bez obzira da li su to ekonomski, &ravni ili drugi odnosi. Sociologija istrazuje odnose i zivot ljudi u odredjenim gru&ama. %na je o&sta drustvena nauka, bavi se o&stim drustvenim sistemom, njegovom o&stom strukturom i o&stim zakonima funkcionisanja i razvoja. (s&ituje i veze i odnose izmedju &osebni' drustveni' sistema. )jen nastanak i razvoj omogocile su, s jedne strane &ostignuti rezultati u razvoju filozofije i nauke, a s druge strane &roblem drustvenog zivota koji su u to vreme za'tevali naucno istrazivanje i resavanje. Sociologija se javlja kao izraz krize gradjanskog drustva i kao &okusaj resavanja &itanja iz zivota. *konomske i &oliticke su&rotnosti ukazale su na neo&'odnost resavanja krize, &otrebu za naucnim istrazivanjem drustva, a time in a &otrebu za nastankom nauke o drustvu ili sociologije. + okviru sociologije is&oljile su se tendencije. ,edna, koja je nastojala da o&ravda &ostojeci s-stem i koja je zadatak sociologije s'vatila kao &ronalazenje oblika njegovog s&asavanja. .ruga, koja je kritikom drustvenog sistema, analizom zakona drustvenog kretanja trebalo da &omogne njegovom rusenju.Podela na/ 0. . Gradjansku Marksisticku

0. Gradjanska sociologija ciji je osnivac %gist 1ont, usresredila se na &roblem &odele rada, drustvene solidarnosti i funkcionisanja drustveni' sistema Marksisticka je bila vise usmerena na &roblem &okretacki' snaga i zakona istorijskog razvoja drustva, &osebno borbe klasa i revolucije. Gradjanska se vise bavila &itanjima odrzavanja i funkcionisanja, a marksisticka menjanjem drustveni' sistema.
2.

Sociologija &roucava drustvo/ njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja drustva. )jene temelje &ostavnja sredinom 2(2v. %gist 1ont,3erbert

S&enser, 1arl Marks. Postaje moderna nauka delima emila .irkema i Maksa 4ebera.

Drustveni determinizam i drustveni zakoni

.eterminizam#determinare-odrediti$ je s'vatanje o sveo&stoj odredjenosti svi' &ojava. + svetu &ostoji o&sta uzrocna#kauzalna$ veza izmedju &ojava, sto omogucava zakljucivanje o &roslim stanjima &rirode i drustva na osnovu sadasnji' znanja kao i &redvidjanje buduci' dogadjaja. ,edna &ojava je drustveno odredjena. Su&rotno stanoviste od determinizma je indeterminizam, ucenje koje &orice nuzni, uzrocni karakter &rirodni' i drustveni' &rocesa, &o kome i covecija volja a&stolutno neodredjena i ne&redvidiva. + istrazivanju drustvenog determinizma najcesce se koriste sledeci &ojmovi/ okolnosti, cinioci, uzroci i &ovodi. %kolnosti su uslovi ciji uticaj na &osmatranu &ojavu nije ni ne&osredan ni &resudan. 5inioci su bitni i delatni uslovi od koji' zavisi da l ice se neka &ojava desiti ili ne. +zroci su najaktivniji cinioci, dovoljni i neo&'odni uslovi koji ne&osredno &roizvode neku &ojavu. Povodi su cinioci koji ne&osredno &ret'ode samoj &ojavi, mogu biti vrlo malog znacaja i cak slucajni &ret'odnici. .rustvene &ojave su odredjene mnostvom &rirodni', drustveni' i individualni' cinilaca. .rustveni determinizam ima svoju slozenost i s&ecificnost. .eterministicka veza medju &ojavama moze da ima razlicite oblike, te veze mogu da budu nuzne i uzrocne ili slucajne. .rustveni zakon se definise kao jezicki iskaz o objektivno &ostojecoj, relativno stalnoj, o&stoj i nuznoj vezi izmedju drustveni' &ojava i nji'ovog razvoja. %n &ostoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drustveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drustva. (deal svake nauke je otkrivanje sto vise zakona. Staticki zakon je jedan od vazni' zakona drustveni' &ojava koji na osnovu racuna verovatnoce otkriva determinisanost koja se ne odnosi na &ojedinacne slucajeve nego na celine, gru&e. Sociologiju interesuje i odstu&anje, slucajnost, ostatak. Pojedinacna odstu&anja ne o&ovrgavaju determinisanost drustveni' &ojava nego samo &okazuje da se u drustvu ne desava sve nuzno. Sociologija ne &ri'vata strogi determinizam. Pojedinacni dogadjaji i sigurni &ravci drustvenog kretanja ne mogu da se &redvide.

(storijski tok nije una&red u &ot&unosti determinisan i ne ostvaruje se sa fatalnom neizbeznoscu

Stvaranje sociologije kao nauke

+ konstituisanju sociologije kao naucne disci&line najveci udeo imaju SenSimon, 1ont i S&enser. 1lod 6nri Sen-Simon ima ogroman, mozda i &resudan znacaj za nastanak sociologije. Sen-Simon je izvrsio najznacajniji uticaj na formiranje &ozitivizma i &ozitivisticke sociologije. Sen-Simon s'vata drustvo kao jednu celinu u kojoj deluju &osebni zakoni kretanja razliciti od oni' koji vaze za &ojedinca. Svoju osnovnu misao o istorijskom razvoju drustva Sen-Simon je usvojio od 1ondorsea. Misao o usavrsavanju ljudskog drustva u &rocesu na&redovanja od nizi' ka sve visim stu&njevima razvoja. Prvi stu&anj je teoloski, drugi je metafizicki, i treci naucni. Rad a &osebno industrijska &roizvodnja, nauka i umetnost treba da budu osnovne delatnosti u buducem drustvu. Sen-Simon nije stovrio celovit socioloski sistem, mada se u njegovim radovima # Novo hriscanstvo, Rasprava o nauci o ceoveku, Industrijski sistem$ nalaze osnovni element socioloske teorije. 1ont je bio Sen-Simonov ucenik i licni sekretar, teoreticar koji je sistematizova ideje svoji' &ret'odnika i izgradio jednu zamisao sociologije koja se zasniva na &ozitivistickoj metodi o teoriji. + (4 tomu svog dela Kurs pozitivne filozofije, 1ont je &rvi &ut u&otrebio rec sociologija, do tad kao i Sen-Simon je u&otrebljavao rec socijalna fizika. )astanak 1ontove sociologije &ovezan je sa ondasnjim drustveno-istorijskim uslovima, sa stanjem u francuskom drustvu toga doba. 1ont se zalaze za konstituisanje takve nauke koja ce svojim du'om &ozitivno' znanja &redvideti tok dogadjaja i usmeriti drustveno delovanje u odredjenom &ravcu, omoguciti istovremeno suzbijanje revolucionarni' ideologija i donosenje cvrsti' normi za oblikovanje drustva. %na treba da jaca &ostojece drustvo. Sociologija je najmladja nauka, a stvari koje ona &roucava najslozenije. .va osnovna dela sociologije su/ socijalna statika i scoijalna dinamika. ,edan izrazva red, &oredak, a drugi &rogress. %ba ova dela su kom&lementarna. Socijalna statika se bavi &roucavanjem strukture drustva, &ojedinacni' elemenata koji su u sastavu tog drustva. %snovna celija drustva i najelementarnija

tvorevina je &orodica. Politicka vlast se javlja kao cinilac drustvene ko'ezije koja s&recava da se drustvo dezintegrise. + drustvenoj strukturi 1ont razlikuje 7 klase/ S&ekulativnu klasu#naucni radnici i umetnici$ Prakticu klasu#&redstavnici &roizvodnje i &rometa$ Seljacku klasu#&oljo&rivrednici$ Radnicku klasu Socijalna dinamika treba da bude usredsredjena na otkrivanje uzroka drustveni' &romena i zakonitosti razvoja covecanstva. 1ont drustvenu istoriju cevecanstva svodi na istoriju ideja, &ri cemu na&redak ljudskog du'a kroz 8 stanja &redstavlja osnovni zakon socijalne dinamike. +&rkos socioloskoj kritici 1ontovog stvaralastva, njegov socioloski sistem je odigrao znacajnu ulogu u razvoju sociologije kao nauke jer su u elementima tog sistema &rnasla osnovu mnoga teorijsko-metodoloska stanovista. 3erbert S&enser je engleski mislilac koga smatraju jednim od osnivaca sociologije. )ajznacajnija S&enserova dela su/ Sistem sinteticke filozofije, Uvod u studije sociologije, Klasifikacija nauka. Mada je &ozitivizam bio idejni temelj za izgradnju S&enserove socioloske teorije, na njega su mnogo vise uticala dela iz geologije i biologije u kojima je tada dominirala ideja evolucije. )a S&ensera su, &re svega, uticale ideje Lamarka. .a bi &okazao svojevrsno delovanje bioloski' zakona, on je drustvo &rikazao kao osobiti organizam. S&enserova zasluga je u tome sto je u sociologiju uveo kategorije kao sto su/ ustanova, drustvena struktura, drustvena funkcija, i drustvena integracija. %n je jedan od &reteca strukturalnofunkcionalisticke sociologije.

Nauka o drustvu u delima klasika marksizma

Marks i *ngels objavljuju svoje &rve radove kad i 1ont. +&oredo sa nastankom sociologije javlja se i marksizam sa drugacijim s'vatanjem coveka, drustva i drustvenog razvoja. Marksizam se nastavlja na nemacku klasicnu filozofiju, klasicnu englesku &oliticku ekonomiju i francuski uto&ijski socijalizam. Marksisticka teorija drustva ne moze se svesti na sociolosku teoriju jer obu'vata filozofska, antro&oloska i ekonomska &odrucja. Marks i *ngels nisu stvorili celovit

socioloski sistem &o&ut 1ontovog, vec se elementi dustvene teorije nalaze u nji'ovim istrazivanjima coveka, drustva i istorije. 9o se najbolje vidi u Prilogu kritici Hegelove filozofije drzavnog prava, konomsko!filozofskim rukopisima i "ezama o #ojer$ahu% 5ovek nije a&straktno bice vec covekov svet, drzava, drustvo. Marks &olazi od toga da je covek rodno bice cije je osnovno unutrasnje svojstvo stvaralastvo, delovanje. %sobitost ljudske &rirode ne treba traziti u samoj &rirodi kao takvoj vec u &roizvodnoj delatnosti u najsirem smislu. Po Marsku, covek je i subjekt, tvorac so&stvene istorije, a ne samo njeno orudje. Ljudi &rave so&stvenu istoriju, ali :ne &o svojoj volji, ne &od okolnostima koje su sami izabrali nego &od okolnostima koje su ne&osredno zatekli koje su date i nasledjene;. %snovni zakon drustvenog razvoja Marks otkriva u &rotivrecnomstima do koji' dolazi izmedju razvitka &roizvodni' snaga i &ostojeci' odnosa u &roizvodnji koji s&utavaju dalji razvitak ti' snaga. 9a &rotivrecnost se razresava socijalnom revolucijom. Marks je u &odeli rada video jedan od osnovni' zakona formiranja i razvoja dosadasnji' oblika drustvenog zivota. 4eca &odela rada uslovila je nastanak &rivatne svojine in a njoj zasnovanu &odelu drustva na klase. 5itava istorija drustva &rikazana je kao istoriju klasni' borbi. .rustvena &odela rada i &rivatna svojia nad sredstvima za &roizvodnju uslovili sui &ojavu otudjenja coveka. S obzirom na to da je Marksova teorija, za razliku od 1ontove bila kriticka u odnosu na gradjansko drustvo i da je u njenoj osnovi bilo ne samo oktrice zakonitosti drustvenog razvoja vec i :teorija naucnog socijalizma;, ne iznenadjuje da je ona cesto ideologizirana i tumacena na u&roscen nacin. + okvirima Marksove zamisli o drustvu, analizom i razradom mnogi' &roblema bavio se i <ridri' *ngels. )ajznacajnija &itanja su/ &orodica, &rivatna svojia, drzava, socijalisticki &okret. =nacajan do&rinos daljoj razradi marksizma dao je i 4ladimir (lic Lenjin. %ne je razradio &itanja teorije &artije, odnos drzave i revolucije, klase i klasne borbe, (m&erijalizma i mono&olistickog ka&italizma, nacije i nacionalnog &itanja, birokratije i culture. Lenjin se zalagao za razvoj sociologije, koristeci u&ravo termin sociologija. .o&rinos drustvenoj teoriji dao je i 6ntonio Gramsi, italijanski mislilac. Gramsi je istrazio kulturu kao s&ecifican du'ovni &roblem, inteligenciju, &artiju i &roblem revolucije. Marks jos za zivota izjavljuje da nije marksist.

Teorija i pravci u sociologiji

Radi sticanja celovitog uvida u razlicitost &ogleda na drustvo, kao i odgovora na slozenost drustveni' &ojava, o&sti &ogleda savremeni' socioloski' teorija moguce je istorjski &rikazati kao/ naturalisticke, &si'oloske, formalisticke, funkcionalisticke i strukturalisticke. )aturalisticke teorije drustva/ me'anicizam#izucavati &o analogiji sa me'anickim sistemima$, biologicizam#sa bioloskim organizmima$, geografski determinizam#delovanje geografski' cinilaca$. Me'anicizam, nastojanje da se drustvene &ojave objasne kao :&roste varijacije fizicki' &ojava;, 3. 1eri.

Biologicizam, u drugoj &olovini 2(2 v. i &ocetkom 22 v. javlja se &okusaj da se drustvo i drustvene &ojave objasne uticajem bioloskog cinioca. 1oristeci &ojmove organizam, odabiranje, borba za o&stanak, nasledje, &rilagodjavanje, izrazava nastojanje da se bioloski zakoni &renesu na objasnjenje drustva i drustvenog zivota. Predstavnici/ 3erbert S&enser, Paul fon Lilienfeld, 6lbert Sefle, Rene 4orms. Senser &rvi tvrdi da je drustvo organizam. Pot&uni organicizam zastu&ao je Paul fon Lilienfeld. .rugu varijantu u biologicizmu &redstavlja socialdarvinizam.Predstavnici/ Ludvig Glum&ovic, G.4. de La&uz, %to 6mon, 6rtur =ozef Gobino. Po Glum&ovicu je rat izmedju naroda isto tako neminovan kao i borba za o&stanak medju ostalim bicima. Gobino uvodi rasu kao cinilac, nasledje i odabiranje. Geografski determinizam> geografski &olozaj, svojstva zemljista, kolicina vode, klima, sunce i &ojave na njemu, &rirodna flora i fauna. .zivnos, Mur, Beveridz imaju teoriju o suncanim &egama i &rivrednim ciklusima, odgovaraju u ciklusu &roizvodnji zita. 3entington smatra da klima ima veliki uticaj na drustvo. 1lima utice na zdravlje stanovnistva. Le Plej na osnovu &roucavanja &orodice i &orodicnog budzeta izvodi zakljucak o &resudnom uticaju geografskog cinioca.

