APIJAN IZ, ALEKSANDRIJE [NASIOV OROINALA wo Th RIMSKI GRADANSKI RATOVI KUETURA . 1967 - BBOGRADBiblioteke “FOTOTIPSKA IZDANA ISBN-86-81283-43-x (© APIJANU I NJEGOVIM ,GRADANSKIM RATOVIMA’ Tako Apijan no spada medu krupnije anticke istrgare njegovi ,Gradansla ratovi" zauzimaja veoma istaknuto mesto 1 andtko} istoriografi, jer je to jedino delo w kome nam je Satuvan celovit, povezsn prikaz jedne iuzetno macajte | ne ‘numilive epuhe, { jer je 2 pojedina ramtoblja te epahe ovo elo nad najboll { najpotyan savor. ‘azdobie gradanstih ratova obuhvata posleda{s vek re- publike — of 135. gosine pre nove ere, kade Je bore Gran Fenipio a svojim zvamenitim zakonskim predlorima 2a ce- fae igramne lize, do bitke kod Akeija (81. god. pre ne) ‘ada je pobedom ORtavijana nad Antonijem cicanéan pcledn)i “radonakt rat u Rima | uepostevijen mi. To fe nafburai pe- ‘inake isto, [lobe Kada se lome £ prevacllaze stare ‘epubllkanske tattueje 5 tee novi oblicl Ureden|a kojl ce Dolje edgovaran umenjenim drustveno-ekonomskim edacelmo, _doba nereda, buna, zavera i orifanth sulcobs, Kojt potesaju fave alojeve rimskog stanovnisiva, To je dob revolucionaraih ‘GHtanaka robora, kot jamnje, nogo iste drugo predogavaju Vlada{ucoj Klas! putnost savodenja novos, relma. Medutim, ‘cies Kola je pratila unutrasnyt preobeeds) nije bila mak sla bot simake dave, Neprotv, Rim je jo! uvele u nspanu svollh sage; on job uveK vodi zamiaine spaline ratove ko Se redomno mavrtavaju orvejanjem pronieanih teltorja” Wa- 1 Sula, Pompe} | Cezar, heroft prvih dvaju gradaiwlih ‘ato, ubrajaju se med najvece rimake ovvajace Tako 4, fporedo # gradanskim ratorima kror koje a0 fadslo carstvo republika mokrugijivala svoje delo nametania rimake vast narodima Sredozerlja vApion nije napisto .Gradancke ratove™ tao posebnu Aejigu; to 36 deo njogove’ Velie sRinake ltorie", ole te buhvatila Tsou Rima od njeqovog osivanja do Sage hove vlade, Ove je poco odmah last dhe 9 Orca iso fogresan uti dae Apijan poarono nterenras ee ete train rarvitak ciate drénve’/Fobute ir Raj se- onset: Hlegove dhla-nelezmo jano lalodene-w njegovems “Trek al Ruma. wteGur, To je bo, pre svera, oomanje diene Sina i slavnprodtst mone imperje.-Mljedee denice 6 unas je dostign tale rasrnere nil jo take due soja Kade nal pisae patto fo nabrojao marae 1 ferde ‘obuhvaéine granteamn Rie Imperje, Nijcdne od sicrige carsiara, nastavja on, ne tote we merit ¢ nfm Getke ak ako uumomo zajedve sve on0 Hoa porns Ati. Sparta i Teds —'ne mote da pokaze mitts nl pUblitn ao. alee donsko carsivo ablistalo Jo, doduie, pat Aleksandrom topos Seanatoom i mnegljudnotee stem brah vojnhin bene 1 kao dae uadiglo do sami granica moguiey al fe hrs texjnobtesvojom bilo signa Blsinu munje Teds je‘Ris tn ugu 1 savni storia; w njegovo voemo lmao je a, mobom pth deve vekova prodtsti etna, malo nant ns ance Breaju hej Tb nie se na poedka tng aves od svossh suse nl po veg ni po snas, Tpak su to narange obs osvajatl eto! su tsnowna nit rinake ior. Sieage Je w potett bilo spor lias sain saveSenim rat snake ialna 1 morana sage rimske aajedeice Je narataln; one Janis au pentajla sve bria a pokorene erlonie nee ghee, ig. Prvh peta gina —raansjui nd tadnale 8 eine canivanja Mima — protekie nu umukotrpnos | fom all inrajnom i taping ckontanom poutine hae ‘Wtoka alededth aves godin ad poeta Seraith tae, (284) ‘do Cevaca ~ Rian su pobedl i pottnil beth) fudin naroda 1 postal gompodari Sredowemiyn h ntkerre diva veka ~ od Gerara do Apianova womens —wic aa dine ira 5 beebedreeti pod vndevinany carevay peri tee ‘eleg Blagoslanja Rinske Tnperie ‘Apiana, hoo sve one koji se nadnell nad profide Runskog Catsva, zidivio je somone, neprsida te na sau BEAR! Rom, Proven 8g Vi rk pedi = beats Poser a vw | vitka 4 formiranja ove diinovske | dugotrajne potiicke ong bizadje, O tome kako Je 1 malo moglo dave desi da jedan small grad poctane gospadar aveta 1 da njegova vladavina bude {ako Trajna da je jedno vreme (Upravo u Apijanovo. dobe) Fegledalo kao da je nerasrusiva 1 za vita vremena ustsnor jena, psali sa rnog! pre 3 pase njega. Treba vedi da se ni modema istoriogrfijn ne mote pohvallt da je objeala ova} Jecinstveni fenomen. (Uostalom, moramo se ponekad zaplta ‘au isto uprevo madi objaclti)) J svakom sual, ABI- Jan nije sebi postevjso taka pitanja fOn-werade dasa ‘ant steels moe 1 blagostanje zahvalujucr moralnim ceobina ‘ma — hrabrosti, israjnesti,izdra}ivestt | racboritowti — koii= ‘ma su nadmaili sve ortale’narede, Oni se nis, Kase On, 92- fosil Kad pevih uspeha, vee su zapocetu stvat sprovedil do raja, niu Su klonult euhem iead bi ih enaila nema, Doga- alo ae da jednom dan iagube 1 do dvadecet hileda Hadi 1 da sim grad Rim bude u opasnesti, Alii glad, ml bolst mi unuteaing! neved) — a dtavalo oe ponckad da se ve ovo ‘ajedno scl na mith — nfs th nije odvraéelo od vies ubljs, Toni su, idarudl se opasnestima | mped raze ne volje tokom sadam vekova, najzad oxtvarily mocnw f areea Imperius) Tako Aplian gleda na rimsku proslos. Ste ga je upravo navelo de se njome porabavi 1 da naplia svoje vellko delo? (0 tome ‘on kate u svome Uveda: ,O svem overme (to ato "Yt Rima) plea su mnogi Gre | Rimijans, + te letra fe ‘mmogo dusa oa makedonske, koja je. opel, duéa ed avih onth Koj su joj prethoile, Medstim, kad tam se niome posrbavao [eageleo da upomam sve sm Rimljen! wen kod pojedinh rarods, spis me fesio prebacivao od Kartaine do Tbenea, od Theraea — na Sila lu Makedoniju, 1H na peslenstva, it nia saveze koje usklapal s drugim nerodima, zatim me opet vradio u Kartaginw ih na Sicju, Keo. zabludeleg Italia, F"ponowo udaljavao od nh, mada islaganje dogedaa u ves: 5 ima nije bilo zavréeno, sve dotle dale uisam, ma kraj krajeva, cm za sebe tastavio ove delove — ag primer, sve Shutajove kad su Rimljani zaratli na Stel, tl mu tamo alas Svoje paslarike, it util neito drago vee! = niom dole Je risa davel u sadaiaje stanje, isin tako, kolo sa puta r= ‘oval aklapali ugowore # Kartaginom To san uinio 2 virfvakl narod ponacsob, jer sam geleo da mam koltko Je Koj ‘2d aj blo els il inde Bhv # lio jo wrpehs pobednika do- princla wofaidks vrling, sraga i neki drug dogadaj. Smatre- JuG, pak da de Yorovatno biti t drugih Koji Ge ieloti da se fa ove) natn upvana)u © rimekom isterijom, napisso sam 0, rakor naroda posebno..."* Navel smo dosiovee ave Apije hove rel, jor nam niftaslikovitje ne objatnjava abog ‘exe Je Anijan odluéo da napise svoju ,Rimsku istocu" nl kako [dota na Ideju da joj €8 ona] svojeobrazn! oblik kojim se Gra realikuje od drugth rah Stora, ‘Aplan-nije bio dstoréar {-pisue po pozivu. On_je_celog” svog tvota,musimag ame Ghovnitie -polatafe, naire U (radio) upeavd avog.rodnog masta Alekaandrije, a zatim | ‘Emu, u caro} administrcji° On je bio Grk poreklom. al, je pod. Hadrijanom stekao rimcko gradansivo juveden Jew viteldt salen, Ho mu Je ofvorilo put visim sinownickam Polatajima. Blo je otigledno poncsan ‘ha svoju sluzbenifku [Kusjery, er predatavljajucl se tmocima evoge dela — na kraj ‘vai mnogo puta pomeniog Uvoda — Kade da je vodie parnice {ieatslcom ait oto fo advokat fnka) ave doe ga care! nist udaetoft avanje earskog prokuratora™. Razne hronolodie Indl tlje u Rimsko} istorii" pokazaju da_je-ovo. delo.napisana } ‘ko 160” god. ne, fin mali da je Apijon tek pred kraj Hvala podeo da se bavi istorjom. Intresujutt eo 2a prodlost velikos Ganstve { thajud u dokolic! rama letorijeka dela'o njer, ‘on je, da bi se balje snateo u to} ogromne] istorii Uda bi | kao Sto fasiju predstavu 0 ednecima Fimljana { pojedinih faroda Koji eu ual u sastay nybove deZave, grupleko grad po terivorijano-etnografscom principu i — ubedivil eda ovako Drikszana risks istneja mode bill fatereanina 2a mnoge — | dh je da taj svoj rad objavi ~ Tako je avtala Rimska istorija wu 24 knjige, ¢ naslovi- sma koji otkrivaia niihov sadetiry. ,Kajiga 0. kraljeima Drea po reds, porvesens je najstarijem raz emake #lo- sate pa Hana var. Una je erratno searteath Sitobiograt Hoja tnt se nije adedaia seeta. Vsokt poltal arskog prokuratora dobio Je veé kao start covek, 2a Via eareva Morka Aurela Lucto Vero (161109), nastoaniem svon utlesnos prtletetiaretore Marka Korneiia Fronions vim onl je, Druga, tsega 1 Getvrte leliga (tals, .Samnitska" Ne peasy obeadusu Tatove 2a pokorenje Tale, 2atim slide Tere", .Kaje ake ten ine ae eae mee ea maa hae A lc: 2 asso erty acerca Se inten eee ne a Sep oii uh ae Sy caesarean eae ies chins timo sain ce Ae ee Paes 5 adiovrs Soles” obubvatal fe Drv Ses tryin qTije, Pod nazivom ,Rimake istorije" obradena jeu stvart isto” ae ee ecalnim dela o svakom pojedinom narodu, bie So 8 alm ape min tr Bee Sere er ee Anis naman ro eying se pe ows ate ne oe em gan ade 9 ome sh ee are ryt rate” ven + OMatianovim Hakim peor 1x }Oratanais rater" ae Ersetavjau nafragocenit doo teri" nina fo mote ble neg Ds | | | | ~ Pet kvige , Gradua masks wy ee A cr ea a Uo Sen aEen ce 1 karaktor dogadaja u daljem ilaganju* Unutrainji mrvitak J 188. godine ov pueae “ibertja~Gratta-tdoties do" a 2 om ti kavaeh rete aon Se note ae eran | hee eit ae ae a ean | Stns Spm "eth ble Sea waked et sop tote iesleinie opine wh ‘redanih ont Acie meds Ohtailne, udne ean nee od | ne Antone te Sainte Saal Meee canst neat | wg eae fe ior tee siete | tn a a sont 3 Ann estat tine od mr eit be Iv, oigledno je da su odnes mie ‘Modutima, nemlenl period u kore su, 1 pored velo znagajnib soja ratova (a, Mao} Asi, w Gal), gradana— ens) Tall af enlokupnog raza nije so dao uldopit| w zamis- SSE Bcorjutne snogrataice seduce, 1 Apijan ge je peecbne Eepeno Cinfenicr da je PaRIoaA sulkob irmedy Oktavians ‘Fianonije obraden ko posetak Bgipatsish injign® pokazue Jato as koje fe mere Apljan svoje delo smatrao 30 jedra Mea Rat femeda dvojice tijemvire shvaten, je kao ued Teens dogedave kei ge dovesti do prikljutenja Baipta rimsket (dav, do fina Koji krunite esvajatka dectignués Himake Re- Dublike. Altes postupkom, naraimo, .Gragansit ratow Civejerd ed nfalog taketa,ostaju bez pravog zavréetk. Ne- Sankor Besar najotje evedotanatvo o tom vremens koje 1am 12 Bieri tiga Za woe samo delimigno njegora on Je FERRO ote levor | dobro ga je Teprodukoveo Setavijunje dobre kompllacje Je posto Koji zahtevs Inte- Jhigeseahe | sestina,pariivost | pedanthost, Ukoiko Je ckscer lene lantje uteliko postaje veéa moguenast 38 ee neste Pete oraese. Kod Apljana se to lakode seta, Niu ove Pe Ujedako opsirnn razradene | one koje su najostt~ Perle Be najmanje Einjenigih gretaka — u bronolog ge ai ie deonjekim dogadaima — i najmanje, poaresno shy Feat Maly Utenost Apjana nije bila takva da bi ze Kod jeg Sree neekived preczno pomavanje izomelih republieanskih eee ie Stow ajegovom dela ima, uopste urevsi, malo xupropuusta, to samo pokanijekoliko son iridio da avoje txvore ive prenese Ione fskrivs njihors misao. Al to nikako Be mati du se made govoriti o yshvatanjima" Apijanovim, ie Shvatanja ineta u njogoves kan 1 nin joes, vee njoso- wih igvorafLigno njemu se mogu pripicatl samo wvodi (Usvd {# ,Rimak towju*, Uvod w -Gradanake ralove", mall uvodi fa potethu svake Knjlge) i pojedinatne urgredne primedbe, Samo ng tim mestima st moglt dn dod do larazala mjewow! poate Kad se govort 0 Aptjant, w nase) i sovjetskos fiteratun redlovno se iside visoko mliljenie oje au Marka LEngele imal 0 ‘jegovom dela. Doists, u pistod 27. februara 1861 wpucenom Bngelns, Marks pise: ,Uvets, radi cdmera, etso sam Aplie~ nove rimeke gradimake rate ts reom original. To je wo Gragocena lejien. Taj Sovele se bio poreklom iz Hpi. Shoocr ftadanskim ratovima ide do same taterjaine podloge. Spa thle je u njegovem prikezs najsjajnii junak cele ante Toto He. Veliki vojskovoda (@ ne Garibaldi), blagorodan éovek ravi predstavnik, real representative ‘antiGkog_ prolelai Jala, Engels uw ,Ladvigu Fojeroabu" (1686), porn Apijana Kao redal primer istoritara Kod Koga se svest 0 po vezanestl politiéke borbe 3 njenom ekenomskom csnovicom hie sasvie agublla. On Kade: ,Od start favora o unutrasnji borbama Bimske Republike samo nam Apijan gown Jeano razgovetno 0 Semu se zeprave radilo — nalime, © zomijisnom peed ‘Osnivedi marksizma bit su w prava sto su cenilt Aptana | objektivnost njogovih .Gradansah retova". U istoregrafit © paslednjem veku Republike zalsta je tao nati drugo delo ut kome i prave osnove politike borbe bile talkojasno ota ene ako U svest itor iskihlinost tako 1 usvest samo ito tara. AIL nlsu nlimalo u pravu oni savremtent pase! kojl, p= Livejul-se na Marks 3 Engelen, pripinija Aptian ceobine koje on nije imao i Cine od niega istoriéare nepristrasnijeg | Vidovitjag po Bo su bil ev Rjegovt amwremenieh, itera V7 Marks—F. goes, Prisha, HT toe1—iaei, alla, beogtad 19s an, — Sioee rviedeieh Carlstoph aloeser, 176 apg | Sdn opts ntorJustaog aveta v9 tomave, ‘Wp ingels, .Luctig Pojerbah | fra) Rasene remake axe Iv oj oto materanu poratin tasih bork Rin ee ena ete neptle. bur stella eg, ne treba publ ix vida Marae bleak oie mo ee date domes ovo aloes sue © a ars Eager in se pc ba aa et da ou fe otro peeaval MAPK hep Sm je, ian tava, eamort, O83 © Kako stn Aaya naloo wenn pik do seer rear revlcconara meg rae) met do aye Koo ee Maco fou os 0 Bolg inion 2 Se Leva Rimoke Repke sul boron oo a ae sina, kak saben Hale agar Zellers kato eatin Aplanov dey Ke fare On a Bo nego eur Ueto, u ete kad ae eka ane | peta wane re Bisa Soe jiu ck poof ako do dha Free eee ee ogo tag to Je pasate 0, eh soma BAL pomalo danas aver Fecal ino te nde “ Ss area rng a wore pie dans a tn elo rato koje J obradeo wore Se re Lavan gw niet env ia Sa ee ik napiana. Neamo mien Be A ari nme oe Pere fanaa em ea ete eke rere anit acre Sa ak pri, tom posed masa Sea TeRP epo brn Gra. fol Se Morala 2 ee pane Marta | Engen a Femelle Tae Bas cd an cota te ree rele) nee pitas 08 remenh se er Be mS Seek Rule Hota Ema Sharm ul a oo ee cagui, ako ed ia Nola Jo} we “Trp 0. Sevarove, Feaaper ras, ana i ee oceare, ou ove unazalt Ack | Engle, HJs0°" SENS an penton do mation mere een (eine, Por etn da e bora seopooe ba gst ark Salene Gace koe inponjore ttorju Rimane Republice — sve See cia Apara od tvihovialih iriure neat eroment cee eeesaiuee wey ‘all brdaanks nauench ale promt heme xvverzaina storja veltkow istontara 4 festa jama, Plu 1o obsazovaniji od Apifana 5 belli is filezota, Posajdontia iz | plograljama, Plutath je bi r net ume ojo Souhvslal per of 10 godine reco ame, otcte arn itera, or 8 8eHore Sheen co icenas Gaya Fora, komma Tan godme, on | Grtje koko eriska tho 1 arama ls olen iio rand agujne ay takode tne” Komelje Si | oval ly ewetvanse moran Uke nema 60 LS. sai eis ot ee eee Raat S| Fea borer Sr Sees een tae aie pi ree, | re og eae nae ne Kee oie amt pote Samii | a tio is 1 an, ake otto ale ° Shaki hot su psa to wre” ropa srt dle aja wt oo ees ogo) | agrarmom pitanja ckarakte- tatu Ratusovg sobs "ta 8 Sabonove ctor | Suave ye. ssa atom, Apanoram pics Koo br 24° 148, do Cezare, it elo Azinija Poliona, konzula 40. godine | ani konglomerat poluistinitih belezska" Jefe eu paula kao hepoetdan fer poms cine Ronen nip ils pera toe, wba Se Tig Uivijew timske ister nestle au kao ato je posnato. | produlsovanju dabrih L2vora. Istorigar Kost je prikazan eranoy” kegs koje we ednene na prio pradanaky rors, A'gd | Bye epantenako fako Je saseoo kok Asiana (ope) Satur fe sage 1 corre hake, we hojs apd Aplin oso | yee nan primer cask tmalge Ros able sn {odo nae vr malo PoredApljna i Phutarhonth logratis | oun cen matey piss) oreo 3e privada! serif €or, {bente“Graha, Marge, Sos, Sertoii Lanta Riss), oye | te mursars {bh sveeronik dogadnia Ne sare, AR. eT eament ie Diedrove oie iwoge f ugrean rae: | ipveku'n es vet mi tonto: Auguniove, pat rare, ne Sn psc od roth pon Bou Apijanoet Cradanati_ | Spoheynw mag iat ake posted, otter fn se Soins "Sli spas oe he aim roi |e negovn hvala Fos Eo ace do re nm = megane shratent | yug ata stow Uva W Cr WNelio vise savremenih izvora ima 2a drug\ period era- | Seite taover nema stro o agrarom pitanjs Tagan © ana talon, os cpt Ceara | Drag bajunvcea Tos, | ome sa ou Rimjent wend sa csvoencm zemion © Aah pre nega, Casono” gover pam, Sater spe © Kate | fan ye don do einmacene al sever | pe Kino} vr, Geeov Grodan rat. Of iorneh Sela koje | ju ogre ptania t= save poeige tee 7 een fu priketivala celu epohu pomenuta ylstorije" Azinija Polion Te eon teak, potinje prenosenje, ters. Sumatra Saluch, Ue jr aval, mamatajs, Ab fo, ava, oe eu pian ele Se teak © SEHD Shae Eno sto amo rec, nes, Kao tow este Yodgo | qjeme Je apsnnoenoxo uteri aspava, Probie 6 900 Garajuse Knjige iz Livijeve isterje. Za ova) drugi period. | cai sto je. po opatem wverenju, jasno da on nije Kerio DUT ‘medutim — pored Phutarhovih biografija (Pompeja, Ceara. (Marne izvore, veé neke’ posnije prerade i kompilacie. tako| ‘Gloeons, Katona Mladeg, Marka Atonije, Bruta) + Apsana | dq se ryora racuna{l sa dva tt 6 posrednike rset OOO — postoji i opsirni prikaz u ,Rimskoj istoriji" Diona Kasija_ [tutors 1 nageg piace. Vide pizaca pominje 9¢ ul modermo} 7 Ta ey hu pecejeme wargame kate er retoje | Oty mera ao nig nepeed vor Aa Potent podev od 67. godine pre n. ¢., dok su rantje pertije saguvane Gaia vedina nawénika kao igvar 2a knjige 1—V_ (-Gradanskih Toho. trwodina vountiak enitare sm YE BE Ee ee ‘Prema te, ceria markicm, na moog matt kl avs naan ann a od or drug en athe radanaih rove koji biauprtatovlh Api | se + meturmerl koja poet med AGS PTS Att Cee en ce ace sar wtonie | meena or J re Biv ih ‘Hitting mubecteoh, pga | punish spon jenog | WRO ME o5 USGte ei a dk u ed P Cowes | Cesare, Pratven weak Koj su steko Aotaner | SE,CMUNIM AEE gin rede soli sth oteaie. bot fern dela prada sim po a, morao Je Bid pojaan nie | GEiyeve'sme et #2 anne a fete a 2 Bem | seme eUivunjem of tes seo arnovnimprobanima | {Sfp het ecealen Je aod ot ke Kod Ps SAD AGC Grats poverty ved poptarln Putrtowim | yraj' de Sh gee pre ese em xvi 5 1 swe enna em xvfs nadale. To, favo, ne sat da ae Apian ksi ajegovin som Fran se poise Seto kan Ler se pear sake Theos {126-251 20 ereme of 188, &) 18 podine prerh cA Se caplet naunien poslof ovog jee mma ve Nek ukscuj oa, Keema Korda, savremenike Potonnes drug na Sone String. Pave fo tarp mile dee & cent sh owt dels sala ria Hoju fo mopnas Os Forije, howl 22 godine) svstomshuaju, Apjenoy pear Geahvog ptt Sho a vulaj Distro hae selana ra Posse. Dok Poceenie poomat vert Se sanwortia optteg tava imperie seit tei Dromen ured prem Pelee) feo © EiOtoM ra ‘teu drut, pela Irarstnrtaog a emokmash oa lim, ohfokratako uredenjepredtaijn Je tors nutnoat oj su leaival» fone sane, pret 1 Koro od le Aj kin, aru pohlgmest T peat dengan Lsskajima u aaron slojerima), Apert ha fist talshom stanovitt On Je nkdonjn Grae, asp Prne|donifa tote actpac intercept pogodenh sgraom Telormor id i Tee want eakle Apt Jen cpio grate dabe prvog gregaria Sule (1 230 260). Nek poms dato mogea bit Live da dapu Saja {aon herdcenje Selif ra tvestan do roe Hoda. Prin je mpurey de ae con yGradana ft also ‘so Intnakim vorime (abn) Iain sor sec se Po ska egowonn st Lea) Gradanski ratovi" su knyiga koju ée sa zdovolsetvom korigu proditattsvald fle obrazovan Govele,Prevodenjem ona ne qubl mnogo, jer nena vrednoet, kao Hho me videl, ne les a Jeska teeta fApijan prién velo Jednowtavn be reteacin ne umetniko uoblitavanje| Dogada)i o kojima gover tako saint sami po sebi da im nije poireno aikakvo dramatioo- ‘vanje nl ulepsavanje da bi radréall padnjatitalace. Vilna ove Ijige je 1 u tome Sto Bige preoptereéena pojedinortina, hoje za struénjaka mogu bit intersantne, af zamaraju oblenog G fnoea i prekidaj tou nit opetg tok) Apia je ame a nade brava meru u skracivanju svojih tates, tako da nife pao mi & ddragu krajnost: Kejiga je eiljiva t stoga Sto nije siveparma Ieeo voting kompilaija {ave xvuu Gitalae Ge u njo) nad Henodti 5 dogedaje koi si mu poe hati — ih bi bar morelt biti poral — i Seole. To je svet kome je | {nade mogeo mnogo da Cuje i Gta, Sada ma se prada pelika da ee lz Jednog sutentiénog iavors — ane preko Roke thoderne rekenstrukaje 1H romana — upoma s "ima Bis eae oe mony cal rover meni how Piragigne sudbine brage Mberija 1 Gaja Grabe, Koj su — fled da stant na pul nezadrdivom propadenju stobodnox deljaiva i slabljonju Rimuke Republike — irevujud svoje 3 Wote za to, stavill uw pokret anage Koje ew kra}njo} lini! do- Vesti do njenog ukidenja? Ko nee zaZelett de sama sve st Semate samati 0 najmasoenijem i najdutem robovskom us {nia Koj je antika mabeleilasnjegiovers velikorn vod pea om predetavrileu" antiSkog proletarata, Spariaku. U gale- Fi porireta velikh lenoet koje 6 Qutalee madi u ovo} Kria! nalash se { vinownik prio gradanskog rate pevih proskip [ja Seeén} Sula, avemodal ditator, koji se ne erhuteu seoje Save odsckao visst, sbunivit ne malo svoje sugradane, Sule Kkoga Ge oe 1 mrtvog bojtl kao { fivogr zatim tamoviasl 1 impocantnl Sertrij; Pompe) Veliki, kos! je brao loworike tu- ‘ih napora & take bedno zavrtio; kelbljivi { kramoredit Ci feron, koji je mlaio da ae reliedey 1 ubedivanier mote 88 Gravat loge staleda" 1 spacti republika, Tu je | najvedl medu vellkima, nenadmain! volskovoda {/voda narednih masa, ne krunlsani monath —~ Cezar — keji borbu starih nov pia tdpa dovect do iulminacje, pn njegowe ubice, poslednis rep Dlieane: — Brut Kasje aati, ivelae njegovod testamen- 18 Marko Antenije; misdi alt prepreden! ( odlutn. Oktavian, ‘baduel Auust | mnogt drug. Ime w ovo} Keil scena kaye ae rhe mogu vaboravitis scena Cesareva ubistva, opit straha + pomeinje koja je zavladala gradom pose njesove smrt. ets je niegowog testamenta pred nacieieisanom masom nazoda Datetint | demagodkl gover Marka Antonije nt foram nad from velikog timing — da pomenemo samo dogada) ade bapregmtodt Y gradanskim ratovima desti2e vrhunae. A Gn~ Ine 3 vedim intereovanjem 2a Sstorijeke probleme moc se da sagleda Kror ov afigh.prava pomadinw ovih dramatenih ‘braduna: borbu cca nemijifa$ ocromadense sljatva a0 pr ladies jacenja robovlamiske privrede;sivaranve profesionalne twoiske fu ves! # tim, jaéanje wteaja vojskovodd na politi vot; kobijavanje materjalnih interese raznih sojeva vim: ” xixskog drusiva, senatorskog stiles, vitezova, plete, u veel § ekiploataciiom sve prestranjih, provincia lertria Ostaje nam da na kraju pedvucemo kort koju ce od ove “Knige imati studens, na groom must student ‘tocar, Loy & me njeme mod poaluait Keo prisuénikom 2 pomoregubls Keanaco dobe, ali tstudenttoetalih humanistskih naulee Nel Fenula PAPAZOGLU RIMSKI GRADANSKI RATOVI inne sce :ed ot KNJIGA PRVA 41. Odnosi izmedu Senata i naroda rimskog 7 Senat & nared rimalt GENATUS POPULUSQUE ROMANUS, sk: SPQH), — Po legend! Rim Je osnoven 754, god. pre male ere. akolinu najie aw’ naselis tt plemena: famnes_ datincko Stone) Mek ab TieGes Tear). Saver te plement fens Jem rad rake gine ovata J. To — Sos ae pease je iene Rainier ean u 30 Rune aaa Or eae aT FESR Nar mee fart on fa Trani pee odeve putes) tod au satniavae srOUe”poodiee, Teer eto wT sears. Ob see Hr aaa ‘jeg ana. nesta sabrane, postojlo Je nailede-pravo lee imavina wei — “PER re ay Hae, neal sli tne | sanity sifa #5" Obradivanje. (Po preaan, WomUl fe pot -Ggvile path aertfe-poyeaincima Samo je Aan roda imao pravo damon radovsko Ime, ‘Tako se po Timer tnalo Rom rodu Ko‘ma s mnogo obzira, resavall, Narod_se_mada je poncked zbog ape rn east eg Sei Serene ae i a ae ga wi a val suse nlebedet (Be 7.22 5701 prllel, od ginal plea punim; prema tome <= mesa : nim; mesa, ‘Tako s vremenomn nastale borba plebejaca za ravnopravnost sa starosedeocima (patricijima). U toj bocbi rodevako uredenje drsare gals | mela! se ne urednfe po tetonalno) pode grade scenzu, Rlsbelsi oko 471, god, pre ne. uspevaju da se oe mas a Ee rove ba aes | akon ee tna odie, ee a a pelea oe onaias oy Estipoa. ava evan pat mes a Renae oO harodna deupetina a vinh. Najboga} su bill a bes] Wat. Svar? nturla— jédioica Je 60 centurija, druga —="27,~ ‘in — 9, ceveia — 21, peta 30 eatin Honan easbore {up — 18 sentra, fone Raa (pein) eda, Caters sKollko Je koja kina cqnturija davala toliko je glavova mala & "prva, a) LuveE mall vesinu (0d a= paurrert re mal ven (a tog, pot f | tibia shiptna (omit coun, « soc od € radata tribe (iba) Ollune ceuartast ae butch stotea be mu sakon fen aut i sais posi Soon od rt sores = starse) = rvistanat saSiiia Ruae neti, urn 9950 pa alse tains ctine ere fa Ent td Prttina fe Sena satinjraie 3a) danas Gees ‘bt soda pari ko su reds pops é sete eabranth, odaonns oa ‘glstniin gradana ooneano saraian seis Senseo ese sing utedenia, uw Senat, pored patriclja, ulaze { plebelel prea ora sac a pt et (Sve napomene ispod testa u ovo Tanja su napomene ‘Redakeije, sem onih koje su obeleZone sa prev.) : tindo, potom nazvano Sveto brio’, op nije primenio orutie age je berao Sinovnike za svoju sata I nazvao ih narodnim TiiecSena, paglwine stoga da bi spretio da eva vist u drdavi vnikama, Ronsul es age mi modu njima nastale Jol vote mrinje i job weds borbe mata mugutratime, 1 Senat i narod sa se debi pista edn we Jae a Grup drag, nada oe 6 ue A cdnt ariges] paladin Marcie Korioln, esi je tin Fe bi nencvitne pogian i Somovine | pobeaao med Yolen, aratin prot damovine. 2. Iagled nomira u poslednje vreme : (0d svih negdatnjih razdora jedino je tada doilo do orutja, pai ts je udinjeno od strane pribeglica. Ali nikakvo oruzje Rife uneto u skupstinu, niti izvréen graganski_pokolj pre no ‘fo ye Tibenie-Semptonije Grab, narod talan_uvededt - pot = mine drug urate ni = . 2 se narod ‘put podvajao f ‘noslo Fr a oe ee Be Tosco oss sa, re See ree ates Up ales tg Chat a ala ee ial ans soa oe eg ee Tee PA kad be Ho naveliko ratirlo, civoreno su Kovane zavere profiv'drvave t-veliki stint noted na domovin od onth Kosi me naa Sa a ah SM Ho crt fal be a a SS osu phen acs esc a a gee re ae aes rei oma Sere Soe esas beni nies me we set fn ates alls aseen emer a ol pr = game aaah Te pa ae oan tage amt otra ce ae et Meee Sasori fu Pagers mais on Paice ae RP om ea ann ate i Sate, Ei ©‘ju kao i neprijeteljku zemlju; dogedli iu r q su se atrafnl pedcolis sradana, proszipij, pmgonsiva, konfiskacie, a nek bil 3, Sulina diktatura io apt Genser oe 38 smao, On je Fokao da Ge onlin foyr mu camera pe on fe dogs kao pert. Some pd evan dove pret i sth, ao sre eo has ST os Sah ata Fas Fev i eo ce hg he ee wi rts cps gt nol tt ljudskog obzira, ili, pak, iz miiljenja da je nje- Saar yee ee ae Rone Sulloe amr ponovo ofivee algne tune. Doilo ree tad Jo of Gala Sula Corara, otto mje mooaae = sae com = sci ain Se silo ae ee Socbie Neher ames et Se : i Galle. scemu a -iadihnu. Usevilu nj gone oo kao bogunch, ot gh See moh re 8 xl ou Pompeja ubit Rglpsant, Cezar se, potto veo red ts Bgiptu | cttan tamo dot’ nije uorroto,kraljere, oO ‘vrati u Rim, Foito je uxlonio najvedeg protivnike, ome Je 3 dy Velikt, 1 savladao gay oto sn8- oral in neograniienn sree ak j jenleg narod + najvedsieg u vladanis) = at as ew Hae rons ero ‘Wasi t Bani ranijeg oblika drdave, Njega je narod od evi Taide vole, te Je niegove ubice poiraao po Rim, telo mi sahranio nesred irga, podigno hram kod lomage { prineo am Eetvu kao bom. 10 ent tte Najvite zbog toya, opet su nastali razdori, | strahovito ott se povetali, Nastadode masovni_ pokolii, i pros Kcrigaije kako exnatora tako { vitezova, potto su pristalice jedne ‘pattie predavale smrti evole nepeljatelje, te nije blo milosti Rigs piijetelje mi za brady, Tolko Je rivalstvo prema protiv~ filea Aadviadalo naklonost prema svofima. Doflo je dotle d= a ei eh stan ae oop sets Cezar. eee [+ Onde jo ret 0 Pompeu, Koil Je, zbog svoith zasluga 1 pobeda 4b ratovima, nazvan Pompe} Vell sf Diktator — vanredna ragistratura u Rimo, Formalno — dike Fitoca postavila konaal, a u stvari ga odabica Senat. to jest — Oltevin, Apljan u daljom ialaganiu Okinviiena ava tar Otavtjan 6a Cezar (a to mu Je ime pripadalo po pravi Cocarova testamenta, kolim Je Oktavijana odredio za svog nase. Shiat'U dogovoru sa prevodiocem, Hedalelja Je odiudila da Okto- Wijana t dalle naziva Okteotian da Gtanei ne’bi bill w nedoumict Gail Je tet o Oktavijanu, Hl! 0 Gaju Julia Cezaru, res—i 4 najmoénija drtavu pode Aleksandra i jedinu koja jo8 aije bila pod viaiéu Rimske Imperije. —diiah poste Uh podviga od Rime ana posvaden { nazvan Augustom® On fe, kao | Gaj Jubje’, Ba GaK i vetu nego on, prigrabio Wlast nad dréavom 1 evim narodima potiinjenim njoj. On nije vide imao polrebe ni za prividnim biranjem i glasanjem. Kako mm je viada bila dugo- feajna 1 moéna 1 Kako Je bio sretan i postovan u svemu, on je costavio za tobom naslednike Koji sx viadall signe njeru, 6 Sadriaj pojedinih knjign Toko je porte razih prevrata Rimijana nastala sloga 4 monarhija. Kako ve to dogodlo — opisao sam 1 inlotio w covim Knjigima. To fe dostojno divijenja 21 one Koji hoe da vide ogromnu: ambiciju Tjudl, 2estoko vlastoljublje, neumorno Sapljenje { nebrojene oblike ‘als. Poglavito mi Je bilo mune sepia pve et aed Tor Bai 1 Spe ‘je. Exipat je, naime, bio eevojen prilikom te pobure, kd je Kleopatra pomegala Antonia. ‘Zbog velikog materijala, podelio sam svoje izlaganje na dve knjiga, Prva kniige obuhvata ono ito se dogodilo_od ‘Semupronije Grabar-da Komelie Sile,2_deugn ono Sto fe ilo da mgt Caja Iulija Coassa Geta eyige .Gradanskih ‘ratova” pokazuju ata su udinili trijumviri izmedu sebe i prema Fimijanima, Poalednje tt se dbgodilo u ,Cradanalim rato- vima", slavna bites kod Akeija iemedu Oktavijana Cecara 4 “Antonija 1 KleGpatre, bige { pototae sIstorije Egipta" 7, Sta su radili Rimbjoni sa osvojenom zemljom Pottinjavajudi redom narode Italie u ratu Rimljani su ‘uzimali jedan deo csvojene zemlje { oanivali gradove, it su loli w ¥eé ranije amovane gradove nove naselenike. Tim olenijama oni su se alwii kao posadama, Od zemlje osvo- Jone u ratu uvek su jedan deo koji je bio obraden odmah de- BW i predavall, It lznajmljivall novim naseljeniejma. A za i Aiea ea Talitakors madi wonden, welion, oloano "Gay Julie, to Jest Ga) JulijaCezar, kot Je usinto Oktavijana, @ =a FT onima Kol gaje stada odredeno je da, daju prinos od ‘Frupne { sitne stoke. To su uéinili da bi poveéali broj stanov- nica kod: italskog plemens, vided da je ono? najiadraljivie aporima, a i da bi imali domaée savemike, ‘Ali stvar ispade drukilje no Sto su oni mish. J Jer bora ati, zabvati deo te pet 1 poumiajuet Se ¥Femenom da im Je vile niko neve ret, zaizete obliinja Gobra | druge male posede siromaha; jedne kupujudl po pri- Slanicu, a dmuge silom — i obradivell su, ne vide njive nego Drosteene ravnice, Zemiju su obra o ste a 2 ac AE Seed pe ead fet vojoku, Pa | ova posed. doncsio mje ‘dobit, bududi da je "yelik priraitaj dece kod mbowa, 6 Se bro} rastao nesmGtano, JESU ont Bil osloboden! od Yojne sutbe. Stoga se sini sasvim obogatite Lumnotl se broj robova a semi si neprouv, Blu newoit zbog malog brois T netasice Nt bil su i ‘pamela { Zuipom sluzhan, Pa Kad su imalislobodnog, vremena od th teakota, bili eu u besposici, posto su zemlju dréalf bose {ail aluili se 2a redove robovima umesto slobodnim udima. 8, Potetak agrame reforme farodu je teiko padalo #0 nije bilo ni dosta savernika w TIL je vast bila sigurna 2bog tolikog broje robova. fe uvidajual lek ovom 2iu ~~ jer niti fe bilo Inko mii wopate wvo da se toliko Ijudi otera sa dugotrajnog posedovanja do- ra koja su Saini zasadili } saabdelt zgradama i svim potre- ima jedva napesetieu odlutise, na_preslog-nerocnit tri 2 mae matt 0 wr ZERIS VEBA-SPOE "To feat Halako pleme, odnosno stanevniel HaileTo} zakon poterie zak ise zakletem | odrdise asm 24 inlaie Mislili su da ée ostala zemlja odmah biti ends a Rate ceomaine Al nde le ou ona cra, Pa tS Hoje Jeol ag mare Se a a de semi svoxim napa Hp aga potpuno pres 9, Tiberije Grah menja agrarni zakon Droja Wfudi,{ da nema nade ¥ poboljéanje. Negutujudt cca ta toad nin ea Bae Bekoriathsa-anjaky, kojl Dodarima, on je pomenuo zlo nego je dugo trajao i imao razlitite obrte ra ele, Je ctnovio agar aakow~ dni ‘Stazom zakonu dodade 10, Netadovolistvo zhog novog zakona Bogatate Je najibe pogadalo to vita, ni mol * Bio 2 be i gu nic eae, te of Galerie Je Tibrije Gra prdvidet | to, zabranio prot Gale. Stoga mi se ont, skupjajudt se svuda, twill t prebacivall rarade, Nek oa stare radove, posadeno drvete i faadall aaecie ii da Ge sa zemljom izgubiti i novac koji SGM stings SU aE See ea ‘a to} ml da im Jo posed nasledsto od cy ned su nt be cece ofS a deci kao miraz, Poveriocl su pokazivall tablies du- Feova na nju, Uopéte, bilo je svakojakih 2albi 1 negodovanja, ‘Siromasi ou se, sa svoje strane, Zalili kako su iz, blago- ‘yeanja zapali u Krajnju bedu, te da se moraju i deve Ii8avati Thi ne mogu ishraniti, Nabrajall su u kojim su sve pobodima Aeestvovall da bi tu zemlja dobill, 1 Hutt su se &to ée biti Iisent onoge Sto je zajednidko. U isti mah oni su zamerali bogs ‘atima to vise vole da se siuze robovima, koji su uvek Bill ‘neverni { neprijateljL i zbog toga nekorisni za wojsiey, nego slo- bodnim Hudima, gradanima { vojnicima, ‘Dok su se tako jedni na druge Zalili{ jedan drugome za- ‘merali, dosla je druga gomila Kjudl tz kolonija i municipija, i fonih koji sw na bilo koji naéin bili u posedu te zemlje, bojeti fe, allio ovima, i pristajuel uz jednu iM drugu strenu, T Joana | cruga strana, pouzdajuél se u svoju brojnost, oftrila Se protiy Gnuge |, sovarajuel neumezene gomile, Zeljno je o8e- {Kavala dan pretresanja zakena — Jodai-da-nikako-ne dopuste _da.cn zavinda, dug da.ga.na-scal natin podupms 1 jeine | S aruge strane nastalo je ‘akmidenje u sopetvenu Korist 1 pri- preme jednih protiv drugih za odredent dan. 11, Tibertje Gra dest gover narodu Dibeciu, Grahu pie bile namera da poveta boaakiive, OES ‘Giedajudl majvibe ba Korist driave, posto se nila vese ni divalje nije on nije ni mislio ina drm tealcoeu. ‘Kad je doslo do izbora, on je govorio mnogo i digo tt ko- st zakona™ 1 najzad upita: ,Da li Je prave da se ono Bto je 2s ‘rolell narod? Da’ li fe gradantin zalconiti}i od robe? Da Ii je vojnik Korisniji od onoga ko ne podlese vojnoj slu- f Rui? Da Ii Je neko vise naklonjen dréavi od onoga ko je njen ‘ubesntl? Ne zadrYavajudi se mnogo na uporedenju kao nepopular~ F som on se opet osvenu na nade i strahovanja za domovinu: Ppodto su Rimljani u Tatu stckli mnogo zemlje, { nadaju se a ce zmizeti { ostalu zemlju u svebs, sed su oni zbog toma Ui najveto} opashosti da ii dobiju i ostalu s velikim brojem * omistja od tt lea, 10 njudi, ft da i sadainju izgube, zbog svoje slabosti i zavisti neprijateljeve." Zatim je on — narotito istiéudl ovde slavu i veliko ima- je, onde opasnost 4 strah — nagovarao bogatase da razmotre to i da sami, u interesu buduée koristi, ako treba i dobrowoljao, predaju tu zemiju onima koji hrane deeu za drZavu, da ne i zbog onoga sto je sitno zanemarii ano sto je krupno. U istt ‘mah, paito se izdvoji maéajna vrednost koju su oni utrodil za obradivanje, da ostane svakome trajan posed od 800 jue tara, a onima koji imaju sinove evalame po polovina. toga Podto je Tiberije mnogo govorio u tom amish, 1 posto je raspalio aitomahe i one kojl su se vite rukovodill razumom, nego feljom za imanjem, on naredt pisaru da prodita sakon, 12, Tiberije lava zvanja svoga 5 via Drug nodal tibun — Masko Oktavije — pripeemljen ‘Bat nal_ko cabraniuje), eared pisaru da-ivma- bere, ‘amerajvd| ma mnogo na tame, satan tada shupiting oo 2 det dan, Potavivil doveljnu stratu, kako bi Okevija T peos tiv njegove volje preveo na svoju strani, on s pretajom "ae fei pir da Gta akon narod. {ote Be Je Gao; a hed ‘mu Oktavile ope zabran, on te Potio mi nastala ursjerina vredanja icmedu teibund i na- rod se desta tsbunlo — veld! mole tribune da powers Senatu ono w Sem ee oni ne sls, Mberje priwat! rretiog 4; smairajudl da er s0 takon svakome ko je raklonjen droeet vide, art u Senat Al Halo Je tamo cata u mani |e \redan od strane bogetata, on ponovo ote uskupstnu 1 ree dae sutsadan stavit na glasanje skuptin 4 zakon 1 OKtovis evo ranje — nalme: da aot tibun hol ae prose oes Fook mote onal na vast. Tut tako. Posto je Oktavije, ne bojet! se niga, ope interveniso, ‘val sav pevo glasanje 0 njem. Kad Je pov tiba tngaeaa da Oktavije asta vast, Tberije se cksemu nema poss ge da edustane od predloga. Posto on nije piston, ova) nagtavt slasenje ostalih trib Kako Yo tna bile 80 tribe 1 kalo se 17 prvi gnevnth, wet glalo protiv Otavije,ccammast fe trebalo da donese odluku. Tiberje Je tada penovoy U prin ni naroda, Sesoko navaijivio na ‘Obtavie’ da fe he iaade cry props vyrlo korfanu za cel sti da upropasti stvar, vrlo svetu { zac ju, nit da nist tol Zalju naroda, Kojo) on, kao na- “aibin, obit treba da bude naklonjen — da ne poles je ramon ako ma narod oduzme zvanje na Koje ga j eka tn proty valle 1o on pocra bogowe 2a svedake da prot soa skantin san ako on) ie popu, amt Yaa glasanje, A Oktavf, dm je stag prieato Tie, po- fajno uronée te Ris. 18, Narod hiva Tiberija, njegova brata { tasta a pedele zemlju ores eames eet frist za deobu zemlje: odm Tiberije, ajagoy brat Gai} tat Rvnarctnie peters a Recaro es eee ones Soon mares Kao oanivaé svih naroda Htalije, Poste tors oni koji su pobe- Sart cae ae eee spe Se cae tet ay doe Tielman erase See er {E> povoda dae tolko buna ras po Teal. 1 se biraju narod tbs za brane vn narod- Vege al ato Be ok hard san (at sei pial bi, Sana Mee fue pes temps adorn vat on Kt mae serelaj Tibia Gea. Aon, bee se le cert sey goinu nv bude iabran ma narodnog buna preivas je se ball ared na Bases eanjoe Bae is onal Igg alo wremena 1 To jest Oktavija. a pie ‘bore, 18on (ier) fe pebegao narod rad. Obiian pojtinge mati je sak reom da njegu porowo latent ss pea tebuna, poo on abo nfs Lose opanead: ead Sea Go shane, peve ve ibe iglanie Turia: Sapa t prot gored da Je nakanito de fee lew Sete put ostopce labraro. Naredn tabs Nabsije een se be econ tsabran de rukovailskuptinm, holes st dics Muri pay fabran za iibing umeto Ortaie nog 62d nt reputation, Ona wea Todnl bun! mu eal du se Necker bina or esa Kaa je Rubrlje stavio oj Bane hac rede, fui au potowo moral da Dude brant hock a es toga ‘natin 'velka rasp, Tiberi, eter Wma eee izbor 2a sutradan. Izgubivsi evaku nadu, iako je Jo8 bio na ast on bite no deo, ral deo dana Soe ne at Bakar proprucujul roa sna pojdineres ha eee, sim uskoro poginuti od neprijatelja. 7 Fee Rea ne emery wn 15, Sukot fete eee Ta, sreslogo,obtze ven tls, ako Sto ate vie ive po jinn takonams ot eae oe op penta See > Je trebalo da se tzvrsi i Sif soan ater | angen ath ee eearapneee veltkom bukom, dadio je do okriaja. : Pelevi Sea ew ws ome 16, Pogibija Tibertja Graha ‘h Dok se to dogadslo, Sqnabereastgo u hramu Vere. Guano se Gin} io ni tada hi domije nikome nije palo na-um da dikiatora, vrlo koriano sredstvo koje ih Je raije Casto wvalo u takvimn opasnostima. Kad su donell odluc, kre- ‘na Kapital. Napred je SSe0 Kermelje Seipion Naxika®, On je glam parivao da podu za njim oni koj ‘da ae space domovine, Obavio je parub toge oko glave ‘ilo Ho Je neobiénim eblikem odece heo da privuce vise 2a sobom, fl da tao naprevi Slem kao sinbol horbe pred ima, ill pale da prikrije ad bogova ono Bo je namera- ‘da ueini. jy Dok se poo prema hramu, naliao Je na Tiberljeve prista- (Ovi se povikode, jer je on bio vilo ugledan tovek, a i to Bo ou viel da 28 afin itu I constr Tade- Salona peated! itegus-bepore ot Him Grahouh-pelstalica 1, ube ‘ivi stolice i druge stvarl Bo je bilo doneseno za potrebe _skupitine, podebe th udarali, hvatati § bacati a provaliju. U tom ered mnogi iz pratnje pa je ‘Therife—-Geaha_powibote rrr——CCs_C Ikapije pored kipova kraljeva. T sve su sh noéu pobacall u rele, 11, Odjek pogibije Tiberija Gre je Tiberije Grab, roden od oca Graha', koji je dva- -put_bio Kona najbolje namere, poginue na Kapi- _# Komelije Scipion Nosite, takode tz roda Kornelijevaca, kojl {fe imal dosia ogranalta 1 podogranaka (Sula, Cina, Seipion td), ' Otae Tiberije 1 Gaja Graha — Tiberie Semproniie Grah — (Peipadao je uglednom plebejskiom rodu, Bio Je posal vosskoveda, jg. Kornelija, mati Tiberfia i Gaja Graha, bila je kei Publiza ja Scipiona Sterijeg-Afrishog (234-183. pre n. e), pobed- fanibalova kod Zame (a Atri} 202. god, pre he fr Sva tencka deca su dobijla ime roda kome su pripadala, Tako ‘eve tone Iz roda Romelijovaca dobijala ime Kornelija, tz roda — Julija itd, 1 to te su zadrfavale 1 posle udaie. ‘Publije Kornelije Scipion Emiljan — adoptirant unul Seipiona fe, razorio Je Kaclaginu 146, god. pre ne, Tako su mu braea it Aurset, on Im je Bio najvee! pollekt prokivalk 15tolu kao narodal tsibun, To glodinstvo, prvi put usinjeno u skupitini, posle so dogadalo vise puta u slignim slutajevima, Grad je razliéito podneo Tiberijevo ubistve — jedni sa galoféu, drugi vaselo, Jednl si Zalit sebe, njega i sadainje stanje, kao da nemaju vige dr¥ave, nego viadu sile | nazilja Drug su smatvali da su izvrili ono sto su bell, (Ovo se dogodilo u vreme kada je Aristonik zaratio na Rimljane zbog Viasti w AzijL 18, Teikoge ako Kad je ubijen ‘Tiberije Grah | umro Apije Klaudije, 22 doobu zemlje su izabrani Fulvije Flak i Papirije Karbon, za- jedno s mladim Grabom. Poito stari posednicl nisu tell. da rijave zemlju, ovi objaviée preko glasnika da podnesu pri- java oni koji to ¥ele, Uskoro potom nastade mnostvo tetkth parica, I 2a ont zemlju koja je bila susedna ove}, a prodans ili podeljena sa- ‘vemicima, traitlo se ave zhog merenja ove, i kako je prodana {ako je podeljena fNiko vise nije imao isprava 0 kxupovini ‘ni dokumenata o deifénju Kockom, ai oni koji su naden| bili su sumnjivi, Kako Je zemlja ponovo merena, jedni su utili da zemlja zasadena rodnim devesem i sa zgradama bude gola, «dnugi da obradena zemlja bude neobradena ili bare i motvare, jor mi u poset Je nist manjvo merit kao zemiju steer Paio je bilo objavljeno da nepodeljenu zemlju mote ob- radivati ko god hoée, mnogi su uzeli da obraduju i deo pored ssvog) poseda, briguét tako granicu izmedu dr#avne i privatne zemije. Uz to, vreme koje je nastupilo sve je izmenilo, Bilo Je teBko pouzdano samati 2a nepravde bogaiasa, koje su bile Velike. Doilo je do velikog premestanja, jer su pasedniel di- ‘ani #4 zemlfista {celjeni su na bade, 19, nnclja Kornelija Si Nezadovoljni time’, a i brzinom izveenja_presuda' Ttalict zatrazi8e za patrona Kernelija Seipiona, koji je Karta: imu razorio, da uéini kraj njihovom Hagenju, Posio su mu To jest, nezadovolini agrarnom reformom, jer su bili ofteteni. "To jest presuda © Konfiskaci zeml}sta 16 move deobe zemlje rrevni u ratovima, Seiplon nije hteo da omalovadi njthov wy. Doéao je u Senst, ali, iz obzira na narod, nije javno fkovao zaison Tiberija Graha Idlozivéi teékode oko sprove- fa agramne reforme imeo je misljenje da sudenja treba “iejumvira za deobu, Koji su pristrast! prema. sirankema, © ati na druge jude. ‘On na ovo tim lake nagovori senatore sto je stvar ingle- ‘praviina. T oni lm dadoge konzula Tuditana da to ras wija. Ali ovaj, lativ8l se posle 1 videvsi Kcoiko je on tetale, ;pusli raspravijanje pod lzgovorom da vod! vojsku na Tlie. iijumvie! Koji su zamlju delill, poito niko nije tratio prav- fd afi, oatadose bez pasla |_mriaja_{ nezadovoljstvo prema “Scipiom, jer su za njege, voledi ga mnogo, éesto istupali pro- iy velikaia i dvaput a, mimo zakona, izabrali za Konzula; ft sad sui videli da on radi protiv njih, a za Ttalike, Seipionovi heprijateli, videti to, svuda su vikali da je on odlitio da pot- ‘uno uking Geahov 2akon | da 2nto nemerava da izvrii strai- o krvoproliée 20, Seipionova smrt ad je narod to duo, uplasl se. Onda se dogodi: da. je Seipion ‘maden arlav ber rane, onako Kako Je uvete pring Fabia uz Krevet na Foju Je nameravao da u ioks nodi napise foro Ho Ge govorlt narod ‘Mota, je to bilo delo Grahove majke (da se ne bi Grahov akon ponistio) uz pamot njene iéeri Sempron, koja je bila Hidata Ze Seipiona; al, bog ruznoge { neplednost, mitt Je on Ghia voleo mill ona njcza. Motda fe, kako nd mlale, on ein febl smart nanco videei da nese moti utinit ano Ho Je abe. Hina th Koji vele da su robo’, kad su bil ispitivant mutex Ipjem, rekli da cu ga strani Ijudi, ulavit noéu preko zadnjeg froma, udavil, Ont kojl su t0 mali — oklevali su da imess, “da see Bi oavod, jul na njega, | njegovo} smut redavao, ‘Tako je umro Scipion; 1 nije udostojen dréavne sahrane ida je najvise zaslutan sto se rimska vlast profil, Tako frenutn! goev nadviadso Dekadaingu Yubay to delo, kao tavedna stvar, povesslo je Grahovu bunch) Br: cna ie wots NT-9 HO) ww. & aa _sutenja_prenesen Posenict su deobui zemlje odlagelt Sto due, pod razmim ‘amu da jo Ga}, kad je mon vee stupio na sag, rao seqovorina. Nek si ope amare Ga svima suvemicina, Kaji | ga fe Jednim udarcem slomio mot Sensi, Totinital ih re ice najvte tll oko vemijetceba dail rimcko gradanako sor Je Jos vide pokazala pros, gsnjo-on-tterovima”™ doo Taljacima # iim, pa {semi sen — pravo — jer da se oni, kad dobiju vou east, neée bumit bog ae zemlje, Italici htedofe to rado prihvatiti, cenedi vise gradansko fo w svemu: o noveaniny Kamas O-beiais 1 "Kao da su oni neke slareline nad njima; i senatore je ‘pravo nego zemlju, Na tayih Je najvise od svih.podsticao Pul- Sie Flak kof fe bio @eeaahi joterroa- delice zenije-Al jednatio s podanicima, Pomazidi u biranju narodnim tribi- Senat je odbtor da poten fprava kao ima | dobijajuéi od njih sve Sto Peli, viteski stalet je postajao Toni ‘strainiji po senalore, Ubran_je_sivar daila dotle da je ‘Tako 1 ovaj polls} propade. Narod, Koji se dotle nadao foo lament lst dav, go feline tas « dia ge Gobi semi, pote oejavati Pel taki okslnotina ualiezne lat. = prijavi se rado.za tribuna Gaj Gra st zakeonodavea = blo_je dotle da su oni" ne samo viadali nego i javno 7 hhanosili_ uvrede-sesatorima_mimo zakona, Prihvativst-korup- 21, Gaj Grab, brat Tiberijev, postaje narodni tribun br “OW Je posle”Bratove posible dugo tiveo a rir, Mada su 22 mnogi u Senatu mrzell, on se kendidovao ij i okusivi mmoge dobiti od nje oni su se jos sramnlje 2a narodnog, tribuna, Tneumerenije njome slufii, Uveli su nagovorene tuzioce protiv fogataga t potpuno ukinuli sudenje 2bog podmitljivosti, — rei save te al oy an ae an a nai, J cra pay ANN PM a anata Ito iz kad ‘ fzazyao Je za dugo vreme druge nemire, ne manje od rsnijih. ‘aje_meseino Hio tz drame blagaine, sto nikad ranije nije “ena, Tak J edi poteaom namo peverao ws ‘Semin gi je-pomagao Fulvige Flak, Oamatypotom bi izabran ar 28, Druge ake Gaja Gral za tribuna 1 2a sduca godin, pa Je ved nastao 1 2skon: ako bro} onih Koji se javljaju 2a tribune nije potpun, da narot i i LN GE (Qaim toga, Gaj_Geah_je, an mnottvom predurimada i eabere jednog od dosadainjih 20 sleded godin. aor at - jee radnike, Tagradio_mnoge drumove kroz Italiju. Naselio_je i imae kolonie,2-Tatine je parva da rave Fimo gradi “Gave, poslo Senat nije mogao da se usprotivi krynim srodni~ Fira! oglalim saveanicima je dao pravo glasa_na_rimsiim ted. iat mal), da bi se i njima postusio prii- ‘kom donoenja novih zaicona. "To najvige uzouni Senat, koji naredi konzulima da ialaju Dpropis da se niko ko nema prava glasa ne sme zadréavati w 22, Gaj Grah radi protiv Senata Na taj nagin Gaj Grah po drugi put postade narodnt ‘sib a0 kao najamnike, on je privezao nareda) BomodiL drigedpalliitkog potera’ sadove izvikane Tu" Je najvite shog nedavnog dela kad su Aureije Kota, “Alinaior t Manije,Akvilije koil Je -Aziju poker, ofigledno {crvi zbog Korupelje, oslobodent od sadtja. Poslaniel provinela, irot ut jo8 bili ta, vided! to, 5 negodovanjem st protestovall {Zbog toga se Senat najvite Ustezso da se Usprotivizakonu, te mie) Fpredstavlill bogat_stale?.