KATRIN NEVIL OSMICA

1. ODBRANA Likovi imaju sklonost da olakavaju ili ometaju traganje. Ako ga pomau, bivaju idealizovani kao jednostavno galantni ili isti; ako ga ometaju, bivaju oznaeni kao jednostavno pokvareni ili kukaviki. Stoga svaki tipian lik... tei da ima svog moralnog takmaca koji e mu se suprotstavljati, nalik na crne i bele figure u ahu. 'Anatomija kritike', Nortrop Fraj OPATIJA MONGLAN, FRANCUSKA, PROLEE 1790. Skupina opatica prela je put, a utave opatike marame vijorile su im se oko glava poput krila velikih morskih ptica. Dok su gotovo lebdei prolazile kroz veliku kamenu gradsku kapiju, pilii i guske su im se sklanjali s puta, lepeui krilima i gacajui po blatnjavim baricama. Svakog jutra opatice su, utke, dve po dve, kretale kroz zatamnjujuu maglu koja je obavijala dolinu, prema potmulom zvuku zvona to je dopirao sa brda iznad njih. Ovo prolee nazvale su le Printemps Sanglant, Krvavo Prolee. Trenje su te godine procvale ranije nego obino, mnogo pre no to se otopio sneg na visokim planinskim vrhovima. Njihove krhke grane povile su se do zemlje pod teinom vlanih crvenih cvetova. Neki su govorili da je to to su procvale tako rano dobar predznak, simbol ponovnog raanja posle duge i otre zime. Ali onda su poele da padaju hladne kie, cvetovi su se smrzli na granama, a dolina je osvanula pod debelim pokrivaem od crvenih cvetova proaranim smeim prugama mraza. Nalik na ranu prekrivenu sasuenom krvlju. I za to se govorilo da je neki znak. Visoko iznad doline uzdizala se Opatija Monglan poput kakvog ogromnog izdanka stene koji je izbio na vrhu planine. Do tog zdanja slinog tvravi spoljanji svet nije stizao gotovo hiljadu godina. Bila je sagraena od est ili sedam slojeva zidova podignutih jedan povrh drugoga. Poto je prvobitno upotrebljeno kamenje tokom vekova podlokano, sa spoljanje strane starih zidova podizani su novi, sa vidljivim potpornim stubovima. Tako se dobila jedna uznosea arhitektonska meavina ija je sama pojava pothranjivala glasine

o tom mestu. Ta je opatija bila najstarija izvorna crkvena graevina u Francuskoj, na koju je jo u davnim vremenima baena kletva to e uskoro oiveti. Dok su dolinom odzvanjali potmuli zvuci zvona, preostale opatice su jedna za drugom prestajale da rade, odlagale grabulje i motike, i kretale simetrinim prolazima izmeu nizova treanja ka vrletnom putu koji je vodio do samostana. Na kraju duge povorke ile su dve mlade iskuenice, Valentina i Mirela, ruku pod ruku, pazei gde sputaju blatnjave izme. Predstavljale su udan dodatak sreenoj povorci opatica. Visoka, crvenokosa Mirela dugakih nogu i irokih ramena vie je liila na zdravu seljanku nego na opaticu. Preko odede nosila je teku mesarsku kecelju, a crveni uvojci izvirivali su joj ispod marame. Pored nje je Valentina izgledala krhka iako su bile gotovo iste visine. Njena bleda koa inila se prozranom, a svetli ten samo je jo vie isticao slap belo-plave kose koji joj je padao na ramena. Ona je svoju maramu gurnula u dep odede, i nevoljno je koraala pored Mirele, gacajui po blatu. Te dve mlade ene, najmlae opatice u samostanu, bile su roake po majkama, i obe su jo kao male ostale bez roditelja za vreme strane kuge koja je opustoila Francusku. Ostareli grof de Remi, Velentinin deda, poverio ih je Crkvi, kojoj je zavetao znatan deo imanja kako bi ih obezbedio posle svoje smrti. Usled naroitih okolnosti pod kojima su odgojene, meu njima je stvorena neraskidiva veza; njih dve su pucale od neobuzdanog obilja mladalakog veselja. Nastojnica je esto sluala kako se starije opatice ale da takvo ponaanje ne prilii usamljenikom ivotu, ali sasvim dobro je znala da je bolje zauzdavati mlade duhove nego ih bezuspeno lomiti. Nastojnica je takoe oseala izvesnu naklonost prema roakama bez roditelja, to je bilo neobino kako za nju kao linost tako i za njen poloaj. Starije opatice bi se iznenadile kada bi saznale da je i nastojnica jo od najranijeg detinjstva gajila slino iskreno prijateljstvo prema eni od koje je bila odvojena ve mnogo godina i mnogo hiljada milja. Naavi se na strmom putu, Mirela je poela da gura neposlune uperke crvene kose nazad pod maramu i da vue roaku za ruku, drei joj predavanje o gresima sporosti. "Ako nastavi da dangubi, asna Majka e nas ponovo kazniti", ree ona. Valentina se otre i stade da se vrti u krug. "Zemlja se gui u proleu", povika ona, zamahavi rukama, usled ega umalo nije izgubila ravnoteu i pala preko ivice stene. Mirela ju je povukla dalje uz izdajniki uspon. "Zato moramo da sedimo zatvorene u tom zaguljivom samostanu kada napolju sve buja od ivota?" "Zato to smo opatice", odvrati Mirela napuenih usana, povrativi korak i vrsto drei Valentinu za ruku. "I zato to je naa dunost da se molimo za

oveanstvo." Ali topla izmaglica koja se dizala sa dna doline donela je sa sobom teak miris koji je sve natopio aromom trenjinih cvetova. Mirela je pokuala da ne obraa panju na komeanja koja je ovo izazivalo u njenom telu. "Hvala Bogu, jo nismo opatice", odvrati Valentina. "Samo smo iskuenice sve dok ne poloimo zakletvu. Jo se moemo spasti. ula sam starije opatice kako apuu da se Francuskom potucaju vojnici koji pljakaju manastire, skupljaju svetenike i teraju ih za Pariz. Moda e nekoliko vojnika stii i dovde te i mene povesti za Pariz. A onda me svake veeri voditi u operu i piti ampanjac iz moje cipele!" "Nisu svi vojnici ba tako predusretljivi kao to ti to, izgleda, misli", primeti Mirela. "Konano, njihovo je da ubijaju ljude, a ne da ih vode u operu." "Ne rade oni samo to", usprotivi se Valentina, a glas joj se pretvori u tajanstveni apat. Stigle su do vrha brda gde je put postajao ravniji i znatno iri. Odatle je bio poploan zaravnjenim kockama tako da je podseao na iroke dravne ceste kakve se mogu nai u veim gradovima. Sa obe strane puta bili su zasaeni ogromni empresi. Uzdiui se iznad mora od trenjevih stabala, izgledali su formalni i strogi, pa stoga i poput samog samostana nekako udno neprimereni tom mestu. "ula sam", proaputa Valentina roaci na uvo, "da vojnici rade strane stvari opaticama! Ako, na primer, kakav vojnik naie na opaticu u umi, on istog asa vadi neku stvar iz pantalona, stavlja je u opaticu i pone njome da mrda. A kada zavri, opatica dobije bebu!" "Kakvo bogohuljenje!" povika Mirela, otrgnuvi se od Valentine i pokuavi da potisne smeak koji joj je poigravao oko usana. "Mislim da si, stvarno, suvie drska da bi postala opatica." "Upravo to i ja stalno govorim", priznade Valentina. "Mnogo radije bih bila vojnikova nego Hristova nevesta." Dok su se roake pribliavale samostanu, mogle su da vide etiri dvostruka reda empresa zasaenih kod svakog ulaza koji su obrazovali krst. Drvee ih je zaklonilo dok su hitale stazom kroz sve tmastiju maglu. Prole su kroz kapiju samostana i prele preko velikog dvorita. Dok su se pribliavale visokim drvenim vratima glavne enklave, zvono je i dalje odjekivalo, poput posmrtne zvonjave to bruji kroz gustu maglu. Obe su zastale pred vratima kako bi oistile blato sa izama, na brzinu se prekrstile i prole kroz visoki portal. Nijedna nije podigla pogled prema natpisu ispisanom nedoteranim franakim slovima, koji je bio uklesan u kameni luk iznad portala, ali obe su znale ta tamo pie, kao da su im te rei bile uklesane u srca: Proklet neka je onaj ko ove zidine sravni sa zemljom. Samo ruka Boja moe zauzdati kralja.

Ispod ovog natpisa stajalo je krupnim, kitnjastim slovima uklesano ime: "Carolus Magnus." On je bio taj koji je podigao ovu graevinu i bacio kletvu na one koji e je unititi. Najvei vladar Franakog carstva koje je postojalo pre vie od hiljadu godina i koga su svi u Francuskoj znali kao Karla Velikog. Unutranji zidovi opatije bili su mrani, hladni i vlani od mahovine koja se tu nahvatala. Iz unutranjosti svetilita uli su se aputavi glasovi iskuenica koje su se molile i blago zveckanje krunica dok su brojale Ave Marije, Slave Bogu i Oenae. Valentina i Mirela pohitae kroz kapelu dok su se poslednje iskuenice sputale na kolena, te krenue tragom apata do malih vrata iza oltara gde se nalazila radna soba asne majke. Jedna starija opatica urno je unutra gurala poslednje vrdalame. Valentina i Mirela izmenie poglede i uoe s njima. Bilo im je udno to su uopte pozvane u nastojniinu radnu sobu. U njoj je do tada bilo svega nekoliko opatica, a i to uglavnom samo radi ukora. Valentina, koja je esto kanjavana, bila je u njoj est gost. Ali ovog puta je opatijsko zvono pozivalo sve opatice. Nisu valjda sve opatice bile odjednom pozvane u radnu sobu asne majke! Kada su ule u veliku prostoriju sa niskom tavanicom, Valentina i Mirela su se uverile da su se tamo odista nale sve opatice iz samostana - njih preko pedeset. Sedele su u redovima na tvrdim drvenim klupama postavljenim naspram Nastojniinog radnog stola i meusobno se doaptavale. Nema sumnje da su sve odreda mislile kako je sve to udno; lica koja su se okrenula prema mladim roakama kada su ule bila su uplaena. Roake zauzee mesta u poslednjem redu klupa. Valentina potapa Mirelu po ruci. "ta ovo ima da znai?" proaputa ona. "ini mi se da sluti na zlo", odvrati Mirela, takoe apatom. "asna majka je tako ozbiljna. A tu su i one dve ene koje nikada ranije nisam videla." Na kraju dugake prostorije, iza masivnog stola od uglaanog trenjinog drveta, stajala je nastojnica, izborane i utavljene koe koja je podseala na stari pergament; meutim, i dalje je zraila snagom svog veoma vanog zvanja. Njeno dranje odisalo je bezvremenim dostojanstvom koje je stavljalo svima do znanja da ve odavno ivi u miru s vlastitom duom, ali danas je bila mnogo ozbiljnija no obino, a takvu je opatice nikada ranije nisu videle. Dve strankinje, mlade ene krupnih kostiju i velikih aka, nadnosile su se nad njom, svaka sa po jedne strane, nalik na anele osvetnike. Jedna je imala bledu kou, tamnu kosu i sjajne oi, dok je druga veoma podseala na Mirelu, svojim bledoukastim tenom i kosom boje oraha, tek neznatno tamnijom od Mirelinih kestenjastih uvojaka. Iako su obe imale dranje opatica, nisu nosile odede, ve su bile odevene u jednostavnu sivu, putnu odeu koju je teko bilo opisati. Nastojnica je saekala dok sve opatice nisu sele, i vrata bila zatvorena. Kada

je u prostoriji zavladala potpuna tiina, poela je da govori glasom koji bi Valentinu uvek podsetio na drobljenje suvog lia. "Keri moje", ree nastojnica, prekrstivi ruke pred sobom, "gotovo hiljadu godina Red Monglana boravi na ovoj steni, ispunjavajui svoju dunost prema oveanstvu i sluei Bogu. Iako smo odseene od sveta, i do nas su doprla aputanja o nemirima do kojih je u njemu dolo. Do ovog naeg malog sklonita stigli su nedavno nesreni glasovi o tome da bi mogla biti ugroena sigurnost koju smo tako dugo uivale. Donosioci tih vesti su ove dve ene koje stoje pored mene. Predstavljam vam sestru Aleksandrinu de Forban" - tu ona pokaza prema tamnokosoj eni - "i Mari-arlot de Kordej, koje zajedno upravljaju Abej-oDamom u Kanu, onom u severnim provincijama. Preruene su proputovale celu Francusku, kakvo naporno putovanje, da bi nas upozorile. Stoga vas molim da paljivo sasluate ono to imaju da nam kau. To je za nas od najvee vanosti." Nastojnica sede na svoje mesto, a ena koju je predstavila kao Aleksandrinu de Forban proisti grlo i progovori tihim glasom tako da su opatice morale da naulje ui kako bi je ule. Meutim, njene rei bile su jasne. "Sestre moje po Bogu", poe ona, "pria koju moramo da vam ispriamo nije za malodune. Meu nama ima onih koje su prile Hristu u nadi da e spasiti oveanstvo. Ima i onih koje su se nadale da e umai od sveta. A ima i takvih koje su dole protiv svoje volje, ne oseajui se pozvanima." Kada to ree upre svoje tamne, sjajne oi pravo u Valentinu koja pocrvene do vrhova uiju. "Bez obzira na to ta smatrate da je bio uzrok vaem dolasku ovamo, on se od danas promenio. Sestra arlota i ja smo proputovale celu Francusku, prole smo kroz Pariz i kroz svako selo na putu ovamo. Ne samo da smo videle gladne ljude, nego i one koji su umirali od gladi. Ljudi se po ulicama tuku za hleb. Nastaju klanice; ene po ulicama nose odseene glave nabijene na koeve. Puno je silovanja i jo mnogo gorih stvari. Ubijaju decu, ljude mue po trgovima, a zatim ih razularena rulja erei..." Opatice vie nisu utale. Uzbueno su stale da amore kada je Aleksandrina nastavila da podnosi svoj krvavi raun. Mirela pomisli kako je udno da jedna Boja ena pria takve stvari i da pri tom ak ni ne prebledi. I zaista, govornica nijednom nije povisila svoj tih, miran glas, niti joj je on dok je govorila i jedanput zadrhtao. Mirela pogleda Valentinu koja je sve to sluala zadivljenih, razrogaenih oiju. Aleksandrina de Forban je saekala dok u prostoriji nije ponovo zavladao kakav takav red, a zatim je nastavila. "Sada je april. Prolog oktobra kralja i kraljicu pokupila je iz Versaja razbenjena gomila i primorala ih da se vrate u Tiljeri u Parizu, gde su pritvoreni. Kralja su naterali da potpie jedan dokumenat, takozvanu "Deklaraciju o pravima oveka", kojom se proklamuje jednakost svih ljudi. Tako sada vladu kontrolie Narodna skuptina; kralj nema prava da se mea. Naa zemlja je pred revolucijom. Posvuda vlada anarhija. Da bi stvari bile jo

gore, skuptina je otkrila da u dravnoj riznici nema zlata; kralj je dravu doveo do bankrotstva. U Parizu veruju da nee iv doekati kraj godine." Opatice su bile zgranute i kroz prostoriju se razlee uzrujano aputanje. Mirela neno stegnu Valentininu ruku i obe nastavie da zure u govornicu. ene prisutne u ovoj prostoriji nikada ranije nisu ule da neko naglas izraava sline misli, tako da im je bilo nezamislivo da se neto slino stvarno i deava. Muenja, anarhija, ubistvo kralja. Zar je sve to mogue? Nastojnica lupnu akom po stolu kako bi uspostavila red i opatice zautae. Aleksandrina tada sede, a sestra arlota ostade sama da stoji kod stola. Njen je glas bio snaan, silovit. "U skuptini sedi jedan jako zao ovek. Gladan je moi, iako sebe naziva pripadnikom svetenstva. Taj ovek je biskup od Otina. U rimskoj crkvi veruju da je on samo otelovljenje avola. Pria se da je roen sa raspoluenim kopitom, avolovim znakom, da pije deju krv kako bi ostao mlad, da upranjava Crnu misu. U oktobru je taj biskup predloio skuptini da drava konfiskuje sva crkvena dobra. Drugog novembra se za njegov predlog o sekularizaciji crkvenih dobara pred skuptinom zaloio veliki dravnik Mirabo, i on je usvojen. Trinaestog februara poela je konfiskacija. Svaki redovnik koji se usprotivio uhapen je i strpan u zatvor. A esnaestog februara otinski biskup izabran je za predsednika skuptine. Sada ga vie nita ne moe zaustaviti." Opatice su bile krajnje uzbuene, podizale su glas uplaeno viui i bunei se, ali arlota je uspela sve da ih nadglasa. "Mnogo pre no to je usvojena Odluka o sekularizaciji, otinski biskup raspitao se gde lee najvea crkvena blaga u Francuskoj. Mada u zakonu izriito stoji da na udaru treba prvo da se nau svetenici, a opatice da budu poteene, poznato nam je da je biskup bacio oko na opatiju Monglan. Uglavnom je svoja istraivanja usredsredio na Monglan. To smo pourile da vam saoptimo. Blago Monglana ne sme pasti njemu u ruke." Nastojnica ustade i spusti aku na snano rame arlote Kordej. Zatim, osmehnuvi se, stade pogledom da prelazi preko redova opatica odevenih u crno, iji su se kruti utirkani eiri talasali poput mora prekrivenog divljim galebovima. Ovo je bilo njeno jato, koje je tako dugo predvodila i koje moda za ivota vie nee videti poto otkrije ono to im je sada morala rei. "Sada o svemu znate isto koliko i ja", ree nastojnica. "Iako mi je ve mesecima poznato da nam se crno pie, nisam elela da vas uznemiravam dok nisam donela odluku. Tokom puta na koji su krenule odazvavi se mom pozivu, nae sestre iz Kana videle su stvari koje su potvrdile moje najgore slutnje." Opatice su sada sve od reda utale, tako da je vladala samrtnika tiina. Pored nastojniinog glasa vie se nije uo ni jedan jedini zvuk. "Stara sam i verovatno e me Bog pozvati k sebi pre no to to i slutim. Kada sam se zaredila nisam samo poloila zakletvu Hristu. Gotovo pre etrdeset

godina kada sam postala Nastojnica Monglana, zaklela sam se da u uvati jednu tajnu, da u je braniti svojim ivotom ako to bude potrebno. Sada je kucnuo as da ispunim tu zakletvu. Ali da bih to uinila, deo tajne moram podeliti sa svakom od vas i zauzvrat vas zakleti da i same uvate ono to u vam poveriti. Moja je pria dugaka, i morate biti strpljive ako vam se uini da je sporo priam. Kada zavrim, bie vam jasno zato svaka od vas mora uiniti ono to mora biti uinjeno." Nastojnica zauta kako bi otpila gutljaj vode iz srebrnog pehara koji se nalazio pred njom na stolu. Zatim nastavi. "Danas je etvrti dan aprila, leta gospodnjeg 1790. Moja pria poinje jednog drugog etvrtog aprila pre mnogo godina. Priu mi je ispriala moja prethodnica, isto onako kao to ju je svakoj nastojnici priala njena prethodnica prilikom upuivanja u dunosti, tokom svih godina od kada postoji ova opatija. A ja je sada priam vama..." NASTOJNICINA PRIA etvrtog aprila 782. godine u Orijentalnoj palati u Ahenu odravao se velianstveni festival u ast etrdesetog roendana slavnog kralja Karla Velikog. Bili su pozvani svi plemii iz njegovog carstva. Sredinja palata sa svojom kupolom u mozaiku i slojevitim krunim stepenitima i balkonima bila je ispunjena uvezenim palmama i ukraena cvetnim girlandama. U velikim dvoranama muziari su svirali na harfama i lutnjama meu zlatnim i srebrnim svetiljkama. Dvorani, odeveni u purpur, grimiz i zlato, kretali su se kroz zemlju iz bajki, zaobilazei onglere, lakrdijae i lutkarske predstave. U dvorite su doneti divlji medvedi, lavovi, irafe i kavezi sa golubovima. Pravo veselje poelo je jo nedeljama pre kraljevog roendana. Vrhunac proslave bio je sam taj dan. Kralj je ujutro stigao u glavno dvorite okruen sa svoje osamnaestoro dece, kraljicom i najomiljenijim dvoranima. Karlo Veliki je bio veoma visok, vitak i graciozan poput kakvog jahaa ili plivaa. Ten mu je bio preplanuo, a kosa i brkovi mestimino izbledeli od sunca. Celokupno njegovo dranje i izgled odavali su velikog ratnika i vladara najveeg kraljevstva na svetu. Odeven u jednostavnu vunenu tuniku preko koje je nosio uski kaput od kuninog krzna i kao i uvek opasan maem, proao je kroz dvorite pozdravivi se sa svima odreda, nudei ih da se poslue osveavajuim napicima kojih je bilo u izobilju na bezbrojnim stolovima u dvorani. Kralj je za taj dan bio priredio neto naroito. Poto je bio izuzetno vet vojni strateg, veoma je voleo jednu igru. Bio je to ah - poznata ratnika igra, igra kraljeva. Na svoj etrdeseti roendan, Karlo Veliki je predloio da igra protiv najboljeg ahiste u kraljevstvu, vojnika po imenu Garin Frank. Garin je uao u dvorite praen trubama. Akrobati su skakali i prevrtali se pred njim, mlade ene su ile ispred njega i posipale palminim liem i ruinim

laticama tle po kome je hodio. Garin je bio vitak, bled mladi ozbiljna izraza lica i sivih oiju; sluio je u zapadnoj vojsci. Kada je kralj ustao da ga pozdravi, on kleknu pred njim. ahovsku garnituru je u veliku dvoranu unelo osam crnih slugu odevenih u mavarske livreje. Ove ljude kao i ahovsku tablu koju su nosili iznad glava, poslao je kralju na dar Ibn-al-Arabi, muslimanski guverner Barselone, u znak zahvalnosti zbog pomoi koju mu je kralj uputio protiv pirinejskih Baska pre etiri godine. Za vreme povlaenja iz ove uvene bitke, u Ronsesvalskom prolazu u Navari, ubijen je kraljev voljeni vojnik Hruland, junak "Pesme o Rolanu". Ne elei da se podsea na taj tuan dogaaj, kralj nikada nije koristio tu ahovsku garnituru, niti ju je javno pokazivao. Ceo dvor se divio velianstvenoj garnituri postavljenoj na sto u dvoritu. Iako je bila delo ruku arapskih vrhunskih majstora, na figurama su se primeivali tragovi njihovog indijskog i persijskog naslea. Jer bilo je onih koji su verovali da se ova igra igrala u Indiji jo od etiristote godine pre roenja Hrista i da je stigla u Arabiju preko Persije kada su je Arapi osvojili 640. godine. Tabla, cela izraena od srebra i zlata, predstavljala je kvadrat ije su ivice bile dugake itav metar. Figure od filigranski precizno obraenih dragocenih metala bile su ukraene rubinima, safirima, dijamantima i smaragdima, nebruenim, ali fino uglaanim, od kojih su neki bili veliine prepelijih jaja. Bleskajui i svetlucajui na svetlosti lampi u dvoritu, kao da su sijale nekom unutranjom svetlou koja je hipnotisala promatrae. Figura zvana ah ili kralj, bila je visoka petnaest centimetara i prikazivala je krunisanog mukarca kako jae na slonu. Kraljica ili Ferz, sedela je u natkrivenoj nosiljci ukraenoj dragim kamenjem. Lovci su bili slonovi sa sedlima obloenim retkim draguljima; konji divlji arapski hatovi. Topove ili kule zvali su Rukhkh, to je bila arapska re za "koiju"; njih su predstavljale velike kamile koje su na leima nosile stolice u obliku tornjeva. Peaci ili pioni, kako ih mi danas zovemo, bili su ponizni pripadnici peadije visoki sedam centimetara sa malim draguljima umesto oiju i dragim kamenjem posutim po drkama maeva. Karlo Veliki i Garin prioe tabli sa suprotnih strana. Kralj zatim, podigavi uvis ruku, izgovori rei koje zaprepastie one dvorane koji su ga dobro poznavali. "Predlaem opkladu", ree on udnim glasom. Karlo nije bio ovek koji voli da se kladi. Dvorani se zbunjeno zgledae. "Ako me moj vojnik Garin pobedi, podariu mu onaj deo svog kraljevstva to se protee od Ahena do pirinejske Baskije i ruku svoje najstarije keri. Ako izgubi, u zoru e biti pogubljen u ovom istom dvoritu." Dvorani se uskomeae. Svi su znali da je kralj toliko voleo svoje keri da ih je preklinjao da se ne udaju za njegova ivota.

Kraljev najbolji prijatelj, vojvoda od Burgundije, epa ga za ruku i povue u stranu. "Kakva je to opklada?" proaputa on. "Upravo si predloio opkladu dostojnu kakvog pijanog varvarina!" Karlo sede za sto. Izgledao je kao da je u transu. Vojvoda se naao pred zagonetkom. I sam Garin bio je zbunjen. Zagledao se u vojvodine oi, a zatim bez ijedne rei zauzeo svoje mesto s druge strane table, prihvativi opkladu. Obavili su izvlaenje figura, i srea je htela da Garin dobije bele figure, to mu je obezbedilo izvesnu prednost jer je igrao prvi. Igra poe. to je igra vie odmicala, verovatno usled napetosti cele situacije, igrai su vukli poteze s takvom odreitou i tanou da je to prelazilo okvire obine igre, kao da je neka tua, nevidljiva ruka lebdela iznad table. S vremena na vreme se ak inilo kao da se figure same od sebe pomeraju. Igrai su bili utljivi i bledi, a dvorani su lebdeli nad njima poput duhova. Posle gotovo jednog asa igre vojvoda od Burgundije primeti da se kralj udno ponaa. Lice kao da mu se odjednom svo zboralo i inilo se da je nepaljiv i rasejan. Garina je, takoe, spopao neki neobini nemir, pokreti su mu bili brzi i trzavi, a elo mu se kupalo u hladnom znoju. Oi obojice bile su prikovane za ahovsku tablu od koje kao da nisu mogli da ih odvoje. Karlo iznenada skoi na noge, prevrnuvi tablu i poobaravi sve figure na pod. Dvorani se povukoe kako bi napravili prolaz u krugu. Kralja spopade straan i neopisiv bes. Poeo je da upa kosu i da se bije u grudi poput kakve divlje zveri. Garin i vojvoda od Burgundije mu pritrae, ali ih on odgurnu. Tek estorica plemia uspee da savladaju kralja. Kada su ga konano smirili, on se u udu osvrnu oko sebe, kao da se tek u tom trenutku probudio iz kakvog dugog sna. "Gospodaru", zausti lagano Garin, podigavi jednu od figura sa poda i pruivi je kralju, "moda bi bilo najbolje da prekinemo ovu partiju. Figure su popadale, a ja ne mogu da se setim nijednog jedinog povuenog poteza. Sire, plaim se ove mavarske garniture za ah. Verujem da je u vlasti neke zle sile koja vas je primorala da se kladite u moj ivot?" "Garine", poe oprezno vojvoda od Burgundije, "poznato ti je da kralj ne veruje u sline praznoverice, da ih smatra paganskim i varvarskim. Zabranio je na dvoru nekromantiju i vraanje..." Karlo Veliki ga prekide slabim glasom, kao da je neopisivo iscrpljen. "Kako Evropu da prosvetlim u hrianskom duhu kada vojnici moje vlastite vojske veruju u ini?" "Ova magija se upranjava u Arabiji i po celom istoku od poetka vremena", odvrati Garin. "Ja u nju ne verujem, niti je razumem. Ali"... Garin se nae nad kralja i zagleda mu se u oi... "i vi ste osetili njenu snagu." "Obuzeo me je straan bes", priznade Karlo Veliki. "Nisam mogao da vladam sobom. Oseao sam se kao to se ovek osea u zoru pred bitku, u trenutku kada

trupe kreu u juri. Ne umem to da objasnim." "Ali sve to postoji, postoji s razlogom", zau se neiji glas iza Garina. On se okrenu i ugleda crnog Mavara, jednog od one osmorice koji su uneli ahovsku tablu u prostoriju. Kralj dade glavom znak Mavaru da nastavi. "Iz Vatara, mesta naeg roenja, potie drevni narod po imenu Badavi, 'stanovnici pustinje'. Meu njima vlada uverenje da je najasnija ona opklada koja se plaa krvlju. Kau da e jedino opklada krvlju ukloniti Hab, crnu kap u ljudskom srcu koju je arhaneo Gavrilo uklonio iz Muhamedovih grudi. Vae velianstvo se kladilo u krv nad ovom tablom, kladili ste se u oveji ivot, najvii oblik pravde. Muhamed kae: 'Kraljevstvo trpi Kufr, neverovanje u alIslam, ali kraljevstvo ne trpi Zulm, to jest nepravdu.'" "Opklada koja se plaa krvlju uvek je opklada zla", odvrati Karlo Veliki. Garin i vojvoda od Burgundije u udu se zagledae u kralja, jer nije li on pre samo jedan sat predloio jednu takvu opkladu? "Nije!" odvrati tvrdoglavo Mavar. "Kroz opkladu koja se plaa krvlju ovek moe dospeti u Ghutah, zemaljsku oazu - raj. Ako neko predloi takvu opkladu nad tablom atranja, onda sam atranj sprovodi Sar!" "atranj je mavarsko ime za ah, gospodaru", primeti Garin. "A ta je 'Sar'?" upita Karlo Veliki, polako ustajui. Bio je vii od svih prisutnih. "Osveta", odvrati Mavar bezizraajna lica. Zatim se pokloni i odmaknu od kralja. "Igraemo novu partiju", objavi kralj. "Ovoga puta, bez opklade. Igraemo iz ljubavi prema samoj igri. Nema nieg u tom budalastom praznoverju koje su izmislili varvari i deca." Dvorani poee ponovo da reaju figure. Celom prostorijom prostrujae uzdasi olakanja. Karlo se okrenu prema vojvodi od Burgundije i uhvati ga za ruku. "Zar sam odista predloio takvu opkladu?" upita on tiho. Vojvoda ga zaprepaeno pogleda. "Jeste, gospodaru", odvrati. "Zar se ne seate?" "Ne", odgovori tuno kralj. Karlo Veliki i Garin sedoe ponovo za sto. Posle izuzetne borbe, Garin je izvojevao pobedu. Kralj ga je nagradio imanjem Monglan u Niim Pirinejima i dodelio mu titulu Garina od Monglana. Kralj je u toj meri bio zadovoljan Garinovim majstorskim igranjem aha da je ponudio da mu sagradi tvravu iz koje e moi da brani teritoriju koju je osvojio. Posle mnogo godina, kralj je Garinu poslao naroiti dar - velianstvenu ahovsku garnituru kojom su odigrali svoju slavnu partiju. Od tada se ona zove "Monglanska garnitura." "To je pria o Monglanskoj opatiji", ree nastojnica, zavrivi priu. Zatim pogledom pree preko mora utljivih opatica. "Posle mnogo godina, kada se

Garin od Monglana razboleo i kada je osetio da mu se blii kraj, zavetao je crkvi svoj posed Monglan, tvravu koja e postati na samostan, kao i uvenu ahovsku garnituru zvanu Monglanska garnitura." Nastojnica napravi malu pauzu, kao da nije bila sigurna treba li da nastavi. Konano ipak ponovo progovori. "Garin je oduvek verovao da Monglanska garnitura ima veze sa nekom uasnom kletvom. Jo mnogo pre no to je prela u njegove ruke uo je rave glasine vezane za nju. Prialo se da je arlot, neak Karla Velikog, ubijen za vreme partije aha nad tom istom tablom. Bilo je i udnih pria o krvoproliima i nasilju, pa ak i o ratovima, u kojima je ova garnitura odigrala ulogu. Osam crnih Mavara, koji su dopremili Karlu Velikom ovu garnituru iz Barselone, preklinjali su ga da i sami pou u Monglan sa njom. Kralj im je to dozvolio. Uskoro je Garin otkrio da se u tvravi obavljaju tajanstveni noni obredi koje su, kako je bio ubeen, predvodili upravo Mavari. Garin je poeo da se pribojava svoje nagrade kao da je avolovo orue. Naredio je da se garnitura zakopa u tvravi i zamolio Karla Velikog da zakune zid da je doveka titi kako ne bi bila izvaena. Kralj je sve to primio kao alu, ali ipak je udovoljio Garinovoj elji, mada na svoj nain, i tako smo dobili natpis nad naim vratima." Nastojnica uuta - izgledala je tako slaba i bleda - a zatim posegnu za stolicom iza sebe. Aleksandrina ustade i pomoe nastojnici da sedne. "ta se dogodilo sa Monglanskom garniturom, asna majko?" upita jedna od starijih opatica koja je sedela u prvom redu. Nastojnica se osmehnu. "Ve sam vam rekla da e nam ivoti biti u velikoj opasnosti ako ostanemo u ovoj opatiji. Kazala sam vam da su francuski vojnici traili da konfiskuju crkvena blaga - u stvari, oni to ve ine. Dalje sam vam rekla da je nekada, unutar ove opatije, zakopano blago neprocenjive vrednosti, ali koje moda u sebi nosi i veliko zlo. Stoga vas ne bi trebalo iznenaditi ako vam otkrijem da se tajna koju sam se zaklela da u je uvati kada sam postala nastojnica odnosi na Monglansku garnituru. Ona i dalje lei zakopana unutar zidova, i to ispod poda ove prostorije, i samo ja znam tano mesto gde se nalazi svaka pojedinana figura. Na je zadatak, keri moje, da uklonimo ovo orue zla, da ga razbacamo to je dalje mogue, kako nikada vie ne bi moglo biti sakupljeno na gomilu i kako se ne bi nalo u posedu onog koji udi za vlau. Jer ona poseduje snagu koja prevazilazi prirodne zakone i ovekovu mo poimanja. ak i da imamo vremena da unitimo te figure ili da ih nagrdimo da se ne mogu prepoznati, ja taj put ne bih izabrala. Neto to poseduje tako veliku mo moe se takoe upotrebiti i kao orue dobra. Zato sam se zaklela ne samo da u uvati tajnu gde je skrivena Monglanska garnitura, ve i da u je tititi. Moda emo jednoga dana, kada to istorija dozvoli, ponovo sakupiti sve figure i

razotkriti njihovu mranu tajnu." Iako je nastojnica tano znala mesto na kome je bila zakopana svaka figura, ipak su sve opatice iz samostana gotovo dve nedelje radile dok nisu iskopale Monglansku garnituru, te oistile i uglaale figure. etiri opatice su zajednikim snagama jedva uspele da izvade plou iz kamenog poda. Kada su je oistile, otkrile su na njoj neke udne simbole useene ili izrezbarene u svakom kvadratu. Slini simboli bili su useeni i na poleini svake figure. U jednoj velikoj metalnoj kutiji nale su neku tkaninu. Uglovi te kutije bili su zapeaeni neim nalik na vosak, najverovatnije stoga da se tkanina ne bi uplesnjivila. Tkanina je bila od ponono plavog somota, bogato ureena zlatnim nitima i dragim kamenjem, a ara je podseala na zodijak. U sreditu tkanine nalazile su se dve isprepletene zmijolike figure spojene poput blizanaca tako da su obrazovale broj 8. Nastojnica je bila uverena da se ta tkanina koristila za pokrivanje Monglanske garniture kako ne bi bila oteena prilikom prenoenja. Kada se pribliio kraj druge nedelje nastojnica je rekla opaticama da se spreme za put. Kazala im je da e svakoj ponaosob izdati uputstva oko odredita tako da nijedna nee znati gde se ostale nalaze. Time je htela da svede rizik na najmanju moguu meru. Poto je Monglanska garnitura brojala nekoliko figura manje nego to je bilo opatica u samostanu, nijedna sem nastojnice nee znati koja od sestara je sa sobom ponela jedan njen deo, a koja nije. Kada su Valentina i Mirela pozvane u radnu sobu, zatekle su nastojnicu za masivnim radnim stolom; zamolila ih je da sednu naspram nje. Na stolu se nalazila svetlucava Monglanska garnitura, delimino prekrivena ponono plavom izvezenom tkaninom. Nastojnica odloi pero i podie pogled. Mirela i Valentina sedoe i dalje se drei za ruke; nervozno su iekivale ta e im rei. "asna majko", uurbano poe Valentina, "elim da znate da ete mi mnogo nedostajati kada odem, iako dobro znam da sam vam bila na teretu. Volela bih da sam mogla da budem bolja opatica i da vam nisam zadavala toliko brige..." "Valentina", zausti nastojnica, osmehnuvi se kada je primetila kako Mirela gurka Valentinu u rebra ne bi li je uutkala. "ta si jo htela da kae? Plai se da u te rastaviti od tvoje roake Mirele... je li to razlog za ova okasnela izvinjenja?" Valentina je zabezeknuto zurila u nju, pitajui se kako je nastojnica uspela da joj proita misli. "Ne treba da brine", nastavi nastojnica. Zatim preko stola od trenjinog drveta prui Mireli list hartije. "Tu je zapisano ime i adresa uvara koji e se brinuti o vama, a ispod nje sam navela uputstva za putovanje koje sam vama dvema namenila." "Za obe!" povika Valentina, jedva se uzdravi da ne skoi sa stolice. "Oh, asna majko, ispunili ste moju najveu elju!"

Nastojnica se nasmeja. "Da vas nisam poslala na put zajedno, Valentina, ubeena sam da bi ti sama-samcijata pronala naina da uniti sve to sam ja tako paljivo isplanirala, samo da bi ostala uz svoju roaku. Pored toga, imam i valjan razlog to vas aljem zajedno. Dobro me sluajte. Svaka opatica iz ovog samostana je zbrinuta. One ije porodice ele da ih prime nazad bie poslate svojim kuama. Za neke sam pronala prijatelje ili dalje roake koji e im pruiti krov nad glavom. Ona koja je u samostan dola sa mirazom, taj im novac sada vraam da se same o njemu brinu i da ga uvaju. Ako slini fondovi ne postoje, mlade ene aljem u kakav dobar samostan u nekoj drugoj zemlji. U svakom sluaju, za sve moje keri obezbeena su sredstva za put i potonji ivot." Nastojnica prekrsti ruke i nastavi. "Ali ti, Valentina, ima sree vie od ostalih", ree ona. "Deda ti je ostavio pozamaan prihod, koji namenjujem obema, i tebi i tvojoj roaci Mireli. Dalje, iako nema nikoga od porodice, ima krsnog kuma koji se prihvatio odgovornosti da se brine o obe. Primila sam pismenu potvrdu da je voljan da se stara o vama. A sada preimo na ono to je vanije." Mirela je na trenutak pogledala Valentinu dok je nastojnica govorila o njenom krsnom kumu, a zatim je spustila pogled na list hartije koji je drala u ruci, na kome je nastojnica ispisala krupnim slovima: "M. ak-Luj David, slikar", i ispod toga adresu, u Parizu. Nije znala da je Valentina imala krsnog kuma. "Znam da e se", nastavi nastojnica, "kada zatvorim opatiju, u Francuskoj nai i takvi kojima se to uopte nee dopasti. Mnogima od nas pretie opasnost, naroito od strane mukaraca kakav je otinski biskup, koji e eleti da sazna ta smo to ovde pronale i ponele sa sobom. Vidite, tragove svoga preduzetnitva ne moemo potpuno prikriti. Moda e biti ena za kojima e se neko dati u potragu i pronai ih. Moda e biti primorane da bee. Zbog toga sam izabrala osam izmeu nas, koje e poneti po deo garniture, ali koje e ujedno biti i take za okupljanje na kojima e one koje budu morale da pobegnu moi da ostave figure. Ili uputstva kako da se ove pronau. Valentina, ti e biti jedna od tih osam." "Ja!" uzviknu Valentina. Grlo joj se odjednom tako osuilo da je morala da proguta veliku knedlu. "Ali, asna majko, ja nisam... ja ne znam..." "Pokuava da kae kako se na tebe ovek ba ne moe osloniti", dopuni je nastojnica, osmehnuvi se iako joj nije bilo do toga. "Svesna sam toga i raunam na tvoju trezvenu roaku da mi u tome pomogne." Zatim je pogledala Mirelu koja samo klimnu u znak pristanka. "Ovih osam opatica nisam izabrala samo na osnovu njihovih sposobnosti", nastavi nastojnica, "ve imajui u vidu i strateke poloaje njihovih novih prebivalita. Tvoj krsni kum, M. David, ivi u Parizu, srcu ahovske table koju predstavlja Francuska. Kao poznati umetnik, uiva potovanje i prijateljstvo

plemstva, ali je takoe lan Skuptine i neki ga smatraju vatrenim revolucionarom. Verujem da je u stanju da vas obe zatiti ako bude potrebe. A i bogato sam mu platila da se brine o vama to bi trebalo da predstavlja dovoljan razlog da to i ini." Nastojnica se preko stola zagleda u dve mlade ene. "Ovo, Valentina, nije molba", ree ona strogo. "Tvoje sestre se mogu nai u nevolji, a ti e biti u mogunosti da im prui pomo. Tvoje ime i adresu dala sam nekima koje su ve krenule kuama. Otii e u Pariz i postupiti kako ti kaem. Ima petnaest godina, to je dovoljno da shvati kako u ivotu ima i vanijih stvari od zadovoljavanja trenutnih elja." Nastojnica je ovo izgovorila dosta grubo, ali njeno lice potom smeka, kao to je to uvek bivalo kada bi pogledala Valentinu. "Pored toga, Pariz i nije tako loa kazna", dodade ona. Valentina uzvrati nastojnici osmeh. "Nije, asna majko", sloi se ona. "Kao prvo, tamo je opera, a moda e biti i prijema, a kau da dame nose tako lepe haljine..." Mirela ponovo munu Valentinu u rebra. "Hou da kaem, ponizno se zahvaljujem asnoj majci to je svojoj odanoj slukinji namenila takvu sudbinu." Kada ovo u, nastojnica prsnu u veseli smeh koji nije godio njenim uima. "Dobro, Valentina. Obe moete poi da se spakujete. Kreete sutra u zoru. Nemojte zakasniti." Ustajui, nastojnica podie dve teke figure sa table i predade ih iskuenicama. Valentina i Mirela jedna za drugom poljubie nastojniin prsten i uz puno panje odnee svoje retko blago do vrata radne sobe. Ali pre no to su izile, Mirela se okrenu i progovori po prvi put od kada su ule u sobu. "Ako smem da vas pitam, asna majko", poe ona, "kuda ete vi poi? Misliemo na vas i upuivati vam dobre elje gde god da se nalazili." "Kreem na put na koji eznem da poem ve preko etrdeset godina", odvrati nastojnica. "Imam prijateljicu koju nisam posetila jo od detinjstva. U tim danima... znate, Valentina me veoma podsea na tu moju prijateljicu iz mladosti. Seam se da je bila tako treperava, tako puna ivota..." Nastojnica zastade, a Mirela pomisli da je, ako se neto slino moe rei za jednu tako dostojanstvenu osobu, nastojnica u tom trenutku izgledala setna. "Da li vaa prijateljica ivi u Francuskoj, asna majko?" upita ona. "Ne", odvrati nastojnica. "Ona ivi u Rusiji." Narednog jutra, pri nejasnoj, sivoj svetlosti, dve ene odevene u putniku odeu napustile su Monglansku opatiju i popele se u kola sa senom. Kola su prola kroz masivnu kapiju i krenula niz obronak planine. Dok su napredovale ka udaljenoj dolini, spustila se slaba magla, zaklonivi ih od neeljenih pogleda. Bile su uplaene, pa su se dobro umotale u pelerine, zahvalne to su u Bojoj misiji sada kada se vraaju svetu iz koga su tako dugo izbivale. Ali nije Bog bio taj koji ih je utke gledao sa planinskog vrha dok su kola

lagano nestajala u tami doline. Visoko na jednom prevoju jo pod snegom, iznad samog samostana, nalazio se usamljeni jaha na bledom konju. Pratio ih je pogledom dok kola nisu nestala u crnoj magli. Zatim je bez rei okrenuo konja i odjahao.

2. PEAK NA D4 Otvaranja koja poinju daminim peakom - D2-D4 - nazivaju se "zatvorena" otvaranja. To znai da se taktiki kontakt izmeu sueljenih sila razvija veoma sporo. Ima prostora za dosta manevrisanja i treba vremena da se protivnici stvarno uhvate ukotac... Poziciona borba je ovde od sutinske vanosti. 'Enciklopedija ahovskih otvaranja', Fred Rajnfild Sluga je na pijaci uo da ga trai Smrt. Otrao je kui i rekao gospodaru da mora pobei u oblinji grad Samaru, kako ga Smrt ne bi pronala. Te veeri posle obeda na vratima se zau kucanje. Gospodar otvori i ugleda Smrt u dugakoj crnoj odori sa kapuljaom. Smrt se raspitivala o sluzi. "Lei bolestan u krevetu", slaga uurbano gospodar. "Suvie je bolestan da bismo ga uznemiravali." "udno", ree Smrt. "Onda nema sumnje da se nalazi na pogrenom mestu. Jer noas tano u pono imam s njim sastanak. U Samari." Legenda o sastanku u Samari NJUJORK, DECEMBAR 1972. Bila sam u nevolji. Velikoj nevolji. Sve je poelo uoi Nove godine, poslednjeg dana 1972. Imala sam zakazano kod gatare. Ali poput onog momka koji je imao sastanak u Samarahu, pokuala sam da umaknem vlastitoj sudbini. Nisam elela da mi neko iz dlana prorie budunost. Imala sam ve dovoljno tekuih nevolja. Do poslednjeg dana 1972. godine uspela sam potpuno da uprskam svoj ivot. A imala sam svega dvadeset tri godine. Umesto da pobegnem u Samarah, otrala sam do kompjuterskog centra na vrhu Pan Amove zgrade koja se nalazila u sreditu grada, na Menhetnu. To mi je bilo mnogo blie od Samaraha, a u deset asova uvee uoi Nove godine, mesto je bilo udaljeno i osamljeno kao kakav planinski vrh. I oseala sam se kao da se ustinu nalazim na kakvom planinskom vrhu. Sneg je promicao ispred prozora okrenutih ka Park Aveniji, u velikim, gracioznim

pahuljama koje kao da su visile u vazduhu. inilo mi se da se nalazim jednom od onim pritiskivaa za papire u ijoj je unutranjosti smetena kakva rua ili mala maketa nekog vajcarskog sela. Staklenim zidovima Pan Amovog kompjuterskog centra bilo je omeeno nekoliko ari sjajnog, najsavremenijeg hardvera, koji je tiho zujao dok je proveravao rute aviona i kupovinu avionskih karata irom sveta. Bilo je to tiho mesto na koje se ovek mogao skloniti da razmisli. Morala sam o mnogo emu da razmislim. U Njujork sam stigla pre tri godine da bih radila za Trostruki-M, jedan od najveih svetskih proizvoaa kompjutera. U to vreme je Pan Am bio jedan od mojih klijenata. I danas mi dozvoljavaju da se koristim njihovim kompjuterskim centrom. Ali sada sam promenila posao i sve mi se ini da e se pokazati kako je to bila najvea greka koju sam do sada poinila. Imala sam sumnjivu ast da postanem prva ena koja je ikada dospela u profesionalne krugove preasnog OJK preduzea Fulbrajt, Koun, Kejn i Apem. A njima se nije dopadao moj stil. "OJK", za one koji to ne znaju, jeste skraenica za "ovlaeni javni knjigovoa". Fulbrajt, Koun, Kejn i Apem bilo je jedno od osam najveih OJK preduzea na svetu, pripadalo je bratstvu koje su s pravom nazivali "Velika osmorka". "Javni knjigovoa" je utivo ime za "revizora poslovnih knjiga". Gotovo svim velikim korporacijama Velika osmorka nametala je usluge ove svoje ozloglaene slube. Uivali su veliki ugled, to je opet utiv nain da se kae kako su svoje klijente drali u aci. Ako bi Velika osmorka za vreme revizije poslovnih knjiga predloila da njihov klijent potroi pola miliona dolara u cilju poboljanja svog finansijskog sistema, muterija bi bila luda da se oglui o taj predlog. (Ili o injenicu da preduzee Velike osmorke koje vri reviziju njenih poslovnih knjiga moe to da uini blagonaklono... uz odreeni honorar.) Te su se stvari same po sebi podrazumevale u svetu krupnih finansija. Onaj ko se bavio javnim raunovodstvom mogao je mnogo da zaradi. ak je i mlai partner mogao da rauna na estocifreni prihod. Neki ljudi moda ne smatraju da je polje javnog raunovodstva rezervisano samo za mukarce, ali Fulbrajt, Koun, Kejn i Apem su, nema sumnje, bili tog uverenja, tako da sam se ja nala u izvesnoj neprilici. Poto sam bila prva ena koju su ikada tamo videli, a koja nije radila kao sekretarica, odnosili su se prema meni kao da sam kakva retka stvar, neto poput ptice dodo... neto potencijalno opasno to treba to paljivije prouiti. Nije ala biti prva ena u bilo emu. Bez obira na to da li ste prva ena astronaut ili prva ena kojoj je dozvoljeno da ue u kinesku praonicu rublja, morate se navii na uobiajena zavitlavanja, ciniko smejuljenje i odmeravanje nogu. Takoe morate prihvatiti da radite vie od svih drugih za manje pare. Nauila sam da odglumim zadovoljstvo to me predstavljaju kao "gospoica

Velis, naa ena-strunjak za ovu oblast". Kada bi me tako predstavili, ljudi su verovatno mislili da sam ginekolog. U stvari, bila sam ekspert za kompjutere, najbolji strunjak za transportnu industriju u Njujorku. Zato su me i zaposlili. Kada me je drutvo Fulbrajt-Koun ocenilo, znaci dolara namah su zaigrali u njihovim zakrvavljenim onim jabuicama; nisu u meni videli enu, ve hodajui portofolio sa "blue-chip" raunima. Dovoljno mlada da bi bila prijemiva, dovoljno naivna da se na nju ostavi utisak, dovoljno nevina da mogu da predam svoje klijente u kande njihovog osoblja za reviziju knjiga poslovanja... posedovala sam sve osobine koje su traili od jedne ene. Ali medeni mesec je kratko trajao. Nekoliko dana pred Boi zavravala sam proraun za opremu kako bi jedna velika kompanija mogla nabaviti kompjuterski hardver pre kraja godine, kada je na stariji partner, Dok Apem, izvoleo ui u moju kancelariju. Dok je imao preko ezdeset godina, bio je visok, vitak i neobino mladolik. Dosta je igrao tenis, nosio utava odela Brae Bruks, i bojio kosu. U hodu se odbacivao napred kao da juria na mreu. Dok uskoi u moju kancelariju. "Velis", poe on srdanim glasom koji se uvek dopunjuje tapanjem po leima, "razmiljao sam o toj studiji na kojoj radite. Vodio sam raspravu sam sa sobom i mislim da sam konano shvatio ta me mui." To je bio Dokov nain da vam saopti kako uopte nema smisla da mu se suprotstavite. Ve je odigrao ulogu avoljeg advokata na obe strane, i njegova je, koju god da je odabrao, pobedila. "Jo malo pa sam gotova, gospodine. Sutra dospeva rok da je predam klijentu, pa se nadam da neete zahtevati neke bitnije izmene." "Nita vano", ree on dok je lagano tempirao bombu. "Zakljuio sam da bi za nae klijente printeri bili dragoceniji od disk drajvova, te bih voleo da u skladu s tim izmenite kriterijum izbora." Ovo je bio primer onoga to se u kompjuterskom poslu naziva "podeavanje brojki". A to je nezakonito. Pre mesec dana, est prodavaca hardvera dostavilo je naem klijentu zapeaene ponude. Te su se ponude zasnivale na kriterijumu izbora koji smo pripremili mi, nepristrasni revizori poslovnih knjiga. Rekli smo da su klijentu potrebni moni disk drajvovi i na povrinu je isplivao jedan od prodavaa jer je dao najbolju ponudu. Ako sada zakljuimo, poto su ponude ve date, da su printeri vaniji od disk drajvova, bie sklopljen ugovor u korist drugog prodavaa, a ja sam dobro znala ko bi to mogao biti: onaj iji je predsednik upravo tog popodneva vodio Doka na ruak. Nema sumnje da je neto veoma vredno prelo ispod stola iz ruke u ruku. Moda obeanje za neki budui posao koji bi obavilo nae preduzee, ili moda mala jahta ili sportska kola za Doka. Ali bez obzira na pogodbu, ja nisam htela da joj kumujem.

"Izvinite, gospodine", rekoh mu, "kasno je da sada izmenimo kriterijume bez saglasnosti klijenta. Mogli bismo da ga nazovemo i saoptimo mu kako bismo eleli da zatraimo od prodavaa dodatak uz prvobitnu ponudu, ali to bi, razume se, znailo da bi opremu mogli da narue tek posle Nove godine." "To nee biti potrebno, Velis", ree Dok. "Nisam postao stariji partner u ovom preduzeu time to sam zapostavljao svoju intuiciju. Nebrojeno puta sam reagovao dok trepne okom i svojim klijentima spasavao milione, a da oni to uopte nisu ni znali. Ovo preduzee je na elu Velike osmorke ve toliko godina, zahvaljujui jakom instinktu za preivljavanje." Poastvovao me je svojim blistavim osmehom od koga su mu se pojavljivale jamice na obrazima. anse da Dok Apem uini neto za klijenta, a da pri tom debelo ne profitira, bile su otprilike iste kao kada biste hteli da onu poslovinu kamilu proterate kroz iglene ui. Ali nita nisam rekla. "Bez obzira na sve, gospodine, moralna odgovornost prema klijentu nas obavezuje da nepristrasno razmotrimo zapeaene ponude. Kounano, mi jesmo preduzee za reviziju poslovnih knjiga." Dokove jamice nestae kao da ih je progutao. "Neete valjda da kaete da odbijate moj predlog?" "Ako je u pitanju samo predlog, a ne nareenje, vie bih volela da ga ne prihvatim." "A ta ako vam ja to naredim da uinite?" upita Dok lukavo. "Kao stariji partner u ovom preduzeu, ja..." "Bojim se da bih u tom sluaju morala da napustim ovaj projekat, gospodine, i da ga predam nekom drugom. Razume se, zadrala bih kopiju onoga to sam uradila za sluaj da kasnije doe do istrage." Dok je dobro znao ta sam htela time da kaem. Niko nikada nije vrio reviziju poslovnih knjiga OJK preduzea. Jedino je vlada Sjedinjenih Drava imala pravo da im postavlja pitanja. A njena pitanja odnosila su se na nezakonitosti ili prevare u poslovanju. "Jasno mi je", odvrati Dok. "E pa, preputam vas vaem radu, Velis. Oigledno u morati sam da donesem tu odluku." Zatim se otro okrenuo na peti i iziao iz prostorije. Moj rukovodilac, miiav, plavokosi tridesetogodinjak po imenu Lesli Holmgrin, doao je do mene odmah narednog jutra. Lesli je uao uzrujan, razbaruene proreene kose i iskrivljene kravate. "Katarina, ta si to, do avola, uradila Doku Apemu?" bilo je prvo to me je upitao. "Besan je kao ris. Pozvao me je da doem u cik zore. Jedva sam stigao da se obrijem. Kae da e ti navui ludaku koulju, da si totalno poandrcala. Ne eli da vie stupa u vezu ni sa jednim klijentom i kae da jo nisi spremna za utakmicu sa velikim momcima." Leslijev ivot vrteo se oko preduzea. Imao je enu koja je uspeh merila lanarinom koju je plaala u seoskim klubovima. Iako se moda nije s tim

slagao, ipak je legao na rudu. "Pretpostavljam da sam sino izgubila glavu", rekoh sarkastino. "Odbila sam da odbacim ponudu. Rekla sam mu da posao moe poveriti nekom drugom, ako je to ono to eli." Lesli klonu u stolicu pored mene. Na trenutak je utao. "Katarina, u poslovnom svetu ima mnogo stvari koje mogu izgledati neetike nekome tvojih godina. Ali to nije nuno ba tako." "Ovo je bilo." "Dajem ti re da je Dok Apem, ako je od tebe traio da uini neto slino, imao za to neke svoje razloge." "Kladim se da jeste. Moja procena je da je imao razloga vrednih trideset do etrdeset hiljadarki", odvratih mu i nastavih svoj posao. "Da li ti je jasno da sama sebi kopa jamu?" upita me on. "Ne sme vui za nos momka kao to je Dok Apem. On se nee posluno povui u oak kao kakav dobar momak. Nee se izvrnuti na lea i izigravati mrtvaca. Ako eli da uje moj savet, mislim da bi trebalo da smesta odjuri u njegovu kancelariju i da se izvini. Reci mu da e uiniti sve to od tebe trai, podii mu malo. Ako to ne uini, odmah ti kaem, tvoja karijera je zapeaena." "Sigurno me nee otpustiti to sam odbila da uinim neto nezakonito", primetih. "Nee morati da te otpusti. U prilici je da ti tako zagora ivot da e poaliti to si ikada kroila ovamo. Dobra si devojka, Katarina, i dopada mi se. ula si ta ja o tome mislim. A sada te ostavljam da ispie vlastiti epitaf." To se dogodilo pre nedelju dana. Nisam se izvinila Doku. Na razgovor nikome nisam pomenula. A klijentu sam po planu, dan pre Boia, poslala moj predlog koju bi ponudu trebalo da prihvati. Ponuda Dokovog kandidata je odbaena. Od tada je situacija u preasnom preduzeu Fulbrajt, Koun, Kejn i Apem bila veoma mirna. To jest, sve do jutros. Partnerima je bilo potrebno tano sedam dana da smisle na kakve muke da me stave. Jutros je Lesli doao u moju kancelariju sa ugodnim vestima. "E pa", poe on, "ne moe rei da te nisam upozorio. Nevolja sa enama jeste u tome to nikada ne ele da posluaju dobar savet." Neko je pustio vodu u toaletu u "kancelariji" do moje, pa sam saekala da buka zamre. Bio je to nagovetaj buduih dogaaja. "Zna li kako se jednom reju naziva zakljuivanje na osnovu injenica?" upitah. "Zove se racionalizacija." "Tamo kuda ide imae dosta vremena koje e morati racionalno da rasporedi", odvrati on. "Orni partneri su se sastali rano jutros i uz kafu i ele utipke glasali su o tvojoj sudbini. Bilo je nereeno izmeu Kalkute i Alira, ali bie ti drago kada uje da je Alir prevagnuo. Moj glas je bio odluujui.

Nadam se da e to umeti da ceni." "O emu to pria?" upitah dok mi se stomak grio. "Gde se, do avola, nalazi taj Alir? I kakve on ima veze sa mnom?" "Alir je glavni grad Alira, socijalistike zemlje na obali Severne Afrike, jedne od glavnih lanica Treeg sveta. Mislim da bi trebalo da uzme ovu knjigu i obavesti se o njemu." Zatim baci jednu podeblju knjiurinu na moj sto i nastavi. "im dobije vizu, za ta e biti potrebno otprilike tri meseca, tamo e provoditi dosta vremena. To ti je novo zaduenje." "A ta u tamo uopte da radim?" upitah. "Da nije u pitanju samo dugorono izgnanstvo?" "Nije. U stvari, zapoinjemo tamo novi projekat. Dobijamo poslove na mnogim egzotinim mestima. Ovde je re o jednogodinjem angamanu sa nekim manjim drutvenim klubom Treeg sveta koji se povremeno sastaje da bi popriao o ceni nafte. Zove se OTRAM, ini mi se. Samo as, odmah u da proverim." Iz depa na sakou izvadio je neke papire i stao da ih prelistava. "Evo, naao sam, zove se OPEK." "Nikad ula", primetih. Decembra 1972. bilo je malo ljudi na svetu koji su uli za OPEK. Ali uskoro e svi uti. "Nisam ni ja" priznade Lesli. "Zato su partneri i smatrali da je to zaduenje kao stvoreno za tebe. ele da te ukopaju, Velis, upravo onako kao to sam ti rekao." Neko je ponovo pustio vodu u toaletu, a s njom u kanalizaciji nestae i sve moje nade. "Pre nekoliko nedelja primili smo iz Pariza kablogram u kome nas pitaju imamo li kompjuterske strunjake za naftu, prirodni gas, elektrane... bili su spremni da uzmu bilo koga, uz debelu proviziju. Niko od starijih savetnika nije eleo da poe. Energija ne spada u visoko razvijene grane industrije. Zakljuili smo da se taj posao ne bi isplatio. Upravo smo se spremali da odgovorimo kako nemamo nikoga na raspolaganju, kada je tvoje ime isplivalo na povrinu." Nisu mogli da me nateraju da prihvatim ovu dunost; ropstvo se okonalo sa graanskim ratom. Namera im je bila da me nateraju da dam otkaz, ali neka sam prokleta ako im dozvolim da me se tako lako ree. "ta bi ja to trebalo da radim za te dobre stare momke iz Treeg sveta?" upitah umiljatim glasom. "Ba nita ne znam o nafti. A o prirodnom gasu znam samo ono to sam ula iz susedne kancelarije." Pokazah glavom na toalet. "Drago mi je to si se setila da to pita", ree Lesli dok je iao prema vratima. "Dodeljena si Kounu Edisonu dok ne napusti zemlju. U onoj svojoj elektrani sagorevaju sve to protie Istonom rekom. Za nekoliko meseci bie strunjak za pretvaranje energije." Lesli se nasmeja i mahnu mi preko ramena dok je izlazio. "Gore glavu, Velis. Mogla je da te dopadne Kalkuta."

Evo me ovde, u Pan Amovom kompjuterskom centru usred noi gde razmiljam o zemlji za koju nikada nisam ula, a koja se nalazi na kontinentu o kome nita ne znam, kako bih postala strunjak na polju koje me ne zanima i otila da ivim meu ljudima koji ne govore mojim jezikom i koji verovatno veruju da je enama mesto u haremu. Jedno je sigurno, imaju mnogo toga zajednikog sa parnerima Fulbrajta-Kouna, pomislih. U oba pogleda. Nisam se uplaila. Bilo mi je potrebno svega tri godine da nauim sve to je trebalo znati o transportu. Nauiti sve o energiji inilo mi se mnogo jednostavnije. Iskopa rupu u tlu i iz nje potee nafta, ta je u tome bilo teko? Ali nee sve biti ba tako jednostavno, ako su sve knjige koje budem proitala ovako iskriave kao ova preda mnom: "Godine 1950. arapska laka sirova prodavala se za dva dolara po barelu. A 1972. godine ona se i dalje prodaje po dva dolara po barelu. Prema tome, arapska laka sirova jedan je od malobrojnih svetskih sirovina koje nisu podlegle dejstvu inflacije u ovom razdoblju. Objanjenje tog fenomena treba traiti u injenici da su svetske vlade nametnule rigoroznu kontrolu ove fundamentalne sirovine. Zadivljujue. Ali stvar koja me je odista zadivila bilo je ono o emu se u toj knjizi nije govorilo. Neto to nije objanjavala nijedna knjiga koju sam noas prelistavala. "Arapska laka sirova" predstavlja, kako izgleda, vrstu nafte. U stvari, ona je najcenjenija i najtraenija na svetu. Razlog zbog koga je cena ostala ista tokom vie od dvadeset godina bio je taj to je nisu kontrolisali oni koji su je kupovali niti vlasnici zemlje ispod koje se nalazila. Kontrolisali su je ljudi koji su je distribuirali, uveni posrednici. to je oduvek bio sluaj. Na svetu je postojalo osam velikih naftnih kompanija. Pet amerikih; preostale tri bile su jedna engleska, jedna danska i jedna francuska. Pre pedeset godina neki od ovih naftaa odluili su, za vreme lova na tetrebe u kotskoj, da meu sobom podele svetsku distribuciju nafte, a sve ostale zainteresovane razjure. Nekoliko meseci kasnije sastali su se u Ostendeu sa momkom po imenu Kaloust Gulbenkjan, koji je stigao sa crvenom olovkom u depu. Izvedivi je, okruio je njome deo sveta u kome su se nali staro otomansko carstvo, dananji Irak i Turska, i dobar komad Persijskog zaliva; ta je linija kasnije nazvana "tanka crvena crta". Dotini gospodin je zatim razdelio ovaj deo sveta i probuio rupu. Nafta je pokuljala u Bahreinu i trka je poela. Ako ste najvei svetski potroa nekog proizvoda i istovremeno kontroliete ponudu, onda je zakon ponude i potranje sumnjiva stavka. Sudei prema kartama koje sam pregledala, Amerika je, oigledno ve dugo, najvei potroa nafte. A naftne kompanije, preteno amerike, kontroliu i ponudu. Nain na

koji su to inile bio je jednostavan. Sklapale su ugovore koji su im omoguavali da prerauju (ili pronalaze) naftu i da pri tom zadravaju za sebe dobar njen deo, kao i da organizuju transport i distribuciju po veoj ceni od stvarne. Sedela sam tako sama sa poveom gomilom knjiga koje sam pokupila iz Pan Amove tehnike i poslovne biblioteke, jedine u Njujorku koja je bila otvorena cele novogodinje noi. Posmatrala sam sneg kako promie kroz utu svetlost ulinih svetiljki du Park Avenije. I razmiljala sam. Misao koja mi nije dala mira bila je ona ista koja e zaokupiti i bolje umove od moga tokom narednih meseci. Bila je to misao zbog koje e dravnici probdeti mnoge besane noi i na kojoj e se glaveine naftnih kompanija obogatiti. Bila je to misao koja e izazvati ratove, krvoprolia i ekonomske krize, te dovesti velike sile na ivicu treeg svetskog rata. Ali u to vreme, meni se ta misao nije uinila ba u toj meri revolucionarna. A ona se sastojala u ovome: ta bi se desilo ako mi ne bismo kontrolisali svetsko snabdevanje naftom? Odgovor na to pitanje, reit u svojoj jednostavnosti, ostatak sveta dobie kroz dvanaest meseci, u obliku rukom ispisanog natpisa na zidu. To je bio na zakazani sastanak u Samarahu.

3. TIHI POTEZ Poziciona igra: posredi su potez, manevar ili stil igre iza kojih stoji pre strateko nego taktiko razmiljanje. Shodno tome, za pozicioni potez je verovatno da e ujedno biti i tihi potez. Tihi potez: potez kojim se ne daje ni ah niti se zarobljava neka figura i koji ne sadri nikakvu neposrednu pretnju... Ovaj potez naizgled prua Crnome najveu slobodu delovanja. 'Ilustrovani renik aha', Edvard R. Brejs Negde je zvonio telefon. Podigla sam glavu sa stola i osvrnula se unaokolo. Proao je trenutak pre no to sam shvatila da se jo nalazim u Pan Amovom kompjuterskom centru. Nova godina jo nije dola; zidni asovnik na suprotnom kraju prostorije pokazivao je jedanaest i petnaest. I dalje je padao sneg. Spavala sam vie od jednog sata. Pitala sam se kako to da niko ne die slualicu. Osvrnula sam se po kompjuterskom centru, prela pogledom preko prostranog lanog poda od belih keramikih ploica. Ispod njega su se nalazile milje koaksialnih kablova zavuenih u unutranjost zgrade poput crva u zemlji. Nigde nikoga; mesto je liilo na mrtvanicu. A onda sam se setila da sam operatorima rekla da mogu na pauzu, jer u ja

pripaziti da sve bude u redu. Ali to je bilo pre nekoliko asova. Dok sam sada nerado ustajala kako bih otila do kontrolne table, shvatila sam da je njihov zahtev bio krajnje udan. "Da li bi imala neto protiv da odemo do trezora sa trakama da malo heklamo?" upitali su je. Da heklaju? Stigoh do kontrolne table na kojoj su se nalazili prekidai i konzole maina za ovaj sprat i koja je bila povezana sa sigurnosnim vratima i naroitim zamkama u celoj zgradi. Pritisnuh dugme za telefon koje je svetlelo. Takoe sam primetila da je bila upaljena crvena svetiljka za disk ezdeset tri, to je znailo da je iscurela traka. Pozvah operatora pritisnuvi dugme za trezor sa trakama i podigoh slualicu, sneno trljajui oi. "Pan Am, nona smena", izgovorih. "Je l' vidi?" ree slatki glasi sa nepogreivim naglaskom britanske vie klase. "Rekoh ti da sigurno radi! Ona uvek radi." To je bilo upueno nekome na drugom kraju ice. Zatim se taj isti glas obrati njoj: "Ket, draga, kasni! Samo tebe ekamo. Ve je prolo jedanaest. Zar si zaboravila ta je veeras?" "Lueline", poeh, bolno se proteui kako bih odagnala ukoenost iz ruku i nogu. "Stvarno ne mogu da doem, moram da radim. Znam da sam obeala, ali..." "Nikakvo 'ali', draga. Noas moramo svi otkriti ta nam je sudba namenila. Gatara nam je svima ve prorekla sudbinu i to je bilo tako, tako zabavno. Ostala si jo samo ti. Hari mi otima slualicu, hoe da govori s tobom." Progunah neto i ponovo pritisnuh pozivno dugme za operatora. Gde su se deli ti prokleti operatori? I zato, pobogu, tri odrasla mukarca ele da provedu novogodinju no u mranom trezoru za trake, heklajui? "Draga", zagrme Hari svojim dubokim glasom to bi me uvek nateralo da odmaknem slualicu od uha. Hari je bio moj klijent dok sam jo radila za Trostruki-M i ostali smo dobri prijatelji. Prihvatio me je kao da sam lan njegove porodice i koristio je svaku priliku da me pozove na sva mogua okupljanja, neprestano me pominjui pred svojom enom Blanom i njenim bratom Luelinom. U stvari, Hari je prieljkivao da se sprijateljim s njegovom groznom kerkom, Lili, koja je bila otprilike mojih godina. to je bilo malo verovatno. "Draga", ree Hari, "nadam se da e mi oprostiti, ali upravo sam poslao Sola po tebe." "Nije trebalo da alje kola, Hari", odvratih. "Zato me nisi prvo pitao, nego si Sola poslao napolje po ovakvom vremenu?" "Zato to bi me odbila", obrazloi Hari. to je bilo tano. "A Sol i inae voli da se vozika unaokolo. To mu je posao, ofer je. Koliko ga plaam, samo bi mi jo falilo da se ali. Kounano, duguje mi to." "Nita ja tebi ne dugujem, Hari", odvratih. "Zar si zaboravio ko je za koga ta uinio?"

Pre dve godine obezbedila sam transportni sistem za Harijevu kompaniju, koji mu je omoguio da postane vodei prodavac krzna ne samo u Njujorku, ve i na celoj severnoj polulopti. "Harijeva kvalitetna ekonomina krzna" mogla su sada bilo gde da isporue kaput izraen po meri u roku od dvadeset etiri sata. Nervozno pritisnuh ponovo pozivno dugme poto je crvena lampica za drajv bez trake i dalje svetlela preda mnom. Gde su ti operatori? "Sluaj, Hari", poeh nestrpljivo, "ne znam kako si me pronaao, ali ovamo sam dola da bih bila sama. Ne mogu sada o tome da razgovaram, ali titi me veliki problem..." "Tvoj je problem u tome to stalno radi i to si uvek sama." "Moj problem je moja kompanija", rekoh razdraljivo. "Pokuavaju da me gurnu u novi posao o kome nita ne znam. Nameraili su se da me spakuju i otpreme preko okeana. Potrebno mi je vreme da razmislim, vreme da se razaberem u onome to radim." "Rekoh ti", zagrme mi Hari u uvo. "Nije trebalo da veruje tim gojima. Luteranske knjigovoe, ko je ikada uo za tako neto? U redu, moda sam se jednom od njih i oenio, ali im ipak ne dozvoljavam da mi sreuju knjige, ako razume ta hou da kaem. Zato budi dobra devojica, obuci kaput i sii. Doi da popijemo po pie i da mi sve lepo ispria. Pored toga, ova gatara je stvarno neverovatna! Godinama radi ovde, a ja tek sada prvi put ujem za nju. Da sam znao za nju, otpustio bih svog brokera i nju pitao za savet." "Ne misli to valjda ozbiljno?" upitah ga sa gaenjem. "Zar sam te ikada zezao? Sluaj, znala je da i ti treba veeras da bude ovde. Prvo to je upitala kada je sela za sto bilo je: 'Gde vam je prijateljica sa kompjuterima?' Moe li u to da poveruje?" "Ne, bojim se da ne mogu", odvratih. "Uostalom, gde ste sada?" "Kaem ti, draga. Dama insistira da doe ovamo. ak mi je rekla da su tvoja i moja sudbina na neki nain povezane. A to nije sve, takoe je znala da je Lili trebalo da bude ovde." "Lili nije mogla da doe?" upitah. To mi je bilo vie nego drago, ali ipak sam se pitala kako je to njegovo jedino dete moglo da ga ostavi samog u novogodinjoj noi. Nema sumnje da je znala koliko e biti tuan zbog toga. "Kerke, ta da ovek radi s njima? Potrebno mi je malo moralne podrke. Udavi me urak izigravajui deurnog zabavljaa." "U redu, doi u", pristadoh. "Odlino. Znao sam da hoe. Sola e nai pred vratima, a kada doe eka te medvei zagrljaj." Spustih slualicu, oseajui jo veu potitenost nego pre razgovora. Samo mi je to trebalo, da provedem vee sluajui kako Harijeva krajnje dosadna prodica mlati praznu slamu. Ali Hari je uvek uspevao da me nasmeje. Moda e i ovog puta uspeti da mi odvrati panju od problema koji su me muili.

Prooh kroz kompjuterski centar i irom otvorih vrata trezora sa trakama. Operatori su bili unutra i dodavali jedan drugome staklenu cevicu sa belim prahom. Kada uoh, pogledae me pokajniki i jedan od njih mi prui cevicu. Kada su odlazili, oigledno nisu rekli da idu da "heklaju", ve da "umrkuju". "Ja odoh", obavestih ih. "ta mislite, momci, da li ste u stanju da se saberete i promenite traku na drajvu ezdeset tri, ili da tu liniju zatvorimo za noas?" Poletee jedan preko drugoga da izvre ono to sam im rekla. Dohvatih kaput i tanu i krenuh prema liftovima. Kada sam sila, velika crna limuzina me je ve ekala. Dok sam prolazila kroz predvorje mogla sam da vidim Sola kroz prozor. Iskoio je iz kola i pritrao da mi otvori teka staklena vrata. Uskog, duguljastog lica, otrih crta, sa dubokim borama koje su mu se protezale du oba obraza od jagodinih kostiju do vilice, Sol je bio ovek koji je teko mogao proi neprimeen u gomili ljudi. Bio je visok preko est stopa, gotovo isto onoliko koliko i Hari, ali i onoliko mrav koliko je Hari bio debeo. Kada bi se nali jedan pored drugoga izgledali su kao ispupeni i udubljeni odraz u ogledalima iz kue smeha. Na Solovoj uniformi ve su poele da se hvataju bele pahulje dok me je pridravao ispod ruke kako se ne bih okliznula. Kada me je smestio na zadnje sedite, osmehnuo se. "Harija niste mogli da odbijete?" upita on. "Njemu ovek ne moe da kae ne." "Nemogu je to se toga tie", sloih se. "Nisam ak sigurna ni da mu je poznato znaenje rei 'ne'. Gde se tano odigrava ta tajanstvena seansa?" "U hotelu Peta Avenija", obavesti me Sol, zalupivi vrata, te obiavi kola kako bi zauzeo mesto vozaa. Upalio je motor i mi poletesmo kroz sve gui sneg. U novogodinjoj noi na glavnim ulicama Njujorka vlada gotovo isto onakva guva kao i tokom bela dana. Taksiji i limuzine krue avenijama, a pijanci se klate plonicima u potrazi za novim barom. Ulice su prepune traka i konfeta, a vazduh ispunjen sveoptom histerijom. Ni ova novogodinja no nije bila izuzetak. Umalo nismo naleteli na nekoliko kavkadija koji su posrui izleteli iz jednog bara pravo na Solov branik, a iz nekog prolaza doletela je ampanjska boca i odbila se o krov limuzine. "Ovo ba nee biti prijatna vonja", primetih. "Navikao sam", odvrati Sol. "Svake novogodinje noi vozim gospodina Rada i njegovu porodicu i uvek je ovako. Trebalo bi da me plaa kao telohranitelja." "Koliko dugo ste sa Harijem?" upitah ga dok smo ibali niz Petu aveniju pored svetlucavih zgrada i nejasno osvetljenih izloga. "Dvadeset pet godina", odgovori on. "Poeo sam da radim za gospodina Rada

pre no to se Lili rodila. U stvari, jo pre no to se oenio." "Mora da ti se dopada da radi za njega",primetih. "To mi je posao", odvrati Sol. A onda, posle kratkog oklevanja, dodade: "Potujem gospodina Rada. Bio sam pored njega i kada mu je bilo teko. Seam se dana kada nije mogao da me plaa, ali je to ipak inio, pa makar ostao bez prebijene pare. Oduvek je voleo da ima limuzinu. Govorio je da se kada ima ofera osea otmeno." Sol zaustavi kola jer je na semaforu bilo crveno svetlo; zatim se okrenu i ree mi preko ramena. "Znate, u stara vremena smo krzno isporuivali limuzinom. Bili smo prvi krznari u Njujorku koji su to radili." U glasu mu se oseao ponos. "Danas uglavnom vozim gospou Rad i njenog brata u kupovinu kada nisam potreban gospodinu Radu. Ili vozim Lili na meeve." Nastavili smo da se vozimo u tiini do donjeg dela Pete Avenije. "Lili se noas nije pojavila", primetih. "Nije", potvrdi Sol. "Zato sam i prekinula posao. ta je to toliko vano da nije mogla odvojiti nekoliko asova da ih provede sa ocem u novogodinjoj noi?" "Poznato vam je ime se bavi", ree Sol dok se parkirao pred hotelom Peta Avenija. Moda mi se samo uinilo, ali zvuao mi je nekako ogoreno. "Radi ono to stalno radi. Igra ah." Hotel Peta Avenija smeten je na zapadnoj strani Pete Avenije, nekoliko blokova iznad parka Vaington Skver. Mogla sam da vidim drvee prekriveno snegom debelim kao umueni lag, koje je tralo uvis nalik na kape patuljaka oko glomaznog luka to je obeleavao ulaz u Grini Vilid. Godine 1972. javni bar hotela jo nije bio renoviran. Poput mnogih hotelskih barova u Njujorku, i ovaj je krajnje verno doaravao izgled tjudorske seoske krme, tako da vam se inilo da bi bilo primerenije da ste pred ulazom privezali konja umesto to ste izili iz limuzine. Velike prozore koji su gledali na ulicu nadvisivali su teki ukrasi od bruenog i bojenog stakla. Pucketava vatra u velikom kamenom kaminu osvetljavala je lica uesnika u bunoj pijanci i bacala rumeni sjaj kroz fasete bruenog stakla, odbijajui se o snegom prekrivenu ulicu. Hari je rezervisao okrugli hrastov sto blizu prozora. Dok smo se parkirali ispred ulaza, videla sam ga kako nam mae, naginjui se napred tako da je svojim dahom odledio krug na staklu. Luelin i Blana sedeli su s druge strane stola i aputali; nalikovali su na par plavokosih Botielijevih anela. Kao na razglednici, pomislih dok mi je Sol pomagao da iziem iz kola. Pucketava vatra, bar pun ljudi u sveanoj odei koji su se kretali unaokolo pri svetlosti vatre. Nita od toga nije izgledalo stvarno. Stajala sam na trotoaru pod snegom i posmatrala iskriave pahulje kako padaju kroz snopove svetlosti to su ih bacale uline svetiljke dok se Sol udaljavao. Trenutak kasnije Hari je izleteo na ulicu da me povede unutra, kao da se plaio da u se istopiti i nestati poput

kakve snene pahulje. "Draga!" povika on, zagrlivi me tako snano da me je svaka koica zabolela. Hari je bio ogroman: visok pest stopa i etiri ili pet ina, a rei da je bio predebeo bilo bi krajnje uljudno. Podseao je na planinu od mesa, sa oima boje alfije i obrazima koji su visili tako da je liio na svetog Bernarda. Na sebi je imao smean veernji sako od crvenog, zelenog i crnog tartana koji ga je, ako je to uopte bilo mogue, inio jo glomaznijim. "Tako mi je drago to si dola", ree on, uhvativi me za ruku i povevi me kroz predvorje i kroz teka dvostruka vrata to su vodila u bar, gde su nas ekali Luelin i Blana. "Draga, draga Ket", ree Luelin ustavi da bi me ovla poljubio u obraz. "Blana i ja smo se ba pitali hoe li uopte stii, zar ne, najdraa?" Luelin je Blanu uvek zvao "najdraa", imenom kojim se Mali Lord Fontleroj uvek obraao svojoj majci. "Uistinu, draga", nastavi on, "odvui tebe od tih tvojih kompjutera isto je tako teko kao odvojiti Hitklifa od samrtnike postelje ve poslovine Katarine. Kunem ti se da esto razmiljam o tome ta biste ti i Hari radili da ne morati svakog dana da jurite na posao." "Zdravo, draga", pozdravi me Blana, mahnuvi mi rukom da se sagnem i poljubim je u njen hladni, porculanski obraz. "Izgleda predivno, kao i uvek. Sedi, molim te. ta da ti Hari donese za pie?" "Doneu joj pun s jajima", ree Hari, sijajui nad nama poput kakve vesele karirane jelke. "Ovde imaju predivan pun od jaja. Prvo pun, a onda izaberi ta god hoe." On krenu kroz guvu ka baru, nadvisujui sve u prostoriji. "Hari nam kae da odlazi u Evropu?" primeti Luelin spustivi se na stolicu pored mene i ispruivi ruku prema Blani da mu doda pie. Blanina tamnozelena veernja haljina koja je isticala njen bledi ten, slagala se sa Luelinovim sveanim sakoom od tamnozelenog somota dopunjenim crnom kravatom. Iako su oboje imali preko etrdeset godina, izgledali su veoma mladoliki, ali ispod tog sjaja i politure zlatnih proelja krili su se cirkuski psi, prostoduni i prirodni uprkos tome to su bili doterani. "Ne u Evropu", odvratih. "U Alir. To mi je neka vrsta kazne. Alir je grad u Aliru..." "Znam gde se nalazi", prekide me Luelin. On i Blana izmenjae poglede. "Kakva podudarnost, zar ne najdraa?" "Da sam na tvom mestu, ne bih to pomenula Hariju", primeti Blana, igrajui se svojom dvostrukom savrenom bisernom ogrlicom. "Uopte ne podnosi Arape. Trebalo bi samo da ga uje." "Nimalo ti se nee dopasti", dodade Luelin. "Grozno mesto. Siromatvo, prljavtina, bubavabe. I kuskus, grozna meavina testa koje se pui i masne ovetine."

"Jesi li bio tamo?" upitah, oduevljena Luelinovim razdraganim primedbama o mestu mog skorog izgnanstva. "Ja, nipoto", ree on. "Ali ba sam traio nekog da umesto mene ode tamo. Ni rei, draga, ali verujem da sam konano pronaao pokrovitelja. Verovatno ti je poznato da sam s vremena na vreme morao, to se finansija tie, da se oslanjam na Harija..." Niko nije bolje od mene znao koliko je Luelin dugovao Hariju. ak i da Hari nije neprestano o tome govorio, Luelinova prodavnica antikviteta na Medison Aveniji bila je dovoljan dokaz njegovog finansijskog stanja. Prodavci su se obruavali na vas kada biste uli kao da ste se nali na otpadu starih automobila. Veina uspenih antikvarnica u Njujorku prodaje robu samo na zahtev kupca... a ne iz zasede. "Ali sada sam", i dalje je govorio Luelin, "otkrio pokrovitelja koji sakuplja veoma retke primerke. Kada bih uspeo da otkrijem gde se nalazi i nabavim ono za im upravo traga, moda bih uspeo sebi da kupim kartu za nezavisnost." "Hoe da kae da se ono to taj ovek eli nalazi u Aliru?" upitah, pogledavi Blanu. Pijuckala je svoj koktel sa ampanjcem, naizgled ne sluajui na razgovor. "Ako uopte poem, to e biti tek za tri meseca kada dobijem vizu. A zato ne poe sam tamo, Lueline?" "Nije to tako jednostavno", odvrati Luelin. "Moja tamonja veza je jedan posrednik za antikvitete. On zna gde se taj predmet nalazi, ali ga ne poseduje. Nalazi se u jednom osamljenom samostanu. Moda e biti potrebno vremena i napora da se do njega doe. Stoga bi bilo jednostavnije da se time pozabavi neko ko boravi tamo..." "Zato joj ne pokae sliku", predloi Blana tihim glasom. Luelin je pogleda, klimnu i izvue iz gornjeg depa presavijenu sliku u boji koja kao da je bila iscepana iz neke knjige. Spustio ju je na sto ispred mene i poravnao. Prikazivala je veliku izrezbarenu figuru oveka, oigledno od slonove kosti ili od svetlo obojenog drveta, koji je sedeo na stolici nalik na presto, postavljenoj na lea slona. Stolicu je pridravalo, stojei na leima slona, nekoliko malih peaka, a oko slonovih nogu nalazile su se vee figure ljudi koji su jahali na konjima nosei srednjevokovno oruje. Statueta je bila velianstvena, oigledno veoma stara. Nisam bila ba sigurna ta je predstavljala, ali dok sam je posmatrala iznenada sam osetila neku jezu. Bacila sam pogled prema prozorima oko naeg stola. "Kako ti se ini?" upita me Luelin. "Izvanredna je, zar ne?" "Oseate li promaju?" upitah. Ali Luelin odmahnu glavom. Blana me je posmatrala, ekajui da uje ta mislim. Luelin nastavi: "To je arapska kopija indijske slonovae. Ova ovde nalazi se u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. Moe otii da je pogleda ako se bude zadravala u Evropi. Ali ja verujem da je indijska figura ija je ovo kopija, u

stvari, kopija jedne daleko starije figure koja jo nije pronaena. Zove se "'Kralj Karla Velikog'." "Zar je Karlo Veliki jahao na slonovima? Mislila sam da je to bio Hanibal. "Ta figura ne prikazuje Karla Velikog. To je kralj iz ahovske garniture za koju se pretpostavlja da je pripadala Karlu Velikom. Ovo je kopija kopije. Originalna figura je legendarna. Koliko je meni poznato, niko je nikada nije video." "Otkud onda zna da postoji?" poeleh da doznam. "Postoji", odvrati Luelin. "Cela ta ahovska garnitura opisana je u Legendi o Karlu Velikom. Moj pokrovitelj je ve nabavio nekoliko figura i sada eli da kompletira garnituru. Voljan je da plati stvarno velike svote za preostale figure. Ali eli da ostane anoniman. Sve ovo mora ostati u strogoj tajnosti, draga moja. Verujem da su originali napravljeni od dvadeset etvorokaratnog zlata i ukraeni retkim draguljima." Zurila sam u Luelina, pitajui se da li sam ga dobro ula. A onda sam shvatila na ta me navlai. "Lueline, postoje zakoni koji zabranjuju iznoenje zlata i dragog kamenja iz stranih zemalja, a da i ne pominjem predmete od velike istorijske vrednosti. Jesi li poludeo, ili namerava da me strpa u kakav arapski zatvor?" "Ah. Hari se vraa", primeti mirno Blana, ustajui kao da eli da protegne svoje dugake noge. Luelin urno smota sliku i gurnu je nazad u dep. "Ni rei o ovome mome zetu", proaputa on. "Porazgovaraemo ponovo pre no to poe na put. Samo da zna, oboje bismo mogli debelo da zaradimo." Odmahnuh glavom, pa i sama ustadoh kada je Hari stigao sa posluavnikom punim aa. "Vidi, vidi", poe glasno Luelin, "evo Harija sa punem od jaja, svima nam je doneo po jedan! Kako je to lepo od njega." Nagnuvi se zatim prema meni, proaputa: "Mrzim pun od jaja. Napoj za svinje, eto ta je to." Ali uzeo je posluavnik od Harija i pomogao mu da podeli ae. "Dragi", ree Blana, pogledavi u svoj sat optoen draguljima, "poto se Hari vratio i svi smo na okupu, mogao bi da potrai tu gataru. Ve je petnaest do dvanaest i Ket bi trebalo pre ponoi da sazna ta je eka u budunosti." Luelin klimnu i udalji se, sav srean to e ipak moi da propusti pun od jaja. Hari sumnjiavo pogleda za njim. "Zna", obrati se on Blani, "u braku smo ve dvadeset pet godina i svake godine se pitam ko to na Boinim sedeljkama zaliva cvee mojim punem od jaja." "Ovaj pun od jaja je odlian", primetih. Bio je gust i penast i imao je divan ukus alkohola. "Taj tvoj brat..." nastavi Hari. "Sve ove godine ga pomaem, a on zaliva cvee mojim punem od jaja; prva dobra ideja do sada mu je ova sa gatarom." "U stvari", umea se Blana, "Lili je bila ta koja ju je preporuila, mada sam

Bog zna kako je otkrila da u hotelu Peta Avenija radi jedna gatara! Moda je ovde uestvovala na nekom ahovskom takmienju", dodade ona suvo. "Danas ih odravaju posvuda." Dok je Hari ad nauseam priao o tome kako Lili da odvrati od aha, Blana je zakljuila da je bolje praviti pogrdne primedbe na tu temu. Okrivljivali su jedno drugo to je njihovo jedino dete ispalo tako neobino. Lili ne samo da je igrala ah, ona ni o emu drugom nije razmiljala. Nisu je zanimali ni posao ni udaja - to je za Harija bio dvostruki trn u oku. Blana i Luelin su prezirali "grozna" mesta i ljude koje je poseivala. Da budem iskrena, teko je bilo prihvatiti opsesivnu aroganciju koju je ova igra usadila u nju. Ceo njen ivot sastojao se od pomeranja gomile drvenih figura po tabli. U izvesnoj meri sam opravdavala stav njene porodice. "Dozvoli da ti kaem ta mi je gatara rekla o Lili", nastavi Hari, ne obraajui panju na Blanu. "Rekla mi je da e neka mlaa ena koja ne pripada mojoj porodici odigrati vanu ulogu u mom ivotu." "Kao to moe i pretpostaviti, Hariju se to mnogo dopalo", primeti Blana, osmehnuvi se. "Rekla je da su peaci u igri koja se zove ivot otkucaji srca i da peak moe da menja pravac kretanja ako mu druga ena pomogne. Mislim da se to odnosilo na tebe..." "Rekla je: 'Peaci su dua aha'" prekide ga Blana. "ini mi se da su to bile njene rei..." "Kako to da si ih upamtila?" upita Hari. "Jer ih je Lu zapisao na salveti", odvrati Blana. "'U igri koja se zove ivot peaci su dua aha. ak i ponizan peak moe promeniti odeu. Neko koga voli dovee do preokreta. ena koja je bude privela cilju, raskinue vidljive stege i okonati sve onako kako je predskazano.'" Blana spusti salvetu i otpi gutljaj ampanjca, uopte nas ne pogledavi. "Jesi li ula?" upita me Hari sav srean. "Ja sam to ovako protumaio: ti e izvesti neko udo... naterae Lili da na izvesno vreme ostavi ah i pone da vodi normalan ivot." "Da sam na tvom mestu ne bih zadravala dah", primeti Blana pomalo hladno. Upravo u tom trenutku stigao je Luelin u pratnji gatare. Hari ustade i ustupi joj mesto pored mene. Moj prvi utisak bio je da ele sa mnom da se naale. Izgledala je od pete do glave groteskno; prava antika. Sva zgrbljena, sa nakostreenom kosom koja je liila na periku, zurila je u mene kroz naoari u obliku imiovih krila ukraene imitacijom dragog kamenja. Bile su joj privrene oko vrata dugakim lancem od raznobojnih gumenih traka vezanih u petlje, kakve prave deca. Na sebi je imala ruiasti demper ukraen belim radama od sitnih perlica, zelene pantalone koje su joj loe stajale i

svetloruiaste, zdelaste cipele na kojima je bilo izvezeno ime "Mimsi". Uza se je imala podmeta sa tipaljkom "mejsonajt" koji je s vremena na vreme konsultovala, kao da je vodila nekakvu evidenciju. Takoe je vakala vonu vakau gumu. Kad god bi progovorila zapahnuo bi me njen miris. "Ovo je tvoja prijateljica?" upita ona kretavim glasom. Hari klimnu i prui joj neto novca, koji ona zakai za podmeta, napravivi kratku zabeleku. Zatim sede pored mene, a Hari se smesti s njene druge strane. Stade da me posmatra. "A sada, draga", ree Hari, "samo klimni ako je u pravu. Da je ne izbaci iz..." "Ko ovde prorie budunost, a?" odbrusi starica, i dalje me prouavajui kroz svoje biseraste naoari. Ostala je tako dosta dugo da sedi, uopte se ne urei da mi prorekne budunost. Posle nekoliko trenutaka, svi se uznemirie. "Zar ne bi trebalo da mi gledate u dlan?" upitah. "Mora da uti!" opomenue me Hari i Luelin uglas. "Tiina!" ree nervozno gatara. "S njom nee biti lako. Pokuavam da se koncentriem." Nema sumnje da upravo to radi, pomislih. Nije skidala pogled sa mene od trenutka kada je sela. Bacih pogled na Harijev sat. Bilo je sedam minuta do ponoi. Gatara je i dalje nepomino sedela. Kao da se skamenila. U celoj prostoriji ljudi su postajali sve razdraganiji to se pribliavala pono. Glasovi su im bili razuzdani i sve vreme su vrteli ampanjskim bocama po posudama za led, trudei se da naprave to veu buku, izvlaei pri tom smene papirnate eire, zastavice i konfete. Spremali su se da izbace staru godinu kao pajaca iz kutije. U tom trenutku sam se setila zato sam uvek izbegavala da napolju slavim Novu godinu. Gatara kao da nije primeivala ta se oko nje dogaa. Samo je sedela. I zurila u mene. Odvratih pogled. Hari i Luelin su se naginjali napred zadravajui dah. Blana je sedela zavaljena na stolici mirno promatrajui vraarin profil. Kada sam vratila pogled na staricu, ova se jo nije pomerila. Kao da je zapala u trans usled koga je gledala pravo kroz mene. A onda se njene oi lagano usredsredie na moje. Kada se to dogodilo, osetila sam istu onu jezu kao malopre. Samo ovog puta kao da je dolazila iznutra. "Nita ne govori", iznenada mi doapnu gatara. Proao je trenutak pre no to sam shvatila da su se njene usne pomerile, da je to ona progovorila. Hari se nae jo vie napred kako bi mogao da je uje, a za njim i Luelin. "U velikoj si opasnosti", ree. "Svuda oko tebe oseam opasnost. Sada." "Opasnost?" ponovi mrko Hari. Upravo u tom trenutku stie kelnerica sa ampanjcem na ledu. Hari joj nervozno domahnu da ga ostavi i udalji se. "O emu ti to govori? Je li to neka ala?" Gatara tada spusti pogled na podmeta, dobujui olovkom po metalnom

okviru, kao da nije mogla da se odlui da li da nastavi. Poela sam da se dosaujem. Zato li je ova koktelska gatara pokuavala da me zaplai? Ona iznenada podie pogled. Mora da je primetila bes na mom licu, jer je postala veoma poslovna. "Ti si denjak", ree. "to znai da ti je na levom dlanu ispisana sudbina koja ti je roenjem predodreena. Desni dlan kazuje pravac kojim se kree. Daj mi da ti vidim prvo levi dlan." Moram priznati da je to udno, ali dok je utke zurila u moj levi dlan, poelo je da me proima neko jezivo oseanje da je ona odista mogla tamo neto da vidi. Njeni krhki, iskrivljeni prsti kojima je stezala moju aku bili su hladni kao led. "Auuh", izusti ona udnim glasom. "Kakva aka, mlada damo." Ostala je utke da sedi i zuri u moj dlan, a oi su joj se sve vie irile iza naoara ukraenih ljokicama. Podmeta joj skliznu sa krila na pod, ali se niko ne sae da ga dohvati. Oko naeg stola kao da se gomilala neka potisnuta energija, koja je sve prisutne sputavala da progovore. Svi su gledali u mene dok je u prostoriji oko nas buka postajala zagluujua. Kada je gatara obema akama epala moju, ja osetih bol. Pokuala sam da izvuem aku, ali ona ju je drala kao u samrtnikom gru. Ne znam zbog ega, ali to me je razljutilo. Takoe mi je bilo pomalo muka od puna i zadaha vone vake. Drugom akom oslobodih se njenih dugakih koatih prstiju i zaustih da neto kaem. "Sasluaj me", prekinu me ona blagim glasom, sasvim razliitim od malopreanjeg kretanja. Shvatih da joj naglasak nije ameriki, mada nisam mogla da odredim odakle je. I premda sam na osnovu sede kose i pogrbljenog stasa pretpostavila da je veoma stara, sada sam primetila da je via no to mi se to u prvi mah uinilo, a fina koa nije joj gotovo uopte bila izborana. Ponovo zaustih da neto kaem, ali Hari u tom trenutku iskobelja svoju telesinu iz stolice i uspravi se nad nama. "Ovo postaje suvie melodramatino za mene", ree on, spustivi aku na gatarino rame. Drugom akom je iz depa izvukao jo novca i poeo da joj ga gura u ruke. "Recimo da je za sve kriva ova no, vai?" Gatara se ni ne osvrnu na njega ve se nae prema meni. "Dola sam da te upozorim", proaputa ona. "Gde god da poe, stalno se osvri za sobom. Ne veruj nikom. Sumnjaj u sve. Jer linije tvoga dlana otkrivaju... ovo je dlan koji nosi predskazanje." "ije predskazanje?" upitah. Ona mi ponovo dohvati aku i stade neno prstima da prevlai preko linija na mom dlanu, sklopljenih oiju kao da ita Brajovu azbuku. Nastavila je da govori apatom, kao da se prisea neega, kakve pesme koju je davno ula. "Jednako kao to klju ine linije ove, a tek kao to e na ahovska liiti polja

kada etiri budu meseca i dana, da mora jednom jo, znaj, pripaziti pomno mat da ne zada glasno. Od igara, eto, tih metafora jedna, a druga je prava rana. Uvek se ta mudrost sticala kasno. Bitke je beli u nedogled vodio nove. Evo, crni e onaj uvek biti to e mu usud doneti jasno. Krui u potrazi za trideset tri i tri i pati se kroz snove. Velom zauvek tim nau se skrivena vrata tajna." Nisam ni re progovorila kada je zavrila, a Hari je nepomino stajao sa rukama u depovima. Pojma nisam imala ta je htela da kae - ali sve je to bilo udno. inilo mi se kao da sam ve jednom bila u ovom baru i sluala ove rei. Odagnala sam tu pomisao kao dQja-vu. "Pojma nemam o emu govorite", rekoh glasno. "Ne razume?" upita ona. udno, ali uputila mi je jedan neobian, gotovo sauesniki osmeh. "Razumee", nije se dala smesti. "Dan etvrti, etvrtog meseca? Da li ti to neto znai?" "Da, ali..." Ona prinese prst ustima i zavrte glavom. "Nikom ne sme rei ta to znai. Uskoro e razumeti i ostalo. Jer ovo je dlan koji nosi predskazanje, dlan Sudbine. Zapisano je... 'etvrtog dana etvrtog meseca, doi e Osmica.'" "ta to znai?" povika upanieno Luelin. Zatim isprui ruku preko stola i epa njenu, ali mu se ona izmigolji. Upravo u tom trenutku u protoriji zavladae posvemanja tama i neopisiva larma. ula sam kako izleu zapuai iz boca sa ampanjcem i ljude kako uglas viu: "Srena Nova godina!" Na ulici su pucale petarde. Naspram tinjavih ugaraka u kaminu uvijale su se izobliene siluete pijanaca nalik na pocrnele duhove iz Danteovog pakla. Njihovi krici odzvanjali su kroz tamu. Kada su se svetla ponovo upalila, gatare vie nije bilo. Hari je stajao pored svoje stolice. U udu se pogledasmo preko praznog prostora koji je ona zauzimala pre samo jednog trenutka. Hari se nasmeja, nagnu i poljubi me u obraz. "Srena ti Nova godina, draga", poele mi on, srdano me stegnuvi u zagrljaj. "Kakva te samo sudbina eka, ta kae? Izgleda da mi ova ideja nije bila jedna od srenijih. Izvini." S druge strane stola sedeli su jedno uz drugo Blana i Luelin i neto aputali. "Doite, vas dvoje", ree Hari. "Hajde da gucnemo malo ovog ampanjca za koji sam se do gue zaduio. Ket, i tebi e dobro doi." Luelin ustade i prie mi, spustivi ovla usne na moj obraz. "Draga Ket, moram se sloiti s Harijem. Izgleda kao da si upravo videla duha." Stvarno sam se oseala pomalo isceenom. Pripisala sam to napetosti poslednjih nedelja i poznom asu. "Kakva grozna starica", nastavi Luelin. "I sve te gluposti o nekakvoj opasnosti. Ipak mi se ini da je za tebe sve to imalo nekog smisla. Ili se moda varam?"

"Bojim se da se ipak vara", odvratih. "ahovske table, brojevi i... ta je to osmica? Osam ega? Nisam mogla da je uhvatim ni za glavu ni za rep." Hari mi dodade au ampanjca. "Ma, nije ni vano", primeti Blana, dodavi mi salvetu preko stola. Na njoj je bilo neto navrljano. "Lu je sve na njoj zapisao, pa neka ti se nae. Moda se kasnije neega seti. Ali nadajmo se da nee! Sve mi je to zvualo prilino obeshrabrujue." "Ma, hajde, molim te, sve je to samo ala", ree Luelin. "ao mi je to je sve ispalo na kraju tako udno, ali ipak je pomenula ah, zar ne? Ono o 'matu' i ostalo. Vrlo udno. Zna da re 'mat'... 'ahmat', u stvari... dolazi od persijskog Shah-mat. I znai 'smrt kralju'. Ako to poveemo sa injenicom da je rekla kako si u opasnosti... jesi li potpuno sigurna da ne razume nita od ovoga?" navaljivao je dalje Luelin. "Oh, prekini, molim te", ree Hari. "Pogreio sam kada sam kazao da je moja sudbina na bilo koji nain povezana sa Lili. Oigledno je sve to samo gomila besmislica. Zaboravi na to ili e te muiti none more." "Lili nije jedina osoba za koju znam da igra ah", rekoh mu. "U stvari, imam prijatelja koji je nekada igrao i na takmienjima..." "Stvarno?" pouri da upita Luelin. "Da li ga znam?" Odmahnuh glavom. Blana se upravo spremala neto da kae kada joj Hari dodade au penuavca. Ona se osmehnu i srknu pie. "Dosta, nazdravimo Novoj godini, ta god nam ona donela", predloi Hari. Posle otprilike pola sata ispraznili smo bocu ampanjca. Kounano smo pokupili kapute i izili, natrpavi se u limuzinu, koja se odnekud pojavila pred ulazom. Hari naredi Solu da prvo mene odveze do Ist Rivera. Kada stigosmo do moje zgrade, Hari izie iz kola i snano me zagrli. "Nadam se da e ti naredna godina biti predivna", ree. "Moda e uspeti da uini neto od te moje nemogue keri. U stvari, siguran sam da hoe. To mi kau moje zvezde." "I ja u uskoro videti sve zvezde, ako ne legnem", rekoh mu pokuavi da potisnem zevanje. "Hvala za pun s jajima i ampanjac." Stegoh Hariju ruku, a on ostade da me isprati pogledom dok sam nestajala u mranom predvorju. Vratar je spavao, uspravno sedei na stolici pored vrata. Nije se ni pomerio dok sam prolazila kroz veliki, nejasno osvetljeni foaje i ulazila u lift. U zgradi je bilo tiho kao u grobu. Pritisla sam dugme i vrata se zatvorie za mnom. Dok se lift peo, izvukla sam iz depa kaputa salvetu i jo jednom proitala gatarine rei koje je Luelin na njoj zapisao. Sve to i dalje nije imalo nikakvog smisla, pa sam je vratila u dep. Imala sam dovoljno problema i nisu mi bili potrebni novi, izmiljeni. Ali kada su se vrata lifta otvorila i ja krenula niz senkama ispunjeni hodnik ka svom

stanu, upitah se kako je gatara mogla znati da sam roena etvrtog dana etvrtog meseca. 4. FIJANKETO

Aufini (biskupi - "lovci") jesu prelati sa rogovima... Oni se kreu i uzimaju ukoso, zato to gotovo svaki biskup ("lovac") zloupotrebljava svoje zvanje pohotom. Kvendam Moralitas de Skakario, Papa Inoentije III (1198-1216) PARIZ, LETO 1791. "Oh, merd. Merd!" povika ak-Luj David. Zatim, besan i razoaran, zavrljai na pod etkicu od fine samurovine, koja mu je inae bila privezana za aku, i skoi na noge. "Rekao sam vam da se ne pomerate. Ne pomerate! Nabori su se pomakli. Sve je propalo!" Zatim se zagleda u Valentinu i Mirelu, smetene na visokim skelama nasred ateljea. Bile su gotovo nage, obavijene samo providnom gazom, paljivo naboranom i privrenom ispod grudi, kako bi podseala na odeu kakva se nosila u drevnoj Grkoj i koja je tih dana bila u Parizu u modi. David stade da gricka palac. Njegova tamna, razbaruena kosa trala je na sve strane, a crne oi su mu divlje sevale. Marama na uto-plave pruge, dvaput obmotana oko vrata i samo ovla privezana, bila je proarana ugljenom prainom. iroki, izvezeni reveri sakoa od zelenog somota bili su mu nehajno iskrivljeni. "Sada u morati sve ponovo da nametam", alio se on. Valentina i Mirela su utale. Obrazi su im goreli od srama, dok su razrogaenih oiju zurile u otvorena vrata iza slikara. ak-Luj nervozno pogleda preko ramena. Tamo je stajao jedan visoki, lepo graeni mladi, izuzetno lepih crta lica tako da je gotovo liio na anela. Zlatna, bujna kosa slivala mu se u uvojcima svezanim na zatiljku obinom trakom. Dugaka, grimizna svetenika odora sputala se niz graciozno telo poput kakvog slapa. Njegove oi, prodorne i uznemirujue plave, mirno su poivale na slikaru. Zbunjeno se osmehivao ak-Luju. "Nadam se da ne smetam", ree on, bacivi pogled prema skelama na kojima su stajale dve devojke, u pozi srna koje samo to nisu pojurile. U glasu su mu se oseale mekoa i samouverenost vie klase, koja oekuje da e njeno prisustvo biti pozdravljeno s oduevljenjem spram koga je injenica da je neto prekinula postajala sasvim nebitna.

"Oh, to si ti, Morise", ree razdraeno ak-Luj. "Ko te je pustio da ue? Znaju da niko ne sme da me uznemirava dok radim." "Nadam se da ovako ne pozdravlja sve svoje goste koje si pozvao na ruak", odvrati mladi i dalje se osmehujui. "Konano, meni ovo ne lii ba mnogo na neki ozbiljan rad. Ili bi moda trebalo da kaem kako je u pitanju posao na koji bih i ja rado prionuo." On ponovo pogleda Valentinu i Mirelu, uronjene u zlatastu svetlost koja je dopirala kroz prozore na severnoj strani ateljea. Kroz providnu tkaninu mogao je da nazre obrise njihovih ustreptalih tela. "Meni se ini da si za sobom ostavio ve dovoljno slinih poslova", ree David, dohvativi drugu etkicu iz kositrenog kraga na tafelaju. "Hajde, budi dobar momak - otidi do skele i sredi te nabore, molim te! Ja u ti ve rei kako. Jutarnja svetlost ionako samo to nije nestala. Jo dvadesetak minuta i napraviemo pauzu za ruak." "ta to skicira?" upita mladi. Dok se lagano pribliavao skelama, inilo se da pomalo hramlje i da mu svaki korak priinjava bol. "Ugljen i tu", odvrati David. "Tu ideju nosim u sebi ve due vreme, zasniva se na Pusenovoj temi. Otmica Sabinjanki." "Kakva slasna misao", primeti Moris, stigavi do skele. "ta bi eleo da popravim? Meni sve izgleda krajnje draesno." Valentina je stajala na skelama iznad Morisa, isturenog kolena i ruku podignutih u visini ramena. Mirela je kleala pored Valentine, ispruenih ruku kao da preklinje. Tamnocrvena kosa bila joj je prebaena preko jednog ramena, jedva skrivajui njena naga prsa. "Crvenu kosu treba povui unazad", dovikivao je David s druge strane ateljea, mirkajui prema skelama i maui etkicom kroz vazduh dok je izdavao uputstva. "Ne, ne toliko. Treba da joj prekriva samo levu dojku. Desna mora da ostane potpuno otkrivena. Potpuno otkrivena. Povuci jo malo tu tkaninu. Konano, cilj im je da zavedu vojnike to dolaze iz bitke, a ne da otvore samostan." Moris ga poslua, ali mu ruka zadrhta dok je povlaio providnu tkaninu. "Sklanjaj se. Sklanjaj se, pobogu, ne mogu da je vidim. Ko je ovde slikar?" drao se David. Moris se skloni u stranu i ovla osmehnu. U ivotu nije video ljupkije devojke i pitao se gde ih je David samo pronaao. Svi su znali da ene iz otmenih krugova ekaju u redu ispred njegovog ateljea, nadajui se da e ih portretirati kao fatalne Grkinje na nekom od svojih uvenih platana, ali ove devojke bile su suvie svee i neprofinjene da bi pripadale iznurenom pariskom plemstvu. Moris bi ih inae svakako ve bio upoznao. Milovao je grudi i bokove vie ena iz otmenih krugova od bilo kog drugog mukarca u Parizu; u njegove

ljubavnice ubrajale su se vojvotkinja de Lan, vojvotkinju de Fic-Dejms, vikontesa de Laval i princeza de Vademon. Bio je to svojevrstan klub u koji su ene mogle da se ulane u svako doba. Jedna Morisova izjava esto je navoena: "Pariz je jedino mesto u kome je lake imati enu nego samostan." Iako mu je bilo trideset sedam godina, Moris je izgledao deset godina mlai i taj mladalaki izgled obilato je koristio ve preko dvadeset godina. U to je vreme mnogo vode proticalo ispod Pont Nefa, prijatne za uivanje i politiki korisne. Ljubavnice su za njega isto onoliko inile u salonima kao i u budoarima i mada je morao sam da stekne samostan, one su mu otvorile vrata politikih sinekura koje je prieljkivao i koje e uskoro zadobiti. ene su vladale Francuskom, a Moris je to znao bolje od bilo kog drugog. I mada nije bilo u skladu sa francuskim zakonom da ene naslede presto, one su sticale mo drugim sredstvima i sledstveno tome birale svoje kandidate. "A sada popravi Valentinine nabore", nestrpljivo doviknu David. "Morae da se popne na skele, stepenice su pozadi." Moris hramajui krenu uz stepenice do glomaznih skela, podignutih na nekoliko stopa iznad tla. Zaustavio se iza Valentine. "Znai, ime ti je Valentina", proapta joj on na uvo. "Veoma si ljupka, draga moja, za nekoga sa mukim imenom." "A vi ste veoma raskalani", odvrati drsko Valentina, "za oveka koji nosi grimiznu biskupsku odoru!" "Prestanite da apuete", zaurla David. "Namesti tu tkaninu! Svetla samo to nije nestalo." Kada je Moris posegnuo za tkaninom, David dodade: "Ah, Morise, nisam vas upoznao. Ovo su moja neaka Valentina i njena roaka Mirela." "Tvoja neaka!" ponovi Moris i ispusti tkaninu kao da ga je opekla. "'Srdana' roaka", dodade on. "Ona je moj tienica. Njen je deda bio jedan od mojih najdraih prijatelja; na alost, preminuo je pre nekoliko godina. Grof od Remija. Tvoji su ga sigurno poznavali?" Moris se zaprepaeno upiljio u Davida. "Valentina", David nastavi, "taj gospodin koji ti popravlja nabore veoma je poznat u Francuskoj. Bivi predsednik Narodne skuptine. Dozvoli da ti predstavim monsenjera arla Morisa de Taljeran-Perigora. Biskupa od Otina..." Mirela se tre, dok joj je dah zastao u grlu, i povue tkaninu kako bi pokrila razgoliene grudi. Istog trenutka Valentina je tako prodorno kriknula da je gotovo probila Morisu bubne opne. "Biskup od Otina!" povika Valentina, ustuknuvi od njega. "To je taj avo sa raspoluenim kopitom!" Obe devojke skoie sa skela i bose istrae iz sobe. Moris pogleda preko ateljea prema Davidu, s vragolastim osmehom. "Obino ne ostavljam takav utisak na slabiji pol", primeti on. "Izgleda da te je tvoj ugled ovog puta pretekao", odvrati David.

Sedei u maloj trpezariji pored ateljea, David je gledao kroz prozor na Ri de Bak. Moris, leima okrenut prozorima, ukoeno je sedeo na jednoj od stolica presvuenih satenom na crveno-bele pruge, postavljenih oko stola od mahagonija. Po stolu je bilo razmeteno nekoliko inija voa i nekoliko bronzanih svenjaka; sto je bio postavljen za etvoro, a ljupko izneto posue bilo je ukraeno pticama i cveem. "Ko je mogao da oekuje da e tako reagovati?" postavi pitanje David, ljutei prstima pomorandu. "Izvinjavam se zbog nastale zbrke. Bio sam gore; ipak su pristale da se presvuku i siu na ruak." "Kako je dolo do toga da si postao tutor ovim lepoticama?" upita Moris, vrtei meu prstima au sa vinom, da bi potom otpio jo jedan gutljaj. "ini mi se da je to suvie za jednog oveka. A i da ne pominjem kako je to pravo traenje kada si ti u pitanju." David baci brz pogled prema njemu i odgovori: "Moram da priznam da si u pravu. Ni sam ne znam ta u i kako u. Proeljao sam ceo Pariz traei odgovarajuu guvernantu koja bi nastavila da se brine o njihovom kolovanju. Uopte se ne snalazim od kada je moja ena pre nekoliko meseci otila u Brisel." "Njen odlazak nema nikakve veze sa dolaskom tvojih draesnih 'neaka', zar ne?" upita Taljeran, rugajui se Davidovom poloaju, dok je stezao drku ae. "Ma kakvi", odvrati David, veoma potiten. "Moja ena i njena porodica su zagrieni rojalisti. Nisu se slagali s mojim uzimanjem uea u Skuptini. Oni smatraju da jedan buroaski slikar kao to sam ja, koga je pomagala monarhija, ne treba otvoreno da podrava revoluciju. Posle pada Bastilje moj se brak pretvorio u pravi pakao. ena je zahtevala da se odreknem mesta u Skutini i da prekinem sa angaovanim slikarstvom; to su uslovi koje treba da ispunim ako elim da se vrati." "Ali, prijatelju, kada si otkrio Horacijevu zakletvu u Rimu, ljudi su u gomilama dolazili u tvoj atelje na Pjaca del Popolo da to platno zaspu cveem! To je bilo prvo remek-delo Nove Republike, a ti si njen odabrani slikar." "To znam ja, ali ne i moja ena", uzdahnu David. "Odvela je decu u Brisel, a elela je da povede i moje tienice. Ali pristavi da budem njihov tutor obavezao sam se njihovoj nastojnici da e boraviti u Parizu, za ta sam veoma izdano plaen. Pored toga, i meni je ovde mesto." "Njihovoj nastojnici? Tvoje tienice su opatice?" Moris umalo nije prsnuo u smeh. "Kakva neverovatna nepromiljenost! Poveriti dve devojke, Hristove neveste, jednom etrdeset trogodinjaku koji im nije nikakav rod. Gde je bila pamet toj nastojnici?" "Nisu one opatice, nisu poloile zakletvu. Za razliku od tebe!" bocnu ga David. "A upravo ih je ta stroga stara nastojnica upozorila da si ti samo otelovljenje avola."

"Priznajem da nisam uvek iveo onako kako je trebalo", ree Moris. "Pa ipak me udi to ujem da je neto tako rekla jedna provincijska nastojnica. Trudio sam se da budem diskretan." "Ako pod diskretnim smatra to to si Francusku preplavio nezakonitom deurlijom dok si davao poslednju pomast i tvrdio da si svetenik, onda zaista ne znam ta bih mogao nazvati javnim." "Nikada nisam traio da postanem svetenik", ree Moris pomalo ogoreno. "ovek se mora zadovoljiti onim to ima. Onog dana kada budem zauvek sa sebe skinuo ovu odoru, po prvi put u se odista oseati istim." U tom trenutku u malu trpezariju uoe Valentina i Mirela. Bile su slino odevene u jednostavnu, sivu, putnu odeu koju im je nastojnica nabavila. Da nije bilo njihovih sjajnih uvojaka izgledale bi krajnje bezbojno. Oba mukarca ustadoe da ih pozdrave, a David zatim izmaknu dve stolice. "ekamo vas gotovo etvrt sata", ukori ih on. "Nadam se da ete se nadalje pristojno vladati. I pokuajte, molim vas, da budete ljubazne sa monsenjerom. ta god da ste ule o njemu, ubeen sam da e izbledeti pred pravom istinom. Uostalom, on je na gost." "Da vam moda nisu rekli da sam vampir?" upita utivo Taljeran. "I da maloj deci siem krv?" "Oh, upravo to, monsenjeru", odvrati Valentina. "Kao i da imate raspolueno kopito. Poto hramljete, to mora da je istina!" "Valentina, ba si nepristojna", opomenu je Mirela. David zakloni lice akama i nita ne ree. "Sve je u redu", javi se Taljeran. "Objasniu otkud to da hramljem." On dohvati bocu s vinom i napuni ae koje su stajale ispred Valentine i Mirele, a zatim nastavi. "Moji su me, dok sam bio mali, uglavnom ostavljali sa dadiljom, jednom primitivnom seljankom. Ona me je jednom prilikom podigla na vrh komode, odakle sam pao i slomio stopalo. Dadilja se plaila da obavesti moje roditelje o onome to se dogodilo, tako da mi niko nije namestio stopalo kako treba. Kako moja majka nije bila posebno zainteresovana da me esto via, stopalo je krivo zaraslo, a posle je bilo kasno da se to popravi. I to vam je cela pria. U njoj nema nieg tajanstvenog, je li tako?" "Da li vas mnogo boli?" upita Mirela. "Stopalo? Ne." Osmehnu se Taljeran pomalo gorko. "Boli me samo ono to sam zbog njega kasnije doiveo. Izgubio sam pravo prvoroenog sina. Moja je majka posle toga u kratkom razmaku rodila jo dva sina i moja prava prenela na mog brata Arhimboa, a posle njega na Bosona. Nikako nije mogla da pristane na to da obogaljeni naslednik ponese staru titulu Taljeran-Perigora, zar ne? Poslednji put sam video svoju majku kada je dola u Otin da se usprotivi mom promovisanju u biskupa. Iako me je sama gurnula u svetenike, nadala se da u ostati zakopan u nekoj selendri. Uporno je tvrdila da nisam dovoljno poboan da

bih postao biskup. Razume se, bila je potpuno u pravu." "Kako je to grozno!" povika uzbueno Valentina. "Ja bih je zbog toga nazvala matorom veticom!" David skloni ake sa lica, podie pogled ka tavanici, te pozvoni za ruak. "Da li biste stvarno to uinili?" upita je neno Moris. "U tom sluaju, voleo bih da ste bili tamo. Priznajem da sam i sam poeleo da uinim neto slino." Kada su svi bili poslueni i sluga se udaljio, Valentina ree: "Posle prie koju ste nam ispriali, vie ne mislim da ste tako opaki kao to su nam vas predstavili. ak mislim da ste veoma zgodni." Mirela, sva oajna, pogleda Valentinu, a David se od srca nasmeja. "Moda bi Mirela i ja trebalo da vam zahvalimo, monsenjeru, ako je odista vaa zasluga to su pozatvarali samostane", nastavi Valentina. "Da toga nije bilo, jo bismo amile u Monglanu, eznui za ivotom u Parizu o kome smo matale..." Moris je odloio no i viljuku i zagledao se u njih. "Pomenula si opatiju Monglan? U Niim Pirinejima? Vas dve ste dole iz te opatije? Ali zato vie niste tamo? Zato ste otile?" Izraz njegovog lica i estina kojom je postavljao pitanja naterae Valentinu da shvati kako je upravo napravila kobnu greku. Taljeran je, uprkos svom dobrom izgledu i lepom ponaanju, ipak bio biskup od Otina, upravo onaj ovek na koga ih je nastojnica upozorila. Ako sazna da roake ne samo da su znale za Monglansku garnituru, ve i da su pomogle da se figure odnesu iz opatije, nee se smiriti dok iz njih ne izvue sve to znaju. Nalazile su se u velikoj opasnosti ve i zbog same injenice to je saznao da su stigle iz Monglana. Iako su svoje figure iz garniture paljivo zakopale ispod biljaka u Davidovoj bati iza ateljea, jo iste noi kada su stigle u Pariz, time nisu pokopale i sve svoje probleme. Valentina nije zaboravila na ulogu koju joj je dodelila nastojnica, da kod nje dolaze ostale opatice, koje e moda morati da bee, kako bi ostavile poverene im figure. Do sada se tako neto nije dogodilo, ali kako su vremena u Francuskoj bila nemirna, neka od njih mogla se pojaviti svakog asa. Valentina i Mirela nisu sebi mogle da dozvole da budu pod stalnim nadzorom arla Morisa Taljerana. "Ponovo vas pitam", uporno nastavi Taljeran, poto su devojke utale, "zato ste napustile Monglan?" "Zato to je", odvrati nevoljko Mirela, "samostan zatvoren, monsenjeru." "Zatvoren? Zato je zatvoren?" "Zbog odluke o sekularizaciji, monsenjeru. Nastojnica je smatrala da tamo vie nismo sigurne..." "U pismima koja mi je uputila", umea se David, "opatica mi je objasnila da je od pape primila nareenje da zatvori samostan." "I ti si to prihvatio?" upita ga Taljeran. "Jesi li ti republikanac ili nisi?

Poznato ti je da se papa Pije javno izjasnio protiv Revolucije. Kada smo izglasali Odluku o sekularizaciji, pripretio je da e izoptiti iz crkve sve katolike iz Skuptine! Ta nastojnica je izdala Francusku kada je posluala nareenje italijanskog papinstva, koje, kao to ti je poznato, vrvi od habsburgovaca i panskih Burbona." "eleo bih da istaknem da nisam nita loiji republikanac od tebe", primeti David vidno uzbuen. "Ne potiem iz plemike porodice, ja sam ovek iz naroda. Diem se ili padam zajedno sa novom vladom. Ali zatvaranje Monglanske opatije nema nikakve veze sa politikom." "Sve na svetu, dragi moj Davide, ima veze sa politikom. Poznato ti je ta je zakopano u Monglanskoj opatiji, zar ne?" Valentina i Mirela prebledee, ali David zaueno pogleda Taljerana i podie au. "Bah. To je pria za malu decu", ree, podrugljivo se nasmejavi. "Misli?" upita ga onaj drugi. Posmatrao je devojke svojim prodornim plavim oima. Zatim i on podie au i otpi jedan gutljaj, kao da se izgubio u mislima. Konano se ponovo prihvatio viljuke i nastavio da jede. Valentina i Mirela su i dalje ukoeno sedele, ni ne pomiljajui na to da nastave sa jelom. "Tvoje neakinje su, izgleda, izgubile apetit", primeti Taljeran. David se okrenu prema njima. "ta je pa sad?" upita on. "Nemojte mi rei da i vas dve verujete u te besmislice?" "Ne, ujae", odvrati tiho Mirela. "Znamo da je to puko praznoverje." "Svakako, to je samo jedna stara legenda, je li tako?" ree Taljeran, povrativi neto od svog malopreanjeg arma. "Ali nema sumnje da ste i vi ule za nju. Recite mi, kuda je otila ta vaa nastojnica, poto joj se uinilo zgodno da kuje zaveru sa papom protiv francuske vlade?" "Pobogu, Morise", umea se iznervirano David. "ovek bi pomislio da si uio za inkvizitora. Rei u ti kuda je otila, ali da prestane s tim. Otila je u Rusiju." Taljeran je trenutak utao. Zatim je lagano razvukao usta u osmeh, kao da se setio neeg zabavnog to se ticalo samo njega. "U pravu si", sloi se on sa Davidom. "Reci mi, da li su tvoje armantne neakinje ve imale priliku da posete parisku Operu?" "Nismo, monsenjeru", urno odgovori Valentina. "Ali o tome smo najee matale jo od najranijeg detinjstva." "Zar toliko dugo?" nasmeja se Taljeran. "Pa, moda emo moi da nadoknadimo taj propust. Posle ruka emo pregledati vau garderobu. Ja sam sluajno strunjak za modu..." "Monsenjer savetuje pola ena u Parizu po pitanjima mode", dodade David uz grimasu. "To je jedan od mnogobrojnih naina na koje on iskazuje svoje hriansko milosre." "Moram vam jednom prilikom ispriati kako sam Mariji-Antoaneti napravio

frizuru za maskenbal. Kreirao sam joj i kostim. Nisu je prepoznali ni njeni ljubavnici, a kralja i da ne pominjemo!" "Oh, ujae, smemo li zamoliti monsenjera biskupa da i nas posavetuje?" stade da moljaka Valentina. Osetila je veliko olakanje kada je razgovor skrenuo na mnogo pristupaniju i bezopasniju temu. "Obe ste dovoljno zanosne i ovakve kakve ste." Taljeran se osmehnu. "Ali videemo ta jo moemo da uinimo da poboljamo ono ime vas je priroda obdarila. Sreom, imam prijateljicu u ijoj sviti su najbolje krojaice Pariza... moda ste ule za gospou de Stal?" U Parizu nije bilo osobe koja nije ula za ermen de Stal, u ta su se Valentina i Mirela uskoro uverile. Dok su je pratile ka njenoj zlatno-plavoj loi u Operi-Komik, primetile su da se za njom okrenuo itav niz napuderisanih glava. Krem pariskog drutva dupke je ispunio loe koje su se dizale do krova pregrejane operske kue. ovek nikada ne bi pomislio, gledajui taj mete od dragog kamenja, bisera i ipki, da se napolju, na ulicama, jo sprovodila revolucija, da kraljevska porodica vene zatvorena u vlastitoj palati, da svakog jutra otvorena kola za prevoz zatvorenika puna plemia i svetenstva hitaju kaldrmom prema Trgu republike. Unutar potkoviaste Opere-Komik, sve je bilo blistavo i razdragano. A najblistavija od svih, ena koja je upravo uplovljavala u svoju lou poput kakvog velikog amca na Seni, bila je mlada, ali ve velika dama Pariza, ermen de Stal. Valentina je saznala sve o njoj ispitujui poslugu svoga ujaka ak-Luja. Obavestili su je da je gospoa de Stal kerka briljantnog vajcarkog ministra za finansije aka Nekera, koga je Luj XVI dva puta proterao i dva puta vraao na zahtev francuskog naroda. Njena majka, Suzana Neker, uspevala je da itavih dvadeset godina dri najmoniji salon u Parizu, ija je zvezda bila ermen. Kako je i sama bila milionerka, ermen je u dvadesetoj godini kupila sebi mua: barona Erika Stala fon Holtajna, osiromaenog vedskog ambasadora u Francuskoj. Krenuvi majinim stopama, otvorila je vlastiti salon u vedskoj ambasadi i bacila se u politiku. Njene odaje vrvele su od luonoa politikog i kulturnog ivota Francuske: Lafajet, Kondorse, Narbon, Taljeran. ermen je postala filozof-revolucionar. Sve vane politike odluke donoene su unutar svilom presvuenih zidova njenog salona, a donosili su ih ljudi koje je samo ona mogla da okupi na jednom mestu. Sa svojih dvadeset pet godina bila je moda najmonija ena u Francuskoj. Dok je Taljeran bolno epao po loi, smetajui tri ene, Valentina i Mirela su prouavale gospou de Stal. Odevena u crno-zlatnu ipkanu haljinu sa dubokim izrezom, koja je isticala njene pune ruke, miiava ramena i krupan struk, predstavljala je impozantnu priliku. Oko vrata je nosila ogrlicu od tekih kameja obrubljenih rubinima, a na glavi je imala zlatni turban koji je bio njen

zatitni znak. Nagnula se ka Valentini, koja je sedela pored nje, i proaputala svojim dubokim, hrapavim glasom, tako da su svi mogli da je uju. "Sutra ujutro, draga moja, ceo Pariz e se sjatiti na mom pragu da sazna ko ste. Bie to skandal i po, to je vaem pratiocu, u to sam uverena, sasvim jasno, jer bi vas inae primerenije odenuo." "Zar vam se, gospoo, nae toalete ne dopadaju?" upita Valentina sa strahom. "Obe izgledate veoma ljupko, draga", stade da je uverava ermen, pravei pri tom grimase. "Ali devianska boja je belo, a ne plameno crveno. I mada su mlade grudi uvek u modi u Parizu, ene ispod dvadeset godina obino nose preko ramena prebaenu maramu, to je gospodinu Taljeranu i te kako poznato." Valentina i Mirela pocrvenee do uiju, ali se zato Taljeran usprotivi: "Ja oslobaam Francusku na vlastiti nain." On i ermen se osmehnue jedno drugome i ona slegnu ramenima. "Nadam se da e vam se opera svideti", ree ermen, okrenuvi se ka Mireli. "To mi je jedna od omiljenih predstava, a nisam je ula jo od detinjstva. Kompozitor, Andre Filidor, najbolji je ahista Evrope. Igrao je ah i izvodio svoju muziku pred filozofima i kraljevima. Moda e vam se njegova muzika uiniti pomalo zastarela, posle Glikovih operskih novina. Nije ba lako izdrati toliko recitovanja..." "Mi jo nikada nismo bile u operi, gospoo", upade joj u re Valentina. "Nikada niste bile u operi!" ponovi ermen glasno. "Nemogue! Gde su vas to vae porodice drale?" "U samostanu, gospoo", odgovori utivo Mirela. ermen je na trenutak nepomino zurila u nju, kao da nikada nije ula re samostan. Zatim se okrenula prema Taljeranu. "Izgleda da si zaboravio da mi pomene nekoliko sitnica, prijatelju. Da sam znala da su Davidove tienice odgajane u samostanu, sigurno ne bih odabrala operu kao to je Tom Dons." Zatim se ponovo okrenula ka Mireli i dodala: "Nadam se da neete biti okirane. Pria je engleska i govori o nezakonitom detetu..." "Bolje za njih da to pre naue sve o moralu", nasmeja se Taljeran. "To je, nema zbora, tano", procedi ermen kroz stisnute usne. "Ako im biskup od Otina postane mentor, ovakve stvari mogle bi im biti od velike koristi." Zatim se okrenula ka pozirnici, na kojoj je u tom asu poela da se die zavesa. "Mislim da je to neto najlepe to sam do sada doivela", izjavi Valentina posle posete operi, sedei na debelom Abisonovom tepihu u Taljeranovoj radnoj sobi i gledajui kako plamenovi liu po staklenim vratima zatitne reetke. Taljeran se zavali u naslonja od plavkaste svile i isprui noge na otoman. Mirela je stajala nekoliko koraka dalje i posmatrala vatru.