Psi'oloske teorije, u razvoju sociologije is&oljena je tendencija da se drustvene &ojave, sustina i razvoj drustva objasne &si'ologisticki. Ljudska svest, covekov &si'icki zivot. 1lasifikovali su u 8 osnovne gru&e/

individualno-&si'oloske, kolektivno-&si'oloske, socijalno-&si'oloske. (ndividualno-&si'oloske teorije, zastu&ali su Gabrijel 9ard, 4ilijam Mak .ugal, Sigmund <rojd, Maks 4eber. Mak .ugal je drustvene &ojave tumacio instiktima/ instinkt bezanja s osecanjem stra'a, instinkt odbijanja s osecajem odvratnosti, instinkt radoznalosti s osecanjem cudjenja, instinkt borbenosti, &otcinjenosti, nezavisnost, roditeljski instinkt, instinkt zbijanja u gru&u? <rojd, osnivac &si'oanaliticke skole smatra da je cinilac u razvoju drustva i culture libido. 9o je energija koja &odstice na zadovoljavanje osnovni' nagona/ zivota i ljubavi. Maks 4eber, nemacki sociolog, izneo je svoja teorijska s'vatanja u delima Privreda i drustvo, Protestantska etika i duh kapitalizma. + sredistu 4eberove sociologije je drustvena &ojava, drustveno &onasanje &ojedinca. 1olektivno-&si'oloske teorije, su nastale kao rezultat nastojanja da se drustvo s'vati kao skladan i integrisan sistem. )ajznacajniji &redstavnik ove teorije je *mil .irkem. *mil .irkem je izlozio svoje ideje u vise dela od koji' su najvaznija/ Pravila socioloskog metoda, & podeli drustvenog rada, Samou$istvo i lementarni o$lici religijskog drustva. .rustvene &ojave treba s'vatiti kao stvari, jer sa unutrasnje strane one nisu dostu&ne naucnom saznanju. .irkem je smatrao das u drustvene &ojave s&ecificne &ojave/ one &ostoje objektivno, van svesti &ojedinca/ on i' nalazi gotove u drustvu i one na njega vrse &ritisak a on im se &otcinjava. .rustvene &ojave su kolektivni nacin &onasanja i misljenja koji &ostoje u drustvu, ne u &ojedincu. %snovna slabost .irkemove teorije je svodjenje sustine drustveni' &ojava na kolektivno-&si'olosku oblast. Socijalno-&si'oloske teorije, =orz Gurvic i Pitirim Sorokin. Gurvic u Savremenom &ozivu sociologije, 'rustveni determinizam i ljudska slo$oda, Sociologija II govori da individualno-&si'icko je &risutno u kolektivno&si'ickom i obrnuto. Sorokin u delima 'ustvena kultura i dinamika, 'rustvo, kultura i lucnost &olazi od teze da se drustvene &ojave sastoje od interakcije ljudi koje u sebi sadrze 8 osnovna elementa/ subjekte radnje, znacenje radnji i materijalne nosioce znacenja. .rustvo je slozen sistem koji se krece i menja u tirmickim talasima i ciklusima koji se &onavljaju sto omogucuje da se utvrde odredjene &ravilnosti. <ormalna sociologija se ne oslanja ni na jednu drugu nauku &omocu koje bi objasnila drustvo, jer sociologiju &osmatra kao samostalnu nauku koja ima so&stveni &rdedmet i s&ostvene metode. <ormalna sociologija se javila kao reakcija na biologizam i &si'ologizam. Polaze od &red&ostavke da sociologija istrazuje oblike zajednickog zivota medju ljudima, oblike drustveno' organizovanja/ zajednicu kao oblik koji je cvrsto vezan, s jakim osecanjem solidarnosti i svescu o zajednici a koja se temelji na krvnoj vezi i

drustvo kao sku& ljudi vezani' &oslovnim odnosima, koje se zasniva na ugovorima. 9enis razlikuje 8 vrste oblika/ drustvene odnose, drustvene gu&e i udruzenja. =imel u Sociologiji istice da &ojedinci stu&aju u drustvo time sto se &ovezuju radi ostvarenja nekog cilja. )acin &ovezivanja ljudi u drustvu, oblici udruzivanja-jeste drustveni oblik. <on 4ize jenajznacajniji &redstavnik ne samo nemacke vec i svetske formalne sociologije. + delu Sistem opste sociologije &ostavio je strogu razliku izmedju sociologije i ostali' nauka. Polazi od toga da se ono sastoji od sku&a drustveni' &rocesa, koji se o&et sastoje od s&ajanja ili razdvajanja ljudi u drustvenom &rostoru. <unkcionalizam je jedno od osnovni' teorijsko-metodoloski' stanovista u &roucavanju drustveni' &ojava. %snovna analiticka kategorija je funkcija. 5elina je jedinstvo diferencirani' delatnosti i odnosa u okviru medjuzavisnosti i ravnoteze, u cijim okvirima se izgradjuju odgovarajuci organi, organizacije i institucije. + funkcionalizmu je drustveni sistem glavni &redmet &osmatranja i analize drustveni' &ojava. Merton je dao osnovni &rinci& funkcionalizma, stanje u kome svi delovi drustvenog sistema rade zajedno, tako da ne izazivaju sukobe koji ne mogu da se rese niti da se regulisu. + svakom ti&u civilizacije svaki obicaj, materijalni &redmet, ideja i verovanje ima neku funkciju, drustvo mora da nadje za njega adekvatnu zamenu. 9alkot Parsons i Robert Merton su imali veliki uticaj na sociologiju. .ela Parsona Struktura drustvene akcije, *seji iz socioloske teorije, .rustveni sistem je funkcionalizam sadrzan u najrazvijenijem obliku. Parsons govori o 8 sistema drustvene akcije/ 0. .rustvenim sistemom koji se sastoji od mnostva individualni' ucesnika koji su motivisani tendecncijom ka o&timizaciji zadovoljenja
2.

Sistemu kulture, koji ima &rvenstveno integrativno-moralnu funkciju jer treba da &rilagodi datom sistemu.

8. Sistemu licnosti koji &redstavlja sistem individualnog &onasanja, teznji, motiva kojki cesto vuce dezintegraciji. .rustveni sistem &ostaje sku& interakcija, mreza drustveni' uloga kojima su &ojedinci &ovezani radi ostvarivanja nekog cilja. Merton je razgranicio 8 medjusobno &ovezana analiticka nivoa/ licnost, kultura i drustvo. <unkcionalizmu se cesto zamera da deterministicki &osmata ljudsko delovanje jer se ljudsko &onasanje &rikazuje kao &ojava koja je odredjena sistemom. Strukturalizam je veoma slican funkcionalizmu, jer se oba stanovista zasnivaju na &ret&ostavci da je drustvo slozena celina. Strukturalizam

istrazuje interfunkcionalne celine u kojima svaki clan zavisi od drugog. Predstavnici/ Levi-Stros, <uko, 6ltiser, Balibar, Pulancas. + sredistu egzistencijalizma se nalazi covek kao subjekt, a u strukturalizmu <ukoa u &rvom &lanu je &ojam strukture :anonimni sistem bez subjekta;. Socioloski em&irizam je jedna od najsiri' orijentacija koju karakterise zanemarivanje teorije. Glavna metodoloska obelezja em&irizma su merenje i o&is &ojava. 1riticka teorija drustva nije strogo socioloski &ravac/ ona je socijalnofilozofska i &si'oloska teorija koja je imala znatan uticaj na sociologiju narocito &reko radova naj&oznatiji' &redstavnika/ 3ork'ajmera, <roma, Merkuzea, 6dorna?

Predmet sociologije

4ecina sociologa se nacelno slaze sta je o&sti cilj i zadatak nauke o drustvu. Po 1ontovoj zamisli sociologija se deli na/ socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. Socijalna statika &redstavlja neku vrstu anatomije drustvenog organizma. Socijalna dinamika ima za &redmet da objasni &ravac drustvene evolucije. )eo&'odnost o&ste nauke o drustvu uvidja i 3erbert S&enser. %n &osmatra da su &redmet &roucavanja sociologije :rast, razvitak, struktura, i funkcije drustvene sku&ine;. *mil .irkem sociologiju odredjuje kao nauku o drustvenim uslovima, nji'ovom nastanku i nji'ovom funkcionisanju. Maks 4eber smatra da sociologija treba da razume drustveno delanje i da ga uzrocno objasni u njegovom toku i njegovim &osledicama. Predstavnici formalne sociologije smatraju da sociologija &roucava drustvene oblike ili forme. Sociologiju ne interesuje sadrzina drustveni' odnosa, jer je to &redmet &roucavanja &osebni' nauka. *zen .i&rel sociologiju s'vata kao nauku o drustvenim gru&ama, &osmatranim kako same za sebe tako i u nji'ovim odnosima. Parsons odredjuje sociolosku teoriju kao onaj s&ekt teorije socijalni' sistema koji se bavi &ojavama institucionalizacije.

Metod sociologije

Metod svake nauke, kao nacin istrazivanja koji se u njoj &rimenjuje i sredstvo &omocu kojeg se dolazi do novi' saznanja, osnovni je &okazatelj njene zrelosti i razvijenosti. 9ri osnovna stanovista/ 0. Pozitivisticko
2.

Stanoviste o korenitoj e&istemoloskoj razlici &rirodni' i drustveni' nauka i uslovi metod razumevanja

8. Stanoviste koje zastu&a Marks Pozitivisticko s'vatanje je da se u &roucavanje drustva unesu osnovna e&istemoloska nacela &rirodni' nauka, 1ont, Stjuart Mil, .irkem, S&enser. Marks je razvio metod materijalisticke dijalektike &okazavsi na &rimeru gradjanskog drustva da ne&omirljivi klasni sukobi i su&rotnosti leze u osnovi citavog dela istorije u kojo &ostoji klasna &odeljenost. Proces istrazivanja sastoji se iz sledeci' @ faza/ 0. (zbor i formulacija &roblema . Stvaranje &lana istrazivanja 8. Priku&ljanje &odataka raznim metodama i te'nikama 7. Sredjivanje i &rikazivanje rezultata @. (nter&retacija rezultata i izvodjenje zakljucaka ( faza/ izbor &redmeta istrazivanja, definisanje cilja, &ostavljanje 'i&oteza (( faza/ izbor metoda i te'nicki' &ostu&aka za &riku&ljanje trazni' &odataka ((( faza/ &riku&ljanje &odataka &omocu razliciti' metoda i istrazivacki' te'nika (4 faza/ sumiranje, sistemizovanje i &rikazivanje &odataka do koji' se doslo &rimenom odredjeni' metoda

4 faza/ analiziranje rezultata i izvodjenje zakljucaka )ajvecu vrednost ima uzorcno objasnjenje koje daje odgovor na &itanje zasto se neka &ojava dogadja i kako se ona moze &roizvesti i kontrolisati. Geneticko objasnjenje omogucuje uvid u vezi sa nastankom &ojave i &ret'odni' faza &rocesa koji je do nje doveo. Strukturalnofunkcionalno objasnjenje ukazuje na &olozaj i ulogu odredjene vrste &ojava u sirem sistemu. + teoloskom objasnjenju dati su subjektivni cinioci, oni cije se delovanje i &onasanje objasnjava. Posmatranje je jedna od najstariji' i najsire korisceni' metoda, &osmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadrzaji, samo ono sto &ostoji li se zbiva u vreme &osmatranja. )e moze se saznati o unutrasnjoj i &si'ickoj strani. Razgovor i u&itnik su najcesce u&otrebljivanja sredstva za &riku&ljanje &odataka, una&red su utvrdjena &itanja i redosled. +&itnik se sastoji od niza una&red &ri&remljeni' &itanja, naziva se anketiranje, a sam &ostu&ak anketa. Prilikom izrade u&itnika treba voditi racuna o ciljevima istrazivanja. Pitanja mogu da budu otvorenog i zatvorenog ti&a. %dlika je velika sistematicnost i brzina. Biografski metod &odrazumeva istrazivacki &ostu&ak, na osnovu licni' dokumenata. Metod slucaja, studija slucaja, analiza slucaja su &ojmovi koji se u&otrebljavaju naizmenicno i gotovo u istom znacenju. 1linicki metod se &rimenjuje kod &ruzanja &omoci &ojedinim &acijentima u vidu individualnog rada u medicini i izvan nje. *ks&eriment se moze definisati kao nuzno &osmatranje u &recizno odredjenim i kontrolisanim uslovima. Moze biti labaratorijski ili eks&eriment u &rirodnim uslovima. 6naliza sadrzaja je jedan od istrazivacki' &ostu&aka za &roucavanje simbolicnog o&stenja. %dasiljaca odredjene &oruke, &rimaoca i sadrzaja &oruke. =akljucke o s'vatanjima, stavovima, vrednostima i namerama odasiljaca &oruke. Mogu se takodje is&itati odnosi odasiljaci &oruka &rema drugim drustvenim gru&ama. Sociometrija u sirem smislu znacenja &odrazumeva svako merenje i kvantitativno &rikazivanje drustveni' &ojava i &rocesa. ,akob Moreno is&ituje strukture odnosa izmedju ljudi s obzirom na to kakve sim&atije, kakav autoritet, ugled uzivaju &ojedinci u odredjenom drustvu.

Sociometrijski test kojim se otkrivaju &rivlacnosti i odbijanje medju &ri&adnicima odredjeni' drustveni' gru&a. +&oredna istrazivanja omogucuju is&itivanje odredjene drustvene &ojave ili drustva u svim ili mnogobrojnim oblicima. +&oredna istrazivanja se mogu &odeliti u 8 osnovne verzije/ 0. (strazivanja u istom drustvu koja do&rinose objasnjenju unutardrustveni' varijacija razni' &ojava. . .rustveni' &ojava u vise konkretni' drustava koja &ri&adaju istom drustveno-istorijskom ti&u. 8. +&oredno &roucavaju o&ste osobine razliciti' ti&ova drustva, i osobenosti i razlike &ojedini' vrsta drustveni' &ojava u razlicitim drustvima. 1lasifikacija je sredstvo za otkrivanje reda medju &ojavama i nastojanje da se otkriju dublje osnove tog reda. .oslednost, sve klasifikacijske jedinice stvaraju na osnovu istog kriterijuma deobe. Pot&unost, &okla&a se sa obimom &ojma klase. (scr&nost sto manje u&otrebljavaju reci ostali, razni i slicno. Merenje oznacanje iskustveni' &ojava &omocu brojcani' simbola koji se &ridaju &ojavama koje se mere na osnovu &recizno utvrdjeni' &ravila.