-a Kasnije su fgrall 1 fet "To jest viteov, Fo jest Senatu 18 19‘imu niti peilasiti gradu Dlize od 5 milja dol se ne inglasaju osnesent zakon!, arednog_tribuna — i as , a da ne s20ps narod razloge za to. (aime, narodnt tribun je imao i to pravo dane daje rezlog za spretavanje) Ustupise mu i pravo da | ‘pase 12 Kolon| | Narod se “obradova te pote zanemarivati Gajeve zakone. $1, on se ukloni iz narodne skupitine, prede u trem, # fu mined a ce se dogodt. fo umamirenog spot g ulie, fedan_opleblac aetva u trem Bilo Se Je HCO OR nebo doze, UO Ge-nesto sumnjeo, il Blo Je hteo da stupis jim a7 ips omni do posted OudaEem = valli Timemiree, kao do je ubvaden na Tey Gal ga pogleda . Tada jedan od Gajcvih pristalics, mada nije bio dat mat att naredenve, iz tog mrkog pogleda Gajeva na pomill da Je doll wreme za borb, a smatrajul | ea {i'Gaju usta ako prot pode, leva bode | Thad olcplent viel Te, 4 24, Nevolje Gaja Graha mi opi wi u Afelku, gde je bila odredena Kotonija 2bog plodnosti zemlje Ful. jem Flakom, koji je, ir istog razloga, posle konzalat Teabran i = ‘buna. Obofiea su namerno lzabrana 2a oenivage Trolonije, Kako bi za vreme ajihova odaustva Senat malo odah- ‘uo od nfihove teénje za popularnoiéu. Oni cology sof nad le Kar- _fagna ne ‘bai ‘p.ato je Scipion, sis Gatos Groh dode 1 siupitinu da se opravda pred narodom ze bhteo da sluia, | svi su se okre= fio od doveka urarijanog KFviju. Grah i Flak st jl ta da rade 1, propustivat priliku da wéine ono ‘olréase svojim kudama, svaki peaéen gomi- ‘pristalica, COstala masa, Keo da je opita nesreéa, usred nol zauze tng. jedan od konzula koji je bio gradu, Opimije, naredi da se dana gta sicupi u zoru na Kapltolu, sazva preko glasnika im je usred svib, u brat Kasiora | Poluksa, motrio fo Ba ée ge desit, tivek budus_peénjaci, U Kotoniju upi ul, mada je, zakonom bio oareen man} bro, da bi privevall nated use-se, Kad ¥e-wratife-u-Rim,-oni-porvase iz cele Italie 6,000 kolona, ‘All kad su oni Koji au jod obeletavall mede grada pismom ‘eet ie Gat aR See Citabove 1 Fue Jovem poe a etcetera Kan Sl soma ames H eon Se Goapele neers dl st a prt eo Sect ERNE o veins Mn. nc pcan saiotra Fectespana tiie cle toga Senat ponva Grahet Piaka-da-ode-+-dase_ ‘Oni, pak, pod oruzjem pojuriée na brdo Aventin, nade a Ge im, ako gar zmtara, biti Take sporamumevanie sa ote su ‘rE, poxivall su robove nuded Im slobods niko nije posta. 'S onima koji su sh pratili oni zourmu Dijanin bram 4 se; zatim. poSalju Plakova sina Kvinta Senatu na pre- 25, Pogibija Gaia Graha i Fulvija Flaka Kad se veé narod skupio i Fulvije podeo da govori 0 toj ‘stvari, Gaj se pope na Kapitol, praéen gomilom onth 2a &ji {interes se borio. Zbunjen ina samu pomisso na take neobiéne =o eo svn Kini Goon Wa Bie ES ine ‘ 20 To Jest namere da se ukine Grahov zakon 0 osnivanis mite “Atiie je bio Iktor Konzula Oktavija, agovore, Senat th pozva da estave orufje { sami dodu 1 Senat ata ita Bele, ali da vite nlkoga ne Sau k nla, Ont ponowo potaljuKvinta, a konzul. Opimije ga uhaps, posto, prema {sjavi senatord, vide nije bio poslanik, a na Grahove pestalice jude. Gaj Grah pobete s Fédnim robom preko dayenog mosta na rei u jedan gaj. Kad je video da ée biti uhvaéen, peygi vrat ae waa, Pat pobete u radionicu nekog sou paz: nike, a ent Rofl st a gon, ne anajudi uw kojoj Je laud, zeprete 4a do zapaliti eau ules. Onaj #0 ga je peimio sim se bojao Ga prokae pate, pe nro drigome da gx pre, Tae Glave Graha i Flaka nek donesoge Opimijy { sam Opimije {im dade sista isto te2ine. Narod fm opljadka ieuce, a njlbove saueenike Opimije bact wt tannic i navedi da th udave, Pla ove sinu Kvintu dopustio je da izabere koja smrt ae. Zatims je grad offen xd ubistava, 1 Senat naredi da ee na tt podigne hram Sogo. \ 21, Tetake polozaj siromaha posle smrti Gaja Graha ‘Tako se svrfila buna mladega Graha. Ne mnogo kasnije bi potvrden zakcon da sopstvenici mogt prodati zemlju oko koje se vodio spor {jer je | to bilo zabra- ‘njeno zakonom starijeg Graha). Bogatast je odmah kupovalvu ‘ed siromaha, fil je sllom oduzimahu pod ovim ili onim I2govo- Fom, Sitomarima je bilo jos teze no vanije, sve dak nije rod tbun, Spusfje Borije doneo zakon "dase. didavia zs Yel, Ye da ne cate possi pot Usfovern i plasaju porez_narodu 1 taf novac-da_ 36 dell pofédincima, Ta deoba jo bila tzvemo olaktanje stot, ali od nje nie bilo rikakve korist za poveéanje broja stanovnika, Kad Je jednom unisten takvim amiesticama Grahow zaeon, koji bi bio najbolji i najkerianiji da je mogao biti primenjen, ‘drugh ngrodnt tribun, ne mnogo kasnije, ukinu { porez. Narod de bio potpuno liden svega. Otuda se joi vide proredife f gra ani { vojnicl, Narod je bio Sen { prihoda sa zealje 3 deljensa Inrane i donosenja zakoni, i to jedva pelnaest godina posle zakonodavstva Gaja Grabs. 22 28, Nastaju i drugi nemirt VU isto vreme konzul Seipion raz0ri pozorlate, koje Je 28po- 9 Incije Kasije { koje veé bete zavrseno, jer je smatrao da eg dno ula Saturna i zrannbou pwns fa, ali nije uspeo, jer na tie pristao drugi eenzor. Da bi Bavetio Metsli, Apule} se malo kasnije ponovo kandidova Tnarodnog tribuna iskoristivii prilikeu So je tadainji pretor {je blo predsednile na tora izboru za narodne tribune. Ali, da je za narodnog ‘ibuna izbran Nonije, ugledan ove, fi Je napadao Apuleja i Glauelja. ~ Gieucije 1 Apule), Bojedi se da im se on ne osveti kao rpodaljurha BJege gomila uci im je izasno iz skupstine; fa ubige u krémi gde oe bio sklonio. Kako je ovo delo bilo Yalouno Latenino, Glaueljove pristalice izabrafe u zoru, dok se narod fo8 nije bio wauplo, za narodnog tribuna Apuieja; na ‘taj naéin se presita Nonijevo ubistvo, jer niko nije smeo da kaze na zlotin kad je.Apule} postao tribu Inbrt, kelisko picme u Gali, koju soda Rimljani zoxt Pro nega tl Pesto ¥ : drugo_suasatve-da_dobiju gradansko-prav Ivo, odlucize So sieret peso Sunljene tea Faange okay ni SHagEEN POTS posal potwhatvn, slope aaweze 4 da Bes crnat, Gate yoda cragtina toe, Ranijostoaceyo tie pt ay octet) eee ee Ca eer H posiate u pojetine gradove svoje igude najvte poverane Bilina a prikeivenoizvide Sa oe dogad, dan ot niin, opaviv Kako vode mladisa tx Askula kao wt drug grad, avd to Serv, Koll Je blo prokanral f Prokancut (ore conte nan fe orave da wel sat Ka haul, iit da upravlja provinel si ovi vie 1 proproiore tmaruje Senat, obiéap Rone | ‘posto imstokne vreme magistrate. ‘Gee hoi re. ralalo fe sumo-Bodiny-dan ako ee, recimo, Konsul nalazio na phn-petd {tum Irskire-reme vias ~~ oda fe rao 29ti tim krajevima, Tada su, Kako se prita, upravljali pojedinim oblastima Ttallje. (Po ugledu ‘ne to, 1 rimski car Hadeijan obnovio je, mnogo doenije, to avanje, koje Je kratlxo trjolo pale nlegve or) Seale, wpe desta aglo ‘Ankul | pretedloftzo,Askulelmay ko} sr EK Tua vate” ‘ade ubljen cx nfih, posto su oni videli da je-stvar_otkrivens Soi jon Thjogow Tegat Fonte} (tako Rimljant 2000 jude odredene od Sonata da idu kao pomoénict uz namemilce ‘provineijé). Kad su oni pali, ni od drusih Rimijena-nijedan nije bio posteden: Ackulei navalige na sve i pobise th, « njihovn imanje-optjadkate, 39, Koja su se plemena digla protiv Rimljana Kad je ustanak razglaten, ava plemena Koja su bila susedt LPeligni, Vestini, Maru ‘Asleuleima diceige svoje namere: va aa Bn init ting Plemtnd, Frentn AIS, Pager sere RSC pre a Lng Pentair Hemmant ed ce tied na fu s0d, ea, Literno), pa sve do Jonskog zaliva — bilo cblé na Regn. bijou paieria tae ad su onl poslaiposlanike w Rim dase dale 50 ni aagradeni gradansiin pravom ed onth Kojima ea, pomagal, nada au‘ ever Pomagali Rimijonima oko vlas, Senat i ‘oigovort grlo otro: alo eu ocustatl od svow poduhwsia, ncke yen polalfa polls (BEBE ne OWE ube oval, id san se-spremnt-zsratA inal eu, ecm pocada po tradovima’safedbisea voje sataljenu od konice * ptadie, ‘oko 100.000 Idi ju_na ayjih ist ike, Thellp svojihy a neBfo saverntka iz Tale Koji su im astall verni 40, Staretine u rimsko} 1 saveznitkoj vojset wt IM Luckie Julie Cezar i ‘Publde Rutile Lupus. Oba su krenula kao da idu u velIkT ‘Eradanskt rat, a ostali su Cuvali bedeme i vrata grada, keo sto ‘waditi od Senalg_ daca imenuj autor, HL levator. dab ogo 35 ‘Senat oparva0, on be mora odneh vojstrpredati drugome 1 vratif =, Sto jest sane tally. 30 Wain 6 bk ope tafu Bisa ev eet tut ements rsegeeniy Benen guna legate" najblle uno veme’ Rule at Sastanog Wale, vinta Coplona Sat aria} Valera Mesa, a Tulju— Fabia ula, Tita Lidija, Licinija Krasa, Korneliia Sulu i Marka Bei nt os spec sd rick taupe fora odjen poteedon, ool x PBEM Areece tu Rimian ala T roge, posto Jo opasnost ta vel, Tale ou, pore poledninpretora or gradovima, imal Bs my eke aajscslacd soe ona Bs Atanie, Goa ontljes Marje Egnaca, Kvn Fempe- fe Papin Marsa Lamponifa, Gua Judai, Heri Bist vec Katons, Rasien vost ran seen ol Bias nar siete vostorocine 1 jie! |g! ome eres rye ee) oe ae ee hai senile aunt a anise 41. Borbe po Ttalli lemedu Rimljana i saveznika Veeije Katon, natevavil u bekstvo konzula Julfja ubi 2.000 vojnika, stize do Kisernije koja je bila naklonjen janima, Njeni upravijati Lucije Sefpion i Luekje Ackmije q oe ee aay igus ae Tio a ‘ant lhe ae “a Feo viratomandy x res, clam jE ‘Vojni tribun je vist komandant; komandovao je Kehortom It er ce sere ce feaictine state pet Wala Bea pend 'es ueackrar poet ol sll Scr cs cen celitieenheahe aera Bee occ wat un cape etooa ue eae ea cee TE ice ee etme ee ran te aobegoSe preobuéeni u odelo robova, a grad bi zauzet posle uge opsade i gladl, Marije Bgnacije zauze Venaur i pobi dve rimske manipule™ Publije Presente| natera w bekstvo Perpent, koji je zapovedao vojskom od 10.000 judi, pobi 4000, od ‘ostalih vedem delu uze oruzje, Zbog toga konzal Rutilje oduze omandu Perpeni i ostalu njegovu vojsku predade Gaju Mari, Masko Laemponife unit 800 vojnks Lica Kress, estale natera u grad Grument. 42, Pogiife Konze Rati ‘Konzul Rutilije" { Gaj Marije napravige mostove za prelaz ko reke Lira nedaleko jedan od drugoga. Vecije Katon se bor! nasuprot njima, i to blize Marljevu most i postavi fom nod zasede u dolini prema Rutilijevu mostu, Rano vide! Rutilija ge prolazi, on ga napade iz zasede i mnoge Pobori w releu. Sim Rotilije bi ranjan ui glavu w tom jut malo poste umre, A Marie, Koji se nalazio kod drugog sta, dozavai sta se dogodilo po lefevima koje je nosils sca, rezbi one prod sobom i, prefavil reku, zauze Katonovo, ienje koje je éavao mali bro} vojnika, ‘Tako se dogodilo da je Katon prenoéio onde gde je pobedio, je morao ufutro da krene odatle zhog nestasice brane. Kada oneta tcla Rutilija i mnogih drugih uglednih ljudi da se rane u Rim, pred narodem se ukazao grozan prizor zbo ‘konzula { tok drugih, i to je vige dana izazivalo ialost. Ziog toga je Senat odlutio da se poginull u ratovima sahra- juju onde gde si poginull, da se ne bi ostali odvragali od Qjne slutbe pri takvim prizorima. Ietu odluku je doneo i heprijatel) za svoje kad je domao za to. 2, Gaj Papije, osvoyivsi Nolu_pomodu iedaje, objavi preko glasnika Rimljanima, kojih je bilo 2.000 4 posadi, da Ge th Primiti a svoju vojsk ako polode oruje. Oni se predado’e, 4 Papije th primi, a njibovi zapovedniet loli ne poshidase poziv ‘beftu zarobljeni, i Papije th umori gladu, Papije osvoji i Stabije, ‘Minturne i rimsku kolon{ju Salen, pa zarobljenike i robove ‘znjih prilejuti svojo} vojsci. Kada je sav predeo oko Nukerije opalio, oblidnji_gradovi, poplaseni, pridrusige mu se i na njegov zahtev poslage mu vojsieu od 10.000 pefaka 4 1,000 ko- Anjanika, S njima Papije opaede Akere. ‘Tada kona Julije prikljuti 10.000 galskih peéalkn i numid~ ske pefake i konjanike i krenu na Akere, Papije odvede iz ‘Venusija Oksintu, sina Jugurte, nokedasnjeg kralja numidskog, kkoga su Rimljani tu Guvali, 3, obukavét' mu: kraljevska pur- ppurna haljinu, esto ga je pokazivag Numidanima koji su bili pod Julijem, Pobto su mnogi k njemu pribegavali kao svome kralju, Julije ostale Numidane vrati u Afriew kno sumnjive. Kaleo se Paplje njemu priblizio s poteenjivanjem | razario vee jedan ‘eo bedema, on posla Konjanike na drugu kapiiu # pobi oko 6.000 Papijevih vojnika, Pesle toga Jullje aide vojsiea od Akera, Tudaeiiju se w Apulii pridruzite Kanusija i Venus, kao i mnogi drugi gradovi. Noke koji su odbili da se potzine on zauze opsadom, a.od Rimljana koji su t bili, one ugledne pobi, 1 plebejce { robove prikljuds svojoj vojsci 44, Pogibija Kvinta Cepiona Rutiliju nije postavljen zamenike za preostali deo godine, to drugi Korzul Julije nije imao slobodnog vremena da ode da njegovom vojskom_uprav Djskoveda Kvint Pompedije, pravedi se da Ge prebeti, dovede ooze Keo jamstvo svoje sinove, dva robeietakn odevena fhaltine opervazene purpurom, Da bi mut se verovalo, on domese iqDuve od olova optotene dlatom i srebrom, Zahtevao je da edmah 2a njim pode Cepion s vojskom i da zauzme njegov bor, Koji je bio bez zapovednika, Copion ga postufa i pode za njim, Kad su dosli blizu mesta je bila spremljena 2areda, Porapedije oiréa na jedan bre- jak, kao da izvidl neprijatclia,t dade svojima mak. Oni se bite Cenlons somos. Linge aieenue de, Ota % Baninula-edred od 250—800 vojaika (2 eenturie); kohorts, dred od 500800 Ludl @ manipule) lepta, odred od 8000-—8.000 vojnlla (10 kohorti; eenturije, cared od 100—150 vofnitea, "To jest Rutilije Lupus matt sraganee rato 33Ais f Astin Joma Jabs Kad mu je dosia druga vojska, on potalje napred Supictja napadne s leda Afranija, a sim pode s €ela. Kad je doilo orbe promenliive rece, Sulpilje zapali neprjateljkltabor. to ops, neprjatel) pobexe u Askul u neredu i bez vojsko= , jer Afranije Bede pao u borbi, Onda stize Pompe} Lopsede a Prolazeéi sa. 30.000 peaka i 5.000 konjanika kroz nekt Kanac i gudure, konzul Julijebi imenada napadnut od Bana. sia 4 odbaten ul klanse. Zatim je, nofen na nocilima zbog by! lesti, dospeo do neke reke preko koje je vodio samo jedan most, Tu je izqublo vedimu vojske 1 orutje, te jedva side u ‘Teen, ge naorua one ito je imao kako je mogeo. Kad su mu ‘arno pristighi mnogi drugi, on keen na Akere, koje je Pa- Dije jo8 dr#a0 u opsadi. Kad su se tu utaborili jedan nasuprot Gnugome, nije se usudio ni jedan ni drugi da napadne svoga protivaika, 48, Judacilije se ublja_zbog Askula Askeul je bio Judacilijev zavitaj. Stoga on, bojedi se za inne tearoom Posi lasik. Ask on th pozva da nepadnu opendivaée kad njewa vide ka kako dolazi, tako da neprijatelj s obe strane bude w *bi All Askulei ne amedote. Onda se Judacilije probi uw grad 2 axedinu neprijatelja & onoliko vojnika kolike je mogao, ‘zameri im na plailjivosti{ neposlusnosti Kornelije Sula 1 Ga} Marije™ gonili su energiino Marse Tegubivii nadu da ée se grad spesti, on pobi sve neprija~ Kad eu ih ovi mapali, sve dok nisu naisit na ograde od vino- |" feljske vojnike koji si dotle bili u zavadi s njim i tada iz ade, Marsi su tetko prelazii preko tih ograda, te Marije i | | gavisti nagovoriée gradane da se ogluie o njegov poziv. Onda Sips rebiie da th ne gone dalje. Rornelije Sula, koji je imao || pertavi lomacu u fhrarmi, stavi na nju krevet i priredi gozbu fabore na oba kraja vinograds, doznavat sta se dogodilo, eusreo » | 8g prijatejima. Posto su dosta pil, on igpl otrov i, legavil na ie Marée koji su beZali i mnoge je sém pobio, tako da je onoga || Jomacu, pozva prijatelje da zpale loa ana ubijeno preko 6.000, a Rimljani su zaplenill $ mnottvo ‘Tako zavrei tvot Judacilije, da ne bi nadaiveo svoj zavita pr; Jullje, pak, kad mu je isteklo vreme konzulata, bi lzabran od Mars sidno averima, razbetnjent porazom, ponove se nao- | Senata za prokonzula. Dok je neprijateljska vojska od 20.000, salt apreme co da nepadnu Rimljane, ali se nisu sudivali || judi premestala tabor, on ih izmenada napadne, pobi oko 8.000 Ga Pret otpogen borbu. To pleme je veoma borbeno. Priéaju || 4 zaplenl im orudje. Posto se opsada Askula otegla, i vides da ‘ia au Rimljani trijumfovall samo u tom sukobu, a da je ranije |) ée umreti od bolestl, on za propretora naznaéi Gaja Bebija, postojala imeka: nema trijumfa nad Marsima, niti ber Marca 46, Ratovanje s Marsima 49. Rimljani daju gradansko pravo proostalim 47, Borbe kod Falerins, Fisma i Askula savernicima a a Imbri — koji se nalaze jedni na jednoj, ee es Si ieee eee leh See bilo melo slobodnih Ijudi le q " ict koji su jot ostali kao savemiei — Tudacilije, Tit Lafrenije i Publije Ventidije, udruzivsl svoje snage, razbiée Kod brda Falerina Gneja Pompeja i oterase ga 4 grad Firm, Jedni od njih odoie na druge strane, dok “c Afzanlje opsco Pompeja, Kojt se zatvori u Firmu, On. odmah naorwa preostale vojnike, all se undréa od borbe. uéestvovali si U evom rata, Tue leaiJema 4 4 ye‘To je poslato narodima oko Etrurije, keji su rado primnilt sradansko pravo. Tim dobrodinstvom Sonat je one kojl su im Dili naklonjent jo vige privezso, sumnjive je utvrstio U vero. Bit, @ one s Kojima su ratoval utinio je blazima dav8l im nada pa nelto aliéno, -Que-noxe gradone Senatnljc ruzdelo u 35 postojetintrba fez th fe blo rng po Wl mogl de inate vee ih i. Tako {6 njhovo glnanbje Beste bilo {aloo Jer Je onih 35 tube prvo poxivano na glasanje, a kalo su prvataijale mnogo vise od polovine celaupnog bro tbs, ‘ne sti odlutivale, Ova &njenteu saveanic If nies & poteted vapasit fi ou bill zadovolint = mali, al doenije, kee’ se fe stati, bio Je to uz novih hemi, 50, Borbe lamedu Kiuent 4 Sule oon Ont narod na Jadranskom moru Roji jo8 nisu znali da su Eirurct promenili misljenje potalju u pomoe u Ettuciju 15.000 vojnika, neprokodnim i dugim putom, Gnej Pompe}, kojt fe veé bio konzul, napavii na njih, pobl 6.000. Od stall, dok a ‘tat avom kraju kroz neprolazno zemlfitte i tesa zim, polo vina propede jeduei tir. Ite zime poginuo je, ratujuci Mara ‘ima, Poreije Katon, sakonzul Pompejev. Lucie Kiuencije postavi tabor na tri stadija, potcenjujuet ‘mnogo Sulu, koji se utaborio kod brda Pompeje. Sila, ne tod ‘nevi tu oholast i ne sagekavii evoje enabdevate hranom, nee vali na Kluencije, Porazen, Sula tada pobede, a kad su mit pric stig nabavljaéi stotne hrene, on razbi Kluencija. Ovaj odmah otom logor amesti pdalje, a kad su mu stiglt u pomog Galt, ‘on se opet pribliat Sul. % rm fe terion a 35 tba Svea iba’ am las u akupltinl, Ako Je vise od polovine triba slasalo 2a neki zakoaski prediog il 20 nekog kandidata 2a konzula, fonda ie tal prediog postajzo zakon (lex), octosno onal Kandidat sa Konzula blo bi icabran. Bojecl se da Dov! fadant, Koll si bit broini, ne peevagnu uw svako} tei Ger Bi ont, ranuine se, gledalh svoje intorese) ~ Senat nije smeo da th razmesti po start iibena, pa th Je svetao w 10 novih tiba, da i, & najboljem slutajir mogll matt samo 10 glasova 56 Posto su vojnicl krenull u bo), neki veoma krupsn Gal fstréa { pozivase da mu neko od Rimljana izade na megdan, Kad je neki Numidanin, Govek malog rasta, izafao 1 ublo ga, ‘Gali se poplafe 1 odmah pobegnu. Posto je poremeden bojnt red, ni estala vojska nije estala uz Kluencija, nego pobeze 1 ered u Nolu, Sula, goneé ih, pobije 30,000 u bekstt, 2 kako ‘80th Nolani peimili samo na jedna vrata bojedi ee da th a ist mah ne napadne neprijstel, on pobije kod bedema joS 20,000, Medu njima je, boredi se, pso i Klueneije. ‘51, Suline akelje u Samniji Sula zatim krenu vojsku na druso pleme — Hirpine, i ‘opsede Blan. Gradani koji su ogekivall da im Istoga dana stigne pomoé od Lukanaca zatratiSe od Sule vreme 2m razmi- Sijanje. On, domavai da se sprema prevara, dade im trageno vreme, stavi lozu na zidove koji su bili drveri, 5 kad je isteleao rok, prinese vatra, a oni, bojeti se, predadose grad. Ovaj grad Sula astavi vojnleima na pliaékanje, Jer se nije Sobroveljno predao, veé pod nuiom. Ostale gradove koji su se predavall pottadeo je, dok nije potdinjeno celo hirpinsko pleme, Potom on odvede vojska u Samniju, ali ne na one prolaze koje je Guvao Mutil, vojekovoda samniteki, nego drugim oko= Iignim 4 neotekivanim putom. Napavil ih imenada, on mnoge obi; ostali se razhegni kud koji, a Mutily ranjen, pobede uv Ezerniju ¢ malim brojem, Sula cause njegov logor 1 dode u Bovijan, gde se nalazilo zajednitko veée ustanika, Kako je grad imao ti tvrdave, { polio je jedan deo Bovijanaea bio nakanjen Sull, on posalje ‘nekoliko kehorti da opkole { osvoje tvrdavu koju budu mogli ida to dimom omate. Kad se dim pojavio, on napadne one ' fronta |, bored se Zestoko trl sata, zauze grad ‘To su bili Sulini uspest toga leta. A kad je nastala zima, (on se vrati u Rim da se Randiduje 2a konzula, TT 52, Kaskanijeve vojne akelje Ge} Pompe) je potéinio Marso, Marucine i Vestine, a Gaj Kasianie, drugi rimalclpretor, napadne i zapali Salaplju, 2a luze Kanu i, opsevsi Kanusiju, kad su dosli Samnigani, junaéki ”se borlo, Poste teakih gubitaka na obema stranama, Kaskanije se poraien povuce u Kanu. Trebacije, 2apovednile Samnigan, posto ih je teka razivajala, pazva ga ili da prede reku da se boris njim, ili da prigeka dok on prede. (Oval ga priteka, i kad je Trebacije pretao, napadne ga, te iuglade feenka, berbs, Goned| nepali‘ bebivu poke ce on rm Uniti ‘ ostall s Trebacijem pobegote u Kanusifu. Kaskanije, upavii u predele Larinats, Venusina 4 Askulaca, napade Petikule i za dva dana potéini to pleme 53, Kaj savernithog rata ———— peels Mel og je zamenio Kaskanija u preturi, napade thw je pao i Pompedije, dru voda i, rortaaa peepee Coates ee Tako je voden savemitki rat u Wali. Najvise je besneo do"Gaog momenta Kad Te Sls Tafa; Gate Lakanace’t Sa ana, doblla rimsko gradansko pravo. All ini mi se da su! oni docnije postigll ono Sto au feel. Seno predainjim plemenima, v1 su oni svrsiani u posebne tribe, da ne bi, kad se pometaju ‘0 starima, dobiit prevagu u broju 1 glasan}u. lenall wbijaja protors Asellona re ee wan He ota ey og re el Bie ot mem ae serena oi emt te Pecan Col Si ies ger melt Kas mab seh ie te A rig eo ihe sto Peake ins Pu Penn io pre agree pretill da ée porajmilivadi biti Kadnjeni Pretor Aselion, kome je to spadalo u nadletnost, posto nije uspeo da ih pomiri, dopusti im da stvar prenam u sudove, Drebacujuét tako zapletenost izmedu zakona { obiéajA na sudlje. A Poveree, nezadovaljl sto on obnavlja start zakon, ub move 38 1 drug su odbijali plaéanje zbog ratova { pobiuna; neki sa tale ‘Aselion je prinasio Srtvu Kastoru | Poluksu na tng, okru~ en, po obiéaju, velikim mnogivom naroda. Kad je neko bacio nna mjega kamen, on baci putir { poée da tréi u Vestin ham. Gonioct ga predubitre pretivil ga da se tamo skloni. Kad je zatim pobegeo u noku Krému, pose ga. Mnogi od gonilaca, ‘misledl da je pobegao medu vestalke, utréaie onamo gde nije bio dopuiten pristup muskareima. "Tako je ubljen pretor Aselion vrieti svoju duinost i pri ‘novedi Ztv w svete} alatno} odeddl, kao so je obifaj, oko Geugog fasa dana™ usted trga kod svetiifta, Senat objavi preko ‘lamnika da ée onom ko dostavi vinovnika Aselfonove smrti Sati nagradu u novea ako je slobodan dovek, oslobodenje — lako je ob, a oprostaj Kaze — ako je bio uéesnikc u deli. Ali ‘ga niko ne prokaza posto su poverioci prikrill stvar. '58, Nemiri posle snvesnithog rata Dotle su se pokolji § pobune jot vrili medu pojedineima. FPosle toga eu se poglavice stranaka sukobljavale s velikim voj- ‘skama, iao Sto Je obiéaj U rat, 1 otad2bina je bila nagrada za obedu, Pogetal i prilika 2a to ukazafe se odmah pose saver [Ridkog rata na ova} natin. ‘Kada je Mitridat, kralj Ponta i drugih naroda, upso u Bhiniju, Frigiu { susednu im Aziju, kao Sto sam izlodio u prethodno} Knjizl, konzul i¢_Kockom provineiju Aajui je ouat hharodnog-tibuna Publija Sulpielja da mi . novi Fat bill neravnopravnl w glasenju nad da Ge i resin na nee ihe ne goworedl oto di ia radi 2a sebe, ahizio se u svemu njihovom blagona- 39trebalo da se zakon usvoji, eavadite-odmor od vige dana, kao 40 je bio obiéaj oko praznika, kako bi se edlaganjem giasanja fodlotita ? nesreta 56, Narodni tribun Sulpicije radi za Marija protiv Sule a eoarcsate: de ie me eg mn eben See oe ee ee seme area, al Rereie Se Peet ee perpoaee sates Nags bl ete sae er ee ae ae z ao ta saznao o oneme So te radilo protiv njega. Je ukinuto vreme edmora i Sula otiieo ix grada, Sul- ie 2 i aanjem ae ‘to bilo, za v Mitridata umesto Sule, Mitridate umesto Sule ST. Sula otpotinje gradanski rat 1d je 4g domag Sula, koji je nameravao da pomotu rata svril spur, Oh-sazove na skupstinu vojsicy, Koja je bila Selina toga rata protiv Mitridata zbog plena i smatrala da ée Marije, lumesto njih, izabrati druge vojnike. Spomenuvsi Suplejevu | Marijevu nepravau prema sebi i ne rekavit nigta drugo otvo- “M Publije Sulpiije Ruf bio Je narod tribun 8. fod. pre a, t Gal Marije porekiom Je iz Laciuma. Da bi se priblitio aristokratifi, se Julijom, Gaja Julija Cezara), oj J la patria aetr“OUaTT fan e WO piesa pee Umno fe 13, 0 reno (er 8 nije usudivao a gover o takvom rat), om ib poeva da budu spromni da izvie naredente. ‘Oni pak ajuda Sula mish | bof se da ne bud tigent toga pohorda,otkrige sami njegovu nameru;rekose mu da buse ber brge ida sh vod! u Rig On 80 obradova toa nauade “A vapowednictvojske, sem jnog kvestor, of obegese od njowa wim, ne ‘ele’ da vode vo nn Fomor "a pi ou ga sell posta pital: ,Zatto ides oruzjem na domovinut™ A on odgover: »Da Je cobedim of trann ‘To je rekao 4 drugh tree: put pelanicima ad st dol. Pa {pak on je obiavio da Ge — ako Senat, Marije 1 Sulleje ei= fants da se enim aastana na Marsovom pou — unit ono Sto be bude odluilo, Kade Sutprbiser pisses nese ‘Sahonail-Poneposthvaled 1 odobravajuel njegov postupak | Marije 1 Sulpielje, posto su imali malo vremena de se spreme, potalju druge poslanike, kao da toboze dolaze u ime Senata. Oni su tradili da Sula ne postavija tabor blize od pet rilja do Rima dok se bude odlutivato o sadagnjem stanju. Sula {Pompe}, majuéi jasno njihovu nameru, obeéate da 6¢ tako ‘uraditi; ai podote odmah za poslanicima 58. Sula upada w Rim; Marije be Sula s jednom legijom zauze Kapiju Celia i bedem pore nje, a Pompe} s drugom legijom kapiju Kalinu; treéa legija Jkrenu na drveni mest, a Cetvria ostade kao zamene pred bede- ima. Sula ude w i Siomn saga on Kol au Tanoral wankoto gan eok ij mapretio da Ge im zapaliti ku? | ada su prestall. (ACEP #7 ject vormike = Konzul (ll drugl vojskoveda) nije smeo uéi u Rim 4 vojekom kkojom je Fomandovao'u Tatu ii koja mu je bila dedeljena w nel Drovincti; vojska Koja e bila odredense 2a nel rat obitno Je skuD- Tana i nekom delu semije (na primer, u Makedon!!) § Konzal (i legate pola i Rima ber vojske do mesta ede su ga cekale ‘ube — f otuda nartavitzo pohod. Cim bi rat zar8io, voska je ill fentavljana tamo ade odrodi Sena, Ill ju je Ronzul raspostao, 1c spout Pomeeh Goab Formal eee 1 Sua Ht 2 rence y SEEN Sea - a‘abe kod trga Eskvilina sa svojim 1. Tastade bitka iamedu 1 — ie vie pod vidor po- ‘bune, nego ofvoreno, s trubama i zastavama kao u ratu, Tako je Rimljane zadesila nesreéa bog toga so a1 poteenjivall ered Kad su Sulini sojaici-podelide dete, on zerabi zastauy i, -poléie nagred. I tako, nesta iz poitovanja prema zapovedniku, 1 nefto iz sramote koja prati-one koji mapuste zastavu, oni fodmah prestanti da bee, [ Sula poonue-odmame sage 12 tabora, a druge posla na drufa Suburu da napadnu neprijatelja alta, Tada marijevel, Koji su se s novim snagama borii slabije i bojali da ne budu opkoljeni, pozovu one gradane koji su se 408 borili sa kuéa i objavige tobovima oslobodenje ako budu Uestvovali u borbi. Kako im niko nije prilaa, iagubivll nadu ‘odmah pobegote fs grad i= 3inie Tl agian nS pie 50. Sala donest diktatorske odloke Sula onda doe na drum koji se zove Sveti drum { vojnike ost ou pljakali ono Bo Je pred njima odmah naotigled svih pokainjava. Postavivil strade evuda ogra, on 1 Potspel Provedote nod obilantt ave, de se ne ullnd neko ‘lo nitl od Aradana Kofi su ae bojall, nit od strane pobednik. U osvit dana ont ponvae narod na slcapitiny, pofalise se na stanje u dréavi, kako je ona odavmo tndana demagorina 1 rekole da su or ovo uiinill ie nutde. 3iali-eu dae vise ost to ‘po centurijama, kao Sto je ustanovio kralj Servije ‘Tuli Misi sa da vige neve biti povoda za pobune iz ova dva rarloga: ako se nijedan zalton ne bude Imosio pred narod pre Senata 1 ako se budu villa glasanja kod bogatsh i pametnih uumesto Kod siromainih I drekih, Oni su oduzeli mnogo ita od viasti narodnih tribuma, koja Je postala gotovo tiranska, pa u Senat, koji je tada imao vio ‘mali broj Ijud 1 usied toga bio potcenjivan, feabrage svih 2 00 senatora od najboljih Ijudi. Sve sto je Sulpicije odlutio ppoele odmora koji su objavill Konzull oni ukinuBe kao neza- Konito. i: (sue se sveti neprijatetjima ‘Tako su, zbog svade i surevnjivesti, nemiri prerasli u po- Krolje, a pokoljiu cele ratove. I ¢sn.je bila prva voiska rimsich a 20 nepeijaelj. Otada ne Prestadofe nemini koje su odiuéivale vojbke, nego su se stalno ‘efavall upadi u Rim, borbe oko zidova i draga ratma ala. ViSe nitta nije uzdrZavalo nasiinike: ni sti, ni zakon ni obgir prema réavi i otadzbini ‘Tada su za rimake neprijatelje ni narodnt teibun Tarnjim Marie, Koji je bio test puta kona, T3in rijev, zatim Publije Ceteg, Junie Brut, Gne} i Kvint Granije, Publije Albinovan, Marko Letorije i drugi koji su s njima pobegli iz Rima, oko 12 njth, zato sto su podiglt bunu, ratovali S konaulima { robovima objavill oalobodenje ako uz njth pri- stanu. Dopuiteno je bilo avakeme ko na njih nate da th nekat- aivo ublje ili odvede Konzulima, a njthova imanja su. bila Konfiskovana. Ljudi koji su imali da njih trate rastréaie se tamo-amo, te uhvatite { ubife Sulpieija A. Mariie pobebe of njth w Mintuons ber ratioca Lobe ‘Rada se en edmarao’ i jodno] mmrafno} kus, staretine srada, hoje su se bojale narodnog proglase { ustezle se da Frojim rukama ublju Coveea KoSt Je Sexe puta bio konzul | Ueinio mnoge slavna dela, potalju nekog Gala. Koft je blo kod Pith, « mater, da ga pogubl All, prigaju, Gal se, kad fe po Brains pridao portlf, uplaio, jer mae utinlo da vidi ajo iz BMarijevin tit, Rada joi sim Markjeustao iz kreveta i strasno ftknao na njega: Zar sines ublt! Gala Marija?” — Cal berobatrmo apolje, Keo Iud, Vguél -Ne mogu da ubi- Gala Macijar™ Stogs porlavice, koje su 3 ranije to s oklevanjem odludile, fe stfah od bogova {oni se setie da Je Mari kao detets “aproreceno sedmo konaulovanje. Vele da mu je, kad je job bio dete, palo u naruéje sedam orliéa, a predskazivati su rekll da ée sedam puta biti na najvigo} vlastt (aie net atte “Satine intro, rsa o tame | sata do se Galupladis nadainnut bogom,odmah potalju Marja 12 grade da se spasava gde god bude mogao. Aon, mnajua dagen Suis é Fanner gave Even Kror-htprokedne putove prema ‘orw i, nasal eke Kolbu, dmarao se polriven fbsem. Kad fe osetio tum, on ee Sakri uso; Kad ae Coo 0 jt dumm oh thot u éamae nekog arog Hibara ke se bi vadeso edur- nuvi stare, premea je bila bura, Presekavil ute, on razpe fedro i predade se sudbini da ge ta ‘Orinesen je na neko ostrvo, gde te sludajno namertbrod poonaih jl Kft Jo fuda proiso, | prebael ce u Atri Eproen da ve tan iskrea kao nepriatly Seksta, Kofi Je tada “pravijo tom provingjom, on provede imu ma tora malo imnad je Afrike-u oblast! Numidana, inovan, Tatorije i asta, kao i sin gamog Marija, Koll eu, bojedl se fadaje, pobéel iz Rima kcraljevicu Numiije Fijempsalu, to saznal, opi doplave odande Mariju, Oni su nameravali, kao to je {Sula uradio, da napadnu “otadzbinu; ali pobto nisu imall voisku, Sekall su 2godnu peti, oo Kad je Sula prvi zauzto orugjem grad Rim, on je, mada pe a ep ms tn gn i spree tah SN ory mi im een heute ie aoe Pr en ttt yt a na aia hate ay ae ott per th On Se fel te ea, oens ee cavaden 2. fab-s Mitrsston toe BU Fie ail ‘kad je aa io-damnao Ge, tsko mu fe pate Tinia u tabor kad je dalso ‘Kad je sutradan neito radio @ vojucina, KURT fe malo ¢ povute kao privaino lice, Onda mnogi opkole konzula, toboze dda ga sasluaju, { ublju ga, Kad su ostali poteli da beds, Gnej Sh srete uted: Sefto je konzul ubljen mimo zakona; ali, mada Je negodovao, on ipa uma, Ska Fine | Oktait ™ PN ‘Kad jeu gradu javiieno za ubstvo Kvinta Pompeja, Sula ve ota ula a soe, Bebe PORIATVGS STA © prj, Je ofpuiiajucl th ak Mi motu. On se ne radréa dugo i, nego ew Rem vole pa olde Hee v Az 8 rel 4 a, vassal eal pose Sul 08 1, nagauaral su nove grdane da po Marijevon pr rave da budu raxdeljentpaatarim tribama, da ne Bi Bil Meni eee cana eget mat nb Aten! 1, injegovih Luci. — — Posto se star gradani aaéno protivil, Cina je podupro nove gragane nadaju se da Ge time dobiti a pollon 200 tal ‘hata; a drugi konzul, Gne} Oktavije, blo Je ur stare eradane. ‘Ai Ginine pristalice, zausevsitrg 8 madevima sakriverim pod F caicteen, vikal ou traded da se porefaju a ve tribe; a isprav~ Til do naroda peidrust se Oktaviju, ont nagrwani magevima, Dok Je on Kod use jof ofektvao da vidi ita ce bith jav- eno je da vetina teibuna sprefava predloge, da su se novi sradani pobunlt da sa isukanim maéevina oko deuma skac hha govornice i na triune Koji govore proty ajih, Oktavije, doznavSi 24 to, atiée Svetim drumom ¢ velikom mesom 1 eo bujice se sru na tr, odbct one Kol! at ge ised 1 precete 4h, Posto th je poplati, on stze w hram Kestora ¢ Poluksa odvrativi s puta Ciou, A njegovl pratices navalte bez naredbe za nove gradane, te mnoge pobise, aostale, naterane wu bekstvo, font suave do kapije © Lacija Korwelije Cina — konail #7, god. pre ©, takode omelijevnen kao 1 Sul tral vie ogranakn: ‘Ei eran ie) ata se 2a Sa Slt Oa. Cina 45((G5| Sukob izmedu Cine i Senata ‘Cina, pak, pouzdajudi se v mnoitvo novih gradana i alutedt pobedii, a vided! da, mimo oekivanjs, smelost malogbroja Tjuat pobeduje,tréao e po gradu posivajuél robove na osiobo- enje: Posto mu niko nije priseo, on poéuri u obliznje gradove koji su nedavno dobili rimsko gradansko pravo — uw Tibur, Prenestu i ostale, sve do Nole. Porivao th Je ave na ustanak 4 ekupljao novac za rat. Dok je to Cina snoxma Lradio, pribegs Bisuaios leit Go} Milo, Kun Stir | Sik faj Marie, grad u opasnosti i robovima og et Koga gatenis, Ne njegoro meio isbrate ‘svettenika Lucija Meru. Ta) se svettenik zove flamin, zato Ho samo on noel uvek kapu, dok ostall sveltenicl nese’ kape samo na sveto} slutbi fina ote u Kapuu, gi je ila drugs rimska volska, pr ‘ : oft su doa pa ‘onal u skupstina, odiozi sopove i, kao privatno Tie, pla- {cl robe: Od vas sam, gradani, ovu viant dobio. Narod me izabra, a Senat mi oduze Vlast bez vateg pristanka, Trped to, "vibe mt je #40 vas negoli sebe. Zasto da se ubuduée Brinemo 1 Ichoce w tefbama? Sta Gete nam vi biti potrebni? Kakva ce vam iti vlast u skupltiname, Izborima il glasanjima ako ne Idete zadrtal Bn ate dall, ako oduzmete Mo ste sam rei?” 66, Cina utvrtéuje svoj polotaj ‘Rekavil to da bi th uzbunto { faleéi mnogo sebe on pocepa ‘svoje haljine |, siavlls govornice, skoti usred njth | ande dugo Jedade, dok ve oni ne sadalite te ga podigade i postavie opet na stolicu. Onda mu vratibe snopove i rekofe mu da bude spokojan ‘kno konzul i da th vod! Kuda god bude potrebno. Niihovi tribunt odmah lskoristige prilu { zaklefe ge Cini kao vojskovodi, a0 4 svi njthov! vojniel. A on, kad se ovako “@ Snopovt prude — anak viasil Kongyla, pretora 1 diktatora; posyiean ih lktort dapred Je lo )itors,ispred pretara Pee iepced diklatora ad si magistrat! bore Van Rite-d snopove su stavijane T-dekire, Sto Je znaéilo da. Imaju reogranidenu viast, pravo Aivota | smri 6 oxiguca, 7 odsticai ih, jr fe Bog njih najviée{dodao do sadadnje nevolje. Oni mu prikupise ovac j vojsku, a od optimata u Rimu pristigose mu mnogt Kojima nije ilo u ratun mirno stanje w driav ‘Dot se Cina time bavio, {Menus utvr- vali grad_jarkaviina, opravjeli zdove 1 namesal vetne 3 Vojo su skupijall po drugim gradovimna koft su it ff bill verni tw obllznjo} Gali, a peokonzula Gneja Pompejs, ie vorvlo voto obit Soansog ta, newt oladzbin 7, Marije ‘svojim pristalicama opseda Rim Pompe site| utabori se kod Kolinskih vrata a Cin, Koj side za njim, ulogort se blizu nega. Ga] Markje, domnavit a Beata u bari ajedne 3 arsenite o> 2, Koll su dot iz Rima { kojh je bilo do pet stotina. Pray, eaputtene koee, {jaan na ingled, on je obilazio gridove spominjuG vee bid e iv ako Je Best conaul ,"ono sto su oni veoma elelJavlja- & demote ako ig 6000 Ee mt Pobio se sirulie.oni se uiaborbe na rec! bra, podelivit Me na fh dela, Gina Kasam nacuprot grad, 2d grads, 2 Man ‘ra dvofea posse rok ha AVI" Tartove dal spredl dower Bia grad, Mare sem fogs ane Osis | rasarl je, Cina zauae Armin polar jedan deo trupa, da ne bi vojska iz pottinjene Galije mogla dott u pomoe ered, (63, Marije prodire u grad ‘Tada konzuli — uplateni jer im je bila potrebma veda voi- 8 Sulu nisu mogll poavati posto je veé bio presao uw Aziju Pelekekojie aerbavan saute rat da od Sho polis: ote OP pt fano} oladzbini. All posto se Metel Je soos on Bo sy Samniani trail, Marije,domevS 2 ristade na sve Sto sa Samniéani faz od Metela, Tako su ”alse sateen dt ln smb inen earl ae een esageucese als acts Sr Seep repre civ cages Tee oa einueh aesnuns verte con ati Jeet agi je aia Chiat 1 rope sels no) \darili u Pompefev logor, medu ostalim xgled- 69, Nadmoénost Marija i Cine nad protivnicima Marije, pazedi dobro da se ne ysil snabdevanja s mora 4 ovdoago s reke, odjurk u gradove u blizini Rima, gde je Rim- Ienima bilo prikupljeno 2ifo, Napavai izenada na one koji su ga Cuvali, on zauze Ancij, Ariciju, Lanuvij 1 druge gradove, a eke oavoji pomoi iulaje. Tako je 1 s kopna spretio snabde vvanje, pa odinah pousdano krenu na Rim takozvanim Apijevim ddeumom pre no fto je narodu neki dovoz s druge strane mogao sil ‘On i Cina i njthovi legati Karbon | Sertorije ulaborise se nna 12 milja od Rima. Nasuprot njima smestiée se Oktavije, Keas Metel kod Albanskog brda motredi sta é se dogodill (Oni su smatrali da su jos nadmoénsji hrabroséu i brojem voj- nik, all su ipak oklevali da u jecnoj bict rizikuju spas otadi- bine, ul ola pao gli do grade de obpe. cb Sou eect Seat séveone upssrar mmetne Clone dato ebay Seat oe ee ia ee taames distant prema erly sajate' plate Cin pasictke oa mie Ovei ih upita ca mn Goloe Fae Rome ft kao privatoom lca Posto on nea anal ta de edgovore i vatll on u gray Cini pride t velo ranodtvo slo Tete Todt godalbojeliae glad, gt rao. oe eatin eae Hat cedincet Fra i CLAN apr eca Gren, jen ot eae Rinrje letao na levo} obali Tibra,(29 kllometarn is vee U doba carsiva grad se. plodivo a sedam brozuljalka (Kapitol, Palatin, Kvizinal, Vinal, Esketin L.cetry too Deze, er dea} aI Pe 6 Cina se ved, omalovadavajuél protivnika, priblitio bede- i ulaborio nadomak sirsle. Oktavijovi Huai, kofi su bili w hojalf su sei oklevali da ga napadnui kako zbog pre- ja teko i zbog poslansiva s obe strane, Senat fe blo u jumici, smatrajuel da je nedostojno oduzeti vlast Jupite- sve8ientku Luciju Merull, koji je bio konzul umesto { Koji nije nista skrivio. li, prisiljen nevoljom, Senat vo pesla poslanike Cini kao konzulu — ne odckujul vise ‘povaljno} peslanicl su jedino trazili da se Cina zakune nneée writ pokol} Ali ovaj nije hteo da se zakune, nego je samo obedao da obrovoljno biti uztok nidijeg ubistva, Pozvao je Okta- a, koji se veé zaobilaznim putem bio vratio u grad na druga ta, da se odvoji od ostalih, da ne bi slucajno pretrpeo kaka i. Tako je on s visoke govornice, kao konzul, odgovorio lanicima. Marije, sioje6| pored njegove stolice, éutao je, al je ombilino lice odavalo Kollki de pokolj uéiniti Kad je Senat te uslove primio | pozvao Cinu { Marija da Iu (Jer Je uvideo da je to ave Marijevo delo, a Cina da je ‘potpisao), Marije, podsmevajudi se duhovito, refe da ci labodan povratak. 1 jbuni ulsinse mah odluku 0 Bi Loft koji ‘ro i kgd fe Sula bio konzul ‘Oni, dalle, dosekani od svih sa strahom, udole u grad. jimanja onth koje su smatrali za protivnike pliaékann st Iijeg otpora. Oktavija se Cina i Marije zakleée zaletvoin, ve { proroci proricahu da se nita rdavo neée desiti. Okta- iy 84 prijatelft savetovall da bedi. A on, rekavst da nikalco ‘staviti grad kao konzul, povute se iz njihove sredine na cul s najuglednijim Hjudima { sa onim vojniclma kojt su {96 bill preostali, Sedeo je na konzulskoj stolici u odelu svoga zvanja, a pored su se nalazili snopovi { sekire, kao pored konzila, Kad CConzorin pojurio na njega sa nekoliko Konjanika, njegovi tal 1 prisutni vojnici mu ponovo savetovate da beti. On nije hieo ni da ustane, nego Je miro ofekivao ubistvo. mst endorse retort 49Cenzorin mu odsete glavu { posla fe anja nove, i blo abog Kakwe druge slutbe i wopstena- Hore priv Sule. Keivice iu bile | gortopeimstvo, 1 peiatl} oo, Pdnvange il wimanje 2ajma. Nek su opeivaal bog kdonst, at samo zat fo eu bl sxputic; ovo Je najvige Delmengivaai prov bogtala adm presale opt potv poedinac, Sula je ciao gracone pa bainjavoo I nit, Yous Je rio terdave I be- Sime drt fe ello vet, 2 neke nv tein name Sima, po maogima je naseljavao svoje woe, da bt mao pocade po Haj | dello im nyiboru aemiju { kuge. Time Je Bijele pridoblo vojnike, tak | pode avaje srry soatall 32 a ni nltove pote nee biG besbedre ako Suline ne bud Sigurne teu Se bor 2a jega 1 pode njegove str. Takvo jersanje bio Sal. | UD estima kad jes tanogmn uglednim tudima betao iz ‘Aiko oa Sil otida. nn axto Kesir, heat Pombel poslavéi za njim svoje Ijude, On im naredi da eke of njih sehiju re no Eto mth rived Rarbvoe pak, kof Je ipa Ein kon on fo ptt vesanog kraj re nog, £ Ubi, be _plegorglavs poaive Sui Grin Poito je Sule protiv neprijatelja uredio sve kako je hteo | vide mu nije preartao nijedan neprijatel) sem Sexiorja, Kojt je bio daleko, on_poala protlv njega u Spaniiu Metela, a sav poredalcu Rim stav pod avoji viast kako Je Zale, Vide se nije vedio nikakvog raéuna o zakonu, izborima 1s skupfin! ii biranju kockom, posto i svi drhtali od straha, | Sakrif ee 1 Gata. Sve ono sto je Sulk uradio kao kona sli Pprokonzul" proglaseno je 2x trajno i zakonito, Njegowu alata 7 fo jest sudeno Je avakome ko Je blo u kom vidu weestvova0, Spool Konstlata. Sula je posle Konzulata 22 pro Tata, protiv_ pon a, Bitedata, jer kapazulsko zante alle Togs I = kao Dprokonsil Je imao sv Test Renzule, ‘Karbor Fart Do Je re eel a ot tatuu na kos posavite pred govarsom .mapism: Seén. tojovode Rorncije Sta. ako su ge ragvallaskaye jer Se slano pratt sea u tle T lniarge mw uO eats dalnim Imenom, Calc sam riguo ne 2pis po fore Je Sua odlom Senata lo nara ijubimeem Venere, Nie mise tno dno n to to Je aaevan steer, Yer Je ove nest wrlo bla maenjuyoetan” silbimae Venere: Petal aki provtansio, kee se dato Baa je ito 2 Boden era} mi, Rimljanine, veiku moé daje Kiprida, BBlagonaiclona rodu Eneje, Alt pamtt Tsvlma bogovima godisnje darove tall. UDelfe darove fall, Pod shetnim Taurom Tina jedno mesto, ge se nalaxl grad ‘Karskl s dugim bedemiima, narvan po Atrodit Sekira stavi tao tt najveca alu ob sted" Ma Sta odludli da napiiu Rimljani pastavijajuei Suli statu, ‘onl su, Gini mi se, to napisali bilo Zaledi se, bilo laskajuét mu. (On je posino i zlstan venae i sekiru s ovim natpisom: Ovo Hl, Venero, fale rimskt vojvoda Sula ‘ada te video u sow da po vosset naredujes TDlereset se naoraéana Mactovim oruaier.” (Gp Aikatrt erin w Riana Sula je, dakle; u stvari ve¢ bio kal Hl tiranin, ne iebo- rom, nego je to postao silom i snagom, a posto je trebalo da fagieda da je po zakonu izabrap_an je to ovale udesi, Rimljani po vrlini. Kad bi neki od njih umro, viedall su senator, = ok ne bi ns gals. Oha] koji je viadao t vreméni Kral), jer je bio w meduvrement la uyele evi wa alco Biranje kon- sRiajno desilo meu dab sop rst 2-sre suche ote ona Sin: pra mafhel ead ss ovina. SSE gnte FOREWE Wier veRT EMA Konzul, ve narodna sku Jina, odnosto thor! po tibutakiy Koriijamay bivil Rona 2a fame pelpemall tore 1 sazivall splint ones entont catot 65 aAge_ nuh nem, onda se Biwo proremeni Kil} rad bors ‘erste ovaj obiga, «nod dae “gs oe na tnais cal iz Rima Raredsest Senay de Seat fabs Vlora Fak adajul o aa, Go ot {evr lebore ax Kone: Al Sila fapisa Flac pmo da pred fared lose preiog: nda ma se Sct Koranim da s0'0 aal- tiem sanju rave Sud vane ditt” hoje e presale “ld godina, Flak “ia gi ters da vada, ne gfe, Fi eS heed Bae opm drfavu, usdrmanu resdorima {ratovima, Da ae arisa0 {ona edacalo uprav na Sul aamog, to nije bilo sum Zi Sula kome nto nije bilo dost, belodant na Kraft pis da se njmu Gol da jeu tt evthu on najpodeani ta deta 2 obzirom a Masjeu Prenet Sula 0 bere privremenog (9 ot nts ttt Kad je pismo stiglo u grad, Rimljent protiv svoje volje, iu nedoumlel, jer jof nista nisu po zakonu birali smatrajuci dda taj posto nije 0 nishovo} vlasti, a u neprilicl, prihvalise ado prividnost izbora kao aliku i priliku slobode, 4 izabrate Sulu 2a neogranigenog vladara na neogranigeno vrenie, dokle ‘bude zeta. — [Rima jet ranlle davana viet dittatony, al odredens 28 Sei eee ehh apoolutna viedavina. Izbor Je zakone za koje st njemu-samon-tin bila 176, olimpijadat. W Lacije Valerije Fiak, ienbran tada za interreksa, eproveo Je ‘krajem #2. god. pre P. e. — u skupitinama po tribama — Zekon ‘0 vrhoono} last (Lex Valeria de tmperio), naimenovavll Sul za fiktaiora. att na ot nn a co Ss eis me Set Tins =e wt co ustanovijenja olimpifsksh lgars, odnosno 92. god. pre n.¢ 86 ‘Tada u Olimpiji nije bilo nikakvog takmitenja sem tréanja na stadiju. Sula je, naime, atletake 1 ave druge helanske pred- slave prenco u Rim da bi prelavio vojmu protiv Mitridata 1 Fatova 1 Tlalji, pod lagovorom da narod treba da odahne i ‘mori se pose tolikih napors. nn nt gle neat deta, Sula e dpustio Rinijenime de ‘te si abrantMarko: i Kornelije im Sula, w svojsiva vy ‘nad kona, lapesdnjegs, kao dictators, nosane 81 24 ‘sekire, Kao nekad ispred kraljeva; on je wsUMovIOT veliku telesnut strat, ‘Od sakona jedne je ukidso, a druge donoaio, Zabraalo je a neko mote biti nego ito bude kvestor, ose be ie ann tle snore Buna take fe soe eee ota do isleka njegove Tunkelje dobije neko Sligo avanje Zbog toga su SH HOH Te “pbuttite icbegavall to avanje. Ne'mogu pourdano reel da i je Sola isto to zvanje kao BD Je ono sada preneo sa naroda na Senat "Kako fe Seat usled buna ralova, blo veoma proveten, ‘Sula ga popuni sa 300 ljudi iz redova najboljth vitezova, pre- ‘Destivstebutskin kupstinama dao svakome od Ah Bro) gradaaa poveta et 10,000 najmiadth {naSenadn jl ot goopodar: bill pogubljent,dav8i ln slobodu | gradanska prava, Svim aslobodenicima dao je svoje rodowko ime" Komelije — i tako dobio eset hiljada Hudi spremnih dau ‘Bist Wie bla redovna magaratar, wed wants 1p von eaeaj velte fo aca dopo sai Gren oxioe ‘e Sarco nim po Sik tonal Senae Naroda tbun nie mogoo HaD0DE beta na Beare fe, ja 1 pret Wine oOT Sal Ko fenje zamene Wiadavinom Jednoesvakom éasu izvedavaju njegove zupovesti Spremajuei se da to Sto wink Ju gradovima Itaije, on razdeli mnogo jo nepode- Jjene zemlje na 23 logije koje su se 2a njega borile. Podelio je {zemlju sapledjens o€ pojediaih gradova, (Grane come Sula fe u svemu bio stratan i naprasit, Taka je nasted trea ubio Kvinta Lukrecija Ofelu, oj je xa njega asvojio Prenestu, ‘opsidom savladao Marija i mnogo doprineo kenstnoj pobedi nnad njim. Ovo je uéinio zato Sto nije mogao da ga odvrati da diduje za konzula pre no Ro je bio.kevestor i pretor.* LLukrectje se, naime, uzdao u velléinu ievréenth dela i, po sta rom obi¢aju, zamolio gradane za to 2vanje. = Rinna, wai | ie elas vaoaie in RAP A Ta Wee cna Se gee chen in soon ae MP, wat setae Mistots Cee ae be rode ann 2a vr rat hon fe hom aye vse. onule i bnale upline po band (a pon | eon ‘hay agave Seis va pices aaa anh ov i tgp) — drag magisrat po vainost Fi edu eared, cing juredikelja, Pretort, fe Konia, 1 | pretorima u svi poslovima, vpravijall aa Mezavnons Blagalnott Ce ou Vreme-tata 1 vojsom) Voit cues araavne' a 7 Tall imovel cone gradana, deili su grad na tbe, 8 “(prema Imownom Stang) na cehturie; sastavijali i vitezova, vrill nadzor nad moraiom Id al va plebe we plebejace | dve ku Siedine patricia), Kofi su saeiniavall alee ella ‘oplavnom so slarao 0 ehtant HEOvnistys, lot nad {120- ame ena pen eerie; w ibove) maid. host je Bo je Tea ‘Maglstrature su 2a vreme republike bile pofasna zvanja, bez lkakve naknade w noveu. Mgle su so dobiti po utvrdenom redo- sledu; niko nije mogao dobiti visu magistraturs dok nie prethodno rota kror niki, ar osim tog, morao je prof! kroz vojau alu, fdnosno eatvorati a nekom ratu, Delje, za svaku mogistratur Bile odredene godine starosth fa. Da bse. taleméto = orc aglgt emacs signs asa aor Co al a Sazvavii narod na ckupitinu Sula rete: ,Znajte, eradani, Lod mene éujte da sam ubio Lukrecija kada nije hteo da me osluia." T lspriéa im ova basnu: ,Nekog seljaka ujedale st vvaii dok je orao. On je dvaput prekidao oranje i trebio koéulyu Kad su ge opet ujele, on spall kofulju da ne bi bio prekidan uw radu. F ja savetujem onima koji su dvaput pobedeni da se Guvaju da treéi put ne budu vatrom kainjeni.” Zastragujuéi gradane na ovaj nadin Sula je viadao kako je hleo. Priredio je trijumf povedom pobede nad Mitridatom. Neki, faledi se, nazvaée njegovu viadu prikrivenim Kraljev- sivom, samo Sto ge nije naaivao kraljem; drugi su, zbog njeqo- vvih dela, njegovu viadavinu nazivali otvorenem tiranijom. 409, Aleksandriniani shocuju kralja Aleksandra CF ES iat ares Ova} Zat je naneo veliko zlo kako samim Rimijanima tako { eeloj Italiji Provineije izvan Ttalije bile su Sserpene; meni vvalo se das haranje gusara i Mitridata, eas Sulini pohodi 1 nameti za vreme pobuna. Jer tada je bilo naredeno avim naro- dima — i kraljevima koji su bili savezntel, 4 gradovima ne ‘samo poltinjenim veé § saveznitikim | onima koji su se dobro- vvoljno predali, pa dak i onima koji su zhog savemistva I ddruge neke vrline bili sutonomni | slobodni od danka — da plaéaju danak i budu pokorni, a nckima je oduzeta zemija i luke koje su im date po ugovoru. Sula je odlutio da Aleksandrinjanima postavi 2a Kala Alcksandya, sin sandra koji je vladso. bio je odgajen na Komu i od Kosna predat Mitridats, zatim od Mitridata pobegao Suli i postao mu prijatelj. Nadao se da e dobitiveliko blago iz bogate kraljevine, polto je Aleicsand: njanima nedesiajala muska glava, a Jenima od kraljevskox oda je bio potreban srodnile mutlarae. Ali ovoga Kralja, devetnestog dana njegove viadavine Aleksandrinjani: su tzveli iz Kraljeve palate na velbaliite i vubill, jer su sinatrali da je vite nalonjen Suli nego njima. ‘Oni ge nis mnogo bojall Rimljana, ii atoga Sto au bili moéai {il zato Sto 8 nisu bil iskusil spoline nedace. 