"Danas takoe prvi put pijemo konjak", dodade Valentina. "Tek vam je esnaest godina", primeti Taljeran, udiui miris konjaka iz svoje aice, a zatim otpi gutljaj. "S vremenom ete jo mnogo toga doiveti." "Koliko je vama godina, monsenjer Taljerane?" upita Valentina. "Takve stvari se ne pitaju, nije utivo", opomenu je Mirela koja je stajala pored kamina. "Ne sme ljude nikada pitati koliko im je godina." "Ali, molim vas", ree Taljeran, "zovite me Moris. Imam trideset sedam godina, ali se oseam kao da mi je devedeset kada me oslovljavate sa 'monsenjer'. A sada mi kaite kako vam se dopala ermen?" "Gospoa de Stal je bila veoma ljupka", odgovori Mirela, dok joj se crvena kosa presijavala na svetlosti vatre, iste boje kao i plamenovi. "Je li istina da je ona vaa ljubavnica?" upita Valentina. "Valentina!" povika Mirela. A Taljeran prsnu u smeh. "Nemogua si", ree on, razbaruivi Valentininu kosu prstima, poto se ona oslonila na njegovo koleno pri treptavoj svetlosti vatre. Zatim se obrati Mireli: "Tvoja roaka, gospoice, ne ume da se pretvara, to je inae uobiajeno u pariskim drutvenim krugovima i, uzgred budi reeno, tako dosadno. Njena pitanja su pravo osveenje za mene i ne mogu da me uvrede. Ovih nekoliko poslednjih nedelja, dok sam vam nabavljao garderobu i pokazivao Pariz, predstavljale su za mene melem koji je ublaio moj prirodni cinizam. Ali ko ti je kazao, Valentina, da je gospoa de Stal moja ljubavnica?" "ula sam od posluge, monsenjeru... hou da kaem, ujae Moris. Je li to istina?" "Ne, draga moja. Nije istina. Bar ne vie. Istina je da smo nekada bili ljubavnici, ali traevi uvek prepriavaju prole stvari. Sada smo dobri prijatelji." "Moda vas je odbacila zbog vae hromosti?" stade da nagaa Valentina. "Blagi Boe!" povika Mirela, koja nije bila naviknuta da izgovara takve rei. "Smesta da si se izvinila monsenjeru. Molim vas da oprostite mojoj roaci, monsenjeru. Nije nameravala da vas uvredi." Taljeran je sedeo utke, gotovo u stanju oka. Nije zaboravio da je malopre izjavio kako ga Valentina niim to kae ne moe uvrediti, ali do sada niko u Francuskoj nije otvoreno pomenuo njegov telesni nedostatak. Poeo je da drhti jer ga je proelo neko udno, nepoznato oseanje; zatim je uhvatio Valentinu za ruke i podigao da sedne pored njega na otoman. Neno ju je zagrlio. "Jako mi je ao, ujae Moris", ree Valentina. Ovla mu je poloila aku na obraz i nasmeila se. "Do sada nisam imala prilike da vidim neki fiziki nedostatak. Za mene bi bilo veoma pouno kada biste mi pokazali vae stopalo." Mirela zajea. Taljeran je sada zurio u Valentinu kao da ne veruje svojim uima. Ona mu stee ruku ne bi li ga ohrabrila. Posle kraeg vremena on ozbiljno ree: "Dobro. Ako ba eli." Zatim s mukom podie stopalo sa otomana, sagnu se i skide teku elinu izmu koja mu je stezala stopalo kako bi

uopte mogao da hoda. Valentina je zagledala stopalo pri nejasnoj svetlosti vatre. Bilo je tako gadno iskrivljeno, ulubljeno, da se inilo da mu prsti rastu odozdo. Gledano odozgo stvarno je podsealo na neku izraslinu. Valentina ga podie, sae se i poljubi ga. Taljeran je zabezeknuto ostao da sedi u naslonjau. "Jadno stopalo", ree ona. "Toliko si propatilo ni krivo ni duno." Taljeran se nagnu prema Valentini. Privukavi njeno lice svome, neno joj poljubi usne. Na trenutak su se njegova zlatna kosa i njeni beloplavi uvojci isprepleli pri svetlosti vatre. "Ti si jedina koja se ikada obratila mom stopalu kao da je neto ivo", ree joj on uz osmeh. "Time si ga veoma usreila." Dok je on posmatrao Valentinu svojim predivnim, aneoskim licem, uokvirenim zlatnim uvojcima sa kojih se odbleskivao sjaj vatre, Mireli je bilo teko da misli na to kako je upravo taj ovek nemilosrdno, gotovo bez iije pomoi, unitavao katoliku crkvu u Francuskoj. Da je to bio ovek koji je eleo da se domogne Monglanske garniture. Svee su ve gotovo dogorele u Taljeranovoj radnoj sobi. Pri umiruoj svetlosti iz kamina, uglove sobe progutale su senke. Bacivi pogled na pozlaeni asovnik iznad kamina, Taljeran vide da je ve dva sata ujutro. Ustade iz naslonjaa, pored koga su Valentina i Mirela sedele, dok im se kosa slivala niz njegova kolena. "Obeao sam vaem ujaku da u vas vratiti kui u neko razumno vreme", ree im on. "Pogledajte koliko je samo sati." "Oh, ujae Moris", stade da preklinje Valentina, "molim vas dopustite da ostanemo jo malo. Ovo nam je prvi izlazak u drutvo. Sve vreme smo ovde u Parizu ivele kao da uopte nismo naputale samostan." "Samo jo jednu priu", sloi se Mirela. "Ujak se nee ljutiti." "Pobesnee", nasmeja se Taljeran. "Ali ve je ionako suvie kasno da bih vas sada vodio kui. U ovo doba noi ulicama tumaraju pijani san-kiloti, ak i po boljim etvrtima. Predlaem da poaljemo lakeja sa pisamcetom do vaeg ujaka. Narediu sobaru Kurtijadu da vam pripremi sobu. Pretpostavljam da biste volele da budete zajedno?" Nije govorio ba istinu kada je rekao da je opasno ii ulicama u ovo doba. Taljeran je imao gomilu slugu, a David je stanovao nedaleko od njega. Ali u jednom trenutku je shvatio da ne eli da ih vrati kui, da eli da ih zadri moda zauvek. Odugovlaio je priajui im prie i odlaui neizbeno. Ove dve devojke, tako svee i nevine, probudile su u njemu oseanja koja nije umeo da objasni. Nikada nije imao ba nikakvu porodicu, tako da je toplina koju je oseao u njihovom prisustvu predstavljala za njega sasvim novo iskustvo. "Oh, stvarno moemo ostati do sutra?" upita Valentina, uspravivi se i

stegnuvi Mirelinu ruku. Mirela je sumnjiavo pogleda, ali i ona je udela da ostane. "Stvarno", odvrati Taljeran, ustavi kako bi otiao do zvona za poslugu. "Nadajmo se da do jutra ovo nee prerasti u glavni pariski skandal, kako je ermen predskazala." Jo u slubenoj livreji i sasvim trezan, Kurtijad pogleda prvo prema razbaruenim devojkama, a zatim u izuveno stopalo svoga gospodara, pa ih bez ijedne rei povede uz stepenice prema velikoj gostinskoj sobi. "Da li bi gospodin mogao da nam nabavi spavaice?" zapita Mirela. "Moda bi sluavke mogle da nam pozajme svoje..." "To nee predstavljati nikakav problem", odvrati utivo Kurtijad i odmah im donese dva raskona svilena penjoara ukraena rukom raenom ipkom, koji sigurno nisu pripadali slukinjama. Zatim se diskretno povue. Kada su se Valentina i Mirela presvukle, oetkale kosu i uvukle u veliki mekani krevet sa savrenim baldahinom, Taljeran pokuca na vrata. "Je li vam udobno?" upita on, provirivi unutra. "Ovo je najlepi krevet koji smo videle", odgovori Mirela ispod povee gomile jorgana. "U samostanu smo spavale na drvenim daskama, radi lepog dranja." "to je urodilo i te kakvim plodom", primeti Taljeran uz osmeh. On prie krevetu i sede na mali kau pored njega. "A sada nam morate ispriati jo jednu priu", obrati mu se Valentina. "Veoma je kasno..." poe Taljeran. "Priu o duhovima!" prekide ga Valentina. "Nastojnica nam nikada nije dozvoljavala da priamo prie o duhovima, ali mi smo to ipak inile. Znate li koju?" "Na alost ne", odvrati skrueno Taljeran. "Kao to znate, nisam imao ba normalno detinjstvo. Niko mi nikada nije priao takve prie." Trenutak je razmiljao. "Ali, jednom prilikom, sam sam sreo duha." "Zaista?" upita Valentina. Ona stee Mirelinu aku ispod prekrivaa. Obe su izgledale veoma uzbuene. "Pravog duha?" "Sada mi to sve izgleda prilino besmisleno", nasmeja se on. "Morate mi obeati da nikada neete o ovome ni re rei svom ujaku ak-Luju, ili e mi se smejati cela Skuptina." Devojke se promekoljie ispod prekrivaa i zaklee da e uvati tajnu. Taljeran sede na sofu i poe svoju priu obasjan priguenom svetlou svee... BISKUPOVA PRIA Dok sam bio jo jako mlad, pre no to sam se zamonaio, ostavio sam svoju biskupiju u Sen Remiju, gde je sahranjen slavni kralj Klovis, i otiao da pohaam predavanja na Sorboni. Posle dve godine provedene na ovom uvenom

univerzitetu, dolo je vreme da objavim ime u se u ivotu baviti. Znao sam da bi u mojoj porodici izbio straan skandal ako bih odbio poziv koji su mi nametnuli; meutim, oseao sam da sam potpuno nepodesan za svetenika. Oduvek sam udeo da postanem dravnik. Ispod sorbonske kapele zakopane su kosti najveeg dravnika koga je Francuska ikada imala, oveka koji je bio moj idol. Njegovo ime vam je sigurno poznato: Arman an di Plesi, vojvoda od Rieljea, koji je, koristei se retkom kombinacijom religije i politike, vladao ovom zemljom elinom pesnicom gotovo dvadeset godina, sve do svoje smrti 1642. Jedne noi, negde oko ponoi, ustao sam iz toplog kreveta, prebacio debelu pelerinu preko kune haljine i spustio se niz brljanom obrasle zidove krila u kome su bile smetene odaje za studente, te se uputio prema sorbonskoj kapeli. Vetar je preko travnjaka nosio hladno lie i posvuda su odjekivali udni zvuci koje su isputale sove i ostala nona stvorenja. Mada sam sebe smatrao neustraivim, priznajem da sam se plaio. Grob u kapeli bio je mraan i hladan. U to doba niko se u njoj nije molio i samo je nekoliko svea jo gorelo oko kripte. Pripalio sam jo jednu i, spustivi se na kolena, stao da preklinjem preminulog francuskog svetenika da mi bude vodi. Dok sam objanjavao svoj teak poloaj, mogao sam da ujem, u toj ogromnoj grobnici, otkucaje vlastitog srca. Jo nisam ni zavrio molitvu, kada na moje krajnje zaprepaenje, grobnicom stade da duva ledeni vetar, koji pogasi sve svee. Uasnuo sam se od straha! Progutan tamom, krenuh posrui u potragu za novom sveom. Ali u tom trenutku zauh neki uzdah i iz groba ustade bledi, mrani duh kardinala Rieljea! I kosa, i koa, pa ak i sveana odeda bili su mu beli poput snega; lebdeo je iznad mene, svetlucajui, potpuno providan. Da nisam ve kleao, sigurno bih se stropotao na pod. Glas mi je zastao u grlu, ni re nisam mogao da izustim. A onda ponovo zauh isti, duboki uzdah. Kardinalov duh mi se obratio! Osetio sam kako se sav jeim dok je on pretvarao svoje sudbonosne rei u glas koji je podseao na potmulu zvonjavu. "Zarad ega si probudio mene?" stade da odzvanja grobnicom. Pomahnitali vetrovi brisali su oko mene, i dalje sam bio okruen potpunom tamom, a noge me nisu drale tako da nisam mogao ustati i utei. Progutah knedlu i pokuah da mu odgovorim drhtavim glasom. "Kardinale Rielje", promucah, "traim savet. Za ivota ste bili najvei francuski dravnik, uprkos svom svetenikom pozivu. Kako ste se dokopali tolike vlasti? Molim vas, otkrijte mi svoju tajnu, jer nameravam da sledim va primer." "Ti?" zatutnja izdueni stub dima, poevi da se die prema tavanici grobnice kao da je strano uvreen. Strujao je od zida do zida poput oveka koji koracima premerava pod. Svakim korakom irio se sve vie dok njegovo prozirno oblije

nije ispunilo prostoriju, kreui se poput razbesnele oluje pred eksploziju. Sav sam se skupio. Duh na kraju ipak progovori. "Tajna za kojom sam tragao ostala je za mene vena tajna..." Duh se i dalje valjao preko svoda grobnice, a njegov oblik sve se vie rasipao to je postajao tanji. "Njena mo pokopana je sa Karlom Velikim. Pronaao sam samo prvi klju. Paljivo sam ga sakrio..." Bledo je zatreperio naspram zida nalik na plamen koji samo to se nije ugasio. Skoih na noge i mahnito pokuah da spreim njegovo nestajanje. Na ta je to ciljao? Kakva je to tajna bila zakopana sa Karlom Velikim? Nadjaah huk vetra koji je prodirao duha na moje oi. "Sire, blagosloveni svetenie! Kaite mi, molim vas, gde mogu da naem taj klju o kome ste govorili." Duh je ve potpuno nestao, ali zauh njegov glas nalik na odjek to se odbija o zidove nekog dugakog, dugakog hodnika. "Fransoa... Mari... Arue..." i to je bilo sve. Vetar utihnu i ono nekoliko svea ponovo zaplamsa. Stajao sam sam u grobnici. Posle dueg vremena vratio sam se preko travnjaka u studentske odaje. Narednog jutra bio sam sklon da poverujem da je to sve bio samo ruan san, ali uvelo lie i slabi miris kripte koji su se zadrali na mojoj pelerini uverie me da sam sve to odista doiveo. Kardinal mi je saoptio da je pronaao prvi klju za reavanje velike tajne. I trebalo je taj klju da potraim kod velikog francuskog pesnika i dramopisca, Fransoa Mari Aruea, poznatijeg kao Volter. Volter se pre izvesnog vremena vratio u Pariz iz samonametnutog izgnanstva na svom imanju u Ferneju, pod izgovorom da namerava da uprilii izvoenje nove drame. Meutim, vladalo je uverenje da je doao kui da umre. Kako je mogue da je ovaj angrizavi stari ateistiki pisac pozorinih komada, ovek roen pedeset godina posle Rieljeove smrti, bio upuen u kardinalove tajne - to je stajalo je van moje moi shvatanja. Ali morao sam to otkriti. Prolo je nekoliko nedelja pre no to sam uspeo da ugovorim sastanak sa Volterom. Odeven u svoju sveteniku halju i prispevi tano u zakazani as, ubrzo sam uveden u njegovu spavau sobu. Volter je mrzeo da ustaje pre podneva, a esto je i ceo dan provodio u postelji. Ve etrdeset godina je tvrdio da je na ivici smrti. Naao sam ga zavaljenog na jastuke, sa razbaruenom ruiastom kapom za spavanje na glavi, odevenog u dugaki beli ogrta. Sa onim svojim oima nalik na dva ista grumena uglja na bledom licu, sa tankim usnama i pljosnatim nosem, liio je na pticu grabljivicu. Po sobi su se muvali svetenici, a on je glasno odbijao njihovu pomo u bilo kom pogledu, to e nastaviti da ini do poslednjeg asa. Kada je podigao pogled i ugledao me u mojoj iskuenikoj halji, postideo sam se, jer sam znao koliko prezire kler.

"Ostavite nas, molim vas! Predvideo sam dolazak ovog mladia. alje ga sam kardinal Rielje!" A zatim se nasmejao svojim piskavim, enskastim kikotom dok su svetenici, pogledavajui me preko ramena, hitali da napuste sobu. Volter me pozva da sednem. "To je za mene oduvek bila tajna", ree on ljutito, "zato taj pompezni stari duh ne moe da miruje u svom grobu. Poto sam ateista, strano me nervira to taj mrtvi svetenik ne prestaje da lebdi unaokolo, savetujui mladiima da mi se nau kod uzglavlja. Oh, uvek znam kada doe neko koga on alje, jer usne su im svima metafiziki otromboljene i balave, a oi im isprazno blude, isto kao tvoje sada... Promet u Ferneju bio je proprilian, ali ovde u Parizu, pravi potop!" Uspeo sam da se savladam i preem preko naina na koji me je opisao. Istovremeno me je iznenadilo i uznemirilo to to je Volter pogodio zbog ega sam doao. Jer, nagovestio je da i drugi tragaju za istom stvari za kojom sam tragao i ja. "Voleo bih da mogu kocem jednom za svagda da probodem srce toga oveka", nastavio je svoju tiradu Volter. "Moda bih onda mogao malo da se odmorim." Toliko se uzbudio da je poeo da kalje. Primetio sam da pljuje krv, ali kada sam pokuao da mu pomognem, mahnuo mi je da se udaljim. "Lekare i svetenike treba sve obesiti o ista veala!" povika on, ispruivi ruku da dohvati au sa vodom. Ja mu je dodadoh i on otpi gutljaj. "On, razume se, eli, taj rukopis. Kardinal Rielje ne moe da podnese injenicu da su njegovi dragoceni lini dnevnici pali u ruke jednog starog bezbonika kakav sam ja." "Vi posedujete line dnevnike kardinala Rieljea?" "Da. Pre mnogo godina, dok sam jo bio mladi, bacili su me u zatvor zbog vreanja Krune, zahvaljujui nekoj skromnoj pesmici koju sam navrljao o kraljevom romantinom ivotu. Dok sam trunuo u zatvoru, moj bogati pokrovitelj doneo mi je neke dnevnik na deifrovanje. Pripadali su njegovoj porodici ve dugo, ali bili su napisani tajnim kodom koji niko nije uspeo da odgonetne. Poto nisam imao nikakva prea posla, latio sam se deifrovanja i tako saznao mnoge stvari o naem voljenom kardinalu." "Mislio sam da je Rielje sve to je napisao zavetao Sorboni?" "To je ono to ti zna", Volter se podmuklo nasmeja. "Svetenik ne vodi intimne, ifrovane dnevnike, sem ako nema ta da sakrije. Dobro sam znao kakve su grehe imali na dui svetenici iz njegovog vremena: misli o masturbaciji i razbludnom inu. Bacio sam se na te dnevnike kao konj na vreu sa ovsom, ali umesto raskalanog priznanja greha, koje sam oekivao, naiao sam tek na jedan ueni traktat. Veu gomilu gluposti nisam sreo nikada u ivotu." Volter je poeo da kaljuca i da se davi, tako da sam ve pomislio kako u

morati da pozovem nekog od svetenika da se vrati u sobu, budui da jo nisam bio ovlaen da dajem priest. Poto je ispustio uasan zvuk, koji je podseao na samrtniki ropac, pokazao mi je rukom da mu dodam nekoliko marama. Prebacio ih je preko ramena, a jednu je ak obmotao oko glave kako kakva baba i ostao tako da sedi i drhti. "ta ste otkrili u tim dnevnicima i gde su oni sada?" stadoh da ga pourujem. "Jo su kod mene. Moj je zatitnik umro dok sam bio u zatvoru i za sobom nije ostavio naslednika. Danas moda vrede dosta para, zbog svoje istorijske vrednosti. Ali ako mene pita, sve ti je to zajedno samo gomila sujevernih besmislica. Same arolije i vraanje." "Zar maloas niste kazali da je u pitanju ueni traktat?" "Jesam, u onoj meri u kojoj su svetenici sposobni za takvu vrstu objektivnosti. Vidi, kardinal Rielje je itav svoj ivot posvetio prouavanju moi, bar u razdobljima kada nije vodio vojske protiv svih redom zemalja u Evropi. A predmet njegovih tajnih prouavanja oko kojih se sve vrtelo... moda si uo za Monglansku garnituru?" "ahovsku garnituru Karla Velikog?" upitah, pokuavi da ostanem miran, mada mi je srce stalo da lupa tako snano da je udaralo u rebra. Nagnuvi se nad njegov krevet i hvatajui svaku izgovorenu re, stadoh da ga pourujem to sam nenije mogao da nastavi, pre no to ga obuzme novi napad. Za Monglansku garnituru sam uo i ranije i znao sam da je ve vekovima izgubljena. Takoe mi je bilo poznato da je od neprocenjive vrednosti. "Mislio sam da je u pitanju samo legenda", primetih. "Rielje nije bio toga mnenja", odvrati ostareli filozof. "On u svojim dnevnicima na hiljadu dve stotine strana razglaba o njenom poreklu i znaenju. Putovao je ak do Ahena, ili E-la-apel, pa je istraio i Monglan, gde je verovao da je garnitura zakopana, ali uzalud. Zna, na je kardinal mislio da ta garnitura uva klju tajne, tajne starije od aha, moda stare isto koliko i sama civilizacija. Tajne koja objanjava uspon i pad civilizacija." "Kakva bi to tajna mogla biti?" upitah, uzalud pokuavi da prikrijem uzbuenje. "Rei u ti na ta je on mislio", odvrati Volter, "mada je umro pre no to je reio zagonetku. Uini s tim to god ti drago, ali nemoj vie dolaziti da me gnjavi. Kardinal Rielje je verovao da se u Monglanskoj garnituri krije formula - i to u samim ahovskim figurama. Formula koja razotkriva tajnu univerzalne moi..." Taljeran zastade i zagleda se kroz priguenu svetlost u Valentinu i Mirelu, zagrljene i uukane ispod debelih pokrivaa. Pravile su se da spavaju, dok su im prelepe svetlucave kose rasute poivale na jastucima, a dugaki svileni pramenovi leali isprepleteni. On ustade, nagnu se nad njih da navue

prekrivae i neno ih pomilova po kosi. "Ujae Moris", javi se Mirela, otvorivi oi, "niste zavrili priu. Za kakvom je to formulom tragao kardinal Rielje celog ivota? ta je on to mislio da lei skriveno u figurama ahovske garniture?" "To emo morati zajedno da otkrijemo, drage moje", osmehnu se Taljeran, jer je primetio da su sada i Valentinine oi irom otvorene i da obe devojke drhte ispod toplih pokrivaa. "Znate, ja nikada nisam video taj rukopis. Volter je nedugo potom umro. Celu njegovu biblioteku kupio je neko ko je dobro znao kolika je vrednost dnevnika kardinala Rieljea. Osoba koja je i razumela i prieljkivala univerzalnu mo. Osoba o kojoj govorim pokuala je da podmiti i mene i Miraboa, koji se zalagao za Odluku o sekuklarizaciji, nastojei da na taj nain utvrdi da li bi Monglansku garnituru mogle da konfiskuju privatne stranke na visokom politikom poloaju i sa niskim etikim naelima." "Ali vi ste sigurno odbili mito?" upita Valentina, uspravivi se u krevetu, okruena svom silom pokrivaa. "Moja cena je bila previsoka za naeg pokrovitelja, ili bi trebalo da kaem pokroviteljicu?" nasmeja se Taljeran. "eleo sam garnituru za sebe. I jo je elim." Posmatrajui Valentinu pri mutnoj svetlosti svea, on se lagano osmehnu. "Vaa nastojnica je napravila veliku greku", ree im on. "Znate, pogodio sam ta je uinila. Iznela je garnituru iz samostana. Ah, ne gledajte me tako, drage moje. Izgleda kao puka sluajnost to je vaa nastojnica otputovala ak u Rusiju, kao to ree va ujak, zar ne? Ali vidite, osoba koja je kupila Volterovu biblioteku, osoba koja je pokuala da podmiti Miraboa i mene, osoba koja poslednjih etrdeset godina pokuava da se doepa te garniture, nije niko drugi do Katarina Velika, carica cele Rusije."

5. AHOVSKA IGRA

Igraemo ah, Pritiskajui oi bez kapaka i ekajui da neko pokuca na vrata. T. S. Eliot NJUJORK, MART 1973.

Neko je pokucao na vrata. Stajala sam sa akom na boku nasred svog stana. Prola su tri meseca od doeka Nove godine. Gotovo da sam zaboravila na tu no, gataru i udne dogaaje koji su je propratili. Prilino snano kucanje se nastavilo. Napravih jo jedan potez parisko plavom bojom po velikom platnu koje se nalazilo ispred mene, pa spustih etkicu u limenku sa lanenim uljem. Prozore na sobi sam ostavila otvorene, ali moj klijent Kon Edison kao da je spaljivao kale (francuska re za ubre) ba pod mojim prozorima. Ispusti su bili crni od ai. Dok sam ila prema dugakom predvorju, uopte nisam bila raspoloena za goste. Pitala sam se zato mi odozdo nisu najavili, to im je inae dunost, posetioca koji mi je upravo lupao na vrata. Protekla nedelja bila je za mene prilino gadna. Pokuavala sam da zavrim posao sa Konom Edisonom i itave sate sam provela borei se kako sa menaderima zgrade u kojoj sam stanovala tako i sa raznim skladitima. Sreivala sam stvari za svoj skoranji odlazak u Alir. Tih dana mi je odobrena viza. Obavestila sam sve svoje prijatelje; kada konano napustim zemlju, neu ih videti vie od godinu dana. Naroito mi je bilo stalo da stupim u vezu s jednim od svojih prijatelja, meutim on je bio tajanstven i nepristupaan poput Sfinge. Nisam mogla ni pretpostaviti koliko e mi biti potreban posle dogaaja koji e se uskoro odigrati. Prolazei hodnikom, bacih pogled na svoj lik u jednom od ogledala kojih je bilo mnogo po zidovima. Moja bujna, raupana kosa bila je proarana utocrvenom bojom, a nos mi je krasila jedna povea grimizna mrlja. Protrljala sam ga nadlanicom, te obrisala aku o platnene pantalone i lampavu radnu koulju u kojima sam radila. Zatim otvorih vrata. Tamo je stajao Bosvel, vratar, besnog izraza lica, u mornarsko-plavoj uniformi sa smenim epoletama koje je bez sumnje sam odabrao. Pogledao me je s visine. "Izvinite, gospoo", frknu on, "ali izvestan pranjavo-plavi korni je ponovo zakrio ulaz. Kao to vam je poznato, gosti su obavezni da oslobode ulaz kako bi se mogle vriti isporuke..." "Zato me niste pozvali preko interfona?" prekidoh ga ljutito. Sasvim dobro sam znala o ijim kolima on to govori. "Interfon ne radi ve itavu nedelju, gospoo..." "Zato ga niste popravili, Bosvele?" "Ja sam, gospoo, vratar. Vratari nisu zadueni za popravke. To radi nastojnik. Vratar vodi rauna o tome ko ulazi u zgradu i brine se da prilaz bude..." "Dobro. Dobro. Poaljite je gore." U Njujorku sam poznavala samo jednu osobu koja je vozila bledoplavi korni: Lili Rad. Kako je bila nedelja, bila sam gotovo ubeena da ju je Sol dovezao. Dok me bude gnjavila, on e imati

vremena da pomeri kola. Ali Bosvel me je i dalje mrko gledao. "Postavlja se pitanje i male ivotinje, gospoo. Vaa goa zahteva da i tu malu ivotinju unese u zgradu, mada joj uvek ponavljam da..." Ali bilo je prekasno. U tom se trenutku iz pravca liftova, zavivi za ugao, pojavilo jedno pahuljasto klupko. Kreui se u cik-cak, uputilo se ka mom stanu, proialo pored Bosvela i mene i nestalo u predvorju. Bosvel me je pogledao s krajnjim prezirom, ali nita nije rekao. "Dobro, Bosvele", obratih mu se, slegnuvi ramenima. "Pretvarajmo se da ga nismo videli, vai? Nee praviti neprilike i otii e im uspem da ga pronaem." U tom trenutku, iza istog ugla pojavila se i Lili, kreui se kao u ritmu valcera. Bila je umotana u ogrta od samurovine koji se sastojao od samih dugakih dundastih repova. Plava kosa bila joj je pokupljena u tri ili etiri velika konjska repa koji su trali u razliitim pravcima, tako da niste mogli odrediti gde prestaje kosa, a poinje ogrta. Bosvel uzdahnu i sklopi oi. Lili uopte nije obratila panju na Bosvela; na moj je obraz spustila usputni poljubac i izmeu nas dvoje prohujala u moj stan. Za osobu Lilinog obima teko da se moglo rei da huji, ali nije joj se moglo osporiti da je svoju teinu nosila sa izvesnim stilom. U prolazu je dobacila grlenim glasom: "Reci tom tvom vrataru da smiri doivljaje. Sol e kruiti oko bloka dok ne krenemo." Ispratila sam Bosvela pogledom, ispustivi uzdah koji sam do tada potiskivala, i zatvorila vrata. Sa aljenjem sam se vratila u svoj stan da se suoim sa jo jednim nedeljnim popodnevom koje e mi pokvariti osoba koju sam najmanje volela u Njujorku, Lili Rad. Ali ovog puta sam se zaklela da u je se brzo reiti. Moj se stan sastojao od velike sobe sa veoma visokom tavanicom i kupatila u koje se ulazilo iz dugakog predvorja. U velikoj sobi nalazila su se troja vrata; jedna su vodila u garderobu, druga u sobu za batlera, a na trea se izvlaio krevet skriven u zidu. Soba je bila pravi lavirint od dinovskog drvea i divljih egzotinih biljaka koje su obrazovale prolaze kao u pravoj dungli. Posvuda su bile naslagane gomile knjiga, hrpe marokanskih jastuka i raznih drangulija iskopanih u starinarnicama na Treoj Aveniji. Bilo je tu rukom bojenih pergamentskih abaura iz Indije, vreva od majolike iz Meksika, emejliranih grnarskih ptica iz Francuske i predmeta od prakog kristala. Zidovi su bili prekriveni napola dovrenim slikama jo vlanim od ulja, starim fotografijama u izrezbarenim ramovima i antiknim ogledalima. Sa tavanice su visili zvonii, mobili i lakirane papirnate ribe. Jedini komad nametaja u sobi bio je veliki salonski klavir od ebonovine smeten pored prozora. Lili je koraala kroz lavirint poput pantera putenog s uzice, pomerajui stvari ne bi li pronala svog psa. Ogrta od repova odbacila je na pod. Zaprepastila sam se kada sam otkrila da ispod njega nije imala gotovo nita. Lili je bila graena poput kakve majolske skulpture sa tankim lancima i zaobljenim

bokovima koji su se u gornjem delu irili u talasasto obilje mesa to je kipelo na sve strane. Stisnula je celu tu masu u jednu oskudnu, purpurnu, svilenu haljinu koja se zavravala tamo gde su joj poinjale butine. Dok se kretala, podseala je na neoblikovanu hladetinu, drhtavu i providnu. Lili prevrnu jedan jastuk i otkri malu svilenkastu loptu pahulja koju je nosila svuda sa sobom. Podigla ju je i poela da joj gue svojim grlenim glasom. "Evo mog dragog Karioke", stade da prede. "On se krio od svoje mamice. On, nevaljala mala kuca-muca." Bilo mi je muka. "eli li au vina?" predloih kada Lili spusti ponovo Karioku na pod. On stade da tri unaokolo dosadno kevui. Otila sam do batlerove sobice i iz friidera izvadila bocu vina. "Pretpostavljam da si od Luelina dobila taj uasni ardonaj", primeti Lili. "Ve godinama pokuava da ga se otarasi." Zatim prihvati au koju sam joj pruila i dobrano otpi. Krivudajui izmeu drvea, zastala je ispred slike na kojoj sam upravo radila kada mi je njen dolazak upropastio nedelju. "Hej, poznaje li ovog momka?" upita ona iznenada, mislei na oveka sa platna, mukarca na biciklu odevenog u belo koji se vozio preko jednog kostura. "Je l' ti kao model posluio onaj momak dole?" "Koji momak?" upitah, spustivi se na klupicu ispred klavira i zagledavi se u Lili. Usne i nokti bili su joj namazani kinesko crvenom bojom. U suprotnosti sa bledim tenom, to joj je davalo izgled bele boginje-drolje koja je namamila Zelenog viteza ili Drevnog mornara u ivot posle smrti. A onda mi jo neto pade na pamet. Kaisa, muza aha, nije bila nita manje nemilosrdna od muze poezije. Muze su imale naina da ubiju one koje su nadahnule. "Mukarac na biciklu", nastavi Lili. "Upravo je tako bio odeven... sa kapuljaom na glavi i sav umotan. Videla sam ga samo s lea. Umalo ga nismo pregazili. Morali smo da se popnemo na trotoar da bismo ga izbegli." "Stvarno?" upitah iznenaeno. "Izmislila sam ga." "Izgleda zastraujue", primeti Lili, "poput oveka koji vozi u vlastitu smrt. Bilo je neeg zlokobnog u nainu na koji je taj ovek kruio oko tvoje zgrade..." "ta si rekla?" Duboko u mojoj podsvesti neto je zazvonilo na uzbunu. uvaj se bledog konja, jer ime to poiva na njemu bee Smrt. Gde sam to ula? Karioka je prestao da keve i sada je sumnjiavo reao. Noicama je zahvatao strugotine bora iz saksije sa orhidejama i razbacivao ih po podu. Prioh mu, podigoh ga i ubacih u orman sa kaputima, zatvorivi za njim vrata. "Kako se usuuje da baci mog psa u orman?" upita Lili. "Psima je dozvoljen pristup u ovu zgradu jedino ako su zatvoreni u kutiji", objasnih. "Nemam nikakvu kutiju. A sada mi reci kakvim dobrom si dola? Mesecima te nisam videla." Sreom, pomislih. "Hari hoe da ti priredi oprotajnu veeru", objasni ona spustivi se na

klupicu ispred klavira i ispivi ostatak vina. "Tvoje je samo da odredi datum. Lino e pripremiti jelo." Karioka je svojim siunim apama grebao po unutranjosti vrata ormana, ali ja se nisam na to obazirala. "Volela bih da doem na veeru", odvratih. "Moe li u sredu? Verovatno odlazim za naredni vikend." "Dobro", sloi se Lili. Sada su se iz ormana uli tupi udarci jer je Karioka stao da udara o vrata majunim telom. Lili lagano ustade sa klupice na kojoj je sedela. "Mogu li, molim te, da izvadim svog psa iz ormana?" "Odlazi?" upitah puna nade. Izvukoh etkice iz limenke sa uljem i uputih se ka lavabou da ih operem, kao da je ona ve otila. Lili je trenutak utala. A zatim ree: "Ba sam htela da te pitam da li si planirala neto za danas po podne?" "Izgleda da se danas moji planovi ne ostvaruju", odvratih iz ostave dok sam sipala teni sapun u vruu vodu koja poe da se peni. "Verovatno nisi nikada gledala Solarina kako igra", ree ona uz jedva primetan osmeh, posmatrajui me krupnim, sivim oima. Spustih etkice u vodu i zaueno je pogledah. Njena primedba mi se uini sumnjivom, suvie je liila na poziv na ahovski me. Lili se diila time da nikada ne prisustvuje meevima na kojima i sama ne uestvuje. "Ko je Solarin?" upitah. Lili se zaprepaeno upilji u mene, kao da sam je upravo pitala ko je engleska kraljica. "Zaboravila sam da ne ita novine", primeti na kraju. "Svi samo o tome priaju. To je politiki dogaaj decenije! Kau da je najbolji igra aha posle Kapablanke. Roeni genije. Upravo je posle tri godine prvi put puten iz Rusije..." "Mislila sam da je Bobi Fier najbolji igra na svetu", rekoh, dok sam trljala etkice u vruoj vodi. "Kakva se ono buka prole godine digla oko Rejkjavika?" "Bar si ula za Island", ree Lili, ustavi i krenuvi prema vratima ostave na koja se zatim osloni. "Stvar je u tome to Fier od tada nigde vie nije igrao. Pronose se glasine da nee braniti titulu i da vie nikada nee javno igrati. Rusi napeto oekuju razvoj dogaaja. ah je njihov nacionalni sport i jedan drugome kopaju oi samo da se domognu vrha. Ako Fier odbije da brani titulu, van Rusije jednostavno ne postoji igra koji bi se za nju borio." "to znai da Rus koji dokae da je najbolji ima obezbeen put do titule", zakljuih. "A ti misli da taj momak..." "Solarin." "Ti misli da e to biti Solarin?" "Moda. A moda i nee", odvrati Lili, razvijajui dalje svoju temu. "Ima neeg udnog u vezi s njim. Svi veruju da je najbolji, ali on ne uiva podrku

ruskog politbiroa. to je apsolutni imperativ za svakog ruskog igraa. U stvari, Rusi mu poslednje dve godine uopte nisu dozvoljavali da igra!" "Zato?" Odloila sam etkice u reetku za suenje i obrisala ake pekirom. "Ako im je toliko stalo da pobede da je to za njih pitanje ivota ili smrti..." "On oigledno nije sovjetskog kova", ree Lili, dok je uzimala bocu sa vinom iz friidera i sipala sebi jo jednu au. "Pre tri godine, u paniji, na jednom turniru, nastala je neka strka. Solarin je na brzinu odveden usred noi i vraen u majicu Rusiju. Prvo su kazali da se razboleo, a potom da je doiveo nervni slom. Kruile su svakakve prie a onda - tiina. Od tada se o njemu nita nije ulo. Sve do ove nedelje." "ta se to dogodilo ove nedelje?" "Ove nedelje se, kao grom iz vedra neba, Solarin obreo u Njujorku, jednostavno je uvrten u ovdanji kadar KGB-a. Uao je u Menhetnski ahovski klub i kazao kako eli da uestvuje na Hermanoldovom pozivnom turniru. to je samo po sebi neuveno iz nekoliko razloga. Pozivni turnir pretpostavlja da mora biti pozvan da bi uestvovao. Drugo, to je pozivni turnir za igrae iz zone pet, a zona pet to ti je SAD. Kao protivtea zoni etiri, u koju spada SSSR. Moe zamisliti zaprepaenje kada su shvatili koga imaju pred sobom." "Zar nisu jednostavno mogli da mu uskrate pristup?" "Vraga!" uzviknu raspoloeno Lili. "Don Hermanold, sponzor turnira, nekada je bio pozorini producent. Od senzacije koju je Fier priredio na Islandu na ahovskoj sceni vlada uzbuenje. Sada se sve vrti oko novca. Hermanold je spreman i da ubije samo da se doepa imena kakvo je Solarin." "Ne razumem kako je Solarin uspeo da izie iz Rusije zbog ovog turnira, ako Sovjeti ne ele da on igra?" "To je pravo pitanje, draga moja", ree Lili. "A prisustvo telohranitelja iz KGB-a nesumnjivo ukazuje na to da je doao sa vladinim blagoslovom, zar ne? Oh, kakva divna misterija. Zato sam pomislila da bi moda volela danas da poe..." Lili zastade. "Kuda?" upitah slatkim glasom, mada sam savreno dobro znala ta je naumila. Uivala sam da je gledam kako se gri. Lili je na sva usta razglasila kako je konkurencija uopte ne zanima. "Ne igram protiv oveka", esto su citirali njene rei, "igram protiv table." "Solarin igra po podne", poe ona oklevajui. "I to prvi put od onog turnira u paniji. Dananja partija je rasprodata, karte su dostizale vratolomske cene. Poinje za sat, ali mislim da bih ipak mogla da nas uvedem..." "Ba ti hvala", upadoh joj u re. "Ali propustiu to. Stvarno mi je dosadno da gledam ljude kako igraju ah. Zato ne poe sama?" Lili vrsto stee au sa vinom i sede na klupicu ispred klavira. Naredne rei izgovorila je napetim glasom. "Dobro zna da to ne mogu da uinim", ree ona tiho.

Bila sam ubeena da Lili do sada nikada nikog nije morala da moli za uslugu. Ako bih pola s njom, mogla bi da se pretvara kako prijateljici ini uslugu. Ako bi se pojavila sama i zatraila kartu, bila bi to vest dana za sve ljubitelje aha. Solarin je moda senzacija, ali u njujorkim ahovskim krugovima pojava Lili Rad na jednom meu verovatno bi predstavljala veu senzaciju. Bila je meu najbolje rangiranim igraicama u Sjedinjenim Dravama, a po nakinurenosti joj, nema sumnje, nije bilo premca. "Sledee nedelje", procedi ona kroz stisnute usne, "igrau sa pobednikom iz dananjeg mea." "Ah. Sada mi je jasno", rekoh. "Solarin bi mogao da pobedi. A kako nikada nisi igrala sa njim i sasvim sigurno nikada nisi nita proitala o njegovom stilu igre..." Otila sam do ormana i otvorila vrata. Karioka posramljeno izie. Zatim pritra mom stopalu i stade da se rve sa olabavljenom petljom na mojim platnenim espadrilama. Trenutak sam ga posmatrala, a zatim ga pokupila palcem i hitnula na gomilu jastuka. Sa zadovoljstvom je stao da se koprca po njima, pa je ak izvukao i nekoliko pera otrim zubiima. "Uopte mi nije jasno zato ti je tako privren", primeti Lili. "Treba mu pokazati ko je gazda", odvratih. Lili je utala. Posmatrale smo Karioku kako se prevre po jastucima, u emu je oigledno silno uivao. Iako gotovo nita nisam znala o ahu, umela sam da razaberem kada drim pod kontrolom sredinji deo table. Predoseala sam da ne treba prva da povuem naredni potez. "Mora poi sa mnom", konano izgovori Lili. "ini mi se da se nisi dobro izrazila", opomenuh je. Lili ponovo ustade i prie mi. Zagledala mi se pravo u oi. "Nema pojma koliko mi je ovaj turnir vaan", ree. "Hermanold je nagnao lanove ahovske komisije da dodele visoku kategoriju ovom turniru time to je pozvao sve VM i IM iz zone pet. Da sam se dobro plasirala i zaradila poene, mogla sam da dospem u velike lige. Mogla sam moda ak i da pobedim. Da se Solarin nije pojavio." Znala sam da je rangiranje igraa aha veoma sloeno i teko shvatljivo. Dodeljivanje titula kao to su velemajstor (VM) i internacionalni majstor (IM) bilo je jo tee razumeti. ovek bi pomislio da e u igri koja ima toliko slinosti sa matematikom smernice za odreivanje primata biti malo jasnije, ali sve je funkcionisalo kao u dobrim starim klubovima za deake. Mogla sam da razumem Lilinu ozlojeenost, ali neto me je zbunjivalo. "U emu je razlika ako bude druga?" upitah. "I dalje e biti jedna od najbolje rangiranih ena u Sjedinjenim Dravama..." "Najbolje rangiranih ena! ena?" Lili me je pogledala kao da e u narednom trenutku pljunuti na pod. Setila sam se da joj je cena veoma visoka upravo zato

to nikada nije igrala protiv ena. ah je bio muka igra i ako ste eleli da budete pobednik, morali ste da pobedite mukarce. Lili je ve vie od godinu dana ekala na tituli internacionalnog majstora, smatrajui da ju je odavno zasluila. U tom sam trenutku shvatila zato joj je taj turnir bio vaan; ako bi pobedila, ne bi mogli da joj ne dodele titulu poto bi se nala ispred onih koji su bili po rangu vii od nje. "Nita ti ne shvata", primeti Lili. "Ovaj turnir se igra na ispadanje. Namestili su mi da igram protiv Solarina ve u drugom krugu, pod pretpostavkom da oboje pobedimo u prvom, to i hoemo. Ako budem igrala protiv njega i izgubila, za mene e turnir biti zavren." "Misli da ne moe da ga pobedi?" upitah. Iako je Solarin bio takva marka, ipak me je iznenadilo to to je Lili doputala mogunost da izgubi. "Ne znam", odgovori ona iskreno. "Moj trener misli da ne mogu. On smatra da bi me Solarin mogao razmazati po celoj tabli. Da bi mogao da me odere do gaa. Ne moe ni zamisliti kako je to kada gubi u ahu. Mrzim da gubim. Stvarno mrzim." Zakrgutala je zubima, a ake joj se stisnue u male, vrste lopte. "Zar ne bi trebalo na poetku da igra sa ljudima svoga ranga?" upitah. Kao da sam itala neto o tome. "Ima svega nekoliko desetina igraa u Sjedinjenim Dravama iji je rejting iznad dve hiljade etiri stotine poena", odvrati Lili mrano. "Jasno ti je da svi nisu na ovom turniru. Iako je Solarin, kada je poslednji put rangiran, bio iznad dve hiljade pet stotina poena, ovde je svega nekoliko ljudi koji zauzimaju mesta izmeu mog i njegovog ranga. Ali poto u s njim igrati ve u poetku, neu imati priliku da se zagrejem." Sada mi je sve bilo jasno. Pozorini producent koji je vodio ovaj turnir pozvao je Lili da bi privukao to vei publicitet. elja mu je bila da proda to vie karata, a Lili je Dozefina Beker aha. Imala je sve sem krzna od divlje make i banana. Sada kada mu se u ruci naao jai adut, u liku Solarina, glatko je mogao da rtvuje Lili kao potronu robu. Namestie joj da igra protiv Solarina ve na samom poetku i tako je ukloniti. Njemu nije bilo vano to je ona na ovom turniru mogla da zaradi titulu. Odjednom mi je postalo jasno da se svet aha nije mnogo razlikovao od sveta opunomoenih javnih knjigovoa. "Okej, sve sam shvatila", rekoh i krenuh niz hodnik. "Kuda si krenula?" upita Lili, povisivi glas. "Da se istuiram", doviknuh joj preko ramena. "Da se istuira?" Glas joj je zvuao pomalo histerino. "Zbog ega?" "Moram se okupati i presvui", rekoh, zastavi na vratima kupatila da bih se okrenula i pogledala je, "ako emo kroz jedan sat biti na tom meu." Lili me je samo utke gledala. A zatim se osmehnula.

Oseala sam se glupo u otvorenim kolima usred marta dok su se sneni oblaci gomilali, a temperatura se spustila do tridesetog podeoka Farenhajtove lestvice. Lili se umotala u krzneni ogrta. Karioka je bio zaposlen cepanjem resa i njihovim rasipanjem po podu. Na sebi sam imala samo crni vuneni kaput, pa sam se gotovo smrzla. "Ima li ova stvar poklopac?" pokuah da nadjaam vetar. "Zato ne dozvoli Hariju da ti napravi krzneni kaput? Konano, to mu je posao, a i oboava te." "To mi u ovom asu nije od velike pomoi", rekoh joj. "A sada mi objasni zato se ova partija ne igra javno, ve u Metropoliten klubu. Mislila sam da sponzor eli to vie da izvue iz Solarinovog prvog nastupa na Zapadu posle dve godine." "Nema sumnje da ti je jasna logika sponzora", sloi se Lili. "Ali Solarin danas igra protiv Fiska. Da su organizovali javni me, umesto ovakvog tihog, privatnog, moglo im se osvetiti. Fisk nije ba najistiji." "Ko je Fisk?" "Entoni Fisk", dopuni se ona, jae se umotavi u krzno. "Straan igra. On je britanski velemajstor, ali je registrovan u zoni pet, jer je nekada, dok je aktivno igrao, iveo u Bostonu. Iznenaena sam to je prihvatio poziv, poto godinama nije igrao. Na svom poslednjem turniru zahtevao je da publika napusti salu. Mislio je da je prostorija ozvuena i tvrdio je da u vazduhu postoje neke tajanstvene vibracije koje ometaju rad njegovih modanih talasa. Svi igrai aha balansiraju po ivici. Kau da je Pol Marfi, prvi ameriki ampion, umro sedei potpuno odeven u kadi po kojoj su plivale enske cipele. Ludilo je profesionalni rizik koji ah nosi u sebi, ali uveravam te da ja neu od njega oboleti. To se samo dogaa mukarcima." "Zato samo njima?" "Jer je ah, draga moja, edipovska igra. Ubij kralja i povali kraljicu, cela stvar je u tome. Psiholozi vole da prate unaokolo ahovske igrae kako bi saznali da li suvie esto peru ruke, prezrivo nabiraju nos kada vide stare patike, ili masturbiraju izmeu partija. A onda sve to lepo napiu u Novostima AMA-e." Bledoplavi rojs korni zaustavio se ispred Metropoliten kluba u esnaestoj ulici, u neposrednoj blizini Pete Avenije. Sol nam otvori vrata. Lili mu predade Karioku i krenu ispred mene uz natkrivenu rampu koja se protezala du ivice poploanog dvorita i vodila do ulaza. Sol nije ni re prozborio za vreme vonje, ali sada mi je namignuo. Slegnuh ramenima i krenuh za Lili. Metropliten klub je umorni ostatak nekadanjeg Njujorka - klub u kome su ak stanovala privatna lica i unutar ijih zidova kao da se nita nije promenilo jo od prolog veka. Izbledelom crvenom tepihu u foajeu dobro bi dolo ienje, a tamnom, iskoenom drvetu kraj recepcije malo voska. Ali zato je glavno predvorje svojim armom nadoknaivalo nedostatak politure na ulazu.

Na poetku hodnika nalazila se jedna ogromna prostorija sa tavanicom visokom trideset stopa, uoblienom poput paladija i ukraenom zlatnim liem. Sa sredita tavanice visio je na dugakom uetu jedan jedini svenjak. Du dva zida protezali su se nizovi balkona ije su ograde bile ukraene skulpturama i okrenute prema sreditu podseajui na venecijansko unutranje dvorite. Trei zid bio je prekriven ogledalima proaranim zlatnim venama, koja su se protezala od poda do tavanice, i u kojima su se odslikavala druga dva zida. etvrta strana bila je odeljena od predvorja visokim, nabranim zastorima od crvenog somota. Nasumce rasporeeno po mermernom podu od belo crnih kvadrata, tako da je podseao na ahovsku plou, stajalo je na desetine malih stolova okruenih konim stolicama. U suprotnom uglu nalazio se crni klavir pored kineskog lakiranog paravana. Dok sam razgledala dekor, Lili me pozva sa balkona tano iznad moje glave. Prostorija je bila okreena u mahovinasto zelenu boju sa velikim francuskim prozorima koji su gledali na Petu Aveniju i park. Nekoliko radnika se motalo unaokolo, uklanjajui stolove za kartanje presvuene koom i one presvuene zelenom ohom za kojima se kartalo za novac. Letimino bi nas pogledali dok su slagali stolove uza zid pored vrata. "Ovde e se odrati me", obavesti me Lili. "Ali ini mi se da jo niko nije stigao. Imamo jo pola sata." A zatim se okrenu prema radniku koji je upravo prolazio i upita ga: "Znate li gde je Don Hermanold?" "Moda je u trpezariji", slegnu ovek ramenima. "Moete nazvati gore i zamoliti nekoga da ga pozove." Odmerio ju je od glave do pete nimalo laskavo. Lili je sva kipela iz haljine koju je nosila, a meni je bilo drago to sam odabrala da obuem konzervativni, sivi, flanelski kostim. Poeh da skidam kaput, ali me radnik zaustavi. "Damama je zabranjen pristup u salu za igru", obavesti me on. A zatim se obrati Lili. "Kao i u trpezariju. Bie najbolje da siete i pozovete ga telefonom." "Ubiu to kopile Hermanolda", procedi Lili kroz stisnute zube. "Privatni klub za mukarce, blagi Boe?" I ona se udalji hodnikom, krenuvi u potragu za svojim plenom, a ja se vratih u prostoriju i spustih se na stolicu ne obraajui panju na neprijateljske poglede radnika. Nisam poelela da se naem u Hermanoldovoj koi kada ga Lili pronae. Ostadoh da sedim u sali za igru zurei kroz prljave prozore koji su gledali na Centralni Park. Napolju je visilo nekoliko mlitavih zastava, a ravnomerna zimska svetlost razvodnjavala je njihove ionako izbledele boje. "Izvinite", zauh jedan nabusiti glas iza sebe. Okrenuh se i ugledah visokog, privlanog pedesetogodinjaka tamne kose proarane sedim vlasima na slepoonicama. Na sebi je imao mornarsko plavi sako sa amblemom u obliku krune, sive pantalone i belu rolku. Vonjao je na Andover i Jel. "Nikome nije dozvoljen pristup u ovu prostoriju pre poetka turnira", ree on

odluno. "Ako imate kartu, mogu vas smestiti dole do tada. U suprotnom, bojim se da ete morati da napustite klub." Njegova prvobitna privlanost poela je da se gubi. Lep, ali izvetaen, pomislih. Ali naglas rekoh: "Vie bih volela da ostanem ovde. ekam nekoga da mi donese kartu..." "Bojim se da to nee moi", presee me on. I uz to me jo uhvati za lakat. "Obavezao sam se klubu da emo potovati pravila. tavie, u pitanju su i mere bezbednosti..." Ja sam i dalje ostala na svom mestu, iako me je on vukao, trudei se da sauva dostojanstvo. Obuhvativi lancima noge stolice, uputih mu osmeh i rekoh: "Obeala sam svojoj prijateljici Lili Rad da u je ovde saekati. Otila je da potrai..." "Lili Rad!" ponovi on, pustivi mi ruku kao da je vru krompir. Zavalih se u stolici sa slatkim izrazom lica. "Lili Rad je ovde?" Nastavih da se osmehujem i klimnuh. "Dozvolite da se predstavim, gospoice..." "Velis", rekoh. "Katarina Velis." "Gospoice Velis, ja sam Don Hermanold", obavesti me on. "Sponzor ovog turnira." Zatim epa moju aku i snano je prodrma. "Nemate pojma kakva je to ast to je Lili dola na ovu partiju. Da li znate gde bih mogao da je pronaem?" "Otila je vas da potrai", odvratih. "Radnici su nam rekli da ste u trpezariji. Verovatno je otila gore." "U trpezariju", ponovi Hermanold, predviajui najgore. "Bie najbolje da je odmah potraim, zar ne? Zatim emo doi po vas, pa vas obe vodim dole na pie." I on izlete kroz vrata. Radnici su pomislili da mi je Hermanold stari prijatelj, pa su me zaobilazili sa odbojnim potovanjem. Posmatrala sam ih kako uklanjaju nagomilane kockarske stolove iz prostorije i poinju da postavljaju nizove stolica okrenute prema prozorima, ostavljajui u sredini prostor za prolaenje. A zatim, neoekivano, kleknue na pod, izvadie metre i sledei neko nevidljivo ustrojstvo stadoe da podeavaju poloaj nametaja. Posmatrala sam ove manevre s tolikom znatieljom da nisam primetila oveka koji je neujno uao, dok se nije naao sasvim blizu stolice na kojoj sam sedela. Bio je visok i vitak i imao je veoma svetlu, plavu kosu, dosta dugaku tako da mu se kovrdala na kragni. Na sebi je imao sive pantalone i komotnu, belu, platnenu koulju koja mu je otkrivala snaan vrat i kosti vrste kao u plesaa. urno se uputio ka radnicima i neto im rekao tihim glasom. Oni koji su premeravali pod istog asa ustae i prioe mu. Kada je rukom pokazao prema neemu, smesta su pohitali da udovolje njegovim eljama. Velika tabla za ispisivanje rezultata premetana je nekoliko puta, sto sudija bio je udaljen od podruja za igrae, a sam sto sa ahovskom tablom povlaen je levo desno dok se nije naao na apsolutno jednakoj udaljenosti od oba zida.

Primetila sam da se nijedan radnik nije ni na koji nain poalio zbog ovih udnih manevara. inilo se da se plae pridolice i da ne smeju da ga pogledaju u oi dok su paljivo ispunjavali njegova nareenja. A onda sam shvatila da on ne samo da je bio svestan mog prisustva ve se kod njih raspitivao o meni. Pokazao je u mom pravcu i konano se okrenuo da me pogleda. Doivela sam ok. Bilo je u njemu neeg udnog, a ja sam na svoje zaprepaenje osetila da mi je odnekud poznat. Njegove visoko postavljene jagodine kosti, uzak orlovski nos i snana vilica oblikovali su trouglaste povri koje su hvatale svetlost poput mermera. Imao je blede, zelenosive oi, boje ive. Liio je na kakvu velianstvenu, renesansnu, skulpturu. A kao to je to sluaj sa kamenom, i u njemu je bilo neeg hladnog i neprobojnog. Toliko me je zaokupio da sam sama sebi liila na pticu koju je hipnotisala zmija, tako da sam mu bila preputena na milost i nemilost kada je neoekivano ostavio radnike i uputio se preko prostorije prema meni. Kada je doao do stolice na kojoj sam sedela, dohvatio je moje ake i nagnao me da ustanem. Drei me ispod lakta, poveo me je prema vratima pre nego sam i shvatila ta se dogaa; zatim mi je proaptao na uvo: "ta ete vi ovde? Nije trebalo da doete." u govoru mu se oseao izvestan strani naglasak. Zastadoh. "Ko ste vi?" upitah. "Uopte nije vano ko sam ja", ree on i dalje tihim glasom. Pogledao me je pravo u oi onim svojim bledozelenim pogledom kao da pokuava neega da se seti. "Dovoljno je to to ja znam ko ste vi. Mnogo ste pogreili to ste doli ovamo. U velikoj ste opasnosti. ak i sada svuda unaokolo oseam opasnost." Gde sam ve ranije ula te rei? "O emu vi to govorite?" upitah. "Dola sam na ahovski turnir. Sa Lili Rad. Don Hermanold mi je rekao da mogu..." "Da, da", prekinu me on nestrpljivo. "Sve ja to znam. Ali vi morate smesta otii. Molim vas, ne traite od mene objanjenje. Samo napustite ovaj klub to je pre mogue... molim vas uinite kao to sam vam kazao." "Pa to je smeno!" rekoh, povisivi glas. Brzo je bacio pogled preko ramena prema radnicima, a onda se ponovo zagledao u mene. "Uopte nemam nameru da odem odavde dok mi ne objasnite o emu vi to govorite. Pojma nemam ko ste. Nikada vas ranije nisam videla u ivotu. Kakvim pravom..." "Jeste, videli ste me", ree on sasvim tiho. Zatim neno spusti aku na moje rame i zagleda mi se u oi. "I videete me ponovo. Ali sada morate smesta otii." Potom se udaljio. Okrenuo se na peti i iziao iz prostorije isto onako tiho kao to je i uao. Trenutak sam nemo stajala pre no to sam shvatila da drhtim. Bacivi pogled prema radnicima, videla sam da se oni i dalje muvaju unaokolo i da, izgleda, nisu primetili nita udno. Otila sam do vrata i izila na balkon, sva pometena ovim udnim susretom. Tada sam se setila. Podsetio me je na gataru.

Lili i Hermanold su me dozivali odozdo iz predvorja. Stajali su na crno-belim ploama ispod mene, nalik na neobino kostimirane ahovske figure na prenatrpanoj tabli. Oko njih su se kretali i drugi gosti. "Siite", doviknu mi Hermanold, "Vodim vas na pie." Preoh preko balkona do mermernog stepenita zastrtog crvenim sagom i sioh u predvorje. Noge su mi jo bile nekako klecave. elela sam da Lili nekako odvuem u stranu i ispriam joj ta se dogodilo. "ta elite?" upita Hermanold kada prioh stolu. Zatim mi pridra stolicu. Lili je ve sedela. "Mi emo ampanjac. Lili ne dolazi svaki dan na tue meeve!" "Ovo nije obian dan", primeti Lili iznervirano, dok je prebacivala krzno preko naslona stolice. Hermanold narui ampanjac i stade da se hvalie na sva usta, to je Lili bukvalno izvodilo iz takta. "Prodaja karata za turnir dobro napreduje. Svakog dana e se igrati pred punom salom. Sva ta reklama se stvarno isplatila. Iako ak ni ja nisam mogao da predvidim koje emo veliine sve uspeti da privuemo. Prvo je Fisk reio ponovo da zaigra, a onda prava bomba. Solarinov dolazak! A tu si, razume se, bila i ti", dodade on, potapavi Lili po kolenu. udela sam da ga prekinem i upitam o strancu, ali nikako nisma dobijala priliku da se ubacim u razgovor. "Prava teta to nisam mogao da uzmem veliku salu na Menhetnu za dananji me", ree on kada je stigao ampanjac. "Sigurno bismo je napunili do poslednjeg mesta. Ali plaio sam se Fiska. Pozvali smo za svaki sluaj i lekare. Smatrao sam da e biti najbolje ako ga eliminiemo ve na poetku. Ionako nikada nije zavrio nijedan turnir do kraja, a tampu smo privukli, ve i samim njegovim dolaskom." "Sve to zvui tako uzbudljivo", primeti Lili. "Prisustvovati meu u kome se sastaju takva dva majstora i o istom troku videti kako jedan doivljava nervni slom." Hermanold je nervozno pogleda dok nam je sipao pia. Nije znao da li se ali ili ne. Ali ja sam znala. Ona primedba o tome kako Fiska treba rano eliminisati pogodila je cilj. "Moda u ipak ostati na meu", nastavi ona slatkim glasom, pijuckajui ampanjac. "Nameravala sam da odem, poto uvedem Ket..." "Oh, ne sme to da uini!" uzviknu Hermanold, sav uspanien. "Hou da kaem, ne bi trebalo ovo da propusti. U pitanju je me stolea." "A i reporteri koje si nazvao bili bi tako razoarani ako me ne bi zatekli ovde kao to si im obeao. Zar ne, dragi Done?" Zatim je usta napunila ampanjcem, dok je Hermanold menjao boje. Ugrabila sam priliku na koju sam ekala: "Da li je ovek koga sam malopre gore videla bio Fisk?" "U sali za igru?" upita Hermanold. "Nadam se da nije. Trebalo bi da se odmara pre mea."

"Ko god da je bio, ponaao se vrlo udno", rekoh. "Uao je i stao da zahteva od radnika da pomeraju nametaj unaokolo..." "Oh, Boe", izusti Hermanold. "To ipak mora da je bio Fisk. Poslednji put kad sam imao posla s njim zahtevao je da se iz sale udalji neko od posmatraa ili po jedna stolica svaki put kada bi ko od igraa pojeo figuru. Tvrdio je da tako ponovo uspostavlja oseaj 'ravnotee i harmonije'. Takoe mrzi ene, ne voli da su prisutne kada igra..." Hermanold potapa Lili po aci, ali je ona povue. "Moda je zato i mene zamolio da odem", primetih. "Zamolio vas je da odete?" ponovi Hermanold. "To je bilo krajnje neprimereno, ali popriau ja ve s njim pre mea. Mora shvatiti da ne moe nastaviti kao u stara vremena kada je bio zvezda. Ve preko petnaest godina nije igrao ni na jednom veem turniru." "Petnaest?" ponovih. "Mora da je napustio ah kada mu je bilo otprilike dvanaest godina. ovek koga sam malopre gore srela bio je mlad." "Stvarno?" upita zbunjeno Hermanold. "Ko bi to onda mogao biti?" "Visok, vitak, veoma bled. Privlaan, ali ledenog pogleda..." "Oh, to je bio Aleksej." Nasmeja se Hermanold. "Aleksej?" "Aleksandar Solarin", objasni Lili. "Onaj, draga, koga si toliko arko elela da vidi. 'Bomba'?" "Recite mi jo neto o njemu", zamolih. "Bojim se da ne mogu", odgovori Hermanold. "Nisam ak znao ni kako izgleda dok nije doao da se prijavi za turnir. Taj je ovek prava misterija. Ni sa kim se ne via, ne dozvoljava da ga fotografiu. Ne smemo dopustiti nikome da unese kameru u salu za igru. Na moje navaljivanje ipak je na kraju pristao da da intervju za tampu. Konano, kakva korist od toga to ga imamo ovde, ako to ne moemo da naduvamo?" Lili ga ogoreno pogleda i glasno uzdahnu. "Hvala za pie, Done", ree prebacivi krzno preko ramena. Ustala sam u istom trenutku kada i Lili. Pola sam za njom kroz predvorje i popela se uz stepenice. "Nisam elela o ovome da razgovaram pred Hermanoldom", proaputah kada krenusmo du balkona, "ali taj momak... Solarin... Ovde se dogaa neto udno." "Gledam to sve vreme", odvrati Lili. "U ahovskom svetu sree ljude koji su ili mudonje ili dupeglavci. Ili oboje. Ubeena sam da ni Solarin nije izuzetak. Ne mogu da podnesu da im se neka ena ubaci u igru..." "Ne govorim o tome", prekinuh je. "Solarin mi nije rekao da odem zato to je eleo da se otarasi ene. Rekao mi je da sam u velikoj opasnosti!" epala sam je za ruku; zaustavile smo se kod ograde. U predvorju ispod nas guva je postajala sve vea. "ta ti je rekao?" upita Lili. "ali se. Da si u opasnosti? Na jednom

ahovskom meu? Ovde ti jedina opasnost preti od toga da zaspi. Fisk voli da uspava ljude izjednaenom igrom i patovima." "Kaem ti da me je upozorio da sam u opasnosti", ponovih, povukavi je prema zidu kako bi ljudi mogli da prolaze. Spustih glas. "Sea li se gatare kod koje si poslala Harija i mene za Novu godinu?" "Oh, ne", izusti Lili. "Nemoj mi rei da veruje u mistine moi?" osmehnu se ona. Ljudi su poeli da nadiru preko balkona i tiskajui se pored nas da ulaze u prostoriju gde e se odrati me. Pridruismo se bujici; Lili je odabrala mesta sa strane, blizu prvog reda, odakle smo imale dobar pregled i bile neupadljive. Ako je to uopte bilo mogue imajui u vidu njenu odeu. Kada smo se smestile, nagnuh se ka njoj i proaputah: "Solarin je upotrebio gotovo iste rei kao i ta gatara. Zar ti Hari nije pomenuo ta mi je rekla?" "Ja je uopte nisam videla", ree Lili, izvadivi iz depa ogrtaa malu ahovsku tablu sa rupicama. Zatim ju je stavila u krilo. "Preporuio mi ju je jedan prijatelj, ali ja ne verujem u ta sranja. Zato i nisam dola." Ljudi su poeli da zauzimaju svoja mesta oko nas; pogledi mnogih od njih zaustavljali su se na Lili. U prostoriju je ula i skupina reportera, a jednom od njih je oko vrata visila kamera. Ugledali su Lili i krenuli u naem pravcu. Nagnula se nad malom ahovskom ploom i rekla tihim glasom: "Upravo vodimo ozbiljan razgovor o ahu. Ako nekog to bude zanimalo." U prostoriju je uao Don Hermanold. Odmah je priao reporterima i dohvatio za kragnu onog sa kamerom, trenutak pre no to je stigao do nas. "Izvinite, ali morau da vam oduzmem tu kameru", ree on reporteru. "Velemajstor Solarin ne eli kamere u sali u kojoj e se igrati turnir. Molim vas, zauzmite svoja mesta pozadi kako bi me mogao da pone. Imaete posle vremena za intervjue." Reporter gunajui predade kameru Hermanoldu, a zatim zajedno sa kolegama ode do stolica koje im je osniva ovog turnira namenio. Buka u prostoriji se stiala; uli su se jo samo apati. Uoe sudije i zauzee svoja mesta za stolom, a odmah za njima pojavie se i ovek za koga sam sada znala da je Solarin i jedan postariji sedi mukarac, za koga sam pretpostavila da je Fisk. Fisk je izgledao nervozan i veoma napet. Jedan kapak mu je blago podrhtavao i sve vreme je mrdao sedim brkom kao da tera muvu. Imao je proreenu kosu, pomalo masnu, zaeljanu unazad, ali ona mu je stalno iznova padala na elo u nemirnim pramenovima. Na sebi je imao smei somotski sako koji je video i bolje dane i koji nije bio oetkan ve due vreme. U pasu je bio vezan kao mantil za kupanje. iroke smee pantalone bile su mu izguvane. Osetih saaljenje. Izgledao je krajnje oajan, to je samo jo vie podsticalo utisak da mu ovde nije mesto.

Pored njega, Solarin je podseao na alabasterni kip bacaa diska. Izgledao je bar za glavu vii od Fiska, koji je inae bio i pogrbljen. Graciozno je priao stolu, izvukao stolicu za Fiska, i pomogao mu da se smesti. "Kopile", siknu Lili. "Pokuava da zadobije Fiskovo poverenje, da stekne preimustvo jo pre no to je igra i poela." "Da nisi moda malo prestroga?" upitah glasno. Nekoliko glasova iz reda iza nas stade da me uutkuje. Zatim se pojavio deak sa kutijom u kojoj su bile figure i stao da ih razmeta, stavljajui bele ispred Solarina. Lili mi je objasnila da se ceremonija izvlaenja figura odigrala prethodnog dana. Broj ljudi koji je poeo da nas uutkuje poveao se tako da smo konano umukle. Dok je jedan od sudija itao pravila, Solarin se okrenu prema publici. Okrenuvi mi profil, pruio mi je priliku da ga podrobno zagledam. Bio je mnogo otvoreniji i oputeniji nego malopre. Sada je bio u svom elementu, spremao se da igra ah, to ga je inilo mlaim i veoma napetim, poput atletiara pred trku. Ali onda je ugledao Lili i mene; ukoio se i prikovao pogled za mene. "Vau", izusti Lili. "Sada shvatam ta si mislila kada si rekla da mu je pogled leden. Drago mi je to se nisam prvi put suoila s tim pogledom preko ahovske table." Solarin me je posmatrao kao da nije mogao da poveruje da sam jo tu. Kao da je eleo da ustane i izvue me napolje. Odjednom me je proelo oseanje kao da sam strano pogreila to sam ostala. Figure su bile postavljene, a njegov sat aktiviran, tako da je konano skrenuo pogled na tablu. Pomerio je kraljevog peaka napred. Primetila sam da je i Lili, koja je sedela pored mene, povukla isti potez na maloj tabli koju je drala na krilu. Deak koji je stajao pored demonstracione table ispisa kredom potez: E2-E4. Igra se izvesno vreme odvijala bez nekih veih uzbuenja. I Solarin i Fisk su ostali bez po jednog peaka i konja. Solarin je krenuo napred kraljevim lovcem. Nekoliko gledalaca stade da mrmlja. Jedan ili dvojica ustadoe i izioe na kafu. "Ovo mi lii na giuoco piano", uzdahnu Lili. "Partija bi mogla potrajati. Ova odbrana se nikada ne igra na turnirima, stara je ko Biblija. Blagi Boe, pominje se jo u Getingenskom rukopisu." Za devojku koja nikada nije proitala ni re o ahu, Lili je bila zlatni rudnik podataka. "Ona omoguava Crnom da razvije figure, ali je spora, spora, ubitano spora. Solarin olakava Fisku posao, dozvoljava mu da povue nekoliko poteza pre no to e ga zbrisati. Pozovi me ako se ita dogodi u narednom satu igre." "Kako u ja znati da li se neto dogodilo?" upitah je apatom. Upravo u tom trenutku Fisk je povukao potez i zaustavio asovnik. Meu publikom zavlada kratkotrajni amor, a nekolicina koja se upravo spremala da izie zastade kako bi ponovo pogledala u pravcu demonstracione table. Podigla sam pogled na vreme da vidim Solarina kako se osmehuje. Bio je to udan

osmeh. "ta se dogodilo?" upitah Lili. "Fisk je skloniji pustolovinama nego to sam mislila. Umesto da pomeri lovca, odluio se za odbranu sa dva konja. Rusi to vole. Mnogo je opasnija. Iznenaena sam to je odluio tako da igra protiv Solarina koji je poznat kao..." Ali na vreme se ugrizla za jezik. Uostalom, Lili nikada nije prouavala stil igre drugih igraa. Ili moda jeste. Solarin je zatim krenuo napred konjem, a Fisk kraljiinim peakom. Solarin je uzeo tog peaka. Potom je Fisk uzeo Solarinovog peaka konjem, pa su snage opet bile izjednaene. Bar sam ja tako mislila. inilo mi se da se Fisk dobro dri poto je svojim figurama zaposeo sredinu ploe, a da je Solarin sateran u oak. Ali tada je Solarin uzeo Fiskovog lovca konjem. Prostorijom prostruja amor. Oni koji su izili sada se trkom vratie sa oljama za kafu i zagledae u demonstracionu tablu, iekujui da momak ispie potez. "Fegatello!" povika Lili i ovog puta je niko ne uutka. "Ne mogu da verujem." "ta je to fegatello?" Izgleda da u ahu ima mnogo vie slenga nego u kompjuterskoj obradi podataka. "To znai 'vaditi jetru'. I da zna da e Fisku 'izvaditi jetru', ako kraljem uzme tog konja." Ona stade da grize prst i zagleda se u plou na svom krilu kao da se igra na njoj nastavljala. "Nema sumnje, neto e izgubiti. Kraljica i top su mu zarobljeni. Ne moe do konja nijednom drugom figurom." Meni se inilo nelogino to je Solarin povukao takav jedan potez. Da li je on to davao konja za lovca samo zato da bi naterao kralja da se pomeri za jedno mesto? "Ako Fisk pomeri kralja, vie nee moi da ga titi", ree Lili kao da mi je itala misli. "Kralj e biti gurnut na sredinu table i do kraja partije e se koprcati. Bolje e uraditi ako pomeri kraljicu i odrekne se topa." Ali Fisk je ipak uzeo konja kraljem. Solarin je gurnuo kraljicu napred i dao ah. Fisk je sklonio kralja iza peaka, a Solarin je vratio kraljicu kako bi ugrozio crnog konja. Stvari su se oigledno zakuvavale, ali nisam znala u kom pravcu. Lili je takoe izgledala zbunjena. "Neto nije u redu", doapnu mi ona. "Ovo nije Fiskov stil igre." Dogaalo se neto neobino. Posmatrajui Fiska, primetila sam da, poto bi povukao potez, nije dizao pogled sa table. Oigledno je bivao sve nervozniji. Vidno se znojio. Pod pazuhom su mu se na smeem sakou pojavili veliki tamni krugovi. Izgledao je bolesno; premda je Solarin bio na potezu, Fisk je svu svoju panju usredsredio na tablu kao da mu je ona poslednja nada. Solarinov sat je otkucavao, ali i on je posmatrao Fiska. Motrio je svog protivnika s takvom panjom kao da je zaboravio da je igra u toku. Posle dueg vremena Fisk je podigao pogled sa table i zagledao se u Solarina, ali se odmah

potom ponovo usredsredio na tablu. Solarinove oi se suzie. Podigao je jednu figuru i pomerio je napred. Vie nisam obraala panju na poteze. Posmatrala sam njih dvojicu, pokuavajui da dokonam ta se to meu njima deava. Lili je pored mene sedela otvorenih usta, pomno analizirajui poziciju na tabli. Solarin iznenada ustade i odgurnu stolicu. Iza nas nastade pometnja jer je svako svakom neto aputao. Solarin zatim zaustavi oba sata i nagnu se nad Fiska da neto kae. Jedan od sudija brzo pritra stolu. On i Solarin izmenjae nekoliko rei, posle ega sudija odmahnu glavom. Fisk je ostao da sedi oborene glave, pogleda uprtog u ahovsku tablu, sa akama u krilu. Solarin mu ponovo neto ree. Sudija se vrati do sudijskog stola. Sve sudije klimnue i glavni sudija ustade. "Dame i gospodo, velemajstor Fisk se ne osea dobro. Velemajstor Solarin je bio veoma ljubazan pa je zaustavio oba sata, pristavi na krau pauzu kako bi gospodin Fisk mogao da se osvei. Gospodine Fisk, kovertirajte svoj naredni potez i predajte koverat sudijama; me se nastavlja za trideset minuta." Fisk je zapisao potez drhtavom rukom i spustio ga u koverat, koji je zapeatio i predao sudiji. Solarin je smesta napustio prostoriju pre no to su reporteri mogli da stignu do njega, a zatim je krenuo niz hodnik. U prostoriji je vladala velika pometnja, svi su se doaptavali i neto govorili. Okrenuh se ka Lili. "ta se dogodilo? ta se zbiva?" "Ovo je neuveno", ree ona. "Solarin ne moe tek tako da zaustavi satove. To mora da uini sudija. Ovo je protiv svih pravila, trebalo bi da prekinu me. Sudija zaustavlja satove ako se svi izjasne za prekid. Ali Fisk je pre toga morao da kovertira naredni potez." "Znai, Solarin je dao Fisku malo vremena koje se nee raunati", zakljuih. "Zato je to uinio?" Lili se zagleda u mene svojim sivim, sada gotovo bezbojnim oima. Kao da su je iznenadile vlastite misli. "Znao je da to nije Fiskov stil igre", ree. Na trenutak je utala, a zati nastavi, pravei rezime onoga to se dogodilo. "Solarin je ponudio Fisku razmenu kraljica. Razvoj igre to nije zahtevao. Kao da je testirao Fiska. Svima je poznato koliko Fisk mrzi da izgubi kraljicu." "Znai, Fisk je prihvatio?" upitah. "Nije", odvrati Lili, zadubljena u vlastite misli. "Nije prihvatio. Podigao je kraljicu, pa ju je spustio. Pokuao je da to predstavi kao j'adoube." "ta je to j'adoube?" "Dodirujem, podeavam. Igra ima pravo da za vreme igre nameta figure." "Pa ta je tu onda sporno?" upitah. "Ama ba nita", odvrati Lili. "Ali mora rei, 'J'adoube' pre nego to dodirne figuru. A ne poto si je ve pomerio." "Moda je to uinio nesvesno..."

"On je velemajstor", dodade Lili. Dugo me je posmatrala. "Znao je ta radi." Lili je sedela zurei u svoju tablu. Nisam htela da je uznemiravam, ali svi su ve napustili prostoriju i nas dve smo ostale same. Sedela sam pored nje, pokuavajui da uz pomo ono malo znanja iz aha dokonam ta je sve ovo znailo. "Da li te zanima ta ja mislim?" konano upita Lili. "Mislim da je velemajstor Fisk varao. Mislim da je povezan sa nekim predajnikom." Da sam onda znala koliko je bila u pravu, to bi moda izmenilo dogaaje koji e ubrzo uslediti. Ali kako sam u tom trenutku mogla pretpostaviti ta se u stvari dogaalo... na samo deset stopa od mene... dok je Solarin prouavao stanje na tabli? Solarin je bio zagledan u ahovsku tablu kada je prvi put neto primetio. U poetku je to bio samo blesak negde na ivici njegovog vidnog polja. Ali kada se ponovio i po trei put, povezao je taj blesak sa kretnjom. Fisk je sputao ake u krilo svaki put kada bi Solarin zaustavio svoj sat, a Fiskov stavio u pokret. Kada je naredni put povukao potez, Solarin se zagledao u Fiskove ake. Prsten. Fisk nikada ranije nije nosio prsten. Fisk je igrao nepromiljeno. Rizikovao je. Ovog puta je na neki nain igrao zanimljiviji ah, ali uvek kada bi povukao neto riskantno, Solarin bi mu se zagledao u lice. I na njemu nikada nije ugledao izraz koji bi trebalo da se nae na licu onoga ko voli da rizikuje. Tada je Solarin poeo pomno da posmatra prsten. Fisk je bio s nekim u vezi. U to nije bilo sumnje. Solarin je igrao protiv nekog ili neeg drugog. To se nije nalazilo u sali i to sasvim sigurno nije bio Fisk. Solarin baci pogled prema oveku iz KGB-ea koji je sedeo uza zid. Ako rei da prihvati rizik i izgubi ovu prokletu partiju, za njega e turnir biti zavren. Ali morao je da sazna ko je ozvuio Fiska i zato. Solarin je poeo da vue riskantne poteze ne bi li uoio neku pravilnost u Fiskovim reakcijama. Umalo Fiska nije saterao uza zid. Zatim je Solarinu sinula ideja da iznudi potpuno nepotrebnu razmenu kraljica. Pomerio je karljicu, ponudio je, otvorio Fisku prolaz do nje, ne hajui za ishod. Naterae Fiska da igra po njegovom ili e obelodaniti da je varalica. Ali to je bilo previe za Fiska. U jednom trenutku se inilo da e Fisk prihvatiti izmenu, uzeti njegovu kraljicu. Solarinu bi samo preostalo da pozove sudije i napusti me. Nije imao nameru da igra protiv nekakve maine, ili bilo ega s im je Fisk bio povezan. Ali Fisk se povukao i zatraio j'adoube. Solarin je skoio i nagnuo se nad Fiska. "ta to, do avola, radite?" proaputa on. "Zatraiemo prekid da doete k sebi. Shvatate li da se tamo nalaze ljudi iz KGB-ea? Samo jedna moja re i moete se oprostiti od aha." Solarin jednom rukom dade znak sudijama, a drugom zaustavi oba sata.

Sudiji je kazao da se Fisk ne osea dobro i da e zapeatiti naredni potez. "I neka to bude kraljica, gospodine", ree on ponovo se nagnuvi nad Fiska. Fisk nije podigao pogled. Okretao je prsten kao da ga stee. Solarin potom izlete iz prostorije. ovek iz KGB-ea ga doeka u hodniku sa upitnim pogledom. Bio je nizak, bled, sa gustim obrvama. Zvao se Gogolj. "Idi, popij ljivovicu", ree mu Solarin. "Pusti mene da ovo sredim." "ta se dogodilo?" upita Gogolj. "Zato je rekao j'adoube? Nije bilo po propisu. Nije trebalo da zaustavite satove, mogli su vas diskvalifikovati." "Fisk je u vezi sa nekim. Moram znati s kim i zato. Tvoje je samo da ga jo vie zaplai. Skloni se i pravi se da nita ne zna. Izii u ja s njim ve na kraj." "Ali Brodski je ovde", proaputa Gogolj. Brodski je pripadao viim ealonima tajne slube i po rangu je bio znatno iznad Solarinovog uvara. "Pozovi ga da ti se pridrui", odbrusi Solarin. "Samo ga dri to dalje od mene u narednih pola sata. Ne elim da ita preduzimate. Jesi li me razumeo, Gogolje?" Telohranitelj je bio uplaen, ali ipak je posluno krenuo niz hodnik prema stepenitu. Solarin ga je pratio do kraja balkona, a zatim nestao kroz jedna vrata iza kojih je ostao da eka Fiska da izie iz prostorije u kojoj se igrao me. Fisk je urno preao preko balkona i siao niz stepenite, a zatim se uputio kroz predvorje. Nije se osvrnuo, pa tako nije ni primetio Solarina koji ga je posmatrao odozgo. Iziao je i preao preko dvorita i proao kroz kapiju u masivnoj gvozdenoj ogradi. U naspramnom uglu dvorita, dijagonalno od ulaza u klub, nalazila su se vrata koja su vodila u mali Kanadski klub. Fisk je uao i krenuo uz stepenice. Solarin je tiho proao kroz dvorite. Gurnuo je staklena vrata Kanadskog kluba na vreme da vidi kako se za Fiskom zatvaraju vrata mukog toaleta. Na trenutak je zastao, a zatim paljivo preao ono nekoliko stepenika do tih vrata, provukao se unutra i ostao nepomian. Fisk je stajao na suprotnom kraju prostorije, zatvorenih oiju, ljuljajui se naspram zida sa pisoarima. Solarin ga je bez rei posmatrao kako se sputa na kolena. Poeo je da jeca... duboko, bez suza... a onda se okrenuo prema zidu i povratio u porculanski pisoar. Kada je zavrio, sav iscrpljen, oslonio je elo o gornji deo pisoara. Krajikom oka Solarin je primetio kako se Fiskova glava podie kada je zauo zvuk slavine. Solarin je nepomino stajao pored lavaboa, posmatrajui hladnu vodu kako ga puni. Fisk je bio Englez; sigurno bi osetio ponienje da ga neko posmatra kako povraa poput ivotinje. "Bie vam potrebno ovo", ree Solarin glasno, ne okreui se od lavaboa. Fisk se osvrnu unaokolo, ne znajui da li se to Solarin njemu obraa. Ali kako se inilo njih dvojica su bili sami u toaletu. Oklevajui je ustao i priao

Solarinu, koji je umakao toalet papir u vodu. Papir je smrdeo na vlano zobeno brano. Solarin se okrenu i pokvasi Fisku elo i slepoonice. "Ako potopite zglobove u vodu to e vam rashladiti krv u celom telu", primeti on, otkopavajui mu manetne. Pokvaeni papir bacio je u kantu za otpatke. Fisk bez rei spusti zglavke u vodu u lavabou pazei, primeti Solarin, da ne pokvasi prste. Solarin je neto pisao olovkom po poleini suvog komada papira. Fisk baci pogled u njegovom pravcu, ne vadei zglavke iz vode, a Solarin mu pokaza ta je napisao. Na papiru je stajalo: "Je li prenos jednosmeran ili dvosmeran?" Fisk podie pogled, a lice mu se ponovo zajapuri. Solarin ga je napeto posmatrao, zatim se ponovo nagnuo nad papir i ispisao novo pitanje, ovog puta mnogo jednostavnijim reima: "Mogu li da nas uju?" Fisk duboko udahnu i zatvori oi. Zatim odmahnu glavom. Jednu je aku izvadio iz vode i posegnuo za papirom, ali mu Solarin dodade drugi komad. "Ne ovaj", ree on, izvadivi mali zlatni upalja i potpalivi komad toaletnog papira na kome je ispisao pitanja. Pustio ga je da izgori gotovo do kraja, zatim odneo do toaleta, bacio unutra i pustio vodu. "Jeste li sigurni?" upita on, vrativi se do lavaboa. "To je veoma vano." "Jesam", odvrati Fisk kome je bilo veoma neugodno. "Objasnili... su mi." "Odlino, onda moemo da razgovaramo." Solarin je i dalje drao zlatni upalja u ruci. "U kom je uvetu, levom ili desnom?" Fisk se lupnu po levom uvetu. Solarin klimnu. Skinu donji deo upaljaa i izvue neki sitni predmet na rasklapanje. U narednom trenutku u ruci je drao malu pincetu. "Lezite na pod i postavite glavu tako da je ne morate pomerati i da vam levo uvo bude okrenuto navie - prema meni. Nemojte initi nikakve nagle pokrete. Ne bih eleo da vam probuim bubnu opnu." Fisk ga poslua. Kao da mu je laknulo to je mogao da se prepusti Solarinovoj brizi i na pamet mu nije padalo da priupita kako to da jedan ahovski velemajstor zna kako se uklanjaju skriveni predajnici. Solarin unu i nagnu se nad Fiskovo uvo. Posle samo jednog trenutka izvukao je neki mali predmet, koji zatim stade da okree drei ga pincetom. Bio je tek neto vei od glave iode. "Ah", primeti Solarin. "Vei je od naih. A sada mi kaite, dragi moj Fisk, ko ga je tu stavio? Ko se krije iza svega ovoga?" Mali prijemnik potom spusti na dlan. Fisk naglo sede i zagleda se u Solarina. Kao da je tek tada shvatio s kim razgovara: da je Solarin ne samo ahista s kojim je malopre igrao, ve i Rus. to je bilo jo gore - njegova pratnja iz redova KGB-ea nalazila se negde u zgradi. Fisk glasno zakuka i zagnjuri glavu u ake. "Morate mi rei. To je i vama jasno, zar ne?" Solarin baci pogled na Fiskov prsten. Podigao mu je aku i pomno se zagledao u njega. Fisk sav unezveren

podie glavu. Bio je to glomazni peatnjak sa grbom, napravljen od nekog metala slinog zlatu, ija je povrina bila posebno obraena. Solarin pritisnu grb i zau jedno jedva ujno klik. Fisk je sigurno pritiskao grb po utvrenoj ifri javljajui koji je poslednji potez povuen, a njegovi saradnici su mu zatim preko predajnika u uvetu javljali koji potez on da povue. "Da li su vas upozorili da ne skidate prsten?" upita Solarin. "Dovoljno je veliki tako da se u njemu moe nalaziti i mali eksploziv i detonator." "Detonator!" zaurla Fisk. "Dovoljno snaan da razori vei deo sobe", odvrati Solarin, smeei se. "U svakom sluaju, deo gde se nalazimo. Jeste li vi irski agent? Oni su strunjaci za male bombe, kao one to stavljaju u pisma. Trebalo je da pretpostavim, veina se kolovala u Rusiji." Fisk je pozeleneo, a Solarin nastavio: "Pojma nemam ta vai prijatelji ele, dragi moj Fisk. Ali ako bi kakav agent izdao moju vladu kao to ste vi izdali one koji su vas poslali, oni bi ga brzo i zauvek uutkali." "Ali ja... ja nisam agent!" povika Fisk. Solarin ga je na trenutak posmatrao, a onda se osmehnu. "U to bi stvarno bilo teko poverovati. Gospode Boe, ba su uprskali." Fisk je krio prste dok je Solarin razmiljao. "Dobro me sluajte, dragi moj Fisk. Upleli ste se u opasnu igru. Svakog asa moe neko upasti ovamo, a onda nam ivoti nee vredeti ni piljiva boba. Ljudi koji su od vas zahtevali da ovo uinite nisu cveke. Razumete li? Morate mi rei sve to znate o njima, i to brzo. Samo tako vam mogu pomoi." Solarin ustade, a onda pomoe i Fisku da stane na noge. Fisk obori pogled kao da e da zaplae. Solarin neno stisnu aku na rame starijeg mukarca. "S vama je stupio u vezu neko ko je eleo da pobedite u ovoj partiji. Morate mi rei ko i zato." "Upravnik..." Fisku je glas vidno podrhtavao. "Kada sam se... pre mnogo godina... razboleo i vie nisam mogao da igram ah, britanska vlada mi je omoguila da predajem matematiku na univerzitetu, bio sam vladin stipendista. Prolog meseca me je posetio upravnik mog odeljenja i zatraio od mene da se vidim s nekim ljudima. Ne znam ko su. Rekli su mi da moram uestvovati na ovom turniru u interesu nacionalne bezbednosti. Da neu biti ni pod kakvim pritiskom..." Fisk poe da se smeje i divlje da se osvre po sobi. Sve vreme je vrteo prsten. Solarin ga uhvati za aku, a drugu mu spusti na rame. "Rekli su vam da neete biti izloeni pritisku", mirno zakljui Solarin, "poto uopte neete odluivati o potezima. Samo je trebalo da sledite neija uputstva?" "Rekao sam im da ja to nisam u stanju, neka izaberu nekog drugog", odvrati Fisk, podigavi glas. "Preklinjao sam ih da me ne teraju da igram. Ali nisu imali nikog drugog. Bio sam potpuno u njihovoj vlasti. Mogli su da mi ukinu stipendiju kad god su to hteli. Sami su mi to rekli..." Zatim je progutao knedlu, a

Solarin postade oprezniji. Fisk vie nije mogao da se usredsredi na ono to govori i tako je grubo okretao prsten kao da ga ovaj bode. Divljim pogledom arao je po prostoriji. "Nisu hteli da me sluaju. Rekli su da se po svaku cenu moraju doepati formule. Rekli su..." "Formule!" ponovi Solarin, snano epavi Fiska za ramena. "Ba su tako rekli: da ele formulu?" "Da! Da! Upravo to su eleli, prokletu formulu." Fisk je gotovo vritao. Solarin popusti stisak i pokua da umiri starijeg oveka, lagano ga tresui. "Priajte mi o formuli", pokua on oprezno, kao da hoda po jajima. "Idemo dalje, dragi moj Fisk. Zato im je ta formula toliko vana? Kako su mislili da ete je se dokopati igrajui na turniru?" "Mislili su da u je dobiti od vas", ree Fisk slabim glasom, pogleda uprtog u pod. Niz lice su mu se slivale suze. "Od mene?" Solarin se zagleda u Fiska. A zatim naglo skrenu pogled ka vratima. Uinilo mu se da je napolju uo korake. "Morate mi brzo sve rei", dodade on spustivi glas. "Otkud su znali da u i ja uestvovati na ovom turniru? Niko nije znao da dolazim." "Oni jesu", odvrati Fisk, gledajui Solarina mahnitim oima. A onda je iznenada naglo okrenuo prsten. "Oh, Boe, ostavite me! Rekao sam im da ja to neu moi! Rekao sam im da u sve upropastiti!" "Ostavite taj prsten na miru", strogo ree Solarin, Zatim je zgrabio Fiska za zglavak i iskrenuo mu aku. Fisk iskrivi lice od bola. "Kakvu formulu?" "Formulu koju ste imali u paniji", povika Fisk. "Formulu u koju ste se kladili u paniji! Rekli ste da ete je predati svakome ko vas pobedi! Tako ste rekli! Morao sam da pobedim, kako biste mi dali formulu." Solarin je, ispunjen nevericom, netremice zurio u Fiska. Zatim ga je pustio i odvojio se od njega. Poeo je da se smeje. "Tako ste rekli", ponovi tupo Fisk, povlaei prsten. "Oh, ne", oglasi se Solarin. On zabaci glavu unazad i nastavi da se smeje dok mu suze ne potekoe na oi. "Dragi moj Fisk", ree, zagrcnuvi se od smeha, "ne tu formulu! Budale su dole do pogrenog zakljuka. Posluili ste kao peak gomili pacera. Poimo napolje i... ta vi to radite?!" Nije ni primetio da je preplaeni Fisk uspeo da olabavi prsten. Upravo ga je skinuo sa prsta jednim naglim pokretom i bacio u prazni lavabo. Neto je naglas brbljao, a onda povikao: "Neu! Neu!" Solarin je trenutak posmatrao kako prsten poskakuje po lavabou, a zatim se bacio prema vratima, istog asa poevi da odbrojava. Jedan. Dva. Udario je naredna vrata i izleteo napolje. Tri. etiri. U jednom se skoku vinuo preko ono nekoliko stepenika, doskoio u njihovom podnoju i poleteo kroz mali foaje. est. Sedam. Razbivi spoljanja vrata dok ih je otvarao, izjurio je u dvorite, u

est dugakih koraka. Osam. Devet. Zaplivao je kroz vazduh i doekao se na stomak na kamenim kockama. Deset. Rukama je pokrio glavu i zapuio ui. ekao je. Ali eksplozija nije odjeknula. Provirio je ispod ruku i ugledao ispred sebe dva para cipela. Podigavi jo malo pogled ugledao je dvojicu sudija kako zaprepaeno zure u njega. "Velemajstore Solarin! Jeste li povreeni?" upita jedan od njih. "Ne, sasvim sam dobro", odvrati Solarin, dostojanstveno ustajui i istei prainu sa odee. "Velemajstor Fisk je u toaletu. Upravo sam poao po lekara. I spotakao se. Ovo kamenje je veoma klizavo." Solarin se pitao da li je pogreio to se tie prstena. Nije mogao biti siguran da li je njegovo skidanje neto znailo. "Bie bolje da pogledamo moemo li mi ita da uinimo", primeti sudija. "Zato li je otiao ak u toalet u Kanadskom klubu? Zato ne u Metroplitenu? Ili do ambulante?" "Veoma je ponosan", pokua da objasni Solarin. "Bez sumnje nije eleo da iko vidi da mu je muka." Sudije se jo nisu setile da Solarina pitaju ta je on radio u tom istom udaljenom toaletu. I to sam sa svojim protivnikom. "Je li mu jako loe?" upita drugi sudija poto krenue prema ulazu. "Bura u stomaku", odvrati Solarin. Znao je da postupa nerazumno to se vraa, ali nije imao drugog izbora. Sva trojica se popee uz stepenice i prvi sudija otvori vrata toaleta. Hitro se okrenuo i poeo da se bori za vazduh. "Ne gledajte!" Bio je bled kao krpa. Solarin se probi pored njega i pogleda unutra. Fisk je visio na vlastitoj kravati zakaenoj za jednu od pregrada. Lice mu je bilo crno i ako je suditi po poloaju glave, vrat mu je bio slomljen. "Samoubistvo!" zakljui sudija koji je opomenuo Solarina da ne gleda. I sam je sada stajao krei prste kao i Fisk pre samo nekoliko trenutaka. Dok je jo bio iv. "Nije on prvi ahista koji se na to odluio", odgovori drugi sudija. Ali kada se Solarin okrenuo i pogledao ga, istog asa je umukao. "Bie bolje da pozovemo lekara", urno dodade prvi sudija. Solarin ode do lavaboa u koji je Fisk bacio prsten. Tamo ga vie nije bilo. "Da, pozovimo lekara", sloi se on. Ali ja o svim tim dogaajima nita nisam znala dok sam sedela u predvorju, ekajui da se Lili vrati sa treom rundom kafe. Da sam znala ta se deava iza scene - tada, umesto to sam to saznala kasnije - naredni dogaaji moda se uopte ne bi zbili. Prolo je ve etrdeset pet minuta od poetka pauze i ve sam poela da oseam kako sam se nadula od sve te kafe. Muilo me je ta se to zbiva. Lili se konano vratila za sto, zavereniki se osmehujui.

"Pogodi ta se desilo", proapta ona. "Naletela sam na Hermanolda u baru, izgledao je deset godina stariji; vodio je neki krajnje ozbiljan razgovor sa deurnim lekarem! im popijemo kafu moemo, draga moja, da se kupimo. Danas vie nema nastavka. Objavie to za nekoliko minuta." "Fisku, znai, stvarno nije bilo dobro? Moda je zato igrao tako udno." "Nije bolestan, draga. Preboleo je sve bolesti. Moe se rei, prilino iznenada." "Predao je?" "Na neki nain. Obesio se u toaletu im je poela pauza." "Obesio?" ponovih, a Lili stade da me uutkuje poto je nekoliko ljudi stalo da se osvre. "O emu ti to govori?" "Hermanold je kazao kako smatra da je pritisak bio preveliki za Fiska. Doktor je bio drugaijeg miljenja. Doktor je napomenuo da oveku tekom sto etrdeset funti nije bilo nimalo lako da sam sebi slomi vrat obesivi se o pregradu visoku est stopa. "Moemo li preskoiti ovu kafu i napustiti ovo mesto?" Nisam prestajala da mislim na pogled Solarinovih zelenih oiju dok se naginjao nada mnom. Odjednom mi je postalo muka. Morala sam da iziem. "U redu", pristade glasno Lili. "Ali pourimo nazad. Ne elim da propustim ni sekund ovog uzbudljivog mea." Ona urnim korakom pree preko prostorije. Kada stigosmo do predvorja, dva reportera skoie na noge. "Oh, gospoice Rad", oslovi je jedan dok su prilazili, "znate li vi ta se dogaa? Hoe li se partija danas nastaviti?" "Nee, osim u sluaju da dovedu treniranog majmuna da zameni gospodina Fiska." "Znai, nemate ba Bog zna kakvo miljenje o njegovoj igri?" upita jedan od reportera, vrljajui po belenici. "Ja uopte ne razmiljam o njegovoj igri", odvrati samodopadno Lili. "Kao to vam je poznato, ja razmiljam samo o svojoj igri. A to se ove partije tie", dodade ona, krei put prema vratima dok su se reporteri vukli za njom, "dovoljno sam videla da znam kako e se zavriti." Ona i ja strugnusmo kroz dupla vrata u dvorite i krenusmo niz rampu prema ulici. "Do avola, gde li je Sol?" primeti Lili. "Kola treba sve vreme da budu ispred ulaza, on to zna." Pogledah niz ulicu i videh Lilin veliki plavi korni parkiran na kraju bloka, s druge strane Pete Avenije. Pokazoh joj gde je. "Divno, samo mi je jo to trebalo, nova kazna za parkiranje", primeti ona. "Hajdemo odavde, pre no to unutra sve ode do avola." Zgrabila me je za ruku i mi potrasmo niz ulicu kojom je brijao ledeni vetar. Kada smo stigle do kraja bloka, shvatila sam da su kola prazna. Sola nigde nije bilo. Prele smo ulicu, traei pogledom Sola u oba smera. Kada smo stigle do

kola, videle smo da su kluevi na svom mestu. Nije bilo ni Karioke. "Ne mogu da poverujem!" puila se Lili. "Tokom svih ovih godina Solu se nijednom nije desilo da ovako ostavi kola. Gde bi, do avola, mogao biti? I gde je moj pas?" Zauh neko grebanje koje kao da je dolazilo ispod sedita. Otvorih vrata i nagnuh se preko sedita, zavukavi aku ispod njega. Mali jezik smesta je celu oliza. Izvukoh Karioku napolje, ali dok sam se uspravljala ugledah neto od ega mi se krv sledila u ilama. Vozaevo sedite bilo je na jednom mestu probueno. "Pogledaj", pozvah Lili. "Kakva je to rupa?" Ba u tom trenutku, dok se Lili saginjala da pogleda, zausmo jedno "tap" i kola se neznatno zatresoe. Bacih pogled preko ramena, ali nikog ne primetih u blizini. Izvukavi se iz auta, spustih Karioku na sedite. Poeh da pregledam onu stranu auta koja je bila okrenuta prema Metropoliten klubu. Pronaoh jo jednu rupu koje sekund ranije tu nije bilo. Dodirnuh je. Bila je jo topla. Podigoh pogled prema prozorima Metropoliten kluba. Na balkonu je bio otvoren jedan od francuskih prozora, onaj koji se nalazio neposredno iznad amerike zastave. Zavesa se vijorila, ali nikog nije bilo. Bila sam sigurna da je to jedan od prozora sale u kojoj se igrao me - i to onaj koji se nalazi tano iza sudijskog stola. "Blagi Boe", proaputah. "Neko puca u kola!" "ali se", ree ona. Zatim obie oko kola i zagleda se u rupu od metka, a onda krenu za mojim prstom prema otvorenom francuskom prozoru. Na ulici nije bilo ljudi jer je temperatura bila strano niska i nijedna kola nisu prolazila u trenutku kada smo uli udar. Tako nam nije preostalo jo mnogo mogunosti. "Solarin!" zakljui Lili, epavi me za ruku. "Upozorio te je da napusti klub, zar ne? To kopile pokuava da nas ucmeka!" "Upozorio me je da u biti u opasnosti ako ostanem u klubu", ispravih je. Ali sada vie nisam u njemu. Uostalom, da je neko hteo da puca na nas, sa ove udaljenosti bi nas teko promaio." "Pokuava da me uplai kako bih se povukla sa turnira!" ostade uporna Lili. "Prvo kidnapuje mog ofera, a zatim puca u moja kola. E, mene nee tako lako uplaiti." "Mene ve jeste!" priznadoh. "Hajdemo odavde." urba s kojom je Lili odnela svoju telesinu oko kola i sela na vozaevo mesto jasno je govorila da se slae sa mnom. Upalila je auto i uz kripu guma izletela u Petu Aveniju, bacivi Karioku preko sedita. "Umirem od gladi", povika ona, nadjaavi huk vetra koji je brisao preko vetrobranskog stakla. "Tebi se sada jede?" viui je upitah. "Jesi li poludela? Mislim da bi trebalo smesta da odemo u policiju." "Nipoto", ostade ona odluna. "Ako Hari sazna za ovo, strpae me u zatvor

kako ne bih mogla da igram na turniru. Ti i ja emo sada neto lepo pojesti, a onda same smisliti ta nam valja initi. Ne mogu da razmiljam dok mi kre creva." "Ako ve ne idemo u policiju, hajdemo nazad do mene." "Ti nema kuhinju", primeti ona. "Potrebno mi je sirovo meso da stavim u pogom modane elije." "Samo ti kreni prema mom stanu. Nekoliko blokova dalje, u Treoj Aveniji, ima Stejk Haus. Ali upozoravam te, im se najede idem pravo u policiju." Lili je zaustavila auto ispred Palm Restorana na Drugoj Aveniji, negde oko broja etrdeset. Zatim je stala da pretura po svojoj velikoj tani dok nije izvukla ahovsku tablu i umesto nje u tanu gurnula Karioku. Glava mu je ostala da viri preko ivice. "Psima je zabranjen ulaz u restorane", objasni ona. "ta da radim s ovim?" upitah, podigavi ahovsku garnituru koju mi je spustila u krilo. "Zadri je", ree ona. "Ti si genije za kompjutere, a ja ekspert za ah. Strategija je za obe sve i sva. Ubeena sam da moemo ovo da reimo ako se udruimo. Kao prvo, kucnuo je as da naui neto o ahu." Lili gurnu Kariokinu glavu u torbu i zatvori je. "Da li si ve ula izraz: "Peaci su dua aha." "Hm. Zvui mi poznato, ali ne mogu da se setim. Ko je to rekao?" "Andre Filidor, otac modernog aha. Napisao je poznatu knjigu o ahu negde u doba francuske revolucije, u kojoj je objasnio da udrueni peaci mogu postati isto onoliko jaki kao i glavne figure. Niko se ranije toga nije setio. Igrai su imali obiaj da rtvuju peake samo da bi ih uklonili s puta i oslobodili prostor za akciju." "Da li ti to pokuava da mi kae kako misli da smo nas dve samo par peaka koje neko pokuava da ukloni?" Ideja mi se uinila udna, ali i zanimljiva. "Nipoto", odvrati Lili, iziavi iz kola i prebacivi tanu preko ramena. "Pokuavam da ti kaem kako je dolo vreme da udruimo snage. Bar dok ne otkrijemo u kakvoj to igri uestvujemo." Rukovasmo se u to ime.

6. RAZMENA KRALJICA

Kraljice se nikada ne pogaaju. 'Alisa u svetu iza ogledala', Luis Kerol

PETROGRAD, RUSIJA, JESEN 1791. Trojka je jurila preko snenih polja, a iz nozdrva tri konja kuljala je para. Kada su proli Rigu, sneg na putevima postao je toliko dubok da su tamnu koiju zamenili ovim irokim, otvorenim sankama koje su vukla tri konja sa ormama preko sapi; koni kaievi bili su ukraeni srebrnim zvoniima, a na irokim bonim stranama u obliku lukova bio je ugraviran carski grb avlima od istog zlata. Ovde, na samo petnaest vrsta od Petrograda, drvee je jo bilo okieno ukastim liem, a seljaci su i dalje obraivali delimino smrznuta polja, mada je sneg ve prekrivao slamnate krovove kamenih brvnara. Nastojnica se zavalila na gomilu krzna i prepustila posmatranju predela kroz koji je prolazila. Po evropskom julijanskom kalendaru ve je bio etvrti novembar - tano je prola godina i sedam meseci od onog dana - nije se ni usuivala da misli na njega - kada je odluila da izvadi Monglansku garnituru iz skrovita u kome je poivala hiljadu godina. Ali ovde, u Rusiji, gde se raunalo po gregorijanskom kalendaru, bio je tek dvadeset trei oktobar. Rusija je po mnogo emu bila nazadna zemlja, pomisli nastojnica. Bila je to zemlja koja se ravnala po vlastitom kalendaru i imala vlastitu religiju i kulturu. Ve vekovima ovi seljaci koje je viala du puta nisu menjali ni nain oblaenja ni nain ivljenja. Gruba lica sa crnim ruskim oima koje su se osvrtale za njenom koijom odavala su neuke ljude koji se i dalje dre primitivnih sujeverja i obreda. vornovate ake stezale su iste pijuke i obraivale isto smrznuto tle koje su poznavali i njihovi preci pre hiljadu godina. Bez obzira na ukaze iz vremena Petra I, i dalje su nosili dugaku kosu i nisu brijali brade, ve su ih gurali u ovje kouhe kako im ne bi smetale. Kapije Petrograda bile su irom otvorene prema snenom prostranstvu. Koija, odeven u belu livreju sa zlatnim rojtama carske strae, uspravi se, rairenih nogu, na platformi na prednjem delu trojke i potera konje biem. Kada su se nali u gradu, nastojnica je ugledala svetlucavi sneg na kupolama i visokim palatama s druge strane reke Neve. Deca su se klizala po njenoj zaleenoj povrini, a torbari su, ak i po ovom vremenu, izloili svoje raznobojne izme, okaivi ih o razapete konopce du luke. Kuii-meanci, prljavi i svih boja, laveom su ispraali njene sanke, a plavokosa deica musavih lica trala su pored njih, traei novie. Koija potera konje dalje. Kada su preli preko smrznute reke, nastojnica zavue aku u putniku torbu i opipa ukraenu tkaninu koju je nosila sa sobom. Dohvatila je krunicu i izgovorila kratku Ave Mariju. Oseala je gotovo fiziki teinu velike odgovornosti s kojom e morati da se suoi. Morae sama, bez iije pomoi, da preda ovu monu silu u prave ruke, ruke koje e je tititi od pohlepnih i

ambicioznih. Nastojnica je znala da je ta misija ba njoj poverena. Od samog roenja bila je predodreena za ovaj zadatak. Celog je ivota ekala na dogaaje koji e dovesti do toga. Danas, posle gotovo pedeset godina, nastojnica e ponovo videti svoju prijateljicu iz detinjstva kojoj se poverila pre tako mnogo vremena. Setila se tog dana i devojice koja je duhom toliko nalikovala Valentini, plavokose i krhke, boleljivog deteta sapetog remenjem za ispravljanje lea koje je snagom volje prebrodilo bolest i oajanje i izborilo se za sreno i zdravo detinjstvo, male Sofije Anhalt-Cerbst, prijateljice koju nije zaboravila tokom tolikih godina, o kojoj je s ljubavlju esto razmiljala i u pismima joj poveravala tajne gotovo svakog meseca od kada je odrasla. Mada su njihovi ivoti krenuli razliitim putevima, nastojnica se jo seala Sofije kako kao devojica juri leptirove preko dvorita roditeljske kue u Pomeranji, a zlatna joj se kosa presijavala na suncu. Dok je trojka prelazila preko reke i pribliavala se Zimskom dvorcu, nastojnica na trenutak zadrhta. Jedan oblak zaklonio je sunce. Pitala se kakva li je sada njena prijateljica i zatitnica, sada kada vie nije mala Sofija iz Pomeranje. Sada kada je poznata u celoj Evropi kao Katarina Velika, carica cele Rusije. Katarina Velika, ruska carica, sedela je ispred toaletnog stoia i gledala se u ogledalu. Imala je ezdeset dve godine, bila je prilino niska i punaka, sa visokim, pametnim elom i snanim vilicama. Njene ledeno-plave oi, iz kojih je inae iskriila ivost, ovog jutra su bile mutne i sive, oiviene crvenim kolutovima od suza. Ve dve nedelje nije izlazila iz svojih odaja, odbijajui ak da pusti unutra i lanove svoje porodice. A s druge strane njenih odaja i ceo dvor je bio u alosti. Pre dve nedelje, dvanaestog oktobra, iz Jasija je pristigao glasnik odeven u crno sa porukom da je grof Potemkin mrtav. Potemkin, koji ju je postavio na presto Rusije, koji joj je pruio rojtu sa drke svoga maa da je nosi kada je, na belom konju, povela pobunjenu vojsku da zbaci svoga mua, cara. Potemkin, koji joj je bio ljubavnik, prvi ministar, general njene vojske i poverenik, ovek koga je opisala reima 'moj jedini mu'. Potemkin, koji je utrostruio njeno carstvo, proirivi ga do Kaspijskog jezera i Crnog mora. Umro je na putu za Nikolajev, poput psa. Umro je od previe pojedenih fazana i jarebica, od prodiranja masnih unki i soljene govedine, suvie popijenog kvasa, piva i likera od brusnice. Umro je jer je preterivao u zadovoljavanju jedrih plemkinja koje su se vukle za njim poput mrava, ekajui na mrvice s njegove trpeze. Proerdao je pedeset miliona rubalja na lepe dvorce, skup nakit i francuski ampanjac. Ali takoe je od Katarine napravio najmoniju enu na svetu. Dvorske dame su obletale oko nje poput nemih leptirova, puderiui joj kosu i provlaei trake kroz rupice na cipelama. Ona bi stajala, a one su joj

prebacivale preko ramena sivu somotsku dravniku odoru, otealu od odlikovanja koja je uvek nosila u sudu: krstovima svete Katarine, svetog Vladimira, svetog Aleksandra Nevskog; trake svetog Andreja i svetog ora sputale su joj se niz prsa i na njima su se ljuljale teke zlatne medalje. Ispravila je ramena kako bi do izraaja dolo njeno savreno dranje i izila iz svojih odaja. Danas e se, prvi put posle deset dana, pojaviti u dvoru. Doekao ju je njen lini telohranitelj, pa je zajedno s njim krenula izmeu dva niza vojnika kroz dugake hodnike Zimskog dvorca, pored prozora kroz koje je pre mnogo godina posmatrala kako njeni brodovi plove niz Nevu prema moru u susret vedskoj floti koja je napala Petrograd. Katarina je sada u prolazu zamiljeno bacala poglede kroz te iste prozore. U dvoru ju je ekala gomila zmija otrovnica koje su sebe nazivali diplomatama i dvorjanima. Kovali su zavere protiv nje, pripremali njeno svrgavanje. Njen vlastiti sin Pavle planirao je njeno ubistvo. Ali u Petrograd je takoe stigla jedina osoba koja je mogla da je spase, ena koja je u svojim rukama drala mo to ju je Katarina izgubila Potemkinovom smru. Upravo tog jutra njena najstarija prijateljica iz detinjstva, Helena de Rok, nastojnica Monglana, stigla je u Petrograd. Umorna posle pojavljivanja u dvoru, Katarina se povukla u svoju privatnu odaju za audijenciju, oslonjena o ruku trenutnog ljubavnika, Platoa Zubova. Nastojnica ju je tamo ve ekala u drutvu Platoovog brata, Valerijana. Kada je ugledala caricu, smesta je ustala i pola da je zagrli. ila za svoje godine i mrava poput zimske trske, nastojnica zasija od sree kada ugleda svoju prijateljicu. Kada su se zagrlile, ona baci pogled na Platoa Zubova. Odeven u nebeskoplavi kaput i jahae pantalone koje su mu prianjale uz nogu, bio je toliko naikan medaljama da se inilo kako bi svakog asa mogao pasti na nos. Plato je bio mlad, istananih, dopadljivih crta lica. Malo ko bi pogreio, odreujui njegovu ulogu na dvoru; obrativi se nastojnici, Katarina nije prestajala da mu miluje ruku. "Helena", uzdahnu ona. "Kako sam samo esto eznula da bude sa mnom. A sada mi je teko da poverujem kako si konano ovde. Ali Bog je usliio molbu moga srca i doveo mi moju prijateljicu iz detinjstva." Zatim pokaza nastojnici da se smesti u veliku, udobnu naslonjau, a i ona sama se spusti u oblinju naslonjau. Plato i Valerian ostae da stoje svaki iza jedne od ena. "Ovaj susret moramo proslaviti. Ali, kao to ti je verovatno poznato, u alosti sam i nisam mogla da ti priredim sveani doek. Predlaem da veeras zajedno veeramo u mojim privatnim odajama. Moi emo da se smejemo i uivamo, pretvarajui se da smo ponovo mlade. Valerijane, jesi li otvorio ono vino koje

sam ti naloila da priredi?" Valerijan klimnu i ode do bifea. "Draga moja, mora probati ovo crveno vino. Ono je jedno od blaga moga dvora. Doneo mi ga je iz Bordoa Deni Didro pre mnogo godina. Cenim ga kao da je u pitanju kakav vredan dragi kamen." Valerian nasu tamno crveno vino u male kristalne ae. Dve ene otpie po gutljaj. "Odlino je", ree nastojnica, osmehnuvi se Katarini. "Ali nikakvo vino ne moe se meriti sa eliksirom koji je potekao ovim starim kostima kada sam tebe ponovo ugledala, moja Figice." Plato i Valerijan razmenjae poglede, zaudivi se tolikoj prisnosti. Carica, roena Sofija Anhalt-Cerbst, u detinjstvu je imala nadimak "Figica". Zahvaljujui svom povlaenom poloaju, Plato je u krevetu uzimao sebi slobodu da je zove "gospodarice moga srca", ali u javnosti joj se uvek obraao sa "vae velianstvo", kao to su to, uostalom, inila i njena roena deca. udno, ali carica kao da nije primetila drskost ove francuske samostanske nastojnice. "Mora mi odmah ispriati zato si odluila da tako dugo ostane u Francuskoj", ree Katarina. "Ponadala sam se da e odmah doi u Rusiju, im si zatvorila opatiju. Moj dvor je pun tvojih prognanih sunarodnika, a naroito ih je mnogo pristiglo poto je va kralj uhvaen u Varenu pri pokuaju da pobegne iz Francuske i poto ga je njegov vlastiti narod strpao u pritvor. Francuska je hidra sa hiljadu dvesta glava, drava u rasulu. Ta nacija obuara izokrenula je sam prirodni poredak stvari!" Nastojnica iznenadi da ova prosveena i liberalna vladarka govori na takav nain. Mada se nije moglo porei da je Francuska bila opasna, nije li ta ista carica prijateljevala sa liberalnim Volterom i Denijem Didroom, zagovornicima klasne jednakosti i protivnicima osvajakog ratovanja? "Nisam mogla odmah da doem", odgovori nastojnica na cariino pitanje. "Imala sam jo neka posla..." zatim je otro pogledala Zubova, koji je stajao iza Katarinine stolice milujui je po vratu. "O tim stvarima mogu razgovarati samo s tobom." Katarina je na trenutak posmatrala nastojnicu. Zatim je nemarno rekla: "Valerijane i vi Plato Aleksandroviu moete nas sada napustiti." "Ali moja voljena visosti...", poe Plato Zubov glasom koji je nalikovao cvilenju kakvog deteta. "Ne brini za moju sigurnost, golube", ree Katarina, potapavi ga po aci koja je jo poivala na njenom ramenu. "Helena i ja se znamo gotovo ezdeset godina. Nita nam se nee dogoditi ako ostanemo nasamo nekoliko trenutaka." "Nije li prelep?" upita Katarina nastojnicu kada dvojica mladia izioe iz sobe. "Znam da smo ti i ja izabrale razliite puteve, draga moja. Ali nadam se da e me shvatiti ako ti kaem da se oseam poput malog insekta koji se greje na

suncu posle hladne zime. Nita tako ne moe uzburkati sok starog drveta kao milovanje mladog batovana." Nastojnica je sedela utke, ponovo se pitajui da li je njen prvobitni plan bio valjano skovan. Konano, iako su pisma koja su razmenjivale bila topla i esta, ona ipak svoju prijateljicu iz detinjstva nije videla mnogo, mnogo godina. Da li su glasine koje su kruile o njoj bile istinite? Da li je ovoj ostareloj eni, ogrezloj u senzualnosti, ljubomornoj na vlastitu mo, mogla poveriti zadatak koji je trebalo obaviti? "Toliko sam te okirala da si zanemela?" nasmeja se Katarina. "Draga moja Sofija", odvrati nastojnica, "verujem da uiva u tome da okira ljude. Sea se kako si, sa samo etiri godine, za vreme svog predstavljanja na dvoru, odbila da poljubi skute pruskog kralja Fridriha Vilhelma." "Rekla sam mu da mu je kroja saio prekratku odoru!" dodade Sofija, smejui se, dok joj suze ne navree na oi. "Majka se razbesnela. Kralj joj je kazao da sam prilino drska." Nastojnica se blagonaklono osmehnu svojoj prijateljici. "Sea li se kada nam je kanonik od Brunsvika gledao u dlan da bi nam predvideo budunosti?" upita ona neno. "Na tvome je pronaao tri krune." "Dobro se toga seam", odvrati druga. "Od tada nijednog asa nisam posumnjala da u vladati ogromnim carstvom. Oduvek sam verovala mistinim proroanstvima kada su ona ila na ruku mojim eljama." Ona se osmehnu, ali joj nastojnica ovog puta ne uzvrati osmeh. "A sea li se ta je kanonik pronaao na mom dlanu?" upita nastojnica. Katarina je na trenutak utala. "Seam se kao da je jue bilo", konano je izustila. "Upravo zbog toga sam te toliko eljno iekivala. Ne moe ni zamisliti ta mi se sve motalo po glavi kada te toliko dugo nije bilo..." Zastala je, oklevajui. "Ima li ih?" upita ona konano. Nastojnica posegnu u nabore svoje opatike odore, ispod koje joj je oko struka bio privren veliki koni putniki novanik. Iz njega zatim izvue teku zlatnu statuetu, svu optoenu dragim kamenjem. Prikazivala je priliku odevenu u dugu odoru koja je sedela u malom paviljonu sa razmaknutim draperijama. Figuru je zatim pruila Katarini, koja ju je s nevericom prihvatila u skupljene ake, a potom stala da je lagano okree. "Crna kraljica", proaputa nastojnica, dok je pomno prouavala Katarinin izraz lica. Cariini prsti se vrsto obavie oko zlatne ahovske figure ureene draguljima. Steui je, ona figuru prinese na grudi i zagleda se u nastojnicu. "A ostale?" upita. Neto u njenom glasu natera nastojnicu da bude opreznija. "Skrivene su na sigurno, gde ne mogu nikom nauditi", glasio je njen odgovor. "Voljena moja Helena, moramo ih odmah prikupiti! Poznata ti je mo te garniture. U rukama dobronamernog vladara, nema toga to se ne bi moglo

postii uz pomo ovih figura..." "A tebi je poznato da", prekide je nastojnica, "ve etrdeset godina prelazim preko tvojih usrdnih molbi da potraim Monglansku garnituru i da je iznesem iz okrilja opatije. Sada u ti rei zato sam tako postupila. Oduvek sam tano znala gde je garnitura bila skrivena..." Nastojnica podie aku, videvi da se Katarina sprema da vikne. "Takoe su mi bile poznate razmere opasnosti koju bi izazvalo njeno vaenje iz skrovita. Samo se svecu moe poveriti takav izazov. A ti nisi ba svetica, draga moja Figice." "Kako to misli?" povika ona druga. "Ujedinila sam jednu razjedinjenu naciju, prosvetlila neuk narod. Iskorenila kugu, sagradila bolnice i kole, oslobodila se klika iji je cilj bio da raskomadaju Rusiju, tako to sam ih pretvorila u lovinu za njihove neprijatelje. Da li ti to pokuava da mi kae da sam despot?" "Mislila sam samo na tvoje dobro", odvrati mirno nastojnica. "U ovim figurama je mo koja je u stanju da zavrti ak i najtrezveniju glavu. Zar si zaboravila da je Monglanska garnitura umalo razorila franako carstvo. Posle smrti Karla Velikog njegovi sinovi su zbog nje meusobno zaratili." "Teritorijalna arkanja", frknu Katarina. "Ne vidim vezu izmeu te dve stvari." "Jedino je snaga katolike crkve u srednjoj Evropi bila u stanju da tako dugo sauva tajnu ove sile mraka. Ali kada sam saznala da je Francuska donela Odluku o sekularizaciji kako bi konfiskovala crkvena dobra, shvatila sam da bi se moje najcrnje slutnje mogle obistiniti. A kada sam jo ula da se francuski vojnici pribliavaju Monglanu, vie nije bilo sumnje. Zato ba Monglan? Bile smo daleko od Pariza, zabaene duboko u planinama. Ima mnogo bliih i bogatijih samostana koje su mogli lake da opljakaju. Ne, ne. Hteli su garnituru. Dugo sam provela pravei planove kako da iznesem garnituru iz samostana i ratrkam je po Evropi, tako da se godinama ne moe sakupiti..." "Ratrka!" povika carica. Skoivi na noge sa figurinom i dalje pritisnutom na grudi, stala je da koraa po prostoriji kao zver po kavezu. "Kako si mogla tako neto da uini? Trebalo je da doe k meni, od mene da zatrai pomo!" "Kaem ti da nisam mogla!" ponovi nastojnica slabim i drhtavim glasom, jo umorna od napornog putovanja. "Otkrila sam da postoji jo neko ko je znao gde je garnitura bila skrivena. Neko, moda neka strana sila, podmitio je lanove francuske skuptine da donese Odluku o sekularizaciji i usmerio njihovu panju prema Monglanu. Ne ini li ti se da su dvojica koje je ova sila mraka pokuala da podmiti bili veliki govornik Mirabo i biskup od Otina? Jedan je formulisao tu Odluku, a drugi se najsranije za nju zalagao. Kada se Mirabo ovog aprila razboleo, biskupa niko nije mogao da odvue od njegove samrtnike postelje dok nije izdahnuo. Bez sumnje je oajniki eleo da se dokopa bilo kakve prepiske koja bi mogla obojicu da ih tereti."