Pojam drustva, razliciti pristupi u proucavanju

Pojam drustvo se nije jasno razlikovalo od &ojma drzave..o razdvajanja ovi' &ojmova dolazi u 24(( i 24((( v. &ojam drustva znatno je siri od &ojma drzave kao &ravno-&oliticke organizacije ove zajednice. 1ont &od drustvom &odrazumeva 'armonicnu celinu velikog broja funkcija na osnovama &odele rada. 1ao u organizmu, tako i u drustvu moze se uociti sklad strukture i funkcije koje idu &rema zajednickom cilju.

S&enser drustvo &osmatra kao krajnju tacku bioloske evolucije. .rustvo je :nadorganizam; u kome vaze iste ili slicne zakonitosti iz organske &rirode. .irkem je medju &rvima koji drustvo &osmatra kao &osebnu celinu koja ima so&stvenu realnost. Po .irkemu, drustvo nije &rost zbir jedinki vec sistem koji je obrazovan njegovim udruzivanjem. .irekm razlikuje ti&a drustva/ 0. + kojem ne &ostoji drustvena &odela rada .Gru&e koje se obrazuju u drustvenoj &odeli rada. Po .irkemu sustina drustva je u kolektivnim &redstavnicima i drustvenim ustanovama koje &ostoje kao stvarnost nezavisno od &ojedinca, nji'ove volje i 'tenja. Marks je u odredjivanju &ojma drustvo &osao od toga da &ostoji vise vrsta odnosa od koji' se u njegovim radovima izdvajaju / odnos ljudi &rema &rirodi i medjusobni odnosi ljudi. + &redgovoru za Prilog kritici politicke ekonomije Marks &ise/ :ljudi stu&aju u odredjene odnose, nuzne odnose, nezavisno od njegove volje;. Po Marksu, drustvo je :&roizvod uzajamne delatnosti ljudi;. %no je u najtesnjoj vezi sa razvitkom ekonomije.

Priroda i drustvo

5ovek, drustvo, i &riroda su u nerazdvojnoj vezi, oni cine jedinstvo. ,ovan 5vijic &roucava &rirodno-geografske uslove, drustvo i kulturu na Balkanskom &oluostrvu.

Drustvena delatnost i rad

Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti. Radom covek obezbedjuje i stalno &oboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. Svaki rad je jedna delatnost, ali svaka delatnost nije rad. .elatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno s&ontano, manje organizovano, ili &ovremeno. + odredjivanju &ojma drustveni odnos 8 su &osebno karakteristicna/ &si'ologizam, formalizam i Marksovo s'vatanje. Prema &si'ologistickom stanovistu &si'olosko &ovezivanje dva ili vise individualni' &onasanja ciji akteri svesno i ne&osredno uticu jedni na druge, 9ard i 4eber ovo zastu&aju. Marksovo s'vatanje, &ojma drustvenog odnosa/ da bi ljudi ziveli oni trebaju da &roizvode a da bi &roizvodili oni treba da stu&aju u odredjene odnose, nezavisno od njivove volje. .rustveni odnosi se mogu &odeliti na/ formalne i neformalne, &rimarne i sekundarne, organizovane i neorganizovane, trajne i &romenljive. )ajvazniji oblik drustvene delatnosti je rad, a &roizvodnja materijalni' dobara je osnovni oblik ljudskog rada. Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalni' dobara. Moze biti/ materijalno-&roduktivan rad, du'ovno-&roduktivan rad, drustvenokorisni' usluga. %&stanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radni' delatnosti.

Podela rada

Podela rada &redstavlja osnovni strukturalni &rinci& organizacije celoku&nog drustvenog rada. =nacaj &odele rada medju &rvima uocava Platon, svako obavlja rad u skladu sa svojim s&osobnostima. Smit objasnjava &odelu rada i njen razvitak iskljucivo sa stanovista ekonomsko-&oliticki' ciljeva koji &roizilaze iz interesa za sto vecom &roduktivnoscu ljudskog rada. .irekm & podeli drustvenog rada govori da &odelom rada &ovecava solidarnost i medjuzavisnost u drustvu jer se javlja &otreba za &roizvodima drugi' onda kada se oni bave razlicitim &oslovima. Podela rada je razbila &rvobitna drustva. Marks &odelu rada &osmatra kao cinilac koji dovodi do &odvajanja u drustvu. Podela rada se javlja kao nuznost iz koje &roizilaze odredjeni oblici drustvene strukture, drustvene organizacije, drustveni' ustanova. %na je rezultat covekove &roizvodne delatnosti, a ne urodjena osobina ljudske &rirode. Marks u Kapitalu razlikuje 8 osnovna oblika/ o&sta &dela rada, &osebna &odela rada, &ojedinacna &odela rada. *ngels je u Poreklu porodice, privatnog vlasnistva i drzave dao 8 velike drustvene &odele rada/ 0. (zdvajanja zemljoradnje kao &osebne grane stocarstva . (zdvajanje zanatstva od &oljo&rivrede 8. Pojave trgovine kao &osebne grane (storijski razvoj drustva zasnovan na &odeli rada dovodi do nastanka &rivatne svojine, &odele rada na umni i fizicki i do &odele na selo i grad, sto &redstavlja jednu od najstariji' &odela koja se i danas odrzava. + &ocetku &odela rada je bila &rirodna &odela rada, a zasnivala se na razlikama u &olu i starosti. Podela rada ima osnovna as&ekta/ 0. .rustvena &odela rada se odnosi na izdvajanje delatnosti i stvaranja odgovarajuci' gru&a u drustvu kao celini. Podela rada je bila osnova za stvaranje materijalnog bogatstva drustva, ali i takodje i osnova svojinskog &risvajanja &odele drustva na klase.

. 9e'nicka, njen &rvi oblik je jednostavna koo&eracija u kojoj ljudi oku&ljeni' na istom &rostoru obavlja isti &osao. Masina &otiskuje :zivi rad;, radnik &ostaje :dodatak masini; gde radnikov ritam &odredjen radu trake. + istorijskom razvoju drzava znacajno mesto zauzima i &odela na fizicki i umni rad.

Otudjenje rada

)arocitu &aznju otudjenju su &osvetili 3egel i Marks. Proces otudjenja rada is&oljava se u razlicitim, medjusobno &ovezanim vidovima/ ( radnik &ostaje rob svog &redmeta, jer u njega ulaze svoje fizicke i du'ovne &otencije da bi na kraju dobio samo neznatan deo &roizvoda. (( rad je radniku s&oljasnji, on je sredstvo za odrzanje gole fizicke egzistencije ((( otudjeni rad ne otudjuje samo coveku &rirodu i &redmete nego i njegovu zivotnu delatnost, njegovi s&ecificni rod. (4 otudjenje coveka od coveka. 6ko je covek otudjen od svog &roizvoda, od svog rada, &a i od samog sebe, onda ce i druge da dozivljava iz &ers&ective otudjenog &ojedinca. + socioekonmskoj sferi, otudjenje se is&oljava kao razdvojenost rada i u&ravljanja, odvojenost coveka od &roizvoda svog rada, odvojenost rada od zadovoljstva, kao otudjenje covekovi' &otreba, egoizam, nezdrava konkurentska borba, iskoriscavanje. + &olitickoj oblasti drustva otudjenje se is&oljava kao dominacija drzave, a &re svega, &olitickog i birokratskog a&arata u drtustvu. Pojedine gur&e se izdvajaju iz drustva i &ostaju nadredjena sila nad covekom.

+ du'ovno-kulturnoj sferi otudjenja se is&oljava u razlicitim vidovima &ri cemu znacajnu ulogu ima &odela ljudi na one koji :&roizvode; du'ovne vrednosti i one koji &roizvode razna materijalna dobra. 1ic i sund. + &rofesionalnoj oblasti &ojedinca, otudjenje se is&oljava u &reteranoj s&ecijalizaciji rada koja je najubitacnija u :razmrvljenom radu; industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. )a individualno-&si'ickom &lanu, + &rofesionalnoj oblasti &ojedinca, otudjenje se is&oljava u &reteranoj s&ecijalizaciji rada koja je najubitacnija u :razmrvljenom radu; industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. )a individualno-&si'ickom &lanu, otudjenje se is&oljava kao osecanje usamljenosti, izolovanosti, izbegavanja druzenja i saradnje sa drugima. Marks je izveo zakljucak da je ukidanje &rivatne svojine i klasne eks&loatacije osnovni drustveni &reduslov kojim treba da za&ocne istorijski &rocess oslobodjenja ljudskog rada i coveka.

Svojina i drustvena moc

Svojina je istorijski &romenljiva drustvena ustanova, ima 8 tumacenja 0. *konomski &ojam, &risvajanje i &osedovanje sredstava za &roizvodnju i sredstava za &otrosnju, materijalni' i du'ovni' dobara
2.

Pravni &ojam svojine odnosi se na regulisanje svojine, , sto &odrazumeva,ras&olaganje,u&ravljanje,otudjivanje, &renosenje? Sociolosko tumacenje, svojina &odrazumeva covekov mono&ol nad stvarima, nad materijalnim i du'ovnim dobrima. Prisvajanje od jedne strane istovremeno &redstvavlja lisavanje drugi' da dodju u &osed odredjeni' dobara. Svojina je drustveni odnos nejednaki' mogucnosti &ojedinacnog, gru&nog ili

3.

drustvenog &osedovanja, koriscenja ili ogranicenim &rirodnim i drustvenim dobrima.

ras&olaganja

Svojina se razlikuje &o osnova/ objektu, svojina nad sredstvima za &roizvodnju#najznacajniji oblik$ ili svojina nad &redmetima za &otrosnju i licnu u&otrebu. Subjektu, &rivatna svoina ili gru&na#kolektivna i zajednicka$ ili drzavna svojina ili drustvena. Sa socioloskog stanovista &resudno je ko stvarno ras&olaze odredjenim &redmetima. Pojam svojine razvijen je &onajvise kroz &ojam &rivatne svojine nad sredstvima za &roizvodnju. Privatna svojina &redstavlja najbitniji oblik drustveni' #ne$jednakosti medju ljudima. 9itular &rivatne svojine je najcesce &ojedinac. + savremenom drustvu su akcionarska drustva. + klasicnom ka&italizmu vlasnik je sam u&ravljao svojim &reduzecem. %d drzavne svojine se razlikuje drustvena svojina koja &redstavlja oblik kolektivne svojine koju susrecemo u &eriodu izgradnje socijalizma. %vaj oblik svojine je kritikovan zbog njene nedovoljne motivacije s&osobnosti da bude nosilac ekonomskog razvoja i na&retka u drustvu. Pored &ojma svojina, drustvena moc je kategorija koja do&rinosi &roucavanju drustvene strukture. Pojam drustvene moci se u sociologiji najcesce odredjuje kao mogucnost ostvarivanja uticaja jedne individue na drugu. .rustvena moc je sistem nejednaki' mogucnosti &ojedinaca i gru&a u donosenju relativno znacajni' odluka. .rustvena moc je zastu&ljena u svakoj gru&i u kojoj &ostoje izvesni 'ijerar'ijski odnosi izmedju njeni' clanova. )ejednake mogucnosti drustvene moci mogu da &ocivaju na razlicitim osnovama/ fizicka sila, svojina, statusna moc i znanje.

Drustvena struktura

+ najo&stijem znacenju &ojma struktura &odrazumeva relativno stabilan sistem odnosa izmedju elemenata koji cine jednu stvar, &ojavu ili citavu oblast realnosti. Svako drustvo je jedna manje ili vise izdiferencirana, ne'omogena celina relativno stabilni' drustveni' odnosa. Prema Marksovoj s'emi, osnovna konstitutivna &odrucja drustvene celine su/ 0. *konomska osnova . Pravno-&oliticka nadgradnja 8. Podrucje drustvene svesti Marks uvodi slozeniji &ojam, drustveno bice. .rustvo se u svojoj o&stoj strukturi sastoji od ljudi kao osnovni' materijalni' elemenata. + svakom drustvu &ostoji odredjen broj drustveni' uloga i drustveni' &olozaja koji su relativno nezavisni od ljudi kao individua. .rustveni &olozaj je mesto koje &ojedinac zauzima u ras&odeli materijalnog bogatstva, drustvene moci i drustvenog ugleda. Povezivanje mikroelemenata, ljudi i nji'ovi' &olozaja i uloga u slozenije celine dovodi do nastanka makrostrukture drustva. %vo &ovezivanje moze da se &osmatra u osnovna &ravca/ 0. 1ao formiranje drustveni' gru&a, klasa i slojeva . 1ao formiranje organizacije i drustveni' &odsistema. 5ovek ne zivi niti radi sam kao jedinka, nego uvek kao &ri&adnik neke gru&e. 1ao &ri&adnik gru&e on obavlja odgovarajucu delatnost i zauzima odredjen &olozaj u drustvu. 9ri su osnovne delatnosti/ &rivreda, &olitika i kultura. %ve oblasti se nazivaju segmenti drustvene makrostrukture.

Drustvene grupe i slojevi

.rustvena gru&a je manji ili veci broj individua koje su medjusobno &ovezane trajnim ili &rivremenim odnosima. Postoje 7 uzroka koji dovode do stvaranja gru&a/
1.

Potreba za obavljanjem neke delatnosti na zajednicki nacin. + zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja/ radne gru&e, &oliticke, kulturne.

. =ajednicki &olozaj u drustvu. + ove gru&e ubrajamo klase, kaste i staleze. 8. =ajednicko drustveno-istorijsko &oreklo#etnicke gru&e, narodi, nacije$ 7. Potreba za zadovoljavanje neki' zajednicki' interesa i sklonosti. 1lasifikacija gru&a i sagledavanje unutargru&ni' odnosa/ mogucnost ulaska i izlaska, ste&en ras&odele drustvene moci i nacin rukovodjenja, ste&en formalizacije odnosa, ste&en &risnosti i intenziteta medju clanovima, ste&en gru&nog uticaja na &onasanje &ojedinca, ste&en i kvalitet &ovezanosti &ojedinaca u gru&i. Sa stanovista o&ste socioloske teorije, sagledavanju unutargru&ni' odnosa do&rinose sledeci' &et obelezja/ 0. Prema ste&enu formalizacije odnosa/ formalne i neformalne gru&e . Prema &risnosti i intenzitetu inter&ersonalni' odnosa razlikuju se &rimarne i sekundarne gru&e. Primarne gru&e su &orodica, gru&a vrsnjaka, &rijateljska gru&a. Sekundarne nastaju na osnovu zajednicki' odnosa
3.

Prema aktuelnom uticaju na clanove, gru&e mogu da budu referentne i nereferentne

7. Prema ste&enu ras&odele drustvene moci u nacinu rukovodjenja na autoritarnim i demokratskim gru&ama. @. )a osnovu ste&ena kvaliteta &ovezanosti clanova, moguce je razlikovati sku&ove i zajednice.