69‘Mada je bio diktator, Sula pak iduée godine pristade da po drugi put bude-konzul 5 Motelom Pijom, da bi dao izgled iforma demokraiske vias, Otada pa sve do danas rimski ccarevi, postavijajuéi domovini konzule, ponekad i simi to Divaju, smatrajuel 2a fast da najvisoj vast pridruze { konzul- sko zvanje, Ukamijuéi postovanje Sull, narod ga opet izabra ‘za konalla; ali on, odbacivit to zvanje, imenova im za konzule Servilija Tsaurike 1 Klaudija Pulhera. ‘Uskoro potom on sim napusti vil eometan ni od Koga. Cini mi se da Je-tay Hjeabv postupak = divijenie, Jer Je Sula prvi u to doba f jedint of svth Ijudi ostavio tolike: ‘last mada nije morao, | nie Je ostavio sinovima kao Ptoleme} 1 Feiptu, Ariobarzan ‘u Kapadokiji, il Seleuk u Siriji, nego ‘cnima kojima je bio tiranin. Neobitno je fak 1 to sto je on Gobrovoljno nepustio viaet stedemu sa toliko odvadnost i riz ‘Mimo evega ostalog, neverovatno je da se on nije bojao, iako iron ag rilziy ud ke J. od Sst nepeitcte, ponutorbo pentars 15 kona 1600 ‘vn he edana at PODER fm fe oduzeo imovinu, “a RYE ostavio bez sahrane. Sula se nije bojao da se vrati u privatan divot ni od onih u Rimu ni onth koji su bili u bekstvu; niti se platio gradova kojima je oduzeo tvrdave, bedeme, novac { slobodu, Toliko Je bilo smelost { srece u tog Soveka, (os) kao privatno Hee ‘Prigaju da je on, kad je ostavijao vlast, rekso u skupstini dda é polodii ragun o avojim delima ako neko to zatradi, 1 u sti mah je uklonio liktore sa spopovima { sekirama i telex strait { dugo se s prijatelima Sctao usred tga, dok ga je svetina gledala joé 0 strabu. A kad se vraéao kuéi, samo 5 haleo jedan mladié da ga optuti, Posto mu niko nije to branio, ‘on ee usudio da ga, grded! gs, doprati do kuce, ‘Sula, medutim, kejt je iepoljavao veil gnev prema najve- im Ijudima i gradovima, mimo Je podnosio mladiéa. Ulazedt tu kudu ~ bilo iz razboritost, bilo sluéajno — proriéuéi budue Gogadaje, Teltao Je samo ovo: ,Ovaj mladié spretiée nekog ® Sula je vratio ovlaidenje aikiatora T® godine, a_umro Je ‘8, god. pre i. . ha Svom imanju kod Rume, 0 ddrugog Soveka kofi bude imao ovakvu viast da je astavi." Taleo se § dogodi u Rimljana pode kratkog vremena, kada Gaj Julije Cezar nije htoo da napusti vlast, Cini mi ae da Je Sula, u isto vreme destok i moan prema sevemu, kao privatno lie Beleo da bude viadas, a ao vladar 42leo da postane privatno Hee i da posle toga’ provede Lvot 1 Seosko} samot. On se povute ne ‘evoja dobra Kod Kame, 1 Taiji fu 96 u semodl.bavio Tiowom, ne Taree 2a vot w gradu iako je imao snage da reno Sto Bel Jol je bio airay i anaznog tela. Nedaleko, po Tali, naazilo ‘8 120000 Hjudt koji su vojevall pod njim { od njega. dob Yelike darove ii mnogo zemlje, au Rima se nalailo 10.000 ‘Kornelija i druga svetin, njegove pristalie, njemu naklonjent 4 jo8 opasnt po druge, koji su sigurnost onoga sto ou radi sa Sulom pologell uw njegovu becbednest. All mi se tint da je on, sit { ratova, 1 vias gradskih poslova, na kraju zavoleo soak vot, @. Start Salina im je Sula abdicirso, Rimljant, oalobodent pokolja i thea- nije, opet se, u miru, upustige u druge razdore, Za konzule #0 fiabrali od Sulinih pristalion Kvinta Katula, a Emillja Lepida iz redova njegovih protivnika; onl au bill velikl neprijatelji jedan drugome i odmah su potell da se glote ‘Kad je Sula na selu u smu video prividenje, to feat da ga vot zove duh, tim je svanulo, odmah lupriga prijateljima ean, te hitno pode pieati zavettanje i istog dana ga zavell, Kad ¢: je zapotatio, predvete ga obuze gromica, a u nod premint, Pe 60 godina ako ae dini, najerednii od judi po tome Kako Je-zavrtio sivot | po svemu ostalom, kao so je 4 nadimak imao; jer, ako nekoga prati sreéa mote postiét sto 04 hoe. _Povodom njegove-smrti u Rimu odmah nastade sveda; jedi su hteli da se njegovo telo svetano prenase proko Ttalije, {dlofi na trgu u Rimu | sahrani-o driavnom troficy, dok ou se Lepid 1 njegove pristalice tome protivili. Ipak pobed! Katul 4 Sulina stranka. ‘Suling telo. je_preneto kroz Tuliiu-i doneto.u Rim na ainom_odr, vladareki ukradenom. Za njim su il ninogt ‘trubati i konjaniei, a 2a ovima ostala naoratana avetina, Oni koji su se borili pod njegovem komandom pristizall su oda~ nsvud w povorku naorudani; kako bi ko stigao, odmah Je ulazio { povorku. Nagrnula je i cetala svetina kakve nije bilo nf u jedno} deugo) pri, Napred su nofene sekire 1 drugi njegov! ‘maci kojima s¢ slutio dol je bio Ziv | visdao, 106, Sulina Kad je povorka stigla u Ri, tok onda Je, pogreb dobio iavanredan sJaj, Noseno je vide od_2.000 zlatnih venaea hitno debavljenth — darovi gradova i legija koje su bile pod njego~ vim zapovednistvom { od pojedinih njegovih prijatelja — kao Vdruge stvari za sabranu, tija se raskoS ne mote fskazati, A telo su mu pratil, 2 atraha od vojske koja se tu nakupila, ‘luup evih avedtentia i sveltenica u svojim odeddama, zatim svi Ssenatori i ave viast, avaki ea svojim mmancima, U drugom red Je illo mnodivo viteeova, onda redom sva vojsica koja se borila pod njim. Vojniel su se revnosno Zuri da budu prisutni nocedt Zlatne zastave i posrebreno oruzje na njima, koje se jo i sade lupotrebljava na eveiancetima, Blo je prisutno i beckrajno rmnodtvo trubaéa, Koji au nalzmence izvedill prijatne | twine Cull su se pohvalni uzviel prvo od Senata, pa od vitezova, zatim od vojnika 1 naroda; od jednih — Sto su odista voleli Sulu, od drugih — Sto su se bojali njegove vojske i njega _metvog vile nego Zivog. Plabili su se { onoge Sto su gledali i od sefanja Ha fe taj Govek utinio; { slagali su se = protivnicima da fe on prvima blo najereénii, a drugima { keo mrtay veoma stzalan, ‘Kad ou bill pred govornicom gale se narodu dre govori, talo je izlofeno na trgu, a nadgrobni govor je odriao najbolji besedinik, posto je Sulin sin Faust bio Jol maloletan. Onda ackolko sainih sesavora pedis odar na ramens, | mreede go zna Marsovo polje, gde 2¢ samo kraljevi sahranjujt oko lomat su tréali viteaovi i voiska. ‘Takav je blo Sulin kre}. = Ati konzull, vradajue ge od lomaée, odmah se podete sva~ ati medi sobom, i pO svetinu ‘na dvg.getar-Da BY pridobio’ 22 Sebe Ttalike, Lepid rete da ée Ea smn rat smi Koh je Sila oduzeo, Boje sei fadnog Grugog Serat ih on take dn emote oedwobno ebreeo ava atom, Tepid, medutim, dobivi Kookom na. upretjanje Trans: sips Gao nije se rato na ham kako bi mga ratovati protiy Sulinih [ga iduée godine bez bojami + jer st no da ge aabletva veraje samo 22 treme dok mu tafe via" Kako st njegore amare ile Pre, ene, Senat ga pow ai on, potto Je tae saSo game, rer elokpnotnvojorn ny Kea jeu tome Bo ape: fen on preko Gamite pared! stojim prsalma dante crutje To ato tint | Rat. Ont ge goto wedaloa cd -Mazsava polis, Poraten (prinuden na povlatenje, Lepid otplovi na Sandi, ge Jo-umrw-od wait, Njegovn vojsea —ttng tam malo Ove malo onde rasan! se,» pagel sete 108, Sertoriev rat u Spani 08 Sulinih poduwata preostao Je Jol Sertorijev rat, Koli Je trajao oat gona I os ij bo lak po Bian, Je ot isu tada imal uke samo sa Ibersima® veé i sa svojim gre- anima | Sertorjer ‘Ovaj, poito je za vreme primirja zauzeo Suesu, onda kada se bio Karbonoy savemik protiv Sule, ode kao prior Spa- niju, koja Je bio doblo na upravljanie kockom. Vo} & pridreit drugu sastavijens od Kellbera, Ba je oterao iz Spanije prethorne pretore koji mu, Kao Suline pristalice, nist Inteli predatt wlast, | hrabro se borio s Metelom koga je Sula ‘relao protiv neg. fe pastao slayan po amslost, on tzabra vote svailh paiatela iw ag tam, Kad je umto Sula, i tepid posle Sule. on je poveéso oak. adredom kof mi Je THT aves Ferpe, Lnidew Wohtovatas Sr fe gieitoven te avait ms Tae, No Senat, bojeti se toga, pasia u Spanijuw pomoé prve} vojset “To jest zakletva ga te obavezivala da ne ratuje protiv’ Kata dot viii konzusku duznoet, a fim mo Istekne Konzulet, previa | zakletva, Sania se tada evala Tberija, a ment stanovnlet — rerel 7drugu vojsku | drugog vojskovodu, Pompeja, koji je bio jos rad, all se veé 2a Sule proslavio ratovima kako u Africi tako iw aamoj Teall, 109, Pompej 1 Sertorije ratuju u Spanii ‘xivaino prede preko planine Al ono- 1Wkom. iS ivi 5 ‘oko izvor fj Bridana, Obe reke izviru iz Alpa neds Jedna od druge, te jedna te’e kroz Transalpijsku Galiju year pas drugn ho su Latint naval Pad, kroz ‘Ovestran Gala & Jadranako more. Kad Je Pompe] stigso u Spantju, Sertorje mu odmah razbi Jesu legiu, koja Je ila da akuplja hranu, s tovarnom stokor {postugom, « grad Lauron opljatka i razort pred ofima s8m0g Pompesa "G to) opandi neka Zena tskopa pratima of wojnike Kofi je pokutso da mimo privode tava nasilje nad njom. Sertorie, Homavii za to, ull cely Kalortu smatrajud da je ona 20g toga neteana, mada Je bila rimska, Onda se vojske restavie posto je nastala ima. 110, Bojovi kod Sukroas 1 Saguntije u Spanij Rad je nastalo-peolese_Metel { Pompe} pofote » planine ‘Pireneja, gde ou prezimill, a Seclorije i i, * Sukobige se kod. ada au neotekivans pe om nebu mr evaftemmtle 1 da stratno grmi, oni u to podneli mimo kao iskuoni vojnici I jedan drugome naneli {etak pokol), Najead Metel patera Rerpenu u bekstvo i zapleni neqay tabor. Seta, pak pabedi Rmpais, ko se opsno rant Kopljem u kuk. Takav je bio kraj te bitke Sertorije imadate jednu belu kofutu, pripitomljenu { slo- od. Kad je ona nestala, on se, smatrajudl to kao neko zamenje, zabrima | prestade s operacijama, a neprijatalj mu “ Danainja Rona 1 To Jest u Sredazemno more “+ Lusitanija, danainja Portugal, "4 se zbog te kofute podsmevao. Kad ju je Sertorije spazio kako aH po gajevima ion sm pojul te odmah, aD damm Je 088 a ye a pobedi_Pompeja 1 pobi-mu—a:non_yognika,- polovintl od toga. Mate medutim, 1 tada”uniti Perpent oko 5.000 Ijudi. Sutradan pose bitke Seriorje, uzevil mnogo Var- vara, imenada napede Meteloy tabor spremajuél se smeio da 422 opkoli Sancem, ali Pompe) dojuri i onemoguéi mu taj poduhvat. ‘Te operacije su ont imall toga lets, pa se opet povukate na aimovanje 111, Rionljant upletent w mnoge ratove lauge godine, zu vreme imljnina prikljudene savitanjem ave doineie: Bitnia, koyu je ast io Rikad Rina od rate Pauls Cana” Rf mao nadia Apion Al ratovi sua ene Span Soroe Het, na istoka— Mitridatoy, na celom mor — gusarakl ma ‘Kets — drug rat oa samim icicanima, u fal —“vat« glad Satorima, Kft je bio neotekivan fu itt mah veoma fice ‘atrprutl na tlke ratove, Rimljani ipa podate u Spa- raju druge ave igi. 8 ima 1 ea sven ester vojkom Motel | Perpe)opetsidote« planine Pirenej a Tbe, Sarto. ‘jet Perpena poate na nit od Luztanie: Tada moog pee: Segoe od Serena Meta Ll2, Sertorjev odnos prema vojsel Sertorije, fut zbog toga, pastupao je divlje i varvarski Brema mnogima { pastao je omrmut. Vojska je neyodovala i ‘hog toga Ho se svuda sluzio Keltiberima umesto Rimljanima kao strazarima i za telesnu pratnju, odeoao Sto ee ajima pove- ‘zanemarivii Rimljane. Vojnlelma je te8ko padalo tto ih ju zbog nevernasti jako su ratovali za voekovodu koji bio noprijatelj Rima. Upravo th je najvise bolelo to sto im ‘ne poklanja poverenje od strane onoga radi koga #u postal: 75 Je trajola od podne do maka. Bored! ve na je asim je-iegublonevernt otedibini" Smatrali su da oni Koji su ostali ne troba dda budu kainjeni zbog bequnaca. Mnogo su ih vredalt 1 sami Keltiberi, iekoristivil priiku sto su izgubili poverenje, Pa ipak oni se nisu sasvim odvratili od Sertonija, zbog koristi koje ou imali u njegovoj eluzbl, Tada od njege nije bilo ikuanijeg toveka u ratovanjul niti sreénijeg. Stoga su ga i Keltiberizbog ckspeditivnosti nazivali Hanibalom, Koga su smatrall najemelijim I najvestijim vojskovodom w onim kraje- vima, Takvo je bilo raspolodenje voiske prema Sertoriju. ‘Mnoge niegove gradove zauzete na prepad Metclovi Ijudi, fa stanovnistvo odvedose u predele sebl pottinjene. Kada je Pompej opsedao Palantiju rused! bedeme balvanima, pojavi se Sertorije } odbi opeadu. Pompej ipak slide da zapali bedeme Ivrati se Metelu. Sertorije, pak, opravivil bedeme koji sw bili poruteni, napade neprijatelja koji je postavljao tabor kod mestn Kalagura | pobl mu 3.000 vojnika. To se dogadalo pomenute godine u Spanisi, 118. Perpe + Perpens vbiie Sertoriin Hause godine rimske vojskovede, cameliit se jo8 vile, naletale su's poteenjivanjem na gradave putéinjone Sertorju: rmnoge st odvraili od njege, na druge su napadall esokoljen! tispehom, pa dalje napredovell. Nigde se ist beri vllko bil, nego ru opet "do sledage godine’ Rimljanl ponovo hasiupali an Job vedim poteensivanjem. Sertorie, medutim, posto mu je bog poremetio um, hoti- ict je mantharo opersije, mono ss.niaa atk, provoded Sis sa pares aaa | ee lean ae mao go Je velit ger 70g Fazilh sunny poxtante velo furov 1 kala Swwakegartako da se | Pergeha; Koji jedotay dobrovolino knjem 5 valixom voskom poste porsza Emilja Lepida, bojuo 2a sebe, te fe 3 desetoricom Ijudl potso da mu vad 0 slav “ Wvernd oti 3 fot Borla = po tim vosko™ ‘dom eraans rt, prot Senta ssn lat u Ri, ino sd fon bil rma grain. Seroj 4 bio mafevac | pabe {0 Je Space, mle se boro prolv Sule | njesowih psa nam meats Je that oltegen, Pret 76 Kad su neki od sth judi bili prokazani, jedni su bili pogubljeni, a drugi su pobegli. Perpena, mimo ofekivanja, nije luhvaéen, 1 Je jo8 vibe Zurio u svom poslu. Posto Sertorie nije nikada napusiao kopljanike, Perpena ga pozove na svefanost, ‘opije ga sa stratom koja se nalazila s njim, i ubije poste gozbe. 114, Perpenin odnos proma sepstveno} vojsel Vols odmah ustade prot Pefpene 8 velitom bukots 1 grevom, samenivsi mrénju' prema Serorju naklonol, kno Sto we detava da eve napus gnev prema ona Koj unt Kad netane onoga ito Sh je fall, fe se preko atdaljenja rate Uspoment na vin Razmifljjul tad 0 svi okslnotina, fon bu Perpenu kao prvstno ce presallysmatra)u da fe falino Sertrjeve junaitve nithovo spasenje Prot Perpene su veoma negedoval | Rlmljant i varvat F , njima, a od ovih najvite Lintane, Jer ae Sertorfeoyima fajvliesuzio. Kad Je otvoren Serionjev.tntament ede fe Perpana a rma blo oznaGen kao nasledaik, sve nih ot vide fobune gnev 1 mranje proma Perper Sto je ino tako velo Tedelo'ne samo prema suarefia | wkovedl nego I preme vom pret t dobrotvors (Ont se ne bi vdetall da gh ne napadnu da th Peroena rile | uml fne cetine druge poklonia | obedanfme. Neke Je ‘plaid retima, a neke fe | pogulTota-b ostalima ullo stra ‘alo Je narodne mase natal da im se dopadne, {puso Jo lhude Koje je Sercrje bacio okove, a Spancima je vata ‘Urnirent time, ont su ga slut kao pretoa (to zvanje on Je imao pocle Serio), alt tada eu bill nerampalotent prema Plemu. Cim Je stekao poverenje,edinah je paige vlo surov ft eeznjvanj | ublo tl ugledna Soveka od enh kof Bl Beebe fern, pa tog sinovea 115. Pompe} poheduje Perpenu Potto je izgledalo da ée Pompe) moéi sim izaéi na kraj , Mets) ode-er Gigi Rrei-Suanie. Kroz nekolio Tabi taeanja {sukobi iemedw Porpeta i Perpene, bez 7sudclovanja cele vojske. All desetog dana dode gio velike bitke, Nameravali su da se samo jednom sukobe. Pompe! Je potce- njivao Perpeniau komandu, a Perpena, smatrajuéi de mu vo}- ska nede job dugo bit! pouzdana, navali gotovo svim snagama. Pompe} je ubrao posta nadmoéniji, kso éove kofi ima posla 52 Slabithm vojskovodom Tnepow vojicom. Kad je nastalo opite betanje, Perpena se sakei u Zbunje, bojedi se vise svojih vojnika nego neprijatelja. Neki konjanici ‘ga ubvatiie i odvukole Pompeju, dok su ga njegovi grdili kao ubjeu Sertorija. On je vikao da ima mnogo Sta da kaze Pom- elu o pobuni u Rimu; to je govorio ili zato Sto je to bilo Ietinto, i da bi ditav stigao do Pompeja. Ali Pompej_nsresi @a ga ubiju pre no Bto je dodao pred njega, bojed se da ne ajavi neko heodekivano, te da tako nastanu druge nevolje u Rimu, Ispade da je Pompe) to velo pametno uradio, i to je ‘mnogo doprinelo njegovom ugledu. ‘Takav je blo kraj rata u Spaniji, kao i kraj Sertorijeva tivota, Da je on jos Hiveo, rat se ne bi ni tako brzo ni tako Jako zavrsio, Spartak dite ustanak vreme u Till neki Spartak, pereklom.Trazsnin, ladijatoe = da se dignu w-boebu-sa-sloborkr-umesto da sluze za invodenje predstava. On se nekad borio protiv Rimljana i bio zarobljen { prodat kao rob, dok nije postao gladijator. Tako onl pobyju sizatare { umaknu naorufavii se matkama i magevima koje su oteli od nokih putnika, | pobegnu na brdo Vemuv. ‘Tu je Spartak prihvatso mnoge odbegle robove i neke slo- ‘bodne Ijude sa sel i pustotio po obliznjim_puadetima, sa svojim_ Zamenicima gaijatorina 0) {rte} Posto dot elio na jednake delove. ‘on Najpre je na njega posta Varinige nf breinu 1 uzgred_prituy rratan nego nekim prepadam, delom sliénom razbojnistvu); sukobivii se, bili su porageni. Cak je Spartak oteo i konja ‘Variniju, Malo je trebal pa da rimski pretor bude gladijatorov 78 zarobljenik. Posle togs j {e pritiealo Spartaku, tako da je_jmag 70.900 vojnika, kovao. ‘palkupljas Fata spremu, fe (Ai7, Spartak tate rimske vojske os lz Bima zatim poiglju konzule sa dve lege, od kojih je sedia kod Fpotukla Kriksa sa ako a Je inginule dve fredine njegove vojake. a an_sim poginuo Sparta, Kofi ‘Ape a ofuda u Galsu, produ fe jedan of hagas nea’ betes Tet ga 0. ie Een, wdarvi na ednog, pu na drugog zhi obs, | ont Lneredu uzmakose, Posto Je kao 2rtvu tris zarobljenih Rimmljana, on_pobila na Rim se 120.000 pelaka, Spalivat nepotrebni priljag, pobivii ave zarobljenike t zaklavll tegleeu stoku, da bi bio"pokretljviji, a od mnogih pridosiica eoje su mu dolazie ntkog nije primio, Kad su ga konzuti opet susreli w Picensloj zemiji, odigrala se droga velika bitke, opet veliki rimski porar. Spartak pro- ment nameru da ide me Rim, jer jo¥ nijo bio 2a borbu, ‘it! mu je ava vojska bila vojnidki opremljens, Naima, Hijetan grad im ne bio paklonjen, jer au ont bil smo mele robova oko Turijf, kao | atm grad. Trgov- ‘hia je zabranio da uvoze Zia ‘© evojiin Tudime de ‘to stiéa, Jedino su gvoéde 1 bronzu kupovall po slkupoj cen, 4 onima ito su ih uvorili nisu dinili nepravde. Potom se dobro opremife, nabavivii mnogo grade, 1 éesto au odlazil u pljas- Xeatke pohode, Kad ou se ponovo sukobili s Rimljanime, i tada 4h potukote i vratige se s vellkim plenom, 10 vojuje protiv Spartaka et tree godinu trajao je strani rat, Kome eu se u po- Setku porugival i potcenjivali ga zato Ho su ga vodill gladi- Jatori. Kad je objavijen izbor drugih pretora, tollki je strah Obuzeo sve da se niko nije prijavio sve dok nije pretorsko vanje prihvatio Licinjje Kras, ugledan Rimljanin # po rodu {po bogatstvu. 9On ken arta sv -dve-kon- krenu_pa Spartaka sa Ses* Logie, preur zuleke legije. Ove dve_legije’ su Sesto tepele, poraze, {Kens ~parvalredvoft desoti deo njih T ‘Weki ne misle tako, vee fraada Je on, Rad Je cela vojskapretepela poraz, od ‘svih jzabrao kockom deseti deo, pogubivai tako 4.000 vojnika Bilo kako bilo, tek njega su te Wojnicl pote vide bojati nego nepri- jatelja, I'on zaista pobed! 10.000 spartakovacn Kojt su ga bili hapali. Unistivel dve tretine njlhovih snaga, on s potcenjiv jem Kren na samog Spartaka. Poito ga je sjajno pobedlo, igonio ga je do mora,jer je Spartak hteo da otplovi na Sicilju & Spartaka napuita ratna sreéa ‘Kad je Spartak bio prinuden da bett u Samniju, Kras mu obi oko 8.000 Ijudi ujutzo, a uvede isto toliko, dok su iz rimske Wojske poginula samo trojica, a 7 bilo ranjeno. Tolika je bila promena u rimaico} voject ¥ odvaznost! 2a pobedu bog nedavne keane Spartak, ogekujuct da mu ddnekud pristigne konjica, nije vige stupso u borbu ¢.eelom vojskom, nego jo tas ovde, das ‘onde mnogo uzemiravao vojsiua koja ga je opsela, Pravett lupade gesto 1 imenada, bacno je drvene snopove w opkop | palio th, te im zadava0 telak posto. Jedinog rimskog rarobljenika on razape na Krst na prostoru jamadu dve vojske, da bi pokazao avojima Sta th osekuje ako re pobede. Rimi 1, graduy, domavs za opsadu potto si matcaly 2i sramotw ako se rat a gladijatorima aduti, 1 vet Shvat da je Spartakova pobuna teska | onbilna stvar, eda: bberu_en pohod ' Desetkovanje (dectmacija, to jest pomubljenjesvakog deseton vofntka eke jedinice bilo je obiéajeno u rimsko} vojscl: ovo} Irernt pristupalo se u fruzotaim prilikama (pobuna, kukavieiak © borbi {td}, a voleno je pred eelom vojskom, praceno mraénim bredom, Vetina txvors govori da Je Kras u ovom slufaju podvrgxo desetkovanja Jednty Rohorus (oko $00 Lud: w tom slutafu fe post bio svegn 80 vojnika. Ako je desetkova 2 kooaulske legije (cko "1.000 Hed, onda Je pogublieno 1.000 vojnika — kako kale Apijan. 0 { Pompela, ail bese upravo signe tz Spanie, / S |Spartakova pogibija i propast njegove vojske tog izbora, a i da ne bi retna slava pripala Pompeju, Kras je nastojao na svaki natin da se ogleda sa Spartalcom, ‘A Spartak, koji je hteo da preduhitri Pompeja, pozvao je” ‘Krasa na sporazum. Kad ga je ovaj odbio s preairom, on od- Ig da se izlodi opamosti i, poito mu je vet stigla konjica, ‘navali svom vojekom kroz ulvrdenja i pobete u Brundizij, dok i fe Kras gonio, Kad je Spartak domao da jo u Brundiziju i Lull, koji se Yat pode pobede nad Mittiaavom, Lkrenu na Krasa, {tada s velikim mnoitvom. Kad je nastala~ velika { aiaam bitka tolike slle u otajanju, Spartak bi ranjen kopljem u Kuk, pa je kleleuo i, isturivii Sit, edbijao napad neprjateja dak je, opkolien mnogim svojims, p20 sinula je szasao, da se ne mode Feel bro) ubljenh; a Rime: 1A je palo oko 1000 ljudi. Spartakov lel nije mogao biti na- 121, Pomirenje Krase | Pompeja ed Podto je Kras to utinio u toku Sest_meseci, mastalo je dma, { ajvise zbog toga, takmitenie u slavi izmedu neg i Pompeja. Kras je zadréao vojsku iz istih rasloga iz koji 4 Pompe}. Oba su tetila konzulskom avanju — jedan posto je bio pretor po Sulinom zakonu, a drug, 1 kad au anbrant na Konsul, on ia asgusl_vojaku enja-ag malta bint Rina, base igovarajutt Pompe! (Beka deer veal Mel za fino touts Reas = Ge-POM pel tba prvi de raspust]eupe. Tada narod, vided da jedan Prugt tol pobun | bojed a veju vojid postavijeath oko rea carol, Konmule, Koji ou sede tapred na ty, dase -fagode iedu ecbe. Mobi je pv aval od nf abla, Po- “Ho's neki provoc predskazivall mnogn strana zamenge ako 1 imshs gratenee ratort a1‘se konzuli ne pomire, narod ih je ponovo s preklinjanjem po- 1nizno molio, job se sedajudl nesreéa za vreme Sule 1 Marija ‘Kraa povt-popuustidide se sa stolice, pride Pompeju i pruzt ‘mu ruku w anak sloge; onda onaj ustade i pode mu u susret. Kade su se on{ malovali_nastale su aklamacije njihovu éast, narod se ne razide iz sicupétine pre no 310 su konzuli naredili raspuitanje obeju vojski. Tako je i ovaj razdor, 2a koji je Ingledalo da ée biti veliki, bio mirno premoscen, ‘To Je bilo otprilike 60 godina paste ubistva berija Graha, ada su j otpoteli gradanski ratovi oe KNJIGA DRUGA “1. Sadrfoj TI knjige: Pompe} i Cezar / ~Posle Suling vladavine i onoga sto su za to vreme ivr Saw Spaniji Sertorije i 0 nastali_su_ked_Rimliana ered, dok nisu_me G Gtuci_gradanski_neredi, ok nisu_medu sobom zaratilt Gaj Julije Cetar 1 Pompe| Veliki, te Gezar savladao Pompela, a ra ubill a Senatu zato ito je Yetio Kraljewskof slasti, Kako “Se f dogodilo i kako wu ae 1 kako su umrli Pompej i Cezar — iztotiéu a ovo}, drugo} knjiat gradanskih ratova. Pompe) — polio je otistio more od gusara, kojih je tada bilo avuda veoma mnogo — potukao je pontakog kralja Mitri- data { potéinio rimeloj viasti njegova dréavu i druge nerode na istoku koje je pobedio. Cezar je bio Jo8 mlad, alt spoeoban besednik i javni radnik, odvatan 1 svemu i nadajuei se aver, 8 u tastoljublju radkolan i preko avoje mogi, Jos kao edi f retor on je bio prezaduten 1 neobieno se dopadao svetini, ppatto se narod uvek divi daredljivim Ijudima, 2 Katine U isto vreme produvio se nije Katina, ‘ugieina roda ail nepromiljen, KG 2 PGS Hae is oe gubio_svoga sina iz ljubavi prema Aureliji Orestili, ‘gible _evoga si ‘Aureliji Oresti, jer ona * Lucie Serpije Katilina (106—#2. god. pre ne), 2 patteislog oda Sergijevaes, blo Je Sulin pristalen | ugestvovao t nJegovim Droskripeijama; 68. god. bio je pretor, n posle nazoeanik Provinije hiela da se wda za dovekn Kofi ima dele.,On fe bio Sully way peter 1 afegov velks podratavalc, Ie da —Fellivesd one dospen udivomasive, all'su go Moe) ud dene fos cenill Katilina se Kandldoveo za konzula, da bi time prokréio put tiraniji. Mada se nmogo nadso da ée biti izabran Civeron, najbolji besednik u ono doba, koga je Katilina, podsmeva- judi se biraéima, nazivao novim Sovekom (tako se zovu oni {judt koji se istalenu sami, a ne svojim precima), | — Mo je roden van Rima — zvao ga fe inkvilinom, jer se tako zovu oni koji stenuju u tudim kuésma, Katilina se jo8 tada driao po steani od dréave, posto ona ‘brzo 1 uspesno ne dovadi do monarhije, nego je puna zadevica 1 zavisth, Skupiv#l dosta novea od mnogih Zena, koje su se nadale da ée uniititi muéeve u tom ustanku, on sklopi za- ‘Atsike Kaa. propretor, U Rim se veatio 00. god. da se taisniel va ~konzulat kako bi se pomoéu toga obogato, Posto jo Izgubio na izbo- ima, on poge Kovati zaveru protiv Senata j drtave, Uza se je privulo propele patricije | provine!jsau aristokratju, kao { sve one Koj su se nadali neko} dobitt od ppevrata. za weer tabore konzule_zal 9, godinu Katine Je_ poner ~Jeaibio. Tua si et Konzule leabrant Marko Tullje Cleon 1 Ga} ‘Antonie, pristalica Ratline. Railina se takmieio 2a Konsula | 28 ‘2 wodinu, li Je ponovo ingubio na izborima. ‘On je oboéavan ponitenje dugova ako bude fzabran,zatim da > se brinati 0 siromadnim gradanima itd Za colo vreme Je ata Svofu savers protiy Sonata. Tako je stekao dosta pristalies kalo Fim ako | Tal, naroeito med Sutinim veteranima Eur ‘Cooron. Jolt Je ada (68. god) blo Kons, imao Je evofe Uude regu savereniema | znao je de Katina sads, potto au Je trput {Einakaa Lanaulas eptema orstana pobuns, seeplat Posta FBEDL Sulloi vetegoima nastanjeniaa u EWdri"Zato on 21 oktobra 63. Gdine tated! od Senatarvonredne ovaicenje oa sebe, ao Kong, {B ugutenje saver. Tada Senat dade Konzilima trazen ovlaicenge & (obliku takonvanog Senatus coneultum ultimum, koje Je aslo “ean ve posaraju koacll da crtava be srade neko so (,Videant Sonsules ne quid detriment eo publica caplat") Poste toga Cleeron ‘ran oalysan govor u Senatu prot Katine, 1 Katina pobede u ‘trun svofim orutanim odredima. ‘Cron pobvata maverenike Kofi su ostai Rim § pogubi sh ber mudenl, Bo fe bilo protivno akon, Jer st ont bi ins radar. a ein Je poginuo 62. god. pre n. eu borbt protiy onmulskth trupa cy veru s nekim senatorima i vitezovima, a pridobijeo je i ple- bejoe, strance 4 robove. ‘Nejvaznil od svih bit sa mu Kornelife Lental i Cote, kojt pat Oi RR pei ran wane na a Pridobieit one Saline privalior koji ew potolll nokeds op: F Vatkana dobra { tudelt za sitnim delime, U etrurske Peele on peala Gaja Mania, a estale u Pier | Apulij, da potjno skupljaju vojsiu, 3, Otkrivanje Katilinine zavere a, 88 to, odrtavano jo8 tajno, prokaza Ciceron Fulvie 4 * tow oyna ile Bezatojna Re fee i tina zavezenika kof Je bio dale tz Se- a == ‘ra nj, ka svojo} Hubavnici, da Ge on uskore biti na Vas ‘vee ingle 0 onom foo deal po Tal a ko 4 mnoge ugfedne ude na ava eimnjive meet, da mote Sta Ge se deait, Katina, medutim, mada se niko nije wadivas’ Sx fa napadne, poito se 2a njogoru stvar jo nije tatno sal, Ibak ge bojeo | ematrao da. Ge odlaganjem bit sammjivif, te ie polagno nadu u brainu, On posalfe novae u Forule, porue zaverenicina da ub Cicerone 1 grad zapele na tevesnor: Tastofenju late nod, pa ode Gaju Manu, da bi Se pre kupio drugu vojsku i dojuro u zapalient grad a ctl Mani da tpl wo, seme Je doo se pred nim nase emoportT sakifa, kon da fe prokenalt 2 Lenka toatl OST Ba HTS, ve na Seen de ie Rating sto u Ferule, Lental i Ceteg ée, s-mateviina e Skrivenim pod odclom, u zoruzapesesti ulaz u Cioeronovt Ikuéu, i podto Ge njih lako primiti zbog njihovih evanja, ont bilo sa razgovarati u tremu da bi dobili u vremenu da ‘Ronzila odvuku od ostalih { da ga ubiju; narednt tribun Lie itje Vestije da odmah preko glasnika sazove skupltinu i op- Cicerona kao plaiijiva i smutljiva doveka, koji je uzbunio + Katilina je bio namesnik w Aftiet kao pretor, | tada Je imao Wo na snopove | sekie, all kad se vratlo u Rim, prestalo mi je rave, 35grad, mada nema nikaicve opasnosti; a odmah sledeée noéi, poito Bestije svr8i stvar kod narods, ostali da zapale grad na ‘vanaost mesta i da pobiju i opljaékaju najbolje gradane. 4. Ciceron ulazi u trag zaverenicima ‘To su odiwiit vote zavere Lentul, Ceteg, Staiife 1 Ka sije; ont su Seal samo rgodnu prillku, Peeanil Alobro#an, Koji st doll da se Sale na svoje upravijage, uyutent mu u Len fulovu zaveru, da bi pobunill Galiju protiy Rimljana. Tentul Melina pod Kallat Vole i Wola: be nesio pista, ber naslova. Alcbroéani, koji al se avourili, saopite evar Fabiju Sang, Kofi Je bio njhov patron — kao Sto fe, pO ‘bidaju, avakl grad imao w Rim svoge patrons Kad je Coron to dame of Sange, on pohvata Alobro= { Voltarclja kad su se vracali i odmalrib odvede & Samat asi ‘Dei Ri priznall sve Ato su mali o Kornelifu Lentuls 1, prive- ‘Geni k njemu, obelodaite kako’ Fé on feslo govorio da je su- eno da tri Kemet bua gaspédari Rimljanims, od ej si tala, a Ci ‘ceron zaverenike rasporedi na Guvanje po kuéama pretord, pa se odmah vrati i zatrati odluku o njima. Pred Senatom no- stade velika buka, jer se atvar jo! nije mala pouadano, te ‘seutesnike obuze strah. A Lentulovi 1 Cetegovi robovi { eslo- ‘bodeniel,.20 mnogim zanatlijama, krenuée da sa zadnje str ne provale u kuée pretora, Kako ‘bt iavukHsvoje gospedare. Ciceron, deznavli za to, pojuri iz Senata |, postavivil po- trebne straze, vrati se opet u Senat { poturl a donalenjem od- duke Po Jp oa govt Senko Je oxnalen jenosio svoje miijenje, jer od njegs, kako mi se Gini, zavisi ar Sata po tne so jamie ta sesbie sda nuegore naire, Slat thers fone dao rt SS—rs—S—sS se, ‘hvatili, eve dok nije doéao red na Nerona’, koji je rekao da th treba éuvati u zatvoru dok Katilina ne bude potuden i dok se stvar tatno ne prover. )Pogubljenje zaverenika Cioeron se nije usudio da uvuée u proces Gaja Julija Ce zara, jer je ovaj bio popularan kod narods, mada sim on nije ‘uspeo da otkloni sumnje da je bio saufeanike zaverenika, Cezar je predlotio da Ciceron razmesti te Ijude po gradovima Itallje, gde sim nade za pogodno, pa da oni, poito Katilina ‘bude potuéen, budu dovedeni pred sud, i da on ne utini nigta nepopravijivo prema tim uglednim Ijudima pre no sto bbadu optusent Polto je njegovo milljenje izgledalo pravitno te bilo primljeno, i mnogi drugi iz asova promeni¥e svoje milljenje. Najzad Katap, poito je veé jamo obelodanto podozrenje pro. tv i koji se bojao da iduée not gomila umelifia uw zaveru, Koja je jot boravila na ‘gu, ne utini niSta nezgodno — plaSedi se i 2a sebe i za svoje Ijude — na- ‘govorise Senat da 2a feni kao vei ufivateni na delu, odmnh;-dok. je Senat fol bio na okupu, Cleeron sve njtht odvede iz kuéa u zatvor {, ber anja naroda, naredi * Nije jasno na kojeg Nerona Apiian ove mis. Po avo) pric, ret je 0 Gaju Julia Cezaru, Ratt fe tata Sena zauzimao umeren_ stav prema zaverenieima. Zbog toga su Cleeron | Keton posle ug Jenja Katilinine zavere sumnjieil Cezara da Je {-on bia “umetan. rim gradanin Je imo pravo_ pea supitiny, 1 na_sve preside 1 odike magitrat, aarodni tribun Ga} Gra re. Pored togs, nijeatn.punopravnt adanin nfo Dogubijen bes sudenja ‘Punopraval rimski gradaninimao Je 4 omovna prava it pravo brake. (us conubi), 2 ‘imovinsko tr so dx ira Gus sufeagly f)pravo da bude biran Us Ronoru), ‘epunopravni grata (oslobodeniel, saveziet itd) tals stimiéno pravoc(olobodentl, na primer, nist imal! pesto lesa tu mogttbilbrant Bes Brava bill su robovl, Gospodar Je bio apsolutni ‘vom robu I ogee sa Je bez suds Ube 87da se pogube ui njegovom prisustva, pa onda dode na trg 4 objavi feni. Onl, pak, koji eu se silno bojall razi- oSe se, zadovoljnl 8 nisu otkrivent. Tako grad odahnu od straha, koji im je onoga dana mnogo grozio. Katitinina pogibija. Ciceron proglaten ocem domo atitina je skuplo oko 20.000 voinika, od kojth je éet= voting bib vos bila naan. Kad je oifa0. 1 Gabo. Hecate inayat ko Aen, da ko ‘il Antonie [ase obi hao foveks kof 38 nepromiieno Bie nesbiibog pode I napreman pristpio jot hugem jee fovom even ‘Ni eatlina ri ko drugi od ugledsih.zaverenka nia smn an aero da ete, ego Sy eit ed ep fauaje lanai Tako je propeo Iealinin ustana, Koj! malo Ho mije tovéo-drtava w najveéa opamoct Cleeron bolt fe déted svima blo pornat fetino po snast voje tetas tada Je thoy ovoga avog dea bio siren na Siuima I soatran e ta spasiocn otndZbine, koja Bi oligledno propels ds njege aij bilo Skupitinn mu e ukazalazabialnoe, PiSmstale su rane aklamacie w niegowu fast Kad gu je Ka- tom Mal nazvag scm oad Se walks Ses? Sanyo oe narod ATE mise as Je ova} potas neziv, ol fe Ceeton prvi dobio, prefao na sedatoje eareve Koji te. pokais dogtofa! te Gite Man‘ oe var, ni nj se ove Cast ne Ila Samo aukors kao syedotantvo najvse vine, am etal Eiidame tim stupe'ma vast, nego tek pone Lavesnog vemena, ‘u Spanifi i kandic ra su Spaniil zara. angStinoronta is e siaba Bina perl fe Sees aes (5 Gas autije Cezar (Q00—10) pre m0} —potiteie patsiclakog roda Jal alu je Bio pretor, a majka je bila iz istaknu- ‘og plebe}skog roda Auretijevaca. Na-protekelje- Maris, Koit Je bioj| ‘ofenjen negovom tetkom, lzabran Je rano za Juplterove sve “e 8, Cezar kao pret 2a konzula rekao da mu je potrebno 100,000,000 sesterlj, pa da opet nifta nema Uredivai nekeko stvar s onima Kofi su ga umemiravall ‘on ken Spaniju, Tu se nije brinuo da obavija posiove « vomide | ave drugo aliino tome, jer 10 Zije bilo Korimo za ono Ho je on naumlo, nego je, ekupival vojaku, napadao redom estale Spance, dok nije cehi Spaniju. poteinfo Rimljanima, ‘Veliku_kolitinu noves, posiéo je u Rim_u dréavnu bla- sain, Zhog Sega mu je Senat dopustio Gi prized teijumt kad porat setSsrye prem nasretanju presiava o predgre- ‘polio je dois dan da se podnesy kandidature dod, mogao da 3 Rim, ali ya -konmile, Trebalo je da kandidati ou tt ‘ona sabia . : Gear, pay nn el da page toa | a Ss nije bio spremait za tifam Posia Senabu glasnike molest da In depuste da se odsutan, preko prijtala, kandiduje 2a kon~ Zula. On Je znao Ga je #0 protivesconio, ll da je vee dre fina copuitene, Poo je Katon’ 10 osporavao potralivll fovoru ceo dan, Kofi Je bio pesledn)i za kandsdovanje, Cezar Precevil teljurt, dojuri u Rim i, pobto se kandidoveo 2a %0 vai, ada Je Sula to tradlo, Kvesior je bid sedls(€2) Je lasbran za_vehoviog avs sodina; malo posle toga dobie, e 1 Onostranu. tim, estan gotovo 10 godina, potpuno je pokorivl; 10. fanuara 49 04. prelaz! Rubikon s vojskom, otpogev8i dugogodsinsl gradansii at; 48. god, pobedule Pompeja Kod Farsala 1 postaje apsolutnt fompodar dr#ave, Ubijen Jeu Senatu 15. maria 44, god. pre n. e. #70 jest konzulat 1 Marko Poreije Katon-Uueki (95—48. pre n, ¢), praunule Stare braine republish said bo = ne Pompei (Gerare, Sir se probd magem wu Utid, w Afric, tu Ceaarove trupe opkolile grad. a99. Zhlitenje inmedu Cezara, Pompeja i Krasa ledutim, Pompe), kojt je posle operacija protiv Mitridata dospeo do valike slave | modi, tradio je da Senat potvrdi mno- go Sia Sto je on dao kraljevima, velikasima 1 gradovima. Mnogi su se tome protivil, a osobito Lukul, koji je pre Pom. peja ratovao s Mitridatom i astavio ga Pompeju sasvim oalab- gover dj pobeda nad Miriuiom afeporn msi, culagje pomageg Kas. Sila su uzajamao poslove. Pisad Varon’ prikazao je tu njihowu ajednicu u jedno} knjizi pod naslovom ,Troglay*. Senat pale, podoesiv prema nna, idbra nasupgat C4 4 2 drugog kona 1 cs perme desu The 10..Cezar radi mimo Konzala L- Bibula-i Sonate —/ | os ae ES Médu njima su odmah nastale raspre 1 poll su 86 oft tat jetar prom arugoga- Vaie i pretraranjun Cezar Jeu Se- natu odréa0 govor o sloxi upuéen Bibuly, predstavijajutl atvar tak kao da de Se zajenica ostetiti ako se oni glote, Podto Je | || ieee Ga a er i te on | 4 spreman nifi da i8ta sumnja, on je potajno spremao veliku vojsku; wu Senatu je donocio 2akone u'Korist siromaha i zem- Iw im deli. ZerWoko”Kapue-hoje-fe-bila-meobrere plea 4 davana pod zakup 1 korist dréave, on je razdelio onim gra- anima koji su bil, deve, | time Je 2ah- valnodéu priverao za sebe mnoge ljude, jeF se-odmah pojavilo 20.000 onih koji su imali bar po troje deve. Podto su se mnogi protivil ovoj odluci, on odjurt tz veé- | nice pretvarajudi se da je lfut zbog njihove nepravitnasti. Se- || nat nije vise sazivao cele te godine, nego je radio s narodom preko govornice. Pred skupitinom je pitao Pompeja 1 Krasa 22 misifenje o onim zakonima. Oni th pohvalige, {narod pri- ‘stupi glasanju 5 macevima prikrivenim ispod odel | ANCE Taare ws Se awraeaee | | elo ,Starine Ijudskth { bodanskih stvari" (,Antiquitates. rerum humanarum et divinarum’) Oa je osnivanie Rima savio u T54—788 | fodinu pre a, ©. Plsao je biografie fstaenutih Himijana 1 Grka, 0 bul j Katon ma skupitini istupaju protiv Cerara iti je bilo dopu- ar KSenat se, poito ge ko nije sivas aide de ge Sospre sae Jaan od kona sastste ue BI Tmulove} Alrite ne utind protiv Cecarove sll 1 pripreme, Je- Gino ou odluel dase Bib suprotstavinjegovim eakonima, da fe bi izgedalo da su pobeden! zbog svoje nemarnost, ves zbog tides nese bul th postuta i dopade na tng dok je Cezar jo dréao narorin slsptinu, Nastade avada i nered | dode-do tu, { ont oii su bu naorutan! masevimin polorige anopove | make Bi- Dulove { rani neke narodne tlbune Koil su oko njega sta fall Bibu! se ne vplath nego razotkrt yrat i povika na Ceaa- Tove prijatelje da ga ublju: ,Ako ne mogu’, rege, de nago- Yorim Cevara da util So jepraviéno, hace bar da Ta, Ut uci ovako, nametiem 2logn 1 pogra" [Ali gu prjatelt | protiy njegove volje odvedote u obitayt hram supine Stators, Tada se. Kastor, peat od snatora, probi a redina, kao mlad { snatan éovek, 1 poe da. gover! ' rodu,all'gn Cernrovt i digte 1 faneanie ta trga. On po- | Rove tajno f dragim putom, dott na govornics, al odustade, © Ga tega da govor! narodu buduél da nije allo luo, pros {het sade vikati na Cevara, dol nije blo ponovo izbaten. Ce ene shania seals vestivaie_ Cezar donese zakone 1 zakle narod da ce se uvek njih \drtati, pa pared! da se 1 Seat zakune, Kako su se tome ‘mnogi drug, kao { Katon, protivili, Cezar uvede smrinu kamu za one Ijude kof se ne zakunu, { narod je potvrdl. Odmah se * Snopove 4 take Bibulove. — Cezar {Biba Dill si konzull he. i obojiea” su “mala Jedoakaprava-u via. reprisals su uovom slutaju napale Bibula jer Je hteo da presi Cezara da podnese arodno} akupitint agrarni zakon Cesar je, naime, saabllazet Senst | svog.sekonzula Bibula, sim pred siup#ing ovaj zakon da bi okupio usa se siromagne asvi ostall, pa i narodni tribuni zakleée iz straha, Jer vide nije vredelo opirati se posto su svi ostall bill potvrdlit zakon. ‘Tada noki plebejee, Vetije, dotréa u sredinu s golim ma em i rege da su ga poslalt Bibul, Ciceron i Katon da ubije Cezara t Pompeja, a mat da mu je dao Bibulov liktor Postt- iije, Kako je stvar bila sumnjiva po obe strane, Cezar je ras- paljivao masu, ali je ispitivanje Vetija adlofeno za sutradan ‘Medutim, Vetije, Koji je tuvan u tamniei, preko nodi bude ubifen. Poito je ovaj cluéaj razlitito tumaten, Cezar nije propustio a kate da su to uradili njegovi protivnicl, eve dak mu narod nije dopustio da uvede strazu protiv onih koji su mu radili © glavi. Tada je Bibulu oduzeia sva last, te je on sve ostalo vreme proveo kod kuce kao privatno lice®. 13, Cezarovi uspesi | =sesaese |~—rtt Bebra ont eae eee ae Gear wojsks, peiiena-gladu, cdmah brid jem, it da bar nee * jo8 dugo tekati do razvoja stvari poslé pobede kod Dirahiona. Naruprot tome, najramnije je ovtaviti Cesar Koh bed, videt pobotnika kako belt od pebedinog Frstade, dele, uz alhow milenje nat ata ms isin narodima, je off Me ite u mje, te te obra ‘prema Luciju Scipionu, koji se tada_nalesioc—MEKEIESI, "ae da'ne protrl pura, a Ube fog Bo Jo smatews de iskoristiti odusev ih vojnika 2a borbu. Tako Tutabori se nasuprot_njemu. sala; ined e er mle 6. Oskudica i moral u Cezarovo} vojsel : fasvud, Toko su mu bili ungpred pripremijeni 1 putow, { prislanifla, i poeade — da se donoeila H's kopna t's mora, od svakog vetra. Cezar je imao samo ono Sto bi's naporom nasao Ils mukom Pa ipak ga nije- dan njegov vojnik ne napibti, Tago eu, po neko} bofansko} revnoai, tell da se bore 8 neprijateljem; dréall su da su oni, 4 desetogodisnjim borbama prekaljepl veterani, mnogo spo sotmij za rat nego Pompefevt voThis, kolk i erat Seino, Rako-au bata rina tolte-spoeobn Woe Sanceva, podlzanfu bedema i skupijanju brane Temutent edugoviagenjem, smatrall su da Je bolje ogledat, se ferinom junadid nego dau oklevanju propadn od gla. Uvidajudl to 1 Pompel Je mislio da Je opasno upustiti se u jevinu luna, bidku # tgko lavezbanim vojnichma, koji pod Yodstvom Cert, koga pratl arts, ave slavija na Rock Gtajanja; db Jesfgurnije manje opasno lemoritt ih oeaudicom, posto oni nit su imal plodnu semljy, iti viadall morem, niti gu imall lade za br povlabenje. 4S =ajboljem jugovladi s rato T da neprijatelja, muS™ nog gladu, gladu 1 To jest Tealiors, 126 aa bike All nog judi oko njega iz Senaa,jednakt po dost stv { mnoge moti od vitesoves GETS nog ere : al su gana orb jedi sb Neate Tats, rug abog toga Sto eu ae Dreko mere uae pobedoes ke Dirahiona; nek zato Ho au brojem bil nedimocrii od nee fntejn a drug fn su Bil exrvim uimort ed nate pe se ase odobravall brat ake no fo su davall peal fewest Gu kako Cevarstalno pred nithpostavia bon red tacts th Pompe) je to isto navodio prvi nj, du Ceca to nl pic Asmat askadicom,{ da uprove soog loga Bo cnuga gon! mea treba ihegavat!borbu_ Neprestao unnemirevan kako of le voiske, Koja se previte poncsla drabiontkomn pobeteas teks ¥oddesiojansiverska Koll su on probeivalt witout, re Ati da namerno odugovlai” Kako bi vladao ned tiie: Her Alma Kojt ou mu sani (toga su ga nanvall Rralemkrajers 1 ‘Agamemonom, Jer da jet ona} viadco kralecima teeth Pomel odustade od evoje namere*i prsiade snl for Je boy spremao propast 1 svor axtalom bot ters Mimo svoje prirede, Pompei je w ovom rata u evemu bio spor | trom. Sada se, rot svoj wolfe spremt aa biter na ao sro {oth kof tga wy savetoral ‘One nodi Cezar posla tri legije da skupljaju hranu. On je hhvallo Pompejevo oklevanje { driao Je da on ni u kom aluéaj ‘nese promeniti svoju nameru, { zato posta vojnike po hranu, All, domavti da se neprijatelj sprema za beri, on s€ obradova ‘bog nude na koju Je, Gnilo mu se, vojska prisilila Pompela, Pa sve svoje breo pozva nazad i sprem! ih za borbu, Prinevsi drtvu usred nod on prizva Marsa , svoju earl. Ger je smatrag da rod Jubijevaca xed! pordlo fod Eneja i Yu, sina EnejevaJ, | zavetoveo ce da ée jo) pod Jhram u Rirmu ako mu donese pobedu. Kad je aja} vaire pre- To Jest da namemo odugoviaél odluéajuéa bitka 2, o jest od namere da Cezara, Kofi Je bio ben dobre opsiabe 1 vot iserpen, Jol Vite oslabt olefuel oaiuejueaSao s neba od Cezarova na Pompejev tabor 1 tu se ugasio, pompejevei sui govorili da 6e oni nesto sjujno postidl nad pro- fivnikom, a Cezar je to protumatio tako da ée on, napavii Pompeja, unigtiti njegovu moé. ‘Kad je Pompe} iste nodi prinosio rive, neke értvovane vvolinje si pobegle i nisu mogle biti ubvaéene, a na 2rivenike fe spustio To} péela, sitnth Zivotinjica. Malo pre zore njegovu vojsky obuze paniéan strah, Kad ju je obigao i umirio, on se ppredade odmor i zagpa dubokim snom, (9. Radovanje pompeleraca pred borbu | Pompejera Kad su ga! prijateljt probuditi, om im reée da je w smu posvetio hram Veneri Pobedniel, Kako nisu mali za Cezarov Zavet, njegovi prijetajt fava vojska, domavii za taj san, rado- wall su se, mislec da je svar gotova, na sve os edt Semarodty {potejivanjem, Nek oe store KS o- Varo Wmak pobede, #TOBOvi su im spremall nejraskolnije socbe, Neki su se pak otimali o Cezarove vrhauno sveitenstvo," "Pompeju je to, Kao oveku iskuanom U ratu, bilo protivnc, {on je negodoveo, ali prikriveno, i éxtao je 2hog svole sporesti i straha, kao da on nije vise bio zapovedinik, nego da sa drugi njemu radio jo sve i protiv sveg im "Je dbeshrabrenje obtzelo tog latakiutog Gove, “Koji jeu svemu bio najsreénifi do onogs dana — bil sto th nije lbodlo, mada je imao najkociaije planove, te je blo prinu- {den da boca na kocku spasenje tolikih judi svoju slava koje ‘dotad nije bila pornraéena, bilo Sto ga je nesto, predskaryjuéi ‘mu vet bliska propast, platilo da Ge onoga dana sasvim i2g- biti toliku mod. Rekaval prijateljima samo to da ée taj dan, bilo ko da ‘pobedi, Bit podetak velikth nedaéa za Rimljene, on se spreini 2 borbu. Po tim retima, koje je on rekio u strahu, neki su ‘Smatrali da je otkrio svoju misao da se nl on, ako bi pobedio,, ne bi odrekso diktature. To sent Pompale B Unapred grabill za taj vain! polotas 128 10. Cerarove 1 Pompejeve snage u biei kod Farsala Vojnika je imao Cezar oko 2.0001 ms niima-a-1.000 konjanika, a Fompej vise nogo dvastruko toliko, od toga_do "1000 kon} aie fa Osa ‘he sla Med Tea Toler se alee prude pomote pe iu ali; njih" se aajvite pouzdaju, a pomosne tu Abang, Bll'th beet, koo tude! od malof SESE IS Co ‘sida atver). Najpousdanit autort matraju da so 70.00 Vjudi fz Tealije sukobilo u ovo} biel, manji broj njih vell da je bilo 60.000 vojniks, a oni koji preteruju tvzde da th je bilo 400.000. Jedni smatraju da je Pompe] imao dvaput vie vojsce od Cezare, ‘drugi Kazu da Je imao pedeset odsto vile Ijudi, Dakle, taéan ‘Blo kako bilo, obs su se najvibe pouadavala u vojnike iz Ttalije. Sto se tise je ima Gave konjantie i izvestan bro| vojnika iz Otusirane Gali, a od Helena — Dolapljane, Akaraance i Etoljane. ‘Piimpe} je imao pod sobom mnoktvo istotath naroda, delom kao Konjanie, delom kao peéake, Iz Helade je imao Spartance, pod vodstvom jthovih Kraljeva", zatim Peloponezane | Beo- ane. Ratovall mi ‘ada f Atinjani, mada su obe strane preko | slasnika objevile da njth, keo svettentke Demetre zakonote, niko ne vreda; medutim, mimo o@ekivanja, oni jpak krenute tat, da bi ae borili za prevlast rimskog naroda. TH. Pompejevi pomagati | Oun Hel ci su bill gotovo svi narod Esuani;Tonjani, Lida = 7 To fe najide ooo pourdavall u rimske gradane, Kol si 1 sam bl saiteresovant sa shod ilk @ ost toga su bil prea {jen bore ako wapofoim tako ('u gradanckim ratovima! osm tora, oplavnom sav Tukovededl vojat kadar je bo 2 Tait, 1 rime gradant © OF Sparti su uvek vada dva kralja, kot xu vod vosku surat, sa fi pravima |ovaacenjina kao w Riu dva kone, of gal nave lve vlad Sdemetrasokonote(imska Corer), boginj plodnost emt: ove 16, po vo) peli, mist da Su Anjan bil postovant 1 od Cesar od Pompeja kao tuvari Demetina ult, mums graganans tort 129ye, ep frei nana jin Aa na Ki ans otak praca 7 GE kecfere vel so voli voltae’ leteere™ eh Gala ~ Beta, rl] Rapaokife = Armarat Jrmene # ove ‘Stane ufeata vio je veda Takai. Jermenepreko Ba. ta Megat, loge Rae Artabe T'ang Weve 3 Magu od prema rofl amass Pride we dau rte! vadart Ein — kraica Kleopatra 1 jen brat, blo fed dete = pala Tad Alone inde {Gal ornarce nba anna ele aber wed ou moral heal Hort ig a os io mle Dridavno vain brodgnine, « Sor}e on bie area niji, 1 mogah Fda Bpredl snabdevanje Meprijatelja. A pogresic. JETH tome #io se sukobia u kopnena} hic sa judima koji su Bill prokalien? w mpogim satnim naporima | Zestoki F upornt \RIEGA se on ovih neprijateljevih vojnika Euva0 kod Dirs- hiona, dink se da ga je zavela neka bofanska sila da ovo utini 1 najpogodnijem éasu 2a Cezara; ta bogja sila je uéinila da se Pompejeva vojska kretale vrlo nesmotreno, Sto se vrlo tvrde- flavo poncla prema svom vojskovodi i Ho je armula bo}, ako nije bila iskusna ratu, Ali to je bila bogja namera da nastane upravo ona vlast koja { sada sve dtd 72, Pompejev gover pred farsalsku bith Jet oe pipe z-bh, obn soda son vfs» nici FowaE=Porrpe) Je ovo rekad! VF, vojnici, pristupate ovom boju vide keo zapovednici nego ko vojnic, Jer ste simi zahtevall ovu borbu, doie sam ja vile voleo da Césara imurim glad. Postupite kao Ijudi kojt sami odreduju ovu bitku, kao judi veél po broju se manjima po brojut; prearite neprijatelja kao pobednici pobedene, Ito Iiladi Wudi stare Ijude, kao odmorni veoma umorne, vi koji Tetvorh — viadalae, kes} dosiovno ona) Koll vida Gelvrti- pom (tetra = setir) neke zemlje. # To fest sa Cezarovim leglonarima, s kotima je osvojio Gali | vodio nebrojene bitke. ' Apljan smatra da Je Cezarova pobedw { uvodenie prinetpats, fodnosno Vlas Jednog éoveka u Rimeko} Imperij, unapred edredlle ‘ie sll, th. bos. 130 ‘Mi se borimo 2a slobodu i oladzbinu, ¢ nama eu 2akoni i ‘las {tok judi iz senatorskog i viteskog reda, a prolly 2 koji tell vasti kroz razbojniétva. Idite, dakle, onamo ‘ste | sami hteli s dobrom nadom, imajuéi pred otima Ihovo betanje kod Dirahiona 1 seéajudi se kolike smo zastava amo Jednog éana, pobedivii th, osvosil." 