"Otkud ti to sve zna?" promrmlja Katarina. Okrenuvi lea nastojnici, uputila se ka prozoru i zagledala u sve tamnije nebo na kome su se iznad obzorja gomilali sneni oblaci. "Kod mene je njihova prepiska", odvrati nastojnica. Obe ene su nekoliko trenutaka utale. Konano se zau nastojniin meki glas pri nejasnoj svetlosti. "Pitala si me zbog ega sam se toliko zadrala u Francuskoj. Sada zna. Morala sam otkriti ko me je to nagnao da izvuem na svetlost dana Monglansku garnituru iz njenog skrovita u kome je poivala hiljadu godina. Ko je taj neprijatelj koji mi se prikradao od kada sam napustila okrilje crkve i pola na drugi kraj kontinenta u potrazi za novim sigurnim sklonitem za ovo blago koje mi je bilo povereno na uvanje?" "I da li si otkrila ime koje si traila?" upita oprezno Katarina, okrenuvi se prema nastojnici. "Jesam, otkrila sam", odvrati spokojno nastojnica. "To si bila ti, moja draga Figice." "Ako si sve to ve znala", primeti dostojanstvena carica, dok je sa nastojnicom koraala po snegom pokrivenoj stazi prema Ermitau narednog jutra, "zato si onda uopte dolazila u Petrograd." Vod carske strae marirao je na udaljenosti od dvadeset stopa sa svake strane, gazei snena polja svojim visokim kozakim izmama, ali to je bilo dovoljno daleko da dve ene mogu slobodno da razgovaraju. "Jer sam ti, uprkos svim dokazima koji su govorili suprotno, verovala" odvrati nastojnica, a oni kapak joj slabano zaigra. "Znala sam da se plai kako e se vlada Francuske raspasti i da e zemlju zahvatiti bezvlae. elela si da se obezbedi da Monglanska garnitura ne padne u pogrene ruke i podozrevala si da se ja ne bih sloila sa merama koje si bila spreman da preduzme. Ali reci mi ovo, Figice: kako si mislila da oduzme francuskim vojnicima njihov plen kada bi jednom izneli garnituru iz Monglana? Zar si mislila da ue u Francusku sa ruskim trupama?" "Imala sam vojnike skrivene u planinama, koji je trebalo da zaustave francuske trupe kod prolaza", odvrati Katarina uz osmeh. "Nisu nosili uniforme." "Shvatam", odvrati nastojnica. "I ta te je navelo da se lati neeg tako groznog?" "Pretpostavljam da moram s tobom podeliti sve to znam", primeti carica. "Nema sumnje da si doznala da sam ja otkupila Volterovu biblioteku posle njegove smrti. Meu njegovim hartijama nalazio se i dnevnik kardinala Rieljea, u kome je on ifrovano izneo svoja istraivanja o istorijatu Monglanske garniture. Volter je pronikao u ifru i tako sam ja mogla da proitam ono to je Rielje otkrio. Taj je rukopis sada sklonjen u riznicu Ermitaa, kuda sam te i

povela. Nameravam da ti ga pokaem." "Zbog ega je znaajan taj dokument?" upita nastojnica, pitajui se zato ga njena prijateljica nije ranije pomenula. "Rielje je sledio trag garniture sve do Mavara koji ju je poklonio Karlu Velikom, pa ak i dalje. Kao to i sama zna, Karlo Veliki je vodio mnoge krstake ratove protiv Mavara kako u paniji tako i u Africi. Ali jednom prilikom je odbranio Kordobu i Barselonu od hrianskih Baska koji su zapretili da sravne sa zemljom glavno mavarsko uporite. Iako su Baski bili hriani, vekovima su pokuavali da pregaze franako kraljevstvo i da zavladaju zapadnom Evropom, a najvie su ih zanimali obala Atlantika i planine u kojima su vladali." "Pirineji", primeti nastojnica. "Tako je", odvrati carica. "Zvali su ih arobne planine. Poznato ti je da se upravo u tim planinama zaeo najmistiniji kult poznat od roenja Hrista. Odatle potiu Kelti, koji su poli dalje na sever, naselili Bretanju, a zatim i Britanska ostrva. Iz tih planina potie i arobnjak Merlin, kao i tajni kult nama poznat kao druidski." "Nisam sve to znala", priznade nastojnica, gledajui ispred sebe u snegom zastrtu stazu dok je koraala, napuenih tankih usana; izborano lice podsealo joj je na kamen iz neke dravne grobnice. "Sve e to proitati u dnevniku, jo malo pa smo stigle", primeti ova druga. "Rielje tvrdi da su Mavari prodrli na tu teritoriju i saznali stranu tajnu koja je bila uvana vekovima; prvo su je uvali Kelti, a posle njih Baski. Ovi mavarski osvajai su zatim transkribovali ono to su saznali u ifru koju su sami izmislili. U stvari, ifriranu tajnu ugradili su u zlatne i srebrne figure Monglanske garniture. Kada je postalo jasno da bi Mavari mogli izgubiti vlast nad Iberijskim poluostrvom, ahovsku garnituru su poslali Karlu Velikom, koga su se plaili. Vaio je za najmonijeg vladara u istoriji civilizacije, zbog ega su ga smatrali jedinim sposobnim da je zatititi." "I ti veruje u tu priu?" upita nastojnica, dok su se pribliavale ogromnom proelju Ermitaa. "Prosudi sama", ree Katarina. "Znam da je ta tajna starija od Mavara, starija od Baska. Starija ak i od druida. Moram te upitati, prijateljice moja, jesi li ikada ula za tajno udruenje mukaraca koji sebe ponekad nazivaju Slobodni zidari?" Nastojnica preblede. Zastala je ispred vrata kroz koja je upravo trebalo da prou. "ta si rekla?" upita ona jedva ujnim glasom, zgrabivi prijateljicu za ruku. "Ah", izusti Katarina. "Znai, zna da je sve to sam rekla tano. Kada proita rukopis, ispriau ti moju priu." CARIINA PRIA

Kada mi je bilo etrnaest godina napustila sam svoj dom u Pomeranji gde smo ti i ja zajedno odrasle. Tvoj je otac neto ranije prodao imanje koje se graniilo sa naim i vratio se u rodnu Francusku. Neu nikada zaboraviti koliko sam bila tuna, draga moja Helen, to sa tobom nisam mogla da podelim uspeh o kome smo toliko razgovarale, injenicu da u uskoro moda biti izabrana za naslednicu jedne kraljice. U to vreme trebalo je da otputujem na dvor carice Jelisavete Petrovne u Moskvu. Jelisaveta, kerka Petra Velikog, domogla se vlasti politikim udarom, bacivi sve svoje protivnike u zatvor. Poto se nikada nije udavala i ve je zala u godine kada nije mogla da raa, izabrala je za svog naslednika mranog neaka, velikog vojvodu Petra. Trebalo je da postanem njegova nevesta. Na putu za Rusiju, majka i ja trebalo je da se zaustavimo na dvoru Fridriha II u Berlinu. Fridrih, mladi pruski car, koga je Volter ve nazvao "Veliki", poeleo je da bude moj pokrovitelj, a ja njegova kandidatkinja koja e mu omoguiti da putem braka ujedini kraljevstva Prusije i Rusije. Bila sam za njega prihvatljivija od njegove roene sestre, jer njoj nije imao due da nameni takvu sudbinu. U to doba pruski dvor bio je u istoj meri blistav kao to e u Fridrihovim poznim godinama postati obedan. Po mom dolasku, kralj se mnogo trudio da me armira kako bih se oseala prijatno. Odenuo me je u haljine svojih kraljevskih sestara, a svake veeri sam za stolom sedela pored njega; zabavljao me je priama o operi i baletu. Iako sam jo bila dete, nije me mogao prevariti. Znala sam da namerava da me iskoristi kao peaka u jednoj veoj igri, igri koju je igrao na ahovskoj tabli Evrope. Posle izvesnog vremena saznala sam da na pruskom dvoru boravi ovek koji se nedavno vratio sa ruskog dvora poto je tamo proveo skoro deset godina. Sada je bio Fridrihov dvorski matematiar i zvao s Leonard Ojler. Bila sam dovoljno drska da zatraim da me primi nasamo, mislei da bi mi dobro dola njegova lina zapaanja o zemlji koju je trebalo uskoro da posetim. Nisam mogla predvideti da e na susret jednog dana izmeniti tok moga ivota. Prvi put smo se sastali u malom predvorju velikog dvora u Berlinu. Ovaj ovek jednostavnog ukusa, ali briljantnog uma oekivao je dete koje e uskoro postati kraljica. Mora da smo inili udan par. Bio je sam u sobi, visok, krhak, sa vratom nalik na izduenu bocu, velikih tamnih oiju i poveeg nosa. Pogledao me je razroko, objasnivi to injenicom da na jedno oko ne vidi, jer je jednom prilikom suvie dugo gledao u sunce. Ojler se, naime, pored matematike bavio i astronomijom. "Nisam navikao da vodim razgovore", poe on. "Dolazim iz zemlje u kojoj oveka obese im progovori." To je bilo prvo to sam saznao o Rusiji i, uveravam te, dobro mi je posluilo tokom kasnijih godina. Ispriao mi je kako carica Jelisaveta Petrovna ima petnaest hiljada haljina i dvadeset pet hiljada pari cipela. im se u neemu ne bi slagala sa svojim ministrima zavitlala bi im u

glavu cipelu, a takoe ih je iz istog efa slala na veala. Imala je bezbroj ljubavnika, a jo neumerenija od njenih seksualnih prohteva bila je potreba za piem. Nije dozvoljavala da se iije miljenje kosi sa njenim. Kada sam uspela da razbijem njegovu prvobitnu uzdranost, dr Ojler i ja provodili smo dosta vremena zajedno. Veoma smo zavoleli jedno drugo, tako da mi je ak rekao kako arko eli da me zadri na berlinskom dvoru kako bi mogao da me poduava matematici, jer sam dosta obeavala na tom polju. Razume se, to je bilo nemogue. Ojler je ak priznao da mu nije mnogo stalo do cara Fridriha, njegovog pokrovitelja. Za to je imao valjane razloge, od kojih Fridrihovo slabo snalaenje u matematici nije bilo najvanije. Pravi razlog mi je otkrio poslednjeg jutra mog boravka u Berlinu. "Mala moja prijateljice", poe on, kada sam tog sudbonosnog jutra dola u njegovu laboratoriju da se pozdravim. Seam se da je svilenom maramom upravo brisao neko soivo, to je obino inio kada je reavao kakav problem. "Neto moram da ti kaem pre no to ode. Pomno sam te prouavao ovih poslednjih dana i mislim da ti mogu poveriti ono to u ti sada ispriati. Meutim, ako ovo nepromiljeno otkrije bilo kome, oboje emo se nai u velikoj opasnosti." Uverih dr Ojlera da mu svojim ivotom jemim da e to ostati naa tajna. Na moje iznenaenje kazao mi je da e to moda i biti potrebno. "Mlada si, ne poseduje mo, a i ena si", ree Ojler. "To su razlozi zbog kojih te je Fridrih izabrao da bude njegovo orue u jednom nepreglednom, mranom carstvu kao to je Rusija. Moda ti nije poznato da ve dvadeset godina tom velikom zemljom vladaju iskljuivo ene: prvo Katarina I, udovica Petra Velikog; zatim Ana Ivanovna, Ivanova ker; Ana od Meklenburga, koja je bila namesnik svome sinu Ivanu VI; i sada Jelisaveta Petrovna, Petrova ker. Ako ti nastavi ovu monu tradiciju, nai e se u velikoj opasnosti." Utivo sam sluala tog gospodina, mada sam poela da podozrevam kako mu sunce nije pomutilo samo vid. "Postoji jedno tajnu udruenje mukaraca koji smatraju da je njihova ivotna misija da izmene tok civilizacije", rekao mi je Ojler. Sedeli smo u njegovoj radnoj sobi okrueni teleskopima, mikroskopima i plesnjivim knjigama razbacanim po stolovima od mahagonija i inae pretrpanim gomilama hartije. "Ti ljudi", nastavio je on, "tvrde da su naunici i inenjeri, ali u stvari su to sami mistici. Ispriau ti ono to znam o njihovom istorijatu, jer ti to moe biti od velike koristi. Godine 1271, princ Edvard od Engleske, sin Henrija III, krenuo je na obalu Severne Afrike da vodi krstake ratove. Pristao je u Akru nedaleko od drevnog Jerusalima. O njegovom tamonjem boravku zna se samo toliko da je uestvovao u nekoliko bitaka i da se sastao sa tamonjim muslimanskim

Mavarima, koji su komandovali vojskom. Naredne godine Edvard je pozvan da se vrati u Englesku, zbog oeve smrti. Po povratku proglaen je za kralja Edvarda I i ostatak njegvog ivotopisa moemo nai u knjigama. Ono to se ne zna jeste injenica da je iz Afrike neto doneo." "ta to?" strano me je zanimalo da saznam. "Doneo je veliku tajnu. Tajnu nastalu u praskozorju civilizacije", odvrati Ojler. "Ali bie bolje da krenem redom. Edvard je po povratku u Englesku osnovao jedno muko drutvo, sa ijim je lanovima verovatno podelio tu tajnu. Malo znamo o njima, ali njihova kretanja moemo donekle slediti. Znamo da se to drutvo proirilo i na kotsku, posle podjarmljivanja kota, gde je izvesno vreme mirovalo. Kada su Jakobinci poetkom veka pobegli iz kotske, sa sobom su u Francusku preselili i drutvo i njegova uenja. U njihove redove privuen je, za vreme svog boravka u Engleskoj, i Monteskje, veliki francuski pesnik, tako da su uz njegovu pomo 1734. u Parizu ustanovili Lou nauka. etiri godine kasnije, pre no to je postao pruski kralj, na Fridrih Veliki bio je uveden u to tajno drutvo u Brunsviku. Iste te godine, papa Klement XII izdao je proglas kojim se drutvo zabranjuje; ono se u meuvremenu ve proirilo na Italiju, Prusiju, Austriju, Holandiju i Francusku. Drutvo je tada bilo ve tako mono da je parlament katolike Francuske odbio da prihvati papino nareenje." "Zato mi sve to priate?" upitala sam Ojlera. "ak i da shvatam ciljeve kojima su ti ljudi teili, kakve to veze ima sa mnom? I ta ja mogu da uinim u vezi s tim? Iako teim velikim stvarima, ipak sam jo samo dete." "Sudei na osnovu onoga to ja znam o njihovim ciljevima", primeti blago Ojler, "ako ti ljudi nisu poraeni, mogli bi poraziti svet. Moda si ti danas jo dete, ali uskoro e postati ena narednog ruskog cara, prvog mukog vladara toga carstva u dvadeset godina. Mora sasluati ono to imam da ti kaem i to ti se mora urezati u pamenje." Uhvatio me je za ruku. "Ti ljudi sebe ponekada nazivaju bratstvom slobodnih zidara, a ponekad rozikrucijancima. Koje god ime da izaberu, jedna stvar im je zajednika. Koreni su im u Severnoj Africi. Kada je princ Edvard osnovao ovo drutvo na Zapadnom tlu, nazivali su sebe redom afrikih neimara. Smatrali su da su njihovi preci osnovali drevne civilizacije, da su oni obraivali i polagali kamene blokove piramida u Egiptu, sagradili visee vrtove, kulu i kapije Vavilona. Znali su drevne tajne. Ali ja verujem da su oni bili tvorci jo neeg, neeg novijeg i moda monijeg od..." Ojler je zastao i uputio mi pogled koji nikada neu zaboraviti. Progoni me i danas, gotovo pedeset godina kasnije, kao da mi ga je uputio pre samo jednog trenutka. Viam ga ak i u snovima i to tako ivo da se sva uasnem, pa ak mogu da osetim i njegov dah na vratu koji me je zapahnuo kada se sagnuo da mi apne na uvo:

"Verujem da su oni tvorci Monglanske garniture. I da sebe smatraju njenim zakonitim naslednicima." Kada je Katarina zavrila svoju priu, ostala je utke da sedi zajedno sa nastojnicom u velikoj biblioteci Ermitaa, u koju su donele rukopis Volterovih dnevnika. Za tim ogromnim stolom, koji su okruivali zidovi visoki trideset stopa, popunjeni knjigama, Katarina je posmatrala nastojnicu kao to maka posmatra mia. Nastojnica je zurila kroz iroke prozore okrenute prema travnjaku, po kome je carska straa cupkala i duvala u prste na hladnom jutarnjem vazduhu. "Moj pokojni mu", dodade umilnim glasom Katarina, "bio je poklonik Fridriha Velikog od Prusije. Petar je imao obiaj da u dvoru u Petrogradu nosi prusku uniformu. Prve brane noi, preko postelje je poslagao olovne pruske vojnike i naterao me da uvebavam trupe. Kada je Fridrih ustanovio red slobodnih zidara u Pruskoj, Petar im se pridruio i ivotom se obavezao da e ih podravati." "A onda si ti", javi se nastojnica, "zbacila mua, strpala ga u zatvor i sredila da ga ubiju." "Bio je opasni manijak", ree Katarina. "Ali sa njegovom smru nemam nikakve veze. est godina kasnije, 1768, Fridrih je osnovao veliku lou afrikih neimara u Silesiju. vedski kralj Gustav pridruio se redu; uprkos pokuajima Marije Terezije da ovaj otrov protera iz Austrije, prikljuio im se i njen sin Josif II. Kada sam za sve to saznala, vratila sam svog prijatelja Ojlera to sam pre mogla u Rusiju. Stari matematiar je tada ve bio potpuno slep. Ali zato nije izgubio svoj unutranji vid. Kada je Volter umro, Ojler me je nagonio da otkupim njegovu biblioteku. U njoj su se nalazili vani dokumenti kojih je Fridrih Veliki eleo da se doepa. Kada mi je polo za rukom da biblioteku prebacim u Petrograd, evo ta sam u njoj pronala. Sauvala sam ovo kako bih mogla da ti pokaem." Carica izvue iz Volterovog rukopisa dokument ispisan na pergamentu i prui ga nastojnici, koja ga paljivo razmota. Poslao ga je Fridrih, pruski prestolonaslednik, Volteru, iste one godine kada je pristupio redu slobodnih zidara: Gospodine, nema nieg to vie elim od vaih spisa... Ako meu vaim rukopisima postoji ita to biste eleli da sakrijete od oiju javnosti, obavezujem se da to sauvam u najstrooj tajnosti... Nastojnica podie oi sa lista hartije. Pogled joj je bio zamiljen. Lagano je ponovo smotala pismo i pruila natrag Katarini, koja ga je vratila u skrovite. "Zar nije sasvim jasno da misli na dnevnik kardinala Rieljea koga je Volter

deifrovao?" upita carica. "Trudio se da ga se domogne jo od trenutka kada je stupio u to tajno udruenje. Moda e mi sada poverovati..." Katarina uze poslednji tom uvezan u kou i stade da lista stranice dok ne stie gotovo do kraja, a zatim poe naglas da ita one rei koje je nastojnica ve znala napamet, rei koje je davno preminuli kardinal Rielje ispisao ifrom to je samo njemu bila poznata: Jer konano sam otkrio da je tajna koja potie iz drevnog Vavilona, tajna preneta u persijsko i indijsko carstvo za koju su znali samo odabrani, u stvari tajna Monglanske garniture. Ova tajna, kao i sveto ime Boga, nikada ne sme biti ispisana nikakvim pismom. Ta je tajna toliko mona da je bila uzrok padu civilizacija i smrti kraljeva, te stoga nikada ne sme biti poverena nikome osim lanovima svetih redova, ljudima koji su poloili testove i zakletve. Ovo je znanje tako strano da se sme poveriti samo najviim ealonima Elite. Moje je uverenje da se ta tajna javlja u obliku neke formule i da je ta formula prouzrokovala pad mnogih kraljevstava tokom istorije, kraljevstava koje su za nas danas samo legende. A Mavari, uprkos injenici da su bili upueni u to tajno znanje i uprkos strahu od njega, ipak su dotinu formulu zapisali u Monglansku garnituru. Uneli su svete simbole u kvadrate na tabli i na figure, sauvavi klju koji samo istinski Majstori Igre mogu upotrebiti da bi je razreili. Ovo sam sakupio itajui drevne rukopise sakupljene od alona, Suasona i Tura koje sam lino preveo. Neka se Bog smiluje naim duama. Ecce Signum, Arman an di Plesis, vojvoda od Rieljea i vikar od Likona, Poatoa i Pariza, rimski kardinal predsednik vlade Francuske Anno Domini 1642. Kada je zavrila sa itanjem, Katarina se obrati utljivoj nastojnici: "Iz njegovih memoara saznajemo da je 'elezni kardinal' planirao da uskoro otputuje u nadbiskupiju Monglan. Ali kao to zna, umro je u decembru te iste godine, poto je uguio pobunu u Rosiljonu. Moemo li makar na trenutak posumnjati da je znao za postojanje tih tajnih udruenja, ili da je eleo da se doepa Monglanske garniture pre no to ona padne u tue ruke? Sve to je inio imalo je za cilj sticanje to vee moi. Zato bi se pred kraj ivota promenio?" "Draga moja Figice", poe nastojnica uz slabi osmeh koji nije odslikavao

unutranju buru koju je osetila zauvi ove rei, "shvatam ta hoe da kae. Ali svi ti ljudi su mrtvi. Moda su je za ivota traili. Ali nisu je nali. Nemoj mi samo rei da se plai duhova?" "Duhovi mogu ponovo ustati!" viknu Katarina. "Pre petnaest godina, britanske kolonije u Americi zbacile su jaram carstva. Ko je u to bio umean? Vaington, Deferson, Frenklin - svi su oni slobodni zidari! Danas se francuski kralj nalazi u zatvoru, a kruna samo to mu se nije otkotrljala zajedno s glavom. Ko stoji iza toga? Lafajet, Kondorset, Danton, Demulan, Briso, Sije i kraljeva vlastita braa, ukljuujui tu vojvodu od Orleana - i svi su oni slobodni zidari." "Sluajnost...", poe nastojnica, ali je Katarina prekide. "Da li je sluajnost i to to je od svih ljudi koje sam pokuala da potkupim da podre Odluku o sekularizaciji u Francuskoj, moje uslove prihvatio samo jedan: niko drugi do Mirabo - pripadnik slobodnih zidara? Razume se, nije mogao znati da ja nameravam da ga oslobodim blaga poto primi mito." "Biskup od Otina je odbio?" upita nastojnica sa osmehom, gledajui svoju prijateljicu preko debelih korica dnevnika. "ta je naveo kao razlog?" "Svota koju je traio za saradnju bila je neuvena", puila se carica, ustavi. "Taj ovek zna vie no to je bio spreman da otkrije preda mnom. Zna da u skuptini tog Taljerana zovu 'angorska maka'? Prede, ali ima kande. Nemam poverenja u njega." "Ti veruje samo onome koga moe da podmiti, zar ne?" upita nastojnica. Sa tunim pogledom i jednim sporim pokretom ona obmota svoju odoru oko sebe i ustade kako bi se nala naspram svoje prijateljice koja je stajala s druge strane stola. A onda se okrenu kao da e da se udalji. "Kuda si krenula?" povika upaniena carica. "Zar ti nije jasno zato sam sve to preduzela? Nudim ti svoju zatitu. Ja sam jedini vladar najvee zemlje na svetu. Predajem svoju mo u tvoje ruke..." "Sofija", prekinu je mirno nastojnica, "zahvaljujem ti na ponudi, ali ja se ne plaim tih ljudi koliko ti. Voljna sam da poverujem, kao to tvrdi, da su mistici, moda ak i revolucionari. Da li ti je ikada palo na pamet da ta drutva koja si toliko prouavala moda imaju na umu neki krajnji cilj koji nisi predvidela?" "Na ta misli?" upita carica. "Ako se imaju u vidu njihovi poduhvati jasno je da ele da sve monarhije pretvore u prah. Kakav drugi cilj mogu imati, do da ovladaju svetom?" "Moda je njihov cilj da oslobode svet." Nastojnica se osmehnu. "U ovom trenutku ne posedujem dovoljno dokaza koji bi prevagnuli na bilo koju stranu, ali imam dovoljno injenica da kaem ovo: jasno mi je iz tvojih rei da te je na akciju nagnala sudbina koja ti je na dlanu ispisana na dan roenja... tri krune na tvom dlanu. Ali ja moram delati sledei vlastitu sudbinu." Nastojnica okrenu nagore dlan i prui ga preko stola prema svojoj prijateljici. Tamo, gotovo kod zglavka, linija ivota i linija sudbine su se ispreplitale

obrazujui broj osam. Katarina se utke, gotovo ledenim pogledom zagleda u brojku, a zatim prstima lagano poe da je sledi. "Cilj ti je da mi prui svoju zatitu", izjavi neno nastojnica. "Ali mene titi vea sila no to je ona koju ti poseduje." "Znala sam!" zavie promuklo Katarina, odgurnuvi nastojniinu aku. "Sve te prie o uzvienim ciljevima i namerama znae samo jedno: sklopila si savez s nekim drugim, ne posavetovavi se prethodno sa mnom! Ko je to, kome si poklonila svoje pogreno usmereno poverenje? Zahtevam da mi kae njegovo ime!" "Rado." Nasmei se nastojnica. "To je Onaj koji je u moju aku utisnuo znak. Taj mi znak daje pravo na apsolutnu vlast. Ti si moda vladarka cele Rusije, draga moja Figice. Ali ne zaboravi ko sam ja. I ko me je izabrao. Ne zaboravi da je Bog najvei ahovski majstor od svih."

7. OKRET KONJA

Kralj Artur je usnio udnovat san: injae mu se da sedi na jastuetu u nekoj stolici i da je ta stolica privrena za toak. Seae na njoj kralj Artur u najskupljoj odedi od zlata... a onda, iznenada, kralj pomisli da se toak okrenuo naopake i da je on pao meu zmije, a one ga svaka uhvatile za po jedan ud; u tom trenutku kralj zavika u snu: "Upomo". 'Arturova smrt', Ser Tomas Malori Regnabo, Regno, Regnavi, Sum sine regno. (Vladau, vladam, vladao sam, ostao sam bez vlasti.) Natpis na Toku sree tarota Dan posle ahovskog mea bio je ponedeljak. Ustala sam teturavo iz svog nezgrapnog kreveta na sklapanje, gurnula ga nazad u zid i otila da se istuiram i pripremim za jo jedan dan kod Kona Edisona. Trljajui se ogrtaem za kupanje, otapkah bosa nazad du hodnika i poeh da traim telefon meu svojom zbirkom zanatskih rukotvorina. Posle veere u Palmu sa Lili i neobinog dogaaja koji je usledio, zakljuila sam da smo odista samo dva peaka u neijoj tuoj igri, te sam poelela da na svoju stranu table privuem neke krupnije figure. Tano sam znala odakle treba da ponem. Lili i ja smo se za vreme veere sloile da je Solarinovo upozorenje imalo neke veze sa bizarnim dogaajima od toga dana, ali od te take naa miljenja su

se razilazila. Ona je bila ubeena da iza svega to se potom dogodilo stoji Solarin. "Prvo, Fisk je umro pod tajanstvenim okolnostima", istaknu ona dok smo sedele okruene palmama za jednim od gusto zbijenih drvenih stolova. "Otkud znamo da ga Solarin nije ubio? Zatim, nestaje Sol, ostavivi moj auto i mog psa na milost i nemilost vandalima. Sol je oigledno kidnapovan, jer u protivnom nikada ne bi napustio svoje mesto." "To je tano", sloih se uz osmeh, posmatrajui je kako prodire debeli, sirovi govei odrezak. Znala sam da se Sol ne bi usudio da ponovo izie Lili na oi osim ako mu se neto strano nije dogodilo. Tokom naeg potonjeg razgovora Lili je sredila jo ogromnu salatu i tri koarice hleba. "Zatim neko puca na nas", izgovori ona izmeu zalogaja, "i obe se slaemo da je metak ispaljen kroz otvoreni prozor sale u kojoj se odrao me." "Bila su dva metka", napomenuh. "Moda je neko pucao na Sola i naterao ga da pobegne pre no to smo mi stigle." "Ali piFce de rQsistance", promumla Lili i dalje vaui hleb i ne obraajui panju na mene, "jeste u tome to sam, pored metoda i sredstava, otkrila i motiv!" "O emu to govori?" "Znam zato Solarin ini te podlosti. Skontala sam izmeu prvog rebra i salate." "Prosvetli me, molim te", zamolih. Zaula sam Karioku kako pretura po Lilinim stvarima u torbi i sve mi se inilo da e ga uskoro uti i okolni gosti. "Svakako si ula za skandal u paniji?" nastavi ona. Morala sam dobro da napregnem mozak. "Misli kada je Solarin opozvan u Rusiju pre nekoliko godina?" Ona klimnu, a ja dodadoh: "To je sve to si mi ispriala." "To je bilo zbog formule", ree Lili. "Solarin je dosta rano ispao iz trke za presti u ahu. Na turnirima je igrao samo s vremena na vreme. Imao je titulu velemajstora, ali je u stvari studirao fiziku; to mu je poziv. Za vreme takmienja u paniji, Solarin se opkladio sa jednim igraem da e mu otkriti neku tajnu formulu ako ga ovaj pobedi na turniru." "O kakvoj je formuli bila re?" "Ne znam. Ali kada je to tampa objavila, Ruse je uhvatila panika. Solarin je preko noi nestao i o njemu se vie nita nije ulo sve do sada." "Misli da je re bila o nekoj formuli iz oblasti fizike?" upitah. "Moda receptu za neko tajno oruje. To bi sve objasnilo, zar ne?" Meni se nije inilo da bi to bilo ta objasnilo, ali sam je pustila da i dalje trtlja. "Plaei se da bi Solarin mogao da se poslui istim trikom i na ovom turniru, KGB se umeao i izbacio Fiska iz trke, a zatim pokuao i mene da zaplai. Da je ijedan od nas pobedio Solarina, on nam je mogao dati tajnu formulu!" Bila je

veoma ponosna to je tako lepo uspela sve da povee, ali ja nisam bila spremna da progutam njeno objanjenje. "Slaem se da ti je teorija silna", rekoh. "Ali treba povezati jo nekoliko sitnica koje se za sada ne uklapaju. Na primer, ta se dogodilo Solu? Zato bi Rusi uopte pustili Solarina iz zemlje ako su podozrevali da bi mogao da ponovo pokua isti trik... pod pretpostavkom da je zaista u pitanju bio trik? I zbog ega bi, pobogu, Solarin eleo da forumulu za oruje preda bilo tebi bilo tom drhtavom, pretpotopnom Fisku, nek' mu dua poiva u miru?" "Pa, dobro, ne uklapa se ba sve", priznada ona. "Ali i to je neki poetak." "Zar erlok Holms nije jednom prilikom kazao: 'Najvea je pogreka stvoriti teoriju pre no to doe do podataka'?", upitah je. "Predlaem da se obe malo raspitamo o Solarinu. Ali i dalje smatram da bi trebalo da odemo u policiju. Konano, kao dokaz imamo dve rupe od metaka." "Nipoto", uzviknu iznervirano Lili, "neu priznati da nisam sama u stanju da reim ovu misteriju. Strategija je moje srednje ime." I tako smo se sloile, posle mnogo krupnih rei i podeljenog sladoleda sa vruim vonim prelivom, da se na nekoliko dana razdvojimo i raspitamo o obrazovanju i modusu operandi velemajstora Solarina. Lilin ahovski trener bio je i sam velemajstor. Iako je morala dosta da veba pre svog mea u utorak, Lili je mislila da bi za vreme treninga mogla od njega da dozna neto vie o Solarinovom karakteru. U meuvremenu e se raspitati i o Solu. Ako nije bio kidnapovan (to bi je odista razoaralo), lino e od njega uti zato je napustio svoje radno mesto. I ja sam imala svojih planova, ali se nisam potrudila da ih, bar za sada, saoptim Lili Rad. Na Menhetnu sam imala prijatelja koji je bio jo tajanstvenija linost od neuhvatljivog Solarina. oveka iji se broj telefona nije nalazio ni u jednom telefonskom imeniku i koji nije imao adresu na koju ste mogli da mu piete. Bio je jedna od legendi kompjuterske obrade podataka i mada je imao jedva trideset godina, napisao je neke konane tekstove na tu temu. Bio mi je mentor iz kompjuteristike po mom dolasku u Veliku Jabuku pre tri godine i izvadio me je iz nekoliko gustih situacija u prolosti. Njegovo ime, kada bi mu bilo po volji da se njime koristi, bilo je dr Ladislaus Nim. Nim je bio ne samo majstor za kompjutersku obradu podataka, nego i strunjak za ah. Igrao je protiv Reevskog i Fiera i nije pokleknuo. Ali najjai je, u stvari, bio kao odlian poznavalac aha i to je bio razlog zbog koga sam elela da ga pronaem. Znao je napamet sve partije iz svih meeva za svetskog prvaka. Bio je, uz to, pokretna biografska enciklopedija velemajstora. Satima je mogao da vas zabavlja priicama iz istorije aha, kada bi mu se prohtelo da bude armantan. Znala sam da e biti u stanju da povee niti koje sam drala u aci. Kada ga pronaem.

Ali jedno je eleti pronai Nima, a sasvim drugo pronai ga. Prema osoblju koje je odgovaralo na telefonske pozive upuene njemu KGB i CIA su liili na prave torokue. Nisu ak ni priznavali da znaju ko je on kada biste nazvali, a ja sam zvala ve nedeljama. U poetku sam htela da doem do Nima samo da bih se pozdravila pre no to napustim zemlju. Sada sam morala da ga pronaem i to ne samo zbog pakta koji sam sklopila sa Lili Rad, ve i zbog toga to sam znala da su te naizgled nepovezane stvari... Fiskova smrt, Solarinovo upozorenje, Solov nestanak... na neki nain ipak u vezi. Bile su povezane sa mnom. Bila sam ubeena u to, jer kada sam u pono ostavila Lili u restoranu Palma, odluila sam da odmah sprovedem malu istragu. Umesto da poem pravo kui, odvezla sam se taksijem do hotela Peta Avenija u nameri da vidim gataru koja mi je, ne znam kako, pre tri meseca izrekla isto upozorenje kao i Solarin danas po podne. Mada su njegovo upozorenje neposredno potom propratili i vrsti dokazi, smatrala sam da nimalo sluajno nisu upotrebili gotovo iste rei. elela sam da saznam zato. Zbog toga sam morala smesta da porazgovaram sa Nimom. To se vie nije moglo odlagati. Jer, kako se ispostavilo, u hotelu Peta Avenija nije bilo nikakve gatare. Razgovarala sam sa efom hotelskog bara due od pola sata kako bih se potpuno uverila da sam ga dobro shvatila. Stalno mi je ponavljao da ve petnaest godina radi na tom mestu. U baru hotela Peta Avenija nikada nije bila zaposlena nikakva gatara. ak ni tokom Novogodinje noi. ena koja je znala da treba da stignem tamo, koja je ekala da me Hari nazove u kompjuterski centar, koja mi je pripremila sudbinu u jambskom pentametru, koja je upotrebila iste rei koje e tri meseca kasnije upotrebiti Solarin u svom upozorenju - ena koja je ak, prisetih se, znala datum mog roenja - jednostavno nikada nije postojala. Razume se da jeste postojala. Imala sam tri svedoka koji su to mogli da potvrde. Ali posle toliko vremena ak vie nisam verovala ni sopstvenim oima. I tako sam tog ponedeljka ujutro, dok mi se kosa cedila po frotirskom ogrtau, iskopala telefon i pokuala jo jednom da stupim u vezu sa Nimom. Ovog puta ekalo me je iznenaenje. Kada sam okrenula broj njegove slube za primanje poruka, dobila sam njujorku telefonsku kompaniju i sasluala njihovu snimljenu poruku, u kojoj obavetavaju zainteresovane da je taj broj promenjen i da sada ima prefiks za Bruklin. Okrenula sam novi broj, razmiljajui o tome kako je udno to je Nim preselio svoju slubu. Konano, ja sam bila jedna od samo troje ljudi na svetu koji su imali ast da znaju stari broj. Prevelike mere opreza mogu biti tetne. Drugo iznenaenje me je ekalo kada se veza uspostavila. "Rokavej Grins Hol", ree ena koja se javila na telefon. "Pokuavam da stupim u vezu sa dr Nimom", rekoh.

"Bojim se da ovde nema nikoga sa tim imenom", odgovori ona slatkim glasom. Ovo je bio pravi melem za ui posle svih onih otrovnih poricanja kojima su me obino zasipali ljudi iz Nimove slube. Ali ekalo me je jo jedno iznenaenje. "Dr Nim. Dr Ladislaus Nim", ponovih jasno. "Ovaj broj sam dobila od slube obavetenja na Menhetnu." "Je li... je li to ime nekog mukarca?" upita ena uzdahnuvi. "Jeste", odvratih pomalo nestrpljivo. "Mogu li da ostavim poruku? Veoma mi je vano da doem do njega." "Gospoo", izusti ena u iji glas je ve poela da se uvlai hladnoa. "Ovo je karmelianski samostan! Neko se naalio s vama!" Zatim je spustila slualicu. Znala sam da je Nim pustinjak, ali ovo je bilo previe. U besu sam odluila da ga moram pronai po svaku cenu. Kako sam ve zakasnila na posao, izvukla sam fen za kosu i poela da je suim nasred sobe, dok sam koraala unaokolo pokuavajui da smislim ta sad da radim. A onda mi je sinula ideja. Nim je pre nekoliko godina instalirao neke od najveih sistema za njujorku berzu. Ljudi koji rade na tim kompjuterima sigurno znaju za njega. Moda ak i svraa tamo s vremena na vreme da proveri kako rade. I tako sam pozvala tamonjeg efa DP-a. "Dr Nim?" ponovi on. "Nikada uo za njega. Jeste li sigurni da je ovde radio? Ja sam tu ve tri godine, ali to ime nijednom nisam uo." "U redu", izustih ve potpuno oajna, "dosta mi je. elim da razgovaram sa predsednikom. Kako se on zove?" "Njujorka... berza.... nema... predsednika!" obavesti me on, frknuvi. Sranje. "Pa, ta onda ima?" gotovo sam zavritala u slualicu. "Neko mora da vodi poslove." "Imamo predsedavajueg", obavesti me on s gaenjem i pomenu njegovo ime. "Odlino, spojite me onda s njim, molim vas." "U redu, gospo", ree on. "Pretpostavljam da znate ta radite." Nego ta nego da sam znala. Sekretarica predsedavajueg je bila veoma ljubazna, a meni je bilo jasno da sam na pravom tragu po nainu na koji je razvrstavala moja pitanja. "Dr Nim?" zauh njen ivahan staraki glas. "Ne... ne, mislim da mi to ime nije poznato. Predsedavajui je trenutno van zemlje. Da li bih moda ja mogla da primim poruku umesto njega?" "Svakako", odvratih. Niem boljem nisam mogla ni da se nadam, jer sam ve imala dugogodinje iskustvo sa tim tajanstvenim ovekom. "Ako se ujete sa Dr Nimom, molim vas kaite mu da gospoica Velis oekuje da joj se javi u samostanu Rokavej Grins. I da u ako mi se ne javi do veeras, biti primorana da se zaredim."

Jadnoj, zbunjenoj eni ostavila sam brojeve svojih telefona i potom spustila slualicu. Pravo budi Nimu ako ova poruka padne u ruke nekim mladim damama iz njujorke berze pre no to stigne do njega. Ba bih volela da vidim kako e iz toga izvui. Poto sam postigla onoliko koliko se moglo kada je re o tako tekom zadatku, navukla sam odelo boje paradajza, spremivi se za svoj radni dan kod Kon Edisona. Zatim sam stala da preturam po dnu ormana traei neto to bih obula, uz put glasno psujui. Karioka mi je izgrizao pola cipela, a ostale je ispremetao. Konano sam pronala par koji je iao uz odelo, prebacila kaput i otila na doruak. Isto kao i Lili, i meni je bilo teko da se suoim sa pojedinim stvarima na prazan stomak, a jedna od njih bio je Kon Ed. La Galet je bio lokalni francuski bistro, pola bloka udaljen od mog stana, na kraju Tjudor Plejsa. Stolovi su bili zastrti kockastim stolnjacima, a u saksijama za cvee rasli su ruiasti geranijumi. Stranji prozori gledali su na zgradu Ujedinjenih Nacija. Naruila sam sve sok od pomorande, crnu kafu i kola od ljiva. Kada mi je doruak posluen, otvorila sam aktovku i izvukla beleke koje sam napravila prethodne veeri pre no to sam poljubila jastuk. Pomislila sam da bih mogla pronai neki smisao u hronologiji dogaaja. Solarin je imao tajnu formulu i na izvesno vreme je vraen u Rusiju. Fisk nije uestvovao ni na jednom ahovskom turniru petnaest godina. Solarin me je upozorio istim reima kao i gatara koju sam srela tri meseca ranije. Solarin i Fisk su se porekali za vreme mea i zatraili prekid. Lili je mislila da je Fisk varao. Fisk je umro pod sumnjivim okolnostima. Lilina kola su pogoena s dva metka, jednim pre no to smo stigle, a drugi je doleteo dok smo tamo stajale. I na kraju, Sol i gatara su nestali. Naizgled se nita nije uklapalo, pa ipak je bilo dovoljno tragova koji su ukazivali na to da je sve ipak na neki nain bilo povezano. Dobro sam znala da je nasumina verovatnoa tolikih podudarnosti ravna nuli. Upravo sam zavrila prvu olju kafe i napola pojela kola od ljiva kada sam ugledala njega. Zurila sam kroz velike prozore u plavo-zelenu krivu Ujedinjenih Nacija kada mi je neto privuklo pogled. Pored prozora je proao ovek odeven od glave do pete u belu trenerku sa kapuljaom, dok mu je donji deo lica skrivala marama. Gurao je bicikl. Sledila sam se na seditu, napola prinevi au sa sokom od pomorandi usnama. Stao je da se sputa niz strmo spiralno stepenite oivieno kamenim zidom koje je vodilo na trg naspram UN. Spustila sam au i skloila na noge. Bacila sam neto novca na sto, gurnula beleke u aktovku, te zgrabivi nju i kaput, izletela kroz staklena vrata. Kamene stepenice bile su klizave, prekrivene ledom i gromuljicama soli. Uvukoh jednu ruku u kaput, jedva izlazei na kraj sa aktovkom dok sam letela

niz stepenice. ovek sa biciklom je upravo zamicao za ugao. Dok sam pokuavala da i drugu ruku uvuem u rukav, vrhom cipele sa visokom potpeticom poduhvatila sam komad leda, otkinula potpeticu, i doekala se dva stepenika nie na kolenima. U Kamenom zidu iznad mene bio je urezan citat iz Isaije: Maeve e svoje prekovati u plugove, a koplja u voarske kuke. Narod nee podii ma na narod. Niti e ikada vie upoznati rat. Kako da ne. Ustala sam i oistila led sa kolena. Isaija je morao jo mnogo to ta da naui o ljudima i narodima. Ve preko pet hiljada godina nije proao ni dan da negde na naoj planeti ne besni rat. Protivnici rata u Vijetnamu ve su punili trg. Morala sam da se probijam izmeu njih dok su mi pred nosom mahali svojim malim pacifistikim transparentima u obliku golubova. Volela bih da ih vidim kako od balistikog projektila prave rala. Zavila sam za ugao na polomljenoj potpetici, uletevi u boni zid IBM-ovog Instituta za prouavanje sistema. ovek je sada bio ve itav blok ispred mene, zajahao je bicikl i nastavio na njemu. Stigao je do raskra za UN Plazu i zastao da saeka zeleno svetlo na semaforu. Nastavila sam da se gegam plonikom, dok su mi oi suzile od zime. I dalje sam pokuavala da zakopam kaput i zatvorim aktovku, dok me je ibao snaan vetar. Pola bloka dalje videla sam kako se menja svetlo na semaforu i on lagano biciklom prelazi preko ulice. Ubrzala sam korak, ali na semaforu se ponovo pojavilo crveno svetlo i kolovoz ispunio automobilima upravo u trenutku kada sam stigla do raskrsnice. Oi nisam skidala sa prilike koja se udaljavala na drugoj strani ulice. Ponovo je siao sa bicikla i sada ga je gurao uz stepenice prema Plazi. U zamci je! Mogla sam da odahnem, jer iz vrta sa skulpturama nije bilo drugog izlaza. I odahnula sam, ali ekajui da se promeni svetlo na semaforu odjednom sam shvatila ta ja to u stvari radim. Dan ranije umalo nisam bila svedok ubistva; metak je proiao na svega nekoliko stopa od mene i to se sve dogodilo usred Njujorka, na javnom mestu. Sada sam sledila nepoznatog mukarca, samo zbog toga to je podseao na oveka sa moje slike, vozio bicikl i sve ostalo. Ali kako to da je toliko podseao na priliku s moje slike? Stalno sam o tome razmiljala, ali nisam nalazila odgovor; ipak sam, kada se svetlo na semaforu promenilo, pogledala na obe strane pre no to sam zakoraila na kolovoz. Proavi kroz kapiju od kovanog gvoa na UN Plaze, krenula sam uz stepenice. Na drugoj strani belog betonskog poda, na jednoj kamenoj klupi, sedela je starica u crnom i hranila golubove. Sa crnim alom obmotanim oko glave i nagnuta napred, bacala je kukuruz srebrnastim pticama koje su se

okupljale, gukale i leprale oko nje u velikom belom oblaku. A ispred nje stajao je ovek sa biciklom. Sledila sam se i zagledala u njih, ne znajui ta da radim. Razgovarali su. Starica se okrenula, pogledala u mom pravcu i neto rekla mukarcu. Ovla je klimnuo, ne osvrnuvi se prema meni, zatim se okrenuo s jednom rukom na upravljau i urno siao niz stepenice na suprotnom kraju, koje su vodile prema reci. Skupila sam hrabrost i potrala za njim. Ogromno jato golubova podigilo se sa terase, zaklonivi mi vidik. Nastavila sam prema stepenicama, prebacivi ruku preko lica da se odbranim od ptica koje su kruile oko mene. U podnoju stepenica nalazio se ogromni seljak izliven u bronzi - poklon Sovjeta. On je od svog maa kovao plug. Ispred mene je leala zaleena Istona Reka, a na drugoj obali, u Kvinsu, video se veliki znak Coca Cole sa uarenim peima koje su unaokolo rigale dim. S leve strane nalazila se bata iji je iroki travnjak bio oivien drveem i prekriven snegom. Na njegovoj glatkoj povrini nije se nazirao nijedan otisak stopala. Du reke protezala se poljunena staza koju je od vrta delio niz omanjeg podianog drvea. Ni tamo nije bilo nikoga. Kuda je nestao? Iz vrta nije bilo drugog izlaza. Vratila sam se laganim korakom i zatim popela stepenicama natrag na Plazu. Starica je takoe nestala, ali nazrela sam neku nejasnu priliku kako prolazi kroz ulaz za posetioce. Na parkingu za bicikle nalazio se njegov bicikl. Kako je mogao da proe pored mene? - pitala sam se dok sam urila unutra. Nigde nije bilo nikoga osim uvara koji je priao sa mladom slubenicom kod ovalne recepcije. "Izvinite", rekoh, "da li je ovamo upravo uao ovek u beloj trenerci?" "Nisam primetio", odvrati uvar, besan to mu smetam. "Gde biste se ovde sklonili ako biste eleli da se od nekoga sakrijete?" upitah. To im je privuklo panju. Oboje se zagledae u mene kao da sam potencijalni anarhista. Pourih da objasnim: "Mislim ako elite da budete sami, da vas niko ne ometa?" "Delegati odlaze u sobu za meditaciju", odvrati straar. "Tamo je vrlo tiho. Nalazi se preko." I on pokaza prema jednim vratima na drugom kraju irokog mermernog predvorja nalik na ahovsku tablu sa ruiastim i sivim kvadratima. Pored vrata se nalazio agalov plavo-zeleni vitra. Klimnuh u znak zahvalnosti i preoh preko predvorja. Kada sam ula u sobu za meditaciju, vrata su se beumno za mnom zatvorila. Bila je to dugaka, zamraena prostorija nalik na kakvu kriptu. Blizu vrata nalazilo se nekoliko redova malih klupa; preko jedne umalo nisam pala u polumraku. U sreditu se nalazila kamena ploa u obliku kovega osvetljena reflektorskim snopom tankim kao olovka koji se irio po njenoj povrini. U prostoriji je vladala potpuna tiina, bila je hladna i vlana. Osetila sam kako mi se zenice ire dok sam se privikavala na svetlost. Sela sam na jednu od malih, pletenih klupa. Prue je zakripalo poda mnom.

Spustivi aktovku pored klupe, zagledah se u kamenu plou. Visila je usred vazduha poput monolita koji lebdi u svemiru i tajanstveno podrhtavala. Smirivala je, gotovo hipnotisala. Kada su se vrata iza mene beumno otvorila, propustivi neto malo svetlosti, te se ponovo zatvorila, poela sam da se okreem kao u usporenom filmu. "Nemojte viknuti", proaputa neki glas iza mene. "Neu vam uiniti nita naao, ali morate ostati mirni." Srce je poelo da mi udara kao ludo kada sam prepoznala taj glas. Smesta sam skoila i okrenula se, tako da su mi sada lea bila naspram ploe. Tamo je na nejasnoj svetlosti stajao Solarin, ije su zelene oi odslikavale dve sjajne slike kamene ploe. Tako sam iznenada skoila na noge, da mi se zavrtelo u glavi. Pruila sam ruke iza sebe i oslonila se o plou. Solarin je stajao naspram mene sasvim miran. I dalje je na sebi imao uske sive pantalone kao i dan ranije, ali je zato umesto sakoa nosio tamnu konu jaknu to je njegov ten inilo jo bleim nego to sam ga upamtila. "Sedite", ree on tihim glasom. "Ovde pored mene. Mogu ostati samo as." Iako sam jo oseala slabost, posluala sam ga. Nita nisam rekla. "Pokuao sam jue da vas upozorim, ali niste hteli da me posluate. Sada vam je jasno da sam govorio istinu. Vi i Lili Rad ete se drati podalje od ovog turnira. Ako ne elite da zavrite kao Fisk." "Vi ne verujete da je izvrio samoubistvo", proaputah. "Ne budite glupi. Vrat mu je slomio pravi strunjak. Ja sam ga poslednji video ivog. Bio je sasvim zdrav. Dva minuta kasnije, bio je mrtav. A nestale su i neke stvari..." "Osim ako ga vi niste ubili", prekinuh ga. Solarin se osmehnu. Osmeh mu je bio tako blistav da mu je sasvim izmenio izraz lica. Nagnuo se prema meni i spustio mi obe ake na ramena. Osetila sam kako mu iz prstiju istie neka vrsta toplog sjaja. "Mnogo rizikujem ako nas vide zajedno, stoga vas molim da me sasluate. Ja nisam ispalio one metke u kola vae prijateljice. Ali njen ofer nije sluajno nestao." Zapanjeno sam ga pogledala. Lili i ja smo se sloile da o tome nikome ne govorimo. Kako je onda Solarin to mogao znati, ako lino nije bio umean? "Znate li ta se dogodilo Solu? Da li znate ko je pucao iz puke?" Solarin me je pogledao, ali nita nije kazao. Njegove ake su i dalje poivale na mojim ramenima. Ponovo mi je uputio onaj svoj topao, divan osmeh i vre me stegnuo za ramena. Kada se osmehivao liio je na deaka. "Bili su u pravu", izusti on tiho. "Vi ste ona prava." "Ko je bio u pravu? Zato mi ne kaete sve to znate?" upitah iznervirano. "Upozoravate me, ali mi ne govorite zato. Poznajete li gataru?" Solarin istog asa povue ake sa mojih ramena i ponovo navue masku.

Shvatila sam da izazivam sreu, ali sada vie nisam mogla da se zaustavim. "Znai, poznajete je", zakljuih. "A koje bio onaj ovek na biciklu? Ako ste me sledili, morali ste ga videti! Zato me pratite unaokolo i upozoravate me, ali me i dalje drite u mraku? ta elite? Kakve sve to veze ima sa mnom?" Zastala sam da povratim dah i zagledala se u Solarina. On me je veoma paljivo posmatrao. "Ne znam koliko mogu da vam kaem", odvrati on. Glas mu je bio veoma nean i po prvi put sam uspela da uhvatim jedva primetan trag slovenskog naglaska iza njegovog formalnog, odsenog engleskog. "ta god da vam kaem samo e vas uvaliti jo u vee nevolje. Moram vas zamoliti da mi verujete, jer sam strano rizikovao samo da bih razgovarao s vama." Na moje veliko iznenaenje, ispruio je ruku i neno me pomilovao po kosi kao da sam sasvim malo dete. "Morate se kloniti ovog ahovskog turnira. Nikome ne verujte. Na vaoj strani su moni prijatelji, ali vi jo ne shvatate kakvu igru igrate...." "Kakvoj strani? upitah. "Ne igram ja nikakvu igru." "Da, igrate", odvrati on, gledajui me neizmerno neno, kao da eli da me zagrli. "Igrate ah. Ali ne brinite. Ja sam majstor ove igre. I na vaoj sam strani." Zatim je ustao i krenuo prema vratima. Sva oamuena, krenula sam za njim. Kada smo stigli do njih Solarin se leima priljubi uza zid i stade da oslukuje kao da oekuje da e neko uleteti unutra. Zatim se okrenu ka meni; i dalje sam stajala pored njega sva zbunjena. On zavue jednu aku u jaknu i glavom mi dade znak da prva iziem. Na trenutak sam ugledala pitolj koji je skrivao u depu jakne. Progutah knedlu i brzo promakoh kroz vrata, ne osvrnuvi se. Predvorje se kupalo u sjajnoj zimskoj svetlosti koja je prodirala kroz staklene prozore. urno sam otila do izlaza. Umotavi se u kaput, prela sam preko irokog klizavog trga i pohitala niz stepenice koje su vodile ka Ist River Drajvu. Ve sam odmakla do pola ulice, ulaui svu snagu da se oduprem snanom vetru, a onda sam zastala u mestu pred kapijom ulaza za delegate. Ostavila sam aktovku pored klupe u sobi za meditaciju. U njoj su se pored knjiga iz biblioteke nalazile i beleke o dogaajima to su se odigrali prethodnog dana. Divno. Stvarno u imati sree ako Solarin pronae te beleke i zakljui kako mnogo podrobnije ispitujem njegovu prolost nego to je to u stvari mislio. A to je upravo bilo ono to sam nameravala da uinim. Proklinjale sam sebe to sam takva budala, okrenula se na polomljenoj tikli i uputila se nazad ka UN Plazi. Ula sam u predvorje. Recepcionistkinja je imala pune ruke posla oko nekog posetioca. Straara nigde nije bilo. Uverila sam sebe kako je moj strah od povratka u tu prostoriju bez iije pratnje smean. U predvorju nije bilo ni ive due - nikog nije bilo ni na celom spiralnom stepenitu. Bila sam potpuno sama. Krenula sam smelo preko predvorja i tek kada sam stigla do agalovog

vitraa bacila sam pogled preko ramena. Otvorila sam vrata i zavirila unutra. Bio mi je potreban trenutak da mi se oi priviknu na tamu, ali ak i sa ovog mesta na kome sam stajala odmah sam uoila da su se unutra dogodile neke izmene. Solarina nije bilo. Kao ni moje aktovke. A sa licem okrenutim nagore na kamenoj ploi lealo je neko telo. Ukoivi se od straha, ostala sam da stojim na vratima. Dugako, isprueno telo na ploi bilo je odeveno u ofersku uniformu. Krv mi se sledila. U glavi mi je zabubnjalo. Duboko udahnuvi, zakoraila sam u sobu i pustila vrata da se za mnom zalupe. Otila sam do ploe i zagledala se u belu, nezdravu boju lica obasjanog reflektorom. To je odista bio Sol. I stvarno je bio mrtav. Osetila sam muninu u stomaku i smrtni strah. Nikada ranije nisam videla mrtvaca, ak ni na pogrebima. Poela sam da se davim, kao da u da zaplaem. Ali odjednom mi je neto drugo priguilo prvi jecaj pre no to je provalio iz mog grla: Sol se nije sam popeo na tu plou i jednostavno prestao da die. Neko ga je tao stavio i taj neko se nalazio u ovoj prostoriji tokom poslednjih pet minuta. Izleteh u predvorje. Recepcionistkinja je i dalje neto objanjavala onom posetiocu. Na trenutak sam pomislila da pozovem nekoga, ali sam odustala. Imala bih neprilika da objasnim kako to da je ofer moje prijateljice ubijen ba tamo i kako to da sam ba ja pronala telo? Kako to da sam se, opet igrom sluaja, i prethodnog dana nala na mestu jedne druge tajanstvene smrti? Kako to da je tamo bila i moja prijateljica u ijoj je slubi bio ubijeni ofer? I zato nismo prijavile dve rupe od metaka na kolima? Bez daljnjeg razmiljanja krenula sam prema izlazu iz UN i bukvalno se ponovo stutila niz stepenice na ulicu. Znala sam da bi trebalo da odem pravo u policiju, ali bila sam uasnuta. Sol je u toj prostoriji bio ubijen samo nekoliko trenutaka poto sam ja otila. Fisk je ubijen nekoliko trenutaka poto je me prekinut. U oba sluaja rtve su se nalazile na javnim mestima i u njihovoj blizini je bilo ljudi. I u oba sluaja Solarin je bio prisutan. Solarin je imao pitolj, zar ne? I bio je tamo. Oba puta. Znai igrali smo neku igru. Pa, ako su stvari tako stajale, sama u otkriti pravila te igre. Dok sam klizavom ulicom grabila prema svojoj bezbednoj, toploj kancelariji nisam oseala samo strah i zbunjenost. Ve i odlunost. Morala sam da proniknem kroz pokrov tajne koja je okruivala ovu igru, utvrdim pravila i ustanovim ko su igrai. I to uskoro. Jer potezi su mi se suvie pribliili, a to mi se ni najmanje nije dopadalo. A nisam ni slutila da ciglih trideset blokova dalje samo to nije bio povuen novi potez koji e uskoro izmeniti tok moga ivota... "Brodski je besan", primeti nervozno Gogolj. im je ugledao Solarina kako ulazi kroz vrata, ustao je sa meke, udobne stolice na kojoj je sedeo i pijuckao aj u predvorju Alkonkina. "Gde si bio?" upita on, bled kao krpa.

"Iziao sam da udahnem malo vazduha", odvrati mirno Solarin. "Ovo nije sovjetska Rusija. Ljudi u Njujorku se stalno etaju, a da prethodno ne obavetavaju vlasti o svom kretanju. Zar je mislio da u prebei?" Gogolj nije uzvratio Solarinu osmeh. "Uznemiren je." Nervozno se osvrnuo oko sebe, ali u predvorju nije bilo nikog drugog osim jedne starice koja je pila aj na drugom kraju. "Hermanold nam je jutros kazao da e moda morati da odloi turnir na neodreeno vreme, dok se ne razjasni uzrok Fiskeove smrti. Vrat mu je bio slomljen." "Znam", odvrati Solarin, uhvativi Gogolja za lakat i povevi ga prema stolu na kome mu se hladio aj. Dao je Gogolju znak da sedne i zavri aj. "Video sam telo, zar si zaboravio?" "U tome i jeste problem", ree Gogolj. "Bio si nasamo s njim neposredno pre no to se dogodio taj nesreni sluaj. To mi ne mirie na dobro. Nije trebalo da privlaimo panju na sebe. Ako doe do istrage, poee sasvim sigurno od tebe." "Pusti mene da o tome brinem, vai?" ree mu Solarin. Gogolj uze kocku eera i stavi je izmeu zuba. Zamiljeno je srkao aj kroz nju i utao. Starica sa drugog kraja predvorja stala je da hrama prema njihovom stolu. Bila je odevena u crno i teko se kretala uz pomo tapa. Gogolj podie pogled prema njoj. "Izvinite", obrati im se ona utivo kada stie do dvojice mukaraca. "Izgleda da su zaboravili da mi daju saharin uz aj, a eer mi je zabranjen. Da li bih od vas, gospodo, mogla da pozajmim koju kesicu saharina, ako ga imate?" "Svakako", odvrati Solarin. Posegnuvi prema inijici sa eerom na Gogoljevom posluavniku, on izvue nekoliko ruiastih kesica i dodade ih starici. Ona mu se ljubazno zahvali i udalji. "Oh, ne", izusti Gogolj, pogledavi prema liftovima. Brodski je hitao preko prostorije, probijajui se kroz lavirint stolova za aj i fotelja sa cvetnim dezenom. "Trebalo je smesta da te odvedem gore, kada se vrati", doapnu on Solarinu. Zatim ustade umalo ne prevrnuvi posluavnik sa ajem. Solarin ostade da sedi. Brodski je bio visok, nabijenih miia i preplanulog lica. Liio je na kakvog evropskog biznismena u mornarski plavom odelu na sitne pruge i sa svilenom kravatom na kose pruge. Agresivno je priao stolu, kao da stie na neki poslovni sastanak. Zaustavio se pred Solarinom i pruio mu ruku. Solarin ju je prihvatio i prodrmao, ne ustavi. Brodski sede. "Morao sam Sekretaru da prijavim va nestanak", bile su prve rei Brodskog. "Teko da se to moe nazvati nestankom. Iziao sam u etnju." "U malu kupovinu, a?" upita Brodski. "Lepa aktovka. Gde ste je kupili?" On dohvati aktovku koju je Solarin spustio na pod pored sebe, a koju Gogolj nije

ak ni primetio. "Italijanska koa. Prava stvar za sovjetskog ahistu", dodade on ironino. "Da li biste imali neto protiv da zavirim unutra?" Solarin slegnu ramenima, a Brodski podie aktovku, spusti je u krilo i otvori. Zatim poe da pretura po stvarima. "A ko je bila ona ena koja je upravo odlazila od vaeg stola kada sam stigao?" "Neka starica", odvrati Gogolj. "Traila je zaslaiva za aj." "Izgleda da joj nije bio ba neophodan", procedi Brodski, nastavivi da pregledava papire. "Otila je im sam ja stigao." Gogolj baci pogled na sto za kojim je starica sedela. Nje vie nije bilo, ali zato je olja sa ajem jo stajala na stolu. Brodski vrati papire nazad u aktovku i predade je Solarinu. Zatim pogleda Gogolja i uzdahnu. "Gogolje, prava si budala", izjavi on nemarno, kao da govori o vremenu. "Na dragoceni velemajstor ve ti je tri puta umakao. Prvi put kada je ispitivao Fiskea neposredno pre no to je ovaj ubijen. Drugi put kada je iziao da pokupi ovu aktovku u kojoj se sada nalaze trice, jedna portabl ahovska garnitura, nekoliko notesa bez ijedne zabeleke i dve knjige o industriji nafte. Oigledno je sve vredno ve iz nje izvaeno. I trei put, pre nekoliko trenutaka, kada ti je pred nosem, predao poruku agentu u istom ovom predvorju." Gogolj je pocrveneo kao bulka i spustio olju sa ajem. "Ali uveravam vas..." "Potedi me toga", prekide ga otro Brodski. Zatim se okrenu Solarinu. "Sekretar kae da moramo stupiti u vezu u roku od dvadeset etiri asa ili e nas opozvati u Rusiju. Ne sme rizikovati da ostanemo bez paravana u sluaju otkazivanja ovog turnira. Ne bi nipoto delovalo ubedljivo ako bismo ustvrdili da smo ostali u Njujorku samo zato da bismo kupovali rabljene italijanske aktovke", prosikta on. "Imate na raspolaganju dvadeset etiri asa da stupite u vezu sa svojim izvorima, velemajstore." Solarin se zagleda Brodskom u oi. Zatim se ledeno osmehnu. "Slobodno obavestite Sekretara da smo ve stupili u vezu, dragi moj Brodski", odvrati on. Brodski nita ne ree, ekajui da Solarin nastavi. Poto je Solarin i dalje utao, on stade da prede: "I? Ne drite nas u iekivanju." Solarin se zagleda u aktovku u svom krilu. Na kraju ipak podie pogled prema Brodskom, potpuno bezizraajnog lica. "Figure su u Aliru", ree. Oko podneva ve sam bila zrela za ludnicu. Na sve mogue naine pokuavala sam da stupim u vezu sa Nimom, ali bez uspeha. Neprestano mi je pred oima bilo Solovo uasno telo koje je poivalo na onoj ploi i sve vreme sam se trudila da dokonam ta je sve to znailo, kako se uklapalo.

Sedela sam zakljuana u svojoj kancelariji u Kon Edu, koja je gledala na UN i pratila sve radio-vesti, ekajui da ugledam policijska kola kako se pribliavaju trgu kada pronau telo. Ali nita od toga se nije dogodilo. Pokuala sam da stupim u vezu sa Lili, ali ona je izila. Slubenica u Harijevoj kancelariji obavestila me je da je on otiao za Bafalo radi poiljke oteenog krzna i da se nee vratiti do kasno uvee. Razmiljala sam i o tome da pozovem policiju i ostavim anonimnu poruku o tome gde mogu pronai Solovo telo, ali ve e ga oni nai i bez moje pomoi. Le ne moe dugo da ostane neotkriven u zgradi UN. Neto posle podneva poslala sam sekretaricu po sendvie. Kada je zazvonio telefon, ja sam podigla slualicu. Javio se moj ef Lesli. Glas mu je zvuao neprijatno veselo. "Dobili smo tvoje karte i plan puta, Velis", obavesti me on. "U pariskoj kancelariji te oekuju narednog ponedeljka. Tamo e provesti no i nastaviti za Alir ujutro. Ako nema nita protiv, poslau nekog da ti danas popodne dostavi na kuu karte i dokumenta?" Rekoh mu da se slaem. "Ne bih rekao da si oduevljena, Velis. Mue te mrane misli o tvom putu na crni kontinent?" "Naprotiv", odvratih samouvereno koliko sam to mogla. "Odmor e mi dobro doi. Njujork poinje da mi ide na ivce." "Pa, dobro onda. Srean put, Velis. I nemoj rei da te nisam upozorio." Oboje prekinusmo vezu. Nekoliko minuta kasnije vratila se sekretarica sa sendviima i mlekom. Zatvorila sam vrata i pokuala da jedem, ali uspela sam da progutam svega nekoliko zalogaja. Nisam mogla ni da se udubim u knjige o istorijatu poslovanja sa naftom. Samo sam sedela i zurila u sto. Oko tri sata sekretarica je pokucala na vrata i ula, nosei moju aktovku. "Neki ovek je ovo ostavio dole kod uvara", ree mi ona. "Ostavio je i poruku." Uzela sam poruku drhtavim prstima, a zatim saekala da ona izie. Zatim sam stala da preturam po ladicama traei no za otvaranje pisama, otvorila njime koverat i izvukla list hartije. "Sklonio sam neke vae hartije", pisalo je. "Molim vas, ne vraajte se sami u stan." Pisamce nije bilo potpisano, ali taj vedar ton mi je bio poznat. Gurnula sam pisamce u dep i otvorila aktovku. Sve je bilo na svom mestu. Osim, razume se, mojih zabeleki o Solarinu. U est i trideset i dalje sam sedela u svojoj kancelariji. Ispred nje nalazila se sekretarica koja je neto kucala, iako su ve gotovo svi napustili zgradu. Dala sam joj gomilu stvari da prekuca samo da ne bih ostala sama, ali i dalje me je brinulo kako da stignem do svog stana. Bio je udaljen svega jedan blok; izgledalo mi je glupo da pozovem taksi. Stigao je i domar da poisti. Upravo je istresao pepeljaru u korpu za otpatke

kada je zazvonio telefon. Umalo ga nisam oborila sa stola u elji da to pre podignem slualicu. "Radi kasno, ha?" zauh dobro poznati glas. Umalo ne zaplakah od olakanja. "Pa to je sestra Nim", rekoh, pokuavi da ovladam glasom. "Bojim se da si me kasno pozvao, upravo pakujem stvari pred povlaenje. Sada sam opatica ... "To bi bilo i teta i rasipnitvo", odvrati Nim veselo. "Kako si znao da e me nai ovde ovako kasno?" upitah. "Gde bi drugde mogao biti neko tako predan poslu kao ti jedne zimske veeri?" upita on. "Do sada mora da si sagorela svetsku zalihu ponone nafte... Kako si, draga? ujem da si pokuavala da me nae." Saekala sam da domar ode, pa tek onda nastavila. "Bojim se da sam u ozbiljnoj nevolji", poeh. "Svakako. Ti si uvek u nevolji", primeti Nim smireno. "To je jedna od stvari koje me oduevljavaju kod tebe. Um kao to je moj poinje da se zamara ako se neprestano sree sa oekivanim stvarima." Bacih pogled na sekretariina lea kroz stakleni zid kancelarije. "Sada sam u stranoj nevolji", proitah u telefonsku slualicu. "Dvoje ljudi je ve ubijeno praktino pred mojim nosem u dva poslednja dana! Upozorena sam da to ima neke veze s mojim prisustvom na ahovskom meu..." "Hej", javi se Nim. "ta to radi, zar govori kroz maramicu? Jedva te ujem. Upozorili su te na ta? Govori glasnije." "Gatara mi je prorekla da u se nai u opasnosti", obavestih ga. "I to se obistinilo. Ta ubistva..." "Draga moja Ket", ree Nim, nasmejavi se. "Gatara?" "Nije ona bila jedina", nastavih, zabadajui nokte u dlanove. "Jesi li uo za Aleksandra Solarina?" Nim je trenutak utao. "ahistu?" upita konano. "On mi je rekao..." poeh slabim glasom, shvativi da sve ovo zvui suvie fantastino da bi mi iako poverovao. "Kako si upoznala Aleksandra Solarina?" upita Nim. "Jue sam otila na ahovski me. Priao mi je i kazao da sam u opasnosti. Uporno je to ponovio nekoliko puta." "Moda te je zamenio s nekim drugim", ree Nim. Ali glas mu je i dalje zvuao nekako udaljen, kao da se zadubio u misli. "Moda", priznadoh. "Ali jutros u Ujedinjenim Nacijama, jasno mi je stavio do znanja..." "Samo as", prekide me Nim. "ini mi se da vidim u emu je tvoj problem. Unaokolo te prate gatare i ruski ahisti, apuui ti na uvo tajanstvena upozorenja. S neba padaju leevi. ta si danas jela?" "Hm. Pojela sam sendvi i popila mleko."

"Paranoja izazvana nedostatkom hrane", postavi Nim veselo dijagnozu. "Pokupi stvari. ekam te dole za pet minuta u kolima. Pojeemo neto poteno i odmah e se osloboditi tih tvojih uobraenja." "Nisu to uobraenja", pobunih se. Laknulo mi je to e Nim doi po mene. Bar u bezbedno stii kui. "To u ja da ocenim", odvrati on. "Sa mesta na kome stojim, izgleda mi strano mrava. Ali to crveno odelo koje ima na sebi, ba ti dobro stoji." Osvrnuh se po kancelariji, a zatim pogledah na mranu ulicu ispred UN. Uline svetiljke su se upravo upalile, ali najvei deo trotoara ostao je u mraku. Ugledah jednu tamnu priliku kod telefonske kabine u blizini autobuske stanice. Podigao je ruku. "Uzgred budi reeno, draga", nastavi Nim, "ako si ba toliko zaokupljena opasnou, predlaem da prestane da skakue ispred osvetljenih prozora kada se spusti mrak. Shvati to samo kao savet, razume se." Zatim je prekinuo vezu. Nimov tamnozeleni Morgan zaustavio se ispred Kon Edisona. Istrala sam i uskoila na suvozaevo sedite, koje se nalazilo s leve strane. Kola su sa strane bila obloena drvetom, a i pod je bio od dasaka. Kroz proreze meu njima lepo se video kolovoz. Nim je na sebi imao izbledele farmerke, skupu italijansku konu bombardersku jaknu i beli al sa resama. Njegova ria kosa vijorila se na vetru dok smo se udaljavali od ivinjaka. Upitah se zato imam toliko prijatelja koji vole zimi da se voze sa sputenim krovom. Okrenuo je kola, a topli sjaj ulinih lampi zapleo mu se u kovre koje zasijae poput zlata. "Svratiemo do tebe da obue neto toplije", ree Nim. "Ako eli, mogu prvi da uem sa istaem mina." Nim je, zahvaljujui nekom genetskom iaenju, imao oi razliite boje, jedno smee i jedno plavo. Uvek sam imala oseaj da istovremeno gleda i u mene i kroz mene. A to mi se nije ba naroito dopadalo. Zaustavili smo se pred mojom zgradom. Nim izie i pozdravi Bosvela, tutnuvi mu u aku novanicu od dvadeset dolara. "Zadraemo se samo nekoliko minuta, drugar", ree Nim. "Da li bi mogao da mi pripazi kola dok smo gore? Porodina batina." "Svakako, gospodine", odvrati utivo Bosvel. ak je obiao kola i pomogao mi da iziem. Zadivljujue ta sve novac moe da kupi. Sa stola u hodniku pokupih svoju potu. Meu njom se nalazio i koverat iz Fulbrajt Kona sa mojim kartama. Nim i ja uosmo u lift i popesmo se gore. Nim pogleda u vrata i ree da nam nee biti potreban ista mina. Ako je neko i ulazio u moj stan, koristio je klju. Kao veina drugih stanova u Njujorku, i na mom su bila vrata od dva centimetra debelog elika sa dvostrukim rezama.

Nim poe prvi niz ulazni hodnik i ue u dnevnu sobu. "Mislim da bi neka sluavka jednom meseno mogla ovde da uini udo", glasio je njegov komentar. "Osim to je veoma korisna kao orue za otkrivanje poinioca zloina, ne mogu da smislim nijedan drugi razlog zbog koga uva toliku koliinu praine i uspomena." Oduvao je oblak praine sa gomile knjiga, podigao jednu i stao da je prelistava. Stadoh da preturam po ormanu dok ne pronaoh neke somotske pantalone kaki boje i irski ribarski demper od nebojene vune. Dok sam odlazila u kupatilo Nim se smestio za klavirom i ovla stao da prebira po dirkama. "Svira li?" doviknuo je za mnom. "Primetio sam da su dirke iste." "Muzika mi je bila glavni predmet", doviknuh mu iz kupatila. "Muziari postaju najbolji strunjaci za kompjutere. Bolji od mainaca i fiziara zajedno." Znala sam da je Nim doktorirao mainstvo i fiziku. Dok sam se presvlaila, u dnevnoj sobi je vladala tiina. Kada sam se niz hodnik vratila u arapama, zatekla sam Nima nasred sobe kako zuri u mog oveka na biciklu, koga sam ostavila okrenutog prema zidu. "Paljivo s tim", opomenuh ga. "Mokro je." "Ti si ovo naslikala?" upita on, i dalje zurei u platno. "To me je i uvalilo u sve ove nevolje", objasnih. "Prvo sam ovo naslikala, a zatim i srela oveka koji tano tako izgleda. Krenula sam za njim..." "ta si uinila?" Nim se iznenada zagleda u mene. Sela sam na klupicu ispred klavira i poela da priam ta se sve dogodilo od Lilinog dolaska sa Kariokom. Zar je to bilo jue? Ovog puta me Nim nije prekidao. S vremena na vreme je bacao poglede na platno dok sam govorila, a onda bi ih ponovo vraao na mene. Zavrila sam sa gatarom i svojim sinonjim odlaskom u hotel Peta Avenija, gde sam otkrila da ona ne postoji. Okonala sam priu, a Nim je i dalje stajao i razmiljao. Ustala sam i otila do ormana, iskopala odatle neke stare jahae izme i jaknu boje graka, te stala da navlaim izme preko pantalona. "Ako nema nita protiv", ree Nim zamiljeno, "voleo bih da na nekoliko dana pozajmim ovu sliku." Podigao ju je i paljivo uhvatio za stranji podupira. "Ima li jo kod sebe tu gatarinu pesmu?" "Tu je negde", pokazah na sveopti haos. "Hajde da je potraimo", ree on. Uzdahnuh i poeh da preturam po depovima kaputa u ormanu. Posle otprilike deset minuta konano pronaoh, duboko u podstavi, salvetu na kojoj je Luelin zapisao proroanstvo. Nim mi uze salvetu iz ruke i gurnu je u svoj dep. Podigavi vlano platno, slobodnu ruku mi prebaci preko ramena i krenusmo prema vratima. "Ne brini za sliku", ree on dok smo ili hodnikom. "Vratiu ti je najkasnije za nedelju dana."

"Moe je i zadrati", rekoh. "Radnici dolaze u petak da spakuju moje stvari. Zbog toga sam te u poetku i zvala. Ovog vikenda odlazim iz zemlje. Biu odsutna godinu dana. Kompanija me alje poslovno u inostranstvo." "Ta firma-kljusina", ree Nim. "Kuda te alju?" "U Alir", odvratih kada stigosmo do vrata. Nim se ukoi i zagleda u mene. A onda poe da se smeje. "Draga moja mlada damo", ree on, "i ovog puta si me ostavila bez daha. Gotovo itav sat si mi priala o ubistvima, tekim ozledama, tajnama i intrigama. I, razume se, nisi mi rekla ono glavno." Bila sam potpuno zbunjena. "Alir?" upitah. "Kakve on ima veze sa svim ovim?" "Reci mi", poe Nim, uhvativi me za bradu i okrenuvi moje lice prema svome, "da li si ikada ula za Monglansku garnituru?"

8. ETNJA KONJEM

Konj: Ti igra ah, zar ne? Smrt: Otkud zna? Konj: Video sam na slikama i sluao o tome u baladama. Smrt: Da, i veoma sam dobar ahista. Konj: Ali ne moe biti bolji od mene. 'Sedmi peat', Ingmar Bergman Srednjogradski tunel bio je gotovo prazan. Ve je prolo pola osam uvee, tako da se glasno zavijanje motora Morgana odbijalo o njegove zidove. "Mislila sam da idemo na veeru", razdrah se kako bih nadglasala buku. "I idemo", odvrati tajanstveno Nim, "kod mene na Long Ajlend, gde pokuavam da budem gospodin seljak. Mada u ovo doba godine nema ba nikakvih useva." "Ima imanje na Long Ajlendu?" upitah. udno, ali nikada nisam ni pokuala da zamislim Nima kako bilo gde stanuje. inilo mi se da se pojavljuje i nestaje, nalik na kakvog duha. "A zato ne bih imao?" Odgovori on pitanjem, zurei u mene kroz tamu svojim raznobojnim oima. "Ti e jedina to moi da posvedoi. Kao to ti je poznato, veoma drim do svoje privatnosti. Nameravam lino da ti spremim veeru. Posle jela, ide na spavanje." "Samo as..." "Oigledno je teko zbuniti te bilo im razumnim ili loginim", ree Nim.

"Upravo si mi objasnila da si u opasnosti. U poslednja dvadeset etiri asa videla si dva lea i upozorena si da si na neki nain umeana u njihovu smrt. Ne misli valjda da mi kae kako si nameravala sama da provede no u svom stanu?" "Ujutro moram na posao", obavestih ga. "Ne dolazi u obzir", odvrati odluno Nim. "Klonie se onih za koje zna da te progone dok ovo ne razreimo. I sam imam poneto da kaem o tome." Dok su kola vijugala nenaseljenim predelom, a vetar zvidao oko nas, uvila sam se to sam bolje mogla u ebe i stala da sluam Nima. "Prvo u ti ispriati priu o Monglanskoj garnituri", poe on. "Pria je jako duga, ali dopusti da ponem od toga kako je prvobitno pripadala Karlu Velikom..." "Oh!" izustih, uspravivi se na seditu. "ula sam za nju, ali nisam znala da se tako zove. Luelin, ujak Lili Rad, pomenuo ju je kada je uo da idem u Alir. eli da mu pribavim neke figure." "U to ne sumnjam." Nasmeja se Nim. "Neobino su retke i vrede itavo bogatstvo. Veina ljudi ne veruje da uopte postoje. Odakle je Luelin saznao za njih? I zato misli da su u Aliru?" Nim je to izgovorio neobavezno, kao uzgred, ali ubeena sam da je nauljenih uiju ekao ta u odgovoriti. "Luelin je preprodavac starina", objasnih. "Ima neku muteriju koja po svaku cenu eli da sakupi te figure. Imaju vezu koja zna gde se one nalaze." "U to sumnjam", primeti Nim. "Legenda kae da ve preko jednog veka lee negde zakopane, a da su pre toga hiljadu godina bile vam opticaja." Dok smo se vozili kroz mrklu no, Nim mi je ispriao neobinu priu o mavarskim kraljevima i francuskim opaticama, o tajanstvenoj sili za kojom ve vekovima tragaju oni koji su shvatili prirodu moi. I konano o tome kako je cela garnitura naprosto propala u zemlju i kako je od tada niko nije video. Veruje se, kazao mi je Nim, da je skrivena negde u Aliru. Meutim, nije mi rekao zato. Zavrio je ovu neverovatnu priu, dok smo se vozili kroz gusti drvea, putem koji se sve vie sputao. Kada su kola ponovo krenula uzbrdo, ugledali smo mlenobeli mesec koji je nisko visio nad crnim morem. ula sam sove kako se dozivaju u umi. Bili smo dosta daleko od Njujorka. "Pa", uzdahnuh, promolivi nos ispod ebeta, "ve sam rekla Luelinu da s tim neu da imam veze i da je lud ako misli da bih pristala da pokuam da prokrijumarim neku veliku ahovsku figuru, napravljenu od zlata, sa svim tim dijamantima i rubinima..." Kola se naglo zanee i umalo ne sletesmo u more. Nim uspori i povrati kontrolu nad vozilom. "On ima figuru?" upita. "Pokazao ti je neku od figura?" "Ma, nije", odvratih, zapitavi se ta to treba da znai. "Sam si mi rekao da su

izgubljene pre jednog veka. Pokazao mi je fotografiju figura napravljenih od slonovae koje bi trebalo da su nalik na njih. Mislim da je kazao kako se te kopije nalaze u Nacionalnoj biblioteci u Parizu." "Shvatam", ree Nim, malo se smirivi. "Ali ja ne shvatam kakve sve to veze ima sa Solarinom i ubijenima", primetih. "Objasniu ti", obea Nim. "Ali mora se zakleti da to nikom nee ponoviti." "Upravo to je i Luelin traio od mene." Nim me pogleda s odvratnou. "Moda e postati opreznija kada ti budem rekao da je Solarin verovatno stupio u vezu s tobom i da ti je pretio upravo zbog tih ahovskih figura." "To je nemogue", usprotivih se. "Nikada pre nisam ula za njih. ak i sada ne znam o njima gotovo nita. Nemam ja nikakve veze sa tom glupom igrom." "Ali moda neko misli da ima", izjavi ozbiljno Nim dok su kola jurila du mrane obale. Put je poeo blago da se udaljava od obale. Sa obe strane protezale su se obrezane ivice, visoke deset stopa, koje su opasivale velika imanja. S vremena na vreme na trenutak bih ugledala pri meseini ogromna zdanja u pozadini snegom prekrivenih travnjaka. Nikada nita slino nisam videla u Njujorku. Podsetilo me je na Skota Ficderalda. Nim mi je priao o Solarinu. "Ne znam o njemu ba mnogo, osim onoga to sam proitao u asopisima o ahu", ree on. "Aleksandar Solarin ima dvadeset est godina, graanin je Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika, odrastao na Krimu, utrobi civilizacije koja je poslednjih godina postala dosta necivilizovana. Bio je siroe i rastao je u domu o kome se starala drava. Sa devet ili deset godina odrao je direktora u ahu. Izgleda da ga je ahu nauio neki ribar na Crnom moru. Smesta je premeten u Palatu pionira." ula sam za Palatu pionira. Palata mladih pionira bila je jedina napredna ustanova na svetu posveena proizvodnji ahovskih majstora. ah u Rusiji nije bio samo nacionalni sport, ve i produetak svetske politike, najumnija igra u istoriji. Rusi su smatrali da njihov dugi presti u tom sportu potvruje njihovu intelektualnu superiornost. "Ako je Solarin bio u Palati pionira to sigurno znai da ima snano politiko zalee?" upitah. "Trebalo bi da znai", ispravi me Nim. Kola ponovo zavie prema moru. Pena talasa lizala je po putu, po kome je bilo i dosta peska. Put se zavravao orsokakom, to jest jednim irokim prilazom na ijem kraju se nalazila velika dvostruka kapija od oblikovanog kovanog gvoa. Nim pritisnu nekoliko

dugmadi na oferskoj tabli i kapija se otvori. Uvezosmo se u dunglu od isprepletenog lia i snenih gomila visokih kao planine nalik na one u zemlji Snene kraljice u Krckalici. "U stvari", nastavi Nim, "Solarin je odbio da namerno gubi od igraa koji su vie na ceni, to kod Rusa predstavlja strogo pravilo politike etikecije u turnirskoj igri. Na sve strane ih kritikuju zbog toga, ali oni to i dalje rade." Put nije bio raskren, kao da ve due njime nisu prola nijedna kola. Drvee je svijalo lukove nalik na one u katedralama, zaklanjajui vrt od pogleda. Konano smo stigli do krunog kolnika u ijem se sreditu nalazila fontana. Pred nas je izronila kua na meseini. Bila je ogromna, sa velikim zabatima to su gledali na kolnik i odacima razbacanim po krovu. "I tako se", nastavi Nim gasei motor i okrenuvi se prema meni na meseini, "na prijatelj, gospodin Solarin, upisao u kolu za fiziare i ostavio ah. Osim to je povremeno uestvovao na turnirima, od svoje dvadesete godine ne ubraja se meu znaajnije takmiare." Nim mi pomoe da iziem iz kola i mi krenusmo, nosei sliku, prema prednjim vratima, koja on potom otkljua. Naosmo se u ogromnom ulaznom predvorju. Nim upali svetlo i nad nama zablista ogroman kristalni luster. Pod u ovoj prostoriji i na ulazu u sobe bio je od runo seenog kriljca, tako uglaanog da se sijao kao mermer. U kui je bilo u toj meri hladno da sam jasno videla svoj dah, a na ivicama ploica od kriljca nahvatao se led. Poveo me je kroz itav niz mranih prostorija do kuhinje koja se nalazila u stranjem delu kue. Kako je samo bila lepa. Du zidova i tavanice jo su se protezale starinske cevi za gas. Spustivi sliku, on upali fenjere poreane po zidu, koji sve unaokolo obasjae veselim zlatnim sjajem. Kuhinja je bila ogromna, otprilike trideset sa pedeset stopa. Stranji zid predstavljao je, u stvari, francuski prozor koji je gledao na travnjak prekriven snegom i more to se razbijalo o obalu, divlje se penei na meseini. Na jednom kraju kuhinje nalazile su se pei, verovanto na drva, dovoljno velike da se u njima mogla spremiti hrana za stotinu ljudi. Na suprotnom kraju uzdizao se dinovski kamin koji je zapremao ceo zid. Ispred njega stajao je okrugli hrastov sto za koji je moglo da se smesti osam do deset osoba. Povrina mu je bila iseena i zamaena od dugogodinje upotrebe. Unaokolo se nalazilo vie lepo rasporeenih udobnih stolica i nabreklih sofa presvuenih svetlim, cvetnim, pamunim platnom. Nim ode do gomile drva naslagane pored kamina, nacepka prvo treske, a zatim odozgo naslaga i gomilu veih trupaca. Posle nekoliko minuta sobu je obasjavala topla unutranja svetlost. Skinula sam izme i sklupala se na jednoj sofi dok je Nim otvarao eri. Dodao mi je au, nasuo i sebi, a zatim seo pored mene. Poto sam skinula kaput, on kucnu svojom aom po mojoj. "Za Monglansku garnituru i mnoge pustolovine u koje e te ona uvui", ree,

osmehnuvi se i otpivi jedan gutljaj. "Mmmm. Ovo je odlino", rekoh. "To je amontiljado", odvrati on, okreui ga u ai. "Ljude su ive zazidavali zbog erija slabijeg od ovog." "Nadam se da meni ne sprema neku slinu pustolovinu", naalih se. "Sutra stvarno moram na posao." "'Umro sam za Lepotu, umro sam za Istinu'" poe da citira Nim. "Svako ima neto za ta misli da je spreman da umre. Ali jo nisam sreo nikog voljnog da rizikuje ivot zbog potpuno bespredmetnog radnog dana u Konsolidejtid Edisonu!" "Sada pokuava da me zaplai." "Nipoto", odvrati Nim, skidajui konu jaknu i svilenu maramu. Na sebi je imao savren crveni demper koji se neoekivano dobro slagao s njegovom kosom. Ispruio je noge. "Ali ako bi meni priao neki tajanstveni stranac u praznoj prostoriji Ujedinjenih Nacija, morao bih na to da obratim panju. A naroito ako bi njegova upozorenja bila propraena preranom smru drugih ljudi." "Zato misli da me je Solarin izdvojio?" upitah. "Nadao sam se da bi mi ti to mogla rei", odvrati Nim, zamiljeno pijuckajui eri i zurei u vatru. "Kakva je to tajna formula za koju je tvrdio da je poseduje u paniji?" pokuah da ga navedem na neki trag. "Ma glupost", ree Nim. "Solarin je u pravom smislu rei manijak kada su u pitanju matematike igre. Razvio je novu formulu za etnju konjem, obeavi da e je otkriti svakom ko ga pobedi. Zna li ti uopte ta je to etnja konjem?" upita on na kraju, primetivi moju zbunjenost. Odmahnuh glavom. "To je matematika zagonetka. Premeta konja, u pravilnim potezima, dva kvadrata napred i jedan levo ili desno, pri emu mora da proe sva polja, a da se ni u jednom trenutku ne nae dva puta na istom. Matematiari iz svih razdoblja tragali su za formulama da to izvedu. Ojler je smislio jednu. Drugu Bendamin Frenklin. Zatvorena etnja bila bi ona u kojoj bi se konj na kraju naao na istom polju s kojeg je krenuo." Nim ustade, ode do pei i poe da vadi lonce i tiganje, palei plin dok je nastavljao priu. "Italijanski novinari u paniji mislili su da je Solarin moda u formulu za etnju konjem sakrio i neku drugu formulu. Solarin voli igre sa vie nivoa znaenja. Znajui da je fiziar, oni su, razume se, brzopleto zakljuivali u tom pravcu, oigledno eljni senzacija." "Tano. On je fiziar", rekoh, privukavi stolicu blie pei i ponevi sa sobom bocu amontiljada. "Da formula koju je imao nije bila vana, zato bi ga Rusi na brzinu prokrijumarili iz panije?"

"Napravila bi odlinu karijeru kao paparaco", primeti Nim. "Upravo tako su i oni rezonovali. Na nesreu, polje fizike kojim se Solarin bavi je akustika. Mrana, neizvikana i ni u kakvoj vezi sa nacionalnom odbranom. U ovoj zemlji ak ne moe na svim kolama ni da doktorira iz te oblasti. Moda projektuje muzike dvorane u Rusiji, ako ih jo uopte podiu." Nim uz tresak spusti lonac na pe i ode do ostave, iz koje se potom vrati s naramkom sveeg povra i mesa. "Na prilaznom putu nije bilo tragova guma", primetih. "A novi sneg nije padao ve danima. "Odakle onda ovde sve spana i egzotine peurke?" Nim mi se osmehnu kao da sam poloila neki vaan test. "Moram priznati da pravilno rasuuje. A upravo to e ti biti potrebno", odvrati on, spustivi hranu u esmu i pustivi vodu. "Imam pazikuu koji ide u kupovinu. Dolazi i odlazi na sporedan ulaz." Nim odmota veknu sveeg raenog hleba i otvori up sa patetom od pastrmke. Odsee veliko pare i doda mi ga. Doruak nisam zavrila, a ruak jedva da sam i pipnula. Bilo je izvanredno. A veera jo bolja. Imali smo tanko seenu teletinu u kumkvat sosu, svei spana sa pistaima i debele crvene biftek paradajze (koje je nemogue bilo nai u ovo doba godine) peene i punjene sosom od limuna i jabuke. Velike, lepezaste peurke bile su na brzinu isprene na masti i posluene kao prilog. Posle glavnog jela usledio je desert od crvene i zelene mlade salate sa listovima maslaka i peenim lenicima. Poto je Nim sklonio sudove, doneo je lonac kafe i posluio je sa malo tuake. Premestili smo se u velike stolice blizu vatre, koja se ve gotovo ugasila. Nim je pronaao jaknu prebaenu preko naslona stolice i iz depa izvadio salvetu sa reima gatare. Veoma dugo je ostao zagledan u ono to je Luelin zabeleio. Zatim mi ju je dodao i ustao da prodara vatru. "ta si neobino primetila u vezi sa pesmom?" upita on. Zagledala sam se u nju, ali nisam primetila nita neobino. "Svakako zna da je etvrti dan etvrtog meseca moj roendan", primetih. Nim klimnu sa mesta pored kamina na kome je stajao. Na svetlosti vatre kosa mu je sijala poput crvenkastog zlata. "Gatara me je upozorila da nikome ne priam o ovome", dodadoh. "Kao i obino, ti si po svaku cenu odrala obeanje", primeti Nim, napravivi grimasu, a zatim ubaci jo nekoliko cepanica u kamin. Potom je otiao do stola u uglu i iz ladice izvukao hartiju i pero, pa se vratio da sedne pored mene. "Pogledaj ovo", ree. Prepisao je pesmu itkim tampanim slovima, podelivi je u stihove. Prethodno je bila navrljana popreko na salveti. Sada je izgledala ovako: Jednako kao to klju ine linije ove A tek kao to e na ahovska liiti polja; kada etiri budu

meseca i dana; Da mora jednom jo, znaj, pripaziti pomno mat da ne zada glasno. Od igara, eto, tih metafora jedna, a druga je prava rana. Uvek se ta mudrost sticala kasno. Bitke je Beli u nedogled vodio nove. Evo, Crni e onaj uvek biti koji e sudbinu da mu zapeati jasno. Kolaj u potrazi za trideset tri i tri i pati se kroz snove. Velom zauvek tim nau se, skrivena, vrata tajna. "ta primeuje?" upita Nim, paljivo me posmatrajui dok sam prouavala verziju pesme kako ju je on ispisao. Nisam bila sigurna na ta misli. "Pogledaj samu strukturu pesme", ree on pomalo nestrpljivo. "Ima matematiki um, pokuaj da ga upotrebi." Ponovo se zagledah u pesmu i onda primetih. "Naobino se rimuje", rekoh ponosno. Nim podie obrve i istre mi papir iz ruke. Trenutak je zurio u njega, a onda poe da se smeje. "Tako je", ree, vrativi mi ga. "To nisam primetio. Evo, uzmi pero i pii." Posluah ga i zapisah: "Ove-nove-snove (A-B-C), dana-stvarna-tajna (B-C-A), glasno-kasno-jasno (C-A-B). "Znai ustrojstvo rima ide ovako", ree Nim, zapisavi ispod onoga to sam ja zabeleila. "Sada elim da slova zameni brojevima i sabere ih." Posluah ga, i dobih ovo: ABC 123 BCA 231 CAB 312 666 "To je broj Neastivog u Apokalipsi: 666!" rekoh. "Tako je", sloi se Nim. "Ako redove sabere vodoravno, dobie isti broj. A to se, draga moja, zove 'magini kvadrat'. Jo jedna matematika igra. U nekim od tih etnji konjem koja je razvio Ben Frenklin kriju se tajni magini kvadrati. Ima kliker za to. Pronala si jedan prvi put kada si pokuala, a ak ga ni ja nisam uoio." "Nisi ga uoio?" upitah, krajnje zadovoljna sama sobom. "Ali ta si onda traio od mene da uoim?" Prouavala sam papir kao da tragam za skrivenim zecom na crteu iz kakvog dejeg asopisa, oekujui da iskoi preda me postrance ili naglavake.

"Povuci crtu tako da odvoji poslednje dve reenice od prvih sedam", ree Nim, i dok sam to radila dodade: "A sada pogledaj prva slova svake reenice." Lagano sam prelazila pogledom preko ispisanog teksta. Kada sam bila pri kraju strane obuze me neka uasna jeza, iako je bilo toplo, a vatra veselo pucketala. "ta je?" upita Nim, udno me pogledavi. Nemo sam zurila u papir. Zatim sam dohvatila pero i zapisala ono to sam uoila. "J-A-D-O-U-B-E/K-V", pisalo je na papiru, kao da mi se obraa. "Tako je", potvrdi Nim dok sam ja, sleena, sedela pored njega. "J'adoube, francuski ahovski termin koji znai diram, podeavam. Igra to izgovara kada namerava da podesi koju figuru za vreme igre. Zatim slede Slova 'K.V.', a to su tvoji inicijali. to me navodi na pomisao da ti je gatara uputila neku poruku. Moda je elela da stupi u vezu s tobom. Shvatam... Pobogu, zbog ega ima taj grozan izraz na licu?" upita on. "Ne razume", rekoh mu glasom koji je podrhtavao od straha. "J'adoube... je bila poslednja re koju je Fisk javno izgovorio. Neposredno pre no to je umro." Ne treba ni rei da su me te noi muili komari. Sledila sam oveka na biciklu uz neku dugaku zavojitu aleju koja se pela uz strmo brdo. Zgrade su bile tako gusto natrpane da nisam mogla da vidim nebo. to smo vie prodirali u lavirint sve uih kaldrmisanih ulica, postajalo je sve tamnije. im bih zavila za koji ugao, tek bih na tren ugledala njegov bicikl kako zamie u naredni prolaz. No, konano sam ga sustigla na kraju jednog orsokaka. ekao me je poput pauka u mrei. Okrenuo se i povukao maramu sa lica otkrivi izbledelu lobanju sa onim dupljama koje su zjapile. Lobanja na moje oi poe da se zastire mesom dok lagano ne dobi iscereni izraz gatare. Probudila sam se sva mokra od hladnog znoja i odgurnula jorgan. Uspravila sam se u krevetu, drhtei. U ognjitu u uglu jo je dogorevalo nekoliko zaarenih ugaraka. Izvirivi kroz prozor, ugledala sam snegom prekrivene travnjake ispred kue. U sreditu se nalazio veliki mermerni bazen nalik na fontanu, a ispod njega vei bazen za plivanje. S druge strane travnjaka prostiralo se zimsko more, biserno sivo na ranoj jutarnjoj svetlosti. Nisam mogla da se setim svega to se dogodilo prethodne veeri, jer me je Nim poteno zalio tuakom. Sada me je bolela glava. Ustala sam iz kreveta i oteturala se do kupatila, otvorivi toplu vodu. Uspela sam da pronaem i neku penu za kupanje pod nazivom "Karanfili i ljubiice". Dosta loe je mirisala, ali sam je ipak sipala u kadu, napravivi tanak sloj pene. Dok sam sedela u toploj kupki, poela sam da se priseam naeg razgovora. Uskoro sam ponovo bila sva ukoena od straha. Ispred moje sobe ekala me je mala gomila odee: vuneni demper boje nafte iz Skandinavije i ute gumene izme postavljene flanelom. Navukla sam

demper preko svoje odee i obula izme. Dok sam silazila osetila sam prijatan miris doruka koji je upravo pripreman. Nim je stajao kod pei, okrenut leima prema meni, u kariranoj koulji i farmerkama, a na nogama je imao izme sline mojima. "Kako da doem do telefona i nazovem kancelariju?" upitah. "Ovde nema telefona", obavesti me on."Ali jutros je navraao Karlos, moj domar, da mi pomogne oko spremanja. Zamolio sam ga da nazove tvoju kancelariju i obavesti ih da nee dolaziti. Po podne u te odvesti nazad i pokazati ti kako da obezbedi svoj stan. U meuvremenu, hajde da neto pojedemo i pogledamo ptice. Zna da ovde imam nastambu za ptice." Nim umuti nekoliko jaja potopljenih u vino, dodade debele komade kanadske unke i ispri krompirie. Skuvao je i najbolju kafu koju sam ikada popila na istonoj obali. Posle doruka, tokom koga smo veoma malo razgovarali, iziosmo kroz francuski prozor da razgledamo Nimov posed. Zemljite se prostiralo stotinu jardi du mora, sve do obale. Nigde nije bilo nikakvog uzvienja osim dva reda debele visoke ivice koja je njegovo imanje razdvajala sa obe strane od susednih. U ovalnom bazenu fontane i veem bazenu za plivanje ispod njega jo je bilo neto vode po kojoj su plutale bave za razbijanje leda. Pored kue nalazila se ogromna nastamba za ptice sa mavarskom kupolom od iane mree obojene belo. Sneg je sipio kroz reetkasti pokrov i taloio se na granicama malog drvea koje je raslo unutra. Na granama su uale ptice svih vrsta, a veliki paunovi su se etali po tlu, vukui kroz sneg svoje predivno perje. Njihovo glasanje podsealo je na krike ena koje kolju. Ilo mi je na ivce. Nim otkljua nastambu i poe sa mnom pod otvorenu kupolu, pokazujui mi razliite vrste ptica dok smo koraali kroz sneni lavirint drvea pokrivenog snegom. "Ptice su esto mnogo pametnije od ljudi", obavesti me on. "Ovde drim i sokolove, ali posebno. Karlos ih dva puta dnevno hrani krvavim mesom. Najvie volim sivog sokola. Kao i kod mnogih drugih vrsta, enka je ta koja lovi." On mi pokaza malu, pegavu pticu koja je uala pri vrhu kue za ptice u stranjem delu nastambe. "Stvarno? To nisam znala", primetih, dok smo prilazili da je izbliza pogledamo. Ptica je imala primaknute, krupne, crne oi. Oseala sam se kao da nas odmerava. "Oduvek sam imao oseaj da i ti u sebi krije instinkt za ubijanjem", izjavi Nim, posmatrajui sokola. "Ja? Mora da se ali." "Jo nije na odgovarajui nain probuen", dodade on. "Ali nameravam da ga razvijem. Prema mom miljenju, suvie je dugo amio u tebi." "Ali mene pokuavaju da ubiju", podsetih ga.

"Kao i u svakoj drugoj igri", ree Nim, posmatrajui me i mrsei mi kosu akom u rukavici, "moe izabrati da li e na pretnju reagovati defanzivno ili agresivno. Zato se ne odlui za ovo drugo i pripreti svojim protivnicima?" "Ali ja ne znam ko mi je protivnik!" rekoh krajnje razoarano. "Kako ne zna?" upita me kritiki Nim. "Znala si to od samog poetka. eli da ti dokaem?" "Pokuaj." Ponovo sam postala uznemirena i nije mi se ba razgovaralo, ali Nim me je ve poveo iz nastambe za ptice. Zakljuao ju je i uhvatio me za ruku dok smo se vraali prema kui. Skinuo mi je kaput i poseo me na sofu pored vatre, a zatim mi izuo i izme. Onda je otiao do zida o koji je oslonio moju sliku oveka na biciklu. Dohvatio ju je i smestio na stolicu ispred mene. "Sino, poto si otila u postelju dugo sam posmatrao ovu sliku", ree Nim. "Imao sam oseaj ve vienog i to me je muilo. I sama zna da za sobom ne ostavljam nereene probleme. Jutros sam ga reio." Otiao je do hrastovog pulta koji se protezao pored penica i otvorio jednu ladicu. Iz nje je izvukao nekoliko pilova karata. Doneo ih je do mene i spustio na sofu. Stao je da otvara pil za pilom i iz svakog da izdvaja po jednog dokera koga bi bacio na sto. Nemo sam posmatrala karte pred sobom. Jedna je prikazivala lakrdijaa sa praporcima na kapi kako vozi bicikl. I on i bicikl bili su naslikani u istoj pozi kao i ovek na mojoj slici. Iza bicikla nalazila se nadgrobna ploa na kojoj je pisalo RIP. Drugi doker bio je slian prvom, ali nalik na dvostruku sliku u ogledalu, kao da moj ovek vozi bicikl preko izokrenutog skeleta. Trei je bio luda iz pila za tarot, koja je radosno tumarala, nesvesna da samo to nije zakoraila u provaliju. Podigoh pogled prema Nimu i on se osmehnu. "Lakrdija iz pila karata od vajkada se poistoveuje sa Smru", ree on. "Ali on je takoe simbol ponovnog roenja. Kao i nevinosti koja je krasila oveanstvo pre Pada. Dopada mi se da razmiljam o njemu kao o vitezu svetog grala, koji mora biti prostoduan i jednostavan da bi se sapleo o sreu za kojom traga. Ne zaboravi da je njegov zadatak da spase oveanstvo." "Pa?" izustih, mada me je prilino pogodila slinost izmeu karata preda mnom i moje slike. Sada kada sam videla prototipove, uinilo mi se da moj ovek na biciklu i lakrdija imaju ak iste kapuljae i udne spiralne oi. "Pitala si ko ti je protivnik", odvrati Nim krajnje ozbiljno. "Mislim da je ovek na biciklu ujedno i tvoj protivnik i tvoj savetnik, kao to je to sluaj i sa ovim kartama." "Ne misli valjda na neku stvarnu osobu?" upitah. Nim lagano klimnu ne skidajui pogled sa mene dok je izgovarao: "Videla si ga, je li tako?" "Ali to je bila samo sluajnost."

"Moda", sloi se on. "Ali sluajnosti mogu imati mnogo razliitih oblika. Kao prvo, to je moda bio samo mamac nekoga ko je znao za ovu sliku. Ili je moda u pitanju neka druga vrsta sluajnosti", dodade on uz osmeh. "Oh, ne", izustih, jer sam odlino znala ta e uslediti. "Poznato ti je da ne verujem u predoseanja i psihike moi kao ni u sav taj metafiziki galimatijas." "Zaista?" upita Nim i dalje se osmehujui. "Ali nee ti biti ba lako da na neki drugi nain objasni kako si naslikala sliku pre no to si uopte videla model. Bojim se da moram neto da ti priznam. Poput tvojih prijatelja Luelina, Solarina i gatare, i ja smatram da ti je namenjena vana uloga u reavanju tajne Monglanske garniture. Kako drugaije da objasnimo tvoju umeanost? Da nisi na neki nain moda predodreena... ak moda izabrana... da bude klju..." "Zaboravi", obrecnuh se. "Neu da jurcam unaokolo za tom ahovskom garniturom! Zar ti jo nije jasno da ljudi pokuavaju da me ubiju, ili u najmanju ruku da me umeaju u tua ubistva?" Ve sam gotovo vritala. "Jasno mi je, tako si mi sve armantno objasnila", odgovori Nim. "Ali ti si ta kojoj izmie ono glavno. Najbolja odbrana je dobar napad." "Ne dolazi u obzir", odvratih. "Oigledno si mi namenio ulogu rtve. eli da se doapa te garniture i potrebna ti je pomo. I ovde u Njujorku sam se u to uvalila do gue. Nemam nameru da kaskam unaokolo po nekoj stranoj zemlji u kojoj nikog ne znam i gde ne mogu nikome da se obratim za pomo. Moda je tebi dosadno i potrebna ti je neka nova pustolovina, ali ta e biti sa mnom ako tamo upadnem u kakvu nevolju? ak nema ni prokleti telefon na koji bih te mogla nazvati. Moda misli da e mi karmelitske opatice pojuriti u pomo kada stanu da pucaju u mene? Ili da e me moda predsedavajui Njujorke berze pratiti unaokolo i skupljati leeve koje u ostavljati za sobom?" "Mani se histerije", opomenu me Nim svojim mirnim razboritim glasom. "Imam ja veze na svim kontinentima, mada ti to ne zna poto si suvie zauzeta izbegavanjem onog glavnog. Podsea me na ona tri majmuna koji su pokuavali da izbegnu zlo tako to su se potpuno iskljuili." "U Aliru nema amerikog konzulata", procedih kroz stisnute zube. "Moda ima veza u ruskoj ambasadi koja bi mi rado pomogla da se izvuem?" Iskreno govorei, to i nije bilo nemogue, jer Nim je bio pola Rus, a pola Grk. Ali, koliko sam znala, nije odravao ama ba nikakve veze sa zemljama svojih predaka. "Odravam veze sa nekoliko ambasada u zemlji u koju ide", ree on pomalo sladunjavo, "ali o tome emo kasnije. Draga moja, mora se sloiti da si umeana u ovu malu ludoriju, dopadalo se to tebi ili ne. Ova potraga za svetim gralom pretvorila se u stampedo. Jo nema ta da ponudi u zamenu, sem u sluaju da se prva doepa plena." "Zovi me Parsifal", rekoh mu mrano. "Trebalo je da znam kakav si i da od tebe ne vredi traiti pomo. Ti probleme reeva tako to iznalai jo vee kako

bi u poreenju s njima oni prvi izgledali besmisleni." Nim ustade, podie i mene i zagleda mi se u oi sa krajnje sauesnikim osmehom. Zatim mi spusti ake na ramena. "J'adoube", ree.

9. RTVE

Ljudima nije stalo do aha dok balansiraju na ivici provalije. Gospoa Suzan Neker, majka ermen de Stal PARIZ, 2. SEPTEMBAR, 1792. Niko nije mogao ni zamisliti kakav e ovo biti dan. ermen de Stal nije to znala dok se opratala sa osobljem ambasade. Jer danas, 2. septembra, pokuae da utekne iz Francuske pod diplomatskom zatitom. ak-Luj David nije to znao dok se urno oblaio za hitnu sednicu u Narodnoj skuptini. Jer danas, 2. septembra, neprijateljske trupe stigle su na sto pedeset milja do Pariza. Prusi su zapretili da e grad spaliti do temelja. Moris Taljeran nije to znao dok je sa svojim sobarom, Kurtijadom, skidao skupocene knjige u konim povezima sa polica u svojoj radnoj sobi. Danas, 2. septembra, planirao je da svoju vrednu biblioteku prokrijumari preko francuske granice pripremajui se da uskoro i sam napusti zemlju. Valentina i Mirela nisu to znale dok su etale po bati iza Davidovog studija ukraenoj jesenjim bojama. U pismu koje su upravo primile stajalo je da prvim figurama Monglanske garniture preti opasnost da budu otkrivene. Nisu mogle ni pretpostaviti da e ih ovo pismo uskoro uvui u samo oko tornada koji e protutnjati Francuskom. Jer niko nije znao da e tano kroz pet asova, u dva sata po podne, tog drugog septembra, zapoeti Teror. 9:00 PRE PODNE Valentina je brkala prste u malom bazenu iza Davidovog studija, koji je odslikavao okolinu. Velika zlatna riba pokuavala je da ih ugrize. Nedaleko od mesta na kome je sedela, ona i Mirela su zakopale dve figure iz garniture koje su donele sa sobom iz Monglana. A sada e ih moda pristii jo. Mirela je stajala pored nje, itajui pismo. Tamne hrizanteme oko njih presijavale su se zamagljenim bojama ametista i topaza izmeu listova. Prvi uti

listovi padali su na povrinu vode, unosei u vazduh miris jeseni uprkos omamljujuoj toplini kasnog leta. "Ovo pismo moe se objasniti samo na jedan nain", ree Mirela i poe da ita naglas: Moje voljene sestre po Hristu, Kao to moda znate, kanski samostan je zatvoren. Za vreme velikih nemira u Francuskoj, naa upravnica, gospoica Aleksandrina de Forban, smatrala je za potrebno da se pridrui svojoj porodici u Flandriji. Meutim, sestra Mari-arlot Kordej, koje se moda takoe seate, ostala je u Kanu da se pobrine oko neoekivanih poslova koji bi mogli iskrsnuti. Iako se nikada nismo srele, koristim ovu priliku da vam se predstavim. Ja sam sestra Klod, benoitska opatica iz biveg samostana u Kanu. Bila sam lina sekretarica sestre Aleksandrine, koja me je pre nekoliko meseci posetila u mom domu u Epernaju pre no to je otila za Flandriju. Tada je od mene traila da lino isporuim sestri Valentini njene pozdrave, ako se uskoro naem u Parizu. Trenutno se nalazim u etvrti Kordelje. Molim vas da se naemo kod kapije manastira D'Abaj danas tano u dva sata, poto ne znam koliko u se ovde zadrati. Nadam se da shvatate koliko je to vano. Vaa sestra po Hristu Klod iz Abe-o-Dama, Kan "Ona dolazi iz Epernaja", ree Mirela kada je proitala pismo. "Taj se grad nalazi istono odavde, na reci Marni. Tvrdi da se Aleksandrina de Forban tamo zaustavila na svom putu za Flandriju. Zna li ti ta se nalazi izmeu Epernaja i flamanske granice?" Valentina odmahnu glavom i zagleda se u Mirelu irom otvorenih oiju. "Tvrave Longvi i Verdin. I pola pruske vojske. Moda nam naa draga sestra Klod donosi i neto mnogo vrednije od srdanih pozdrava Aleksandrina de Forban. Moda nam donosi i neto to je Aleksandrina smatrala da ne treba izlagati opasnosti na flamanskoj granici, oko koje ima toliko vojske." "Figure!" uzviknu Valentina i skoi na noge preplaivi zlatnu ribicu. "U pismu stoji da je arlota Kordej ostala u Kanu! Moda je Kan bio sabirni centar za severnu granicu." Zastala je da malo promisli o ovome. "Ali ako je tako", dodade ona zbunjeno, "zato je Aleksandrina pokuala da napusti Francusku na istoku?" "Ne znam", priznade Mirela, odvezavi traku kojom je pokupila crvenu kosu, a potom se nagnula nad bazen kako bi poprskala zaareno lice vodom. "Nikada neemo ni saznati, ako se ne sretnemo sa sestrom Klod u zakazani as. Ali zato je izabrala Kordelje, trenutno najopasniji deo grada? I sama zna da L'Abe vie nije manastir. Pretvoren je u zatvor."

"Ne plaim se da sama tamo odem", izjavi Valentina. "Obeala sam nastojnici da u prihvatiti tu odgovornost i sada je kucnuo as da se dokaem. Ali ti mora ostati ovde, roako. Ujak ak-Luj nam je zabranio da izlazimo u njegovom odsustvu." "to znai da emo morati da budemo veoma vete prilikom bekstva", odvrati Mirela. "Ne pada mi, naime, na pamet da te pustim samu u Kordelje. Na tako neto nemoj ni pomiljati." 10:00 PRE PODNE Koija ermen de Stal projuri kroz kapiju vedske ambasade. Krov joj je bio pretrpan kovezima i kutijama za perike koje su uvala dvojica koijaa i dvojica livrejisanih slugu. A u koiji se krila ermen sa svojim linim sluavkama i mnogo nakita. Na sebi je imala slubenu odedu ambasadorke, pretrpanu raznobojnim vrpcama i epoletama. est belih konja probijalo se kroz pariske ulice na kojima je ve vrilo kao u kotlu, u pravcu gradskih kapija. Njihove sjajne kokarde razmetale su se vedskim bojama. Vrata koije krasila je vedska kruna. Draperije na prozorima bile su sputene. Izgubljena u vlastitim mislima u nepodnoljivoj vruini i tami koije, ermen nije nijednom pogledala kroz prozor dok se, iz neobjanjivih raloga, njena koija nije iznenada zaustavila pre no to je stigla do gradskih kapija. Jedna od sluavki se nagnu napred i spusti prozor. Okruila ih je rulja raspameenih ena koje su u rukama drale grabulje i aove kao da su te alatke kakvo oruje. Nekolicina se isceri ermeni kroz prozor, svojim gadnim ustima nalik na krbave rupe sa pocrnelim zubima kojih i nije bilo tako mnogo. Zato rulja mora uvek da izgleda tako rableskno? - pomisli ermen. asove je utroila kujui politike intrige, rasipajui svoje pozamano bogatstvo na podmiivanje pravih slubenika - i sve to za dobrobit ovakvih jadnika. ermen se nagnu kroz prozor, oslonivi krupnu ruku na ispust. "ta se to ovde dogaa?" uzviknu ona svojim prodornim, autoritativnim glasom. "Smesta propustite moju koiju!" "Niko ne sme da napusti grad!" doviknu jedna ena iz gomile. "Mi uvamo kapije! Smrt plemstvu!" Ovaj povik prhvatie i ostali iz gomile, koja je postajala sve vea. ermen umalo ne ogluve od kretanja ovih vetica. "Ja sam vedska ambasadorka!" doviknu im ona. "Slubeno sam krenula u vajcarsku! Nareujem vam da propustite moju koiju!" "Ha! Ona nareuje!" doviknu jedna ena koja je stajala blizu prozora koije. Okrenula se prema ermen i pljunula joj u lice to je gomila toplo pozdravila. ermen izvue ipkanu maramicu iz prsluka i obrisa pljuvaku. Bacivi maramicu kroz prozor, povika: "Evo vam maramica keri aka Nekera, ministra finansija koga ste voleli i potovali. Umrljana pljuvakom naroda!... ivotinje", ree ona, a zatim se okrenu svojim dvorskim damama koje su se tresle u uglu

koije. "Videemo ko ovde vlada situacijom." Ali gomila ena je ispregla konje. Zatim su same sebe upregle i stale da vuku koiju kroz ulice, sve dalje i dalje od gradskih kapija. Gomila je sada ve narasla do nevienih razmera. Muvali su se oko koije, lagano je gurajui, nalik na koloniju mrava koja nosi mrvu kolaa. ermen se grevito drala za vrata, psujui i pretei kroz prozor na sav glas, ali nije mogla da nadjaa urlanje gomile. inilo joj se da je prola venost pre no to se koija zaustavila pred velelepnom fasadom velike zgrade okruene straarima. Kada je ermen shvatila kuda su je to doveli u stomaku je osetila gr. Stigli su do Hotela de Vil, taba pariske komune. ermen je dobro znala da je pariska komuna mnogo opasnija od rulje oko njene koije. To su bili ludaci. ak su ih se plaili i lanovi skuptine. Ti delegati sa pariskih ulica hapsili su, osuivali i pogubljivali pripadnike plemstva s takvom urbom da su time poricali samu sutinu slobode. Za njih je ermen de Stal predstavljala samo jo jedan plemiki vrat koji giljotina treba da presee. I ona je toga bila svesna. Neko je divljaki otvorio vrata koije i gomila prljavih ruku izvue ermen na ulicu. Isprsivi se, ona krenu kroz guvu, ledeno sevajui oima. Sluavke su iza nje blebetale od straha dok ih je rulja izvlaila iz koije i terala metlama i drkama lopata. Samu ermen su napola vukli uz iroko stepenite Hotela de Vil. Zadrala je dah kada je neki ovek iznenada iskoio pred nju i gurnuo joj pod prsa otri vrh koplja, kojim joj je zaparao ambasadorski ogrta. Jo samo mali pokret ruke i proboe je. Ali u tom trenutku prie jedan policajac i maem odgurnu koplje. epavi ermen za ruku ugura je u mrani ulaz Hotela de Vil. 11:00 PRE PODNE David je kao bez daha stigao u skuptinu. Ogromna prostorija bila je do krova ispunjena ljudima koji su se svi drali u jedan glas. Sekretar je stajao na sredinjem uzvienju i vikao iz petnih ila ne bi li ga uli. Dok se David probijao kroz parter ka svom mestu, jedva da je uo i jednu jedinu re. "Dvadeset treeg avgusta, tvrava Longvi pala je u ruke neprijateljskih trupa! Vojvoda od Brunsvika, zapovednik pruske vojske, izdao je manifest u kome zahteva da oslobodimo kralja i ponovo uspostavimo monarhiju, ili e njegove trupe sravniti Pariz sa zemljom!" Buka u parteru bila je nalik na talas koji zapljuskuje sekretara i zagluuje njegove rei. Svaki put kada bi taj talas malo oslabio, on je pokuavao da nastavi. Narodna skuptina imala je kakvu takvu vlast nad Francuskom dok je kralj amio u zatvoru. A zahtev za oslobaanjem Luja XVI iznet u Brunsvikovom manifestu trebalo je samo da poslui kao izgovor pruskoj vojsci da napadne Francusku. Suoena sa sve veim dugovima i masovnim dezertiranjem iz

francuske vojske, nova vlada, koja se nedavno doepala vlasti, nala se u opasnosti da preko noi bude svrgnuta. Da bi stvari bile jo gore, delegati su jedni druge sumnjiili za izdaju, za saradnju sa neprijateljem koji se borio na granici. Posmatrajui sekretara kako se trudi da uspostavi red, David pomisli da se nalazi u utrobi iz koje se raa bezakonje. "Graani!" vikao je sekretar. "Donosim vam uasne vesti! Jutros je tvrava Verdin pala u ruke Prusa! Moramo se podii na oruje protiv..." Skuptinu je zahvatila prava histerija. U parteru je vladao haos; ljudi su jurili unaokolo poput pacova sateranih u oak. Tvrava Verdin predstavljala je poslednje uporite izmeu neprijateljske vojske i Pariza! Prusi su mogli da se nau na gradskim kapijama ve negde oko veere. David je utke sedeo na svom mestu, pokuavajui da uje sekretara. Ali njegove rei su se potpuno gubile u gunguli. David je video kako ovek nemo otvara i zatvara usta u kakofoniji glasova. Skuptina se pretvorila u prokljualu masu ludaka. Sa Planine je rulja sa ulice bacala hartije i voe na glave umerenjaka u Jami. irondinci, sa svojim ipkanim manetnama, koje su nekada smatrali liberalima, gledali su uvis, beli kao kre od straha. Bili su poznati kao republikanski rojalisti, koji su podravali tri stalea: plemstvo, kler i buroaziju. Sa pojavom Brunsvikovog manifesta, nali su se u velikoj opasnosti ak i ovde u parteru skuptine. I oni su to znali. Oni koji su se zalagali za povratak kralja mogli bi biti mrtvi jo pre no to Prusi stignu do kapija Pariza. Na uzvienju se sada naao Danton, a prethodni govornik se povukao u stranu. Danton, lav Skuptine, sa svojom velikom glavom i krupnim telom, slomljenim nosem i izoblienom usnom po kojoj ga je utnuo bik jo dok je bio dete. Podigao je krupne ake i zatraio mir. "Graani! Za ministra slobodne drave predstavlja pravo zadovoljstvo kada moe da objavi kako je zemlja spasena! Svi su se podigli, posvuda vlada oduevljenje, svi s nestrpljenjem oekuju da krenu u borbu..." Ljudi su stajali u skupinama po galerijama i prolazima velike dvorane skuptine; jedan za drugim su prestajali da viu i poeli da obraaju panju na rei monog voe. Danton ih je pozivao, izazivao ih je da ne budu slabii, podsticao da se suprotstave bujici koja je hrlila prema Parizu. Razbuktao je u njima vatru, traei da ustanu u odbranu francuskih granica, popune rovove, brane kapije samog grada kopljima. Svojim govorom zapalio je vatru u sluaocima. Uskoro stadoe da se razleu klicanje i povici iz dvorane skuptine, koji su ispraali svaku re sa njegovih usana. "Ovaj na uzvik ne predstavlja poziv na uzbunu, ve poziv na juri protiv neprijatelja Francuske!... Moramo biti odvani, ponovo odvani, uvek odvani i Francuska e biti spasena!" Skuptina je poludela. U parteru je izbila guva kada su ljudi poeli da bacaju

hartije u vazduh i naglas da viu: "L'audace! L'audace! Odvano, odvano!" Dok je u parteru vladao pakao, David je pogledom prelazio preko galerije i zaustavio se na jednom oveku. Mravom, bledom, odevenom u besprekoran slubeni, ispeglani jutarnji kaput od fulara, i sa paljivo napuderisanom perikom na glavi. Bio je mlad, imao odbojno lice i smaragdno-zelene oi koje su sijale kao zmijske. David je posmatrao mladia koji je utke sedeo i koga nisu dirnule Dantonove rei. I dok je gledao tog oveka, Davidu je postalo jasno da postoji samo jedna stvar koja moe spasiti njegovu zemlju, rascepkanu na stotine zaraenih frakcija, zemlju pred bankrotom, zemlju na ijim se granicama sjatilo desetak neprijatelja. Francuskoj nisu bili potrebni teatralnost Dantona i Maraa. Francuskoj je bio potreban voa. ovek koji je prikupljao snagu utke dok se ne ukae potreba za njegovim sposobnostima. ovek na ijim je bledim, tankim usnama re "vrlina" zvuala mnogo slae nego pohlepa ili slava. ovek koji e ponovo uspostaviti prirodne, pastoralne ideale velikog an-aka Rusoa, na kojima se temeljila revolucija. ovek koji je sedeo na galeriji bio je taj voa. Zvao se Maksimilijan Robespjer. 01:00 POSLE PODNE ermen de Stal sedela je na tvrdoj klupi u kancelariji pariske komune. Sedela je tamo ve preko dva sata. Posvuda su stajali nesigurni ljudi u skupinama i utali. Nekolicina mukaraca sedela je pored nje na klupi, a ostali su se razmestili po podu. Kroz otvorena vrata ove improvizovane ekaonice ermen je mogla da vidi neke prilike koje su se muvale unaokolo, udarajui peate po hartijama. S vremena na vreme neko bi iziao i izgovorio kakvo ime. ovek koji je bio prozvan bi prebledeo, ostali bi ga potapali po leima i apnuli mu da bude hrabar, a onda je nestajao kroz pomenuta vrata. Ona je, razume se, znala ta se dogaalo s druge strane vrata. lanovi pariske komune odravali su skupna suenja. "Optuenom", koji verovatno nita nije skrivio, osim to je bio odreenog porekla, postavili bi nekoliko pitanja upravo o tome i o njegovoj odanosti kralju. Ako bi momak imao za nijansu plavlju krv no to treba, ona bi do jutra potekla ulicama Pariza. ermen se nije zavaravala razmatrajui kolike su joj anse. Preostalo joj je jo samo da se nada u jedno i sve vreme dok je ekala ta e je snai razmiljala je o tome: sigurno nee giljotinirati trudnu enu. Dok je ermen ekala, poigravajui se irokim trakama na svojoj ambasadorskoj haljini, ovek pored nje odjednom pade, glavu zagnjuri u ake i poe da jeca. Ostali mukarci su nervozno pogledavali u njegovom pravcu, ali se niko ni ne pomeri da ga utei. Sklanjali su pogled u stranu, kao da je u pitanju kakav bogalj ili prosjak. ermen uzdahnu i ustade. Nije elela da razmilja o oveku sa klupe koji je plakao. Traila je nain da sebe spase.

Upravo tada na trenutak je ugledala mladia koji se probijao kroz pretrpanu ekaonicu nosei pregrt hartije. Kovrdava smea kosa bila mu je vrpcom vezana pozadi, a ipkani abo delovao je prilino uvelo. Izgledao je istovremeno i izmoden i nadahnuto snaan. ermen odjednom shvati da ga poznaje. "Kamij!" pozva ga ona. "Kamij Demulan!" Mladi se okrenu prema njoj, a oi mu zasijae od iznenaenja. Kamij Demulan je bio uveno dete Pariza. Pre tri godine, dok je jo pohaao jezuitsku kolu, skoio je na sto u Kafe Foju jedne tople julske noi i pozvao graane da napadnu Bastilju. Sada je bio junak revolucije. "Gospoo de Stal!" odazva se Kamij i krenu kroz gomilu da joj poljubi ruku. "ta ete vi ovde? Nemojte mi rei da ste umeani u neko nedelo protiv drave?" Njegovo armantno pesniko lice, ozareno osmehom, toliko je odskakalo od svega u ovoj prostoriji mranoj od straha i samog mirisa smrti. ermen pokua da mu uzvrati osmeh. "Uhvatile su me 'graanke Pariza'", odvrati ona, pokuavi da upotrebi neto malo onog diplomatskog arma kojim se tako dobro sluila u prolosti. "Izgleda da se sada ena ambasadora koja pokua da proe kroz gradske kapije smatra neprijateljem naroda. Ne nalazite li u tome istu ironiju, kada smo se tako teko izborili za slobodu?" Kamijev osmeh ieze. Videlo se da mu je neprijatno. Bacio je pogled na oveka koji je sedeo na klupi iza ermen i dalje plaui. Zatim je uhvatio ermen pod ruku i poveo je u stranu. "Hoete da kaete da ste pokuali da napustite Pariz bez propusnice i bez pratnje? Blagi Boe, gospoo. Imate sree to vas nisu na licu mesta ubili!" "Pa to je apsurno!" povika ona. "Uivam diplomatski imunitet. Ako se naem u zatvoru to e biti isto kao da ste objavili rat vedskoj! Mora da su ludi ako misle da me mogu ovde zadrati." Ali posle Kamijevih narednih rei smesta je zaboravila na ovo trenutno razmetanje hrabrou. "Zar ne znate ta se upravo sada dogaa? Ve smo u ratu, preti nam skori napad..." On spusti glas, shvativi da se vest jo nije raula i da bi bez sumnje prouzrokovala pravi pakao. "Pao je Verdin", dodade on. ermen je trenutak zurila u njega. Odmah joj je postalo jasno da se nalazi u krajnje tekoj situaciji. "Nemogue", proaputa ona. A kada on odmahnu glavom, ona upita: "Koliko su blizu Pariza... Gde su sada?" "Na manje od deset asova odavde, prema mojoj proceni, zajedno sa celom artiljerijom. Ve je izdato nareenje da se puca u svakoga ko prie gradskim kapijama. A svako ko sada pokua da ode, bie optuen za izdaju." Zabrinuto ju je pogledao. "Kamij", poe ona urno, "znate li zato sam urila da se naem sa svojom porodicom u vajcarskoj? Ako jo dugo budem odlagala odlazak, uoopte neu moi da putujem. Oekujem bebu."

S nevericom na licu potraio je njene oi, ali ermen je uspela da povrati neto od hrabrosti. Uhvatila ga je za ruku i prinela je svom stomaku. Ispod debelih nabora tkanine, osetio je da govori istinu. Ponovo se osmehnuo svojim umiljatim, deakim osmehom i prilino pocrveneo. "Gospoo, uz malo sree vratiu vas u ambasadu jo veeras. ak ni sam Bog ne bi mogao da vas izvede kroz gradske kapije pre no to odbijemo Pruse. Dopustite da to sredim sa Dantonom." ermen se osmehnu s olakanjem. A kada joj Kamij stisnu ruku, ona ree: "Kada se moje dete bezbedno rodi u enevi, dau mu ime po vama." 02:00 POSLE PODNE Valentina i Mirela su se pribliavale kapiji zatvora l'Abe u koiji koju su unajmile poto su pobegle iz Davidovog studija. U ve ionako pretrpanu ulicu slivalo se sve vie sveta, a pored njihove jo se nekoliko koija zaustavilo ispred ulaza u zatvor. Rulju su sainjavali razbeneli sankiloti, naoruani grabuljama i motikama, koji su se pentrali po koijama u blizini zatvorskih kapija, udarajui pesnicama i alatkama po vratima i prozorima. Rika njihovih ljutitih glasova odjekivala je uskom ulicom omeenom kamenim zidovima dok su straari sa krovova koija pokuavali da odbiju gomilu. Valentinin i Mirelin koija se nagnu prema prozoru i doviknu im: "Ne mogu dalje. Inae emo se zaglaviti u allQe. Pored toga, nimalo mi se ne dopada izgled ove svetine." Upravo u tom trenutku Valentina je u meteu ugledala opaticu u benoitskoj odori opatije Abe-o-Dam u Kanu. Mahnula joj je kroz prozor koije; postarija opatica joj je uzvratila na isti nain, ali tada ju je gomila koja se gotovo jedva kretala kroz usku allQe sa visokim kamenim zidovima okruila i zaklonila. "Valentina, nemoj!" povika Mirela kada je njena mala plavokosa roaka otvorila vrata i skoila na ulicu. "Gospodine, molim vas", Mirela stade da preklinje koijaa, iziavi iz koije i zagledavi se u njega moleivim pogledom, "moete li nas saekati? Moja roaka e se zadrati samo nekoliko trenutaka." Molila se da to bude istina, sve vreme budno motrei Valentinu koja se udaljavala, probijajui se prema sestri Klod kroz sve guu gomilu koja je i nju na kraju progutala. "Gospoice", odvrati koija, "koiju moram okrenuti runo. Od ovih ovde nam preti opasnost. U koijama ispred nas su zatvorenici." "Dole smo ovamo da se sastanemo sa prijateljicom", objasni Mirela. "Odmah emo je dovesti. Gospodine, preklinjem vas da nas saekate." "Ti zatvorenici", poe voza posmatrajui gomilu ljudi sa svog izdignutog sedita, "to su sve svetenici koji su odbili da se zakunu na vernost Dravi. Strah me je za njih, a i za nas. Dovedite roaku dok ne okrenem konje. Ne gubite

vreme." Rekavi to, starac skoi sa svog sedita, dohvati uzde i poe da vue konja ne bi li okrenuo koiju u toj uskoj ulici. Mirela pouri u guvu, dok joj je srce snano udaralo. Gomila se sklopila nad njom poput potamnelog mora. Vie nije videla Valentinu, a sa svih strana poela su da je pritiskaju tela koja su se sjatila u uliici. Dok je mahnito krila put kroz rulju, oseala je kako je odasvud vuku i cepaju joj odeu. Grlo joj se steglo od panike, jer je sve jae oseala odvratan zadah neopranih tela oko sebe. Iznenada, kroz umu mlatarajuih udova i oruja, na tren je ugledala Valentinu, udaljenu svega nekoliko koraka od sestre Klod, kako ispruivi ruke pokuava da dohvati postariju opaticu. A onda ih je rulja ponovo zaklonila. "Valentina!" povika Mirela. Ali njen glas zaglui grmljavina poklia, a bujica telesa ponese je napred prema nekih pet-est zatvorenih koija naguranih ispred zatvorskih kapija - koija sa svetenicima. Mirela se divlje borila da se probije prema Valentini i sestri Klod, ali to je bilo isto kao da se borila protiv plime. Svaki put kada bi uspela da prevali nekoliko koraka prema njima, poneli bi je nazad blie koijama naspram zatvorskog zida, dok je na kraju nisu bacili na paoke toka jedne koije, za koje se ona oajniki uhvatila pokuavi da povrati ravnoteu. Upravo je poela da se penje uz koiju kada se vrata otvorie kao da ih je raznela kakva eksplozija. Dok se uskomealo more ruku i nogu penilo oko nje, Mirela se grevito uhvatila za toak koije kako je rulja ne bi ponovo dohvatila. Poeli su da izvlae svetenike na ulicu. Jedan mladi svetenik, usana pobledelih od straha, na trenutak uhvati Mirelin pogled, dok su ga vukli iz koije; a zatim nestade u gomili. Za njim se pojavi jedan stariji svetenik, skoi iz koije i poe da mlati po rulji tapom. Podivljalo viui traio je pomo od straara, ali oni su se sada i sami pretvorili u okrutne zveri. Pridruivi se rulji, poskakali su sa krova koije i stali da cepaju halju jadnog svetenika, dok se nije naao pod nogama svojih muitelja koji su ga prosto sravnili sa kaldrmom. Dok se Mirela drala za toak koije, uasnute svetenike su jednog po jednog izvlaili iz koija. Zbijali su se u gomilice poput preplaenih mieva dok su ih sa svih strana udarali i bockali eleznim iljcima i vilama. Ukoena od straha, Mirela je bez prestanka izvikivala Valentinino ime ne skidajui pogled sa uasa oko sebe. A onda, u jednom trenutku, kada su nokti ve poeli da joj krvare od napora koji je ulagala da ne ispusti paoke toka, rulja i nju povue i odbaci na oblinji zid zatvora. Udarila je prvo o kameni zid, a potom o kaldrmu. Ispruivi aku kako bi ublaila pad, Mirela je osetila neto toplo i mokro. Dok je leala opruena na tvrdom kamenu podigla je glavu i sklonila crvenu kosu sa lica. Gledala je u ukoeni pogled sestre Klod koja je leala sva slomljena uza zid zatvora l'Abe.