Porodica

Porodica je osnovna drustvena gru&a koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi, zive u zajednici. Pociva na 'eteroseksualnim vezama. %bezbedjuje re&rodukciju drustva radjanjem &otomstva. =asniva sistem srodnicki' odnosa koji &redstavljaju osnov za &olne tabue i &odelu uloga unutar &orodice, obezbedjuje i razvija socijalne i individualne osobine licnosti. %bezbedjuje obavljanje odredjeni' ekonomski' delatnosti u okviru &orodice. Porodica nastaje zasnivanjem braka izmedju muskarca i zene u kojem se radjaju deca. Brak je drustveno ustanovljena biosocijalna veza. Brak moze da bude/ obicajni, crkveni, gradjanski i fakticki. Prema Morganovoj teoriji, &orodica je &rosla kroz sledece faze razvoja/ stanje &rvobitnog &romiskuiteta, &orodica krvnog srodstva, &orodica &unalua, &orodica &arova i monogama &orodica. %vu razvojnu liniju u osnovi je &ri'vatio *ngels. Promiskuiteta, stanje u kome ne &ostoje izdiferencirani bracni odnosi. Porodica krvnog srodstva, cine je srodnici koji su &odeljeni &o &olu i starosti. Porodica &unalua, gru&a rodjene brace jednog roda ima za zajednicke zene gru&u rodjeni' sestara iz drugog roda. Porodica &arova, &oligamski brak/ &oliginija i &oliandrija. Monogama &orodica, &oslednji stu&anj u evoluciji &orodicni' odnosa. %na se odlikuje cvrstom bracnom vezom izmedju muskarca i zene a njen nastanak se vezuje za &ojavu &rivatne svojine u drustvu i trenji da se ona zastiti i ostavi u nasledje. Monogamna &orodica je &ostal znacajan cinilac u drustvenom razvoju, drustvenoj &roizvodnji i re&rodukciji ljudskog roda. 5inom radjanja dece brak &rerasta u &rodicu kao srodnicku zajednicu. Srodstvo je i drustvena veza izmedju odredjeni' lica a is&oljava se u sledecim oblicima/ ado&tivno, tazbinsko, du'ovno. .va ti&a &orodicni' odnosa/ matrilinearno i &atrilinearno srodstvo. )ajvaznije &orodicne funkcije su/ bioloske, drustveno-ekonomske i &si'oloske. Biolosku osnovu &rodice cine zadovoljavanje &olnog nagona i bioloska re&rodukcija ljudskog rada.

.rustveno-ekonomske funkcije, &orodica &ostaje sve vise samo &otrosacka jedinica jer &roizvodna funkcija skoro u &ot&unosti &relazi na drustvo. Porodica ima znacajnu vas&itno-obrazovnu ulogu. %na je znacajn cinilac &rocesa socijalizacije. Porodica ima zastitnu ulogu. %na se ogleda u &ruzanju raznovrsni' vidova &omoci i zastite njeni' clanova. Psi'oloske funkcije &orodice, u njoj se zadovoljavaju znacajne &si'oloske &otrebe. + savremenom drustvu se jedan broj &orodicni' funkcija, &re svega drustveno-ekonomski', menja ili &reuzima od strane drustveni' institucija. 9radicionalna &orodica je bila &rosirena zajednica u 9enisovom smislu reci. Pociva na &rivatnoj svojini a svojstvena joj je zajednicka obrada zemlje i zajednicko domacinstvo, briga za ekonomski i moralni zivot svoji' clanova. + tradicionalnoj &orodici se neguje kult stariji', a takodje i dominacija muza nad zenom i decom. Savremena &orodica nastaje i formira se &od uticajem &rocesa industralizacije i urbanizacije. Modernu &orodicu karakterise ravno&ravnost bracni' &artnera i sirok individualizam njeni' clanova. Savremena &orodica je &retezno gradjanska &orodica koja je sve manje ekonomsko-&roizvodna a sve vise &otrosacka gru&a. + vas&itno-obrazovni &rocess dece uvodi se niz novi' cinilaca. Pod uticajem &rocesa industralizacije i urbanizacije zivot ceoveka je mnogo izmenjen.

Naselja

)aselja se medjusobno razlikuju u &rirodnom &ogledu, velicini, organizacije &rostora, socijalnim i kulturnim osobenostima. Razvoj ti&ova naselja strukturu odnosa u njima odredili su &rivreda, kultura i drustvena obelezja. Prva naselja stvarala su i odrzavala se na obalama veci' reka i

drugim &odrucjima odredili su &rivreda, kultura i drustvena obelezja. %rganizacija naselja utice na drustvene funkcije. + drustvu &ostoje ti&a naselja/ selo i grad. + drustvu &ostoje i razvijaju se i razni &relazni i mesoviti oblici naselja. Selo je manje naselje koje je &retezno smesteno u &rostoru koje nije socijalno organizovano, ima slabo razvijenu drustvenu &odelu rada i u kojem &reovladava &oljo&rivredno stanovnistvo. Sela su najstarija naselja. + dolinama veliki' reka/ 9igra, *ufrata, ,ordana, Ganga, )ila. 9ada se covek stalno vezao za odredjenu teritoriju obradjujuci zemlju i gajeci stoku. .rustvena organizacija ovi' &rvi' drustveno-&rostorni' sku&ina &ocivala je na &rosirenoj &orodici i kolektivnoj svojini. Grad je vece naselje u &rostoru koji je kontinuirano drustveno organizovan u kojem je razvijena drustvena &odela rada i u kojem &reovladava ne&oljo&rivredno stanovnistvo. Gradovi se dele na &reindustrijske i industrijske.

Etnicke zajednice

*tnicke zajednice su drustvene gru&e istorijski nastale, koje u &ocetku &ovezuje zajednicki zivot na nekoj teritoriji a kasnije &redstavlja o zajednickom nastanku i &oreklu kao i osecanje &ri&adnosti i identiteta. Svaki ti& drustva ima odgovarajucu etnicku zajednicu i u tom smislu se razlikuju/ &leme, narod, nacija. Pleme je &rastari oblik zajednickog zivota koga karakterise krvno srodstvo i teritorija. Pored zajednickog &orekla i teritorije &ri&adnike &lemenske zajednice &ovezuje i osecaj &ri&adnosti, govor, navike i obicaji. )arod je etnicka zajednica koja nastaje s&ajanjem veceg broja &lemena na odredjenom teritoriji i na osnovu zajednickog jezika. )aglasava se da je za narod karakteristicno formiranje zajednicke kulture. )acija kao &ojam i kao etnicka zajednica u&ucuje na zajednicku &ri&adnost na ideju &orekla &ojedinaca nezavisno od nji'ove volje. 9eorije/

0. S&iritualisticka, &o 3egelu nacije koje nemaju svoje drzave su nacije bez istorije jer nemaju ni &roslost ni buducnost. . Subjektivno-&si'oloske, krajem 2(2 v. u <rancuskoj i 6ustrougarskoj monar'iji. 1riterijum koji se uzima za &ri&adnost naciji je svest o zajednicii teznja za zajednickim zivotom. 8. 4ulgarno-materijalisticka &olazi od stave da je sustina nacije u tome da zajedno zive i razvijaju se &otomci isti' &redaka cije su genetske osobine &renose najbolje osobine na generaciju. Plemstva is&oljavaju i &renose najbolje osobine nacije, a aristokratija je &ozvana da vlada jer je nosilac najbolji' nacionalni' osobina. 7. *m&irijsko-&ozitivisticka/ zajednicko &oreklo, teorija, istorijskasudbina, jezik, religija, obicaji.
5.

jedinstvena

Marksisticka teorija nacije &olazi od toga da je nacija istorijska &ojava nastala je na osnovu drustvene &odele rada e&o'e ka&italizma, na kom&aktnoj teritoriji i u okviru zajednickog jezika i bliske etnicke i kulturne s&osobnosti uo&ste. + savremenom znacenju nacija &redstavlja istorijski nastalu zajednicu ljudi sa zajednickim &oreklom koji zive na odredjenoj teritoriji, sa formiranjem zajednicke ekonomske i &oliticke strukture i sa kulturnim i du'ovnim karakteristikama. )acija zaista nije nesto drugo nego narod na visem stu&nju drustvenog, ekonomskog i &olitickog razvoja. Proces formiranja nacija bio je neravno&ravan i razvitak nacionalni' &okreta &rosao je kroz razlicite faze. Stvaranje nacija je &ocelo u 24(( v. i taj &rocess do danas nije zavrsen.

)acionalizam se zasniva na verovanju u &ostojanje zajednicki' mitova od koj' se izdvajaju/ mit :o zajednickom &oreklu;, zasniva se na uverenju das vi danasnji &ri&adnici jedne nacije &oticu od isti' &raroditelja. Mit o :zajednickim interesima; naglasava samo zajednicki nacionalni interes. *tnocentrizam, ideolizovanje so&stvene nacionalne zajednice i &otcenjivanje kulture i tradicije drugi' naroda. Sovinizam je ekstremni oblik nacionalizma, ideologija koja &ro&oveda mrznju i netr&eljivost &rema drugom narodu. 1senofobija je mrznja &rema svim strancima.

Revansizam je teznja drzave za osvetom zbog &retr&ljenog &oraza u &ret'odnom ratu.

Klase i drustvena slojevitost

+ svim ljudskim drustvima, &ostoji neka vrsta diferencijacije i nejednakosti. + savremenu sociologiju su se uoblicila 8 razlicita teorijska &ristu&a u is&itivanju drustvene diferencijacije i drustveni' nejednakosti/ klasno-konfliktni, stratifikacijski i elitisticki model. 1lasno-konfliktni model drustvene strukture. 1lase su velike drustvene gru&e koje su nastale na osnovu &odele rada i &rivatne svojine. 9ri velike klase modernog drustva/ najamni radnici, ka&italisti i zemljovlasnici. +cenje o sukobima i o klasnoj borbi je bitan element marksisticke teorije klasa. Marks i *ngels su nastojali da &okazu da je sva istorija svakog dosadasnje drustva istorija klasni' borbi. =nacaj Marksove i Lenjinove teorije klasa je ogroman i nezaobilazan u analizi strukture i drustveni' kretanja 2(2 i 22 v. Stratifikacijski model drustvene strukture se zasniva na osnovnim &ostavkama struktural-funkcionalizma, na s'vatanju drustva kao celine integrisani' delova u kojoj su funkcija svi' delova medjusobno dobro uskladjene. + ovom modelu se na&usta konfliktna varijanta klasne strukture drustva a kljucni &ojmovi su drustveni &olozaji drustvene uloge koje &ojedinci zauzimaju, obavljaju radi odrzavanja &ostojeceg sistema. .rustveni slojevi &redstavljaju relativno 'omogene oblike drustvenog gru&isanja i obu'vataju lica sa istim ili slicnim drustvenim &olozajem. 4eber je svoju zamisao klasne i slojne strukture drustva doveo u vezu sa 8 stratifikacijska &odrucja/ ekonomskim#odgovaraju klase i ekonomska moc$, socijalnim#statusna gru&a$, &oliticki#organizovanje i &oliticke stranke$. Po&ut Marksa, 4eber dokazuje da glavna klasna &odela &ostoji izmedju oni' koji &oseduju svojinu i oni' koji to ne &oseduju. + savremenom drustvu, socijalno diferenciranje se odvija na osnovu razliciti' cinilaca. Svojina, materijalno bogatstvo, &odela rada, zanimanje, obrazovanje,?

*litisticki model drustvene strukture. + najsirem smislu &od elitom se &odrazumevaju svi koji se isticu nekim s&osobnostima ili drugim kvalitetima u odredjenoj oblasti rada i drustvenog zivota. (deja da drustvom vlada gru&a su&eriorni' &ojedinaca ima istaknuto mesto u Platonovoj misli. %va ideja je &risutna i kod Sen-Simona koji je zastu&ao misljenje o vladavini naucnika i industrijalaca. 2(2 i 22 v. Pareto, Moska, Mi'els, Mil. *litisticki model se zasniva na vecitoj i neotklonjenoj &odeli drustva na relativno malobrojnu elitu najs&osobniji' i najvitalniji' koji vladaju i masu oni' kojima se vlada. Pareto u drustvu smatra da sve elite vremenom gube snagu i o&adaju &o kvalitetu. Po Mi'elsu slozenost drustvenog zivota dovodi do izdvajanja manjine koja koordinira odnose, rukovodi ii ma mono&ol. %rganizacije nuzno &roizvode oligar'iju, vladavinu manje elite, :gvozdeni zakon oligar'ije;. Mils u knjizi :*lita vlasti; kriticki analizira americko drustvo. 1ljucne oblasti su &rivreda, drzavna u&rava i vojska u kojima komandne &olozaje drze tru segmenta vladajuce elite/ &rivredna, &oliticka i vojna. *litisticki model je veoma slican stratifikacijskom modelu drustvene strukture.

Birokratija

Birokratija je sloj koji je nerazdvojno &ovezan sa drzavom. 4last ili vladavina kancelarije. Birokratija se s'vata na razne nacine. Poznatija su Marksovo i 4eberovo s'vatanje. 3egel je u birokratiji video racionalni du' drzave, koji obavlja o&ste &oslove u o&stem interesu. Po Marksu birokratija vazi samoj sebi kao &oslednji krajnji cilj drzave. 5iljevi drzave &retvaraju se u ciljeve birokratije ili se birokratski ciljevi &retvaraju u ciljeve drzave. Birokratija je imaginarna drzava koja &ostoji &ored realne drzave. Sto se tice &ojedinog birokrate, drzavni cilj se &retvara u njegov &rivatni cilj, u &oteru za visim cinovima, u :tecenje karijere;.

4eber je birokratiju s'vatio kao istorijsku nuznost, kao najracionalniji i najefikasniji oblik u&ravljanaj u okviru drzave, &rivrede i drugi' oblasti drustvenog zivota. Slozeni zadaci su &odeljeni na manje delove i svaki sluzbenik je s&ecijalizovan za odredjeno &odrucje. Princi& 'ijerar'ije koji strogo utvrdjuje sistem nadredjenosti i &odredjenosti. Pravila odredjuju fiksne &rocedure za obavljanje &ojedini' zadataka sa strogom disci&linom i kontrolom. Birokrata izvrsava svoje zadatke racionalno, neafektivno, u skladu sa &ravilima ne obaziruci se na &ojedince. )a&redovanje &ojedinca u 'ijerar'iji se zasniva na godinama sluzbe i u us&e'u, ili kombinovanju oba ova kriterijuma. Sluzbenici nisu vlasnici sredstava kojima ras&olazu u obavljanju &oslova.