7B. Cerarova beseda pred bitku kod Farsala Cezar je svojima ove reks0: =Prijeteif, ono sto je tede vet amo pobedili, Sad demo se iis Ijudima, a ne s gladu 1 oskudicom, Ovaj dan odlutice Fave. Setive se Sta ste obetall ked Dizahiona i kako ste ae zave- fovali medu sobom u mom prisustvu da se neéete vratitt ako ne pobedite ‘Ovo su, drugovi, judi protiv Kojth smo dosli od Herkulovih stubova { Kojt su pobegli od nas iz Ttalije; ovo su oni Ijudl koji su hteli da nas, koji smo se deset godina borli s neprija- ‘telfem, kojl smo odnell bezbrojne pobede i pottinili domovint 400 spanckib, galskih i britanskih plemens, ise potaet, txi- Jumfa i darova Tijih ja nisam mogao da pridobijem za sporazum pod pra- ‘vitnim uslovima, nit; dobrodinstvima. Vi znate koje sam Ijude Ja pustio Gitave nadajudt se da ée { ont bith pravital prema nama, Svega toga se danas setite, kao i toga jeste Ii iskusli od mene neku naklonost, vernost il daredljivest. [sluinost prema zapovednilcu. Ja aam domao da se Pompe] bo}i necado polazi u bo}, da je njeyova sreéa ved proila, da je on svemu postao spor { neodluéan i da on vide ne zapoveda, nego jemu drugi zapovedaju, ‘To govorim samo za Italike, a na savemnicke snage nemojte rmisliti, niti se obazirite na’ mjih, niti imate da se borite ‘njima. To su robovi iz Sirje, Frigije I Lid, uvek epremni Ina bekstvo i robovanje, Kojima u borbi — ja to jaano 2am, je 1314 vi Gete ubrao videti — ni sim Pompe} neée moti odrZati boj- a red. Navalite, dakle, samo na Tialike, mada ée savemict kao psi ‘optréavati oko vas da bi vas zbunili, Polo jth nateramo Dekstvo, ove éemo svoje srodnike podtedeli, na savemike como besno napast, da bismo one zaptail. ‘A pre svega sedajte se avojth obecanja i kako ste ieabrali pobedu ili smrt, te polazedi u borbu srusite svoje bedeme i zatrpajte rov, da nam nifta ne bi preostalo ako ne pobedimo, Neka vidi neprijately da smo bez tabora i neka ma da Gemo iz udde zauzet ajhov.* 75, Svrstavanje en bithu Rekavii to, Cezar ipak postavi stragu od 2.000 najstarjih IYudi Kod komore. Ostali su, ialazedl wu tisin, ruil Dede i ajime punili rov. Mada su neki mislili da se on! spremaju da ede, Pompe), kad je to video, shvatio je njthovu drakost | zaja- kao uae Fo tw ruke tm agian everima, Al se vise nije mogio odstupt, er je nastala kitine ston. Stoga on ent 4.000 ais eo cadtitfabara angle po- sen wn iri eis je regu fina Coats osiavio rei, Tims loge i Jedan 3 drugi postavife na telo, podelivd th sk tr dela na Szveanom ‘datojanju izmedu sebe 1 pestavljajuéi delove Konfice na k= Jima. Strelel i pradkari eu svuda bilt pomefani. Tako poatavite vvojnike iz Italie, na koje so najvie pouadavao svaki od nih. Pomoéne trupe odvojse od nfih, kao da ih camo pokafn Pompejevi savemiet bil si bain | gover sa. mnogim jericisar Od _njih_an_primaknu italskof falangi Mskedonce, su Bole odetavall red { ‘idina, lemenima (to je Cezar { ofekivac) naredi a buduexan bojnog reda, u rezervi, a fu koliko bud mer, Ga opljatkaju Gezarov tabor, koji je ostao bez utvrdenje, 1 Pompes 4 task ie ana == Lent “Altanije 1 Pompey tuvalisu_tabor, Na éelu Cezarove vojske fa felu Cocaruve yoink 132 1. ie nt rt a i eae re aT 2 da 2, nadmoéni brojem, opkole ako budu mogll. Shvativit to, ‘Cesar postavi u zased 3.000 najodvaznifih peiaka, Kojima na~ edi ds, tim opaze da ih neprijatelj opkoljava, krenu na njegs 's kopljiiaa uperenim pravo w lice, jer mladi | nelskusni voj- nici, koji drée do svoje lepote, nese tedréat tu opasnast da ima lice’ bude nagrdeno. ‘Tako su se oni postavil jedni naspram drugih, i staretine 15 obilazile svoje redove doterujuéi ono fto je potrebno, pod- stu th na odvatnost | razdvajajud Yginios <= Qezarovi Ven par Babednicu, Pompejevi: nepobedivog Herkala, ee ee TT, Vojskovede premitljeju pred bitka Kad im je ave bo gotovo, dugg su Sekai u dubokal t- uti i gledajuet jedniw druge fim je blo 8 Vora, so nik {lalate opamesti, narofito vided! Italike protiy Ttalika. Sto im ‘se opasnost vibe priblizavala, to se vie gasila ambicija koja je ‘apalila i zaslepila sve njih { prelazila w strah, a razum Je pro- ‘Sséavao slavoljublje i proraéunavao opesnost i uzzok rata: dva Soveka, bored! se medu sobom o prvenstvo, ialadu opamostl ne samo svoje spasenje — tako da onom ko bude pobeden nigde nee biti mesta — nego i toikih odliénth Mud! zbog nih Padalo im je na pamet i to da su nekad bili prijatelji 1 rodaci, da su jedan drugome mnogo utinili za ugled i moé, a sud nose mateve jedan protiv drugog, 1 da u sliéne nepravde vvode svoje pottinjene, ude iz istog naroda, gradane, zemljake { rodake, neke tak kao bragu. Nije nedostajalo u toj biel al to a ge braéa bore protiv rodene braée, da se dogodi mnogo sa nneobitno, kad su iz jednog naroda ile tolike hiljade jedni na Gruge. I jednog i drugog vojekovodu, pri razmifljanfu o tome, ‘obuzimalo je Kajanje, sada vod rakamelo, a to ito Ge taj dan ‘udiniti da jedan bude prvi, a drugl pocledayjt Gove na zemlsi, tuairdavalo the da pode iako sumniiy posto, Kadi | toda su jedan i drugi zaplakal, i78, Bitka kod Farsala”” Dok su oklevali i gledali jedni u druge, dan odmakno. Vojslea iz Halije stajela je mimo na evom mestu. All kad je Pormpej video da pomocne trupe kvare red zbog odlaganja i, Dojedl se da nered ne obuzme celu vojsku pre borbe, on dade zak za borbu, a isto lini | Cezar, (Odmah snaéno zatrubiée trube, Kojth Je bilo mnogo w toli- oj vojsl, te podizahu duh vojnika, a glasnicijstaresine, weet tamo-ame, hrabrili su ih. J8li su poresito jedni na druge sa strahovanjem 4 u duboko} tisini, keo udi iskusoi a tolikim ratnim olrsnjima, Kad su se vee priblitilt jedai drugima, posede se ogledati strelama i Kamenjem, a Konjice, istréavsi malo ispred pes ije, zapodevale su carke jedna’s drugom. Pompejevel, koji su bil nadmoeniil brojem, potese opkoljavati Desetu legiju ‘Tada Cezar dade mak onima iz zasede. Ovi istréate i JkrenuSe na konjicu 1 Kopljima dignutim pravo udarahy u lige konjanika. Pompejevei, ne mogavii da izdrte ai njthovu ‘ofajnu hrabrost nl udarce u usta i efi, patete da bete u neredu, Cezarovi Konjanici, koji su se u prvi mah platili da sdmi ne Dudu opicoljent, opkoliée petadiju koja je ostala ber zaitite ronjice. Pompe), saznavii 2a to, naredi pefacima da vile ne istr- Gavaja napred ispred falange nitl da bacaju koplja, nego da stojedi u razmaku odbijaju neprijatelia Kopliima. Neki hvale ‘tu njegovu ratmu veltinu kao najbolju u opkoljavanju, all Ce- zar joj, U svojim ,Pismima*, zamera jer udarel postajut 2eSéi bbacanjem, a ljudi Sréaniji zhog tréanja; naprotiv, oni Sto stoje obeshrabruju se, a oni Sto trée pogadaju th, nepomiéne, kao ‘mete, To se 1 tada dogodile. _Naime, je s nji spejevo ‘hulkla-je-odamvud-a-bok kop- Jima ude sabijene na jednom mestu dok nije naterala ne prijatelja da se u neredu da u bekstvo, 1 tako otvorlla put po- bedi, Ubijalo ge { ranjavalo na sve moguée naéine, all od siline Dorbe tolike falange nisu se Guli ni jaucl ranjenika ni vik ‘vee tapi udarel { jefanje boraea kofi su fasno padall na mest ade su bili postavljeni. tka kod Farsala odlgrala of 6, juna 48, god, pre n. & ——— 14 Saveznic, medutim, kao da su gledali predstavu ratnog ‘leriaja, ianenafeni o€uvanim bojnim redom Cezarevim, nist se usudili da napadnu na Cezarove Satore, koje je éuvao mali ‘beoj starijih Ijudi, nit da. preduzmu ista protiv njega, nego su samo stajell preneratent 0. Pompejevo levo krilo poée popuitai, ali su lege i tada Polak ile bre oe ntoveemenos steak DODGE De edt ako nist niita pretrpell, vigué: ,Pobedent sino!” do svosih fatora{ ulvrdenfa { rarvated th t pli Suc, ko da'su tudo, nos au bekatva eve Sto su ogtt ‘Veg.su-se-i-cetale logic jz Illi, osetivii s te strane po- raz, poviadile najpre u red, bored! se prema svojim snagams, 8 kad {e bio u boljem potogaju, mavalla abe, stv0, ‘Cezar tada napravi velo Da Bi osujetio use poslavijanje Tota hed pompejeveima (erie Seo ne samo da pobedi oven boju vee i da rat zavrii), on w bojne redove pola glasnike naredujucl svojim vajnicima deitederimske rndanct din gata saveniGketnupe 1 ont se. pila. ‘ah din setae sed sae ‘Demian regan ie ie me stoijll Tvl Je posta eninka Pompeferh Fn Siobod- to se mustavitpotio ac ont — usalom, Kao Tinian — i raaeval t'po eran po gover. Tako eu Coane ‘vojniet all saverniie, nemocne da se odupru. T tada nastade najvoti pokalj. 41, Cetar aauzima Pompejey tabor ), van pametl, ode polake-xtabor 1, wavii'u fator, sedeo Je éutke poput Teas ‘eonoys- Ajanta tome seve pod Trojan usted nepali, siléno desilo, jer mu je bog poremetioum, Od ostalih se sasvim Da Sede rimake gradane. — Corr je ovim utinlo valan propagandn! poter da Bi heprjatca Ho vite otabio, Jer eu upravo imal gradani, odnosno. Rimini, bill najitkusnii voloiet tna Jedno} f'na drugo}strant, 135small broj vrtio u tabor, Cezarov poriv udinio Je da se oni daustave Seen, i, kad je nepejatel) profurio pored ith, oni be rare nacre irae ‘Kad be don avriavan, Cexar je, tri neumorno kroz oj, malo da oe manta dok ne raiamn 1 Fompeley Be- tem; opominja ihe da fe, aXo ee neprietel] panove OkuP, Pobeda bit samo 2a jedan an, a: ako zauzmu njhow tabor {Enda & ovom Bitkon tv rat Prutao fe, dake, ruse pre” mn njina I prt poteo da rt napred: Maca gu tlaono ll premoren, ove te, | Nomandant kof Je tao. peed jin, Dodigote im she Podstase ‘area aspera {nia rit aor | ranogo plena w njemu ~~ je I nie ‘vetaju umor kad sau nadi,1 sree, Gal Ravalle ne wired: je gotovo se ne obazirudl na branioce. ———————~ fad to mmuo, Pompe, pretinuelt svoje neobléno éi- tanje, rete! ,Dakle, i'na na tabor!* Posto je to rekao, pro- sent odelo fee ter petal pobele, ne I Savljajudi se ave dak Hie usw dar eigen -w Lari Cosas pak, eo sto Je { pretio postavijajuét bojni 30 tabae, som Use hfegov ran cela WORE ogo. sti hranom evoga neprijatelj, 82, Gubict u farsalske} bi odlikovanja Na obema stranama palo je samo iz Halje (0 palm s3- vemicimn, kot je ilo valko ranotvo, ai zato soma ih Rim Tani potcenivall nije so uopbe vodilo ratina): 2g Cezarove) ES i 200 logonare (go neki 130) ies ae — 0 ages as 1 7 bio odredio za nameanika u Galijt ‘umesto Cezara), 40 uglednih vitezova i 25.000 vojnika. Tako kat onl koji poginulima daju najveéi bro}. Medutim, Azinije Polion, Cezarov vojekavoda u toj biel, pife da fe od’ Pompe- Jeve vojske nadeno 6.000 mrtvih, Takav je bio Ishod te alavne bitke kod Rarsata- — centurion Kras- ‘inur-koga je Cezar, polazedi u boj, Upitao kaleav ishod ofe- Ikuje, a on Je jasno tzviknuo: ,Pobediéemo, Cezare, 1 cob ‘mene fivog ili mrtvog pohvaliti Vojake je posvedotila da je fon kao nadahnut bogom jurio po pojedinim bojnim redovima 136 4 potinio mnoga junatka dela. Kad su ga trail { naSli medu mrtvima, Cezar mu stavi edlikovanje, odvojeno ga sahrant 4 Postavi mu poseban spomenile blizu zajedniéke humke. +> 83. Pompejevo bekstve we} 4 poiiednakom furbom side do mora, ude tan iad sit aj fe te plots oan a Otida povede 2enu Komelja 5, natovarivll Gta tjere koje smu doplowles Roda | Tira, orkins} Afrika, aie jo ojala ner meee fren stole pardanskor tty ce od BI eve obit. Tu namera je prikrivao, 1 tok kod Kiikije on je ob lodani prijatelima. Oni su, pak, smatrali da se treba duvati paréanskog kralja, koga je nedavno napso Kras { koji se uzoho- Mo posle Krasova poraza, i da on ne treba da vod! medu new- merene varvare svoju lepu Zenu Korneliju, tim pre St je ona pre bila Krasova Zena, On tada stavi na veCanje: odlazak u Egipat, ili Jubi®™ Jubu su odbacili kao nedovoljno uglednog i savetovall aw mu a ide_u Egipat, koji je blo blizu, imao mogmu viaat 4 bio blagodatan, bogat ladama, itom i noveem. Mada jo# deca, eeipatakt Kraljevi su, jot dok im je otac bio Hv, bili Pompest prijatelt, 4. Pompct THEW Eadpat Kako je Kleopatra, koja je ranije viadala s bratom a tada bila prognana iz Eipia, skupliala vojsku oko Sirije, dok je nen brat Pioieme} pazjo na njen upad ked bréa ‘Kasia Exiptu, dogodi se da vetar fu ereéom donese Pomneja_Videvst toliku vojeku na kopr om pom to je stvarno 1 bilo, da je tu kali, te pasla jude da Jave 0 njogovu dolasku | da Polemeja podsete na prijatejstvo s njerovim ooem Pinleme] je imao tek 12 godine tatori--au bili: 7a -soiskn Abide, e za rimigu —=eeauh Potin, Qni odriate * 2a vreme bltke hod Farmala (8. god) Pompojeve trupe 1 Jab i Jol elo moda! & etal gntovg ela Prova Atrkt ‘w svolim rukama 137svete 0 Pom: ojem je bio prisulan i besexinilk T¢ ii je bio wéitely detetu, On predloti bedbomo Pompe) za ljubav Ceaicis ‘Kad je to milljenje usvojeno, onl mu aki ia mac_kao da more ima pligake te nije pogodno za vellké bro- dove. U:damac se popese neke kraljeve sluge I Rimljanin Sem- pronije, fada-Eraljev vojnik, koji je ranije slusio samom Pom- Peju. On odnese Pompeju kraljev pozdrav i pozva ga da ot plovi sinu svoga prijatelja. Dok se to dogadalo, ava se vojska lured! na obali kao u potast Pompejevu, a kralj je stajao sredinl, Istiéudi ge svojom purpurnom haljinom. 185, Smart Pompejeva Pompeju Je sve to bilo sumnjive — i postrojenje vojske, | neugledan éamae, | to Sto mu nije dm kralj faagao w susret niti Je poslao nekog od uglednih Ijudi, Ulazeéi u Zamac on S seli Sofoklovih jambskih stihova: [ico god ie nekad doo tranin kom, a Dr—~—™ Kako su 2a vreme plovidbe svi éutall, on Je Jo8 vide poéeo fumnjal | bio Ho Je pomeo.tualianins Semarnie Kot Je bio nekad njegov vojnik, bilo pogadajuel po tome Ro stoji Sim, ane, prema vojalskom obiéaju, s Kraljem — okrenuvl se njeru rete: ,Da ll te pomajem, ratnt druze? Ona) Klimnu flavom i dma prvi udari Pompeja kad se okrenuo, a zatim ‘otal, ‘Kad su to ladaleka videll Pompejeva tena { prijatelj, oni zakcukaSe pa, podigavil ruke bogovima zaititnicima savezt, ot- plovite to 61 brée mogli s neprijateljskih bala 86, Ponapejevi spomenict 4 Vi _Pompejew slav-edeckte-so-Pottrove siege fevale je z= colts eerare ny et “za bebo delo, Ostall deo tela neko josahranio na oball { podigae mu skroman spomenik, a neko drugl je stavio nat- 138 ls: ,Onaj koji je obilovao hramovima — kako ima sivotinj- ‘ki grob!” S vremenom je pesak zasuo celi spomenik. a bronzani eipovi, koje su docnije postavill Pompejevi srodici knd brda }Kacijo, bill su ostesoni i bageni u unutrainjost svetilista. U moje doba car Hadrijan potradio ih je | naéao Ked je tu bo- avlo, pa je otistio spomenik i opet ga uéinio pomatim, a ‘obnovio je | Kipove samog Pompesa. Takav je blo kraj Hivota. ig, koji je izve0 najvece ratove i najvige uveéao rimsku Vlast, bog Goya je doblo naziv Veliki"; koji nikad ranije nije bis nego je bio naj- Trecit w pebolann ee aden OF aoe ah Bh Bo dine Zivota on je stalno bio na vast, upravijajué gotovo kao viadar, a 2bog Cezarova suparnigtva smatralo se da je viadan kao narodnt Sovek. ‘87, Pompejeve pristali ui kojt Pompeimesant-Luige Sinton {otal ule su pobyall ie bithe ke steel pamela Pompe, oUfavit ‘Rack Katana, Kol jo tu stain kan ‘ope S30 tera, xe takode zva0 Gnej Pompe}), Labijen { Skapula sa svojim delom vojske pozurise w Spaniju 4, posto je oxvratige od Cezara, oni skupljahu drugu vojsku * Gna} Pompe) Pompe) Vek) GOT—8. apd. pre m. ©), Serio prokons! ums) GSpeniygod ie GAT 2 aS eto prakonza Span god fe Eo a foo ocsemmeguye-tamere UOT pry liana, god stare ejumetrat ee” Prt tajumenret) ea Cosarom 1 Kasam prot $e. 8 pooovo pile Sena | ailina poke Coss Hobose a odirans repblke: hele poste tke kod Barsla as——— de 49. sorting tendociokcilic pad Piolemejam Xia giptn ‘ Farnaie 1, Kral Ponta, sin Mj ‘io fe neprjatel Rim and, POBA t Fe r Iste godine io ga fe fan njegov vojskoveds, 139fd samib Spanace, Keltibera i robova, vrieéi sve veée pri premo, Tolike su snage 1 sprema bile octale Pompeju, aon ih Je, zaluden od bog, potcenio 1 pobegzo. Kad je vojska u Africt bila tzabrala Katona: za svoga vojskovedu, on to odbi, posto je tu bilo bivsih konzula, dok Je on imao jedino zvanje pretora u Rimu. Stoga je za koman- danta izabrala Luctja Scipiona, te se tu skupljala i vetbela veltka vojska, ‘Ove mi ble de naizo es ae pps Gara “Seine Aid. 2 rugs Wa 88, Kanije se predaje Cezaru Pose pobede~Gesar_provede dva dana u Farsalu prino- sedi irtve | odmafajuél vojsku od umora. Tada on oslobod! i Tesalee koji su mu ukazali pomoé, a Atinjanima, koji su ga rmolili, dade opregtaj ovim retima: ,Koliko ée puta vas, upro- patéene vatom krivicom, spasiti slava vaiih predaka?” "Tredeg dana lerent na istok, kuda je — po obaveitenju — pobegao Pompe. da prede reko He cred tesnaca, Pas ‘ feta idudt Farmall, Mada ‘gag prom mogsrojnin tsjrama Bib. pdt nad Cox ~atotim malin brodovima, on se, boi = Carove see koje Je bila razglatena { koje su se toda plot, prenerazi 4, pomi- slivii da Cezar namerno plovi na njege, die mike prema nj ‘mirzamoll ga za oprostal { predade mu tijere Toliko je bio moan glas 0 Cerarovoj sreti. Jer, ja ne vidi drugog razloga nitl smatram da je Ita drugo bilo vite uzrok Cerarovu uspehu od sree u to} neprilici kada je Ka- fije, velo epocoban ratnik, sa 70 trjera naigao na nespremnog Cerara a rie smeo ni dg pokuta da so bor, De tices} tada tako sramno samo od atraha predao. Zato je Jamo da je taj strah Kasiju zadala sreéa koja je uailzala Ceaara su bi = Oval Eovek, to jest Wasije, Kojl Je zajedno + Brutom bio coreanisator zavere protiv Cesare © Onoga, to jest Cezara 140 89. Cezar u Egiptu Spasivii se tako neodekivano i pregavii proko Helesponta, Cezar oprosti Jonjanima, Bolcima i estalim narodima koji 2ive nna onom velikom poluostrvu avanom Mala Azije, i koji st breko posanika moll 20 oproka fovored! nikome Kamo Ge otplows, Reni predvece, Oram Jkrmanofima naredi da idu za buktisjomrm-njegosu brodu, & anju za zastavom; svom, pak, krmanou, kad Je bio daleko ‘od kopna, naloti da poduri u Aleksandeiju, tza tei dana pojavi fee mera pred Alden ‘Dotekali su ga kraljevi namasnici, dok se kralj jo nalazio ‘kod brda Kasija. Zbog malog broja ‘on $0.4 prvo wre me drtao, ‘ubame se ophodio Gnima koje je aretao, Obilazett grad Coan jegovo} lepoti i slusso je flezofe zajedno a ostalim_mnettrem= To ‘mu kod Aleksendrinjana pribavi omiljenost { dobar jas, jer je iagledalo da nije dose zbog rata, 90, Cezar katnjava Pompejeve ubice ad mu vol ono, Cnr dade popu ona Ay 1 Teedots, RO je GiaRRO: i. ‘nga pobunl Aleaanérnjn! {Iraj eva dvora i na samo} obali. Jednom, bete¢l od neprijatelja, Cezar sko8i u more { spase se ronedi pod vodom. Aleksandri- nnjani pronadu njegov ogriaé na vod), I pokazivahu ga. keo trofej. Njegova posiednja bitka s kraljem odigrala se na Nil fiona je najvile doprnela njegowo} pobed edajuct zemlju 1, uostalom, Siva ‘4 njom, All kako je sve to bilo, taénije je izloteno 1 stort Bgipta Find Je Ceram donesens, Pomneieva lava, on se 2grort naredi_da se sahran! neito ispred grada, postavivsi_ musvetilite, koje je nazvano Nemesidino svetiliste. U nate vreme, ‘Eada je car Trajan unistavao Judejee u Bgiptu, oni su ga stu i te ratnih potreba. Poito je to uSinio u Alcksandsiji, Cezar ode kot Sirijuna Famaka. Ovaj bee potinio mnoga nedela, opustaiio neke rim- se peice I lane pobeto w jo Cesar tga Dorin ‘Umnosedi se mnogo time, on je razorio pontak nae kklonjen Rimljanima; gradane je predso u ropsive Tpobio sv nlthovu decu, Kad se Cezar priblizio, on se uplasi i pokaja zbog svog ela, te poela peslanike 2a mir sa daljine od 25 milja, Koji sti (Cezar: noeili alatan veuac |, iz nerasboritosti, nudili kéerku ieralja Farnaka™ za Sonu, Doznavil kakve neloge donose, Cezar renu 5 vojskom razgovarajuei § poslanicima, ‘Kad su stigh do Farnakova tabora, on Je rekso ovo: »Za8to ‘odmah ne bi bio Kadnjen oceubiea?™ Potom skoel na konja, §, od prvog poviks, razbi Farnaka i pobi mnoge, mada nije mao vile od 1.000 Konjanika, koji su prvi pojurili za njim, Keiu da je tada rekao: ,O, sreéni Pompeju, kojl si, bored! se s takvim udima protiv Mitridata, oca Farnakeva, dobio naziv ‘Veliki! Au Rim Je ovako javio'o ovo} biel: ,Dodoh, videh, ‘pobedih 92. Cerar umiruje vojnitku pobunu w Rima Posle toga Farnak pobele u Bosforsicu Kraljevinu, kojut mu je predao Pompei. Cezar, pak, nemajudi vremena da se bavi sitnicama, jer su ga ofekivall toliki ratovi, krenu u ‘Fornak 11 bide Kral) Ponta, na severistolu Mele Asie, a juli obalama Crnog mora, Kole se tada nazivalo Ppntus feurinus (odatle | ime Pontske Keallevine) retvorena, bee eu rimsior-peavingin. Bontska Kraljevina Je raBdetfina ne Galante Kepadekiiu 1 Pont Polemanijak. ——————— Lat: .Veni, vaT, vie (od lala venire = dott, videre vigeti,vincere = pabedit. 142 Aziju; uz put je ukazivao pravdu gradovima kojima su zakupet ‘Poreza nametali telak danak, kao ito sam ielodio u lstorji Asie’, Domavii da ila pobuna zapovednik konjice, s volskom iva trg, on ostavi sve poslove ) ein Rim ila pobuna {da Antaniie nfo pov Ronjce,& voldkom Eva Uc 1 padi a Him. Kod je stgso, buna grudana oo ba isle, aie pri og bl once Vpet su ea isu dobill ono Ho im Je obedano pre Bike kod Farsala i day” fu protivakonito t dalje zadrtant u vjno! slut; zato Frail da vt bad pant i vojoke 1 ad svolim Katana, ean: im, naime, pred bit Kod Farssla bole obeta ber. bbrojne darove i druge poklone kad se zavrei rat u Afric, ‘A sada posia Goveca da im obeta jos hijadu drahmi* svakome. Onl sah te due io je oto, im ne tebe ih. obeéanje, Tom prilikom —umalo “ne “obi Sétustija Keispal, koje i covore s inf; Sukie jedvar pote! Ked je domao za to, Cezar oko svoje kuée 4 gradskih Xapija rasporedi Antonijevu leggy, koja je stdinjavala posed 1 Rimu, bojedi se da ée vojnict poseti da pliatkaju. Aon sim, mada su svi strahovall i savetovall mu da se cava uaujdhe svetine, poi 12 smeto na Marsovom polju dok su se vojnict Jo8 buRli,{ pope de na govornic: —— Dranma, srebrainovae u staro} Gréko}, blo Je u upotrebi | ‘u Rimu; pored ra on tedina w Atll, oko 49 arama, { Feamo ava nie a [Proce ‘elo nota Je nailoy3. Kad se Cezar imenada pojavio, vojnici u 2abuni dotréaie bee oru2ja | poadrave ga, po obiéaju, kao vojskovodt, a kad th je on parva da kaki fa Zele, niko se iz straha nije usudio da spomene pred njim darove, te su zahtevali vikanjem ono Sto je izgledalo umerenije — da buch ofplmtent iz vojske, adajuc se da Ge on, posto mi Je vojeer bin porrebna xa precstale ratove, redi neito 1 0 poklonima. ‘AIL on, mimo oekivanja_avih, ne okdevajudl odgovor: _orpustar’ 3 oni Jo Vide poplasil, te je nasillt “fajvets EniatOn dodade: ,Adaéu vam sve sip sam obets0 ‘slavio ‘rijumé oa éetallina” Posto im je iW spalo Seteanaes OF Spain slemenit OMAR ave obuoe sid a napuste og Vojskovodu usted toliidh ratova, 1 postado’e surevnjivi da é drugi voinicl ¢ njim trijumfovati, ada ée oni Dili Ment plena w Afeicl za Koji su smatralt da ée biti veil, rao i 10 da ée oni u Seth mah biti neprijatelji samom Cezar Férugima koji su njegovi neprijateli ‘Uplalili au se, dae, i jod vise éutali u nedoumic, nadajuet se da Ge i Cenar donekle popustiti i promeniti misijenje buduét da je u nui, All {on je takode cutao, a kad su ga prijatelji savetovali da iin kabe netto drugo, da ne bi astavio svoje stare vojnike 2 ono malo oftrih rei, on pose opet da govor! i nazva ih gradanima, a ne vojnicima, sto je madilo da su ofpustent i volske i da su veé privatna Tica. m Xe mont vibe tna, onl psu wka dn o-4a| Zamolie gu-da-im-dopust da 58850 Poa WERDER zapoved- ‘iktwem—Ked se Cezar okrento of Wf T sitio s govorntce, ‘oni potede jo8 vite preklinjati i navaljivati da kazni vinowntke pobune. On malo zastade, ni odlazedi ni vraéajudh se, pravedt te da jo wena Rafe vat | ete dla ne Keeani Raju je uvek ‘IMB cei, wsivujen tot pou see ee eae hem ahs ono 50 san fz Atrke. Dad evima pemiju kad se zavete ratovi, all ne kao Sula — koji je odu- a zimao od drugih ono fto imaju i naseljavao voterane medi one ‘kofima je oduzeo imanje, ubsciv8i tako medu njih vetito nepri- Jateljstvo — nego éu podeliti dréavnu zemlju i svoje pasede, a ono io bude nedostajalo kupiéu za svoj novae* "Tada nastade swoop plank‘ adobravange; gatabena Deer tela Je Cear roa ol a Sete a Ran der ‘Videvsi da nije ih taj pases Fan} epee Sina, ‘rem odmah w afl rat, 95. Cozarov rat u Africi w potetku je bio neuspedan Prefavil temac izmedu Regija i Mesine on dode do Lili- bea, Posto je deanso da Katon opremu za rat na moru { delom 2a sivommna vojsku €uva u Use, zajedno oa 300 Id oft st mu odavno postali savetnict za rat a koji su sebe nazivali Senatom, { da njegov vojskovoda Lucie Scipion dri u Adri- meaty tabor § najboljom volskom, Cesar ren: beodowina na Seipicna — = Polte je Sciplon tede-blo-utpatormer poses Jubi. vel dobre pice ma barb (Gok je vojsKovods_odaatan) ostav| bojnt sed. pored aamog-Beipfonoveg-tabaca, Protiv niegt fadote Seipionow 1 ednete ejajni po- “nad Cexasom-gateravit njegove voje a Basivo, mili su th raxmeljive | Pemalovalavanjem, sve Gok Labljena nije ‘backo ws trbuh ranjer kon}. Njega odvukote njegovi vojnisi, a Petre, smatrajudi da je ‘ova proba taéan dokaz snage njegove vojske {da é@ pobeditt kad god bude htoo, ou rekayti evojima: ,Da_ne w jonu.* Ali drugt deo je~ ‘a0 u peilog Cezaru, polo je nepr]atetf, vee pobe- aivil ~ kako se Ginilo— imenada napustio borbu. Cezar je, kako se prita, presetao svoje kad ou befali 1 vyraéao ih nazad; tak je jednoga od onih 0 nose najvile make, orla, svojom rukom wratio iz bokstva. Clim se Petre} vwratio u tabor, 1 Cezar se a zadovoljstvom povute, Takay Je bio ished prve Cezarove bore u Afric 596, Nein Ne moe esis alii dco miblava sh. St fon sa 8 tegija peti “ojth su miog? bile ‘tan eli rojen lake peti la 30 sworn 1's njim Kralj Juba, koji je takode vedio oko 30.000 polska, 20.000 rumiskih Konjaniks, mnogo kopljanika i jo8 60 sionove. Cezarova vojska se poplai, te nastade nered — nesto zbos davog iskustva koje st vee imali, nesto zhog vebikog broja heprjateliske vojske, a najvibe zbog hrabrost! numidske ko- njlce. Narodito sti se plasili borbe sa slonovima, Koja im je dotad bila nepometa Ali kad je favijeno da je Bokho, drugi mauretanski viadar, zauzeo Cirtu koja je pripadala Jubt i da Je Juba, kad je to domao, krenuo 1 svoju zemlju sa svojom. vojskonn, ostavivsi Scipionu samo 30 slonova, Cezarovi vojnici se toliko ohrabrite, da je Peta lege trata da ae bore protiv slonova, i izvojevala je sjajma pobedu. Otuda ove legije I dans ima na zeatavama Aonove. 97. Cenara smatraju nepobedivim ato je a ka | promentivaw srae om porte Core fe tok ot eral ema ‘abet Cezar pobeduje Odmah nigta u po- “gledu obeabedenja pobede mada je vet bila nastala noe. Nepri- Jateljska vojska ee razbetala po manjim delovima gée Je ko stigao, a sim Scipion, astavivii sve, pobete s Afranijem preko ‘mora sa dvanaest oevorenih brodova. Haka je ‘ova vnjska od 80000 ljudi, koja je bila odavno uve#bana i ji se duh podigao od prethodne bitke, bila u ddrugom eukobu u j wu satrvena.| slavu a je nepobediy, te pobedent hiisu vide nigta pripisivall njegovo] lini, ve sir tak 1 svoje greske pripisivali Cezarovo) areti, Ali, izgleda da se upravo ovaj rat zavrtio takco brzo samo zhog nerazboritosti neprijate- IYevih vojskovoda Sto nisu Cezara oslabili dok se nalazio u ‘ockadici u tudo} zemiji i fto nisu svoju prvu pobedi iskoristili 0 kraja. 146 w Kad je ovo. vet tregeg.dane-jevifonast Utiky, i paite je Cezar cdmah krenuo tamo, svi su se dal u beketvo, Keaton: nije nikoga zadriavao, neyo je i lade davao nobilima™ koji su th ‘tralll, Sim je ostao nepokolebljv, Kad su ma Utiéeni obeéali da Ge moliti Cezara za njea pre nego 2a sebe, on je, smeted! se, edgoverio da njemu nisu potrebni pomisioe! s Cazazom, #0 je dobro poenato f - ~~ Zapetalivii celokupno blago 1 predavii ugovor © svemu utithkim vlastima, on se predvete okupa i vetera. Jeo je sedeti, kao 8t0 fe navikao otkad je ubijen Pompe). Ne menjejud nista of svojih navika | usivajudi ni vise ni manje nego ranije, on Je Gaskao s prisuinima o onima koji su otplovii. Pitzo je da Il Ge im vetar biti povoljan, da Ii 6e dosta dalek izmad! pre no ‘Sto Cezar sutradan stigne. Nije Ha ni na spavanje, nitt Je ita ‘menjao mimo navike, osim sto je sina Ijubamije zagrio. aid nije nasao, po obiéaju, ma& uza svoj krevet, on vikntt 4a fe izdan od ulcudana neprijatelju: .Cime 6u ge", ree, .poshi= = Rar Ne Gi Ge ga Py cnc, Sos a ie a gaat as es al PRR ee Gees ee TR tl min fa Pete ein een et ale owe wamnreeern vente ge a. yin : 2 ee eat pee ro. Kurulskn ses fe in - Db esteem Bi rae Joaka 10 rotove, 7 \ . oe ary, ho Tar YO ae SEPTdov7_umro, otprlie u-pedeart-gedini svat Pe Taliljenju evil, on je bio najdoslednijt Sovek, koji ‘2 ako on nosu napadne?* Kad eu ga opominjali dase nista ne brine za sebe, | da se odmara bez maga, on im rebe sa jo8 vise tuverljivoeti; A zar ja ne mogu, ako budem hteo, da se obesim pomocu edela, da razbijem glavu o id, da skodim glavadke 3 wisine, {i da se ugusim zaustavijajudi disanje? Posto im je rekao to Lsligne red, on ih privoll da mu vrate maé. Kad je to Uusinjeno, zatrazi Platonovu Kenjigu ,0 dusi*, 1 citao je. otto je zavriio Bltanje Platonove knjige, misleti da spa- vvaju oni Koji at bill prod vratima, on zadade sobi ran ispod ‘gradi, Kad mu je fspala utroba { dio se nekakav Jecaj, ont kod Yrata dotrée, {lekari mu utrobu, Jod Giteva, vrate unutra ¥ ‘aSiju, On se, dosavii k sbi, opet pretvarac. Zamerso je sebi Mo se lako Tanio, a omima io st ga spasli zabvaljivao je | rekao da mu Je potrebno da spava. ‘Oni, usevsi mad, edu, a vrata zatvore misled da 6e on spavati, Napravivil s¢ da spava, on w titi pokida veze rukama Podveza ano fo Je fiveno na rani, Poput 2veri, noktima i estima profiri ranu u trbuhu, te je utrobu cepac’ dok nije praviéno, peistojno 1 lepo nije odredivao po obiéajima, vee Drema plemenitim raziozima. Za Senu je imao Marcija, Fiipovu Keercu, koju je doveo kao devojiet 1 koju je ranogo wolco i mao s njom dece, Pa ipak, on je nju ustupio Hortenziju, jed- nom od svojih prijatelje, Koji je Zeleo decu_ a nije imao Zen: rotkinju. Kad je 1 njemu rodila, on je opet povrati u svojut Jeuds. Takav je blo Katon. Utiéent ga sahranige veliéanstveno, Domavil za njegovs samt, Cenar je rekao: ,Katon mi pozavide na slavi." Cleeron je fsastavio pobvalu w niegov fast pod naslovom ,Katon*, 2 Cezar je napieao optusbu protiv njega pod nasloven ,Anti- -Katon*, 100, Ishod Cenarova rata u Afri Juba i Petre, kad au domali ta se dogodilo i vided da im nije ostala nada mi u beletvo ni u spasnje, ubige na gozbl maéevima jedan deugog. Cezar Jubinu drvavw pottint Rimlja- a hima i postavi joj za nameshika Salustija Krispa, Uséanima_ 2; Koje god zateée, pobi. Lucie “Seipion, kKoga"je zadeslla bura Dimioru i koji je nallgo na neprijateljske brodove, driao se junaéki, 1 najead se probode mater i strmoglavi us more Taka je bio kraj Cezsrova rata u Afrci 101, Cezarovi trijumfl w se vratio u Rim, Cezar je proslavio u isti mah Setirl . tcjania au PERCENT, Chae smopebron eaySe i fo, a ona ‘Fainakom Ponwkim; jedan africed nad Afrikanclnia ko at | geinagal Selon tej je Woden Ju baie / ‘oritar Tuba, Tada jot dete tev Konjima | zverima, 2 od tebe slobodt, keo delo koje ti pri ‘od predaka?™ ‘Tako su tada oni prvi put jedan drugom obelodanili ono }o emu su dugo taemilljall. Svaki od njih je iskufavao svoje rijatelje, pa ak i prijatelje smog Cezara za koje su znali da 2u najodvazniji prema obema strankama. Od svojlh prijatelja pni olaupise oko eebe; dva brata, Ceclija 1 Bukolia ice, a od Cezarovih Yjudl pridobilt = 'p kome sam vet govorio, Gaja Kasku, Trebonisa, Fcra i Minuetja Bazila, U4, Priprema za irvetenje dela davih zamena sumnje njegove 2eno't nekih prijatelja da pr prett nesreca, ‘To Jest zaverenicima, 157promeni_svoju_namery_niti jzdade. Trasili su samo podesno esl ols pane ee ae Care itiee es tS So Se ee a Te ees pra we da 0 tako dogodito 4 sa Romulom ka je hteo da Kraljevsku viast zameni tiranskom. Tzgledace kao da ovo flelo nije potajno lavodeno, veé u Senstu, i to za spas drlave, Kino delo celog Senata; nese biti opamosti ag od Cezarove voiske, a slava Ge ipak pripasti somo njima" jer ée svako Znati da su oni zapodel pexlvig. Stoga sv sloino izabrase Senat, a se o natinu tvrdenjf nisu slagal. ‘Jeanisu-smatzali da zajedno = Cezgeam-treber bit Anio- nija Kofi je tada bio s nfim Konmul, njagov najmoéniil pistes 73] “Al je Brut govorio da oni, $5 blu samo Cer, st ALNSESASUh, ho 3 sul ralja; a ako ubiju i jegove priisielie, stvar W Tepastl Ro privatno nepeijateljstvo 1 kao delo,Pompejevih pristalic $ tim Ee svi elodie, i samo su éekali sastanak Senata, koji fe trebalo dda se odr8 Ho pre 115. Znamenja i slutnje o buduéem dogadaju ‘Uodi dana kada Ge ce odrZati sastanak Sonata Cezar, pola zedi na gorbu kod zapovednika Konjice Lepida, povede st Sobom Decima Bruta, Za vreme piéa on postavi pitanje: ,Koja je amri 2a Goveks najbolja?* T dok su jedni bili za jednu, drasi 2a drugu, on Jedini izabra fmenadnu smrt Tako je on sim sebi postao provok; potom je éaskao 0 sutrainjim poslovime. Posle jlo, a njegova tena Kalpurnige Koja ga je videla uu svega krvavog, nije ea wa ate a ti ma eo a anol tn a er eo Piast ee ena ae \—" “Tada su u Pomspejevu pozoristu odriavane igre, i trebalo ee es IT er a ee To jet saveronicima. fo Jest om jedini Fete .da Je nafbolja tznenadna smrt 158 ital 2a vreme predatave morta w nal cima. Kad su domali za Cezarove nepovoljne irtve ? 2a je Senata, oni se vooma umemirise, ‘Dok. su oni bili u takvom stanju, neko dohvati za ruku Ti si od mene zatajio, jako sl mi prijetelj 1 Kaska ce odmah zaprepasti to ve stvar mala. A onaj, nastnelivit se, rete: .Odakle eS, dalle, smodi ae 2a edilstvo?™ Karka tada povrati dubu, FA Bruta.s Kasija, koji su poveriivo rezgovarali: medu Heobom, jedan od senatora — Popilije Lena — povude u strenu H rege im: ,Molim se bogovima da pomognu ono so namera: Hvate", i opomenu th da poture ¢ delom. Oni su cutalt zabecek nuvi se od straha, 116, Razni zaci nagovedtavaju Cezarove ubistvo _Kad ou Cezara vet nos u Senat, jedan od njegovih slug oszea kuti da Javt Sto Je domo o zaver. Posto Je haa sama Ratpumiju, on rete Jedi toliko da ima hitne pocia s Core, rom, {state de Beka dok te on ne veal iz Senate, jor ne beso easvim jasno aamao stvar. A Artemidor, koji je Cezarn ugatio js Kaldu, dotrea u Senat i Goonade da je vee bljen, Ceumra fe sek predao tablice™ s upomorenjem o raver! dok fo prinisls pare ispred "Sena, w kad fe"on comah tal Gao | bo Jobien, table su nadene u njegovim reams, 7 ‘A kad je sitoo # neste, pristupt mu Lana, koft se male pre molio kod Kasjn i Brita, | ozbilino Je rargovarto a niin aj prizor odmah poplai saverenike, a narotito sto fe raxgovor Boio dug, te nt vee daval jedni drugima zak a se ul pre po dto bud uhvatent All kad ae govor poodimate | kad videte Ba Lena vile Tel Soveku koji moll 2a nesto nego onome Kop ctkamaje, ont povratife duu", kad na Kraju govore vide j Sen * Rowdy ntl, pel oe SL a ae ‘Uo vem se pss na voitairntablleamn nek za ‘predmetom, = ue 1 'o Jest povratite se od straha, fer su mis da Lens otkriva 159Bio je bis) as ae stata, ulazd. Seni, poe fanjem: Topet tk prvo} Cezarovo) itv ne bode sro ‘ig kala, ava jo) bebe & drobu. Kad Jo gntar rekao da to dua smrt Cezar, sue sé, robe da mu ge to dogodilo 5s _Spaniji pred rat s Pompejom, PoSto mu je gatar odgovorio da ei tada lelagao velo} Opashastl po divol, a da je sad zna- Ienje joi otiglednije, Cesar mu naredi da prinese drugu |ntwu Mada mi tada nije dobio povoljan mak, bojedi se da ne \gadriava Senat 1 potto au ga neptfaetji pokurival, kao |boanj pratt, on ude, poleentsl drive, Jer, moralo se dogo- its ono Sto se dogodilo, 118, Zabung i etzah poste Cenarove smu anjeni, a drugl ubljent-Nastao je 4 velikt pokol)ostalih fadana I siranaca, ne namerno, nego, kao Sto biva u opitem red, pogrom. Gladijatori, nsoruiani joi u ranu zoru kao da ée sé na jeu, juni su iz pozorista u ograde Senata |, Kad «se jedaoe! Uuplaseni razhetall, oni su pljatkall ono sto je za iaju. Svi su zatvarali vrata { spremali se da se brane es “Antonie ulvrd svoju kudu pretpostavljajud da je { njemu iredena smrt s Cevarom,a tapovednik konjice Lepld, domavst ‘eau Sia se dogodil, ottGE Ta TEND strvo, mae je Ima0 In legija, pa je odvede u potie da bi Je imao pripremnu na Zapovest. OF Jé bio naklonjen Antoni kao. nel- ile T Karzatu. Oni su vetalt kako. da na ova) nadin, ali su 50 Tojali da de Sonat bit! naklonjen ubicara, te su ob kal Potio nije voleo teleswu stra, u Cezarovo) blisinl nije bilo vojske; samo se sluio elusbenom pratnjom; od huge do Senata jega su obléno pratill mnogi slutbenie tvelika masa gradana HLstranace, kao i mnogi robov{slobodni Hudi. Tog dana svi su je razbetal,esim tri Toba; onl polfige njegovo leo na mosey 1, zbog neparnog broja nesilaca, nespretno ga odnesose do nje- -gove kuce, i to onoga koji je malo pre bio gospodar | kopne Timor 1) zevernel i Comre Sate jerenieh su pred vratima ostavili Trebonija da u razgo- voru zadFava F-OSTAT RET TEROME priate = pike ‘enim bodetima, opkolife Cerara koji je sedco mm stolicl.Jedan ‘od njth, Tije-Cimber, pristupi Cozaru } moljate ga za povratale Svaga brata koi je blo u Tagnamsivu, Kad ie Cezar io ofl, wpite ga odbio, Cimber gx _-uhuall za togut-koo da ga i dalje mol igi por a Gort intje ste gaara Soest ome ERE Ut aaiae ox eate Ieahiogove gave prt povuce a era no as Bitar oungnel toga od Ciera 3 ovata Pa Ra ote slice, ens so sa veikom sagom povuée ark. 9 ont ko re ak dey -bati sde wna hj ew hea of a ga | Brut wEUR;a Bokolijan ga ubode izmedu ramena, onako kako reteo prema napadatina, bee | Esc Kao er Posie Bmttoa edaren agua voé svat nad wpa on oa ye pokes} Pom enc ce ya meet | kad fe poo, zedavt 7 Te udarea Gurajud se ‘ako s madevima, mo! 50 119, Stanje medu zaverenicima posle Corarove ubistva ‘Ubice su tele da ke2u nefto u Senatu, ali kako niko nije Josta0, oni su, omotavii toge oko leve ruke kao sit 1 dried: jirvave mateve, teal i vikali da su ubili kralja i tiranina " Posvedonom 4 neprikocnovenom, — Cemar fe, Ka vihovn Fsvetientk, bio posvoéeno lice, 2 neprikosnoven Je bio sloga sto je se medusobne i. Habran 2a dotivotnog onzuia, Koil su Bill nepovrediva, nepriko- ake [provera lien, Fons ble ali a ik aoe ‘Kako su Cezar { Antonie bill tada konzull, posle Cezarove smart! Antonie Je ontao jedini konmsl, vrhovnom izersnom vate Sano T wee TE Tog opervatem purpurom Konzulert, Biv! Konaull: avi aradani Ko} au vk konzulsko zvanje bill su medu nefposiovantim u Rimu: veeina nih su birant 1 Senat, Il su Postajall_upravniel provinelja (kao prokenzull it Tegati Cleeron Je Krajem 44. | pofetkom 48. god, pre n. e odr2n0 1 Senatu prodiy Antonija 14 govora, koje je — podrazavajuéi Deroo- Htenove govore protiy Pllipa Makedonskog — nzvao filfpkema, "eSaleje je bio narodnt t1bUS 220 ‘Ako on i sada Zeli da sazna razloge, najvainije Ge rmu se lukratko reti, kao 2a podsct. Kad je Cezar poginuo, Antonije je prisvojio nai novae; kad je od nas dobio Makedoniju na Uupravu, on je krenuo u Galiju bez nate odobrenja; vojsleu dobijenu za rat protiv Traéana, umesto na Traéane, on je poveo protiv nas u Italiju; poéto je 1 jedno 1 drugo tratio na prevary {nije dobio, on je postigao to sopstvenim sredstvima; u Brun- dizlju je okupio oko sebe kraljevsku kohorta, au Rimu ga je Javno fuvala neorutana pratnja i noéa pred Keudom strazarila '5 vojnitkim znscima; on je iz Brundizija preveo | svu ostal vojsku u Rim Zeledt da najkragim putem uéin! ono to je name- ravao Cezar; ali, kad ga je pretekao misdl Cezar" « drugom ‘vojskom, on se pobojae i frenuo u Gallju kao w podesno upo- rilte protiv nas, jer je i Cezar, kremuvit odande, zaviadao nad Vojsci je zadao takav strah da se ona nije ustezala ni na koje'delo koje on ini mimo zakona; desetkovao je vojnike ne ato ato ou se bunili, i $to su uw ratu napustii sirazu ill bojel red — 2a Ho je jedino vojnitkt zakon propisso tako svinepu, ‘azn (pa ipak ju je malo njth primenjivalo i bog tih pre- stupa, i tow najvetim opasnostima iu nufdi) — nego Je on edvodio gradane na gubilifte semo zhog neke red ill emeha, 4 to ne sudeti im, nego izabravsi ih kockom ... ‘Stoga su ustali protiv njega oni koji su mogll, i vi ste im Jude odredili nagrade kao Tjudima koji su utinli dobro delo; 2 oni Kofi nisu mogll da pobegnu cine s njim nedela, i straba, du na vatu zemlju kao neprijateli, opsedaju vabu vojeku i vaieg pretora, Kome ste vi plamom naredilt da ostane 1 Galiji, dok im Antonije nareduje da je napuste Da ti, dakle, da mi proglasimo Antonija 2a neprijatelja, i da on veé nas napadne? Naf tribun jof to ne ma, Moada éka dok Devim podlegne, te tolika provinelje, susedna nama, 1 Decimova vojska u njo} povedaju Antonijeve nade protiv nas. ‘Narodn\ tribun ée njega, kako se tini, proglasiti za neprijatelja tek onda ked on nas saviada "Magi Cezar, to jest Oxtavijan 2254, Pizon br Antonija u Senatu Dok je Cleeron jos to govorio, njegovi prijatelfi pravili su neprekidno takva buku da nikome nisu dopustill da kaze neito protiv. Najuad istupi sim Plzon, Seat se, iz postovanja prema njemt, uti, pa i Ciceronovi Itudi popustise, te on reve: ‘Senatori, zakon zahteva da optutent sastula optutby, | kad dade odbranu, da mu se sudi; upesoravam na to Cieerona, najveéeg govornike. Posto se on ustete da Antonija optuii u njegovu prisustvu, au njegovor odsustvu imeo je neke krivice kno neosporne 1 najvese od svib, ja sam lato da ukratko pokazom kako su one Tae... Ciceron kate da je Antonije prisvofio dr¥avnt novac posle Cezarove smrti. Ako je on to utinio, zakon nalade da se krad- Ijivae kami, a ne da se proglasi neprijateljem. I Brut je, ubivsi Cesare, fada pred narodom tulio Cezara da je apljagkao novac 4 estavio praznu riznicu, a Antonije fe malo knsnije predozio ‘da se j2vrai istraga, i vi te prihvatlli njegove miljenje, potwr- Gili ga { odredilt deeeti deo kao nagradu potkazivaéima, Tu nagradu éemo mi udvostrutiti ako neko bude mogae u ovome a izobliéi Antonija, Toko © noveu." -Provineiju Galiju nismo mi odredili Antoniju, nego mu e dio narod po zakonu u prisustva samoga Cicerona, onako kkao io Je 1 drage provincije esto davao, i kao #io je ovt provinciju ranije dao Cezaru. Zakon sadr¥i i to da Antonije ‘mode, iduél u dodeljenu mu provinelju, da ratuje » Decimom ako se ovaj ne povute, da krene vojaku na protivnikea umesto ra Tragane, Koji se Jo8 ne pokreda All Cleeron ne smatea za neprijetelja Decima kot fe digs ‘oruije protivno zakont, 2 Antonija koji se po zakoru lus orufjem smatra za neprijatelja. Ako, pak, on optutuje sim 2akon, onda optuluje i njegove tvoree. Njih je trebalo odvratit, ‘ne vredati th poito su ga vee doneli. Nije trebalo poveravati tu zemlju Decima, Koga je nazed gonto zbog ubistva, nego. Antoniju, kome ju je narod dao ‘Jer nije upatno rappravijati ce s narcdom, osobito u vrlo ‘opasnim vremenima, niti zaboravijati da je ranije pripadalo ‘narod | to da odlutuje ko je prijatelj, a ko neprijatelj. Po 222 statim zakonima, samo narod je imao pravo da odlutuje o ‘mira i ratu, Treba paziti da se narod ne polaje zbog toga i ne naljuti, te uzme za ovo brani¢a.* 56. Ali Antonije je pobio neko vejnike! Uéinio Je 10, ali u vanju koje ste vi izglasali a za to nije nijedan vojskovoda polagio ratuna. Zakonodavel nisu ragunali da Ge vama Koristith dda zapovednik daje racun vofaicima, Nema nista gore & vojset ‘od nepostufnosti; zbog toga su nel, 1 kao pobednict, pogub- Yeni { niko nije oktivijavao one koji su th pozubili 1, sad, to ne zamera neko od rodaka ubijenih, veé Ciceron A, optuzujuéi za ubistve, on int onoga dréavnim neprijateljem lumesto odredenth Kami za ublstva, Kako je bila raspustena ‘Antonijeva vojska { kako ga je ona potcenjivala — pokamyja 4 ove dve legije sto su se pobunile, koje su po vaio} naredbi male da ratuju s Antonijem .. ‘A one su, suprotno vojnitkim zakonima, prebegle od nfega, all ne vama, vee Oktavijanu, ito Je Cicerom ipak pohivalio {jue predlotio da se one najrade ie drive blagajne, Ne dali bogovi dda vam se taj primer jednom asvel!! Cicerona goml mrénja na Repravitnost, jer optuduje Antonijevu tiraniju | kamjavanje vojnike, mada su oni koji su radili protiv driave wvek povla- flivali vojskema i nisu th kainjavali, Potto se Cleeron nije ‘usterao da nspadne { cstalu Antonijevu viast, posle Cezara, ‘kao tiransku, hajde da ovako ispitamo i pojedinaéno stvar.” aa ‘Koga je ber suda kso tiranin pogublo on kome se sad ber a! ovo priprema? Koga je on prognao iz Rima? Koga je levetso ked nas? Ti, ako je dobar blo prema pojedineims, ‘kada je on radio protiv svih nas? Je It, Cicerone, kada? Da li onda kad je dono ammestija 2a uéinjena dela? Ti Jonda iad je doneo odtuku da se niko ne gomi zbog ubistva? JO kad se radilo 0 ispitivanjy driavnog novea? Ili kad Je atio Seksta Pompeja, sina vama dragog Pompeja, i nakna- ‘mu ofinska dobra iz dréavne blagajne? Ti, pak, onda kad { uuhvatio Laznog Marija, smutljivea, 1 ubio ga, te ste ga svi 228pohvalili? (Samo, to Ciearun nije klevetao zbog nas!) T kad je Sonco zakon o stalnom ukidanju diktature, { da je svakome Slobodno da nekainilvo ubije onoga ko pokuta da je uvede? ‘Ta dela, naime, nama da je uéinio Antonije za dva mesecs, Iroliko je ostao poste ubisiva Cezarova u Rimu, dok je narod {08 gonio ublee, a vi ste se bojali za buduénest. Zar je mogso radi bolju prilil, da je Antonije bio rdav? ‘All on nije nifta, well Ciceron, u8inio protiv. protivnika! Kako? Zar nije on aim upravijao kad je Dolabele® ofiia0 u Siriju? Zar nije imao w Rimu sprerenu vojsku, koju ste mou vi dali? Zar nije noéu cuvao Rim? Zar njega nisu cuvale strate bog zaseda neprijateisiih? Zar on nije imao pred ofima pri- mer kako je ubijen Cezar, njegov prijatelj i dobrotvor i veoma comiljen kod naroda? Zar on nije imao i drugi lent razlog kad su mu ti ieti Hudi radill 0 glavi? On nije nikoga od njih ogubio niti prognac, nego Im je oprostio, koliko se moglo, nije im zavideo So su im date provinelje. To su, Rimljani, najvete { najneospornije krivice, kao sto vidite, koje je Ciceron leneo protiv Antonija.* sf AU, potto on poole krivice navodi i proricanja kako je Antenije nameravao da vodi vojeku na Rim, all je promenio ameru bojed se Oktavijana koji ga je zauzeo drugom vo}- skom — kako to, onda, da se smatra neprijateljem onaj koji Je samo narheravao da to uéini, a onaj koji je dodao § utaborio ‘se ber natog odobrenja da se ne smatra neprijateljem? Kako to da Antonije nije stigeo, a nameravao je da dote? Da se nije poplasio vodeei 30.000 disciplinovanth vojnika na Oktavijana, Koji Je imao svega 3.000 slabo naorwzanih i nediselplinovanth, Koji su rau doi samo radi pomirenja i koga su oni, dim ddoznali da sprema rat, odmah napustili? ‘Ako se, pak, on bojao da dode sa 30.000, kako je dotao samo sa 1.000 Hud, $ Kojima ga je zajedno toliki broj nas ratio, na Tybur, i toliko nas tada mu se zaklelo? Sa keliko je pohvala tada Ciceron obasipso njegova dela i vrline? I zaito nije | Dolabela bill ae konaali #4, godine, | Kad Je De bela ofitao fr Rima na vojnu u Aaiju, Anignije Je ostao sim u trad, imajudt s rukama celokupaw Vast 224 je sim Antonije, ako je neito takvo smerao, ostavio nama ‘aoce, koji su sada pred Senatom — majku, Zens i mladog sina — koji sada platu i boje ae, ne 2bog Antonijevih dela, nego ‘dog Viasti svojih neprijatelja™ 59, »To sam izneo pred vas kao primer 2a odbranu Antonijevs. 4 nestalnost Ciceronovu. One razborite savetovacu da se ne ogrede ni prema narodu ni prema Antoniju, { da ne navlage mrénju i opasnost na dréava, jer je ona jo8 bolema i nedostaje Jo] brea pomod. Vi treba da uevsstite Rim desta pouzdanom pposadom pre no Sto nastane neki nemir sa strane, pa tele onda da relavate astale hitne stvarl { da sudite onima kojima budete Iitel, jer dete tada moti da izvriite presudts ‘A kako se to mote postidi? Ako Antoniju predamo Galiju fz obzira prema narodu, a Decima Bruta 5 njegove tri lege da pozovemo ovamo, a\ potom ga poisljemo u Makedonit, ‘zadriavii njegova volsku. A ako su one dve Iegije napustile ‘Antonija I prisle nama, kao fto kale Cleeron, da I njih opoz0- vemo od Oktavijana u Rim. Kad teko budemo imall u rukama pet legija,odlutivacemo energiéno ono sto nam se bude svidelo, ne zavisedt od milosti nijednog fovea." 