Krv je curela niz enino ostarelo lice sa ela koje je do malopre prekrivala opatika marama, a na kome je sada zjapila duboka rana. Njene oi zurile su prazno u daljinu. Mirela se trgnu unazad i zavrita to je jae mogla, ali vrisak joj zastade u grlu. aka joj je poivala na neem toplom i vlanom i sada je videla da je to razjapljena rana na mestu gde se nekada nalazila Klodina ruka. Mirela nekako uspe da se odvoji od Klod, drui od uasa. Stala je divljim pokretima da otire aku o haljinu ne bi li izbrisala krv. Valentina. Gde je Valentina? Mirela se podie na kolena i pokua da se uspravi uza zid dok je rulja pomahnitalo promicala pored nje poput kakve podivljale, bezumne zveri. Ali onda zau jauk i shvati da su se Klodine usne pomerile. Opatica nije bila mrtva! Mirela se nagnu napred na kolenima i epa Klod za ramena dok je krv i dalje ikljala iz otvorene rane. "Valentina!" povika ona. "Gde je Valentina? Blagi Boe, razumete li ta vas pitam? Recite mi ta je bilo sa Valentinom!" Stara opatica neujno pomeri uvele usne i uperi svoj isprazni pogled prema Mireli. Mirela se jo jae nagnu napred dok kosom ne dodirnu opatiine usne. "Unutra", proaputa Klod. "Odveli su je u samostan." zatim pade bez svesti nauznak. "Gospode Boe, jeste li sigurni?" upita Mirela, ali ne dobi odgovor. Mirela pokua da se uspravi. Svetina oko nje se komeala, traei krv. Na sve strane su kroz vazduh sevale zailjene motke i motike, a krici ubica i umiruih su se meali, zatomljujui joj misli. Naslonivi se o teka vrata zatvora l'Abe, Mirela stade da lupa to je jae mogla, udarajui pesnicama o drvo dok joj zglobovi prstiju nisu prokrvarili. Niko joj iznutra nije odgovorio. Isrcpljena i sva slomljena od bola i oaja, pokuala je da se probije nazad do koije, molei se da je ova jo tu. Mora pronai Davida. Samo im David sada moe pomoi. Iznenada se sledila usred divljeg kovitlaca od tela i zagledala kroz malu pukotinu koja se stvorila u gomili. Ljudi su se pred neim povlaili i sada su se kretali prema Mireli. Priljubivi se ponovo uza zid i krenuvi lagano du njega, uspela je da vidi ta je to potisnulo rulju. Zakrenom ulicom vukli su koiju u kojoj je stigla ovamo. A na zailjenoj motci zabodenoj u drveno sedite klatila se glava koijaa ija je srebrna kosa bila natopljena krvlju, a ostarelo lice pretvoreno u masku uasa. Mirela zari zube u ruku kako bi zatomila vrisak. Dok je tako stajala i divlje zurila u tu uasnu glavu koja se klatila visoko iznad gomile, shvatila je da se vie ne moe vratiti da pronae Davida. Morala je nekako smesta da se nae s druge strane zidina zatvora l'Abe. Bila je potpuno sigurna da e, ako smesta ne dopre do Valentine, uskoro biti kasno. 03:00 POSLE PODNE

ak-Luj David proe kroz oblak pare koja se dizala sa plonika to su ga ene polivale vodom ne bi li ga rashladile, te ue u Kafe de la Reens. im je kroio unutra obavi ga oblak jo gueg dima jer je na desetine ljudi pukalo na lule i puilo cigare. Oi su ga pekle, a platnena koulja raskopana do struka zalepila mu se za telo dok se probijao kroz pregrejanu prostoriju, saginjui se kada bi naleteo na kog kelnera sa posluavnikom visoko dignutim iznad glave, na kome je nosio pia i urio izmeu gusto poreanih stolova. Nije bilo stola za kojim se nisu igrale karte, domine ili ah. Kafe de Reens bio je najstariji i najpoznatiji klub u Francuskoj u kome su se igrale ove igre. Dok se probijao ka stranjem delu prostorije, David ugleda Maksimilijana Robespjera kako smireno prouava ahovsku tablu; bio mu je okrenut profilom kao isklesanim dletom, slinom kakvoj kameji od slonovae. Bradu je podupirao prstom, a na dvoredom kaputu od fulara i brokata koji mu je dopirao do struka jo nije otkopao ni gornja dugmeta, kao da nije primeivao niti buku oko sebe niti nepodnoljivu vruinu. Kao i uvek, njegovo hladno i nezainteresovano dranje stavljalo je svima na znanje da ne uestvuje u onome to se oko njega deava - da je samo posmatra. Ili sudija. David nije prepoznao starijeg mukarca koji je sedeo preko puta Robespjera. Na sebi je imao staromodni plavo-beli kaput i beribond pantalone do kolena, bele arape i plitke cipele kakve su se nosile za Luja XV; postariji mukarac pomeri figuru na tabli ni ne pogledavi je. Kada se David pribliio podigao je prema njemu svoj vodeni pogled. "Izvinite to smetam", poe David. "Moram zamoliti gospodina Robespjera za uslugu koja ne moe da eka." "Samo izvolite", ree stariji mukarac. Robespjer je nastavio utke da prouava tablu. "Moj je prijatelj ionako izgubio. Dobie mat u pet poteza. Slobodno se predajte Maksimilijane. Va se prijatelj pojavio u pravom trenutku." "Ne vidim taj mat", ree Robespjer. "Ali kada je ah u pitanju vae oi bolje vide od mojih. "Zavalivi se na stolici uz uzdah, on podie pogled prema Davidu. "Gospodin Filidor je najbolji ahista u Evropi. Smatram se poastvovanim to me je pobedio, jer mi se pruila prilika da igram s njim." "Vi ste slavni Filidor!" primeti David, toplo stegnuvi starijem oveku ruku. "Veliki ste kompozitor, gospodine. Gledao sam ponovno izvoenje Vojnika maioniara jo kao deak. Nikada to neu zaboraviti. Dozvolite da se predstavim, ja sam ak-Luj David." "Slikar!" ree Filidor ustajui. "Kao i svi Francuzi i ja se divim vaem radu. Ali ini mi se da ste vi jedina osoba u ovoj zemlji koja me se sea. Iako je nekada moja muzika punila 'Komedi fransez' i 'Operu komik', sada sam primoran da igram egzibicioni ah poput kakvog treniranog majmuna da bih prehranio sebe i porodicu. Robespjer je bio tako ljubazan da mi je obezbedio

propusnicu za Englesku gde na tome mogu dobro da zaradim." "Upravo sam zbog jedne takve molbe i sam doao", ree David poto je Robespjer prestao da prouava poziciju na tabli, te takoe ustao. "Politika situacija u Parizu je veoma opasna u ovom trenutku. A ova paklena vruina samo jo vie razdrauje nae sugraane Pariane. Ta eksplozivna atmosfera naterala me je na ovaj korak... razume se, uslugu ne traim za sebe." "Graani uvek trae usluge za nekog drugog, a ne za sebe", upade mu hladno u re Robespjer. "Traim uslugu u ime svojih mladih tienica", ree kruto David. "Kao to ti je verovatno jasno, Maksimilijane, Francuska nije najsigurnije mesto za devojke njihovih godina." "Ako se toliko brine za njihovu dobrobit", frknu Robespjer, posmatrajui Davida svojim sjajnim zelenim oima, "ne bi trebalo da dozvoli da ih biskup od Otina prati po gradu." "Ne slaem se s vama", javi se Filidor. "Veoma se divim Morisu Taljeranu. Predviam da e on jednog dana biti smatran za najveeg dravnika u francuskoj istoriji." "Toliko to se predvianja tie", primeti Robespjer. "Sreom ne morate da ivite od predvianja budunosti. Moris Taljeran ve nedeljama pokuava da podmiti svakog funkcionera u Francuskoj da ga vrati u Englesku gde moe da izigrava diplomatu. eli samo da spase vlastitu kou. Dragi moj Davide, svi plemii u Francuskoj trude se da odu pre no to stignu Prusi. Videu ta mogu da uinim za tvoje tienice na veeranjem sastanku Komiteta, ali nita ne obeavam. Malo si zakasnio sa molbom." David mu toplo zahvali, a Filidor se ponudi da slikara otprati jednim delom puta, poto je i sam imao nameru da napusti klub. Dok su se slavni ahista i slikar probijali kroz pretrpanu prostoriju, Filidor primeti: "Morate pokuati da razumete Maksimilijana Robespjera. On se razlikuje od vas i mene. Neenja je i ne shvata odgovornosti koje sa sobom donosi podizanje dece. Koliko je godina vaim tienicama, Davide? Da li ste im ve dugo staratelj?" "Neto malo due od dve godine", odvrati David. "Pre toga su bile iskuenice u Monglanskoj opatiji..." "Rekoste Monglan?" upita Filidor, spustivi glas dok su se pribliavali izlazu. "Dragi moj Davide, poto se bavim ahom, uveravam vas da mnogo toga znam o istoriji monglanske opatije. Zar vi ne znate priu?" "Znam, znam", odvrati David, pokuavi da ne pokae koliko ga ta stvar nervira. "Gomila sujevernih besmislica. Monglanska garnitura ne postoji i udi me to verujete u tako neto." "Verujem?" Filidor uhvati Davida za ruku kada izioe na usijani plonik. "Prijatelju, ja znam da postoji. I mnogo vie od toga. Pre vie od etrdeset godina, moda ak i pre no to ste se rodili, posetio sam dvor Fridriha Velikog u

Prusiji. Dok sam tamo boravio upoznao sam dvojicu ljudi koji su posedovali takvu mo opaanja da to nikada neu zaboraviti. Za jednog ste sigurno uli mislim na velikog matematiara, Leonarda Ojlera. Drugi, isto tako veliki na svoj nain, bio je ostareli otac Fridrihovog mladog dvorskog muziara. Sudbina je tom plesnivom starom geniju naalost odredila da mu ostavtina bude pretvorena u prah. Iako od tada niko nije uo za njega, muzika koju nam je svirao jedne veeri na kraljev zahtev bila je neto najlepe to sam u ivotu uo. Zvao se Johan Sebastijan Bah." "Nisam uo za njega", priznade David, "ali kakve veze imaju Ojler i taj muziar sa legendarnom ahovskom garniturom?" "Ispriau vam", obea, smeei se, Filidor, "samo ako pristanete da me upoznate sa vaim tienicama. Moda emo razreiti tajnu na koju sam utroio ceo ivot!" David pristade i veliki ahista krenu s njim peice naizgled mirnim ulicama du Sene i preko Pon Roajala u pravcu njegovog ateljea. Nije bilo ni daka vetra; ni list da zatreperi na drvetu. Toplota se u talasima podizala sa plonika koji su goreli, pa je ak i mutna voda Sene tiho proticala pored njih dok su koraali. Nisu mogli znati da dvadeset blokova odatle, u srcu Kordeljea, rulja edna krvi lupa o vrata zatvora l'Abe. I da je Valentina unutra. I tako je Filidor otpoeo svoju priu dok su koraali jedan pored drugoga kroz nepominu, toplu tiinu kasnog popodneva... PRIA AHOVSKOG MAJSTORA Sa devetnaest godina napustio sam Francusku i otputovao u Holandiju da na oboi pratim mladu pijanistkinju, koja je, kao udo od deteta, trebalo tamo da svira. Na nesreu, kada sam stigao, saznao sam da je to dete umrlo nekoliko dana ranije od malih boginja. Naao sam se u stranoj zemlji bez novca i ikakve nade da u nai posao. Da bih se prehranio, zalazio sam u kafane i igrao ah. Od etrnaeste godine uio me je da igram ah uveni Sir de Legal, najbolji francuski igra i moda najbolji u Evropi. U osamnaestoj sam ve mogao da ga pobedim davi mu konja fore. Uskoro sam otkrio da mogu pobediti svakog protivnika. U Hagu sam, za vreme bitke za Fontenoj, igrao protiv princa od Valdeka dok je oko nas besnela bitka. Proputovao sam Englesku, a igrao sam i u Kafani Pokolja u Londonu protiv najboljih igraa koje su imali, ukljuujui i ser Abrahama Densena i Filipa Stame - sve sam ih pobedio. Stama, koji je bio Sirijac verovatno mavarskog porekla, objavio je nekoliko knjiga o ahu. Pokazao mi ih je kao i knjige koje su napisali La Burdone i Mareal Saks. Stama je smatrao da bih i ja, poto posedujem jedinstveni talenat za igru, trebalo da napiem knjigu. Knjiga koju sam objavio nekoliko godina kasnije nosila je naslov Analyse du Jeu des Eschecs. U njoj sam izneo teoriju da su "Peaci dua aha". U stvari,

pokazao sam da peaci nisu samo figure koje treba rtvovati, ve da ih igra moe koristiti kako strateki tako i poziciono protiv drugog igraa. Ta je knjiga napravila revoluciju u ahu. Moj rad privukao je panju nemakog matematiara Ojlera. U Didroovom francuskom Dictionnaire-u proitao je o tome kako sam igrao vezanih oiju, pa je ubedio Fridriha Velikog da me pozove na svoj dvor. Dvor Fridriha Velikog nalazio se u Potsdamu u jednoj velikoj, raskonoj dvorani, osvetljenoj bezbrojnim svetiljkama, ali bez umetnikih uda kakva su se mogla nai na ostalim evropskim dvorovima. Fridrih je bio ratnik koji je vie voleo drutvo ratnika nego dvorana, umetnika i ena. Prialo se da je spavao na drvenoj dasci i da se nikada nije odvajao od svojih pasa. One veeri kada sam stigao, kapelmajstor Bah iz Lajpciga stigao je sa sinom Vilhelmom u posetu drugom sinu, Karlu Filipu Emanuelu Bahu, koji je bio embalista kod kralja Fridriha. Sam kralj napisao je osam taktova kanona i zatraio od Baha starijeg da improvizuje na tu temu. Rekli su mi da je stari kompozitor veoma umean u tim stvarima. Ve je ranije razvio kanone u ijim su se harmonijama skrivala, matematiki zabeleena, imena Isusa Hrista i njegovo vlastito. Izmislio je krajnje sloene obrnute kontrapunktove, u kojima je harmonija odslikavala melodiju, ali kao da je posmatrana u ogledalu. Ojler je jo predloio da stari kapelmajstor izmisli varijaciju koja e odslikavati u svojoj strukturi "Boga" - to jest, Boga u svim njegovim manifestacijama. Kralju se to izgleda dopalo, ali ja sam bio siguran da e Bah oklevati. Poto sam i sam kompozitor, mogu vam rei da nije nimalo lako ulepati tuu muziku. Jednom sam morao da komponujem operu na teme anaka Rusoa, filozofa ne ba naroitog sluha. Ali prikriti to muzikom... e pa, inilo se nemoguim. Na moje iznenaenje, kapelmajstor je odmah odvukao svoje kratko, etvrtasto telo do klavijature. Krupna glava bila mu je prekrivena debelom perikom koja mu je loe pristajala. Njegove proroanske obrve, proarane sedinama, podseale su na krila orla. Imao je otar nos, snanu vilicu i veito je izgledao namrten, to je nagovetavalo njegovu svaalaku prirodu. Ojler mi doapnu da Bah stariji ne mari mnogo za "izvoenja po nareenju" i da e se bez sumnje naaliti na kraljev raun. Nagnuvi upavu glavu nad dirke, on poe da svira predivnu melodiju koja se stalno ponavljala tako da je izgledalo kao da se bez prestanka uzdie poput kakve graciozne ptice. Bila je to neka vrsta fuge, koju sam zadivljen sluao pokuavajui da pohvatam svu njenu tajanstvenu sloenost, iako sam ve u poetku shvatio ta je uspeo da postigne. Na meni potpuno nejasan nain, svaka stanca melodije poinjala je u jednoj harmonijskoj lestvici, a zavravala se u narednoj, dok na kraju, posle est ponavljanja kraljeve poetne teme, nije zavrio lestvicom kojom je i poeo. Meutim, uopte nisam uspeo da uhvatim

kako i kada je iz jedne prelazio u drugu. Bilo je to neto magino, poput pretvaranja obinih metala u zlato. Pratei domiljatu kompoziciju dela, bilo mi je jasno da e ono postajati sve vie, u nedogled, sve dok note, kao i muziku sfera, ne budu mogli da uju samo aneli. "Velianstveno!" promrmlja kralj, kada Bah lagano prestade da svira. On klimnu nekolicini generala i vojnika koji su sedeli na drvenim stolicama u oskudno nametenoj dvorani. "Kako se zove ova struktura?" upitah Baha. "Ja je zovem ricercar", odvrati starac i dalje namrten kao da na njega lepota muzike koju je upravo izveo nije ostavila nikakav utisak. "Na italijanskom to znai 'traiti'. To je veoma stara muzika forma, koja vie nije u modi." Kada to ree napravi grimasu i pogleda svog sina Karla Filipa, poznatog po tome to je pisao "popularnu" muziku. Dohvativi kraljev rukopis, Bah na vrhu navrlja re Ricercar, iroko razmaknutim slovima. Posle svakog slova dodao je latinsku re, tako da je sada pisalo "Regis Iussu Cantio et Reliqua Canonica Arte Resoluta". Grubo prevedeno to znai: "Pesma koju je napisao kralj, razreena kroz umetnost kanona." Kanon je muziki oblik u kome se delovi niu u razliitim metrima, pri emu svaki ponavlja celu melodiju kao da je preplie. Tako se stvara utisak kao da e trajati u beskraj. Bah zatim navrlja dve reenice na latinskom na margini. U prevodu bi glasile ovako: Kako note postaju sve vie, tako se i kraljeva srea poveava. Kako se modulacija penje, tako se i kraljeva slava uspinje. Ojler i ja estitasmo ostarelom kompozitoru na otroumno obavljenom poslu. Zatim su od mene zatraili da igram tri simultane partije aha vezanih oiju i to protiv kralja, dr Ojlera i kapelmajstorovog sina Vilhelma. Iako starac nije igrao ah, uivao je posmatrajui igru. Po zavretku, poto sam dobio sve tri partije, Ojler me odvede u stranu. "Pripremio sam vam poklon", ree. "Izmislio sam novu etnju konjem, zgodnu matematiku slagalicu. Verujem da je ova formula najfinija od svih do sada pronaenih za etnju konjem preko ahovske table. No, voleo bih da veeras dam ovu kopiju starom kompozitoru, ako nemate nita protiv. Poto voli matematike igre, ovo e ga zabaviti." Bah je primio poklon sa nekim udnim osmehom i iskreno nam zahvalio. "Predlaem da se naemo u letnjikovcu moga sina sutra ujutro pre odlaska gospodina Filidora", rekao je. "Imau dovoljno vremena da vam obojici priredim malo iznenaenje." Probudio je u nama znatielju, pa smo pristali da se naemo u zakazani as i na zakazanom mestu.

Narednog jutra Bah je otvorio vrata letnjikovca Karla Filipa i pozvao nas da uemo. Smestio nas je u mali salon i ponudio ajem. Zatim je seo za malu klavijaturu i poeo da svira neku krajnje neobinu melodiju. Kada je zavrio. i Ojler i ja bili smo potpuno zbunjeni. "To je moje iznenaenje!" ree Bah, likujui, to mu je sa lica odagnalo onaj uobiajeni smrknuti izraz. Bilo mu je jasno da smo i Ojler i ja u nedoumici. "Pogledajte ove note", ree Bah. Obojica ustasmo i priosmo klavijaturi. Na postolju za note stajao je samo list hartije sa Ojlerovom etnjom konja koju je ovaj pripremio i predao mu prethodne veeri. Bila je to karta velike ahovske table sa brojevima ispisanim u svakom kvadratu. Bah je pametno povezao brojeve mreom tankih linija koje su njemu neto znaile, mada ne i meni. Ali Ojler je bio matematiar i njegov um je radio bre od moga. "Vi ste ove brojeve pretvorili u oktave i akorde!" povika on. "Morate mi pokazati kako ste to uspeli. Pretvoriti matematiku u muziku - to je prava magija!" "Ali matematika jeste muzika", odvrati Bah. "I obrnuto je tano. Da li verujete kako re 'muzika' potie od 'Musa', muze, ili od 'muta' to znai 'usta proroanstva', svejedno. Ako mislite da 'mathemtics' potie od rei 'mathanein' to znai uenje, ili od 'Matrix', materica ili majka sveukupnog stvaranja, ni to nije bitno..." "Prouavali ste poreklo rei?" upita Ojler. "Rei poseduju mo da stvaraju i ubijaju", odvrati jednostavno Bah. "Veliki Graditelj, koji nas je sve stvorio, sazdao je i rei. U stvari, njih je prvo stvorio, ako je verovati reima svetog Jovana u Novom Zavetu." "Kako ste rekli? Veliki Graditelj?" upita Ojler, neznatno prebledevi. "Ja Boga zovem Veliki Graditelj, jer je prvo oblikovao zvuk", odgovori Bah. "'U poetku bejae re', seate se? Ko zna? Moda nije bila samo re. Moda je bila muzika. Moda je Bog pevao neki beskrajni kanon koji je sam izmislio i na taj nain stvorio Vaseljenu." Ojler je jo vie pobledeo. Iako je matematiar bio slep na jedno oko, jer je kroz staklo suvie dugo prouavao Sunce, sada je onim zdravim zurio u shemu etnje konja na klaviru. Dok je prelazio prstima preko beskrajnog dijagrama siunih brojki ispisanih mastilom preko ahovske table, inilo se da je nakratko nekuda odlutao. A zatim upita mudrog kompozitora: "Od koga ste ovo nauili? Ovo to nam upravo opisujete jeste mrana i opasna tajna poznata samo upuenima." "Uputio sam samoga sebe", odvrati mirno Bah. "Oh, poznato mi je da postoje tajna udruenja ljudi koji celog ivota pokuavaju da razotkriju tajne Vaseljene, ali ja ne pripadam nijednom od njih. Ja za istinom tragam na svoj nain." Izgovorivi to, on isprui ruku i dohvati sa klavira Ojlerovu ahovsku kartu sa ucrtanom formulom. Zatim perom za pisanje na vrhu navrlja dve rei:

Quaerendo invenietis. Trai i nai e. Shemu etnje konjem posle toga urui meni. "Ne shvatam", priznadoh zbunjen. "Her Filidore", poe Bah, "vi ste i ahista, poput dr Ojlera, i kompozitor, kao ja. U jednoj osobi vi sjedinjujete dve vredne vetine." "Vredne - po emu?" utivo upitah. "Moram priznati da mi nijedna od njih nije donela bogatstvo!" osmehnuh se. "Iako ovek esto zaboravlja na to", primeti Bah, kikoui se, "postoje i vee sile u Vaseljeni od novca. Na primer - da li ste ikada uli za Monglansku garnituru?" Istog asa okrenuo sam se prema Ojleru jer je ovaj glasno zavapio. "Vidite", primeti Bah, "to ime nije nepoznato naem prijatelju her doktoru. Moda bih mogao i vas da prosvetlim." Zadivljeno sam sluao Baha koji mi je priao o neobinoj ahovskoj garnituri koja je nekada pripadala Karlu Velikom i koju je bio glas da poseduje velike moi. Kada je kompozitor zavrio svoje saeto izlaganje, rekao mi je: "Danas sam vas, gospodo, pozvao ovamo da bih izveo jedan eksperiment. Celog ivota bavio sam se ispitivanjem udesnih moi muzike. Ona poseduje vlastitu silinu koju e malo ko osporiti. U stanju je da smiri pobesnelu zver ili da natera mirnog oveka u juri. Kroz opite koje sam sam vrio dokuio sam, najzad, tajnu ove moi. Vidite, muzika poseduje vlastitu logiku. Slinu matematikoj logici, ali po neemu i razliitu. Muzika ne uspostavlja vezu samo sa naim umom, ve i menja nae misli na izvestan neosetan nain." "ta time hoete da kaete?" upitah. Ali odmah sam osetio da je Bah dodirnuo icu u meni samom koju ranije nisam bio u stanju da objasnim. Neto to sam ve godinama oseao da poznajem, neto zakopano duboko u meni to bih osetio samo kada bih uo kakvu lepu, opsedajuu melodiju. Ili kada bih igrao ah. "Hou da kaem", nastavi Bah, "da je Vaseljena poput jedne velike matematike igre koja se igra u neverovatnim razmerama. Muzika je jedan od najistijih oblika matematike. Svaka matematika formula moe se prevesti u muziku, kao to sam ja to uinio sa ovim algoritmom dr Ojlera." On pogleda Ojlera i ovaj klimnu u znak slaganja, kao da su njih dvojica delili neku tajnu u koju ja jo nisam bio upuen. "A muzika se moe", nastavi Bah, "prevesti u matematiku, pri emu se, moram priznati, dobijaju iznenaujui rezultati. Taj poredak vaspostavio je Graditelj koji je sazdao Vaseljenu. Muzika je u stanju da stvori Vaseljenu ili da uniti kakvu civilizaciju. Ako mi ne verujete, predlaem vam da proitate Bibliju." Ojler je trenutak utke ostao da stoji. "Da", izusti on na kraju, "u Bibliji se pominju i drugi graditelji ije prie predstavljaju prava otkrovenja, zar ne?"

"Prijatelju", ree Bah, okrenuvi se ka meni sa osmehom, "kao to rekoh, traite i nai ete. Onaj ko razume grau muzike razumee i mo Monglanske garniture. Jer to dvoje je jedno." David je paljivo sasluao priu. Kada su se pribliili ukrasnoj eleznoj ogradi njegovog dvorita, on se potiteno okrenu ka Filidoru. "Ali ta to sve treba da znai?" upita. "Kakve veze imaju muzika i matematika sa Monglanskom garniturom? I u kakvoj je vezi bilo koja od njih sa moi, bilo zemaljskom bilo nebeskom? Vaa pria samo podrava moju tvrdnju da je ta legendarna ahovska garnitura hrana za mistike i budale. Iako mi je mrsko da na taj nain govorim o dr Ojleru, iz vae prie proizlazi da je on bio sklon slinim fantazijama." Filidor zastade ispod tamnog divljeg kestena ije su se grane svijale preko kapije Davidovog dvorita. "Godinama sam prouavao tu stvar", proaputa kompozitor. "Konano, iako nikada nisam bio zainteresovan za biblijska uenja, poduhvatio sam se da proitam Bibliju, kao to su mi to Ojler i Bah preporuili. Bah je umro ubrzo posle naeg susreta, a Ojler je emigrirao u Rusiju, tako da se nikada vie nisam s njima sreo, te nisam bio u prilici da s njima porazgovaram o onome to sam otkrio." "I ta ste to otkrili?" upita David vadei klju da oktljua kapiju. "Uputili su me da prouavam graditelje i posluao sam ih. U Bibliji sam naiao samo na dva znamenita graditelja. Jedan je bio Graditelj Vaseljene. To jest, Bog. Drugi, onaj koji je sagradio Vavilonsku kulu. Otkrio sam da sama re 'Bab-El' znai 'Kapija Boja'. Vavilonci su bili veoma ponosit narod. Pripadali su najveoj civilizaciji od poetka vremena. Sagradili su visee vrtove u kojima su se ispoljavala najtananija dela prirode. elja im je bila da sagrade kulu koja e dostizati do samog neba, kulu koja e stii do Sunca. Ubeen sam da su se Bahove i Ojlerove opaske odnosile na priu o ovoj kuli. "Graditelj se zvao", nastavi Filidor dok su prolazili kroz kapiju, "Nimrod. Najvei graditelj svoga doba. Podigao je kulu viu od bilo koje za koju su ljudi znali. Ali ona nikada nije bila dovrena. Znate li zato?" "Bog ga je oborio, koliko se seam", odvrati David prolazei dvoritem. "Ali kako ga je oborio?" upita Filidor. "Nije po svom obiaju poslao munju, bujicu, niti kugu. Rei u vam kako je Bog unitio Nimrodov rad, prijatelju. Bog je uneo zbrku u jezik radnika, koji je do tada bio jedinstven. Oborio je jezik. Unitio je Re!" Tek tada je David primetio slugu koji je istrao iz kue i krenuo preko dvorita u njihovom pravcu. "I ta iz svega toga treba da zakljuim?" upita on Filidora uz cinian osmeh. "Je li to nain na koji Bog unitava civilizaciju? Tako to natera ljude da zaneme? Unese zbrku u na jezik? Ako ste na to mislili, mi Francuzi ne treba da brinemo. Mi tujemo svoj jezik kao da je vredniji od zlata!"

"Moda e vae tienice moi da nam pomognu da reimo ovu tajnu, ako su zaista ivele u Monglanu", odvrati Filidor. "Jer ja verujem da je ta mo, mo muzike jezika, matematika muzike, tajna Rei kojom je Bog stvorio Vaseljenu i sruio carstvo Vavilonaca - verujem da tu tajnu krije u sebi Monglanska garnitura." Davidov sluga se urno pribliio, a onda stao, krei prste, na pristojnoj udaljenosti od dvojice mukaraca koji su dolazili dvoritem. "ta se dogodilo, Pjer?" upita ga iznenaeno David. "Mlade dame", poe Pjer zabrinutim glasom. "Nestale su, gospodine." "ta?!" povika David. "Kako to misli?" "Nema ih jo od dva sata, gospodine. Jutarnjom potom primile su neko pismo. Otile su u vrt da ga proitaju. U vreme ruka poslali smo po njih, ali njih nije bilo! Moda - nema drugog objanjenja - mislimo da su preskoile batenski zid. Nisu se vratile." 04:00 POSLE PODNE ak ni klicanje gomile izvan zatvora l'Abe nije moglo da prigui krike koji su dopirali iznutra. Mirela nikada vie nee moi da izbrie taj zvuk iz seanja. Gomila se ve odavna umorila od lupanja o kapije zatvora, te je posedala po krovovima koija poprskanim krvlju masakriranih svetenika. Aleja je bila puna raskomadanih i izgaenih telesa. Unutra su se ve blizu jednog asa odravala suenja. Jai mukarci pomogli su svojim zemljacima da se popnu na visoki zid koji je opasivao dvorite zatvora, a ovi su, kada bi se uspuzali, izvlaili eline iljke iz kamenih potpornih stubova da im poslue kao oruje i skakali u dvorite. Neki ovek koji je stajao na ramenima drugog oveka povika: "Otvorite kapije, graani! Danas treba izvriti pravdu!" Gomila zaklica kada u da se reza povlai. Jedna od masivnih drvenih vrata se otvorie, a gomila, navalivi svom snagom, nahrupi unutra. Ali vojnici sa musketama odgurnue rulju nazad i ponovo zatvorie vrata. Sada su Mirela i ostali ekali na izvetaje onih koji su sedeli na zidu i posmatrali ta tobonja suenja i izvetavali o krvoproliu one koji su poput Mirele ekali ispod. Mirela je udarala o zatvorska vrata i pokuavala da se uspne uza zid zajedno sa mukarcima, ali uzalud. Sada je iscrpljena ekala pored kapije, nadajui se da e se ova ponovo otvoriti makar na tren i da e uspeti da se provue. elja joj se na kraju ipak ispunila. U etiri sata Mirela je podigla pogled i ugledala u uliici otvorenu koiju, iji je konj lagano zaobilazio raskomadana tela. Graanke koje su sedele na naputenim zatvorskim kolima poee da kliu, prepoznavi oveka koji je sedeo pozadi, i uliica ponovo oive od buke, kada mukarci poee da skau sa zida, a odvratne babuskere da se s mukom sputaju

sa krovova koija i da opkoljavaju njegovu koiju. Mirela zapanjeno skoi na noge. Bio je to David! "Ujae, ujae!" povika ona, probijajui se kroz gomilu dok su joj suze tekle niz lice. David ju je primetio; strano se namrgodio dok je izlazio iz koije i stao da se probija kroz masu sveta da je zagrli. "Mirela!" izusti on dok se rulja komeala oko njega, tapui ga po leima i pozdravljajui ga poklicima dobrodolice. "ta se dogodilo? Gde je Valentina?" Lice mu je bilo iskrivljeno od uasa dok je vrsto stezao Mirelu u zagrljaju, a ona nekontrolisano jecala. "Unutra je", povika Mirela. "Dole smo da se sastanemo sa prijateljicom... mi... ne znam ta se dogodilo, ujae. Moda je ve suvie kasno." "Hajde, hajde", teio ju je David, probijajui se kroz gomilu sa Mirelom, uz put potapavi nekolicinu koju je prepoznao i koji su mu se sklonili s puta. "Otvorite kapiju!" povika nekoliko glasova sa vrha zida onima u dvoritu. "Stigao je graanin David! Slikar David je pred kapijom!" Posle nekoliko trenutaka otvori se jedna od masivnih kapija i bujica neopranih tela prosto zalepi Davida o nju; zatim ih ubacie unutra, a kapija se ponovo zatvori. Dvorite zatvora plivalo je u krvi. Na malom, travnatom potezu koji je nekada predstavljao samostansku batu, upravo su jednog svetenika gurali ka tlu zabacujui mu glavu unazad preko komada drveta. Vojnik ija je uniforma bila sva krvava bezuspeno je pokuavao sveteniku da presee grkljan maem i odvoji glavu od tela. No, svetenik jo nije bio mrtav. Stalno je pokuavao da ustane dok mu je krv ikljala iz rana na vratu. Usta su mu zjapila u nemom kriku. Po celom dvoritu ljudi su jurili tamo-amo, preskaui preko telesa u iskrivljenim i uasnim pozama. Nemogue je bilo proceniti koliko ih je tu bilo iskasapljeno. Ruke, noge i torzoi leali su pobacani po lepo oblikovanim ivicama, a unutranji organi bili su nagomilani du zasada. Mirela epa Davida za rame i poe da vriti, borei se za vazduh, ali on je snano prodrma i grubo joj apnu na uvo: "Savladaj se ili smo izgubljeni. Moramo je smesta pronai." Mirela se svim snagama borila da povrati kontrolu nad sobom, dok je David divlje arao pogledom po dvoritu. Osetljive slikareve ake su se tresle dok ih je pruao prema oveku pored sebe i vukao ga za rukav. ovek je na sebi imao pohabanu vojniku uniformu, a ne uniformu zatvorskog uvara, a usta su mu bila umrljana krvlju iako na sebi nije imao nikakvu vidljivu ranu. "Ko ovde zapoveda?" upita David. Vojnik se nasmeja, a zatim pokaza prema jednom dugakom stolu blizu ulaza u zatvor, za kojim je sedelo nekoliko mukaraca. Gomila je milela oko stola licem okrenuta prema njima. Dok je David pomagao Mireli da pree preko dvorita, iz zatvora su izvukli

tri svetenika, gurnuli ih niz stepenite i bacili na tle ispred stola. Rulja stade da im se ruga; vojnici su morali da upotrebe bajonete kako bi ih spreili da ne nasrnu na njih. Vojnici zatim primorae svetenike da se usprave i licima okrenu ka stolu. Petorica mukaraca za stolom jedan po jedan su ispitivali svetenike. Jedan od njih stade zatim da prelistava neke hartije, zapisa neto i na kraju odmahnu glavom. Svetenike okrenue i poterae prema sredini dvorita; lica im se pretvorie u samrtnike maske kada u uasu shvatie ta ih eka. Masa unutar zidina poe zagluujue da klie primetivi da nove rtve vuku ka rtveniku. David vrsto stegnu Mirelu i odgurnu je prema stolu za kojim su sedele sudije, koje je sada zaklanjala rulja to je klicajui ekala na pogubljenja. David stie do stola upravo u trenutku kada su ljudi na zidu poeli one napolju da obavetavaju ta se deava. "Smrt za oca Ambrozija iz San Sulpija!" Ova objava bi pozdravljena povicima i klicanjem. "Ja sam ak-Luj David", doviknu on najbliem sudiji, nadjaavi buku koja se odbijala o zidove dvorita. "lan sam revolucionarnog suda. Danton me je poslao..." "Dobro te poznajemo, ak-Luj Davide", javi se ovek sa suprotnog kraja stola. David se okrenu prema njemu i glasno uzdahnu. Mirela pogleda du stola prema sudiji koji je tamo sedeo i krv joj se sledi u ilama. Takva lica viala je samo u komarima; tako je zamiljala lice oveka na koga ih je nastojnica upozorila. Bilo je olienje zla. ovek je bio odvratan. Telo mu je bilo svo u oiljcima i zagnojenim ranama. elo je povezao prljavom maramom s koje je kapala neka tenost odvratne boje, curela mu niz vrat i natapala masnu kosu. Dok je zlobno zurio u Davida, Mirela pomisli da mu iz bubuljiavih rana koje mu pokrivaju kou istie samo zlo koje je nagomilano u njemu, jer pred njom se nalazila inkarnacija samog avola. "Ah, to si ti", jedva ujno izusti David. "Mislio sam da si..." "Bolestan?" zavri ovek Davidovu reenicu. "Jesam, ali ne toliko da ne bih mogao sluiti svojoj zemlji, graanine." David krenu du stola prema tom odvratnom oveku, iako se izgleda plaio da mu prie suvie blizu. Vukui Mirelu za sobom, on joj doapnu na uvo: "Ne sme ni re prozboriti. U opasnosti smo." Kada je stigao do kraja stola, David se nagnu napred prema sudiji i ree: "Dolazim po Dantonovoj elji, da pomognem oko suenja." "Nije nam potrebna pomo, graanine", odbrusi ovaj drugi. "Ovaj zatvor je tek prvi po redu. U svakom zatvoru ima neprijatelja Drave. Kada ovde po hitnom postupku podelimo pravdu idemo u ostale. Uvek ima dovoljno dobrovoljaca kada je u pitanju pravda. Poi i kai graaninu Dantonu da sam ja

ovde. Da je stvar u dobrim rukama." "Dobro", sloi se David, pokuavi da potape prljavca po ramenu, ali u tome trenutku se iz gomile iza njih prolomi novi krik. "Poznato mi je da si astan graanin i lan Skuptine. Ali ima jedan problem. Ubeen sam da mi moe pomoi." David stisnu Mirelinu ruku i ona ostade nema, zadravi dah u iekivanju njegovih narednih rei. "Moja neaka je danas po podne prolazila pored zatvora i sluajno je u meteu uvuena unutra. Verujemo... nadam se da joj se nita nije dogodilo, jer ona je jednostavna devojka koja se ne razume u politiku. Moram te zamoliti da me pusti da je potraim u zatvoru." "Tvoja neaka?" ponovi ovaj drugi, i dalje zlobno zurei ispod oka u Davida. Zatim posegnu u vedro sa vodom koje je stajalo na tlu pored njega i izvue iz njega novu mokru krpu. Strgnu onu koja mu je do tada obavijala elo, baci je u vedro, a novoizvaenu koja se cedila obmota oko ela i zaveza je. Voda mu se sada jo jae slivala niz lice, kapajui preko gnoja koji je izbijao iz otvorenih rana. Mireline nozdrve zapahnjivao je trule smrti to je izbijao iz ovog oveka, nadjaavajui kako mirise krvi tako i straha koji su ispunjavali dvorite. Osetila je slabost i pomislila da e se onesvestiti kada se iza njenih lea ponovo zaori klicanje. Pokuala je da ne razmilja o tome ta je svaki novi izliv oduevljenja znaio. "Ne mora da se mui da je trai", odvrati taj uasni ovek. "Samo to nije izila pred sud. Poznato mi je, Davide, ko su tvoje tienice. Ukljuujui i ovu." On pokaza glavom prema Mireli ni ne pogledavi je. "Plemkinje, izdanci de Remijeve krvi. Dole su iz samostana Monglan. Tvoju 'neaku' ve smo ispitivali u zatvoru." "Ne!" povika Mirela, otgnuvi se Davidu. "Valentina! ta ste joj uinili?" Ona isprui ruke preko stola i dohvati zlog oveka, ali je David otrgnu od njega. "Ne budi luda", prosikta on. Kada je lani sudija podigao ruku ona se ponovo otrgnu. Kroz vrata zatvora iza stola ovoga puta izbacie dva tela to izazva novo komeanje. Mirela se otrgnu i otra iza stola, te polete preko staza jer je ugladala Valentininu plavu rasutu kosu i krhko telo koje se kotrljalo niz stepenice zajedno sa telom nekog mladog svetenika. Svetenik se pridie i pomoe Valentini da ustane, a Mirela joj se baci u zagrljaj. "Valentina, Valentina", povika Mirela, zagledavi se u roakino modro lice i raseene usne. "Figure", proaputa Valentina, divlje sevajui oima po dvoritu. "Klod mi je rekla gde se nalaze. Ima ih est..." "Ne brini sada o tome", odrati Mirela, ljuljajui Valentinu u naruju. "Ujak je ovde. Oslobodiemo te..." "Ne!" povika Valentina. "Roako, oni e me ubiti. Znaju za figure... sea li

se duha! De Remi, de Remi", brbljala je ona, nesuvislo ponavljajui svoje porodino ime. Mirela je pokuala da je umiri. Ali tada ju je epao neki vojnik, iz ijeg zagrljaja nije uspela da se oslobodi i pored sveg naprezanja. Uprla je divlji pogled prema Davidu koji se nagnuo preko stola i neto uzbueno govorio uasnom sudiji. Mirela nastavi da se otima, pa ak pokua i da ugrize vojnika, ali onda se pojavie neka dva oveka, podigoe Valentinu, i odgurae je do stola. Valentina je stajala pred sudom, a dva vojnika su je drala. Na trenutak je pogledala prema Mireli, bleda i uplaena. A onda se osmehnula, a njen je osmeh bio nalik na sunev sjaj koji se probija kroz tmasti oblak. Mirela na trenutak prestade da se otima i uzvrati joj osmeh. A onda zau glas oveka s druge strane stola. Odjeknuo je poput udara bia po njenom umu i stao da se odbija o zidove dvorita. "Smrt!" Mirela nastavi da se otima vojniku. Zavritala je i pozvala Davida, koji se presamitio preko stola sav u suzama. Valentinu su usporeno vukli preko poploanog dvorita do travnate prevlake u stranjem delu. Mirela se borila poput divlje make pokuavajui da se oslobodi elinog stiska vojnikovih ruku. A onda je iznenada neto pogodi s boka. I ona i vojnik padoe. Bio je to mladi svetenik koji se skotrljao niz stepenice zatvora zajedno sa Valentinom i koji je sada pokuavao nju da spase, tako to se zaleteo u njih dvoje. Dok su se dva mukarca rvala na tlu, Mirela se oslobodila i potrala prema stolu preko koga je leao presamieni David. Zgrabila je sudiju za prljavu koulju i povikala mu u lice: "Opozovite nareenje!" Pogledavi preko ramena, videla je da su dva krupna mukarca bez kaputa i sa zavrnutim rukavima na kouljama prikovala Valentinu za tle. Nije bilo vremena za gubljenje. "Oslobodite je!" povika ona. "Hou", odvrati ovek, "ali samo ako mi kae ono to je tvoja roaka odbila da nam otkrije. Reci mi gde je sakrivena Monglanska garnitura. Poznato mi je s kim je tvoja mala prijateljica razgovarala pre no to je uhapena..." "Ako vam kaem", urno odvrati Mirela, ponovo bacivi pogled na Valentinu, "oslobodiete moju roaku?" "Moram ih se doapati!" izusti on divlje. Posmatrao ju je neumoljivim, hladnim oima. Oima ludaka, pomisli Mirela. Grozila ga se, ali ipak nije oborila pogled. "Ako je oslobodite, rei u vam gde su." "Reci!" zavrita on. Kada se nagnuo prema njoj Mirela je osetila njegov kuan zadah na licu. David je neto mrmljao pored nje, ali ona ne obrati na to panju. Duboko udahnuvi i zamolivi Valentinu da joj oprosti, ona lagano ree: "Zakopane su u bati iza ujakovog studija."

"Aha!" povika on. Oi mu se zaiskrie neljudskim plamenom kada skoi na noge i nagnu se preko stola prema Mireli. "Ti se ne bi usudila da me slae. Jer ako si to ipak uinila, goniu te do na kraj sveta. Moram se doapati tih figura!" "Gospodine, preklinjem vas", povika Mirela. "Nisam vas slagala." "Verujem ti", odvrati on. Podigavi ruku on pogleda preko travnjaka prema dvojici mukaraca koji su drali Valentinu prikovanu za tle, ekajui da im izda nareenje. Mirela je posmatrala to odvratno lice, neopisivo izoblieno, i tu i tada se zaklela da e ga do kraja ivota, svog i njegovog, pamtiti. Da e urezati u seanje njegovo lice, lice ovog oveka koji se tako okrutno poigravao ivotom njene roake. Nikada ga nee zaboraviti. "Ko ste vi?" upita ona, dok je on i dalje posmatrao travnjak. On se lagano okrenu prema njoj, a mrnja kojom su sevale njegove oi sledi joj kosti. "Ja sam gnev naroda", proaputa on. "Plemstvo e pasti, svetenstvo e pasti, kao i buroazija. Izgaziemo ih. Pljujem ja na sve vas i sve patnje koje ste prouzrokovali okrenue se protiv vas. I samo nebo u vam sruiti na glave. Doapau se Monglanske garniture! Biu njen vlasnik! Bie moja! Ako je ne pronaem tamo gde si rekla da je, proganjau te... platie mi!" Njegov otrovni glas odzvanjao je u Mirelinim uima. "Nastavite sa smaknuem!" povika on, a rulja istog asa poe ponovo da klie. "Smrt! Presuda je smrt!" "Ne!" zavrita Mirela. Vojnik je epa, ali mu se ona otrgnu. Kao pomahnitala poletela je naslepo preko dvorita, vukui suknje kroz bare krvi koje su oticale kroz pukotine izmeu kamenih ploa. Kroz more lica koja su vritala ona ugleda naotrenu dvostruku sekiru kako se die iznad Valentininog poloenog tela. Valentinina kosa, srebrnasta od letnje toplote, leala je prostrta po travi na kojoj je leala. Mirela je letela kroz gomilu tela, koja su sve vie opkoljavala taj uasan prizor kako bi prisustvovala smaknuu. Bacila se kroz vazduh na Valentinino telo, upravo u trenutku kada se sekira spustila.

10. DVOSTRUKI NAPAD

Uvek sebe mora dovesti u poloaj da bira izmeu dve mogunosti. Taljeran U sredu uvee bila sam u taksiju i vozila se s jednog na drugi kraj grada da se sastanem sa Lili Rad na adresi koju mi je dala: negde u etrdeset sedmoj ulici izmeu Pete i este avenije. Mesto se zvalo "Gotamova aukcija knjiga", i ja

nikada ranije tamo nisam bila. U utorak posle podne, Nim me je odvezao u grad i odrao mi kratko predavanje o tome kako da podesim bravu na ulaznim vratima da bih uvek kada se vratim mogla znati da li je neko u mom odsustvu bio unutra. Pripremajui me za put u Alir, takoe mi je dao poseban telefonski broj koji je bio direktno povezan sa njegovim Centreks kompjuterom, tako da sam ga mogla pozvati u svako doba dana i noi. (Velika rtva za oveka koji nije verovao u telefone!) Nim je u Aliru poznavao enu po imenu Mini Renselas, udovicu tamonjeg pokojnog danskog konzula. Oigledno je bila veoma bogata i imala puno veza to je znailo da je mogla da mi pomogne da saznam sve to mi je bilo potrebno. Poto sam dobila to obavetenje, nevoljno sam pristala da obavestim Luelina kako u probati da za njega pronaem ahovske figure iz Monglanske garniture. Nisam se oseala prijatno zbog toga, jer je to bila la, ali Nim me je ubedio da u se smiriti tek ako pronaem tu prokletu ahovsku garnituru. Da i ne pominjem da u tako bar donekle produiti ivot. Ali ve tri dana mene je brinulo neto drugo pored vlastitog ivota ili (moda nepostojee) ahovske garniture. Brinuo me Sol. Ni u jednim novinama nisam nala ni retka o njegovoj smrti. U novinama od utorka bila su tri lanka o UN, ali svi su se bavili ili temom gladi u svetu ili vijetnamskim ratom. Nigde ni pomena da je na kamenoj ploi pronaen le. Ko zna, moda nikada ni ne briu prainu u sobi za meditaciju. Ali to je bilo vie nego udno. tavie, iako je tampa donela kratko obavetenje o Fiskeovoj smrti i o tome da se turnir odlae za nedelju dana, nije niim nagovestila da on nije umro prirodnom smru. U sredu uvee Hari je prireivao veeru. Sa Lili se nisam ula od nedelje, ali bila sam ubeena da je porodica do sada ve saznala za Solovu smrt. Konano, on je bio u njihovoj slubi ve dvadeset pet godina. Zazirala sam od ovog susreta. Ako sam dobro poznavala Harija, vee e se pretvoriti u bdenje. Svoje slubenike smatrao je za lanove porodice. Pitala sam se kako da se izvuem i ne otkrijem im ono to znam. Kada je moj taksi skrenuo iz este avenije u 47. ulicu, svi vlasnici radnji bili su na ploniku i sputali elezne reetke koje su titile izloge od provalnika. A u radnjama su slubenici iz izloga sklanjali raskoan nakit. Shvatila sam da se nalazim u samom centru dijamantske oblasti. Kada sam izila iz taksija, ugledala sam unaokolo mukarce koji su stajali u skupinama po ploniku, odevene u stroge crne kapute i sa visokim filcanim eirima ravnih oboda. Neki su imali tamne brade proarane sedinama, tako dugake da su im dopirale do prsa. "Gotamova aukcija knjiga" nalazila se na otprilike treini puta do kraja bloka. Krenula sam izmeu skupina ljudi dok nisam stigla do dotine zgrade. Ulaz je bio u obliku malog predvorja zastrtog tepihom kao u viktorijanskim kuama, sa stepenitem koje je vodilo na sprat. S leve strane dva stepenika vodila su nanie

do knjiare. Pod je bio od drveta, a niska tavanica proarana tankim cevima za provoenje toplog vazduha. U stranjem delu nalazili su se ulazi u nekoliko drugih prostorija koje su od poda do tavanice bile zatrpane knjigama. Na svakom zaokretu gomile knjiga samo to se nisu preturile, a uski prolazi bili su zakreni itaima koji su mi se nerado sklanjali da bi, im bih prola, ponovo zauzeli preanje mesto, verovatno pri tom ne propustivi nijedan red. Lili je stajala u poslednjoj prostoriji u nizu, odevena u velianstveni kaput od crvene lisice i vunene arape. Bila je udubljena u razgovor sa smeuranim stariem upola niim od nje. I on je na sebi imao isti crni kaput i eir kao i oni ljudi sa ulice, ali nije imao bradu, a potamnelo lice bilo mu je svo izborano. Debele naoari sa zlatnim okvirom jako su mu uveavale oi, tako da je delovao napeto. On i Lili predstavljali su udan par. Kada me je Lili ugledala kako se pribliavam, spustila je aku na starevu ruku i neto mu rekla. Okrenuo se prema meni. "Ket, elim da te upoznam sa Mordekajem", ree ona. "On je moj stari prijatelj i zna dosta o ahu. Mislila sam da bismo mogle s njim da porazgovaramo o naem malom problemu." Pretpostavila sam da misli na Solarina. Ali tokom poslednjih nekoliko dana i sama sam poneto saznala, tako da sam u tom trenutku oseala potrebu da odvuem Lili u stranu i porazgovaram o Solu pre no to budem morala da izazovem lavove u njihovoj vlastitoj peini. "Mordekaj je velemajstor, iako vie ne igra", nastavi Lili. "Trenira me za turnire. uven je. Napisao je i nekoliko knjiga o ahu." "Laska mi", primeti skromno Mordekaj, osmehnuvi mi se. "ivim od prodaje dijamanata. ah je moj hobi." "Ket je u nedelju bila na turniru sa mnom", obavesti ga Lili. "Ah, tako", izusti Mordekaj, pomnije se zagledavi u mene kroz debele naoari. "Shvatio sam. Znai prisustvovali ste svemu to se dogodilo. Predlaem vam, moje dame, da poemo na aj. U blizni ima jedno mesto gde bismo mogli da porazgovaramo." "Pa... ne bih volela da zakasnim na veeru. Ne elim da razoaram Lilinog oca." "Ali, molim vas", izusti Mordekaj krajnje armantno, ali istovremeno i odluno. Uhvativi me za ruku, povede me prema vratima. "I sam veeras moram da obavim nekoliko vanih stvari, ali veoma bih se razoarao kada ne bih uo vaa zapaanja o zagonetnoj smrti velemajstora Fiskea. Dobro sam ga poznavao. Nadam se da e vae miljenje biti manje nategnuto od onog koje mi je izloila moja... prijateljica Lili." Kada smo pokuali da se probijemo kroz prvu od prostorija, dolo je do izvesne pometnje. Mordekaj je morao da mi pusti ruku dok smo jedno za drugim

prolazili uskim prolazima, sa Lili na elu. Odahnula sam kada smo izili iz pretrpane knjiare na hladan vazduh. Mordekaj me ponovo uhvati za ruku. Veina trgovaca dijamantima do sada se ve razila, a njihove radnje utonule su u tamu. "Lili mi je rekla da ste strunjak za kompjutere", ree Mordekaj, gurajui me niz ulicu. "Zanimaju vas kompjuteri?" upitah. "Ne naroito. Zadivljuju me njihove mogunosti. Moe se rei da volim da studiram formule." Rekavi to, on se veselo zakikota, razvukavi usta u iroki osmeh. "Lili vam nije rekla da sam bio matematiar?" On se okrenu prema Lili koja se vukla za nama, a ona odmahnu glavom i stie nas. "Jedan semestar proveo sam u Cirihu kao student profesora Ajntajna. Bio je tako pametan da niko od nas nije razumeo ni re! Ponekad bi zaboravio o emu je govorio, pa bi napustio uionicu, ali se niko nikada nije nasmejao. Svi smo ga veoma cenili." Kada je trebalo da preemo jednosmernu ulicu, zastao je da i Lili uhvati pod ruku. "Jednom sam se u Cirihu razboleo", nastavi on. "Dr Ajntajn je doao da me poseti. Seo je pored mog kreveta i poeli smo da priamo o Mocartu. Mnogo je voleo Mocarta. Profesor Ajntaj je, znate, bio odlian violinista." Mordekaj mi se ponovo osmehnu, a Lili mu stisnu ruku. "Mordekaj je imao veoma zanimljiv ivot", obavesti me ona. Primetila sam da je Lili prema njemu bila krajnje ljubazna. Nikada je nisam videla da se bilo kome tako pokorava. "Ali odluio sam da ne nastavim karijeru matematiara", ree Mordekaj. "Kau da i za matematiara kao i za svetenika morate biti predodreeni. Izabrao sam da budem trgovac. Meutim, jo i dan danas me zanimaju stvari vezane za matematiku. Stigli smo." On povue Lili i mene kroz dvostruka vrata iza kojis se prualo stepenite. Kada smo poeli da se penjemo, Mordekaj dodade: "Da, oduvek sam smatrao kompjutere za osmo udo sveta!" A zatim se ponovo kripavo nasmejao. Dok sam se pela stepenicama, pitala sam se da li je Mordekaj sluajno pomenuo kako ga zanimaju formule. A negde u pozadini uma zaula sam refren: "Kada etiri budu meseca i dana, doi e osmica." Mali restoran nalazio se na meuspratu i gledao je na ogroman bazar sa malim prodavnicama dragulja. Dole je sve bilo zatvoreno, ali restoran je bio pun staraca koji su pre nepunih pola sata avrljali na ulici. Skinuli su eire, ali ne i male kape. Pojedini su imali dugake visee lokne sa obe strane lica, kao i Mordekaj. Pronali smo slobodan sto i Lili se ponudila da ode po aj dok mi budemo priali. Mordekaj mi pridra stolicu, pa obie sto kako bi seo s druge strane. "Te lokne koje polaze od uveta zovu se payess", obavesti me on. "Religijska

tradicija. Jevreji ne smeju da iaju brade niti da briju lokne jer u Treoj knjizi Mojsijevoj stoji: 'Da se ne naine elavi upajui kosu s glave svoje i da ne briju brade svoje.'" Mordekaj se ponovo osmehnu. "Ali vi ne nosite bradu", primetih. "Ne", skrueno se sloi Mordekaj. "Kao to stoji na jednom drugom mestu u Bibliji: 'Moj brat Isaija je kosmat, a ja sam osav.' Voleo bih da mogu da pustim bradu, jer smatram da bih s njom izgledao dosta pristalo..." Oi mu se zacaklie. "Ali sve to izraste lii na poslovine trice i kuine." U tom trenutku stie Lili sa posluavnikom na kome su se puili vrevi sa ajem, a Mordekaj nastavi. "U drevna vremena Jevreji nisu njali uglove polja, po uzoru na uglove svojih brada, ostavljajui ih za ostarele itelje sela i lutalice u prolazu. Lutalice su oduvek zauzimale posebno mesto u jevrejskoj veri. Postoji neto mistino u vezi sa pojmom lutanja. Moja prijateljica Lili mi je rekla da se spremate na put?" "Da", odvratih. Nisam bila sigurna kako bi reagovao ako bih mu kazala da u godinu dana provesti u jednoj arapskoj zemlji. "elite li aj sa mlekom?" upita Mordekaj. Klimnuh i poeh da ustajem, ali on je ve bio na nogama. "Samo vi sedite", ree on. im se udaljio, okrenuh se ka Lili. "Brzo, dok smo same", proaputah, "kako je tvoja porodica primila vest o Solu?" "Oh, ba su ogoreni na njega", ree ona, meajui aj. "Naroito Hari. Bez prestanka ga naziva nezahvalnim kopiletom." "Ogoreni su?" ponovih. Zar je Sol kriv to su ga sredili?" "O emu pria?" upita me Lili, udno me pogledavi. "Ne misli valjda da je Sol naruio da ga ubiju?" "Ubiju?" Liline oi su se iz trenutka u trenutak sve vie irile. "Sluaj, znam da sam malo preterala, umiljajui da je kidnapovan i tako to. Ali on se posle toga vratio kui. Dao je otkaz i napustio nas. Posle dvadeset pet godina!" "Kaem ti da je mrtav", ostadoh pri svome. "Videla sam ga. Leao je na kamenoj ploi u sobi za meditaciju pri UN u ponedeljak ujutro. Neko ga je ubio!" Lili je sedela, zurei u mene otvorenih usta i sa kaikom u ruci. "Sve je ovo nekako iaeno", nastavih. Lili mi dade znak da uutim i upre pogled pored mog ramena. Mordekaj se vraao, nosei nekoliko malih pakovanja mleka za aj. "Kao da sam im traio da mi daju ne znam ta", primeti on, smestivi se izmeu Lili i mene. "Nikom vie ni ne pada na pamet da bude ljubazan sa muterijom." Prvo je odmerio Lili, a onda i mene. "ta se to ovde deava? Izgledate kao da ste upravo ugledale duha?" "Otprilike", odvrati Lili priguenim glasom, lica belog kao arav. "Izgleda

da je oev ofer... preminuo." "Oh, ao mi je", ree Mordekaj. "Dugo je bio kod vas, zar ne?" "Jo pre no to sam se i rodila." Pogled joj se caklio, a u mislima kao da je bila milionima milja daleko. "Znai, nije bio mlad? Sreom nije ostavio za sobom nezbrinutu porodicu?" Mordekaj je posmatrao Lili sa udnim izrazom na licu. "Moe mu rei. Reci mu ono to si rekla meni" izusti Lili. "Mislim da ne bi trebalo..." "Zna za Fiskea. Ispriaj mu o Solu." Mordekaj se okrenuo prema meni s utivim izrazom lica. "Pretpostavljam da je u pitanju neto dramatino?" upita on gotovo veseljukavo. "Kako izgleda, moja prijateljica Lili smatra da velemajstor Fiske nije umro prirodnom smru, a moda i vi delite njeno miljenje?" Uz put je pijuckao aj. "Mordekaje", umea se Lili, "Ket mi je upravo rekla da je Sol ubijen." Mordekaj spusti kaiku, ne podigavi pogled. Zatim uzdahnu. "Da. Bojao sam se da e mi to rei." Zagledao se u mene velikim, tunim oima iza debelih stakala. "Je li to istina," Okrneuh se ka Lili. "Sluaj, mislim da ne bi..." Ali Mordekaj me utivo prekinu. "Kako to da ste vi prvi za to saznali", upita me on, "a Lili i njena porodica izgleda o tome nemaju pojma?" "Bila sam prisutna", odvratih. Lili zausti da neto kae, ali je Mordekaj uutka. "Dame, dame", ree, okrenuvi se prema meni. "Budite, molim vas, ljubazne pa krenite od poetka." I tako sam opet iz poetka priala priu koju sam ispriala i Nimu. Solarinovo upozorenje na ahovskom meu, Fiskeova smrt, Solov tajanstveni nestanak, rupe od metaka na kolima i, na kraju, Solov le u Ujedinjenim Nacijama. Razume se, izostavila sam nekoliko sitnica kao gataru, oveka na biciklu i Nimovu priu o Monglanskoj garnituri. Za ovo poslednje sam se zaklela da nikome neu ispriati, a ostalo je izgledalo suvie bizarno da bih ponavljala. "Sve ste veoma dobro objasnile", ree on kada sam zavrila. "Mislim da moemo sa velikom sigurnou pretpostaviti da su Fiskeova i Solova smrt u izvesnoj vezi. Sada moramo utvrditi koji ih dogaaji ili osobe meusobno dovode u vezu i uspostaviti ustrojstvo." "Solarin!" javi se Lili. "Sve ukazuje na njega. On je oigledna veza." "Drago moje dete, zato Solarin?" upita Mordekaj. "Kakav bi on mogao da ima motiv?" "eleo je da eliminie sve koji bi mogli da ga pobede. Kako ne bi morao da otkrije formulu za to oruje."

"Solarin se ne bavi orujem", umeah se. "Doktorirao je iz oblasti akustike." Mordekaj me udno pogleda. Zatim nastavi. "Tako je. Ja, u stvari, poznajem Aleksandra Solarina. To ti nikada nisam rekao." Lili je utke sedela sa akama poloenim u krilu, oigledno povreena to postoji tajna koju njen oboavani ahovski majstor nije podelio s njom. "Pre mnogo godina, dok sam se jo bavio trgovinom dijamantima, otiao sam u posetu prijatelju u Rusiji na povratku sa amsterdamske berze. Tamo su mi predstavili jednog mladia od otprilike esnaest godina. Boravio je u kui moga prijatelja da bi uio ah..." "Ali Solarin je pohaao Palatu za mlade pionire", upadoh mu u re. "Da", odvrati Mordekaj, ponovo mi uputivi onaj udan pogled. Bilo je suvie oigledno da sam zavrila domai zadatak, pa uutah. "Ali u Rusiji svako sa svakim igra ah. Nemaju ta drugo da rade, ozbiljno. I tako sam seo da odigram jednu partiju sa Aleksandrom Solarinom. Hteo sam da ga poduim nekim sitnicama. A on me je pobedio, i to glatko. Taj deko je najbolji ahista s kojim sam se suoio preko ahovske table. Draga moja", obrati se on Lili, "moda ste ti ili velemajstor Fiske mogli da ga pobedite. Ali mislim da je to malo verovatno." Svi smo izvesno vreme utali. Nebo se napolju smrklo, a u restoranu sem nas troje, vie nije bilo nikoga. Mordekaj pogleda na svoj depni sat, podie olju i iskapi aj. "E pa, ta emo sa svim tim?" upita on veselo u elji da prekine tiinu. "Da li ste razmiljale o nekom drugom motivu zbog koga bi neko poeleo da pobije tolike ljude?" I Lili i ja odmahnusmo glavama potpuno omamljene. "Nema reenja?" upita on, ustavi i dohvativi eir. "Ve sam zakasnio na zakazanu veeru, kao, uostalom, i vas dve. Razmisliu o ovom problemu, kada budem imao vremena, ali hteo bih da vam nagovestim u kom pravcu e ii moja razmiljanja. Pa, promislite. Hteo bih samo da kaem kako smrt velemajstora Fiskea nema nikakve veze sa Solarinom, a jo manje sa ahom." "Ali samo je Solarin bio tamo, neposredno pre no to su oba lea otkrivena!" povika Lili. "Nije tano", ispravi je Mordekaj. "Postoji jo jedna osoba koja je bila prisutna u oba sluaja. Tvoja prijateljica Ket!" "Samo as", poeh. Ali me Mordekaj prekinu. "Ne mislite da je udno to to je ahovski turnir odloen za nedelju dana 'u znak alosti zbog nesrene smrti velemajstora Fiskea', a nigde se u tampi ne pominje da je moda varao za vreme partije? Zar vam ne izgleda udno to ste pre dva dana videli Solov le na javnom mestu - i to u zgradi Ujedinjenih Nacija, a to nigde nije pomenuto u sredstvima javnog informisanja? Kako sve to objanjavate?"

"Neko zatakava stvari!" povika Lili. "Moda", odvrati Mordekaj, slegnuvi ramenima. "Ali i ti i tvoja prijateljica Ket ste i same prikrile izvesne dokaze. Pomozite mi da shvatim zato niste otile u policiju kada su ti pucali u kola? Zato Ket nije prijavila da je videla le koji je potom ispario?" Lili i ja poesmo u isti mah da govorimo. "Ali rekla sam ti zato sam htela da..." promrmlja ona. "Plaila sam se..." zamucah. "Polako", ree Mordekaj podigavi aku. "Ovo vae mucanje bi na policiju napravilo jo raviji utisak nego to je ostavilo na mene. A injenica da je tvoja prijateljica Ket bila prisutna u obe prilike ini je jo sumnjivijom." "Na ta ciljate?" upitah. U glavi su mi odzvanjale Nimove rei: "Moda, draga moja, neko misli da ti neto zna." "Ciljam na to da iako moda nemate nikakve veze sa tim dogaajima, oni imaju veze sa vama." Rekavi to, on se sagnu i poljubi Lili u elo. Zatim se okrenu prema meni i dok smo se formalno rukovali uini neto krajnje neobino. Namignu mi! Potom se brzo udalji niz stepenice i nestade u tami noi.

11. NAPREDOVANJE PEAKOM

A zatim je donela ahovsku tablu i poeli su da igraju; ali arkan nije pratio njene pokrete, ve je netremice zurio u njena ljupka usta, pa je na mesto Slona stavio Konja, a Slona na mesto Konja. Ona se nasmeja i ree mu: "Ako ovako nastavi da igra, to e znaiti da nita ne zna o ovoj igri." "Tek nam je prva", odvrati on. "Ne sudi po ovom poetku." 'Prie iz hiljadu i jedne noi' PARIZ, 3. SEPTEMBAR 1792. U malom mesinganom svenjaku u predvorju Dantonove kue gorela je samo jedna svea. Tano u pono neko u dugakoj crnoj pelerini povukao je gajtan za zvonce kod ulaznih vrata. Nastojnik se dogegao kroz predvorje i provirio kroz prorez. ovek na stepenitu natukao je na oi izguvani eir sa sputenim obodom tako da mu nije mogao videti lice. "Blagi Boe, Luj", izusti ovek, "otvori ta vrata. To sam ja, Kamij." Zau se pomeranje reze i nastojnik otvori vrata.

"Malo opreza nije na odmet, gospodine", stade da se izvinjava stariji mukarac. "Razumem", odvrati Kamij Demulan ozbiljno dok je prelazio preko praga, skidajui eir irokog oboda i prolazei prstima kroz gustu, kovravu kosu. "Upravo dolazim iz zatvora La Fors. Zna li ta se dogodilo..." Demulan zastade usred reenice jer je primetio neko kratanje meu tamnim senkama u predvorju. "Ko je to tamo?" upita on uplaeno. Iz mraka se podie naka visoka, bleda prilika, elegantno odevena uprkos velikoj vruini. Zatim zakorai na svetlost i prui Demulanu ruku. "Dragi moj Kamij", oslovi ga Taljeran. "Nadam se da te nisam uznemirio. ekam Dantona da se vrati iz komiteta." "Morise!" uzviknu Demulan prihvativi njegovu ispruenu ruku dok se nastojnik udaljavao. "ta te dovodi u na dom tako kasno?" Poto je bio Dantonov sekretar, Demulan je godinama iveo sa porodicom svog poslodavca. "Danton je ljubazno pristao da mi obezbedi propusnicu kako bih napustio Francusku", staloeno objasni Taljeran. "elim da se vratim u Englesku i nastavim da vodim pregovore. Kao to ti je poznato, Britanci su odbili da priznaju nau novu vladu." "Da sam na tvom mestu, ne bih ga noas ekao da se vrati", primeti Kamij. "uo si ta se danas dogodilo u Parizu?" Taljeran lagano odmahnu glavom i ree: "uo sam da su Prusi odbijeni i da se povlae. Koliko sam shvatio, vraaju se kui jer su svi ovamo doli sa dizenterijom." On se nasmeja. "Nema te vojske koja bi mogla da marira tri dana pijui uz put vina iz ampanje!" "To je tano, poslali smo Pruse kui", sloi se Demulan, ali se ne nasmeja. "Meutim, ja sam mislio na masakr." Videvi Taljeranov izraz lica, shvatio je da ovaj jo nije uo najnovije vesti. "Poelo je po podne, u zatvoru l'Abe. Sada su na red doli La Fors i La Konsjer. Koliko smo mogli da izraunamo, pobijeno je ve preko pet stotina ljudi. Dolo je do masovnog pokolja, ak i kanibalizma, a Skuptina nije u stanju sve to da prekine..." "Nita nisam o tome uo!" uzviknu Taljeran. "ta je preduzeto?" "Danton je jo u La Forsu. Komitet je improvizovao suenja u svim zatvorima, u nadi da e obuzdati bujicu. Sloili su se da plaaju sudijama i izvriocima presuda est franaka dnevno plus hranu. Jedino su na taj nain mogli da zauzdaju stvari. Morise, Parizom vlada anarhija. Narod je naziva Terorom." "Nemogue!" povika Taljeran. "Kada ove vesti procure, moemo se slobodno odrei svake nade da emo ponovo uspeti da se zbliimo sa Engleskom. Biemo sreni ako se ne pridrue Prusima, pa nam i oni objave rat. To je razlog vie da smesta krenem." "Ne moe bez propusnice", podseti ga Demulan, uhvativi ga pod ruku. "Danas po podne uhapena je gospoa de Stal kada je pokuala da ode iz zemlje,

koristei se diplomatskim imunitetom. Imala je sree to sam se naao u blizini i spasao je giljotine. Odveli su je u parisku komunu." Na Taljeranovom licu videlo se da shvata ozbiljnost situacije. Demulan nastavi. "Ne plai se za nju, vraena je noas u ambasadu i sada je na sigurnom. A i ti bi trebalo da si kod kue. Noas nijedan pripadnik plemstva ili svetenstva ne bi trebalo da se vrzma unaokolo. Ti si, prijatelju, u dvostrukoj opasnosti." "Jasno mi je", tiho primeti Taljeran. "Da, sve mi je jasno." Bilo je ve skoro jedan sat po ponoi kada se Taljeran peice vratio kui, izbegavajui da se mranim kvartovima Pariza vozi u koiji kako ne bi privukao niiju panju. Dok se umoran kretao slabo osvetljenim ulicama, nailazio je na skupine koje su se vraale iz pozorita i iz kockarnica. Njihov smeh ga je zapahnjivao dok su pored njega promicali u otvorenim koijama koje su krivudale odnosei u no pijance i njihov ampanjac. Plesali su na ivici provalije, pomisli Moris. U pitanju je bilo samo vreme. Ve sada je mogao da nasluti mrani haos u koji je njegova zemlja srljala. Morao je otii - i to to pre. Uznemirio se kada je, pribliivi se kapiji svoga vrta, video da svetlost obasjava unutranje dvorite. Izriito je naredio da sve aluzine budu zatvorene i zastori sputeni, kako svetlost ne bi prodirala napolje, otkrivajui da se on nalazi kod kue. Ovih je dana bilo opasno boraviti kod kue. A kada se spremao da uvue klju u kljuaonicu, masivna eljezna vrata se uz kripu otvorie. Na njima se pojavi Kurtijad, sobar, a svetlost koju je video poticala je od kratke svee u njegovoj ruci. "Pobogu, Kurtijade", proaputa Taljeran. "Rekoh ti da neu da vidim nikakvu svetlost. Na smrt si me prepao." "Izvinite, monsenjeru", odvrati Kurtijad koji se svom gospodaru uvek obraao njegovom crkvenom titulom, "nadam se da nisam prekoraio svoja ovlaenja, prekrivi jo jedno vae nareenje." "ta si uinio?" upita Taljeran, dok je promicao kroz kapiju, a sobar je za njim zakljuavao. "Neko vas eka, monsenjeru. Na svoju odgovornost sam toj osobi dozvolio da vas unutra saeka." "Ali to je neozbiljno." Taljeran zastade i uhvati sobara za ruku. "Rulja je jutros zaustavila gospou de Stal i odvela je u parisku komunu. Umalo nije nastradala! Niko ne sme saznati da nameravam da napustim Pariz. Mora mi rei koga si to pustio unutra." "Gospoicu Mirelu, monsinjeru", odvrati sobar. "Dola je sama, malopre." "Mirela? Sama u ovo doba noi?" Taljeran pohita preko dvorita sa Kurtijadom. "Gospodine, stigla je sa putnim kovegom. Haljina joj je sva iscepana. Jedva

je re uspela da izgovori. ak mi se ini da joj je haljina poprskana krvlju. I to dosta." "Boe", promrmlja Taljeran, hramajui to je bre mogao kroz batu, a zatim kroz mrano, iroko predvorje. Kurtijad pokaza prema radnoj sobi, a Taljeran pohita niz hodnik i proe kroz iroka vrata. Svuda unaokolo nalazili su se napola spakovani kovezi za knjige; pripreme za skoranji odlazak bile su u punom jeku. Mirela je leala nasred sobe na sofi presvuenoj satenom boje breskve, a bledo lice nejasno joj je osvetljavala svea koju je Kurtijad ostavio pored nje. Taljeran se uz neto tekoe spusti na kolena i uze njenu mlitavu aku meu svoje, te stade odluno da joj trlja prste. "Da donesem miriljavu so, sire?" upita Kurtijad zabrinuta lica. "Sve sluge su otputene jer je trebalo ujutro da krenemo..." "Znam, znam", prekinu ga gospodar, ne skidajui pogled sa Mirele. Srce mu se steglo od straha. "Prvo se Danton nije pojavio sa propusnicama. A sada jo i ovo..." On podie pogled prema Kurtijadu koji je i dalje drao sveu iznad njegove glave. "Pa, poi ve jednom po tu so, Kurtijade. Kada je osvestimo, otii e do Davida. Moramo to pre saznati ta se dogodilo." Taljeran je utke sedeo pored sofe, posmatrajui Mirelu, dok mu je kroz um promicalo na stotine uasnih misli. Dohvativi sveu sa stola, on je prinese blie nepominom telu. Njena kosa boje jagode bila je ulepljena krvlju, a lice umazano blatom i krvlju. Neno joj je sklonio kosu sa lica i nagnuo se da je poljubi u elo. Dok ju je posmatrao, neto se u njemu uzburkalo. udno, pomisli. Uvek je bila ozbiljna, trezvena. Kurtijad se vratio sa solju. Pruio je gospodaru malu kristalnu posudu. Podigavi paljivo Mirelinu glavu, Taljeran stade da joj mae nezaepljenom boicom ispred nosa, dok nije poela da kalje. Otvorila je oi i sa uasom se zagledala u dvojicu mukaraca. Iznenada se uspravila i sela kao da je shvatila gde se nalazi. Divlje je epala Taljeranov rukav, sva u panici. "Koliko dugo sam bila u nesvesti?" povika ona. "Nikom niste rekli da sam ovde?" Lice joj je bilo sasvim belo, a drala ga je za ruku kao da u sebi poseduje snagu desetorice. "Nisam, mila, nisam", odvrati Taljeran umirujuim glasom. "Nisi dugo bila ovde. im se bude makar malo bolje oseala, Kurtijad e ti doneti zagrejanu rakiju da se smiri, a zatim emo poslati po tvog ujaka." "Nipoto!" Mirela samo to nije vrisnula. "Niko ne sme znati da sam ovde! Ne smete nikom rei, a ponajmanje mom ujaku! Prvo e me tamo potraiti. ivot mi je u stranoj opasnosti. Zakunite se da nikome neete rei!" Pokuala je da skoi na noge, ali je Taljeran i Kurtijad spreie. "Gde je moj koveg?" zavika ona. "Evo ga ovde", odvrati Taljeran, lupnuvi po konoj torbi. "Pored kaua.

Draga moja, mora se smiriti i lei. Molim te odmori se dok ne bude u stanju da govori. Veoma je kasno. Zar ne bi volela da bar poaljemo po Valentinu, da je obavestimo da si na sigurnom?" Pri pomenu Valentininog imena, Mirelininim licem razlie se takav uas i tuga da se Taljeran uplaen trgnu od nje. "Ne", izusti on jedva ujno. "To ne moe biti. Ne Valentina. Reci mi da se nita nije dogodilo Valentini. Reci mi!" Zgrabio je Mirelu za ramena i poeo da je trese. Ona lagano usredsredi pogled na njegovo lice. Ono to je proitao u dubini njenih oiju silno ga je potreslo. On je snano stee za ramena i poe da govori promuklim glasom: "Molim te, molim te, kai da joj se nita nije dogodilo. Mora mi rei da joj se nita nije dogodilo!" Mireline oi bile su potpuno suve dok ju je Taljeran i dalje tresao. Kao da vie nije znao ta ini. Kurtijad lagano isprui ruku i neno je spusti na gospodarevo rame. "Sire", ree on neno. "Sire..." Ali Taljeran je i dalje zurio u Mirelu kao da je siao s uma. "To ne moe biti istina", proaputa on, izgovarajui re po re kao da iz usta eli da odagna gorak ukus. Zatim njegov stisak sasvim polako popusti. Ruke mu klonue, ali pogled i dalje nije skidao s njenih oiju. Lice mu je bilo potpuno bezizraajno. Otupeo je od bola u koji nikako nije mogao da poveruje. Odmaknuvi se od nje, on ustade i uputi se ka kaminu, okrenuvi im lea. Otvorio je prednji zid svog skupocenog, pozlaenog sata koji je stajao na kaminu i uvukao zlatni kljui. Lagano i s puno panje stao je da ga navija. Mirela ga je ula kako otkucava u tami. Sunce jo nije izilo, ali prva bleda svetlost provukla se kroz svilene draperije Taljeranovog budoara. Probdeo je pola noi, ove uasne noi. Nikako nije mogao sebi da prizna da je Valentina mrtva. Oseao se kao da mu je neko iupao srce i nije znao kako da izie nakraj s takvim jednim oseanjem. Bio je ovek bez porodice, ovek koji nikada ranije nije osetio potrebu za drugim ljudskim biem. Moda je tako i bilo bolje, pomisli on s gorinom. Ako nikada ne iskusite ljubav, onda vas ni gubitak ne moe dirnuti. Video je Valentininu svetloplavu kosu kako se presijava na svetlosti vatre dok se naginjala da mu poljubi stopalo, dok mu je milovala lice svojim tankim prstima. Razmiljao je o smenim stvarima koje je govorila, o tome kako je volela da ga okira svojim bezobrazlucima. Zar je mogue da je mrtva? Kako je to mogue? Mirela uopte nije bila u stanju da ispria kako je njena roaka nastradala. Kurtijad joj je spremio toplu kupku i naterao je da popije zagrejanu jaku rakiju u koju je stavio malo laudanuma, kako bi lake zaspala. Taljeran ju je smestio u

ogroman krevet u svom budoaru, iji je luni baldahin bio presvuen bledoplavom svilom. Iste boje bile su i Valentinine oi. On je probdeo pola noi. Samo bi povremeno prilegao na oblinjem otomanu presvuenom vodeno plavom svilom. Mirela je bezbroj puta padala u san, da bi se ve u narednom trenutku naglo budila, praznog pogleda, izvikujui Valentinino ime. On bi je u takvim prilikama teio, a kada bi ponovo pala u san, on bi se vraao u svoj improvizovani krevet, zavlaei se pod ebad koju mu je Kurtijad doneo. Meutim, njega nije imao ko da tei i kada se zora zarudela kroz francuske prozore koji su gledali na batu, Taljeran se i dalje prevrtao na sofi, rasputenih plavih kovrda i zamagljenog pogleda od neispavanosti. Mirela je u toku noi jednom uzviknula: "Poi u s tobom u L'Abe, roako. Neu te pustiti samu u Kordelje." Kada je uo te rei, hladni marci mu prooe du kime. Blagi Boe, zar je mogue da je stradala u L'Abeu? Ostalo ak nije mogao ni da zamisli. Odluio je da iz Mirele izvue istinu kada se odmori - bez obzira na bol koji e im oboma to priiniti. Dok je leao na kanabetu, zauo je neki zvuk, lagane korake. "Mirela?" proaputa on, ali ne dobi odogovor. Ispruivi ruku, razmakao je krevetske zastore. Nije je bilo. Umotavi se u svileni kuni ogrta, Taljeran krenu hramajui prema garderobi. Ali dok je prolazio pored francuskih prozora, ugledao je kroz guste svilene zavese neku priliku koja se ocrtavala na jutarnjoj svetlosti. On malo razmaknu draperije iza kojih se nalazila terasa. I sledi se. Tamo je stajala Mirela, okrenuta leima, i posmatrala vrtove i mali vonjak s druge strane kamenog zida. Bila je potpuno naga, a njena mlena put svetlucala je svilenim sjajem na jutarnjoj svetlosti. Takve je se seao od onog prvog jutra kada ih je video na skelama u Davidovom ateljeu. Valentina i Mirela. Ovo seanje izazvalo je u njemu takav trenutni ok kao da ga je neko proboo kopljem. Ali bilo je tu jo neeg. Neto se lagano probijalo na povrinu kroz mrani, pulsirajui, crveni bol njegove svesti. A kada se probilo, uinilo mu se mnogo stranijim od bilo ega to je uopte mogao zamisliti. U tom je trenutku osetio poudu. Strast. Poeleo je da epa Mirelu tamo na terasi, u ovim prvim trenucima vlane zore, da uroni svoje telo u njeno, da je obori na tle, da joj grize usne i gnjei telo, da izrui svoj bol u tamni bezdani bunar njenog bia. Dok je postajao svestan svojih najskrivenijih elja, Mirela se, osetivi njegovo prisustvo, okrenula. Istog asa strano je pocrvenela. A on se osetio silno ponien i pokuao je nekako da prikrije posramljenost. "Draga moja", ree on, uurbano skinuvi ogrta i zakoraivi napolje da je ogrne, "prehladie se. U ovo doba godine ima puno rose." Oseao se glupo. I gore od toga. Kada je prstima ovla dodirnuo njena ramena dok ju je ogrtao svojom svilenom kunom haljinom, sav se stresao, kao nikada ranije. Jedva se

uzdrao da ne odskoi od nje, a Mirela ga je i dalje nemo posmatrala onim svojim bezdanim, zelenim oima. urno je odvratio pogled. Ona nije smela saznati o emu je malopre razmiljao. Oseao se kao poslednji bednik. Stao je da misli o tome kako da se oslobodi oseanja koje ga je tako iznenada obuzelo. I to sa takvom estinom. "Morise", izusti ona, podigavi vitke prste kako bi mu sklonila jednu neposlunu plavu kovru, "elim sada da ti priam o Valentini. Mogu li da govorim o Valentini?" Njena kosa boje jagode dodirivala mu je prsa na blagom jutarnjem povetarcu. Oseao je kako plamti kroz tanko tkanje none koulje. Bio je tako blizu da je oseao slatki miris njene koe. Sklopio je oi, u elji da se savlada, nesposoban da je pogleda u oi, plaei se onoga to je mogao u njima da ugleda. Bol koji ga je proimao postajao je sve jai. Kako moe biti takvo udovite? Primorao je sebe da otvori oi i da je pogleda. Nagnao je potom sebe da se osmehne, mada je osetio kako mu se usne u stvari samo udno krive. "Nazvala si me Moris", i dalje se usiljeno osmehivao. "A ne 'ujae Moris.'" Bila je tako neverovatno lepa, sa napola rastvorenim usnama nalik na tamne, zgnjeene ruine latice... On odagna sline misli. Valentina. elela je da mu pria o Valentini. Neno, ali ipak odluno, on spusti ake na njena ramena. Kroz tanku svilenu odoru oseao je toplotu njene koe. Primetio je plavu venu kako joj pulsira na dugakom, belom grlu. A malo nie, primeivao je senku izmeu njenih mladih grudi... "Valentina te je mnogo volela", poela je da pria Mirela, esto zastajkujui. "Otkrivala mi je svoje misli, oseanja. Znam da je elela da sa tobom radi one stvari koje mukarci rade sa enama. Zna na ta mislim?" Ponovo se zagledala u njega; usne su joj bile tako blizu njegovima, telo tako... Nije znao da li ju je dobro uo. "Ja... nisam siguran... hou da kaem, svakako da znam", promuca on, zurei u nju. "Ali nisam ni pomislio..." Proklinjao je sebe to je ispao budala. O emu je ona to, pobogu, govorila? "Mirela", poe on odluno. eleo je da se ponaa blagonaklono, pokroviteljski. Konano, ova devojka pred njim mogla je da mu bude ker, bila je jo dete, o tome nije bilo zbora. "Mirela", ponovi on, trudei se da razgovor skrene na sigurnije tle. Ali ona je podigla ake do njegovog lica i zavukla mu prste u kosu. Privukla je njegove usne ka svojima. Boe, pomisli on, mora da sam poludeo. Ovo nije zbilja. "Mirela", ponovi on po trei put, dodirujui svojim usnama njene, "ne mogu... mi ne moemo..." Osetio je kako se sve brane rue kada je svoje usne pritisnuo o njene, a prepone stala da mu proima sve vea toplota. Ne. Nije mogao to da uini. Ne to. Ne sada.

"Nemoj zaboraviti", aputala je Mirela na njegovim grudima, dok ga je dodirivala kroz tanko tkanje njegove halje, "i ja sam je volela." On zastenja i svue joj ogrta s ramena, a zatim zagnjuri glavu u njeno toplo telo. Davio se, davio. Tonuo je u jezero mrane strasti, prelazei prstima poput hladne, duboke vode preko Mirelinih svilenkastih, dugakih udova. Leali su u razbaruenom krevetu, u koji ju je odneo sa terase, i on je oseao kako pada, pada. Kada su im se usne srele, osetio je kao da njegova krv poput bujice uvire u njeno telo; krv im se meala. Jedva je podnosio estinu strasti koju je oseao. Pokuao je da se seti ta radi i zato to ne bi trebalo da radi, ali udeo je samo za zaboravom. Mirela mu je prila, oseajui jo mraniju, eu strast od njegove. Nikada jo nije iskusio nita slino. Nije eleo da se ikada okona. Mirela ga pogleda oima nalik na dva tamnozelena jezera i on je znao da osea isto to i on. Svaki put kada bi je dodirnuo, pomilovao, kao da je tonula dublje i dublje u njegovo telo, kao da je i sama elela da se nae u njemu, u svakoj kosti, nervu, miiu. Kao da je elela da ga povue do dna mranog jezera, gde bi se oboje udavili opijeni meusobnom strau. Leta, jezero zaborava. I dok je plivao u jezerima njenih dubokih, zelenih oiju, oseao je kako ga razdire strast nalik na mranu oluju i uo je pesmu ondina kako ga poziva, poziva sa dna dubina. Moris Taljeran je vodio ljubav sa mnogo ena, toliko ena da im vie ni broja nije znao, ali dok je sada leao na mekim, izguvanim aravima u svom krevetu isprepletenih nogu sa Mirelinim, nije mogao da se seti nijedne od njih. Bio je svestan da nikada ponovo nee iskusiti ovo to je upravo doiveo. Bila je to potpuna ekstaza, kakvu malo ljudskih bia ikada iskusi. Ali u ovom trenutku oseao je straan bol. I krivicu. Krivicu. Zbog toga to ju je, dok su se zagrljeni skladno kretali, leei na zguvanom prekrivau, obuzeti strau jaom od svake koju je do tada iskusio, dahui, oslovio sa "Valentina". Valentina. I to u trenutku ispunjenja svoje strasti. A Mirela je proaptala: "Da." Pogledao ju je. Njena mlena koa i zamrena kosa delovali su tako lepo naspram hladnih platnenih arava. Uzvratila mu je pogled onim svojim tamnozelenim oima. A onda se osmehnula. "Nisam znala kako e to izgledati", ree ona. "Da li ti se dopalo?" upita je on, neno joj mrsei kosu. "Da. Dopalo mi se", odvrati ona i dalje se osmehujui. Primetila je da ga neto mui. "Izvini", ree on neno. "Nisam hteo. Ali toliko si lepa. I toliko sam te eleo." Poljubio joj je prvo kosu, a zatim i usne. "Ne elim da se kaje", kaza Mirela, uspravivi se u krevetu i ozbiljno se

zagledavi u njega. "Bar na trenutak sam oseala kao da je jo iva. Kao da je sve ono bio samo grozan san. Da je Valentina iva, ona bi vodila ljubav s tobom. I zato ne treba da ti je ao to si me nazvao njenim imenom." itala mu je misli. Pogledao ju je i nasmeio se. Zavalio se u krevetu i povukao Mirelu preko sebe. Njeno dugako, graciozno telo hladilo mu je kou. Crvena kosa rasula mu se preko ramena. Upijao je njen miris. Poeleo je ponovo da vodi ljubav s njom. Teko mu je bilo da obuzda elju koja se ponovo javljala u preponama. Postojalo je neto to je eleo vie od toga. Prvo to. "Mirela, elim neto da uini", ree on, priguenim glasom koji se gubio u njenoj kosi. Podigla je glavu i pogledala ga. "Znam da e ti to biti bolno, ali elim da mi pria o Valentini. elim da mi sve ispria. Moramo stupiti u vezu s tvojim ujakom. U snu si noas pominjala zatvor l'Abe..." "Ne sme rei mome ujaku gde sam", prekide ga Mirela, naglo se uspravivi u krevetu. "U krajnjem sluaju moramo Valentinu bar pristojno sahraniti", usprotivi se on. "Nisam ak sigurna ni da moemo pronai njeno telo", odvrati Mirela, grcajui. "Kada bi se samo zakleo da e mi pomoi, ispriala bih ti kako je Valentina stradala. I zato." Taljeran je udno pogleda. "Kako to misli, zato je umrla?" upita on. "Pretpostavljao sam da vas je zahvatila stihija u zatvoru l'Abe. Svakako..." "Umrla je", lagano izgovori Mirela, "zbog ovoga." Ona ustade sa kreveta i ode do putnog kovega koga je Kurtijad spustio pored vrata to su vodila u garderobu. S mukom ga je podigla i prenela do kreveta, a zatim ga podigla na postelju. Otvorila ga je i dala znak Taljeranu da pogleda unutra. A unutra se nalazilo osam figura iz Monglanske garniture. Bile su prljave od zemlje i iupane trave. Taljeran zavue ruku u oteenu konu torbu i izvue jednu figuru, zatim je prihvati obema akama i sede pored Mirele na smotane prekrivae. Bio je to veliki zlatni slon, visok gotovo kao njegov dlan. Sedlo mu je bilo ukraeno debelim slojem izbruenih rubina i crnih safira. Surla i zlatne kljove bili su podignuti u borbenom stavu. "Ofan", proaputa on. "Ovu figuru sada zovemo 'biskup' (lovac), savetnik Kralja i Kraljice." Izvadio je iz torbe, jednu po jednu, sve figure i poreao ih po krevetu. Srebrnu i zlatnu kamilu. Jo jednog zlatnog arapskog slona, koji je iroko razmaknutim nogama parao vazduh, i tri peaka sa razliitim orujem, veliine njegovog prsta; svi su bili ukraeni ametistima, citrinima, turmalinima, smaragdima i jaspisima. Taljeran lagano podie pastuva i okrenu ga. Oistivi osnovu od blata, ugleda

simbol utisnut u tamno zlato. Pomno se zagledao u njega. Zatim ga pokaza Mireli. Simbol je predstavljao krug sa strelicom urezanom u jednu stranu. "Mars, crvena planeta", izusti on. "Bog rata i unitenja. 'A onda se pojavi jo jedan konj - crveni: podarena mu je mo da ukloni sa zemlje mir i da nagna ljude da se meusobno poubijaju: i bee mu dat veliki ma." Mirela kao da ga nije ula. Sedela je i zurila u simbol u osnovi pastuva koga je Taljeran drao na dlanovima. Nije govorila, kao da je bila u transu. Na kraju je ipak primetio da joj se usne pomiu, pa se sagnuo da uje ta kae. "A ime maa bilo je Sar", proaputa ona. Zatim sklopi oi. Taljeran je sedeo utke vie od sata, ovla umotan u kunu haljinu, dok je Mirela sedela naga meu gomilom arava i priala. Prepriala mu je nastojniinu priu, trudei se da je to tanije prenese, zatim mu je otkrila ta su sve opatice uinile da bi izvadile garnituru iz zidova opatije. Ispriala mu je kako su razaslale figure po Evropi i kako je trebalo da kod nje i Valentine opatice koje se nau u nevolji ostave figure. Zatim mu je rekla za sestru Klod i kako je Valentina pohitala da se nae s njom u allQe ispred zatvora. Kada je Mirela stigla do onog mesta u svojoj prii koje se odnosilo na izricanje presude Valentini, kada se David skvrio na tlu, Taljeran je prekide. Suze su se slivale niz Mirelino lice, oi su joj bile naduvene, a glas joj je podrhtavao. "Hoe da kae da Valentinu nije ubila rulja?" povika on. "Osuena je! Taj uasni ovek", jecala je Mirela. "Nikada neu zaboraviti njegovo lice. Tu odvratnu grimasu! Kako je samo uivao to poseduje mo da odluuje o ivotu i smrti. Da Bog da istrulio u tim ranama koje ga pokrivaju..." "ta si rekla?" Taljeran je epa za ruku i prodrma. "Kako se zvao taj ovek? Mora se setiti!" "Pitala sam ga kako se zove", odvrati Mirela, gledajui ga kroz suze, "ali nije hteo da mi kae. Samo je rekao: 'Ja sam gnev naroda!" "Mara!" povika Taljeran. "Trebalo je da pretpostavim. Ali ne mogu da poverujem..." "Mara!" ponovi Mirela. "To ime nikada neu zaboraviti. Obeao je da e me progoniti ako ne pronae figure tamo gde sam mu kazala da se nalaze. Ali umesto da on progoni mene, progoniu ja njega." "Najdraa moja devojice", prozbori Taljeran, "uzela si figure iz skrovita. Mara e sada preokrenuti i nebo i zemlju da te pronae. Ali kako si uspela da umakne iz zatvorskog dvorita?" "Ujak ak-Luj", nastavi Mirela. "Bio je blizu tog zlog oveka kada je ovaj izdao nareenje i bacio se na njega u stranom gnevu. Ja sam se bacila preko Valentine, ali su me odvukli kao... kao..." Mirela je jedva uspela da nastavi. "A

onda sam ula ujaka kako izvikuje moje ime i govori mi da beim. Naslepo sam potrala iz zatvora. Ne znam kako sam uspela da proem kroz kapiju. Sve mi sada lii na uasan san, ali ponovo sam se nala u allQe i spasavajui ivot potrala prema Davidovoj bati." "Veoma si hrabra, mala moja. Pitam se da li bih imao snage da uinim tako neto." "Valentina je umrla zbog ovih figura", jecala je Mirela, pokuavajui da se smiri. "Nisam mogla da dozvolim da ih se doepa! Imala sam ih pre no to je mogao i da napusti zatvor. Uzela sam neto odee iz moje sobe kod Davida i ovu konu torbu, a zatim sam pobegla..." "Ali iz Davidove kue mora da si otila najkasnije oko est. Gde si bila u meuvremenu do svog dolaska ovamo, posle ponoi?" "U Davidovoj bati bile su zakopane samo dve figure", odvrati Mirela. "One koje smo Valentina i ja donele iz Monglana: zlatni slon i srebrna kamila. Ostalih est donela je sestra Klod iz druge opatije. Koliko mi je poznato, sestra Klod je stigla u Pariz tek jue ujutro. Nije imala puno vremena da ih sakrije, a bilo je suvie opasno doneti ih na sastanak sa nama. Sestra Klod je pre no to je umrla samo Valentini rekla gde se nalaze." "Ali sada su kod tebe!" Taljeran pokaza rukom na figure ukraene dragim kamenjem koje su jo leale meu posteljinom. Uinilo mu se da osea toplotu koju su zraile. "Rekla si mi da je zatvor vrveo od vojnika, lanova suda i ljudi. Kako si uspela od Valentine da dozna gde se nalaze?" "Njene poslednje rei bile su 'Seti se duha'. A onda je nekoliko puta izgovorila svoje prezime." "Duh?" upita zbunjeni Taljeran. "Odmah sam shvatila na ta misli. Podseala me je na tvoju priu o duhu kardinala Rieljea." "Jesi li sigurna? Sigurno da jesi, jer figure su tu. Ali nije mi jasno kako si uspela da ih pronae na osnovu tako krtog obavetenja." "Priao si nam da si bio svetenik u St. Remiju, iz koga si doao na Sorbonu, gde si video duha kardinala Rieljea u kapeli. Valentinino porodino ime, kao to ti je poznato, je de Remi. Odmah sam se setila da je Valentinin pradeda, eriko de Remi, sahranjen u sorbonskoj kapeli, nedaleko od kardinala Rieljea! To je pokuavala da mi porui. Figure su tamo bile sakrivene. Kroz mrane etvrti grada vratila sam se do kapele, gde sam na grobu Valentininog pretka pronala zapaljenu zavetnu sveu. Pri svetlosti te jedne jedine svee, stala sam da pretraujem kapelu. Proli su sati pre no to sam uspela da pronaem olabavljenu podnu ploicu, delimino skrivenu iza krstionice. Podigla sam je i izvukla figure iz zemljanog poda. A onda sam, to sam bre mogla, pobegla ovamo u Ri de Bon." Mirela zauta, ostavi bez daha. "Morise", nastavi ona, spustivi mu glavu na prsa tako da je mogao da uje

otkucaje njenog pulsa, "mislim da je Valentina jo zbog neeg pomenula duha. Pokuala je da mi kae da se tebi obratim za pomo, da ti verujem." "Ali kako bih ja mogao da ti pomognem, draga?" upita Taljeran. "I sam sam zatvorenik ovde u Francuskoj dok ne obezbedim propusnice. To to su figure kod nas natovarie nam jo vee nevolje na vrat, siguran sam da ti je to jasno." "Nee, ako saznamo tajnu, tajnu njihove moi. Kada bismo to znali, onda bismo mi diktirali pravila igre. Nije li tako?" Gledala ga je s toliko hrabrosti i ozbiljnosti, da je Taljeran morao da se osmehne. Nagnuo se i spustio usne na njeno nago rame. I protiv svoje volje osetio je kako u njemu ponovo raste elja. Ali u tom trenutku na vratima spavae sobe zau se lagano kucanje. "Monsenjeru", ree Kurtijad kroz zatvorena vrata, "ne bih da smetam, ali u dvoritu vas neko eka." "Nisam kod kue, Kurtijad", odvrati Taljeran. "Kao to zna." "Ali monsenjeru", produi sobar, "to je glasnik gospodina Dantona. Doneo je propusnicu." U devet uvee, Kurtijad je kleao na podu radne sobe. Utogljeni sako prebacio je preko naslona stolice, a rukave utirkane koulje zavrnuo. Zakucavao je poslednje lano dno u sanduke za knjige razbacane po sobi. Knjiga je bilo posvuda. Mirela i Taljeran su sedeli meu njima, pijuckajui rakiju. "Kurtijade", ree Taljeran, "sutra e krenuti za London sa ovim sanducima sa knjigama. Kada tamo stigne, raspitaj se gde moe nai meetare koji su iznajmili stan gospoi de Stal; oni e sve srediti da dobije kljueve i odvee te u stan koji smo zakupili. ta god radio, nikom drugom ne daj da dodirne ove sanduke. Ne isputaj ih iz vida i nemoj ih raspakivati dok gospoica Mirela i ja ne stignemo." "Ve sam ti rekla", ostade odluna Mirela, "ne mogu poi s tobom u London. elim samo da figure iz garniture otpremim iz Francuske." "Najdraa moja devojice", poe Taljeran, milujui joj kosu, "ve smo o tome raspravljali. Zahtevam da iskoristi moju propusnicu. Za kratko vreme nabaviu drugu. Ti jednostavno ne moe vie ostati u Parizu." "Moj je zadatak prvenstveno bio da spreim onog uasnog oveka da se doepa Monglanske garniture, kao i sve druge koji bi je zloupotrebili", ree Mirela. "Valentina bi uinila isto. I druge sestre mogu doi u Pariz u potrazi za pribeitem. Moram ostati ovde da im pomognem." "Veoma si hrabra", priznade on. "Ipak ti neu dozvoliti da sama ostane u Parizu, a ni kod ujaka ne moe da se vrati. Moramo zajedno odluiti ta da uinimo sa ovim figurama kada stignemo u London..." "Nismo se razumeli", primeti hladno Mirela, ustavi sa stolice. "Nisam rekla

da nameravam da ostanem u Parizu." Izvadivi jednu figuru Monglanske garniture iz kone torbe pored stolice, ona ode do Kurtijada i predade mu je. Bio je to Konj, zlatni pastuv koji se propinjao; jo jutros ga je pomno zagledala. Kurtijad paljivo prihvati figuru. Osetila je kako neka vatra istie iz njene ruke u njegovu dok mu ga je dodavala. On je paljivo uglavi u lani odeljak i zatunu slamom. "Gospoice", ree ozbiljno Kurtijad, namignuvi, "savreno se uklopila. Garantujem vam svojim ivotom da e vae knjige bezbedno stii u London." Mirela isprui ruku, a Kurtijad je toplo stegnu. Ona se zatim vrati Taljeranu. "Nita ne razumem", ree on razdraljivo. "Prvo odbija da poe u London tvrdei da mora ostati u Parizu. Zatim izjavljuje kako ne namerava ovde da ostane. Molim te budi jasnija." "Ti e poi u London s ovim figurama", obavesti ga ona iznenadjujue autoritativnim glasom. "Mene eka drugi zadatak. Pisau nastojnici i izloiu joj svoje planove. Imam neto svog novca, a Valentina i ja smo siroii. Po zakonu, njeno imanje i titula moraju pripasti meni. Zatim u zatraiti da u Pariz poalje neku drugu opaticu dok ja ne obavim ono to mi predstoji." "Ali kuda e poi? ta e raditi?" stade da se raspituje Taljeran. "Ti si mlada, sama devojka, bez porodice..." "Mnogo sam o tome od jue razmiljala", ree Mirela. "Moram obaviti neke poslove pre no to budem mogla da se vratim u Francusku. Preti mi opasnost... i pretie mi sve dok ne budem odgonetnula tajnu ovih figura. Postoji samo jedan nain da je odgonetnem. A to znai da moram poi tamo gde su nastale." "Blagi Boe", zapenua Taljeran. "Rekla si mi da ih je Karlo Veliki dobio od mavarskog guvernera Barselone. Ali to se dogodilo pre skoro hiljadu godina. Mislim da se trag do sada ve malo ohladio. A Barselona teko da se nalazi u predgrau Pariza! Neu dozvoliti da sama jurca po Evropi!" "Ne nameravam da posetim nijednu evropsku zemlju", osmehnu se Mirela. "Mavari ne potiu iz Evrope, doli su iz Mauritanije, sa samog kraja Saharske pustinje. Uvek mora poi od izvora da bi dokuio smisao..." Pogledala je Taljerana svojim bezdanim, zelenim oima; zaprepaeno je zurio u nju. "Poi u u Alir", izjavi ona. "Jer tamo poinje Sahara."

12. SREDITE TABLE

U kokosovim orasima esto se nau skeleti mieva, jer lake im je da onako mravi i pohlepni uu, nego da kasnije iziu siti, ali debeli. 'ah je moj ivot', Viktor Kornoj (ruski velemajstor)

Taktika se sastoji u tome da zna ta da uradi kada neto moe da se uradi. Strategija se sastoji u tome da zna ta da uradi kada nita ne moe da se uradi. Savelij Tartakover (poljski velemajstor) Nikada nisam bila zbunjenija nego dok smo se taksijem vozile ka Harijevoj kui. Mordekajeva izjava da sam prisustvovala i jednom i drugom ubistvu samo je pojaala muninu koju bih osetila svaki put kada bih pomislila da sav taj cirkus ima neke veze sa mnom. Zato su i Solarin i gatara upozorili upravo mene? Zato sam ja naslikala oveka na biciklu i zato se on povremeno javljao i u stvarnom ivotu? Bilo mi je ao to Mordekaju nisam postavila jo neka pitanja; inilo mi se da zna vie nego to nam je otkrio. Na primer, priznao je da je pre mnogo godina upoznao Solarina. Kako smo mogle znati da nije s njim ostao u vezi? Kada smo stigli do Harijeve kue, vratar pritra da nam otvori ulazna vrata. Celim putem jedva da smo progovorile koju re. Dok smo se pele liftom, Lili konano primeti: "Izgleda da si osvojila Mordekaja." "Veoma sloena osoba." "Da samo zna koliko", odvrati ona kada se vrata otvorie na njenom spratu. "ak i kada ga pobedim u ahu, uvek se pitam koje je sve kombinacije mogao da odigra. Verujem mu vie no ikome drugom, ali nikada nisam uspela da razotkrijem sve njegove tajne. Kada ve govorimo o tajnama, ne pominji Solovu smrt dok ne saznamo neto vie o tome." "Treba da odem u policiju", primetih. "Pitae te zato ti je trebalo tako dugo da svrati", podseti me Lili. "Mogla bi da odloi svoj put u Alir za kakvih deset godina zbog izdravanja kazne." "Ne bi valjda pomislili da sam ja..." "A zato da ne?" upita Lili kada se naosmo pred Harijevim vratima. "Evo ih!" povika Luelin iz trpezarije u trenutku kada smo se Lili i ja pojavile u velikom mermernom predvorju i poele da skidamo kapute koje smo potom predale sluavki. "Kasnite kao i obino. Gde ste vas dve dosad? Hari se razmee po kuhinji." Pod u predvorju podseao je na ahovsku tablu. Zakrivljeni zidovi bili su izdeljeni mermernim stubovima izmeu kojih su se prostirali italijanski pejsai u sivo-zelenim tonovima. U sreditu se nalazila mala fontana, okruena brljanom. Sa obe strane protezalo se po jedno iroko, zakrivljeno mermerno stepenite, iji su bokovi bili ukraeni arabeskama. Ono s desne strane vodilo je nadole u formalnu trpezariju u kojoj je sto od tamnog mahagonija bio postavljen za petoro. S leve strane nalazila se dnevna soba u kojoj je sedela Blana u masivnoj naslonjai presvuenoj crvenim brokatom. Najudaljenijim delom sobe

dominirala je grozna komoda, prelakirana u crveno, sa zlatnim rukama. Precenjeni, skupi ostaci iz Luelinove antikvarnice ispunjavali su celu sobu. Luelin im je upravo prilazio da se pozdravi. "Gde ste vas dve do sada?" upita Blana dok smo silazile stepenicama. "Trebalo je da ponemo sa koktelima i predjelom jo pre jednog sata." Luelin me ovla poljubi i udalji se da obavesti Harija da smo stigle. "Zapriale smo se", odvrati Lili, smestivi se u drugu preglomaznu naslonjau i dohvativi neki asopis. Hari izjuri iz kuhinje, nosei iznad glave veliki posluavnik sa pikantnim predjelima. Bio je opasan keceljom i na glavi je imao veliku kuvarsku kapu. Liio je na dinovsku reklamu za kvasac. "uo sam da ste stigle", ree on, zraei od sree. "Posluzi sam dao slobodno vee kako ne bi kibicovali dok kuvam. Zato sam vam lino izneo predjelo." "Lili kae da su se zapriale, moe li ti to da zamisli?" primeti Blana, dok je Hari sputao posluavnik na mali sto. "Mogle su da upropaste celu veeru." "Ostavi ih na miru", odvrati Hari, namignuvi mi, leima okrenut Blani. "Devojke njihovog uzrasta i treba malo da vrljaju." Hari se izgleda zavaravao, ako sam dobro shvatila, da e Lili "pokupiti" neto od moje linosti. "Doi da vidi", ree on, povukavi me ka posluavniku sa predjelom. "Ovo je kavijar sa smetanom, ovo je jaje sa lukom, a ovo, po mom vlastitom tajnom receptu, seckana jetra sa malcom. Majka mi ga je predala u amanet na samrtnikoj postelji." "Divno mirie", primetih. "A ovo je loks sa krem-sirom, ako ne voli kavijar. Hou da pola ovoga nestane dok se ne vratim. Veera e biti za pola sata." Ponovo mi se osmehnuo i izleteo iz sobe. "Loks, blagi boe", izusti Blana kao da e je svakog asa zaboleti glava. "Daj mi jedan od tih." Dodadoh joj jedan, pa se i sama posluih. Lili odeta do posluavnika sa predjelom i odmah smaza nekoliko komada. "Hoe li ampanjac, Ket? Ili da ti spremim neto drugo?" "Moe ampanjac", odvratih u trenutku kada se Luelin vratio. "Ja u sipati", ponudi se on, odlazei iza bara. "ampanjac za Ket, a ta bi elela moja armantna neaka?" "Viski i sodu", zatrai Lili. "Gde je Karioka?" "Malo zlato je sklonjeno na sigurno za veeras. Nema potrebe da nam ruje po predjelu." Poto je Karioka uvek, kada bi ugledao Luelina, pokuao da ga ujede za lanak na nozi, njegova netrpeljivost prema psiu bila je sasvim razumljiva. Dok se Lili mrtila Luelin mi dodade au od bruenog stakla punu penuavog ampanjca. Zatim se vrati do bara da pripremi viski i sodu. Posle predvienih pola sata ekanja i mnogo pojedenog predjela, Hari izie iz kuhinje u tamnosmeem, somotskom, veernjem sakou i dade nam znak da

sednemo za sto. S jedne strane stola smestili su se Lili i Luelin, s druge Blana i Hari, dok je preostala strana ostala meni. Sedosmo, a Hari nam usu vino. "Nazdravimo odlasku nae drage prijateljice Ket, za njen prvi dui rastanak sa nama od vremena kada smo se upoznali." Kucnusmo se i Hari nastavi. "Pre no to ode, dau ti popis najboljih restorana u Parizu. Kada se nae kod Maksima ili u Tur d'Aronu, samo spomeni moje ime maetre-u d' i bie usluena kao princeza." Morala sam mu rei. Sad ili nikad. "Ja u, Hari", poeh, "u stvari biti u Parizu samo nekoliko dana. Posle idem za Alir." Hari se zagleda u mene, drei podignutu au. Zatim je lagano spusti. "Alir?" ponovi on. "Tamo u raditi", objasnih. "Tamo u provesti godinu dana." "ivee sa Arapima?" "ta je - tu je, idem u Alir", rekoh. Ostali su utali i, iskreno govorei, bilo mi je drago to se ne zauzimaju za mene. "Zato ide u Alir? Zar si iznenada poludela? Ili postoji neki drugi razlog koji mi je promakao?" "Idem da razvijem kompjuterski sistem za OPEK", objasnih. "To je konzorcijum za naftu. Skraenica za Organizaciju zemalja izvoznica nafte. One proizvode i distribuiraju naftu, a jedna od njihovih baza nalazi se u Aliru." "Kakav je to konzorcijum za naftu to ga vodi aica ljudi koja ne zna ni rupu u zemlji da iskopa? Ve etiri hiljade godina Arapi lutaju pustinjom, putajui kamile da seru gde im se dopadne i ne proizvodei ba nita pod milim Bogom! Kako moe..." Kao da je znala kada treba da ue, sluavka Valeri unese veliku iniju pilee supe na kolicima za posluivanje. Dogurala ih je do Blane i poela da sipa. "Valeri, ta to radi?" upita Hari. "Ne sada!" "M'sje Rad", odvrati Valeri koja je bila iz Marseja i znala kako treba sa mukarcima, "ja sam kod vami deset godina. I za sve to godine, nikada nisam dala govoriti mi kada treba ja serviram supu. Zato poeti sadi?" A zatim nastavi da puni tanjire sa zavidnim samopouzdanjem. Pre no to se Hari oporavio, Valeri je ve stigla do mene. "Valeri", javi se on ponovo, "poto si vrsto reila da sipa supu, elim da ujem ta ti misli o ovome." "Dobro", pristade ona, napuivi usne i zaobiavi sto da poslui Harija. "Dobro poznaje ovde prisutnu gospoicu Velis?" "Dosta dobro", sloi se Valeri. "Zna li da me je ovde prisutna gospoica Velis upravo obavestila da namerava da otputuje u Alir i da ivi meu Arapima? ta ti misli o tome," "Alir, to je predivna zemlja", odvrati Valeri, priavi Lili. "Imam brat koji

tamo ivi. Posetila ga mnogo puta." Klimnu mi preko stola. "Dopae vam se veoma dobro tamo." Zatim je posluila i Luelina i udaljila se. Za stolom je vladao muk. Moglo se uti grebanje kaika po dnu tanjira. Hari na kraju ipak progovori. "Kako ti se svia supa?" "Odlina je", pohvalih ga. "U Aliru nigde nee dobiti ovakvu supu, to ti garantujem." To je bio Harijev nain da prizna da je izgubio. Svi za stolom odahnue. Veera je bila odlina. Hari je pripremio palainke od krompira sa domaim slatkim od jabuka koje je tek malo kisilo i imalo ukus na narane. Zatim, veliki komad peenja koje se mrvilo u vlastitom soku; moglo se sei viljukom. Pa, knedle u vatrostalnoj posudi koje je zvao "kugel", zapeene na povrini. Dosta povra i etiri razliite vrste hleba posluene sa mileramom. Za desert smo imali najbolju trudlu od jabuka koju sam ikada jela, sa puno suvog groa, koja se jo puila. Blan, Luelin i Lili bili su neobino tihi za vreme veere; neobavezno su askali i to, kako mi se inilo, nekako preko volje. Konano se Hari okrenuo prema meni, ponovo mi napunio au vinom i rekao: "Ako upadne u neku nevolju, prvo da si mene pozvala! Zabrinut sam za tebe, draga, jer nee imati kome da se obrati sem nekim tamo Arapima i tim gojimima za koje radi." "Hvala ti. Ali, Hari, pokuaj da shvati da idem u jednu civilizovanu zemlju i to poslovno. Hou da kaem, ne idem u dunglu gde nema..." "Kako to misli?" prekide me Hari. "Arapi i dan-danas seku ake lopovima. A pored toga, ni civilizovane zemlje nisu vie bezbedne kao nekada. Ne dozvoljavam Lili ak ni da vozi sama kroz Njujork da je ne bi napali i opljakali. Pretpostavljam da si ula da je Sol dao otkaz i otiao? Nezahvalnik." Lili i ja se pogledasmo, pa brzo odvratismo oi jedna od druge. Hari je nastavio da govori. "Lili treba da uestvuje na tom turniru, a ja nemam nikog ko bi je vozio tamo. Muka me hvata kada samo pomislim da e sama ii ulicom... A jo sam uo i da je neki igra ve umro na tom turniru." "Ne budi smean", javi se Lili. "To je veoma vaan turnir. Ako se kvalifikujem, moi u da igram na meuzonskim turnirima protiv najboljih igraa na svetu. Sigurno se neu povui samo zato to je neki stari ludak dozvolio da ga ucmekaju." "Ucmekaju?!" uzviknu Hari i oinu me pogledom pre no to sam imala vremena da na lice navuem masku nevinaceta. "Divno! Fantastino! Upravo sam o slinim stvarim i brinuo. U meuvremenu, tri u etrdeset estu ulicu svakih pet minuta da igra ah sa onom drhtavom, matorom budalom. Kako

onda da nae mua?" "Misli na Mordekaja?" upitah Harija. Za stolom je zavladala zagluujua tiina. Hari se skamenio. Luelin je zatvorio oi i poeo da se poigrava salvetom. Blan je posmatrala Harija, a na usnama joj je titrao jedva primetan, pakostan osmeh. Lili je zurila u tanjir i lupkala kaikom po stolu. "Da li sam rekla neto to nije trebalo?" upitah. "Ma, nita", promrmlja Hari. "Nita ne brini, sve je u redu." Ali to je ujedno i bilo sve to je kazao. "Sve je u redu, draga", dodade Blana trudei se da zvui umiljato. "Samo, ne pominjemo ga ba esto. Mordekaj je Harijev otac. Lili ga veoma voli. Nauio ju je da igra ah dok je jo bila sasvim mala. Mislim da je to uradio samo da bi meni napakostio." "Majko, to je glupo", javi se Lili. "Ja sam ga zamolila da me naui. I ti to sasvim dobro zna." "U to vreme tek to si izila iz pelena", primeti Blana, i dalje gledajui u mene. "Ja smatram da je on uasan starac. Nije bio u ovom stanu od naeg venanja, pre dvadeset pet godina. udi me da te je Lili upoznala s njim." "On mi je deda", primeti Lili. "Mogla si da mi kae", oglasi se Hari. Izgledao je toliko povreen da sam na trenutak pomislila da e zaplakati. Te njegove oi kao u svetog Bernarda nikada nisu bile vlanije. "Stvarno mi je ao", rekoh. "Ja sam kriva..." "Nisi ti kriva", ree Lili. "I zato umukni. Problem je u tome to niko od prisutnih nikada nije shvatio da ja elim da igram ah. Da ne elim da budem glumica niti da se udam za kakvog bogataa. Ne elim da dangubim i muvam ljude kao Luelin..." Luelin joj uputi jedan krvniki pogled, a zatim se ponovo zagleda u sto. "elim da igram ah, a to niko sem Mordekaja ne razume." "Ba svaki put kada se ime tog oveka pomene u ovoj kui", dobaci Blana, po prvi put podigavi neznatno glas, "mi se za koji centimetar udaljimo jedni od drugih." "Ne vidim zato moram da se iskradam poput kakvog krivca kada elim da odem u grad i vidim svog..." poe Lili, ali ne dovri. "O kakvom to iskradanju govori?" upita je Hari. "Da li sam ikada traio od tebe da se iskrada? Slao sam te kolima kad god si htela da ide. Niko nikada nije kazao da mora da se iskrada gde god htela da poe." "Ali moda je ona elela da se iskrada", dobaci Luelin, oglasivi se prvi put. "Moda je naa draga Lili htela da se iskrade i popria sa Ket o turniru na kome su zajedno bile prole nedelje, kada je ubijen Fiske. Konano, Mordekaj je stari drugar velemajstora Fiskea. Ili bolje da kaem, bio je."

Luelin se osmehivao kao da je u tom trenutku pronaao mesto da zarije bode. Nije mi bilo jasno kako je tako dobro naciljao. Pokuah s malim blefom. "Ne budali. Svi znaju da Lili nikada ne ide na turnire." "Oh, zato da se laemo?" upita Lili. "Sigurno su i novine objavile da sam bila tamo. Unaokolo se vrzmala gomila reportera." "Niko mi nikada nita ne govori!" zaurla Hari. Lice mu je bilo tamnocrveno. "ta se to, do avola, ovde deava?" Besno je prelazio pogledom s jednog na drugog. Nikada ga nisam videla toliko srditog. "Ket i ja smo u nedelju otile na turnir. Fiske je igrao protiv jednog Rusa. Fiske je umro, a Ket i ja smo otile. To je sve to o tome ima da se kae, pa te molim da ne pravi scene." "Ko pravi scene?" upita Hari. "Poto si mi sve lepo objasnila, zadovoljan sam. Samo, mogla si to sve da mi kae i malo ranije, to je sve. I da zna da vie nee ii na turnire na kojima ljude ubijaju." "Pokuau da sredim da svi ostanu ivi", dobaci Lili. "ta je velianstveni Mordekaj imao da kae o Fiskeovoj smrti?" upita Luelin, ne elei da se tema razgovora promeni. "Nema sumnje da je imao svoje miljenje o tom sluaju. ini se da on o svemu ima miljenje." Blana spusti aku na Luelinovu ruku, stavljajui mu do znanja da je bilo dosta. "Mordekaj smatra da je Fiske ubijen", odgovori mu Lili odgurnuvi stolicu i ustavi. Zatim ispusti salvetu na sto. "Da li neko eli da pree u salon na malo arsenika posle veere?" Posle tih rei izie iz sobe. Trenutak je vladala neprijatna tiina, a onda Hari isprui ruku i potapa me po ramenu. "Izvini draga, ovo je tvoja oprotajna veera, a mi svi vritimo jedni na druge kao gomila jenti. Hajdemo na aicu konjaka da popriamo o neem veselijem." Pristadoh. Preosmo svi u dnevnu sobu na aicu pre spavanja. Posle nekoliko minuta Blana se poalila na glavobolju i povukla. Luelin me je odveo u stranu i upitao: "Sea li se predloga u vezi sa Alirom?" Klimnuh, a on dodade: "Hajdemo na trenutak u radnu sobu da o tome popriamo." Krenuh za njim kroz stranji hodnik do radne sobe, opremljene tekim nametajem prijatne smee boje, u kojoj je svetlost bila priguena. Luelin zatvori vrata. "Pristaje li da to uini?" upita on. "Znam da ti je to vano." Rekoh mu. "Dosta sam o svemu razmiljala. Pokuau da ti pronaem te ahovske figure. Ali neu uiniti nita nezakonito." "Ako budem mogao da ti poaljem novac, da li bi mi ih kupila? Hou da kaem, mogu te spojiti sa nekim ko... ko e ih izneti iz zemlje." "Misli, ko e ih prokrijumariti." "Zato o tome tako govori?" upita Luelin.

"Da te pitam neto, Lueline. Ako ima nekog ko zna gde su figure i ima nekog ko e da plati za njih i na kraju ima i nekog ko e da ih prokrijumari iz zemlje, ta u ti ja?" Luelin je trenutak utao. Oigledno je razmiljao kako da mi odgovori. Konano ree: "Pa, mogao bih da budem i iskren. Ve smo pokuali. Vlasnik ne eli da ih proda mojim ljudima. Odbija ak i da se sastane s njima." "Zato onda misli da bi pristao da pregovara sa mnom?" zanimalo me je. Luelin se nekako udno osmenu. A zatim zagonetno primeti: "Nije u pitanju on, ve ona. I imamo razloga da verujemo da e pristati da posluje samo sa enom." Luelin nije bio ba jasan, ali uinilo mi se da e biti bolje da ne navaljujem poto sam u daljnjem razgovoru mogla i sama da se odam. Kada smo se vratili u dnevnu sobu, zatekli smo Lili na sofi sa Kariokom u krilu. Hari je stajao pored uasno lakiranog sekretera u dnu sobe i s nekim razgovarao telefonom. Iako mi je bio okrenut leima, po ukoenom dranju zakljuila sam da neto nije u redu. Pogledala sam Lili, a ona je odmahnula glavom. im je ugledao Luelina, Karioka naulji ui, a zatim prigueno zarea stresavi se. Luelin se na brzinu izvini, poljubi me ovla u obraz i udalji se. "To je bila policija", obavesti nas Hari, spustivi slualicu i okrenuvi se prema meni; delovao je izgubljeno. Pogrbio se i inilo se da e svakog asa zaplakati. "Iz Ist Rivera su izvukli le. Trae da doem u mrtvanicu da ga identifikujem. Mrtvac je"... zagrcnuo se kod te rei... "imao u depu Solov novanik i ofersku dozvolu. Moram poi." Pozelenela sam. Znai, Mordekaj je bio u pravu. Neko je odista pokuavao da prikrije stvar, ali kako se Solovo telo nalo u Ist Riveru? Plaila sam se da pogledam prema Lili. Nijedna od nas nije ni re prozborila, ali Hari to izgleda nije primetio. "Znate", nastavi on, "oseao sam da neto nije bilo u redu prole nedelje. Kada se Sol vratio ovamo, zatvorio se u svoju sobi i nije hteo ni sa kim da razgovara. Nije se pojavio na veeri. Vi ne mislite da je mogao izvriti samoubistvo? Trebalo je da ostanem uporan i da razgovaram s njim... moja je krivica to se ovo dogodilo." "Ne moe biti siguran da je to Solov le", primeti Lili. Uputila mi je jedan moleiv pogled, ali nisam bila sigurna da li me moli da kaem istinu ili da utim. Oseala sam se uasno zbog svega toga. "eli li da poem s tobom?" predloih. "Ne, draga", odvrati Hari i duboko uzdahnu. "Nadajmo se da je Lili u pravu, da je posredi neka greka. Ali ako je to ipak Solovo telo, morau malo da se zadrim. Da bih... kako bih sve sredio za pogreb." Hari me poljubi za rastanak, ponovo se izvinivi to je vee proteklo tako

tuno, i konano ode. "Oseam se uasno", ree Lili, kada je iziao. "Hari je voleo Sola kao da mu je bio sin." "Mislim da bi mu trebalo rei istinu", izjavih. "Ne budi tako prokleto plemenita", odvrati Lili. "Kako do avola da mu objasnimo da si jo pre dva dana videla Solov le u UN i da si zaboravila to da pomene, makar danas za veerom? Seti se ta je Mordekaj kazao." "ini mi se da je Mordekaj slutio da su oba ubistva zatakana", rekoh joj. "Mislim da bi trebalo da porazgovaram s njim o tome." Zamolih Lili za Mordekajov broj telefona. Spustila mi je Karioku u krilo i otila do sekretera po list hartije. Karioka mi liznu aku. Obrisah je. "Jesi li videla kakvo sranje Lulu dovlai u kuu?" upita ona, mislei na odvratni crveno-zlatni sekreter. Lili je uvek zvala Luelina "Lulu" kada je bila besna. "Ladice ne mogu da se izvuku, a ove rune pozlaene ruke prosto bodu oi." Ona navrlja Mordekajov broj na listu hartije za pisanje i prui mi ga. "Kada kree?" upita ona. "Za Alir? U subotu. Mada sumnjam da emo pre toga imati mnogo vremena za razgovor." Ustadoh i predadoh Karioku Lili. Ona ga podie i svojim nosem dodirnu njegov dok se on uvijao da pobegne. "Ionako ne bih mogla da se vidim s tobom pre subote. Biu zatvorena sa Mordekajem i bez prestanka igrati ah sve do nastavka turnira naredne nedelje. Ali u sluaju da saznamo neto novo o Fiskeovoj ili... Solovoj smrti... kako da te naem?" "Ne znam adresu. Bie najbolje da poalje telegram na moju ovdanju kancelariju. Oni e ga proslediti dalje." Sloismo se da e to biti najbolje. Sioh u predvorje zgrade i vratar mi pozva taksi. Dok se moj taksi probijao kroz hladnu i mranu no, pokuala sam da se prisetim svega to se do sada dogodilo i da u tome pronaem bar neki smisao. Ali u umu mi se sve u toj meri pobrkalo, da je stomak na trenutke poeo da mi se gri od straha. Kada sam stigla do ulaznih vrata u moju zgradu ve sam se prepustila potpunom oaju i obuzela me je panika. Gurnuvi taksisti novac, potrala sam prema zgradi i uletela u predvorje. Nervozno sam stala da pritiskam dugme za lift. Iznenada sam osetila neiju aku na ramenu. Poskoila sam gotovo tri stope uvis. Bio je to vratar. U ruci je drao moju potu. "Izvinite ako sam vas prepao, gospoice Velis", stade on da se izvinjava. "Nisam hteo da zaboravite potu. Ako sam dobro shvatio, naputate nas ovog vikenda?" "Da, dala sam upravitelju adresu kancelarije. Posle petka moete svu moju potu tamo slati."

"Dobro", odvrati on i poele mi laku no. Nisam otila pravo u stan. Pritisnula sam dugme za krov. Niko sem stanara nije znao za naroita vrata koja su vodila na iroku, poploanu terasu sa koje se pruao vidik na ceo Menhetn. Ispod mene, dokle mi je pogled sezao, protezala su se iskriava svetla grada koji u uskoro napustiti. Vazduh je bio ist i prtav. Mogla sam da vidim Empajer Stejt i Krajslerove zgrade kako se svetlucaju u daljini. Ostala sam gore otprilike deset minuta dok nisam osetila da ponovo vladam i stomakom i ivcima. Zatim sam se liftom vratila do svog sprata. Vlas kose koju sam nalepila preko vrata bila je na svom mestu, to je znailo da niko nije ulazio. Ali kada sam otkljuala sve reze i zakoraila u hodnik, odmah sam primetila da neto nije kako treba. Jo nisam bila upalila svetlo u hodniku, tako da sam primetila da iz sobe na njegovom kraju dopire slaba svetlost. Nikada ne ostavljam upaljeno svetlo kada nisam kod kue. Upalih svetla u hodniku, duboko uzdahnuh i polagano krenuh prema sobi. Na klaviru je bila upaljena mala, kupasta svetiljka koju sam koristila za itanje nota. Bila je uperena na ukrasno ogledalo iznad kamina. ak i sa udaljenosti od dvadeset pet stopa videla sam ta lampa osvetljava. Za ogledalo je bila zakaena beleka. Kao u transu prela sam preko sobe, probijajui se kroz svoju dunglu. Sve vreme imala sam utisak da iza drvea ujem neko struganje. Mala svetlost bila je mamac koji me je pozivao da priem ogledalu. Zaobioh glomazni klavir i zaustavih se ispred beleke. Dok sam itala poruku, osetila sam ve poznati drhtaj du kime. Ja sam te ve upozorio, ali jo u to jednom podvui. Kada te nevolja snae, nai joj mora leka, a ne glavu u pesak zavui - mnogo je peska u Aliru. Dugo sam ostala da stojim zurei u poruku. Da i nije bilo malog konja u dnu, prepoznala bih rukopis. Bio je Solarinov. Ali kako je uao u moj stan, ne prekinuvi vlas kose? Da li je bio u stanju da se popne uza zid do jedanaestog sprata i ue kroz prozor? Naprezala sam mozak, pokuavajui da unesem kakav-takav smisao u celu stvar. ta je Solarin eleo od mene? Zato je bio spreman da se izloi tako velikom riziku kao to je provaljivanje u moj stan, samo da bi stupio u vezu sa mnom? Dvaput je ve skrenuo sa svog puta da bi razgovarao sa mnom, da bi me upozorio, a oba puta neposredno posle toga neko je bio ubijen. Ali kakve to veze

ima sa mnom? tavie, ako sam i bila u opasnosti, ta je oekivao da u preduzeti s tim u vezi? Vratila sam se niz hodnik i jo jednom okrenula klju u bravi, a zatim stavila i lanac. Obila sam ceo stan, zavirila iza drvea, u ormane i u sobicu za poslugu, kako bih se uverila da nikog nema. Bacila sam potu na pod, izvukla krevet, sela na ivicu, zatim se izula i skinula arape. Tek tada sam je uoila. Na drugom kraju sobe, i dalje obasjana mekom svetlou male lampe, stajala je poruka. Ali snop lampe nije bio uperen u sredinu. Obasjavala je samo jednu stranu. Ponovo sam ustala, sa arapama u ruci, i vratila se da je jo jednom pogledam. Svetlost je bila paljivo osmerena na jednu stranu poruke - i to levu tako da je obasjavala samo prvu re u svakom redu. A one su oblikovale novu reenicu: Ja u te nai u Aliru. U dva ujutro, jo sam leala na krevetu i zurila u tavanicu. Nisam mogla oka da sklopim. Mozak mi je radio kao kompjuter. Neto nije bilo u redu. Neto je nedostajalo. Ve sam imala na raspolaganju mnoge delove slagalice, ali nikako nisam mogla da ih sloim. Pa ipak, bila sam ubeena da e se ve nekako uklopiti. Po hiljaditi put krenula sam iz poetka. Gatara me je upozorila da mi preti opasnost. Solarin me je upozorio da mi preti opasnost. Gatara mi je putem svog proroanstva uputila ifrovanu poruku. Solarin mi je u svojoj poruci takoe ostavio skrivenu poruku. Da nisu gatara i Solarin na neki nain bili povezani? Postojalo je neto to sam previdela jer nije imalo nikakvog smisla. Gatarina ifrovana poruka je glasila "J'adoube KV." Ve mi je Nim ukazao na to; izgleda da je elela da stupi u vezu sa mnom. Ako je to bilo tano, zato mi se od onda nije javila? Prola su tri meseca, a nje nigde nije bilo. Izvukla sam se iz kreveta i ponovo upalila svetla. Poto nisam mogla da spavam, zato ne bih pokuala da raspetljam celu tu prokletu stvar. Otila sam do ormana i stala da preturam po njemu dok nisam pronala salvetu i presavijeni list hartije na kome je Nim ispisao tu pesmu u jambima. Otila sam do sobice za poslugu i pristojno napunila au brendijem. Zatim sam se spustila na gomilu jastuka na podu. Izvukla sam olovku iz oblinjeg upa, te poela da prebrojavam slova i da ih zaokruujem onako kako mi je Nim pokazao da se to radi. Ako je ta prokleta ena toliko udela da stupi u vezu sa mnom, moda je to ve i uinila. Moda se jo neto krilo u proroanstvu. Neto to ranije nisam primetila. Poto sam ve znala da se u prvim slovima svakog reda krila poruka, pokuala sam da zapiem poslednja slova. Na nesreu dobila sam "eaoaoeoea". Poto u tome nisam nalazila nikakvo simboliko znaenje, pokuala sam sa prvim slovima drugih rei u svakom redu, pa zatim treih, i tako dalje. Dobijala

sam gluposti kao to je"ktmisjcuz" i "kjetbpt". Samo to nisam poela da krguem zubima. Pokuala sam sa prvim slovom prve reenice i drugim slovom druge i dobila "jtm...". Nikako nisam uspevala da pronaem bilo ta suvislo. Otpila sam dobar gutljaj rakije i nastavila da se bakem s tim gotovo jo itav sat. Ve je bilo pola etiri ujutro kada mi je palo na pamet da probam sa neparnim i parnim brojevima. Vadei slova pod neparnim brojevima iz svake reenice, konano sam neto provalila. Ili sam bar dola do neega to je liilo na re. Prvo slovo prve reenice, tree slovo naredne, zatim peto, sedmo i dobila sam: "Jeremija". Dobila sam ne samo re, ve ime. Stadoh da se vuem po sobi, da prekopavam po gomilama knjiga, dok ne izvukoh prljavu, staru, Gideonovu Bibliju. Krenuh kroz sadraj dok ne pronaoh Jeremiju, dvadeset etvrtu knjigu Starog Zaveta. Ali moja je poruka glasila "Jeremija-". Na mesto ega je stajalo to ""? Malo sam razmiljala o tome dok nisam shvatila da je "" osmo slovo abecede. Pa ta s tim? A onda sam primetila da je osma reenica pesme glasila "Ka traganju za trideset tri i tri pati se kroz snove". Neka sam prokleta ako se to nije odnosilo na poglavlje i redni broj stiha. Potraih trideset tree poglavlje trei stih Jeremije. Pogodak. Zovi me, i odazvau ti se, i kazau ti velike i tajne stvari, za koje ne zna. Znai, bila sam u pravu. U proroanstvu se krila jo jedna poruka. Jedini problem bio je u tome to je ova poruka, kako su stvari sada stajale, bila potpuno beskorisna za mene. Ako je stara zakrpa elela da mi "kae" velike i tajne stvari, gde su onda, do avola, bile te stvari? Ja to nisam znala. Za osobu koja nikada nije uspela da do kraja rei ukrtene rei iz Njujork Tajmsa, bio je pravi podvig to je sa obine salvete izvukla deifrovana proroanstva. S druge, pak, strane oseala sam se prilino potiteno. Skidala sam jedan veo za drugim, u smislu da sam pronalazila suvisle rei na engleskom u kojima su se krile poruke, ali te poruke kao da nikuda nisu vodile. Osim ka novim porukama. Uzdahnula sam, pogledala ponovo u tu prokletu pesmu, iskapila preostalu rakiju i krenula iz poetka. O emu god da je bila re, moralo se kriti u pesmi. Tamo se jedino moglo nalaziti. Bilo je ve pet ujutro kada mi je onako ve obamrloj sinulo da vie moda ne treba da tragam za slovima. Moda su pojedine rei, rasporeene na poseban nain, sadrale poruku, kao to je to bio sluaj sa Solarinovom belekom. im mi je to palo na pamet - a moda mi je pomogla i trea aa rakije - pogled mi pade na prvu reenicu proroanstva.

Jednako kao to klju ine linije ove... Kada je gatara izgovarala ove rei, gledala mi je u linije na dlanu. Ali ta ako se to odnosilo na stihove same pesme, ta ako su oni oblikovali klju za razreenje poruke? Podigoh pesmu, odluivi da je samo jo jednom proitam. Gde se krio klju? Rekla je da same linije ine klju, kao to je rima, kada bi se izvrilo sabiranje, davala "666", avoljev broj. Ne mogu rei da mi je iznenada sinulo reenje, jer sam tu prokletu pesmu prouavala ve pet asova, ali upravo tako sam se oseala. Bila sam sasvim sigurna, a na tolikoj sigurnosti mogu zahvaliti probdevenoj noi i mozgu natopljenom alkoholom, da sam dola do reenja. Sabiranjem rima nije se samo dobijalo 666. To je bio klju za skrivenu poruku. Moja kopija pesme bila je ve toliko ivrljana, da je liila na kartu meuglaktikih odnosa u Vaseljeni. Okrenuvi stranu s namerom da nastavim da piem na poleini lista, prepisala sam ponovo pesmu i ustorjstvo rima. Ustrojstvo je glasilo 1-2-3, 2-3-1, 3-1-2. Izabrala sam re iz svake reenice koja je odgovarala ovim brojevima. Poruka je glasila: JEDNAKO-TEK KAOJEDNA JO-IGRA-TA-BITKA-E-KOLATI-ZAUVEK. I znala sam, sa puno samopouzdanosti na kojoj mogu da zahvalim svom pijanstvu, tano ta to znai. Zar mi nije Solarin rekao da igramo ah? Ali gatara me je na to upozorila tri meseca ranije. J'adoube. Dodirujem tebe. Poravnavam tebe, Katarina Velis. Zovi me, i odazvau ti se, i kazau ti velike i tajne stvari za koje ne zna. Jer bitka traje, a ti si tek peak u toj igri. Figura na ahovskoj tabli ivota. Osmehnula sam se, ispruila noge i posegnula za telefonom. Iako nisam mogla da stupim u vezu sa Nimom, mogla sam da mu ostavim poruku na kompjuteru. Nim je bio pravi strunjak za deifrovanje, moda najvei autoritet u toj oblasti na svetu. Drao je predavanja na tu temu i pisao knjige, je li tako? Nikakvo udo to mi je istrgnuo beleku iz ruke kada sam prvi put uoila ustrojstvo rima. Odmah je razabrao da se u tome krije klju. Ali, kopile jedno, pustio me je da sama doem do reenja. Okrenula sam broj i ostavila mu pozdravnu poruku: Peak kree za Alir. Dok je napolju nebo postajalo sve svetlije, odluila sam da poem na poinak. Nisam vie elela ni o emu da razmiljam i moj se mozak sloio sa mnom. U trenutku kada sam nehotice utnula gomilu pisama baenih na pod, primetila sam jedan koverat bez marke i adrese. Pismo je bilo lino urueno, a sloeni, zakukuljeni rukopis kojim je bilo ispisano moje ime nije mi bio poznat.