Pro esije

+ savremenom drustvu zanimanje je jedan od najznacajniji' elemenata &re&oznavanja ljudi i 'ijerar'ija jedna od savremeni' odlika drustvene stratifikacije. Profesije odredjuje vlastite standarde obrazovanja i obucavanja. Svaki clan orifesije &ret'odno &rolazi &ut temeljni' obucavanja i &roces socijalizacije. Profesija je, najverovatnije trajno obavljanje zanimanja. %snovna karakteristika &rofesije je trajno obavljanje zanimanja uz &ret&ostavku &rofesionalne s&ecijalizacije funkcija i uz materijalnu nadoknadu. + zavisnosti od funkcionalnog znacaja &rofesije zavisi i duzina i sadrzaj &rofesionalnog obrazovanja.

Drustvene ustanove i organizacije

.rustvena ustanova je usvojen oblik ili nacin obavljanja neke drustvene delatnosti koji ima odredjen znacaj za odrzavanje i funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela. +skladjena je sa odgovarajucim vrednostima i normama. + institucije ubrajamo/ brak, &orodicu, drzavu, univerzite, svojinu, vojsku, crkvu? Svaka drustvena ustanova &ret&ostavlja odredjene obrasce &onasanja. .rustvene ustanove &okrivaju siroko &odrucje drustveni' i medjuljudski' odnosa, gru&ni' i individualni' &onasanja, za koje je drustvo &osebno zainteresovano i nad kojima nastoji da us&ostavi sto efikasnijnu drustvenu kontrolu. %rganizacija/ celina ljudi i stvari. %rganizacija se definise kao radna celina strukturisana &rema nacelima i metodama koje omogucuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oredjenog cilja. %rganizacija se odnosi na sve drustvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja, a mogu nastati i s&ontano iz razliciti' &obuda. %d nacina nastanka organizacije zavisi i ste&en organizovanosti.

Politika

+ sirem smislu &olitika oznacava svako svesno usmeravanje ma koje ljudske delatnosti u drustvu. Politika se odnosi na ono usmeravanje koje ima za &redmet funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela i koje se ostvaruju &omocu drzavne vlasti. Politika je za stare Grke bila drustvena &raksa, javno ucestvovanje u resavanju svi' &itanja &olisa, najvaznija nauka u kojoj su dobro, Pravda i o&sta korist najvazniji ciljevi. ,edinstvo etike i &olitike, koje je bilo znacajno obelezje anticke misli, Makijaveli raskida &odredjujuci &oliticku misao &olitickom &ragmatizmu, :5ilj o&ravdava sredstva;.

Politika je oduvek imala dvostruku ulogu/ stvaralacku i integrativnu ili rusilacku i dezintegrativnu. Politika je organizovana ljudska aktivnost usmerena na vodjenje zajednicki' &oslova drustva &utem donosenja o&stevazeci' odluka i stvaranja o nji'ovom izvrsavanju. Politika je &rogram i aktivnost, umece i nauka, sredstvo i cilj.

Drzava

.rzava je najznacajnija &oliticka ustanova i organizacija globalnog drustva ciji je cilj da zastiti i una&redi drustveni &oredak. 9aj cilj drzava ostvaruje legalnim mono&olom fizicke &rinude kojim ras&olaze &osebni a&arat javne vlasti. Platonova zamisao drzave je odraz bozanske ideje ii ma imanentno eticki karakter, njen cilj je ostvarenje &ravde. 9a drzava se sastoji iz 8 sloja/ vladara, cuvara, &roizvodjaca. .rzavna vlast se razvila iz vlasti staresine i &orodice, odnosno &lemena, ovo zastu&a <ilmor. 9eorija drustvenog ugovora &olazi od &ret&ostavke da ljudi svojim ogovorom stvaraju drzavu da bi us&ostavili &oredak u drustvu kaka vim odgovara. 9eorija sile s'vata drzavu kao nesto sto je nametnuto silom/ nastala je &odjarmljivanjem jednog &lemena od strane drugog. 9eorija klasni' sukoba, nastanak drzave objasnjava raslojavanjem ljudske zajednice na bogate i siromasne i stvaranje a&arata drzavne &rinude. .irkem znacaj &ri&isuje :imanetnoj tradiciji i svesti; iz koji' se obliku suverenost. Prvi element drzave je teritorija. %na je teritorijalna zajednica ljudi sa &recizno omedjenim granicama. .rugi element je stanovnistvo. %no naseljava teritoriju, &ostuje us&ostavljenu vlast i &ri'vata njenu &olitiku. 9reci element je suverena javna vlast. Pozivajuci se na o&sti interes drustva, drzava kao ustanova i vr'ovna vlast na odredjenoj teritoriji u&ravlja drustvom oslanjajuci se na sva sredstva koja su &ravno &ro&isana. 5etvrti element je o&orezivanje stanovnistva i stvaranje novcani' fondova. .rzava nastaje kao rezultat razvoja i usloznjavanja ljudskog drustva, a svojom &ojavom do&rinosi i una&redjuje drustveni zivot ljudi. Savremeno

drustvo ne moze bez drzave, bez organizacije i u&ravljanja globalnim sistemom. )a osnovu ekonomsko-klasne strukture odgovarajuceg drustva ralikuju se sledeci ti&ovi drzava/ robovlasnicki, feudalni, ka&italisticki i socijalisticki. Prema organizaciji drzavne vlasti/ monar'ije i re&ublike. Prema obliku drzavnog uredjenja/ unitarne i slozene. Prema &olitickom nosiocu suverene vlasti/ demokratije i autokratije.

Pravo

Pravo je sku& odredjeni' &ro&isa koje donosi drzava a koji regulisu odnose i &onasanje ljudi, cija &rimena osigurava &rinudom drzavne sile. Pravo &ostoji da bi se regulisao drustveni zivot i obezbedio drustveni razvoj. .a bi mogla da odrzi i osigura &ostojeci drustveni &oredak, drzava ima odgovarajuce organe, zakone i druge &ro&ise koje namece celom drustvu a cije ne&ridrzavanje &ovlaci za sobom odgovarajuce sankcije. + okviru &ravni' normi koje donosi drzava, treba razlikovati elementa/ dis&oziciju kojom se &ro&isuje sta treba uciniti i sankciju kao &rinudu koju &reduzima drzava u slucaju da se ne &ostuje ono sto dis&ozicija nalaze. )ajvisi &ravni akt u drzavi je ustav.

Politicke partije

Politicka &artija se ubraja medju najvaznije &oliticke organizacije koja zajedno sa drugim drustvenim organizacijama sacinjava &oliticki sistem. )ji'ov nastanak je u ne&osrednoj vezi sa razvitkom &arlamentarne demokratije i burzoaskim demokratskim revolucijama. Politicke &arije su doborvoljne i relativno trajne &oliticke organizacije ciji je cilj osvajanje ili ostvarivanje vlasti. 9o su organizacije koje obu'vataju ljude sa istom &olitickom ideologijom. .elovanje &oliticke &artije zasniva se se na elementa/ &rogramu i statute. + &rogram su formulisani osovni ciljevi, sredstva i metode delovanja &artije. Statutom se regulise organizacija &artije, sistem organa, &rava i obaveze clanstva. Pokreti izrazavaju interese siri' slojeva ili njegovi' delova. Pokret je uza, manje organizovana i strukturisana aktivnost usmerena u &ravcu ostvarenja nekog interesa. Socijalni &okreti su stariji od &oliticki' &artija. )ovi drustveni &okreti nisu usmereni samo na osvajanje vlasti vec na &ostizanje sto bolji' uslova zivota.

!avno mnjenje i sredstva masovni" komunikacija

Pod javnim mnjenjem &odrazumevamo stavove i s'vatanja stanovnistva ili dela stanovnistva o &ojedinim drustveno znacajnim &itanjima. Mnjenje je glas mnostva, glas oni' kojima se u&ravlja i cija je volja &rigusena. Sredstva masovni' komunikacija uticu na formiranje drustvene svesti. Sredstva masovni' komunikacija imaju veliku ulogu jer omogocuju ocuvanje i nasledjivanje kulturni' tekovina koje su namenjene sledecim generacijama. Sredstva su olaksala i ubrzala razmenu kulturni' tekovina izmedju naroda. Sredstva masovni' komunikacija treba da istinski zastu&aju drustvene interese, da objektivno, &ot&uno i &ravovremeno informisu javnost, kriticki analiziraju &ostojece &rilike u &ojedinim oblastima drustvenog zivota id a na taj nacin aktivno uticu na njegov &reobrazaj.

Kultura i o#lici du"ovne kulture

1ultura moze se definisati samo na relaciji covek-&riroda-drustvo. Pod kulturom &odrazumevamo sku& svi' oni' &ojava i tvorevina koje je covek &roizveo svojom materijalnom i du'ovnom aktivnoscu. 1ultura je deo ljudskog drustva i cinilac njegovog kretanja i mnjenja. 1ultura je i kom&onenta strukture licnosti cinilac njenog angazovanja i usmeravanje &onasanja. Materijalnu kulturu cine &roizvodna sredstva i ostale materijalne tekovine. Materijalnoj kulturi &ri&ada samo ono sto je rezultat covekovog rada, ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne &roizvode coveka. .u'ovna kultura osmisljava covekovu egzistenciju, omogucuje kontinuitet, &romene i na&redak i zajedno sa stvaralastvom &redstavlja ulsov bez kojeg se ne moze zamisliti covekov zivot. 1ultura globalnog drustva je nivo na kojem se kultura najcesce &osmatra. + savremenom drustvu u smislu kulture globalnog drustva mozemo govoriti o nacionalnim kulturama. =ajednicka kultura je jedna od odrednica svake nacije. %snova za stvaranje nacionalni' kultura su zajednicki jezik, religija, i zajednicka istorija koja se oblikuje kao sku& nacionalni' mitova i legend. Potkultura je &ojam koji je u sociologiji &ri'vacen na osnovu saznanja da kultura nije &ot&uno jedinstvena &ojava. Potkultura se odredjuje kao sku& vrednosti, &ravila i &onasanja koje clanovi neke gru&e usvajaju, &referiraju, &ostuju i ciji razvitak &odsticu. Potkultura ne mora da &rotivreci i da se su&rotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znaci izolovanost vec raznolikost. Protivkultura nastaje iz &otkultura ukoliko izvesni oblici &onasanja dodju u manji ili veci sukob sa bitnim ciljevima kulture. + svojoj sustini, &rotivkultura &redstavlja &restu&nicke ili devijantne odnosno delikventne oblike &onasanja. Masovna kultura je analiticka kategorija koja se u&otrebljava za oznacavanje niza osobenosti savremenog drustva. Masovno drustvo sa svojim obelezjima &ret&ostavlja novi nacin zivota koji raskida tradicionalne

ljudske veze. ,edna od bitni' karakteristika je i eks&anzija sredstava masovnog komuniciranja i jacanja nji'ovog uticaja na oblike misljenja i &onasanja ljudi. Masovno drustvo, nastalo centralizacijom ekonomske moci i &oliticke vlasti, &rouzrokovalo je kru&ne &romene u socijalnoj i kulturnoj oblasti. Pojam kulture tesno je &ovezan sa &ojmom civilizacija. + uzem znacenju &ojam civilizacije se su&rotstavlja &ojmu du'ovne kulture i njime se obelezava samo materijalna kultura. Merkuze &od &ojmom civilizacija &odrazumeva samo materijalnu kulturu, a &od kulturom samo du'ovnu kulturu.

!ezik i sim#olicka komunikacija

,ezik je element du'ovne kulture cija manifestna funkcija je drustvena komunikacija. ,ezik je u stvari s&oljasnja materijalna forma iskustva i misljenja. 5ovek se sluzi jezikom kao narocitom simbolickom aktivnoscu da bi oznacio, imenovao i &ojmovno izrazio &redmete, bica i &ojave koji &ostoje nezavisno od &ojedinca. =nak je obavestenje o jednom &redmetu ili &ojavi koji usmeravaju nase &onasanje isto kao sto bi nas na to &rimorala i sama ta &ojava. ,ezik kao znak se razlikuje od jezika kao simbola.

$ilozo ija, nauka i ideologija

<ilozofija je oblik drustvene svesti koji nastoji da izrazi najo&stije zakonistosti i tendencije u &rirodi, drustvu i ljudskom misljenju. <ilozofija

tezi da utvrdi sustinu sveta. <ilozofija sadrzi o&sta saznanja i &redstavlja osnovno &olaziste ostalim naukama. ,edna od &rvi' filozofski' disci&lina je ontologija, nauka o bicu, njegovim &rinci&ima, strukturi i modusima. + skladu sa odgovorom na &itanje sta cini sustinu sveta nastali su idealizam i materijalizam. <ilozofska disci&lina koja se bavi sustinom, obimom, izvorima, domasajima, istinoscu i granicama ljudskog saznanja naziva se gnoseologija. .eo filozofije istrazuje i analizira &roblem vrednosti, to je aksiologija. .eo filozofije koji &roucava i &rocenjuje moralne vrednosti, &oreklo i nacela moralnosti naziva se etika. 1riticko &reis&itavanje stvaralastva sa stanovista le&ote rezervisano je za estetiku. <ilozofija kao racionalan oblik svesti je usretsredjena na trazenje celoviti' odgovora o coveku, smislu njegovog zivota, sustini sveta. )auka se u najo&stijem smislu moze odrediti kao objektivno, metodski izvedeno, i sistematizovano zanje o objektivnoj stvarnosti koje sluzi coveku i koje je &rakticno &romenljivo. )aucno saznanje je istinito saznanje, ono koje odgovara objektivnoj stvarnosti. (deologija kao &ojam javlja se u 24((( v. kod jedne gru&e francuski' filozofa koji su svoju filozofiju nazivali ideologijom, a sebe ideolozima.

%metnost

+metnost je jedan od elemenata drustvene svesti koji zajedno sa ostalima du'ovnim tvorevinama ulazi u sadrzaj kulture. +metnost uvek izvire iz unutrasnji' osecanja i &oimanja sveta od strane umetnika i ona je uvek subjektivna strna ljudski' delatnosti. +metnost nosi i obelezja vremena u kome nastaje, izrazava karakteristike istorijski' zbivanja i drustvene stvarnosti. 5eloku&no stvaralastvo &ojedini' grana narodne umetnosti nije &roizvod nekog :usamljenog; &ojedinca. Lar&urlaristicko s'vatanje je ono &o kome je umetnost sama sebi cilj i svr'a. +tilitaristicko s'vatanje nastoji da umetnost &rilagodi &rakticnim &otrebama, zasniva se na &ret&ostavci da umetnost treba da koristi coveku, da bude u funkciji resavanja odredjeni' &roblema i 'umanizaciji delatnosti i odnosa medju ljudima.