0, Ovo je regeno onima koji me slufaju ber zavist { surev- njivesti. Onima, pak, kojl vas uzbunjuju nepromiiljeno i bez pripreme zbog lléne mrije i surevnjivest! savetujem da ne ‘budu bree f prenagljene sudije prema tako velikim Ijudima sa ‘matnom vojskom, niti da ih mimo njihove volje prisljavaju na rat. Neka se sete Marcija Koriolana { onoga #to je nedavno lutinio Cezar. Mada je on na slifan naéin upravijao vojskom {nama nudio najbotje uslove za mir, njega st naglo proglasils 2 neprijatelja i prinudili da stvamo bude neprijatel ‘Treba Stedetl narod kojt je pre kratkog vremena napao na Cezarove ubice, da ne bi izgledalo da se, vredajudl njega, daja njima provincije { da mi hvalimo Decima Bruta koji gazi na rodnu odluktu, a Antonija koji je dobio Galiju proglasavamo za neprijatelja, Stoga oni koji pravilno rasuduju treba da 225dovedu rigboritosti one koji su joa u zabludi, a konzuli | na rodni tribum treba da poklone veéu brigu’ driavi koja se nalazi u opasnost.” 61, Ciceronove spletke protiv Antonija ‘Tako je Pizon branio Antonija, Koredi 1 plaiedi senstore ‘u isti mah, { nesumnjivo Je doprineo de se Antonfje ne pro- ilasi 2a neprijatelja, All nije pestigeo da se Antoniju poveri Galija, jer su prijatel{i { rodact ubicd to spretli iz straha da se fon, kad se zavrsl rat, ne oeveti za Cezarovo ubistvo i pomirt 3 miladim Cezarom, Stoga su oni uvek potpirivali neslogu femedu Oktavijana i Antonia, “Zato senator! odluéize da se Antoniju javi da dobija Make doniju umesto Gallje, Za ostale naredbe, $2, nerazboritostt ils amemo, naloaiée Ciceronty da ih mapite i preda Antoniju ppreko poslanika, A ovaj, promeniv8l malo mislienje Senata, ‘Svako nepisa: Antonie odmab da ge veati od Mutine, Decimu, Brutu da prepusti Galija da bude s ove strane reke Rubikons, granice izmeda Italje { Gabjje, do odredenog roka § da ave avoje stvari povert Senati." ‘Tako Je Cicston, iz surevnjivosti, Iaino napisto naredbe, ne tolike iz sopetvenog neprijateljstva — Koje, kako se &ini, nije bilo takto veliko — Kolko po neminovnosti sudbine, koja je btela da dréavi nanese veliku promena i smerala propast orm Cicerenu. Posto su u isto vrome bili proneti Trebomijevi ostact i tatnije wpornata uvreda prema mjemu, Senat bec tetkoéa proglast Dolabelu za neprijetelja, 62, Antonijeve negodovanje Poslanict poslani Antoniju, bojedi se tako neobiénih nare- denja, nigia ne rekole, vee mu samo predadoie naredenjs. ‘Antonije, pak, gneyno’Izgovori mnogo reti protiv Senata { Cicerons Cudim se So Corara smoatraju za tiranina keralja, njera koji je najvece sarluge etekno za rimsku driavu, a ne smatraju Giceroma, Koga Je Cezar zarobio a ratu { nije ga pogublo, aon danas vile ceni Corsrave ubiee nego njegove prijatelje; on je 226 |mrzco Decima Bruta dok je bio Cezarov prijatelj, a voli ga kad 4e postao njegov ubica; naklonjen Je onome koji ni od koge ije dobio Gallju posle Cezara, a meni, Kojt sam je dobio od naroda, on je protivan. Za begunce iz legiia koje je Senat meni ‘Predao on predlage nagrade, a ne daje ih onima koji si oetalt ‘verni, kvareé! time diseiplinu i vojnike, ne na moju ste, nego ta Stetu drdave. Ubieama je dio amnesty, na koju sam 1 Ja Pristao bog dvojice ugledsih Ijudi, a Antonija | Dolabelu ama ‘ra neprijateljima zato Sto ne demo da nam se oduzme ono Sto nam je dato. To je pravi razlog. A ako blh ja napustio Gallju, niti bth bio neprijaielj niti bih teako monarhiji, Ja ipa ovo terdim: uniftiéu nepopularn amnestiju. (62, Senat proglatava Antoni neprijateljem, a favorizuje Bruta | Kasija, Rekavil mnogo takvih redi, Antonije odgovori & pismu na senataley odluleu »Senat &u poslufatt uw avermu iz Ijubavi prema otadzbint, 8 Cleeronu Koji je napisao naredenje ja ovako odgovaram? Natod mi je dao Galiju po zakonu, te éu goniti Decima Bruta Sto se ne pokorava zakonu, 1 samo od njeza trasiea kaznu za ave ubice, da bi se Senat otistio od zlotina kom je soda | on ukaljan, jor Ciceron pomate Decim." ‘Tako je Antonije rekao i napisao, T Senat ga odmah pro- alasi za neprijatelja, koo i njegovu vojsku ako ga cman ne ‘apusti. Makedoniju 1 sm Tink, & vojekom prectalom ajima, on poveri Marku Bruta dok se dr¥ava ne utvrsti A ova} Je veé imao i sopstvenu vojaku, pa je i od Apuleja dobio nedto vojske. Sem toga, imao je duge i teretne lade, zatim oko 16.000 talanata® s mnogo orudja ostavijenog od simog Ceara 1a Decimetrijac, Senat odluét da se Brut svim tim sredstvima posiusi u Kkorist dréave. Takode je odluteno da Kesije upravija Sirijom. Aratuje s Dolabelom, a 6vi ostall koji upravijaju rimskim pro. ‘vineijama ii vojskama istoino od Jadranskog mora da se pokoravaju Brut i Kasi, ‘Tako su senatori 2a kratko vreme, posto im se prutila prillka, jako uveéall mod Kasija i Bruta, * 10000 talanata predstavija weednont oko 416 tona srebra Hl ata, 2 ovde, po svoj pri, srebra 227(64, Oktavijan uvida lukavstve Senata Kad je ma sve to samao, Oktavijan se wznemsl. Smatrso Je da Je smnesta bila inva Govekojublja | afaljenja prema Rodacima T judi na jednakim zvanjima, a Ho je Senat potwrdio Galju Deeime Brutu da je tu ved 's Antonijevom {eanjom a tranijom (a pod tim iagovorom ou i njeea navel: Prot Antoni), All Kad je video da mi Dolabela proglai 22 eprifeteljezato to je ublo Jednog od Cezarovth bien, zat dargu Kasi] Beata Gli najvete provinie | da sa im predane tour sohke T vei hovee 1 porinjen! ima svi upravnich jrovincje'aone rane Jadranog mora — ilo mu fe jsno {a jacaja snage Pompejevth prstalen, «de slbl moe Cezarovh Iisa yee adala su mu na um i ona lukavstva prema njermu kao ruladin, had su nm Gall statu i stollew 1 oxnadll gx 2a peo- Drelora au sivarl su int odbeal sopstvenu vojski, jer Voi- Krom upravijja konzul, » propretor nema. nikakvog. zn0 jnjer, Nejead mu je palo na tm da su nagrade date samo nima heft su pohofl od Antonia, a ont Kojima on zapoveda Gi ou ber tart, da tat wopte jer donosl eramota t da se Senat w stvel njime slu®lprotiv Antonja dom ga ne unit 65, Oktavijan i Hircije dolaze pod Matin Razmisijajué tako on prikri svoje misli, pa_prinoseét rive prllikom stupanja nx dato mu zvanje reée vojsel: ,1 ova potast, ratnl drugovi, doblo sam ed vas, ne sada, nego’otkad ste mi Viast predali, jer ml Je Senat ovu vlast poverio radi vas. Stoga majte da sam vam na tome zahvalan i da éu vam, ako bbogovi pomognu nafu stvar, obfino to naknaditi" "Tako je on vojsku privezso uza se. Jedan od konzuls, Pansa, skupljae Je po [talijl pomoéne trupe, a drugi konzul, Hireije, delio Je vojsku ¢ Oktavijanom 1, kao Sto mu je od Senata bilo tajno nalofeno, tratio je one ave legije koje su predle od Antonija majuéi da su one jezgro vojske. Oktavijan fa sve pristade, jy podelivat vojeleu, zajedno su prezimil. Se Dok je boravio u Rima, propretor rie imao nikakve vies ail ako Je neko postavlion 2a propretora u provineljt kro upravnile A fada je imao konzilsen viast, odnosoo’svu last, | eviina 1 voinu. 228 Kad je vet zima bila na iemaku, Decim Brut oe nade w Inevolji zbog gladi, te Hireije 1 Oktavijan kreauge w Mutinv, fda ne bi Antonije zauzoo Deeimovu znurenu vojsku, Posto je FAntonije marliivo éuvao Mutins, oni se, oekujudi Pansy, Ja njim ne sukobise svim snagama. Ceste su bile konjicke éarke, Jer je Antonije imao mnogo vise konjice. Pa ipak, to mu je alo Koristilo, posto su bujiee po ravnici napravile prepreke, 66. Ventidije odlazi Antoniju = vojskem Dok se to dogetalo kod Mutine, w Rimu je Ciceron odsustvu konzula gledao da stekne popularost. Cesto je dra0 akupitine, skupljao je orugje besplatnim radom kovaée, pelbay- Yao novac 1 udarao veoma tefke namete Antonijevim prija- teljima._Ovi su eve br2o izveavall da bi izbegli Klevete. dok nije Publije Venter koji Je ratovao pod Gajem Julijem Cezarom TOTo ABTERjev prijatelj, me mogavéi da podnese Giceronovu surovost, pobegeo u Cerarove kotonije kao njihov omanik, pozvao dve legile na slusbu Antoniju { pohitso & Rim go ubsad Gisteons Tada nastade neopisiva zabuna, i mnogi su se iz oajanja elit sa Zenama i decom, pa 1 Cleeron pobete iz Rima, Venti- dije, docnavii za to, krenu Antoniju, ali spreéen od Oktavijana § Hircija, on dode u Picenum i, skupivit jos jednu legiju, ote kkivage da vidi dalji razvo} dogadaja ‘Kako se Pana priblidavao 5 vojskom, Oktavijan | Hireije ‘mu poslate u susret Karsuleja § Oktavijanovim zastitnim od= redom 1 Marsovom legijom, da mu pomognu na prolazu kroz ftesnace, Antonije, pak, Koji nije mnogo ragunso s teanacime, i jedino pogodnt da se spreti proiaz neprijatelju 183 Aeljan borbe, a posto nije mogao Pista narotito postlé| ‘konjicom zbog barovite ravnice s jarkovima, postavi u Zasedu idve najbolje legije w barugtini na uskom putas nasipima, 67. Bitka kod Mutine Posto su Karsulej i Pansa preii noga preko klanaca i 1 osvit dana samo s Marsovom legijom 4 pet. drugih orti na nasip, na kojem jo8 nije bilo neprijatelja, te razgle- 229dali motvara obe strane, postala im je sumnjiva taka — vec bi blemule Kacige 1 itllov — kad se imenada s Gla pojavi Antonijev zastitni odred. Vojnici Marsove lege bili su opkoljeni odasvud, niicud nnisu mogli da umaknu, te pozvate regrute koji su se peibliti Ga ne ulaze zajedno s njima u sukob, da ne bi polevarili bojni red iz neiskustva, 1 postavise Oktavijanov rastitn odred nasu- prot Antonijevu zaétitnom odred, a oni sami, podelivii se na fava dela, stupige ¢ obe strane modvare — jedni pod vodstvom Panse, a drugi pod vodstvom Karsuleja " U dvema modvarama" odigrale su se dve bitke, Od nasipa 1u sredini bore nisu videlt jedni druge, a na samom nasipu sukobige se aaftitni odredi obeju strana u sopstvenom boju; ‘Anonijet su imall pamers dase cavele Marsovo} lei Ho ih je napustila i adala, a, opet, vojnlet Marsove legije htell su dda se osvetenjima Slo su mlrmo podneli da budu ubijent njihovi Grugovi a Brundiziju, Znajué { jedni i drugi da je to najboljt deo i jedne | druge vojske, nadali su se da Ge se u tom sukobu fdluditisudbina rata, Jedne je bilo sid da dve legije podlegnu fonima s jednom legijam, a drugi su Zeleli ds pobede s jednom svojom Jegijom ones dve legije. ‘Tako su, podsticani mranjom, napadali jedni druge, nadme- uci ge vile W svoje Ime nego u Ime vojekoveda, kao da je to njihova privatna stvar, Iz ialcustva koje su mali kao veterant ‘oni niow vikali da ne bi zaplaili jedni druge, niti je u sukobu iko od njih pustio glas bilo kao pobednik bilo kso pobeden. Bududi da su bili u barama { jarkovime, mije bilo mesta za Jeretanje 1 iréanje, nego su se tuklt zbijent. Ne moguéi jednt Stoga naredide slugama da th odvuku od govornice, ali nastade vika iz avetine, te spreti sluge da to uéine, a trijum- vii odlotive stvar za sutradan. Iéuceg dana, umesto 1400, po- sano Je qato 400 Sena da im ae_prosece imanje. Odluseno ie takede da svi Twat kojt imajit vise od 400,000 sestercija. po ‘ena gradani, strane, oslobodenii,aveftenii judi svalofa foda — ber ikakvog inuzetha ukabi svoje ushige pid pretnjom keane, 1 uz nagrade odredene za potkazivate; da desetl deo celokupnog_imanja.odmatr dana Wajam 2 rat odiinji prihod. 35. Razundanost vojske Koji su na neki drugi natin isbegli tse sake, iveli su_u straku — jednl po kolibama i grobovima, druel w jamom Rimu — dok nije doilo primirje. Viden! su neobien! [primeri odanosti Zena prema muzevima i dece prema ogevima, [pa { robova prema gospodarima, mimo njthove pritude, Od ‘ji éu spomenuti one najneverovatnije, Dok su Rimljane pritiskivale takve nevolje zbog naredbe trijumvira, voiska je, presirudl zapovesti, nila jod. gore ne- dela, Posto su vojnich anal da 58 trijumvit, rade ko, Witt “Pouindanje jadino u ajih, to su postavljali raze cabteve. Jedni [Ri traili kuée, zomlju, ietnikovee, pa t celu imovina pros bovanih, a drugi de budu usinjeni od bowstih Wjudl. Neki su ubifali one koji nisu bili proskribovani, pladkali kuée nevinih uf samovlasno Sniti mnoga drugs nedeta Stvar je dodia dotle da au trijumviri narédili da jedan of onaula suzbije njihova preteranu razzzdanost. Ali on se nije _usudio da diene vojnike, da ih ne bi razdraaio protiv sebe, nego pobvata { obesi neke od robov, Koji su pod fzgledom vojnika Sonjima gresi (Fierce dames proms prsksbovanima Lepidova¥ rata Paula centurion su poitoval kao beata “piskowode i posi a yx da Hlobedno otplow Brut, Poste Brutve siti dolao Je W Met, odakle Dije vite hteo én te watt Bin kad nt prewtall pogo, take ou #8 po sie aici, Antopijevog ujake, Antonijeva majka je, kao avoga ocala, dr¥ala kel sebe ne kxijuct ga, posto su jo" cenrions Fespeitovall kao majku svoga vojskovode, Kad st oni doenije hteli da upadinu ked nje, ona dotréa na tr pa re&e Antoni, Proj Je sedeo s prijateljima: , Vojskovodo, ja sama sebe poten major, Sto am pele La arti 36, Sckst Pompej prihvata one koji befe od trijumviri Talay je mahor bio ihod nevolja koje su zadesile pro- skriborane. A one ito se mimo ofekivanja dogodilo edna da fe odimah spect, drugima da budu Hasnije éak { u fast, ment je ljatnije da kaZer, «slussocima kortsnife da Cuju, da ne Bi AU w alueaju nevoje gubllt nad Otho! 1 moglt pobegote Rash KKectinsjy) kojl je ito tako st ratiju® AL je veéing la ne Siciiju, susedna Till, gGe th je rado prima EAT bake i, i Sos BY rete ropblicke pense Bruty) i u_Afriku at maki gradene riot 213‘onima koji prime prockribovane.* On je ukori, govoredt da je ‘ona dobra sestra, ali nije pravigna kso majka: umesto Sto sad spasava Luctja, trebalo je da ga spreti onda kad je on pro- lasio njenog sina neprijateljem. Ali je ipak izdejstvovao da konzul Plank donee odlulku 0 njegovo) amnnest. 18, Slutaj s Volerijem Mesalom Korvinom Neki ugledni mladié po imenu Mesala pobete Brut, a ‘wijumviri, Boje se njegovog velikog uticaja, naredise ovako: Posto su’nam nlegovi rodaei dokazali da Mesala nije bio u Rimu kad je ubijen Gaj Julije Cezar, izuzimamo ga {2 spiska proskribovanih." No on nije pribvatio oproits). A ked st pall Brut i Kasije u Trakiji, on je jo8 imao veliku vojsku, lade, nnovae ine malu nadu, fe su ga birali za zapovednika. Mesala to nie prihvatio, nego je svole pristallee nagovorio da se pokore tetko} sudbini i predu u sluzdu Antoniju. Posle je bio Gvrsto uz Antonija, sve dole nije, nezadovoljan time ito je Antonijem zaviadala Kleopatra, preluo Oktavijanu. Ova) ge postavi za konzula umesto Antonija, Koji ga po drugi put pro- slasi za neprijatelja. Posle toga se borio u pomorsko) biel kod “Akcija protiv Antonija, aatim Je poslan u Galiju kao zapoved= nik na pobunjene Gale i, kad je pobedio, dopulten ma je ‘eijumt, Lucije Bibul je pomilovan zajedno ¢ Mesalom i bio je 20° povesnik Antonijeve mornarice. On je éesto otilanjeo nespo- razume izmedu Antonija 1 Oktavijana. Antonife ga postavi 2a upravnika Sirje, te Je kao upravnik w njoj 1 umro. 39, Bekstvo i spas Acili Neki Acilje potajno pobete iz Rima, a kad ga je rob pro- kkazao vojnicima, on ih pridobi za sabe { nagovori, obeéavll ira veliku nagradu, da neki od njih edu njegovo) Zeni ea znakom koji im on dade. Kad su oni dati, ona im pokaza sa svoj nakit { reée da ée dati sve 2a zamena muta, all da ne za da 1h ée on na to pristati, Al! je nije prevarila njena odancet, jer vojnici najmige ladu za Acilija{ poslase ga na Sieilju. Kruscelion Lentul, kad je njegova ena Jelela da bedi ¢ jim i zato ga zadréavala, ne Zeleéi da nju ielage opasnost, 274 kkriSom pobeze na Siclliju. Kad ga je Sekst Pompe) postavio za Pretora, on se javi Zeni da se spasoo i postao pretor. Kad je ‘ona domala gde joj je mut, pobcie od majke koja ju je &- vvala sa dve robinje 1 s njima je putovala podnosedl napore { oskudicu kao robinja, dok nije oko veteri preplovila iz Re~ agile u Mesinu. Lako dozavéi ade je pretorev ator, nade Len- fila, ali ne u pretorskom odelu, vee u prljavim haljinama i 7a puitenog ako lest na zemlji, iz Geinje za Zenom, 40. Primeci nekih odanih ena Nekom Apuleju je Zena zapretila da ge ga prokazati ako obegne sim, i on je nerado povede sa sobom, To mu jeu Dekstvu koristilo, jer je njegovo jayno putovanje 2ajedno sa ‘enom, robovima i robinjama ulionilo. sumnju. Ancija njegova Zena stavi u lak { umota kao prillag, pa ynajmi nosaéa i tako ga prenese od kuée do mora, dake on pobeze na Sic Gaja Antistija Regina, pak, njesova Hena spusti nota u kanal za notistodu, gde vojnici sledeten dana nisu silazli zbom smrada, a iduée noe preruai ga u ugljera i dade ru magarca, sa éumurom da ga tera, dol je gama ila napred na invesnom odstojenju, nolena u nosilicl. Kad je jedan od vojnika na grad- skim vratima spazio nosiljku 1 pretresao je, Regin se uplasi i pritrta, pa, kao da slutajno ide putom, opamenu vojnika a posted Jene, Ovaj mu prvo odgover! keo ugljard, a onda a prepoma, jer je ratovan neked pod njim u Sint, 1 rete mia Idi slobodnd, vojskovedo, Jer mi ttko dolikuje da te i sad Koponiju, pak, Zena, koja je dotle bila fedna, tzmoll Hivot ‘od Antonija, leéeéi jednu nesrec drugom nesrecom, 41. Primeri sinovske odanosti Za nekoga Getu pronase glas njegov sin da je izgorvo pred Jeuéom posto se sm ugulio omfom, pa ga onda cetavi na ne- avno Kupljeno} njivi, ede je starac, da bi promento svoj iz fled, stavio koticu na jedno oko, Kad Je nastao miz, on skin Koéicu, ali mu je oko bilo oftegeno abog duge nesktivnost od 275[Nekog Oplja je sin, mada je on htoo da oetane zbog du- boke staresti, poneo na ledima dok ga nije imeo van gradske Keapije, a potom ga je ofpratio do Slellie, vodeedt ga ili nosed, Niko nije posumnjao u njthov lzgled, aiti im Je pravio smot- ju. Tako Je on, kao nekad Eneja, stekso postovanje kod ne prijaielja nosed! svogn roditelja. Mladiéa je kaanije narod, u mak nagrade, postavio za edila. Kako mu Je imanje bilo kon fiskovano te hile imao Gime da plaéa indatke w svojoj slukbi, zanatlije su ma pomagale besplatno, a od gledalaca eval je bacso na orhesiru Koliko je ko mogao, tako da se mladié obogatio. Arijan je nalodio u zavestanju da se na njegovu spomeni- eu urede: ,Ovde led onaj koma je preseribovanog prockribo- vvani sin sakrio, © njim pobegao 1 spasao ga." 42, Slate} dvojice Metela, oa i sina Dva Metela, olze i sin, biK eu zapovednici w dvema pro- tiynigkim vojskama: otae u Antonijevoj, asin. Oktavijano- vo}, Otae u biel kod Akecijuma' bi zaroblien, ali ga ne prepo- ‘znate. Kad je na ostrva Samos Oktavijan vrllo smotru 2 robljenika, bio je prisutan { Metel in, Napred je inveden st ac, 6 dugnékom Kesom, pun prljavstine, iserpen i izmenjenog like. ‘Kad ga je glasnike prozvan po iment, njegov sin potréa fa skupstine i jedva pomavit oca, zagrh ga # Jecanjem. Sa- vledavai plad, on rede: ,Tebi je, Cesare, ovaj bio neprijatelj, a 4a saveznik. On zaslufuje kaznu, & ja nagradu. All te molim ‘da mi oca spases za moje masluge, ili da i mene ubijeS zajedno 5 njime." Posto su se svi sazalil, Oktavijan obeéa da 6 spastl ‘Metela oca, mada mu je on bio veliki neprijatel, pa je a vite navrata odbijao i volike nagrade koje a mu mudene da napusti ‘Antonia { pride njeru, * Onhetra, esto lspred governice ge su sedell vit mage sat Lenin —— » Bit to {koja} Je Oltavlanpobedio Antonia, sey i “Enfh. dvanaest goding posle preskrip-_ © Were — odnost se na Oktavtiana 276 48, Robovi spasavaja gospodare : ‘Nekog Marks robovi su s odanoiét i areino Guvall u iu za celo vreme proskribovanja, a kad je bezbednost povraéena, Marko izage iz kuée kao da je blo u progonstvu Hirelje, pobegavii s robovima lz grada, obiéao je Italiju ‘oxivezajudi verane, skupljajuél begunce { pljadkajué prvo ma- nje, pa onda veée gradove, dok nije skupio matan adred 1 potéinio Brugene. A kad jena njega poslata vojsk, on ce st svojim pristalicama prebaci Sekstu Pompeju. na Sielju ‘Ancije Restion je mislié'da Pobeigne sm, all ga fe potajno ‘ratio rob koga je éam vaspitao | Kome je uvek mnoga dobra Einio, ali ga je pasle morao 2gosatl zbog nevaljalstva, Dole ‘se Restion odimarao u nekoj bari, rob mu se prifunja i uplati ga svojom imenadnom pojavom, zatim ma rege da ga manje bole njeovi 2igovi no Sto je zabvalan na negdainja debrotin- stva Onda ga sakri u jednu pedina # donosio mu je rane oliko je mogac. Kada su vojnii, koji su bill blz, potell. ne- ‘Sto sumnjati na tu pedinu { kroauli na njega, rob pojurl 2 nnekim starcem koji je putovao, ubije ga i odseée mu glavu, Kad su se vojniel imenadili i hvatilt ga keo ubiew putnika, fon im rece: .Ubio sam svog gespodara Restiona, koji mi je lurezao ove zigove." Oni mu oduzmmu glavu zbog nagrade {zk ld pofure u grad, a rob odvede gospodara | ofplovi s njim na Sieiliu. Slufaj s Vespilonom Lukrecijem i drugima Apij, koji je spavao u vii ked sx vojniel pojurili u nju, rob obuse u svoje odelo, a sim leze u postelju kao da Jeon gospedar. Tako Je dobroveljno poginuo za svoga gospodara, eoji je tu stajao kao Tob. Kad su Menenijev keuéu zauzimali vojnici, jedan od ro- ova pope seu gospodareva nosiljku, a Tobovi, njegov! dru- govi i pomagadl u tome, imesode ga. Tako je 1 on dobrovoljno lumro 2a svoga gospodara, a Menenije pobete na Siciiu, ‘Vinlja njegov oslobodenik Filemon, Koji je imao divnu Jeucy, sacri nasred inde u gvoztienom kovéemu, pede se Cuvastt Iknjige ili novac, 1 hranio ga je noéu sve dok nije nastao mir. Drugi neki oslobodenik, cuvar grobnice svoga gospodara, Quvso fe 1 gospodarevog sina, koji je bio proskribovan, us {stom grobu 8 oer, arr‘Vespilen Lukreclje, palo je noko vreme lutao sa va va- Yana robs, 2bog neslagice hraie ode u grad svojoj Zeni, nogen 1 nosiljel od robova kao da je bolestan. Kad je jedan od robova slomio nogu, on je iSao pete oslonivéi se na drugogs. Kad su bili bliza kapije, ede Je bio uhvaéen I njegov otac koga je Sula prockribovao, on vide Kohorta vojaika kako tréi, pa ‘zapladen zmamenjem mesta, sakri se s robom u grob. Kad st. dali lopovi koji pljatkaju grobove, rob se predao njima da ga pljaékaju, a za to wreme je Lukreeije pobegao na kaplju. Tu Je Lukrecije saéekao roba podelio s njim svoje odelo, pa do- {ao svojoj Zeni. Ona ga sake izmedu dvostrukog krova na ta- ‘anu, 1 tu se on krio doi nis iamolil milost od tijumvira ‘A docnije, za vreme mire, bio je konrul 45. Kako so spasao Sergije Nek Sergije se sakri kod eamog Antonija, dok ovaj nije nagovorio Konmila Planka da donese odluku 0 njegovu pov- ratica, Zbog toga se Sergije doenije, kad su se Oktavijan 1 Antonije razisi i Sonat proglabavao Antonija neprijateljem, jedini tome otvoreno usprotivie, "Tako su spasen evi ljudi Pomponije se opremi kao pretor, a svoje robove opremi ‘kao pratioce 1 prode kroz Rim poput pretora s lktorime, a pratioe! su iali okrusivit ga da ga ne bi ko prepomnso. Kod kapije on se pope na driavna kols, pa krenu kroz aliju. Svi su ga primall { pratili kao pretora koga su tobode porlali trjumvisi Pompeju® radi primirja, ave dok nije na rZavno} triremi otplovio na Siili 46, Sluéaj s Apulejom, Arar ijem I Ventidijem Apulej | Arunelje, prerusivéi se kao centurion! { opremivit robove kao svofe vojnike, projuride kroz gradska vrata kao da gone nekoga. Zatim su, krenuvsi ranim putovima, oslobadali ‘okovane i okupljll begunee, dok svaki od njih nije skupio po ‘zatan dred, koji je veé i po obelezju f po oruzju dobio sled vojske, © Sekai Pompeju. wladem sina Fompela Velikog. Koll Je vladao na Sieli. 218 Obs su, svak za sebe, krenula na more, utaborile se oko sckog brefuljka. Videvsl jedan drugoga, mnogo se ulate zoru, svaki od njih je drugu grupui smatrao za vojsku koja poslana da th pohvata. Tako se sukcobise, te su se neko vreme it. PoSio su uvideli zabludu, oni bace orusje, zakukaju 1 1 Kortis cueibinu koja im je u evemu nenaklonjena. Kad st Jovi, jedan se pridrazio Pompeu, a drugi je pod Bru- upravljao Bitinijom, a kad Je pao Brut, en je predao Bit jju Antoniju, koji mu je, za nagradu, dozvello da se vrath Rim, ‘A nekog Ventidija, Zim je bio proskribovan, veza njegov ie kao da ée ga predati dielatima. On nagovori 70- iopremi th kao vojnike, goepodara izvede nocu Kao anturiona, Tako prokrstare Ttalijom ave do Siellije { cesto 3 lali zajedno sa ostalim centurionims, toboze tratee! Ven- iia, 47, Sluts} Volustja 1 Sithja Nekog deugog goveka njogov oslobodenik sakeri u grob- nica. All posto ovaj nije podnesio strahotu grobnice, oslobo- ideniic ga smesti u neki kugerak uzet pod najam. Medutim, Pouduét da je tu blizu etanovao neki von, prognantk, ne mo- }gavit vite da tivi u strahu, odjednom se od iukavice preo- Horazi u smelog Soveka, oBffa kosu { olvori Skolu u samom FRimu, i upravljao je nfome sve dok nije nastao mir. ‘Marko Volusije, koji je proskribovan kao edil, imao je ijatelja.pristalicu fsidina kclta. O@ njega on zatradl evel Sku haljinu i stavi paeca glava na sebe i, vefed! shuzbu tako leven, prebeto Pompeju.* Sitija su Kalenjani, kao svog gradanina koji je mnogo bio Hdareajiv prema njima, Cuvali naoruani, preted robovima 1 Jodbijajuct vojnike sa bedema, a kad su progoni jenjali, po tigi s0 kod teijumvira prelo poslanikea da Sitije, progan fiz ostale Ttalije, ostane u svom zavitalu, Tako je Sitije prvl i moda jedini Govek prognan u svoj zaviéaj iz mide zesilje Marko Terencije Varon™, Kofi je blo filozof | Istoriéar, a Isto tako dobar vojnik i vojskovoda, modda je zbog toga { bio Pompehu, to fst Sekatu Pompela na Sieilliv 1» Marko Terencije Varon pao je pod udar proskripeje 250 Pivonh satira na pollticke prilike u uma za vreme Viadavine frum= nk 270proskeibovan kao neprijatelj monarhije. Kad su se njegovi po- manici nadmetali koji 6 ga primiti, on izabra Kelena, Koji ga je driao u letnjikoveu gde je Antonije imao obiéaj da svrata = puta, I afjedan od robove, ni Varonovih ni Kalenovih, nije prokazao da je on unutra 48. Kako su se spasli Verginije i Rebul Verginije, koji Je bio retit sovek, ovako je utio robove: ‘Ako mene ubljete zhog malo para, { to nesigumnih, vi dete se ikajati i doenije mnogo bojati; a ako me spasete, vi éete por stiél pohvalu 2bog odlanosti 1 modete se nadati u mnogo veti 1 siqumisi novae" T oni pobegose * njim kao da fe on aibov drug, | kad je bio prepomat na putu, oni su se borlt ¢ voj- nicima. A kad su ga vojniel uhvatii, on je uélo 1 jth: Vi Ime neste ubiti zbog nekog neprijatelisiva, nego jedino radi ovaca, ali, ako dodete na more, dobiéete vedi i priviacnifi rnovue. ‘Tamo sam ugovorio sa fenom da dode 6 ladom { nov- com." Oni pristadoie i odvedole ga na more. Njegova Zena «tide na obalu, kao Sto Je ugovoreno, no, kako je Verginife 22- kcasnio, ona pomisli da je on otplovio Pompeju, pa ode i sama, ‘octavivil ipake na obali roba da mu javi, Kad je rob ugledao ‘Verginija, pritréi mu kao svom gospodaru, pokate mu ladu koja se jo8 videla { refe ono o 2eni 1 noveu 1 zat je on om tavljen. Oni poveruja svima i, posto th je Verginije zamolio dda satckaju dok on Zen povratl natrag il da, podu zajedno njo} po novae, oni se popnu u éamac i otprate ga na Sieiliju vveslajuei revnesno. Onde primige ono sto im Je abeéano, ali rjega ne napustie, nego stadose uv njegovoj sluzbi eve do "Neko Rebula primi na Iadu njen zapovednike da ga pre ‘vere na Steiliju, pa potrsd! novac, preted da ée ga prokazati ko mu ga ne da, All { ovaj, kao Ho je 1 Temistokle uéinio betedi, pripreti zapovediku lide da ée ga prokazati sto 2 no- ‘vac vor! proskeibovanog: zapowednik lade se uplast§ itavog ga preveze k Pompeja $9, Marko 1 Barbula Brutoy legat Marko prosribovan je kao neprijateli dr Jave, Zarobljen posle Brutova poraza, on se pretvarao da je rob, te ga keupi Barbula. Vided da je veit, on ge postavi 2a 280 adeomika nad robovima i dade mu da raspolaze noveem, ico Jeu svemu bio iskusan | razuman mimo robovsku pri- 0, on posumnja u njega i obeéa mu da ée ga spasti ako 1a da je neko od proskibovenih. Kako je to ova] adlucno ie20 1 jzmislio 1 rod, 1 Ime, 1 ranije gespodare, on ga od- je w Rim nadajudi se da ona) neve smeti da tamo atigne Je preskribovan. No on je ipak otilao. Kad su ih kod gradske kapije sreli Barbulovi prijatelii, jedan od njih, spazivii Marka u robovskom odehi, kriSom 0 javi Barbull, On ga izmoli od Oklavijana preko’ Agripe, te 3rko bude adlobaden preskripcije. Pasle je on postao Okta- fvijanov prijatelj { malo doonije ubestvovao je kao vojskovods fu bict kod Akela, ‘A Barbula je bio vojskovoda Antonijev, te je i njega 22- ja liéna sudbina, 1 Barbula je ukvaten posle Antonijeva za, te ae prelvarso da je Tob, Marko ga leupl kao nepoz- fnato lice. Inogio je eve Oktavijanu | zamolo ga da se Berbull foduti na slidan natin, 3 uslien Je. Njth je zadesila i posle toga gna sudbina: naime, obojiea su zajedno bili konzul uw Rimu, 50, Sluéa} s Balbinom i Lepidom Lucije Balbin je 22 vreme proskripeija pobegao Pompe) ‘na Siciliju. Posie amnestije ee vratio w Rim | postao konzul ‘Njemu se obrati Lepld kad ga je Oktavijan svrgao s viast™, ‘kao privatno lice u nevoll Naime, Mecena® je optuio Lepidovog ana 2a zaveru pro- w ‘majica kao sauemnika. Samog Le "Hf Egaid_ kao Gian wijumirata stajan je dugo po strani u bork immed Oktavijana 4 Anica) a aaa See opel a Slim, Laue Foagao me FO Is ol Shea rere Sa eee hc Eat ee a a So ego pre NY. od Sehstove Peete) av Go ain 1. Eo Seem omagao ut rmesolke-tpesnike. Meeena je pogtao sinonim zastitalks Desntka 1 uietniea Gro Je goes me 281tove slike da th vidi, to ga ovaj pohvali zbog. toga pda je mimoisso, jer je on blo bolestan. Mecena posta miadiéa [MMB ‘To su najvazniy\ sluéajevi proskribovanih judi koji su bili Oktavijanu kojt fe bio kod Akcija, a za mjegovu majku, da se [MModeni opasnos:i pa su co mimo ogekivanja spasli; a mnoge ne bi putom mutila, zatradi od konzula! jamea da. ge sti ostavijam po strani ona Oktavijamu. Kako niko nije hico da ru bude jamac, Le- Pid se esto wrieo oko Balbinove kuse, dake je dolario 1 do Ajegove suinice. Buduéi da su ga liktor! teral, jedva je uspeo da kaze: ,Ment svedote © nevinastl i tudioc, jer me ne opti ‘2uju za ssudesnistvo sim ill Zenl. Ja tebe nica proskribovao, 42 sad sam u gorem polofaju od proekribovanih, Nego te mo lim, wmi u obzir Ludeku sudbinu. { mene kei sam dosso ‘tebi, 1 dopusti da budem jamse Oktevijanu 2a svoju fen, Il da edem zajedno njom." Dole Je Lepid jo8 govorio, Balbin, ne mogavil vise da pod- rhese toliku igru sudbine, eslobedi mu Zena jamstva, 52, Spoliai ratovi za veeme proskripetja Dole se to dogadalo u Rimu, sbog Hh razmirica nastall su ranica driave veliki rata eojih su najteat Tat u Alri amedu Rorntefa t Sekt w Sit — ea Resin ota iyr—rat sa Sekstom Port ‘Velike nevolje pretspeli su gradovi Koji su bili osvajant. Dezbro} manje macajnih, najvise su nastradali Leodi- ja, Tars, Rodos, Patara { Ksant. Ukratko prikazana, njihova fanja bila su ovakva 451. Sta se desilo s Ciceronovim sinom i jo¥ nekolicinom 53, Rat u Afric iemedu [Kornificia i SekstiA, Rimljani jedne province w Afrel, kofu su oduzelt of injana, ‘gous Shere—Ateika, wu Jubinu dr- soar, nazivasulNov a 2000 Je i ‘vom provinejom je, u Oktavijanovo ime, uprav- it Sekstije. On of Komniticiia zatmadi da mu ustupl Stara ‘ato Ho je, prema_podell tamedu trijumvira, ona pri— 1a Oktaviian, Ovaj rede da ANT On-2As-FUA me trljumviel lt izmedu sebe po. privatnoj odluci, niti Ge bez zapovesti ta deugome dati provinelju koju_ je primio od Senata. a je medu Hhima nastao rat, Kornifieje je imao bolje naorwanu { brojniju vojaku, a Kstije malobrojalju 1 lake naorutanu. On upade w sredo- 1e krajeve { oduze ih od Kornificija, tako da se sada 6 ve- ‘snagama mogao boritt protiv Kornficljeva Tegata koji 8 ‘opsedao, Sekstijevur Afrika je pustotio i Lelije, drug Korni- jev legat, Koji je opkolio i opseo Cirtu* ane ieee ino od Rartagine, na teclorli dananjeg Attire. (Kartagina Je ae ae ll et Marka, Tulja Cicerona, sina besenike Ciserona, posta tac u Gréka predvidevtl sta ée go 218. On je iz Griéke ire Tiuo ‘Bruit, a ked jo Brut umro, dose je Sekatu Pompeu Kod oboiice je bio w ugledno} vojnej«lusbi. Posle njih Oktavi- ian ge, da bi se opravdao zhog lndaje Cicerona, odmah postavi 2 eveitenike, a malo Kamnie za Konzula, pa tatim 2a uprav= aka Sirje. Qvaj Cicero, kao konzul, prottan je narod faye Salo Antonijeva poraa kod Akaija koji mu Je posleo Ok: vijan 1 stavio gana govornicu gde je fanije stajala glave ‘egovog cea ‘Apije ranielt imanje robovima, pa s njima olplovi na Si- ailja. Kad je nastala burs, robovi, pohlepni na njegow nova, save Apija u éamac, koo da tu ima vie lagleda a spasenje. Al so, mimo ofekivanja, dogodi da je on tamo sreény sigea, 8 ont propall w Bralon Brutoy kvestor Publije, kad su ga AntonijevtIjudi nago- varali da taia Brut, nije prista, te je sbog toys proskribo- van; a kad se najead povratio, postao je Oktavijanov prije- telj I kad ga je jedrom pesetio Oktavijan, on mu izese Bru 28351, Kealj Avabion i Sitije c Obe strane su preko glasnika molile za saver kralja Ara- Diona i one koji su se tada zvali sitijevel. A evo zaito su taka azvani Neki Sitije je nekada, ne saekavSi u Rimu sudenje, po- begao, a zatim skupio vojcku iz, Halije 1 Spanije pa otpiovio u Afrika, Kako su u Africi kraljovi ratovalt medusobom, on je pomageo Gas jednom, éas drugom. Kako Je uvek bio uz one! koji su_pobedivali, Sitije se proslavi, a vojska mu se izvan- redno lavedba Kada je Gaj Julje Cezar gonfo'u Afriel Pompejeve peista- lice, on je bio njegov saveznike i unistio je Saburu, slavnog Jubinog vojskovodu. Kao nagrady 2a to dobio je od Cevara ‘Masinisina zemlju’, all ne vu, nego njen najbalft deo, Ma- sinisa je blo otae pomenutog Arabions, a Jubin savemiky Nie gov zemlju Cezar je poklonio delom Siti, a delom Bokhu, Kkcalju Mauretanije, a Siije svoj deo tadeli vojnicima, ‘Arabion Je tada pobegso u Spaniju Fompejevim sinovi- ma, a kad Je ubljen Gaj Jubjje Cezar, on ee vrati wu Afriku, { sla0 je obida pomotne dete Pompeju Mladem™ ux Spaniju, po 4h opet od njega primzo kao iavetbane; onda je eduzeo zemlju Bokhu, a Sitfja je u zasedi uniftio. ‘Mada je zbog toga bio ean Pompefevim judims, on nije hieo da prede na njihovu stranu, poito th je sreéa napustile. 4 pridrudi ge Sekaiiju da bi preko niega zadobio Oketavijanovi naklonost. Sitijarsi se takode pridsubiee-Gkiavijanu secajudl se prijsteljstva_snjegovim-ocem™ ‘55. Boj kod Utike izmedu Sekstijn i Kornifieija Sekstije se, dakle, odvedi te lznde ix opsnde 1 bo}. Kad Je Ventidje pao, vojska mu u neredu nagnu ui bekstvo, 8 Sek- ‘Sti Je siade goniti ubijajuel ih { zarobljavajud, Kad je 2a to % Masinisine semiju, to jest Nuria, ‘Masiniea (230—138. prem. e), numidskl Kral, saveznike Rim= ‘ana. atu proty Kartegine nan POMPEI Mladem, $0 Set starjom sinu Pompela Vellhog, nes SS niegovim ockm, to jest sa Cozarom, Oktavijanovim ogern| po usinjenf 284 pitol, pa sido ad in 0 Lelije, on napusti opsadu Citte i dade Korniticiju. tje, pak, podstaleut uspehom, krenu vee na Korniticlja Btiku + postavi tabor prema njima, mada je imao manje ge. Kornificije potslje Letija s konjicom u levidanje, tije posla na njega Arabiona da ga presreine, a sim sa ‘snagama krenu u bok konjict 3, pojavivsl se iznenada, i zabunu, te se Lelije, mada joi nije blo pobeden, uplasi mls se ne odse’e adstupnica, te se povuée na breéuljale lofi Raluzio medu njima. Arabion, koji ga Je u stopu genio, op- Drezuljak, gde mu Lelije pobi mnogo vojnika. Vides to ficije iade s vedo vojskom da pomoqne Lelia, a Sek Koji se nafso iza njega, pojuri na njega, te je Kornifieije 20 okrenuti bojni red i stupiti y vaio tesla Boru, 56, Porax Koraficijevih snage Za to vrenie Arabion posla napred neke vojnike viéne da ‘kroéu po la¥evima 1 uvuée se tajno & Komificljey tabor far logora Keseije, kad mu je bio zauzet tov, navedi jed- mo svojih pratilaea da ga ublf, | Kornificije, pak, pritainjen borbom, krenu na brefuljake , ne majuéi da mu Je tabor tzgubljen. I, dok se on pri- wvao, nalete na njega Arablonova konjiea i unisti ga. Kad fsa brefuljka to video, Lelije avr samoubistwo, Akad su askovode pale, vojska se razheza, Od proskribovanih Wud koji st) bill kod Korniiciia jedni a Siciliju, a drugi — gde je ko mogeo. Onda Selk- je sa mnogo plena nagradi Avabiona 1 siljjevee, a gradove, Si im oprostaj, povrati Oktavijant Takay je bio ishod rata u Afriel frmedu Sekstija 1 Kornt- Ha, kl je, zhog breine operacija, izgledao mali. 451. Kasije | Brut poste Cezarova ubistva A sala Gu idotiti dogadaje 8 Kasijem { Brutom, posto, Gi podseéanja, ukratko ponovim ono Sto sam veé rekao, Kad je ubijen Gai Tullje Cezar, njegove ubioe zauzaie {€ fglasata_aney gE MATH BLOW} sahrani Fadl ubice { napad ove aval nat 365,Ab 59, Kasijevi uspest u Sixt Kasije je, dakle, hitno intervenieao, te mu se odmah do- jino predala Basova vojska, a za njom on primi na veru rkove 1 Marcijeve legije, Koje su seu avemu pokoravale uel Senata, ‘Tada i Alljen, koga je Dolabela poslno u Exipat, dovede la tetiri leqije preostale posle Pompejeva i Krasova poraza, iz broja onih koje je Cezar ostavio kod Kleopatre, Njega Kasije, dok jo8 nije zao Sta se dogads, opkolio iaenada u 4 prinudio da mu preda vojeku, jer se ovaj nije ust- dda se bori sa svoje Getiri protiv 8 lesa, ‘Tako je Kasije, mimo ofckivanja, steko dvanaest legs togs, njemu su se pridrusili f neki panéaneki keonjaniet- Ici, jer je on kod Paréana utivso ugied jos dole je bio vestor; ont su ga smatrall razbortijim od smog vo krovova, All eu uskoro potom oni od njih koji su provineie| prinuli od Cezara ot U njih. Kasije ects, ‘game Ceara bil ematent 22 upravnike —€éstie Sinjp, a(Brut Makedonije — jos su bill pretori u Riau. co nisi moglt upravijati provincijama Re FORE iti su mogli ectati u Rimu abog straha, ont napu-| Stile grad jo kao pretori kad im je Senat dodelio posasro| zvanje da se staraju 0 snabdevanju Zitom, da se ne Bi éinilo| 4a su pobegi Kad su oni oti nija su dodeljene tadas- jim konzullima satan Doieeal to je Senat velo tetke ado, Toa,» naknadi, Kana {Bato aati | ey 1nd ont su ih potcenjivali keo male provineije, pa i vojsku { novae da bi upali u Siriju'l Makedoniju. 58. Cecilije Bas i Sekst Julije u Siriji ‘Dok su oni to radili, 4 = ja) An-| tonie-cpeede Dacia Brute Uli, a Senat i se prog Dyluelu | Antonie pain post rae provinclje Brat | Kesfjur Bratu pottint {isk 1 naredl svim| Upeavnicima rimskih provingija 1 vojeki od Jonskog mora do Sirije dave pokoravaja Kesija i Brut Pode toga Kasje upade pre Dolable w Sirjy, odmab]| uze make aapovednisiva 1 12 legia, koje su ranije ratovale| {ote vetbare pod Cezar. Jedan deo njth Cezar bele cetavio we Sinfi amerajudl vee rat fim Paréanc, a saranje o NjemU. bete poverio Cecilia Baru, dok je potasno zvanje mao Ce-| zarov rodak Sekst Julje ; ‘Ova} se odno uzivanjima { nedostojno Je postupae s leg Jom, a kad mu je jednom Bas zamerio on ge urred, Ked Je drugl put poavao na poslutnoet, pa oral sporie poetic fo, on maredi da ga odvulea, Kad jo iso nedolitan ‘ered {Bas blo udaljen, vojska, ne mogavil da podnece taj prize. probede Juli ‘Odmah poiom vojnic se pokajase 1 uplasibe od Cezar, te se zaverte jednt drugima dx de te, ako im ae ne da opro' Ha} 1 poverenje, bortt do smth, pa prise 1 Basa a to. (Onda odabera Jot Jed Tegiu | obe LeveBbafu, 4 odvaino si se borllen Stacijem Murkom, Koga jo protv nish podan Co 2ar sa tr legije. Murku dode w pomot iz Blunije Marcie Kei sa joS tri legije, i take je Bas bio opkoljen sa 6 legija. 60, Dolabela stize u Taodikeju Dolabela je za to vreme boravio u Joniji unigtavajuct Tre- ja, udarajuéi namete gracovima i skupljajuéi preko Lei ula pod nsjam floty od Rodana, Likijees, Pamfilinjen Kad je sve to bilo gotovo, on krentt na Siriju, kopnom ‘on sam sa dve legije, a morem — Figul. Domavli 2a Kasi- vvojsku, on ode u Leodikeju, njerou odan grad, Kofi se fa poluostrvu, a dobro je utvrden prema kopma 1 ima ‘ha mora; odatlo je nameravao da ge enabdeva 1 da bee plovi kuda bude hteo, Kad je Kas\fe saznao 22 to, bojedi se da mu Dolabela ne kre, on podite nasip preko prevlake u firini od dva jis”, doviatedi kamen ! svakojaku gradu iz letnjikovaca, rada i grobova, a iz Fenikije, Likile i sa Roda zateadl F "To jest Krasa, koji fe blo vehovnl vojskovoda u ratu protiv Whe 5%. god, pre n. e, Kasije Je tada bio njogov kwestoc, Rres fu tom vojnom pohodu 4 posinuo ™ Dea stadije, oko 350 metara 286 28761 Borba inmedu Dolabele { Kasia hog te natnere, Zeleo jo da zaumme Egipat u veoma o vreme zhog toga sto Je bio gladu imuren i nije imao ‘strane vojske, jer su Alljenovi vojnici nedayno oti. Pa oveg pokulajs, u keme se on nadao da Ge iskoristti zgod- pelle, odvrati ge, hitno ga porvavii, Brut, posto su se itavijan i Antonije veé priblifavali s vojskom preko Jadran- Kasije je nerado napustio 2elju za Bglptom, te paréan- 1¢ konjanikesirelee ofpusti s nagradom i posia poslaniie pjihovom iralju traiedi veéu pomot. T pomoé je stigia Kad jo é bilo kasno, pa su se Paréani, proavii kroz Siriju i oblitnje incl, veatili nazad Sim Kasije ostavi u Siriji svog sinovea s jednom legi- ‘a konjieu posla napred u Kapadokiju. Ona izmenada na- ‘Ariobarzana i ublje ga zato sto je radio protiv Kasija, pes velikom kolidinom njegovog blaga i ostalom spremom ode Kasij. Foteenjivan od svih otal sem Sidonjena, on napade Dolabelu. Obe strane potopife dosta brodava, a pet brodova fe posadotn Dolabela zarobi. Onda Kasije opet posia glamike fnime sto sa ga potcenili — kraljct Egipta Kleopati i na Kipar Serapionu, Kleopatrinu vojskovodi. ‘Direl, Aradani 1 Serapion bez Kleopatrinog znanja po- slate mu Tade koje su imali, a Rraljica je navela Kasiju kao javingenje da je u Bgiptu tada harala Icuga i glad, a da je ona bila vise naklonjena Dolabeli zbog odanosti prema Juliju Ce- zara. Tz tog Tazloga ona mu bee poslala preko Alijena 4 legije, Gimala je spremne 1 druge snage da mu poéalje u pomoé. a s4 vetrovl ometall plovidbu. Rodan | Likiiei rekoke da noée ni Kasiju ni Brute pratt pomoé u gradanskom ratit, posto su i Dolabeli dali lade samo Keo pratnju, a nisu mali da ge on s njima ratovat 62, Dolabelin poraz Stoga se Kasije, pripremivil se opet prema svojim mogué= estima, dvaput sukobi s Dolabelom. Prof gukob se zavrii bez pobednika, a slededoj, pemorsko} biei porxden je Dolabela. Podigavsi nasip, Kasije mu je vet udarao na bedeme i potre- 20 th. Kako nije mogao da podmiti zapovednika none posade Marse, on podmiti njegove centurione, koji su danju veal tu Gumost T kad se Mars danju odmarao, i kad je vedi bro} Inalih kapija. bio otvoren, on upade. Posto je grad osvojen, Dolabela prud svom pratioca vrat da ga posede { naredi mu da je orlnese Kasi za svoje spasenje. Ons} izvrSi naredenje, pt Se faim ubi, Samoubistwo je izvr#io 1 Mars. Dolabetinu vojsleu, Kastje priveza uza se novom zaklet- vor, a hramove i rimieu Lecdikejaea epljatka, ugledne Ijude pogubi, a osialima nametnu tetke namete, tako da je grad tivalio’ w Keajnju bed 4, Kasije pokorava Tars Polto su se Tarfani podelili na dve stranke — jedni sw bicrasii vencem Kasia, koji je dofao ranije, a drugi Dolabels, ji je dosao posle, Obe stranke su to tnile w ime drBave, ‘potto su se opredeljivale Gas za jednoga, éas za drugogs, walile su grad 0 nesigurnost. ‘A Kasije, kad je pobedio Delabelu, udario im Je nemet 1.500 talanata.” A ovi, pal, posto su bili u oskeudici i poato j vojnich prisino traalli novac, prvo prodaie sve driavne eect, zatim imovinu hramova, Koja 6e sastojala w poklo- 1 zavetnim darovima, pretvorige w novac. Posto ni to nije dostiglo, vlasti su prodavale 1 ropstvo slo- ‘jude, najpre devojke i detake, zatim Zene i jadne ce po sasvim jevtino} ceni, a posle toga mladiée. Mnogi enim toge, izvrsili samoubivetvo. Nejzad se Kasije, koji ‘venéto iz Sixije, eaall na njibove stanje i aslobodi th osta- ‘dela nameta. ‘Takve su nevolje pretrpeli Tars 1 Leodikeja. 69, Kasijeva name da napadne Kraljien Kleopatra Poole Laodikeje Kasije krenu u Egipat domavii da é Kleopatra ofploviti s vellkom mommaricom Oktavijanu i An- toniju. On je nameravao da spreti taj pohod i da kazni kra- 1500 talanata, oko 39 tona srebra il rata 288 mee grata mt 28965, Kasife | Brut kregu na Rodane i Likijee Kad su se Kasije i Brut sastall, Brut fe cleo da oni, otto ujedine vojsku, krenu u Makedoniju na veél poduhvat, Jer je neprijatelj voé imao oko 40 legija, od kojih je osam ved bilo prebateno preko Jadranskog mora. Kastje je smatra da jo8 treba prigekati, jer da Ge vellk broj vojnika i nestasien Inrane oslabiti neprijatelja. On predio# da najpre poleore Ro- ane { Likijes, saveznike njihovih neprijatelja, i sa jalsom ‘moraricom, da im se ne bi naéli za ledima u vreme bitke, Ovo misljenje je pobedo, { oni krenuse — Brut na Li- kijee, a Kaslje na Redane, kod kojih je on bio neked odgajen { obrazovan u helenskoj nauci. Kako je imao da se bori s Iju- ‘dima yeoma viénim pomorsivu, Kasije opremi brodove i po- uni ih posadom, pa ih je onda verbo kod Minda, 66, Rodani se spremaju za otpor Usedn Hud na Rodos pail su se suloba & Rimljant 1a, doe je narod bio panosen seajudt se mnogih pobeda ned Taznim napadatina. Ont porinite more 88 able lade 1 {pul iaslanike Mind’ da pmmore Kaelin ne potenfufe Podane, jor da de soon uvek bor priv onlh Hol Ih hes padmu {da neomalovafava vgovorlzmedu Nodana 1 imtona, Koji ou se obavezal da ne ratufa jednt« drgina; a ako im on nesta zamera na uakraéenom savernistru, ont pristaj ‘otalju ponlanrtvo rimskom Semats, po ako on mare, col ‘mu pont pom, Talo nu mu rekil On im odgovort da vise ne ol rel, ve rat; pome- ‘uel Dolabetl, Rodant vet pogell usovor ko naretule da jan ¢ aragina ne tatijs. Ugowor, medulim, alae de ‘ni urajarno pomatu. Kad ih je Kase xamoto, ent sa ga eb abo toga Sn vlna Sensttobote sada bedl {Tota So fw Ri Ge Sv Ge on i dan, ao | Red, et Su presi na nfthova tran, ako se ena ne pekore 2apo- vesti. Tako je Kasije njima rekao, a mi T onl rabortji med Rodanimn Jo8 vibe se uplaie; ali svetinu su podatcall Aldtandar 1 Bntsea, podsedajuel ih da 200 je Mitvidat napao ¢ vise brodova, a pre njega Demetsije. toga izabrase Aleksandra za svoga pritana®, sto je naj- ‘vast Kod nib, « Mnageju 22 zapovednika mornarice. 67, Arheloj, poslanik Rodana, kod Kasija ‘pak Rodani poslate Keslju Arhelaja, Koji Je bio Kasijev fel} u helenskim naukama dok je boravio tu, Jer sa sma da ée imati vide uspeba da ga odvrati od napada. Uzevsi ja za Tuk, koo dobrog pomanika, Arhelaj ga je ovako io: {Nemo} razoriti helensk grad Reds ti, belenski prijateli jubitelju slobode, Nemoj da osramotié dorsku slavu, Koja lumsijann otkad mi postojimo; nemo} zaboraviti divnu ju Koj si naudio na Redost | u Rimu, na Rodos — joa Rani ueinili 2a slobodu protiv ostalih gradova i ira ‘kao i protiv Demetrifa i Mitridate, najmoénijih od svih, Teoju si iti, kako Kade, krenao da se boris, a u Rima — ‘amo vam pomogl, a narofito u rafu s Antiohom Ve- ‘6 gemy je 0 nama napisano na stubovima kod vas. To “velit, Rimijani, radi nateg roda i dostojansiva, nate slo= ‘dosad nepokorene i naeg savezistva 1 odanosti prema 6 ATi, Kastje, treba da ima inwzetan obsir prema ovom jer si odgajen 1 obrezovan u mjemu. Ti si tu dobio tl pomod { omovao ognjiste, Treba da ima8 obzira zbox. ‘Toje Hkole § mene koji sam se nadao da é se zbox toga ‘drugome negemu porosit, a sada se time slufim za ju ofadzbinu, da ne bi ona morala da ratuje s tobom koji Ai njoj vaspitan | othranjen i da ne bude moralo biti jedno roza: ili da svi Rodant Histo izginu, ili da Kaslje bude razon, ‘Uz molbu te savetujem da se, preduzimajuél toliks dela simak dr¥avu, uvek w sverm deH8 bogova, Kada ste vi = % Pritan, u staro} Atini Glan odbora pedesstoriee — vehovne at 201ama natavno peeko Gala Julia Ceeara slop aves, zl Siena de bogovima al ste ive pose ekietve fda mon desnica, tio vad kod nepeiatliay ne same Kod pelea \pilemace naj cbsea prema bogevime t vod brigu vale ent Hui jer nt nijesrammije od edonuugerora, fon Kali to tine ne usta ise nikakopoverenj hed pre tolja ni kod neprijatelja, 69, Kasijev odgovor Arhelaju ‘Rekavii fo, starac ne pusti Kasijeva ruku, nego je pokapa ‘suzama, tako da je ovaj pocrveneo zbog tog pastupka i blo ne- Sto uabuden zbog eramote, ali Je Ipak otsgeo rukut rekeo: ~Ako fi isl savetovan Rodane dame tine meni nepravd, {i a'ment unio nepravdu; ako, pak, nisl uspeo da Th ago: vor, ja Gu im se naplatti 1m tebe: Avda je mont ueinjena epravia, jasno fe. Prva Je nepravén u tome Sto sam fa, tas et! pomog, prezen od svojin vpitata T egajivata, tain ‘to a1 meni pretpetavil Dolabel,kogn nisw nt vaopitavall nt athrenily a najgore Je to, Rodan, ito vy Hubltlf slobede, idite da ja, Brut t drug nati Hud tz Sonata bos ed Liranije i ostobadamo domovion, dole Je Dolabela. porobljuje Argima, "mada ste nam naklonfeni, odgovarate da tlle da fe wnirtite od matey. gradanskog rata, Tb bio gradanalt da se { mi borimo dase dokopamo vias; medutim, jasno je 4a fe ovo at za demokratjy, a protiv monarhije. Vi ostavjote demoiatiu bee pomos! 