Podigoh pismo i otvorih ga. Unutra se nalazio veliki, debeo list hartije. Sedoh na krevet da ga proitam. Draga moja Ketrin, Uivao sam u naem kratkom susretu. Neu moi da porazgovaram s vama pre no to odete, jer i sam odlazim iz grada na nekoliko nedelja. Posle naeg razgovora odluio sam da poaljem Lili da vam se pridrui u Aliru. Dve glave su bolje od jedne, kada iskrsne neki problem. Slaete li se? Zaboravio sam da vas pitam... da li ste uivali u susretu sa mojom prijateljicom-gatarom? Pozdravila vas je. Poruuje vam: Dobro doli u Igru. S najdubljim potovanjem, Mordekaj Rad.

13. SREDINJICA

Tu i tamo, u drevnim knjievnostima, nailazimo na legende o mudrim i tajanstvenim igrama koje su izmislili i igrali ueni ljudi, kalueri ili dvorani obrazovanih kneeva. One su mogle poprimiti oblik ahovske igre u kojoj su figure i kvadrati uz svoju uobiajenu funkciju imali i tajna znaenja. 'Igra staklenih perli', Herman Hese Igram samo radi igre same. erlok Holms ALIR, APRIL 1973. Bio je jedan od onih svetlucavih, ljubiasto-plavih sumraka na poetku prolea. I samo nebo kao da je hualo dok je moj avion kruio kroz prozranu izmaglicu to se dizala sa mediteranske obale. Ispod mene prostirao se Alir. "Al-ezair Beida", tako su ga zvali. Belo ostrvo. Kao da se izdizalo iz mora, a sa njega se cedila voda, nalik na grad iz bajke, nalik na fatamorganu. Sedam legendarnih vrhova bili su okrueni mnogobrojnim belim zgradama koje su se obruavale jedna preko druge nalik na ukrasni lag sa svadbene torte. ak je i drvee imalo tajanstven, egzotian oblik, a boje kao da nisu pripadale ovom svetu. Preda mnom je bio beli grad koji je osvetljavao put ka unutranjosti Crnog

Kontineneta. Tamo dole, ispod sjajne oblande, leale su ratrkani delii tajne zbog koje sam proputovala pola zemaljske kugle. Dok je moj avion klizio nad vodom, imala sam oseaj da u se spustiti ne u Alir, ve na prvo polje: ahovsko polje koje e me odvesti u samo srce igre. Aerodrom Dar-el-Beida (Bela palata) nalazi se na samom kraju Alira, a njegovu kratku pistu zapljuskuje Sredozemno more. Kada smo izili iz aviona, ugledala sam dvospratnu zgradu sa ravnim krovom ispred koje su se na prohladnom, ustajalom povetarcu talasale palme poput dugakog perja. Vazduh je ispunjavao miris jasmina to se nou rascvetava. Preko proelja niske staklene zgrade aerodroma bila je privrena rukom ispisana traka: ti zavijuci, take i zapete koji su podseali na japansko pismo raeno etkicom bili su moj prvi susret sa klasinim arapskim pismom. Ispod gotovo izvajanih slova, stajao je prevod tampanim slovima: "Bienvenue en AlgQrie". Prtljag nas je ekao na trotoaru radi identifikacije. Nosa smesti moj na metalna kolica i ja krenuh za rekom putnika u aerodromsku zgradu. Stala sam u red sa onima koji su ulazili u zemlju i razmiljala o tome dokle sam dospela od one noi, pre jedva nedelju dana, koju sam probdela odgonetavajui gatarino proroanstvo. Ceo taj put prevalila sam bez iije pomoi. Ali ne sluajno. Ve narednog jutra, poto sam odgonetnula njenu pesmu, urno sam pokuala da stupim u vezu sa bilo kim iz svog arolikog kruga prijatelja, ali kao da su se svi urotili da ne puste ni glasa od sebe. Kada sam nazvala Harija, sluavka Valeri mi je kazala da su se Lili i Mordekaj negde zatvorili i da prouavaju tajne aha. Hari je otiao iz grada da prenese Solovo telo u Ohajo ili Oklahomu, gde je pronaao neke njegove roake za koje nikada ranije nije uo. Luelin i Blana su iskoristili Harijevo odsustvo i zbrisali u London na neku rasprodaju antikviteta. Nim je i dalje bio, da tako kaem, u samostanu, i nije odgovarao na moje hitne telefonske poruke. Ali u subotu ujutro, dok sam se nosila sa radnicima koji su selili moje stvari i vraki se trudili da moje smee to lepe spakuju, u stanu se pojavio Bosvel, nosei kutiju od "armantnog gospodina koji je ovde bio pre neko vee". Kutija je bila puna knjiga i na njoj je stajala prikaena poruka koja je glasila: "Moli se da nae vodia i peri se iza uiju." U potpisu je stajalo: "Milosrdne sestre". Sve knjige sam izruila u putnu torbu koju sam nameravala da ponesem kao runi prtljag i zaboravila na njih. Kako sam mogla znati da e te knjige, otkucavajui u torbi poput bombe, imati velikog uticaja na dogaaje koji e ubrzo uslediti? Ali Nim je znao. Moda je odavno to znao. ak i pre no to mi je spustio ake na ramena i rekao: "J'adoube".

Meu eklektikom meavinom plesnjivih starih pejperbek izdanja nalazila se knjiga Legenda o Karlu Velikom, kao i nekoliko knjiga o ahu, maginim kvadratima i matematikim prouavanjima za svaiji ukus i svih vrsta. Meu njima nala se i dosadna knjiga o osnovima kupovine i prodaje vrednosnih papira pod naslovom Fibonaijevi brojevi, koju je napisao, upravo dr Ladislaus Nim. Teko da sam posle estoasovnog leta iz Njujorka do Pariza mogla rei kako sam postala strunjak za ah, ali mnogo sam nauila o Monglanskoj garnituri i njenoj ulozi u padu carstva Karla Velikog. Iako se nigde nije pominjala po imenu, ova garnitura prouzrokovala je smrt ak pet-est kraljeva, prineva i odabranih dvorana, kojima su glave razbijene figurama "od masivnog zlata". Zbog nekih od tih ubistava otpoinjani su ratovi, a posle smrti Karla Velikog, njegovi vlastiti sinovi razjedinili su Franako carstvo, borei se oko tajanstvene ahovske garniture. Na tom je mestu Nim na margini knjige zabeleio: "ah najopasnija od svih igara." Prethodne nedelje potrudila sam se, onako na svoju ruku da nauim neto malo o ahu, ak i pre no to sam proitala knjige koje mi je on dostavio: znala sam dovoljno da sam mogla da pravim razliku izmeu taktike i strategije. Taktiku su sainjavali kratkoroni potezi povueni radi sticanja to boljeg poloaja. Ali strategija je bila ta pomou koje se dobijala partija. Ovo obavetenje pokazae se od velike koristi kada budem stigla u Pariz. Ni sa druge strane Atlantika partnerska firma Fulbrajt Kon nije izgubila nita od svoje patine dugotrajnih prevara i podmiivanja. Moda se izmenio jezik u igri koju su igrali, ali potezi su ostali isti. Istog asa kada sam stigla u parisku kancelariju, nagovestili su da od posla moda nee biti nita. Izgleda da nisu jo bili primili potpisani ugovor od momaka iz OPEK-a. Oigledno je bilo da su danima uali po raznim ministarstvima u Aliru, leteli tamo-amo i pravili velike raune, ali se svaki put vraali praznih aka. Sada je nameravao da se u stvar umea i stariji partner, an Filip Petar. Upozorio me je da ne preduzimam nita dok on krajem nedelje ne stigne u Pariz, a potom je stao da me uverava da e francuski partner bez sumnje pronai za mene neki posao kada se praina slegne. Po njegovom tonu moglo se zakljuiti da ima u vidu neke lake daktilografske poslove, te pranje i ienje prozora i podova, a moda i nekoliko klozeta. Ali ja sam imala drugaije planove. Francuski partner moda nije imao potpisan ugovor sa klijentom, ali ja sam imala avionsku kartu za Alir i celu nedelju pred sobom koju sam tamo mogla provesti bez iijeg nadzora. Kada sam izila iz pariske kancelarije Fulbrajt Kona i pozvala taksi da me odveze nazad na Orli, zakljuila sam da je Nim bio u pravu kada je rekao da bi trebalo da izotrim svoje ubilake instinkte. Suvie dugo sam koristila taktiku izbegavanja, tako da nisam mogla da sagledam tablu od figura. Da nije moda

dolo vreme da uklonim one figure koje su mi zaklanjale vidik? Gotovo pola sata prostajala sam u redu za one koji ulaze u zemlju pre no to sam dola na red. Milili smo poput mrava izmeu usko postavljenih metalnih ograda pre no to smo stigli do pasoke kontrole. Konano sam se nala pred staklenom kabinom. Slubenik koji je pregledavao pasoe pomno se zagledao u moju alirsku vizu sa slubenom, malom, crveno-belom nalepnicom i velikim, razvuenim potpisom koji je gotovo prekrivao celu plavu stranicu. Dosta dugo se zadrao na njoj pre no to mi je uputio naizgled prilino zauen pogled. "Putujete sami", primeti on na francuskom. To nije bilo pitanje. "Imate vizu za affaires, gospoo. Za koga ete raditi? (Affaires znai "biznis", ali i "ljubavna veza". Veoma nalik na Francuze - jednim udarcem uvek ubijaju dve muve.) "Radiu za OPEK", poeh da objanjavam na svom siromanom francuskom. Ali pre no to sam stigla da nastavim, on urno udari peat sa natpisom "Dar-elBaida" preko cele vize. Glavom zatim dade znak nosau koji se klatio naspram oblinjeg zida. Nosa prie, a slubenik brzo prelista do kraja moj paso i kroz prorez mi dodade deklaraciju za carinu. "OPEK", izusti slubenik. "Dobro, gospoo. Na obrascu samo navedite zlato i novac koje unosite u zemlju..." Dok sam popunjavala obrazac, primetila sam da je neto ispod glasa govorio nosau, pokazujui glavom u mom pravcu. Nosa me kratko pogleda, klimnu i udalji se. "Gde ete stanovati za vreme svog boravka ovde?" upita slubenik kada sam mu vratila popunjenu deklaraciju kroz prorez u staklu. "U hotelu El Riad", odvratih. Nosa je otiao do kraja prolaza za prispele strane putnike, jo jednom pogledao preko ramena prema meni i onda pokucao na neprozirna staklena vrata usamljene kancelarije naspram stranjeg zida. Vrata su se otvorila i na njima se pojavio neki kran momak. Sada su obojica gledala u mom pravcu; nisam zamiljala. A onaj krni momak nosio je pitolj. "Vae isprave su u redu, gospoo", mirno mi saopti slubenik koji je pregledavao pasoe. "Moete poi na carinu." Promrmljah neto u znak zahvalnosti, pokupih isprave i prooh kroz uski prolaz do natpisa na kome je stajalo "Douanier". Iz daljine sam ugledala svoj prtljag nagomilan na pokretnoj traci. Ali upravo u trenutku kada sam krenula prema njemu, doklati se do mene nosa koji me nije isputao iz vida. "Izvinite, gospoo", ree on tihim, utivim glasom, tako da ga niko drugi nije mogao uti. "Da li biste poli sa mnom?" Zatim pokaza prema zatamnjenim, staklenim vratima kancelarije. Na vratima je i dalje stajao onaj kran momak, poigravajui se pitoljem okaenim o bok. U grlu mi zastade knedla. "Razume se da ne bih!" odvratih glasno i to na engleskom. Okrenuh se

ponovo prema prtljagu, pokuavi da ne obraam panju na njega. "Bojim se da u morati da budem uporan", primeti nosa, vrsto me uhvativi za ruku. Pokuala sam da se podsetim na to kako sam u poslovnim krugovima poznata po elinim ivcima. Ali ve sam oseala kako me obuzima panika. "Ne razumem u emu je problem", rekoh, ovaj put na francuskom, sklanjajui njegovu aku s moje ruke. "Pas de problFme", odvrati on tiho, sve vreme me gledajui u oi. "Chef de sQcuritQ eli da vam postavi nekoliko pitanja, to je sve. Potrajae svega nekoliko trenutaka. Prtljag e vam za to vreme biti bezbedan. Lino u ga uvati." Nisam ja brinula za prtljag. Nije mi se naputao svetli hol carinarnice radi ulaska u neobeleenu kancelariju koju je uvao ovek sa pitoljem. Ali nisam imala puno izbora. Otpratio me je do kancelarije; ovek sa pitoljem se sklonio u stranu kako bi me propustio. Bila je to mala prostorija, u kojoj je bilo jedva dovoljno prostora za metalni sto i dve stolice. Kada sam ula ovek, koji je sedeo za stolom ustade da me pozdravi. Imao je tridesetak godina, bio je miiav, preplanuo i zgodan. Obiao je sto poput make, dok su mu se miii ocrtavali ispod tankog materijala besprekorno saivenog, tamnog, poslovnog odela. Sa tom gustom crnom kosom zaeljanom od ela, maslinastim tenom, kao isklesanim nosem, i punim usnama, mogao je da proe kao italijanski igolo ili francuska filmska zvezda. "To e biti sve, Ahmete", ree on barunastim glasom naoruanom grubijanu koji je jo drao vrata. Ahmet se povue, tiho zatvorivi vrata za sobom. "Gospoica Velis, pretpostavljam", primeti moj domain, pokazavi mi stolicu s druge strane stola. "Oekivao sam vas." "Molim?" ostala sam da stojim i da ga gledam pravo u oi. "Izvinite, nisam eleo da budem tajanstven", nasmei se on. "Kroz moju kancelariju prolaze sve vize koje treba da budu izdate. Nema mnogo ena koje trae poslovne vize; u stvari, mislim da ste prva. Moram priznati da sam bio znatieljan da upoznam takvu jednu enu." "E pa, poto ste zadovoljili svoju znatielju", rekoh i pooh prema vratima. "Draga moja gospoice", poe on, predvidevi da nameravam da pobegnem, "molim vas, sedite. Nisam ljudoder, neu vas pojesti. Ja sam ovdanji ef obezbeenja. Zovu me arif." Kada sam se okrenula i konano nevoljno prihvatila triput ponuenu stolicu, doekao me je oaravajuim osmehom. Zubi su mu bili blistavo beli. "Smem li napomenuti da smatram vae safari odelo krajnje pristalim? Ne samo ik, ve i dobrim izborom za zemlju sa dve hiljade milja pustinje. Nameravate li da posetite Saharu za vreme vaeg boravka ovde, gospoice?" upita on kao uzgred, dok se smetao na svoje mesto iza stola. "Ii u tamo gde me moj klijent bude slao", odvratih.

"Ah, da, va klijent", pametnjakovi nastavi da brblja. "Dr Kader: Emil Kamel Kader, ministar za naftu. Stari prijatelj. Morate mu uruiti moje najtoplije pozdrave. Koliko se seam, on je garantovao za vau vizu. Mogu li da pogledam va paso, molim vas?" Istog asa ispruio je aku i na trenutak primetih blesak zlatnih dugmadi za manetne koje mora da je zaplenio na carini. Malo aerodromskih slubenika zarauje dovoljno da bi moglo da kupi tako neto. "Ovo je samo formalnost. Nasumce biramo ljude sa svakog leta koje onda paljivije pregledamo od onih koji prou samo kroz carinu. To vam se moda nee ponovo dogoditi u narednih dvadeset ili stotinu putovanja..." "U mojoj zemlji", poeh, "ljude odvode u privatne kancelarije na aerodromima samo ako posumnjaju da neto vercuju." Izazivala sam sreu i bila sam toga svesna. Ali mene nije mogao da prevari tom svojom kameleonskom priom, zlatnim dugmadima za manetne i svojim zubima filmske zvezde. Od svih putnika koji su doputovali sa mnom istim avionom jedino je mene poeleo da pretrai. A primetila sam da su i ostali aerodromski slubenici neto aputali o meni. Samo su mene ekali. I to ne samo zato to sam bila ena koja dolazi poslovno u jednu muslimansku zemlju. "Ah", izusti on, "plaite se da sam pomislio kako vercujete neto? Na nesreu, po zakonu u ovoj zemlji jedino ena slubenik moe da pregleda enu putnika! Ne, samo sam hteo da vidim va paso... bar za sada." Prelistavao ga je sa velikim zanimanjem."Nikada ne bih pogodio koliko vam je godina. Izgledate kao da nemate vie od osamnaest, a iz pasoa sam upravo saznao da vam je nedavno bio roendan. Napunili ste dvadeset etiri. Zanimljivo - da li ste znali da va roendan, etvrti april, pada na islamski sveti praznik?" U tom trenutku iznenada se prisetih gatarinih rei. Kada mi je rekla da ne pominjem datum roenja, nisam mislila na dokumenta kao to su paso i vozaka dozvola. "Nadam se da vas nisam uznemirio", dodade on, udno me pogledavi. "Nipoto", odvratih nehajno. "Ako ste zavrili..." "Moda bi vas zanimalo da saznate neto vie", nastavi on, prepredeno poput make, ispruivi pri tom ruku preko stola i dohvativi moju runu torbu. Bez sumnje je posredi bila samo jo jedna "formalnost", ali oseala sam se sve neprijatnije i neprijatnije. U opasnosti si, ree neki glas duboko u meni. Ne veruj nikom, uvek gledaj preko ramena, jer zapisano je: etvrtog dana etvrtog meseca - doi e Osmica. "etvrti april", ponovi arif sebi u bradu, dok je vadio rueve za usne, ealj i etku za kosu iz moje torbe i paljivo ih reao po stolu kao da su obeleeni dokazni materijal na suenju za ubistvo. "U al-Islamu, zovemo ga 'Dan izleenja'. Mi na dva naina raunamo vreme: islamska godina je lunarna godina, a suneva godina poinje dvadeset prvog marta po zapadnom kalendaru. Bogata tradicija vezana je za obe.

Muhamed nam je naloio da moramo recitovati stihove iz Korana deset puta dnevno cele prve nedelje solarne godine", nastavi on, vadei blokove, pera i olovke iz moje torbe i rasporeujui ih u redove. "Druge nedelje, moramo svaki dan kada ustanemo, dunuti iznad inije s vodom i piti iz iste inije. Zatim osmog dana - " arif iznenada podie pogled prema meni, kao da je oekivao da e me uhvatiti kako akam nos. Nehajno se osmehnuo, a nadam se da sam i ja. "I tako, osmog dana druge nedelje ovog maginog meseca, kada se obave svi Muhamedovi obredi, od bilo ega da ovek boluje, sigurno e ozdraviti. To pada etvrtog aprila. Veruje se da osobe roene tog dana poseduju veliku mo da lee druge - gotovo kao... Ali razume se, poto ste Zapadnjakinja, sigurno vas ne zanimaju ova praznoverja." Da li sam ja to samo zamiljala da me posmatra kao to maka vreba mia? Upravo sam podeavala izraz na licu kada je ispustio uzvik koji me natera da poskoim. "Ah!" Jednim brzim pokretom runog zgloba baci neto pred mene na sto. "Vidim da vas zanima ah!" Bila je to Lilina portabl ahovska garnitura na koju sam potpuno zaboravila. arif zatim stade da vadi sve knjige redom i da ih stavlja jednu na drugu na sto, prethodno im pomno proitavi naslov. "ah - matematike igre - Ah, Fibonaijevi brojevi!" povika on, sa osmehom koji me nagna da pomislim kako ima neto protiv mene. Kuckao je prstom po dosadnoj knjizi koju je Nim napisao. "Znai, vas zanima matematika?" upita on, netremice me posmatrajui. "Ne naroito", odvratih, ustavi i pokuavi da vratim u torbu stvari koje mi je arif dodavao jednu po jednu. Teko je bilo poverovati da jedna mrava devojka moe prei pola sveta nosei toliko besmislenih stvari. Ali oigledno je bilo mogue. "ta tano znate o Fibonaijevim brojevima?" upita on, dok sam ja i dalje punila torbu. "Koriste se za planiranje prodaje i kupovine vrednosnih papira", promrmljah. "Strunjaci pomou njih planiraju pekulacije na berzi koje se odnose na porast i pad cena - tu je teoriju ravio tridesetih godina momak po imenu R. N. Eliot..." "Znai, nita ne znate o autoru?" prekide me arif. Osetih kako lagano poinjem da zelenim dok sam podizala pogled, ukoeno drei knjigu. "Mislim na Leonarda Fibonaija", dodade arif, ozbiljno me posmatrajui. "Italijana roenog u Pizi u dvanaestom veku, ali koji se obrazovao ovde - u Aliru. Bio je blistavi izuavalac matematike kod uvenog Mavara alKvarizmija i po njemu je nazvan taj algoritam. Fibonai je bio taj koji je Evropu upoznao sa arapskim brojevima, koji su zamenili stare rimske brojeve..." Prokletstvo. Trebalo je da znam da mi Nim ne bi dao knjigu samo itanja radi, pa makar je i on sam napisao. Poalila sam to se nisam obavestila o

onome to je u njoj bilo napisano pre no to je arif poeo da me ispituje. U glavi mi se palila i gasila svetiljkica, ali nikako nisam uspevala da proitam Morzeove znake koje mi je upuivala. Nije li me Nim naterao da se obavestim o maginim kvadratima? Nije li Solarin razvio formulu za etnju konjem? Nisu li gatarina proroanstva bila puna zagonetnih brojeva? Kako to da sam bila tako tupoglava i nisam sabrala dva i dva? Kao prvo, prisetih se da je Monglansku garnituru Karlu Velikom poklonio jedan Mavar. Nisam bila nikakav genije za metematiku, ali dovoljno dugo sam radila sa kompjuterima da znam kako su Mavari bili ti koji su Evropu upoznali gotovo sa svim vanijim matemetikim otkriima, od svog dolaska u Sevilju u osmom veku. Potraga za ovom legendarnom ahovskom garniturom oigledno je imala neke veze sa matematikom - ali kakve? arif mi je otkrio mnogo vie nego ja njemu, ali nikako nisam mogla da sastavim te delie u celinu. Oslobodivi i poslednju knjigu iz njegovog stiska, vratih je u svoju konu torbu. "Poto ete u Aliru provesti godinu dana", ree on, "moda bismo ponekad mogli da odigramo koju partiju aha. Nekada sam se takmiio za titulu persijskog prvaka..." "Postoji jedan zapadnjaki izraz koji biste moda voleli da nauite", dobacih mu preko ramena, dok sam odlazila prema vratima. "Nemojte vi nas zvati pozvaemo mi vas." Otvorih vrata. Ahmet-grubijan prvo iznenaeno pogleda u mene, a onda u arifa koji je upravo ustajao od stola. Zalupih vrata za sobom, tako da je staklo zadrhtalo. Nisam se osvrnula. Glatko sam prola kroz carinu. Otvorivi torbe pred carinikom, odmah mi je bilo jasno da je ve imao prilike da zaviri u njih; bio je potpuno nezainteresovan, a unutra je vladao mali nered. Zatvorio ih je i obeleio kredom. Aerodrom je sada ve bio gotovo prazan, ali, sreom, menjanica je jo bila otvorena. Poto sam promenila neto novca, pozvah nosaa i izioh da potraim taksi. Ponovo me zapahnu teak, miomirisan vazduh. Svuda se oseao jak miris jasmina. "U hotel El Riad", rekoh vozau, ulazei, i mi krenusmo du bulevara osvetljenog ilibarnom svetlou, koji je vodio prema Aliru. Vozaevo lice, staro i izborano poput kore sekvoje, upitno je zurilo u mene iz prednjeg ogledala. "Da li je gospoa ve bila u Aliru?" upita on. "Ako nije, da li bih mogao da je povedem na kratak obilazak grada po ceni od stotinu dinara? Tu je, razume se, ukljuena i vonja do El Riada." El Riad se nalazio na drugom kraju Alira udaljenom preko trideset kilometara, a stotinu dinara je samo dvadeset pet dolara, tako da sam pristala. U vreme kada se ljudi vraaju s posla bilo bi skuplje stii iz srednjeg Menhetna do aerodroma Kenedi.

Prolazili smo glavnim bulevarom. S jedne strane protezao se velianstven niz debelih urminih palmi. S druge strane, visoki lukovi kolonijalnih arkada ureavali su proelja zgrada, okrenuta prema luci. Mogli ste osetiti vlaan miris i slani ukus mora. U sreditu luke, naspram predivnog hotela Aleti, skrenusmo u strmi, iroki bulevar koji je vodio uzbrdo. to se ulica vie pela, to su zgrade postajale naizgled vee i istovremeno su se sve jae nadnosile nad nama. Vredne potovanja, belo okreene kolonijalne graevine od pre rata, pomaljale su se iz tame nalik na duhove koji se doaptavaju visoko iznad naih glava. Bile su tako zbijene jedna uz drugu da su zaklanjale zvezdanu no. Sada se ve potpuno smrailo i vladala je posvudanja tiina. to je put postajao ui i strmiji, vijugajui do samog srca Al-Djezaira, retke uline svetiljke bacale su senke iskrivljenog drvea na potpuno bele zidove. Ostrvo. Na pola puta do vrha brda kolovoz postade malo iri i izravna se u kruni trg sa lisnatom fontanom u sreditu, koja kao da je obeleavala sredinju taku ovog vertikalnog grada. Iskoristila sam priliku kada smo izlazili iz krivine da osmotrim iskrivljeni lavirint ulica koji je inio gornji sloj grada. Dok smo sledili krivinu, prednja svetla kola koja su ila za nama ostadoe iza nas, dok su snopovi moga taksija nastavili da probijaju zagluujuu tamu gornjeg grada. "Neko nas sledi", rekoh vozau. "Da, gospoo." Voza me ponovo pogleda u prednjem retrovizoru i nervozno se osmehnu. Njegovi zlatni prednji zubi na as zasijae u odrazu svetala koja su nas sledila. "Prate nas jo od aerodroma. Da niste moda pijun?" "Ne budite smeni." "Ta kola koja nas prate, znate, jesu specijalna kola chef du sQcuritQ." "efa slube bezbednosti? Taj me je ispitivao na aerodromu. arif?" "Ba on", odvrati moj voza, postajui iz asa u as sve nervozniji. Naa kola su se sada nalazila na vrhu grada gde se put suavao u finu traku koja se opasno pruala du ivice strme litice to se uzdizala nad Alirom. Moj voza pogleda nanie upravo u trenutku kada su dugaka i crna kola koja su nas sledila, zavila za okuku ispod nas. Ceo grad prostirao se preko naboranih brda i predstavljao lavirint muno izuvijanih ulica koje su se pruale kao prsti lave prema polumesecu svetlosti to je obeleavao luku. Brodovi su se svetlucali na crnoj vodi zaliva, podiui se i sputajui na moru bez plime i oseke. Voza dade gas. Kada su naa kola zavila za narednu okuku, Alir se vie uopte nije video i nas je progutala tama. Ubrzo put skliznu u crnu rupu, gustu i neprobojnu umu u kojoj je jak miris borovine gotovo potisnuo vlaan i slan zadah mora. ak ni slaba, vodenasta meseina nije mogla da se probije kroz gusto isprepleteno visoko drvee. "Sada nita ne moemo da uinimo", primeti voza, i dalje se osvrui i

proveravajui u ogledalima ta se deava iza njega dok se kretao kroz naputenu umu. Bilo bi mi drae da je motrio na put pred sobom. "Sada se nalazimo u oblasti koja se zove 'Les Pins'. Izmeu nas i El Riada nema nieg sem borova. Ovo je, kako vi kaete, preica." Put koji je vodio izmeu borova as se peo uz brda, a as se sputao nalik na cirkuski tobogan. Kada je voza ubrzao, mislim da sam nekoliko puta osetila kako se taksi odlepio od tla, preletevi preko vrha otrog prevoja. Nije se video ni prst pred okom. "Imam dosta vremena", obavestih ga, drei se za doruje kako ne bih opalila glavom o tavanicu. "Zato malo ne usporite?" Posle svakog brda svetla su se uvek pojavljivala iza nas. "Taj arif", ree voza drhtavim glasom. "Znate li zato vas je ispitivao na aerodromu?" "Nije me ispitivao", odvratih kao da se branim. "eleo je samo da mi postavi nekoliko pitanja. Konano, nema ba mnogo ena koje dolaze poslom u Alir." ak je i meni samoj sopstveni smeh zazvuao nekako iznueno. "Imigracione vlasti mogu ispitati koga god zaele, nije li tako?" "Gospoo", ree voza, odmahnuvi glavom i nekako udno me pogledavi u ogledalu, dok su svetla onih drugih kola povremeno stvarala odbleske u njegovom oku, "taj arif ne radi za imigracione vlasti. Njegov posao nije da putnike koji stiu u Alir pozdravlja dobrodolicom. Nije naredio da vas prate samo da bi se uverio kako ste sretno stigli kui." Dozvolio je sebi da se malo naali, mada mu je glas i dalje podrhtavao. "Njegov posao je neto malo vaniji." "Zaista?" rekoh iznenaeno. "Nije vam kazao", zakljui voza, i dalje zaplaeno gledajui u ogledalo. "Taj vam je arif ef tajne policije." Iz onoga to mi je voza ispriao razabrala sam da je ovdanja tajna policija bila meavina FBI-a, CIA-e, KGB-ea i Gestapoa. Vozau je vidno laknulo kada smo se zaustavili ispred hotela El Riad, jedne niske, ravne zgrade okruene bogatim zelenilom sa malim bazenom nepravilnog oblika i fontanom na ulazu. Dugaki kolnik i ulaz bili su osvetljeni treperavom svetlou i zaklonjeni malim gajem drvea. Nalazili su se blizu ivice mora. Kada sam izila iz taksija, ugledala sam prednja svetla drugih kola koja su se upravo okretala i zamicala u mranu umu. Skvrene stare ake moga vozaa tresle su se dok je vadio moj prtljag i nosio ga u hotel. Krenula sam unutra za njim i platila mu. Kada je otiao, obratila sam se slubeniku na recepciji. Sat na zidu iza recepcijskog pulta pokazivao je petnaest do deset. "alim, gospoo", ree recepcionar. "Za vas nije izvrena rezervacija. Na nesreu, nema nijednog slobodnog mesta." Osmehnuo se i slegnuo ramenima, a

potom mi okrenuo lea i ponovo se zadubio u neke hartije. Samo mi je jo to nedostajalo u ovo doba. Primetila sam da se pred osamljenim El Riadom nije ba protezao dugaak red taksija, a ideja da se trei vratim u Alir kroz borovu umu koju proeljava policija, i to jo sa prtljagom na krkaama, nije mi bila ba naroito smena. "Mora da je posredi neka greka", obratih se ponovo glasno recepcionaru. "Rezervacija mi je potvrena pre vie od nedelju dana." "Verovatno je re o nekom drugom hotelu", odvrati on uz utiv osmeh koji je izgleda predstavljao nacionalno obeleje. Neka sam prokleta ako mi ponovo nije okrenuo lea. Palo mi je na pamet da se moda u svemu ovome krije nauk za revnosnu vriteljku dunosti. Moda je ovaj nezainteresovan recepcioner koji okree lea bio samo uvod, zagrevanje pred obavljanje posla u arapskom stilu. A moda je ovde ovek morao stalno da obavlja poslove na taj nain: ne samo kada su u pitanju bili skupi ugovori za "konzalting", nego i potvrene hotelske rezervacije. Zakljuila sam da bi moju teoriju vredelo proveriti. Izvukla sam novanicu od pedeset dinara i bacila je na pult. "Da li biste bili tako ljubazni da moj prtljag smestite iza recepcije? arif, chef du sQcuritQ, oekuje da e me nai ovde - molim vas, kaite mu da sam u predvorju kada stigne." Ovo i nije bila ista izmiljotina. arif e odista oekivati da me nae ovde, poto su me njegove gorile dopratile do samih vrata. A teko da e jedan recepcioner telefonirati momku kao to je arif kako bi proverio njegove planove za koktel. "Ah, molim vas da mi oprostite, gospoo", povika recepcioner, na brzinu pogledavi u knjigu rezervacija, a ja primetih da je istovremeno spretno smotao novanicu u dep. "Upravo sam primetio da, u stvari, imamo rezervaciju na vae ime." Vrh olovke zario je pored mog imena i pogledao me istim onim armantnim osmehom. "Da naloim nosau da vam odnese prtljag u sobu?" "Da, molim vas", odvratih, tutnuvi nosau nekoliko novanica kada je dokaskao. "U meuvremenu, malo u se promuvati unaokolo. Molim vas, poaljite moj klju u predvorje kada zavri." "Svakako, gospoo", odvrati recepcioner, prosto se topei od ljubaznosti. Prebacivi runu torbu preko ramena, krenuh od recepcije prema predvorju. Prostor oko recepcije bio je skroman i moderno ureen, ali kada sam zavila za ugao, zastala sam iznenaena prostranou predvorja u obliku atrijuma. Potpuno beli, matovito oblikovani zidovi protezali su se do kupolaste tavanice na visini od pedeset stopa. U njoj su bile probuene rupe kroz koje se videlo zvezdano nebo. Na drugoj strani velianstvenog predvorja nalazila se terasa koja kao da je lebdela u prostoru, jer se protezala iz naspramnog zida na visini od nekih trideset stopa. Sa ruba terase sputao se vodopad za koji se nije znalo odakle izvire.

Slivao se u obliku vodenog zida iz koga su povremeno prtale kapi i udarale o kamene ploe koje su strale iz stranjeg zida. Na dnu se vodopad slivao u jedan veliki penuavi bazen ugraen u uglaani mermerski pod predvorja. Sa obe strane vodopada protezalo se otvoreno stepenite koje je zavijalo prema nebu nalik na dvostruku spiralu. Uputih se ka stepenitu s leve strane. Kroz rupe u zidu raslo je divlje, rascvetalo drvee. Tkani ilim predivnih boja sputao se preko odmorita petnaest stopa u dubinu i na dnu se gomilao u predivnim naborima. Pod se presijavao u zaslepljujuim nijansama gotovo neverovatno uklopljenih razliitih boja mermera. Tu i tamo bile su rasporeene intimne garniture za sedenje, debeli persijski tepisi, bakarni posluavnici, koni otomani, raskoni krznati prekrivai i mesingani samovari za aj. Iako je u predvorju bilo puno velikih, pominih, staklenih prozora koji su gledali na more, nije mu nedostajalo intimnosti. Smestila sam se na meki, koni otoman i naruila, po kelnerovoj preporuci, lokalno osveavajue vareno pivo. Svi prozori u predvorju bili su otvoreni, tako da je vlani povetarac duvao preko spoljanje, visoke, kamene terase. More je neno zapljuskivalo obalu i smirivalo mi misli. Po prvi put otkako sam napustila Njujork uspela sam da se opustim. Kelener mi je doneo ve nasuto pivo na posluavniku. Pored ae stajao je klju od sobe. "Gospoa e nai svoju sobu s druge strane vrta", obavesti me on, pokazavi prema mranom prostoru s druge strane terase koji se slabo razaznavao na slaboj meseini. "Sledite lavirint od ukrasnog grmlja do drveta krasuljka sa cvetovima jakog mirisa. Soba broj etrdeset etiri nalazi se odmah iza drveta. Ima svoj privatni ulaz." Pivo je imalo ukus cvea, nije bilo slatko ve aromatino, sa blagim ukusom drveta. Naruila sam jo jedno. Dok sam ga pijuckala, razmiljala sam o arifovom udnom nainu ispitivanja i na kraju odluila da se manem pretpostavki dok ne budem imala vie vremena da se pozabavim problemom za koji je Nim, sada mi je to bilo jasno, pokuao da me pripremi. Poela sam da razmiljam o svom poslu. Kakvu strategiju da primenim sutra ujutro kada se, kao to sam ve odluila, naem u ministarstvu? Setila sam se koliko je problema Fulbrajt Kon imao, pokuavajui da im izvue potpis na ugovoru. udna pria. Ministar za industriju i energiju, momak po imenu Abdelsalaam Belaid, pre nedelju dana pristao je na sastanak. Sastanak je trebalo da se pretvori u slubenu ceremoniju potpisivanja ugovora, pa su estorica partnera otputovala u Alir, napravivi veliki raun, sa sandukom Dom Perinjona, da bi, kada su stigla u ministarstvo, otkrila kako je ministar Belaid "poslovno izvan zemlje". Nevoljno su pristali da se sastanu sa njegovim zamenikom, momkom po imenu Emil

Kamel Kader (istim onim Kaderom koji je odobrio moju vizu, kao to je to primetio arif). Dok su ekali u jednom od bezbroj predsoblja da ih Kader primi, uoili su skupinu japanskih bankara kako dolaze hodnikom i ulaze u lift. A meu njima nije bio niko drugi do ministar Belaid; isti onaj koji je bio "poslovno izvan zemlje". Partneri u firmi Fulbrajt i Kon nisu bili naviknuti da ih neko lae. Naroito ne estoricu u isto vreme, a jo manje tako oito. Odluili su da se poale zbog ovoga Emilu Kamelu Kaderu kada se bude smilovao da ih primi. Ali kada se konano i to dogodilo, zatekli su Kadera kako skakue po kancelariji u orcu za tenis i polo majici i reketom zamahuje kroz vazduh, "Jako mi je ao", obrati im se on, "ali danas je ponedeljak. A ponedeljkom uvek igram tenis sa starim drugarom iz koleda. Ne mogu da ga ostavim na cedilu." Rekavi to, on ode, ostavivi estoricu zabezeknutih punopravnih partnera Fulbrajt Kona. Radovala sam se susretu sa momcima koji su ovako mogli da se poigraju sa partnerima moje uvaene firme. Pretpostavila sam da je u pitanju jo jedan nain da se ispolji arapski nain poslovanja. Ali ako estorica partnera nisu mogla da ih nateraju da potpiu ugovor, zato bih onda ja imala vie sree? Dohvatila sam au sa pivom i odlutala na terasu. Zagledala sam se u mranu batu koja se protezala izmeu hotela i mora, kao to kelner ree, poput lavirinta. Staze posute belim ljunkom razdvajale su leje egzotinih kaktusa, sonog bilja i grmlja; u ovoj bati pored tropskog bilja raslo je pustinjsko rastinje. Na obodu bate koji je oiviavao plau nalazila se ravna mermerna terasa sa ogromnim bazenom za plivanje, koji je svetlucao poput tirkiznog dragulja, jer su ispod povrine bile postavljene svetiljke. Bazen je od mora razdvajao zakrivljeni, isklesani, beli zid ukraen neobino oblikovanim lukovima kroz koje se videla zatamnjena peana plaa i beli talasi koji su nadolazili i povlaili se. Na ivici tog ipkastog zida uzdizala se visoka kula od cigala sa kupolom u obliku glavice luka na vrhu, nalik na one sa kojih mujazini pozivaju na veernju molitvu. Upravo sam polako vraala pogled na batu kada sam ga ugledala. Samo na trenutak, odsjaj svetlosti sa povrine bazena pronaao je paoke i krug jednog od tokova bicikla. Potom je nestao meu rastinjem. Ukopala sam se na najviem stepeniku, oima pretraujui batu, bazen i plau s druge strane i nauljivi ui. Ali nita nisam ula. Nita se nije pomerilo. A onda, iznenada, neko spusti aku na moje rame. Umalo nisam iskoila iz koe. "Izvinite, gospoo", ree kelner, udno me pogledavi. "Recepcioner eli da vas obavestim da je danas po podne pre vaeg dolaska stigla za vas pota. Prevideo je da vam to ranije pomene." Zatim mi prui novine u smeoj omotnici

i koverat koji je liio na teleks. "elim vam prijatno vee", ree i udalji se. Ponovo pogledah prema unutranjosti bate. Moda mi se to samo uinilo. Konano, ako sam i videla ono to sam mislila da sam videla, ljudi u Aliru voze bicikle kao i svuda u svetu. Vratila sam se do osvetljenog predvorja i sela da do kraja popijem pivo. Otvorila sam teleks, u kome je stajalo: "Proitaj novine, deo G5." Nije bilo potpisa, ali kada sam odmotala papir pogodila sam ko mi je oboje poslao. Bilo je to nedeljno izdanje Njujork Tajmsa. Kako je samo tako brzo dopremljeno ovamo? Milosrdne sestre su se kretale udnim i tajanstvenim putevima. Otvorih odeljak G5 i tamo naioh na lanak o ahovskom turniru: OTKAZAN AHOVSKI TURNIR ISTRAUJE SE SAMOUBISTVO VELEMAJSTORA Prolonedeljnim samoubistvom velemajstora Entonija Fiskea, koje je izazvalo uenje u njujorkim ahovskim krugovima, sada se ozbiljno pozabavilo i odeljenje za ubistva njujorke policije. Istrani sudija izdao je danas saoptenje u kome se tvrdi da ezdeset sedmogodinji britanski velemajstor nije mogao sam da se ubije. Smrt je nastupila kao rezultat "preloma vratnog stuba do koga je dolo usled istovremenog vrenja pritiska na kimenu izboinu (C7) i ispod brade." Nema naina da ovek sam to izvede "osim ako bi stajao iza vlastitih lea dok sam sebi lomi vrat", prema reima turnirskog lekara Dr Osguda, koji je prvi pregledao Fiskea i prvi izrazio sumnju u pogledu uzroka smrti. Ruski velemajstor Aleksandar Solarin primetio je za vreme partije sa Fiskeom da je ovaj poeo "udno da se ponaa". Sovjetska ambasada zatraila je diplomatski imunitet za kontraverznog velemajstora, koji je ponovo uzburkao duhove odbivi da ga prihvati. (Vidi lanak sa str. A6) Solarin je poslednji video Fiskea ivog i dao je izjavu u policiji. Sponzor turnira, Don Hermanold, dao je izjavu za tampu u kojoj je objasnio svoju odluku o obustavljanju turnira. On je danas navodno jo ustvrdio da je velemajtor Fiske ve dugo imao problema sa drogom i predloio je policiji da u tom pravcu okrene istragu radi moguih tragova koji bi razreili ovo neobjanjivo ubistvo. Da bi olakali istragu, koordinatori turnira stavili su policiji na uvid imena i adrese 63 osobe, ukljuujui sudije i igrae, koji su prisustvovali u nedelju zatvorenom meu u Metropoliten klubu. (U narednom broju nedeljnog Tajmsa donosimo opiran tekst: "Entoni Fiske, ivot jednog velemajstora".) Znai maca je utekla iz vree i odeljenje za ubistva njujorke policije poelo je da njuka unaokolo. Podioe me marci kada sam shvatila da policija sa

Menhetna ima moje ime, ali sam istog asa i odahnula jer sam znala da ne mogu nita, osim da me izbave iz Severne Afrike. Pitala sam se da li je i Lili uspela da izbegne ispitivanje. Solarin, bez sumnje, nije. U elji da saznam neto vie o njegovom poloaju, okrenuh stranu A6. Iznenadila sam se kada sam ugledala "ekskluzivni intervju" na dva stupca pod izazovnim naslovom SOVJETI PORIU DA IMAJU IKAKVE VEZE SA SMRU BRITANSKOG VELEMAJSTORA. Preleteh preko naduvanih delova u kojima su Solarina opisivali kao "harizmatika" i "tajanstvenu" osobu, kao i preko saetog prikaza njegove ahovske karijere i iznenadnog odlaska iz panije. Iz samog intervjua saznala sam mnogo vie no to sam oekivala. Kao prvo, svoju umeanost u celu stvar nije opovrgao sam Solarin. Tek sada sam shvatila da je on bio nasamo sa Fiskeom u toaletu svega nekoliko sekundi pre ubistva. Ali zato su Sovjeti to shvatili i pourili da se ograde, zatraivi diplomatski imunitet i udarivi poslovinom pesnicom o sto. Solarin je odbio imunitet (nema sumnje da je bio upoznat sa procedurom) i izrazio elju da sarauje sa lokalnim vlastima. Njegov odgovor na pitanje ta misli o mogunosti da se Fiske drogirao, uspeo je da me nasmeje: "Moda je Don (Hermanold) dobio obavetenje iz prve ruke? Autopsijom nisu pronaene nikakve hemikalije u telu." to e rei da je Hermanold bio ili laov ili preprodavac. Ali kada sam proitala opis samog ubistva onako kako je Solarin zamiljao da je izvedeno, ostala sam zapanjena. Prema njegovom vlastitom tvrenju, praktino nije bilo naina da bilo ko ue u toalet i ubije Fiskea osim njega samog. Nije bilo vremena i nije bilo prilike, poto su Solarin i sudije blokirali jedini mogui put za bekstvo. Zaalila sam to nisam prikupila vie podataka o rasporedu prostorija pre no to sam napustila Njujork. Jo nije bilo kasno, samo sam prethodno morala da stupim u vezu sa Nimom. Mogao je svratiti do kluba i malo procunjati unaokolo. U meuvremenu sam postala dremljiva. Moj unutranji asovnik obavetavao me je da je etiri sata po podne po njujorkom vremenu, kao i da nisam spavala dvadeset etiri asa. Uzela sam klju i potu sa posluavnika i ponovo izila napolje, a zatim se stepenicama spustila u batu. Kod oblinjeg zida pronala sam opojno drvo krasuljka, sa liem koje se presijavalo crnom bojom, i visoko nadvisivalo celu batu. Njegovi cvetovi boje voska, u obliku truba, liili su na naopako okrenute uskrnje ljiljane i otvarali su latice na meseini, isputajui teak, senzualni miris. Popeh se uz ono nekoliko stepenika do svoje sobe i otkljuah vrata. Lampe su ve bile upaljene. Soba je bila prostrana, sa podom od peenih glinenih ploica, sadrenim zidovima i velikim francuskim prozorima koji su gledali na more iza drveta krasuljka. Krevet je bio prekriven debelim vunenim prekrivaem nalik na jagnjee runo, a pod malim tepihom od istog materijala; u

sobi je bilo jo svega nekoliko komada nametaja. U kupatilu su me doekali velika kada, lavabo, toalet i bide. Bez tua. Otvorila sam slavinu i iz nje potee crvenkasta voda. Pustila sam je da tee nekoliko minuta, ali boja se nije promenila, niti je voda postala ita toplija. Divno. Bie ba prijatno okupati se u ledenoj ri. Pustivi vodu da tee, vratila sam se u spavau sobu i otvorila orman. Odea mi je bila raspakovana i uredno smetena unutra, a torbe nagurane na dnu. Pomislih kako ovde svi bez razlike uivaju da vam preturaju po stvarima. Ali nita nisam imala da krijem to se moglo smestiti u kakvu runu putnu torbu. Nauila sam lekciju kada sam zaboravila aktovku. Podigla sam slualicu i hotelskom telefonisti dala broj Nimovog kompjutera u Njujorku. Rekao mi je da e me pozvati kada uspostavi vezu. Skinula sam odeu i vratila se u kupatilo; u kadi je ve bilo otprilike tri ina gvoa. Uzdahnula sam i zakoraila u tu uasnu masu, spustivi se u nju to sam gracioznije mogla. Telefon je zazvonio dok sam se trudila da sastruem penuavi sapun sa tela. Obmotavi se otrcanim pekirom, otkaskala sam u spavau sobu i podigla slualicu. "ao mi je, gospoo", obavesti me telefonista, "ali na vaem broju niko se ne javlja." "Kako je to mogue?" elela sam da znam. "U Njujorku je beli dan. To je broj kancelarije." Osim toga, Nimov kompjuter je bio ukljuen dvadeset etiri sata dnevno. "Niste razumeli, gospoo, grad se ne javlja." "Grad? Grad Njujork ne odgovara?" Nisu mogli nestati s karte jedan dan po mom odlasku. "Mora da se alite. U Njujorku ima deset miliona ljudi!" "Moda je telefonistkinja otila na spavanje, gospoo", odvrati on mirno i razlono. "Ili poto je jo rano, moda je otila na veeru." Bienvenue en AlgQrie, pomislih. Zahvalivi se telefonisti na trudu, spustih slualicu i stadoh da gasim svetla po sobi. Zatim otvorih veliki francuski prozor i pustih u sobu teak miris drveta krasuljka. Stajala sam i posmatrala zvezde preko mora. Odavde su izgledale daleke i hladne poput kamenja razbacanog po tkanini ponono plave boje. I sama sam se osetila strano daleko od ljudi i stvari koje sam poznavala. Tako sam, i ne osetivi, skliznula u neki drugi svet. Posle dosta vremena vratila sam se unutra i uvukla se ispod vlanih platnenih arava, lagano tonui u san i posmatrajui zvezde koje su visile iznad obale afrikog kontinenta. Kada sam zaula zvuk i otvorila oi u tami, prva pomisao mi je bila da jo sanjam. Kazaljke na satu pored mog kreveta pokazivale su na svetleem

brojaniku da je dvadeset minuta posle ponoi. Ali u mom stanu u Njujorku nije bilo nikakvog sata. Lagano sam postala svesna gde se nalazim i upravo sam nameravala da se okrenem u krevetu i ponovo utonem u san kada sam ponovo zaula onaj zvuk, koji je dopirao neposredno ispred prozora: lagano kripanje metalnih zupanika bicikla. Prozore okrenute prema moru ostavila sam otvorene poput kakvog idiota. A tamo, sakrivena iza drveta tako da joj je meseina obasjavala lea, nazirala se prilika nekog oveka koji je jednom akom pridravao volan bicikla. Znai, nije mi se samo uinilo! Srce mi je udaralo lagano, ali snano dok sam se tiho sputala na drugu stranu kreveta i napola puzei kroz senke krenula ka prozorima da ih zatvorim. Ubrzo sam shvatila da je to povezano s dva problema. Prvo, pojma nisam imala kako se ti prozori zatvaraju (da li uopte imaju neke mehanizme za zatvaranje) i drugo, na sebi nisam imala nita. Prokletstvo. Sada nisam mogla da se muvam po sobi traei odeu. Stigla sam do naspramnog zida, priljubila se uz njega i pokuala da napipam reze kako bih zalupila proklete prozore. Ali u tom trenutku zaula sam kako ljunak kripi pod nogama prilike u senci koja je krenula ka prozoru, oslonivi prethodno bicikl o spoljanji zid. "Nije mi palo na pamet da spava naga", proaputa on. Naglasak je nedvosmisleno bio slovenski. Solarin. Osetih da mi celo telo bukti, isputajui toplotu u mraku. Kopile. U tom trenutku prebacio je nogu preko simsa. Blagi Boe, pa on namerava da ue! Uzdahnuvi, poleteh prema krevetu, sa koga povukoh arav i obmotah ga oko sebe. "Kog avola ti ovde trai?" povikah, kad je uao u sobu, zatvorio prozore i zabravio ih. "Zar nisi primila moju poruku?" upita on, povukavi zastore i krenuvi ka meni kroz mrak. "Zna li ti koliko je sati?" nastavih da brbljam dok se primicao. "Kako si dospeo ovamo? Jue si bio u Njujorku..." "Isto kao i ti", primeti Solarin, upalivi svetlo. Odmerio me je od glave do pete s osmehom na usnama, a zatim nepozvan seo na ivicu kreveta kao da se nalazi u svojoj kui. "Ali sada smo oboje ovde. Sami. U armantnoj kui na obali mora. Ba je romantino, zar ne?" Njegove srebrnasto zelene oi svetlucale su na svetlosti lampe. "Romantino!" zapenih, dostojanstveno se jo vie umotavi u arav. "Ne elim da mi se priblii! Svaki put kada te sretnem neko odapne..." "Pazi ta govori", opomenu me on, "zidovi moda imaju ui. Obuci se. Poveu te negde gde emo moi da razgovaramo." "Mora da si poludeo", rekoh. "Ja odavde neu ni nos da promolim, a naroito ne s tobom! I jo neto...." Ali on je lagano ustao i krenuo ka meni zgrabivi

jednom akom arav kao da namerava da ga odmota sa mene. Posmatrao me je iskrivivi usta u osmeh. "Obuci se da te ne bih ja oblaio", ree. Osetih kako mi se krv uzburkava. Sioh s kreveta i uputih se ka ormanu to sam dostojanstvenije mogla, a zatim izvukoh iz njega neto odee. Potom se urno povukoh u kupatilo da se presvuem. Kada sam zalupila vrata, u meni je ve sve kljualo. To kopile je mislilo da moe samo tako iskrsnuti, nemilosrdno me probuditi i zastraiti... Samo da nije tako prokleto dobro izgledao. Ali ta je eleo? Zato me je pratio unaokolo... preao je pola sveta? Takoe sam se pitala ta e mu bicikl? Obukla sam farmerke i iroki, crveni, kamirski demper, a na noge obula stare, iznoene espadrile. Kada sam izila, Solarin je sedeo meu izguvanim aravima i igrao ah na Lilinoj portabl ploi koju je, nema sumnje, pronaao preturajui po mojim stvarima. Podigao je pogled i osmehnuo se. "Ko pobeuje?" upitah. "Ja", odvrati on ozbiljno. "Ja uvek pobeujem." Zatim je ustao, jo jednom osmotrio poziciju na tabli, pa se uputio do ormana iz koga je izvukao sako koji mi je ak pridrao. "Izgleda veoma lepo", polaska mi on. "Nisi onako privlana kao kada sam doao, ali bar si primerenije obuena za pononu etnju po plai." "Lud si ako misli da u etati s tobom po pustoj plai." "Nije daleko", nastavi on, uopte ne obraajui panju na moje rei. "Vodim te u kabare na plai. Slue aj od nane i zabavljaju goste trbunim plesom. Dopae ti se, draga moja. U Aliru su ene moda pod velom, ali zato su trbuni igrai mukarci!" Zavrteh glavom i krenuh za njim. Vrata je zakljuao kljuem koji je bespravno prisvojio. Zatim ga je spustio u dep. Meseina je bila dosta jaka i na njoj je Solarinova kosa postala srebrna, a oi providne. Koraali smo du uske prevlake plae i posmatrali svetlucavu krivinu obale koja se protezala sve do Alira. Talasi su neno udarali o tamni pesak. "Da li si proitala novine koje sam ti poslao?" upita on. "Ti si ih poslao? Ali zato?" "eleo sam da sazna da su otkrili da je Fiske bio ubijen. Upravo onako kao to sam ti rekao." "Fiskeova smrt nema nikakve veze sa mnom", primetih, tresui nogama ne bih li izbacila pesak iz cipela. "Koliko puta sam ti ve kazao da sve to ima veze s tobom. Ne misli valjda da sam prevalio est hiljada milja da bih virio kroz prozor tvoje spavae sobe?" upita on pomalo nestrpljivo. "Rekao sam ti da ti preti opasnost. Moj engleski nije savren, ali izgleda da ga govorim bolje no to si ti u stanju da shvati." "Jedina osoba od koje mi izgleda preti opasnost jesi ti", obrecnuh se. "Otkud

znam da nisi ubio Fiskea? Poslednji put kada sam te videla, ako se toga sea, ukrao si mi aktovku i ostavio me sa telom ofera mog prijatelja. Otkud znam da nisi i Sola ubio, a mene ostavio na mestu zloina?" "Sola jesam ja ubio", priznade tiho Solarin. Kada sam se ukopala u pesku, on se znatieljno zagleda u moje lice. "Ko je drugi to mogao da uini?" Ostala sam bez rei. Stopala su mi se ukopala u tle, a krv sledila. Ovom usmaljenom plaom etala sam s jednim ubicom. "Trebalo bi da mi zahvali", nastavio je da govori Solarin, "to sam poneo tvoju aktovku. Da sam je ostavio, bila bi osumnjiena za ubistvo. Dobrano sam se namuio da ti je vratim." Njegov stav me je razbesneo. Pred oima mi je stalno bilo Solovo bledo lice na onoj kamenoj ploi, a sada sam jo doznala da ga je Solarin tamo smestio. "E ba ti hvala", rekoh besno. "Kako to, do avola, misli, jednostavno si ubio Sola? Otkud ti pravo da me dovede ovamo i hladnokrvno mi saopti da si ubio nevinog oveka?" "Spusti glas", opomenu me Solarin, zagledavi se u mene elinim pogledom i epavi me za ruku. "Da li bi vie volela da je on ubio mene?" "Sol?" upitah, elei da to zvui to prezrivije. Otresoh njegovu aku s moje ruke i krenuh nazad, ali Solarin me ponovo epa i okrenu. "Tebe tititi, kao to biste vi Amerikanci rekli, postaje sve zaguljenije", ree. "Meni zatita nije potrebna, najlepe hvala", obrecnuh se. "A najmanje mi je potrebna zatita jednog ubice. Zato se lepo vrati i reci onome ko te je poslao..." "Sluaj", poe divlje Solarin. Zatim mi spusti ake na ramena. Trljao mi je ramena pokretima koji su liili na krgutanje zuba, zagledan u mesec i duboko diui. Sigurno je brojao do deset. "Sluaj", ponovi on, ovoga puta mnogo smirenije. "ta bi rekla da ti saoptim da je Sol ubio Fiskea? Da sam ja to jedini mogao znati i da me je Sol zbog toga proganjao? Da li bi me tada sasluala?" Njegove bledozelene oi upitno su prouavale moje, ali ja nisam mogla da razmiljam? U umu mi je vladao haos. Sol, ubica? Zatvorila sam oi i pokuala da razmiljam, ali i dalje mi nita pametno nije padalo na pamet. "Okej, pucaj", rekoh... na tren zaalivi zbog izbora rei. Solarin mi se nasmei. ak i na meseini njegov je osmeh zraio. "Onda emo morati da nastavimo etnju", ree on, zadravi jednu aku na mom ramenu i povevi me dalje du plae. "Ne mogu da razmiljam, govorim, igram ah... ako se ne kreem." Nekoliko trenutaka koraali smo u tiini, dok je on razmiljao kako da pone. "Mislim da e biti najbolje da krenem od poetka", konano izusti Solarin. Samo klimnuh, odobravajui mu da nastavi. "Kao prvo, treba da ti je jasno da me turnir na kome si me videla da igram nije nimalo zanimao. To je sredila moja vlada kako bi na neki nain opravdala

moj dolazak u Njujork gde me je ekao neodloan posao." "Kakav posao?" upitah. "Stii emo i do toga." Koraali smo po pesku, izbegavajui talase, kada se Solarin iznenada sagnu i podie malu, tamnu koljku napola zarivenu u pesak. Na meseini se presijavala opalnim sjajem. "ivot svuda postoji", promrmlja on, pruivi mi tananu koljku. "ak i na dnu mora. A oveja glupost ga svuda unitava." "Tu tvrdnju nee porei lomei ljudima vratove", istaknuh ja. "Jesi li ti profesionalni ubica? Kako moe provesti s ovekom u sobi pet minuta i srediti ga?" Bacih koljku to sam dalje mogla u talase. Solarin uzdahnu i mi nastavismo etnju. "Kada sam shvatio da Fiske vara na turniru", nastavi on posle due pauze, pomalo napetim glasom, "eleo sam da saznam ko ga je na to navukao i zato." Znai, Lili je to se toga tie bila u pravu, pomislih. Ali nita ne rekoh. "Nagaao sam da se iza toga krije jo neko, pa sam prekinuo igru i sledio ga do kupatila. Priznao mi je ono to sam ve nasluivao, ali jo i mnogo vie od toga. Kazao mi je ko se krio iza svega. I emu je sve to trebalo da poslui." "Ko?" "Nije rekao ime. Ni sam ga nije znao. Ali kazao mi je da je ovek koji mu je zapretio znao da u ja uestvovati na turniru. Samo je jedan ovek znao da dolazim: ovek s kojim se moja vlada dogovorila oko svega. Sponzor turnira..." "Hermanold!" povikah. Solarin klimnu i nastavi. "Fiske mi je takoe kazao da Hermanold, ili njegove veze, tragaju za formulom u koju sam se ale radi kladio u paniji. Rekao sam da u svakome ko me pobedi otkriti tajnu formulu - pa su te budale, smatrajui da ponuda i dalje vai, odluile da mi za protivnika nametnu Fiskea i to tako da on sigurno dobije partiju. U sluaju da ita poe naopako za vreme mea, verujem da je Hermanold sredio da se nae sa Fiskeom u mukom toaletu Kanadskog kluba, gde ih niko ne bi video..." "Ali Hermanold uopte nije imao nameru da se nae tamo sa Fiskeom", stadoh da nagaam. Delii su poeli da se uklapaju, ali jo nisam mogla da sagledam celu sliku. "Dogovorio se s nekim drugim da se nae sa Fiskeom, to hoe da kae. Nekim ije odsustvo nee pasti u oi onima koji su pratili me?" "Tano", sloi se Solarin. "Ali nisu oekivali da u ja krenuti za Fiskeom. Bio sam mu za petama kada je uao. Njegov ubica, sakriven u hodniku, mora da je uo svaku re koju smo izgovorili. Vie nije bilo dovoljno samo da pripreti Fiskeu. Igra je bila gotova. Morao ga se reiti i to odmah." "Uklonjiti ga iz predostronosti", rekoh. Zagledala sam se u mrano more i zamislila. Moda se sve upravo tako odigralo, bar taktiki. I ja sam imala nekoliko delia za koje Solarin nije mogao znati. Na primer, Hermanold nije oekivao da se Lili pojavi na meu, jer im nikada nije prisustvovala. Ali kada

smo Lili i ja stigle u klub, Hermanold je navaljivao da ostane i veoma se uznemirio kada je pripretila da e otii (kolima i sa oferom). Njegovo ponaanje moe se objasniti na vie naina, ako je raunao na to da Sol obavi neki posao. Ali zato Sol?... Moda je Sol znao vie o ahu nego to sam ja mislila. Moda je on bio taj koji je, sedei u kolima, preko predajnika Fiskeu dojavljivao poteze! Kada smo ve kod toga, koliko sam ja uopte poznavala Harijevog ofera? Solarin mi je zatim prepriao ta se dogaalo za tablom - kako je prvi put primetio prsten na Fiskeovom prstu, kako ga je sledio do mukog toaleta preko puta, kako je saznao za Fiskeove veze u Engleskoj i ta im je bio cilj. Kako je zatim pobegao iz prostorije kada je Fiske skinuo prsten, mislei da je u njemu eksploziv. Iako je znao da Hermanold stoji iza Fiskeovog dolaska na turnir, Hermanold nije mogao ubiti Fiskea i uzeti prsten iz lavaboa. Ja sam bila svedok da nije naputao Metropoliten klub. "Sol nije bio u kolima kada smo se Lili i ja vratile", nevoljno priznadoh. "Bio je u prilici da to uini, mada nemam pojma kakav bi motiv za to mogao imati... U stvari, ako je suditi na osnovu tvog opisa dogaaja, on ak nije ni mogao izii iz Kanadskog kluba i vratiti se u kola, poto ste ti i sudije blokirale jedini izlaz. To bi moglo objasniti njegovo odsustvo kada smo ga Lili i ja traile." To bi objasnilo i malo vie od toga. Objasnilo bi one metke ispaljene u naa kola! Ako je Solarinova pria mogla da zadri vodu i ako je Hermanold unajmio Sola da se rei Fiskea, nije mogao dozvoliti da se Lili i ja vratimo u klub traei ofera! Ako se vratio u prostoriju gde se odravao me i video nas kako neodluno stojimo pored kola, morao je uiniti neto da nas zaplai i otera! "Znai, Hermanold se popeo do prostorije gde se igrao me dok je ova bila prazna, izvukao pitolj i pucao u naa kola!" povikah, epavi Solarina za ruku. Zapanjeno je zurio u mene, pitajui se kako sam dola do tog zakljuka. "To bi takoe objasnilo zato je Hermanold izjavio novinarima da se Fiske drogirao", dodadoh. "eleo je da odvrati panju od sebe i svrati je na nekog bezimenog preprodavca droge!" Solarin poe da se smeje. "Poznajem momka po imenu Brodski koji bi te odmah primio u slubu", ree. "Um ti je programiran za pijunau. Sada kada zna sve to ja znam, hajdemo na pie." Na suprotnom kraju dugake okuke koju je pravila plaa, poela sam da nazirem veliki ator podignut na pesku, iji su se obrisi ocrtavali na treperavoj svetlosti svetiljki. "Samo malo", rekoh i dalje ga drei za ruku. "Pod pretpostavkom da je Sol zaista sredio Fiskea, jo nam je ostalo nekoliko pitanja bez odgovora. Kakvu si to formulu imao u paniji za koju tvrdi da je toliko ele? Zbog kakvog si posla doao u Njujork? I kako je to Sol iskrsnuo u Ujedinjenim Nacijama?" Veliki ator na crveno-bele pruge sve se jasnije nazirao na plai; sredinja

motka bila je visoka moda i trideset stopa. Na ulazu su se nalazile dve velike palme u saksijama, a dugaki tepih sa plavim i zlatnim arabeskama bio je prostrt preko peska i celom duinom natkriven labavim platnom, okrtenutim prema moru. Krenusmo ka ulazu. "Trebalo je da se sastanem sa vezom u Ujedinjenim Nacijama", ree Solarin. "Nisam znao da me Sol prati... dok se ti nisi ispreila izmeu nas." "Znai, ti si ovek na biciklu!" povikah. "Ali odea ti je bila..." "Sreo sam se sa vezom", prekide me on. "Videla je da me sledi, a Sol je bio na nekoliko koraka iza tebe..." (Znai, ona starica koja je hranila golubove bila je njegova "poslovna" veza!) "Uplaili smo ptice kao kamuflau", nastavi Solarin, "i ja sam se sakrio ispod stepenica iza UN dok nisi prola. Zatim sam se istim putem vratio da bih naao Sola. On je uao u zgradu, ali nisam znao gde je. Skinuo sam trenerku u liftu koji je vodio nanie, a ispod nje sam imao drugo odelo. Kada sam se vratio liftom gore, video sam te kako ulazi u sobu za meditaciju. Nisam imao pojma da je Sol ve unutra... uo je svaku re koju smo izgovorili." "U sobi za meditaciju?" uzviknuh. Sada smo bili na svega nekoliko jardi od atora, odeveni u farmerke i dempere; delovali smo prilino neuredno. Ali koraali smo prema ulazu kao da limuzinom stiemo pred El Maroko. "Draga moja", nastavi Solarin, pomilovavi me po kosi kao to je to Nim ponekad inio, "veoma si naivna. Mada ti moda nisi shvatala moja upozorenja, nema sumnje da su Solu bila sasvim jasna. Kada si otila, a on se pojavio iza one kamene ploe i napao me, znao sam da je dovoljno toga uo to je i tvoj ivot dovodilo u opasnost. Poneo sam tvoju aktovku kako njegove kohorte ne bi saznale da si tamo bila. Kasnije mi je moja poslovna veza u hotelu doturila poruku kako da ti je vratim." "Ali kako je ona znala..." poeh. Solarin se osmehnu i ponovo se poigra mojom kosom; zatim nam je priao majordom i poeleo dobrodolicu. Solarin mu dade novanicu od sto dinara. I majordom i ja smo ga u udu pogledali, budui da smo bili u zemlji u kojoj je pedeset centi vailo za dobru napojnicu; oigledno emo dobiti najbolji sto. "U srcu sam kapitalista", proaputa mi Solarin na uvo dok smo, sledei oveka, prolazili kroz otvor na atoru, obrevi se odjednom u ogromnom kabareu. Ceo pod, dokle je pogled sezao, bio je prekriven slamom razastrtom po pesku. Preko nje bili su prebaeni veliki persijski tepisi ivopisnih boja po kojima su tu i tamo bili razbacani debeli jastuci ukraeni ogledalcima i izvezeni velianstvenim crteima. Stolove su razdvajale oaze od palmi u saksijama, izmeane sa bogatim buketima paunovog i nojevog perja koje je svetlucalo na priguenoj svetlosti. Tu i tamo, sa motki koje su pridravale ator klatile su se mesingane svetiljke ukraene reljefnim crteima, bacajui udne svetlosne are

preko treperavih ogledalca na jastucima. Imali ste utisak kao da ste uli u kaleiodoskop. U sreditu se nalazila velika kruna pozornica sa reflektorima i skupinom muziara koji su svirali neku divlju, pomamnu muziku kakvu nikada ranije nisam ula. Imali su dugake, ovalne, mesingane bubnjeve, velike gajde od ivotinjske koe sa kojih je jo visilo krzno, flaute, klarinete i sve vrste zvonia. Muziari su plesali unaokolo, pravei udne krune korake. Solarin i ja smo utonuli u gomilu jastuka u blizini bakarnog stola ispred same pozornice. Glasna muzika nije mi dozvoljavala da ga ita pitam, pa sam se prepustila razmiljanju, dok je on izvikivao porudbinu u uvo kelneru koji je upravo naiao. Kakvu je to formulu Hermanold eleo? Ko je bila ena koja je hranila golubove i kako je znala gde me Solarin moe nai kako bi mi vratio aktovku? Kakvim je poslom Solarin doao u Njujork? Ako je Sol poslednji put vien na kemenoj ploi, kako je isplivao u Ist Riveru? I konano, kakve je to sve veze imalo sa mnom? Pie nam je poslueno upravo u trenutku kada su muziari odluili da naprave pauzu. Dve velike ae amareta, zagrejane kao to se to radi sa rakijom, posluene su sa loncem aja sa dugakim grliem. Klener nam je sipao aj u ae, drei ih daleko od sebe i balansirajui njima na malenim tanjiriima. Tenost koja se puila tekla je kroz vazduh iz grlia do ae; nijedna kap se nije prosula. Kada se kelner udaljio, Solarin mi nazdravi ajem od nane. "Za igru", ree on uz tajanstveni osmeh. Krv mi se sledila. "Pojma nemam o emu govori", slagah, pokuavi da se setim ta mi je Nim rekao o tome kako svaki napad treba iskoristiti. ta li je on znao o toj prokletoj igri? "Svakako da zna, draga moja", ree on neno, podigavi moju au i prinevi mi njen rub usnama. "Da ne zna, ne bih sedeo ovde s tobom i pio." Dok se ilibarna tenost slivala niz moje grlo, malo mi je dospelo i na bradu. Solarin se nasmeio i obrisao je jednim prstom, vrativi potom au na posluavnik. Nije gledao u mene, ali toliko se primakao da sam mogla uti svaku re koju je proaputao. "Najopasniju igru koja se moe zamisliti", promrmlja on tako tiho da nas niko nije mogao uti, "a mi smo izabrani, oboje, za odreene uloge..." "Kako to misli - izabrani?" upitah, ali pre no to je uspeo da odgovori, zagluie nas injele i talambasi, najavivi povratak muziara na pozornicu. Za njima su pristigli i igrai u tunikama od bledoplavog somota, nalik na kozake, i u pantalonama zataknutim u visoke izme i nauurenim oko kolena. U struku su bili opasani nekoliko puta upletenim konopcima sa kiankama na krajevima kojima su zamahivali pokreui bokove i koje su ih lupkale kada su se kretali unaokolo u sporom, egzotinom ritmu. Iz klarineta i tranih frula

izvijala se muzika nalik na melodiju koja nagoni kobru da se izdigne iz korpe u obliku krutog stuba koji se lagano zanosi. "Da li ti se dopada?" apatom me upita Solarin. Potvrdno klimnuh. "To je muzika Kabila", obavesti me on, dok je muzika tkala ustrojstva oko nas. "Sa visokih atlakih planina koje se proteu kroz Alir i Maroko. Pogledaj sredinjeg igraa. Primeuje da ima plavu kosu i svetle oi? Nos kao u sokola, snanu bradu nalik na profile sa starih rimskih novia. To su odlike Kabila; nemaju nieg zajednikog sa Beduinima..." Iz publike je ustala neka starija ena i igrajui stigla do pozornice, na veliko zadovoljstvo prisutnih, koji su stali da mjauu, to mora da je znailo isto to i na svakom drugom jeziku. Uprkos njenom dostojanstvenom izgledu, dugakoj, sivoj odori sa raznobojnim umecima i krutim, platnenim velom, korak joj je bio lak i zraila je senzualnou koja nije nedostajala ni mukim igraima. Plesali su oko nje, uvijajui bokovima od nje i prema njoj, tako da su je rese sa njihovih tunika ovla dodirivale kao da je miluju. Publiku je ponela ova predstava; jo vee uzbuenje nastalo je kada je dostojanstvena, sedokosa ena spiralno krenula ka vodeem igrau, izvukavi iz nabora haljine nekoliko novanica i zatakavi ih diskretno izmeu konopaca njegovog opasaa, sasvim blizu prepona. Zarad publike on znaajno zakoluta oima prema tavanici i iroko se osmehnu. Prisutni poskakae na noge, pomamno udarajui akama u taktu muzike, koja je postajala sve neobuzdanija, dok se ena, igrajui, pribliavala ivici pozornice, pravei krune korake. Na samoj ivici, dok joj je svetlost udarla u lea, sa visoko podignutim rukama kojima je pljeskala u ritmu pozdravnog flamenga, okrenula se prema nama...i ja sam se sledila. Brzo pogledah Solarina, koji me je paljivo posmatrao. U istom trenutku kada je ena, ta tamna silueta naspram srebrne svetlosti, sila sa pozornice, progutala ju je tama puna ljudi, nojevog perja i palminog lia. Palme su se njihale u svetlucavom odblesku svetlosti iz siunih ogledala. Solarinov stisak bio je kao od elika. Stajao je sasvim priljubljen uz mene. "Pusti me", prosiktah kroz stisnute zube, jer nas je nekoliko ljudi za oblinjim stolovima nehotino pogledalo. "Rekoh ti da me pusti! Zna li ti ko je to bio?" "A ti?" prosikta on u moje uvo. "Prestani da privlai panju!" Kada je video da ne nameravam da prestanem da se otimam, zagrlio me je snano kao da e me uguiti, to je trebalo da lii na vatreni zagrljaj. "Navui e nam neku nevolju na vrat", aputao mi je usana priljubljenih uz uvo tako da sam mogla da osetim njegov dah: meavinu nane i badema. "Kao to si to uinila kada si se pojavila na ahovskom turniru... kao kada si me pratila do Ujedinjenih Nacija. Nema pojma koliko je rizikovala da doe ovamo da te vidi. Niti kako se bezduno poigrava tuim ivotima."

"Ne, to nije tano!" gotovo da sam povikala, jer me je sve bolelo od njegovog zagrljaja. Plesai su se i dalje uvijali na pozornici u taktu divlje muzike, koja nas je zapljuskivala u ritminim talasima. "Ali to je bila gatara i ja nameravam da je pronaem!" "Gatara?" ponovi zbunjeno Solarin, ali ne popusti stisak. Njegove oi zagledane u moje bile su zelene poput dubokog, dubokog mora. Svako ko nas je posmatrao pomislio bi da smo ljubavnici. "Ne znam da li se bavi gatanjem", ree on, "ali siguran sam da poznaje budunost. Ona me je pozvala u Njujork. Ona me je poslala za tobom u Alir. Ona je ta koja te je izabrala..." "Izabrala!" ponovih. "Za ta me je to izabrala? Ja ak ni ne poznajem tu enu!" Solarin popusti stisak. Muzika se uvijala oko nas poput pulsirajue, ozvuene izmaglice; ovog puta me epa za zglavak. Okrenuvi mi dlan nagore, on pritisnu usne na poetku dlana tamo gde krv pulsira najblie povrini koe. Na trenutak osetih kako mi se krv uzburkava i juri mojim venama. On zatim podie glavu i zagleda mi se u oi. Kada sam mu uzvratila pogled, osetila sam slabost u nogama. "Pogledaj", proaputa on i ja shvatih da prstom prati neki crte u osnovi moga dlana. Lagano spustih pogled, ne elei da u tom trenutku sklonim pogled s njega. "Pogledaj", proaputa on ponovo, dok sam zurila u zglob. U mesto gde je velika plava arterija pulsirala od pristigle krvi i gde su dve izukrtane linije kao dve zagrljene zmije obrazovale broj osam. "Izabrana si da otkrije formulu", ree on tiho, jedva pokreui usne. Formulu! Zadrah dah, dok me je on posmatrao prodornim pogledom. "Kakvu formulu?" zauh samu sebe kako apuem. "Formulu Osmice..." poe on, ali u istom trenutku se ukoi, a lice mu se ponovo pretvori u masku; na brzinu je pogledao preko mog ramena, usredsredivi se na neto iza mojih lea. Pustio mi je zglavak i zakoraio unazad, dok sam se ja okretala. Muzika je i dalje odzvanjala u prvobitnom ritmu, a plesai su se uvijali u pomamnom plesu. Na drugom kraju pozornice, naspram svetlucavog sjaja reflektora, posmatrala nas je neka prilika iz senke. Dok je reflektor sledio zakrivljenost pozornice, pratei igrae, obasjao je na trenutak i tu mranu spodobu. Bio je to arif! Klimnuo mi je utivo, pre no to je svetlost nastavila dalje. Brzo sam vratila pogled na Solarina. Na mestu gde je stajao pre samo jednog trenutka, lagano se njihao palmin list.

14. OSTRVO Jednoga dana tajanstvena kolonija napustila je paniju i naselila se na jeziku zemlje na kome je ostala do dananjih dana. Niko nije znao odakle su doli i govorili su nepoznatim jezikom. Jedan od poglavica koji je razumeo provansalski, zamolio je marsejsku optinu da im podari taj ogoljeni i pusti rt na koji su, poput mornara iz davnina, nasukali svoje brodove... 'Grof od Monte Krista', Aleksandar Dima, opis Korzike Slutim da e jednoga dana ovo malo ostrvo zapanjiti Evropu. 'Drutveni ugovor', an-ak Ruso, opis Korzike PARIZ 4. SEPTEMBAR 1792. Neto malo posle ponoi, Mirela je napustila Taljeranovu kuu pod okriljem mraka i nestala u zaguljivoj, barunastoj, toploj, pariskoj noi. Kada mu je postalo jasno da je ne moe spreiti da ode, Taljeran joj je obezbedio snanog, zdravog konja iz svoje tale i izvesnu svotu novca koju su uspeli da sakupe u taj pozni as. Odevena u raznorazne delove livreje koje je Kurtijad za nju prikupio kako bi je to bolje preruili, skupljene kose u rep i blago napuderisane kao u deaka, bez problema je prola kroz dvorite za poslugu i nastavila mranim ulicama Pariza u pravcu barikada u Bulonjskoj umi - na putu za Versaj. Nije smela dozvoliti Taljeranu da je prati. Njegov aristokratski profil poznavao je celi Pariz. tavie, otkrili su da propusnice koje mu je Danton poslao vae tek od etrnaestog septembra - to je znailo da e moi da ih upotrebi tek za desetak dana. Svi su se sloili da je jedino reenje bilo da Mirela poe sama, da Moris ostane u Parizu kao da se nita nije dogodilo, a Kurtijad da krene iste noi sa sanducima knjiga i da na La Manu saeka dok ne bude mogao da upotrebi propusnicu i pree u Englesku. Dok je njen konj sam birao put kroz mrane, uske ulice, Mirela je konano mogla da razmisli o opasnom zadatku koji ju je ekao. Od trenutka kada se unajmljena koija zaustavila pred kapijom zatvora l'Abe, zahvatili su je i poneli dogaaji koji su joj ostavili tek toliko vremena da reaguje instinktivno. Uas Valentininog pogubljenja, iznenadni strah za vlastiti ivot dok je jurila zapaljenim ulicama Pariza, Maraovo lice i grimase posmatraa koji su prisustvovali masakru... sve je to podsealo na trenutno podizanje poklopca

sa tanke opne civilizacije kako bi ispod te krhke pokorice na trenutak ugledala uas onog ivotinjskog u ljudima. Od tog trenutka, vreme je stalo i oslobodili su se dogaaji koji su je progutali poput divljeg poara. Posle svakog talasa koji bi nasrnuo na nju u njoj bi se uskovitlala oseanja koja nikada do tada nije iskusila. Ta je strast jo gorela u njoj nalik tamnom plamenu - plamenu koji se samo jo vie razbuktao tokom onih nekoliko sati koje je provela u Taljeranovom zagrljaju. Plamenu koji je u njoj zapalio elju da se doepa figura Monglanske garniture. inilo joj se kao da je venost prola od onog trenutka kada je ugledala Valentitnin blistavi osmeh na suprotnom kraju dvorita. A protekla su samo trideset dva asa. Trideset dva, pomisli Mirela dok se kretala pustim ulicama, sama: toliko ima i figura na ahovskoj tabli. Toliko mora da ih sakupi da bi razreila zagonetku - i da bi osvetila Valentinu. Prolazei uskim sporednim ulicama Pariza na putu za Bulonjsku umu, srela je svega nekoliko prolaznika. ak i ovde van grada, na punoj meseini, iako jo daleko od barikada, putevi su bili gotovo prazni. Do sada je veina Pariana saznala za masakre po zatvorima, koji su jo trajali, te je odluila da ostane u reletivnoj sigurnosti svojih domova. Iako joj je cilj bio da preko Liona, koji se nalazio jugoistono od Pariza, stigne do marsejske luke, Mirela je imala razloga to je krenula na zapad, prema Versaju. Tamo se nalazio samostan Sen-Sir: samostanska kola koju je u prolom veku osnovala madam de Mentenon, supruga Luja XIV, kako bi se u njoj mogle kolovati erke plemia. Nastojnica Monglana zaustavila se u SenSiru na putu za Rusiju. Moda e tamonja proktorka pruiti Mireli utoite - pomoi joj da stupi u vezu sa Nastojnicom Monglana kako bi dola do novca koji joj je bio potreban moda bi mogla i da joj pomogne da pobegne iz Francuske. Ugled monglanske nastojnice bio je jedina propusnica za slobodu koju je Mirela imala. Molila se da ona stvori uda. Barikade u Bulonjskoj umi bile su podignute od kamenja, vrea zemlje i polomljenog nametaja. Mirela je ve nazirala Plas ispred njih, puno ljudi sa volovskim zapregama, koijama, i ivotinjama, koji su ekali da pohrle napolje im se kapije otvore. Pribliivi se Plasu, ona sjaha i ostade u senci konja, kako treperava svetlost baklji koje su osvetljavale mesto ne bi ugrozila njen trud da se prerui. Kod barikade je dolo do nekog komeanja. Povevi konja za uzde, Mirela se umea u veliku skupinu koja je ispunjavala Plas. Na suprotnoj strani mogla je pri svetlosti baklji da vidi vojnike kako se veru po barikadama i uklanjaju ih. Neko se s druge strane pribliavao. U Mirelinoj blizini etkala je unaokolo skupina mladia isteui vratove ne bi

li videli ta se zbiva. Bilo ih je vie od deset i svi su bili odeveni u ipku, somot i sjajne, visoke izme izlepljene svetlucavim stakliima nalik na drago kamenje. To je bila jeunesse dorQe, "pozlaena mlade", na koju joj je ermen de Stal tako esto skretala panju u Operi. Mirela je ula kako se naglas ale meovitoj gomili plemia i seljaka koji su ispunjavali Plas. "Ova revolucija postala je nepodnoljiva!" povika jedan. "Zaista nema nikakvog razloga da se francuski graani dre u zatoenitvu sada kada su oni odvratni Prusi proterani." "Hej, soldat!" povika drugi, maui ipkanom maramicom vojniku na barikadama visoko iznad njih. "U Versaju nas eka drutvo! Koliko jo dugo treba da budemo strpljivi?" Vojnik uperi bjonet prema maramici koja se vijorila i ona istog asa nestade s vidika. Meu ljudima doe do komeanja i nagaanja ko e proi kroz barikade. Svi su znali da drumski razbojnici haraju putevima u svim umskim oblastima. "None posude", skupine samopostavljenih inkvizitora, putovale su drumovima u udno oblikovanim vozilima po kojima su i dobili nadimak. Iako nisu za to bili slubeno ovlaeni, nije im nedostajalo ara kao ni novopostavljenim graanima Francuske - zaustavljali su putnike, poput skakavaca preturali po koijama, zahtevali da vide dokumenta, a ako im se putnikovi odogovori ne bi dopali, "graanina bi uhapsili". A da bi utedeli sami sebi trud, ponekad bi ga jednostavno obesili o najblie drvo kao opomenu drugima. Barikade se otvorie i unutra ue skupina pranjavih fijakera i otvorenih koija. Gomila sa trga se okupi oko njih u elji da sazna bilo ta od umornih putnika koji su upravo pristigli. Drei uzde svoga konja, Mirela poe prema prvoj potanskoj koiji ija su se vrata upravo otvarala. Jedan mladi vojnik, odeven u uniformu skarletne i tamnoplave boje, skoi meu okupljene kako bi pomogao koijau da skine kutije i sanduke sa krova potanske koije. Mirela je bila dovoljno blizu tako da je primetila da je bio veoma mlad i neobino zgodan. Dugaka, kestenjasta kosa nije mu bila povezana i slobodno je leprala, lupkajui ga po ramenima. Njegove krupne, tamne, plavosive oi, osenene gustim trepavicama, samo su pojaavale bledu providnost njegove koe. Imao je iljat rimski nos povijen nanie. Njegove predivno oblikovane usne, prezrivo se izvie kada osmotri bunu skupinu, a potom joj okrenu lea. U narednom trenutku videla ga je kako pomae nekom da izie iz koije; na vratima se pojavila prelepa devojica kojoj nije bilo vie od petnaest godina i koja je bila tako bleda i krhka da se Mirela istog asa uplaila za nju. Devojica je toliko liila na vojnika da je Mirela bila ubeena da su brat i sestra, a nenost s kojom joj je pomagao da izie iz koije samo je to potvrivala. Oboje su bili neni, ali skladno graeni. Sainjavali su romantini par, pomisli Mirela - poput junaka i junakinje iz kakve bajke.

Svi putnici koji su izili iz koija izgledali su potreseni i zaplaeni dok su pokuavali da otresu svoju putniku odeu, ali niko vie od mlade devojke pored Mirele, koja je bila bleda poput lista hartije i tresla se kao da e se svakog asa onesvestiti. Vojnik je pokuavao da je provede kroz obru okupljenih ljudi kada jedan starac pored Mirele isprui aku i epa ga za miicu. "Kakvo je stanje na Versajskom putu, prijatelju?" upita on. "Ne bih noas pokuao da stignem do Versaja", odvrati utivo vojnik, ali dovoljno glasno da su ga svi mogli uti. "Nonih posuda ima posvuda i moja sestra je veoma potresena. Na putu smo proveli gotovo osam sati, jer su nas zaustavili desetak puta od kada smo napustili Sen-Sir..." "Sen-Sir!" povika Mirela. "Dolazite iz Sen-Sira? A ja sam se upravo tamo uputila!" U tom trenutku i vojnik i njegova sestra okrenue se ka Mireli i devojicine oi se razrogaie. "Ali... pa to je dama!" povika devojica, zurei u Mirelin kostim i napuderisanu kosu. "Dama odevena kao mukarac!" Vojnik odmeri Mirelu. "Znai, krenuli ste za Sen-Sir?" upita on. "Nadam se da niste nameravali da ostanete u samostanu!" "Dolazite li iz samostanske kole u Sen-Siru?" upita ona. "Moram tamo stii i to jo noas. Veoma je vano. Morate mi rei kako stvari tamo stoje." "Ne smemo se ovde zadravati", odvrati vojnik. "Mojoj sestri nije dobro." I prebacivi njihovu jedinu torbu preko ramena, on stade da kri put kroz gomilu. Mirela ih je sledila, vukui dizgine svoga konja. Kada svo troje stigoe do kraja okupljene svetine, devojica se okrenu i pogleda Mirelu svojim tamnim oima. "Mora da imate veoma jak razlog to elite jo noas da stignete do SenSira", ree ona. "Drumovi nisu bezbedni. Hrabri ste kada ste sami, iako ste ena, krenuli na put, u ovakva vremena." "ak i na ovako izvrsnom konju", sloi se vojnik, lupnuvi Mirelinog konja po sapima, "makar i prerueni. Da nisam uzeo odsustvo kada su zatvorili samostansku kolu kako bih Mariju-Anu otpratio kui..." "Zatvorili su Sen-Sir?!" povika Mirela, epavi ga za ruku. "Znai, propala je i moja poslednja nada!" Mala Marija-Ana pokua da utei Mirelu, dodirnuvi joj aku. "Da li ste imali prijatelje u Sen-Siru?" upita je ona zabrinuto. "Nekog od porodice? Moda nekog koga sam znala..." "Htela sam tamo da potraim utoite", poe Mirela, ne znajui koliko moe da otkrije ovim strancima. Ali nije imala puno izbora. Ako je kola bila zatvorena, propao je njen jedini plan i morala je stvoriti drugi. Vie nije bilo vano kome e se poveriti, jer je bila krajnje oajna. "Mada nisam poznavala tamonju proktorku", ree im ona, "nadala sam se da bi mi ona mogla pomoi da stupim u vezu sa nastojnicom iz mog biveg

samostana. Njeno je ime madam de Rok." "Madam de Rok!" povika devojica. Iako je bila mala i krhka, uhvatila je veoma snano Mirelu za ruku. "Nastojnica Monglana!" Na brzinu je pogledala brata, koji je spustio torbu na tle i svojim plavosivim oima zagledao se prodorno u Mirelu, a onda je upitao. "Znai, dolazite iz opatije Monglan?" Poto je Mirela oprezno klimnula, on brzo nastavi: "Naa majka je poznavala Nastojnicu Monglana - dugo su bile veoma bliske prijateljice. U stvari, po savetu madam de Rok moja je sestra pre osam godina poslata u Sen-Sir." "Tako je", proaputa devojka. "I ja poznajem nastojnicu veoma dobro. Kada je pre dve godine posetila Sen-Sir, nekoliko puta je sa mnom vodila veoma poverljive razgovore. Ali pre no to nastavim... da li ste vi, gospoice, jedna od poslednjih... preostalih iz opatije Monglan? Ako jeste, razumeete zato vas to pitam." I ona ponovo pogleda brata. Mirela oseti kako joj srce pomamno udara. Da li je pukom sluajnou naletela na dvoje ljudi koji poznaju nastojnicu? Sme li se nadati da su upoznati sa nastojniinom tajnom? Ne, suvie je bilo opasno donositi napreac takve zakljuke. Ali to dete kao da je osetilo ta brine Mirelu. "Vidim vam po licu", ree ona, "da biste vie voleli o tome negde drugde da razgovarate. I, razume se, sasvim ste u pravu. Daljni razgovor mogao bi nam obema biti od koristi. Vidite, pre no to je otila iz Sen-Sira, vaa nastojnica mi je poverila naroiti zadatak. Moda shvatate na ta mislim. Predlaem da krenete sa nama do oblinje krme, gde nam je moj brat obezbedio prenoite. Tamo emo moi otvorenije da porazgovaramo..." Krv je i dalje bubnjala u Mirelinim slepoonicama dok joj je kroz um promicalo na hiljade misli. ak i ako odlui da ovim strancima moe verovati i poe sa njima, bie zarobljena u Parizu, a Mara moe odluiti da prevrne grad naglavake da bi je pronaao. S druge, pak, strane, nije bila sigurna da e uspeti da umakne iz Pariza bez iije pomoi. A kome bi se mogla obratiti za utoite, ako je samostan zatvoren?" "Moja sestra je u pravu", ree vojnik, i dalje promatrajui Mirelu. "Ne moemo ostati ovde. Gospoice, nudim vam nau zatitu." Mirela ponovo pomisli kako je neverovatno zgodan, s tom svojom neobuzdanom, kestenjastom kosom i krupnim, tunim oima. Iako je bio vitak i nita vii od nje, odavao je utisak velike snage i samouverenosti. Mirela konano odlui da mu moe verovati. "Dobro", ree ona uz osmeh. "Poi u s vama do te vae krme gde moemo porazgovarati." uvi to, devojica se veselo osmehnu i stisnu bratovljevu ruku. Zatim se zagledae jedno drugom u oi s puno ljubavi. Vojnik potom podie njihovu torbu i dohvati uzde, a njegova sestra uhvati Mirelu za ruku.

"Neete zaaliti, gospoice", ree devojica. "Dozvolite da vam se predstavim. Zovem se Marija-Ana, ali svi me u porodici zovu Eliza. A ovo je moj brat Napoleon... Napoleon Bonaparta." U krmi se troje mladih smestilo za sto od otcepljenog drveta na tvrdim drvenim stolicama. Na stolu je gorela samo jedna svea, a pored nje se nalazila vekna tvrdog, crnog hleba i krigla piva - njihov mravi obrok. "Potiemo sa Korzike", poe da pria Napoleon Mireli, "sa ostrva koje lako ne prihvata jaram tiranije. Kao to je Livije rekao pre gotovo dve hiljade godina, mi Korzikanci smo divlji gotovo kao i naa zemlja i ne damo se ukrotiti kao ni divlje zveri. Pre manje od etrdeset godina, na voa Paskvale di Paoli oterao je enovljane sa naih obala, oslobodio Korziku i unajmio uvenog filozofa anaka Rusoa da nam sastavi ustav. Meutim, ta sloboda je bila kratkog veka. Godine 1768. Francuska je od enove otkupila ostrvo Korziku i ve narednog prolea iskrcala trideset hiljada vojnika na tu stenu i uguila nau slobodu u moru krvi. Sve vam ovo priam, jer su nas ti istorijski dogaaji - i uloga nae porodice u njima - doveli u vezu sa Nastojnicom Monglana." Mirela, koja se upravo spremala da upita zato joj pria ovu istorijsku sagu, sada naulji ui i ostade mirno da sedi. Odlomi komad tvrdog crnog hleba i stade da ga vae dok je sluala. "Nai roditelji su se hrabro borili rame uz rame sa Paolijem protiv Francuza", nastavi Napoleon. "Moja majka je bila proslavljena junakinja revolucije. Jahala je bez sedla nou po divljim korzikanskim brdima, dok su joj francuski meci zvidali oko uiju, da bi donela municiju i namirnice ocu i vojnicima koji su se borili kod Il Korta - Orlovog gnezda. Bila je u sedmom mesecu trudnoe sa mnom u to vreme! Kao to je oduvek govorila, roen sam da postanem vojnik. Ali kada sam doao na svet, moja zemlja je ve polako umirala." "Vaa majka je odista bila hrabra ena", primeti Mirela, pokuavi da zamisli tu divlju revolucionarku koja je jahala bez sedla kao intimnu prijateljicu nastojnice. "Podseate me na nju", osmehnu se Napoleon. "Ali zanemario sam svoju priu. Kada je revolucija propala i Paoli bio proteran u Englesku, staro korzikansko plemstvo izabralo je mog oca da zastupa nae ostrvo u Versaju. To je bilo 1782. godine... i upravo je tamo iste te godine naa majka Leticija srela nastojnicu Monglana. Nikada neu zaboraviti kako nam je majka bila elegantna, kako su svi momci primeivali njenu lepotu, kada nas je posetila u Otinu, vraajui se iz Versaja..." "Otin!" povika Mirela, umalo ne prevrnuvi vr sa pivom. "Da li ste boravili u Otinu dok je gospodin Taljeran bio tamo? Dok je bio tamonji biskup?" "Ne, to je bilo mnogo kasnije, jer ja sam ubrzo otiao u vojnu kolu u Brijenu", odvrati on. "Ali on je veliki dravnik koga bih jednog dana voleo da

sretnem. Mnogo puta sam proitao rad koji je pripremio sa Tomasom Pejnom: Deklaracija o pravima oveka - to je jedan od najboljih dokumenata Francuske revolucije..." "Nastavi s priom", promrmlja Eliza, munuvi brata u rebra, "gospoica i ja ne elimo celu no da raspravljamo o politici." "Pokuavam", ree Napoleon, pogledavi sestru. "Ne znamo tano kako su se Leticija i nastojnica upoznale, ve samo da se to dogodilo u Sen-Siru. Ali poznato nam je da je taj susret morao ostaviti dubok utisak na nastojnicu - jer od tog vremena nikada nije izneverila nau porodicu." "Mi smo siromani, gospoice", objasni Eliza. "ak i za ivota moga oca, novac nam je isticao kroz prste poput vode. Nastojnica Monglana svih osam godina plaala je moje kolovanje, od mog dolaska u Sen-Sir." "Nastojnica mora da je bila veoma vezana za vau majku", primeti Mirela. "I vie nego vezana", sloi se Eliza, "jer od kada je napustila Francusku, nijedna nedelja nije prola a da ne bi s njom stupila u vezu. Postae vam jasno zato, kada vam ispriam o zadatku koji mi je nastojnica poverila." Prolo je deset godina, pomisli Mirela. Deset godina od kada su se te dve ene srele, ene toliko razliite po poreklu i izgledu. Jedna odrasla na divljem i primitivnom ostrvu, borila se uz mua u planinama, rodila mu osmoro dece druga posveena Bogu, visokog porekla i veoma obrazovana. ta ih je to povezivalo to je nagnalo nastojnicu da poveri tajnu detetu koje je sada sedelo pred Mirelom - detetu koje, kada ge je nastojnica poslednji put videla, nije moglo imati vie od dvanaest ili trinaest godina? Ali Eliza je ve poela da objanjava... "Poruka koju mi je nastojnica dala za majku bila je tako tajanstvena da nije elela da joj je saopti napismeno. Trebalo je da joj je ja prenesem u etiri oka kada se naredni put sretnemo. U to vreme, ni nastojnica ni ja nismo pomiljale da bi do tada mogle protei dve duge godine - da e Revolucija tako poremetiti nae ivote i onemoguiti svako putovanje. Strah me je da se neto loe ne dogodi, jer nisam ranije predala poruku - moda je bila hitna. Nastojnica mi je, naime, poverila da postoje ljudi koji su se urotili protiv nje u elji da joj otmu neko tajno blago, blago za koje malo njih zna... a koje je bilo skriveno u Monglanu!" Elizin glas pretvorio se u apat, iako su njih troje bili potpuno sami u prostoriji. Mirela je pokuala da ostane potpuno mirna, ali srce joj je tako snano lupalo, da je bila ubeena kako i njih dvoje uju njegove otkucaje. "Dola je u Sen-Sir, koji je tako blizu Parizu", nastavi Eliza, "da bi saznala ko su ti koji pokuavaju da joj ukradu blago. Da bi spasla blago, kazala mi je, morala je da ga poveri opaticama iz samostana." "O kakvom je blagu re?" upita Mirela slabim glasom. "Da li vam je nastojnica to rekla?"

"Nije", odvrati Napoleon umesto sestre, pomno posmatrajui Mirelu. Njegovo dugoljasto, ovalno lice bilo je bledo na nejasnoj svetlosti, koja mu se presijavala na tamnoj, kestenjastoj kosi. "Ali sigurno ste uli za legende koje krue o tim manastirima u baskijskim planinama. Oduvek se podozrevalo da je u njima skrivena neka sveta relikvija. Prema Kretjenu de Troju, sveti gral sklonjen je u Monsalvat, takoe u Pirinejima..." "Gospoice", umea se Eliza, "upravo zbog toga sam elela da porazgovaram sa vama. Kada ste nam kazali da dolazite iz Monglana, pomislila sam da biste moda vi mogli da bacite malo svetlosti na ovu tajnu." "Kako je glasila poruka koju vam je poverila nastojnica?" "Poslednjeg dana njenog boravka u Sen-Siru", odvrati Eliza, nagnuvi se preko stola tako da je zlatasta svetlost obasjavala obrise njenog lica, "nastojnica me je pozvala u jednu privatnu odaju. Rekla je: 'Eliza, poveravam ti tajni zadatak, jer mi je poznato da si ti osmo dete Karla Bonaparte i Leticije Ramolino. etvoro tvojih brae i sestara umrlo je jo dok su bili sasvim mali; ti si prva devojica koja je preivela. Zato si mi veoma vana. Dobila si ime po velikoj vladarki, Elizi, koju su neki zvali "Crvenokosa". Ona je osnovala veliki grad po imenu K'ar koji je kasnije stekao svetsku slavu. Mora poi k svojoj majci i rei joj da nastojnica Monglana poruuje: 'Eliza Crvenokosa je ustala... Osmica se vraa.' To je sve to imam da joj poruim; Leticija Ramolino e znati ta to znai... i ta mora da uini!" Eliza zastade i pogleda Mirelu. Napoleon je takoe pokuavao da odgonetne njenu reakciju - ali Mirela nije mogla da dokui smisao poruke. O kakvoj tajni je ovde bila re, a koja je imala veze sa uvenom ahovskom garniturom? Neto je na trenutak zasvetlucalo u njenom umu, ali nije izbilo na povrinu. Napoleon prui ruku da joj dopuni vr sa pivom, mada ona uopte nije bila svesna da je i gutljaj popila. "Ko je bila Eliza od K'ara?" zbunjeno upita ona. "Nije mi poznato ni ime ni grad koji je osnovala." "Meni jeste", primeti Napoleon. Zavalivi se na stolici, s licem u senci, on izvue iz depa neku izlizanu knjigu. "Omiljeni savet nae majke oduvek je bio: 'Prelistaj Plutarha i Livija'", ree on uz osmeh. "Uradio sam i vie od toga, pronaao sam nau Elizu u Vergilijevoj Eneidi - mada su Rimljani i Grci vie voleli da je zovu Didona. Poticala je iz grada Tira u drevnoj Feniciji. Ali pobegla je iz grada kada joj je brat, kralj Tira, ubio mua. Pristavi na obale Severne Afrike, osnovala je grad K'ar, nazvavi ga po velikoj boginji Kar koja ju je zatitila. Danas taj grad znamo kao Kartaginu." "Kartagina!" povika Mirela. Um joj je mahnito radio, sklapajui u celinu delie slagalice. Grad Kartaginu danas zovemo Tunis, a on se nalazi na manje od pet stotina milja od Alira! Svim zemljama poznatim kao Varvarske drave Tripoliju, Tunisu, Aliru i Maroku - jedna stvar bila je zajednika. Njima su pet

hiljada godina vladali Berberi, drevni preci Mavara. Nastojniina poruka nije se sluajno odnosila upravo na zemlju za koju je bila vezana. "Vidim da vam to neto znai", primeti Napoleon, prekinuvi njene misli. "Moda biste nam mogli rei ta." Mirela se ugrize za usnu i zagleda u plamen svee. Oni su joj se poverili, a ona im do sada ba nita nije otkrila. Ipak, da bi pobedila u igri u koju se upustila, bili su joj potrebni saveznici. Da bi se pribliila istini nee koditi da im otkrije bar deo onoga to je znala? "U Monglanu je zaista postojalo blago", konano progovori Mirela. "Znam to, jer sam vlastitim rukama pomogla da se skloni." Dvoje Bonaparta izmenjae poglede, a onda se ponovo zagledae u Mirelu. "To blago bilo je od neprocenjive vrednosti, ali i veoma opasno", nastavi ona. "Doneseno je u Monglan pre gotovo hiljadu godina - donelo ga je osam Mavara koji su poticali sa istih obala Severne Afrike koje ste vi opisali. I ja nameravam tamo da odem, kako bih otkrila kakvu tajnu krije to blago..." "Onda morate krenuti sa nama na Korziku!" povika Eliza, uzbueno se nagnuvi napred. "Nae ostrvo se nalazi na pola puta do vaeg odredita! Nudimo vam da vas moj brat titi za vreme puta i krov nad glavom kada stignemo." Govorila je iskreno, pomisli Mirela - a trebalo je jo neto uzeti u obzir. Iako e se na Korzici tehniki jo nalaziti u Francuskoj, bie daleko od Maraovih kandi, koje moda ve sada tragaju za njom ulicama Pariza. Meutim, postojalo je jo neto. Dok je posmatrala sveu kako cvri u rastopljenom vosku, osetila je da je mrani plamen ponovo oiveo u njenom umu. I zaula je rei koje je Taljeran apatom izgovorio dok su sedeli meu izguvanim aravima - drei figuru pastuva koji se propinjao: 'A onda se pojavi jo jedan konj crveni... podarena mu je mo da ukloni sa zemlje mir i da nagna ljude da se meusobno poubijaju... i bee mu dat veliki ma..." "A ime maa je Osveta", ree Mirela naglas. "Ma?" ponovi Napoleon. "O kakvom je mau re?" "Crvenom mau odmazde", odvrati ona. Dok je prostorija lagano tonula u mrak, Mirela ponovo ugleda slova koja je iz dana u dan viala celog detinjstva - slova uklesana iznad portala opatije Monglan: Proklet neka je onaj ko ove zidine sravni sa zemljom. Samo ruka Boja moe zauzdati Kralja. "Moda smo iz zidina opatije Monglan oslobodili i neto vie od drevnog blaga", ree ona tiho. Uprkos vreloj noi, osetila je kako joj se hladnoa uvlai u srce, kao da ga dodiruju ledeni prsti. "Moda smo", nastavi ona, "probudili i

drevnu kletvu." KORZIKA, OKTOBAR 1792. Ostrvo Korzika, isto kao i ostrvo Krit, smeteno je poput dragog kamena, kako ga je pesnik opevao, "usred mora slinog crnom vinu". Jo na dvadeset milja od obale, mada je zima bila blizu, Mirela je mogla da oseti jak miris makije, te ikare to se sastojala od alfije, utilovke, ruzmarina, anisa, lavande i trnja i koja je prekrivala celo ostrvo. Dok je stajala na palubi malog amca, a ovaj krio put preko nemirnog mora, videla je gustu maglu koja je obavijala visoke i goletne planine, delimino zaklanjajui nesigurne puteve pune krivina i lepezaste vodopade to su poput ipke prekrivali povrinu stena. Veo guste magle bio je tako debeo da je jedva uspevala da razabere gde se zavravala voda, a poinjalo ostrvo. Mirela se umotala u debelu vunenu odeu i stala da udie svei vazduh dok je posmatrala kako se ostrvo pomalja ispred nje. Bila je bolesna, ozbiljno bolesna, i ta njena bolest nije bila posledica nemirnog mora. Munina je javila odmah po naputanju Liona. Eliza je stajala pored nje na palubi, drei je za ruku dok je brodar sputao jedra. Napoleon je otiao pod palubu da pokupi ono malo stvari to su imali, pre no to pristanu. Moda joj je zlo od vode u Lionu, pomisli Mirela. Ili se razbolela od tekog puta kroz dolinu Rone, gde su zaraene vojske vodile krvave bitke svuda oko njih, pokuavajui da raskomadaju Savoju - koja je pripadala kraljevstvu Sardinije. Napoleon je blizu ivora prodao njenog konja koga su poveli sa sobom privezanog za potansku koiju regimenti Pete armije. Oficiri su u aru bitke izgubili vie konja nego ljudi, tako da je on Mireli doneo lepu sumu novca - sasvim dovoljnu da plati put i jo da joj preostane. Tokom celog putovanja, Mirela je svakim danom oseala sve veu muninu. Lice male Elize postajalo je sve zabrinutije dok je "gospoicu" hranila supom i stavljala joj hladne obloge na elo svaki put kada bi negde zastali da predahnu. Ali supu bi redovno ubrzo povratila i gospoica je poela ozbiljno da se brine za svoje zdravlje, jo mnogo pre no to je njihov brodi krenuo iz tulonske luke i uputio se preko nemirnog i pobesnelog mora put Korzike. Kada je ugledala svoj lik u ispupenom staklu na brodu, videla je da je bleda, izmuena i da je izgubila deset funti od uobiajene teine, umesto da izgleda jedra i rumena. Boravila je na palubi to je due mogla, ali ak ni od hladnog, slanog vazduha nije se oseala bolje, nije ozdravila, niti ponovo bila ila to je do tada Mirela smatrala svojim uobiajenim stanjem. Eliza ju je uhvatila za aku i njih dve su privijene jedna uz drugu ostale da stoje na palubi malog broda; Mirela zatrese glavom ne bi li joj se misli

razbistrile i proguta knedlu kako bi potisnula talas munine. U ovom trenutku nije smela da je savlada slabost. Kao da su je ula sama nebesa, tamna magla se malo podigla i kroz nju se probilo sunce, oblikujui bazene svetlosti koji su proarali razbijenu povrinu vode poput zlatnih kamenova za koraanje, proteui se stotinu stopa ispred nje duboko u luku Ajao. Istog trenutka kada su pristali, Napoleon je sa palube skoio na obalu i pomogao da se njihov brodi privee za kameni stub na molu. U luci Ajao bilo je veoma ivo. U samoj blizini luke ljuljukalo se mnogo ratnog brodovlja. Francuski vojnici puzali su po debelim konopcima i trali po palubama dok su se Mirela i Eliza zaueno osvrtale oko sebe. Francuska vlada naredila je Korzici da napadne Sardiniju, svog suseda. Jo dok su iznosili namirnice sa broda, Mirela je ula francuske vojnike i korzikansku nacionalnu gardu kako se prepiru oko ispravnosti ovog napada koji je, izgleda, bio neminovan. Mirela zau povik sa keja ispod sebe. Zagledavi se nanie, ugleda Napoleona kako juri kroz gomilu okupljenih ljudi prema jednoj omanjoj, vitkoj eni koja je drala za ruice dvoje siune dece. Dok ju je Napoleon grlio, Mirela primeti odblesak crvenkasto-kestenjaste kose i bele ake koje poput golubica zaleprae oko njegovog vrata, a putena deca se uzmuvae oko majke i sina sjedinjenih u zagrljaju. "Naa majka, Leticija", proaputa Eliza, pogledavi u Mirelu sa osmehom. "Moja sestra Marija-Karolina, kojoj je deset godina, i mali irolamo, koji je bio jo beba kada sam krenula u Sen-Sir. Ali Napoleon je oduvek bio majin ljubimac. Doite, da vas upoznam." I one sioe u pretrpanu luku. Leticija Ramolino Bonaparta veoma je sitna ena, pomisli Mirela. Iako vitka poput trske, iz nje je zraila neka vrstina. Iz daleka je posmatrala dolazak Mirele i Elize, bledim oima providnim poput plavog leda i lica spokojnog poput cveta na mirnoj povrini bazena. Iako je delovala krajnje smireno, njeno dranje bilo je u toj meri zapovedniko da je Mirela imala oseaj kao da prodire ak i kroz guvu u luci. Takoe je stalo da je progoni oseanje da Leticiju poznaje od ranije. "Gospoo majko", oslovi je Eliza, dok ju je grlila. "Predstavljam vam nau novu prijateljicu. Dolazi od Madam de Rok - Nastojnice Monglana." Leticija je dugo posmatrala Mirelu bez ijedne rei. Na kraju joj prui ruku. "Da", ree ona tihim glasom, "oekivala sam vas." "Oekivali ste me?" ponovi iznenaeno Mirela. "Imate za mene poruku - je li tako? Poruku od velike vanosti." "Gospoo majko, mi zaista imamo poruku!" umea se Eliza, povukavi majku za rukav. Leticija pogleda ker koja ju je u petnaestoj godini ve

nadmaila u visini. "Lino sam se sastala sa nastojnicom u Sen-Siru i ona mi je naloila da vam ovo saoptim..." Eliza se nagnu ka majci i apnu joj poruku na uvo. Nita nije moglo u toj meri zapanjiti ovu nepristupanu enu kao ove proaputane rei. Dok je pomno sluala, lice joj je potamnelo. Usne su poele da joj podrhtavaju i ona na kraju koraknu unazad, potraivi Napoleonovo rame radi oslonca. "Majko, ta vam je?" povika on, epavi je za ruku i uznemireno joj se zagledavi u oi. "Gospoo", pohita da kae Mirela, "morate nam otkriti znaenje te poruke. Moji budui postupci - sav moj ivot - moda zavise od nje. Nameravala sam da poem u Alir, ali sam pristala ovde samo zato to sam sluajno naletela na vau decu. Ta je poruka moda..." Ali pre no to je mogla da nastavi, Mirelu opet spopade munina. Leticija isprui ruku prema njoj, a Napoleon je prihvati u poslednjem trenutku ispod pazuha, da ne padne. "Oprostite", ree Mirela slabim glasom, dok joj je hladan znoj oblivao elo. "Izgleda da u morati da legnem - nije mi dobro." Leticiji je dobro doao ovaj predah. Paljivo je opipala grozniavo elo i srce koje joj je tuklo kao ludo. Zauzevi potom gotovo vojniki stav, stala je da izdaje nareenja i tera decu, dok je Napoleon poneo Mirelu uz strmo brdo do njihovih kola. Do trenutka kada je Mirelu smestio u stranji deo kola, Leticija se izgleda dovoljno povratila tako da je mogla ponovo da pokrene istu temu. "Gospoice", poe ona paljivo, hitro se osvrnuvi unaokolo da proveri moe li ih iko uti, "poslednjih trideset godina pripremam se za slinu vest - pa ipak me je ova poruka zatekla nespremnu. Iako sam deci preutala neke stvari radi njihove vlastite sigurnosti, istina je da nastojnicu poznajem jo od doba kada sam bila Elizinih godina - moja majka bila je njena najblia poverenica. Odgovoriu na sva vaa pitanja. Ali prvo moramo stupiti u vezu sa Madam de Rok i utvrditi gde je vae mesto u njenim planovima." "Ne mogu tako dugo da ekam!" povika Mirela. "Moram poi u Alir." "Bez obzira na sve, to vam neu dozvoliti", izjavi Leticija, penjui se u kola i hvatajui se za bi; zatim dade znak deci da se i ona popnu u kola. "Bolesni ste i ne moete putovati, a ako biste to ipak pokuali, doveli biste druge u veu opasnost nego sebe. Jer vi ne razumete prirodu ove igre koju igrate, nita bolje od rizika koji ona sa sobom nosi." "Dolazim iz Monglana", obrecnu se Mirela. "Ovim rukama sam dodirivala figure." Leticija se naglo okrenu i zagleda se u nju, a Napoleon i Eliza i pomno obratie panju na ove njene rei dok su podizali malog irolama u kola. Jer njih dvoje nisu tano znali o kakvom je blagu re. "Nita vi ne znate!" ljutito povika Leticija. "Eliza od Kartagine takoe se nije obazirala na upozorenja. Umrla je u plamenu - kao rtva na pogrebnoj lomai,

poput one poslovine ptice s kojom se Feniani poistoveuju." "Ali, majko", poe Eliza pomaui Mariji-Karolini da se popne u kola, "prema toj prii, ona se bacila na lomau kada ju je Eneja napustio." "Moda", odvrati zagonetno Leticija, "ali verovatno je postojao jo neki razlog to je to uinila." "Feniks", proaputa Mirela, ni ne primetivi kada su se Eliza i Karolina smestile pored nje. Napoleon se pridruio majci na vozaevom seditu. "A da li se kraljica Eliza podigla iz vlastitog pepela - kao ta mitska pustinjska ptica?" "Nije", kratko odvrati Eliza, "jer je lino Eneja kasnije u Hadu video njenu sen." Leticijine plave oi i dalje su prazno poivale na Mireli, kao da se izgubila u mislima. Konano je progovorila - a Mirela oseti kako je podilaze trnci kada u njene rei. "Ali podigla se sada - isto kao i figure Monglanske garniture. I svi treba da zadrhtimo. Jer ovo je predskazani kraj." Okrenuvi se, ona pucnu biem i potera konja; put su nastavili u tiini. Kua Leticije Bonaparte bila je jedno malo, belo okreeno, dvospratno zdanje u uskoj ulici na brdu iznad Ajaa. Ispred proelja uzdizala su se dva maslinova drveta; uprkos gustoj magli, nekoliko radinih pela i dalje je poslovalo oko bujne, kasno procvale ivice ruzmarina koja je napola prekrivala vrata. Niko nije ni re progovorio dok nisu stigli. Kada su sili sa kola, MarijaKarolina dobila je zadatak da smesti Mirelu, dok su se ostali razmileli da pripreme veeru. Kako je na sebi jo imala Kurtijadovu staru, preveliku koulju i Elizinu premalenu suknju, a kosa joj bila ulepljena od praine nakupljene tokom puta i koa lepljiva od bolesti - Mirela je osetila ogromno olakanje kada se desetogodinja Karolina pojavila sa dva bakrena kraga vrue vode za njenu kupku. Poto se okupala i presvukla u debelu, vunenu odeu koju su za nju pronali, Mirela se oseala neto bolje. Sto postavljen za veeru bio je prepun lokalnih poslastica: bruo - kozji masni sir, sitni kolaii od mlevenog kukuruza, hleb od kestena, kuvane trenje koje su divlje rasle na ostrvu, med od alfije, mali mediteranski kalamar i hobotnica koje su sami uhvatili, divlji zec u Leticijinom naroitom sosu i krompir - tek donesen na Korziku. Poto su veerali i smestili manju decu u krevet, Leticija je u male olje sipala jabukovau i etvoro "odraslih" se smestie oko posude sa eravicom u trpezariji. "Pre svega", poe Eliza, "elim da se izvinim zbog svoje naglosti, gospoice. Deca su mi ispriala kako ste se hrabro poneli kada ste nou napustili Pariz za vreme Terora, i to sami. Zamolila sam Napoleona i Elizu da ostanu i sasluaju

ta imam da kaem. elim da znaju ta od njih oekujem - a to je da vas prihvate za lana porodice, kao to sam vas ja ve prihvatila. ta god da nam budunost donese, od njih oekujem da vam uvek priteknu u pomo kao da ste jedna od nas." "Gospoo", zausti Mirela, grejui jabukovau pored posude sa eravicom, "na Korziku sam dola da bih - lino od vas ula znaenje nastojniine poruke. Zadatak koji mi predstoji da obavim nametnut mi je igrom sluaja. Poslednji lan moje porodice stradao je zbog Monglanske garniture - i ja zavetujem svaku kap svoje krvi, svaki svoj dah, svaki as koji u provesti na ovom svetu, otkrivanju mrane tajne koju kriju te figure," Leticija pogleda Mirelu, njenu crveno-zlatnu kosu koja se presijavala na sjaju eravice, njen mladi lik kome nisu pristajale tako teke rei - i oseti jak bol u srcu zbog onoga to je odluila da uini. Nadala se da e se Nastojnica Monglana sloiti sa njenom odlukom. "Ispriau vam ono to elite da znate", ree ona konano. "Za svoje etrdeset dve godine ni sa kim nisam razgovarala o onome to u vama sada rei. Budite strpljivi, jer pria nije nimalo jednostavna. Kada budem zavrila, shvatiete sav uas tereta koji me je pritiskao svih ovih godina - tereta koji sada predajem vama." PRIA GOSPOE MAJKE Paskvale Paoli je oslobodio Korziku od enovljana kada mi je bilo osam godina. Po oevoj smrti, majka se preudala za vajcarca po imenu Franc Fe. Da bi mogao da se oeni njome, morao je da se odrekne svoje kalvinistike vere i pree u katolike. Njegova porodica ga se odrekla i ostavila ga bez prebijene pare. Zahvaljujui toj okolnosti, u nae ivote ula je Nastojnica iz Monglana. Malo ljudi zna da Helena de Rok potie iz stare plemike porodice Savoja njena porodica imala je imanja u mnogim zemljama, tako da je i ona sama mnogo putovala. Godine 1764. kada sam je srela, ve je bila nastojnica u Monglanu, iako jo nije imala ni etrdeset godina. Poznavala je porodicu Fe, tu buroasku porodicu koja ju je - kao plemkinju poluvajcarskog porekla, iako katolkinju - veoma potovala. Saznavi za novnonastalu situaciju, preuzela je na sebe zadatak da posreduje izmeu mog ouha i njegove porodice u elji da ponovo uspostavi porodine odnose; u to vreme svima je taj in izgledao krajnje nesebian. Moj ouh Franc Fe bio je visok, mrav ovek koatog, dopadljivog lica. Kao pravi vajcarac, govorio je tiho, retko iznosio svoje miljenje i gotovo nikome nije verovao. Bio je, razume se, zahvalan Madam de Rok to ga je izmirila sa porodicom, pa ju je pozvao u na dom na Korzici. Nismo imali pojma da joj je to bio cilj od samog poetka. Nikada neu zaboraviti dan kada je stigla u nau staru, kamenu kuu,

smetenu visoko u korzikanskim planinama gotovo osam hiljada stopa iznad mora. Da bi stigao do nje, ovek je morao da savlada krajnje teak uspon po klizavim stenama, strmim gudurama, i da proe kroz neprobojnu makiju koja je na pojedinim mestima oblikovala zidove visoke i po est stopa. Ali nastojnicu nije zaplailo ovo putovanje. im su obavili formalnosti oko upoznavanja, prela je na ono zbog ega je dola. "Dolazim ovamo, France Fee, ne samo zbog toga to ste me krajnje ljubazno pozvali", poe ona, "ve zbog jedne veoma vane i hitne stvari. Postoji jedan ovek - vajcarac kao i vi, koji je takoe preao u katoliku veru. Mnogo ga se plaim, jer prati svaki moj korak. Verujem da ga zanima tajna koju uvam tajna stara moda hiljadu godina. Sve to radi ukazuje na to: studirao je muziku, ak je i pisao dnevnik o muzici - a komponovao je i operu sa uvenim Andre Filidorom. Prijateljuje sa filozofima Grimom i Didroom, koji su pod patronatom ruskog dvora Katarine Velike. ak se dopisuje i sa Volterom - ovekom koga prezire! Kako je sada suvie bolestan da bi putovao, unajmio je uhodu koji se uputio ovamo na Korziku. Traim da mi pomognete: da uinite neto za mene, kao to sam ja uinila za vas." "Ko je taj vajcarac?" upita Fe sa velikim zanimanjem. "Moda ga poznajem." "Bez obzira na to da li ga poznajete lino ili ne, njegovo ime vam je sigurno znano", odvrati nastojnica. "Re je o an-aku Rusou." "Ruso! Nemogue!" povika moja majka, Anela-Marija. "Ali on je veliki ovek! Korzikanska revolucija se zasnivala na njegovim teorijama o prirodnim vrlinama! U stvari, Paoli ga je najmio da nam napie ustav - Ruso je taj koji je kazao: 'ovek se raa slobodan, ali svuda ivi u lancima.'" "Jedno je govoriti o naelima slobode i vrline", oporo primeti nastojnica, "a drugo postupati u skladu s njima. To je ovek koji tvrdi da su knjige orue zla a onda napie est stotina strana o tome. Prvo izjavi da decu majke moraju hraniti fiziki, a oevi intelektualno - a onda svoju ostavi na stepenicama sirotita! Jo mnogo revolucija bie pokrenuto u ime 'vrlina' koje on propoveda a on traga za oruem moi koje e sve ljude baciti u okove... osim onog ko ga poseduje!" Nastojniine oi su sijale poput uglevlja u ovom drau za eravicu. Fe ju je oprezno odmeravao. "Zanima vas ta u od vas traiti", primeti nastojnica, osmehnuvi se. "Poznajem vajcarce, gospodine. I ja sam delimino jedna od njih. Odmah u prei na to. Potrebni su mi obavetenje i saradnja. Jasno mi je da mi ne moete dati nijedno od toga - dok vam ne kaem kakvu to tajnu uvam koja je pokopana u Monglanskoj opatiji." Vei deo toga dana nastojnica nam je priala nadugako i nairoko o legendarnoj ahovskoj garnituri, za koju se tvrdi da je pripadala Karlu Velikom i za koju se veruje da je zakopana u Monglanskoj opatiji ve hiljadu godina.

Kaem "veruje se" - jer je niko iv, u stvari, nije video, mada su mnogi pokuavali da saznaju gde je tano sklonjena i u emu se sastoje njene navodne moi. Nastojnica je strahovala, kao i sve njene prethodnice, da e za vreme svog slubovanja morati da otkopa to blago. Da e biti odgovorna za otvaranje Pandorine kutije. Kao ishod toga, poela je da se plai onih iji bi se putevi suvie esto ukrtali s njenim, kao to igra aha s nepoverenjem gleda na sve figure koje bi mogle da ga ugroze - ukljuujui tu i vlastite - i planira unapred protivnapade. S tim je ciljem dola na Korziku. "Moda znam ta Ruso trai ovde", ree nastojnica, "jer istorija ovog ostrva je ujedno drevna i tajanstvena. Kao to pomenuh, Monglansku garnituru su Karlu Velikom poklonili Mavari iz Barselone. Ali leta gospodnjeg 809. - pet godina pre Karlove smrti - jedna druga skupina Mavara zauzela je ostrvo Korziku. I u islamskoj veri kao i u hrianstvu ima veoma mnogo sekti", nastavi ona, iskrivivi usta u greviti osmeh. "Odmah po Muhamedovoj smrti, njegova vlastita porodica otpoela je rat raspolutivi veru. Sekta koja se naselila na Korzici bili su iiti; bili su to mistici koji su propovedali talim, tajno uenje koje je najavljivalo Spasiteljev dolazak. Osnovali su mistini kult, svoju lou, razradili tajne obrede upuivanja i imali velikog majstora - na emu dananji Slobodni zidari zasnivaju svoje obrede. Pokorili su Kartaginu i Tripoli, zasnovavi tamo mone dinastije. Jedan iz njihovih redova, Persijanac iz Mesopotamije po imenu K'armat, po drevnoj boginji Kar, podigao je vojsku koja je napala Meku i ukrala Kaabaov veo i sveti crni kamen koji je bio umotan u njega. Na kraju su se iz njihovih redova iznedrili hahaini, politike ubice koje su se nadahnjivale drogama i od ijeg imena potie i naa re 'assasins' ("ubice"). Sve vam to priam zato to je ta nemilosrdna, politiki motivisana sekta iita, koja se naselila na Korzici, znala za Monglansku garnituru. Prouavali su drevne egipatske, vavilonske i sumerske zapise u kojima se govori o mranim tajnama ije se reenje krilo, kako su verovali, i toj garnituri. Zato su eleli da je povrate. Za vreme rata koji je usledio i potrajao nekoliko vekova - ovi tajni mistici nikako nisu uspevali da pronau i povrate garnituru; uvek bi im neko osujetio plan. Konano su Mavari potpuno bili proterani iz svojih uporita u Italiji i paniji. Rascepkani na unutranje klike, prestali su da predstavljaju veliku silu u istoriji." Sve vreme dok je nastojnica priala ovu priu moja majka je bila neobino mirna. Inae je uvek bila otvorena i srdana, a sada kao da se zatvorila u sebe i bila na oprezu. I Fe i ja smo to primetili, pa je moda zato on uzeo re, ne bi li je obodrio: "Vaa pria ostavila je snaan utisak kako na mene tako i na moju porodicu", ree on. "Ali vi verovatno oekujete da se mi zapitamo za kakvom to tajnom

gospodin Ruso traga na ovom ostrvu - i zato ste upravo nas izabrali za poverenike u svom pokuaju da mu doskoite." "Iako je Ruso, kao to rekoh, suvie bolestan da bi sam putovao", odvrati nastojnica, "nema sumnje da e naloiti svom uhodi da poseti jednog od malobrojnih vajcaraca koji ovde prebivaju. to se tie tajne za kojom traga moda bi nam vaa ena, Anela-Marija, mogla rei neto vie. Koreni njene porodice seu u daleku prolost Korzike - ako ne greim, ak u doba pre dolaska Mavara..." Istog asa sam shvatila zbog ega je nastojnica dola! Ljupko, krhko lice moje majke obli rumenilo i ona jednom brzo osmotri Fea, a zatim mene. Krila je prste u krilu, ne znajui kome da se prikloni. "Ne elim da vas uznemirim, gospoo Fe", nastavi nastojnica mirnim glasom, premda ne uspevajui da potpuno prigui hitnju. "Ali raunala sam na korzikansku ast, to jest da ete na moju uslugu odgovoriti uslugom. Priznajem da sam vas prevarila kada sam vam uinila uslugu koju niko od mene nije traio. Ali nadam se da moj trud nije bio uzaludan." Fe je bio zbunjen, ali ne i ja. Na Korzici sam ivela od roenja - i dobro sam znala legende o porodici moje majke, Pijetre-Santase, koji su boravili na ovom ostrvu jo od pamtiveka. "Majko", rekoh, "to su samo stari mitovi, ili si mi ti bar uvek tako govorila. Zato ih ne bi podelila sa Madam de Rok koja je tako mnogo uinila za nas?" Posle ovih mojih rei Fe spusti aku na majinu i stisnu je u znak podrke. "Madam de Rok", oslovi je moja majka drhtavim glasom, "dugujem vam zahvalnost, a mi smo narod koji plaa svoje dugove. Ali pria koju ste nam ispriali me je uplaila. Praznoverje nam je u krvi. Mada veina porodica sa ovog ostrva potie iz Etruskanije, Lombardije i Sicilije - moja vodi poreklo od prvih naseljenika. Potiemo od Feniana, drevnog naroda sa istone obale Mediteranskog mora. Naselili smo Korziku esnaest vekova pre roenja Hrista." Nastojnica je lagano klimala glavom, a moja majka je priala dalje. "Ti Feniani bili su trgovci, poznati u drevnim istorijama kao 'Narod s mora'. Grci su ih nazivali 'Phoinikes' - to znai 'krvavo crveni' - moda zbog purpurno crvene boje koju su dobijali iz koljki, moda po legendarnoj vatrenoj ptici, ili palmovom drvetu, to se sve oznaavalo kao "Feniks": 'crveno poput vatre'. Ima i onih koji smatraju da potiu sa Crvenog mora i da su nazvani po svojoj domovini. Ali nita od toga nije tano. Ime smo dobili po boji svoje kose. I sva kasnija plemena Feniana, kao to su Venecijanci, bili su poznati po tom plamenocrvenom znaku. To naglaavam, poto su ti udni i primitivni narodi tovali crvene stvari, boju plamena i krvi. Iako su ih Grci nazivali 'Phoinikes', oni su sebe zvali narod Kna - ili Knososa - a kasnije Kananitima. Iz Biblije saznajemo da su bili mnogoboci, da su tovali bogove Vavilonaca: boga Bela, koga su nazivali Ba'al; Itar, koja je postala Astarte; i Mel'Kuart, koju su Grci nazivali Kar, to znai 'Usud' ili 'Sudbina' a

koju je moj narod nazivao Moloh." "Moloh", proaputa nastojnica. "Jevreji nisu odobravali pagansko tovanje ovog boga, ali su optueni da su ga i sami prihvatili. Bacali su ivu decu u vatru ne bi li umilostivili dotinog boga..." "Da", potvrdi moja majka, "i gore od toga. Iako je veina drevnih naroda verovala da je osveta dostupna samo bogovima, Feniani su smatrali da pripada njima. Mesta koja su osnovali - Korzika, Sardinija, Marselj, Venecija, Sicilija mesta su gde izdaja i dan danas znai jednostavno kraj; gde odmazda znai pravdu. ak i danas njihovi potomci haraju Mediteranom. Ti varvarski gusari nisu potomci Berbera, ve Barbarose - 'crvenobradog'! U Tunisu i Aliru oni jo dre dvadeset hiljada Evropljana radi otkupa i na taj nain se bogate. To su pravi potomci Feniana: ljudi koji vladaju morem iz ostrvskih tvrava, koji tuju boga lopova, ive od prevara i umiru zbog vendete!" "Da", izgovori uzbueno nastojnica. "Upravo to su Mavari rekli Karlu Velikom: sama ahovska garnitura pobrinue se za Sar - osvetu! Ali ta je to? U emu se sastoji ta mrana tajna, za kojom su Mavari tragali, a koja je moda bila poznata Fenianima? Kakvu mo sadre te figure - za koju se moda nekada znalo, ali je sada zauvek izgubljena, a klju nije zakopan s njom?" "Nisam sigurna", odvrati moja majka, "ali iz onoga to ste mi ispriali, ini mi se da nazirem trag. Rekli ste da je osam Mavara donelo Karlu Velikom ahovsku garnituru i da su odbili da se od nje rastanu - tako da su s njom ak krenuli i u Monglan, gde se verovalo da upranjavaju tajne obrede. Nasluujem o kakvim je obredima re. Moji preci Feniani upranjavali su obrede posveenja sline onima koje ste opisali. tovali su sveti kamen, ponekad elik ili kakav monolit, za koji su verovali da sadri glas boji. Kao to se u Kaabi u Meki nalazio crni kamen, u Jerusalemu Kamena Kupola, u svakom fenianskom svetilitu nalazio se masseboth. U naim legendama postoji pria o eni po imenu Eliza, koja je dola iz Tira. Brat joj je bio kralj; kada joj je ubio mua, ukrala je sveto kamenje i pobegla u Kartaginu na obali Severne Afrike. Brat ju je progonio - jer je ukrala njegove bogove. U naoj verziji prie, rtvovala se na lomai kako bi umilostivila bogove i spasila svoj narod. Ali bacajui se u plamen, obeala je da e se ponovo dii kao feniks iz pepela - onog dana kada kamenje propeva. Toga dana Zemlju e stii kazna." Nastojnica je veoma dugo ostala utke da sedi poto je moja majka zavrila priu. Ni moj ouh ni ja nismo prekinuli njihove misli. Konano, nastojnica progovori o onome o emu je razmiljala. "Orfejeva tajna", ree ona. "Pesmom je oivljavao stenje i kamenje. Tako je umilno pevao da je ak i pustinjski pesak ronio krvavo-crvene suze. Iako je to moda samo mit, oseam da je dan odmazde blizu. Ako Monglanska garnitura uskrsne, neka nam se nebo smiluje, jer ja verujem da ona krije klju kojim se

otvaraju nema usta Prirode, kako bi se oslobodili glasovi bogova." Leticija se osvrnu po maloj trpezariji. Ugalj u posudi za eravicu pretvorio se u pepeo. Njeno dvoje dece utke je sedelo i posmatralo je, ali je zato Mirela bila kao zaneta. "Da li je nastojnica rekla ta misli kako garnitura moe do toga da dovede?" upita ona. Leticija odmahnu glavom. "Nije, ali zato se ispunilo njeno drugo proroanstvo - ono o Rusou. Prve jeseni posle njene posete stigao je njegov ovek - mladi kot po imenu Dejms Bosvel. Pod izgovorom da pie istoriju Korzike, sprijateljio se sa Paolijem i svakog dana s njim veerao. Nastojnica nas je zamolila da joj javljamo sve to preduzima i da upozorimo porodice fenianskog porekla da mu ne otkrivaju stare prie. To i nije bilo potrebno jer mi smo po prirodi ljudi koji se dre svojih klanova, tajanstveni i ne stupamo lako u razgovor sa strancima osim, ako im, kao nastojnici, mnogo ne dugujemo. Kao to je takoe predvidela, Bosvel je stupio u vezu sa Francom Feom, ali ga je hladni prijem moga pooima odbio, tako da ga je u ali prozvao tipinim vajcarcem. Kada je Istorija Korzike i ivot Paskvalea Paolija kasnije objavljena, iz nje se dalo naslutiti da nije mnogo ta uspeo da sazna to bi koristilo Rusou. Razume se, Ruso je odavno mrtav..." "A Monglanska garnitura je uskrsla", dovri reenicu Mirela, ustavi i zagledavi se Leticiji u oi. "Vaa pria objanjava znaenje nastojniine poruke i prirodu vaeg prijateljstva - ali nita vie od toga. Oekujete li, gospoo, da ja progutam priu o kamenju koje peva i osvetoljubivim Fenianima? Istina je da imam crvenu kosu kao Eliza od K'ara - ali ispod moje kose je pamet! Nastojnica Monglana nije vei mistik od mene i ni ona se sigurno ne bi zadovoljila ovom priom. Pored toga, vi ste nam objasnili samo prvi deo poruke - ona je vaoj keri jo rekla da ete kada saznate ove vesti znati ta treba initi! ta je pod tim mislila, gospoo Bonaparte?... I kakve veze to ima sa formulom?" Kada je ula ove Mireline rei, Leticija poblede kao krpa i prinese ruku grudima. Eliza i Napoleon bili su prikovani za stolice, ali Napoleon ipak proaputa: "Kakvom formulom?" "Formulom za koju je Volter znao - za koju je kardinal Rielje znao - za koju je bez sumnje i Ruso znao - i za koju vaa majka nema sumnje sigurno zna!" povika Mirela, povisujui glas kod svake nove rei. Zelene oi su joj gorele poput tamnih smaragda dok je zurila u Leticiju, koja je i dalje sedela kao u oku. Mirela pree preko sobe u dva ustra koraka, epa Leticiju za ruke i podie je sa stolice. Napoleon i Eliza takoe skoie na noge, ali Mirela podie aku u znak upozorenja da ne prilaze. "Odgovorite mi, gospoo - te figure su ve ubile dve ene pred mojim oima. Upoznala sam odvratnu i zlu narav jednog od onih koji tragaju za njima - oveka

koji me progoni i u ovom trenutku i koji je spreman da me ubije zbog onoga to znam. Kutija je otvorena i Smrt je putena iz nje. Videla sam to vlastitim oima - isto kao to sam videla i Monglansku garnituru - i simbole ugravirane u nju! Znam da postoji formula. A sada mi kaite ta je to nastojnica elela da uinite!" Gotovo da je tresla Leticiju, lica iskrivljenog od besa jer je ponovo pred oima videla lice Valentine - Valentine koja je umrla zbog tih figura. Leticiji su usne podrhtavale - plakala je, ta ena od elika koja nikada nije pustila ni suzu. Kada ju je Mirela epala, Napoleon je zagrlio majku, a Eliza je neno dotakla Mirelinu ruku. "Majko", poe Napoleon, "mora joj rei. Kai joj ono to je zanima. Blagi Boe, bila si hrabrija od stotinu francuskih vojnika sa pukama! O kakvom se to uasu ovde radi kada ak ne moe o njemu ni da govori?" Leticija je pokuavala da progovori, a preko suvih usana slivale su joj se slane suze dok se trudila da obuzda jecaje. "Zaklela sam se - svi smo se zakleli - da nikada o tome neemo govoriti", izusti ona. "Helena - nastojnica, ona je znala da postoji formula - i pre no to je videla garnituru. Rekla mi je da e je, ako se dogodi da ona bude prva koja e je posle hiljadu godina izneti na svetlost dana, zapisati - zapisae simbole urezane na figurama i tabli - i nekako e ih poslati meni!" "Vama?" upita Mirela. "Zato vama? U to vreme bili ste dete." "Da, dete", primeti Leticija, osmehnuvi se kroz suze. "Dete od etrnaest godina - koje se ubrzo potom udalo. Dete koje je rodilo trinaestoro dece i gledalo kako petoro umire. Jo sam dete, jer nisam shvatila kakva se opasnost krila u obeanju koje sam dala nastojnici." "Recite mi", zamoli je neno Mirela. "Recite mi ta ste joj obeali da ete uiniti." "Celog ivota prouavala sam drevne istorije. Obeala sam Heleni da u, kada bude imala te figure u rukama - otii do naroda moje majke u Severnu Afriku - da u otii do drevnog pustinjskog muftije. I da u deifrovati formulu." "Znate tamo ljude koji bi mogli da vam pomognu?" upita uzbueno Mirela. "Ali, gospoo, upravo tamo sam se i ja uputila. Oh, dozvolite mi da ja izvrim taj zadatak. To mi je jedina elja! Znam da sam bolesna... ali mlada sam, i brzo u se oporaviti..." "Prvo moramo stupiti u vezu sa nastojnicom", ree Leticija, povrativi neto od prethodnog samopouzdanja. "Pored toga, bie ti potrebno vie od jedne veeri da sazna sve to sam ja nauila za etrdeset godina! Iako misli da si jaka, nisi dovoljno jaka da bi mogla putovati - mislim da sam se dovoljno nagledala slinih bolesti, tako da zasigurno znam da e ova narednih est-sedam meseci ii svojim tokom. Imae dovoljno vremena da naui..." "est ili sedam meseci!" povika Mirela. "Nemogue! Ne mogu tako dugo ostati ovde na Korzici!"