Moral i o#icaj

Moral je &ored religije, jedan od najstariji' oblika drustvene svesti. 9o je sku& &ravila, nacela, normi, maksima koje regulisu &onasanje ljudi i nji'ove medjusobne odnose. Moral je aktivno covekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugi' ljudi kao dobri' i zli'. + sadrzinskom smislu moral se sastoji iz/ 0. Moralna dis&ozicija-izrazava &ozeljne oblike ljudskog delovanja i &onasanja, sta je dobro, a sta nije da se cini u odredjenim situacijama. . Moralni sud- ocenjivanje ili vrednovanje covekovog &ostu&ka a ukljucuje &rocenu kao namere tako i &osledice stvarnog &onasanja. 8. Moralna sankcija-usmerena je na to da se deluje na moralnu svest &ojedinca, ukoliko on krsi ili narusava moralne norme. 7. Moralna &raksa-sveuku&nost moralnog zivota. .obro je vr'ovna moralna vrednost. Griza savesti je sankcija. %bicaj je drustvena norma koja nastaje s&oro, &onavanjem odredjenog nacina &onasanja u odredjenoj drustvenoj situaciji. Snaga obicaja se gleda &o duzini trajanja. %bicaj je norma koja je obavezna na osnovu svoje duge tradicije, svoje starine. %n ima odredjen autoritet samo zbog te starine.

&eligija i magija

Po .irkemu, religija je sistem verovanja i &rakse &ovezani' sa svetim stvarima, onim sto je izdvojeno i zabranjeno. .irkem dokazuje da se ni zamisao o :du'ovnom bicu;, ni zamisao o Bogu ne mogu uzeti za karakteristiku religije. Po .irkemu, bitna karakteristika religije jeste verovanje u sveto. Religija jaca kolektivnu svest. Malinovski s'vata religiju kao sredstvo koje jaca drustvene norme i vrednosti i jaca drustvenu solidarnost. Parsons dokazuje da je jedna od najvazniji' funkcija religije :naci smisao; svim iskustvima i dozivljajima bez obzira na to koliko oni izgledali besmisleni i &rotivrecni. Marks kaze da covek stvara religiju, religija ne stvara coveka. Po Marksu, religija je o&sta teorija ovog sveta, enciklo&edijski kom&edijum, njegova logika u &o&ularnom obliku, njegovo du'ovno utociste, njegov entuzijazam, njegova moralna sankcija, njegova svecana do&una, njegov o&sti razlog ute'e i o&ravdanja. 6nimizam je verovanje da u svetu &ostoje du'ovi i da oni u&ravljaju stvarima i dogadjajima. 9otemizam, glavna karakteristika totemizma je verovanje da &ostoji medjusobna veza, srodstvo, izmedju clanova roda i nji'ovog totema. 9otem kao s-mbol moze da bude u vidu &redmeta, biljke ili zivotinje u kojima boravi du'. 9eizam, &roces &retvaranja &redstave o du'ovima u ideju o bogovima trjao je dugo i odvijao se u faze/ 0. Politeizam, verovanje u vise bogova . Monoteizam, verovanje u jednog Boga, du'ovnog u&ravljaca citavog sveta. Politeizam je &riznavanje i &ostovanje vise bogova, &rema kome svakom &rirodnom &ojavom i ljudskom &roizvodnom aktivnoscu u&ravlja &osebno bozanstvo. Monoteizam se &okla&a sa nastankom veliki' robovlasnicki' im&erija. + monoteistickoj religiji bozanstvo gubi konkretne ljudske odnose i slabosti.

Socioloski &osmatrano, religija kao sastavni deo kulture ima osobeno mesto unutar kulture i s&ecificna obelezja koja religiju odvajaju od ostali' elemenata kulture. Magija je tesno &ovezana sa religijom. + magiji &ostoje elementa koja do&rinose njenom razumevanju/ verovanje u &ostojanje :mocne sile; koja vlada sudbinom coveka i &rirodnim dogadjajima> obavljanje jednog broja &rakticni' radnji. Magija &re svega treba da &onudi &rakticna u&utstva za &ostizanje ciljeva. Magija moze da se &odeli na &ozitivnu i negativnu. S na&retkom nauke i racionalnog saznanja, magija se sve vise &otiskuje i iscezava.

Promene i razvoj drustva

%d mnogobrojni' 1ontovi' ideja jos i danas je &risutna &odela na :socijalnu statiku; i :socijalnu dinamiku;.

Pojam,o#lici i uzroci drustveno' istorijskog kretanja

+ sociologiji ima vise teorija o karakteru, oblicima i uzrocima drustveno-istorijskog kretanja. )aj&oznatije su/ evolucionisticka, ceklicna i difuzionisticka. *volucionisticka teorija se temelji na ideji da se drustvo i &ojave u njemu stalno menjaju i da se &romene nuzno odvijaju od nizi' ka visim oblicima organizacije drustvenog zivota. .rustveno-istorijsko kretanje ima karakter kontinuiranog &rogresa, ono se moze &rikazati u obliku &rave ili is&rekidane linije, ali sa stalnom uzlaznom &utanjom. 5iklicna teorija &olazi od &ret&ostavke da drustveno-istorijsko kretanje ima karakter zatvorenog kruga istorijski' zbivanja u kome se drustva stalno vracaju na &ocetni oblik razvitka. Sorokin i ostali &redstavnici ciklicne teorije se su&rotstavljaju evolucionizmu. .ifuzionisticke teorije &olaze od ideje da sve znacajnije &romene nastaju u jednom svetskom sredistu kao odlucujucem za istorijski razvitak covecanstva. + osnovi ovi' teorija je &ostojanje centra u kojima se usled sticaja &ovoljni' istorijski' okolnosti javljaju novi kulturni sadrzaji koji se u obliku krugova sire u najblizoj i daljoj okolini. *volucionisticka teorija &rimenjuje se za objasnjavanja &romena, sredstava za &roizvodnju, da se ciklicna moze koristiti za objasnjenja &romena u oblicima &oliticke vladavine, dok su difuzionisticke teorije &odesne za objasnjenje &romena u oblasti kulture. .ok jedni &od drustvenim kretanjem &odrazumevaju kretanje ciji su nosioci drustvene gru&e, klase i slojevi ili globalno drustvo, drugi &od tim &ojmom &odrazumevaju i kretanje ciji su nosioci &ojedinci. + okviru drustveno-istorijskog kretanja znacajna je socioloska razlika izmedju &erioda drustvene &romene i &erioda relativne drustvene stagnacije. Postoje &rogres i regres. )ajvazniji &rogresi/ te'nicko-te'noloski, ekonomski, &oliticki i kulturni. .rustveni &rogres se odvija uglavnom u oblika, kao evolucija i revolucija. %ne se razlikuju &o korenitosti drustveni' &romena, sredstvima kojima se ljudi sluze radi nji'ovog izvodjenja i brzini &romene.

Drustvena pokretljivost

+ sociologiji se obicno razlikuju 8 vida ili dimenzije drustvene &okretljivosti/ 'orizontalna, vertikalna i &rostorna. Pod 'orizontalnom &okretljivoscu &odrazumeva se svaki &relazak &ojedinca iz jedne grane drustvene delatnosti u drugu, sto je &raceno &romenom zanimanja, odnosno ti&a drustvene uloge. Pri tome nova zanimanja ostaju na istom socijalnom nivou kao &ret'odna s obzirom na drustvene &olozaje koji im odgovaraju u vertikalnoj dimenziji drustvene strukture. Pod vertikalnom &okretljivoscu &odrazumeva se &omeranje &ojedinaca i drustveni' gru&a u nji'ovom drustvenom &olozaju. %bicno se &ri tome &ravi razlika izmedju ulaznog i silaznog vida vertikalne &okretljivosti. Pod &rostornom &okretljivoscu &odrazumeva se individualno ili kolektivno &omeranje u geografskom &rostoru, svaka trajnija &romena mesta boravka &ojedinaca ili drustveni' gru&a. + savremenom drustvu najvaznija sredstva za vertikalnu &okretljivost su sticanje skolski' verifikacija, bavljenje &olitikom i skla&anje braka. Skolski sistem odnosno obrazovanje &redstavlja nesumljivo najvazniji i najmasovniji kanal drustvene &okretljivosti. )ajtezi oblik drustvenog sukoba koji nalazimo u celoku&noj dosadasnjoj istoriji je rat. Priroda, &osledice rata kao oblika drustvenog sukoba koji su vodjeni u istoriji dovoljno jasno &rikazuju da je mir naj&ovoljniji uslov na&retka ljudskog drustva, a takodje i sredstvo resavanja &rotivrecnosti danasnjeg sveta.

Peoriodizacija istorijskog kretanja

Marks u celoku&noj istoriji razlikuje @ drustveno-ekonomski' formacija/ &rvobitnu robovsku zajednicu, robovlasnicko drustvo, feudalizam, ka&italizam i komunizam.

Prisutna je &eriodizacija istorijski' kretanja &o kojoj se razvoj odvija kroz 8 osnovne eta&e/ &redindustrijsku, industrijsku i &ostindustrijsku. Predindustrijsko drustvo oznacava fazu u kojoj &reovladjuje &rimarni sektor delatnosti-&oljo&rivreda. Selo je osnovni ti& naselja. Pored seljastva kao znacajne drustvene gru&e izdvajaju se gradski stalez zanatlija i sloj trgovaca. Predindustrijsko drustvo na evro&skom kontinentu obu'vata &eriod do kraja 24(( v. i &rvi' decenija 24((( v. , &oistovecuje se sa civilizacijom srednjeg veka. (ndustrijsko drustvo je ono gde &reovladjuje masinski nacin &roizvodnje, me'anizacija i automatizacija i sve veca s&ecijalizacija &roizvodnje. *konomski i te'nicki na&redak industrijskog drustva zasniva se na dvema industrijskim revolucijama/ 0. Primenom &arne masine kao osnovnog i taja jedinog izvora &ogonske energije . )ovi izvori energije/ elektricna, atomska, nuklearna tecna goriva sl. (ndustrijsko drustvo je ti& drustva koji se zasniva na industrijskoj, masinskoj &roizvodnji, u kome je ca&ital glavni oslonac i cinilac razvoja, gde se covekov fizicki rad zamenjuje radom i energijom masine. Postindustrijskim drustvom naziva se faza najrazvijeniji' drustava. 1arakteristike ove eta&e o&isane su u knjizi Bela :.olazak &ostindustrijskog drustva;. 1arakteristika &ostindustrijskog drustva je za&oslenost radne snage u uslugama koje se odredjuju kao trgovina, finansije, saobracaj, zdravstvo, istrazivacki rad, obrazovanje, u&ravljanje i rekreacija. Postindustrijsko drustvo je :drustvo znanja;. Mnostvo je cinilaca koji su doveli do medjusobnog &ovezivanja razliciti' drustveni' sistema i naroda u&rkos razlicitim ste&enima istorijskog razvoja. 9u s&adaju/ razvoj te'nike i te'nologije, svetsko trziste, saobracajne veze, stvaranje medjunarodni' organizacija i sve cesce u&oznavanje i &riblizavanje razliciti' naroda i nacija.

(lo#alizacija

Savremeni svet karakterise izuzetna brzina drustveni' &romena. %no sto savremenoj &romeni daje snagu i aktuelnosti svakako je ekonomska,

&oliticka i kulturna &romena, to je &romena izrazena ili objedinjena globalnim &rocesom ujedinjavanja covecanstva. Globalizacija, kao nuzni i neminovan drustveni &roces objedinjavanja covecanstva u jedinstveno svetsko drustvo, medjusobno uslovljeno i medjusobno &ovezano u globalno ekonomsko, &oliticko i kulturno &rostranstvo, &redstavlja jedan od najznacajniji' &rocesa savremenog civilizacijskog razvoja. + &rocesu globalnog ujedinjavanja covecanstva &ostoje &rotivrecne tendencije koje bitno odredjuje sve medjunarodne odnose/ 0. Prva se manifestuje u &ovezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne te'nike i te'nologije. . .ruga se manifestuje u borbi za oslobodjenje od svi' oblika ekonomske i &oliticke zavisnosti, kao i za ostvarivanjem &rava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. 9ermin :globalizacija; se &osebno koristi u &olitickoj komunikaciji, &ojavljuje se u &ublicistici, novinarstvu i u kolokvijalnoj u&otrebi. Pored termina globalizacija, mogu se naci i drugi termini, kao :globalnost; ili :globalizam;. Po +rli'u Beku globalizam u svojoj osnovi &odrazumeva ideolosko s'vatanje koje globalizaciju svodi na ekonomsku dimenziju, jer &olazi od osnovnog stava da je ideologija izrazena u vladavini svetskog trzista. Pod terminom globalizacije &odrazumeva sku& &rocesa kojim se umanjuje uloga i znacaj nacionalni' drzava. Rec globalan se najcesce &rimenjuje za objasnjavanje sku&ova razliciti' dimenzija i struktura, kao sto su nacija, gru&a nacija ili citav svet. 9ermin globalizacija ulazi u u&otrebu AB!-i' i AC!-i' godina 22 v. da bi oznacio &roces ujedinjavanja covecanstva. Mondijalizacija ili multi&olarna globalizacija &ret&ostavlja ravno&ravnost izmedju razliciti' naroda, drzava i kultura. )jeni osnovni akteri su nauka i znanje, slobodni i ravno&ravni narodi. )eoim&erijalna globalizacija je &risilna i &orobljivacka, ona je antagonisticka i uni&olarna. + funkciji megaka&itala i im&erijalne 'egemonije bogate manjine zemalja svetski' centara. Globalizacija &ostaje &redmet naucne obrade &osebno nakon Planetarnog zasedanja 91 u 4asingtonu 0"C7. godine kada su vlada S6., MM<, i Svetska banka osnovali 4asingtonski konsenzus &oznat kao &rogram reformi. Predvidjena &ravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija, na slobodno trzisno formiranje cena, na zaustavljanje i s&rovodjenje &rivatizacije.