1, porivajuel se'na utonomijay dete pred Rimijanima svoje prijatajstvp, a nemate sadalen}e prema onima koft seer ada esuduju na met saplent dane ine: vl odgovarate da éete se pokorit! Senaty, Koj je tao neoguéen da ne mode sh sche da brani. Aon vam Je favno adgovorio odlukom da se ave provinelje na intok imaju pokoravati meni { Bruty,“ bi ; Pe m. xT Istiéed kako ste nam nekada, kad smo poveéavalt aréavu, pomagali, za Sto ste dobill naknadn i nagrade, a zabo- ravljas da nam sad, kad se borimo 2a slobodu 1 spasenje, ne ‘Pomazete; a trebalo bi, pa makar da ranije niemo mali nikekve 292 edi # drugima, da bar sada potnete da se dobrovoljno ‘a rimsk demokratijy, jer ste Doranl. Umesto takvih fi razloga, vi nam navodite ugovor Koji ste sklopill s ‘Julijem Cezarom, vodom ove tiranije; pa ipak, w ugo- ‘lofi da Rimljani # Redan po potrebi pomaau jedni dru- |. Vi, dakle, pomatete Rimljanima upravo kad eu u naj- ‘opasnostimat Evo ja, Kasije, poaivam se na taj ugovor ‘pomod, ja Rimljanin i rimski vojskovoda, kome, po i Senatn, treba da se pokoravaju svi s ove strane Ja- ‘sta odiuka vadi vam i 2a Bruta | Pompejet, kome je Se poverio more. Prema odlukama Senata, avi’ senatori koji k meni, Bruta ill Pompeju mole za pomoé. Au ugovory da Rodani pomaau Rimljanima, | pojedineima, ako bude alo. Ako nag ne smatrate ni za’ vojskovode ni za rimske jane nego za begunee, strance il! orudenike, kao sto vele skriplori, onda vi, Rodani, nemate vide ugovora $ nama, ‘stimskim narodom, A mi, stranci i tudine! ugovoru, ra- demo # vama alko nam se u svemu ne pokorite.« ‘Tako reée Kasije Athelaju s ironijom, pa ga otpust 11, Pomorska bitks kod Minda Medutim, vode Rodana Aleksandar i Mnaseja krenuie sa breda na Mind da bi zaplasili Kasija ianenadnim napadom. i su imall {avesnuy nadu da éo th ratna sreéa tako poslusiti fe koo i onda kad su Mitridata Ygnenada napali ked Minds fe vette veslima, Oni et prvog dana bili u Knidu, a og dana se pojavite pred Kasijevim ladama na mor. |, pak, Bided se, odvojite se od obale, te nastade sflan i it okra Rodani su s lakim ladama yrill nalete 6 dela na neprija- eke Inde, plovili oko njih { vraéali se. Medutim, Rimljani “edkim ladama, kad bi se eudazili, pritiskivall su s veéom kno ut Kepinenoj borbi, Posto je Kasije mnostvom bro~ ‘opkolio neprijateljske lade, Rodani nisu viSe mogli da ‘nnokolo { kroe redove, nego su 5 fronta napadali i po- ‘se, Iskusivo im nije vise pomagalo, posto su bili suzbi- 1u tesnacu, Pa 1 sam udarei Kljunovima i manevri na "7p Jost Seksta Pompeys, mlades sina Pompela Vellkog 293feske rimske lade bili su slabiji, dok su udari rimskih Iada u njihove Take Inde bill snaznipi Najzad su zarobljene tri rodske lade s posadom, ave st razlupene § potopljene, a oetale, astesene, pobegose na Rodos; Sve rimske Inde povratife se w Mind, gue su opravijane, jer SU od njih mnoge bile aéteéene. ‘72, Borba i porar grada Rodosa TTakay je blo ishod pomorske bitke kod Minda izmedu Rimijana i Rodana, koju je Kasije posmatrao s bra. ‘Kad je opravie brodove, on otplovi u Lorizmu, rodsko utvr- denje na suproino} kopneno} obali, a Kopnene snage prevene feretnizn ladama na Rodos pod vodstvor Fanija i Lentula. Sim otplovi sa 80 drugih Iada opremljenih tako keko bi 7a dale najved strah, ‘Opkolivéi Rodos w istl mah 4 petadijom 1 pomorskim sna~ gama, on je Sekao da vidi nose Ii neprijatel} popustiti. Oval, Pak, opet krents edvatno, all posto 1 tada izgubi dva. broda bio je odasvud opkeljen, Zatim pojurte na bedeme i sve ispu nie omuZjem, Borilt su se u Isto wreme s Fanijem, kofi je na- adao s kopna, is Kasijem, koji je s mora dovadio morna- Tiew pod bedeme, opremijent: za opsadu. Naime, ogekujudl ta- kkvu odbrama, Kesije je nosto aa sobom kule za sklapanje, koje su ee tada pojevile "Tako Je Rodos pasle dva neuspela pomorska ogleda bio ‘opkoljen is kona i's mora. Grad nije vopite bio spreman protiv opsade, jer je rat iabio naglo i neotekivano. Otuda je Fito jamo da ée grad za kratko vreme biti zauzet bilo oruz- jem, bilo gladu. To su uvidall razboritji medu Rodanima, te Su vodent pregovori « Fanijem 4 Lentulom. 712, Represalije na Rodos Dole se jal to dogadalo, Kasije se odjednom pojavi s oda- bronim odredom usred grada, ne pasluflvsi se ni lestvicama nit nekom silom, Mogi su smatrali — tako se &inilo — da su mu hnaklonjeni gradani potajno otvorili male kapije iz saZaljenja prema gradu i bliske opasnosti od glad ‘Tako je zauzet Rodos. 204 Kasie sede na sudijsku stolicu, staviviiispred aje koplje, ‘kao da jo grad zauzet orutjem. On’sirogo naredi da se vojska ‘ne mige { objavi smrtnu kazmu ako neko bude pljadiao ilt = nnlo kakvo nasije. Onda adabra po iment oko 0 Rodana i hharedi da se odvedu na gubilite, a ostaih 25, koje nisu nai, kkazni progonstvom, Pokupi sav novac koji se w zlntu Ib stebrit ratekao u hramovima ili dravno} riziei pe naredi da ga i privaina Hea koja su imténa donesu do odredenog roka. Oni- a Koji ga_budu sakrili on objavi preko glasnika smrtnu ‘Kazu, a potkazivagima obeéa deseti deo, « robovima, uz to, 1 slobodu. 'U potetku au mmogi Keil novac nadajudl se da pretnja rege biti izvriena, ali kad videle da se daje nagrada potkazi- vvatima, upladide se 1 zatratise da im se produdi rok. Onda sit Jedni otkepali blago iz zemlje, jedni su ga vadili iz bunars, a jedi imoaili iz grobova, 1 to mnogo vide nego ranije, 1A, Kasije protiv Kleopatre ‘Takay je bio udes Rodana, Kojima je ostavljen Lucije ‘Var u possi. Kasi, pak, radestan zbog bree pobede i vellkog. bblaga, ipak je naredio { svim ostalim narodima Azije da plate ‘anak 2a deset godina, I naplata je bez oklevanja irvrfena. ‘Njemu je tada javijeno da Kleopatra namerava da s ve~ Iikom vojskom i ogromnom spremom otplovi Oktavijanu 1 Antoniju. Ona je i ranie njima bila naklonjena zbog Cezara, a aad ge o8 vide opredelila zbog straha od Kasia. Ovaj, pai, pposla Murka s jednom najboljom Tegijom i nekim strvlcima hha 60 pokrivenih brodova na Peloponer da stratari oo Taj- nara i da odvuée sa Peloponeza pena Koliko bude mogao. 7S, Brut odlazi iz Male Azije na Balkan Brutove operactje u Likiji, Koje takode treba, radi podse- Ganja, malo odranije inlotiti, ble su ovakve. ‘Kad je Brut primio vojelea od Apuleja { novac od 16.000 talanata koji je ovaj skupio kao danak iz Azije, on prede u Beotiju. Odiukom Senata njemu je naredeno da se, novsem shuii za sadainje potrebe, da upravija kako Makedonijom tako Mistkom, da wme u Tiriku 8 legije koje ée mu predati Va 295tingje, raniji upravnik Tirika, A jednu je oduzeo iz Makedo- nije od Gaja Antonija, brata Marka Antonija. Zatim je regra- tovao fetiri nove, tako da je imao svega osam lege, u koji ‘ma je bilo mnogo Cezarovih veterans. Imao je i mnestvo kom njice, Inke trupe I strelce. Tako je hvalio Maixedonce, on it je pak vetbao na rimski naéin. ‘Dok Je on jo8 skupljao vojsku i novac, dogodi se ovakav stuvaj w Trakisi, Polemokratija, Sena nekog od tradkih kraljevida, kad sa joj neprijatelji ubili muta, bojedi se za sina koji je jo8 bio ‘etek, dovede ga i povert Brutu zajedno s mutevijevim bla- gom. Oval predade detaka Kiziéanima na odgoj, dok on ne ‘bude imoo vi’e vremena da ga povrati na kraljevsku viast. U riziet nade neobignu kolitiva zlata i srebra, te ga rastopl i fskova novae od nfega. Kad je daio Kasife { kad je odlugeno da se najpre po- kore Likijet i Rodani, Brut je u Likifi najpre napao na Ksan- Gane. Ovi, pak, porude svoja predgrada, da se njima Brut ne ‘bi mogao poslutt kao sklonistem ii gradom, a oko grada Iskopaju rov dublil od 50 stopa i Sirok srazmerno dubini, te su ge borill 2 njega. Stojedi iza rova oni su bacall koplia 1 sree, kao da je megu njima velika reka, ‘All feledi da silom zauzme grad Brut napravi odbram- Dent zallon 2a svoje Ijude. Podelio je vojnike ma dnevni 1 notnt odred, koji su izialeka denosit gradu, 8 vikom kao da su nna takmigenju, Tako njegov pothvat bi zavrien za nekoliko dana, iako se u potetiu éinilo da nede uspet! 2bog neprijatel}- skog ometanje, ii da ée trajati bar nekoliko meseci. ‘Tl, Borba Keanéana malaksava Keanéani su, dakle, bili opkoljent { opsednutl. Brut je na njih navaljivao, s jedne strane, sn strojevima protiv bedema, a, 5 druge, navalio je na gradska vrata, neprestano zamenjue judi umorne boree svezim. Gradani, ako att bill umorni { go- {ove svi u ranama, bored se protiv odmomth neprijatelja, ipa indréaSe dok su im trajall nasipl. A kad im se oni razvelife 1 296 Sbrambene Iule polomise, Brut, koji je to i predvideo, naredt fe povute opeada od gradskih vrata, Ksanéani, pak, misled da je to udinjeno nemarnodéu &u- ra, pojure noda 5 buktinjama na rate atrojeve. Kad sll ijank navalili na njih, kao sto su to 1 pripremill, oni opet 108 kapijama, Koje st njihovi branicel bili zatvorili bo- se da 3 njima ne bi i neprijatelj upzo, te Kod wlaza nastade 3 pokolj Ksanéana, koji su se dali u bekstvo, 18, Borba s neodluéujuéom pobedom. Malo posle, oko podne, ked se povukao bojni red, catali istréale i popalite sve ratne naprave. Posto su im’Kaptie bile otvorene zhog ranije nesreée, s njima upade 1 oko 1000 Rimljana. Kako su se i ostali gurali oko ulaza, kepija od- Jednom pade oborena bilo enagom Keanéana, bilo sama od sebe ‘ckidanih wet, ‘Od Rimljana Koji su provalili u grad jedni au bili uni- tent a drugi opkoljeni, jer se kaplja nije vide mogla podid ‘lela, Napadani od gradana sa Krovova kuéa, ustim fookacima, Rimljani, potickivani, jedva se dokopase obliznjeg ja. Tu poblée one Koji su so iz bllzine njima borll; ali, 0 gadant strelama od ostalth, a posto nisu imali ni Tukeva fal kopalja, oni pobegose u Sarpedonov hram, bojedi se dane ‘budu opkoljeni ‘Rimljant, pak, koji su bili izvan bedema, uzmemirent zbog ‘onth unutra — dek th je Brut eve obilazio — sve su pokuda= all, all niti eu mogli da provale kepiju okovanu gvobdem iti 'su imali lestviea 1 Kula jer su im bile spaljene. Jednl st ‘beau ruku pravililestviee, drugi eu stavijall motke ura zi- jdove i njima se slulill kao lestvicama; tred! eu uverivali ule tom gvozdene Bike 1 bacali gore na bedeme, i kad bi se neki ‘od njih zakatio, penjall se po njima, 9, Rimljani probijaje gradska vrata J upadaju a grad Ojnoandani, pak, susedt 1 neprijetelji Ksanéana, tada sa veznici Brutovi, penjali su se preko atrmih stena, Rimljant se ugledsie na njih is velikim naporom proslediée 2 njima, ‘Mnogl popadate, ali neki su pretll preko bedema i otvorili malt 297apiju, gde je bila prepreka od palisada. Kada ih se dosta pei- ikupilo tu, potebe da provaljuju veliku kapiju koja imutra aije bila okovana gvoidem. U isti mah su im drugi pomagali 8 druge strane kapije ‘Kako ou Ksanéani ¢ velikom vikom napadali na Rimljane koji su se branili u Sarpedonovu hrarmu, vojnici Koji su rust apiju beano navalige bored se za svoje drugove. Kad je vee sunce zalazilo, napadadl razbige kapiju i s velikim Klicanjem nabrupite u grad, da bi dali mak svojim opkoljenim drugovima 80, Keanéani ubijaju Hanove svojih porodica da ne bi —“pali w ropstvo Kad Je grad io must, Keandatpofuritekuéams i po bite sje nar, ol ge dragovolino predaval a ato jena love, Brut pil Jet so Bate na, te abn! to vols preko Bimika, 2 kad je dora ta te viogotl, sta ena de tao ene bd pasa las nike o min, Gut pak, oatiem odie gaits pa, pubis sve, stat ina fematesonje spemjene po usm, pipe fate | stbe zajino s nna undbie. Brat space oa polare Iamove lo Je moet; a Kean je dbo samo robe, {oP siobotih gadana anit bro} tana 1 30180 mutkarsce "Tako ni stanovndt zante srt abe ul po tel put See a ane Eos nate eee ee sina, ‘priaju da im se sliéno dogodilo, posto TT ‘Tabi Aleksandra, koji je toliko zemalja|pokori, Osvojenje Patare Jz Keanta Brut ode u Pataru, grad koji Je sluslo Keané hima kao pristaniste ‘Opkolivai je vojsiom, on pozva gradane da wn se u svernu pokore, ili da ogekuju sudbina Keanéan, Pred njih eu izve- deni i zarobljeni Keanéani, Kojt su oplakivall svoju nesnecu i savetovalt th da donew boljut odlult, Kako Patarant nista 298 edgovoriSe Ksanéanima, Brut im ostavi astali deo dana na ljanje pa ode, On se sutredan rano vrati s vojskom; ovi, pak, povikate bedema da ée utiniti ave Ho on bude naredio | otvorife piju. On ude, all nikoga nije pogublo nit prognac, Sve zlato srebro koje je grad imao on prikupi, pa naredi{ pojedincima ‘aa donesu pod pretnjom kaze, obeavsi nagradu potkaziva- ima, kao ato je I Kasije uéinio na Redosu, I oni donesose ‘Neki rob prokaza svoga gospodara da je sakrio zlato i a conturionu koi je bio poslan po njega, Kad su vi ‘orivedeni, gespodar je éutao, a njegova majka, da bi ga pasla, ila je 2a njime 1 vikala da je ona sakrila biago. Onda frob, Jako nije bio pitan, ju okrivi da lafe, a njega da je feakrio newa. ‘Tada Brut pohvali mladiéevo calanje i majéima ljubay, [pa ih oboje pusti ctave sa zlatom, a robs, Ho je, ne pitajuc, radio © propasti svoga gospodara, ravape ta kest, ‘82. Brut pokorava Likiju, a Murko se hori s Antonijem U isto vreme je i Tentul, poslat u pristaniéte Mirana ‘Andrijaku, raskinuo lanse Kojim je blo zagraden ulaz u luku { otiseo u Miru. Potto su Mirani prihvatil ono so im je 2a- fratio, on na sigan nagin prikup! novae, pa se vrati Brutu, ‘Tada ‘vi Likijel pofalju poslanike Brut obedavajuéi da. ée mu dati pomoé i novae kolike budu mogli. A on im udari rnamet, pa pusil kuéi slobodne Keanéane, a Hikijskoj mornarici, zajedino sa ostalim ladama, naredi da otplovi u Abid, kuda fe i sam vodio kopnene snage. Tu je imao da Seka Kesija iz ‘onije, pa da zajedno preplove uu Sest ‘Medutim, Murko, koji je vrebao Kleopatru kod Pelopone- 2a, kad je domao da je ona usled ure pretrpela Stet kod obala Aivike i kad je video make brodoloma noiene &ak do Lakonie i demao da se kraljiea jedva vratila kuéi bolema da ne bi s tolikom mornaricam stajao nezapeslen, on otplov! 1u Brundiaij, Zauzevsi ostrvo koje let! naauprot pristaniita spregavao je da se ostela neprijateljsia vojska { snabdevanje prebacuju u Makedoniju. § njime se ori Antonije s dugim ladama, koje je on mao u malom broju, i kulama koje je vezio na brodovimna 299nevolji, Osim toga, uw vreme nadolaska plime, koja je bila vi- ‘Soka u teshacw, more se jako ustalasale, na ito su Pompejevi ‘brodovi bili naviknuts 1 manjo} nevolji nego Sslvidifenovi, nenaviknati na talase; niti su momari mogli da se sluze veski tna nit su im se Krme dobro pokoravale. Zato, pred zalazak ‘Sunce, Selvidijen prvi povuée mornarieu sa poprista borbe, a zatimn 1 Pompe}, Salvidijen se povute u luku Balar koja se ‘halazila pred teanacom, gde je,opravijao ofteéene lade. Obe Strane su tada izgublle podjednale bro} Isa. 1 GeiDptne Ont | nn deve pat me prea Stigavsi a ovaj kraj Oktavijan zadade najivrdu veru sta- rnovnieima Regija i Vitone da njihovi gradovi nege bili na- geada za pobedt, jer se upravo jth najvise bojeo zbog bll- Sine moreuzs. Ait posto ga Antonije hitno pozva, on otplovt fjemu u Brundialj, ostavivel Sielliju 1 Fompeja za pogodniju pili, Ked se Oktavijan priblitio, Murko se povuée malo od ‘Brundizija da se ne bi nano izmedu njega 1 Antonija, motredi tna prelaz teretnih Tada Koje su prevozile nepeijateljevu vojsku fz Brundiaija & Makedoniju. Njih je pratio mali bro} trijera, ro, poito je nastao jak i poval{an vetar, one su tako bexbedno ‘prelavile da im nije bila potrebna nikakva prainja, Murko, ezadovoljan time, Spal je wrebso prazne brodove 1: povratiu. ‘AB, onl su i tada, prevorsd oetalu vojsku, plovill s punim je- Grima, dok nije sva vojska, 2ajedno s Oktavijanom i Antoni- jem, bila prevezena, Tako je smateao da mu to nesreéna sudbina nanosi stetu, Murko je ipake osteo da deka prliku da nanese Stetu nepri= jateljskim ladama kad budn iz Tlalije prevezile ratnu opremu, snabdevanje ili pomocne trupe, Za taj isti posao, kao velo koristan, njermu su Brut 1 Ka- sije poslali Domieija Ahenobarba sa jo8 50 lada, jednom le- ‘ijom # streleima, Kako se Oktavijanove trupe nisu mogle do- Yoljno snabdevati s neke druge strane, ont su odluéilt da im Spretavaju dover ie Ttallje. Ovi su im, dakle, sa 130 dugih Tada i mnoétvom manjih, 18 velikom vojskom, smetall dovor. 302 87, Decidije 1 Norhan posedagu oblast oko Filipa Bea es Decidije i Norban, koje Oktavijan i Antonije behu poslalt esdoniju sa osam legija, predose iz Makedonije ‘brdovitih predela Tralije 1.600 siadija, sve doke nist eili preko grada Filipa i zauzeli temac Korpilé 1 Sapeis, oji je u dr¥avi Raskupolidovoj, odakle se jedino otvara pon i put iz Evrope u Aziju. To je bila prva prepeeka Kasievim dima koji su prolazil ie Abida Sest. Raskupolid 1 Rasle su bill braga ix trackog kraljevskog ‘koji su vladali jecnom zemtjom i koji su se tada u po- saveza raulikovali: Ras je bio naklonjen savezu 8 Anto- jem, a Raskupolid s Kacijem. Sveki od njih je imao po 000 konjanika, Kad su se kasijevel obavettavall o putu, Raskupolid im fe da je put preko Ena | Maroneje uobléajen, keatak 1 pri- spatan, all da vodi na tesnae Sapeja koji dr neprijately pa emoguce tuda prod, a zaobilazni put je triput ved | teéak. 88. Sastay Kasijevih 1 Brutovih trupa Kasije | Brut, misled da th neprijatelj neée prearest da im i put, nego’ da je on preiao iz Makedonije uw ‘Trakiju Wf nestatice rane, krenuse na En i Matoneju, zatim na ahiju 1 Kardiju, koje zahvataju teanae tratkog Herso- ‘kao kapiia, i potle dva dana stigose 1 Crni zaliv, Kad su prebrojali vojsku, ispade im 19 legija — Brutovih Kasijevin 9 — ali nijedna nije bila potpuna, nego si bile punjene sa one dve njihove legij, tako da je bilo svega oko 9.000 legionara, A.od Konjice Brut je imao 4000 Kelta i Lite jlanaca, 2.000 Partena i ‘Tesalaca; a Kasije 2000 Spanaca i § 4000 konjanika-strelaca sastavijenth od Arapa, Me- jana j Parana. Pratili su th, kao saverniel, kraljevi | tetrare, Gallje u Aziji sa mnostvom peiadije 1 preko 5.000 ko- njanika. 89. Kasijev govor vojsel pred bitkn kod Filipa Samo tolika Kasijeva i Brutova vejska odvojena Je kod zaliva i tolika krenula 1 bo, dole su druge snage ostale Grugim mestima po drugim potzebema, 308rte ep tae tn mga ate vie, AML (6 © Ceaovn sono soul fe Sasa tee Stee aa Pertsp ne Pattee or cole So sai Fee an oe! of Lh incle as po Serer EA ge Ma lt Siete lua Gr™ toe gu oan a er wide a Wr ee pda veka gvemica, na tte of pene vbr tab nfo | vee porte Tojo see obs tn lined i dat tlie mate we ha da we mo seis mate fla Qt fs ts Bes ley wel mans nance vas tala Pel ae Si ans Gea io woh wie ane {Selo mand no ew ann =o Ratujudi pod Cezarom kao zapovednics uajedno s vama, H smo ga veoma uzdigl, i uvek smo bili njegovi prijatlji, ne moto niko re4i da smo mu radili o glavi abog liénog ne ‘kad su kraljeve proterali, zaklevsi_9¢ i zavetovayli da puuce nee trpeti nikakve kraljeve, Da ne bi ova zalletva bila pogatena, mi, potomel onth di koji su se zakleli, odbijajuéi od eebe iletve, nismo mogll ‘dute gledamo kako jedan Sovek (mada je on nama bio i Filatelj { koristan) uzima na sebe od naroda dréavno blago, uj biranje.vlasti, a od Senata — pravijenje proviner mitt smo togli gledatl kako ide za tim da umesto 2a- zaviada njegova volja, umesto narodne Vlasti da bude ra vida, a umesto sendtekog tigleda de u svemu bude 90. © snagama Kasija i Brute aZajednitka opamost, drugovi vojniel, najpre vas fe do- vola do uzajamnog poverenja; vas veruje i ano Bto smo vam mi obetali pa dali i, sto je najveéa zalogs, 1 ono sto éemo vam. ubudude ebesavati. Nade se, pak, polaza u velinu, kako vas vojnika tako 1 nas koje vidite na ovej govornici, tolike i takve IMude fz Senata. ‘Mi imamo, kao So mate, { veliku ratnu spremu u hrani, oruzju, noveu, brodovima { pomoénim trupama od provinelja kraljeva, Stoga nije potrebno retima podsticati na bodrost { slogu koje veruju zajedniéka oprema { posso. to se, pak, tie onoga sto nas Klevetaju ona dva sove- %kaM, naki neprijaelji, vi to znate aasvim tagno i zbog toga ste 21a nateenitnost van dowea Je na vat. dona spremmi da s nama fatijete. All se in da je 1 sad potebno we sa tact Yon Kojima je-one 2loditi uztok koji najlepse je nagu pravednu pobudu 7 ‘akve iil ee : init Kae s-ukazali poverenje njegovim delima @ © ranijoj demokratifi Mota vi to niste tatno zapacili, nogo ste samo videli fegovu hrabrast u ratovima, Al sad ete to lako uvideti iz a to se vas tie. Jer vi koji ste iz naroda pokoravate se ratovima vojskovedamau vemu kao gospodarima, Ali ‘vi Imate naizmenino tu Viast nad nama, Senat prvo vée, ‘vi odlutujete i glasate po tribama ili centurijama i oma” jete konzule, narodne tribune i pretone. Pored biranja, vi cluéujete { 0 najvalnijim stvarima kamjavajudl 1H nagradu- i, prema tome da Ii zasluzujemo vas kazwu i pohvalu & Nalementtnost clas to jest evake godine su birani novi Foagiras onal stor | hess, ao Sa ga alo se maseno es aps i a ose agate BS 20 pans gradanee atv 305 bMladeg Cezare, to jst Oktavijana. % Ona doa dovela — Oktavijan t Antonije 3041 Ariel, 4 stvarali ste narodne tribune svake godine po vom ahodenfu, da bi oni intervenisall kod nas za vas ako bude ‘potrebno, Ali #to da vam mnogo nabrajam kad to mate?" 93, Samovoljai Cezarovi prestupi ,All otkad je Cezar zavladao, vi nlite vise izabrall nijednu Mlast!— ni pretora, nk konzula, ni natodnog tsibuna; niste ni- ome potvrdili njegovu vrlinu, niti ste mogli da je nagradite ako ste je potvrdili. Da se uikratko izrazim, niko vam vige nije bio zahvalan ni na dobijenom zvanju, nina upravi nad pro- vineijom, ni na polaganju raguna niti na kakvom sudu, ‘A najjadnije od svega jeste to da vi niste mogit braniti od nepravde tak ni svoje tribune, zvanje koje ste stvorili kao 'svoje vopstveno i vatito i omatill. ga kao eveto i nepovredive. Vi ste videlt kako se tim nepovredivim ljudima, s nepovredi- vor vlaiéu i u svetom odelu, tint nepravda bez sude, jedino po nalogu jednoga Soveka, zato sto se Enilo da oni negodutt protiv onih koji eu heli da njega proglase iraljem, ‘A to je, poslavito rad! vas, 4 Senat veoma tefko podneo jer tribunsko zvanje nije u njegovo}, ves u valoj vias. All Dosto Senat nije mogso otvoreno optust toga coveka, nitl ga pezvali na sage njegave voiske (jer eon } niu, Koja jedot lala drdavi, utinio avojom), on se potrudio da se bbort protiv tranije Jedlinim jo8 prenetalim natinom — zaverom protiv njegovog Zivota" 94, Postupes Senata poste Cezarova ubistva =lfrobalo je da namera bude izraz najboith Ijudl, a delo jzra2! malog broja ljudi. Kad se to estverilo, Senat Je odmah cbjavio zajedniku isso, 1 10 jasne, pa odlutio da dan frade 20 ubisvo Uranina . All tiatore Je zadréa0 Antonije, tobote da ne dode do nereda, jer smo i mi smatral da Je ono fio. je Korisno 7a btadzbinu najeasnija nagrada, te nije dotlo do toge, jer at ont isu htell da vredalu Cozare, nego samo. da uklone Sraniju T ont objavie svima amnestji. A a edlual je dodato jot ja nije da nege bit sidenja zbog uBistva, 306 Malo potom, kad je Antonije podsticao make protiv nas, nam je dao upravu nad najvetim provineijama | zapo- iniftvo nad vojskom i naredio je da se nama pokoravaju sve lie od Jadranskog mora do Sirije. Da li je on to wéinio nas Kazni Kao krivee, ili nas je so ublee tirana ulerasio tom portirom, prudem i sekirema™ Zbog toga su senator! i mladog Pompeja", mada on. nije umesan u ovu zaveru, nego samo zato fo je sin Pompeja kog Koji se prvi borio za demokratiju i sto se malo opir#o api krijuci se u Spaniji, povratili iz progonstva, ukazall mu éast time Sto mu je iz drdavne blagajne naknadeno ofevo plago | dali mu viast nad morem, da 1 on upravlja, podto je ‘naklonjen naredno} vlad Pa koji job vedi din ili znak od Senata tratite 2a to da je tinjeno sve po njegove} voli, cem da vam on to inritao izjavi? FA on ée to | utiniti j ree, U lati mah senatori ce vas nagraditi velikim nagradama im budu mogli to da kad i utine." 95. 0 proskripeijama teljumvies Sad mate kako stoji stver. Liudl ge proskribuju bea suda, fmovina im se konfiskuje, bivajd UbHanY bez presude po do- ima, a ulleama, po hramovima, od strane vojnika, od rae Tobova, od prijatelja, Tavlage th iz skroviste { one svada, mada zalvon dopudia da ode u progonstvo ko god a ‘Ana trgu, gee nikad niemo slavitali ni glave neprijatelja, Hieg®,amo oruzie | kljunove lada*, sada ge nalaze glave kon” 8, pretoté, narodnjh tribuna, edila, vitextiva, Cake SUT nae rade odredene za ta nedela Podelo je da izbija na videlo sve ono réavo ito je bilo pritsjeno. Nastalo je ienenadno hvatanje Ijudi, raz ‘Bovine aman toga wi DUET nim obrubom 1 likioi sa snopevima pruca | sekirema bis su zn Kovs Vast navedenih magisteata, Mladog Pompe}, to Jest Seksta Pompcia f Rijngo ed rsa Costu — Kim, tegu Rlylitita grdila tend, sinova, oslobodenika i robova. Toliko su se vet naravi pokvarile u Rimu. U tim st a tri Coveka', koji su, pre svih, proslerbovall_ svoju bragu, stri- Priga ee da je nekad naf grad bio zauzet od najdivijijih varvara. Ali Gali nisu nikome sekii glavu, niti nagrdivali ubi- jene, niti eu osudivali neprijatelja Sto se skriva ili bedi, Ni ‘mi sami nismo nikad tako postupali prema bilo kom gradu ‘koji smo u borbi zauzeli, niti smo éuli da su drugi.tinsli takve nepravde kakve se sada ine, ne obienom. gradu, nexo gospo- ‘dara sveta od strane onib koji su izabreni da.urede i poprave dca Da li je Sta slléno udinio Tarkvinije Qholi? A njega su zbog nasilja nad jednom genom, uéinjenog iz Tjubavi, mada je bio kralj, proterali, i nisu vibe trpeli kraljeve zbog, jednog nedela.* 96. O nepravitnosti proskripetia I &nedi to, o gradani, trijumviri nas nazivaju zlotineima Govoredi da svete Cezara, oni baju one Koji_su bill ‘stn Kad Je | Od npih su mnogi Koje ovde-vidise esis even tog ime od Walloon pon dr Iz istog razioga je i Pompe} s nama proskribovan, mada Je blo daleko u Spaniji kad smo mi izvr8ili delo. Zato to Je ‘bio «in cca naklonjenog demolatiji, on Je od Senata povra- Gen 1 data mu je viast na moru, a isijumvirl su ga prods bovall a Sta su dene &ja sa dobra konfiskovana skrivile Cezaru? rnagrade. Ami koji nismo nista bezbodno uradili dali emo obe- éane nagrade, a druge pripremili za vese zasluge. Tako su rnama 1 bogovi nakionjent, kao Ijudima Koji eine ono sto Je rave," “Tri Goveke, to seat trijumotri: Antonsje, Oktavijan | Lepld, 308 91. Opravdanost njlhova rata All, sem botje volje, vi modete seznati i Yudska miBlje- ja Gledajudt na ove svoje gradane Koje ste éesto vidali kao vojskovode i konaule, | to hvaljene, Vi vidite da su ont ‘k nama kao ispraynim Ijudima i naklonjenim demo- ati, da su nam prish, zavetovali se 4 krenuli 5 nama — fubog toga sto smo mi obeéali mnogo pravitnije nagrade onima koji njih spasu nego teijumviri ubicama, Ont vide da mini sad, kad smo ubili Cesara zato Ho je htco da viada sém, no~ éemo pocnositi nf ove Koji nameravaju da prigrabe njegova i da ne radimo za sebe, vee da narodu povratimo draay- ‘uredenje koje sa mu preci estavill edu i drugi lati oruzja iz iste pobude, fe pravom gude-o nama ovi Ijudi, Kao T bog ratovima je najveca nada u praviéno dele." $8. 0 raslosime rata A. ako Je neko od vas bio Cerarov vojnile,neka vige ne mia na for NT tada nismo slat njem, nego otadtbin, nit ‘nt saarade i darov! bili Cenarovl, vot actual), kao fo ni VL fda niste Kasjeva nit, pa, Brutove vojke, nego rimska, @ ‘i, rimake vojskovode, drugovi amo vam po aru} Kad bi na to mish { onl So ralaju s nama, bilo bt mo- ruse da svi cviavimo orutje 1 da sve vojske vratimo dréavi, pa da cna izabere to je koro, Kad bi oni to pribvati, mi blame ih poevall, Alt kako ne priheataju, ni bi vige mogltprihvatt 2bog proskripclja | astalth dela Koja su potinili, hajde, drugovs 'wojnil, da se borimo zx slobodu vero { iskreno 1 jedino za Senat I narod imal 99, Bolja oprema Kasijevih i Brutovih (rupa Kad su svi povikali ,da_idemo" § zahtevali da_odmah pod, Kasije se zaradova podstreku, ponovo naredi preko glas- nifka da bude ti8ina, pa rete: 309=Drugovi, neka bogovi, Kejl su gospodarl pravednih ra tova, za valli vernast 1 odanost, stvar na dobro okrenu! A sad majte — ono slo se tie judskog staranja kod vojskovoda "aa je ono vete i bolje kod nas nego kod neprijatelja. Mi Imamo isti broj legija, mada smo i druge posade ostavili na podesnim mestima. U konjiel | brodovima mnoge smo nadmos- Aiji; kao i u pomognim snagama koje su nam poslali svi kra- Iyevl 1 narod, do Medana i Paréana. Mi imamo neprijatelja samo pred sobom; njima je za le- dima i nai pristaliea Pompe} na Sieiiji, pa Murko 1 Ahenobarb ra Jonsiom moru s velileem pomorskom silom i sjajnom opre- ‘moin, sa dve legie { streleima, koji stalno plove j umemirava}u neprjatelia, Tako je u nafoj pozadini mirno i kopno i more od neprijatelja, Novae, pak, koji neki nazivajuy nervom rata, oni nemaju, (Oni nisu jsplatit vojsei ono Sto #u obeali, ltt su im proskrip” clje donele ondlike, kolike su ogekivall, Jer niko od dobrih Tua nije hteo da kupi mrska dobra; nit, pak, imaju neka cdruga stedstva, jer je Spanija iserpena bunama, nametima i proskripeijama, A ml, jer smo se veoma starall o tome, imamo Sbiina sredsiva da vam odmah moiemo dali i druge nagrade: ‘Sem toga, pristiaa nam i mnoga druga sredetva sleupljena od raroda w naio} pozadint.* 100. Bolje anabdevanje { nagradivanje kod Kasija i Brute nSnabdevanje hranoin, ito je najtete za valike vojske, oni nemaju, sem jedino iz Makedonije, brdovite oblasti, | Tosali- Je, malog predela, Pa i to t~eba da dovoze kopnom uz napore: 2 ako bi dovorill iz Afvike, Lukanije ili Apulie, to bi spree Pompel, Murko i Domicije Ahenobarb, ‘At imamo dobro snabdevanje hranom, koja nam pristse ssvakog dana bez napora preko mora, sa svih oatrva | 2emalja koji se nalaze lamedu Tralije {reke Bufrata; i sve to bez pre preke, posto iza nas nema nijednog neprijatelja, Stoga od nas Zavisi_ ida ubrzamo poseo i da odlaganjem imucimo neprija tela gladu, : ‘Tolike i takva sredstva mi imamo, ratni drugovi, sprem~ jena judskim staranjem, ostalo Ge se sreéno zavrsiti zashi- igom va8om i nalelonoiéx bogova, Tal emo vam, Kao S10 emo s10 4 ranije ispunili sva obeéanja i nagradili valu vernost obiinim arovima, tako i vedi napor voljom bogeva dostojno nagradit a i sada, kada vet polazite u bo, za vasurevnoet | zbog fovog skupa { ovih reti, daéemo odmah sa ove govornice avac kom vojniku po 6.000 sestereija", centurion petostruko, a tribunu srazmerno tome." 101, Dobivsi nagrade, Kasijeva i Brutova vojska kreée dalje Rekavil to, Kasije pridobi vojsleu delima, resima i nagra- dama, pa raspustl drupitinu. Vojnlel ext jo8 dugo ostalt hvalec njega t Bruta { obeéavajuéi im pomoé w avemu, Ovi im uskoro raztelfe najrade { drage poklone najboljim bora 20g raz- nih zasloga, Kako bi koji odred primlo nagradu, odmsh je upuéivan napred, u Dorisk, a malo posle i Vojekovode krenuse za njima, ‘Tada su dva orla, sletevs! na dva orla napravijena od srebra nna zastavama, kljueala ove na aastavama, ill su, kako se drug ma wiinil, pravila hlad nad njima, Orlovi su ostali tu, jer su im vojskovode davale hranu od zajednickog, a dan pre bitke canletete. ‘Vojska je dva dana peiadila pored Cmog zaliva dok nije stigla u En, a zatim je kronula u Doris 1 ostala primorska esta, sve do ra Serije 102, Protivaitke vejske se priblifavaju jedna drugoj Poito se Secija prufala u more, oni krenuge u dubimu kkopna, a Tilija Cimbera poslase a mormarieom, jednom legi- Jom i grupom strelace da plovi uz obal ‘Ova obala je ranije bila sasvim pusta, mada je zemlja bia plodna, Jer se Teagan’ nisu sll movem nit su saat w pprimorje, bojedi se onih koji plove. Zatim su je posell Halki- oni oitall Helen slut ae-monim putom, take da 52 ‘ube Fania trgovina 4 ivreds. To Je apostle Genima how rezmene “6.000 sestercija, oko 6 Kilograma srebra, sitPlovedi, dalle, wz tu obalu, Koja je ponovo bila pusta, TS Iije, kno tto au mu naredili Brut i Kasije,iemeri mesta podesna za tabore kao 1 za pristajanje lada i obelesi ih, da bi Norba- ort napa nae atau ef do gm dao eave T dogodi se kno ito a1 ofckivali. Cim je spazio brodove, Norban se uplaii za Sapejeki temac, pa hitno pozva u pomoc Decidija iz Korpild; { on mau se pridrusi. A Brut { Kasije pro- (dose kroz Korpilski klanse. 103, Trafanin Raskupolid prokazuje vojsel treéi put Kad su opazill zamku, Norban § Deeidije su evrsto dréali Klanae Sapele, te su Kasije 1 Brut opet bill w nezgodi. Obuze ‘th bojazan da 6e sad morati krenuti putom Koji st tzbegll i da Ponovo tine ono sto je utinjeno, a bilo je veé kaso doba. Dok su jal bill zbog toga wnemirent. Raskupolid im rege da postoji fof jedan prolaz od tri dana hoda, pored Sapejake pla nine, dotad noprolazan za jude sbog stena, oskudice u vodi i guste Aime, Ali ako ponesu vedu 4 podu dobro osiguranim pputom, od gustog liséa sh Zak ni ptice nede mod videti, 1 6 fvrtog dana stil Ge na roku Harpes koja se uliva u Hebar. ‘Odatle 6e 2a dan boda stidi u Filipe i tu opkoliti neprijatelja, a uopite nede imati odstupnice. Brutu 1 Kaslju se svide taj predlog, pogotovo Sto nisu imalt rugog tzleza. 104, Uloga dvofice brage — Raskupolida | Raska ‘Tako Brut { Kasije potalju unapred deo vojske pod vod -stvom Lucia Bibula, ea Raskupolidem, da osiguraju put (Ovi to izvraide uporno, ali s velikim naporom. Podstrek ou im dali § invidadi, koji rekose da cu sa jednog vien videli roku, Alt Getvrtog dana, izmueni napornim pefagenjem i Zed jer im je vee nestalo vode koju su bill poneli ea sobom, ‘onl se zabrinute poste im je negeno da ée samo tri dana biti bez vode. Unvati ih panika da ne naidy na zasede, ne 220 Ho nisu verovall izvidatima, veé lz bojazni da nisu mozda tudarili drugim praveem. Zato su bill uti na Raskupolidas i, m2 Jim bi ya opazili kad je obilazio 1 sokolio Hude da istraju, ‘Briili st ga, pa dak } kamenje na njega bacal. ‘Bibul th je preklinjao da izdrée 1 astale napore 200g po- (voljnog izvestaja. Prvi od njih su predvee spazili reku f, kao io je razumljivo, nastade najveéa vika od radesti, vikanje fod prvth redova prihvatii su ostall vojnici sve do poslednjih. yKad sui za t0 domali Brut i Kasije, odmah su u trku pohitall ‘na prokréeni put vodedi ostalu vojsku. ‘All to nisu zataji' od neprijatelja do kraja, nitl eu ga ‘opkolilt. Neime, Rackupelidov brat Rask po vikanju posumnja Ustvar, pa pode u ievidanje J, videvEi Sta oe dogodilo, ragudt ‘se sto je tolika vojska prodla’ beavodnim putem, kojim kroz fakcyu Sum, kako je on mislio, i zveri ne mogu prod, pa to javi Norbenovim ijudima, Ov, pak, nocu pobegose iz Sapeja tn Amfipolj. T oba ‘Tragsnina se proslavise vojskama: jedan fo je proveo wojsku nepeznatim putom, drugi to je #0 pri- meti. a} grad Figg 105 {Polaca prada Fins Brut | Kasi § izvanednom sinelosés dodose x Flips are im Je niga i Te Cec, tesa voka be apa Pee gred Filip rani je se zvso Piat,\ a jos pre toga Krenidi, jee Oe Re oe ae Sna Popov. en saubraca] Trattom, Hip ga ved nara, Fob a Grats naar na stom bref, a wk Je alto § ina ty brctlfa Sa sever se nalaze Rune, kre ode fe Raskuplid doveo Britovs | anes wojay prema fuga 5 Fatnbare, a ee oje mores na wick au fea Sapo tore Pisa a Zapadu oe nu fd mje praia ravnien, do Mike | nv rk Stimona, vera plana | lope = Toor oo pom se Hae UT Pip wens (Be m3), mak ra, ote aetna Va fo don pa makes a aerate alban pearaio Voki avail fen Pete ie ane deme pei marr ee Enveae oblu Epesoy fn Podsdot os Demsnm Aten Saco elute ai oraz To Reroefe Sh esdne la eek tae loon w nes tar 313‘Tu je ugrabljena 1 Persefona', kako se prita, dak je brala vege, Tu ge nalazi i eka Zigakt, na Kojo} je, vele, bog, pre- lazeéi s Kolims, slomio jaram, pa je po tome eka dobila ime, Raynlea fe nagnuta, tako da je pristupacna onima koji do- ase ong i Flin,» bed za one kot matupes Am polje, 106. Kasije i Brut postavijaju tabore Nedaleko od Filipa ima jot jedan breg, koji se zove Dio- nisov brefuljak, gde se nalazi udnik alata xvani Asila, Kad se odatle ode 10 stadija naide se na dva druga breduljka, ud Tena od samih Filipa 18 stadija, a jedan od drugog 8 stadia. T ont se tu utaborile — Kasfje na jutnom, a Brut na severnom brezuljku. Nisu viée dill 2a Norbanovom vojskom, koja se poviadile, Dozall su, naime, da se Antonije pribli- fava, a da je Oktavijan ostao u Drag zhog bole Rayniea je bila podesna za borbu, a strmine za postavija- nje tabora. S jedne strane su imali bare i jezera do Strimona, {8 druge — fesnace { neprolazma mesta; u sredini, medu bre. 4uljcima, bio je prolaz iz Bvrope u Aziju od @ stadija, kao rneka kapija, U njemu su napravili bedem od jednog do dru og rova i aslavill vrata u sredini, da bi oba tabora bila Kao jedan, Pored njth je tekla reka koju su neki nazivali Ganga, a drugi'Gangit, a iza nth je bilo more, gde su mislili da ce ‘matt pristaniste za anabdevanje, Ostrvo Tas, udaljeno oko 100 stadijaM, odvedilf su za snab- devalitte, a za pristaniite trijerama Novi Grad, udaljen 70 stadija** Radosnl zbog podeenog mesta, Kasije i Brut su utvr- iva tabor, “= Porasfona (cimska Procerpina) — wii Dematee | Zevsa (od. nos, po rmako} ritoogit — kel Cezece I Jupitera) ~ dena bogs Podvemija Plutona’"Njene kéar su Furie, koje progone node “ Zigakt, ode. ret xipon = Sanam, 0 stadija = oko 1.800 meta; 18 stadifa = oko 8210 m € staaija = oko 1400 metara, “100 stadije, oko 19 Iilometara 70. stadia, oko 13 kilometers, au 107. Antonije postavlja tabor pored samog, neprijatelja Antonije jes vojskom brzo putovao Zeledi da zauzme ij, kako bi muon postutio za bitku. Kad nade da jet3j rad Norban utvrdio za njega, on se obradova i ostavi u njermu simu spremu s jednom legijom, Kojom je zapovedao Pinar, ‘neustrativo ode mnogo napred { utabori se u ravniei, uda- jen avega 8 stadija od neprijatelja. : Obe strane si uvidele nedostatke jednih, a preimuéstva férugih. Jedni su bili na brezuljku, a drugi w rate; jedni su jee snabxevali drvima s planind, a drugi iz moévare; jedi su fmabavijali vodu s reke, a drugi iz bunard koje su cdah isko- [pall; jedni su se snabdevali s ebliinjeg Tasa, a drug\ lz Amfi- a, udaljenog 40 milja Cinilo se da se Antonije tu utaborio iz nudde, jer nije bilo jog brezulka, a ostalu ravnicu, kao nigu, reka je ponekad tvarala baruatine, Stoga Je on u iskopanine bunarima na- Iazio obilne izvore pitke vode. Ali je njeyova smelost zapla- [ila neprijateja, mada je on tako pastupio jedino zbog osku- dice, posto se s preziranjem utaborio prema njima tako blizi, J to im je stigao, Antonijevi vojniel hitno podigafe mnoga utvedenja { kve ubvrstise jarkovims, bedemima i fanéevima. I neprijatel) utvrdl ‘ono sto mu je precetalo, A Kasije, vided! Antonijevu mabnitu Zuri, odeli bedemom ono Ho Im Je Jof preostalo od tabora {0 bare, to su pre bill zanemarili da utvrde smatrajudi da je to uuzak prolaz, te vise nije astalo niéta bez bedema izuzev str- imine na Brutovon boleu, Bare na Kasijeva boku i mora iza Dare; a u stedini Je eve bilo ogradeno jarkovima, santevima, edemima Kapijama 108, Jaina dveju vojski ‘Tako su se obe strane ulvrdivale | za to su se vreme Jedini 4 drugima ogiedali samo konjicom i lakim odeljenjima, A kad gu zavrsili sve Ato su smerall, { Oktavijan stize; blo je jot Slab, te su ga U nosiljel nosili kroz vojsitu. T njegove se legtje ‘edmah svrstate 2a borbu. Brut { Kasije postavite svoje Iiude na vigem mestu, na- suprot njima, all se nisu otuda micall, Nisu se usudivali da 315Peltaju u bo}, nadaju ce da Ge mabdevanje imuriti nepel- Jatelja, Obe strane ou imale po 19 legija petadije, ali kod Kasija i Bruta one nisu bile u punom sastavu, dok au kod Oktavijans male i veti broj vojnika. Konjice, zajedno # Traganima, imale ‘91 obe strane: Oktavijan 1 Antonije 12.000, s Brut i Kasje 20.000. Tako je i jeden i drugi bojnt poredak pruéao divan Drizor obiljem judi, odvaznoiéu I junaitvom vojskovods, ort- jem i ratnom epremam. ‘Ali okdevanje je trajalo mnogo dana, jer Brut i Kasije nisu bteli da se sukobe, nego mu Sekall da neprijatelja iserpe nesta- Sica, Oni ou imal! za mabdevanje Aziju, { sve su izbliza do- wijali preko mora, a neprijatelj nije lmao nista tw obilju. On je mogao da se snabdeva preko trgovnca iz Egipta, jer je ‘tu zemlju bila pritisla glad; niti iz Spanije i Afrike od Porn peja, ni iz Ilalije od Murka { Domicija Ahenobarba. Smatralo se da im neve dugo dotrajati zaliha kojom su se shabdeli iz Makedonije i Tesaije, a to im je bila poslednja rezerva 109. Antonijevi manevst Imajudi uglavnom to na umy, Brut i Kasije su odugovla- ili sukob, Antonzju je takode sianje bilo jasno te, stoga, edudl a ih natera u bo}. On je naumio da potajno, ako bude mo- ‘880, prokrl put preko barustine, da bi ienenada zalao nepric iatelju iza leda 1 onemoguéio mu snabdevanje se Tusa U tom aitju on je gesto razvijao sve vojne zastave 2a borbu, kao da je cela vojeka evrstana u bojni red, a istovre- meno je i danju i nou probljao uzan proiaz u barultini — sekuct trsku i podizudi nasip, stavljajuel a obe njegove strane amenje da bi ga uévrstio; tamo gde je bilo duboke, pobadano Je olje i graden most, # to u najvedoj tisint, Neprijatel to nije mogao primetiti od trske koja je jo8 ostala oko proleza, Radeti tako deset dana Antonije je noc iznenada. slao odrede u koloni, zapaseo unuirainja utvrdenja { u isto wreme odigao mnoge ‘anteve. Kasije se uplasl tog prikrivenog po- duhvata 3, da bi izigrao Antonija kad mu odsede utvrdenja, on odie bedem kroz celu baruétinu, od logora pa sve do mora, sekucl takode trvka, pravedi meet § uévrieujuel nasip, Tako Je prekinuo Antonijev'prolsz, pa oni koji su proili nisu moglt dda se vrate nazid, iti su im njhov! moglt prited! u pomod. 316 M0, Delimigua pobeda i delimigni porar Videdt to Antenije jednog dane, oko podne, ut, oh vole lei avstane bo pore u ve koione On ete vole na Teasley bedem zm barat f tabore poate srojve {ftv da muse bodem | pane ad Joo pobogno i navise prostorom iz- ud Je on disko potro na . Greja wie, Beto sprit mr nogodovell bog were én neprijatel)ovakoSeaivade furt pore nth raorazanih, pt eo eobe navalitena nega s bole pre nogo Ho Je neko fed tarna to naretin; poise noge ot sit tna Go fo A kad pu ve rage woke, nt napadafe£ Oka alenora visu Rojan ila possolia truvo nammpot na, Fr nagnavst Je beksev, gn su Jo dok mira anol ior oj je tajainth. shut" Anionja i Ovtaijnu. Metutn, taj fa nije Bou tbr, or sn bo opment (f\ wa so ava toga dana”, Tako je sim napiseo uw svosie aba ( © fame RS este Sa faern 1Nt, Antonije proba neprjteliski dem Videdi da se zametnula bitka, Antonije se obradova tome jer je sim na to nagnao neprijteli, potto Je bio wu velkos bri oko doveza hrane. Nije hieo da se vrai U ravaieu da ne i poremetio vojai red, veé je nasiavio juris kao Sto Je | poteo. Popeo ge na bredulja. pod teSkim udoreima neprijatelja i tu je naletco na Kasijev bojnl red. Kasjovi vojnie su tu Gavalt ‘voje utvedenje 1 eaprepastil se kad su videls toliku sme- Jost. Prekanuvsi tznenadnim napadom njihov bojni red Anto- nike oft nh dem Some arin aera ub ac, punedi jarak zemljom, potkopavajudt jue poe kod kapije — ni obsirucl se na aruzje Koje Je bacano 8 bede- rma — ave dole nije kroz kapiju prodro unutra, dok su drugi jegov! cdred! wilt kro lagume, Jedi su se popell | preko Teseva path ‘Sve se tako bran dogadalo da su vojnict Koff su ves zau- sett bedem arelt neprjateljskt odred koji je dolaio w pomos ‘onima Koji su radii bari, U elnom naletu razbise gat ne~ terate u barustinu. Oni kof! su s Antonljem probil bedera vea- {ile se usm Kaaljey labor, eoxtall su se ‘uli « nepejateljem fevan viding 317112, Gubici uw prvom delu bitke Posto je bio utvrden, tabor je cuvalo malo Yui, | zato ga Antonije lako zauze. Videéi da je tabor eavojen, Kasijeva vo}- ‘ka koja se borila napolju u neredu ae raxbeda, Obe strane su tada postiqle podjednak uspeh: Brut je razbio levo neprijatejevo kilo { zatze0 tabor, a Antonije Je savladao Kasijeve odrede is neobiénam smeloséy unistavao njegov labor. Pokol} je blo velik kod jednih i kod drugih 2bog velikog prostransiva ravnice i pratine; jedi niew 2nali Sta se dogada kod drugih, a ked su dozali, opozvali a4 svaki svoje nazed. ‘Vracajudi se svaki na svoju stranu vige su Iitili na no sade nego na vojnike, tako da nisu jedni druge al raspona- vali. A mogli su jedni drugima naneii velik poraz da su baci teret Koji su nosili i udarili na neprijatelja, koji Je takode ao u neredu i pod teretom* Procenjuje se da je tada na Kasijevoj strant poginulo 8,000 Ijudi, zajedno sa robovakom poslugom, a na Oktavijano- oj i Antonijevo} dvaput vise. 113. Kasijevo samoubistve Kasije, medutim, posto je adbagen od bedems 3 vise nije mogao da ude u tabor, otrtso Je na bretuljake grada Filipa t posmatrao Sta se dogada, Ali blduci da zbog prasine nije mo- 00 dobro videti celokupa! ished bitke veé jedino da je njegov tabor zauzet, on naredi svom ftitonodi Pindaru da ga ubije Dok je ovaj Jo$ ollevao, dotrtl neki glasnik i javi da je Brat Pobedio na drugom kritu I razorio neprijateljski tabor. Kasije ‘mit samo toliko odgovori: ,Reei mu da mm ja Zelim potpun pobedu", pa se okrenu Pindaru i rege mu; .Sto oklevas? Sto rege’ da me oslobodit ove sramote?™ I Pindar pogubi svoga gospodera, Ko}i mu je sim prusio rat, ‘od teretom. — Vojnie! | jedne 1 druge strane zaplenili wa za vreme Borbe mnoge vredne predmete od. nepeijatelia 1 kad. se olaaj zavzto, svaki je nosio svoj plen, te se niu vie i obosirali edn dre, fer Im Je vat io pin nego propane nepe- 318 ‘Tako neki prikazuju da je umzo Kasije. No drugi drie da fon, kad su se pribllaili Brutovi konjanict da jave pobedu, io da fe to neprijetel}, pa je poslao ‘Titinjja da se tain esti; a kad au ovoga konjanicl, kao Kesijeva prijatelja s ‘okrudii i snaino povikall, Kasije je, amatrajud da je FPitinjje upao medu neprijaleljake vojnike, ovo rekao: ,Sace- kali smo da vidimo kako je prijatel} odvuen!™, a zatim se }povukoo s Pindarom u neki gator, i Pindar se vite nije pojavi. Zato neki drée da ga Je on ublo mimo naredbe. A Tilinije se uubio sto je zakasnio, ‘Kraj Kasijevu Zivoiu bio je na sim njegov redendan, ada se dogodila | bitka kod Flips 114, Brut oplakuje Kasija Oplakujuéi Kasijev les, Brut je nazvao Kasija postednjim Rimijaninom i rek20 je da takvoga Soveka po vrlini nese vise bith Zamerao mu je na hitnji i broopletost, a u ist mah sma- trao ga je ereenim Ho se cxlobodio briga | nevolja, Koje 62 njega ko za dokle dovest. Predavil telo prijateljima da ga potajno sabrane, da ne ‘i vojska plakala pri tom prizaru, on je cele te modi, bez Jela 1 zanemarivti sobe, prikupljao ostatke Kasijeve vojske. Kad se aeprijately ujutru svrstao za borba kako se ne b§ Snilo da Je pobeden, Brut, shvativli njegova nameru, rete: imi orugje, i pretvarajmo se da nismo poraéeni ‘Ali ce neprijate, kad se uredio za borbu, povute. Pod- smevajuél mu se Brut rece prijateljima: Oni Kofi ou nas iza- vali kao pobedene nisu smelt ni da se ogledaju s nama" 115, Poraz Marsove legije na Jonskom moru Onoga dana kada se odigrala bitka kod Filipa dogodio se ina Jonskom mora drugi veliki poraz. Naime, Domicije Kalvin je tovarnim ladama prevorio Oktavijanu dve legife vojnika od Kkojih je jedna bila Guvena Mazsova legija, tsko naevana zbog inka kod Filip odigrala se, u dva navrata, u jesen 42, god. pre n, ere. Kase se ublo poste prvog sukoba misied da je bitke egubljens. 319jumaltva, Takode je vodio pretorsiu kohorti od 2.000 Ijudi, 4 odveda konjanika i drugo odabrano mnottve, prageno mali brojem trijera, Njih presretofe Murko i Ahenobarb sa 130 dugih bro- dova. Mali bro} teretnih lada, koje au bile prve, pobede naza- evil jedra, a osiale, kad se ieenada utifao vetar, lutale su ‘morem po duboko} tiki, izdane boijom voljom neprijatelju, koji th je oxiluéno napadao i potapto, jer im ni mogle po modi ni trijere Koje su th pratile, buduel da su i same, keo malobrojne, bile opkoljene. (Oni Koji su se nai u opasnosti w2inili su mnoge 1 svako- jake podvige kad su morall hitno poverivatl brotiove konop- ima 1 motiama da th ne bi neprijatelj razdvojio. Kad im je to uspelo, Murko je bacao na njih vatrene strele, a ovi su hitro ‘oxiverivali vezo i betali jedi od drugih bojedi se potars, te ‘su opet bill falofent opkoljavanju i udarcima trijera. 