"Bojim se da e morati, draga moja", odvrati Leticija uz osmeh. "Ti uopte nisi bolesna. Trudna si." LONDON, NOVEMBAR 1792. est stotina pedeset milja severno od Korzike, otac Mirelinog deteta, arl Moris de Taljeran-Perigor, sedeo je na smrznutoj obali Temze i pecao. Pored njega na ekinjavoj travi bilo je raireno nekoliko vunenih aleva prekrivenih votanim platnom. Kilote je podvio iznad kolena i podvezao trakom, a cipele i arape leale su uredno sloene pored njega. Na sebi je imao debeo koni haljetak i krznom postavljene izme, a na glavi eir irokog oboda koji je spreavao da mu sneg pada na kragnu. Iza njega, ispod snegom prekrivenih grana velikog hrasta, stajao je Kurtijad, drei preko jedne ruke pletenu korpu punu ribe i gospodarev somotski aket uredno smotan i prebaen preko druge ruke. Pletena korpa bila je postavljena poutelim francuskim novinama starim dva meseca koje su do tog jutra visile na zidu radne sobe; sada su sluile za upijanje riblje krvi. Kurtijad je znao ta je pisalo u tim novinama i prilino mu je laknulo kada ih je Taljeran iznenada strgnuo sa zida, gurnuo u korpu i objavio da je vreme da krenu na pecanje. Njegov je gospodar bio neobino tih od dana kada su te vesti stigle do njega iz Francuske. Zajedno su ih naglas proitali: TRAI SE ZBOG IZDAJE Taljeran, bivi biskup od Otina, emigrirao je... pokuavamo da dobijemo neka blia obavetenja od roaka i prijatelja koji su mu moda pruili utoite. Ovaj opis... dugako lice, plave oi, prosean nos malo povijen navie. TaljeranPerigor hramlje na desnu ili levu nogu... Kurtijad je pogledom pratio tamne obrise barki koje su se kretale uzvodno i nizvodno po tmurnoj, sivoj vodi Temze. Gromade leda odlomljene od renih obala, koje su usisavale jake struje, poskakivale su poput dvorskih luda. Taljeranov plovak plutao je meu trskom izmeu pukotina garavog leda. ak i na hladnom vazduhu, Kurtijad je mogao da namirie jak i slan miris ribe. Zima je, kao i mnoge druge stvari, stigla prerano. Pre jedva dva meseca, dvadeset treeg septembra, Taljeran je stigao u London u malu kuu u ulici Vudstok koju je Kurtijad pripremio za njegov dolazak. I to u poslednji as, poto je dan pre toga komitet otvorio kraljev "elini orman" u Tiljeriju - i pronaao Miraboova i La Portova pisma iz kojih je saznao da su iz Rusije, panije i Turske - pa ak i od strane Luja XVI mnogobrojna mita zavrila u rukama odanih lanova Skuptine. Mirabo je imao sree; bio je ve mrtav, pomisli Taljeran, dok je namatao

udicu i davao znak Kurtijadu da mu donese novi mamac. Sahrani tog velikog dravnika prisustvovalo je tri stotine hiljada ljudi - a sada su preko njegove biste u Skuptini prebacili veo i premestili mu pepeo iz Panteona. Kralj e nesumnjivo proi mnogo gore. ivot mu je ve ionako visio o koncu; bio je zatoen zajedno sa porodicom u kuli vitezova templarskog reda - tog monog drutva Slobodnih zidara koji su zahtevali da mu se sudi. Taljeranu su sudili u odsustvu i proglasili ga krivim. Mada nisu imali nikakav vrst dokaz protiv njega, nita napisano njegovom rukom, u La Porteovim zaplenjenim pismima mogli su se nai nagovetaji da bi njegov prijatelj biskup, kao bivi predsednik Skuptine, bio voljan da se zaloi za kralja - za odreenu nadoknadu. Taljeran zabode udicu kroz salo koje mu je Kurtijad dao kao mamac i sa uzdahom je ponovo zabaci u tamnu vodu Temze. Sav njegov trud da napusti Francusku sa diplomatskim pasoem bio je uzaludan. Poto su u vlastitoj zemlji eleli da ga se doapaju zbog izdaje, vrata visokog plemstva u Engleskoj bila su mu zatvorena. ak su ga i ovdanji emigranti prezirali, jer je izdao vlastitu klasu pomaui Revoluciju. Najgore od svega bilo je to to je ostao bez ikakvih sredstava za ivot. ak i one ljubavnice kojima se nekada obraao za finansijsku pomo sada su u Londonu takoe bile bez iega, primorane da prave slamnate eire ili piu romane. ivot je postao emeran. Posmatrao je kako trideset osam godina njegovog postojanja odnosi struja isto kao mamac koji je upravo bacio u crnu vodu, kako sve nestaje bez traga. Ali jo je imao tap. Iako je o tome retko kad govorio, nije zaboravljao da potie od Karla elavog, unuka Karla Velikog. Adalber od Perigora postavio je na presto Francuske Iga Kapeta; Tajfer Reza bio je junak bitke kod Hestingsa; Helije de Taljeran postavio je papu Jovana XXII u Ribareve Cipele. Bio je potomak duge loze ljudi koji su ustoliavali kraljeve i iji je moto bio: "Reque Dieu": Sluimo samo Bogu. Kada bi im ivot postao emeran, Taljerani od Perigora pre su bili spremni da bace rukavicu nego pekir. Namotao je udicu, odsekao mamac i bacio ga u Kurtijadovu korpu. Sobar mu pomoe da se uspravi. "Kurtijade", ree Taljeran, dodajui mu tap, "poznato ti je da za nekoliko meseci punim trideset devet godina." "Svakako", odvrati sobar. "eli li gospodin da pripremim proslavu?" Na ovo, Taljeran zabaci glavu i nasmeja se. "Krajem ovog meseca moram napustiti kuu u ulici Vudstok i iznajmiti neku manju u Kenzingtonu. Ako kraj godine doekamo bez ikakvog izvora prihoda, biu primoran da prodam biblioteku..." "Moda je gospodin neto prevideo", primeti utivo Kurtijad, pomaui Taljeranu da skine pojedine delove odee i pridravajui mu somotski aket. "Neto to je moda usud udelio da mu pomogne u tekoj situaciji u kojoj se

sada nalazi - mislim na ono to se nalazi iza knjiga u gospodinovoj biblioteci u ulici Vudstok." "Nema dana, Kurtijade", odvrati Taljeran, "da i sam na to ne pomislim. Meutim, mislim da te figure nisu na prodaju." "Ako mogu da budem toliko drzak", nastavi Kurtijad, sloivi Taljeranovu odeu i pokupivi njegove sjajne, plitke cipele sa obale, "da li je gospodin u poslednje vreme dobio bilo kakve vesti o gospoici Mireli?" "Nisam", priznade on, "ali jo nisam spreman da joj sroim epitaf. Ona je hrabra devojka i na pravom je putu. Hteo sam da kaem, ovo blago koje se trenutno nalazi kod mene moda poseduje veu vrednost od one koju bismo dobili za njegovu teinu u zlatu - zato bi inae toliki ljudi toliko dugo tragali za njim? Vek iluzija se okonao u Francuskoj. Kralj je stavljen na terazije i zakljueno je da je - poput svih kraljeva - nepotreban. Suenje e predstavljati istu formalnost. Ali anarhija ne moe da zameni ak ni najslabiju vladavinu. Francuskoj je sada potreban voa, ne vladar. Kada se pojavi, ja u ga prvi prepoznati." "Gospodin misli na oveka koji e se ravnati po Bojoj volji i vratiti mir u nau zemlju", primeti Kurtijad, kleknuvi da stavi neto leda u korpu sa ribom. "Ne, Kurtijade", uzdahnu Taljeran. "Da je Bog eleo da na zemlji vlada mir, do sada bismo ga ve sigurno imali. Citiram jednog spasioca koji je kazao: 'Dolazim da vam donesem ne mir, nego ma.' ovek o kome govorim znae u emu je vrednost Monglanske garniture - ona se moe izraziti jednom reju: mo. Upravo to u ponuditi oveku koji e uskoro povesti Francusku." Dok su Taljeran i Kurtijad koraali smrznutim obalama Temze, sobar je oklevajui postavio pitanje koje mu se motalo po glavi od kada su primili one francuske novine koje su sada zguvane leale ispod leda to se topio i svee ribe: "Kako nameravate da pronaete tog oveka, kada ne moete da se vratite u Francusku jer ste optueni za izdaju?" Taljeran se osmehnu i lupnu sobara po ramenu sa neuobiajenom familijarnou. "Dragi moj Kurtijade, izdaja je pitanje datuma, i nita vie." PARIZ, DECEMBAR 1792. Jedanaesti decembar. Suenje Luju XVI, kralju Francuske. Optuba - izdaja. Klub Jakubinaca bio je ve pretrpan kada je ak-Luj David uao na glavna vrata. Iza njega su se uvukla poslednja tumarala prisutna jo od prvog dana sasluavanja, a nekolicina ga je ak potapala po ramenu. U prolazu je hvatao odlomke njihovih razgovora - dame su u separeima pile ukusne likere, ulini prodavci nudili su led po Skuptini, ljubavnice vojvode od Orleana aputale su i kikotale se iza svojih ipkanih lepeza. A kralj se pretvarao da nikada nije video

pisma iz eline kase kada su mu ih pokazali - poricao je verodostojnost vlastitog potpisa - izgovarao se na slabo pamenje kada bi ga optuivali da je izdao dravu - i to ne samo jednom. Svi Jakobinci su se slagali da je kralj dobro uvebani lakrdija. Veina njih je odluila kako e glasati jo pre no to je prola kroz velika hrastova vrata kluba Jakobinaca. David je upravo prelazio preko poploanog poda biveg samostana u kome su se Jakobinci okupljali, kada ga neko uhvati za rukav. On se okrenu i susrete sa hladnim, svetlucavim, zelenim oima Maksimilijana Robespjera. Besprekorno odeven kao i uvek, u srebrno-sivom odelu sa visokom kragnom i briljivo napuderisanom kosom, Robespjer je izgledao blei nego kada ga je David poslednji put video, moda ak i hladniji. Klimnuo je Davidu, posegnuo rukom u unutranji dep aketa i izvadio kutijicu bombona. Uzeo je jednu, a onda ponudio i Davida. "Dragi moj Davide", poe on, "dugo te nismo videli, nekoliko meseci. uo sam da radi na slici "Jeu de Paume". Poznato mi je da si savestan umetnik, ali stvarno ne bi smeo toliko dugo da odsustvuje - potreban si Revoluciji." Tako mu je Robespjer na svoj uglaeni nain stavio do znanja da trenutno nije bilo bezbedno za jednog revolucionara da ostane po strani. Neko bi to mogao protumaiti kao nedostatak interesovanja. "uo sam, takoe, kakva je sudbina snala tvoju tienicu u zatvoru l'Abe", dodade on. "Dopusti da ti izrazim svoje najdublje sauee, iako sa zakanjenjem. Pretpostavljam da zna da su irondinci otro osudili Maraa pred celom Skuptinom. Kada su zatraili da bude kanjen, on je ustao na Planini, izvukao pitolj i opalio u slepoonicu kao da namerava da se ubije! Odvratna predstava, ali uspeo je da njome iskupi go ivot. Moda bi i kralj trebalo da sledi njegov primer." "Misli da e Konvencija osuditi kralja na smrt?" upita David, skrenuvi razgovor sa bolnog seanja na Valentininu smrt, o kojoj nije prestajao da misli svih ovih meseci. "iv kralj je opasan kralj", odvrati Robespjer. "Iako nisam za to da se kralj pogubi, iz njegove prepiske je jasno da je radio protiv drave - kao i tvoj prijatelj Taljeran! Valjda ti je sada jasno da su se moja predvianja u vezi s njim obistinila." "Dobio sam od Dantona poziv da veeras neizostavno doem", primeti David. "Koliko sam shvatio, razmatra se predlog da o sudbini kralja odlui narod glasanjem." "Da, zbog toga je sazvan ovaj sastanak", potvrdi Robespjer. "irondinci, koji su meka srca, podravaju ovaj predlog. Ali ako dozvolimo svim njihovim provincijskim glasaima da glasaju, bojim se da bi to dovelo do povratka monarhije. A kada smo ve kod irondinaca, eleo bih da te upoznam sa onim mladim Englezom koji nam upravo prilazi - prijateljem Anrea Kenijea, pesnika.

Pozvao sam ga da doe ovamo veeras kako bih poljuljao njegove romantine iluzije o Revoluciji pustivi ga da vidi levo krilo u akciji!" David ugleda visokog, trkljastog mladia koji im se pribliavao. Koa mu je bila bolesno uta, kosa retka i glatka, zaeljana sa ela prema temenu; u hodu se povijao unapred kao da kaska preko prostranog panjaka. Na sebi je imao loe saiveni smei aket koji je izgledao kao da ga je upravo izvukao iz vree sa starim stvarima. Umesto marame, oko vrata je zavezao crnu maramicu - sve gore od gorega. Ali zato su mu oi bile sjajne i jasne; brada uvuena, nos krupan i isturen, a mlade, uljevite ake ukazivale su na to da je odrastao na selu i da je morao da zarauje za ivot. "Ovo je mladi Vilijem Vordsvort, pesnik", predstavi Robespjer mladia koji im je priao i prihvatio Dantonovu ispruenu aku. "Ve je preko mesec dana u Parizu - ali ovo mu je prva poseta klubu Jakobinaca. Predstavljam vam graanina ak-Luja Davida, biveg predsednika Skuptine." "Gospodine Davide!" uskliknu Vordsvort, toplo stegnuvi Davidovu aku. "Imao sam veliku ast da vidim vau sliku, Sokratovu smrt, izloenu u Londonu, kada sam krenuo iz Kembrida. Vi ste inspiracija za nekoga poput mene, ija je najvea elja da zabelei stvaranje istorije." "Vi ste pisac?" upita David. "Robespjer e se sa mnom sloiti, stigli ste u pravi as da prisustvujete velikom dogaaju - padu francuske monarhije." "Britanski pesnik, na mistini Vilijam Blejk, objavio je prole godine pesmu, 'Francuska revolucija', u kojoj vizionarski predvia, slino kao u Bibliji, Pad kraljeva. Moda ste je proitali?" "Ja se vie drim Herodota, Plutarha i Livija", odvrati David uz osmeh. "U njihovim delima pronalazim odgovarajue ideje za svoje slike, poto nisam ni mistik, a ni pesnik." "udno", primeti Vordsvort. "A u Engleskoj vlada uverenje da iza francuske revolucije stoje Slobodni zidari, koji mora da su mistici." "Istina je da veina nas pripada tom drutvu", sloi se Robespjer. "U stvari, Taljeran je sam klub Jakobinaca prvobitno osnovao kao red Slobodnih zidara. Ali za francuske Slobodne zidare teko da bi se moglo rei da su mistici..." "Poneki jesu", umea se David. "Mara, na primer." "Mara?" ponovi Robespjer, izvivi obrvu. "Mora da se ali. Otkud ti ta ideja?" "U stvari, nisam veeras ovamo doao samo zato to me je Danton pozvao", nevoljno priznade David. "Doao sam da vidim tebe, jer sam mislio da bi mi moda mogao pomoi. Malopre si pomenuo... nesreu... koja je snala moju tienicu u zatvoru l'Abe. I sam zna da ona nije nastradala sluajno. Mara je planirao da je podvrgne ispitivanju i pogubi je jer je verovao da je znala neto o... Jesi li ikada uo za Monglansku garnituru?" Kada u te rei, Robespjer preblede. Mladi Vordsvort je gledao as jednog

as drugog potpuno zbunjen. "Zna li ti o emu govori?" proaputa Robespjer, povukavi Davida u stranu, ali Vordsvort krenu za njima, budno pazei da ne propusti nijednu izgovorenu re. "ta bi tvoja tienica mogla znati o tim stvarima?" "Obe moje tienice su bive iskuenice koje su dole iz samostana Monglan..." poe David, ali ga Robespjer ponovo prekinu. "Zato to nisi ranije pomenuo?" ree Robespjer drhtavim glasom. "Pa, da... to objanjava zato im je biskup od Otina bio toliko privren od prvog dana njihovog boravka u Parizu! Da si mi to samo ranije rekao... pre no to sam ga pustio da mi umakne!" "Nisam verovao u tu priu, Maksimilijane", odvrati David. "Smatrao sam je za obinu legendu, praznoverje. Mara je, meutim, verovao. A Mirela mu je, pokuavi da spase ivot svoje roake, otkrila da to legendarno blago, u stvari, postoji! Rekla mu je da ona i roaka imaju jedan deo i da se on nalazi zakopan u mojoj bati. Ali kada je on narednog dana stigao sa ljudima da ga iskopa..." "Da? Da?" uzbueno poe da ponavlja Robespjer, tako snano stegnuvi Davidovu ruku da je umalo nije slomio. Vordsvort je upijao svaku re. "Mirela je nestala", proaputa David, "a u blizini male fontane u vrtu nali su mesto gde je zemlja bila svee prekopana." "Gde je sada ta tvoja tienica?" Robespjer samo to nije poeo da vie koliko je bio van sebe. "Smesta mora biti dovedena ovamo radi ispitivanja." "Zbog toga sam i doao, nadajui se da bi mi ti mogao pomoi", ree David. "Ve sam izgubio nadu da e se uopte vratiti. Mislio sam da bi, poto ima mnogo veza, mogao saznati gde se nalazi i da li je s njom sve u... redu." "Pronai emo je makar morali Francusku da izvrnemo naopake", stade da ga uverava Robespjer. "Mora mi dati podroban opis, sa to vie pojedinosti." "Dau ti neto bolje od toga", odvrati David. "Jednom sam je slikao, slika je u mom ateljeu." KORZIKA JANUAR 1793 Ali modelu sa slike, po volji sudbe, nije bilo sueno da dugo ostane na francuskom tlu. Jedne noi krajem januara, dosta posle ponoi, Mirelu je iz dubokog sna probudila Leticija Bonaparte, doavi u malu sobu koju je Mirela delila sa Elizom u njihovoj kui u brdima iznad Ajaa. Mirela je ve tri meseca boravila na Korzici - i od Leticije je ve dosta nauila, ali ne i sve, od onoga zbog ega je ostala. "Morate se brzo obui", ree Leticija dvema devojkama, koje su jo trljale oi. U tami sobe, pored Leticije nalazilo se i njeno dvoje manje dece, MarijaKarolina i irolamo, koji su ve bili odeveni, kao i Leticija, u putniku odeu. "ta se desilo?" povika Eliza.

"Moramo beati", saopti im Leticija mirnim, vrstim glasom. "Dolazili su Paolijevi vojnici. Kralj Francuske je mrtav." "Ne!" zavika Mirela, iznenada se uspravivi u krevetu. "Pogubljen je pre deset dana u Parizu", objasni Leticija, izvlaei odeu iz ormana u njihovoj sobi kako bi im pomogla da se brzo obuku. "A Paoli je pokrenuo trupe ovde na Korzici, u elji da ujedini snage sa Sardinijom i panijom... sa namerom da zbace francusku vladu." "Ali, majko", stade da se protivi Eliza, kojoj se nije naputala topla postelja, "kakve sve to ima veze s nama?" "Tvoja braa Napoleon i Luano danas po podne su se suprotstavili Paoliju u korzikanskoj skuptini", odvrati Leticija, iskrivivi usta u kiseo osmeh. "Paoli im je izrekao vendetta traversa." "ta je to?" upita Mirela, izvlaei se iz kreveta i navlaei odeu preko glave kako joj je Leticija koji deo dodavala. "Prenosna osveta!" proaputa Eliza. "Na Korzici je obiaj kada te neko povredi, da se osveta proiri na celu porodicu! Ali gde su sada moja braa?" "Luano se krije sa mojim bratom, kardinalom Feom", odvrati Leticija, dodavi Elizi njenu odeu. "Napoleon je pobegao sa ostrva. Hajdete ve jednom, nemamo dovoljno konja da jo noas stignemo u Bokonjano, ak i kada bi deca jahala zajedno. Moramo ukrasti kog konja i stii tamo pre zore." Zatim je izila iz sobe, gurajui manju decu ispred sebe. Dok su u strahu cvilela u mraku, Mirela zau Leticiju kako odlunim glasom kae: "Ja ne plaem, je li tako? Zbog ega onda ti plae?" "ta ima u Bokonjonu?" apatom upita Mirela Elizu dok su urno naputale sobu. "Moja baka, Anela-Marija di Pijetra-Santa, ivi tamo", odvrati Eliza. "A to znai da je situacija krajnje ozbiljna." Mirela je bila zgranuta. Konano! Konano e upoznati staricu o kojoj je toliko sluala - prijateljicu nastojnice Monglana... Eliza zagrli Mirelu oko struka dok su hitale u tamu noi. "Anela-Marija je ceo ivot provela na Korzici. Ima toliko brae, roaka i potomaka da bi od njih mogla sastaviti vojsku koja bi zbrisala pola ovog ostrva. Zato se majka njoj obraa za pomo - to ujedno znai da prihvata prenosnu osvetu!" Selo Bokonjano bilo je opasana tvrava smetena visoko u vrletnim planinama, gotovo osam hiljada stopa iznad mora. Skoro je svanulo kada su preli i poslednji most na konjima, u koloni po jedan, dok je ispod njih besnela i kljuala bujica obavijena maglom. Dok su se peli uz poslednje brdo, Mirela je posmatrala biserni Mediteran koji se pruao na istok, mala ostrva Pianozu, Formiku, Elbu i Monte Kristo koja kao da su lebdela na nebu, a iza njih

treperavu obalu Toskane koja se upravo pomaljala iz magle. Anela-Marija de Pijetra-Santa nije se uopte obradovala kada ih je ugledala. "Tako znai!" ree patuljasta ena, sa akama na bokovima, koja je upravo izila iz male kamene kue da doeka umorne jahae. "Opet su u nevolji sinovi Karla Bonapartea! Mogla sam znati da e nas jednog dana uvaliti u ovo." Ako je Leticija i bila iznenaena to njena majka zna zbog ega su doli, nije to niim pokazala. Lice joj je i dalje bilo mirno i spokojno, na njemu se nije moglo nazreti nikakvo oseanje; skoila je sa konja i krenula da zagrli i poljubi u oba obraza svoju majku, svu kvrgavu i besnu. "Dosta, dosta", odbrusi starica, "prekini s tim formalnostima. Skini decu sa tih konja, izgledaju kao da su ve napola mrtva! Zar ih ne hrani? Oerupani pilii!" I ona se uzmuva unaokolo, vukui dvoje mlaih za noge ne bi li ih skinula sa konja. Kada stie do Mirele, zastade i ostade da je promatra kako silazi s konja. Zatim joj prie, epa je grubo za bradu i stade da joj okree glavu as na jednu as na drugu stranu kako bi je dobro osmotrila. "Znai to je ta o kojoj si mi priala", dobaci ona preko ramena Leticiji. "Ona to je trudna? Iz Monglana?" Mirela je ve bila u petom mesecu trudnoe i bolje se oseala, kao to joj je Leticija i obeala. "Moramo je skloniti sa ostrva, majko", odvrati Leticija. "Ne moemo je vie tititi, mada znam da bi nastojnica elela da i dalje ostane pod naim okriljem." "Koliko je nauila?" upita starica. "Onoliko koliko sam mogla da je nauim za tako kratko vreme", ree Leticija, na trenutak se zagledavi u Mirelu svojim bledoplavim oima. "Ali ne dovoljno." "Ne stojmo ovde gde svako moe da nas uje!" povika starica. Zatim se okrenu ka Mireli i zagrli je svojim mravim rukama. "Ti poi sa mnom, mlada damo. Moda e me Helen de Rok proklinjati zbog onoga to nameravam da uinim - ali trebalo je da mi revnosnije odgovara na poruke! Nisam od nje dobila pismo cela tri meseca koliko si ti ovde. Noas", nastavi ona tajanstvenim apatom, vodei Mirelu prema kui, "pod okriljem tame, sredila sam da te brod prebaci do jednog mog prijatelja, gde e biti bezbedna dok osveta ne proe." "Ali, gospoo", poe Mirela, "vaa kerka me jo nije svemu nauila. Ako sada budem morala da odem i nastavim da se krijem dok se ova bitka ne okona, moj zadatak e morati da bude odloen. Ne mogu vie da ekam." "Ko od tebe trai da eka?" ona potapa Mirelu po malom stomaku i nasmeja se. "Pored toga, potrebno je da poe tamo kuda te aljem - i mislim da nee imati nita protiv. Prijatelj koji e te tititi zna da e doi, mada te ne oekuje tako brzo. Zove se ahin - pravo vatreno ime. Na arapskom to znai 'Sivi soko'. On e te dalje uputiti u stvari, u Aliru."

15. ANALIZA POZICIJE

ah je umetnost analize. Mihail Botvinik, sovjetski velemajstor/prvak sveta ah je mata. David Brontajn, sovjetski velemajstor Wenn ihr's nicht f_hlt, ihr werdet's nicht erjagen. (Ako ga ne osea, nikada ga nee razumeti.) 'Faust', Johan Volfgang Gete Obalski put je krivudao, pravei dugake okuke iznad mora; iza svakog zaokreta oveku je zastajao dah od pogleda na stenje i zapenuane talase. Sitno, rascvetano, sono, rastinje i liajevi prekrivali su inae golo stenje, koje je umivala morska pena. Ledene biljke cvetale su u velianstvenim fuksijama i zlatu, trnoviti listovi obrazovali su ipkasta ustrojstva, sputajui se niz stenu prekrivenu solju. More je svetlucalo metalno zelenim sjajem - istom bojom kakve su bile i Solarinove oi. Prestala sam, meutim, da se divim ovom pogledu, jer su ponovo poele da me more zamrene misli koje mi nisu dale mira jo od prethodne veeri. Pokuavala sam da ih sortiram dok je taksi hitao putem uz liticu prema Aliru. Svaki put kada bih sabrala dva i dva - dobijala bih osam. Svuda oko mene nailazila sam na osmicu. Prvo je gatara ukazala na taj broj, pomenuvi moj roendan. Zatim Mordekaj, pa arif, a Solarin je o njemu govorio kao o maginom znaku: ne samo da se oblik osmice nazirao u dnu moga dlana, ve je Solarin kazao da postoji i formula Osmice - ta god da je to trebalo da znai. To su bile njegove poslednje rei pre no to je nestao u noi, prepustivi arifu da me isprati kui - i ostavivi me bez kljua od hotelske sobe, poto ga je zadrao u depu. arifa je, razume se, zanimalo ko je bio moj privlani pratilac iz kabarea i zato je tako iznenada nestao. Objasnila sam mu da je jedna obina devojka kao to sam ja veoma polaskana to je imala ne jedan, ve dva sastanka, svega nekoliko asova poto je sletela na novi kontinent - a zatim sam ga prepustila vlastitim mislima dok su me on i njegovi grubijani vozili kui u patrolnim

kolima. Klju sam nala na recepciji, a Solarinov bicikl nije vie bio oslonjen o zid ispod mog prozora. Poto mi je bilo jasno da vie neu moi da zaspim, odluila sam da sprovedem malu istragu. Saznala sam da postoji formula i da nije re o etnji konjem. Kao to je Lili pretpostavljala, posredi je bila drugaija vrsta formule - formula koju ak ni Solarin nije deifrovao. I ona je, u to sam bila ubeena, imala neke veze sa Monglanskom garniturom. Nim je pokuao da me upozori, zar ne? Poslao mi je gomilu knjiga o matematikim formulama i igrama. Odluila sam da krenem od one koja je, kako mi se uinilo, najvie zanimala arifa, one koju je lino Nim napisao - o Fibonaijevim brojevima. Doekala sam zoru itajui i moja upornost se isplatila, mada jo nisam bila sigurna kako. Izgleda da su se Fibonaijevi brojevi koristili i za neke druge stvari osim za predvianje rasta ili pada akcija na berzi. Evo kako se oni upotrebljavaju: Leonardo Fibonai je odluio da krene od broja "jedan": dodajui svaki broj prethodnom broju, dobio je niz brojeva sa veoma zanimljivim svojstvima. Tako je jedan plus nula jedan; jedan i jedan = dva; dva plus jedan = tri; tri i dva = pet; pet i tri = osam... i tako dalje. Fibonai je bio neka vrsta mistika, uio je od Arapa koji veruju da svi brojevi poseduju magina svojstva. Otkrio je da formula koja opisuje odnos izmeu svaka dva njegova broja - a ona glasi polovina kvadratnog korena broja pet minus jedan - takoe odgovara strukturi svega u prirodi to oblikuje spiralu. Prema Nimovoj knjizi, botaniari su uskoro otkrili da svaka biljka koja ima latice ili peteljke spiralnog oblika moe da se podvede pod Fibonaijeve brojeve. Biolozi su znali da koljka nautilusa i svi spiralni oblici morskog ivota potpadaju pod to ustrojstvo. Astronomi su tvrdili da Fibonaijevi brojevi opisuju meusobni odnos planeta u Sunevom sistemu - pa ak i oblik Mlenog puta. Ali ja sam primetila jo neto, ak i pre no to sam na to naila u Nimovoj knjizi. Ne zato to sam dobro znala matematiku, ve zato to sam poznavala muziku. Vidite, tu malu formulu nije izmislio Leonardo Fibonai, ve ju je pronaao dve hiljade godina ranije - momak po imenu Pitagora. Grci su je nazivali aurio sectio: zlatni rez. Najjednostavnije reeno, zlatni rez je ona taka na dui u kojoj je manji deo u istom odnosu prema veem delu kao i vei prema celoj dui. Ovaj odnos koristile su sve drevne civilizacije u arhitekturi, slikarstvu i muzici. Platon i Aristotel smatrali su da je to "savreni" odnos kojim se odreuje da li je neto estetski lepo. Ali za Pitagoru je taj odnos znaio neto mnogo vie. Pitagora je bio u toj meri odan misticizmu da je ak i Fibonai prema njemu izgledao kao pacer. Grci su ga zvali "Pitagora sa Samosa" jer je doao u Krotonu sa ostrva Samosa, zbog politikih nevolja. Ali prema zapisima njegovih

savremenika, roen je u Tiru, gradu u drevnoj Feniciji - zemlji koju danas zovemo Liban - mnogo je putovao, iveo u Egiptu dvadeset jednu godinu, u Mesopotamiji dvanaest, da bi na kraju stigao u Krotonu kada je ve dobro zaao u estu deceniju ivota. Tamo je osnovao mistino drutvo, providno zakamuflirano nazivom kola, u kojoj su njegovi uenici bili upuivani u tajne koje je pokupio na svojim lutanjima. Te tajne odnosile su se uglavnom na dve stvari: matematiku i muziku. Pitagora je bio taj koji je otkrio da je oktava osnova Zapadne muzike lestvice, jer kada se trgne ica tano na polovini, ona e dati isti zvuk za osam tonova vii od one koja je dvostruko dua. Uestalost vibracija jedne ice obrnuto je srazmerna njenoj duini. Jedna od njegovih tajni sastojala se u tome da kada ponavljate muziku kvintu (pet dijatonskih nota, ili zlatni rez jedne oktave) tako da je svaki put via, trebalo bi da se vratite na prvobitnu notu za osam oktava viu. Ali umesto toga, kada se dotle stigne nedostaje osmina note tako da i uzlazea lestvica, takoe, obrazuje spiralu. Ali najvea od svih tajni odnosila se na Pitagorinu teoriju da se Vaseljena sastoji od brojeva i da svaki od tih brojeva poseduje boanska svojstva. Ti magini odnosi meu brojevima pojavljuju se svuda u prirodi, ukljuujui prema Pitagori - i zvuke koje isputaju planete to vibriraju dok se kreu kroz crnu prazninu. "Postoji geometrija u brujanju struna", rekao je on. "Postoji muzika u razmetaju sfera." Ali kakve sve to veze ima sa Monglanskom garniturom? Znala sam da u ahovskoj garnituri postoji osam peaka, a pored njih jo osam drugih figura; i sama tabla bila je podeljena na ezdeset etiri polja - to je osam na kvadrat. Bila sam uverena da postoji neka formula. Solarin ju je nazvao formulom Osmice. Gde bi je ovek bolje mogao sakriti nego u ahovskoj garnituri koja se sva sastoji od osmica? Poput zlatne sredine, poput Fibonaijevih brojeva, poput stalno uzdiue spirale - Monglanska garnitura bila je vea od zbira svojih delova. Izvukoh list hartije iz aktovke za vreme vonje taksijem i ispisah broj osam. Zatim okrenuh list postrance. Dobih simbol za beskrajno. Dok sam zurila u taj oblik pred sobom, u glavi stade da mi odzvanja glas. Govorio je: Jednako kao tek jedna jo igra... ta bitka e kolati zauvek. Ali pre no to sam se upustila u taj sukob, morala sam da reim jedan problem: da bih uopte ostala u Aliru morala sam utvrditi da li me eka posao ili ne - posao u kome u biti dovoljno uspena da mogu sama krojiti vlastitu sudbinu. Sa gostoprimstvom severne Afrike upoznao me je moj drugar arif, to je kod mene stvorilo elju da proverim svakog ko e ubudue odluivati o mom ostanku kako bih utvrdila da li je tome dorastao. Zatim, kako u uopte moi da krenem u potragu za Monglanskom garniturom kada e mi se krajem nedelje na

vrat natovariti moj ef Patar? Bio mi je potreban manevarski prostor, a to je mogla da mi obezbedi samo jedna osoba. Spremila sam se da dan provedem ekajui u beskrajnom nizu prostorija upravo za to predvienih samo da doem do njega. On je odobrio moju vizu, ali je istovremeno ostavio na cedilu partnere iz Fulbrajt Kona zbog tenisa. Bio je to ovek koji e potpisati veoma vaan ugovor za postavljanje kompjutera samo ako ga neko ili neto nagna da to uini. Oseala sam da bez njegove podrke neu moi da uspem u onome to me je ekalo. Mada u to vreme nisam ni slutila u kojoj meri sam bila u pravu. Moj ovek se zvao Emil Kamel Kader. Taksi me je doveo u priobalni deo grada Alira, koji je predstavljao dugaku, otvorenu luku. Okrenuta prema moru, nalazila se visoka arkada belih lukova koja se protezala ispred vladinih zgrada. Zaustavili smo se pred ministarstvom za industriju i energiju. Oi su mi se polako privikavale na tamu u mermernom, ogromnom, mranom i hladnom predvorju u koje sam ula. Unaokolo su stajale skupine ljudi, neki su bili odeveni u poslovna odela, ostali u leprave bele halje ili crne elabe - odore sa kapuljaama koje su dobro titile oveka od stranih promena do kojih je dolazilo u pustinjskoj klimi. Nekolicina je pokrila glave tkaninom na crveno-bele kocke koja je podseala na italijanske stolnjake. Sve oi su se okrenule prema meni kada sam zakoraila u predvorje i odmah mi je postalo jasno zato. Bila sam jedna od retkih koja je nosila pantalone. Nije bilo nikakvih putokaza niti pulta za obavetenja, a na svaki raspoloivi lift dolazila su po tri puna kamiona momaka. Pored toga, nije me ba privlaila mogunost da se vozikam gore-dole sa okatim zavodnicima, ne znajui ni koje odeljenje traim. Zato sam se uputila prema irokom mermernom stepenitu koje je vodilo na naredni sprat. Put mi je prepreio crnomanjast momak u poslovnom odelu. "Mogu li vam pomoi?" upita on iznenada, ispreivi se izmeu mene i stepenita. "Imam zakazan sastanak", odvratih, pokuavi da se provuem pored njega, "sa gospodinom Kaderom. Emilom Kamelom Kaderom. On me oekuje." "Ministrom za naftu?" upita momak, gledajui me s nevericom. Na moj uas, on utivo klimnu i ree: "Svakako, gospoo. Odveu vas k njemu." Sranje. ta sam drugo mogla nego da krenem u njegovoj pratnji nazad ka liftovima. Momak me je uhvatio za lakat i stao da kri put kroz okupljenu gomilu kao da sam kraljica majka. Pitala sam se ta e se dogoditi kada bude otkrio da nemam zakazani sastanak. to je bilo jo gore, iznenada mi je sinulo dok me je vodio ka privatnom liftu u kome smo bili samo nas dvoje, da na francuskom nisam bila tako veta u brzom snalaenju kao na engleskom. ta se tu moe, biu u prilici da stvorim

neki plan dok satima budem ekala u nekom predvorju to je bilo de rigueur, kako ree Petar. Imau vremena da razmislim. Kada smo na poslednjem spratu izili iz lifta, oko oblinje recepcije ugledala sam gomilu stanovnika pustinje odevenih u bele odore; ekali su da im niski recepcionar sa turbanom na glavi pregleda aktovke traei vatreno oruje. Sedeo je iza visokog stola na kome se nalazio tranzistor iz koga je tretala muzika; aktovke nije ni otvarao ve bi vlasniku samo nemarno dao znak rukom da proe. Gomila koja ga je okruivala delovala je odista upeatljivo. Iako je njihova odea liila na arave, na zlatnom prstenju ukraenom rubinima mogao je da im pozavidi i pokojni Luj Tifani. Moj pratilac me je vukao kroz gomilu, izvinjavajui se dok je krio put kroz skupinu uvijenu u mrtvake pokrove. Poto je recepcioneru uputio nekoliko rei na arapskom, ovaj je skoio i trkom se uputio niz hodnik. Videla sam ga kako je na kraju zastao da porazgovara sa naoruanim vojnikom. Obojica su se okrenula i zagledala u mene, a vojnik je zatim nestao iza ugla. Posle jednog trenutka vojnik se vratio i mahnuo nam rukom. Momak koji me je dopratio iz predvorja klimnu i okrenu se prema meni. "Ministar e vas odmah primiti", ree. Bacivi jo jedan hitar pogled na Kju Kluks Klanovce oko mene, podigoh aktovku i krenuh za njim niz hodnik. Na kraju hodnika vojnik mi dade znak da krenem za njim. Gegajui se, on zavi za ugao i krenu niz jedan jo dui hodnik prema dvokrilnim vratima koja mora da su bila dvanaest stopa visoka. Vojnik zastade i zauze stav mirno, saekavi da ja uem. Duboko udahnuvi, otvorih jedno krilo vrata. Iza njih se prostirao velianstveni foaje sa tamnosivim mermernim podom u ijem sreditu se nalazila zvezda od ruiastog mermera. Kroz otvorena vrata na suprotnom kraju mogla sam da vidim ogromnu kancelariju iji je pod od zida do zida bio zastrt crnim tepihom sa krupnim crvenim hrizantemama. Stranji zid kancelarije bio je ceo u francuskim prozorima, koji su bili otvoreni tako da je povetarac unosio zastore unutra. Vrhovi visokih urminih palmi s druge strane delimino su skrivali pogled na more. Oslonjen o ogradu od kovanog gvoa balkona, leima okrenut prema meni, stajao je jedan visoki, vitki mukarac kose boje peska i posmatrao more. Kada sam ula okrenuo se. "Gospoice", izusti on toplo, zaobilazei sto sa ispurenom akom kako bi me pozdravio. "Dozvolite da se predstavim. Ja sam Emil Kamel Kader, ministar za naftu. eljno sam iekivao ovaj susret." Ceo ovaj uvod izgovorio je na engleskom. Umalo se nisam sruila. Quel olakanje. "Iznenadio vas je moj engleski", primeti on osmehnuvi se, i to ne

"slubeno", kao ostali metani. Bio je to jedan od najtoplijih osmeha koji mi je ikada upuen. Zadrao je moju aku u svojoj malo due no to bi trebalo. "Odrastao sam u Engleskoj i pohaao sam Kembrid. Meutim, u ministarstvu svi znaju neto malo engleski. Konano, to je jezik nafte." Takoe je imao najtopliji glas, bogat i zlatan poput meda koji se sipa u kaiku. I boja njegove koe podseala me je na med: ilibarne oi, talasasta pepeljasto-plava kosa, i koa boje zlaane masline. Kada se osmehivao, to je esto inio, oko oiju mu se pojavljivala mrea sitnih bora, to je svedoilo da je previe boravio na suncu. Setila sam se partije tenisa i uzvratila mu osmeh. "Molim vas, sedite", ree on ponudivi mi prekrasno izrezbarenu stolicu od ruina drveta. Otiavi do stola pritisnuo je dugme na interkomu i rekao nekoliko rei na arapskom. "Naruio sam aj", obavesti me on. "Koliko sam razumeo, odseli ste u El Rijadu. Tamo uglavnom slue hranu iz konzervi i to krajnje bljutavu, mada je hotel sladak. Posle razgovora izveu vas na ruak, ako ve nemate neki plan? Tako ete videti i neto od samog grada." Jo nisam mogla da doem k sebi od ovog toplog doeka, to se, pretpostavljam, videlo i na mom licu, jer on dodade: "Verovatno se pitate kako to da sam vas tako brzo primio." "Moram priznati da mi je reeno da u morati malo da saekam." "Vidite, gospoice... smem li vas zvati Ketrin?... Dobro, a vi me morate oslovljavati sa Kamel, mojim takozvanim hrianskim imenom. U naoj kulturi smatra se veoma nepristojno bilo ta odbiti jednoj eni. U stvari, to je nedostojno mukarca. Ako ena kae da ima zakazan sastanak sa ministrom, neete je ostaviti da trune u ekaonici, ve je odmah primate!" Zatim se nasmeja svojim predivnim zvonkim glasom. "Sada kada znate recept uspeha, mogli biste nekog i da ubijete dok ste ovde i svejedno da se izvuete." Kamel me je zbog svog dugakog rimskog nosa i visokog ela podsetio na likove sa novia. Kao da mi je odnekud bio poznat. "Jeste li Kabil?" iznenada ga upitah. "Jesam!" inilo se da je zadovoljan. "Kako ste pogodili?" "Pogodila sam", odvratih. "Odlian pogodak. U ministarstvu rade preteno Kabili. Iako inimo manje od petnaest procenata alirskog stanovnitva, mi Kabili nalazimo se na osamdeset procenata visokih slubenih mesta. Odaju nas zlataste oi. Postaju takve od estog gledanja u novac." Zatim se nasmeja. Bio je tako dobro raspoloen da sam zakljuila kako je kucnuo as da preem na neto mnogo ozbiljnije - mada ba nisam bila sigurna kako to da izvedem. Konano, partneri su izbaeni iz kancelarije zbog partije tenisa. ta bi ga moglo spreiti da mene izbaci naglavake zbog bezobrazluka? Ali nalazila sam se u samom svetilitu - i moda mi se uskoro nee pruiti jo jedna ovakva prilika. Odluila sam da iskoristim svoju prednost.

"Moram s vama o neemu porazgovarati pre no to krajem nedelje stigne moj kolega", poeh. "Va kolega?" ponovi on, smestivi se za sto. Da li mi se to samo inilo ili kao da je odjednom postao oprezniji? "Moj menader, da budem tanija", odvratih. "Moja firma je zakljuila da bi bilo dobro da, poto jo nije dobila potpisani ugovor, poalje tog menadera na lice mesta kako bi nadgledao dogaaje. U stvari, ogluila sam se o nareenje kada sam danas dola ovamo. Ali proitala sam ugovor", dodadoh, izvukavi kopiju iz aktovke i lupnuvi njome o sto, "i iskreno reeno nije mi jasno ta e tu jo i neko ko e nadgledati poslove." Kamel okrznu pogledom ugovor, a zatim se ponovo zagleda u mene. Sklopio je ake kao da se moli i nagnuo glavu preko njih kao da razmilja. Bila sam ubeena da sam preterala. Konano je progovorio. "Znai, verujete u krenje pravila?" upita on. "Zanimljivo - voleo bih da znam zato." "Ovo je 'opti ugovor' za usluge jednog savetnika", odvratih, pokazavi prema nedirnutom paketu na stolu izmeu nas. "U njemu stoji da je moj zadatak da izvrim analizu naftnog bogatstva, kako onog pod zemljom tako i onog ve izvaenog. Da bih to uinila potreban mi je samo kompjuter - i potpisani ugovor. Neki ef bi mi samo smetao." "Shvatam", primeti Kamel i dalje krajnje ozbiljan. "Objasnili ste mi kako stoje stvari, ali niste odgovorili na moje pitanje. Dozvolite da vam postavim jo jedno. Da li ste uli za Fibonaijeve brojeve?" Nisam htela ni uzdah da ispustim. "Neto malo", priznadoh. "Koriste se u meetarenju na berzi. Da li biste mi rekli zato vas zanima jedna tako - da kaemo - struna stvar?" "Svakako", odgovori Kamel, pritisnuvi dugme na stolu. Nekoliko trenutaka kasnije ue posluitelj sa konom fasciklom, predade je Kamelu i udalji se. "Alirska vlada", poe on izvadivi neki dokument i pruivi mi ga, "veruje da naa zemlja poseduje samo ograniene zalihe nafte, dovoljne moda za jo nekih osam godina. Moda emo pronai jo izvora u pustinji, a moda i neemo. Nafta je trenutno na glavni izvozni proizvod; ona u potpunosti pokriva trokove uvoza, a uvozimo ak i hranu. Uveriete se da nemamo ba mnogo obradive zemlje. Uvozimo svo mleko, meso, itarice, drvenu grau... ak i pesak." "Uvozite pesak?" upitah, podigavi pogled sa dokumenta koji sam poela da itam. Alir je imao stotine hiljada kvadratnih milja pustinje. "Industrijski pesak, koji se koristi za manufakturu. Saharski pesak nije podesan za industrijske svrhe. Stoga potpuno zavisimo od nafte. Nemamo velike prirodne rezerve, ali zato imamo veoma velike zalihe prirodnog gasa. Toliko velik da bismo vremenom mogli postati jedan od najveih svetskih izvoznika

ovog proizvoda - samo kada bismo smislili nain kako da ga transportujemo." "Kakve sve to ima veze s mojim projektom?" upitah, na brzinu prelazei preko stranica dokumenta, u kome se, iako je bio na francuskom, nisu pominjali ni nafta ni gaz naturel. "Alir je lan OPEK-a. Svaka zemlja lanica trenutno pojedinano pregovara i oformljuje cene nafte, pod razliitim uslovima i sa razliitim zemljama. Uglavnom se to svodi na subjektivnu i nesistematinu razmenu. Poto je naa zemlja domain OPEK-a, predlaemo da nai lanovi preu na koncept kolektivne razmene. To bi za cilj imalo dve stvari. Prvo, dramatino bi skoila cena nafte po barelu, dok bi trokovi proizvodnje ostali isti. Drugo, taj novac bismo ponovo mogli investirati u tehnoloki razvoj, kao to je to uinio Izrael sa zapadnim sredstvima." "Mislite u oruje?" "Ne", odvrati Kamel uz osmeh, "mada je izgleda tano da svi previe troimo na tom polju. Mislio sam na unapreenje industrije - i na vie od toga. Mogli bismo sprovesti vodu u pustinju. Navodnjavanje je koren civilizacije, kao to znate." "Ali u ovom dokumentu ne vidim nita to bi se odnosilo na ono o emu mi govorite", primetih. U tom trenutku stie aj; dovezao ga je sluga sa belim rukavicama, na kolicima. S visine nam je sipao ve poznati aj od nane tako da se lepo video mlaz koji se puio. Od njegovog vrelog dodira krhko staklo aa bi svaki put zacvralo. "Ovako se na tradicionalni nain servira aj od nane", objasni Kamel. "Lie se izdrobi i prelije kljualom vodom. Ono sadri onoliko eera koliko je u stanju da apsorbuje. U nekim delovima smatra se da je to tonik zdravlja; u drugim da je afrodizijak." On se nasmeja dok smo nazdravljali jedan drugome i potom otpili gutljaj veoma mirisnog aja. "Moda bismo sada mogli da nastavimo na razgovor", rekoh im je sluga za sobom zatvorio vrata. "Kod vas je nepotpisani ugovor sa mojom firmom u kome stoji da biste eleli da procenite rezerve nafte; preda mnom je dokument u kome stoji da elite da analizirate uvoz peska i ostalih sirovina. elite da stvorite neku vrstu trenda, inae ne biste pomenuli Fibonaijeve brojeve. ta e vam toliko razliitih pria?" "Postoji samo jedna pria", ree Kamel, spustivi olju sa ajem i pomno se zagledavi u mene. "Ministar Belaid i ja paljivo smo pregledali va rQsumQ. Sloili smo se da u potpunosti odgovarate za ovaj projekat - iz vaeg dosjea se vidi da ste spremni da knjigu pravila bacite kroz prozor." Rekavi to, on se iroko osmehnu. "Vidite, draga moja Ketrin, upravo jutros sam odbio vizu vaem menaderu, gospodinu Petaru." On privue kopiju mog dvosmislenog ugovora preko stola, izvue pero i

potpisa se u dnu strane. "Evo, sada imate potpisani ugovor koji opravdava va boravak ovde", ree on, dodavi mi ga preko stola. Trenutak sam zurila u potpis, a onda se osmehnuh. Kamel mi uzvrati osmeh. "Odlino, efe", rekoh. "Hoe li mi neko sada objasniti ta bi trebalo da radim?" "elimo naroiti kompjuter", ree on polako. "Treba da bude programiran u najstrooj tajnosti." "S kojim ciljem?" Stisnuh potpisani ugovor na grudi, poelevi da vidim Petarovo lice kada ga otvori u Parizu - ugovor koji nijedan od partnera nije uspeo da natera ovog oveka da ga potpie. "eleli bismo da predvidimo", ree Kamel, "ta e svet uiniti, ekonomski, kada im ukinemo priliv nafte." Brda Alira strmija su od onih u Rimu ili San Francisku. Ima mesta na kojima ovek ne moe uspravno da stoji. Zavrtelo mi se u glavi dok nismo stigli do restorana, jedne male prostorije na drugom spratu zgrade koja je gledala na otvoreni trg. Zvao se El Bakur, to je znailo, kako mi je Kamel objasnio, "Kamilje sedlo". Na siunom ulazu i u baru bila su razmetena kamilja sedla od tvrde koe, sva do jednog ukraena predivnim, raznobojnim arama lia i cvea. U glavnoj sali nalazili su se stolovi prekriveni utavo utirkanim belim stolnjacima; kroz otvorene prozore dopirao je povetarac na kome su se lelujale bele ipkane zavese. Napolju su vrhovi divljih akacija lupkali po otvorenim krilima prozora. Smestili smo se za sto u krunoj prozorskoj nii; Kamel je naruio pastilla au pigeon: dobro zapeenu pitu natopljenu cimetom i eerom, filovanu slasnom meavinom golubjeg mesa, samlevene kajgane, suvog groa, peenih badema i egzotinih zaina. Dok smo polako savladavali tradicionalni petodelni mediteranski ruak - osveavajue domae vino teklo je kao voda - Kamel me je zabavljao priama o Severnoj Africi. Nisam ni sanjala kakvu je neverovatnu istoriju kulture imala zemlja koju sam trenutno nazivala svojim domom. Prvo su doli Tuarezi, Kabili i Mavari - ta plemena drevnih Berbera koja su se naselila du obale; za njima su pristigli Minoanci i Feniani, koji su osnovali garnizone. Zatim su dole rimske kolonije; pa panci koji su prisvojili mavarske zemlje poto su prethodno oslobodili svoje teritorije; i Otomansko carstvo koje je tokom tri stotine godina dralo u pokornosti varvarske priobalne gusare. Od 1830. te su zemlje bile pod upravom Francuske, sve dok - deset godina pre mog dolaska - alirska revolucija nije okonala stranu vladavinu. Tokom ovog dugog razdoblja smenjivale su se nebrojene dinastije deja i beja, sa egzotinim imenima i jo egzotinijim obiajima. Haremi i odsecanje glava

bili su tu svakodnevna pojava. Sada, za vreme ove muslimanske vladavine, stvari su se malo smirile. Iako sam primetila da je Kamel pio crveno vino uz turnedos i pirina boje afrana, a belo vino da bi poboljao ukus salati, i dalje je tvrdio da je sledbenik al-Islama. "Islam", poeh, dok su nas posluivali gustom crnom kafom i desertom. "Znai 'Mir', je li tako?" "Na izvestan nain", odvrati Kamel. Upravo je sekao ratluk na kockice: elatinoznu materiju prekrivenu eerom u prahu sa ukusom ambrozije, jasmina i badema. "To je re istog porekla kao i 'shalom' na hebrejskom: neka je mir s tobom. Na arapskom glasi 'salaam' i uvek je propraena dubokim naklonom dok se glavom ne dodirne tle. Oznaava potpuno predavanje Alahovoj volji potpunu potinjenost." Zatim mi uz osmeh prui kockicu ratluka. "Ponekad predanost Alahovoj volji znai mir - ponekad ne." "Mnogo ee ne znai", primetih. Kamel me ozbiljno pogleda. "Ne zaboravite da je od svih velikih proroka u istoriji - Mojsija, Bude, Jovana Krstitelja, Zaratustre, Hrista - Muhamed jedini koji je stvarno poao u rat. Podigao je vojsku od etrdeset hiljada vojnika i na konju je lino poveo na Meku. I povratio grad!" "ta je sa Jovankom Orleankom?" upitah ga sa osmehom. "Ona nije osnovala novu religiju", odvrati on. "Ali nije bila bez duha. Meutim, dihad nije ono za ta ga vi zapadnjaci smatrate. Da li ste imali prilike da proitate Koran?" Poto sam odmahnula glavom, on nastavi: "Poslau vam jedan dobar primerak - na engleskom. Mislim da e vam biti zanimljiv. I razliit od onoga to ste zamiljali." Kamel podie raun i iziosmo na ulicu. "A sada poimo u obilazak koji sam vam obeao", ree on. "Voleo bih da krenemo od centralne pote." Uputismo se ka velikoj zgradi centrane pote koja se nalazila na obali. Dok smo ili prema njoj, on ree: "Svi telefonski pozivi moraju proi kroz centralnu potu. To je jedan u nizu sistema koje smo nasledili od Francuza i u kome se sve sliva u centar i nita vie ne moe iz njega potei nazad; isti je sluaj i sa ulicama. Meunarodni pozivi se povezuju runo. Uivaete to da vidite naroito e vam biti zanimljivo stoga to ete morati da vodite rauna o tom arhainom telefonskom sistemu pri odabiranju modela kompjutera za koji sam upravo potpisao dokumente. Veina podataka koje ete prikupljati stizae telefonski." Nisam bila sigurna zato e modelu koji je imao na umu biti neophodne telekomunikacije, ali dogovorili smo se da o tome ne razgovaramo na javnim mestima, tako da sam samo primetila: "Da, sino nisam mogla da dobijem Ameriku." Popesmo se stepenitem do centralne pote. Kao i sve ostale zgrade, bila je velika i mrana, sa mermernim podom i visokom tavanicom. Kitnjasti svenjaci

visili su sa tavanice kao u kancelarijama banaka iz dvadesetih godina. Posvuda su se mogle videti velike uramljene slike Huarija Bumedijena, predsednika Alira. Imao je izdueno lice, krupne, tune oi i guste, viktorijanske brkove. U svim zgradama koje sam videla bilo je mnogo praznog prostora, tako da ni pota nije bila izuzetak. Iako je Alir bio veliki grad, ovek nikada nije imao utisak da se oko njega nalazi mnogo ljudi, ve obilje praznog prostora koji je trebalo ispuniti, ak i na ulicama. Poto sam dola iz prenatrpanog Njujorka, to je na mene ostavilo snaan utisak. Dok smo prolazili kroz potu, zvuk naih potpetica odbijao se o zidove. Ljudi su tiho razgovarali, kao da su se nalazili u javnoj biblioteci. U udaljenom uglu, odvojena od ostalih, stajala je jedna mala tabla sa prekidaima, ne vea od kuhinjskog stola. Izgledala je kao da ju je napravio Aleksandar Graham Bel. Iza nje sedela je siuna ena etrdesetih godina, ozbiljna lica, sa kaniranom kosom pokupljenom na temenu. Usta su joj liila na crtu izvuenu krvavo-crvenim karminom, kakav se nije proizvodio od drugog svetskog rata, a i njena haljina cvetnog dezena sa volanima kao da je bila iz istog razdoblja. Na razvodnoj tabli leala je kutija okoladnih bombona, a oko nje razmotan papir. "Pa to je ministar glavom i bradom!" uzviknu ena, izvukavi utinicu iz razvodne table i ustavi da ga pozdravi. Ispruila je obe ruke, a Kemel ih prihvatio. "Primila sam bombonjeru", ree ona, pokazavi glavom na kutiju. "vajcarska! Kod vas je sve prvoklasno." Imala je dubok, opori glas, poput kakve pevaice iz krme na Mormartru. Bilo je neeg lepravog u njoj i ve na prvi pogled mi se dopala. Govorila je francuski poput marsejskih mornara koje je Harijeva sluavka Valeri tako dobro oponaala. "Tereza, elim da te upoznam sa gospoicom Katarinom Velis", ree joj Kamel. "Gospoica radi na veoma vanom kompjuterskom poslu za ministarstvo - za OPEK, u stvari. Mislio sam da bi trebalo tebe da upozna." "Ahhh, OPEK!" uzviknu Tereza, razrogaivi oi i odmahujui prstima. "Veoma veliki. Veoma vaan. Ona mora biti pametna!" ree ena za mene. "Znate, taj OPEK uskoro e napraviti veliku ujdurmu, pazite ta vam kaem." "Nema toga to Teraza ne zna", nasmeja se Kamel. "Prislukuje sve meukontinentalne pozive. Zna vie i od onih u ministarstvu." "Oh, pa to se razume", odvrati ona. "Ko bi se brinuo za poslove da nema mene?" "Teraza je pied noir", obavesti me Kamel. "To znai 'crno stopalo'", prevede ona ne engleski. Preavi ponovo na francuski, objasni: "Roena sam u Africi, ali nisam od ovdanjih Arapa. Moj narod potie iz Libije." Izgleda da e me doveka zbunjivati genetske razlike koje su se javljale u Aliru. Mada su one njima, po svemu sudei, bile i te kako vane.

"Gospoica Velis sino nije mogla da dobije Njujork", obavesti je Kamel. "U koliko sati?" upita ona. "Negde oko jedanaest uvee", rekoh. "Pokuala sam iz El Riada da pozovem Njujork." "Ali ja sam bila ovde!" uzviknu ona. Odmahnuvi zatim glavom, stade da mi objanjava: "'Tipovi' koji rade na hotelskim centralama su veoma lenji. Iskljuuju veze. Ponekad morate ekati i po osam asova na vezu. Sledeeg puta samo vi mene obavestite i ja u sve srediti. elite li veeras da pozovete nekog? Samo mi recite kada i smatrajte da ste vezu ve dobili." "elim da poaljem poruku jednom kompjuteru u Njujork", rekoh, "da obavestim nekoga da sam stigla. Re je o magnetofonu - izdiktirate poruku i on je digitalno snimi." "Veoma moderno!" primeti Teraza. "Mogu poruku preneti i na engleskom, ako elite." Dogovorile smo se oko svega i ja zapisah poruku za Nima, kojom sam ga obavestila da sam bezbedno stigla i da u uskoro krenuti u planine. On e znati ta to znai: da u poi da se naem sa Luelinovim preprodavcem starina. "Odlino", primeti Tereza, dok je presavijala poruku. "Odmah u ovo poslati. Poto smo se upoznale, znajte da e vae poruke uvek imati prednost nad svim ostalima. Svratite ponekad do mene." Kada smo Kamel i ja izili iz pote, on ree: "Tereza je najvanija osoba u Aliru. Moe stvoriti ili unititi politiku karijeru nekoga ko joj se ne dopada jednostavno tako to bi mu prekinula vezu. Mislim da joj se vi dopadate. Ko zna, moda vas ak postavi za predsednika!" nasmeja se on. Dok smo se kroz luku vraali ka ministrastvu, on kao uzgred primeti: "Iz poruke koju ste poslali zakljuio sam da nameravate da poete u planine. Da li ste eleli da poete na neko odreeno mesto?" "Samo da se naem sa prijateljem prijatelja", odvratih neobavezno. "I malo da razgledam okolinu." "Pitam vas to stoga, to su ovdanje planine postojbina Kabila. U njima sam odrastao i dosta dobro ih poznajem. Mogu vam poslati kola ili vas sam povesti, ako elite." Iako mi je Kamel to onako uz put predloio kao i malopre kada se ponudio da mi pokae Alir, zapazila sam da se iza ove ponude krije jo neto, mada nisam znala ta. "Zar niste odrasli u Engleskoj?" upitah ga. "Tamo sam otiao sa petnaest godina da pohaam javnu kolu. Pre toga sam bosonog jurcao brdima Kabile poput divlje koze. Ne bi trebalo da idete bez vodia. To je velianstvena oblast, ali ovek se u njoj lako izgubi. Alirske karte puteva nisu ba najpreciznije." Tvrdio je pazar i ja pomislih kako ne bi bilo u redu da ga odbijem. "Moda bi ipak bilo najbolje da poem sa vama", rekoh. "Znate li da su me sino na putu

od aerodroma pratili slubenici dravne bezbednosti. Momak po imenu arif. Da li vam to ime neto znai?" Kamel je zastao. Stajali smo u luci, a ogromni parobrodi neno su se ljuljukali na laganim talasima. "Otkud znate da je to bio arif?" upita me on iznenada. "Srela sam ga. On... odveo me je u svoju kancelariju na aerodromu pre no to sam prola kroz carinu. Postavio mi je nekoliko pitanja, bio je krajnje armantan, a onda me je pustio. Ali naredio je svojim ljudima da me prate..." "Kakva pitanja," prekinu me Kamel. Lice mu je bilo veoma sivo. Pokuala sam da se setim svega to se dogodilo i sve sam ispriala Kamelu. ak sam mu pomenula i taksistin komentar. Kada sam zavrila, Kamel nita nije kazao. Izgleda da je razmiljao o neemu. A onda mi je rekao: "Bio bih vam zahvalan kada o ovome nikome ne biste govorili. Videu o emu je re, ali mislim da to ne treba da vas brine. Verovatno je re o nekoj zabuni." Vraali smo se kroz luku prema ministrastvu. Kada stigosmo do ulaza, Kamel ree: "Ako arif iz bilo kog razloga ponovo stupi s vama u vezu, recite mu da ste me o svemu obavestili." Zatim mi spusti aku na rame. "I recite mu da u vas ja povesti u Kabil."

16. ZVUK PUSTINJE

Ljudi ne uju, ali zato pustinja uje i jednog dana e se preobraziti u Pustinju zvuka. Migel de Unamuno i Jido SAHARA, FEBRUAR 1793. Mirela je stajala na Ergu i osmatrala nepreglednu crvenu pustinju. Juno od nje prostirale su se dine Ez-Zemoula El Akbara, valjajui se u talasima koji su premaivali visinu od stotinu stopa. Iz daljine i pri jutarnjoj svetlosti, liile su na krvavo crvene kande koje ostavljaju tragove po pesku. Iza nje uzdizala se planina Atlas, jo zaogrnuta purpurnim senkama i pramenovima niskih snenih oblaka. Gomilali su se iznad ove prazne pustinje divljine vee od bilo koje druge na zemlji - iznad stotina hiljada milja dubokog peska boje isitnjene cigle, u kome se nita nije kretalo osim kristala roenih iz Bojeg daha. Zvali su je "Sahra". Jug. Pusto. Kraljevstvo Aroubija - Arapa, onih koji

lutaju Divljinom. Ali ovek koji ju je doveo ovamo nije bio Aroubi. ahin je imao svetlu kou, a kosa i oi bile su mu boje stare bronze. Njegov narod govorio je jezikom drevnih Berbera koji su vladali ovom golom pustinjom preko pet hiljada godina. Rekao joj je da su doli sa planina i Ergova - tog velianstvenog lanca stenovitih visoravni koji odvaja planinu iza nje od peska koji se prostire ispred nje. Taj lanac stenovitih visoravni nazvali su "Areg": Dina. A sebe su nazivali TouArezima. Onima koji su vezani za tu Dinu. Tuarezi su poznavali tajnu staru kao njihova loza, tajnu zakopanu u pesku vremena. Bila je to tajna zbog koje je Mirela putovala toliko meseci, prevalila toliko milja, da bi je otkrila. Prolo je tek mesec dana od one noi kada je sa Leticijom otila do skrivenog korzikanskog zaliva. Odatle se u malom ribarskom amcu uputila u Afriku preko nemirnog zimskog mora, gde ju je na dokovima Dar-el-Beida saekao njen vodi ahin, Soko, i poveo u Magreb. Bio je odeven u dugaki crni haik, lica umotanog u litam boje indiga, dvostruki veo kroz koji je mogao da vidi, ali ne i da bude vien. Jer ahin je pripadao "plavim ljudima", onim svetim plemenima Ahagara, gde su samo mukarci nosili velove koji su ih titili od pustinjskih vetrova, senei im kou nestvarnim plavetnilom. Nomadi su ovu naroitu sektu nazivali Magribi - arobnjaci - oni koji mogu da razree tajne Magreba, Zemlje zalazeeg sunca. Oni su znali gde treba traiti klju za odgonetanje tajne Monglanske garniture. Zbog toga su je Leticija i njena majka poslale u Afriku, zato je Mirela prela Visoki Atlas usred zime - tri stotine milja kroz meavu i preko opasnog terena. Jer kada jednom bude otkrila tajnu, bie jedino ivo bie koje je dodirnulo figure - i koje zna kako da iskoristi njihovu mo. Tajna nije bila skrivena ispod neke stene u pustinji, niti zaturena u kakvoj pranjavoj biblioteci, ve se krila u priama koje su ovi nomadi apatom priali. Putujui nou, prenosei se od usta do usta, tajna se kretala poput iskri zamiruih logorskih vatri razbacanih po utljivom pesku i zakopanih u tami. Tajna je bila skrivena u samim zvucima pustinje, u priama njenih ljudi - u tajanstvenom aputanju stenja i kamenja. ahin lee na stomak u ibljem prekrivenom jarku koji su iskopali u pesku. Iznad njih, lagano i lenjo, kruio je soko pravei spirale i osmatrajui iblje u potrazi za kretanjem. Mirela je pogrbljena uala pored ahina, ne usuujui se ni da die. Posmatrala je napeti profil svog pratioca: dugaak, uzak nos, povijen kao u sivog sokola po kome je i dobio ime, bledoute oi, odluna usta, ovla omotana tkanina za glavu i dugaka, pokupljena kosa koja mu se sputala niz lea. Skinuo je tradicionalni crni haik i sada je na sebi, kao i Mirela, imao samo elabu od meke vunene tkanine sa kapuljaom, sjajne crvenkastosmee boje dobijene od soka grmlja abala - bila je to boja pustinje. Soko koji je kruio iznad

njih nije mogao da ih razlikuje od peska i iblja kojim su se pokrili. "To je hur - sakr soko", doapnu ahin Mireli. "Nije ni tako brz ni tako estok kao sivi soko, ali je mudriji i ima bolji vid. Bie to dobra ptica za tebe." Rekao je Mireli da mora uhvatiti i uvebati sokola, pre no to preu EzZemoul El Akbar na usni Velikog Istonog Erga - najire i najvie oblasti dina na zemlji. To nije bio samo ispit asti uobiajen meu Tuarezima - ije su ene bile i lovci i vladari - ve je to bila i potreba, jedan od mnogih naina da se preivi. ekalo ih je petnaest dana, moda i dvadeset, meu dinama, tokom kojih e danju umirati od vruine, a nou se smrzavati. Nisu smeli terati kamile bre od jedne milje na sat, dok im se tamnocrveni pesak osipao pod nogama. U Kardai su se snabdeli namirnicama: kafom, branom, medom i urmama - kao i s nekoliko vrea smrdljivih, suenih sardina za kamile. Ali sada kada su za sobom ostavili slane barutine i kamenitu Hamadu sa njenim poslednjim ostacima presahlih izvora, morali su da se zadovolje zalihama koje su poneli i eventualnim ulovom. A nijedna druga vrsta na zemlji nije posedovala dovoljno izraenu izdrljivost, otar vid, upornost i lovaki duh potrebne za lov u ovoj divljini i goleti - osim sokola. Mirela je posmatrala kako soko, naizgled bez imalo napora, lebdi iznad njih na toplom pustinjskom povetarcu. ahin zavue aku u svoj zaveljaj i iz njega izvue pripitomljenog goluba koga su poneli sa sobom. Za nogu mu je zavezao tanku nit; drugi kraj obmotao je oko kamena. A onda je pticu pustio uvis. Golub polete put neba. Soko ga je istog asa primetio, potom kao da se zaustavio usred vazduha i stao da razmilja. A onda je poleteo kao tane i nasrnuo. Perje je letelo na sve strane i obe ptice su pale na tle. Mirela je krenula napred, ali je ahin zadra. "Pusti ga da oseti krv", proaputa on. "Krv brie seanje i opreznost." Soko je sada bio na tlu i komadao je goluba, a ahin je polako poeo da vue uzicu. Soko zalepra krilima, ali se ponovo skrasi na pesku, zbunjen. ahin ponovo povue uzicu - izgledalo je kao da obogaljeni golub puzi po pesku. Kao to je i predvideo, soko se brzo ponovo bacio na jo toplo meso. "Prii to vie moe", proaputa ahin Mireli. "Kada se nae na metar udaljenosti, uhvati ga za nogu." Mirela ga pogleda kao da je poludeo, ali ipak prie to je vie mogla ivici zaklona, i dalje u ueem poloaju, spremna na skok. Srce joj je ludaki lupalo dok je ahin privlaio goluba sve blie i blie. Soko se sada ve nalazio na samo stopu udaljenosti od nje, i dalje razdirui svoj plen; ahin je lupnu po ruci. Ne asei ni trenutka, ona se baci kroz iblje i epa sokola za nogu. On stade da se okree, udarajui je krilima, i zari joj otri, nazubljeni kljun u zglavak, kriknuvi. Istog asa se pored nje stvorio i ahin, uhvatio pticu, navukao joj vetim

pokretom kapuljaicu na glavu koju je potom privezao svilenim kanapom za konu traku to ju je ve ranije obmotao oko njenog levog zglavka. Mirela je sisala krv koja joj je liptala iz drugog, ranjenog zglavka, poprskavi joj lice i kosu. Coknuvi jezikom, ahin otcepi traku muslina i poveza joj mesto sa koga joj je soko otkinuo komad mesa. Kljun ptice zario se opasno blizu arterije. "Uhvatila si ga i sada moe da jede", ree on, iskrivivi lice u neku vrstu osmeha, "ali on umalo da nije pojeo tebe." Uhvativi je za povezanu ruku, prineo ju je sokolu koji sada nita nije video i koji se kandama vrsto drao za komad koe na njenom drugom zglavku. "Pomiluj ga", posavetova je on. "Neka oseti ko je gospodar. Da bi se pripitomio jedan hur potrebno je da proe jedan mesec i jo tri etvrtine - ali ako sa njim ivi, jede, miluje ga, pria mu - bie tvoj poetkom narednog meseca. Kako e ga nazvati? Mora nauiti da se odaziva na neko ime." Mirela je ponosno posmatrala to divlje stvorenje koje se drhtei dralo za njenu ruku. Na trenutak je zaboravila bolno pulsiranje u ranjenom zglobu. "arlot", ree. "Mali Karlo. Uhvatila sam malog nebeskog Karla Velikog." ahin ju je utke promatrao svojim utim oima, a zatim je lagano povukao veo boje indiga tako da mu je sada prekrivao samo donji deo lica. Kada je progovorio, veo stade da se mreka na pustinjskom vazduhu. "Veeras emo ga obeleiti tvojim znakom", ree on, "kako bi znao da pripada samo tebi." "Mojim znakom?" upita Mirela. ahin skinu prsten sa svog prsta i gurnu joj ga u aku. Mirela spusti pogled na peatnjak, komad tekog zlata na dlanu. Na vrhu je bio utisnut broj osam. utke je krenula za ahinom niz strmi nasip do mesta na kome su ih, kleei, ekale kamile u malom klancu izmeu dina. Posmatrala ga je kako smeta koleno na kamilje sedlo, to je bio znak za ivotinju da jednim pokretom ustane, podigavi ga kao da je pero. Mirela uini isto, drei sokola visoko na zglavku, i oni krenue preko peska boje re. eravica je tinjala kada se ahin nagnuo napred kako bi u nju spustio prsten. Malo je govorio i retko se osmehivao. Nije mnogo ta saznala o njemu za ovih mesec dana koliko su proveli zajedno. Usredsredili su se na to da preive. Jedino je znala da e stii do Ahagara - planina od lave koje su bile dom Kel anet Tuarega - pre no to se njeno dete rodi. Ni o emu drugom ahin nije eleo da govori i na sva njena pitanja odgovarao je: "Uskoro e videti." Stoga ju je iznenadio kada je sklonio veo i progovorio, dok su posmatrali zlatni prsten kako upija toplotu meu ugljevljem. "ene poput tebe nazivamo tajib", ree ahin, "ena koja je samo jednom bila sa mukarcem - i zatrudnela. Moda si primetila kako su te gledali ljudi u

Kardaji kada smo se tamo zaustavili. U mom narodu postoji pria. Sedam hiljada godina pre hegire sa istoka je stigla jedna ena. Proputovala je sama hiljade milja preko slane pustinje dok nije stigla do Kel Rela Tuarega. Njen narod ju je proterao, jer je ostala trudna. "Imala je kosu boje pustinje, kao i ti. Zvala se Daia, to znai 'izvor'. Potraila je sklonite u peini. Onog dana kada joj se rodilo dete, iz stene peine potekla je voda. Tee jo i danas u K'ar Daiji - Dainoj peini, peini boginje izvora." Znai Kardaia, mesto u kome su se zaustavili radi kamila i zaliha, dobilo je ime po udnoj boginji K'ar - kao i Kartagina, pomisli Mirela. Da li je tu posredi ista legenda? Jesu li ta Daia i Didona ista linost? "Zato mi to pria?" upita Mirela, milujui arlota koji joj je stajao na ruci dok je zurila u vatru. "Zapisano je", nastavi on, "da e jednog dana Nabi, ili Prorok, doi iz Bahr al-Azraka - Azurnog mora. Kalim - onaj koji razgovara sa duhovima, koji sledi tarikat, ili mistinu stazu koja vodi ka znanju. Taj e ovek u sebi objedinjavati sve te stvari, i bie Za'ar - onaj koji ima svetlu kou, plave oi i crvenu kosu. To je za moj narod predznak i zato su onako zurili u tebe." "Ali ja niti sam mukarac", primeti Mirela, podigavi pogled, "niti imam plave oi, moje su zelene." "Ne govorim o tebi", odvrati ahin. Nagnuvi se nad vatru, izvukao je busaadi - dugaak, uzak no - i izvadio usijani prsten iz eravice. "ekali smo na tvog sina koji e se roditi pod pogledom boginje - upravo onako kako je predskazano." Mirela ga nije upitala kako je znao da je neroeno dete muko. Kroz um joj je promicalo milion misli dok ga je posmatrala kako preko prstena zavezuje pare koe. Dozvolila je sebi da razmilja o detetu u svom naduvenom stomaku. Prolo je skoro est meseci, mogla ga je osetiti kako se pokree u njoj. ta e biti s njim kada se rodi u ovoj nepreglednoj, prevrtljivoj divljini - tako daleko od sopstvenog naroda? Zato ahin veruje da e on ispuniti to primitivno proroanstvo? Zato joj je ispriao priu o Daiji - i kakve je ona veze imala sa tajnom za kojom je tragala? Kada joj je dodao vrui prsten, odmah je izbila sve te misli iz glave. "Dodirni ga brzo, ali odluno po kljunu - evo ovde", pouio ju je on dok je uzimala prsten umotan u kou, koji je jo snano isijavao toplotu. "Nee ga mnogo zaboleti, ali upamtie..." Mirela je posmatrala sokola pod kapuljaom, koji je spokojno stajao na njenoj ruci, sa kandama zarivenim u debelu traku oko zglavka. Kljun mu je bio otkriven i ona je zagrejani prsten drala na svega nekoliko ini od njega. Ali onda je zastala. "Ne mogu", ree ona, sklonivi prsten. Crvenkasti sjaj treperio je na hladnom nonom vazduhu.

"Mora", odluno ree ahin. "Gde e smoi snagu da ubije oveka - ako nisi u stanju da obelei jednu pticu?" "Da ubijem oveka?" ponovi ona. "Nikada!" Ali jo dok je govorila, ahin se lagano osmehnu, dok su mu oi sijale zlatnim sjajem pri udnoj svetlosti. Beduini su u pravu, pomisli ona, kada kau da ima neeg stranog u osmehu. "Nemoj mi rei da nee ubiti tog oveka", primeti neno ahin. "Zna mu ime - svake noi ga ponavlja u snu. Mogu namirisati osvetu u tebi, kao to neko pomou ula mirisa moe nanjuiti vodu. Zbog toga si dola ovamo, zbog toga izdrava - zbog osvete." "Ne", pobuni se Mirela, mada je oseala kako joj krv bubnja u slepoonicama dok su joj se prsti vre stezali oko prstena. "Dola sam ovamo da bih otkrila tajnu. Ti to dobro zna. Umesto toga, pria mi prie o nekoj crvenokosoj eni koja je umrla pre mnogo hiljada godina..." "Nikada nisam kazao da je umrla", iznenada ree ahin, bezizraajnog izraza lica. "Ona ivi, kao i raspevani pesak pustinje. Poput drevnih tajni, ona govori. Bogovi ne mogu da dozvole da ona umre - pretvaraju je u ivi kamen. ekali smo na nju osam hiljada godina, a ti si orue njenog povratka - ti i tvoj sin upravo onako kako je predskazano." Uzdiiu se ponovo poput feniksa iz pepela onoga dana kada stenje i kamenje pone da peva... i pesak pustinje proplakae krvavocrvene suze... to e biti dan kada e Zemlja biti kanjena... Mirela zau Leticijin glas kako joj apue u umu. I nastojniin odgovor: Monglanska garnitura uva klju kojim se mogu otvoriti nema usta Prirode kojim se mogu osloboditi glasovi bogova. Zagledala se preko peska, bledog i tajanstveno ruiastog pri odsjaju vatre, koji se protezao ispod nepreglednog mora zvezda. U aci je drala usijani zlatni prsten. Mrmljajui neno sokolu, duboko je udahnula i pritisla vruu fasetu o njegov kljun. Ptica se trgla, zadrhtala, ali se nije ni pomerila kada joj je ljuti miris spaljene hrskavice ispunio nozdrve. Osetila je muninu i ispustila prsten na tle. Ali ipak je pomilovala sokola po leima i priljubljenim krilima. Meko perje prianjalo joj je uz prste. Na kljunu je ostala utisnuta savrena osmica. ahin isprui ruku i spusti svoju veliku aku na njeno rame, dok je ona i dalje milovala sokola. Tada ju je prvi put dodirnuo, a onda joj se zagledao u oi. "Kada je dola k nama iz pustinje", ree on, "zvali smo je Daia. Ali sada ivi u Tasiliju, kuda te vodim. Visoka je preko dvadeset stopa i uzdie se iznad doline abaren, iznad divova zemlje - kojima vlada. Zovemo je bela kraljica." Nedeljama su sami hodili izmeu dina, zaustavljajui se samo da bi isterali kakvu sitnu divlja, oslobaajui jednog od dva sokola da je uhvate. To im je bila jedina svea hrana. A kamilje mleko, vrue i slankastog ukusa, njihovo jedino pie.

Bilo je podne osamnaestog dana kada je Mirela prela preko uzvisine, dok joj se kamila klizala po mekom pesku - i prvi put ugledala zauba'ah, te divlje kovitlace vetra u obliku stubova koji su harali pustinjom. Udaljeni gotovo deset milja, uzdizali su se hiljadu stopa u nebo, u obliku stubova oker peska koji su hrlili uz vetar. Pesak pri njihovoj osnovi podizao se stotinu stopa u vazduh, zajedno sa uzburkanim morem kamenja, praine i biljaka u divljem kaleiodoskopu nalik na arene konfete. Na tri hiljade stopa od svega toga nastajao je ogroman crveni oblak koji je pokrivao nebo, natkriljujui stubove i zastirui podnevno sunce. Visoko iznad kamiljih sedala, nalik na jedra jedrenjaka koji se kreu preko pustinjskog mora, lamparala je tkanina postavljena da je tititi od pustinjske jare. To je bio jedini zvuk koji je Mirela ula, to lamparanje - dok je u daljini pustinja utke razdirala samu sebe. A onda je zaula zvuk - lagano zujanje, tiho i zastraujue poput tajanstvenog orijentalnog gonga. Kamile stadoe da se propinju, da se otimaju, divlje da mlataraju nogama kroz vazduh. Pesak im se osipao ispod nogu. ahin skoi sa kamile i zgrabi uzde da je obuzda, kada ova stade da se rita prema njemu. "Plae se peska koji peva", doviknu joj on, dohvativi i uzde njene ivotinje dok je silazila da mu pomogne oko zaklona na sedlu. ahin je prekrio kamilama oi, ali one su nastavile da nasru na njega, glasajui se svojim promuklim glasovima, koji su podseali na njakanje. Sputao ih je ta'kilom - vezavi im prednje noge iznad kolena - i primorao ih da se spuste na pesak dok je Mirela skidala opremu. Topli vazduh sve se bre kretao, a raspevani pesak postajao sve glasniji. "Udaljeni su deset milja", vikao je ahin, "ali se kreu veoma brzo. Za dvadeset, moda trideset minuta, stii e do nas!" Zabijao je koie za ator u tle, privrujui atorsko platno preko njihovih stvari dok su se kamile divlje otimale, pokuavajui da stanu na sputane noge i traei oslonac u pesku koji se kretao. Mirela presee sibake, svilenu uad koja je vezivale sokolove za njihova postolja, epa ptice i gurnu ih u vreu, koju zatim tutnu ispod ivice spljotenog atora. Zatim ona i ahin otpuzae pod platno koje je ve napola prekrio teak pesak boje cigle. Pod platnom joj je ahin obmotao muslin oko glave i lica. ak i ovde ispod atora, mogla je da oseti kako joj zrnca peska bockaju kou, prodiru u usta, nos i ui. Ispruila se po pesku i ostala tako da lei, pokuavajui da ne die dok je zvuk postajao sve jai - nalik na tutnjanje mora. "Zmijin rep", primeti ahin, prebacivi joj ruku preko ramena kako bi napravio vazduni dep za nju, u kome e moi da die, dok ih je pesak sve jae zasipao. "Podie se da bi uvao kapiju. To znai - ako Alah eli da ivimo sutra emo stii do Tasilija."

PETROGRAD, RUSIJA, MART 1793. Nastojnica Monglana sedela je u ogromnom salonu koji je bio u sklopu njenih odaja u carskom dvorcu u Petrogradu. Teke tapiserije na vratima i prozorima spreavale su svetlost da ue i kao da su prostoriji obezbeivale izvesnu sigurnost. Sve do ovog jutra, nastojnica je verovala da je bezbedna, da je sve mogunosti uzela u obzir. Sada joj je bilo jasno da se prevarila. Okruivalo ju je est femmes de chambre koje joj je carica Katarina dodelila da je slue. Sedele su utke, glava pognutih nad svojim ipkama i vezom, i promatrale je krajikom oka kako bi mogle da prijave svaki njen pokret. Pomicala je usne, mrmljajui "in nade" i "Apostolsko verovanje", kako bi one pomislile da je duboko utonula u molitvu. Dok je tako sedela za francuskim radnim stolom proaranim intarzijama, otvorila je Bibliju uvezanu u kou i potajno stala po trei put da ita pismo koje joj je tog jutra prokrijumario francuski ambasador - to mu je bilo poslednje to je uinio pre dolaska saonica koje e ga vratiti u Francusku u progonstvo. Pismo je bilo od ak-Luja Davida. Mirela je nestala - pobegla je iz Pariza za vreme Terora i moda je ak napustila obale Francuske. A Valentina, slatka Valentina, ona je bila mrtva. A gde su bile figrure? - sva oajna pitala se nastojnica. O tome, razume se, u pismu nije bilo ni rei. Upravo u tom trenutku, zau se glasna buka iz predvorja - i zveka metala propraena uzbuenim povicima. Sve ih je nadjaao gromki cariin glas. Nastojnica sklopi stranice Biblije preko pisma. Femmes de chambre su se nelagodno zagledale. Vrata se s treskom otvorie. Tapiserija koja ih je prekrivala bila je otrgnuta sa zida i pala na pod uz zveku mesinganih prstenova. Dame zbunjeno poskakae - korpe za ivenje se prevrnue, konci i tkanine se prosue po podu, kada Katarina nahrupi u sobu, ostavivi za sobom gomilu zbunjenih straara da se priberu. "Napolje! Napolje! Napolje!" povika ona, prelazei preko sobe i lupkajui krutom rolnom pergamenta po ispruenom dlanu. Dvorske dame sklonie joj se s puta, prosipajui za sobom konac i tkaninu dok su se sudarale pokuavajui to pre da stignu do vrata. Predvorje je u jednom trenutku postalo suvie tesno jer su se ene i straari sudarali u pokuaju da umaknu vladarkinom besu; zatim se spoljanja vrata uz tresak zatvorie - upravo u trenutku kada je carica stigla do pisaeg stola. Nastojnica joj se spokojno nasmeila; ispred nje na stolu poivala je sklopljena Biblija. "Draga moja Sofi", poe ona slatkim glasom, "posle svih ovih godina, ipak si dola da sa mnom izgovori 'Jutrenje'. Predlaem da ponemo 'inom kajanja'..." Carica lupi smotanim pergamentom po nastojniinoj Bibliji. Oi su joj

sevale. "Ti poni da se kaje!" povika ona. "Kako se usuuje da mi prkosi? Kako se usuuje da me ne poslua? Moja volja je zakon u ovoj dravi! Ova drava ti prua utoite ve preko godinu dana - uprkos savetima mojih kancelara i protiv mog vlastitog uverenja! Kako se usuuje da ne izvri moje nareenje?!" epavi pergament, ona ga rastvori pred nastojnicom. "Potpii!" zaurla ona, te dohvati pero iz mastionice, pri emu prosu mastilo po stolu jer joj je ruka podrhtavala. Lica joj je bilo tamno od besa. "Potpii!" "Draga moja Sofi", primeti mirno nastojnica, uzevi pergament Katarini iz ruke. "Pojma nemam o emu to govori." Stala je da pregleda hartiju kao da je nikada ranije nije videla. "Platon Zubov mi je kazao da si odbila da potpie", drala se ona dok je nastojnica nastavljala da ita. Sa pera koje je carica drala i dalje je kapalo mastilo. "Zahtevam da mi saopti zbog ega - pre no to te bacim u zatvor!" "Ako namerava da me baci u zatvor", primeti nastojnica uz osmeh, "ne vidim zbog ega bih se izvinjavala - mada to tebi moe izgledati od ivotne vanosti." Zatim se ponovo udubi u itanje. "Kako to misli?" upita carica, vrativi pero u mastionicu. "Savreno dobro zna o emu je re - kao i to da si, odbivi da ga potpie, izdala dravu! Svaki francuski izbeglica koji eli da ostane pod mojom zatitom morae da potpie ovu zakletvu. Ta nacija raskalanih podlaca ubila je svoga kralja! Prognala sam ambasadora enea sa svog dvora - prekinula sam sve diplomatske veze sa tom marionetskom vladom budala - zabranila sam da francuski brodovi uplove u bilo koju rusku luku!" "Da, da", ree nastojnica pomalo nervozno. "Ali kakve sve to veze ima sa mnom? Teko bi se moglo rei da sam ja izbeglica - otila sam mnogo pre no to su vrata Francuske zatvorena. Zato bih prekinula sve veze sa mojom zemljom pa ak i prijateljsku prepisku koja nikome ne moe nauditi?" "Odbijanjem stavlja do znanja da si na strani tih avola!" sva uasnuta primeti Katarina. "Shvata li ti da su oni glasali da se kralj pogubi? Otkud im pravo da prigrabe takvu slobodu? Taj ulini olo - hladnokrvno ga je ubio, kao da je obini kriminalac! Odsekli su mu kosu i ostavili mu samo koulju, te ga vozali u drvenim toljagama po ulicama kako bi rulja mogla da ga pljuje! Kada je na stratitu pokuao neto da kae - da svom narodu oprosti grehe pre no to ga ubiju kao kakvu kravu - gurnuli su mu glavu na kameni pladanj i pustili onu groznu spravu..." "Znam", izusti tiho nastojnica. "Znam." Ona spusti pergament na sto i ustade kako bi se nala licem u lice sa svojom prijateljicom. "Ali ja ne mogu da prekinem svaku vezu sa onima u Francuskoj, bez obzira na sve tvoje ukaze. Ima neto jo mnogo gore - mnogo stranije od smrti kralja - moda stranije i od smrti svih kraljeva." Katarina je zapanjeno pogleda, a nastojnica preko volje otvori Bibliju i

izvue pismo, te joj ga prui. "Neke figure Monglanske garniture su moda nestale", ree ona. Katarina Velika, carica cele Rusije, sedela je za crno-belom ahovskom tablom nasuprot nastojnici. Dohvatila je konja i spustila ga u sredite. Izgledala je umorno i bolesno. "Ne razumem", primeti ona tihim glasom. "Ako si sve ovo vreme znala gde su figure sklonjene, zato mi nisi rekla? Zato nisi imala u mene poverenja? Mislila sam da su ratrkane..." "Bile su ratrkane", odvrati nastojnica, prouavajui tablu, "ratrkale su ih ruke za koje sam mislila da ih kontroliem. Izgleda da sam se prevarila. Jedan od igraa nedostaje, kao i nekoliko figura. Moram ih povratiti." "Svakako da mora", sloi se carica. "Valjda ti je sada jasno da je trebalo prvo meni da se obrati. Imam agente u svim zemljama. Ako iko moe da povrati te figure, onda sam to ja." "Ne priaj gluposti", odvrati joj nastojnica, uzevi pri tom kraljicom peaka. " Kada je ta mlada ena nestala, u Parizu se nalazilo osam figura. Sigurno nije bila tako glupa da ih ponese sa sobom. Ona jedina zna gde su bile skrivene... i nikome nee verovati osim osobi za koju zna da je ja aljem. Pisala sam gospoici Kordej, koja je nekada vodila samostan u Kanu. Zamolila sam je da otputuje u Pariz u moje ime - i da ue u trag nestaloj devojci pre no to bude suvie kasno. Ni pod pretnjom smru ne sme pomenuti figure. Poto si proterala mog potara, ambasadora anea, i potpuno me onemoguila da odravam vezu sa Francuskom, mora mi pomoi. Moje poslednje pismo otilo je u njegovoj diplomatskoj torbi." "Helena, suvie si pametna za mene", primeti carica, iroko se osmehnuvi. "Trebalo je da pogodim preko koga prima ostalu potu - onu koju nisam uspela da zaplenim." "Zapleni!" iznenadi se nastojnica, posmatrajui Katarinu kako joj sklanja lovca sa table. "Nita vano", odvrati carica. "Ali poto si upravo dokazala da ima bar malo poverenja u mene, otkrivi mi sadraj pisma, moda e se odluiti na jo jedan korak i dozvoliti mi da ti pomognem oko garniture, to sam ti ve odavno ponudila. Iako pretpostavljam da si mi se poverila jedino zato to sam uklonila enea - ostajem ti prijateljica. elim Monglansku garnituru. Moram je se doapati pre no to padne u neke mnogo beskrupuloznije ruke od mojih. Doavi ovamo, svoj ivot si poverila meni, ali do ovog trenutka nisi mi otkrila nita od onoga to zna. Zato da ti ne zaplenjujem pisma, kada u mene nema poverenja?" "Kako sam mogla da ti ukaem toliko poverenje?" ljutito povika nastojnica. "Misli li da sam slepa? Potpisala si pakt sa svojim neprijateljem, Prusijom, radi

jo jednog dela teritorije svog saveznika, Poljske. Ima na hiljade neprijatelja, ak i na samom dvoru. Verovatno zna da ti sin Pavle obuava trupe na svom imanju u Gaini po uzoru na prusku vojsku, planirajui prevrat. Svaki tvoj pokret u ovoj opasnoj igri jasno govori o tome da ti je Monglanska garnitura potrebna radi vlastitih ciljeva - moi. Kako mogu biti sigurna da i mene nee izdati kao to si izdala tolike druge? Iako si moda na mojoj strani, to udim da bude tano - ta bi se dogodilo ako bismo garnituru donele ovamo? Svoju mo e, draga moja Sofija, poneti sa sobom u grob. Kada bi ti umrla, ne smem ni da pomislim u kakve svrhe bi tvoj sin Pavle mogao da upotrebi te figure!" "Pavle ne treba da te plai", frknu carica, poto je nastojnica zaklonila kralja topom. "Njegova mo nikada nee premaiti onu koju imaju te jadne trupe koje mutra unaokolo u njihovim glupim uniformama. Kada umrem, nasledie me moj unuk Aleksandar. Sama sam ga odgojila i on e ispuniti moja obeanja..." U tom trenutku nastojnica stavi prst na usta i pokaza prema tapiseriji okaenoj o suprotni zid. Carica pogleda u pravcu u kome joj je nastojnica pokazivala, pa neujno ustade. Obe ene zurile su u tapiseriju, a nastojnica je nastavila da govori. "Ah, ba zanimljiv potez, zadae mi dosta muka..." Carica je krenula preko sobe odlunim korakom. Trgnula je teku tapiseriju u stranu jednim odsenim pokretom. Tamo je stajao okrunjeni princ Pavle, postien, lica crvenog poput kupusa. Zaprepaeno se zagledao prvo u majku, a onda u pod. "Majko, doao sam ti u posetu..." poe on, ali nikako nije mogao da je pogleda u oi. "Hou da kaem, vae velianstvo, ja... doao sam da posetim asnu majku nastojnicu radi..." Sve vreme nije prestajao da se poigrava dugmetima na aketu. "Oigledno si otroumnost nasledio od svog pokojnog oca", odbrusi ona. "Kako sam mogla i da pomislim da u utrobi nosim princa ija e najvea vrlina izgleda biti da se unja i prislukuje! Smesta da si se izgubio! Mrsko mi je i da te pogledam!" Okrenula mu je lea, tako da je samo nastojnica uoila pogled pun mrnje koji je Pavle uputio majinim leima. Katarina je igrala opasnu igru s ovim momkom; nije on ni upola bio takva budala za kakvu ga je ona smatrala. "Molim asnu majku i njeno velianstvo da mi oproste to sam se usudio da ih uznemirim u ovom krajnje neprilinom trenutku", ree on umiljato. Poklonivi se duboko majinim leima, napravio je korak unazad, a zatim utke iziao iz sobe. Carica nita nije rekla, ostala je da stoji blizu vrata, oiju prikovanih za ahovsku tablu. "ta misli, koliko je uo?" konano je upitala, itajui nastojniine misli. "Moramo pretpostaviti da je sve uo", odvrati nastojnica. "Smesta moramo

neto preduzeti." "Samo zato to je taj budalasti momak otkrio da nee postati car?" Upita Katarina s gorkim osmehom na usnama. "Ubeena sam da mu je to ve odavno bilo jasno." "Ne zbog toga", ree nastojnica, "ve zato to je saznao za garnituru." "Ali imamo dovoljno vremena da stvorimo neki plan", primeti Katarina. "Figura koju si ovamo donela sa sobom sklonjena je u mojoj riznici. Moemo je premestiti, ako eli, na neko mesto na koje nikome nee pasti na pamet da je trai. Radnici upravo izlivaju novu betonsku plou za poslednje krilo Zimske Palate. Radovi na njemu traju ve pedeset godina - ne smem ni da pomislim koliko je ve kostiju tamo pokopano!" "Da li bismo mogle to same da obavimo?" upita nastojnica kada se carica vrati preko sobe. "Mora da se ali." Katarina ponovo sede za sto sa ahovskom tablom. "Nas dve - da se iskrademo u gluvo doba noi da bismo sakrile malu ahovsku figuru visoku jedva est ina? Ne verujem da treba dizati toliku paniku." Nastojnica, meutim, nije vie gledala u nju ve joj je pogled poivao na ahovskoj tabli izmeu njih i na ratrkanim figurama iz napola dovrene partije, na stolu za igru od crno-belih ploa koji je donela iz Francuske. Lagano je podigla ruku i jednim pokretom uklonila sve figure tako da ih je nekoliko palo na mekani astraganski tepih. Zatim je stala da kucka po ploi. Zauo se priguen, dubok ton kao da se ispod povrine nalazi kakvo jastue - kao da je neto razdvajalo tanke emajlirane ploe od neeg to je bilo skriveno ispod njih. Cariine oi se rairie i ona isprui ruku i dodirnu povrinu ploe. Potom ustade od stola, dok joj je srce lupalo kao ludo, i ode do posude sa ugljevljem u kojoj se ugalj odavno pretvorio u pepeo. Tamo dohvati teak elezni ara, podie ga iznad glave i svom snagom spusti na sto sa ahovskom tablom. Nekoliko ploa naprsnu. Odbacivi ara u stranu, ona otrgnu polomljene komade golim akama i izvue pamunu vatu koja je leala ispod ploe. Ispod vate ugledala je prigueno svetlucanje koje kao da je dopiralo iz unutranjosti. Nastojnica je i dalje sedela pored table ozbiljnog i bledog lica. "Tabla Monglanske garniture!" proaputa carica, zurei u izrezbarene srebrne i zlatne kvadrate koji se ukazae kroz razjapljenu rupu. "Sve vreme je bila kod tebe. Nije ni udo to si bila tako tiha. Moramo ukloniti ove ploe i vatu i izvui je iz stola kako bih naparila oi njenim sjajem. Ah, kako udim da je vidim!" "Zamiljala sam je u snovima", priznade nastojnica. "Ali kada smo je konano izvadile iz zemlje, kada sam je videla kako sija na priguenoj samostanskoj svetlosti, kada sam pod prstima osetila obraeno drago kamenje i udne magine simbole - kroz mene kao da je protekla neka sila mnogo stranija od bilo ega to sam do tada iskusila. Sada ti je jasno zato elim da je zakopam - noas - na nekom mestu gde je niko drugi nee ponovo pronai dok ostale

figure ne budu vraene. Postoji li bilo ko kome moemo u toj meri verovati da ga zamolimo da nam pomogne?" Katarina se zagledala u nju i jedan dugi trenutak nita nije rekla, osetivi po prvi put za mnogo godina usamljenost koju je sama sebi namentnula prihvativi se uloge carice. Carica nije mogla sebi da dozvoli da ima ni prijatelje ni poverenike. "Ne", odvrati ona nastojnici vragolastim, mladalakim osmehom, "ali jo mnogo pre ovoga uputale smo se u opasna preduzetnitva - zar ne Helen? U pono bismo mogle da veeramo zajedno - posle toga e nam ustra etnja po vrtu dobro initi?" "Moda emo poeleti da poemo u vie etnji", sloi se nastojnica. "Pre no to sam naredila da se ova tabla ugradi u sto, paljivo sam je isekla na etiri dela... kako bi se mogla lake prenositi i kako mi ne bi bili potrebni mnogi pomagai. Predvidela sam ovaj dan..." Upotrebivi gvozdeni ara kao polugu, Katarina je ve poela da lomi krhke ploe. Nastojnica je sklanjala delie i otkrivala sve vee delove velianstvene table. U svakom kvadratu bio je urezan neki udan, mistian simbol, naizmenino u srebru i zlatu. Ivice su bile ukraene retkim, nebruenim dragim kamenjem, uglaanim kao jaja i umetnutim u udna ustrojstva. "Posle veere", ree nastojnica, podigavi pogled prema svojoj prijateljici, "proitaemo moja... zaplenjena pisma?" "Svakako - poslau nekog da ti ih donese", odvrati carica, zadivljeno posmatrajui tablu. "Nisu bila naroito zanimljiva. Sva su od neke dugogodinje prijateljice - koja uglavnom razglaba o tome kakvo je vreme na Korzici..." TASILI, APRIL 1793. Ali Mirela se ve nalazila hiljadama milja daleko od obala Korzike. Kada je prela preko poslednjeg visokog zida Ez-Zemoul El Akbara, pred sobom je ugledala, daleko preko peska, Tasili - dom Bele Kraljice. Tasili n'Ajjer, ili Visoravan ponora, uzdizao se iz pustinje u obliku dugake trake plavog kamena koja se protezala tri stotine milja od Alira do kraljevstva Tripoli, du Ahagarskih planina i bujnih oaza posutih po junom delu pustinje. U kanjonima te visoravni krio se klju drevne tajne. Dok je Mirela sa ahinom ulazila iz bezbojne pustinje u drelo uskog zapadnog tesnaca, osetila je kako temperatura naglo opada - i po prvi put za gotovo mesec dana, namirisala je sveu vodu. Uavi u tesnac visokih stenovitih zidova, ugledala je kako preko raspuknutog kamena tee uska reica. Obale su bile bogate ruiastim oleanderima koji su aputali u hladu, a nekoliko retkih urminih palmi raslo je iz korita reke, svojim paperjastim liem poseui za svetlucavim deliem neba.

Dok su se njihove kamile pele kroz usko drelo, vrat plave stene lagano se irio u bogatu i plodnu dolinu u kojoj su bujne reke napajale vonjake bresaka, smokava, kajsija. Mirela, koja ve nedeljama nije jela nita osim gutera, salamandera i jastrebova peenih u uglju, sada je brala beskve sa drvea dok su prolazili ispod debelih grana, a kamile su brstile tamnozeleno lie. Svaka dolina otvarala se prema desetinama drugih dolina i izuvijanih klisura i u svakoj je vladala drugaija klima i raslo drugaije rastinje. Nastao pre mnogo miliona godina radom dubokih podzemnih reka koje su se probijale kroz viebojne slojeve stene, Tasili je stekao oblik peina i ponora kakvog podzemnog mora. Reka je usecala drela iji su ipkasti zidovi od ruiastobelog kamena podseali na koralne grebene, a iroke doline na spiralne igle uperene prema nebu. Te stenovite visoravni nalik na zamkove od skorenog, crvenog, peskovitog kriljca opasivale su masivne visoravni plavo-sivih zidova kao u tvrava, propinjui se iz tla pustinje itavu milju put neba. Mirela i ahin nisu nikoga sreli sve dok, visoko iznad grebena Aabaraka Tafelaleta, nisu stigli do Tamrita - Sela atora. Ovde su se hiljadugodinji empresi nadnosili nad dubokim, hladnim koritom reke, a temperatura je tako opala da je Mirela odmah zaboravila na onih pedeset stepeni koji su ih pratili tokom celog prethodnog meseca dok su putovali preko suvih i golih dina. U Tamritu su ostavili kamile i nastavili peice, ponevi sa sobom samo neto zaliha. Jer spremali su se da uu u deo lavirinta gde su, prema ahinovim reima, zavijuci i izboine bili toliko prevarni da su ga ak izbegavale i divlje koze i mufloni. Sa iteljima Sela atora dogovorili su se da poje njihove kamile. Mnogi od njih izili su i irom otvorenih oiju zurili u Mireline crvene uvojke - koji su plamteli na zalazeem suncu. "Noas emo se ovde odmoriti", ree joj ahin. "Lavirint moemo savladati samo danju. Kreemo sutra. U srcu Lavirinta nalazi se klju..." On podie ruku i pokaza prema kraju klisure, gde su se zidovi stene spajali u krivini ve skrivenoj u plavocrnoj senci, poto je sunce skliznulo ispod oboda kanjona. "Bela Kraljica", proaputa Mirela, posmatrajui iskrivljene senke usled kojih je izobliena stena izgledala kao iva. "ahine, ti, u stvari, ne veruje da tamo gore postoji neka ena od kamena, zar ne... Hou da kaem, ivo bie?" U trenutku kada je sunce zalo, osetila je kako drhti od hladnoe, jer se vazduh naoigled hladio. "Ja znam da postoji", odvrati joj on apatom, kao da bi ih neko mogao uti. "Kau da se ponekad u smiraj dana, kada nikog nema u blizini, iz velike daljine moe uti kako peva - peva neku udnu melodiju. Moda... moda e je tebi otpevati." Kod Sefara vazduh je bio hladan i bistar. Ovde su naili na prve uklesine u

steni - mada te nisu bile i najstarije - male avole sa kozjim rogovima, koji su skakutali po zidovima u bareljefu. Bili su tu uklesani oko 1500. godine pre nove ere. to su se vie peli, sve su se tee kretali, a reljefi su bivali sve stariji maginiji, tajanstveniji i sloeniji. Mireli se javio utisak da se vraa unazad kroz vreme dok se uspinjala strmim usponom isklesanim u okomitim zidovima kanjona. Kada god bi zavili za novu krivinu kanjona, crtei rasprostrti po tamnom proelju stene ispriali bi im po jedno poglavlje prie iz povesti ljudi iji su ivoti bili prisno povezani sa ovim vrletima - prie o nizanju talasa civilizacije to su se tu smenjivali tokom osam hiljada godina. Na svakom koraku nailazili su na umetnost - umetnost jarkih boja: plameno crvena, crvena, oker, uta i smea; uklesani reljefi i obojeni crtei na strmim zidovima obasjavali su divljim prelivima tamne pukotine rascepa i peina - na hiljade crtea, dokle god je pogled dosezao. Razotkrivali su se ovde, u divljini prirode, islikani pod uglovima i u takvim visinama da su do njih mogli dospeti samo profesionalni planinari ili - kao to ahin ree, koze - i priali su priu ne samo o oveku nego i o samom ivotu. Drugoga dana ugledali su koije Hiksosa - naroda s mora koji je pokorio Egipat i Saharu dve hiljade godina pre Hrista i kojima je superiorno naoruanje vozila koja su vukli konji i oklopi - pomoglo da savladaju obojene kamile domorodakih ratnika. Slikoviti prikaz njihovog pokoravanja mogli su da itaju poput otvorene knjige dok su prelazili preko zidova kanjona poput grabljivica povrh ogromne crvene pustinje. Mirela se osmehnu u sebi, zapitavi se o emu bi razmiljao njen ujak ak-Luj, dok bi gledao dela svih tih nepoznatih umetnika, ija su imena ostala zakopana u nejasnim maglama vremena, ali iji su radovi opstali tokom svih tih hiljada godina. Svake noi kada bi sunce zalo za obod kanjona, morali su da potrae zaklon. Kada u blizini ne bi bilo peina, umotali bi se u vunenu ebad koju bi ahin prethodno privrstio za zid kanjona atorskim koiima - kako se u snu ne bi otkotrljali preko ivice stene. Treega dana stigli su do peina Tan Zoumaitoka - peina tako mranih i dubokih da se u njima neto moglo videti samo pri svetlosti baklji napravljenih od zakrljalih ikara koje su iupali iz pukotina stene. U ovim peinama nalazile su se obojene slike, savreno ouvane, na kojima su bili prikazani mukarci bez lica, sa glavama u obliku novia, koji su razgovarali sa ribom to se drala uspravno i imala noge. ahin joj je objasnio da su drevna plemena verovala kako su njihovi preci preli iz mora na kopno u obliku riba, koje su na nogama izile iz prvobitnog kala. I ovde su naili na opise magije koju su koristili da bi umilostivili duhove prirode - spiralni ples koji je izvodio djenoun, ili zli duhovi koji kao da su bili opsednuti - kreui se u smeru kazaljke na satu u sve uim krugovima oko sredinjeg oblika svetog kamena. Mirela je dugo

posmatrala tu sliku, a ahin je utke stajao pored nje; zatim su krenuli dalje. Ujutro etvrtoga dana, pribliili su se vrhu visoravni. Kada su zavili za okuku klisure, zidovi su se naglo razmakli i proirili, obrazujui iroku i duboku dolinu potpuno prekrivenu crteima. Svuda, na svaki komadi stene, bila je naneta boja. Ovo je bila Dolina divova. Od podnoja do vrha, zidove klisure ispunjavalo je vie od pet hiljada slika. Mirela je na trenutak prestala da die dok je pogledom prelazila preko tog umetnikog blaga - najstarijeg koje su videli - a koje su krasile ive boje, jasnoa i jednostavnost, kao da su prizori islikani dan pre njihovog dolaska. Poput fresaka velikih majstora, i ovi crtei bili su bezvremeni. Dugo je ostala tako da stoji. Prie koje su priali ovi zidovi kao da su je zaokupile, odvukle u jedan drugi svet, primitivan i tajanstven. Izmeu zemlje i neba nije bilo nieg osim boje i oblika - boje koja kao da je kolala njenom krvlju poput droge dok je stajala na visokom ispustu, okaenom u praznom prostoru. A onda je zaula zvuk. U poetku joj se uinilo da je posredi vetar - liilo je na prodorno zujanje nalik na hujanje vetra kroz uski grli boce. Podigavi pogled, ugledala je visoku stenu - moda hiljadu stopa iznad njih - koja se pruala iznad suve, divlje klisure. U steni se niotkuda pojavila jedna uska pukotina. Mirela pogleda u ahina koji je takoe posmatrao stenu sa koje je dopirao zvuk. On prekri lice velom i klimnu joj da poe za njim tom uskom stazom. Staza se otro uspinjala. Uskoro je postala tako strma, a sam ispust toliko krhak, da je Mirela - ve duboko u sedmom mesecu trudnoe - jedva uspevala da normalno die i odrava ravnoteu. Jednom se okliznula i doekala na kolena. Kamenii koje je pri tom odgurnula nogom strmoglavili su se u klisuru duboku tri hiljade stopa. Progutavi knedlu, uspela je da se uspravi - ahin nije mogao da joj pomogne jer je ispust bio strano uzak - i krene dalje. Zvuk je postajao sve glasniji. Posredi su bile samo tri note koje su se bez prestanka ponavljale u razliitim kombinacijama. Pisak je postajao sve prodorniji. Kada bi se vre priljubila uz rascep u steni, zvuk je manje liio na hujanje vetra. Taj predivni, jasni ton podseao je na ljudski glas. Mirela je nastavila da se penje ispustom koji joj se krunio pod nogama. Ispust kojim su ili nalazio se na pet hiljada stopa od dna doline. Ono to je odozdo izgledalo kao uska pukotina u steni, u stvari je bio jedan dinovski rascep - ulaz u peinu, ili je bar na to liio. Dvadeset stopa u preniku i pedeset u visinu, protezao se poput ogromnog rascepa u kamenu izmeu ispusta i vrha. Mirela je saekala ahina da stigne do nje, uhvatila ga za ruku i njih dvoje uoe kroz otvor. Zvuk je postao zagluujui, kovitlao se oko njih, dopirui sa svih strana i odbijajui se o zidove rascepa. Mireli se inilo da se kree kroz sve delie

njenog tela dok se probijala kroz mranu pukotinu. Na kraju je na trenutak ugledala svetlost. Nadirala je kroz tamu, dok ju je muzika gutala. Konano je stigla do kraja, drei i dalje ahina za ruku, i zakoraila napolje. Ono to je smatrala za peinu bila je, u stvari, jo jedna mala dolina, iji je strop bio otvoren prema nebu. Svetlost je nadirala odozgo, kupajui sve tajanstvenom belinom. Na zakrivljenim ispupenim zidovima poivali su divovi. Dvadeset stopa visoki, lebdeli su iznad nje u bledim, prozranim bojama. Bogovi sa spiralnim ovnovskim rogovima koji su im rasli iz glava, mukarci u naduvenim odelima sa crevima koja su im se protezala od usta do grudi, ija su lica bila skrivena ispod okruglih lemova sa reetkama, tako da im se nisu razaznavale crte lica. Sedeli su na stolicama sa udnim naslonima za glavu; ispred njih nalazile su se poluge i neke krune sprave nalik na brojanike satova ili barometara. Sve to su radili Mireli je izgledalo udno i strano - a u sreditu je lebdela Bela Kraljica. Muzika je prestala. Moda je ipak bio u pitanju trik vetra - ili njenog uma. Figure su blistavo sijale pod mlazom bele svetlosti. Mirela se zagledala u Belu Kraljicu. Ta udna i uasna figura mono se uznosila visoko na steni - vea od svih ostalih. Poput boanske Nemesis uzdizala se na litici u oblaku beline - njeno mono lice bilo je tek naznaeno u nekoliko divljih poteza - povijeni rogovi podseali su na upitnike koji kao da su iskakali iz zida. Usta su joj bila razjapljena kao u osobe bez jezika koja pokuava neto da kae. Ali ona nije govorila. Mirela je ukoeno zurila u nju; malo je nedostajalo da je savlada uas. Okruena tiinom stranijom od zvuka, ona baci pogled na ahina, koji je nepokretno stajao pored nje. Umotan u svoj tamni haik i plavi veo, i on kao da je bio isklesan od bezvremenog kamena. U velianstvenom mlazu svetlosti, okruena hladnim zidovima klisure, Mirela je bila uasnuta i zbunjena dok je lagano vraala pogled na zid. A onda je ugledala. Bela Kraljica je u podignutoj aci drala dugaak tap - a oko tog tapa bile su uvijene dve zmije. Poput isceliteljske palice, oblikovale su broj osam. Uinilo joj se da je ula glas, ali on nije dopirao iz zaobljenog kamenog zida - dolazio je iznutra. Taj je glas govorio: Pogledaj ponovo. Pogledaj paljivije. Vidi. Mirela se zagleda u figure koje su se reale po zidu. Sve su predstavljale mukarce - sve osim figure Bele Kraljice. A onda, kao da joj je veo spao sa oiju, sve je videla u drugaijoj svetlosti. Pred sobom vie nije imala prizor mukaraca zauzetih nekim udnim i nerazumljivim poslovima - sve je to bio jedan ovek. Poput pokretne slike koja poinje na jednom mestu, a zavrava na drugom, prizor je prikazivao napredovanje tog oveka kroz mnogo faza preobraavao se iz jedne stvari u drugu. Pod preobraujuom palicom Bele Kraljice, prelazio je preko zida, iz jednog

stanja u drugo, ba kao to su ljudi sa okruglim glavama izili iz mora u obliku riba. Odevao se u obrednu odeu - moda da bi se zatitio. Pokretao je razne poluge, poput navigatora koji upravlja brodom ili hemiara koji udara po avanu. I na kraju, posle mnogih promena, kada je veliki posao zavren, ustao je sa svoje stolice i pridruio se Beloj Kraljici, okrunjen za svoj trud svetim spiralnim rogovima Marsa - boga rata i unitenja. Postao je bog. "Shvatila sam", ree Mirela naglas, a zvuk njenog glasa stade da se odbija napred-nazad o zidove i o pod provalije, remetei sunevu svetlost. U tom je trenutku osetila prvi put bol. Presamitila se kada ju je epao, a ahin ju je prihvatio i pomogao joj da se spusti na tle. Oblio ju je hladan znoj, a srce joj je divljaki zalupalo. ahin je strgnuo veo i poloio joj aku na stomak u trenutku kada joj se telo po drugi put zgrilo. "Vreme je", ree on neno. TASILI, JUN 1793. Sa visoke visoravni iznad Tamrita Mirela je mogla da vidi dvadeset milja u daljinu preko dina. Vetar joj je podizao kosu boje peska koja se vijorila iza nje. Njen meki kaftan bio je raskopan jer je dojila dete. Kao to je ahin predvideo, roen je pod budnim pogledom boginje - i bio je deak. Nazvala ga je arlot, po svom sokolu. Sada mu je bilo skoro est nedelja. Na obzorju je ugledala meke, crvene pramenove uskovitlanog peska, koji su joj govorili da stiu jahai iz Bahr-al-Azraka. Kada je zakiljila, mogla je da razabere etiri oveka na kamilama, kako klize niz unutranji zavoj masivne, paperjaste dine, slini sitnim strugotinama drveta koje su poneli okeanski talasi. Toplota je tvorila vrele are po dini, zaklanjajui prilike kada bi se nale na njenom tragu. Bie im potreban skoro itav dan da stignu do Tamrita, smetenog daleko u kanjonima Tasilija, ali Mirela nije morala da eka na njihov dolazak. Znala je da dolaze po nju. Oseala je to ve mnogo dana. Poljubivi sina u glavu, umotala ga je u vreu okaenu oko vrata i krenula nazad niz planinu - da saeka pismo. Ako ne danas, stii e uskoro. Pismo od nastojnice opatije Monglan, u kome joj pie da se mora vratiti.

17. MAGINE PLANINE

ta je to budunost? ta je to prolost? ta smo mi? ta je taj magini fluid koji nas optae i skriva stvari koje moramo doznati? ivimo i umiremo okrueni udima.

Napoleon Bonaparta KABIL, JUN 1973. I tako smo Kamel i ja krenuli u Magine planine. U Kabil. to smo dublje prodirali u tu izgubljenu oblast, to sam vie gubila oseaj za ono to sam smatrala stvarnim. Niko tano ne zna gde Kabil poinje ili gde se zavrava. To je lavirint vrletnih vrhova i dubokih klisura stisnutih izmeu Meerdasa severno od Konstantina i Hodnasa ispod Bouira. Posredi su nepregledni prednji lanci Visokog Atlasa - Veliki i Mali Kabil - koji se krivudavo proteu preko trideset hiljada kilometara, da bi se na kraju sunovratili niz golu stenu kornia blizu Nejaija u more. Dok je Kamel upravljao svojim crnim ministarskim sitroenom du zavojitog pranjavog puta izmeu stubova drevnih eukaliptusa, iznad nas su se uzdizala plava brda, velianstvena, snenih vrhova i tajanstvena. Ispod njih prostirala se Tizi-Ouzou - Klisura kleke - gde je divlji alirski vres ispunjavao iroku dolinu u blistavom obilju, a teki cvetovi se mrekali poput morskih talasa na zaparnom povetarcu. Miris je bio magian, ispunjvao je vazduh opojnom slau. Bistra plava voda Ouled Sebaoua uborila je kroz vresite izraslo do visine kolena koje se protezalo du puta. Ova reka, nabujala od otopljenog snega u prolee, krivudala je tri stotine milja sve do Kep Benguta, navodnjavajui TiziOuzou preko celog toplog leta. Teko je bilo zamisliti da smo udaljeni svega trideset milja od Sredozemlja obavijenog maglom i da je na devedeset milja prema jugu poinjala najvea pustinja na svetu. Tokom etiri asa vonje, od kada je doao po mene u hotel, Kamel je bio neobino utljiv. Dugo mu je trebalo da me povede ovamo - prolo je gotovo dva meseca od kada mi je obeao ovaj izlet. Za to vreme, slao me je na razne zadatke - od kojih su neki nalikovali na potpune promaaje. Ila sam u inspekciju rafinerija, maina za ienje pamuka i mlinova. Videla sam zabraene i bosonoge ene koje su sedele na podu fabrike semoulea, razdvajajui kuskus; oi su me pekle u grozniavom, vrelom vazduhu tekstilnih fabrika, plua su mi gorela dok sam razgledala mesta gde su se izruivale otpadne materije; umalo nisam naglavake upala u bavu sa istopljenim elikom sa nesigurne skele u rafineriji. Obila sam ceo zapadni deo drave - Oran, Tlemsen, Sidi-bel-Abes - kako bih prikupila podatke na osnovu kojih u predloiti model kompjutera koji im je potreban. Ali nijednom me nije poslao na istok, gde se nalazio Kabil. Sedam nedelja punila sam podacima o svim industrijskim postrojenjima velike kompjutere u Sonatraku, naftnom konglomeratu. ak sam uposlila i

Terezu, telefonistkinju, zaduivi je da pribavi vladinu statistiku o proizvodnji i prodaji u ostalim zemljama, kako bih mogla da uporedim odnose koji vladaju u trgovini i na osnovu njih zakljuim ko e biti najtee pogoen. Kao to sam naglasila pred Kamelom, nije bilo nimalo lako postaviti solidan sistem u zemlji u kojoj se polovina komunikacija obavlja preko tabli iz prvog svetskog rata, a druga polovina pomou kamila. Ali inila sam to sam mogla. S druge, pak, strane, inilo mi se da nikada nisam bila tako daleko od cilja nikako da uem u trag Monglanskoj garnituri. Ba kao ni Solarinu, odnosno njegovoj tajanstvenoj gatari. Tereza je poslala sve poruke koje sam uputila Nimu, Lili i Mordekaju, ali one su ostale bez ikakvog odziva. Kao da sam bila odseena od svega. A Kamel me je slao tako daleko od baze da mi se u pojedinim trenucima inilo da zna ta smeram. A onda se jutros pojavio u mom hotelu i rekao: "Hajdemo na izlet koji sam vam obeao." "Odrasli ste u ovoj oblasti?" upitah, spustivi zatamnjeni prozor kako bih bolje videla predeo. "U stranjem delu lanca", odvrati Kamel. "Veina tamonjih sela nalazi se na visokim vrhovima i iz njih se prua divan pogled. Da li ste eleli da poete na neko odreeno mesto ili biste voleli da vas povedem u jedan veliki obilazak?" "elela bih, u stvari, da posetim jednog prodavca starina - poznanika moga prijatelja iz Njujorka. Obeala sam da u pogledati njegovu radnju, ali samo ako vam je uzput..." Uinilo mi se da e biti najbolje ako to pomenem onako uzgred, poto nisam znala bog zna ta o Luelinovoj vezi. To selo nisam mogla da pronaem ni na jednoj karti - mada, kao to mi je Kamel napomenuo, alirske cartes geographiques nisu bile ba naroito precizne. "Trgovac starinama?" upita Kamel. "Nema ih mnogo. Sve to je bilo vredno odavno je smeteno u muzeje. Koji je naziv radnje?" "Ne znam. Selo se zove Ain Ka'abah", rekoh. "Luelin mi je kazao da je to jedina prodavnica antikviteta u mestu." "Ba neobino", primeti Kamel, i dalje paljivo pratei put. "Ain Ka'abah je moje rodno selo. Malo je i dosta udaljeno od svakog utabanog puta, ali u njemu nema nijedne radnje sa starinama - u to sam siguran." Izvadivi adresar iz tane, stadoh da ga prelistavam dok ne naioh na u urbi navrljane podatke koje mi je Luelin dao. "Evo. Nema ulice, ali nalazi se na severu mesta. Izgleda da su se specijalizovali za drevne tepihe. Ime vlasnika je El-Marad." Moda mi se samo uinilo da je Kamel pozeleneo zauvi to ime. Kada je ponovo progovorio vilica mu je bila stegnuta, a glas napet. "El-Marad", ponovi on. "Poznajem ga. On je jedan od najveih trgovaca u toj oblasti, uvenoj po svojim tepisima. Zanima li vas da kupite koji?" "U stvari ne", oprezno odvratih. Kamel je neto krio od mene, na licu sam mu videla da neto nije u redu. "Moj prijatelj iz Njujorka me je zamolio da svratim i

popriam sa trgovcem. Ako vam to priinjava neki problem, mogu svratiti nekom drugom prilikom, bez vas." Kamel je nekoliko minuta utao. Kao da je razmiljao. Stigli smo da kraja doline i stali da se penjamo putem u planinu. Livade prekrivene visokom prolenom travom bile su proarane vokama u cvatu. Deaci su stajali pored puta prodajui veze divljeg asparagusa, debele, crne gljive i bukete krhkih narcisa. Kamel je siao s puta i nekoliko minuta proveo u razgovoru s njima na nekom udnom jeziku - nekom berberskom nareju nalik na meko glasanje ptica. Zatim je proturio glavu kroz prozor i pruio mi buket miomirisnog cvea. "Ako i dalje nameravate da upoznate El-Marada", ree on, ponovo se osmehujui, "nadam se da umete da se cenkate. Nemilosrdan je poput Beduina i deset puta bogatiji. Nisam ga video - u stvari, nisam bio kod kue - od smrti svoga oca. Za to selo veu me mnoge uspomene." "Ne moramo ii", ponovih. "Svakako da emo poi tamo", odluno izjavi Kamel, mada nije zvuao nimalo oduevljeno. "Nikada to mesto ne biste pronali bez mene. Pored toga, El-Marad e se iznenaditi kada me bude video. Od smrti moga oca on je poglavar sela." Kamel se ponovo smrknu. Pitala sam se ta se deava. "Kakav je taj trgovac tepisima?" upitah, ne bih li razbila led. "U Aliru moete mnogo toga saznati o oveku iz njegovog imena", ree Kamel dok je veto krivudao du puteva koji su postajali sve opasniji. "Na primer: 'Ibn' znai 'sin od'. Neka imena su vezana za nazive mesta, kao na primer, Jamini - ovek iz Jemena; ili Djabal Tarik - ovek sa planine Tarik, odnosno Gibraltara. Rei 'El', 'Al' i 'Bel' odnose se na Alaha ili Ba'Ala - to jest, Boga - kao Hanniba'al: Isposnik Boji; Al'a-din: Sluga Boji; i tako dalje." "ta onda znai El-Marad - Boji pljaka?" nasmejah se. "Mnogo ste blii no to i pretpostavljate", odvrati Kamel neprijatno s nasmejavi. "To ime nije ni arapsko ni berbersko - ve akadijsko, potie iz jezika drevne Mesopotmije. To je skraenica za al-Nimarad, ili Nimrod, a on je bio jedan od prvih Vavilonskih kraljeva. Graditelj Vavilonske kule, koja je trebalo da se uzdigne do Sunca, do kapija nebesa. Jer upravo to znai ime Bab-el - Boja kapija. A Nimrod znai Pobunjenik - Onaj koji se ogreio o bogove." "Pravo ime za trgovca tepisima", nasmejah se. Ali, razume se, uoila sam slinost sa imenom jedne druge osobe koju sam poznavala. "Da", sloi se on, "kada bi on bio samo to." Kamel nije hteo da mi objasni ta je mislio pod onom opaskom o El-Maradu, ali sasvim sigurno nije sluajno odrastao ba u tom selu izmeu stotina slinih u kome se nastanio ovaj trgovac tepisima. Oko dva sata, kada smo stigli do malog sastajalita kod Beni Jenija, moj stomak poe glasno da se buni. Za malu krmu na vrhu planine teko se moglo

rei da je bila lepa, ali tamni italijanski empresi koji su se uvijali oko okernih zidova i krovova od crvenog crepa davali su ovom mestu izvestan arm. Ruali smo na maloj terasi od kriljca oko koje je bila podignuta bela ograda pobodena u sam vrh planine. Neto nie, orlovi su brzo i nisko leteli iznad doline, a krila su im se prelivala u zlatu dok su prolazili kroz retku plavu izmaglicu to se podizala iz Ouled Aisija. Predeo oko nas bio je prilino opasan i prevaran: putevi puni zavoja nalik na izlizane trake koje samo to nisu skliznule sa padine planine, cela sela koja su izgledala poput okrnjenih crvenkastih gromada to nesigurno balansiraju na vrhu svakog brda. Iako je ve bio jun mesec, bilo je dosta hladno tako da mi je prijao demper; temperatura je bila sigurno za petnaestak stepeni nia od one na obali sa koje smo tog jutra krenuli. S druge strane doline videla sam snegom prekrivene vrhove masiva urura i niske oblake koji su izgledali sumnjivo teki... i to u pravcu u kome smo se kretali. Mi smo bili jedini posetioci na terasi i kelner nam je dosta mrzovoljno doneo pie i jelo iz kuhinje. Pitala sam se da li je iko svraao u tu krmu koju je subvenisala drava za lanove ministarstva. Broj turista u Aliru bio je jedva dovoljan za izdravanje daleko pristupanijih objekata du obale. Sedeli smo na sveem vazduhu i pijuckali gorki, crveni bir sa limunom i kockicama leda. Jeli smo u tiini. Toplu orbu od sveeg povra, hrskave bagete i poirano pile sa majonezom i aspikom. Kamel je i dalje bio zadubljen u misli. Pre no to smo napustili Beni Jani, on otvori prtljanik i izvadi podeblju gomilu uredno sloenih vunenih prostirki. I njega je brinulo vreme koje nas je ekalo na daljnjem putu. Gotovo odmah po polasku put je postao nepouzdan. Kako sam mogla znati da to nije bilo nita u odnosu na ono s im emo se uskoro suoiti? Od Beni Janija do Tikjda vozili smo se svega jedan sat, ali meni se inilo kao da je prola itava venost. Uglavnom smo utali. Put se prvo zavojito spustio do dna doline, preao preko male reke, pa krenuo nazad uz jedno naizgled nisko i talasasto brdo. Ali to smo dalje odmicali, ono je postajalo sve strmije. Sitroen nas je uz velike napore izvukao do vrha. Pogledala sam nanie. Preda mnom se nalazila provalija duboka dve hiljade stopa - lavirint nazubljenih, razjapljenih klisura okomitih zidova. A na put - ono to je ostalo od njega - liio je na izdrobljenu masu ledom prekrivenog ljunka koji samo to se nije odronio sa vrha prevoja. I to nije bilo sve; ovaj uski ispust useen u slomljenu stenu pravio je zavoje i nabore nalik na mornarske vorove, i sputao se niz golu stenu pod nagibom od petnaest stepeni - sve do Tikjde. Dok je Kamel prelazio velikim sitroenom, unjajui se poput make preko ispusta da bi se naao na izmrvljenoj stazi, zatvorila sam oi i izgovorila nekoliko molitvi. Kada sam ih ponovo otovorila upravo smo zavijali za okuku. Izgledalo je kao da put ni sa im nije povezan, kao da visi u vazduhu izmeu

oblaka. drela su se sa obe strane obruavala po hiljadu stopa u dubinu. Snegom prekrivene planine iskakale su poput stalagmita iz tla doline. Divlji kovitlaci vetra cvileli su, liui uz zidove crnih klanaca, nanosei sneg na na put i zaklanjajui ga od naih pogleda. Da smo imali gde da okrenemo, predloila bih Kamelu da to i uini. Noge su mi se tresle dok sam se odupirala o daske na podu, spremna na ok koji u doiveti kada sletimo s puta i naemo se odista u vazduhu. Kamel je prvo usporio na trideset milja, zatim na dvadeset - dok nismo poeli da puzimo brzinom od nekih deset milja na sat. udno, ali sneg je postajao gui to smo se vie sputali niz strmu liticu. S vremena na vreme, kada bismo zavili za koju otru okuku, naili bismo na kola za seno ili slupani kamion naputene na putu. "Blagi Boe, pa sada je jun mesec!" rekoh Kamelu dok smo paljivo zaobilazili oko jednog naroito visokog nanosa. "Pa, jo nije ni poeo da pada sneg", primeti on tiho, "samo malo duva..." "Kako to mislite, jo?" upitah. "Nadam se da e vam se dopasti njegovi tepisi", primeti Kamel iskrivivi usta u osmeh. "Jer mogu vas skupo stajati. ak i da ne pada sneg, pod uslovom da se put ne srui - ak i ako stignemo u Tikjdu pre mraka - jo nam preostaje da preemo most." "Pre mraka?" upitah, otvorivi svoju glomaznu i beskorisnu kartu Kabila. "Prema ovoj karti, Tikjda je udaljena odavde svega trideset milja - a most se nalazi odmah iza nje." "Da", sloi se Kamel, "ali karte prikazuju samo horizontalna rastojanja. Stvari koje u dve dimenzije izgledaju blizu jedna druge, u stvarnosti mogu biti veoma udaljene." U Tikjdu smo stigli tek oko sedam. Sunce, koje smo, sreom, konano ugledali, balansiralo je na poslednjem ispustu, spremajui se da zae za Rif. Utroili smo tri sata da bismo prevalili trideset milja. Kamel je na karti oznaio da se Ain Ka'abah nalazi blizu Tikjde - izgledalo je kao da bismo mogli otrati do njega - ali pokazalo se da stvari nisu ba tako stajale. U Tikjdi smo se zadrali samo toliko da uzmemo gorivo i napunimo plua sveim planinskim vazduhom. Vreme se prolepalo - nebo je bilo narandasto, vazduh poput svile, a daleko u daljini iza borova u obliku prizmi prostirala se hladno-plava dolina. U njenom sreditu, na nekih est ili sedam milja udaljenosti, uzdizala se jedna ogromna, etvrtasta planina koja se kupala u purpuru i zlatu poslednjih sunevih zraka; vrh joj je bio odseen kao kod stenovitih visoravni. Uzdizala se poptuno sama usred iroke doline. "Ain Ka'abah", izusti Kamel, uprevi prstom kroz prozor. "Tamo gore?" Upitah. "Ali ne vidim nikakav put..." "Nema puta - postoji samo staza", odvrati on. "Treba najpre prevaliti

nekoliko milja po movarnom tlu po mraku, a onda emo naii na stazu. Ali pre no to stignemo donde, moramo prei preko mosta." Most je bio udaljen svega pet milja od Tikjde - ali zato se nalazio etiri hiljade stopa ispod nje. U sumrak - doba dana kada se predmeti najtee razaznaju - teko je bilo pogledom prodreti kroz purpurne senke koje su bacale visoke stene. Meutim, dolina s nae desne strane jo je bila velianstveno preplavljena svetlou, koja je planinu Ain Ka'abah pretvarala u zlatnu gromadu. Kada sam pogledala ispred sebe, zastao mi je dah. Naa staza obruavala se nanie - gotovo sve do dna doline - a pet stotina stopa iznad stena, obeen iznad nabujale reke, nalazio se most. Kamel je sporo vozio niz strmi put koji se sputao ka dnu kanjona. Kod mosta je zaustavio auto. Most je bio jadan i klimav kao da ga je sklepao neki kotlokrpa. Moda je bio podignut pre deset, a moda i pre sto godina. Bio je toliko visok i uzak da su preko njega jedva mogla proi ijedna kola, a naa su lako mogla biti poslednja. Reka je huala i glodala nevidljive podupirae ispod povrine; predstavljala je zahuktalu bujicu koja se strmoglavljivala iz visokih klisura. Kamel potera sjajnu crnu limuzinu na grubu povrinu mosta. Oseala sam kako poinje da se trese pod nama. "Bie vam teko da zamislite", izgovori Kamel apatom, kao da bi podrhtavanje njegovog glasa moglo da zada onaj poslednji udarac, "ali usred leta, ta reka gotovo potpuno presui i jedva da neto vode prolazi kroz movarno zemljite. Tokom toplog razdoblja ovde nema nieg osim ljunka i tundre." "Koliko traje to toplo razdoblje - otprilike petnaest minuta?" upitah, iako su mi se usta osuila od straha dok su kola puzila napred. Pare drveta ili neto drugo udari u donji deo auta, a most se zatrese kao da je zemljotres. vrsto sam stezala drae za ruke dok podrhtavanje nije prestalo. Kada su prednji tokovi sitroena preli na vrsto tlo, poela sam ponovo normalno da diem. Drala sam paleve sve dok i zadnji tokovi nisu dodirnuli zemlju. Kamel je zaustavio auto i pogledao me, razvukavi usta u iroki osmeh olakanja. "ta sve ene nee traiti od mukaraca samo da bi obavile neku malu kupovinu!" primeti on. Dno doline inilo se suvie meko za kola, tako da smo ih ostavili na poslednjem kamenom ispustu ispod mosta. Izukrtani kozji tragovi prosecali su se kroz grubu travu movare. U bljuzgavom blatu nazirala se njihova balega i duboki tragovi kopita. "Sreom da sam ponela odgovarajuu obuu", rekoh, posmatrajui skrueno svoje lake, zlatne sandale na kaiie, neprikladne za bilo kakvo peaenje. "Malo napora dobro e vam doi", ree Kamel. "Kabilske ene peae svakog dana nosei na leima teret teak i po ezdeset funti." Zatim mi se osmehnu.