Pod globalizacijom se &odrazumeva stvaranje jedinstvenog ekonomskog i &olitickog &rostranstva, kretanje naroda unutar i izmedju kontinenata, trgovina medju razlicitim drzavama koje se nalaze na velikim udaljenostima, odnosi se na velike svetske religije nastale tokom seoba naroda, na sirenje te'nologije, oznacava &ovecanje medjunarodnog udela u trgovini robe, rast transnacionalni' kom&anija, &orast direktni' inostrani' investicija, &orast brzine i obima finansijski' transakcija. Globalizacija se odredjuje kao stalno rastuci i razvijajuci &roces medjusobnog &ovezivanja razliciti' faktora medjunarodnog znacaja, &ri cemu se misli na tesne ekonomske i &oliticke veze, na kulturne i informacione &romene u drstvenoj delatnosti razni' drzava. ,edan od najzacajniji' faktora globalizacije je ekonomski faktor. *ngleski teoreticar globalizacije *ntoni Gidens globalizaciju definise kao intenzifikaciju drtustveni' odnosa na svetskom &lanu, koja &ovezuje udaljena mesta tako sto lokalna zbivanja uoblicavaju dogadjaji koji su se odigrali kilometrima daleko. 9eoreticar .ejvid 3eld istice da globalizacija &roces koji obu'vata &reobrazaj &rostorne organizacije drustveni' odnosa i ucinkom-stvarajuci transkontinentalne tokove i mreze delovanja. Bel globalizaciju &ovezuje sa krizom teritorijalne nacionalne drzave, jer jer nacionalna drzava suvise mala da bi resila velike zivotne &roblem i suvise velika da bi resila male &roblem. 6lbrou smatra da globalizacija oznacava sve one &rocese &omocu koji' ljudi citavog sveta bivaju inkor&orirani u jedno svetsko drustvo, odnosno globalno drustvo. 4olestrin je misljenja da je globalizacija ogromno nerazumevanje savremene realnosti, da je to obmana koja je nametnuta od strane mocni' gru&a. + definisanju dominira stav da je globalizacija &roces sve veceg &rozimanja i &ovezivanja razliciti' drzava, nji'ova ekonomija,kultura, &ravni' sistema, medija, al ii brojni' sfera drustvenog zivota. Globalizacija se moze odrediti kao &roces jedinstvenog ekonomskog, &olitickog i kulturnog &rostranstva. Saradnja izmedju nacija odvija se &reko ekonomskog trzista, koje je &rimoravalo nacije da stu&aju u medjusubne odnose.

Borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i te'noloskog razvoja &ojedini' zemalja i jos uvek &risutne &odele sveta na razvijene i nerazvijene.

Ekonomska glo#alizacija

Pod globalizacijom ekonomije &odrazumeva se &roces rastuce &rivredne medjuzavisnosti drzava sirom sveta, sto znaci da &rivredne veze &revazilaze granice drzave ili regiona i teze da obu'vate ceo svet. +s&ostavljanje ekonomske veze &ostaju sastavni deo &rocesa globalizacije. *konomska globalizacija se moze odrediti kao &roces &ovezivanja razliciti' &rivreda sveta u jedinstvu i integrisanu svetsku &rivredu. Globalizacija u sirem smislu &odrazumeva &ovezivanje nacionalni' &rivreda u jedinstvenu svetsku &rivredu. Glavne karakteristike ovako s'vacene ekonomske globalizacije su te'noloske &romene, liberalizacije medjunarodne trgovine i investicije nacionalni' &rivreda, sto ne&osredno utice na nji'ovo otvaranje &rema svetu. Globalizacija svetske &rivrede, u uzem smislu, &osebno &o s'vatanju ekonomista, vrsi se u &rekogranicnom &oslovanju &reduzeca. *konomska liberalizacija najvise zavisi od brzine liberalizacije medjunarodni' ekonomski' odnosa. Liberalisticka skola zastu&a stanoviste da liberalizaciju ekonomskog zivota treba &re&ustiti trzistu, koje u najvecoj meri i regulise ekonomski zivot. Protekcionisticka, intervencionisticka ili neokonzervativna skola je misljenje da liberalizaciju ekonomskog zivota treba ogranicavati drzavnom intervencijom. )a razvoj ekonomske globalizacije uticali su brojni faktori/ &orast svetske &roizvodnje, us&on :azijski' tigrova;, izrazito razvijanje svetskog trzista, ubrzavanje medjunarodni' tokova robe i ka&itala, jacanje transacionalni' kom&anija, &orast s&oljno-trgovinske razmene.

Po misljenju americkog naucnika i futurologa .zona )ezbita, treba samo nekoliko godina da azijske zemlje dostignu te'noloski razvoj sadasnje najrazvijeniji' za&adni' zemalja. Svetsko trziste je u uslovima ekonomske globalizacije znacajno razvijeno. %ko 8@! vodeci' transnacionalni' kom&anija drzi u svojim rukama oko 7!D svetske trgovine. + uslovima velikog us&ona savremene civilizacije siromastvo &ostaje globalan &roblem covecanstva. )ovu ekonomiju karakterise intelektualni informaciona i komunikaciona te'nologija. ca&ital, savremena

=a'valjujuci razvoju informaticke i telekomunikaocine te'nologije, svet se sve vise globalizuje. (nformacione te'nologije omogucava novi us&on ekonomije simbola.

Politicka glo#alizacija

Pod &olitickom globalizacijom se &odrazumeva jedinstvenost i &rotivrecnost &olitika i &oliticki' odnosa koji &ostoje u okviru drzava, saveza drzava, regiona i izmedju regiona. % &olitickim odnosima izmedju drzava u &rocesu globalizacije izdvojili su se 7 modela/ PaE 6merikana, 6dam Smit model, fragmentacije i koordinacija. PaE 6merikana/ u&ravljanje jedinstvenim &olitickim &rostranstvom treba da &ri&adne 6merici kao najmocnijom ekonomskoj sili na svetu. 6dam Smit model/ globalne &oliticke institucije ne treba mnogo da se mesaju u trzista. <ragmentacija/ drzava ima &ravo i obavezu da stiti nacionalne interese.

1oordinacija/ sve drzave grade &oliticki sistem na demokratskim osnovama. + razmatranjima o globalizaciji sa &olitickog as&ekta cine se &okusaji sagledavanja buduceg razvoja drustva, traze se odredjene s&ecificnosti &ojedini' &erioda i &utevi kojima bi se ostvarilo &ovezivanje i objedinjavanje covecanstva.

(lo#alizacija i civilizacijski razvoj drustva

5ivilizacija se odredjuje zajednickim objektivnim elementima kao sto su jezik, istorija, religija, obicaji i institucije. 5ivilizacija sa socioloskog stanovista se odredjuje kao istorijskoantro&oloski, socio-kulturni i istorijski ti& organizacije drustva na odredjenom geografskom &rostoru. Svetsko drustvo &redstavlja jednu civilizaciju kao uku&nost vise &osebni' unikatni' civilizacija. 6rnold 9ojnbi je dokazivao da je u istoriji ljudskog drustva nastalo F civilizacija. 9ojnbi i 3antington isticu dominaciju i &rimat za&adne civilizacije, ali 9ojnbi, kao i S&engler nagovestavaju sumrak *vro&e i slom za&adni' vrednosti. %svald S&engler se &riklanja ko&erikanskoj konce&ciji istorije u kojoj kategorije istovremeno, diskontinuirano i izolovano dobijaju &oseban znacaj. S&engler je zagovarao tezu da svaka konkretna kultura &rolazi neminovan &ut radjanja i &ro&adanja. (zmedju civilizacija &ostoje sustinske razlike. %ve razlike se mogu us&oriti, kao sto sve vise i us&oravaju &roces globalizacije, tako da mogu biti dominantan uzrok sukoba u &okusajima izgradnje novog svetskog &oretka.

=ajednicki karakteristika svi' &osebni' civilizacija u savremenoj civilizacija kao nji'ovoj uku&nosti je nji'ova medjusobna &ovezanost. 9a medjusobna &ovezanost rezultat je razvitka te'nologije i sredstava komunikacija. 1ulturni identitet svakog naroda zasniva se na kulturi kao ljudskom stvaralastvu u kome se stvaraju materijalne i du'ovne tvorevine. %&stanak nacionalni' drzava u globalnom drustvu &redstavlja osnovu ocuvanja kulturnog identiteta &ojedini' naroda.

Socioloski pojam glo#alizacije

Globalizacija odrazava istorijsku i civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog drustva, zakonitost koja se ne moze ni zaustaviti, niti s&reciti. Sa stanovista o&steg razvoja drustva i coveka to je &rogresivni &roces. =a resavanje globalni' &roblema savremenog drustva ne &ostoji o&sta saglasnost, ni &ot&una saradnja, &a je zato buducnost covecanstva veoma neizvesna. Razvoj covecanstva je zabelezio &ostojanje vise civilizacija izmedju koji' &ostoje brojne sustinske razlike, &ri cemu sve &osebne civilizacije imaju svoja s&ecificna obelezja. 9e'nologija jos uvek nije us&ela da us&ostavi tu vaznu integraciju covecanstva. Razmatranje globalizacije sa socioloskog as&ekta cesto se odnose na to da li je globalizacija &roces ili &ojekat. .anijel Bel je objavio knjigu :1raj ideologije; u kojoj je tvrdio da je ekonomija trijumfovala nad &olitikom.

Sud#ina glo#alizacije

Modernizam se &ovezuje sa industrijskim &ostmodernizam sa &ostindustrijskim drustvom.

drustvom,

+ ras&ravi o globalizaciji ukljucili su se i antiglobalisti. 6ntiglobalisti s'vataju globalizaciju kao odredjenu formu za&adnog im&erijalizma, &osebno americkog. + razvijenom svetu, antiglobalisticki &okret je vodjen raznim idejama socijalizma, anar'izma i ekologizma. Svi dosadasnji &ristu&i globalizaciji, to &osebno ukazuje .ejvid 3el, mogu se &odeliti na/ 'i&erglobalisticki, ske&ticni, transformacioni. 3i&erglobalisticki &ristu& &olazi od toga da u savremenom svetu vec &ostoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodece ekonomske regione. 9o se odnosi na velike kor&orativne organizacije. + novoj ekonomiji, ili ekonomiji bez granica, vodecu ulogu i nesumljivi znacaj imaju ekonomski najmocnije &rivredne kor&oracije i &reuzimaju ulogu drzave. + tim okolnostima drzava se &ojavljuje u funkciji regulisanja i razvoja trzisni' institucija kao s&ontani' regulatora ekonomskog zivota. )a jednoj strain nalaze se ostrasceni neoliberalisti koji se zalazu za jedinstveno globalno trziste i globalnu konkurenciju smatrajuci da je to jedini &ut u ljudski &rogres, univerzalni mir i 'armoniju. )a drugoj strani nalaze se tradicionalni marksisti za koje je globalizacija samo nova, izmenjena forma globalizovanog ka&italizma, ili dalja ek&sanzija za&adnog im&erijalizma izrazena u velikoj neza&oslenosti, socijalnim konfliktima i socijalnom raslojavanju. 9omas <ridman tvrdi da je glavna &okretacka snaga koja se nalazi u &ozadini sadasnji' globalni' &rocesa, u stvari laissez faire ka&italizam. =alazuci se za jedinstvenu globalnu ekonomiju, &olitiku i kulturu, 'i&erglobalisti &onistavaju konce&te &ostojanja nacionalni' drzava i nacionalne kulture. Ske&ticni &ristu& &olazi od o&steg stava da globalizacija izaziva samo negativne &osledice. )egativne &osledice koje sa sobom nosi globalizacija su brojne, od ekonomski' &reko kulturni' do ekoloski'. 9ransformacioni &ristu& globalizaciji &olazi od evidentne &otrebe za novom reorganizacijom ekonomske, &oliticke, vojne i kulturne dominacije. Gidens istice i kljucne dimenzije globalizacije/ ka&italisticku ekonomiju, sistem nacionalni' drzava, svetski vojni &oredak i medjunarodnu &odelu rada, koje direktno izviru iz 7 stuba nosaca moderne/ ka&italizam,

&oliticki nadzor, vojna moc i industrijalizam. +mereni &redstavnici ovog &ristu&a nagovestavaju da je svetska ekonomija tek u 22 v. &ostala globalna i to za'valjujuci informacionim i komunikacionim te'nologijama. Pistalice ovog &ristu&a zalazu se za globalnu ekonomiju, za ekonomiju bez granica. 4eliku &retnju &o nacionalni suverenitet &redstavlja i ubrzano sirenje transnacionalni' ekonomski' i &oliticki' aktera u liku multinacionalni' kor&oracija.

Nove te"nologije i glo#alizacija

,edan od najmocniji' faktora uku&nog drustvenog razvoja savremenog covecanstva je nova te'nologija. =a'valjujuci razvoju te'nologije, &roces globalizacije je &oslednji' decenija dobio i nove oblike. + globalizovanom svetu, sve zemlje su u&ucene na neku vrstu &ovezivanja. Bez razvoja te'nologije koje su& o svojoj sustini i logici globalne, jer i' koriste svi ljudi ne bi se mogao ostvariti &roces globalizacije. Globalizacija i nove te'nologije nalaze se u medjusobnoj &ovezanosti i zavisnosti. 9elekomunikacije u najvecoj meri omogucavaju sve vecu &ovezanost medju ljudima i to kada oni fizicki nisu blizu. (nformaciona te'nologija na svetskom trzistu za&ocela je &roces &retvaranja realnog u virtuelni ca&ital. + literaturi se za digitalnu ekonomiju mogu naci i izrazi kao sto su internet ekonomija, nova ekonomija ili veb ekonomija. .igitalnu ekonomiju &rati izuzetno veliki ucinak i skoro najduzi &eriod ekonomske ek&sanzije u istoriji. )astanak virtuelne kor&oracije, njen nacin funkcionisanja i u&ravljanja u velikoj meri zavisi od informacione te'nologije. *lektronsko &oslovanje nastalo je &rocesima globalizacije svetske &rivrede. Poslovanje u tim okolnostima omogucilo je &reduzecima da mogu obavljati svoje &oslovne aktivnosti u bilo kom delu sveta i to &od istim uslovima. *lektronsko &oslovanje &redstavlja znacajne rezultate, jer smanjuje radon intenzivne aktivnosti, &odize &roduktivnost rada, smanjuje troskove &oslovanja, &ovecava ucesce visokoobrazovane radne snage, smanjuje ucesce &ocetnog ka&itala, demono&olizuje trziste.

Socioloski aspekti internet

4irtuelno drustvo, virtuelna zajednica ili sajber drustvo tesno je &ovezano sa internetom. Sustinska karakteristika na kojoj &ociva virtuelno drustvo je slobodna razmena informacija. (mati informaciju u savremenom drustvu znaci imati moc i vlast. Razvoj interneta moze se &ratiti od 0"7@. godine. Pocetkom AF!-i' godina 22 v. Marsal Makluan iznosi svoj konce&t : globalnog sela;. Prva cvorista buduce megamreze s&ojena su 0"F". godine na 7 americka univerziteta, &a se ovaj &eriod oznacava kao &ravi &ocetak razvoja interneta, jer se bazirao na slanju &aketa &odataka &utem mreze 0"B0. godine &oslat je &rvi e!mail. (nternet je dobio ime &o internet &rotokolu. 0""!. godine nastao je Geb ili globalna mreza. )ensi 4ilijams je utvrdila ti&ove devijantni' licnosti/ &si'o&atski, narcisoidni, sizoidni, &aranoidni, im&ulsivni, 'istericni? + &oslednje vreme se &ojavljuje jos jedan &roblem koji je oznacen kao internet zavisnost. 1orisnici interneta stvaraju s&ecificne drustvene odnose, s&ecificne oblike kulture, odnosno su&kulture, 'akerska i gejmerska su&kultura. =lou&otreba interneta su brojne. + buducnosti se ocekuje d ace informacije i znanje siriti internetom uz smanjene troskove, da ce uku&no covecanstvo biti bolje informisano, da ce jacati osecaj &ri&adnosti globalnom drustvu.