116. Strahote pomorske bitke ‘Tada su vojnici, a osobito marsovel, negodujudl So ne- ‘cevedeno ginu, mada se istiéy junaitvom, Jedni ubjali sami sebe pre no to izgore u potaru, a drug, skagudl na nepeija- naka res, ptiemioge ergs I podnele nage ne Polusagorele Inde dugo su plovile + poeadom, od koje su ‘neki propadali od vatre, a neki od gladi i edi, Drugs at, dr- Seti se za Katarke § palubu, bil izbacivent na stene-i puste ‘bale. Nekt su se, mimo ofekivanja, { epaali, a neki su i pet ama irdriali IituGi smolu { Bvaduél katarke { tuzad, dok th nist talast izbacili na kepno, Mnogi su se, savladani nedaéama, predalt neprijatelju, Predalo se i 17 laa, éifu posadu Murkovt vojniel primile na vveru, a njihov zapovednik Kalvin, 2a Koga se veé verovalo da J€ poginuo, vrati se petog dana sa svojom ladom u Brundizi), ‘Takav se, dakle, poraz dogodio na Jonsleom moru istoga dans Kada se zbila bitka kod Filia, pa bilo da ga tovele naz vve brodolomom, bilo pornorskom bitkom. I ked se docnije sa malo za ove neobiéne poraze, svi si se zaprepastil 320 107. Beut brabri svoju vojoku rugi dan Brut sazva vojnike na skupétinu i rete im ovo: -Ratni drugovi, vi ni w jedno} borbi iste bill vise nad- moéni nad neprijateljom nego u juseradnjo, jor ste i bitku zaposeli odvaino, iako bez naredbe, § wistill ste valu Cetvrta legiju, koju su zbog njone slave bili pastavili na. suproino Yerito, kao i njenu rezerva do tabora, a zatim ste zauzell tabor 4 opljatkali go. Tako da je to mnogo prematilo nau set na Jevorn irl Mada ste mogli izvojevati potpunu pobedu, vi ste vile volelf da pljaakate nego da ubljate pobedene; jer Je vetina od ‘vas, mimolSav8i neprijateja, navala na njegovu fmovinu. Pai u ovom smo nadmotni; oni su ad nata dva tabora esvojill jedan, a mi smo sve njthovo zauzeli, take da imamo vostruku dobit nad gubitkom. Tolike su nae nadmotnosti & bici, A Koliko ih nadmagujemo u ostalom, mozete domati od zarobljenika: o nestatici i supodi hrane, © teSkoti snabdeva- anja { sasvim otigledno} propasti Onine mogu nista dobaviti sa Siilije, Sardinije, tz Afrike 1 Spanije zbog Pompeja, Murka i Ahenobarba, Koji su im za- ‘gradili more sa 260 lads, a Makedoniju su vee isecpli. Jo8 se snabdevaju samo iz Tesallje. A za koje vreme 6e im 10 jos Biti dovalinot™ 18. Brut deli nagrade vojsei Kad ih, dakle, budete videll da najvite Sure u bof, onda ‘najie da traze smrt nagnani gladu. A mi éemo, nasuprot tome, raditi da th aslabimo gladu, da bismo ih onda kad bude tre bbalo napali oolabljene i imurene. Ne treba da se umosimo, iineka niko ne mis da sporost manje odlutuje no breina, Gledajuél u more iza nas, koje nam je ueinilo tolike uslige 1u snabdevanju, znajte da de nam ond dati pobedu bez opas- nnost! ako indrdite i ne pokolebate se 2ato Ho nam se oni pod smevaju { izazivaju nas, mada nisu nadmodn, kao sto je poka~ ‘mao juserasnji okeéaj; onl to ine samo zato da bt odagnall atrah, ‘Odivainost, koju sada treba da zatomite, obilno pokatite fonda kad mi budemo zahtevall. A ja éu vam ieplatiti nagrada za pobedu kad nam je bogovi dadnu keo konatnu, Za, juge- 2 lms eran rast setrrainje junaitvo sada dajem svskom vojniku po 1.000 denarat 4 starmerno tome, vidim staresinama.” TRekavii to, on odmah razdell nagrade po legijama, Nekt rile da im je pored toga obséao da ge im doavoliti da opljae= keaju Sparcu i Solun. 119. Antonije podstie svoje an borba Oktavijan, pak, | Antonije, majuéi da se Brut nege boriti ‘ako ne bude ‘na to prisiljen, skupife svoje vojnike, pa im “Antonije odrla ovaj govor: {wWojnici, ja mam da Ge neprijatelj juéerainju pobedu na retima sebi pripisivatl, zato Ho su oni gonili neke od nasib ‘fopljadkali nam tabor; ali Ge na delu pakazati da je cela po- eda vada, Ja vam sigumo tvedim da oni nege nl sutra ni iduéih dana dobrovoljno stupiti u borbu. A to Je najjasniji dokaz da ‘31 oni juve pobadeni i da se boje, kao Sto se ina takmisenjima Slabiji uedrlavaju od borbe. Jer oni nist podigll tollku vojeku zato da bi boravill u fradko} pustinjl napravivel bedem, vee ‘Si bedem podigit ix atraha dok ste Vi jos dolazii; a kad ste ot, oni ive iza njega zbog juéerainjeg poraza. tog poraza 2e i jedan od njihovih vojskovods, i to ‘starijL Iakusnij, tagubival nadu u sve, ubjo. T samo to je naj vveti mak njthova poreza. Kad th mi, dakle, izazivamo, oni ne prihvataju borbu niti silaze ea brda, nego se powrdaju u stene lumesto w svoje ruke, ‘Onda vi Rimijani, budite odvadni { prinudite th opet, Kao to ste th jude prinudili, na borbu, smatrajudi da je sramota ‘urtupatl pred cnima koji se boje i oldlevati pred onima koji ‘ae klone borbe i da kao funaci budete slabiji od njthovog be- dema, Jer mi nismo doali da boravimo u ravniel, a onima kofi ‘edugoviage ave Ge nedestajati, Oni koji su razumni treba da Imaju brae ratove { dugotrajan mir." 120, oA mi emo se postarati 2a podesnu priliku § astalo Sto je potrebno, i smatram da nam ne motete zameriti na juderai- ‘njoj remoed 4 veitini, A vi pokatite junattve kad vam to zatrale vojskovode, W000 denare =a lograma seebre 322 i ! Nemojte se nimalo Zalostti zbog juderainjeg gubitka. Jer ‘nae boguistvo ne let! u onome so fmamo, nego u snazi da pobedimo, Pai ano io nam je jude oduzeto, 1 Ho se jof Sitavo Thalazi kod neprijatelja, daée nam se kad pobedimo, pa tale i ‘ono Sto njert pripada, ‘Ako Zelimo da to wzmemo, poburimo uw boj. Dosta smo jude i mi njima oduzel, ito je motda po vrednosti i vide od ‘nateg gubitka. Oni eu nosll iz Azije sve Sto su napljackali $ hhagrabill, a vi ste, Jer dolazite iz domovine, astavili Kod kuse ‘ono to je dregoceno § poneli samo ono Sto Je mudno. Pa ako ste | imall neito dragoceno, val gubitak je gubitak nas vojekoveds, koji smo spremni da vam sve naknadimo za ‘vaku pobedu, T'pored takve Stete, vama Gemo isplatiti nagra- de: svakom vojniku po 20.000 ecstercija®, centurionu pet puta toliko, a tribunu dvaput vite od toga." 121. Okt borbu ijanova i Antonijeva vojska izaziva Bruta ni Rekavli to, on je opet sutradan uredio vojsku za borb otto neprijatelj ni tada nije silao, Antonije je bio nczadovo- Ian, ai ge i dalje stalno evrstavao 2a borbu. Brut je, pak, deo ssvoje volske dr2a0 spreman za borbu u sluéaju da bude pri nude na bitku, @ drugi deo je razmestio po putovima radi ‘berbedenja neophodnog snabdevanja. Sasvim blizu Kasijeva tabora malazio se jedan brefuljak: Koji neprijatel} nije mogso lako zauzeti jer ga je Kastjeva voj- ska mogla lako odbraniti i steelama. Ali Kasije je ipak t bio Pestavio posadd, da-ga ne bi neprijatelj, mimo ofekivanja, Rapes. Medutim, Kad je Brut povukso posadu, Oktavijanovi vojnicl muzele noéu breduljak sa tetiri lege, branet! se od ‘Srela mnogim dtitovima { koéama. A kad ou ga zauzel, dru- ih deset legiia postavi tabor na 5 stadijaM prema moru, a fve legife jot 4 stadijat dalje. Imali su nameru da idu tako napred sve do mora — bilo pored same obale ii preko baru~ fina, i da prodru na bilo koji nagin da bi neprijatelju spre "20000 sesterctj, oko 20 Kllograma srebra Pet stadt, oko 900 metars. © Cetirt stadia, oko 700 metara w 323{li snabdevanje. ALi Brut je nfo poteze da esujeti njihove ‘namere; naime, pored astalog, posiavijso je posade prema nji- hhovom taboru. 122, Tedko stanje u Antonijevoj i Oktavijanove} vojsei Oktavijanove Ijude je gonila nutda: glad je vee bila ofi- ledna i rasla je svakim danom i zadavala im strah, Cake ni iz same Tesalije nije im. stizalo dovoljno dovora, niti su se ‘moglt nadati negemu § mora kojim su potpuno’ goopodasili neprijateljevi brodovi. Kad je, uz to, i do jedne { druge vojske stigla vest © nedavnom porazu Antonijevog 4 Oktavijanovog bbrodovija na Jonskom moru, ove vojnike obuze jof vedi stray 4 plat su se i zime koja se pribldavala, jer su se nalazili u ‘mogvarnoj ravnici. Imajuéi to u vidu, Antonije 1 Oktavijan pposlage u Ahaju jednu legiju da prikupt sve Sto nade 1 hitno im potalje. ‘Kako nisu moglt da podinesu tolik opamost Koja im se priblifavata, niti su mogit Ista uélniti drugim sredstvima, ont se nlsu vise svrstavali 2a borbu u ravnicl, vee sit se penjall na visove pored samog neprijatelievog utvrdenja I, viduei, fzazi- vali Bruta u boj, podsmevajudl mu se | grdedi ga, Najzad od udide da neprijatelja, { protiv njegove volje, nateraju u bo}, ne vibe pomodu opeade, ves ludaékim naletom, 122, Brutovo oklevanje I blagost ‘Medutim, Brut je ostao pri prvoj odluci, utotiko pre sto je domo za njibovu glad i 28 pobedu na Jonakom mor i 80 je video neprijateljevo o¥ajanie 2bog oslcudice. On Je vide voles ‘da pocnese 4 opsadu i sve drugo nego da se sukobi « Ijudima koje tera glad { koji su izgubili nadu u ave ostalo sem u svoje uke, A fe vojska iz-nerazboritaati druktife misilla; vojniei su teSko podnoeili sto su, opkolieni, kao Zene provoditi vreme neradu i strain, Negodovali su i njihovi zapovednici smatr judl da ée brée savladati neprijatelja dok su im vojniel raspo- lodeni 22 borbu, mada su odobravali Brutovu nameru Sim Brut je bio tome kriv, jer je bio blag i svakom na- Klonjen, a ne kao Kasije, koji je'u avemu bio strog i newno- s24 Ijiv. Zbog toga su svi sludali Kasijeva naredenja, ne upuita- judl ge u njegov posao i ne majuél za razloge njegovih poetic aka, A ako bi i saznali 2a njegove razloge, nikad se nina oghi- Sivali da ih izvrse. A na Bruta su, zbog njegove blagosti, gle- sli keo na svoga druga u zapovedanu. Najzad su otvoreno goverili na sustencima 1 po getama: -Zadto nas vojskovoda prezire? Zar smo mi nedavno posted ‘kad smo pobedili § naterali-u bekstvo neprijatelja i kad emo ratbili neprijatelsko krlo prema nama { zauzell njihov tabor?* Brut je namerno oklevao i nije th zvao na skupétinu da ne bi, umoljen od mnoitva, utinio Eto nedoligno i nepromi- Aljeno; narotito je zazirao od zahteva najamniké, koji nad 1 spas uvek polazu prelaskom na drugu stranu (ko Sto 1 ne stalni robovi vide spas u promeni gospodara). 124, Brut najead dopuita vojsei da primi borbu Medutim, staresine su mu dodijavale 4 pozivale ga da sada iskoristi odutevijenje vojske, koja mose udiniti sjaina dela. Ako bi se, pak, u boju i dogodilo 810 nepovoljno, ona se mote povuti medu bedeme | braniti sa utvrdenja, ‘Brut se na njih, kao na staretine, najvige naljuti, Bilo mu 4¢ krivo Sto ee onf, izlotent isto} opasnosti kao in, lakomisleno ovode za vojnicims, koji sumnjivu { brzopletu sreu pretpo- ‘stavljaju pouzdano} pobed no, i opust, Zamerio amie samo ovimnretima: Ci tai we da ite wa tao Foe Vee i - eTe ‘lett tr Re SpoweeeT Gint THIS Ga Je on samo to rekao stoga sto je krio ono egn ae najvite boigo: da se ne bi vojska koja Je ranije pipe Gan Ceaara naljutla + pretla na drvgu tamu. Togs cu se ‘oni Kasije jo od potetka bojali nisu ni u gemu dali povoda oj ra nenadoveljtvo. 125. Brut pred itku sokoli svoje Tako je i Brut nerado izveo svoje vojnike, uredio th za Dborbu pred bedemom i pasavetovao da se mnogo ne udallyju ‘0d breduljka, da bi im, u sluéaju potrebe, povlatenje bilo Takte, a odatle im je zgednije { oruaje bacatl na neprijatelja, 325Na obe strane nastade veliko odusevlienje 2a borbu. Hra- Dbrogt Je porasia prolo mere, kod jednih zbog straha od gladi, ‘kod drugih zbog opravdanog stida ito au nagnali na bo} voi skovodu Koji je to jof izbegavao, Zato su nastojali da se ne pokak gorim slabijim no So su obeéall, da ne bi izgledslo da su u borbu krenuli viée iz Inkomislenosti nego iz dobre namere. ‘To im je i Brut, jureéi na konju, napominjao strogim li- com 1, Koliio je vreme dopuitalo, podsetao: Vi ste hteli da se borite, vi sie me naterall, mada sam ja drukéije mislio da pobedim. Nemojte ni mene ni sebe same prevariti u nai, Vama pomase i brefuljak, 4 zaledina vam je potpuno obezbeden, a heprijatel; je priteinjen # dve etcane — od vas i glade." Govoredi to on je jurio praéen ovacijama bojnih redova 5 povelfaim uzvielma, 126, Oktavijan i Antonije podstigu svoje Oktavijan i Antonije kretarili su kroz redove svojih vojnika 1 ozbiljno ih podsticali na hrabrost; najblitima su pric Yall desnicu, Nisu od nih Krill opasnost od gladi, ves su éak smatrali podesnim da im time poveéaju odvaznost, te su Im ovo eld sVojniel, pronesi smo neprijateljat Naili smo one koje ‘smo iradil lzvan bedema! Neka ee niko od vas ne pastidl svoga izazivanja, neka vam dela ne budu manja od pretnje! Neka ‘svako bira za borbu pre glad { neobignu i straimu propast nego neprijateljeve bedeme i tela, Kofi 6e popustitt pred vagom sme eB, magem 1 o¥ajanfem, Sadainje okolnasti nas tako pritiskuju da nista ne mote- ‘mo ostavijati za sutra, nego se danas 9 svemu mora cdl iti, do konatne pobede iH plemenite smrti. Ori koji pobede dobiée ui tok jednog dana, i u jednom olrSaju, # hranu, 1 ‘povac, { lade, { tabor, a od nas nagradu za pobedu. To éo se ‘zbitt ako u prvom sudaru s njima pomislite na nafe teSko stange. ‘A potom, kad probjjemo njihove redove, maramo im od- mah presedi ‘povratak prema njihovem utvrdenju i kapija- ma i potienutt dh na velet ili u ravniew, da se nat ne produli, ‘ornome da neprijatelj ne umekne I dobije u vremenu; fer 10 Je takav neprijatelj, Kofi, zbog svoje slabosti, ne polaze nadu us borbu, wet ut izbegavanje borbe." 326 121, Raspolofonje pred bitku ‘Tako su Oktavijan 1 Antonije podaticall one na koje bi se namerii, T sve obuze delja da se pokaiu dostojaim vojskovoda, da igbegnu oakudieu, Koja je jaf viSe poveéana paste poraza na Jonskom mort. Vile su voleli da, ako bude trebalo, podlegnu 4 okréajus nadom w pobedu, nego da neminovno propadnu od gladi. Zato su jedan drugog podsticali na hrabrost, i svi st Dili nastrojeni za borbu. ‘Tako i jedne £ druge obuze neustrativa smelost, toltko su im vojskovode podigle borbent duh. Sada zaboraviée da. su, Jako u neprijateliskim taborime, 1 jedni i drugi rimski are dani, { grozill su se jedi drugih kao da su od davnina ne- prjateli, 4 po prirodi { po poreklu. Trenuini gnev im ugast ‘Prazum 4 priredu, I jedi { drugi eu gatall da ée se u ovom, boju, ovaj dan, odluditi sudbina rimske drdave. {bila je odlutena, 128, Bitka kod Filipa Dan je veé bio lzmakao do devetog ésa"* u ovim pripre ‘mama, kad dva orla padote immedu dve vojske, { pobile se u nhajveto) tint, Podto je pobeseo ona} Kojt je blo prema Brutu, pastade silna vika kod neprijatelja, 1 obe vojske podigofe sastave. ‘Sudar je bio surov i strafan. Malo su se shutill, po rat~ rom obicaju, strelama, Kamenjem 4 Koplsima ili pak drugim veltinama | eredetvima, nego ou, sukobivil se prsa 1 prsa, ida~ Tali { bili udarant golimn magevima, nasiojed! da jexini druge inbace iz stroja; jedi sa ve borili vile zato da bi se spaslt od sladi nego radi same pobede, a drugi su se borili za pobedu { Fadi utehe vojekovodi, koga su sami uvuklt u bitle ‘Nastade velidd pokolj 1 jeukanje. Tela onih koji bi pali imosena st da bi drugi i bojnih redova stupili na njihova esta, Vojskovode, tréedi fzmedu boraca i nalazed se svuda, ‘Svojim imenadnim naletima u okraje podstieali su vojnike na * Do 8, tata, o jest oko 2 1 po éasa poste podne. © Vofekovodi, ednosno Bruty, kof! nije blo za odluéujutu bitku, vveé je menevrisao, da lznuri nepejatelja ela, 327hhrabrost, @ malaksale na iadrAjivost; fanurene su zamen{ivall ‘dmornim, tako da su u prvim redovime uvek bill aved bore, [Napeslethu, Oktavijanovi legionari — da Ii bog straha od sladi, ii zbog srete samog Oktavijana (ler ni Brutovim vo} nlcima nije bilo zamerke) — potisnuie neprijeteljev bojni rel kao da su pokrenuli neki neobiéno tedak stroj. Medutimn, ovaj ‘9 poviadio neustrasivo i sporo, Ali bojni poredak se vel bio oremetio, i ont se poveie brie povlaéi, S njima poste od. Stupati i drugi redovi, pa se ubrao pomeéate, ‘bee poretha, ok je neprijatelj bez zastoja navaljivae. Uskoro se dadose 1 pravo bekstvo. Oxtavijanovi vojnici, imajuct na umu sta im je naredeno, zauzimali sa kapije uz veliku opasmoet (jer su th gedall sire. Jama i odozgo i spreda), spregavajudi neprijatelju ucmak w utvrdenje, tako da mnogi Brutovl vojnici pobegade io Prema moru, ito u brda, preko reke Zigakta, 128, Antonije posle bitke gont ni tel} Kad je nastalo bekstvo, voiskovode su podelile preestali osao: Oktavijan fe ostao da hvala one koji i2idu iz tabora 4 da opseda sim tabor, a Antonije je imao zadatak da savlada ‘otpor pojedinih grupa neprijateljevih vojnika, da napada,{ volt njthove tabore I da napada begunee. 1, zaista, an Je, ne= Yerovatno Zestokim naletom, us isti mah sve to tint, Bojedi se da neprijateljske staretine, izbegavii njegovo} poteri, ne aleupe opet drugu vojsku, on pasia konjicu na putove 4 rankrséa da hvataju begunce. A’ konjaniei, podelivil poses, edi su jurli po brdu s Trataninom Raskom (koji jes njima bio postan zbog poenavanja putova), drugi su, opkelivit utvr- enja i strmeni, lovili begunce i éuvali one Kojt su bili un tra, a tree! su gonili samog Bruta Vides! da su ovi nezadraivi u trea, neki Lucilije zastade, 4, pretvarajuéi da je on Brut, tratio je da ga vode Antoni, a ne Oktevijanu, Konjenicl su dr’ali da je on zaista Brut jer Je labegavao svog nepomirijlvog neprijaicija Oktavijana: Kad je Antonije domnao da ga vode i njermu, om mul po ari u susret, rarmisljajuél kalo da primi Bruta s obsirom na nfegov renome, destojanstvo i velint. ‘A kad se pribliti, Lucilije ga srete i drsko mu nee: nije uhvacen, niti Ge ikada velina biti uhvacene ed slates 928 rut Dprevarivit vale, dosao sam ovako pred tebe." Antonije, me utim, videet da su se konjanict postideli, tetio th je govoredi: Niste mi manjt plen ulovil, neyo éake i vedi no Sto mialite, jer je prijatelj bolji od neprijatelja* Zatim predade Lucilja jednom od svosih prijatelja da ga éava. Doenije ga je prihvs tio, { ova} mu je bio najverniji covek. 190, Brutovi posledajl Easovi 4 reti Brut se u meduvremenu sklonio u brda, aa dasta Ijudstva. Bio je odlutio da se noéu prebacl u tabor, ili da side na mor aku obalu, ali, kako su svuda bile neprijateljeve strate, on tu renoéi pod oruijem. ‘Tada je, katu, pogledevil u 2vende, reka0: xo je vinovnik ovih zala!* — misled time na Antonija. ‘To je, vele, rekao doenije {stm Antonije u avojim sopstvenim neve. ama, kajuli se Bto je posto Oktavijanov pratilae, mada se mogao pridruziti Kasiju'? Brutu, ‘Tada je 1 Antonije prenotio pod orutjem, nasuprot Brut, na stradi, napravivslbedem od skuplienih. Ieéeva i plena Oktavijan se, pak, u ponoé povukao ut salar, iamugen boleléu, predavil Narbanu tabor na euvanje, 131. Brutovo ssmoubi Videei da su neprijateljske 2asede ostale i iduéeg dana, a 4a on sa sobom ima svega nepotpune Setiri legiie koje suse povulkle s njim, Brut ne hte sim da se obrati svojim vojnici ‘ma da th iskuta da li hoce da se probiju kroz zasede { apo. ‘rate izgubljeno, gde su ce jo8 nalazile nithove posade, vee im posla njihove staresine da o tome govore. A ovi, koji su se na najnepromitijenifi nagin upustili a boj, 1 koji su se, zaiste, dugo 1 najkrabrije dréali, posto im je neki bog poremetio pamet, odgovorige svom vojskovodi: sNeka se on sim brine o aebi, a da oni, koji su se besto ogledali sa sudbinom, ne ele da time uniite duu min ‘Tada Brut reve prijatelima: ,Nleam dakle, uopite potre- ban otad2bini, kad se oni tao ponasaji 329(Onda on pozva svog prijatelja Stratona i Bpira i naredi mu da ga ubije. Polio ga je ovaj aavetovao da jo! razmisli, fon posva jednog od robova. A Straton mu rote: ,Nece ti, Brute, prijatelj vide nedostajeti nego rob za poslednje naloge, taka Je vet odludeno." Relavli to, on zabode maé Brutu u slo: binu a da se Brut nije ni okrenuo niti je pogled odvratio. Znaéaj Kaslja i Brata Tako si umrli Kasije 4 Brut, veoma plemeniti i ugledni ‘Rimljani, Ijudl neosporne vrline sem jednog prestupa. Njih je 4 Cezar, mada su bili prstalice Pompeja Velikog, od protivaica { neprifatelfa utinio svojim prijateljima 1 prigeio th keo si T Senat je uvek protetiren Lu nesceti se saZalio na ji, te Je aiogajlhevima doo amnesty, kad su Bik iavan Rima poverio im je provineije da fe bud prognanici i to ne stows Io je omalovedavio Conara | So ge radovao totn dogadaju, No- me, Senat se divio vrlint i uspesima Cecarovim, te ga fe s0- Inranio drtavnom tedicu, potvedio eva njegova dela, a magi ‘rate Tnamestike dugo vremena je Jot postavljao po. njego. vim sabeleSkama, smatrajudi da ne mofe naci boliih teenie, AUT naKlonost prema ovim Ijadima i briga o njima baile eu Senat u sumnju isloile ga klevetama. Brut 1 Kasife ill su toltko omiljent kod ah du su Doll medu beguneima bill jenii_njima nego Pompe Minder, mada Jo ov3} bo BSS T nije ims Nepopeaioe Jerviee, a oni art dalcko, 7 Beskomproinisn 4198, Karakteristika Kasija 1 Brute ‘A kad je dotio do berbe, oni za nepune dve godine sku- ise vojsku od preko 20 legija, oko 20.000 konjanika, preko 200 drugih tads, znainu ratmu’spremu 1 nebrojena novéana sredstva, koja su akupili sto milom, sto silom. Vodili su mnoge 8 Pompeju Miadem, odnosno Seksta Pompeu, * Bio je ise, Sekst je neograniéeno viadao na Sil | mno egunel iz Rima, za vreme prosiripelja, natu kod nega’ wosis Brut i Kasije su bili tada u Makedoniji | Adil 330 | ratove s narodima, gradovima { polititkim protivnicima, 1 po- bedi, ‘Zavladali su provineijama od Makedonije do Bufrata. One koje su saviadali pridobijali su za savemike i eluili se nyima kao vrlo pounianim judima. Koristll su 1 pomoé tamogajth Jeraljeva i velikasa, pa éak i Panéand, Koji su im bili neprija- telji, ali samo 2a krage vremo, Da varvarski i meski narodi ne bi navikit na rat protiv Rimljana, oni su primali njihova po- rmoé samo prilikom vedih podviga- ‘Najneverovatnije od svaga bilo je to da je vet deo Bru- Jove 1 Kasijeve vojske nekos shtio pod Cezarom, Ove Ceza rove ubice su pridobile toliku njihovu odanoet da. su im oni vernije sluzili protiv Cezarovog sina nego Antonlju, Cezaro- vorn suboreu i drugu. Niko, naime, od njih nije napuatio Bru tai Kasija, a Antonija su napustili kod Brundizija jo8 pre po- ego. iniecasi naroda; lepe_pobudo, ali ne 1c. Obojiea su_podjednako prezell svoj kad im s€ UGinilo da nisu vige polzebni demovini, Bio se tite nfihovih staranja I napora, Kasije je, ber obaira na drugo, ‘mistio samo na rat, kao gladijatori na svoga protivnika; all Je Brut, ma gde bio, voleo i da gleda i da slute, posto se on fu filoaotiji vidno ‘stakao.* 134, Njthova sudbina i rnamenja koja su je predskazala Mada su oni bili takvi, zlotin prema Cezaru, koji aije bio nf jednostavan ni mali, bio im je stalna prepreka. On je us jen, suprotno razumu, prema, prijatelju; bila je to Hezali ‘ost prema dobrotvoru Koji th je u ratu spasao!, i nepravié- ost prema vojskovodi. I ubisive je izvrieno u Senatu, nad prosvettenikom obuéenim wu svetu odesdi, ¢ nad_yeldkanom Brat ie blo pomat svalim odobevijenem zt flowtj; lo {fe sibel Plans | Eos Sara SNe Brat Ba Fompajero} srt peoir cee BT FR ee ie Sea ovo a frat Heo: Pte ng af potion Sale | i ei Se eee ree Dake mororis kad se pret Cerra patvian fe a nls tla mesa deaaol peo 331ome niko nije bio ravan, Koji je, od avih, najpotretmifi bio tadabini i neophedan dréavno} uprevi Protiv njih je bila i bogja volja, i ona im je testo pokazt- vala mamenja. Jer kada je Kasije blagesiljao! vojsku, liktor ‘mu je stavio na glavu venae okrenut naopako, zlatna Po beda, koju je Kasije pasvetio, pala je na zemlju. Mnoge ptice koje ‘su stajale imad njegovog tabora nist pustale nikakvoy. lesa, a rojevi péela stalno sa bill nad njim. ‘A ma Bruta kafu da je, slaved svoj todendan na Samosa, 2a vreme gozbe, mada nije bio naklonjen takvim stvavima, bet razloga lzrekao ova) stih: Ala me Kleta unitti eudba t sin Letonin® ‘A kad je nameravao da prede vojskom iz Adje u Em Fopu, on je, probudivli se, video kroz slabu avetlost neobiému priliku kako stoji pred njim, pa je neustraiive upitao ko je fone, govek ili bog, a utvara je rekla: wJa sam, Brute, {vo} za0 duh; videéed me i kod Piip" T kai da ju je video pred Jkraj bitke. A kad je s vojskom izlavio iz tabore, sreo ga je lopred apie neki Etlopijont, oga vosnic odmah, kao evo znamenje, ubise. [Njima se prt bo2ji pokazivao 4 u tome sto je Kasije posle nereéene bitke nepromistieno fagubio nadu u sve; a Brut je bio nagnan da napusti razumno odlaganje | da se sukobl & If. ima koje Je gonila glad, dok je on imao obilno snabdevanje I momericu; i to mu nije priredio neprijatelj, vee njegovi. 1 ‘ada su se esto ogledali u okrfajima, nijedno Zlo nije im se ogedilo u boju, 2 obojica su postala’svoje sopstvene ubice, kao ito su bill # Cezarove. ‘Tako su bili Kagnjent Kasije i Brut 135, Sta je bilo s Kasijevim i Brutovim Hudima Kad je Antonije natso Bruta, uvio ga je u najlepiu pur urnu haljinu i, posto ga je spalio, njegove ostatke Je poslso njegovo} majet Servi a Pre potetka borbe vojskovoda je, s odredenim sveHenicima, dzvodio vers eeremonija ponvetivania volnidy ta stan ished 332 A Brutova vojska, kad je domala da je on umro, posla ike Oktavijanu i Antoniju, pa je, dobivil oprostaj, bila fljena modu njlhove legije. Bilo ih je oko 14.000 Pod slignim uslovima su se predali i oni koji su bili po Jprojnim poradama. Same posade i tabor prepustent su favijanovim 1 Antonijevim vojnicima na pljaékanje. A od jednth Tjudt Kofi su bills Brutom jedni su pall u biel Jdrugl su izveSil samoublstvo kao | vojskovode, a neki su s= boril dok nisu poginul, odbivst predaju, Medu ovima je bio i Lucije Kaslje, sesteié samog Kasija, 1. Katon, sin Katona i, da bi ga TakSe mogli rani, il i oba razloga. ‘A Labeon, éovele poznat pe razboritosti, otae onog Labe- koji je i danas cuven po lakustvu u zakonime, iskopao je ‘U Satoru veliku kolike njegovo telo, 1 posto Je ostalo na- robovima, poruéi Zeni 1 deel Sto je hiso, predade piomo ima da ga odnesu, onda dohvati desnom rukom najver- jog od njih'l okrenu ga, kao fo je obitaj u Rimljana kad ju slobodu sobovima, pa mu dade mat | prual mu vest da ‘ubije. T njemu je &alor bio grob 136. Uloga Raska i Raskupolida, Porcijino samoubistvo Tratanin Rask je mnoge vojnike povratio sa brda. Kao radu 22 to on je zalratio | dobio da se spase njegov brat cupolid. Stoga je bilo jasno da ovi Traéant nisu bili u za- Fyadi u poset rata, nego su, kad su se dve velike protivnltke Fwojske skeupile blizu njihove zemlje, podelili netzvesnost sud- [Hine da onaj ko pobedi spase drugoga, pobedenog. ‘Medutim, Porelje, Zena Brutova a sestra Katona Mladeg, kad je doznaia da su obojiea umria na taj nafin, mada su je ‘luge vrlo revnomo tavale, grabila je #ar sa vatre koja je go- rela u sobi { progutala ga. ‘A-catali ugledni Ijudi koji su pobegll na Tas delom su ‘otplovili edatie, a delom su se, zajedno sa outalom vojskom, poverili Mesali Korvinu i Lueiju Bibulu da oni odluée sta 6 da eine. Ovi, pak, u dogovors s Oktavijanom 1 Antonijem, predadage Antonijs, ked je doplovio na ostrvo Tas, sav novac, Jorugje, obilau kolidinu hrane i mnogobrojnu ratnu spremu. 333131, Oktavijanov i Antonijev uspeh ‘Toko su Oktavijan | Antonije, » edvainoséu punom rizika, u avema kopnenim bitkansa paetgi toliku pobedi akewu nike rie pastigao pre njih. Nikeda se ranije mira tole 1 takve imate voeke sucobile medu sobom, | to vojeke koje nisu bile ‘istavijene od proseénih boraca, ved od Ijuai odabranih po ju- naftya — ne od nelskusnth, ved of veoma uve2benih.voinik. Ite vojake su krenule jedna na drugo, a ne na bida i bat- barska plemena Kako su to bili ljudi istog jezika i iste ratne discipline, sliéne uve#banosti i snage, nije im bilo lako da jedni druge ‘avladaju, Niked se s tolikom Jestinom i smelogéu nisu borile bilo koje voiske w nckom rats kao Sto eu ee borili gradani _protiv gredana, rodaci protiv. rodaka i Tatnl_ drugovl protiv Tausih dragova’ To dokiaauje 1 bro} poginulih v obe bitke kod Filipa: f pobedinict 1 pobedeni imal su podjednako gubitaka 138, Toko je Antonijeva i Oktavijanova vojska potwrdia Kao taine ret svojih vojskoveda + jednoga dana 1 Jednome ok {aju zamenila je krajoju opamost od gladi i propestivelkim sbljem, sguenim epasom { slavnom pobedom. ‘Dogodllo im se 1 ono So su eebl provicali polazeéi u bot. Odhuteno je, naime, 0 njihove} dréavi poglavito u ono} bic, A nlfe ae vie povraila rt im Je vse bio pote” San kay napor Ware Tub ser onog.sudara ‘malo kasnije fmedu Antonia | OXtzvijang, kot Je blo pesled- iL sukeb moda Rimijanima ‘Ono tio je pele Brutove smrt, a pre sukoba ined Okta- Vijana t Antonije, utinio Sekst Pompe) $ Brutovt | Kasiev! Prieta, Rojt su ball u bekstvu, a fo velikim zalibama ratne Opreme ne mole se nt uperedi ea ovem biteom ri po od YYaineet! woke ni po revnest! uglednth Wud, leija i grado- a prema svojim voiskovedama. Ove. nije dotekao niko od “edi od Seat, ri su sekli dave Kao Kasije# Be, KNJIGA PETA 1. Uved Paele smrii Kasijeve i Brtove Oktavijan krena u Tali, Amenije u Asia Tamo as afin acta Tealice Bap copy a 1, Jeo ldo, poeta Ova fife on ves, pba Ova TS epee rns + lan se des we knjig na Egipat, ali on je tako neznatan da nije ‘da mu se da poeeban malov 1 zato je pridodat delo~ fra o ,Graderakimn Patovime", Koji si mnogo ved. ‘ito Je, naime, § pose Kasja i Bruta { drugih alisuh gra- [dansich raiova, ali nije bilo mi jednog vojshovode mad svims, eno #to au Bil on, nego su jet ovde, a drugl onde vil at eve dok nije Sckst Pompe}, madh sin Pompeja. Velkon, pozinvo, ostav8i u toj istoj stranci kojoj su ranfje pripadali je 1 Brut, 1 dok nije ofpao iz tijumvirata Lepid, te eda last nad rimskom dvavom predla samo na dvojien — Anto- nije 1 Oktavijane, 2, Prilike posle Kashjeve i Brutove smrti Kasije i Brut behu estavili u Aziji Kasija fz Parme s mor ‘paricom i vojskem da skuplja novac. Kad je Kasije umro, Ka- tije iz Parme odabra 30 rodskih lada koje je nameravao da Popuni posadom, a sve ostale, asim svete lade, spall, da sta- ‘ovnistvo ne bi imalo moguénosti da se pobuni. Poito fe to ‘uGinio, on Krenu sa evojim i rodskim ladame. 335,Klose, pak, Koga jo Brut ponlan na Rodos ea 19 lade satel eine ako we bune Ger bale vee | Brot ume), tice Rosa 3.00 Tegonars | ode Kasi kz Parme, Nima der Pe Sule smog dragim ladama I nove Ko ee Fri ae eso ved mato} mal prt nt of oo ee jabs i rameter po Az tes Kolko aoe ee popunuval eonarima 1 Yedatina od su fod mae a, eo | a sanownika pore ih ort roe bas e'prkjuio i Ceeron, a Marka "ja Cl eae I ugeta ui Most oa pobed on Tes i a er ekupl velta eoage od vjskowets, vo se Patni: rina | Lapa t nage koje 98 Bate reel antomloiteu Jomo more Murku i Dorit Tee ee or anton flu vlle Yoke, 02 nh jd ‘Anenoarb Ao) corkom na Silt poacate tue Seka Seve aioe entadaie Kod Ainenbarbe | obranvade 5¥0- newanke to a prve snage koje su se prikupile od ostataka vojske i ratne spree Kase {Brute 4. Oktavijan i Antonije dele vojsku COktavijan | Antonije pose pobede Kod Filipa priesnte sjnise Bowe | odo potivet vojec Da bi ih naga 20 cee OS avijan ofpurova ti Halu da im razdel semi t 22 poplbe x Holonije, Ova) poo Je on stm aaron zoe a Pepe Antonie, pak, oes prekomorske province da Boe Rie novae hol fe vojniena obecan. One opetpodell Peel be province, kao 1 rane, reuzevdi | one koje 4 ile Lepore: Na Oktavijanov prediog,odlitite da Ovestana Cees Ceanrovo) ied bude. sutonamna. Lepida opti Cae Bt ajumvinat 2a rain Seksta Pompe, ioe da 28-4 Zoainathy ma edurete roves, dadnu druge ako OF0- ra ae ru dae ope lina, One wore Kol st oh wer uitipustse te vojske, sm ath 800, koe s¥, na rob SR jsut, primi | andi po centro, Ag Sy'Sade wos (enna Ro au presto Bela) teal su 18 lee petasje'1 1400 Konark, Oth je Antonie HE Tegija petadije, oko 60.000 vojnika. 336 2b0g preduzetog pohoda, dobio 6 legija 1 10.000 konjantka, Oktavijan 4.000 Konjanika i 5 legija" pebaka, od kojih je dao Antoniju dve, da bi umesto njth primio druge ad onth Koje je ‘Antonije astavio w Taiji pod Kalenom. Posle toga Oktavijan Kren prema Jonskom mor 4, Antonije pridobija Azijate Antonije, kad Je stigao u Efes, prinese velitanstvene rive boginji Arteridi, pa onda oslobodi sve one koji su pobegli posle Kasijeva i Brutova poraza kao pribeglice u hram, sem Petronija, koji je bio saufesnik u ubistru Cezara, 1 Kvinta, koji Je uw Laodike}i iadao Dolabelu Kastju. Zatim’ je odriae govor Helenima { ostalim narodima koyi Five u Aziji oko Per- gama i od kojih su tu bili prisutni neki kao postanieh 2a mir (a nekima je naredio da dodu). Antonie fe Teka Vas je, Heleni, va kralj Atal u zaveStanju ostavio nama, 4 mi"emo vam cdma bili bolji nego on. Mi smo vas aslobo- Alli pareza koje ste plaéali Atalu, sve dok nije i nama zatre- bso porez kad su se i kod nas pojavili Iudi kojt zavede na- red. A tada vam nismo nametnull porez po cenzu, Rako bismo a pribirali bez opasnesti, nego smo naredili da se daje deo od Svakojaidh plodova, da blemo i u nezgodama bill s vama, Polto su vam zakupei od Senata nanosili nepravde i tra- BML mnogo vedi porez, Cezar vam Je odlodlo tredl deo onoga ‘to ste njima plagalt 1 uklonfo je nepravdu, On vam je dopu- stio da porex pribirate od zemljoradnita. T takvog éoveka ont ‘nai krasni gradani nazvali gu tivaninom; | vi dadoste mnogo novaca njitia, ubieama valeg dobrotvora, {to protiv nas, nje- govih osvetnika." 45 leaifo, oko 25.000 vojnika. * Kral) Atal 11, umro je 13, god. pre n. . | svopu kraljevinu erga mavestan Rims, ‘Pergamska Kraljevina (sa glavnim gradom Porgamom) u Ma- Jo} Aaift bila Je w TIT veku pre a, ¢. kulturn! coniar helentstckog fiviia w Anil: Pored Pergama, samostalne su bile i helenisticke Griave: Pont, Bitinija, Kapadokije, Galauija 1, wv blizini, “Rodos, zation Bosporska Kraljevina pod disastijom Spartakida. 3375, Nastavak Antonijeys .ovora Pergameima Ali praviéna sudbina odlutila je, ne kaa sto ste vi htell, nego onako kako je bilo pravo. Ako bi s vauna trebalo postu- pitt Kao sa stutesiieima neprijatelja, trebalo bi vas amt; ali jposto Tado verujemo da ste lo utinili iz nudde, mi vas oslo- badamo vese kazne. No nama treba novaca, zemlje 1 gradova za pobednitke nagrade vojsel, Mi imamo 28 legija, sto = prikijuéenim trupa- ima moet 170.000 Ludi; sem toga, Konjicu i mnostvo ostale wojake. Po broju vojnika modete videti kolike su mam potrebe. Da bj voteranima razdelio zemlju: 1 gradove, Oktavijan je fifo u Tallju, da rageli Italju — ako treba da kedem Ha je W stvariA vas fe leramo ca zemlje, iz gradova, kuéa, hramova fed grobova predaka, veé vam samo trazimo novac, pai to ne za ave (aill biste to mogli dati, nego tek mali deo toga, tako da dréim da éete biti zadovoljni kad fujete. Ono ito ste dali natim neprijateljima za dve godine (a da- vali ste pores oko 10 godina) to ée nam biti dosta, ali da date tu roku od godina dana, jer nas na to goni nuéda. A vama koji ste aveant Koliku vam mailest Ginimo reGi éu joé to da, izriéuéi ovu kazmu, nismo winilt grescu." 6. Antonije odreduje namet ‘Tako im je on govorio odsjuci zahvalnast vojscl od 28 legija pesadije, a nagrade su obetane, Gini mi se, vojscl od 48 legije kad ou ce bile ekupile u Mutini, koje je rat potom veo samo na ovoliid bro} ‘Dok je Antonije jal govorio, Helent popadaie nidice govo- edi da «tt oni to uéinilt iz nuide i zbog Kasijeva 1 Brutova nasilja, te da, stoga, ne zasluruju kaznu, vee sa¥aljenje. Oni bi fo rado dali svojim: dobrotvarima, ali da ne mogu zbog neprijatelja, Koll im je uzeo ne samo novac nego i posude i nnakit, od éega su odmah, pred njthovim oflma, kovali novae. Naposletka su molbama postigli da porez od 8 godina plate w roles ed dve godine, A kraljevima, velikasima i slobod- him gradovima odreden je namet prema moguénosti svakogs od ajith 338 7. Antonije dalje intervente w Aaiji Prilikom Antonjjeva obilaska provineija Luclje Kasife brat Gaja Kasija, i drugi Koji su se bojall — kad su doznali ‘22 oproitaj u Efesu — dodll su k njemu kao pribeglice, Ton ssvima oprostio, sem sauéesnicima u Cezarover ubisivu, jer fe fedino prema njima bio nemilosrdan, On je utesio i one od gradova koji su pretrpeli najtete nnesreée. Likijeima je oprostio danak, a Ksandane je podstakao da obnove grad; Rodanima je dao ostrva Andar, Ten, Naks 1 Mind (koje im je malo kasnije oduzeo ato fio su dosta ‘surovo upravijali njima). Laodikejee i Tarkane je cslobodio rnameta i oprestio im dugove, a one TarSane koji su bill pro- dant keo zarobljenici oclobodio je ropstva naredbom. ‘Atinjanima, kad su degli ke njemu, dao je umesto Tena olny Thy Kei, Shilat 1 Peparel, Prelazadi a Frigit, Misi, Gatiju (a" Malo} Aziji), Kapadokiju, Kikiju, v2u Siiju, Pales- tiny, Itureju i ostale provincije Sirje, svima je uddrio teike nnamete. Izgladio je razmivice medu gredavinia i kraljevima —u Kapadokiji izmedu Ariarata i Sisine, gde je Sisini dodelio Ikraljevstvo kad je video Sisininu lepu majku Glafira, U Sirijt Je po gradovima zbacivao tirane, 8. Antonije se zaljubljuje u Kleopatra U Kilikiji_ je Antonije ukorio Kleopatru, kad je dota k njemu, sto nije uéestvovala u ratnim naperima 22 evel Cezara. Ona se nije tollko beanila koliko je nabrajaia svoja dela udinjena za njih: da je 4 legije koje su bile kod nje ‘mah poslala Dolabeli; da je imala drugu spremnu mormariew, ali da je bila spregena vetrom { time sto je sim Dolabela brzo pretrpeo poraz; iako je Kasije preteti to dvaput zahtevao, ona ‘mu nije postala savezntk; do su oni ratovall, {ona je zaplo- vila 6a svojom veoma opremljenom mornaricom put Jonskog mora, ne bojeéi se ni Kasija ni Murkovih zaseda, ave dok jo} ‘ura nije nanela Stetu, {ona se razbolela: ni posle nije krenila ‘bog bolesti, a i zbog toga Bio su oni vee bill pobedili. ‘Tada se Antonije, zadivijen kako njenim lagledom tako i razboritoséu, odmah’ mladalatkt uw nju zaljubi, premda mit Je vot bila éetrdeacta godina* Priéa e da je om bio veoma ‘ima tada (a to je bilo. god. pre A. €) 339osetljiv na to 1 da ga je ona zancla jo8 ranije kad je bila ‘Gevojka i kad je on, kao mlad zapovednile konjice, pratio w ‘Aleksandriju vojskovodu Gabinija, 9. Antonie tz strasne Kubavi poBinfe da pravi pogredke Antonijeva revnost prema sve odmah popust, Swe je bivaio So bi Kleopatra zabtevaln, ber bara aa i fe 10 0 Skladu s bot 1 ljudakim zakonima ee, ale, pogublo 1 njenk sextru Arsinoju pasos ubioe w ilt,e oe cn. bil skola u_ramea Arteride {estotiene: tte lako on je naredio da ‘irl tute Klewpati Seraplone, njenog vojskovodl na Kipru, Kofl Je bio savemik Easier pa pribegeo aT. Zatim je neredio da Aridi arate eS. glans Koga su oni, Kad je Kleopatin grat Pio- {me ncgpo oper biel profi Cezara na Ni, edo Yao toibjeg Hoteme}a, On je natdio da se odvede £ sve tenike Artemide u Bfesa, koga Su 2vali Megabiz, Sto je dosekao Arsinoju kao kraljicu, pa ga pustio kad su ga Bfedant izmolilt ih niegovih nesreta i njgdo Krad. jeopaira otplovila kui, Antenije posta konjanike Kad je tu grad Palmiru, koja seqnalazila nedaleko od Eufrata, da je Dopljackeju pod beznacajnom optuzbom da fe ona, #alazedi se fa granici izmedu Rimljana i Parana, lukavo fs jednima i f drugima dréala vee (Kap trgovel on! su dobavijalt indijsku { arapatea robu, pa je prodavall u rimsko) dréavi). U stvari, 1udinio je to Sto je nameravao da obogati Konjanike, No posto fu Palinirelsto sazali, oni prebacite na drugu stranu reke hajvrednije slvari 1 postavige na oball streloe, u emu se e60- bilo odlikuju, da th odbiju ako pokufaju pret. Medutim, ko- rnjanieh zauzede prazan grad, pa se, vratiSe ne sukobivil se 2 neprijateljem, 1 pramih Ful 10, Prilike w Sirifi 1 Partiji Tagleda da je taj poetupak izezvao malo kesnije rat izmedu Antonija i Paréana, Polio su iz Sirije mnogi trani pribeslt jima. 340 Sinija Je, naime, sve do Antioha Poboinog i njegovog sina ‘Antioha bila pod vladarima iz loa Seleuka Nikatora, Keo sto sam rékao u ,Knfizi o Siri. NJu je Pompe) potdinio Rimlja- hima § postavio Skaura za njena namesnika, a Senat je posle njega slao druge, medu kejima i Gabinija, kojl je ratovao 5 Aleksandrinjanima. Posie Gabinija poslao je Krasa, koji Je Poginuo u borbi s Paréanima, a posle njega Bibula oslo Cezarove smrti, kada su nastall razdori, njene gr dove su umurpirali tirani, koje su pomagali Paréani. Ovi su, rnaime, upall { u simu Siriju posle Krasova poraza i davali al podriku tiranima, Mada je njih Antonije prognao, te su bezali u'Partiju, i mada je narodima udario vrlo teak namet { ote Hio se 0 Palmirce, on se tu nije zudr%ao al toliko dok ee wzbu- njena zemlja ne smiri, nego je, podelivsi vojsku da zimuje po provineljama, sim krenuo w Egipat Kleopatsi 11, Antonije u Aleksandrifi ‘Ona ga sjajno dofeka, 1 on tu provede zimu dived kao privatno lice, ber. makova vojskovode, bilo abog toga Sto se nnalazio pod tudom viaséu i u kraljevskom gradu, bilo stoga a bi svetano proveo zimovanje. Potte se otarasio briga i duanasti vojskovode, on fe umesto odela svoga zavieaja nosio detvriastw helensleu haljina i bele atidke sandale, koje nose atinski 1 aleksandrijeki sveiteniet 4 koje se zova fokasija.Inlazio je samo u bramove, na vesbalists { skupove nautniks. Provedio je Zivot sa Helenima poteinjenim Kleopatri, Kojo} je posvetio najvedi deo vremena, 12, Oktavijanove tealroge s nagradivanjem vojnika Dok se Oktavijan vraéio u Rim, ponove ga je spopala bolest, naredlio dok je bio u Brundtziju, te se bio proneo gles da je umro. Kad se oporavio, on ode 01 Rim # predade Antoni jevim ljudima njegova pisma. Ovi naloéite Galenu da preda ‘ve legije Olctavijanu i poslae pismo Sekstiju u Afriku da Afri ustupi Oletavijanu, Oktavijan tada Afriku predade Lepidu umesto predasnjih provincija, jer mu se tino da Lepid nije uradio nista nepo- Pravijive. A ono Slo je joi asialo od konflakacije on racproda, sat1 kad je skupteo vosha a= slo io sem, aac a ie tthe, Voi aime, ul one adore rage Speed rat it betas, a grdov su marl dee aoe arma eae Tal, Ads grado tte be Sob can lu dan davdevel ite ta som rover ie oo 1 Ri ee lpi po geupama mill | sar, 420 + at loon, no ge ramen akon eth ade ud tr ue pak nit trl sa ia ho reve macbleibe Na tom ae Kine We ewan pina Ooeito se allt nao du te a reel cua nogo pole ah sae re promene sera aces dao nt dau nagrde 2 pobed; dase eas cntvaya da demeanor ie od se ieee najamsih namioraéa B open 2 a pein spar. 18, Osionost vojske { Oktavijanova popustljivest prema njoj Oktavijan je ilosio gradovima svoje tetkoée, all mu se tinilo da ni to nese biti dovolino. nije bo dovoljno, Vojska je obeno navaljivala na imovimu suseda grabedl vise nego Sto jo} je dodeljeno i birajuét ‘ono Ho je bolje, Niu prestali ni onda ked th je Oktavijan lukerio i dao im mnogo fa drugo, potto oni nist vide marilt ri za svoje vojskovode, Kojima su bili potrebmi radi odréavanja ‘last, Naime, upravo im je isticala petogodisnja viast pa su Bill potrebni jedni drugima: vojskovodama vojska 24 uor- Genje vast, a ont vojaci da zadr2i ono Sto je uzela ako ostant pa vlasti oni Koji su im to_dall ‘Da bi, dakle, darovacei trajao mdrZall vlast, ont su se 2 fnju borili sa nuom naklonoséu. Tako je Oktavijan dao i ‘mnoge éruge stvari onima koji su bili siromaéni, zadutivsi se kod hramova, Stoga ga je vojska zavolela, i on je pastao vio popuilaran kod vojnile, jer im je davao zemlju, gradove, novac P iruée, dol su oni Kofima je to eduzimano s mrZnjom negedo- vali. Ali on je toleristo tu nepravdu za ljubav vojske. we 14. Antonijeve pristalice rade protic Oktavijana ‘Kad su to videli brat Antonijev Lucije Antonije, koji je F tada bio konzul, Zena Antonijeva Fulvija i Manije, Koji Je zamenjivao Antonija u odsustvu, oni voto indejstuovate da se stvaranje kolonija odlozi do Antonfjevog dolaska, kako ne bi {zgledalo da je cela akeija samo Oktavijanove delo i da se ne bi samo njemu iskazivala zahvalnost, jer bi to ilo nausteb Antonijeve omiljenosti kod vojniea. Poito odlaganje nije bilo moguée jer se vojnicima Zurilo’, ‘oni su od Oitavijana zahtevali da od njih izabere vode Kolonia zm Antonijeve legije. Mada je, po ugovoru, Antonije t pravo tustupio samo Oktavijanu, oni su se Ipak #alili to se to eink u Antonijevu odsustvu. Oni su pred vojeku dovell Fulviju i Antonijevu decu, pa su vrlo fuéno preklinjall vojnike da ne dopuste da se zanemari Anitonijeva stava i zahvalnoet 22 utinjene usluge, A tada befe nha vrhnuncu slava Antonijeva i kod vojske i kod svih deugih, jer se pobeda kod Filipa zbog Oktavijanove bolest cela prip sivala Antaniju Ottavifan, pak, mada je mao da mu se Gini nepravda prema ugovoru, ipak popusti Antoniju za ubav. I tako oni ‘omnatife vode Kolontja u Antonijevim legijama. A vode kolo nija su joS viSe popustale vojnicima da dine neprawde, kako ‘i kod njih stokli vecu omiljenast nego { sim Oktavijen, Bilo je mno8tvo drugth gradova u susedstvu onith koji st ranieljeni 2a Kolonije. Nyjima su vojnici Gnili mnoge nepravde, * Vojnicima se furio, to jest voinicl sa dele! da sto pre dobiju zemlju koju su im teljumvict obefall. Naime, veteranima je oboéano 4a de poste pobede nad Brutom { Kasijem biti naseljeni na terito- eiHLI6 Italsksh gradova, uplavnom wu severnol 1 szednjo} Tallit ankona, Arimia, Kabua itd). Zemijsta koja su peipadala stanov- Bleima th gradovar Kontiskovana su, pa su novi stanovnlel (vojnicl inion dab obradena ze, zajdno s roborima Inven- "Cine nepracde, Naseljeniei (veteran!) su birali najbolje par ste zemlje I uzimall mnogo vise no sto im Je blo dodeljens, ‘eprijatelisit se odnoced! prema avojim susedima, kao osvajet, 2 ze kao zemifael, 43te su se oni Zalili Oktavijanu da je ,dodeljivanje kolonija nepravinije od samih proskripelja; one’ su bar ginjene nepri- jateljima, a ove’ onima koji nisu nigta skrivili® 15, Sukeb s vojnicima Oktavijan je 2nzo da se gradovima nanosi nepravda, al, nije mogao da ueini nista protiv toga, jer nije bilo novaes da se d& nakmada porednieima, nit su mogle da se edlode nagrade 72 pobedu zbog ratova koji sa predstojali, Pompe} je viadao morem i spreéavao dovozu Rim, pa je pretila glad, a Ahenobarb 1 Murko su sleupliall vojsku { pola Gavali mornaricu. Postojala je opasnost da ée vojnici postati Jo nezadovoljnifi ako sada ne prime obeéane nagrade 22 12v0- Jevanu pobedu. Mnogo je mati 1 Eto im* je ved isticala viast ‘ed pet godina, pa im je opet bila potrebna nalelonost vojske. Zato se Oktavijan pretvarao da ne vidi ni njihovu obest ni preziranje. Pa i u pozoristu je u njegova prisustva neki ‘vojnik, ne nafavli za sebe mesta', presao na sediste vitezova, Narod je to primetio, te Oktavijan udalji vojnika. Tada ontali ‘wojniel posete negodovatl i, opkolivsl Oktavijana kad Je napu- tao posoritte, zahtevahu da vide onog vojnika misledi da je pogubljen. Kad se ovaj pojavio, smatrali su da je doveden iz tamnice, A kad je sim vojnik to porekao i ispriéao ita je bilo, joni rekoie da je nagovoren da laze i podeie ga gnditi da je ladajnik njthovih zajednidiih interes. to kakva se stvar zbila poeoriSt, 16, Vojnici uw neredu ubijaju centuriona Nonija, ali ih Oktavijan blagim postupanjem umiruje Pozvani tada na deobu zemlje na Marsovo polje, vojnlel hitno stigode jot za nodi i Iyutili su ge Sto je Oktavijan doseo kasnije od njih. Centurion Nonije kerio ih je sasvim slobodno, ¥ One, to jest nepravide za vreme proskaipalia, + A ove, to jest nepravde Koje sa im nanele konflskacifom Imovine 1 atiljem nasaljenih veterans, 2p jest triumvirima ia u pezoritu bila su tafno Wasfikovana: senator! su imall svoja sedifta, vitezovi svola, a oblénl gradan! sv. oud Héudi duznost potdinjensh prema zapovednikku i govoreti da do toga doslo zbog Oktavijanove bolesli, a ne stogn sto ih ‘omalovazava, ‘Vojnici su mu se prvo podsmeval! kao laskaveu, a kad se izazivanje s obe strane, oni su ga ruzili 1 gaduli menjem, a kad je pobegso, gonili su ga; a kad je skotio u , izvukdi su ga, bill 1 baolli onde kuda je trebalo da Oktavijan, ‘Njega su prijateli savetovall da ne ide medu njih dole pvako suludo ramirateni. Ali on je ipak krenuo smatrajuéi da fe se njihova mahnitost jo8 povetati ako tamo ne dode. Videdl FRvonija, on krenu u stranu, Posto je to delo udinilo samo neko- to njih, on upozori vojntkve da ubuduce stede jedni druge, pa zemlju i pozva one koji su dostojni da zatraze nagrade. imo ofekivanja, dade je i nekima Kojl je nieuw zashuSi B, Najzad se mno8tvo zabereknu, pokaja bog svoje prena~ jencet i pastide, pa zatrati da pobvata 1 kazi one Koji su se gresili o Nonija, Oktavijan re’e da th pomaje i da ée ih Faznii sama njihova savest i oeuda njthovih dragova, ‘Tako se vojeici, udostajent istovremeno eprostaa, poéast fi nagrade, promenise j odmah ga stadose blagosijat 17. Rezobzirnost vojnika za vreme gradanskih ratova (Ova dva primera, od mnogih, neka budu dovoljne slike 2a hove voiske, po obifajima predaka, skupljane po spfsku ni za fpotrebu otadzbine; niti st oni vojevall za narodne interese, ego samo za one Koji ih skupljaju, pa ni njima ne po nuzdi pakona, nego za privatna obecanja; i ne na zajednicke nepri- Fjatclje, voé na liene protivnike; ne na stranee, nego na gradane ‘eebi rane. Sve je to razlabavilo ajthovu vojnidku stegu, i oni nisu smairali da ratuju, nego da pomata privatne Zelje { na- ‘majudi da su pottebnl staresinama radi njihovih privat- th poatova, Prebegavanje, koje so ranije kod Rimljana nije mogle tim opravdati, smatrano je tada vredinim nagrade, pa su to cele vojske, kao i ugledni Ijudi koji su smatrali da nije 345derertersivo predi na stranu sebi sliéath, A svi su bili sliéni, Jer nijedna strana u Rimljana aije sebe smairala zajedniiim heprijateljem." Sve vojskovode su se jednako ponasale, odnosno svaki je za sebe twndio da pomaze olad#binu, Ho je vojnicima ‘olakéavalo prebegavanje — poito ce svuda pomaie otadibini Vojskovode su to trpele, iako su bile svesne svoga, buduct da ‘1 upravijale vojskom ne toliko slovom zakona koliko pomog nagrada ‘Tako se tada sve okretalo 1 pobunu, i vojsce su bile nepo- sluine vodama pobuna, 18, Rim u nevolji Rim je pritiskivala glad. S jedne strane, nije bilo dovoea preko mora zbog Seksta Pompeja, a, « druge, u Italifi je, zbog atova, 2emljoradinja bila zapustena. A ako je neéto i donoslia, ave je vojska troiila, Nocu su mnogi pliatcali po gradu i éinili ‘su jo8 veca nasilja od pljaékanja, i to bez straha, i glas je bio vvojnike da to oni dine. Ljudi su zatvarali radionioe 1 uklanjall in sudnica viasti, govored da u gradu eekudnom { pustodenom od strane razbojnika nisu potrebne ni viasti n! zanati 19, Sukob izmedu konzula Luclja Antonija i Oktavijana Poito je Lucije Antonije bio naklonjen narodu { negodovao bog viasti trijumvird, 2a Koju nije bilo izgleda da Ge prestatt do odredenog roks, dolazilo je izmedu njoga i Oktavijana do ‘onbiliniih sukoba 1 nesloge. Jedino Je on primao zemljoradnike koji au bill lifent zemlje i pribegavali velikasima. On Je obe- Gavao da ée im pomodi, te su i oni njemu obeéavali da ée se Dorit! za sve Sto im naredi. Stoga au ga i Antontjev! vojnici 1 Oktavijan optusivali da radi protiv Antonija, a Fulvija mu je zamerala da vodi rat u nevreme. Najzad je Manije lukavo uverio Fulviju u to da ée Anto- nije, ako u Ttalii bude mir, ostatt i datje kod Kleopatre, a ako fe nereda, da Ge se on ubran vratiti, Obuscta juborarom, vif stade sada Yosiako da podtige Lacija ne neslogu. Kad Oktavijan kreno da ured! eetale Kelonsje, ona poola za ‘Antonijeve sinove zajedno s Lucijem, sa madatkom da vijana ne pustajt ie vide, da ne bi slekao kalkvo preimus u vole. Kad je Oktavijanova konjiea odjurila na obalu Bruéana ju je napadao Sekst Pompe}. Luciju se uéinll, ii se pret- “da mu se udinlo, da Oktavijan falje tu" konjicu na Rjoga i Antonijeve sinove, pa otréa u Antonijeve Kolonije Beupliajuéi oko sede prutnju, a Oktavijana je Kod vojndca ‘eerio 2a neverstvo prema Antoni Ova{ ih je, naprotiv, wveravao Kako izmedu njega i Anto- nije w svemu vlada slogs | prijateljtvo, a dah Lacie ts druge ‘namere podtice na urajamnu svadu jer se protivi Vasil tt- jumvisa, 2 da se Konjica 1 aad mola u Brotji da iva ono Mo jo} je naredeno, A upravo zahvaljujuel frjumvirima vojnil sada imaju stalne kolonije 20, Starefine vojske pokufavaju da pomire Luelja Oktavijana | Samavii za to, znpovednict vojske se sastadose kao arbitri 1u Teanu i ovo odludite: © .Kenzuli da upravijaja dravom po obitaju predaka, a tuijumnviri da ih ne ometaju u tome; zemlja da se nikome ne deli sem onima koji su se borili kod Filipa; novac od proski- thovanih { prinesi od onoga ito se jo prodavalo da se podell nna ravne delove i Antonijevoj vojsci koja je jo§ ostala u Italiji; da vide nijedan od njih no slouplja vojsku uw Ttaliji; Oktavijanu u ratu sa Fompejom dodu u pomot dye Anto- jeve legije; da se put preko Alpa otvori onima koje je Okta- vijan poslao u Spaniju i da im Azinije Polion ne spresava relaz; a Luetje da pod ovim uslovima napusti telesma strafu bee straha upravija drZavom."