"Moram vam verovati jer mi se dopada va osmeh", odvratih. "Ne znam kako bih inae objasnila zato sve ovo radim." "Po emu razlikujete Beduina od Kabila?" upita on dok smo se probijali kroz mokru travu. Nasmejah se. "Je li to neka etnika ala?" "Ne, ozbiljno. Beduin nikada ne pokazuje zube kada se smeje. Nije pristojno pokazivati zube - veruje se da to donosi nevolju. Posmatrajte El-Marada, i uveriete se." "Zar on nije Kabil?" upitah. Krivudali smo preko tamne, ravne, rene doline. Planina Ain Ka'abah nadnosila se nad nama, jo obasjana poslednjim zracima sunca. Na mestima gde je sona trava bila utabana mogli smo da vidimo divlje cvee, purpurne, ute i crvene boje koje je upravo sklapalo latice spremajui se za no. "Niko ne zna odakle je", odvrati Kamel, dok mi je krio put. "Stigao je u Kabil pre mnogo godina - nikada nisam saznao odakle - i skrasio se u Ain Ka'abahu. ovek tajanstvenog porekla." "Sve mi se ini da ga mnogo ne volite", primetih. Kamel je nastavio da koraa utke. "Teko je voleti oveka koga smatrate odgovornim za smrt svoga oca", izgovori on na kraju. "Smrt!" povikah, potravi kroz travu kako bih ga stigla. Jedna sandala mi je skliznula s noge i nestala u travi. Kamel me je saekao dok je nisam pronala. "Kako to mislite?" promrmljah sagnuta u visokoj travi. "Moj otac i El-Marad upustili su se u zajedniki posao", stade da pria on dok sam navlaila sandalu. "Moj je otac otiao u Englesku na pregovore. U Londonu su ga na ulici orobili i ubili lopovi." "Znai, taj El-Marad nije lino bio umean u to?" upitah idui pored njega. "Nije", odvrati Kamel. "U stvari, plaao je moje kolovanje od novca koji je pristizao od oevih ranije sklopljenih poslova, tako da sam mogao ostati u Londonu. Meutim, oeve poslove je preuzeo on. Nikada mu nisam zahvalio. Zato sam rekao da e se iznenaditi kada me bude video." "Zato ga smatrate odgovornim za oevu smrt?" nastavih da se raspitujem. Bilo mi je jasno da Kamel nije eleo o tome da govori. Svaka re za njega je predstavljala muenje. "Ne znam", izgovori on tiho, kao da ali to je uopte zapoeo ovaj razgovor. "Moda smatram da je on trebalo da poe umesto oca." Ostatak puta kroz dolinu prevalili smo utke. Put koji je vodio do Ain Ka'abaha predstavljao je dugaku spiralu koja je vijugala oko planine. Od podnoja do vrha bilo nam je potrebno pola sata... poslednjih pedeset jardi morali smo da se penjemo uz iroko stepenite useeno u kamen i veoma uglaano od estog korienja. "ime se hrane ljudi koji ovde ive?" upitah, dok smo se dahui primicali vrhu. etiri petine Alira prekrivala je pustinja, drvene grae nisu imali, a jedina

obradiva zemlja protezala se u uskom pojasu dugakom dve stotine milja du obale. "Prave tepihe", odvrati Kamel, "i srebrni nakit kojim trguju. U planini ima dragog i poludragog kamenja - karnelijana, opala i neto malo tirkiza. Sve ostalo dovlae sa obale." Kroz sredite sela Ain Ka'Abah protezao se dugaak put oivien kuama okreenim sadrom. Zastadosmo na pranjavom putu ispred jedne velike kue sa slamnatim krovom. Rode su u odaku svile gnezdo i nekoliko ih je stajalo na krovu. "To je koliba tkalaca", ree Kamel. Dok smo koraali niz ulicu, primetila sam da je sunca potpuno nestalo. Posvuda je vladao divan, ljubiastoplavi sumrak - ali ve je postalo dosta svee. Na putu se nalazilo nekoliko kola natovarenih senom, nekoliko magaraca i nekoliko manjih krda koza. Sigurno je bilo lake uz brdo popeti kola koja vuku magarci, nego sitroen. Kamel je na kraju mesta zastao ispred jedne velike kue. Dugo je ostao da stoji, gledajui u nju. I ta je kua, kao i sve ostale, bila okreena sadrom, ali bila je gotovo dvostruko ira, sa balkonom koji se protezao du proelja. Na balkonu je stajala neka ena i tresla tepihe. Bila je tamnoputa i odevena u odeu ivih boja. Pored nje sedela je devojica sa zlatnim uvojcima, u beloj haljinici sa keceljicom. Kosa joj je na temenu bila upletena u tanke pletenice koje su se na leima slobodno rasplitale. Kada nas je ugledala, potrala je dole i dola do mene. Kamel pozva devojicinu majku, koja ga je utke odozgo posmatrala. Primetivi mene, prsnula je u smeh, pokazavi nekoliko zlatnih zuba. Zatim je ula u kuu. "Ovo je El-Maradova kua", objasni Kamel. "Ona ena je njegova najstarija supruga. Dete su kasno dobili - ena ju je rodila u pozno doba. To se smatra Alahovim znakom - dete je 'odabrano'." "Otkud to sve znate kada niste ovamo dolazili deset godina?" upitah. "Devojici je otprilike pet godina." Kamel uhvati devojicu za ruku i mi krenusmo prema kui; gledao ju je s puno ljubavi. "Nikada je ranije nisam video", priznade on, "ali trudim se da sam u toku sa svime to se dogaa u mom selu. Njeno roenje predstavljalo je veliki dogaaj. Trebalo je neto da joj donesem - konano, nije ona kriva to ne volim njenog oca." Stadoh da preturam po svojoj prostranoj torbi, ne bih li pronala neto pogodno. Iz Liline portabl garniture ispala je jedna figura i dola mi pod ruku komad plastike - bela kraljica. Liila je na minijaturnu lutku. Pruih je detetu. Veoma uzbuena, ona pohita u kuu da majci pokae igraku. Kamel mi se zahvalno osmehnu.

ena izie i uvede nas u zatamnjenu kuu. U ruci je drala ahovsku figuru i neto govorila Kamelu na berberskom, ne skidajui iskriavi pogled sa mene. Moda se raspitivala o meni. S vremena na vreme dodirivala me je prstima lakim kao pero. Kamel joj uzvrati nekoliko rei i ona se udalji. "Zamolio sam je da pozove mua", obavesti me on. "Moemo poi u radnju i tamo se smestiti. Jedna od ena e nam doneti kafu." Prodavnica tepiha bila je prostrana i zauzimala je vei deo glavnog sprata. Posvuda su se nalazile gomile tepiha, naslaganih jedan na drugi ili zamotanih u dugake sulundare oslonjene o zidove. Neki tepisi bili su rasprostrti po podu, a neki su visili sa zidova ili bili prebaeni preko unutranjeg balkona drugog sprata. Sedosmo prekrtenih nogu na jastuie na podu. Uoe dve mlade ene, od kojih je jedna nosila posluavnik sa samovarom i oljama, a druga dra za posluavnik. Kada su postavile i jedno i drugo pred nas, sipale su nam kafu. Sve vreme su me ispod oka pogledavale i kikotale se. Posle nekoliko trenutaka su se udaljile. "El-Marad ima tri ene", obavesti me Kamel. "Islamska vera doputa mukarcu da ih ima etiri, ali malo je verovatno da e uzeti jo jednu jer je poodmakle dobi. Mora da ima blizu osamdeset." "Zar vi nemate nijednu enu?" upitah. "Ministrima je dozvoljeno da imaju samo jednu - dravni zakon", odvrati Kamel. "ovek zbog toga mora biti oprezan." Osmehnuo mi se, ali i dalje je bio neuobiajeno tih. Oigledno je bio napet. "Izgleda da sam ovim enama veoma smena. Kad god me pogledaju, ponu da se kikou", primetih, kako bih smanjila napetost. "Moda nikada ranije nisu videli zapadnjakinju", ree Kamel. "Sigurno da nikada nisu videle enu u pantalonama. Verovatno bi elele mnogo toga da vas pitaju, ali su vrlo stidljive." U tom se trenutku zavese ispod balkona razmaknue i u sobu ue jedan visoki, impozantni mukarac. Bio je visok preko est stopa, imao dugaak otar nos, povijen kao u sokola, guste obrve povrh prodornih crnih oiju i grivu tamne kose proaranu sedinama. Na sebi je imao dugaak kaftan na crveno-bele pruge od fine, tanke vune i krepko je koraao. Izgledao je kao da nema vie od pedeset. Kamel ustade da ga pozdravi; poljubie se u oba obraza i prstima dodirnue ela i prsa. Kamel mu ree nekoliko rei na arapskom, posle ega se ovek okrenu prema meni. Glas mu je bio piskutaviji no to sam oekivala, tih gotovo aputav. "Ja sam El-Marad", obrati mi se on. "Svaki prijatelj Kamela Kadera dobrodoao je u mom domu." Zatim mi dade znak da sednem, a on se spusti na otoman nasuprot nama u nivou poda. Nisam primetila da izmeu njih vlada bilo kakva napetost na koju me je Kamel upozorio, iako njih dvojica nisu imali

prilike da razgovaraju najmanje deset godina. El-Marad rairi svoju odoru oko sebe i sa zanimanjem se zagleda u mene. "Predstavljam ti gospoicu Katarinu Velis", utivo ree Kamel. "Dola je iz Amerike da neto obavi za OPEK." "OPEK", ponovi El-Marad, klimnuvi mi. "Sreom ovde kod nas u planinama nema nafte, jer bismo inae i mi morali da menjamo nain ivota. Nadam se da e vam boravak u naoj zemlji biti prijatan i da emo od vaeg posla - ako je to Alahova elja - svi imati koristi." Podigao je ruku, posle ega u prostoriju ue majka vodei devojicu za ruku. Muu je predala ahovsku figuru, a on ju je pruio meni. "Koliko sam shvatio, mojoj keri ste dali poklon", obrati mi se on. "Sada sam va dunik. Molim vas da izaberete tepih koji biste voleli da ponesete sa sobom." On ponovo mahnu rukom i majka i dete nestadoe isto onako tiho kao to su i ule. "Nipoto", rekoh. "To je samo plastina igraka." Ali on je zurio u figuru u svojoj aci i kao da me nije uo. A onda je podigao glavu i pogledao me svojim orlovskim oima ispod odbojnih obrva. "Bela kraljica!" proaputa on, uputivi jedan brz pogled Kamelu, a zatim se opet zagleda u mene. "Ko vas je poslao?" upita on. "I zato ste doveli njega?" Zatekao me je potpuno nespremnu i ja pogledah u Kamela. A onda sam, razume se, shvatila. Znao je zbog ega sam dola - moda je ahovska figura bila neka vrsta znaka da me Luelin alje. Ali ako je to bio sluaj, zato mi Luelin nije rekao za taj znak. "Veoma mi je ao", rekoh ne bih li izgladila stvar. "Jedan moj prijatelj, prodavac starina iz Njujorka, zamolio me je da vas posetim. Kamel se ljubazno ponudio da me dovede ovamo." El-Marad je trenutak utao posmatrajui me ispod svojih nakostreenih obrva. Nije prestajao da se igra ahovskom figurom kao da je brojanica kakvog vernika. Konano se okrenuo prema Kamelu i uputio mu nekoliko rei na berberskom. Kamel je klimnuo i ustao. Pogledavi me odozgo, ree: "Idem malo na sve vazduh. Izgleda da El-Marad eli neto da vam kae u etiri oka," Nasmeio mi se kako bi pokazao da ga neutivost ovog udnog oveka ne moe povrediti. A El-Marada je obavestio: "Imaj u vidu da je Katarina dakhil-ak..." "Nemogue!" povika El-Marad, takoe ustavi. "Ona je ena!" "O emu je re?" upitah, ali Kamel je ve nestao kroz vrata, a ja ostala sama sa trgovcem tepisima. "Kae da ste pod njegovom zatitom", objasni mi El-Marad, okrenuvi se ponovo prema meni kada je bio siguran da je Kamel otiao. "Beduinska formalnost. Progonjeni ovek u pustinji moe uhvatiti za skute nekog drugog oveka. Time ga primorava da ga zatiti, ak iako nisu iz istog plemena. Zatita

se nudi jedino kada se zatrai - i nikada se ne prua eni." "Moda je smatrao da me mora na neki nain obezbediti poto me ostavlja nasamo s vama", primetih. El-Marad se zapanjeno upilji u mene. "Veoma ste hrabri kada vam je u jednom ovakvom trenutku do ale", ree on lagano, kruei oko mene i pravei sve manje krugove. "Nije vam kazao da sam mu pruio obrazovanje kao da mi je vlastiti sin?" El-Marad prestade da koraa i uputi mi jo jedan od onih svojih zamornih pogleda. "Mi smo nahnu malihin - po soli. Ako u pustinji s nekim podelite svoju so, to je vrednije od zlata." "Znai, vi ste Beduin", primetih. "Poznajete pustinjske obiaje i nikada se ne smejete - pitam se da li to zna Luelin Markam? Morau mu poslati pisamce u kome u ga obavestiti da Beduini nisu onako ljubazni kao Berberi." Pri pomenu Luelinovog imena, El-Marad preblede. "Znai, on vas alje", izusti on. "Zato niste doli sami?" Uzdahnuh i pogledah u ahovsku figuru u njegovoj aci. "Zato mi ne kaete gde su?" upitah. "Dobro znate zbog ega sam dola." "Pa dobro", pristade on. Zatim sede, usu neto kafe u malu olju i stade da je sre. "Pronali smo figure i pokuali da ih se domognemo - ali bez uspeha. ena ije su vlasnitvo nee ni da nas vidi. Veoma je bogata, a ivi u alirskom Kasbahu. Iako nema celu garnituru, imamo razloga da verujemo da se kod nje nalazi mnogo figura. Moemo sakupiti dovoljno sredstava da ih otkupimo - ako vi uspete da prodrete do nje." "Zato nee da se vidi s vama?" ponovih pitanje koje sam postavila i Luelinu. "ivi u haremu", odvrati on. "Izolovana je - sama re 'harem' znai "zabranjeno svetilite'. Zabranjen je pristup svim mukarcima osim gospodaru." "Zato onda ne pregovarate s njenim muem?" upitah. "Umro je", odvrati El-Marad nervozno, spustivi olju na posluavnik. "On je mrtav, a ona je bogata. tite je njeni sinovi, koji nisu njeni sinovi. Oni ne znaju da poseduje figure. Niko to ne zna." "Kako to da vi znate?" upitah, podigavi glas. "ujte vi, pristala sam da uinim tu malu uslugu prijatelju, ali vi mi nimalo ne pomaete. Niste mi ak rekli ni ime ni adresu te ene." Zastao je i paljivo se zagledao u mene. "Zove se Mokhfi Mokhtar", ree on. "U Kazbahu nema ulica niti adresa, ali on nije veliki - pronai ete je. A kada je naete, ona e vam prodati figure samo ako budete znali tajnu poruku koju u vam dati. Ona e vam otvoriti svaka vrata." "U redu", nestrpljivo se sloih. "Recite joj da ste roeni na islamski sveti dan - Dan isceljenja. Recite joj da ste roeni, po zapadnjakom kalendaru - etvrtoga aprila..." Sada je na mene doao red da se zabezeknem. Krv mi se sledila, a srce stalo ludaki da lupa. ak ni Luelin nije znao datum moga roenja.

"Zato da joj to kaem?" upitah to sam staloenije mogla. "To je datum roenja Karla Velikog", obavesti me on tiho, "dan kada je ta ahovska garnitura izvaena iz zemlje - vaan datum vezan za figure za kojima tragamo. Reeno je da e onaj kome bude sueno da ponovo okupi sve figure, ko e ih posle svih ovih godina sakupiti, biti roen toga dana. Mokhfi Mokhtar, nema sumnje, zna tu legendu - i primie vas." "Da li ste je ikada videli?" upitah. "Jednom, pre mnogo godina..." odvrati on, a lice stade da mu se menja dok se vraao u prolost. Pitala sam se kakav je to, u stvari, bio ovek - ovek koji e se upustiti u posao sa nekim poput Luelina - ovek za koga je Kamel mislio da je preoteo posao njegovom ocu i moda ga ak usmrtio, ali koji je ujedno finansirao njegovo obrazovanje i omoguio mu da postane jedan od najuticajnijih ministara u zemlji. S jedne strane iveo je ovde poput pustinjaka, milion milja daleko od bilo ega, sa gomilom ena - a s druge, odravao polovne veze sa Londonom i Njujorkom. "Tada je bila veoma lepa", nastavi on. "Danas mora da je prilino stara. Sreo sam je samo na trenutak. U ono vreme, razume se, nisam znao da poseduje figure - da e jednog dana postati... Ali imala je iste oi kao i vi. Toga se seam." Zatim se ponovo vrati u stvarnost. "Je li to sve to ste eleli da saznate?" "Kako u dobiti novac, ako budem u prilici da kupim figure?" upitah, vraajui se na posao. "Mi emo to srediti", odvrati on ivahno. "Sa mnom moete stupiti u vezu preko potanskog faha." I on mi dade pare hartije sa ispisanim brojem na njemu. U tom trenutku, jedna od ena proviri kroz draperiju, a iza nje ugledasmo Kamela. "Jeste li obavili posao?" upita on, ulazei u sobu. "Gotovo", ree El-Marad, ustavi i pruivi mi ruku da mi pomogne. "Tvoja prijateljica je postigla dobru cenu. Ima pravo na al-basharah za jo jedan tepih." On iz gomile izvue dva smotana tepiha od neeljane kamilje dlake. Boje su bile prelepe. "Na ta to imam pravo?" upitah sa osmehom. "Na poklon koji sleduje onome ko donese dobre vesti", odvrati Kamel, uprtivi tepihe na lea. "Kakve ste to dobre vesti doneli? Ili je moda i to tajna?" "Isporuila mi je poruku od prijatelja", smesta odvrati El-Marad. "Mogu s vama do dole poslati deaka sa magarcem, ako elite", dodade on. Kamel odvrati da bi to veoma cenio, te poslasmo po deaka sa kolima. El-Marad nas isprati do ulice i saeka da deko stigne. "Al-safar zafar!" ree El-Marad mahnuvi nam. "Stara arapska poslovica", objasni mi Kamel. "Znai: 'Putovanje je pobeda'. eli vam sve najbolje."

"Nije ba onolika tvrdica kolikom sam ga u poetku smatrala", rekoh Kamelu. "Ali ipak mu i dalje ne verujem." Kamel se nasmeja. Sada je bio mnogo oputeniji. "Dobro ste odigrali ovu partiju", primeti on. Srce prestade da mi kuca, ali svejedno sam nastavila da koraam kroz mranu no. Bilo mi je drago to ne moe da mi vidi lice. "ta hoete time da kaete?" upitah. "Hou da kaem da ste dobili dva besplatna tepiha od najsnalaljivijeg trgovca ilimima u Aliru. Ako se ovo prouje, ugled e mu biti naruen." Izvesno vreme nastavili smo utke, oslukujui cvilenje tokova kola koje je vukao magarac, a koja su se kretala ispred nas. "Mislim da bi trebalo noas da prenoimo u ministarskim odajama u Bouiru", primeti Kamel. "To je odavde udaljeno nekih deset milja. Spremie nam lepe sobe i odande se sutra moemo vratiti u Alir... osim, razume se, ako ne elite da se jo noas vratimo istim putem kroz planine?" "Ni za ivu glavu", odvratih. Pored toga, u ministarskim odajama verovatno su imali toplu vodu i ostali luksuz u kome nisam ve mesecima uivala. Iako je El Riad bio armantan hotel, taj je arm izbledeo posle dva meseca pranja u hladnoj vodi sa eleznim opiljcima. Tek kada smo se Kamel i ja smestili u kola sa naim tepisima, poto smo deaku sa magarcem dali napojnicu, i izbili na put za Bouiru, izvukla sam arapski renik i potraila neke rei koje su me muile. Kao to sam i mislila, Mokhfi Mokhtar uopte nije bilo ime. Ve rei koje su znaile Skrivena Izabrana. Ona koja je Tajno Odabrana.

18. TOP

Alisa: Jedna divna, ogromna partija aha igra se u celom svetu... Oh, kako je to zabavno! Kako bih elela da budem jedna od figura! Ne bi mi smetalno ni da budem peak, samo kada bih mogla da se pridruim - mada bih, razume se volela da jednom i sama postanem Kraljica. Crvena kraljica: To se lako da srediti. Moe biti peak bele kraljice ako eli, poto je Lili suvie mlada za igru... a ti se ve nalazi u drugom kvadratu iz koga kree. Kada stigne u osmi kvadrat postae kraljica... 'Alisa u svetu iza ogledala', Luis Kerol U ponedeljak ujutro posle naeg puta u Kabil na glavu mi se sruila gomila nevolja. Poelo je prethodne veeri kada me je Kamel dovezao do hotela - i na

rastanku mi, onako uzgred, saoptio da e, kako izgleda, uskoro da se odri konferencija OPEK-a, na kojoj je nameravao da predstavi "rezultate" do kojih sam dola radei na modelu kompjutera - modelu koji jo nije bio izgraen. Tereza je sakupila vie od trideset traka sa podacima o mesenoj prodaji barela u pojedinim zemljama. Morala sam te podatke da formatizujem, a one koje sam sama sakupila runo da unesem kako bih dobila grafikone trendova proizvodnje, potronje i distribucije. Zatim je trebalo da napiem programe koji e ih analizirati - i to sve pre poetka konferencije. S druge, pak, strane, kod OPEK-a se nikad nije znalo ta se pod tim "uskoro" podrazumeva. Mesto i vreme odravanja svake konferencije drano je u najstrooj tajnosti do poslednjeg asa - pod pretpostavkom da je takvo traljavo planiranje manje odgovaralo teroristima nego ministrima OPEK-a. U pojedinim krugovima bila je otvorena sezona lova na OPEK-ovce, tako da je poslednjih nekoliko meseci vei broj ministara smaknut. To je samo potvrivalo vanost mog modela koji je Kamel ak nagovestio za predstojei sastanak. iva ili mrtva, morala sam da im isporuim podatke. Da zlo ne dolazi nikada samo, uverila sam se kada sam stigla u kompjuterski centar Sonatrak, smeten visoko u sredinjem brdu grada Alira; na konzoli za kojom sam radila ekala me je poruka u slubenoj koverti. Poruka je bila iz ministarstva stanovanja - konano su mi pronali pravi stan. Mogla sam da se uselim odmah te veeri; u stvari, morala sam da se uselim iste veeri, ili u ga izgubiti. U Aliru je bilo teko nai prazan stan - na ovaj sam ekala ve dva meseca. Morala sam da pourim u hotel, spakujem se i poletim na prvi zviduk. Imajui u vidu ta sam sve morala da obavim, kada sam mogla da se pozabavim vlastitim ciljem da pronaem Mokhfi Mokhtar iz Kazbaha? Iako je radno vreme u Aliru od sedam ujutro do sedam uvee, sve je zatvoreno tokom tri sata predvienih za ruak i sijestu. Odluila sam da ta tri sata iskoristim za traganje. U svim arapskim gradovima Kazbah je najstarija etvrt koja je nekada bila utvrenje. Alirski Kazbah predstavljao je lavirint-slagalicu sastavljenu od uskih ulica poploanih kaldrmom i drevnih kamenih kua koje su se onako trone i klimave strmoglavljivale niz najstrmije brdo. Iako je prekrivao svega dve i po hiljade kvadratnih jardi padine brda, bio je zatrpan desetinama damija, mnogobrojnim grobljima, turskim kupatilima i vrtoglavim kamenim stepenitima koja su se granala poput arterija na svakom uglu. Od milion stanovnika grada Alira, u ovom malom kvartu ivelo je gotovo dvadeset procenata: zabraene prilike tiho su ulazile i izlazile kroz vrata skrivena debelim senkama. ovek je u Kazbahu mogao nestati bez traga. Bilo je to savreno prebivalite za enu koja je sebe nazivala "onom koja je tajno odabrana". Na nesreu, to je takoe bilo savreno mesto da se ovek izgubi. Iako mi je od kancelarije do "Palais de la Casbah" kod gornje kapije bilo potrebno svega

dvadeset minuta, naredni sat provela sam poput mia u lavirintu. Koliko god krivih ulica da sam prola, idui stalno napred, uvek bih se ponovo nala kod Groblja princeza. Bila je to klasina kruna petlja. Koga god da sam upitala za lokalne hareme, svi su mi umesto odgovora upuivali isprazne poglede oigledno drogirane - proprativi ih po kojom nepristojnom uvredom ili gestom. Pri pomenu imena Mokhfi Mokhtar, ljudi su se smejali. Poto se sijesta zavrila, iscrpljena i praznih aka, prola sam pored centralne pote da posetim Terezu. Malo je bilo verovatno da se adresa mog plena nalazila u telefonskom imeniku - u Kazbahu ak nisam ni primetila telefonske linije - ali zato je Teraza znala sve u Aliru. Sve osim one koju sam ja traila. "ta e bilo kome jedno tako smeno ime?" upita me ona, pustivi prekidae na tabli da zvone dok me je nudila raznobojnim bonbonama. "Ba mi je drago to si danas svratila, devojice! Imam za tebe teleks..." Stala je da pretura po gomili hartije na polici iznad razvodne table. "Ti Arapi", mrmljala je. "Kod njih je sve b'ad ghedoua - 'ima vremena'! Da sam pokuala ovo da ti poaljem u El Riad, bila bi srena ako bi ga dobila sledeeg meseca." Pronala je teleks i dodala mi ga, pocrvenevi. apatom je dodala: "Iako je poruka iz samostana podozrevam da je ifrirana!" Razume se, poruka je bila od sestre Meri Magdalene, iz samostana Sv. Ladislausa u Njujorku. Dosta dugo joj je trebalo da mi se javi. Preoh pogledom kroz teleks, ozlojeena Nimovim postupkom: MOLIM TE POMOZI SA UKRTENIM REIMA IZ NJJ TAJMSA STOP SVE REENO OSIM ONOG TO SLEDI STOP HAMLETOV SAVET DEVOJCI STOP KO JE U PAPINIM CIPELAMA STOP GRANICA TAMERLANOVOG CARSTVA STOP TA RADI ELITA KADA OGLADNI STOP SREDNJEVEKOVNI NEMAKI PEVA STOP OGOLJENO JEZGRO REAKTORA STOP DELO AJKOVSKOG STOP DUINA REI 4-9-10-4-48-9 TRAI SE ODGOVOR SESTRA MERI MAGDALENA SAMOSTAN SV LADISLAUSA NJJ NJJ Divno - ukrtene rei. Mrzela sam ih, i Nim je to savreno dobro znao. Ovo mi je poslao da bi me muio. Samo mi je jo to trebalo, novi besmisleni zadatak od kralja trivijalnosti. Zahvalila sam Terezi na njenoj marljivosti i ostavila je za tablom sa mnogobrojnim pipcima. Izgleda da je moj koeficijent deifrovanja porastao za poslednjih nekoliko meseci, jer sam jo u centralnoj poti uspela da doem do nekih odgovora. Na primer, Hamlet je Ofeliji savetovao da: "Idi u manastir". A elita kada ogladni "nae se da jede". Reenja sam morala da skraujem kako bi ih saobrazila duini rei koju mi je zadao, ali stvar je oigledno bila skrojena po

meri jednog jednostavnog uma kao to je bio moj. Ali kada sam se te veeri u osam vratila u hotel ekalo me je jo jedno iznenaenje. Ispred hotelskog ulaza stajao je u sumraku parkiran Lilin pranjavo-plavi Rojs Korni - okruen nosaima, kelnerima i potrcima koji su ga zaljubljeno gledali, milujui hromirane delove i dodirijui ofersku tablu presvuenu mekanom koom. Pohitala sam pored njih, pokuavajui da zamislim kako nisam videla ono to sam upravo videla. Poslala sam Mordekaju bar deset telegrama u poslednja dva meseca, preklinjui ga da ne alje Lili u Alir. Ali ova kola nisu se ovamo sama dovezla. Kada sam stigla do recepcije da uzmem klju i obavestim ih da odlazim, doivela sam novi ok. O mermerni pult stajao je oslonjen privlaan, ali zlokoban arif, ef tajne policije, i razgovarao sa recepcionerom. Primetio me je pre no to sam uspela da uteknem. "Gospoice Velis!" povika on, razvukavi usta u svoj filmski osmeh. "Stigli ste u pravi as da nam pomognete u maloj istrazi. Verovatno ste primetili kola nekog vaeg zemljaka ispred ulaza?" "udno - pomislila sam da su engleska", primetih nehajno dok mi je recepcioner pruao klju. "Tablice su njujorke", primeti arif, izvivi obrvu. "Njujork je veliki grad..." rekoh i krenuh prema svojoj sobi, ali arif nije imao nameru da odustane. "Kada je auto danas po podne proao kroz carinu, neko ga je upisao na vae ime i dao ovu adresu. Moda nam vi to moete objasniti?" Sranje. Nameravala sam da ubijem Lili kada je pronaem. Verovatno je ve nekoga podmitila da je pusti u moju sobu. "Pa to je divno", odvratih. "Poklon od nepoznatog prijatelja iz Njujorka. Kola su mi zaista bila potrebna - a ovde ih je teko iznajmiti." Uputila sam se prema vrtu, ali arif me je i dalje pratio u stopu. "Interpol upravo proverava tablice", obavesti me on, ubrzavi korak kako mu ne bih umakla. "Ne mogu da verujem da bi vlasnik platio carinu u gotovom - a ona iznosi stopostotnu cenu kola - da bi ih zatim isporuio nekome koga ak ni ne poznaje. Pojavio se samo unajmljeni ofer koji ih je pokupio i dovezao ovamo. Konano, u ovom hotelu vi ste jedina prijavljena Amerikanka." "Uskoro vie nee biti nijednog Amerikanca", primetih, zakoraivi napolje i uputivi se kroz vrt po kripavom ljunku. "Za pola sata u se odjaviti i preseliti u Sidi-Fredj, o emu su vas vai jawasis sigurno obavestili." Jawasis su bili pijuni - ili mamci - u argonu tajne policije. Ovo nije prolo nezapaeno. arif je zakiljio i epao me za ruku, prisilivi me da stanem. Prezrivo spustih pogled na njegovu aku kojom me je drao za lakat i paljivo je sklonih. "Moji agenti", naglasi on poto je bio pristalica semantikih pravila, "ve su

pretraili vae odaje - a isto tako su pregledali i ovonedeljne ulazne liste za Alir i Oran. ekamo na liste iz ostalih luka. Kao to znate, graniimo se sa sedam zemalja, a tu je i obalna zona. Bilo bi mnogo jednostavnije da nam kaete ija su to kola." "U emu je problem?" upitah krenuvi dalje. "Ako je carina plaena i svi papiri su u redu, zato bih onda poklonjenom konju zagledala u zube? Konano, ta se vas tie ija su to kola? U zemljama koje uopte ne proizvode kola ne postoji kvota za uvezena vozila - je li tako?" Na to nije imao ta da odgovori. Teko da je mogao priznati da me njegovi jawasis svuda prate i prijavljuju svaki put kada kinem. U stvari, samo sam pokuavala da mu to vie oteam stvari dok sama ne pronaem Lili - ali stvarno je bilo udno. Ako se nije nalazila u mojoj sobi i nije se prijavila u hotelu, gde je bila? U tom sam trenutku dobila odgovor na svoje pitanje. Sa suprotne strane fontane nalazio se ukrasni minaret od cigala koji je razdvajao vrt od plae. Zaula sam sumnjivo poznati zvuk - ukanje koje je pravio mali pas grebui apicama po drvenim vratima i slinavo reanje koje ovek teko zaboravlja kada ga jednom uje. U polumraku s druge strane fontane videla sam kako se vrata jedva primetno otvaraju - i kroz otvor izlee krznena lopta preteeg izgleda. Zaobiavi oko fontane u punoj brzini stutio se prema nama. ak i pri najjaoj svetlosti, bilo bi teko na prvi pogled tano utvrditi kojoj vrsti ivotinja je pripadao Karioka - i primetila sam da arif zapanjeno zuri u njega. Dopustio je ivotinjici da se zaleti na njega i da mu zarije otre zubie kroz svilene arape u noni zglavak. arif ispusti krik pun uasa i stade da skakue unaokolo na zdravoj nozi, pokuavajui da otrese Karioku. Jednim pokretom sam dohvatila ivotinjicu i otrgla je, a zatim je, okrenuvi je, prinela na grudi. Odmah je stao da se mekolji i da mi lie bradu. "Za ime Boga, ta je to?" povika arif, zurei u angorsko udovite koje se vrpoljilo. "On je vlasnik kola", odvratih, uzdahnuvi i shvativi da je doao kraj. "elite li da upoznate njegovu bolju polovinu?" arif krenu za mnom, epajui, a zatim ak povue nogavicu navie da bi video koliko mu je noga povreena. "To stvorenje bi moglo biti besno", stade on da se ali kada stigosmo do minareta. "Takve ivotinje esto napadaju ljude." "Nije besan - samo je otar kritiar", odvratih. Gurnusmo vrata koja su bila otkrinuta i stadosmo da se penjemo tamnim stepenitem minareta na drugi sprat. Prostorija je bila velika; celom duinom prozora protezala se klupa prekrivena jastucima. Lili se poput kakvog pae ugnezdila izmeu jastuka, podigavi noge i zatakavi vatu izmeu prstiju, paljivo je lakirala nokte krvavo-crvenim lakom. Na sebi je imala mikroskopsku haljinu sa svetlucavim, ruiastim ljokicama; kada me je ugledala prostrelila

me je ledenim pogledom, dok joj je kovrdava plava kosa upadala u oi. Karioka zakevta, traei da ga spustim, ali ja mu samo dadoh znak da se smiri. "Pa, i bilo je vreme", poe ona ogoreno. "Nee verovati kakve su me sve nevolje snale na putu ovamo!" Zatim se zagleda u arifa koji je stajao iza mene. "Zar tebe da snau nevolje?" upitah. "Dozvoli da ti predstavim svog pratioca - arif, ef tajne policije." Lili teko uzdahnu. "Koliko puta treba jo da ti ponovim - policija nam nije potrebna. Ovo moemo same da sredimo..." ree ona. "Nije on policajac", prekinuh je. "Rekla sam da je iz tajne policije." "ta sad pa to treba da znai - da niko ne sme znati da je policajac? Oh, do avola. Zabrljala sam nokat", odbrusi Lili, miui stopalom. Spustih joj Karioku u krilo, a ona me ponovo besno pogleda. "Pretpostavljam da poznajete ovu enu", obrati mi se arif. Stajao je pored nas i, rekavi to, ispruio aku. "Mogu li, molim vas, da pogledam vae isprave? Nigde nije zabeleeno da ste uli u ovu zemlju, prijavili ste skupoceni auto pod lanim imenom i vlasnik ste psa koji je oigledno opasan po okolinu." "Oh, uzmite sredstvo za ienje", odvrati mu Lili, odgurnuvi Karioku i spustivi stopala na pod u nameri da ustane i suoi se s njim. "Krvavo sam platila da unesem ta kola u ovu zemlju! Uostalom, otkud znate da sam ovde ilegalno? ak ni ne znate ko sam!" Krenula je preko sobe na petama kako joj vata izmeu prstiju ne bi pokvarila lak. Iz gomile skupocenih konih torbi izvukla je neka dokumenta i stala njima da mae arifu ispred nosa. On joj ih istrgnu iz ruke, a Karioka zalaja. "Zaustavila sam se u vaoj zemlji na putu za Tunis", obavesti ga ona. "Ja sam sluajno ahovski velemajstor i tamo u igrati na vanom turniru." "U Tunisu se do septembra nee odrati nikakav ahovski me", primeti arif, pregledavajui joj paso. Zatim sumnjiavo podie pogled ka njoj. "Prezivate se Rad - da niste kojim sluajem u srodstvu sa..." "Jesam", odbrusi mu ona. Setih se da je arif lud za ahom. Nema sumnje da je uo za Mordekaja, a moda je ak i itao njegove knjige. "Viza vam nije overena na ulasku u Alir", naglasi on. "Poneu va paso dok sve ovo ne razjasnim. Gospoice, ne smete napustiti hotel." Saekala sam da se vrata za njim zatvore. "Oigledno, brzo stie prijatelje u nepoznatim zemljama", primetih, kada se Lili vratila na svoje mesto kod prozora. "ta e sada kada ti je uzeo paso?" "Imam jo jedan", ree ona zlovoljno vadei vatu izmeu prstiju. "Roena sam u Londonu od majke Engleskinje. Kao to zna, britanski graani mogu zadrati dvojno dravljanstvo." Nisam to znala, ali na pameti su mi bila vanija pitanja.

"Zato si ta tvoja prokleta kola poslala meni? I kako si dospela ovamo, ako nisi prola kroz pasoku kontrolu?" "U Palmi sam se ukrcala u hidroavion", ree ona. "Ostavili su me blizu obale. Morala sam uputiti kola nekome ko ovde boravi, poto sam ih poslala pre no to sam sama krenula. Mordekaj mi je kazao da ovamo stignem to je neprimetnije mogue." "Pa, to ti je bez sumnje uspelo", rekoh kiselo. "Sumnjam da iko u ovoj zemlji nasluuje da si ovde, osim pasoke kontrole na svakoj granici, tajne policije i verovatno predsednika! ta, do avola, ti trai ovde - ili je moda Mordekaj zaboravio da ti kae?" "Naloio mi je da doem da te spasem - i rekao mi je da e Solarin ovog meseca igrati u Tunisu, prokleti laov! Umirem od gladi. Moda bi mogla da mi nae kakav izburger ili neto drugo, samo da je konkretno. Ovde ne moe poruiti jelo u sobu - nema ak ni telefon." "Videu ta mogu da uinim", odvratih. "Ali ja naputam ovaj hotel. Nala sam stan na Sidi-Fredju, na oko pola sata hoda du plae. Uzeu kola da prebacim stvari i za jedan sat tamo e te ekati jelo. Moe se izvui odavde kada padne mrak i stii do stana preko plae. Peaenje e ti prijati." Lili gunajui pristade i ja odoh da pokupim svoje stvari sa kljuevima Rojsa u depu. Bila sam sigurna da Kamel moe srediti stvari oko njenog ilegalnog ulaska u zemlju; morau da se bakem s njom, ali bar u imati kola. Palo mi je na pamet da od Mordekaja nisam dobila nikakvu poruku od one u kojoj pominje gataru i igru. Morau da izvuem iz Lili sve to je eventualno saznala od njega u mom odsustvu. Ministarski apartman u Sidi-Fredju bio je predivan - sastojao se od dve sobe sa zasvoenim tavanicama i mermernim podovima, bio je kompletno nameten ak sam pronala i posteljinu, a takoe je imao balkon koji je gledao na luku i Sredozemlje iza nje. Podmitila sam osoblje u restoranu pod vedrim nebom ispod moje terase da mi donesu gore hranu i vino, pa sam se smestila napolju, na terasi, u nameri da reim Nimovu ukrtenicu, dok ekam na Lili da stigne plaom iz pravca hotela. Poruka je glasila ovako: Hamletov savet devojci (4) Ko je u papinim cipelama (9) Granica Tamerlanovog casrtva (10) ta elita radi kada ogladni (4) Srednjevekovni nemaki peva (4) Ogoljeno jezgro reaktora (8) Delo ajkovskog (9)

Nisam imala nameru da na ovo utroim onoliko vremena koliko sam utroila odgonetavajui smisao gatarinih rei sa salvete, a ovde mi je ilo u prilog i to to sam poznavala muziku. Postojale su samo dve vrste nemakih trubadura: majstersingeri i minesingeri. Takoe sam znala i sva dela koja je ajkovski napisao - nije ih bilo tako mnogo sa devet slova. U prvom pokuaju dobila sam: "Poi, ribarski, Kaspijski, nau, Mini, otopljeno, Jovanka Orleanka." Ve sam iz ovoga mogla naslutiti smisao. Tamerlanovo carstvo se s druge strane graniilo ruskim stepama. A nuklearni reaktor ije se jezgro topi postaje "kritian" - osam slova. I tako sam dobila poruku koja je glasila: "Poi do Ribarskog stepenita; nai Mini; Kritino!" Iako nisam znala kakve veze sa svim tim ima Jovanka Orleanka, u gradu Aliru postojalo je mesto koje se zvalo "Escaliers de la PWcherie" - Ribarsko stepenite. A kada sam na brzinu pregledala svoj adresar, utvrdila sam da je Nimova prijateljica Mini Renselas, ena danskog konzula - iju adresu mi je dao u sluaju da mi neto zatreba - stanovala u broju jedan tog istog Ribarskog stepenita. Iako mi pomo, koliko sam ja znala, nije bila potrebna, izgleda da je njemu bilo kritino da se vidim s njom. Pokuah da se prisetim zapleta Jovanke Orleanke od ajkovskog, ali u seanju mi je ostalo samo njeno spaljivanje na lomai. Nadala sam se da mi Nim nije namenio istu sudbinu. Znala sam gde se nalazi Ribarsko stepenite - beskrajne kamene stepenice koje su se protezale izmeu Bulevara Anatola Fransa i ulice po imenu Bab el Oued ili Rena kapija. Ribarska damija nalazila se na vrhu, blizu ulaza u Kazbah - ali tamo nije bilo nieg to bi podsealo na danski konzulat. Au contraire, ambasade su se nalazile na drugom kraju grada u stambenoj oblasti. Ula sam unutra, podigla telefonsku slualicu i pozvala Terezu koja je jo bila na radnom mestu, iako je bilo devet sati uvee. "Razume se da poznajem gospou Renselas!" zaurla ona svojim hrapavim glasom. Bile smo udaljene jedna od druge jedva trideset milja, nalazile smo se na kopnu, ali preko telefona su nam glasovi zvuali kao da se nalazimo na dnu mora. "Nema toga u Aliru ko je ne poznaje - veoma armantna dama. Donosila mi je danske okoladne bonbone i one male slatkie iz Holandije sa cvetom u sredini. Bila je ena holandskog konzula." "Kako to mislite, bila?" povikah i ja. "Oh, to je bilo pre revolucije, devojice. Mu joj je mrtav ve deset, a moda i celih petnaest godina. Ali ona je jo ovde - bar tako kau. Meutim, telefon nema, jer bih ja to inae znala." "Kako da doem do nje?" zaurlah, jer se na liniji uo sve glasniji um vode. Ovde prislukivai nisu bili potrebni - na se razgovor mogao uti na drugom kraju luke. "Imam samo adresu - Ribarsko stepenite broj jedan. Ali u blizini damije nema kua." "Ne", razdra se Tereza, "tamo ne postoji broj jedan. Jesi li sigurna da ima

tanu adresu?" "Proitau vam je", rekoh. "Glasi vahad, Escaliers de la PWcherie." "Vahad!" Teraza se nasmeja. "Tako se kae i broj jedan - ali ovde nije re o broju kue - ve o osobi. On je tamonji vodi, moe ga nai blizu Kazbaha. Zna onu tezgu sa cveem blizu damije? Upitaj prodavaca cvea za njega - za pedeset dinara e te povesti u obilazak. Jesi li shvatila - re vahad isto se izgovara kao i 'broj jedan'?" Teraza je spustila slualicu pre no to sam uspela da je pitam zato mi je bio potreban vodi da pronaem Mini. Ali izgleda da su se u Aliru stvari obavljale na drugaiji nain. Upravo sam planirala da krenem tamo u vreme sutranjeg ruka kada sam zaula grebanje pseih apa po mermernom podu spoljanjeg hodnika. Usledilo je nervozno kucanje, a onda je Lili nahrupila unutra. I ona i Karioka uputili su se pravo u kuhinju iz koje se irio miris podgrejane veere: peeni rouget, ostrige spremljene na pari i kuskus. "Moram neto da bacim u kljun", doviknu mi Lili preko ramena. Kada sam je stigla ve je podizala poklopce na loncima i eprkala po hrani. "Tanjiri nam nisu potrebni", obavesti me ona, bacajui Karioki komadie koje je on halapljivo gutao. Uzdahnuh i nastavih da posmatram Lili kako se kljuka, od ega sam uvek gubila apetit. "Zato te je Mordekaj poslao ovamo? Pisala sam mu da te dri to dalje odavde." Lili se okrenu i zagleda u mene irom otvorenih sivih oiju. Izmeu prstiju joj je visio komad jagnjetine iz kuskusa. "Trebalo bi da si dirnuta", obavesti me ona. "U tvom smo odsustvu razreili celu tajnu." "Prosvetli me, molim te", rekoh joj nimalo impresionirana. Zatim odoh da otvorim bocu odlinog alirskog crvenog vina i napunih nam ae, dok je ona priala. "Mordekaj je pokuavao da kupi te retke i vredne ahovske figure u ime jednog muzeja - ali za to je saznao Luelin i svim silama se trudio da minira njihov dogovor. Mordekaj podozreva da je Luelin podmitio Sola da sazna neto vie o figurama. Kada mu je Sol zapretio da e otkriti njegovu dvolinost, Luelina je uhvatila panika pa je unajmio nekoga da ga ucmeka!" Bila je veoma zadovoljna svojim objanjenjem. "Mordekaj ili nije dobro obaveten ili te je naveo na pogrean trag", rekoh joj. "Luelin nema nikakve veze sa Solovom smru. Ubio ga je Solarin. Sam mi je to priznao. Solarin je ovde u Aliru." Lili je upravo prinosila ustima ostrigu, ali ju je ispustila u lonac sa kuskusom. Posegnula je za aom sa vinom i otpila dobar gutljaj. "Ponovi to jo jednom, molim te", izusti ona.

Ponovila sam. Celu priu, onako kako sam je ja povezala, nita ne skrivajui od nje. Ispriala sam joj kako me je Luelin zamolio da mu pribavim figure kako je gatara u svom proroanstvu sakrila poruku - kako se Solarin stvorio u Aliru i rekao mi da je Sol ubio Fiskea i pokuao da ubije njega. I to sve zbog figura. Ispriala sam joj da sam dola do zakljuka da postoji formula, to je i ona ispravno pretpostavila. I da je ona skrivena u ahovskoj garnituri za kojom svi tragaju. Priu sam zavrila mojom posetom Luelinovom drugaru, trgovcu tepisima - i njegovom priom o tajanstvenoj Mokhfi Mokhtar iz Kazbaha. Kada sam zavrila, Lili je ostala da stoji otvorenih usta - ni zalogaj nije uzela sve vreme dok sam priala. "Zato mi nita od svega ovoga nisi ranije ispriala?" zanimalo ju je. Karioka je leao na leima sa apicama podignutim uvis, glumei da je bolestan. Pokupih ga sa poda i spustih u lavabo, pustivi vodu da polako tee kako bi mogao da pije. "Veinu stvari nisam znala dok nisam stigla ovamo", rekoh Lili. "Jedini razlog zbog koga sam ti sada sve ovo ispriala jeste taj to mi mora u neemu pomoi, to ne mogu sama da obavim. Sve mi se ini da se upravo igra partija aha i da drugi vuku poteze. Nemam pojma o ahu, ali ti si za to strunjak. Da bih pronala figure, moram saznati kako se ova partija igra." "ali se", ree Lili. "Misli na pravu partiju aha? U kojoj su figure ljudi? Kada nekog ubiju - to mu doe kao da skloni figuru sa table?" Ona ode do sudopere i stade da trlja ake, okupavi pri tom Karioku. Gurnuvi ga onako mokrog pod miku, uputi se u dnevnu sobu, a ja krenuh za njom, ponevi vino i ae. Kao da je potpuno zaboravila na hranu. "Zna", primeti ona, i dalje koraajui po sobi, "kada bismo uspele da saznamo ko su figure, mogle bismo to da reimo. Dovoljno mi je da pogledam u tablu, makar usred igre, pa da rekonstruiem preanje poteze. Na primer, mislim da sa sigurnou moemo tvrditi da su Sol i Fiske bili peaci..." "Isto kao ti i ja", sloih se. Liline oi blistale su kao u lovakog psa koji je namirisao lisicu. Retko sam je videla ovako uzbuenu. "Figure bi mogli biti i Luelin i Mordekaj..." "I Hermanold", dodadoh brzo. "On je pucao na naa kola!" "Ne smemo zaboraviti ni Solarina", ree ona. "Nema sumnje da je i on igra. Kada bismo se malo vie posvetili ovome i paljivo rekonstruisali dogaaje, mislim da bih mogla sve poteze da predstavim na tabli i doem do nekog zakljuka." "Moda bi bilo dobro da noas ostane ovde", predloih. "arif bi mogao da poalje svoje momke da te uhapse kada prikupi dokaze da si u zemlju stvarno ula ilegalno. Sutra u pokuati da te prokrijumarim u grad. Moj klijent Kamel moda moe da povue nekoliko konia koji e te spasti zatvora. U meuvremenu, ne bi bilo loe da se posvetimo ovoj slagalici."

Probdele smo pola noi rekonstruiui dogaaje, pomerajui ahovske figure na Lilinoj portabl tabli - koristei ibicu umesto nedostajue bele kraljice. Ali Lili je bila oajna. "Kada bismo imale samo malo vie podataka", alila se ona dok smo posmatrale kako nebo postaje ljubiastoplavo. "Mislim da znam kako da doemo do novih podataka", priznadoh. "Imam jednog veoma bliskog prijatelja koji mi je pomagao da razreim ovu zagonetku kada bih samo mogla da doem do njega. On je arobnjak za kompjutere koji mnogo igra ah. U Aliru ima prijateljicu sa jakim vezama - enu pokojnog danskog konzula. Nadam se da u se sutra videti s njom. Moe poi sa mnom, ako sredimo sve oko tvoje vize. Tada smo se sloile da bi blo najpametnije da se zavuemo u krevete i uhvatimo bar malo sna. Nisam ni pretpostavljala da e se za nekoliko asova desiti neto to e me preoobraziti iz nevoljnog uesnika u glavnog igraa u pomenutoj partiji aha. La Darse je bio kej na severozapadnom kraju alirske luke, gde su stajali ukotvljeni ribarski amci. Bio je to dugaak, kameniti mol koji je spajao glavno kopno sa malim ostrvom koje su Alirci zvali - Al Djezair. Tamo se nalazilo ministarsko parkiralite, ali Kamelovih kola nije bilo, tako da sam na njegovo mesto parkirala veliki plavi korni, ostavivi mu poruku na tabli. Nije mi ba bilo drago to moram ostaviti taj pastelni otvoreni auto meu tolikim sjajnim crnim limuzinama, ali i to je bilo bolje nego da smo ga parkirale negde na ulici. Lili i ja se uputismo du obale ka Bulevaru Anatola Fransa, zatim preosmo Aveniju Ernesta e Gevare na putu ka Stepenitu koje je vodilo ka Ribarskoj damiji. Lili je ve na treini stepenita sela na hladan, gladak kamen; sa nje se cedio znoj, mada je jo bilo prohladno jutro. "Pokuava da me ubije", obavesti me ona dahui. "Kakvo je ovo mesto? Ove ulice idu pravo navie. Trebalo bi da buldoerima sravne celo mesto i krenu iz poetka." "Meni se ba dopada", rekoh, vukui je za ruku da ustane. Karioka je leao sav blatnjav pored nje na stepeniku, sa isplaenim jezikom. "U blizini Kazbaha nema parkiralita. Polazi." Posle nebrojeno pritubi i zastajkivanja, stigosmo do vrha gde je kriva ulica Bab el Oued odvajala Ribarsku damiju od Kazbaha. S nae leve strane nalazio se "Place des Martyrs", jedan iroki trg pun staraca koji su sedeli na klupama; tamo se nalazila i tezga sa cveem. Lili se skljokala na prvu praznu klupu. "Traim vahada, vodia", obratih se osornom prodavcu cvea. Odmerio me je od glave do pete, pa mahnuo rukom. Smesta mu pritra jedan deak odeven kao ulini deran kome je izmeu bezbojnih usana visila cigareta iz koje se irio miris

haia. "Vahade, trai te muterija", ree prodavac deaku. Ja ga dobro osmotrih. "Ti si vodi?" upitah. Smrdljivo malo stvorenje nije moglo imati vie od deset godina, ali ve je bio sav smeuran i oronuo. Vake da ne pominjem. On se poea, liznu prste da ugasi cigaretu, pa je zataknu za uvo. "Minimum pedeset dinara za Kazbah", obavesti me on. "Za stotinu u vam pokazati grad." "Ne elim da obilazim grad", rekoh, uhvativi ga oprezno za rukav iscepane koulje i povukoh u stranu. "Traim gospou Renselas - Mini Renselas, enu preminulog danskog konzula. Prijatelj mi je kazao..." "Poznajem je", ree on, zakiljivi na jedno oko kako bi me bolje odmerio. "Platiu ti da me odvede do nje - ree li pedeset dinara?" Stadoh da preturam po tani traei novac. "Niko ne moe do te dame, ako ona to ne eli. Imate li poziv ili bilo ta drugo?" Poziv? Oseala sam se kao budala, ali ipak sam izvadila Nimov teleks i pokazala mu ga, mislei da bi trik mogao da upali. Dugo ga je razgledao, prevrui u rukama. Konano ree: "Ne umem da itam. ta pie?" I tako sam morala da objasnim tom odvratnom deranu da mi ga je jedan prijatelj poslao ifriranog. Rekla sam mu i ta sam mislila da pie u njemu: poi do Ribarskog stepenita. Nai Mini. Kritino. "I to je sve?" upita on, kao da je ovakve razgovore vodio svakog dana. "Nita vie? Moda neka tajna re?" "Jovanka Orleanka", rekoh. "Pisalo je Jovanka Orleanka." "To nije prava re", obavesti me on, dohvativi ponovo cigaretu i pripalivi je. Bacih pogled preko trga ka Lili koja je i dalje sedela na klupi. Uzvratila mi je pogledom koji je govorio da sam luda. Napela sam mozak, pokuavi da se setim jo nekog dela ajkovskog od devet slova - u tome je bilo reenje - ali nije ilo. Vahad je i dalje buljio u pare hartije u ruci. "Brojeve znam", obavesti me on na kraju. "Ovo ovde je telefonski broj." Spustih pogled i videh da je Nim ispisao sedam brojeva. Bila sam veoma uzbuena. "Je li to njen broj telefona?" upitah. "Mogli bismo je pozvati i pitati..." "Nije", odvrati vahad, tajanstveno me posmatrajui, "to nije njen broj telefona - ve moj." "Tvoj!" povikah. Sada se i Lili i prodavac cvea zagledae u nas, a Lili ustade i krenu ka nama. "Ali zar to ne dokazuje..." "To dokazuje da neko zna da ja znam gde je ta dama", ree mi on. "Ali neu vas odvesti do nje, ako ne znate pravu re." Tvrdoglavi mali valjivko. Proklinjala sam Nima to je toliko tajanstven,

kada mi odjednom sinu. Setih se jo jedne opere ajkovskog koja je imala devet slova - bar, na francuskom. Lili je upravo stigla do nas kada sam zgrabila vahada za kragnu. "Dame Pique!" povikah. "Pikova dama!" Vahad mi se osmehnu, otkrivi pokvarene zube. "Tako je, gospoja", ree on. "Crna kraljica". Zgazivi cigaretu, dade nam znak da poemo za njim preko Bab el Oueda i sledimo ga u Kazbah. Vahad nas je vodao gore-dole strmim ulicama Kazbaha koje sama nikada ne bih pronala. Lili je dahtala i kukala iza nas, a ja sam na kraju ipak podigla Karioku i gurnula ga u tanu samo da prestane da cvili. Posle pola sata munog zaobilaenja, konano stigosmo u orsokak sa visokim zidom od cigala koji je potpuno zaklanjao svetlost to je odozgo dopirala. Vahad je zastao da prieka Lili, a ja sam iznenada osetila jezu du kime. Obuzeo me je oseaj kao da sam ovde ve bila. A onda sam shvatila da sam upravo ovo mesto sanjala one noi kod Nima kada sam se probudila oblivena hladnim znojem. Uasnula sam se. Okrenula sam se prema vahadu i epala ga za rame. "Kuda nas to vodi?" povikah. "Sledite me", ree on i otvori teka, drvena vrata duboko usaena u zid od cigala. Pogledah Lili i slegnuh ramenima; uosmo. Ispred nas se nalazilo mrano stepenite koje kao da je vodilo u neku tamnicu. "Jesi li siguran da zna ta radi?" doviknuh za vahadom, koji je ve nestao u tami. "Jesi li sigurna da nas nee kidnapovati?" proaputa Lili iza mene kada krenusmo niz stepenice. Spustila mi je aku na rame, a Karioka je tiho cvileo iz moje tane. "ula sam da plavue imaju dobru prou na tritu belih robova..." Za nju bi dobili duplo, ako se vrednost odreuje po obimu, pomislih. Ali naglas rekoh: "Zavei i prestani da se gura." Meutim, bilo me je strah. Znala sam da sama nikada ne bih pronala put nazad. Vahad nas je ekao u podnoju, gde sam se u mraku sudarila sa njim. Lili se i dalje drala za mene kada smo zaule vahada kako otvara neka vrata. Vrata se odkrinue i propustie malo priguene svetlosti. Uvukao me je u neki veliki, mrani podrum gde je desetak, a moda i vie muakaraca sedelo na jastucima na podu i bacalo kockice. Nekoliko ih je podiglo zamuene poglede dok smo prolazili kroz odaju punu dima. Ali nijedan nije pokuao da nas zaustavi. "Kakav je to grozan miris?" upita tiho Lili. "Kao da se negde raspada neko telo." "Hai", odvratih isto apatom, pogledavi prema velikim bongovima ispunjenim vodom i razmetenim po odaji, a zatim prema mukarcima koji su uvlaili dimove na cevi i bacali kockice od slonovae.

Blagi Boe, kuda nas je to vahad vodio? Ile smo za njim kroz prostoriju dok nismo stigle do vrata na suprotnom kraju, a zatim se uputile kroz neki mrani prolaz to se peo navie do stranjeg dela jedne male prodavnice. Radnja je bila puna ptica - posvuda unaokolo leprale su po kavezima sa granama ptice iz dungle. Spoljanja svetlost prodirala je unutra kroz samo jedan veliki prozor prekriven vinovom lozom. Stakleni luster bacao je zlatne, zelene i plave prizme na zidove i preko zabraenih lica i kosa est ena koje su se kretale po toj prostoriji. Isto kao oni mukarci dole, ove ene takoe nisu obraale panju na nas kao da smo tapete na zidovima. Vahad me povue kroz lavirint drvea i postolja do malog lunog prolaza na drugom kraju radnje koji je vodio u uski hodnik. Drugog ulaza sem ovog kojim smo mi doli nije bilo, a visoki zidovi od cigle prekriveni mahovinom okruivali su mali trg, kaldrmu i teka vrata u zidu nasuprot nama. Vahad pree preko zatvorenog dvorita i povue konopac koji je visio pored vrata. Prolo je dosta vremena pre no to se bilo ta dogodilo. Bacih pogled prema Lili koja se i dalje vrsto drala za mene. Zadravala je dah, lice joj je bilo samrtniki bledo, a bila sam ubeena da i ja slino izgledam. Prvobitna nelagodnost koju sam oseala prerasla je u uas. Na reeci u vratima pojavi se lice nekog mukarca. Bez rei se zagledao u vahada. Zatim mu je pogled skrenuo na Lili i mene, kao i ka mestu na kome smo stajale. ak je i Karioka utao. Vahad neto promrmlja i mada smo bile udaljene od njega dvadeset stopa, mogla sam da uje ta je kazao. "Mokhfi Mokhtar", proaputa on. "Doveo sam joj onu enu." Proli smo kroz masivna drvena vrata i nali se u malom vrtu okruenom zidom od cigala. Pod je bio ukraen emajliranim ploicama koje su obrazovale razne are. Nigde nisam uoila dve iste. Vodoskoci su blago grgoljili izmeu arenog lia. Ptice su gukale i urlikale u pegavoj polutami. U stranjem delu dvorita nalazio se niz francuskih prozora prekriven vinovom lozom. Kroz te prozore ugledala sam sobu bogato ukraenu marokanskim tepisima, kineskim vaznama, predmetima od tavljene koe i tekim duborezima. Vahad skliznu kroz kapiju iza nas. Lili se okrete i povika: "Ne daj tom malom ljigavcu da zbrie - nikada se odavde neemo izvui!" Ali on je ve bio nestao. Izgubio se i ovek koji nas je pustio unutra - i tako smo nas dve ostale same u dvoritu, u kome je vazduh bio mraan i hladan i u kome je preovladavao miris kolonjske vode i trave. Osetila sam laku vrtoglavicu sluajui skladan zvuk vodoskoka koji se odbijao o zidove prekrivene mahovinom. Primetila sam neku priliku kako promie iza francuskih prozora. Na trenutak se pojavila iza gustog pokrova od jasmina i visterije. Lili me epa za aku.

Stajale smo pored vodoskoka i posmatrale srebrnasto oblije kako kroz luni prolaz izlazi u vrt, lebdei kroz poluzelenu svetlost - bila je to jedna vitka, prelepa ena ija providna odea kao da je aputala dok se kretala. Meka kosa vijorila joj se oko napola zabraenog lica, podseajui na srebrna krila ptica. Kada nam se obratila, njen me je umilni i tihi glas podsetio na ubor hladne vode preko glatkog kamenja. "Ja sam Mini Renselas", ree ona, iskrsnuvi pred nama slina privienju na treperavoj svetlosti. Ali ak i pre no to je smakla neproziran srebrni veo koji joj je zaklanjao lice, pogodila sam ko je. Bila je to gatara.

19. SMRT KRALJEVA

Za ime Boga, sedimo, priajmo alosne prie o smrti kraljeva. Jedni svrgnuti, drugi u ratu poginuli, Ti duhovima svrgnutih mueni, Oni otrovani od ena, a neki Ubijeni u snu; svi mrtvi, jer U upljoj kruni smrtne glave kralja Smrt ima dvor svoj... Probui najzad malom iodom Zid njegovog zamka, i - zbogom, moj kralju! 'Riard II', Vilijem ekspir (Prevod: Sima Pandurovi i ivojin Simi) PARIZ, 10. JULI 1793. Mirela je stajala ispod kronji kestenova na ulazu u dvorite ak-Luj Davida, a zatim provirila kroz eljeznu ogradu. U dugakom, crnom haiku i lica zaklonjenog muslinskim velom, liila je na tipian model sa egzotinih platana slavnog slikara. to je bilo jo vanije, u toj je odei niko nije mogao prepoznati. Pranjava i iscrpljena usled mukotrpnog puta, ona povue ue i zau odjek zvona iznutra. Pre manje od est nedelja, primila je pismo od nastojnice iz koga je lako bilo razabrati da im je vreme neprijatelj i u kome ju je ova optuila to je napustila Pariz. Pismo je dugo putovalo pre no to je stiglo do nje, poto je prvo poslato na Korziku, a zatim ga je jedini preostali lan Napoleonove i Elizine porodice koji nije utekao sa ostrva - njihova kotunjava stara baka, Anela-Marija di

Pijetra-Santa - prosledila do nje. Mireli je nareeno da se vrati u Francusku: Saznavi da vie nisi u Parizu, uplaila sam se ne samo za tebe, ve i za sudbinu onoga to ti je Bog poverio na uvanje - a ti si tu odgovornost s prezrenjem odbacila. Oajna sam zbog onih tvojih sestara koje su moda pobegle u taj grad u nadi da e im pomoi, a tebe tamo nije bilo. Razume ta hou da kaem. Podseam te da pred sobom imamo mone protivnike koji nee ni pred im prezati da ostvare svoje ciljeve... koji su organizovali opoziciju dok su nas vetrovi sudbine oduvali na razne strane. Dolo je vreme da uzmemo dizgine u ruke i da stvari okrenemo u nau korist, kao i da ponovo sjedinimo ono to je sudbina razdvojila. Nareujem ti da se smesta vrati u Pariz. Tamo sam ve poslala nekog koga poznaje da te potrai... sa naroitim uputstvima u pogledu tvog zadatka, koji je ugroen. Duboko sauestvujem u tvom bolu za tvojom cenjenom roakom. Neka ti Bog bude na pomoi u ovom preduzetnitvu. Na pismu nije bilo datuma, niti potpisa. Mirela je prepoznala nastojniin rukopis, ali nije imala pojma pre koliko vremena je pismo bilo napisano. Mada su je pogodile optube da je zanemarila svoju dunost, Mirela je ipak prozrela da to nije najvanije u nastojniinom pismu. Ostale figure bile su u opasnosti, isto kao i druge opatice - a pretile su da ih ugroze iste one sile zla koje su unitile Valentinu. Morala se vratiti u Francusku. ahin je pristao da je otprati do mora. Ali njen sin arlot, star tek mesec dana, bio je suvie mali za jedan tako teak put. ahinovi sunarodnici u Djaneti zakleli su se da e se brinuti o detetu do njenog povratka, poto su ve ionako to crvenokoso dete smatrali prorokom koga su ekali. Posle bolnog rastanka, Mirela ga je ostavila u naruju dojilje i otila. Dvadeset pet dana prelazili su preko Deban Ubarija, zapadnog oboda Libijske pustinje, koristei preice preko planina i prevarnih dina kako bi to pre izbili na more u Tripoliju. Tamo ju je ahin ukrcao na kunu sa dva jarbola koja je ila za Francusku. Ti su brodovi bili najbri na svetu i mogli su na otvorenom moru da razviju brzinu od etrnaest vorova, prevaljujui put od Tripolija do Sen-Nazara na uu Loare za nekih deset dana. Mirela se vratila u Francusku. Dok je sada stajala ispred Davidove kapije, prljava i iscrpljena od putovanja, pogledala je izmeu ipki u dvorite iz koga je pobegla pre manje od godinu dana. Ali inilo joj se da je prolo vie od stotinu godina od onog popodneva kada su ona i Valentina, kikoui se zbog svoje odvanosti, preskoile batenski zid i otile u Kordelje da se nau sa sestrom Klod. Potiskujui te misli iz glave,

Mirela jo jednom povue ue. Konano, iz vratareve kuice izie ostareli sluga Pjer i tekim korakom uputi se prema eleznoj kapiji ispred koje je ona utke stajala u senci razgranatih kestenova. "Gospoo", poe on, ne prepoznavi je, "gospodar ne prima nikoga pre ruka - ako nemate zakazano, onda vas uopte nee primiti." "Ali Pjer, mene e sigurno pristati da vidi", ree Mirela, spustivi veo. Pjer razrogai oi, a brade poe da mu podrhtava. Zatim stade da petlja tekim kljuem oko brave, pokuavajui da otvori eleznu kapiju. "Gospoice", proaputa on, "svakog dana smo se molili za vas." Dok je otvarao kapiju, u oima su mu se svetlucale suze radosnice. Mirela ga na brzinu zagrli i njih dvoje se urno uputie preko dvorita. David je u studiju bio sam; deljao je jedan veliki komad drveta - skulpturu Ateizma koja e narednog meseca biti izloena na svetkovini Svevinjeg. Miris tek iseenog drveta ispunjavao je vazduh. Pod su prekrivale gomile strugotine, a njegov skupi somotski aket bio je zasut drvenom prainom od testerisanja. Kada su se vrata iza njega otvorila, on se okrenuo, skoio na noge, zaljuljavi pri tom tronoac, a dleto mu je ispalo iz ake. "Ili sanjam ili sam poludeo!" povika on, podiui oblak praine dok je jurio preko prostorije da Mirelu snano zagrli. "Hvala Bogu da si dobro!" Zatim ju je odaljio od sebe da je bolje pogleda. "Kada si otila, Mara je stigao ovamo sa izaslanstvom, a njegovi ministri i delegati prekopali su mi celu batu poput svinja koje riju po blatu, traei otpatke. Nisam imao pojma da te ahovske figure stvarno postoje! Da si mi se poverila, moda sam mogao da pomognem..." "Moe mi sada pomoi", odvrati Mirela, iscrpljeno se spustivi na stolicu. "Da li je dolazio ovamo neko da me trai? Oekujem nastojniinog emisara." "Drago moje dete", poe David zabrinutim glasom, "nekoliko ih je dolazilo ovde u Pariz za vreme tvog odsustva - dobijali smo pisma od mladih ena koje su traile da se sastanu sa tobom ili Valentinom. Umirao sam od straha za tebe. Sve sam te poruke predao Robespjeru, mislei da bi nam to moglo pomoi da te pronaemo." "Robespjeru! Blagi Boe, ta ste uinili?" povika Mirela. "On mi je blizak prijatelj u koga imam poverenja", urno odvrati David. "Zovu ga 'Nepodmitljivi'. Niko ga ne moe podmititi da se oglui o svoju dunost. Mirela, ispriao sam mu da si umeana u aferu oko Monglanske garniture. I on je tragao za tobom..." "Ne!" zavrita Mirela. "Niko ne sme znati da sam ovde, pa ak ni da si me uopte video! Zar ne shvata... Valentina je ubijena zbog tih figura. I moj je ivot u opasnosti. Reci mi, koliko je opatica dolazilo, a ija si pisma dao tom oveku."

David je bio bled od straha dok je pokuavao da se priseti. Da li je bila u pravu? Moda se on preraunao... "Bilo ih je pet", odgovori on. "U radnoj sobi imam negde zabeleena njihova imena." "Pet opatica", proaputa ona. "Jo pet koje su umrle zbog mene. Jer nisam bila tu." Pogled joj odluta negde u daljinu. "Mrtve!" ponovi David. "Ali on nijednu nije stigao ni da ispita. Otkrio je da su nestale... sve do jedne." "Ostaje nam samo da se molimo da je to tano", odvrati ona, usredsredivi pogled na njega. "Ujae, te figure su daleko opasnije od svega to moe zamisliti. Moramo saznati neto vie o tome koliko je Robespjer u sve to umean, ne otkrivi mu da sam ovde. A Mara - gde je on? Jer ako taj ovek za to sazna, onda nam ak ni molitve nee pomoi." "Kod kue je, teko bolestan", proaputa David. "Bolestan, ali moniji no ikada. Pre tri meseca, irondinci su ga izveli pred sud radi toga to je zagovarao ubijanje i diktaturu, to je odbacio naela Revolucije - slobode, jednakosti, bratstva. Ali preplaena porota je oslobodila Maraa, svetina ga je krunisala lovorovim vencem, rulja ga je kliui nosila ulicama i izabrala za predsednika jakobinskog kluba. Sada sedi kod kue i potkazuje irondince koji su ga izdali. Veina je pohapena; ostali su umakli u provinciju. On vlada dravom iz kade, a kao oruje koristi strah. Izgleda da je tano ono to se govori o naoj revoluciji vatra koja unitava ne moe da gradi." "Ali moe je progutati vei plamen", primeti Mirela. "Taj vei plamen je Monglanska garnitura. Kada ponovo budu sve figure sakupljene na jedno mesto, progutae ak i Maraa. Vratila sam se u Pariz da oslobodim tu silu. I oekujem da mi ti u tome pomogne." "Ali zar nisi ula ta sam upravo rekao?" povika David. "Nau zemlju ve razdiru osveta i izdaja. Gde je kraj tome? Ako verujemo u Boga, moramo verovati u boansku pravdu koja e vremenom dovesti ljude k pameti." "Nemam vremena", ree Mirela. "Neu ekati na Boga." 11. JULI 1793. Jo jedna opatica nije mogla da eka i zbog toga je hitala ka Parizu. arlota Kordej stigla je u grad potanskom koijom u deset sati pre podne. Poto se prijavila u malom oblinjem hotelu, uputila se na nacionalnu konvenciju. Ambasador ene prokrijumario joj je u Kan nastojniino pismo; pismo je dugo putovalo, ali zato je poruka bila jasna. Figure koje je prolog septembra sestra Klod donela u Pariz bile su nestale. Jo je jedna opatica umrla zajedno sa Klod za vreme Terora - mlada Valentina. Valentinina roaka nestala je bez

traga. arlota je stupila u vezu sa irondinskom klikom - bivim delegatima u skuptini koji su se sada krili u Kanu - u nadi da e oni znati ko se nalazio u zatvoru l'Abe, poslednjem mestu na kome je Mirela viena pre no to je nestala. irondinci nisu nita znali o crvenokosoj devojci koja je nestala za vreme tog ludila, ali je njihov voa, zgodni Barbaru, osetio naklonost prema bivoj opatici koja je traila svoju prijateljicu. Propusnica koju joj je dao obezbedila joj je kratak razgovor sa deputatom Lozom Dipereom, s kojim se sastala u Skuptini, u predvorju za posetioce. "Dolazim iz Kana", poe arlota, im se istaknuti deputat smestio nasuprot njoj za uglaanim stolom. "Traim prijateljicu koja je nestala za vreme neprilika u zatvorima prolog septembra. Isto kao i ja, ona je biva opatica iji je samostan zatvoren." "arl-an-Mari Barbaru mi nije ba uinio uslugu time to vas je poslao ovamo", primeti deputat, cinino podigavi obrvu. "Trae ga - zar niste uli? Da li on to eli da izdaju nalog i za moje hapenje? Imam dovoljno vlastitih nevolja, to mu moete rei kada se vratite u Kan - a nadam se da e to biti uskoro." On poe da ustaje. "Molim vas", izusti arlota, ispruivi ruku. "Moja se prijateljica nala u zatvoru l'Abe na poetku masakra. Njeno telo nikada nije pronaeno. Imamo razloga da verujemo da je umakla, ali niko ne zna gde je. Morate mi rei - ko je od lanova Skuptine predsedavao tim suenjima?" Dipere zastade i osmehnu se. Ali ne prijatnim osmehom. "Niko nije utekao iz l'Abea", odvrati joj on kratko. "Nekolicina je pomilovana - mogu ih pobrojati na prste obe ake. Ako ste bili dovoljno ludi da doete ovamo, moda ete biti i dovoljno ludi da odete na razgovor sa ovekom koji je bio odgovoran za Teror. Ali ja vam to ne bih preporuio. Zove se Mara." 12. JULI 1973. Mirela, koja je sada bila odevena u haljinu na crveno-bele takice i sa slamnatim eirom na glavi sa koga su se vijorile raznobojne trake, sila je iz Davidove otvorene koije i zamolila koijaa da je saeka. Pohitala je prema ogromnom, pretrpanom pijanom kvartu "Les Halles", jednom od najstarijih u gradu. U dva dana, koliko je boravila u Parizu, saznala je dovoljno da odmah preduzme izvesne korake. Nije morala da eka na nastojniina uputstva. Ne samo da je nestalo pet opatica sa figurama, ve su i drugi, kako joj je David rekao, znali za Monglansku garnituru... i za njenu ulogu u svemu tome. Suvie njih je znalo: Robespjer, Mara i Andre Filidor, ahovski majstor i kompozitor na iju operu ju je vodila gospoa de Stal. David joj je kazao da je Filidor pobegao u Englesku. Ali neposredno pred svoj odlazak ispriao je Davidu o svom susretu

sa velikim matematiarem Leonardom Ojlerom i kompozitorom po imenu Bah. Bah je Ojlerovu formulu za etnju konjem pretvorio u muziku. Ti ljudi su smatrali da je tajna Monglanske garniture vezana za muziku. Koliko je jo njih dotle stiglo? Mirela je ila kroz otvorenu pijacu, prolazei pored tezgi sa raznobojnim povrem, mesom i morskim plodovima koje su sebi samo bogati mogli da priute. Srce joj je divlje tuklo, um joj je vrtoglavo radio. Morala je smesta neto da preduzme dok je jo bila u prednosti: ona je znala gde su oni, ali oni nisu znali da je ona tu. Svi su oni bili poput peaka na ahovskoj tabli, gonjeni prema nevidljivom sreditu u igri nemilosrdnoj poput sudbine. Nastojnica je bila u pravu kada je rekla da moraju preuzeti dizgine. Ali tu kontrolu morala je da preuzme lino Mirela. Jer upravo je shvatila da je o Monglanskoj garnituri znala vie i od nastojnice - moda vie od bilo kog drugog. Filidorova pria podrala je ono to joj je ispriao Taljeran, a potvrdila Leticija Bonaparta: garnitura je skrivala formulu. Nastojnica to nikada nije pomenula. Ali Mirela je znala. Pred oima joj je jo lebdela udna, bleda figura bele kraljice - sa palicom u obliku osmice u podignutoj aci. Mirela sie u lavirint, nekadanje rimske katakombe koje su sada sluile kao podzemna pijaca. Ovde se prodavala roba od bakra, kao i razne trake, zaini i svila sa istoka. Ona proe pored malog kafea sa stolovima smetenim u uskom prolazu, u kome je sedela skupina mesara koji su, umrljani tragovima robe to su je prodavali, jeli orbu od kupusa i igrali domine. Pogled joj se zaustavi na njihovim krvavim rukama i belim pregaama. Zatvorivi oi, ona nastavi dalje kroz uski lavirint. Na kraju drugog prolaza nalazila se radnja u kojoj su se prodavali noevi. Gledajui kroz izlog, ispitivala je jainu i otrinu svakog noa pre no to je pronala jedan koji joj je odgovarao - no za veeru sa izbalansiranom otricom od est ina, slian bousadiju koji je veoma veto upotrebljavala u pustinji. Zamolila je prodavca da naotri seivo tako da je njime mogla uzdu da prepolovi vlas kose. Sada je ostalo samo jedno pitanje. Kako e ui unutra? Posmatrala je trgovca kako zamotava no u koricama u smeu hartiju. Mirela mu je platila dva franka, gurnula paket pod miku i otila. 13. JULI 1793. Odgovor na svoje pitanje dobila je narednog poslepodneva, dok su se ona i David svaali u maloj trpezariji pored studija. Poto je bio delegat u Skuptini, mogao je da joj obezbedi ulaz u Maraove odaje. Ali on je to odbio - plaio se. Njihovu unu raspravu prekinuo je dolazak sluge Pjera. "Ispred kapije eka neka gospoa, sire. Trai vas i raspituje se za gospoicu

Mirelu." "Ko je ona?" upita Mirela, na brzinu pogledavi Davida. "Vae je visine, gospoice", odvrati Pjer, "ima riu kosu - i kae da se preziva Kordej." "Pozovite je da ue", ree Mirela na Davidovo iznenaenje. Znai, ona je emisar, pomisli Mirela kada je Pjer otiao. Setila se hladnokrvne, estoke saputnice Aleksandrine de Forban, koja ja dola u Monglan pre tri godine da im saopti kako je Monglanska garnitura u opasnosti. Sada ju je poslala nastojnica - ali stigla je prekasno. Kada je arlota Kordej ula u sobu, zastala je i s nevericom se zagledala u Mirelu. Oklevajui je sela u stolicu koju joj je David pridrao, ne skidajui pogled sa Mirele. Pred njom je sedela ena ije su vesti prouzrokovale da se Monglanska garnitura iznese na svetlost dana, pomisli Mirela. Iako su se obe za proteklo vreme izmenile, i dalje su bile dosta sline... visoke, koate, sa rasputenim riim uvojcima koji su im oiviavali ovalna lica - toliko sline da su mogle biti sestre. Pa, ipak, i toliko razliite. "Ovamo sam dola iz istog oajanja", poe arlota. "Svi tragovi za koje sam mislila da bi me mogli odvesti do vas bili su hladni, sva vrata zatvorena. Moram s vama razgovarati nasamo." Ona s nelagodnou pogleda prema Davidu, koji se izvini i udalji. Kada je iziao iz sobe, ona ree: "Figure... da li su na sigurnom?" "Figure", ogoreno ponovi Mirela. "Uvek samo figure. Divim se upornosti nae nastojnice - ene kojoj je Bog poverio due pedeset drugih ena, ena odvojenih od sveta, koje su verovale u nju kao u vlastite ivote. Rekla nam je da su figure opasne - ali ne i da e nas zbog njih progoniti i ubijati! Kakav je to pastir koji svoje vlastite ovce vodi na klanicu?" "Razumem. Besni ste zbog smrti vae roake", ree arlota. "Ali to je bio nesrean sluaj! Izgazila ju je rulja zajedno sa mojom voljenom sestrom Klod. Ne smete dozvoliti da ovo poljulja vau veru. Nastojnica je vas izabrala za zadatak..." "Od sada sama biram zadatke", povika Mirela, dok su joj zelene oi strastveno sevale. "A moj prvi zadatak jeste da se naem oi u oi sa ovekom koji je ubio moju roaku... jer ona nije nastradala nesrenim sluajem! Prole godine nestalo je jo pet opatica. Mislim da on zna ta se sa njima desilo, kao i sa figurama koje su im bile poverene. Imam sa njim neke neraiene raune." arlota je prinela aku grudima. Lice joj je bilo belo kao kre dok je preko stola zurila u Mirelu. Glas joj je podrhtavao. "Mara!" proaputa ona. "ula sam da je bio umean... ali ovo nisam znala! Nastojnica ne zna da su neke opatice nestale." "Izgleda da naa nastojnica mnoge stvari ne zna", odvrati Mirela. "Ali ja znam. Mada nemam nameru da joj kvarim planove, mislim da vam je jasno kako postoje stvari za koje moram najpre da se pobrinem. Da li ste uz mene - ili

protiv mene?" arlota se zagleda u Mirelu preko stola za ruavanje svojim dubokim plavim oima u kojima se oitavala borba oseanja. Konano je ispruila aku i njome poklopila Mirelinu. Mirela oseti kako i sama drhti. "Poraziemo ih", ree odluno arlota. "ta god da zatraite od mene, biu na vaoj strani - a to je sigurno i nastojnicina elja." "Saznali ste da je Mara bio umean", primeti Mirela napetim glasom. "ta jo znate o tom oveku?" "Pokuala sam da doprem do njega, traei vas", odvrati arlota, spustivi glas. "Vratar me je oterao. Ali pisala sam mu, traei da se sastanemo - veeras." "Da li ivi sam?" stade uzbueno da je pouruje Mirela. "Deli stan sa sestrom Albertinom - i Simonom Evrar, svojom 'prirodnom' enom. Ne mislite valjda tamo lino da odete? Ako im kaete svoje ime, ili ako pogode ko ste, uhapsie vas..." "Ne nameravam da im kaem svoje ime", odvrati Mirela, ovla se osmehnuvi, "ve vae." Mirela i arlota su se u sumrak dovezle unajmljenim kabrioletom do allQe preko puta Maraovog stana. Odraz sa neba obojio je prozorska stakla u krvavo crveno; umirue sunce zaodenulo je kaldrmu u bakar. "Moram znati koji ste razlog u pismu naveli kao izgovor za razgovor", ree Mirela arloti. "Napisala sam da dolazim iz Kana", ree arlota, "i da elim da prijavim aktivnosti irondinaca protiv vlade. Navela sam da znam za zavere koje se tamo kuju." "Dajte mi svoje isprave", ree Mirela, ispruivi aku, "u sluaju da mi bude potreban dokaz da uem." "Moliu se za vas", odvrati arlota, predajui joj dokumenta, koja Mirela gurnu u steznik pored noa. "ekau vas ovde da se vratite." Mirela pree preko ulice i krenu uz stepenice trone kamene kue. Zastala je ispred ulaza, na kome je bila privrena izlizana posetnica: AN POL MARA: LEKAR Duboko je udahnula i metalnim zvekirom zalupala na vrata. Zvuk se odbio o gole unutranje zidove. Konano je ula kako neko vue noge i prilazi vratima a zatim ih jednim trzajem otvara. Nala se pred nekom visokom enom, krupnog lica boje surutke, izbrazdanog borama. Zglavkom je sklonila slamnati uperak koji se oslobodio iz neuredno pokupljene kose. Dok je brisala branjave ake o pekir koji joj je bio gurnut za iroki struk, ona stade da odmerava Mirelu u nabranoj haljini na takice, sa

eiriem sa trakama i mekim uvojcima koji su joj prekrivali mlena ramena. "ta elite?" frknu prezrivo ona. "Prezivam se Kordej. Graanin Mara me oekuje", ree Mirela. "Bolestan je", odbrusi ena. Poela je da zatvara vrata, ali ih Mirela gurnu, primoravi enu da korakne unazad. "Zahtevam da ga vidim!" "ta je bilo, Simona?" doviknu druga ena koja se pojavila na kraju dugakog hodnika. "Posetiteljka, Albertina - za tvoga brata. Rekla sam joj da je bolestan..." "Graanin Mara e sigurno eleti da me primi", viknu Mirela, "kada bude uo da donosim vesti iz Kana - i Monglana." Kroz otkrinuta vrata na pola hodnika zau se muki glas. "Posetiteljka, Simona? Smesta mi je dovedi!" Simona slegnu ramenima i dade Mireli znak da poe za njom. Prostorija je bila velika i poploana; u njoj se nalazio samo jedan mali prozor visoko u zidu kroz koji je na trenutak ugledala crveno nebo, koje je lagano krvarilo i postajalo sivo. Mesto je zaudaralo na jake lekove i trule. U uglu je bila postavljena bakarna kada u obliku izme. U njoj je, u senci koju je naruavala samo svetlost svee na dasci za pisanje koju je drao na kolenima, sedeo Mara. Glava mu je bila obmotana vlanom tkaninom, a boginjava koa izgledala je bolesno bela pri sjaju svee; sedeo je nagnut nad daskom prepunom pera i hartije, zadubljen u posao. Mireline oi poivale su na tom oveku. Nije podigao pogled kada ju je Simona ugurala u prostoriju i dala joj znak da sedne na drvenu stolicu bez naslona pored kade. Nastavio je da pie dok je Mirela zurila u njega, a srce joj ludaki tuklo. eznula je da skoi, da mu gurne glavu pod mlaku vodu u kadi i da ga tako dri dok... Ali Simona je ostala da stoji pored nje. "Doli ste u pravi as", poe da govori Mara, i dalje ne diui pogled sa hartija. "Upravo pripremam popis irondinaca za koje se veruje da agituju po provincijama. Ako dolazite iz Kana, moete potvrditi ispravnost mog popisa. Ali pomenuste da donosite vesti i iz Monglana..." Pomenuvi Monglan, podie pogled prema Mireli i razrogai oi. Zanemeo je i tek posle nekoliko trenutaka skrenuo pogled ka Simoni. "Moe nas ostaviti same, draga prijateljice", ree joj on. Simona se jedan trenutak nije ni pomerila, ali se na kraju, ne odolevi Maraovom prodornom pogledu, ipak okrenula i izila, zatvorivi za sobom vrata. Mirela bez ijedne rei uzvrati Marau pogled. udno, pomisli. Pred njom se nalazila ista inkarnacija zla - ovek ije ju je odvratno lice toliko dugo proganjalo u tekim snovima - sedeo je u bakarnoj kadi ispunjenoj smrdljivim solima, trulei poput komada pokvarenog mesa. Smeurani starac, koga je

ubijalo vlastito zlo. Saaljevala bi ga da je u njenom srcu bilo mesta za saaljenje. Ali nije. "Tako znai", proaputa on, i dalje zurei u nju, "konano si dola. Kada nisam pronaao figure, postalo mi je jasno da e se jednog dana vratiti!" Oi su mu svetlucale pri treperavoj svetlosti svee. Mirela oseti kako joj se krv ledi u venama. "Gde su?" upita ona. "Isto to sam i ja nameravao da pitam tebe", odvrati on mirno. "Napravila si veliku greku to si dola ovamo, gospoice, pa makar i pod lanim imenom. Odavde nee otii iva - sem ako mi ne kae ta se dogodilo sa onim figurama koje si iskopala iz Davidove bate." "Nee ni ti", ree Mirela, osetivi kako se lagano smiruje dok je iz steznika izvlaila bode. "Nestalo je pet mojih sestara. elim da znam da li su zavrile kao moja roaka." "Ah, znai dola si da me ubije", ree Mara, razvukavi usta u uasan osmeh. "Ali mislim da ti to ipak nee uiniti. Kao to vidi, ionako umirem. Nisu mi potrebni doktori da mi to kau; i sam sam lekar. Mirela pree vrhom prsta preko ivice noa. Dohvativi guje pero sa daske, Mara se njime kucnu po golim grudima. "Savetujem ti da vrh bodea ue ovde - u levu stranu, izmeu drugog i treeg rebra. Tako e presei aortu. Brzo i sigurno. Ali pre no to umrem sigurno eli da ti potvrdim da su te figure stvarno kod mene. I to ne pet, kao to si pretpostavljala - ve osam. Nas dvoje, gospoice, moemo da kontroliemo pola table." Mirela pokua da ostane ravnoduna, ali srce je ponovo poelo snano da joj udara. Koliina adrenalina u krvi rasla joj je kao da je pod dejstvom droge. "Ne verujem vam!" povika ona. "Upitaj svoju prijateljicu, gospoicu de Kordej, koliko je opatica dolo kod nje u tvom odsustvu", ree on. "Gospoica Bomon, gospoica Defrenaj, gospoica d'Armentir - ne zvue li ti poznato ta imena?" Sve su one bile opatice iz Monglana. O emu je on to govorio? Nijedna od njih nije dola u Pariz... nijedna od njih nije napisala pisma koja je David predao Robespjeru... "Otile su u Kan", nastavi Mara, itajui Mireline misli. "Nameravale su da pronau Kordejevu. Ba tuno. Ubrzo su otkrile da ena koja ih je presrela nije bila opatica." "ena?!" povika Mirela. U tom trenutku neko zakuca na vrata, a zatim ih irom otvori. Unutra ue Simona Evrar, nosei zdelu sa teleim bubrezima i digericom koji su se jo puili. Prela je preko sobe, strogo odmerivi krajikom oka Maraa i njegovu posetiteljku. Spustila je iniju na dasku prozora.

"Da se ohlade - kako bismo mogli da ih sameljemo za veknu od mesa", objasni ona kratko, upravivi svoje sitne i sjajne oi ka Mireli koja brzo gurnu no u nabore suknje. "Molim te da nas vie ne uznemirava", naredi joj Mara kratko i jasno. Simona se zaprepaeno zagleda u njega, a zatim urno izie iz sobe, a na runom licu joj se jasno videlo da je povreena. "Zakljuaj vrata", naloi Mara Mireli koja ga iznenaeno pogleda. Posmatrao ju je tamnim oima; zavalio se u kadu, a iz plua poe da mu dopire krkljanje: teko je disao. "Bolest mi je zahvatila celo telo, draga moja gospoice. Ako eli da me ubije, morae da pouri. Ali mislim da vie udi da sazna ono to ja znam - isto kao to ja elim da otkrijem ono to ti zna. Zakljuaj vrata, pa u ti ispriati ono to ja znam." Mirela ode do vrata, i dalje vrsto steui no, i okrenu klju. U glavi joj je tutnjalo. O kakvoj je to eni govorio - eni koja je oduzela figure opaticama koje nita nisu sumnjale? "Vi ste ih ubili. Vi i ta vaa odvratna drolja", povika ona. "Ubili ste ih da biste se doepali figura!" "Ja sam invalid", odvrati on uz uasan osmeh, dok mu je belo lice plutalo u senci. "Ali poput kralja na ahovskoj tabli, najslabija figura moe takoe biti najvrednija. Ubio sam ih - ali samo tako to sam pruio nekom drugom potrebna obavetenja. Znao sam ko su i gde e najverovatnije otii poto budu isterane sa mesta gde su prvobitno upuene. Vaa nastojnica je budala; imena opatica iz Monglana dostupna su svakome. Ali nisam ih ubio lino. A nije ni Simona. Rei u ti ko je to uinio, kada mi otkrije ta si uinila sa onim figurama koje si odnela. ak u ti poveriti i gde su figure kojih smo se mi doepali, mada ti to nee biti ni od kakve koristi..." Sumnja i strah razdirali su Mirelu. Da li je smela da mu veruje? Poslednji put kada je dao asnu re, ubio je Valentinu. "Prvo mi kaite ime te ene i gde se nalaze figure", ree ona, ponovo doavi do kade. "Inae nema nita." "Dri no u ruci", primeti Mara hrapavim glasom. "Ali moja saveznica je najjai igra u ovoj Igri. Nikada je nee unititi - nikada! Jedina ti je nada da udrui snage sa nama i da sjedinimo figure. Pojedinano, one ne predstavljaju nita. Ali okupljene na jednom mestu, u stanju su da ovladaju svetom. Pitaj svoju nastojnicu ako meni ne veruje. Ona zna ko je ta ena. Ona veruje u njenu mo. Zove se Katarina - ona je bela kraljica!" "Katarina!" povika Mirela, dok joj je hiljadu misli nadiralo u um. Nastojnica je otila u Rusiju! Njena prijateljica iz detinjstva... Taljeranova pria... ena koja je kupila Volterovu biblioteku... Katarina Velika, carica cele Rusije! Ali kako ta ena moe ujedno biti i nastojniina prijateljica i Maraova saveznica? "Laete", povika Mirela. "Gde je ona sada? I gde su figure?"

"Otkrio sam ti ime", zavika sada i on, bled kao krpa. "Ali pre no to ti otkrijem neto vie, mora i ti meni ukazati izvesno poverenje. Gde su figure koje si iskopala iz Davidovog vrta? Reci mi!" Mirela duboko udahnu, vrsto steui no u aci. "Poslala sam ih van zemlje", ree ona lagano. "Na sigurnom su u Engleskoj." Maraovo lice se, na njeno iznenaenje, razvedri kada ovo u. Ponovo je prisustvovala promenama kroz koje je prolazio, posmtrajui mu lice to se lagano krivilo u masku zla koje se seala iz svojih nonih mora. "Pa, naravno!" povika on. "Ba sam bio budala! Dala si ih Taljeranu! To je vie nego to sam se nadao!" Pokuao je da ustane iz kade. "On je u Engleskoj!" povika on. "U Engleskoj! Blagi Boe - moe ih se doapati!" Slabim rukama pokuao je da odgurne dasku. Voda u kadi se uzburkala. "Draga moja prijateljice! Ovamo! Ovamo!" "Ne!" povika Mirela. "Rekli ste da ete mi otkriti gde su figure!" "Ti mala glupao!" Nasmeja se on i gurnu dasku tako da ova pade na pod, poprskavi Mirelinu suknju mastilom. ula je korake koji su se pribliavali hodnikom, a zatim cimanje kvake. Vie nije bilo vremena za oklevanje. Gurnula je Maraa nazad u kadu. Jednom akom ga je epala za masnu kosu, a drugom mu no uperila u grudi. "Reci mi gde su!" zavrita ona, da bi nadjaala buku pesnica koje su udarale po vratima. "Reci!" "Ti, mala kukavice!" siknu on, dok mu se pljuvaka cedila niz usne. "Uini to, ili budi prokleta! Zakasnila si... zakasnila!" Mirela je zurila u njega dok se lupanje nastavljalo. Do uiju joj dopree enski krici, a ona je i dalje gledala u to uasno lice koje joj se cerilo. Shvatila je, sva uasnuta, da je on eleo da ga ubije. Gde e smoi snage da ubije oveka?... Kao to ovek moe namirisati vodu u pustinji, tako sam ja namirisao osvetu u tebi, ula je ahinov glas kako joj apue u umu, priguujui povike ena i lupu na vratima. ta je hteo da kae time da je "zakasnila"? Zato mu je bilo drago to je Taljeran u Engleskoj? Kako je to mislio da ih se "ona moe doepati"? Reza na vratima je poputala pod naletima masivnog tela Simone Evrar, a trulo drvo se kidalo oko brave. Mirela je zurila u Maraovo bubuljiavo lice. Duboko udahnuvi, ona zari no. Iz rane iknu krv i poprska joj haljinu. Ona vrati bode u korice. "estitam, pravo mesto..." proaputa on, a krv stade u mehuriima da mu izvire na usta. Glava mu klonu na rame; krv bi sa svakom kontrakcijom srca iknula u velikom mlazu. Izvukla je no i ispustila ga na pod u trenutku kada su se vrata naglo otvorila. "Blagi Boe! Ubili ste ga! Ubili ste ga!" povika ena, projurivi pored Mirele i stigavi do kade, gde se bacila na kolena kako bi zaustavila krvarenje

pekirom. Mirela je kao u transu krenula prema hodniku. Vrata stana su se uz tresak otvorila i nekoliko suseda je nahrupilo unutra. Mirela se mimoila s njima u hodniku - kreui se kao omamljena, lica i odee porskane krvlju. Dok je ila prema otvorenim vratima, ula je krike i jauke koji su dopirali iz prostorije koju je ostavila za sobom. Kako je ona to "zakasnila", ta je time hteo da kae? Upravo je spustila aku na vrata, kada ju je neko udario otpozadi. Osetila je bol i ula kako drvo puca. Sruila se. Komadi razbijene stolice kojom je udarena ostali su da lee unaokolo po pranjavom podu. Iako joj je u glavi tutnjalo, pokuala je da ustane. Neki ovek ju je epao za haljinu na grudima i poeo da je vue ne bi li je naterao da ustane. Bacio ju je na zid o koji je ponovo udarila glavom i istog asa se nala na podu. Ovog puta nije mogla ni da se pridigne. ula je bat koraka, savijanje podnih dasaka pod koracima mnogobrojnih ljudi koji su prolazili kroz kuu, vritanje i bune povike mukaraca, enski pla. Leala je na prljavim daskama nesposobna da se pomeri. Posle dueg vremena osetila je neije ruke - neko je pokuavao da je podigne. Mukarci u tamnim uniformama pomagali su joj da ustane. Glava ju je bolela, a u vratu i kimi oseala je uasno probadanje. Uspravili su je, poduhvativi je ispod laktova, i poveli je prema vratima. Pokuala je da hoda. Napolju se okupila gomila i opkolila kuu. Pogled joj je bio zamagljen dok je posmatrala mnogobrojna lica, stotine lica koja su se talasala poput mora lemura. Sva se dave, pomisli ona - sva se dave. Policajci su gurali gomilu unazad. ula je povike: "Ubico!" "Ubico!" A u daljini, na drugoj strani ulice, na otvorenom prozoru koije, lebdelo je jedno bledo lice. Trudila se da usredsredi pogled. Na trenutak je ugledala uasnute plave oi, blede usne, bele zglavke prstiju koji su stezali vrata koije - arlota Kordej. A onda je sve nestalo. 14. JULI 1793. Bilo je osam sati uvee kada se ak-Luj David vratio umoran iz Konventa. Ljudi su ve bacali petarde i trali ulicama poput pijanih budala kada je uterao koiju u dvorite. Slavili su dan kada je pala Bastilja. Ali on nikako nije mogao da se oraspoloi. Kada je tog jutra stigao u dvoranu Konventa, saznao je da je prole noi ubijen Mara! A ena koju su drali u Bastilji, ubica, bila je Mirelina jueranja posetiteljka - arlota Kordej! Mirela se sino nije vratila. Davidu je bilo muka od straha. Nije bio nedodirljiv, tako da ga je duga ruka pariske komune vrlo lako mogla epati, ako otrkiju da je anarhistika zavera skovana upravo u njegovoj trpezariji. Samo kada bi mogao da pronae Mirelu - i izvede je iz Pariza pre no to ljudi saberu dva i dva... Iziavi iz koije, on otra akom prainu sa trobojne kokarde na eiru, koju

je sam izmislio za delegate Konventa, u elji da njome predstavi Duh Revolucije. Dok se vraao da zatvori kapiju, poto je uterao koiju, neka vitka prilika iskliznu iz senki i krenu prema njemu. David se trgnu od straha kada ga ovek uhvati za ruku. Jedna petarda suknu ka nebu i omogui mu da na trenutak vidi ovekovo bledo lice - i oi Maksimilijana Robespjera, zelene kao more. "Moramo razgovarati, graanine", proaputa Robespjer tihim, ledenim glasom, dok je veernje nebo blistalo obasjano vatrometom. "Propustio si popodnevnu optubu..." "Bio sam u Konventu!" povika David uplaenim glasom, jer bilo mu je jasno na ta je Robespjer mislio. "Zato si me zaskoio iz senke?" dodade on, pokuavi da prikrije pravi razlog svoje nervoze. "Ui, ako eli sa mnom da razgovara." "Ono to ti imam rei, prijatelju, ne sme uti posluga niti radoznalci koji vire kroz kljuaonice", primeti ozbiljno Robespjer. "Posluga je dobila slobodno vee radi proslave", odvrati David. "ta misli, zato sam zatvaram kapiju?" Toliko se tresao da je bio srean to ih je okruivala tama dok su prelazili preko dvorita. "Prava je teta to nisi mogao da doe na sasluanje", ree Robespjer kada uoe u neosvetljenu, praznu kuu. "Shvata, ena koju su optuili nije arlota Kordej. Ve devojka iji si mi crte pokazao, devojka koju smo jurili po celoj Francuskoj svih ovih meseci. Dragi moj Davide - Maraa je ubila tvoja tienica, Mirela!" Davidu je bilo strano hladno, iako je bio topli juli. Sedeo je preko puta Robespjera u maloj trpezariji, dok je ovaj palio lampu na ulje i sipao mu malo rakije iz boce od bruenog stakla koja je stajala na kredencu. David se toliko tresao da je jedva i sa dve ake drao olju. "Nikome to nisam kazao, jer sam eleo prvo s tobom da porazgovaram", nastavi Robespjer. "Potrebna mi je tvoja pomo. Tvoja tienica zna neto to mene zanima. Znam zato je ila kod Maraa - ona traga za tajnom Monglanske garniture. Moram saznati ta se dogodilo meu njima, o emu su razgovarali pre njegove smrti i da li je bila u prilici da drugima prenese ono to zna." "Ali ponavljam ti da nita ne znam o tim groznim dogaajima!" povika David, gledajui u Robespjera sa uasom u oima. "Nisam ak ni verovao da Monglanska garnitura postoji sve do onog dana kada sam iz 'CafQa de la RQgence' iziao sa Andreom Filidorom - sea li se? On mi je rekao da garnitura odista postoji. Ali kada sam njegovu priu ponovio Mireli..." Robespjer isprui ruku preko stola i epa Davidovu. "Bila je ovde? Razgovarao si s njom? Blagi Boe, zato mi to nisi kazao?" "Rekla je da niko ne sme znati da je ovde", zastenja David, naslonivi glavu na aku. "Stigla je pre etiri dana Bog zna odakle - odevena u civilno odelo

Arapa..." "Bila je u pustinji!" primeti Robespjer, skoivi na noge, i poe da koraa gore-dole. "Dragi moj Davide, ta tvoja tienica nije naivna uenica. Ova tajna vodi poreklo od Mavara - iz pustinje. Ona traga za tajnom figura. Hladnokrvno je zbog njih ubila Maraa. Ona je u samom sreditu ove mone i opasne igre! Mora mi rei ta si jo saznao od nje - pre no to bude suvie kasno." "Do ovog uasa je i dolo zato to sam ti govorio istinu!" povika David, koji samo to nije poeo da plae. "Ako otkriju ko je, sa mnom je gotovo. Moda su Maraa mrzeli i plaili ga se dok je bio iv, ali sada kada je mrtav, pepeo e mu dospeti u Panteon - a njegovo srce ve uvaju kao svetu relikviju u klubu jakobinaca." "Znam", ree Robespjer blagim glasom od koga Davida podioe marci. "Zato sam i doao. Dragi mj Davide, moda mogu uiniti neto da vam oboma pomognem... ali samo ako ti prvo pomogne meni. Tvoja tienica Mirela sigurno ima poverenja u tebe - tebi e se poveriti, a sa mnom sigurno nee ni hteti da razgovara. Ako uspem da te prokrijumarim u zatvor..." "Molim te, ne trai to od mene!" samo to ne zaurla David. "Uradiu sve to je u mojoj moi da joj pomognem - ali ono to ti predlae moe nas sve stajati glave!" "Nisi razumeo", ree mirno Robespjer, ponovo se spustivi na stolicu, ali ovog puta na onu pored Davida. Zatim uhvati umetnika za ruku. "Dragi moj prijatelju, dobro znam da si odani revolucionar. Ali ti ne zna da se Monglanska garnitura nalazi u samom sreditu oluje koja irem Evrope rui monarhije - da e ona zauvek skinuti jaram ugnjetavanja." Posegnuo je ka oramanu i sipao sebi au portoa, a zatim nastavio. "Moda e razumeti, ako ti ispriam kako sam ja uvuen u tu igru. Jer upravo se igra jedna partija, dragi moj Davide - opasna i smrtonosna partija koja - unitava i samu mo kraljeva. Cela Monglanska garnitura mora se nai u vlasti onih - kao to smo mi - koji e to mono orue upotrebiti za podravanje neokaljanih vrlina o kojima je govorio an-ak Ruso. Jer mene je lino Ruso izabrao za tu Igru." "Ruso!" proaputa David sa strhopotovanjem. "I on je tragao za Monglanskom garniturom?" "Filidor ga je poznavao, isto kao i ja", ree Robespjer, izvukavi iz depa list hartije za pisma, a zatim poe da se osvre unaokolo, traei neto za pisanje. David stade da pretura po drangulijama na ormanu i na kraju mu dodade krejon za crtanje, kojim Robespjer stade da crta neki dijagram, nastavivi priu. "Sreo sam ga pre petnaest godina kao mladi advokat koji je pohaao 'States General' u Parizu. Saznao sam da je mnogo potovani filozof Ruso teko bolestan i da boravi nadomak Pariza. Na brzinu sredivi da me primi, na konju sam odjurio da vidim oveka koji je, sa ezdeset est godina, stvorio naslee

koje e uskoro izmeniti budunost sveta. Ono to mi je on ispriao toga dana sigurno je izmenilo moju budunost - a moda e i tvoju." David je sedeo utke, dok se s druge strane prozora, naspram sve vee tame, rasprskavao vatromet nalik na hrizanteme koje otvaraju latice. A Robespjer je, nagnut nad svojim crteom, zapoeo priu... ADVOKATOVA PRIA Na trideset milja od Pariza, u blizini grada Ermenonvila, prostire se imanje markiza de irardena, na kome je Ruso sa svojom ljubavnicom, Terezom Levasije, boravio u letnjikovcu od sredine maja 1778. godine. Bio je juni - vreme blago. Miris svee pokoene trave i rascvetalih rua prekrivao je mekane travnjake koji su okruivali markiev dvorac. Na imanju se nalazilo malo jezero, a u njegovom sreditu, ostrvo Jablanova. Rusoa sam pronaao na tom ostrvu, odevenog u mavarsku nonju za koju sam uo da je uvek nosi: komotan purpurni kaftan, zelena marama sa resama, crvene marokanske cipele sa povijenim vrhovima, velika tana od ute koe prebaena preko ramena i kapa od ianog krzna koja mu je uokvirivala tamno, napeto lice. Taj egzotini i tajanstveni ovek kretao se naspram arenog drvea i vode kao da sledi neku unutranju muziku koju je samo on mogao uti. Preao sam preko malog mosta i predstavio mu se, mada mi je bilo ao to sam ga izbacio iz duboke koncentracije. Tada to nisam znao, ali Ruso je upravo razmatrao vlastiti susret sa venou, do koga e doi posle samo nekoliko nedelja. "Oekivao sam vas", ree on tiho u znak pozdrava. "Kazali su mi, gospodine Robespjer, da ste ovek koji ljubi one prirodne vrline koje ja veliam. Uteno je znati na pragu smrti da tvoja uverenja deli bar jo jedno ljudsko bie!" U to doba imao sam dvadeset godina i bio sam veliki oboavalac Rusoa oveka koji je iao od nemila do nedraga, bio proteran iz vlastite zemlje i primoran da ivi od milostinje drugih uprkos slavi i bogatstvu svojih ideja. Ne znam ta sam oekivao kada sam dolazio da ga vidim - moda neku duboku filozofsku viziju, nadahnuti razgovor o politici, romantini izvadak iz La Nouvelle HQlose. Ali Ruso je, oseajui da mu je kraj blizu, izgleda imao neto drugo na umu. "Prole nedelje je umro Volter", poe on. "Nai ivoti su bili povezani kao ivoti onih konja koje pominje Platon - jedan je vukao nanie prema zemlji, a drugi navie put nebesa. Volter je vukao za Rusoa, dok sam se ja zauzimao za Prirodu. Meu nama reeno, nae filozofije e posluiti za odvajanje Crkve od Drave." "Mislio sam da ne volite tog oveka", primetih, zbunjen. "I mrzeo sam ga i voleo. alim to ga nikada nisam sreo. Jedno je sigurno neu ga dugo nadiveti. Tragedija je u tome to je Volter imao klju tajne na ije

razreavanje sam utroio ceo ivot. Zahvaljujui tome to se tvrdoglavo drao Racionalnog, nikada nije shvatio vrednost onoga to je otkrio. Sada je suvie kasno. Umro je. A sa njim je umrla i tajna Monglanske garniture." Osetio sam kako me obuzima sve jae uzbuenje dok je govorio. ahovska garnitura Karla Velikog! Svaki francuski kolarac zna tu priu - ali da li je mogue da to nije bila samo legenda? Zadrao sam dah, molei Boga da nastavi. Ruso sede na oboreno deblo i stade da pretura po tani od ute marokanske koe. Na moje iznenaenje, izvadio je tananu tkaninu za vez i rukom raenu ipku; priajui, nastavio je da izrauje zapoetu ipku siunom srebrnom iglom. "U mladosti sam se izdravao", poe on, "prodajui ipku i vuneni vez koje sam sam izraivao, poto niko nije pokazivao zanimanje za opere koje sam pisao. Iako sam se nadao da u postati veliki kompozitor, svako vee provodio sam igrajui ah sa Denisom Didroom i Andreom Filidorom, koji je, poput mene, mogao da prozre do dna u svaku poziciju. Didro mi je za tili as pronaao plaeno mesto sekretara kod grofa Montegjua, francuskog ambasadora u Veneciji. Bilo je to u prolee 1743. - nikada to neu zaboraviti. Jer te u godine u Veneciji prisustvovati neemu to mi je i sada ivo pred oima kao da se jue dogodilo. Tajni koja je prodirala u samo jezgro Monglanske garniture." Izgledalo je kao da se Ruso izgubio u sanjarenju. Runi rad mu je ispao iz ruku. Sagnuo sam se da ga podignem, a zatim mu ga vratih. "Kaete da ste prisustvovali neemu?" poeh da navaljujem. "Neemu to ima veze sa ahovskom garniturom Karla Velikog?" Stari filozof se lagano vrati u stvarnost. "Da... Venecija je jo tada bila veoma stari grad, ispunjen tajnama", seao se on sanjarski. "Iako je sa svih strana okruena vodom i ispunjena iskriavim sjajem, u tom mestu ima neeg mranog i zlokobnog. Dok sam lutao krivudavim lavirintom ulica, prelazio preko drevnih kamenih mostova, vozio se u gondolama koje su klizile kroz tajne kanale gde je samo um od udara vesala po vodi remetio moje misli oseao sam kako ta tama sve obavija..." "Izgleda da je na tom mestu lako poverovati u natprirodne stvari?" primetih. "Upravo tako", odvrati on, nasmejavi se. "Jedne veeri otiao sam do San Semuelea - najarmantnijeg pozorita u Veneciji - na novu Goldonijevu komediju pod nazivom La Donna di Garbo. To je pozorite bilo kao minijaturni dragulj: nizovi loa reali su se do tavanice, obojeni ledeno-plavom i zlatnom bojom, a u svakoj je posetioce ekala runo obojena koarica voa i cvea, kao i par svetlucavih fenjera tako da su se pri njihovoj svetlosti dobro videli i publika i izvoai. Pozorite je do samih zabatnih greda bilo ispunjeno raznobojno obuenim gondolijerima, kurtizanama okienim perjem, nakinurenom buroazijom jednom reju, bila je to publika potpuno razliita od blaziranih probiraa koji se viaju po pariskim pozoritima - ovde su svi sudelovali u predstavi i to u punoj

meri. Mrmljali su, smejali se, poklicima pozdravljali svaku re izgovorenog dijaloga, tako da se glumci gotovo i nisu uli. Sa mnom u loi naao se mlad momak otprilike istih godina kao Andre Filidor - esnaestak - ali napuderisana lica i nakarminisanih usana, sa perikom i eirom za koji je bilo zataknuto pero, to se smatralo veoma modernim u to doba u Veneciji. Predstavio se kao ovani Kazanova. Kazanova je bio advokat - kao i vi - ali je bio obdaren i za druge stvari. Bio je dete venecijanskih glumaca, lanova neke trupe koji su skakutali po daskama odavde pa do Petrograda, a izdravao se svirajui violinu u nekoliko lokalnih pozorita. udeo je da upozna nekoga ko je upravo stigao iz Pariza - arko je eleo da poseti taj grad toliko poznat po svom bogatstvu i dekadenciji, zato to su to bila dva obeleja koja su mu najvie odgovarala. Rekao je da ga zanima dvor Luja XV, jer je taj monarh bio poznat po svojoj ekstravaganciji, ljubavnicama, svojoj besmrtnosti i amaterskom bavljenju okultnim. Kazanovu je naroito zanimalo ovo poslednje i pomno se raspitivao o drutvima Slobodnih zidara koja su u to vreme bila veoma popularna u Parizu. Kako sam veoma malo znao o tim stvarima, ponudio se da pobolja moje obrazovanje narednog jutra na Uskrnju nedelju. Sreli smo se po dogovoru u zoru, ispred 'Porta della Carta' - kapije koja razdvaja uvenu katedralu San Marko od Dudeve palate - gde se ve okupila masa sveta. Gomila, koja je cele prethodne nedelje bila odevena u raznobojne kostime jer je bio carnevale, sada je bila u crnom - i u tiini je ekala da neto pone. 'Prisustvovaemo najstarijem obredu u Veneciji', obavesti me Kazanova. 'Svakog Uskrsa u zoru, venecijanski dud predvodi procesiju koja prelazi preko Pjacete i vraa se u San Marko. Ta se ceremonija zove Dugi mar i stara je kao i sama Venecija.' 'Ali Venecija je sigurno starija od Uskrsa - starija od hrianstva', napomenuh, dok smo stajali meu ljudima koji su neto ekali, saterani iza svilenih konopaca. 'Nisam ni rekao da je to hrianski obred', primeti Kazanova sa tajanstvenim osmehom. 'Veneciju su osnovali Feniani - od kojih i potie nae ime. Civilizacija Feniana bila je izgraena po ostrvima. tovali su boginju meseca Kar. Isto kao to mesec upravlja plimom i osekom, tako su Feniani vladali morima, iz kojih vodi poreklo i najvea od svih tajni - ivot.' Fenianski obred. U mom umu se javi neko neodreeno seanje. Ali upravo u tom trenutku gomila oko nas uuta. Ansambl trubaa pojavi se na stepenitu palate i dunu u fanfare. Dud Venecije, okrunjen dragim kamenjem i u purpurnom satenu, izie kroz 'Porta della Carta', okruen muziarima koji su svirali u lutnje, flaute i lire, izvodei boansku muziku. Za njima su se pojavili emisari Svete stolice u krutom, belom ruhu za mise i sa mitrama ureenim

dragim kamenjem i proivenim zlatnim nitima. Kazanova me gurnu laktom, opomenuvi me da pomno pratim obred; uesnici su sili na Pjacetu i zastali na Mestu Pravde - kod zida ukraenog biblijskim scenama Bojeg suda, gde su veali jeretike za vreme Inkvizicije. Tu su se nalazili monolitski Stubovi od Akre, vraeni za vreme Krstakih ratova sa obala drevne Fenicije. Da li je to to su dud i njegova pratnja zastali da meditiraju upravo na tom mestu imalo neko znaenje? Konano su krenuli dalje, poneseni zvucima nebeske muzike. Gajtani koji su zadravali okupljene tada su sputeni i dozvoljeno nam je da krenemo za procesijom. Kada smo Kazanova i ja uhvatili jedan drugog pod ruku i poli za ostalima, poeo sam da oseam izvestan slabi sjaj - premda ne mogu tano da objasnim ta. Imao sam oseaj da prisustvujem neemu to je staro kao samo vreme. Neemu mranom i tajanstvenom, bogatom istorijom i punom simbola. Neemu opasnom. Dok je procesija krivudala poput kakve zmije preko Pjacete, a zatim se uputila nazad kroz Kolonade, imao sam oseaj kao da sve dublje i dublje zalazimo u unutranjost mranog lavirinta iz koga vie neemo moi da umaknemo. Bio sam savreno bezbedan, nalazio sam se na otvorenom, bio je dan, oko mene se nalazilo nekoliko stotina ljudi - a ipak sam se plaio. Prolo je dosta vremena pre no to mi je sinulo da su za to krivi muzika - kretanje - sama caremonija, nje sam se plaio. Svaki put kada bismo zastali radi dudevog bdenja - kod nekog artefakta ili skulpture - osetio bih kako mi krv u venama poinje jae da kola. Kao da je neka poruka pokuavala da se probije do mog uma u obliku neobine ifre, u koju ja, na alost, nisam mogao da proniknem. Kazanova me je pomno promatrao. Dud je ponovo zastao. 'Ovo je statua Merkura - glasnika bogova', obavesti me Kazanova, kada stigosmo do razigrane bronzane figure. 'U Egiptu ga zovu Tot - Sudija. U Grkoj - Hermes - Voa dua - jer on je bio taj koji je sprovodio due u Pakao, a ponekad bi ak prevario i same bogove i ponovo ih odande ukrao. Knez Lupea, Doker, Lakrdija - Luda u pilu za tarot - bio je bog krae i lukavosti. Hermes je izmislio liru sa sedam ica - oktavsku lestvicu - ija je muzika terala bogove da plau od radosti.' Dosta dugo sam ostao zagledan u tu statuu pre no to sam krenuo dalje. Preda mnom se nalazio spretan momak koji je mogao ljude da oslobodi iz kraljevstva mrtvih. Sa svojim krilatim sandalama i sjajnom palicom - tapom od isprepletenih zmija koje obrazuju broj osam - vladao je zemljom snova, svetovima magije, kraljevstvima sree, sluaja i igara svih vrsta. Da li se njegova statua sluajno nala na tom mestu licem okrenuta prema ozbiljnoj procesiji, licem na kome je poigravao pakostan osmeh? Ili je njegov obred poticao iz mranih magli vremena? Dud i njegova pratnja zastali su na mnogo mesta na ovom svom

transcendentalnom obilasku - sve u svemu na esnaest. Dok smo se kretali, lagano je pred oima poelo da mi se razmotava ustrojstvo. Ali tek kada smo se deseti put zaustavili - kod Zida Zamka - poeo sam da povezujem stvari. Taj je zid dvanaest stopa debeo i prekriven je raznobojnim kamenjem. Kazanova mi je preveo natpis na njemu koji je bio najstariji u Veneciji: Kada bi ovek mogao da kae i ini ono to misli, Uvideo bi kako moe da se preobrazi. A u sredite zida bio je umetnut jedan jednostavan beli kamen, koji su dud i njegova pratnja posmatrali kao da u sebi sadri neko udo. Iznenada me obuze jeza. Kao da mi je neko strgnuo veo sa oiju i omoguio da mnogo delova sagledam kao jedinstvenu celinu. Ovo nije bio puki obred - pred nama se odvijao proces; svako zaustavljanje procesije simbolizovalo je korak na putu preobraaja od jednog stanja u drugo. Liilo je na formulu, ali formulu ega? A onda sam shvatio." Ruso je zastao u svom izlaganju i izvukao iz ute kone tane crte, izlizan od upotrebe. Paljivo ga je razmotao i pruio meni. "Ovo je zapis Dugog mara koji sam tada napravio i na kome se vidi staza sa esnaest stanica; upravo toliko ima crnih ili belih figura na ahovskoj tabli. Primetiete da sama putanja opisuje broj osam - isto kao i dvostruka zmija na Hermesovoj palici - kao Osmostruka Staza koju je Buda propisivao za dostizanje Nirvane - kao osam slojeva Vavilonske kule koja je trebalo da omogui oveku da stigne do bogova. Kao formula za koju kau da ju je osam Mavara donelo Karlu Velikom - skrivenu u Monglanskoj garnituri..." "Formula?" ponovih zaprepaeno. "Formula beskrajne moi", odvrati Ruso, "ije je znaenje moda zaboravljeno, ali ija je privlana snaga tako jaka da se povodimo za njom, ne shvatajui njeno znaenje - kao to smo to uinili Kazanova i ja pre trideset pet godina u Veneciji." "Mora da je obred stvarno velianstven i tajanstven", sloih se. "Ali zato ga povezujete sa Monglanskom garniturom - blagom koje se, uglavnom, smatra legendarnim?" "Zar ne shvatate?" razdraljivo upita Ruso. "Tradicija italijanskih i grkih ostrva, njihovi lavirinti, kult oboavanja kamena, sve to potie iz jednog izvora iz onog iz koga su nastali." "Mislite na Feniciju", primetih. "Mislim na Mrano ostrvo", ree on tajanstveno, "ostrvo koje su Arapi prvo nazvali Al-Djezair. Ostrvo izmeu dve reke, reke koje se meusobno prepliu poput Hermesove palice da bi obrazovale broj osam... reke koje su napajale kolevku oveanstva. Tigar i Eufrat..."