Socioloski pristup menadzmentu

,edna od najmadji' &osebni' sociologija je sociologija menadzmenta. Sociologija menadzmenta, za &redmet svog &roucavanja ima menadzment kao drustvenu &ojavu i sve njegove s&ecificne veze sa drustvom kao

uku&noscu svi' drustveni' &ojava, &rvenstveno drustveno-ekonomski' i kulturni' &ojava. Menadzment je veoma kom&leksna drustvena &ojava koja obu'vata ekonomske, funansijske, te'nicko-te'noloske, &ravne, &si'oloske, organizacione, eticke, ekoloske, &oliticke i kulturoloske as&ekte. 9a slozenost je i razlog sto je menadzment &redmet &roucavanja veceg broja nauka i naucni' disci&lina. Menadzment se sa socioloskog stanovista moze odrediti kao drustvena &ojava koja je karakteristicna za &roces us&ravljanja u ekonomskim i socijalnim sistemima, u&ravljanje se zasniva na sku&u metoda, te'nika, &rinci&a i sredstava, &ri cemu je osnovni cilj i svr'a svi' u&ravljacki' aktivnosti &ovecanje efektivnosti rada i uvecanje dobiti. Socijalni menadzment kao nova disci&lina obu'vata sve oblike organizacija koje ostvaruju odredjene ciljeve.

Menadzment kao znacajna ljudska delatnost

Menadzment je izuzetno znacajna ljudska delatnost, veoma slozen i slojevit fenomen. +&ravljanje obu'vata i one aktivnosti koje se odnose na &onasanje ljudi, na motive i motaivaciju, na komunikaciju, teoriju sistema, obuku kadrova, odnosi se na uku&nu organizaciju sto &odrazumeva koriscenje ljudski', materijalni', finansijski', organizacioni' i mnogi' drugi' resursa. 9ermin menadzment se koristi da bi oznacio/ 0. +&ravljanje i to bilo kojom organizacijom od drzave do s&ecificni' drustveni' gru&a
2.

+&ravljanje &rivrednim &reduzecimaHHH u smislu donosenja odgovarajuci' odluka i &reuzimanja akcija za ostvarenje ekonomski' &erformansi

3.

+ku&nu u&ravljacku strukturu &reduzecaHHHH, rukovodstvo &reduzeca, &oslovnu &olitiku, stratesko u&ravljanje i odlucivanje, stratesko &laniranje, organizaciju rada

7. Posebnu gru&u ljudi koja u&ravlja odredjenim &oslovima kao sistem vlasti. Menadzment se i kao vestina, i kao nauka, i kao metod rada a &osebno kao znacajna ljudska delatnost za razvoj drustva i svi' ostali' oblasti drustvenog zivota, &osebno ekomoske, najcesce &revodi kao u&ravljanje, iako je menadzment, u stvari, americki izraz za rukovodjene. Menadzment se odredjuje kao &roces &laniranja, organizovanja, vodjenja, odnosno liderstva i kontrole na&ora svi' u organizaciji da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili &ostavljeni ciljevi organizacije. +ku&an menadzment je &roces koji se sastoji od 7 osnovne aktivnosti, ili faza i funkcija/ 0. Planiranja . %rganizovanja 8. 1ontrole 7. 4odjenja Planiranje je ona aktivnost menadzment &rocesa u kojoj se donose odluke o ciljevima organizacije i u kojoj se osmisljavaju akcije neo&'odne da bi se &ostavljeni ciljevi ostvarili. %rganizovanje obicno sledi nakon &laniranja i obu'vata vise aktivnosti istovremeno, &ri cemu se sve aktivnosti usmeravaju na &retvaranje doneti' odluka u akcije i na odredjivanje nacina kako se &ostavljeni ciljevi ostvaruju.HHH %va faza u&ravljanja obu'vata odredjivanje resursa, definisanje &oslova, &odelu rada, aktivnosti za ostvarenje &ostavljeni' ciljeva, gru&isanje svi' aktivnosti i &oslova u odgovarajuce organizacione strukture, &odelu konkretni' zadataka, ovlascenje i odgovornost. 4odjstvo je menadzerska aktivnost koja se sastoji u obezbedjivanju vodjstva u smislu koriscenja uticaja i motivacije na za&oslene kako bi is&unili &ostavljene zadatke i tako ostvarili ciljeve organizacije. 1ontrola je ona aktivnost koja omogucava da se svi &lanovi ostvare, tako da ona &odrazumeva vise aktivnosti istovremeno. Sve aktivnosti menadzment &rocesa moraju biti veoma dobro koordinirane kako bi se ostvario o&timalni nivo &erformansi organizacije. +

samoj menadzerskoj &raksi, &roces u&ravljanja je veoma slozen &roces, &a kao takav iziskuje mnogo znanja i s&osobnosti da bi se &ostavljeni ciljevi organizacije ostvarili. Potreba za menadzmentom dovela je do toga da menadzeri &ostanu intelektualna i obrazovna elita, odnosno da &ostanu &osebna klasa. +lazak u ovu klasu sve vise zavisi od obrazovanja i znanja, a sve manje od &orodicni' i &oliticki' veza.

&azvoj menadzmenta

)a &roces u&ravljanja uticu brojni faktori/ faktori uku&nog drustvenog razvoja, ste&en ekonomske razvijenosti drustva, kultura, &oliticki odnosi, nivo razvijenosti &ojedini' organizacija i institucija, ali i drustveni' gru&a, svest, navike i obicaji, moral i eticki sistem vrednosti. Prvi &isani tragovi o menadzmentu vezani su za u&ravljanje javnim radovima, odredjenim drzavnim i vojnim aktivnostima, crkvenim delatnostima, vezani su za najstarije organizacije kakve su drzava, vojska i nesto kasnije crkva. +&ravljanje kao znacajna ljudska delatnost u savremenom smislu nastaje u 24((( v. )aucni &ristu& menadzmentu razvio se &ocetkom 22 v. sa &rvim radovima <rederika 9ejlora i 6nri <ejoa. 1lod .zordz je znalacki i izuzetno istancao i istakao tu covekovu &otrebu da &lanira, organizuje, naredjuje i kontrolise, dakle da u&ravlja u svakoj situaciji u kojoj zeli da ostvari odredjene ciljeve u odredjenoj drustvenoj gru&i. Prvi oblici menadzmenta vode u oblast tadasnje Meso&otamije. 1ao skolski &rimer u&ravljanja star skoro @ !!! godina navodi se izgradnja &iramida u drevnom *gi&tu. =nacajan trag o u&ravljanju &otice i iz drevne vavilonske drzave. 4eoma znacajni &isani za&isi o menadzmentu mogu se naci i u 1ini. Pristu& u&ravljanju .anijela Mek 1aluma zasnivao se na &ravilnoj &odeli &osla i odgovornosti, na licnosti od autoriteta koja ce biti s&osobna da

izvrsi &ostavljene zadatke, na odredjivanje &ravni' nacina &ot&unog izvrsavanja utvrdjeni' obaveza, na obavestavanje o &ovredama na radu, kako bi se &reduzele odgovarajuce akcije, na dnevno &odnosenje izvestaja i informacija o radu.

)ovek i menadzment

)ajcesce isticanje coveka su/ stvaralastvo, sloboda, svest, moralnost i drustvenost. Stvaralastvo omogucava da stvara nesto novo, nesto sto do tada nije &ostojalo, a sto covek ostvaruje &o svojoj &ret'odnoj zamisli. Stvaralackim mocima od koji' su najcesce &ominju/ imaginacija, intuicija, &odsvest, inventivnost, originalnost, izuzetnost, tajanstvenost, &okretljivost, kreativnost, ucenje.Sa stvaralastvom je tesno &ovezana i sloboda,jer samo slobodan &ojedinac moze da stvara i samo sloboda ostvaruje realne &ret&ostavke stvaralastvu .Problem ljudske slobode vezuje se sa slobodnom voljom. Svest u &si'oloskom smislu, je sveuku&nost oseta, o&azaja, secanja, misljenja, &redstava, &otreba, osecanja. + ontoloskom smislu, svest se odredjuje kao subjektivno bice. + socioloskom &oimanju svesti &olazi se od toga da svest obu'vata sistem uverenja, &redstava, stavova, vrednosti i znanja, kao i da se nastanak svesti vezuje za tradicije i sociokulturni' uslova datog drustva. Savest je odredjena covekovim &rakticnim &otrebama koje ukazuju da li je odredjen moralni cin is&ravan ili &ogresan. 5ovek kao moralno bice nije neki &oseban ti& coveka.)aime,sve odredbe koje je utvrdila moderna antro&ologija cine ga i moralnim bicem. 5ilj moze ostvariti samo onaj &ojedinac koji je oslobodjen stra'a od suocavanja sa novim i ne&oznatim. 5elovitim odredjenjem licnosti bavi se &si'ologija. Licnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem &ojedinca i socijalne sredine i tako odredjuju o&sti, za &ojedinca karakteristican nacin &onasanja.

)a odnos &rema radu znacajno uticu i medjuljudski odnosi, organizacija rada i oblik rukovodjenja.

Menadzeri kao pose#na drustvena grupa

Menadzeri kao drustvena gru&a izuzetno je znacajna za savremeno drustvo. .rustveni status ili rang se dobija rodjenjem ili stice. =animanje &redstavlja najadekvatniji kriterijum &o kome se moze oceniti drustveni status &ojedinca. 1arijera se odredjuje kao evolutivni redosled radnog iskustva nekog &ojedinca u datom &eriodu. 6nri <ejo je identifikovao &et osnovni' aktivnosti koje cine sustinu menadzmenta. 9e aktivnosti su/ &laniranje, organizovanje, naredjivanje, koordinacija i kontrola. =nacaj Mincbergovi' istrazivanja odnosi se na identifikaciju 0! osnovni' uloga koje menadzeri obavljaju. Podela menadzera moze se izvrsiti na nacina/ &o 'orizontalnoj i &o vertikalnoj 'ijerar'ijskoj strukturi organizacije.1ada se menadzeri &osmatraju u vertikalnoj strukturi organizacije govori se o nivoima menadzera,a kada se &osmatraju u 'orizontalnoj strukturi,govori se o ti&ovima menadzera. + svakoj organizaciji moguce je razlikovati 8 osnovna nivoa menadzera/ funkcionalni, generalni i &rojektni. )a kraju se mora reci da su menadzeri &otrebni svakom razvijenom drustvu ali su znacajni i za ona nerazvijena drustva.9a &otreba je evidentna,jer je nuzno &otrebno regulisati ekonomske,ali i sve druge drustvene &rocese.

&adni moral u radnoj grupi

)ajo&stije karakteristike covekove radne delatnosti izdvajaju se/ Ljudski rad &redstavlja svesnu i svrsis'odnu delatnost Ljudski rad &redstavlja slozenu delatnost koja se odvija u okviru odredjeni' drustveni' gru&a Ljudski rad &redstavlja delatnost kojom se stvaraju odredjene materijalne i du'ovne vrednosti koje imaju drustveni znacaj Sa socioloskog as&ekta rad obu'vata svaku delatnost koja je svesna delatnost i koja ima neku svr'u, i kojom covek nesto stvara sto &re toga nije &ostojalo. .rustvena gru&a je trajan i relativno stabilizovan sku& ljudi. Globalne ili totalne drustvene gru&e su one drustvene gru&e u okviru koji' se obavlja &roces svi' zivotni' delatnosti na datom ste&enu razvitka ljudskog drustva. Parcijalne drustvene gru&e su one drustvene gru&e u kojima se vrse ili vise funkcija. Radne gru&e se mogu odrediti kao &arcijalne drustvne gru&e u kojima se obavlja radni odnos. Medjuljudski odnosi &odrazumevaju uku&nost inter&ersonalni' odnosa medju ljudima koji se is&oljavaju u nji'ovim formalnim i neformalnim komunikacijama &ri obavljanju radni' zadataka. <ormalne veze se us&ostavljaju u okviru formalne organizacije radne gru&e, koja &ro&isuje nacin komuniciranja. )eformalne veze koje nastaju zbog toga sto formalne veze ili nisu dovoljne ili ne odgovaraju interesima. Proizvodne drustvene gru&e se mogu odrediti kao sku& ljudi i stvari &omocu koji' se &roizvode materijalna dobra kojima se zadovoljavaju odredjene drustvene &otrebe. Radni moral je kao sku& normi o &onasanju coveka u radnoj sredini.

Odgovornost, eticnost poslovanja i menadzmenta

*tickim kodeksom se us&ostavlja visi moralni nivo u organizaciji. Razvoj &oslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem drsutva &a se iz ti' razloga i usaglasavao sa aktuelnim drustvenim &ojavama. Poslovna etika je sku& moralni' normi o &onasanju &rema sociokulturnoj i &oslovnoj sredini, &rema drugim ljudima sa kojima se stu&a u &oslovni kontakt i &rema duznostima, obavezama, &ravima, odgovornostima, i odlucivanju u svim as&ektima i sferama &oslovanja. .rustvo sa svojim institucijama i organizacijama, svojom kulturom, navikama i sistemom vrednosti, stvaralo odgovarajuce &ravno i &oliticko okruzenje, koje je uticalo na eticnost u &oslovanju. Poslovna etika je nesumljivo vazan faktor &oslovanja.

Poslovna etika i poslovni moral

Poslovni moral je sku& ne&isani' o&sti', za &ojedinca karakteristicni' moralni' norm ii vrednosti koje odredjuju njegovo &onasanje u svim &oslovnim odnosima i u svim vremenima.

Kultura i menadzment

(nter&retivni &ristu& da se svest moze tumaciti, ali se ne moze menjati.

<unkcionalisticki &riste& je da se integrise i stabilizuje organizacija. .va nivoa kulture/ vidljiva i nevidljiva.

Multikulturizam

+vazavanje &ostojanja razliciti' kultura. %snovni faktori multukulturizma navode i entitet, rasa, &ol, fizicka s&osobnost, seksualna orijentisanost, starost i mnogi drugi faktori. Girt 3ofstejd je dao 7 glavne dimenzije koje bi mogle da cine bilo koju nacionalnu kulturu. %uci je tvojrac teorije =. 9eorija = &redstavlja kombinovanu formu menadzmenta u smislu &reuzimanja najus&esniji' &ristu&a americkog i ja&anskog menadzmenta.