* ® Zajednithin neprijateljem, to jest neprijateliem naroda rtave. Svaka zaraéena strans, t]. nfene vode, istleala je da se bort za dobro naroda, tvedeéi 2a protivnicku stranu da je nepeiieel) nnaroda t dr2ave, 346 De uprasija drtavom, to jest da, buduél da je bio konzul, produdl svoje funkelje, Konzul Je najvisi magistrat w Rimu (svake fSodine su birana dva konzula); konzulu pripada ‘mperium matus (ayvisa gradanska vias), a 2a vreme rata komanduje vojskama aT‘To je bio ugovor, koji su zapovednict vojske zakljudili ‘medu sobom. Medutim, od njega su izvréena samo poslednia va uslova, I Salvidijen bez prepreka prede preko Alpa, 21, Lucijevi Ijudi posreduja Kako stall uslovi nisu izvréeni, ii su bill u zakaénjenju, Lucije se povuée u Prenestu govoredi da se boji Oktavijana koji obavlja viast s oruzanom pratnjom, dok on nema nikakve strate, K njemu ode i Fulvija, govoredi da se vet boji Lepida za deen, jer je, po vainosti, ona Lepida stavljala ispred Okta- vijana. Obe strane to napisaée Antoniju 1 poslate njegove prija- felje k njemu s pismima da ga o svemu obaveste. (Nisam ‘mogao jasno pronaéi, mada sam trazio, Ha im je Antonije ‘edgovorto u pismu.) A staresine obeju vojski zakleSe ee da ce ‘opet prestuditi spor vojskovoda Kako bude pravo i da Ge print iti onoga koji ne bude too da paslute, pa na to pozvale Lucijeve Ijude. Kako oni to nisu pribvatili, Oktavijan th srdito prekori pred zapovednicima vojske i pred rimskim optimatima. Ovi odjuriie Luctju, 4 pozivahu ga da se smiluje na Rim 1 Ttalija bog gradanskih ratova i da prihvati preeudu u zajednigkom sporu bilo od njih, bilo od zapovednikea vojske, 22, Malije radi protiv Oktavijana Poito se Lucije postideo i tth reti i onih Koji su th s2govo- ‘il, Manije rete vrlo drsko: »Antonije samo prikuplja novac medu tudim Yudima, a Oktavijan prisvaja i vojsku { podesne Krajeve Tlallje. On ie, nnaime, ranije bio Italiju predao Antoniju, pa je sada oslobada ‘obmanjujuéi Antonija, Umesto 18 gradove, on gotove celit Ttaliju predaje isluzenim vojnicima; on na 34, umesto na 28 le- ‘Vrienje magistratura (konzul, pretor, censor, kvestor, edi, na rod tribun) nije sluzba — vee east (honor). Dole vr8i dint, miagi= Sat se ne mote smeniti, a uvreda magiswata smatrana je uvzedor naroda, Zajedno s narodom — maistrall su 2a vreme Fepublie Bll Dotioel detawme mot 348. ja koje su utestvovale u ratu, deli ne samo zemlju nego { rac iz hramova, koji prikuplja toboto za rat protiv Pompeja, ‘Manije je to tako oholo zahtevao zato da bl onemoguéio, wijamu, s jedne strane, da radi po svom nahodenju, a, Ws druge, da se Grrsto dri ugowora s Antonijem, jer je bilo fodredeno da syaki od njih bude neograniéeni gospodar pod udja koje je potZinio i da jedan drugome prima ono Sto evaki jod njih bude utinio, Oktavijan Je po svemu video da ont ele frat, stoga se i on spremao za to. Oktavijana } All dvelegijenasejene u grad Ankon, koje Je Oktavijan nase od Cesare ekofe oust borle pad Antonijem, dav ''da se njih dvojica spremaju za medusobni rat, bile su ume- ¥F mirene jer gu im i jedan i drugi bili biski. Zato poelaée uw Rim i tzasiantke da bi tzitrill zavadene, ‘Kad in je Oktavijan rokeo da on ne sprema rat prot Aninija, ogo da Lucie apema fat rot ween, planta 6 | sastadose sa zepovednicima te vojske, pa onda zajednitki po- a Lrrr—~——SC { nagoal espera, Ont iva kt tase aii sko'on ne pon ago, otto su Lule njegov ua taj slow priheatit,odreden ja ma opocanum grad Gabi tam gota ixvedu Ria | Prove- Ha. Gn'fe prize | sie sudijame, te una rc peta HJene dre povornice sa one Kyte gov, kao w pravem cut ‘in je dosan Oktvijan ?plao konjnike w mawet Loca da tavide ase nee Te kre taeda Ov! Renji nate fs drugu, Tajeva Rone, Hjogorprethodne i fevidca |W atkobvs se posi neke a nih Tadn se Lucie porte J bofetl se sade, ao Bo Je govoric, a kad su gu starline * vojske pozvale natrag obedavajudi da Ge ga one pratiti, on vise Tie hnco ath postu 924, Lucijeve i Oktavijanove snage i sredstva ‘Tako mir nije bio postigeut, te oni odluéise da ratufu, { ‘vet su indavali Zestoke naredbe jedan protiy drugoga Od vojske Lucije je imao 6 legija, koje Je sim prikuplo postavsi Konzul, 1 joS 11 Antonijevih legija, Kojima je zapove- dao Kalen. Sve ove legije bile st u Italiji. Oktavijen je u Kaput mao 4 legije | oko sebe pretorijanske Kohorte, a ostalih 6 legiia vvodlo je Salvidijen a Spaniju. Lucije je novac dobavljao iz Antonijevih provinelja koje nisu ratovale, Medutim, sve Oktavijanove provineije koje je Sobio kockom, sem Sardinije, bile su u ratu. Stoga Je on luzimao zajam iz hramova obeéavajudi da ée ga vratiti sa zahvalnogéa — iz Kapitola u Rimu, iz Anelja, Lanuvije, Nemora i Tibura, u kojim gradovima se i danas nalaze bogate riznice svetoga hovea, 25. Snage Pompeja Mledeg Pored toga, 1 ono fo je Oktavijan imao van Italije nije bilo u miru. Naime, prosiripeija, naseljavanje vojske 1 taj sukeb 5 Lucijem doprineli su mnogo da st se slava i moé Seksta Pompeja poveéall, jer su mul pribegavali { ont koji su strahovali za svoj Zivot { oni éja su dobra bila oduzeta, il Kofi su ili uldonjeni od dr#ayne uprave. Pa { ostala omladina koja je lila u rat radi dobiti i koja je smatrala da je svejedno pod tijom komandom vojuje, posto ‘se svuda borili Rimljani, vibe je volela da krene 2a Pom= pejom kao za pravignom stranom. On Je pastao bogat od plena ‘ha moru, imao Je mnogo brodova i potpunu pasadu, K njemu Je stigao Murko vodedi dve legije vojskc, 500 stre- aca, mnogo novaca i 90 lada, pa je pozvao 1 ostalu vojsku Kefalonije. Stoga neki misle da bi Pompe}, da je tada napao Italiju, lako pobedio, poito Je njome harala glad { razdori, te ‘sa joj oti bile uprte u njega, All Pompe), iz nerazboritosti, nije to preduzeo, neyo se samo branio, dok mu 1 to nije postalo nemoguée. 26. Borbe u Africi i na Jonskom mora Scketfje, Antonijev namesnik u Africi, bee ve6 po nare- Aenju Lucijevom predao vojsku Oktavijanovu legatu Fangon, Ali mu uskoro opet naredi da povrati vojsku pa, poito je 350 nije davao, on zarati protiv njega skupivii nodto isha vojnike, mnostvo Afrikenaca i pomoéne trupe od kra- ‘Ked ou mu obs Krila pretrpela poraz i tabor bio zuzet, , smatrajudl da je to pretrpeo zbog, indaje, iz samo- I Sckstije ponovo zaviada obema provineljama Afrike. ‘A Lucije nsgovori Bokha, kralja mauretanskog, da zarati Karinata kome je Oktavijen poverio Spanija, Medutim, barb, kestaredi po Jonakcom moru sa 70 bredova, 2 legije, neito sirelaca i praékata, lako naoruzanth vojnila i gladija ‘ustodio je oblast! potéinjene trijumvirima. Doplovivil do sdinija, on zarobi neke Oktavijanove trijere, a neke spali, dane opkoli Szmedu bedema { pustosio im je polja 21. Ko je bio ux Lucija, « ko uz Oktavijana Oktavian posla 1 Brunds jma epjo, a Salvena rhitno oporva s puta u Spaniju. {I Oktavijan i Lucije razaslae po celoj Italiji ljude koji ée fio rogratovedl vol tomo Hdl nana! 9s sera feck manjtt ved Sesto sede, Nakionos! aka ie Je [famogo vesn prema ta as fren Sovaka heft setae at fo @ protiv naseljeniki, Ne samo da su ustali gradovi koji {er bit doaejnt vogricima nego gotowo cela Nai, bed so {alle sudbing Tuco ie gredorn teu leben! it polo oni Hepa es Ghanjune seamen ogee ed keene a rt ov, grisupivn cj, obedetival au bedeme, poem, ‘8 Odden pelle jino nasljeril oft fs obi Jeemlju. Svako se opredeljiva za onu struntt koja je ratovala [Stiesove inverse 28, Oktavijanov govor senatorima 1 vitezovi H._ Dok se to dogadalo, Oktavijan je { dalje sazivao Senat 1 itezove i ovako im govorio: Ja dobro mam da me Lueijevi ljudi presiru Sto se ne ‘od njih, i da se na to ne usudujem jer da sam slab. Pa i sod ée me preziratl ahog ovog sastanka ¢ vara. All moja jwojska, Kojo} se Uni nepravida zajedno s nepravdama prema meni, upravo je jaka stoga to joj Lucije oduzima dodeljenu zemlju, kao So je jaka | ostala vojska koju imam. Jak sam i'w svemu drugom, sem jedino Sto se tiée plana za rat 1 351‘Meni, naime, nije prijatno da se borim u gradanskim rato- vvima osim u slutaju ute mutde, niti Zelim da se tmistavaju izmedu sebe gradani koji sa prouslali, a narotito stoga sto negete duti da se ovaj gradanski rat ne dogada w Malcedoniji ili Trakiji, veé w samo} Italiji, Kolika ée zla ona morati da ‘resp, ne rafunajuél gubitak Ijud, ako postane popriste naiey Bio, show toga Ja oklovam. Ja vas i ada pozivam za ave~ doke dja nkakewu nepravau ne nim Antoni, nit on meni rio vada rag io inte Levi ina | a ‘me pomniive sj. Pa ako oni ne posh ni sada, fa Ca im ftmah pokacall da sam se Gocad Uniréavan, ne ir svaha nego Iz asboriint od wna tradim dam budcteevedoa! ne samo or! pripadnika vatog staleia vet 1 Kod -Antonle, da mi omognete w borbi prov Tnijeva potoenivanja* 29, Lacijevi Ijudi odbijaju pomirenje To je rekao Oktavijan senatorima { vitezovima, A njihovi poslanic! opet odjurige uw Prenestu, ° kojima LLucije reve samo toliko da su obe strane veé odmalde u sako- bbima, da se Oktavijan pretvars, jer je nedavno paslao legija uu Brundizij da spro& Antonijev povratak u Ttaliju. Manije okaza i Antonijevo pismo (motda lino, a modda 4 istinsko), ide je stajalo da ve ratuje ako neko dime u njegovo dostojan- stvo. A kad su poslanici Senata pitali da li je neko povredio Antonijevo dastojanstvo { bio za to pozvan na aud, Manije je izmitljao aijaset drugih stvari, te 90 oni vratige ne uéinivst nigta, All nis otis do Oktavijana da mu dones odgovor, bilo zato da bi mu to svaki pojedinaéno javio, bilo zbog druge nneke namere, ili zbog stida, Rat oe i dalje odvijao, # Oktavijan krenu u borbu, astavivsi Lepida sa dve legije da éuva Rim, Mnogi uglednt Ijudi su teda Prilazilt na Lucifevu stranu, pokazujudi time jasno da im se he svida viast trijumvird. 30, Borbe izmedu Luctja 1 Oktavijana Ovo su glavni dogadaji w tom tatu, Dve Luctjeve legije pobunige se kod Albe, zbacite staresine, Jkrenuvii tako w nepostusinest, Njima su se hitno priblizavali 352 JOktavijan i Lucije, ali Lucije stize prvi t ponovo ih povrati, ‘mnogo novace i Velika obetanja, ‘Dok je Fumije vodio drugu vojsku u pomoé Luciju, Okta- jan mu napade zastitnicu; a kad se Furnije povukao na bre~ jak I kad je nou pohurio u grad Sentiju koji mu je bio Oktavijan nije posao za njim bojedi se zasede. AN je i, kad je evanulo, opkolio Sentiju { Furnijev tabor. ‘Lucije, pak, hitajué u Rim, posla napred tei kohorte, koje sino noéu upadole u grad, a on krenut za njima s velikom fvojskom, Kkonjicom i gladijetorima. Kad ga je primio cavar je Nonije 1 predao mu svoju vojsku, Lepid pobede Oktavi- mu, Lueije odréa Rimljenima govor da Ge Oktavijan Lepid fuskoro biti kaznjoni zbog nasiine vlasti, a da Ge njegov brat lino napustiti vlast | zameniti je konzulskom viaséu, a je zakonitja | cetavijena od predaka, a nije tiranska. 31, Lucije se bori s Oktavijanovim Iindima Kad je to Lucije rekao na zadovoljstvo avih koji su mistili (da je viast trijumvira vee prestala, narod ga izabere za vojsko- ‘wodu, te on krenu na Oktavijana. Skupljso je i drugu vojsku {iz Antonijevih kolonija i utvedivao ih, jer su one bile naklo- njene Antoniju. ‘All Antonijev kvestor Barbatije, koji se nesto zamerio Antoniju { zbog toga blo vraéen, edgovorio je naseljenicima, Kad su ga pital, da Antonije negoduje na one koji su zaratili protiv Oklavijana i njihove zajednicke viasti. Ont kojt nist Primetili Barbatijevu prevaru napustili su Lucija i prisli Okta~ vvijanu, TLueije, pal, krenu x susret Salvidijenu, Kojl se vraéso 8 velikom vojskom iz Galije Oktavijamu. Za Salvidijenom su {Sle Antonijeve vojskovode Azinije Polion 1 Ventidije, koji su ‘ga sprefavali da ne ode napred, Tada Agripa, najveti Oktavi- janov prijatelj, bojeti se da Salvidijen ne bude opkoljen, 2auze ‘mesto Sutriju, vrlo podemo za Luctja, drledi da ge se Luetje okrenuti od Salvidijena na njega i da ée njemu Salvidijen pomoti kad se nade Luciju iza leda. Tave se dogodi Kao to je Agripa ofekivao. Ne uspevii ono ‘to je nameravao, Lucije krenu Aziniju | Ventidija, dok su ga 5 obe strane priteinjivall Salvidijen 1 Agripa, Koji ou imali rnameru da ga opkole u tesnacu. ! aid groans extort 35332. Laclje opsednut u Peruziji Kad se obelodanila zaseda kod teenaca, Lucije, ne smejuéi a se eukobi s neprijateljem kofi ga je ugroiavao sa dve strane, kkrenu w utvrdent grad Peruziju 1 labor! se pored nje da bi sagekao Venditija 1 Azinija, Njega i Peruziju su u isti mah opkoliii sa tri tabora Agripa, Salvidijen i Oktavijan, Koil je stmeduyremeny blo stigeo, Tada Oktavjan his poev evarno i druge trupe sa svih strana, kao na glavno popriste rata, ade $e ono Luca je poslao napred { deuge da Ventidiju i Aziniju spreta- vyaju dolazak. Ali ova dvojiea su i sami oklevali da poture jer nisu odobravali ovaj rat, zatim Sto nisu mali Amtomijevo mis- enje i fro jedan drugom, radi ugleda, nije hteo da prede zapovednibtvo nad celom Yojskom. Lucije se nije upustac u borbu sa onima koji su ga opse- 1. kojt su imali veéi broj boljih i izvesbanih vosnika, dok ie on imao vedinom nove vojnike, niti je krenuo dale, posto ‘ga istovremeno pritednjivale tolike snage. On posla Manija Ventidiju i Aziniju s porukom da mu, opkolfenom, pohitaju u pomoé, a Tisijena posla sa 4,000 konjanikaa da Oktavijan opre- fava sabdevanje da bl ga time prislio da povute opsady, ‘Sim, pak, ule u Peruziju, da bi, ako bude trebalo, prezimio uw utvrdenom gradu dok ne stignt: Ventidije i Azinije 38, Oper Oktavijan odmah § colom vojskom hitno opasa Peruri rovom i bedemom u opsegu od 10 kilometara, bog brda ut radu, tp duge rikave do ira, da ne bi Lace neo T Lucie se trudio da sliénim bedemom 1 jarkom utvrdi Podnotje brenuljka. A Fulvija fe podeticala Ventidija, Azini Ateja i Kalena da iz Galife pohitaju Lucu u pomog, pa onda skupi drugu vojsku i posla je s Plankom Lueiju. Planko tads razbi Oltavijanovu legiju koja se priblitavala Rismu, Kada su Azinije i Ventidije ipake krenull Luciju zo, Fulvije { Manija — mada s oklevanjem jer nisu bili sigurni 1 Antonijev stay u pogledu ovo poduhvata — { navallli ne opsadivate, Oktavijan i Agripa krenue im u susret ostavivat posadu 1 Peruziji, No Kako si oni nastupall razdvojene 1 bez- volfno, bro umako8e pred Oktavijanom, jedan u Ravenu, 354 ‘oko Perusije fi u Arimin, a Planko u Spoletiju. Oktavijan, pak, posta~ vit prema avakom svoju vojaku da se ne bi ziruali, vrati 'u Peruziju, Rovove uived bedemima i dvostruko im poveea ybinu i Grinu, da je 1 jedna i druga izmoctla po 30 stopa ‘podige unaokolo visok zid { postavi na mjemu 1.500 drvo- ‘ula na rastojanju od 60 stopa. Zatim uredi guste mazgale ‘udvostruél svu osialu opremu kako prema opkoljenima tako ‘Prema onima koji bi eventualno doall spolja. "To se dogadalo uz mnoge ispade i borbe od strane Lucije- ih judi. Prilikom tih éarki Oktavijanovi borci su bolje gadali, Jali su se Luctjevi gladijatori vestije boris izbliza te mnoge fpobise. 34, Glad u Peruzijt Kad je Oktavijan sve to invrtio, Lucijeve ude pose mutt glad, koja je uzimala sve veéeg maha, jer se ni oni ni gradant ‘nisu’ bill unapred pripremili, Kad je Oktavijan doznao za to, jo8 revnosnije je pastavijao strate. Nocu uoti nove godine Lucije je naumio da iskoristi prigodnu aveéanoet, ratunajudl a Ge tada popustiti paznja kod neprijatelja, Zato po mrak. navall na njihovu kepiju s namerom da se probije tuda i Govede jos vojske koje je imao u mnogim mestima. ‘Ali posto je brao dojurila ona legija koja je bila u blizini na strat, pa i sim Oktavijan s pretorijanskim kohortama™, Lu- * elie je bio odbijen, iako se veoma sréano borio. AG Rimu je th dana svetina, potto je tito &avano za vojstcu, negodujudi javno protiy rata upadala u kuée traded ito, 1 arabil ou gn ge god bi ga nail 35, Lucijevi savernicl neodluéni A Ventidije i ostali,stidedi se bo su zanemarili Lucija koji Je patio od gladi, kronufe svi ke njemu da bi potisli Oktavija- ove ljude, Koji su ih odasvud opkolili { priteinjivali. Kad eu ‘Polieisku slutbu u Rimmu vrSlle su speeijalne Kohorte (cohortes turbanae { cohortes vigilum). ” 3554th susceli Agripa i Salvidijon s jo8 veéim snagams, oni se ‘uplasige da ne budu opkaljent 1 skrenuse u Fulginijy, udaljens 160 stadija od Peruzije. ‘Tu su, opkoljeni od Agripinih snaga, zapalili mnoge vatre dda bi dali znak Taiciju, Ventidife | Azinije su bili misljenja da 4 tako kremu u barbu, ali Planko je smatrao da bi se time nasi inmedu Oktavijana i’ Agripe, i da treba easeleati razvo} doga- aja. T njegove misljenje pobedi, ‘Vojska, opkoljena u Perusiji, vidett vatre, zavadova se; no, ‘kako sti im savernict sporo dolazil, nagadali su da su I cnt pritetnjeni od neprijatelja; 1, kad su vatre prestale, smatrali su da ih je neprijatelj unistio, > Lucije, pak, pritesnjen glaau, opet izvrsi noéni napad od Dive straze do 2ore duz celog zida; ali, kako nije uspeo, on se onove povuge u Peruziju. Izratunavii koliko mu je spabde- ‘anja jo8 preostalo, on zabrani da se hrana daje robovima, all Je pazio da ne pobegmu da ne bi neprijatelj na taj natin suznao 22 njihove nevolie, Stora su mnog robovi lutali kako po gradu tako i pored edema, lefuci na zemlju i jeduéi trav | zeleno lige ako bi nnafli. One koji bi se onesvesili Luetje je pokopavao u dugatice arkove, da neprijetelj ne bi opazio dim ako bi ih spaljivall 4 da se ne bi Sitio zadah i bolest ako bi Iegevi traleli. Dbedeme, zatim svakojako oruzje, kamenje i kornjate za sanje ne. palisade Tumuvil silovito, onf zasuse row { predoge preko palisada; jupivii bedemima, jedni su ih potkopavali, jedni stavijalt ice, a drugi priviadli leule § u isti mah se boll kamenjer, lama i bacatima od olova, duboko preziruél smrt. ‘Tako se radilo na mnogim mestima, dok je neprijatelj bio sko rasiuren i davao slabiji otpor. 31. Pokuiaj proboia ne uspeva |_ Kad su veé ponegde i mostove pestavili na bedeme, Luci- i mt se vojnict tada s najvedom snagom i uz najveéa opas- 3 borili na mostovima, jer eu adasvnd sa strane bili gedani lama § kopljima, Pa Spake si se probill; nek eu skodill na jem, a za njima su krenull i drugi. Moida bi nesto i postiglt ‘otajanja, da nisu najbolji Oktavijanovi Hudi, opazivsl da ijatel) nema mnogo takvih spravai, navalili iz zaseda, dmorni, na njih umorne, ‘Talo th odbacise sa bedems, sprave im uniatife { gadalu ‘vet odozgo $ prezizom, Onima, pak, Stitovi belu izbudeni ela izranjavijena; i vod ih je glas izdavao, ali su se épak rill. Kad je neprijatelj lefeve onih Koji su pali na ucje pokaiavn da se problj kror ops fem plato} pote bet dol, Lace ud his mogl a asks eases op eres Eres oreo jeti toliku sramotu, nego se usled tog prizora povratise, Posto nije bito Araja ni gad nt umiranja, nezadovoni_ {|i tan zastadee Ww nedoumicl, kao sete na wtakmicama ‘uximaju predah, ‘Videé! ih u takvoj nevolti Lucije se sazall 1 naredi trubaca svira povlaéenje, Na to se Oktavijanovi judi zaraduju i ‘evoketati oruzjem, kao na pobedi. Lucijevi vojnici, izaz— |, ponove dobvatise lestviee (jer kuld nisu vide ni imal) fe ofajnicki na bedeme; ali vise nisu imali snage da est Hkakyu stots neprijatelju. TrGeéi izmedu njih, Lucije ih ljafe da se ne bore do poslednjem daha, pa ih povrati nazad, protiv njihove volje, s jaucima. vojnici su zabtevali od Lucija da opet pokusaju sre na bed ‘ima, nadajuéi se da ée ih sigumo probit A on, prihvativéi njihovu revnost, ree: MI se nedavno, ‘nismo dostojno borili kao Sto je mulda zahtovala; a sada se moramo predati, ili, ako smatramo da je to gore od smrti, da se borimo do sm, Kad su to svi odvaéno pribvatili { tragili da ih povede @anju, da ne bi bilo Kakva oklevanja zbog nod, Lue th Povede pred svanuée, Imali su mnogo gvoedenih sprava za borbu na bedemima { apremijene svakojake lesiviee. Nosili cu {isprave za nasipanje rovova i kule sa kojih se apust % Komjege, naziv sprava ze bacanje kamenja radl rusenja Jateljskog, eden, ™ Sprava. Misli se a opsadne sprave (tule, katapulte It). 100 stadia, oko 29 kilometara 356 35738, Pomisso na predaju protiv sebe samih. Ja vam tvrdim da ste se vi opredelili bolju stcanu i da ste za nju podneli napore éak i preko th snaga. Nas nije saviadao neprijatelj, nego glad kojo} su ‘prepustile nage vojskovode. Trebalo je da se borim do lednjeg daha, da bi mi i ishod borbe potvrdio da sam imao "AU. ne ostajem pri tome zbog vas, koje vide cenim nego slavu, Poelaéu poslanike pobedniku i zamoliéu ga da, vvas, uéini jedino ea manem Sto god bude hice. Vama, a ‘meni, neka dit oproftaj, posto ste njegovi gradani, a nekad ‘ili { njegovi vojnicl, Koji nl sada ne éinite Kkrivicu i ratu- ‘iz Gasnog razloga, iti ste pobedeni ratom, nego gladu." ‘Takav je bio ishod to najiesée bitke alco bedema. Da neprijatelj ne bi polcaiso da ponovo napadne bedeme, Oktavijan one vojnike koji nisu bili u samim zasedama pstavi za samog bedema 1 pouti th da na mak trube skose na bedeme — jedni ovde, drugi onde. ‘To su éesto dinili, mada th niko nije prisiljavao na to, da bi se tome nauéili, a neprijatelj zaplasio. Lueijeve [jude obuze obeshrabrenje, Kao Sto se delava 1 takcvim prilikema; stralari zanemarige da Cuvaju strazu, te usled te nemarnosti nastadote ‘mnoga prebegavanja, I to ne samo neznatnih vojnika nego i neki od staresina, Lucije je veé bio sklon primirju, sadslival se na toliko mno8tvo izginulih, ali je jo8 oklevao, jer su se neki Oktavija- novi neprijatejt bojali za sebe. A kad su saznali da Oktavijan jubame prihvata pribeglice, evi zatelose uspostavijenie ira, i tada se Lucije poboja da ga ne izdaju ako se bude protivio. 40, Luclje Ealje izaslanike Oktavijann ‘Tako rete Lucije odmah poola trojiou edabranth optimata. alo mnoftvo je jadikovalo, jedni mbox sebe, a drugi zbog ‘koga je, lako je imao najbolju nameru i prema i prema njima, ipak savladala krajnja nevolja. Kad eu tri izaslanika siigla Oktavijanu, oni ga podsetise 151 vojnicl U oba tabora pripadnict istog nareda i da su se rednidk! bor), zatim istakode medusobno prijateljstvo ugled- ‘judi kod dveju strana, 1 spomennse vim: predaka, koji {li u Krajnoeti u medusobnim razdorima. Podeedali su nna drugo sliéno tome sto bi moglo da ga pridobije. ‘All Oktavijan, znajuét da su od neprijateliske vojske jedni ‘a drug irvetban! veteran, refe, vesto se preivara- a on daje oprosta} wojnicima koji su ratovali pod Anto- jem iz obzira prema ovore, a a ostale naredi da se prepuste njemu, To je rekao pred svima; onda, uzevsi nasamo Furnija, of trojice izaslanika, rege mu da se Lucie i ostall, sem jegovth lignih neprijatelja, mogu nadsll veto} blagosti 39. Lactje govori svojoj vojsct © prodaji Stoga, kad se ukazala povoljna prilika da se Lrvrit pola, ‘on okupi vojsku 1 ovako joj je govorio: ‘Moja je namera bila, ratni drugovi, da vam povratim deta’ kakvu ste dobili od predaka kad sam video da se viast ‘ijumvird izokrenula u tiraniju i da ona nije raspustena posle Kasijeve | Brutove smrti, zbog kojih je stvorena. Kad je oduzet Lepidov deo vissti, a Antonije veoma daleko skupljao novae, ‘ovaj ovek jedini je svime upravijao po svome nahodenju, 3 luredenje ostavijeno Rimljanima od predaka postalo je senke 1 poruga, ‘Razmifljajuel kako bih to promenio 1 povratio star slo- bodu i demokratiju, ja sam tratio da se ukine viast jednoza Goveka, posto ce razdele nagrade za pobedu. Kako Okiavijana rnisam Uspeo nagovoriti na to, ja sam pokusao da ga prinudim pomodu svoje viast All on me je ollevetao kod vojsie da spreavam kolonizaciju Iz sa2aljenja prema starim posednicima Za ovu klevetu ja dugo nisam znao; pa | kad sam domso, ia nisam verovao da ée neko tome poverovati kad vidi da sam 4 ja dao vode za kolonije da vam razdele zemlju. Ali kleveta je ipake neke zavela, { oni misled! tako ott su 1k njermu da retuju protiv nas, No oni ée vremenom uvideti da 358 41. Lucije odlazi Oktavijanu kao poslanike za mir All Oktavijanovi neprijatelji, sumnjajuél da se Furnijev sastanak odnocio na njih, gréili su ga kad se vratio “tralili ou od Lucija it da opet tra2i mir Jedino za sve, ili da bore do kraja, jer se rat nije poveo sbog netije privatne vari, nego za zajednidku otadZbinu. 359Luicije se saali na Ijude jednake njemu po dostojanstvi 1 pobvali ih, pa rete da ée paslat! drugo poslanstvo, Rekavsi da za to nema nikoga boljeg od sebe, on odmah Kron bez alasnika, posto su napred odjurill oni Koji Ge javiti Oktavijamt da con dolazi. A ovaj mu smesta izade u susret, ‘Veé su jedan drugoga, iduéi s prijateljima, gledali | pre- Pomali po macima i odelu vojskovode, koje su obojiea neti, ‘Uklonivii prijatelje, Lucije krenu samo sa dva Hiktora, poica- ‘zujuét svoju nameru zajedno « drlanjem; a Oktavijan, shva- {vii to, postupi kao i Lue, dajuét mu na manfe da é biti blag prema njemu, Kad je video kako Luelje dari da stupi na njegov bedem, da bi i time pokazao da vee Ima u njega pove- renje, Oktavijan prvi istupi od bedema, da bi Lucift blo slo- bbodno da 308 razmisll 0 sebl. ‘To su oni, pristupajué jedan aru ali po odel ee tupajul fe igom, pokazali po odel 42. Luctjev gover pred Oktavijanom Kad au stigit do fance, ont poadravige jedan drugoga, pa Iacje roe: : » Da sam ratovao kao stranac, smatrao bih takay poraz sramnim, a predaju jof sramnijom, {od te aramote lako bih se ‘slobodio. ‘No posto imam parla ® gradaninom Jednakimn po Zranju, {to wiposs ox oladzbinu, ie smatram sremniim a "obama so ok ne zato Bo odbijam da podnasem &o god th bude Yeleo Jor sam zbog toga i dotso ue) labor bet bri mira), nego Bo 28 dguge trafim oprosta), pravigan | kerizan po tvoje interes. Si je potrubho da civojim svoju svar ‘24 njthove sivars, da Bi, kad domnad da sam servo ja krivac 2a ge spose ua ghev nn mene ida no mil de oom Rezo de se @irawinvam pred tobom ~~ jer je to new, oS ga ee Eee niu" 42, Razleri Lucijova ratovanja Ja sam preduico rat protiv tebe, ne zato da bih, ked te saviadam, sim prewzeo vodstvo, nego da bih domovini povratio optimatsls viast, koja je unidtena viaiéa trijumvird, Sto nl & 360 ne motes poreti. Jor kad ste vi nju zavell, primajuél da je conita, postavil ste je kao nuznu i privremenu, posto st Ali Kad su oni Koji su bili vode razdora iginuli, a ostali sh ima, ne ratuju protiv dréave, nego se boje vas zbog ‘od domovine, jer sam se nadso da ée on dragovoljno iulati kad se vrati { da e poluriti da to bude za vreme je viast". A da si ti to poseo, i bi sim | clavu zadobio. 'No Kako nisam uspeo da te nagovorim, mislio sam da te sudim, kad dodem t Rim, jer sam ja i gradanin, i plemié, sul. To su jedini razloe! sbog kojih sam poveo rat, a nist fog ni mo} brat, ni Manije, ni Fulvija, niti deobg zemlje jcima kod Filipé, miti eataljenje za posednika\ Kojima ‘luzima imovine. Cak sam i ja dao vode kolonija Ngijama ra bata, Koji su urimali zemMju od seljaka i delili je inieima |All tsi me oblevetao kod nih, prenosedl uarok rata sa ina deobu zemlje. Time si najvise njih zadoblo 1 mene ‘Oni su, naime, bili uverent da ja ratujem protiv tebe, Fda oe ti brani od mene koji ti Ginim nepraviu. Tebi je bilo da se shutif Jukavstvima dok si ratovao; a kad st No, ako si neprijatelj otadsbine, treba da i mene smatrag jim neprijateljem, jer sam Beleo sve sto mi se ginilo kori im za otadzbinu, ali fto nisam postiga zbog gladi." 44, Lucije se xauzima 2a Oktavijanove neprijatelje wa to kadem, predajuti se tobi Skno Bo rekoh — da sa mnom Sto god holed. Pokazao qn 1 Sia sym Type © tebi | éta sada mislim kad sanpdoiao sim@*Tolil 0 1 we tte majin petateia 1 oe vojleet Ma i go ty gover, savetovaga eno Yo je tel nari fe da mn ndfta okawino ne tiny og rukoba med 7 febe, Ti kaj hao fovek, ooean sudbiny nodes Ho nsialnom, ne tain ca ome ici banked Grogim fama | vrei molt ost oa tbe spretavad dase W Moje vlait, to jest dok je on (uci) Jo onzul 361luvere na tvom primeru da ne treba samo pobednici da se nnadaju spasu, Da nije évaki savet od neprijatelja podoztiv i nesiguran, ja se ne bih ustecao { da te zamolim da ne kednjavad, moje Drijatelje zbog moje pogretke i sudbine, nego da sve srudis na mene, koji sam kriv za sve. Zato sam th agtavio za sobom, da ne bi ingledalo da to govorim u njihovom prisustvu zato da bih, Iukavo radio 2a sabe. 45. Oktavijan opraita Luciju Potto je to Lucije rekao i uéutao, Oktavijan je uzco ree: Kada sam te video, Lucije, da dolazié k meni bez primirja, ja sam 4i zato isk8a0 u guaret, fof izvan mojih utvedenja, da bi i mogao, jai kao svoj gospodar, da slobedno razmisils, kades 4 utinié ono to smatrad da ée ti koristit, All posto si ti sebe Poverio nama, sto &ine oni koji primaju da su bili nepraviéal, J8 vige memam potrebe da pobijam ono ito si mi ti veto ali lazno zamerio, ‘Keo ito si u posetin naumio da mi akodif,{ sad mi Skodi, Kad ai ti sn mnom pravio primirje, nko sl to Savekom kome je naneta uvreda i koji je pobedio. Medutim, poveravajud, bez Drimirja, sebe, svoje prijatelje L vejsku nama, ti mi oduzimas he samo svaki gnev nego i vlast koja bi morao da da s pri- ‘mirjem. T ai, naime, sjedinio ono sto Je destojno da vi pretepite 8 onim sto ment dolikuje i sio je pravo da ja uéinim. I ja to vike cenim kako zbog bogova 4 sche tako i zbog tebe, Lutije, 4 ja te nedu prevariti u ofekivanju s kojim si ke meni dosao"" ‘To su oni rekit jedan drugome, kao 8to se iz. ,Zabelezake" ‘mote ubvatiti emisao redi 1 protumaditi, Onda ‘se rastadose — Oktavijan hvaled Lucija { dived mu se, posto nije nista, rrekao nisko i nerazborito, kao Sto ee dogada U nearecama, Luaije Oktavijanovu karakteru { kratkom atavanju, A ostalt ‘su nagadali o smislu rangovora po dréanju obvjice. 46. Lucijeva vojska dolazi Oktavijanu Onda Lucije posta vojne tribune da prime od Oktavijana Jozinku za vojsicu. Oni mu odnesode i brojno stanje vojske, fonako kao ito je i danas obiéaj da tribun koji tradi lozinkss 362 faje caru dnevmu knjigu s brojem prisutnih vojnika. Ali imivii lozinku, oni jo hisu raspustili straze, jer je tako vijan naredio; da te nod! evaka vojska uva svoju stranu. 'U svanuce Oktavijan prinese ztvu, a Lucije mu posla sku pod oruijem, opremljent. kao 2a putovanje. Vojnicl laloka posdravite Oktavijana kao vojskovodu | smestige se Tegijama gde im je on naredio — veterani odvojeno od ih vojnika. Kad je zavriio 2rtvovanje, Oktavijan, ovencen ‘sede ispred govornice i naredi da svi odlote oruje ‘ede au se smestili” Kad je to uéinjeno, on naredi da terani pristupe blite, odhuéivsl da im zameri na nezahvalnosti ‘da im zada strab, | Vet se ranije znalo 2a njegovu namoru, te su Oktavijanovi nied — bilo namerno, kao so su cesto tnapred sevetovani, It iz sataljenja, kao prema bliskim Ijudima — napustili svoj fedak 1 nagraull prema Lucijevim vojnicima koji su ill Gili su se # njima i plakalt kao a Ijudima s Kojima su zajedno ratovali, pa su 2a njih molili Oktavijana, ne judi da view { da se grle, Posto su u tome vee uéestvovall ‘obe strane i novi vojniel, to se sve pomelalo, i vige se nista je razlikovalo. 41. Oktavijan opraita veteranima Sto su ratovali protiv nfega ‘Stoga ni Oktavijan nije iadriso u svojo} namerl, nego, Hedva utigavsl viku, rete svojima: Vi ste, ratni drugovi, uvek tako postupali prema meni da [ste sve mogli od mene dobiti. Ja smatram da su novi vojnict fiz nutde ratovall pod Lucijem; a ove Koji su Sesto ratovali zajedno s vama i koje vi aada spasavate ja sam naumio da pitam Sta im je ulinjeno nado od nas, koja im miloita nije ludinjena, ili Sta su vese od nekoga drugoga ofekivall kad su }podigli orudje protiv mene, protiv vas { protiv aamih cebe. Jer Sto god sam se ja mutio, sve se ticalo deobe zemlje, u demu je jedan deo pripadao i njima. Ako dopustate, ja éu ih i sada upitat Poito oni nisu pristali, nego su ga neprestano molili, on : ,Ustupam vam Slo god hocete, neka im se oprste krivice ako 62 ubuduée isto smerati sto i vi“ Kad su to obetall i jedni 1 drugi, nastale su aklamacije | zahvaljivanja Oktavijanu, 363‘Tada je on nekima od starih vojnika dopustio da peime neke od novih kao geste, @ astalom mnostvu je naredio da razapne fatore na strani gde su se 2austavili, dok im on ne preda gradove za gimovanje i Ijude koji ée ih odvesti « te sgradove. 48, Sudbina Peruaije i njenth stanovnika Sededi ispred_govornice, on je Lucia iz Peruzije pozvao ugledzim Rimljonima. 1 onda su dosli mnogi senatori, kao | mnogl vitezovi, svi jadni po izgledu zbog nagle promene. ‘Chm su oni izall zz Perusije, posada je zaposela grad. Kad su oni stigli, Oktavijan uze k sebi Lucija; od ostalih su jedng azdelili medu sobom Oktavijanovi prijateli, a druge cont Fioni, svt unapred opomenuti da th dre istovremeno u posasti i neprimetno} stradi. A Perutane, koji su preklinjali sa bedema 2a sebe, on poava da dodu sami bez staredina, pa im, kad su ‘dell, oprost ‘Tada su staredine bile predane u tamnice i malo kasnije pobijene, sem Emilija Lucija, koji je u Rimu, suded! ubieama Gaja Julija Cezara, javno izrekao gas omde i druge posivao 4a to isto udine { da okeaju taj zlodin 49, Povar w Peruziji Oktavijan edluéi da samu Peruziju preda vojset na pljad~ kanje. All neki gradanin po imenu Costije, malo sulud, koji je ratovao u Makedoniji i zbog toga se nazivso Makedoncem, 2zapali svoju kuéu pa skoti uw ogan. Tada vetar razhukta pla ‘men i prenese ga po cele} Peruziji, te exo grad ingore osim Vulkenova hrama. ‘Takav je bio kraj Peruzije, grada slavnog po avojol starini i unledu. Kain da je ona bila jedan od negdasnjth prvih gra- dova Birurije. Stoga su oni oboravali Junonu, kao i Btrurch A tada oni Koji eu itmedu sebe podelili ostatke grada uzeée Vulkana za svoga boga-zastitnika umnesto Junone. Sledeéeg dana Oktavijan fe svima oprostio. All vojska nije pprestala da se buni zbog nekih, sve doke oni nis bill porub- Ifeni; to su Dill najvedi Oktavijanovi neprijatelji; Kanucije, Gaj Flavije, Klodije, Bitinik i drugi 364 Takav je bio ishod Lucijeve opsade Peruzije i tako se rat za koji so smatralo da de bitl 2a Ttaliju vrlo teZaic sma i Fulvijom 50. Sta je bile s ostalim Lucijevim pristali Aainije, Planko, Ventidije, Kras, Ate} i druge ‘pristalice stranke, koje st imale matajne i izvedbane trupe u 13 legija 500 konjenika, smatrajuél da je tom rat glava Lucije, ise odmah na more — jedni jednim, a drugi drugim ftom, jedni u Brundiatj, jedni u Ravenu, a drugi u Tarent i od njih edose Murku ili Ahenobarbu, a drugl Antoniju. fh su gonili Oktavijanovi prijateli i nudili im mic, a one fi ga nisu htell prihvatit, umemiravali eu, ceobito pesadiju. nih je jedino Agripa nagovorio dve Plankove legije da 1 k njerou kad su bile imenadene u Kamerif Pobegla je i Fulvija s decom u Puteole, pa oluda u Brun- 1 3.000 konjanika koje su jo} vojskovode poslale kro Ju, U Brundiziju je zatelela § dugih lada, koje je naruéila ‘Makedonije, pa ze ukrea | otplovi. S njom je otplovio i >, Koji je iz kukavidluka ostavio svoju preostalt vojsku, jegovi vojniel su prigh pod Ventidijevu komandu, “Azinije, pak, pridobi Ahenobsrba za Antonijeva prijateja, ga obojien obaveetite o tome preko pisma; zatim su mu spremali — kao da ée an odmah doi — podesne luke z= reavanje i snabdevanje po celoj Itai. St. Oktavijan se priprema za borbu protiv Ante Oktavijan Je motrio na drugu jer vojelew rejon: Alpa kejom je upravljae ‘Surmnjajuel ‘na Antonija, on je gledao da mu je prituva ako mu on 08 prijatelj, a ako ovaj zarati ¢ njim, on ée imatt velilcu protiy ajewa ‘Ali dok je on joé oklevao ofekujuel podesnu priliku, Kalen wre, te Oktavijan to iskoristi za oba plana; ode tamo i primi jovu vojeku i, uz to, Galiju i Spaniju, koje su takode bile iy je blo peruainski rat, Koji je po8eo krajem 41, god. pre fe, a zavrilo u proleée 40, godine Dktavijanovom pobedom. 365pod Antonijem, poito se Kalenov sin Fufije uplasio njega i sve ppredao bez borbe. Tako Oktavijan tim jednim poduhvatom obi nove legije vojake 1 zauze tolike provinctie, pa njihove upravnike ukloni s vlasti i umesto njih postavi svoje Tjude, ‘8 zatim se vrati u Rim. 52, Antonije se priprema za rat protiv Oktavijana Antonije, medutim, buduéi da je jo8 bila zima, zadréa poslanike Koji cu mu dosli iz kolonija, prikrivajudl jos sta Na prolege on krenu iz Alcksandrije u ‘Tir, pa otuda otplovi na Kipar, Revs { u Aziju, gde samade za ono Sto se dogodilo u Peruzifi, te je korio brata t Fulviju, a najvise od svih Manija, Fulviju nade u Atini Kuda je pobegla iz Brun- aizija, ‘Antonijevu majku Juliju, koja je bila pobegla Pompeu na Sialliju, ovaj posla dugim. ladama Antoniju; pratili su je rajugledniji Pompejevi Huai — Lueije Tibon, Pompelev tast, Saturnin i drugi Koji su, Koristedi njegove velike planove, Zeleli da ge pomire s Pompejom, pa da on uzme Pompeja 2 savemika protiv Oktavijana ‘A on im odgovori da zabvaljuje Pompeju zbog mayjee i da Ge mu u svoje vreme uzvretiti uslugom. Ako on zarati protiv Oktavijana, uzeGe Pompeja za savemnika ali, ako se Oktavijan ‘bude dr#ao ugovora 8 njim, on Ge pokusatl da Pompejs pomiri ss Oktavijanom. Veaéajuéi se iz Galije u Rim Oktavijan domade da si Antonije i njegovi doplovili uv Atinu. Ali ne majuéi taéno je Antonije odgovorio, on je podsticno kolone protiv njega, keno da on tobode namerava da dovede Pompeja | bivie posed nike, &ije zemlje oni sada drie, jer su se posednict uglavnom sklonili kod Pompeja na Siciliji, Iako je ovakav podstieaj bio ‘uverlfiv, koloni fpake nisu s voljom krenuli u rat protiv Anto- nija — toliko je slava kod FilipA utinila Antonija omiljenim u narodu, 366 COktavijan je dréso da ée brojem vojnika nadmasiti Anto- Pompejevu i Ahenobarbovu vojsku, jer je imao preko Tegija, Alt bududi da tada nije imao ni jednog broda, niti jena za njihovu izgradnju, on se veoma bojao da oni, posto ‘mali 500 lada, ne opkole Taliju i prinude je na gladovanje. judi to na umu, on — mada eu mu mudene mnoge devoike Fenidbu — posla pismo Meceni da zaprosi Skriboniju, eestra spejeva tasta Libona, da bi imao i tu priliky 20 mir oko ie trebalo, Libon, doznavil za to, porudl svojim prijateljima {Je bez ollevanja zaruée 5 Oktavijanom. ‘Tada Oktavijan one Antonijeve prijatelje 1 vojske koji su bili sumnfivi posla jedne ovamo, émige obamo, pod razim sma; a Lepida posla u Aftiku, njemu dodeljenu, sa tonijevih legija koje su mu bile najsumnijivije. 54, Okt janov razgovor s Lucijem ‘Onda on dozva Lucija i pohvali ga zbog odanosti prema kad, ostajuéi i sad uz Antonija, Gini samom sebi neprav- Prekort ga zbog nezahvalnast! &to se, mada je on prema 1 bio talav, ipale dr#i Antonia, tak se za njega govorl je veé stupio u dasiuh s Fompejom. ,Verujudi tebi, rete ‘on, »ja sam, kad je Kalen urzo, upravijao njegovim pro- ama i vojskom, da one ne bi bile bez uprave, a preko ih prijatelja za Antenija; no sada, kad je izbilo na videlo jateljstvo, ja. éu ih sve staviti pod svoju viasl, a tbl ako 40 ¥elis, da slobodno odes svome bratu." ‘Tako je on rekao bilo Sto je kulzo Lucija, bilo Sto je Zeleo injegove reti dopra do Antonija. A ovaj, kao i ranije, odgo- Za Fulviju sam mao da tell previast; ali ja sam se trupama svoga brata radi unitavanja vlastl evih vas. 4 sada, ako bi moj brat leo na ulidanje monarhije, ja bih syno i tajno lento njemu i opet bi se borio 2a domovinu. Wy tebe, mada si mi pastao dobrotwr. Ali alko bi on tratio sbirao sebi savemnike za tiraniju, ja bih s tobom ratovso iwsnjega, sve dake bude smatrao da ni ti ne uvodi monar= ‘Kod mene ée uvek vie vredeti Iubav prema otadzbini zahvaloost, fl rod." A Oktavijan, koji mu se ido tada divio, rege mu da ga on ‘bi poveo protiv brata ni kad bi hteo, nego ée mu, kao 367takvom éoveku, poveriti upravu nad celom Spanijom i nad vojskom w njoj, a da e njegovi zamenicl biti oni koji sada upravijaju njome — Pedukej i Lucije. Tako Oktavijan otpusti i Lucija Antongja s poéaiéu, ali je preko zamenika potajno motrio na njegs. 55, Ahenobarb dolazi s mornaricom Antonija Antonije, pak, ostavi Fulviju u Sikionu da se lett od bolesti, pa od Korkire otplovi u Jonsko more s omanjom vo}- skom 1 200 lada koje je u Azit opremio. Dozavéi da mu u susret ide Ahenobarb s Jadama i veli- kom vojskom, on je, mada su neki mislili da Ge Ahenobarb Diti nepostojan u nastalom savezu (jer je on bio osuden 2bog saudesniftva u ubistva Cezara i zato bio unesen u spistk pro- skeribovani, a osim toga, ratovao je kod Fiipa protiv Antonija 1 Oktavijana), ipak otplovi sa pet najboljih lada, da bi tzale- dalo kako mu veruje, a estalima naredi da ga slede na izves- nom odstojanju. Kad je Ahenobarb veé blo na vidiku ploveti sa svojim Jjudstvom i moenarieom Aivim veelanjer, Planko, nalazedl se ‘tada poktraj Antonija, uplall se { predlo# da se plovidba obu- stavi { poSalje napred izvidnica da proveri sumnjivu vrednost ‘toga Yoveka, All Antonije rege da bi vide voleo da umre pre- vvaren u svemu, nego da se spase kukavitki, pa je produtio ploviabu. ‘Veé su bill bliw Jedni drugima, 1 zapovedniki brodovi ssa ge Tespomavali po zastavama, kad Antonijey prvt liktor, stojedi po obiéaju na kljunu broda (bilo sto je zaboravio da 2 priblizava govek sumnjlv, Koji i sim vodi sopstvern vojsku, bilo iz neke plomenitije namere), naredi im keo Ijudima potéi- njenim i nitim da skinu zastavu. A oni je spustise, pa priterase bbrod uz bok Antonijeva broda. Kad si vojskovode ugledale jedan drugoga, oni se pozdravite, pa Ahenobarbova vojska po- zéravi Antonija keo zapovednika. Tek tada Plank odahnu od straha, Antonije, pak, primivsi na svoj brod Ahenobarba, olplovi 14 Paloentu, gde su se nalazile Ahenobarbove kopnene snage, {tu Ahenobarb ustupl svoj gator Antoniju, 368 56, Dalje Antonijove akelje Odatle oni otplovise u Brundiaij, koji je tuvalo pet Okta- janovih Kohorti," Drundigani zatvorise kapije Ahenobarbu, ‘starom neprijatelju, a Antoniju — zato Sto je doveo nepri- ia. ‘Antonije je bio Ijut smateajuéi da je to izgovor, a da se wvijanova posada zatvara pred njim 3 Oktavijanovim zna~ jem, te ogradi rovor | bedemom prevlaku Koja spaja grad Tkopnom, Grad se, naime, nalazi na poluostrvu s pristanistem oblil pokumeseea, | kad se breg, Koll se uzdige prema gradu, 1 tu podigne bedem, onda se u nj ne mole ui ‘Tada Antonije luku, koja je blla prostrana, utvrdi gustim a, kao { ostrva prema njo}. U primorske predele Ttalije razasla Ijude 6 naredbom da 2nuzmu podesna mesta, Pozvao i Pompeja da krene na Ttaliju i da invréi akcije koje bude ‘Ovaj cdmah vrlo rado pasla Menodora s mnogim brodo- 1 Getir legije vojske, te odvoji Sardiniju, koja je pripadala ktavijanu, 1 ave legije koje su ae tu nalazile, zaprepaséene venom § Pompejom. ‘Au Italiji Antonijeve snage zauzete grad Auzoniju Sipont, {Je Pompe} opeco Turiju i Kensenciju, a zemlju predao Jantelma ra pljatkanje. ‘51. Oktavijanove neprilike Napadnut 2estoko sa svih strana, Oktavijan posla Agripu Auzoniju da pomogne onima koji su bill u nevolji. Agripa ‘put pozva koloniste da krenu protiy Pompeja na izvesnom Jojanju 2a njim; no ovi, doanavei da se to éini s Antonije- im znanjem, edmah se kriom povratise. ‘To je najvige upladilo Oktavijane. Kad Je on ipak sim uo u Brundiaij 2 drugom vojskom, opet je susteo koloniste povratio th na duznost, pa one koje je on naselio povede dene, AH oni ge potajno dogovorite medu sobom da izmire Ktavijana 1 Antonija, a ako Antonije to odbije 1 nastevi rat, ‘da ae bore uz Oktavijana, Pet kohort, oko 3000 vojnika, Rima gradana tat 369Oktavijan se, medutim, nekoliko dana letio od bolesti u Kanuzifi, On zatede Brundizij opasin bedemom, te, mada je Jo8 blo nadmoéniji nad Antonijem sa svim svojim’snagama, nije nigia drugo mogao da ueini do da se utaborl nasiprot neprijatelju i da oéekuje podesnu priti, tse Abobo, eto en, Ce ae Gums nopijtliem Pompejom. Napecleticy cktavijenovel ot aiohe marnary anconfevaina’ ot net pa 22 Oka fo a saberavllAntonijevo jnasvo, nego sera da Srojeu pomire; no ako. Anionije ne pristane { nastvt Ms oat eine bean, Pell su 1 ont Antonievin 0%0- rt iba Dic se to detaval,javjeo je da fe Fuleija uma. Gover Jp seas Je ona too podnen Antnijeve kore i a Se 02- a ae mild e ona bolstrvejevolno povetala 2g orf fev, or Jeon niu oles napa T nie fe vse 458. Antonijeva smelost Kada se Antonie ojatao utvrdenjima, on se, mada je bio ‘unogo slat po broju, mogeo sigurno braniti od neprietalj, On fe hitno poevao vojsku iz Aleksandrije 1 poshsio se ovim Tukavstvom: ‘uvede bi potajno advedio duge I tevtne lade nig ests srt te s mnoitvom privatnih geadana, pa su preko dana plovili nao- ire ta rufanijednt ovamo, drug namo kao da olnve fe Makedonif, {ako da bi Oktavijan mogan posmatratlnjthov dolazale ‘Antonije je vee pribavio rane sprave I spremao se. da napadne Brundisj; Oktavijan nije mogso da pomodne gradu. Pil kraj dana $ Jednima # drugima fe jevijono da je Asripa zauzeo Sipont, da je Pompe} obijen od Turije 1 dan jos de {opsadi Konsenciy, to Je Antonije tko podnosie. Kad je Javiieno da je 1 Servilje prisao‘Oktavijam sa 1.300 Ikonjanika, Antonije se nije undiao da odmah pose vere ne jurme s onoliko prijatlja koto je nagao prem 4/400 konjanika i da napadne, vio smelo 1 munjevit, na onsh 1500 konjanika kofl su se fof odmarali kod grada Uj, | take th zaplasi da si mu se ber borbe predali; on ih iow dane dovede n Brandi. Totiko su se jaf bojali Antonia kao nepobodivey poste njegove slavne pobede kod Filipa. oe oe Prat, Ali je rajaGi da je Za nj ion donekte kriv. 60, Kokeej posreduje 2a izmirenje Bio neki -Lueije Kokee}, prijatelj 4 jednom i drugom voj- wwodi, Koga je Oktavijan peslao prethodnog leta u Penikiju toniju zajedno sa Cecinom, Cecina se vratio, a Kokee} je pslao. kod Antonija, Dalle, ovaj Kokee] iskoristi tada priliku, judi se da ga je Oktavijan poxvao, pa da Zell da sa Kad mu je Antonije dopustio da ode, om ga, kuiajuei, pita da li eli da posalje neku porukeu Oktavijam, kojl mu je ‘njemu poslao pismo, Tada Antonije rete: ,Sta bismo sada Gisali jedan drugome, posto smo neprijatelji, sem da se uza- ino grdimo? Osim tog, ja sam na negdainje pismo odgo- rio po Cecini, ati ako hodes, wmi jednu kopiju od njega.” ‘Tako se on podsmeva0, Ali Kokceju je bilo krivo sto on Dktavijana naziva neprijateljem, a Oktavijan se dobro poneo prema Lueiju i drugim Antonijevim prijateljima, Na to Anto- fije rete; ,On mene nije pustio u Brundizij; moje provincije falenovu vojsku je odzeo, @ Sto je jedino blagonalklon prema Mojim prijateljima, to ne madi da mi Suva prijatelje, nego da ‘on svojim dobrodinstvima Gini meni neprijateliima.* |A Kolee), posto je sashudao njegove zamerke, ne izaziva- judi vike njegovu Zestoku narav, ofptova Oktavijanu. 59, Vojnici Zele pomirenje Njegove pretorijanske kohorte, ponete tom slavom, prila- ale su jedna za drugom Oktavijanovu sane 1 korile svoje negdainje ratne drugove Sto su krenuli u rat protiv Antonia, Xeojl je sve njih spasao kod Filips, Ovi su, pak, njime zamerall da su doali da ratuju s njima, te je dotlo do razgovora, Jedni su protiv drugih iznosili zamenke u veri s oxvaja- ‘jem Brundizija { oduzimanjem Kalenove vojske, a drug 2bog opasivanja Brundizija bedemom i zbog opsade, upada tt Aum 70 amr