"Mislite da ovaj obred - ta formula - potie iz Mesopotamiji?" povikah. "ivot sam proveo pokuavajui da je se doepam!" ree Ruso, ustavi sa stolice i epavi me za ruku. "Poslao sam Kazanovu, zatim Bosvela i na kraju Didroa da pokuaju da se domognu tajne. Sada aljem vas. Izabrao sam vas da otkrijete tajnu ove formule, jer ja sam proveo trideset pet godina pokuavajui da dokuim znaenje iza znaenja. Gotovo da je suvie kasno..." "Ali gospodine!" poeh zbunjeno. "ak i kada biste otkrili jednu tako monu formulu, ta biste s njom? Vi, koji ste pisali o jednostavnim vrlinama seoskog ivota - o nevinoj i prirodnoj jednakosti svih ljudi. Kakve biste koristi mogli vi imati od jednog takvog orua?" "Ja sam neprijatelj kraljeva!" povika oajno Ruso. "Formula koju sadri Monglanska garnitura pomrsie raune kraljevima - svim kraljevima - za sva vremena! Ah, samo kada bih poiveo dovoljno dugo da je se doepam." Hteo sam Rusou da postavim mnogo pitanja, ali ve je bio bled od umora, a elo mu se kupalo u znoju. Poeo je da sprema svoju ipku kao da mi stavlja do znanja da je razgovor zavren. Pogledao me je jo jedanput; uinilo mi se tada kao da odlazi u neku dimenziju u koju ga nisam mogao slediti. "Jednom je postojao jedan veliki kralj", ree on tiho. "Najmoniji kralj na svetu. Prialo se da nikada nije umro, da je bio besmrtan. Zvali su ga al-Iksandr, dvorogi bog, i utiskivali su mu lik na zlatne novie, sa spiralnim ovnovskim rogovima boanskosti na elu. Istorija ga pamti kao Aleksandra Velikog, osvajaa sveta. Umro je sa trideset tri godine u Vavilonu, u Mesopotamiji traei formulu. Svi e oni umreti, samo ako formula bude naa..." "Stavljam vam se na raspolaganje", rekoh, pomogavi mu da se popne na mosti, a on mi se zahvalno obesi o rame. "Pronai emo mi Monglansku garnituru, ako jo postoji, i otkriemo znaenje formule." "Za mene je kasno", ree Ruso, tuno odmahujui glavom. "Poveravam vam ovu kartu, za koju verujem da predstavlja jedini trag koji imamo. Legenda kae da je garnitura zakopana u palati Karla Velikog u O-la-apel - ili u Monglanskoj opatiji. Va je zadatak da je pronaete." Robespjer iznenada zauta i obazre se preko ramena. Ispred njega je na stolu, u krugu svetlosti lampe, leao crte koji je napravio kako ne bi zaboravio udni venecijanski obred. David, koji ga je prouavao, podie pogled. "Jesi li uo neki zvuk?" upita Robespjer, dok mu se u zelenim oima ogledao iznenadni blesak spoljanjeg vatrometa. "Samo ti se uinilo", otro primeti David. "Ne bi trebalo da se pitam da li si ispao lakouman kada si zapamtio jednu takvu priu. Pitam se, meutim, koliko je od onoga to si mi ispriao bilo plod senilnog trabunjanja?" "uo si Filidorovu priu, a sada i Rusoovu", primeti razdraljivo Robespjer. "Tvoja tienica Mirela ak i poseduje nekoliko figura - sama je to priznala u

zatvoru l'Abe. Mora poi sa mnom do Bastilje i naterati je da prizna. Samo u tom sluaju mogu da ti pomognem." David je sasvim dobro razumeo ovla prikrivenu pretnju u ovim reima: bez Robespjerove pomoi, Mirelina smrtna presuda kao da je ve bila potpisana - a i Davidova. Robespjerov moni uticaj lako se mogao okrenuti protiv njih, a David se ve upleo vie no to je uopte nameravao. Sada mu je po prvi put postalo jasno da je Mirela bila u pravu kada ga je upozorila na tobonjeg "prijatelja". "Ti si u ovome uestvovao sa Maraom!" povika on. "Mirela se upravo toga i plaila! One opatice ija sam ti pisma dao... ta se desilo s njima?" "Ti jo ne razume!" ree nestrpljivo Robespjer. "Ova Igra je vea od tebe tvoje tienice i glupih opatica. ena kojoj ja sluim mnogo je bolja kao saveznik nego kao protivnik. Zapamti to ako eli da sauva glavu na ramenima. A to se tie opatica, ne znam ta se s njima dogodilo. Jedino znam da ona nastoji da sakupi sve figure Monglanske garniture, kao to je to eleo i Ruso, radi poboljanja oveanstva..." "Ona?" upita David, ali Robespjer je ustao kao da se sprema da poe. "Bela kraljica", ree on, zagonetno se osmehnuvi. "Kao kakva boginja, ona uzima ono to zasluuje i poklanja ono to eli. Zapamti moje rei - ako uini ono to od tebe traim, bie nagraen. Ona e se za to pobrinuti." "Nije mi potreban nikakav saveznik, nikakva nagrada", odvrati ogoreno David, takoe ustavi. Kakav je on samo Juda bio. Ali ta je drugo mogao da uradi nego da popusti - strah ga je na to naterao. On podie uljanu lampu i krenu da isprati Robespjera do vrata, te se ponudi da poe s njim do kapije, jer sluge nisu bile kod kue. "Uopte nije vano ta ti eli, ako to uini", ree kratko i jasno Robespjer. "Kada se vrati iz Londona, upoznau vas. U ovom trenutku ne mogu da ti otkrijem njeno ime, ali zovu je ena iz Indije..." Glasovi su im odzvanjali hodnikom. Kada je soba ostala u potpunom mraku, otkrinue se stranja vrata koja su vodila u atelje. Osvetljena tek povremenim rascvetavanjem vatrometnih rua, jedna tamna prilika skliznu u sobu i uputi se ka stolu za kojim su do malopre sedela dva mukarca. Naredna kratka eksplozija koja je obasjala sobu, okupala je svojim sjajem visoku, krupnu priliku arlote Kordej nagnutu nad stolom. Pod mikom je drala kutiju sa bojama i komad platna koje je ukrala iz ateljea. Ostala je dosta dugo zagledana u crte slian kakvoj karti koji se nalazio na stolu ispred nje. A zatim je paljivo smotala prikaz venecijanskog obreda i gurnula ga u steznik, a onda skliznula u hodnik i nestala u senkovitoj noi. 17. JULI 1793. U zatvorskoj eliji vladala je tama. Kroz mali prozor sa reetkama, koji je bio

tako visoko da je do njega bilo nemogue dopreti, prodiralo je neto svetlosti usled koje je elija izgledala samo jo crnja. Voda se slivala niz kamen obrastao mahovinom, pravei blato to je bazdilo na plesan i mokrau. To je bila Bastilja, ije je oslobaanje pre etiri godine zapalilo baklju Revolucije. Prva no koju je Mirela provela ovde pala je ba na praznik kojim se slavio Pad Bastilje - 14. juli. Iste veeri ubila je Maraa. Ve je tri dana provela u ovoj vlanoj eliji iz koje su je izveli samo radi itanja optube i poslepodnevnog suenja. Nije im dugo trebalo da izreknu presudu: smrt. Za dva sata e ponovo napustiti ovu eliju u koju se nikada vie nee vratiti. Sedela je na tvrdom krevetu, ni ne okusivi koricu hleba i vodu iz limene olje koje su joj dali kao poslednji obrok. Mislila je na svoje dete, arlota, koga je ostavila u pustinji. Nikada ga vie nee videti. Pitala se kako e doiveti giljotinu - ta e oseati kada se oglase bubnjevi koji najavljuju da seivo poinje da se sputa. Za dva sata e saznati. To e biti poslednje to e ikada saznati. Mislila je na Valentinu. Glava ju je jo bolela od udarca koji je zadobila pri hapenju. Iako je rana zacelila, jo je na potiljku oseala vorugu koja ju je pri dodiru bolela. Suenje je bilo jo brutalnije od hapenja. Tuilac joj je pred celim sudom rascepao haljinu na grudima kako bi izvadio arlotina dokumenta koja je tamo gurnula. Tako su svi sada verovali da je ona arlota Kordej - a ako se potrudi da ih razuveri, ugrozie ivot svih opatica iz Monglana. Kada bi samo mogla da prokrijumari ono to je znala nekome napolju - ono to je saznala od Maraa o beloj kraljici. Zaula je neko struganje s druge strane vrata elije, zvuk pomeranja zarale reze. Vrata se otvorie i ona ugleda, kada joj se oi malo priviknue, dve prilike naspram slabe svetlosti. Jedna od njih bio je njen tamniar, druga odevena u kratke pantalone, dugake arape, lakovane cipele i iroki kaput sa fularom; lice joj je delimino skrivao eir sa sputenim obodom. Tamniar ue u eliju, a Mirela ustade. "Gospoice", ree tamniar, "sud je poslao slikara portretistu da napravi nekoliko vaih skica za dosje. Kae da ste pristali..." "Da, da!" brzo ree Mirela. "Uvedite ga!" Evo njene prilike, pomislila je uzbueno. Kada bi samo uspela da ubedi ovog oveka da zbog nje rizikuje ivot i iznese poruku iz zatvora. Saekala je da straar ode, a zatim pohitala do slikara. On je spustio kutiju sa bojama i uljanu lampu koja se aavo puila. "Gospodine!" povika Mirela. "Dajte mi pare hartije i neto za pisanje. Moram nekako poslati napolje poruku - nekome kome verujem - pre no to umrem. I ona se, kao i ja, preziva Kordej..." "Zar me ne prepoznaje, Mirela?" upita slikar tihim glasom. Mirela je zurila u njega dok je skidao aket i eir. Crvene kovre rasue se po grudima arlote

Kordej! "Doi, ne gubimo vreme. Mnogo toga imamo da kaemo jedna drugoj i da uradimo. Smesta moramo zameniti odeu." "Ali ne razumem - ta to radi?" upita Mirela promuklim apatom. "Bila sam kod Davida", ree arlota, epavi Mirelu za ruku. "Udruio se s onim avolom Robespjerom. ula sam ih. Jesu li bili ovde?" "Ovde?" povika potpuno pometena Mirela. "Znaju da si ti ubila Maraa i jo vie od toga. Iza svega ovoga stoji jedna ena - zovu je ena iz Indije. Ona je bela kraljica i trenutno se nalazi u Londonu..." "London!" ponovi Mirela. Na to je Mara mislio kada je rekao da je zakasnila. Uopte se nije radilo o Katarini Velikoj, ve o eni u Londonu, gradu u koji je Mirela poslala figure! ena iz Indije... "Pouri", govorila je arlota. "Mora se skinuti i navui ovu odeu slikara koju sam ukrala od Davida." "Jesi li poludela?" upita Mirela. "Ove vesti zajedno sa mojima mora odneti nastojnici. Ali nemamo vremena ni za kakve trikove - nema anse da upale. Imam toliko toga da ti otkrijem pre nego to..." "Molim te pouri", ozbiljno ree arlota. "Ja tebi imam puno toga da kaem, a vremena je malo. Evo, pogledaj ovaj crte - da li te podsea na neto?" Ona prui Mireli presavijenu kartu koju je nacrtao Robespjer, pa sede na krevet da izuje cipele i arape. Mirela je paljivo prouavala crte. "Lii na neku kartu", ree ona, a zatim podie pogled kao da se lagano neeg prisea. "Setila sam se... zajedno sa figurama iskopali smo i nekakvu tkaninu. Tamnoplavu tkaninu, koja je sluila za pokrivanje Monglanske garniture! Crte - liio je na ovu kartu!" "Tako je", sloi se arlota. "Uz njega ide i pria. Uradi ono to sam ti rekla i to brzo." "Ako si mislila da zamenimo mesta, to nee moi", povika Mirela. "Za dva sata e me strpati na taljige i povesti ka giljotini. Nema anse da se izvue ak i ako otkriju da smo se zamenile." "Sluaj me paljivo", ozbiljno odvrati arlota, s mukom razvezujui vor svog fulara. "Nastojnica me je poslala ovamo da te zatitim po svaku cenu. Znale smo ko si jo mnogo pre no to sam rizikovala ivot da doem u Monglan. Da nije bilo tebe, nastojnica nikada ne bi izvadila garnituru iz samostana. Kada je tebe i Valentinu poslala u Pariz, nije Valentina bila izabrana. Znala je da ti nikada ne bi pola bez nje, a ti si bila ta koju je elela - ti si ona koja bi mogla da uspe..." arlota je otkopavala Mirelinu haljinu. Mirela je iznenada epa za ruku. "ta hoe time da kae da me je nastojnica izabrala?" proaputa ona. "Zato misli da je figure izvadila zbog mene?" "Zar si slepa?" upita besno arlota. Ovog puta ona epa Mirelu za aku i

gurnu je pod svetlost lampe. "Ima znak na aci. Roena si etvrtog aprila! Tvoj dolazak je predskazan - ti si ta koja e ponovo ujediniti Monglansku garnituru!" "Blagi Boe!" povika Mirela, otrgnuvi se. "Shvata li ti ta govori? Valentina je umrla zbog ovoga! A ti rizikuje ivot zbog budalastog predskazanja..." "Ne, draga moja", tiho je ispravi arlota. "Ja dajem ivot." Mirela je zurila u nju u uasu. Kako je mogla da prihvati tako neto? Ponovo je pomislila na svoje dete ostavljeno u pustinji... "Ne!" povika ona. "Niko se vie ne sme rtvovati zbog tih groznih figura. Dosta su ve uasa izazvale!" "Zar eli da obe umremo?" upita arlota, nastavivi da otkopava Mirelinu haljinu, potiskujui suze i odvraajui pogled. Mirela uhvati arlotu za bradu i podignu joj glavu tako da se zagledae jedna drugoj duboko u oi. Posle dosta vremena arlota progovori drhtavim glasom. "Moramo ih poraziti. Jedino ti to moe. Zar jo nisi shvatila? Mirela - ti si crna kraljica!" Dva asa su prola i arlota je zaula zvuk zarale reze, to je znailo da dolaze straari da je povedu do taljiga koje e je odvesti na giljotinu. Kleala je u tami oslonjena o krevet i molila se. Mirela je ponela uljanu lampu i nekoliko skica koje je napravila - skica arlote koje e moda morati da pokae kako bi je pustili iz zatvora. Posle njihovog tunog rastanka, arlota se povukla u sebe, posvetivi se vlastitim mislima i seanjima. Osetila je izvesno ispunjenje, konanost. Negde u sebi uspela je da stvori malu oazu mira koju ak ni otrica giljotine nee moi da odsee. Spremala se na sjedinjenje s Bogom. Vrata iza nje su se otvorila i zatvorila - svuda je vladala tama - ali ula je kako neko die u eliji. ta se deavalo? Zato je nisu poveli? ekala je u tiini. Zaula je zvuk trljanja kremena i paljenja tekog ulja onda je plamen svetiljke osvetleo prostoriju. "Dozvolite da vam se predstavim", ree neki blagi glas. Najeila se kada ga je ula. A onda se setila i zato - sledila se i ostala mu okrenuta leima. "Zovem se Maksimilijan Robespjer." arlota je drhtala i dalje se ne okreui. Primetila je da se svetlost lampe kree preko zidova ka njoj, zaula je kako privlai stolicu veoma blizu mesta na kome je kleala - i jo neki zvuk koji nije mogla da prepozna. Zar je u sobi bio jo neko? Nije smela da se okrene i pogleda. "Ne morate da se predstavljate", mirno primeti Robespjer. "Bio sam i na suenju danas popodne, a i onog dana kada su vam itali optunicu. Dokumenta koja vam je tuilac istrgnuo iz steznika - nisu bila vaa." A onda je zaula neije tihe korake kako se kradomice pribliavaju preko

prostorije. Nisu bili sami. Ona poskoi i gotovo vrisnu, kada oseti neiju nenu aku na ramenu. "Mirela, molim te, oprosti mi za sve to sam uinio!" povika slikar David, iji je glas odmah prepoznala. "Morao sam da ga dovedem ovamo - nisam imao izbora. Najdrae moje dete..." David je povue i okrenu, zarivi lice u njen vrat. Preko njegovog ramena, ona ugleda dugako ovalno lice, napuderisanu periku, svetlucave zelene oi boje mora - Maksimilijana Robespjera. Njegov podmukao osmeh istog asa ieze i pretvori se u izraz iznenaenja, a zatim besa, dok je paljivo podizao lampu da je bolje osmotri. "Budalo jedna!" zaurla on piskutavim glasom. Otrgnuvi Davida od arlote pored koje je ovaj kleao i plakao, on isprui ruku i pokaza na nju. "Rekao sam ti da e biti prekasno! Ali ne - morao si da saeka suenje! U stvari, mislio si da e biti pomilovana! A sada nam je umakla - i to sve zbog tebe!" On tresnu svetiljku nazad na sto, prosuvi malo ulja, a zatim dohvati arlotu i podie je. Odgurnuvi Davida u stranu, Robespjer besno zamahnu i oamari je. "Gde je ona?" zavrita. "ta si uinila s njom? Umree umesto nje, bez obzira na to ta ti je ona rekla - kunem ti se - umree ako ne prizna!" arlota se nije obazirala na krv koja ju je kapala iz usne, ve se ponosno uspravila i zagledala Robespjeru u oi. A onda se osmehnula. "Upravo to i nameravam", odvrati ona mirno. LONDON 30. JULI 1793. Bila je skoro pono kada se Taljeran vratio iz pozorita. Bacivi ogrta preko stolice u ulaznom hodniku, uputio se prema maloj radnoj sobi foajea da sipa eri. Kurtijard se istog asa stvorio u hodniku. "Gospodine", poe on priguenim glasom, "eka vas posetilac. Smestio sam je u radnu sobu. Izgleda da je neto veoma vano. Kae da donosi vesti od gospoice Mirele." "Hvala Bobu - konano", izgovori Taljeran pohitavi u radnu sobu. Tamo je pri odsjaju vatre iz kamina stajala jedna vitka prilika, umotana u crni somotski ogrta. Grejala je ruke na vatri. Kada je Taljeran uao, ona zabaci veliku kapuljau i pusti da joj ogrta sklizne sa nagih ramena. Platinasto plava kosa rasu joj se po polunagim prsima. Pri odsjaju vatre video je kako joj telo podrhtava, jasan profil na zlaanoj svetlosti, prast nos i istaknutu bradu, duboko izrezanu haljinu od tamnog somota koja joj je odlino pristajala. Ostao je bez daha - osetio je kako mu bol razdire srce dok je ukoeno stajao na vratima. "Valentina!" proaputa on. Blagi Boe, kako je to mogue? Zar se vratila iz groba? Okrenula se prema njemu i osmehnula; plave oi su joj svetlucale, a

treperava svetlost vatre prosijavala joj je kroz kosu. Kreui se lagano kao tok vode, krenula je ka njemu dok je on i dalje ukoeno stajao na vratima. Klekla je pred njega, pritisnuvi svoje lice uz njegovu aku. On spusti drugu aku na njenu kosu i poe da je miluje. Sklopio je oi. Srce mu se kidalo. Kako je to mogue? "Gospodine, u velikoj sam opasnosti", proaputa ona tihim glasom. Ali to nije bio Valentinin glas. On otvori oi i zagleda se u njeno lice podignuto ka njemu - tako lepo, tako slino Valentininom. Ali to nije bila ona. On pree pogledom preko njene zlatne kose, glatke koe, senke izmeu grudi, preko njenih golih ruku... a kada vide ta je drala u rukama - ta je pruala prema njemu pri sjaju vatre, prostreli ga munja. Bio je to zlatni peak, koji je svetlucao dragim kamenjem - peak iz Monglanske garniture! "Predajem se vama na milost i nemilost, sire", proaputa ona. "Potrebna mi je vaa pomo. Zovem se Katarina Grand - i dolazim iz Indije..."

20. CRNA KRALJICA

Der Holle Rache kocht in meinem Herzen Tod und Verzweiflung flammet um mich her!... Verstossen sei auf evig, verlassen sei auf evig, Zertrummert sei'n auf evig alle Bande der Natur. (Osveta pakla kljua u mom srcu, smrt i oajanje plamte oko mene!... Zbaene su zauvek, naputene zauvek, Prekinute zauvek sve veze Prirode.) 'Kraljica noi', 'arobna frula' Emanuel ikaneder i Vofgang Amadeus Mocart ALIR, JUN 1973. Znai, to je bila Mini Renselas - gatara. Sedeli smo u njenoj sobi sa mnogobrojnim francuskim prozorima preko kojih se sputala zavesa od vinove loze koja je zaklanjala pogled na dvorite. Povorka ena pod velovima donela je hranu iz kuhinje i posluila je na niskom bronzanom stolu, a zatim nestala isto onako tiho kao to je i dola. Lili, koja se sruila na gomilu jastuka razmetenih po podu, trpkala je nar. Ja sam sedela pored nje, duboko zavaljena u marokanskoj konoj stolici i vakala kolai od

kivija i draguna. A preko puta mene, na divanu se s podignutim nogama, opruila Mini Renselas. Najzad sam je pronala - gataru koja me je pre est meseci uvukla u ovu opasnu igru. enu sa mnogo lica. Nimovu prijateljicu, enu biveg konzula. Trebalo je da me zatiti ako zapadnem u neprilike. Ako je verovati Terezi, bila je veoma omiljena u gradu. Solarinu je ona bila poslovna veza. Mordekaju saveznik i stara prijateljica. Ali za onoga ko je sluao El-Marada, ona je takoe bila Mokhfi Mokhtar Kazbaha - ena koja je posedovala figure Monglanske garniture. Razni ljudi su je razliito videli, ali sve se svodilo na jedno. "Vi ste crna kraljica", rekoh. Mini Renselas se tajanstveno osmehnu. "Dobro dola u igru", odvrati ona. "Na to se, znai, odnosila ona vaka o pikovoj dami!" povika Lili, uspravivi se na jastucima. "Ona je igra, to znai da zna poteze!" "Glavni igra", sloih se, i dalje prouavajui Mini. "Ona je gatara s kojom mi je tvoj deda udesio sastanak. A ako ne greim, ona o ovoj igri zna mnogo vie od pukih poteza." "U pravu si", sloi se Mini, i dalje se osmehujui poput eirskog maka. Neverovatno kako je svaki put kada bih je videla izgledala drugaije. Odevena u svetlucavu srebrnu odeu, sedei naspram tamnozelenog divana, mleno bele koe, izgledala je mnogo mlaa nego prolog puta kada sam je videla - kada je igrala u bistrou. A sasvim drugaije od gatare sa ljokicama i naoarima od nosorogovog roga, od starice koje je hranila ptice ispred Ujedinjenih Nacija, sva uvijena u crno. Bila je kao kameleon. Ko je ona bila, u stvari? "Konano si dola", primeti ona dubokim, hladnim glasom koji me podseti na vodu koja tee. Ponovo sam uoila trag naglaska koji nisam znala gde da smestim. "Toliko sam te dugo ekala. Ali sada mi moe pomoi..." Strpljenje me je izdavalo. "Ja vama da pomognem?" upitah. "ujte, gospoo, nisam od vas traila da me 'izaberete' za ovu igru. Ali sam vas pozvala i vi ste se odazvali, upravo onako kako stoji u vaoj pesmi. Sada biste mogli da mi 'pokaete velike i tajne stvari za koje ne znam'. Jer ve mi je pomalo dosta ove tajanstvenosti i intriga. Pucali su u mene, jurila me tajna policija, maltene sam prisustvovala ubistvu dvojice ljudi. Lili trae imigracione vlasti i velika je verovatnoa da e zavriti u alirskom zatvoru - i sve to zbog ove, nazovi, igre." Ostala sam bez daha posle ovog ispada, dok se moj glas i dalje odbijao o visoke zidove. Karioka je skoio u Minino krilo traei zatitu, a Lili je samo zurila u njega. "Drago mi je to vidim da si srana", hladno primeti Mini. Dok je milovala Karioku, mali izdajnik je preo u njenom krilu kao angorska maka. "Meutim, u ahu je mnogo vanije biti strpljiv, to ti moe potvrditi i tvoja prijateljica Lili. Ja sam bila strpljiva veoma dugo, dok sam ekala na tebe. Mnogo sam rizikovala kada sam dola u Njujork, samo da bih te upoznala. Kazbah nisam pre

toga naputala deset godina, od alirske revolucije. U izvesnom smislu, ja sam ovdanji zatvorenik. Ali ti e me osloboditi." "Zatvorenik!" ponovismo Lili i ja uglas. "Meni se ini da ste veoma pokretni", dodadoh. "Ko vas spreava da odete odavde?" "Ne 'ko' ve 'ta'", ispravi me ona; posegnula je rukom da sipa aj ne uznemirivi Karioku. "Pre deset godina neto se dogodilo - neto to nisam mogla da predvidim - to je naruilo delikatnu ravnoteu moi. Umro je moj mu i poela je revolucija." "Alirci su 1963. izbacili Francuze", objasnih Lili. "Pravo krvoprolie." Okrenuvi se potom ka Mini, dodadoh: "Poto su ambasade zatvorene, mora da ste se nali u kripcu, jer nigde drugde niste mogli da poete sem kui u Holandiju. Vaa vlada je sigurno mogla da vas izvue. Zato ste jo ovde? Revolucija se zavrila pre deset godina." Mini sa treskom spusti oljicu. Zatim skloni Karioku u stranu i ustade. "Prikljetena sam, kao zaostali peak", ree ona krei prste. "Smrt moga mua i revolucija samo su uticale da se stanje jo vie pogora, posle onoga to se desilo u leto 1963. Pre deset godina, u Rusiji, radnici su, popravljajui Zimski dvorac, pronali odlomljeni deo table - deo table Monglanske garniture!" Lili i ja se uzbueno zgledasmo. To je ve bilo neto. "Fantastino", rekoh. "Ali otkud vi to sve znate? Sigurno nije bilo objavljeno na prvim stranama novina. I kakve veze ja imam s tim to ste vi u klopci?" "Sluaj i razumee!" povika ona, koraajui gore dole sa Kariokom za petama koji je sledio njenu srebrnu odoru. Stalno je pokuavao da dohvati rub koji mu je izmicao. "Da su se domogli cele table, imali bi treinu formule!" Ona podignu rubove haljine van domaaja Kariokinih zubia i okrenu se prema nama. "Mislite na Ruse?" upitah. "Ali ako su oni na suprotnoj strani, kako to da ste se sprijateljili sa Solarinom?" Um mi je grozniavo radio. Rekla je treinu formule. To znai da je znala koliko delova postoji! "Solarin?" ponovi Mini, nasmejavi se. "A ta mislite kako sam za sve to saznala? ta mislite zato sam njega izabrala za igraa? ta mislite zato mi je ivot u opasnosti - te moram ostati u Aliru - i zato ste mi vas dve toliko potrebne?" "Zato to Rusi imaju treinu formule?" upitah. "Oni sigurno nisu jedini igrai u protivnikoj ekipi." "Nisu", sloi se Mini. "Ali su zato oni ti koji su otkrili da ja imam ostatak!" Lili i ja smo ostale da izgaramo od uzbuenja poto je Mini izila iz sobe da potrai neto to je elela da nam pokae. Karioka je skakutao unaokolo poput gumene lopte dok ga nisam blago poklopila stopalom. Lili je iz moje torbe izvukla portabl ahovsku tablu i postavila je na bronzani

sto, reajui figure dok smo razgovarale. Pitala sam se ko su bili nai protivnici. Kako su Rusi saznali da je Mini igra i ta je ona to imala to ju je dralo u stupici ve deset godina? "Sea li se ta nam je Mordekaj kazao", ree Lili. "Rekao je da je bio u Rusiji i igrao ah sa Solarinom. To je bilo pre otprilike deset godina, zar ne?" "Tako je. Hoe da kae da ga je tada regrutovao kao igraa." "Ali kojeg?" pitala se Lili, pomerajui figure po tabli. "Kao konja!" povikah, iznenada se setivi. "Solarin se potpisao simbolom konja na poruci koju je ostavio u mom stanu!" "Znai, ako je Mini crna kraljica, onda smo mi svi lanovi ekipe crnog - ti i ja, Mordekaj i Solarin. Momci sa crnim eirima su dobri momci. Ako je Mordekaj odabrao Solarina, onda je Mordekaj moda crni kralj - to znai da je Solarin kraljev konj." "Ti i ja smo peaci", brzo dodadoh. "A Sol i Fiske..." "Pojedeni peaci", zavri Lili moju reenicu i skloni dva peaka sa table. Pomerala je figure po tabli kao da igra dame, a ja sam pokuavala da pratim tok njenih misli. Ali neto mi nije dalo mira jo od trenutka kada sam shvatila da je gatara bila Mini. Sada sam razabrala ta je to. U ovu igru nije me, u stvari, uvukla Mini. Ve Nim - sve vreme je to bio Nim. Da nije bilo njega, ne bih se ni potrudila da deifrujem zagonetku, ne bih brinula o datumu svog roenja, niti bi mi palo na pamet da smrt drugih ima ikakve veze sa mnom - i ne bi mi palo na pamet da krenem u potragu za figurama iz Monglanske garniture. Kada sam malo bolje razmislila, shvatila sam da je Nim, u stvari, sredio da potpiem ugovor sa Harijevom kompanijom - pre tri godine dok smo jo oboje radili za TrostrukoM! Nim me je takoe poslao kod Mini Renselas... U tom se trenutku Mini vratila u sobu, nosei veliku metalnu kutiju i malu knjigu sa konim povezom. Oboje je spustila na sto. "Nim je znao da ste vi gatara!" rekoh joj. "Jo dok mi je 'pomagao' da deifrujem poruku!" "Tvoj prijatelj iz Njujorka?" umea se Lili. "Koja je on figura?" "Top", ree Mini, prouavajui stanje na Lilinoj tabli. "Svakako!" povika Lili. "On ostaje u Njujorku da uva Kralja..." "Samo jednom sam srela Ladislausa Nima", ree mi Mini. "Kada sam ga izabrala za igraa, isto onako kao to sam izabrala i tebe. Iako te je toplo preporuio, nije imao pojma da sam dola u Njujork da te vidim. Morala sam da budem sigurna da si mi upravo ti potrebna, da poseduje potrebne vetine." "Kakve vetine?" upita Lili, i dalje petljajui neto oko figura. "ak ne ume ni da igra ah." "Ali zato ti ume", odvrati Mini. "Vas dve ete biti izvrstan par." "Par?" povikah. Jedva sam ekala da se udruim sa Lili kao to vo udi da ga

upregnu u jaram sa kengurom. Iako je oigledno mnogo bolje igrala ah od mene, kada je stvarnost bila u pitanju ona se razlivala po celoj tabli. "Znai, imamo kraljicu, konja, topa i gomilu peaka", upade Lili, uperivi svoje sive oi u Mini. "ta je sa protivnikom stranom? Kako stvari stoje sa Doom Hermanoldom koji je pucao u moja kola, mojim ujakom Luelinom i njegovim drugarom trgovcem tepisima - kako se ono zvae?" "El-Marad!" odvratih. Istog asa sam shvatila koju ulogu mora da je on igrao. Nije bilo teko - momak je iveo kao rak u planinama, nikada nikud nije iao, pa ipak je vodio poslove razgranate po celom svetu, a svi koji su ga znali, plaili su ga se i mrzeli ga... a i tragao je za figurama. "On je beli kralj", rekoh, pogaajui. Mini preblede. Zatim se skljoka na stolicu pored mene. "Upoznala si ElMarada?" upita ona, gotovo apatom. "Pre nekoliko dana, u Kabilu", odvratih. "Izgleda da zna dosta o vama. Rekao mi je da se zovete Mokhfi Mokhtar, da ivite u Kazbahu i da posedujete figure iz Monglanske garniture. Rekao je da ete mi ih dati ako vam kaem da sam roena etvrtog dana etvrtog meseca." "Znai da zna mnogo vie no to sam mislila", primeti Mini, vidno uzbuena. Izvadila je klju i poela da otkljuava metalnu kutiju koju je malopre donela. "Ali oigledno postoji neto to ne zna, jer inae ne bi dospela do njega. On ne zna ko si ti!" "Ko sam ja?" upitah potpuno zbunjena. "Ja nemam nikakve veze sa ovom igrom. Mnogo je ljudi roeno istog datuma kao i ja - mnogo ljudi ima smene rkarije na akama. Ovo je bez veze. Moram se sloiti s Lili: ne vidim kako bih ja mogla da vam pomognem." "Ne elim da mi pomae", odluno ree Mini, otvorivi kutiju dok je govorila. "elim da zauzme moje mesto." Ona se nagnu preko table, odgurnu Lilinu ruku, podie crnu kraljicu i pomeri je napred. Lili je zurila u figuru - u tablu. A onda me je odjednom epala za koleno. "Tako je!" povika ona, skaui po jastucima. Karioka iskoristi priliku da zgrabi prhku patetu od sira svojim stinim zubima i da je odvue u jazbinu ispod stola. "Shvata? Na ovaj nain crna kraljica moe zadati ah belom i primorati kralja da krene napred - ali pri tom mora sebe istai u prvi plan. Jedina figura koja je moe zatititi jeste ovaj odmakli peak..." Pokuala sam da shvatim. Na tabli se osam crnih figura nalazilo na osam crnih polja, ostale su stajale na belima. A ispred svih, na kraju polovine beloga, nalazio se usamljeni crni peak koga su titili top i konj. "Znala sam da ete biti odline kao par", ree Mini, osmehnuvi se, "makar vam pruili samo pola anse. Ovo je gotovo savrena rekonstrukcija dosadanje Igre. Bar ove runde." Pogledavi u mene, ona dodade: "Zato ne upita ovu unuku Mordekaja Rada koja je stoerna figura oko koje se trenutno ova partija

vrti?" Okrenuh se ka Lili koja se takoe osmehivala, lupkajui po odmaklom peaku svojim dugakim, crvenim noktom. "Jedina figura koja moe zameniti jednu kraljicu je druga kraljica", ree Lili. "A to si izgleda ti." "Kako to misli?" upitah. "Mislila sam da sam ja peak." "I jesi. Ali ako peak pree redove protivnikih peaka i stigne do osmog polja na suprotnoj strani, moe se preobraziti u koju god hoe figuru. ak i u kraljicu. Kada ovaj peak stigne do osmog polja, kraljiinog polja, on moe zameniti crnu kraljicu!" "Ili je osvetiti", ree Mini dok su joj oi sijale poput dva komada ugljena. "Odmakli peak prodire u Alir - Belo ostrvo. Upravo kao to si prodrla na belu teritoriju, tako e prodreti i u tajnu. Tajnu Osmice." Raspoloenje mi se iz trenutka u trenutak menjalo poput igle na barometru za vreme monsuna. Zar sam ja bila crna kraljica? ta je to znailo? Iako je Lili istakla da se na tabli moe nai vie kraljica iste boje, Mini je rekla da sam ja ta koja e je zameniti. Da li je to znailo da je nameravala da napusti igru? Zatim, ako joj je bila potrebna zamena, zato ne uzme Lili? Lili je na toj maloj portabl tabli postavila figure tako da odgovaraju stvarnim osobama i svaki njen potez odgovarao je stvarnim dogaajima. A ja sam bila pravi pacer za ah. Pa u emu se onda sastojala moja vetina? Pored toga, taj peak je mogao biti pojeden pre no to stigne do izlaznog polja. Iako ostali peaci vie nisu mogli da ga pojedu, bilo je drugih figura koje su bile mnogo pokretnije. ak sam i ja toliko znala o ahu. Mini je pred nas izvadila sadraj kutije. Upravo je stala da odmotava debelu tkaninu i da je iri preko velikog bronzanog stola. Tkanina je bila tamnoplave boje, gotovo crna. Po njoj su bili razbacani komadii obojenog stakla - pojedini su bili okrugli, pojedini ovalni - i svi do jednog otprilike veliine etvrt centa. Tkanina je bila gusto izvezena udnim crteima nekom vrstom metalnog konca. Liili su mi na znake zodijaka. Ali podseali su na jo neto to mi je bilo na vrh jezika, na neto poznato ega nisam mogla da se setim. U sreditu tkanine bile su izvezene dve velike zmije koje su drale jedna drugu za rep. Obrazovale su broj osam. "ta je ovo?" upitah, znatieljno posmatrajui udnu tkaninu. Lili je prila blie i prstima poela da prelazi preko tkanja. "Podsea me na neto", ree ona. "Ovo je tkanina koja je prvobitno prekrivala Monglansku garnituru", odvrati Mini, pomno nas posmatrajui. "Bila je zakopana hiljadu godina zajedno sa figurama dok za vreme francuske revolucije opatice iz Monglanske opatije na jugu Francuske nisu iskopale i jedno i drugo. Potom je ova tkanina prola kroz

mnoge ruke. Pria se da je poslata u Rusiju za vreme Katarine Velike, zajedno sa slomljenom tablom koju su, kako sam vam ve rekla, pronali." "Otkud to sve znate?" upitah, ne skidajui pogled sa tamnoplavog somota rasprostrtog pred nama. Tkanina Monglanske garniture - stara preko hiljadu godina, a netaknuta. Kao da je sijala nekim priguenim sjajem na zelenkastoj svetlosti koja je prodirala kroz vitrae. "Kako ste doli do nje?" dodadoh, posegnuvi rukom ka kamenju koje je Lili ve opipavala. "Znate", primeti Lili, "videla sam mnogo neseenog dragog kamenja kod mog dede u radnji. Mislim da su ovi pravi!" "I jesu", odvrati Mini glasom od koga i protiv volje zadrhtah. "Sve to je u vezi sa ovom omraenom garniturom jeste stvarno. Kao to ste ve otkrile, Monglanska garnitura krije formulu - formulu velike moi, moi zla za one koji shvate kako mogu da je iskoriste." "Zato ba zla?" upitah. Ali bilo je neeg u ovoj tkanini - ili se to meni moda samo inilo, ali ona kao da je odozdo osvetljavala Minino lice dok se naginjala nad njom pri nejasnom osvetljenju. "Pitanje bi trebalo da glasi, zato nam je zlo potrebno?" ispravi me Mini hladnim glasom. "Ali ono je postojalo jo mnogo pre no to je napravljena Monglanska garnitura. Isto kao i formula. Pogledajte malo paljivije ovu tkaninu i shvatiete." Ona se nekako udno, s gorinom, osmehnu, dok nam je svima sipala aj. Njeno prelepo lice odjednom je postalo nekako grubo i umorno. Po prvi put sam shvatila kakvu cenu joj je nametnula ova igra. Osetila sam da Karioka pljuje patetu od sira po mojoj nozi. Izvukavi ga ispod stola, smestila sam ga na stolicu i nagnula se nad tkaninu kako bih je pomnije razgledala. Na nejasnoj svetlosti isticao se zlatni broj osam, zmije koje su se uvijale preko tamnoplavog somota nalik na iskrivljenu putanju komete po pononom nebu. A oko njih bili su znaci - Mars i Venera, Sunce i Mesec, Saturn i Merkur... u tom sam trenutku shvatila. Uvidela sam njihovo drugo znaenje! "To su elementi!" povikah. Mini se osmehnu i klimnu. "Zakon oktave", ree ona. Sada je sve imalo smisla. Ovi komadii neseenog dragog kamenja i zlatni bodovi obrazovali su simbole koje su od pamtiveka podjednako koristili filozofi i naunici za opisivanje najosnovnijih gradivnih opeka prirode. Tu su bili gvoe i bakar, srebro i zlato - sumpor, iva, olovo i antimon - vodonik, kiseonik, soli i kiseline. Ukratko, sve to sadri materiju, bilo ivo bilo mrtvo. Poeh da koraam po sobi, razmiljajui; sve je polako dolazilo na svoje mesto. "Zakon oktave", poeh da objanjavam Lili koja me je gledala kao da sam skrenula, "to je zakon na osnovu koga je nastao Periodini sistem elemenata. Otprilike 1860, pre nego to je Mendeljejev napravio svoj sistem,

Don Njulends, engleski hemiar, otkrio je da e ako poreamo elemente na osnovu porasta njihove atomske teine, svaki osmi elemenat biti neka vrsta ponavljanja prvog - isto kao osma nota u muzikoj oktavi. Nazvao je to po Pitagorinoj teoriji jer je smatrao da su molekularna svojstva elemenata u istom meusobnom odnosu kao i note u muzikoj lestvici!" "I jesu li?" upita Lili. "Otkud da ja to znam?" odvratih pitanjem. "Sve to znam iz hemije jeste ono to sam nauila pre no to sam izbaena sa fakulteta, jer sam digla u vazduh laboratoriju za hemiju." "Dobro si zapamtila", ree Mini smejui se. "Sea li se jo ega?" ta ono bee? Stajala sam zagledana u tkaninu, a onda mi je sinulo. Talasi i estice - esice i talasi. Na rubu pameti motalo mi se neto o valentnosti i elektronskim omotaima. Ali Mini je ve poela da pria. "Moda mogu da ti osveim pamenje. Ova formula je stara gotovo kao i sama civilizacija. Na njeno postojanje ukazuju zapisi od pre est hiljada godina. Dozvolite da vam ispriam jednu priu..." Utonuh u stolicu pored nje, a Mini se nagnu napred i poe prstima da sledi liniju broja osam. Kada je zapoela priu, kao da je utonula u trans. "Pre est hiljada godina du velikih svetskih reka - Nila, Ganga, Inda i Eufrata - ve su postojale napredne civlizacije. Upranjavale su tajne vetine iz kojih e se kasnije iznedriti i religija i nauka. Te tajne vetine bile su toliko tajne da su ljudi celog ivota morali da ekaju da bi bili upueni u njih - da bi bili upoznati sa njihovim pravim znaenjem. Obred upuivanja esto je bio okrutan, a ponekad i smrtonosan. Tradicija ovog obreda sauvala se do naih dana; jo se javlja u katolikoj Velikoj misi, u kabalistikim obredima, u ceremonijama Ruokrstaa i Slobodnih zidara. Ali znaenje koje se krije iza te tradicije je izgubljeno. Ti obredi nisu nita drugo do ponavljanje procesa formule za koju je znao jo drevni ovek; to ponavljanje mu je omoguavalo da znanje prenese kroz jedan in. Jer ono se nije smelo zapisati." Mini me osmotri svojim tamnozelenim oima, kao da pogledom trai neto skriveno duboko u meni. "Feniani su razumeli taj obred. Isto kao i Grci. ak je i Pitagora zabranio svojim sledbenicima da tu formulu zapiu, jer se verovalo da je veoma opasna. Mavari su poinili veliku greku kada su se ogluili o ovu zapovest. Oni su u Monglansku garnituru uneli njene simbole. Iako je formula ifrovana, svako ko doe u posed svih delova mogao bi na kraju da dokui i njeno puno znaenje ne proavi pri tom kroz obred posveenja koji primorava nove lanove da se zakunu da je nee upotrebiti ni za ta zlo, pa makar bili stavljeni na samrtne muke. Arapi su zemlje u kojima je nastala ova skrivena nauka - u kojima se rascvetala - nazvali po bogatom crnom blatu koje su svakog prolea na njihove

obale nanosile reke to su za njih ivot znaile, u vreme kada se upranjavao ovaj obred. Nazvali su ih 'Al-Khem', Crne Zemlje. A tajna nauka je nazvana 'AlKhemie' - Crna Umetnost." "Alhemija?" upita Lili. "Mislite na ono - pretvaranje slame u zlato?" "Da, na umetnost pretvaranja", odvrati Mini sa udnim osmehom na usnama. "Tvrdili su da mogu pretvoriti osnovne metale kao to su kalaj i bakar u retke kao to su srebro i zlato - i jo mnogo toga." "alite se", ree Lili. "Hoete da kaete da smo proputovale na hiljade milja i prole kroz sve ovo da bismo na kraju otkrile kako je tajna ove garniture gomila lane magije koju su skovali primitivni svetenici?" Nastavila sam da prouavam tkaninu. U glavi poe da mi se pali neka svetiljkica. "Alhemija nije magija", obavestih je, poevi da se uzbuujem. "Hou da kaem da ona to nije bila u poetku - ve su je tek nedavno proglasili za magiju. Ona, u stvari, predstavlja zaetak moderne hemije i fizike. Njome su se bavili svi srednjevekovni naunici, pa ak i oni potonji. Galilej je pomagao vojvodi od Toskane i papi Urbanu osmom u njihovim jednostavnim eksperimentima. Majka Johana Keplera umalo nije spaljena na lomai kao vetica jer ga je poduavala mistinim tajnama..." Mini je klimala glavom dok sam ja i dalje koraala. "Kau da je Isak Njutn vie vremena provodio petljajui sa hemikalijama u svojoj laboratoriji u Kembridu nego piui Principiau Mathematicau. Paracelzus je moda bio mistik, ali on je, ujedno i otac moderne hemije. Mi, u stvari, u modernom hemijskim postrojenjima koristimo alhemijska naela koja je on otkrio. Zar ne zna kako se proizvode plastika, asfalt i sintetika vlakna iz nafte? Hemiari razbijaju molekule, razdvajaju ih pomou toplote i katalizatora upravo onako kako su drevni alhemiari tvrdili da i oni to rade kada ivu pretvaraju u zlato. Ali postoji jedan problem s ovom priom." "Samo jedan?" upita uvek skeptina Lili. "Pre est hiljada godina u Mesopotamiji nisu imali akcelerator estica - niti su u Palestini imali postrojenja za razbijanje molekula. Njihov krajnji domet bilo je pretvaranje bakra i mesinga u bronzu." "Moda", odvrati staloeno Mini. "Ali ako ti drevni reci nauke nisu posedovali retku i opasnu tajnu, zato su je onda obavili velom misterije? Zato su pre posveenja morali ceo ivot da provedu u uenju, emu je sluila litanija zakletvi i obeanja, kultni obred bola i opasnosti, pre no to bi se neko primio u Red..." "Skrivenih Izabranika?" upitah. "Tajnih Odabranih?" Mini se nije nasmeila. Pogledala je prvo u mene, pa u tkaninu. Prolo je dosta vremena pre no to je ponovo progovorila, a kada je to uinila njen se glas zario u mene poput noa. "Osmice", izusti ona tiho. "Onih koji su u stanju da uju muziku sfera."

Klik. I poslednji deli naao se na svom mestu. Sada mi je postalo jasno zato je Nim preporuio mene, zato mi je Mordekaj smestio, a Mini me "odabrala". Ne zbog moje sjajne linosti, datuma mog roenja ili rkarije na mom dlanu mada su eleli da u to poverujem. Ovde re nije bila o misticizmu, ve o nauci. A muzika je bila nauka - starija od akustike, koju je studirao Solarin, ili fizike, Nimove specijalnosti. Poto sam diplomirala muziku, ja sam to znala. Nije ona sluajno u Pitagorinim predavanjima bila podjednako zastupljena kao i matematika i astronomija. On je svoje uenike uio da zvuni talasi peru Vaseljenu, obuhvatajui sve to postoji, od najveeg do najmanjeg. Nije bio daleko od istine. "Talasi su ti koji spreavaju molekul da se raspadne - talasi pokreu elektron od jednog do drugog omotaa, menjajui mu valantnost kako bi mogao da stupi u hemijske reakcije sa drugim molekulima." "Upravo tako", uzbueno potvrdi Mini. "Svetlosni i zvuni talasi tvore Vaseljenu. Znala sam da ti predstavlja pravi izbor. Ve si na dobrom tragu." Ovako rumena u licu ponovo je izgledala mlada i opet sam pomislila da je jo nedavno morala biti prava lepotica. "Ali i nai neprijatelji su na tragu", dodade ona. "Ve sam vam rekla da postoje tri dela formule. Prvi deo je tabla, koja je sada u rukama protivnika; drugi je tkanina koja se nalazi pred vama. Trei, sredinji deo formule zabeleen je u figurama." "Mislila sam da su one kod vas", umea se Lili. "Posedujem na okupu najvei broj od vremena kada je garnitura prvi put iskopana - dvadeset figura sklonila sam u razliita skrovita, nadajui se da ih niko nee pronai u narednih hiljadu godina. Ali prevarila sam se. Kada su Rusi jednom naslutili da su te figure kod mene, snage belog su odmah posumnjale da bi neke mogle biti ovde u Aliru gde ivim. I na moju veliku nesreu bili su u pravu. El-Marad okuplja svoje snage. Verujem da ovde ima emisare koji e se uskoro okomiti na mene tako da vie neu moi da iznesem figure iz zemlje." Znai, to je mislila kada je rekla da El-Marad ne zna ko sam ja! Svakako izabrao je mene za svog emisara, ne shvatajui da me je druga strana ve odabrala. Ali bilo je jo stvari koje je trbalo da saznam. "Znai, vae figure su ovde u Aliru?" upitah. "Ko ima ostale? El-Marad? Rusi?" "I oni imaju neke, ali ne znam koliko ", odvrati ona. "Ostale su ratrkane ili izgubljene posle francuske revolucije. Mogu se nalaziti bilo gde - u Evropi, na Dalekom Istoku, ak i u Americi - i moda nikada vie nee biti pronaene. ivot sam provela skupljajui one koje su sada u mom posedu. Neke su skrivene na sigurnom u drugim zemljama, ali od njih dvadeset, osam je sklonjeno u pustinji - u Tasiliju. Morate se domoi tih osam i doneti mi ih pre no to bude kasno." Lice joj je jo bilo rumeno od uzbuenja kada me je epala za ruku. "Polako", rekoh. "ujte, Tasili je preko hiljadu milja udaljen odavde. Lili je u

zemlji ilegalno, a mene eka neodloan posao. Zar to ne moe da prieka dok..." "Nita ne moe biti hitnije od onoga to traim od tebe!" povika ona. "Ako se ne domogne tih figura, mogle bi pasti u tue ruke. ivot bi mogao postati nemogu na ovom naem svetu. Zar ne shvata logiki nastavak takve jedne formule?" Shvatila sam. Postojao je jo jedan proces koji je koristio pretvaranje elemenata - stvaranje transuranskih elemenata. Elemenata koji imaju veu atomsku teinu od urana. "Hoete da kaete da bi neko pomou te formule mogao da skuva plutonijum?" stadoh da nagaam. Sada sam razumela zato je Nim kazao da je za nuklearnog fiziara najvanije da proui etiku. I shvatila sam zato se Mini urilo. "Nacrtau vam kartu", nastavila je Mini, kao da je na pristanak bio ve gotova stvar. "Zapamtiete je, a ja u je potom unititi. Postoji jo neto to elim da vam dam, dokumenat od velike vanosti, velike vrednosti." Pruila mi je knjigu sa konim koricama, umotanu upletenim nitima koju je donela zajedno sa tkaninom. Dok je crtala kartu, u tani potraih makazice za nokte i presekoh niti. Knjiga je bila mala - veliine kakve debele sveske - i veoma stara, to se moglo zakljuiti ve na prvi pogled. Korice su bile od meke marokanske koe, izlizane i prekrivene oznakama koje kao da su bile utisnute vruim elezom umesto da upotrebi votani peat, neko je peat utisnuo u kou - peat u obliku osmica. Osetih neku jezu dok sam ih posmatrala. Zatim presekoh krute niti i knjiga se otvori. Bila je runo povezana. Hartija prozirna poput koice luka, ali glatka i beliasta poput tkanine - toliko tanka da mi je odmah postalo jasno kako knjiga sadri mnogo vie stranica no to sam u prvi mah pomislila, moda est do sedam stotina, ispisanih rukom. Tipinim, sitnim, gustim, kitnjastim, staromodnim rukopisom kakav se dopadao Donu Henkoku. Poto su listovi bili ispisani sa obe strane, mastilo je prodrlo kroz tanku hartiju, to je jo vie oteavalo itanje. Ali ipak sam poela da itam. Tekst je bio ispisan na starofrancuskom, tako da neke rei nisam mogla da prepoznam, ali ubrzo sam shvatila poruku. Dok se Mini u pozadini doaptavala sa Lili, objanjavajui joj pojedinosti sa karte, osetila sam neku hladnou oko srca i obuzeo me je strah. Sada sam znala odakle je saznala sve ovo to nam je ispriala. "Cette Anno Dominii Mille Sept Cent Quatre-Vingt-Treize, au fin de Juin a Tassili n'Ajjer Saharien, je devient de racontre cette histoire. Mirelle ai nun, si suis de France..." Poto sam poela naglas da itam, odmah i prevodei, Lili je podigla pogled i lagano poela da shvata ta ja to itam. Mini je sedela utke, kao da je zapala u

trans. Kao da je ula glas koji je doziva iz divljine, iz nejasnih magli vremena glas koji je premoivao milenijume. U stvari, nije prolo jo ni dve stotine godina od kada je taj dokument bio napisan: Ove godine 1793, poeh da itam, u mesecu junu u Tasiliju n'Ajjeru, u Sahari, poinjem da priam ovu priu. Zovem se Mirela i dolazim iz Francuske. Poto sam osam godina mladosti provela u Monglanskoj opatiji u Pirinejima, prisustvovala sam putanju u svet velikog zla - zla koje sada poinjem da shvatam. Zapisau ovu priu o njemu. Zovu je Monglanska garnitura, a pria poinje sa Karlom Velikim, silnim kraljem koji je sagradio nau opatiju...

21. IZGUBLJENI KONTINENT

Posle putovanja od deset dana nailazi se na slani breuljak, izvor i nenastanjeno podruje. Pored ovoga uzdie se planina Atlas, u obliku vitke kupe, toliko visoka da kau kako se njen vrh ne moe videti ni leti ni zimi jer je veito obavijen oblacima. Domoroci su po ovoj planini dobili ime "Atlantinjani", a oni je zovu "Nebeski stub". Pria se da se ti ljudi ne hrane ivim stvorovima i da nikada ne sanjaju. Ljudi Peanog pojasa, 'Istorija' (454. pre n. e.), Herodot Dok se Lilin veliki korni sputao niz Erge na putu ka oazi kod Gardaje, ugledala sam beskrajne milje tamnocrvenog peska koji se odatle prostirao u svim pravcima. Geografija Alira na karti izgleda krajnje jednostavna: Alir podsea na pehar postavljen naopako. Kroz grli na dnu, na granici sa Marokom kao da je isticala voda u oblinje zemlje zapadne Sahare i Mauritaniju. Drka se sastojala iz dva dela: pedeset milja irok potez navodnjavanog tla du severne obale i planinske trake dugake tri stotine milja neto junije od prvog poteza. Ostatak zemlje - gotovo milion kvadratnih milja - sainjavala je pustinja. Lili je vozila. Putovale smo ve pet asova i prele trista ezdeset milja otrih planinskih zavoja na putu ka pustinji; Karioka se zbog ovog naeg junatva zavukao pod sedite i cvileo. Zavoje uopte nisam primeivala. Bila sam suvie zaokupljena prevodei naglas dnevnik koji nam je Mini dala - prie o mranoj tajni, nastanku Terora u Francuskoj, a ispod svega toga dvestogodinja potraga francuske opatice Mirele za tajnom Monglanske garniture. Ista potraga u koju smo se i nas dve upustile.

Sada je bilo jasno kako je Mini saznala istoriju garniture - njenu tajanstvenu mo, kako je otkrila da se u njoj krije formula i da figurama predstoji smrtonosna igra. Igra koja se nastavljala iz pokolenja u pokolenje vrbujui igrae isto onako kao to smo Lili i ja, Solarin i Nim - a moda i sama Mini - bili uvueni u nju. Ta se igra odvijala upravo na ovom terenu kojim smo se sada kretali. "Sahara", rekoh, podigavi pogled sa knjige kada smo poele da se sputamo u Gardaju. "Zna li ti da ovo nije uvek bila najvea pustinja na svetu. Pre mnogo miliona godina, Sahara je bila najvee svetsko more na kopnu. Tako su nastali sva ta sirova nafta i tean prirodni gas - siune morske ivotinje i biljke su se raspale i pretvorile u gasove. Alhemija prirode." "Ma nemoj?" suvo prokomentarisa Lili. "E pa, moj pokaziva goriva kazuje da moramo negde stati i sipati malo tih morskih oblika ivota. Mislim da e biti najbolje da to uradimo u Gardaji. Na Mininoj karti nisam primetila ba puno gradova du naeg puta." "Nisam je videla", primetih, mislei na kartu koju je Mini nacrtala i odmah potom unitila. "Nadam se da ima dobro pamenje." "Ja sam ahistkinja", odvrati Lili kao da to sve objanjava. "Ovaj grad, Gardaja, nekada se zvao Kardaja", primetih, vrativi se dnevniku. "Naa prijateljica Mirela izgleda da se ovde zaustavila 1793. godine." Nastavih da itam: I stigosmo u mesto Kardaju, koje je dobilo ime po berberskoj boginji Kar Mesec - koju su Arapi zvali "Libija" - mokra od kie. Vladala je kopnenim morem koje se protezalo od Nila do Atlantskog okeana; njen sin Feniks osnovao je Feniansko carstvo; pria se da joj je otac bio sam Posejdon. U svakoj zemlji ima drugaije ime: Itar, Astarte, Kali, Sibela. Iz nje izvire sav ivot kao iz mora. U ovoj zemlji zovu je Bela Kraljica. "Blagi Boe", ree Lili, pogledavi me kada je usporila da bi skrenula za Gardaju. "Hoe da kae da je ovo mesto dobilo ime po arhenemezis? Moda emo se spustiti na belo polje!" Toliko smo se zadubile u prelistavanje dnevnika, traei nove podatke da nisam ni primetila tamnosivi reno iza nas, dok mu konice nisu zakripale da bi sa glavnog puta skrenuo za nama ka Gardaji. "Zar ta ista kola nismo ve negde videli?" upitah Lili. Ona potvrdno klimnu, ne skidajui pogled s puta. "U Aliru", odvrati ona mirno. "Bila su parkirana tri mesta od nas na ministarskom parkiralitu. Unutra su bila ista ova dva momka; prestigli su nas u planinama pre moda jednog sata, tako da sam ih dobro pogledala. Od tada se ne odvajaju od nas. Misli li da na prijatelj arif ima neke veze s ovim?"

"Ne", odvratih, posmatrajui ih u bonom ogledalu. "To su ministarska kola." Znala sam i ko ih je poslao. Bila sam uznemirena jo od kada smo napustili Alir. Posle razgovora sa Mini u Kazbahu nazvala sam Kamela iz javne telefonske govornice na trgu kako bih ga obavestila da u nekoliko dana biti odsutna. Pobesneo je. "Jesi li poludela?" stao je da se dere; veza je bila ionako slaba. "Dobro zna da je stanje trgovakog modela u ovom asu za mene kritino! Najkasnije do kraja nedelje moram imati te brojke! Taj tvoj projekat mora biti to je pre mogue zavren." "Brzo se vraam", rekoh. "Uostalom, sve sam uradila. Sakupila sam podatke iz svih zemalja iz kojih si eleo i veinu sam unela u kompjutere u Sonatraku. Mogu ti ostaviti listu sa uputstvima za programe - svi su gotovi." "Gde se trenutno nalazi?" prekide me Kamel; imala sam oseaj da e kroz liniju skoiti na mene. "Prolo je jedan. Trebalo je odavno da si na poslu. Na svom mestu na parkiralitu zatekao sam onaj smeni auto i poruku. A upravo u ovom trenutku arif je pred mojim vratima i trai tebe. Kae da se bavi krijumarenjem automobila, da skriva ilegalne imigrante - i jo neto o nekom opakom psu! Da li bi, molim te, bila ljubazna da mi objasni ta se dogaa?" Divno. Ako naletim na arifa pre no to obavim ovaj zadatak, nai u se u sosu. Morala sam Kamela da uputim u stvari - bar delimino. Ponestajalo mi je saveznika. "U redu", pristadoh. "Jedna moja prijateljica je u nevolji. Dola je da me poseti, ali joj na vizu nije udaren peat." "Njen se paso nalazi na mom stolu", kipteo je Kamel od besa. "arif ga je doneo. Ona ak ni nema vizu!" "To je stvar tehnike prirode", brzo rekoh. "Ona ima dvojno dravljanstvo jo jedan paso. Moe tako srediti stvari da ispadne kao da je u zemlju ula legalnim putem. Napravie od arifa budalu..." Kamelov glas je postajao sve slabiji. "Nije mi cilj, gospoice, da od efa tajne policije pravim budalu!" A onda kao da je malo smekao. "Iako se to protivi mom zdravom razumu, pokuau da pomognem. Sluajno znam ko je mlada dama. Poznavao sam njenog dedu. Bio je blizak prijatelj moga oca. U Engleskoj su zajedno igrali ah." Vidi, vidi - ovo postaje sve zamrenije! Mahnuh Lili, koja pokua da se ugura u telefonsku kabinu i prisloni uvo uz slualicu. "Tvoj otac je igrao ah sa Mordekajem?" ponovih. "Da li je bio ozbiljan igra?" "Zar mi svi to nismo?" odvrati zagonetno Kamel. Trenutak je utao; kao da je razmiljao. Kada je ponovo progovorio, Lili se pored mene ukoila, a ja sam osetila buru u stomaku. "Znam ta planirate. Posetile ste je, je li tako?"

"Koga to?" pokuah krajnje naivno da upitam. "Ne pravi se blesava. Ja sam ti prijatelj. Znam ta ti je El-Marad kazao znam za im traga. Draga moja devojice, igra opasnu igru. Ti ljudi su ubice, svi odreda. Nije teko pogoditi kuda si se uputila - uo sam glasine o tome ta je tamo skriveno. Zar ti nije palo na pamet da e te arif tamo takoe potraiti kada otkrije da te nema?" Lili i ja smo zurile jedna u drugu preko slualice. Da li je ovo trebalo da znai da je i Kamel igra? "Pokuau da vas pokrijem", nastavi on, "ali oekujem da se vrati do kraja nedelje. ta god radila, nemoj se ranije ni pojavljivati u blizini svoje ili moje kancelarije - i ne pokuavaj nita preko aerodroma. Ako se ukae potreba da me obavesti o neemu to je u vezi sa tvojim... projektom... bie najbolje da to uini preko centralne pote." Po boji njegovog glasa pogodila sam ta je pod time mislio: svu korespodenciju treba da obavljam preko Tereze. Mogla sam kod nje da ostavim Lilin paso i uputstva za OPEK pre no to krenemo. Pre no to smo zavrili razgovor Kamel mi je poeleo sreu i dodao: "Probau da pazim na tebe to je mogue bolje. Ali ako se uvali u neku pravu nevolju, morae sama da se snalazi." "Zar to svi ne inimo", odvratih, nasmejavi se. Zatim sam citirala ElMarada: "El-safar Zafar!" Putovati znai pobeivati. Nadala sam se da e se ta stara arapska poslovica pokazati tanom, ali nisam bila ba ubeena u to. Kada sam spustila slualicu, oseala sam se kao da sam prekinula i poslednju vezu sa stvarnou. Bila sam sigurna da je Kamel poslao ova ministarska kola koja su lagano ula za nama u Gardaju. Verovatno su to bili straari koje je poslao da nas tite. Ali nismo mogli da ih vuemo za sobom u pustinju. Morala sam neto da smislim. Nisam poznavala ovaj deo Alira, ali sam znala da je grad Gardaja, kome smo se pribliavale, predstavljao jedan od pet poznatih Pentapolisa, ili "Pet gradova M'zaba." Dok je Lili kruila unaokolo traei benzinsku pumpu, posmatrala sam raspored grada naspram purpurnih, ruiastih i crvenih stena koje su nas okruavale, nalik na kakvu formaciju kristalnih stena koja se izdigla iz mora. To su bili gradovi koje su pominjali u svakoj knjizi o pustinji. Kurbizije je kazao da se oni dre "prirodnog ritma ivota". Frenk Lojd Rajt ih je nazivao najlepim gradovima na svetu, a boju njihovih struktura od crvenog peska "bojom krvi - bojom stvaranja." Ali francuska opatica Mirela imala je u svom dnevniku o njima da kae jo neto mnogo zanimljivije: Te gradove su pre hiljadu godina osnovali Ibaditi - "Oni koje je zaposeo Bog" - koji su verovali da je njima ovladao duh udne Boginje Meseca, te su ih i

nazvali po njoj: Blistava, Melika - Kraljica... "Sranje", ree Lili, zaustavivi se kod benzinske pumpe. Kola koja su nas pratila nastavie dalje, napravie zaokret u obliku slova "U" i vratie se po gorivo. "Nalazimo se usred nedoije sa dve budale na vratu, ispred nas je milion milja peska, pojma nemamo ta traimo, a to neemo znati ni kada ga pronaemo." Morala sam da se sloim sa ovim njenim sumornim zakljukom. Ali stvari e se uskoro jo vie pogorati. "Bie najbolje da uzmem neto vie benzina", ree Lili, iskoivi iz auta. Izvadila je snop novanica i kupila dve kante od po pet galona benzina i jo dve sa vodom, dok je momak na pumpi punio rols do ivice. "ta e ti to", upitah je, poto je smestila rezerve u prtljanik. "Put za Tasili prolazi kroz naftno polje Hasi-Mesaoud. Celim putem proteu se tornjevi i plinske cevi." "Ali ne i putem kojim mi idemo", obavesti me ona, upalivi motor. "Trebalo je da bar baci pogled na onu kartu." Odjednom osetih muninu u dnu eluca. Odavde su samo dva puta vodila za Tasili. Jedan se prostirao na istok kroz naftna polja do Ourgla, zatim se sputao na jug i izbijao na vrh te oblasti. ak je i taj put gotovo sve vreme zahtevao pogon na etiti toka. A onaj drugi, moda ak dvostruko dui, prolazio je kroz ogoljenu, jalovu ravnicu Tidikelt - jedan od najsuvljih, najopasnijih delova pustinje, gde je put bio oznaen trideset stopa visokim motkama kako bi ga mogli otkopati kada nestane, to se esto deavalo. Korni je moda izgledao kao tenk, ali nije imao gusenice potrebne za prelazak preko dina. "Ne misli to valjda ozbiljno", stadoh da uveravam Lili dok se ona izvlaila sa benzinske pumpe; nai pratioci krenuli su odmah za nama. "Zaustavi kod najblieg restorana. Moramo da porazgovaramo." "I da napravimo strateki plan", sloi se ona, bacivi pogled prema retrovizoru. "Uhvatila me je nervoza zbog ovih momaka." Na kraju Gardaje pronaosmo jedan mali restoran. Poto smo se parkirale, prole smo kroz hladni pab i ule u unutranje dvorite, u kome su suncobrani pored stolova i ilave palme urmi bacale senke pri veernjem crvenom sjaju. Svi stolovi bili su slobodni - bilo je tek est asova popodne - ali ipak sam uspela da pronaem kelnera i da naruim sirovo povre i tadjine, jako zainjen jagnjei ragu sa kuskusom. Lili je ve bockala sirovo povre u ulju kada su stigli nai pratioci i diskretno se smestili malo podalje od nas. "Ima li kakav predlog kako da se otarasimo ovih tikvana?" upita Lili, ubacivi komad jagnjetine "a la tadjine" u Kariokina usta; kuence joj se bakarilo u krilu.

"Porazgovarajmo prvo o putu!" rekoh. "Pretpostavljam da odavde do Tasilija ima nekih etiri stotine milja. Ali ako krenemo junim putem, bie osam stotina; ako poemo tim putem imaemo problema i sa hranom i gorivom poto u tom delu ima malo gradova i daleko su jedan od drugoga - dok u izobilju ima samo peska." "Osam stotina milja je sitnica", odvrati Lili. "Sve je ravno. S mojom vonjom stii emo pre jutra." Zatim je puknula prstima kelneru i naruila est velikih boca "Ben Harouna", kisele vode sa juga. "Uostalom, jedino tim putem moemo stii tamo gde smo naumile. Ne zaboravi da sam ja ta koja je upamtila kartu." Pre no to sam stigla da prigovorim, bacila sam pogled prema batenskom ulazu i prigueno kriknula. "Ne osvri se", promrmljah, "stigli su novi gosti." Dva krna momka upravo su prola kroz zavesu od nanizanih perli i uputila se preko dvorita sa palmama u nameri da sednu to blie nama. Ovla su nas okrznuli pogledom, ali zato Kamelovi poslanici s nae druge strane nisu skidali pogled s njih. Prvo su dobro osmotrili pridolice, a zatim se zgledali i meni je bilo jasno zato. Jednog od ovih delija videla sam poslednji put na aerodromu kako miluje pitolj, a drugi me je povezao iz bistroa one noi kada sam stigla u Alir - poklon tajne policije. "arif ipak nije zaboravio na nas", obavestih Lili, uzimajui novi zalogaj. "Lica nikada ne zaboravljam, a moda ih je upravo i odabrao zbog toga. Obojica su me ranije ve videla." "Ali nisu mogli da nas slede na onom praznom putu", ostade ona uporna. "Primetila bih ih isto kao i one druge." "Praenje s nosom nabijenim u zemlju izilo je iz mode zajedno sa erlokom Holmsom", primetih. "Hoe da kae da su nam neto prikaili za kola - neto kao radar!" proaputa ona svojim promuklim glasom. "Kako bi mogli da nas slede, a mi da ih ne vidimo!" "Bingo, dragi moj Votsone", rekoh tihim glasom. "Zabavi ih dvadesetak minuta, a ja u pronai bubicu i oduvati je. Elektronski ureaji su mi slabost." "Znam i ja neke tehnike", apnu mi Lili i namignu. "Izvini me naas, idem da napuderiem nos." Ustala je i razvukla usta u osmeh, a zatim mi ubacila Karioku u krilo. Grmalj koji je upravo ustao da krene za njom zastade kada ona glasno upita kelnera, koji se nalazio na drugom kraju sale, gde se nalaze "les toilettes". Grmalj se vrati na mesto. Sve vreme sam se rvala sa Kariokom kome se izgleda tadjine veoma dopao. Kada se Lili konano vratila, zgrabila ga je i gurnula u moju torbu, zatim smo podelile teke boce sa vodom i uputile se ka vratima. "ta se deava?" proaputah. Svi koji su nam pravili drutvo za veerom urno su stali da plaaju raune dok smo mi odmicale. "Deja posla", izgovori ona kada se uputismo ka kolima. "elina turpija za

nokte i kamen. Probuila sam creva za dovod goriva i gume - napravila sam male rupe, tako da im benzin i vazduh lagano isteknu. Provozaemo ih malo po pustinji da se izduvaju, a onda e poljubiti put." "Jednim udarcem dve muve", primetih radosno, dok smo ulazile u korni. "Odlino si to obavila!" Ali dok smo izlazile na ulicu primetila sam da je oko nas bilo parkirano jo desetak automobila, koji su verovatno pripadali osoblju ovog restorana ili oblinjih kafea. "Kako si znala koji od ovih pripada tajnoj policiji?" "Nisam." Lili mi uputi eretski osmeh i krenu niz ulicu. "Da se obezbedim, sve sam ih izbuila." Pogreila sam kada sam pretpostavila da je pred nama, ako krenemo junim putem, osam stotina milja. Na preciznom znaku na izlazu iz Gardaje, na kome su se mogle nai razdaljine svih mesta juno od grada (nije ih bilo ba mnogo), pisalo je da do Djaneta na junoj kapiji Tasilija ima 1637 kilometara - to je preko hiljadu milja. Iako je Lili nameravala brzo da vozi, pitala sam se ta e biti kada siemo sa autoputa? Kao to je Lili predvidela, Kamelovi telohranitelji ostali su bez prevoza posle otprilike jednog asa, pratei nas kroz sve vei mrak M'zaba. A kao to sam ja predvidela, arifovi momci ostali su toliko iza nas da nam se nije ukazala ast da prisustvujemo sceni kada izneveravaju svoga efa, zaustavivi se pored puta. Kada smo se oslobodile pratilaca, zaustavile smo se u sumraku i ja sam se zavukla pod veliki korni. Bilo mi je potrebno pet minuta da uz pomo baterijske lampe pronaem mali odailja iza stranje osovine toka. Smrskala sam ga eleznom polugom koju mi je Lili dodala. Duboko udiui hladni noni vazduh iznad groblja Gardaje, nekoliko puta poskoismo, estitajui jedna drugoj na otroumnosti, i stadosmo da se tapemo po ramenima dok je Karioka pocupkivao oko nas, razvaljujui se od lajanja. Potom ponovo uskoismo u kola i odjurismo. Uskoro sam promenila miljenje o putu koji je Mini izabrala. Mada je autoput koji je vodio na sever bio moda jednostavniji, tako smo zbunile nae progonitelje da sada vie nisu znali kojim smo putem krenule. Nijedan Arapin pri zdravoj pameti ne bi ni u snu pomislio da bi dve same ene mogle izabrati ovaj put - i meni samoj bilo je teko da to sebi predstavim. Puno vremena smo protraile na one momke da je ve prolo devet asova kada smo krenule iz M'zaba i ve se dobrano smrailo. Bilo je suvie mrano tako da nisam mogla ni da itam knjigu koja mi je leala u krilu ni da posmatram goli predeo pred sobom. Malo sam odremala dok je Lili jurila niz dugaak, pravi put, kako bih mogla da je zamenim. Trebalo nam je deset asova da preemo Hamadu i preseemo na jug kroz dine Touata; ve je svanjivalo. Sreom, putovanje je prolazilo sasvim mirno -

moda suvie mirno. Imala sam neprijatno oseanje da nas srea polako naputa. Poela sam da razmiljam o pustinji. U planinama kroz koje smo prolazili jue u podne bilo je samo pet-est stepeni. U Gardaji je u sumrak bilo moda za koji stepen toplije, a dine su u pono, iako je bio pozni jun, ipak bile hladne i mokre od rose. Ali sada je bila zora i nalazile smo se u ravnici Tidikelt, obodu prave pustinje - u kojoj pesak i vetar zamenjuju palme, biljke i vodu - a jo nas je ekalo etiri stotine pedeset milja. Jedina odea koju smo ponele bila je ona na nama, a od hrane smo imale samo nekoliko boca gazirane vode. Ali to nije bilo ono najgore. Lili me prenu iz misli. "Ispred nas je nekakva rampa", ree ona napetim glasom, zagledavi se kroz vetrobran poprskan insektima i zaslepljen jarkom svetlou izlazeeg sunca. "Lii mi na granini prelaz... ne znam ta je to. Da pokuamo?" Nema sumnje, ispred nas se nalazila kuica sa motkom ofarbanom na pruge koju ovek uvek povezuje sa graninom straarnicom - i to usred pustinje. Izgledala je neobino i neprimereno mestu usred ove nepregledne i prazne divljine. "Izgleda da nam nita drugo ne preostaje", odvratih. Poslednje skretanje ostalo je preko stotinu milja iza nas. ta je, tu je - ovo je bio jedini put u blizini. "Zato su ba ovde postavili rampu?" upita Lili napetim glasom, nastavivi napred. "Moda je sanitarna inspekcija", primetih, pokuavi da se naalim. "Nema mnogo onih koji su dovoljno ludi da nastave dalje. Ti zna ta se tamo nalazi, zar ne?" "Nita?" stade ona da nagaa. Smeh nas malo opusti. Obe smo se zabrinule zbog iste stvari: kakvi su bili zatvori u ovom delu pustinje. Jer upravo tamo emo se nai ako otkriju ko smo - i ta smo uinile sa prevoznim sredstvima koja su pripadala ministru OPEK-a i efu tajne policije. "Samo bez panike", rekoh, dok smo usporavale ispred prepreke. Iz kuice izie straar, jedan niski momak sa brkovima, koji je izgledao kao da ga je zaboravila Legija Stranaca kada se pokupila i otila. Posle podueg razgovora na mom osrednjem francuskom shvatila sam da je traio neku vrstu dozvole za prolazak. "Dozvole?" zavrita Lili i umalo ga ne pljunu. "Potrebna nam je dozvola da uemo u ovu i od Boga i od ljudi zaboravljenu rupu na zemlji?" A ja utivo izgovorih na francuskom: "A kakva je, gospodine, svrha te dozvole koja nam je potrebna?" "To je dozvola za El-Tanzerouft - Pustinju ei", stade on da me uverava. "Vlada mora da vam pregleda kola i da vam izda potvrdu da ste zdrave." "Plai se da kola nee izdrati", obavestih Lili. "Napunimo mu ake srebrom i pustimo ga da sam obavi pregled. Pa da krenemo dalje."

Kada je straar ugledao boju naeg novca i poto je Lili prolila nekoliko suza, zakljuio je da je i on dovoljno vana linost i da nam moe izdati vladinu dozvolu. Zagledao je nae kante sa benzinom i vodom, zatim stao da se divi velikom srebrnom ukrasu na haubi koji je predstavljao neku krilatu i prsatu lutku i zadivljeno se zacerekao kada je primetio nalepnice na kojima je pisalo "vajcarska" i "F" za Francusku. Sve je ilo kako treba dok nam nije kazao da moemo podii pokretni krov i proi. Lili se nelagodno zagledala u mene. Nisam shvatala u emu je problem. "Da li to na francuskom znai ono to mislim da znai?" upita ona. "Rekao je da moemo da briemo", stadoh da je uveravam, krenuvi nazad ka kolima. "Mislim na onaj deo o krovu. Zar stvarno moram da ga podignem?" "Pa, razume se. Ovo je pustinja. Za nekoliko asova bie sto stepeni u hladu samo to tamo nema hlada. A da i ne pominjem ta pesak napravi od frizure..." "Ne mogu!" siknu ona na mene. "Nema krova!" "Prevalili smo preko osam stotina milja od Alira u kolima koja ne mogu da savladaju pustinju?!" Glas mi je postajao sve piskutaviji. Straar je ve bio u kuici i spremao se da podigne rampu, ali je zastao. "Razume se da e je savladati", ree ona ljutito, skliznuvi na vozaevo sedite. "Ovo je najbolji automobil koji je ikada napravljen. Ali nema krova. Slomio se i Hari je rekao da e ga popraviti, ali nikada to nije uinio. Meutim, mislim da je na trenutni problem..." "Na trenutni problem je to to", stadoh da se derem na nju, "namerava da krene u najveu pustinju na svetu bez krova nad glavom! Zar hoe da nas ubije?" Na mali straar moda nije razumeo engleski, ali shvatio je da se neto deava. Tada se iza nas zaustavio veliki kamion hladnjaa i stao da trubi. Lili mu mahnu, upali motor i pomeri korni u stranu kako bi veliki kamion mogao da proe. Straar ponovo izie da pregleda vozaeve isprave. "Uopte ne shvatam zato se uzbuuje", ree Lili. "Kola imaju klimatizaciju." "Klimatizaciju!" ponovo zavritah. "Klimatizaciju? To e nam ba mnogo pomoi kada sunce pripee i kada se digne peana oluja!..." Upravo sam poela da se zagrevam kada se straar vrati u kuicu da podigne rampu i propusti kamion iji je voza, bez sumnje, bio dovoljno razuman i odveo svoje vozilo na pregled pre no to se uputio u sedmi krug pakla. Pre no to sam shvatila ta se deava, Lili je pritisla gas. Podigavi oblak peska, vratila se na put i prola kroz rampu odmah iza kamiona. Sagla sam glavu kada se elina ipka obruila i, zamalo me promaivi, lupila o stranji deo kornia. Zauo se muni zvuk trenja metala o metal dok je ipka parala glatke, stranje branike. Straar je istrao iz kuice i stao da vriti neto na arapskom -

ali moj glas zagluio je njegove rei. "Umalo me nisi skratila za glavu!" stadoh da urlam. Kola se opasno zanee ka ivici puta. Udarila sam o vrata sa svoje strane; a onda videh, na svoj uas, da sleemo s puta i uleemo u duboki pesak. Obuze me uas - nita nisam videla. Oi, nos, grlo, sve mi je bilo puno peska. Nalazile smo se u crvenoj izmaglici. Jedini zvuk koji sam ula bilo je Kariokino isprekidano kaljucanje ispod sedita i zvuk sirene dinovskog kamiona koji mi se uini opasno blizu. Kada isplivasmo na svetlost dana, to jest kada se pesak slio sa velikih bokova Kornia, videh da su nam tokovi ponovo na vrstom asfaltu i da se kola nalaze - nekim udom - trideset jardi ispred hladnjae, kao i da se dalje kotrljaju putem. Bila sam besna na Lili, ali i bez rei od iznenaenja. "Kako smo dospele ovamo?" upitah, provlaei prste kroz kosu kako bih istresla kripavi pesak. "Nije mi jasno zato se Hari uopte muio da mi nae ofera", primeti Lili radosno, kao da se nita nije dogodilo. Kola, lice i haljina bili su joj potpuno prekriveni tankim, puderastim slojem peska. "Oduvek sam volela da vozim. Ba je ovde lepo. Kladim se da sam upravo postala najbri voza na suvom meu ahistima..." "Zar ti nije palo na pamet", prekinuh je, "da ak i ako preivimo, taj momak tamo pozadi moda ima telefon? ta ako nas prijavi? ta ako javi onima napred?" "Kojima napred?" frknu prezrivo Lili. "Ne bih rekla da se ovuda esto muvaju patrole." Bila je, razume se, u pravu. Niko se nee uzbuditi oko nas i krenuti ovamo, u ovu nedoiju, samo zato to smo zaobile inspekciju za kola. Vratih se dnevniku francuske opatice Mirele, i nastavih da itam tamo gde sam prethodnog dana stala: I tako sam iz Kardaje krenula na istok preko suve ebkhe i kamenitih ravnica Hamade, u pravcu Tasili n'Ajjera koji lei na obodu Libanske pustinje. Kada sam kretala, sunce je izgrejalo iznad crvenih dina da me povede ka onome to sam traila... Istok - bio je to pravac iz koga je svakog jutra sunce izgrevalo, diui se iznad libanske granice i obasjavajui kanjon Tasilija u koji smo se i mi uputile. Ali ako je sunce izlazilo na istoku, zato nisam odmah primetila da se upravo raa, crveno i okruglo, na mestu gde je trebalo da se nalazi sever, dok smo se kotrljale putem, udaljujui se od rampe kod Ain Salaha - u pravcu beskonanosti?

Lili je satima vozila po beskrajnoj traci dvosmernog puta koji je poput dugake, dugake zmije krivudao izmeu dina. Postala sam dremljiva od vruine, a Lili - koja je za volanom provela ve blizu dvadeset asova, a nije spavala dvadeset etiri - dobila je zeleni podvaljak, a vrh nosa bio joj je crven od velike sparine. Poslednja etiri asa temperatura je neprestano rasla - tanije od trenutka kada smo prole rampu na putu. Sada je bilo deset asova i na ugraenim mernim instrumentima u kolima stajalo je da je temperatura vazduha neverovatnih 120 stepeni Farenhajta, kao i da se nalazimo na nadmorskoj visini od pet stotina stopa. To nije bilo mogue. Protrljala sam oi pune peska i pogledala ponovo. "Neto nije u redu", obavestih Lili. "Ravnice kojima smo se kretali mora da su bile gotovo na nivou mora, a Ain Salah smo ostavile za sobom pre etiri asa. Do sada je trebalo da se nalazimo na nekoliko hiljada stopa nadmorske visine i da idemo ka sreditu pustinje. Takoe je mnogo toplije nego to bi trebalo da bude u ovo doba dana." "I to nije sve", sloi se Lili glasom promuklim od vruine. "Jo pre pola sata trebalo je da naiemo na skretanje, prema Mininim uputstvima. Ali nismo..." U tom trenutku sam uoila pravac kretanja sunca. "Zato je onaj momak kazao da nam je potrebna dozvola za kola?" upitah, pomalo histerino. "Zar nije rekao da je to zbog El-Tanzesroufta - Pustinje ei? Blagi Boe..." Iako su svi znaci bili ispisani na arapskom, a ja se nisam prethodno potrudila da prouim karte Sahare, poeo je da me nagriza uasan crv sumnje. "U emu je stvar?" povika Lili, nervozno me pogledavi. "Rampa kroz koju si protutnjala nije bila Ain Salah", iznenada shvatih. "Mislim da smo noas negde pogreno skrenule. Uputile smo se na jug u slanu pustinju! Idemo prema Maliju!" Lili je zaustavila kola nasred autoputa. Lice, koje joj se ve gadno ljutilo, poprimi oajan izraz. Oslonila je elo o volan, a ja joj spustih aku na rame. Obe smo znale da sam u pravu. "ta emo sada?" Izgleda da smo se prerano naalile na raun toga da iza one rampe nema vie niega. ula sam razne prie o Pustinji ei. Na celoj Zemlji nije bilo uasnijeg mesta. ak se i uvena Prazna etvrt u Arabiji mogla prei na kamili, ali ovo je bio kraj sveta - pustinja u kojoj nita ivo nije moglo da opstane. Pored nje su visoravni koje smo sluajno promaili liile na izgubljeni raj. Kau da su ovde temperature, kada se ovek spusti na nadmorsku visinu niu od morske, tako visoke da se na pesku moe ispei jaje i da se voda istog asa pretvara u paru. "Mislim da bi trebalo da krenemo nazad", rekoh Lili koja je i dalje sedela pognuta. "Prei na moje mesto, pusti mene da vozim. Ukljuiemo klimatizaciju - izgleda bolesno."

"Ako je ukljuimo, motor e se samo jo vie zagrejati", odvrati ona dubokim glasom, podigavi glavu. "Nemam pojma kako je moglo da mi se desi da promaim put. Zameniemo mesta, ali samo da zna da nas nee doekati podignuta rampa ako se vratimo." Bila je u pravu, ali ta nam je drugo preostalo? Pogledala sam je i primetila da su joj usne popucale od vruine. Izila sam iz kola i otila do prtljanika. Pozadi su se nalazila dva zimska prekrivaa. Jedan sam obmotala sebi oko glave i ramena, a drugi ponela da zamotam Lili. Izvukla sam Karioku ispod sedita; jeziak mu je bio gotovo potpuno suv i mlitavo mu je visio iz usta. Podigla sam mu glavu i usula mu malo vode u grlo. Zatim sam otila da zavirim pod haubu. Nekoliko puta sam odlazila od prednjeg do zadnjeg dela kola da bih sipala benzin i vodu. Nisam htela da poveavam Lilinu potitenost, ali greka koju je noas poinila mogla bi da nas doe glave. Sudei po tome kako je rezervoar prodrao prvu kantu vode, inilo se da ovim kolima neemo stii do cilja, ak iako se vratimo nazad. Poto su stvari tako stajale, slobodno smo mogle i da nastavimo napred. "Onaj kamion je i dalje iza nas?" upitah, smestivi se na vozaevo sedite i pokrenuvi auto. "Ako nastavimo napred, pa ak i ako motor prokljua, morae na kraju ipak da se pojavi. Poslednjih dve stotine milja nismo primetili nijedan izlazak s autoputa osim ukrtanja sa nekim pranjavih puteljcima." "Ako si ti za to i ja sam", izgovori ona slabim glasom. Zatim me pogleda, osmehnuvi se, a usne joj jo malo popucae. "Kada bi samo Hari sada mogao da nas vidi." "Konano smo se sprijateljile - oduvek je to eleo." Uzvratih joj uz lani pobedonosni osmeh. "Aha", sloi se Lili. "Pravi nain da se umre." "Jo nismo mrtve", odvratih. Ali dok sam promatrala zaslepljujue sunce kako se i dalje uzdie na sprenom, belom nebu, upitala sam se koliko e jo to dugo potrajati... Znai, ovako je izgledalo hiljadu milja peska, razmiljala sam dok sam paljivo upravljala velikim korniom, ne prelazei etrdeset milja na sat, kako voda ne bi prokljuala. Podseala je na veliki crveni okean. Zato nije bila uta, bela ili prljavo siva poput drugih pustinja? Stene pretvorene u prah svetlucale su poput kristala, obasjane sunevim toplim sjajem, blistavije od peanika, tamnije od cimeta. Dok sam sluala kako maina lagano isparava vodu i posmatrala termostat kako pokazuje sve vee vrednosti, pustinja nas je nemo ekala dokle je oko dopiralo - ekala poput tamnocrvene venosti. Morala sam s vremena na vreme da zaustavljam kola kako bi se motor bar malo rashladio, ali onda je iva u spoljanjem termostatu prelazila sto trideseti podeok Farenhajtove lestvice, a to je bila temperatura koju nisam ni mogla da

zamislim van penice. Kada sam stala da podignem haubu, primetila sam da boja na prednjem delu kornia poinje da se ljuti. Cipele su mi bile potpuno mokre od znoja, ali kada sam se sagnula da ih skinem nisam naila na znoj. Koa na naduvenim stopalima popucala mi je od vruine - cipele su bile pune krvi. Osetila sam gaenje. Ponovo sam obula cipele, vratila se u kola i nastavila da vozim. Jo pre mnogo milja skinula sam koulju i obmotala je oko volana na mestima na kojima je koa popucala i stala da se ljuti. Krv u mozgu mi je kljuala; oseala sam kako mi zaguujua toplota pri plua. Kada bismo samo uspele da izdrimo do zalaska sunca, mogle bismo preiveti jo jedan dan. Moda e neko naii i spasiti nas - moda e naii onaj kamion koji smo ostavile za sobom. Ali ak se i taj dinovski kamion lagano pretvarao u stvar iz mate, na fatamorganu seanja. Bilo je dva sata posle podne - igla na termostatu pribliila se 140. podeoku kada sam prvi put neto primetila. U poetku sam mislila da mi je mozak prokljuao i da haluciniram, da odista vidim fatamorganu. Uinilo mi se da pesak poinje da se pokree. Nije bilo ni daka vetra, pa kako je onda pesak mogao da se pokree? Ali pokretao se. Malo sam usporila, a zatim i stala. Lili je spavala na stranjem seditu; i ona i Karioka bili su prekriveni zimskim prekivaem. Omirisala sam vazduh i stala da oslukujem. Okruivao me je miran, teak vazduh koji uvek najavljuje oluju - ona glatka tiina, uasavajui vakuum zvuka koji se javlja samo pred najuasnije vrste oluja: tornada... uragane. Nema sumnje da se neto spremalo, ali ta? Iskoila sam, skinula sa sebe ebe i prostrla ga preko pregrejane haube kako bih mogla da s popnem na nju i osmotrim okolinu. Uspravivi se na haubi, stadoh da osmatram obzorje. Na nebu se nije videlo ba nita, ali dokle god mi je pogled dosezao, preko pustinje se kretao pesak - lagano je puzio poput kakve ive stvari. Stresla sam se uprkos tutnjavoj, bolnoj toploti. Skoila sam nazad na tle i otila da probudim Lili; povukla sam prekriva koji ju je natkriljavao. Ona se mlitavo uspravila - lice joj je ve bilo puno priteva. "Nestalo nam je benzina!" ree ona uplaeno. Glas joj je bio promukao, usne i jezik oteeni. "Sa kolima je jo sve u redu", obavestih je. "Ali neto se pribliava. Ne znam ta." Karioka je ispuzao ispod ebeta i stao da cvili dok je podozrivo zurio u pesak koji se kretao oko nas. Lili ga pogleda, a zatim podie uplaeni pogled ka meni. "Oluja?" upita ona. Klimnuh. "Mislim da jeste. Mislim da ovde ne moemo da se nadamo kii sigurno je posredi peana oluja. Moglo bi biti veoma gadno."

Nisam htela da je gnjavim injenicom da zahvaljujui njoj nemamo nikakav zaklon. Moda nam ne bi pomoglo ni da ga imamo. Na mestu kao to je ovo, gde putevi mogu biti zatrpani nanosima visine do trideset stopa, i nas bi mogla da zadesi ista sudbina. Ne bismo imali nikakvih izgleda ak ni kada bi ova prokleta kola imala krov - ak nam ne bi pomoglo ni da puzimo ispod nanosa. "Mislim da bi trebalo da pokuamo da je preteknemo", izjavih odlunim glasom, kao da sam znala o emu govorim. "Odakle dolazi?" upita Lili. Slegnuh ramenima. "Ne mogu da je vidim, ne mogu da je namiriem, niti da je osetim", obavestih je. "Ne pitaj me kako, ali znam da je tamo." To je znao i Karioka, koji se tresao od straha. Nemogue da smo oboje greili. Ponovo pokrenuh kola i pritisnuh gas do daske. Dok smo ibale kroz groznu jaru, osetila sam kako me obuzima pravi strah. Poput Iaboda Krejna koji je beao pred uasnim bezglavim duhom Uspavane upljine, trkala sam se sa olujom koju nisam ni videla ni ula. Vazduh je postajao sve tei i tei i obavijao nam je lica poput vrelog vatrenog ebeta. Lili i Karioka nalazili su se na prednjem seditu pored mene i zurili ispred sebe kroz vetrobran prekriven tankim slojem peska dok su se kola kotrljala prema nemilosrdnom crvenom sjaju. A onda sam zaula zvuk. U poetku sam mislila da mi se samo priinjava, da mi u uima zuji usled peska koji je bez prestanka grebao po metalu kola. Na haubi i ukrasnoj masci vie nije bilo ni traga od boje - pesak ju je izjeo do golog metala. A zvuk je postajao sve glasniji i glasniji i podseao je na lagano zujanje kakvo isputa elektrina testera ili muva. Nastavila sam da se kreem, ali sa strahom. I Lili ga je ula, pa se okrenula ka meni; nisam elela da se zaustavim kako bih otkrila ta je posredi. Plaila sam se da ve znam uzrok. Zvuk je postajao sve glasniji i inilo se da zagluuje sve oko nas. Pesak pored puta ve je poeo da se podie u oblaiima, i poigrava po asfaltu, a zvuk je i dalje bivao sve snaniji, dok nije postao gotovo zagluujui. Iznenada sam skinula nogu sa papuice za gas, a Lili je epala ofersku tablu noktima crvenim kao krv. Zvuk je divlje protutnjao iznad naih glava, te umalo nisam sletela s puta pre no to sam pronala konicu. "Avion!" vrisnu Lili - a ja joj se istog asa pridruih. Zagrlismo se dok su nam suze tipale oi. Avion je preleteo tano iznad nas i poeo naoigled nama da se sputa na udaljenosti manjoj od stotinu jardi na pistu u pustinji! "Dame", oslovi ih fonctionnaire provizornog aerodroma Debnane, "imale ste sreu da me zateknete ovde. Samo jednom dnevno slee avion iz Alira. Kada nema privatnih letova, ovaj aerodrom je zatvoren. Do naredne benzinske pumpe ima preko stotinu kilometara, a dotle sigurno ne biste stigle." Popunjavao je nae zalihe benzina i vode sa pumpi pored autoputa. Ogromni

transportni avion koji je prozujao iznad naih kola dokoliio je na asfaltnoj pisti, isputajui u vazduh toplotu iz zagrejanih motora sa propelerima, koja je sve pred sobom topila. Lili je stajala sa Kariokom u naruju, posmatrajui naeg zdepastog, malog spasioca kao da je arhaneo Gavrilo. U stvari, nikog drugog sem njega i nije bilo unaokolo. Pilot aviona je uao u montanu baraku od valovitog lima da malo dremne po ovoj groznoj vruini. Praina je brisala preko autoputa; vetar je postajao sve jai. Grlo mi je bilo toliko suvo da me je bolelo; ipak, oseala sam veliko olakanje to smo se spasle. Odluila sam da postanem vernik. "emu slui ova pista ovde, usred nedoije?" upita me Lili. Prevedoh njeno pitanje fonctionnaireu. "Isporuka pote", odvrati on, "i zaliha za neke ekipe koje rade na pronalaenju prirodnog gasa, a stanuju u prikolicama zapadno odavde. Ovde se samo zaustave na putu za Hogar, a zatim se vraaju u Alir." Lili je razumela. "Hogar su", poeh da joj objanjavam, "vulkanske planine na jugu. Mislim da su blizu Tasilija." "Pitaj ga kada e taj sanduk podii sa zemlje", ree Lili, uputivi se prema baraci, sa Kariokom za petama, koji je odvano hodao na vrhovima apa po vrelom asfaltu. "Uskoro", odvrati ovek na moje pitanje postavljeno na francuskom. Zatim pokaza prema pustinji. "Moramo ga podii pre no to peani avoli nagrnu. Nee dugo potrajati." Znai, bila sam u pravu - pribliavala se oluja. "Kuda si krenula?" doviknuh za Lili. "Da pitam koliko trai za prevoz auta", odvrati mi ona preko ramena. Bilo je etiri popodne kada su naa kola spustili iz aviona niz rampu na asfaltnu pistu u Tamanrasetu. Palme urmi njihale su se na blagom povetarcu, a plavocrne planine izvijale su se oko nas put neba. "Neverovatno je ta se sve novcem moe kupiti", rekoh Lili kada je isplatila razdraganom pilotu njegov deo, a nas dve se ponovo ukrcale u korni. "Upamti to", uzvrati ona, provlaei se kroz elinu ianu kapiju. "Momak mi je ak dao terensku kartu! Tamo u pustinji bila bih spremna da pljunem za to itavu hiljadarku. Sada emo bar znati gde se nalazimo kada se ponovo izgubimo." Nisam mogla da odredim ko je izgledao gore. Lili ili korni. Bleda koa joj se od sunca ogulila, a prednja polovina kola sada je bila metalno siva jer su plavu boju potpuno zgulili pesak i sunce. Ali motor je i dalje preo kao maka. Bila sam zadivljena. "Ovamo smo se uputile." Lili pokaza na jednu taku na karti koju je rairila preko oferske table. "Sraunaj mi tu razdaljinu i pretvori je u milje. Onda emo odabrati najbri put."

Postojao je samo jedan put - dugaak 450 milja - i to kroz planine. Zaustavile smo se na skretanju za Djanet kod jednog drumskog moulina i ule na prvi obrok za skoro dvadeset etiri sata. Umirala sam od gladi i gotovo sam prodrala dva tanjira krem pilee orbe sa povrem u koju sam nadrobila komadie suvog bageta. Staklenka vina i velika porcija lososa i krompira uspele su da mi smire agoniju u stomaku. Kupila sam i etvrt galona guste, crne kafe za put. "Trebalo je, zna, prvo da proitamo ovaj dnevnik", rekoh Lili kada se vratismo na dvosmerni put pun krivina koji je vodio na istok prema Djanetu. "Ova opatica Mirela izgleda da je logorovala svuda po ovoj tratini - zna sve o njoj. Zna li da su Grci nazvali ove planine 'Atlas' mnogo pre no to su one na severu tako krtene? A narod koji je ovde iveo, prema istoriaru Herodotu, zvao se Atlantinjani? Upravo se vozimo kroz kraljevstvo izgubljene Atlantide!" "Mislila sam da je potonula", primeti Lili. "Nigde ne pominje gde su figure skrivene, je li tako?" "Ne. Mislim da zna ta se dogodilo s njima, ali ona je otila dalje, tragajui za tajnom koju su one krile - za formulom." "Nastavi da ita, draga moja. Samo nastavi. Ali ovog puta mi kai gde treba da skrenem." Vozili smo celo popodne i vee. U pono smo stigle u Djanet; istroila sam baterije u baterijskoj lampi, itajui. Ali sada smo tano znale kuda smo se uputile. I zato. "Blagi Boe", izgovori Lili, kada sam sklopila knjigu. Zaustavila je auto pored puta i iskljuila motor. Ostale smo da sedimo zagledane u zvezdano nebo i meseinu koja je kapala poput mleka po visokim visoravnima Tasilija s nae leve strane. "Teko mi je da poverujem u tu priu! Prela je pustinju na kamili, preivela peanu oluju, peke se popela na te visoravni i rodila klinca usred planina u podnoju Bele Kraljice? Kakva je to enska?" "Pa ni na put ba nije bio posut ruama", rekoh, smejui se. "Moda bi trebalo da odspavamo nekoliko asova dok se ne razdani." "Pun je mesec. U prtljaniku imam rezervne baterije za tu baterijsku lampu. Krenimo kolima do prvog useka, a onda ih sakrijmo. Potpuno sam se rasanila od sve te kafe koju sam popila. Za svaki sluaj moemo poneti ebad. Krenimo dok nikog nema u blizini." Nekoliko desetina milja posle Djaneta stigosmo do raskrsnice gde se dugaak pranjavi put ravao prema kanjonima. Na putokazu sa strelicom pisalo je "Tamrit", a ispod natpisa bilo je iscrtano pet kamila koje su oznaavale "Piste Chameliere". Kamilji Put. Krenusmo njime. "Koliko daleko u unutranjosti se nalazi to mesto?" upitah Lili. "Ti si upamtila put." "Prvo dolazi bivak. Mislim da je to Tamrit, selo atora. Touristas odatle idu peke do praistorijskih crtea - rekla je da su udaljeni nekih dvadeset kilometara.

Otprilike trinaest milja." "etiri sata peaenja", obavestih je. "Ali ne u ovim cipelama." Ne bi se moglo rei da smo se pripremile za tumaranje po ovoj divljini, pomislih sa aljenjem. Ali sada vie nismo mogle da prelistavanjem lokalnog vodia saznamo gde je najblii Saks iz Pete Avenije. Zaustavile smo se na pranjavom skretanju za Tamrit i ostavile korni pored puta skriven u bunju. Lili je zamenila baterije i dohvatila ebad. Gurnula sam Karioku ponovo u torbu i nas dve krenusmo stazom. Na svakih pedeset stopa nalazili su se mali putokazi ispisani ipkastim arapskim pismom, ispod koga se nalazio francuski prevod. "Ovo mesto bolje je obeleeno od autoputeva", proaputa Lili. Mada ve miljama nismo ule nikakav drugi zvuk do glasanja cvraka i suve kripe drobljenja ljunka pod naim nogama, obe smo hodale na prstima i aputale kao da nameravamo da provalimo u banku. To je, dodue, bilo veoma slino onome to smo se spremale da uinimo. Nebo je bilo sasvim vedro, a meseina jaka, tako da nam baterijska lampa i nije bila potrebna za itanje oznaka pored puta. Ravna staza postepeno se uzdizala dok smo napredovale ka jugoistoku. Prolazile smo kroz uski kanjon du jednog uboravog potoka kada sam primetila skupinu znakova od kojih je svaki upuivao u drugom pravcu: Sefar, Aouanrhet, In Itinen... "A kuda sad?" upitah, pustivi Karioku da se malo istri. On smesta pouri do najblieg drveta i posveti ga. "To je!" uzviknu Lili i poe da skae. "Eno ih!" Drvee na koje je pokazivala, a koje je Karioka i dalje njukao, raslo je iz samog renog korita - bila je to skupina dinovskih empresa, bar esnaest stopa u preniku, koji su se uzdizali tako visoko da su zamraivali nono nebo. "Prvo dinovsko drvee", ree Lili, "zatim bi trebalo malo dalje da naiemo na neka jezera koja odbijaju svetlost." I zaista, na manje od hiljadu pet stotina stopa ispred nas ugledale smo mala jezera, ije su providne povrine odraavale sjajni mesec. Karioka se stutio ispred nas ka jednom od njih da utoli e. Svojim halapljivim jezikom razbio je povrinu vode u milion svetlosnih talasia. "Ona nam pokazuju pravac", ree Lili. "Treba da nastavimo ovim kanjonom pored neega to se zove Kamena uma..." urno smo odmicale niz ravno korito potoka kada sam ugledala novi znak, koji je pokazivao navie ka jednom uskom prolazu: "La ForWt de Pierre". "Ovuda", rekoh, epavi Lili za ruku i krenuvi uz brdo. U strmom prolazu bilo je dosta ljake koja nam se odronjavala pod nogama dok smo se pele. ula sam Lili kako na svakih nekoliko jardi aputavo izgovara "Auh!" kada bi nagazila na kakav kamen u svojim tankim patikama. A svaki put kada bi se kakav komad ljake odronio, Karioka bi poeo da se kotrlja unazad - dok ga konano nisam ponovo podigla i ponela do vrha.

Bilo nam je potrebno preko pola sata da savladamo taj dugaki, strmi put. Kanjon se na vrhu irio u jednu visoku, ravnu visoravan - dolinu na vrhu planine. Preko cele te ogromne istine, obasjane meseinom, jasno smo videle spiralne stenovite igle koje su se izdizale sa platoa nalik na dugaki, izuvijani skelet dinosaurusa ispruen preko doline. "Kamena uma!" proaputa Lili. "Upravo tamo gde i treba da se nalazi." Teko je disala, kao uostalom i ja, posle ovog penjanja preko ljunka, pa ipak mi se sve inilo suvie lako. Moda sam to prerano pomislila. Koraale smo kroz Kamenu umu, ije je predivno izuvijano stenje poprimalo halucinantne boje na meseini. Na suprotnom kraju ove visoravni nalazila se jo jedna skupina znakova upravljenih u razliitim pravcima. "A sada?" upitah Lili. "Treba da potraimo znak", odvrati mi ona tajanstveno. "Evo ih - ima ih bar pola tuceta." Pokazah prema malim srelicama sa ispisanim nazivima. "Ne takav znak", obavesti me ona. "Znak koji e nam rei gde se nalaze figure." "Kako treba da izgleda?" "Nisam sigurna", odvrati ona, osvrui se unokolo na meseini. "Nalazi se odmah iza Kamene ume..." "Nisi sigurna?" ponovih, potiskujui elju da je zadavim. Imale smo veoma teak dan. "Rekla si da si sve upamtila kao kakvu partiju aha koju si igrala naslepo... zamiljeni predeo, kako si ga opisala. Mislila sam da bi mogla sebi da predstavi svaki ugao i pukotinu na ovom terenu?" "I mogu", odvrati ljutito Lili. "Dovela sam nas dovde, nisam li? Zato ne zavee i pomogne mi da reim ovaj problem?" "Znai, priznaje da si se izgubila", primetih. "Nisam se izgubila!" povika Lili i glas stade da joj se odbija o svetlucavu umu monolitnog kamenja koje nas je okruivalo. "Traim neto - neto odreeno. Znak. Rekla je da emo odmah iza ovog mesta naii na znak koji e neto znaiti." "Kome e neto znaiti?" upitah polako. Lili se blesavo zagleda u mene na meseini. Videla sam kako joj se ljuti koa na prastom nosu. "Hou da kaem, da li je to znak kao to je na primer duga? Munja? Natpis na zidu - Mene, mene, tekel..." Lili i ja smo zurile jedna u drugu. Obe smo u istom trenutku shvatile. Upalila je baterijsku lampu i usmerila je prema steni pred nama na kraju dugakog platoa - i zaista, bio je tamo. Ceo zid ispunjavala je jedna dinovska slika. Divlja antilopa trala je preko ravnica; slika je bila uraena u predivnim bojama koje su plenile ak i pri ovoj

neprirodnoj svetlosti. A usred tih boja, punom brzinom su jurile koije sa lovcem - enom odevenom od glave do pete u belo. Dosta vremena provele smo posmatrajui tu sliku i prelazei baterijskom lampom preko velianstvenog prizora kako nam ne bi promaklo nijedno tanano izraeno oblije. Zid je bio irok i visok, izdubljen u obliku jednog dela polomljenog luka. A u sreditu tog divljeg stampeda preko drevnih ravnica nalazila se nebeska koija, u obliku polumeseca, na dva toka sa po osam paoka, koju su vukla tri ivahna konja iji su bokovi bili poprskani bojom: crvenom, belom i crnom. U prednjem delu kleao je crni ovek sa glavom ibisa, drei vrsto uzde dok su konji poskakivali preko tundre. Pozadi su se vijorile dve zmijolike trake, uvijajui se na vetru u obliku broja osam. U sreditu, nadnosei se nad prilikama mukarca i ivotinja poput velike bele osvete, nalazila se boginja. Stajala je potpuno nepomino dok se oko nje sve divlje komealo leima okrenuta prema nama, kose koja joj je vijorila na povetarcu, tela ukoenog kao u statue. Ruke je drala podignute kao da se sprema da udari na neto. Dugako, dugako koplje koje je drala podignuto nije bilo usmereno u antilopu koja je kao luda trala unaokolo, ve je stajalo upereno uvis, u zvezdano nebo. Samo njeno telo bilo je iscrtano u obliku otrog trouglastog broja osam koji je izgledao kao isklesan od kamena. "To je", ree Lili kao bez daha, zurei u crte. "Sigurno ti je poznato znaenje tog oblika, je li tako? Mislim na dvostruki trougao nalik na peani sat?" Zatim baterijskom lampom stade po zidu da prati oblik o kome je govorila. "Od kada mi je Mini pokazala onu tkaninu, pokuavam da se setim na ta me podsea", nastavi ona. "Sada znam. To je drevna dvoglava sekira koju su zvali labrys i koja ima oblik broja osam. Koristili su je drevni Minoanci na Kritu." "Kakve to veze ima s onim zbog ega smo mi ovde?" "Videla sam taj znak na knjizi o ahu koju mi je Mordekaj pokazao. Najdrevnija ahovska garnitura koja je ikada pronaena otkrivena je u palati kralja Minosa na Kritu - gde je sagraen i uveni lavirint, koji je dobio ime prema ovoj svetoj sekiri. Ta ahovska garnitura datira iz 2000. godine pre nove ere. Napravljena je od zlata, srebra i dragog kamenja, isto kao i Monglanska garnitura. A u sreditu je bio izrezbaren labrys." "Isto kao i na Mininoj tkanini", umeah se. Lili je klimala glavom i uzbueno mahala unaokolo baterijskom lampom. "Ali ja sam mislila da ah nije ak bio ni izmiljen pre estog ili sedmog veka nae ere", dodadoh. "Uvek se govori kako potie iz Persije ili Indije. Kako onda ta minoska ahovska garnitura moe biti toliko stara?" "Mordekaj je i sam mnogo toga napisao o istorijatu aha", ree Lili, ponovo uperivi svetlost prema eni u belom, koja je stajala u koijama u obliku meseca, drei koplje upereno ka nebesima. "On smatra da je tu ahovsku garnituru sa Krita napravio isti onaj momak koji je sagradio i lavirint - kipar Dedal..."

Stvari su polako poele da se uklapaju. Uzela sam joj baterijsku lampu iz ruku i stala da prelazim njenim snopom po steni. "Boginja meseca", proaputah. "Obred lavirinta... 'Postoji zemlja po imenu Krit usred tamnog mora boje vina, veoma bogata zemlja opasana morem...'" Ostrvo, polako sam se priseala, poput ostalih u Sredozemlju - koje su naselili Feniani. To jest, kao i fenianska, bila je to lavirintska kultura okruena vodom - koja je tovala mesec. Zagledah se u oblike na zidu. "Zato li je ta sekira urezana u ahovsku tablu?" upitah Lili, naslutivi odgovor jo pre no to je ona progovorila. "Mordekaj je kazao da je u pitanju veza?" Ali iako sam bila spremna, njene rei izazvale su istu onu jezu koju je u meni izazivalo i to belo oblije to se nadnosilo nada mnom na zidu. "U tome i jeste cela stvar", progovori ona tiho. "Treba ubiti kralja." Sveta sekira koristila se za ubijanje kralja. Obred se nije promenio jo od poetka vremena. ah je predstavljao njegovo puko ponovno otelovljenje. Zato se toga ranije nisam setila? Kamel me je uputio da itam Koran. A arif je odmah po mom dolasku u Alir istakao da je datum mog roenja veoma znaajan u islamskom kalendaru, koji je, kao i veina drevnih kalendara, bio lunarni, to jest zasnovan na meseevim ciklusima. Ali ja to nisam povezala. Taj je obred bio isti u svim civilizacijama iji je opstanak zavisio od mora - te stoga i od boginje meseca koja je upravljala plimom i osekom, koja je uslovljavala porast i pad vodostaja u rekama. Boginje koja je traila rtve u krvi. Birali su joj ivog mukarca koji je postajao njen kralj, ali duina njegove vladavine bila je odreena strogim propisima obreda. Vladao je jednu "Veliku godinu", ili osam godina - koliko je potrebno da se lunarni i solarni kalendar ponovo poklope, stotinu lunarnih meseci iznosi osam solarnih godina. Kada bi prolo to razdoblje kralja bi rtvovali kako bi umilostivili boginju, a poetkom novog meseca birao se novi kralj. Obred umiranja i ponovnog raanja uvek se slavio u prolee, kada se sunce nalazilo izmeu dva znaka zodijaka: Ovna i Bika - to jest, prema modernom nainu raunanja vremena, etvrtog aprila. Toga dana su ubijali kralja! To je bio obred trostruke boginje Kar, ijem imenu je plaan drevni danak od Karemia do Karkasona, od Kartagine do Kartuma. Njeno ime i danas odzvanja dolmenima Karnaka, u peinama Karlsbada i Karelija, kroz Karpate. Rei koje su u sebi sadrale i njeno ime preplavie mi um dok sam baterijsku lampu drala uperenu navie i posmatrala njeno monolitno oblije koje se nadnosilo nada mnom sa zida. Zato nikada ranije nisam povezala ove imenice? Pojavljivala se u reima karmin, kardinal i kardijak (srani), u rei karnal (ulni, telesan), karnivor (mesoder) i Karma - bio je to beskrajan ciklus otelotvorenja, preobraaja i zaborava. Ona je bila otelotvorena re, treptaj sudbine spiralno

zavijene kao kundalini u srcu samog ivota - karakol, ili spiralna sila, koja je stvorila i samu Vaseljenu. Sila koju je Monglanska garnitura oslobodila bila je njena sila. Okrenula sam se ka Lili, dok mi je baterija podrhtavala u ruci, i nas dve se zagrlismo kako bismo se malo zagrejale, dok nas je hladna meseina obasjavala poput ledene kupke. "Znam u ta pokazuje to koplje", prozbori ona slabim glasom, pokazujui prema crteu na zidu. "Nije ga uperila u mesec - nije on znak. Znak je neto na ta pada meseev zrak, na vrhu te stene." Shvatila sam da se plai, uostalom isto kao i ja, da pokua da se popne gore usred noi. Stena mora da se uzdizala pravo uvis nekih etiri stotine stopa. "Moda", odvratih. "Ali u mom poslu koristi se ovakva izreka: 'Ne radi mnogo; radi mudro.' Shvatili smo poruku - znamo da se figure nalaze negde ovde. Ali to nije cela poruka, a znam da si i ti shvatila o emu je re u njenom drugom delu." "Stvarno?" upita ona, posmatrajui me svojim irom otvorenim, sivim oima. "O emu je re?" "Pogledaj damu na zidu", rekoh joj. "Vozi se u meseevoj koiji preko mora antilopa. Ni ne primeuje ih - okrenuta nam je leima, a koplje je uperila put neba. Ali ona ne gleda u nebo..." "Pogled joj je uperen pravo u planinu!" povika Lili. "Nalaze se unutar te stene!" Uzbuenje joj je malo splaslo kada je ponovo pogledala liticu. "Ali ta treba da uradimo, da raznesemo stenu? Zaboravila sam da ponesem nitroglicerin." "Uozbilji se", opomenuh je. "Nalazimo se u Kamenoj umi. ta misli, kako je ovo ipkasto, spiralno kamenje postalo upravo takvo, kako to da toliko lii na drvee? Pesak ne obrauje kamen na taj nain, bez obzira na to koliko ga jako nosio vetar. On ga glaa, ravna. Jedino voda moe tako da obradi kamen. Celu ovu visoravan oblikovale su podzemne reke ili okeani. Nita drugo nije moglo da mu da ovakav izgled. Voda dubi rupe u steni... Shvata li na ta ciljam?" "Lavirint!" povika Lili. "Hoe da kae da unutar te stene postoji lavirint! Zato su boginju meseca predstavili na proelju litice kao labrys! To je poruka, slina znaku pored puta. Ali koplje je upereno uvis. Voda mora da je dospela unutra odozgo." "Moda", prihvatih, mada i dalje nisam bila ubeena u to. "Pogledaj kako je izdubljen ovaj zid. Zaobljen je prema unutra, lii na iniju. Tako samo more dubi stenu. Na taj nain nastale su sve morske peine. Moe ih nai du svake stenovite morske obale od Karmela do Kaprija. Mislim da se ulaz nalazi ovde dole. Bar bi trebalo da to proverimo pre no to nastradamo penjui se uz tu stenu." Lili uze bateriju i itavih narednih pola sata provedosmo idui gore-dole du

stene. Nale smo nekoliko pukotina, ali nijedna nije bila dovoljno iroka da bismo se kroz nju mogle provui. Poela sam da sumnjam u ispravnost svoje ideje kada sam ugledala mesto na kome se glatka povrina stene blago naginjala prema unutra. Sreom, zavukla sam ake u prorez. Umesto da se strane stene u tom prorezu ponovo uskoro sretnu, kao to se na prvi pogled inilo, prednji deo stene nastavio je da se protee prema unutra. Krenuh du njega, a on nastavi da zavija sve dalje kao da e se sresti sa drugom stenom - ali to se nije dogodilo. "Mislim da sam pronala", doviknuh Lili, nestajui u tami raskoljene stene. Ona krenu snopom iz baterijske lampe za mojim glasom. Kada je stigla, dohvatih lampu i preoh snopom po povrini stene. Raskol u steni protezao se u obliku spiralne krivine prema unutranjosti, sve dublje i dublje. Dva dela stene kao da su zavijala jedan oko drugoga nalik na spirale nautilusa i mi smo se slepo njih drale. Postalo je toliko mrano da je slabi snop baterijske lampe jedva osvetljavao nekoliko stopa ispred nas. Iznenada se prolomi neki glasan zvuk i ja umalo ne poskoih. Zatim shvatih da je to zalajao Karioka koji se nalazio u mojoj torbi. Odjeknulo je kao lavlja rika. "Izgleda da je ova peina vea no to izgleda", obavestih Lili, preturajui po tani da dohvatim Karioku i pustim ga napolje. "Odjek se nadaleko uo." "Nemoj ga spustiti - moda ovde ima paukova. Ili zmija." "Ako misli da u mu dozvoliti da se popiki u mojoj tani, ljuto se vara", rekoh joj. "Konano, kada je re o zmijama, bolje on nego ja." Lili se zagleda u mene pri slaboj svetlosti. Spustih Karioku na pod peine, gde on istog asa obavi nudu. Uzvratih joj pogled, podigavi obrvu, a zatim krenuh dalje da istraujem peinu. Lagano smo kruile po peini; u promeru nije imala vie od deset jardi. Ali ne naiosmo ni na kakav trag. Posle izvesnog vremena, Lili spusti ebad koju je nosila i sede na pod. "Moraju biti ovde negde", ree ona. "Suvie lako smo pronale ovo mesto, mada nije ba lavirint na kakav sam mislila." Iznenada se trgnula i uspravila. "Gde je Karioka?" upita ona. Osvrnuh se unaokolo, ali njega nigde nije bilo. "Blagi Boe", izgovorih, pokuavi da ostanem mirna. "Postoji smo jedan izlaz - onaj kroz koji smo ule. Pozovi ga!" Posluala me je. Posle jednog dugakog, munog trenutka zausmo njegovo kevtanje. Odahnusmo kada shvatismo da dopire iz pravca zavojitog ulaza. "Idem po njega", rekoh joj. Ali Lili istog asa skoi na noge. "Ne ali se ivotom", odvrati mi ona glasom koji je odzvanjao kroz tamu. "Nee me osaviti ovde u mraku." Istog asa je krenula za mnom, to verovatno objanjava kako se, poto smo iznenada skliznule u neku rupu, obrela na meni. Uinilo nam se da je prolo dosta

vremena pre no to smo se nale na dnu. Blizu samog kraja spiralnog ulaza u peinu, zaklonjena od pogleda tako da je nismo videle kada smo ule uz zavojiti zid, nalazila se strma, stenovita kosina koja se protezala trideset stopa u dubinu. Kada sam izvukla svoje telo svo u modricama ispod masivne Lili, uperila sam snop navie. Svetlost se svuda unaokolo odbijala o kristalizirane zidove i tavanice najvee peine koju sam do tada videla. Sedele smo i posmatrale bletavilo boja dok je Karioka veselo skakutao oko nas, nimalo uznemiren zbog pada. "Odlino si to obavio!" povikah, tapui ga po glavi. "Ponekad je prava srea to si takav trapavko, moj krznati prijatelju!" Ustadoh i poeh da se istim dok je Lili podizala ebad i skupljala sitnice koje su mi poispadale iz tane. Nalazile smo se u ogromnoj peini. U bilo kom pravcu da smo uperile snop svetlosti, on se nije odbijao ni o kakav zid. "Mislim da smo u sosu." Lilin glas dopro je iz tame iza mene. "Upravo mi je palo na pamet da je ova kosina niz koju smo skliznule suvie strma da bismo se uz nju mogle popeti bez dizalice. Takoe mi je palo na pamet da bismo se mogle smesta izgubiti ako za sobom ne budemo posipale mrvice hleba." Bila je u pravu, ali moj mozak je sada radio prekovremeno. "Sedi i razmisli", rekoh umorno Lili. "Pokuaj da se seti traga, a ja u pokuati da smislim kako da se izvuemo odavde." U tom trenutku zauh neki zvuk - neko nejasno aputanje, kao kada vetar nosi suvo lie kroz kakav prazan prostor. Poeh da aram svetiljkom unaokolo, ali Karioka odjednom stade da skae, histerino kevui u pravcu tavanice peine; istog asa me zaglui vrisak slian vritanju hiljadu harpija. "ebad!" zaurlah kako bi me Lili ula. "Daj ovamo tu vraiju ebad!" Zgrabih Karioku koji je i dalje skakutao po podu i gurnuh ga pod miku, te jurnuh ka Lili i istrgnuh joj ebad iz ruku upravo kada je poela da vriti. Prebacih joj jedno ebe preko glave te pokuah da pokrijem sebe, unuvi na pod upravo u trenutku kada su slepi mievi nagrnuli. Bilo ih je na hiljade, bar sudei prema zvuku koji su isputali. Lili i ja polegosmo po podu dok su oni udarali o ebad nalik na siune kamikaze - tup, tup, tup. Lilino vritanje nadjaavalo je ak i lepet njihovih krila. Hvatala ju je histerija, a Karioka se migoljio u mom naruju. Kao da je eleo da se sam obrauna sa svim slepim mievima u Sahari; njegovo kretavo kevtanje i Lilino vritanje odbijali su se o visoke zidove. "Mrzim slepe mieve!" histerino je vikala Lili, vrsto me drei za ruku dok sam s njom jurila kroz peinu, provirujui ispod ebeta kako bi osmotrila teren po kome smo se kretale. "Mrzim ih! Mrzim!" "Izgleda da ni oni tebe ba ne ljube", pokuah da nadglasam buku. Znala sam da slepi mievi ne mogu da povrede oveka osim ako mu se zapletu u kosu ili su

zaraeni besnilom. Stadosmo da pogrbljene trimo prema jednoj od arterija velike peine kada se Karioka izmigoljio iz mog naruja, skoio na tle i otrao. Slepi mievi su i dalje bili svuda unaokolo. "Blagi Boe!" povikah. "Karioka, vrati se!" Drei ebe nad glavom, pustih Lili i posrui krenuh za njim, maui baterijskom lampom u nadi da u zbuniti slepe mieve. "Ne ostavljaj me!" zauh Lilin povik, kao i njene korake po izlomljenim kameniima na tlu. Traala sam sve bre i bre, ali Karioka je ve zavio za ugao i nestao. Slepi mievi su otili. Pred nama se protezala dugaka peina nalik na hodnik, a slepih mieva vie nije bilo nigde na vidiku. Okrenuh se ka Lili koja se uurila iza mene, drhtei, sa ebetom preko glave. "Mrtav je", cvilela je, traei pogledom Karioku. "Ispustila si ga i oni su ga ubili. ta da radimo?" Glas joj je podrhtavao od straha. "Ti uvek zna ta treba preduzeti. Hari kae..." "Ba me briga ta Hari kae", odbrusih. I mene je hvatala sve vea panika koju sam pokuavala da savladam dubokim disanjem. Niemu ne bi sluilo da me sada ivci izdaju. Haklberi Fin se izvukao iz jedne ovakve peine, zar ne? Ili je to bio Tom Sojer? Poeh da se smejem. "ta ti je smeno?" ivano me upita Lili. "ta emo sada?" "Kao prvo, ugasiemo baterijsku lampu", odvratih i ugasih je. "Da ne bismo ostale bez baterija u ovoj i od Boga zaboravljenoj..." A onda sam ugledala. Sa suprotnog kraja prolaza u kome smo se nalazile dopirala je slaba svetlost. Bila je veoma slaba, ali je u ovom mraku podseala na svetionik iji reflektor obasjava mrazno more. "ta je to?" upita Lili bez daha. Naa nada za izbavljenje, pomislih, epavi je za ruku i krenuvi prema svetlosti. Zar je postojao jo jedan ulaz? Nisam sigurna koliko smo hodale. U tami ovek gubi svaki oseaj za vreme i prostor. Ali tu nejasnu svetlost sledile smo bez baterijske lampe, kreui se veoma dugo kroz utihlu peinu. Konano smo stigle do prostorije velianstvenih razmera - tavanica je bila visoka moda itavih pedeset stopa, a zidovi obloeni udnim svetlucavim oblicima. Kroz otvorenu rupu na tavanici slivala se predivna bujica meseine. Lili poe da plae. "Nisam nikada pomislila da u biti strano srena samo zato to vidim nebo", jecala je ona. Mislila sam isto to i ona. Oseanje olakanja razlilo se mojim telom poput droge. Dok sam razmiljala kako da se domognemo te rupe u krovu na visini od pedeset stopa, zaula sam neko njukanje koje nije bilo teko prepoznati. Ponovo upalih baterijsku lampu. U uglu ugledasmo Karioku kako kopa po tlu kao da trai kost.

Lili se upravo spremala da jurne ka njemu, ali je ja uhvatih za ruku. ta je on to radio? Obe se zagledasmo u njega pri jezivoj svetlosti. Divlje je kopao po gomili kamenja i ljunka na podu. Meutim, ta hrpa je izgledala nekako udno. Ugasila sam lampu, tako da je prostoriju sada osvetljavao samo nejasan snop meseine. A onda sam shvatila ta mi je to smetalo. Sama hrpa kamenja je svetlucala - odnosno, svetluclo je neto ispod nje. A neposredno iznad nje, uklesana u zidu, nalazila sa dinovska palica sa brojem osam koji kao da je lebdeo na bledoj meseini. Lili i ja padosmo na kolena i zajedno sa Kariokom prionusmo na uklanjanje kamenja i ljunka. Bilo nam je potrebno svega nekoliko minuta da otkopamo prvu figuru. Izvukoh je i zadrah u akama - savreno izraena figura konja, propetog na zadnjim nogama. Bio je otprilike pet ina visok i mnogo tei no to je izgledao. Ponovo upalih lampu, a figuru dodadoh Lili da je pomnije razgledamo. Pojedinosti su bile izraene sa neverovatnom preciznou. Sve je bilo uraeno u najistijem srebru. Od rairenih nozdrva do tanano izlivenih kopita - to je oigledno bio rad vrhunskog majstora. Rese na bogato ukraenoj konjskoj ormi bile su izvuene nit po nit. Samo sedlo, postolje figure - pa ak i oi konja - bili su od nebruenog kamenja koje se presijavalo u raznim bojama na slabom snopu svetlosti. "Neverovatno", proaputa Lili u tiini koju je naruavalo samo Kariokino uporno kopanje. "Hajde da izvadimo i ostale." Nastavismo da rujemo po gomili kamenja dok ih sve ne izvadismo. Osam figura Monglanske garniture lealo je oko nas izmeu kamenja, sijajui priguenim sjajem na meseini. Srebrni konj i etiri mala peaka, od kojih je svaki bio visok otprilike tri ina. Bili su odeveni u neke udne toge sa titom ispred sebe i nosili su koplja sa iskrivljenim vrhovima. Zatim zlatna kamila sa kulom na leima. Najneverovatnije su ipak bile dve poslednje figure. Jedna je predstavljala mukarca na leima slona sa podignutom surlom. Cela figura bila je izraena u zlatu i veoma je podseala na sliku figure od slonovae koju mi je Luelin pokazao pre toliko meseci - ali u podnoju nije bilo vojnika-peaka. inilo se da je izliven na osnovu ivog uzora, da mu lice nije stilizovano kao to je to obiaj kod ahovskih figura. Njegovo je lice bilo iroko, plemenito, sa rimskim nosem, ali taj nos je ujedno bio i neobian - podseao je na noseve crnakih glava pronaenih u Ifeji, u Nigeriji. Dugaka kosa sputala mu se niz lea; pojedine kovrde bile su ukraene i svetlucale su siunim dragim kamenjem. Kralj. Poslednja figura bila je gotovo isto toliko visoka kao i kralj - otprilike est ina. Imala je oblik prekrivene nosiljke sa razmaknutim draperijama. U njoj je, u poloaju lotosa, sedela jedna prilika, lica okrenutog napolje. U smaragdnim, bademastim oima nazirao se izraz nadmenosti - gotovo krvolonosti. Razmiljala sam o toj figuri u srednjem rodu poto je imala bradu, ali i enske

grudi. "Kraljica", ree tiho Lili. "U Egiptu i Persiji nosila je bradu, stavljajui time do znanja da ima mo da vlada. U stara vremena, ova figura nije imala toliku mo kao danas. Ali njena je snaga, u meuvremenu, narasla." Zagledasmo se pri bledoj meseini, preko svetlucavih figura Monglanske garniture. I nasmeismo se. "Uspele smo", ree Lili. "Sada treba samo jo da smislimo kako da se izvuemo odavde." Preoh snopom iz baterijske lampe preko zidova. Videla sam da e biti teko, ali ne i nemogue. "Mislim da se mogu uzverati uz onu stenu", rekoh joj. "Ako ebad iseemo u trake, moemo napraviti konopac. Kada se popnem, spustiu ga. Privezae za njega moju tanu i tako u izvui Karioku i figure." "Odlino", primeti Lili. "A ta e biti sa mnom?" "Tebe ne mogu da izvuem", odvratih. "Morae sama da se popne." Dok je Lili cepala ebad, koristei se mojim makazicama za nokte, ja skinuh cipele. Kada smo zavrile sa seenjem debele vunene ebadi, nebo iznad nas ve je poelo da bledi. Zidovi su bili dovoljno neravni, tako da sam mogla u njima da pronaem oslonce za prste, dok su raspukline svelosti poele da se ire po svim uglovima peine. Utroila sam skoro pola sata da se popnem, nosei konopac. Kada sam se, dahui, izvukla na svetlost dana, nala sam se na vrhu stene kroz iju osnovu smo prole noi ule. Lili je privezala torbu, pa sam prvo izvukla Karioku, a zatim i figure do ispusta. Doao je red i na Lili da se popne. Masirala sam povreena stopala, na kojima su mi se ponovo otvorili plikovi. "Plaim se", doviknu mi ona. "ta ako padnem i slomim nogu?" "Morau da te upucam", odvrtih. "Samo kreni - i ne gledaj nanie." Ona krenu uz strmu stenu, traei golim prstima vrste oslonce u kamenu. Negde na pola puta se ukoila. "Hajde, nastavi", rekoh joj. "Ne sme sada da se ukoi." No, i dalje je samo stajala, drei se za stenu poput kakvog uasnutog pauka. Niti je govorila niti se micala. Poela je da me hvata panika. "Sluaj", poeh da joj govorim, "zamisli da je ovo partija aha! Prikljetena si sa svih strana i ne vidi izlaz. Ali mora postojati neki izlaz, jer u protivnom gubi! Ne znam kako to zovete kada su sve figure prikljetene tako da ne mogu nigde da krenu... ali ti si upravo u takvom poloaju, osim u sluaju ako pronae novi oslonac na koji e pomeriti stopalo." Primetila sam da je malo pomerila aku. Zatim ju je odvojila od stene i pokrenula se. Lagano je poela ponovo da se kree. Odahnuh sa olakanjem, ali nita ne rekoh kako je ne bih uznemirila u penjanju. Posle nezamislivo dugo vremena, a inilo mi se da sam ga mogla meriti eonima, njena aka se pojavi na

ivici ispusta. Zgrabih konopac koji je privezala oko struka i stadoh da ga povlaim dok je ne izvukoh napolje. Lili je ostala da lei, dahui. Oi su joj bile zatvorene. Dugo nije prozborila ni rei. Konano je podigla kapke i prvo se zagledala u zoru, a onda u mene. "Zove se Zugzvang", izgovori ona, stenjui. "Blagi boe - uspele smo." Ali jo sve nije bilo gotovo. Navukosmo cipele i krenusmo preko ispusta, a onda nastavismo da se sputamo ka dnu. Vratile smo se kroz Kamenu umu. Bilo nam je potrebno samo dva sata nizbrdo da stignemo do uzviice sa koje su se videla naa kola. Obe smo bile krajnje iscrpljene i upravo sam priala Lili kako bi mi prijala kajgana za doruak - to je predstavljalo nezamislivi delikates u jednoj ovakvoj zemlji - kada osetih da me je zgrabila za ruku. "Ne mogu da poverujem", ree ona, pokazujui prema putu gde smo ostavile kola u bunju. Sa svake strane stajala su parkirana po jedna policijska kola - a trea su mi se uinila poznata. Kada sam ugledala dva arifova grmalja kako prertrauju korni, znala sam da sam u pravu. "Otkud oni ovde?" upita ona. "Otarasili smo ih se pre mnogo stotina milja." "ta misli, koliko plavih kornia ima u Aliru?" upitah je. "I koliko puteva za Tasili kojima smo mogle da krenemo?" Ostadosmo tako nekoliko minuta da stojimo iza grmlja i posmatramo put. "Nisi proerdala sav Harijev deparac, zar ne?" upitah je. Ona proveri ostatak i odmahnu glavom. "Predlaem onda da otpeaimo do Tamrita, atorskog sela, pored koga smo prole. Moda emo tamo uspeti da kupimo dva magarca da nas vrate u Djanet." "I da ostavim moja kola u rukama ovih zlikovaca?" prosikta ona. "Trebalo je da te ostavim da visi na onoj steni", primetih. "U Zugzvangu."

22. ZUGZWANG

Uvek je bolje rtvovati protivnikove ljude. Savelij Tartakover, poljski velemajstor Upravo je prolo podne kada smo Lili i ja ostavile za sobom talasave vrhove visoravni Tasilija i spustile se u ravnice Admera hiljadu stopa nie, do rubova Djaneta. Vodu za pie nalazile smo du puta jer je predeo vrveo od mnogobrojnih reica koje su navodnjavale Tasili, a ja sam ponela nekoliko grana bogatih

sveim dharima, sonim urmama koje se lepe za prste. To je sve to smo jele od sinonje veere. Od vodia u Tamritu, atorskom selu pored koga smo prole po mraku tek pristigavi u Tasili, iznajmile smo magarce. Mnogo je neudobnije jahati na magarcima nego na konjima. ta mi je drugo preostalo nego da izranavljenim stopalima pridodam jo nekoliko drugih telesnih nevolja: izranavljen produetak lea, bolnu kimu od beskrajnih asova kaskanja gore-dole po skamenjenim dinama; izgrebane ake od veranja po steni; glaobolju, verovatno od sunanice. Ali uprkos svemu, bila sam veoma raspoloena. Konano smo se domogle figura - krenule smo put Alira. Bar sam ja tako mislila. Ostavile smo magarce kod vodievog ujaka u Djanetu, udaljenom etiri sata. Ona nas je u kolima za seno odvezao do aerodroma. Iako nas je Kamel upozorio da izbegavamo aerodrome, sada je to prosto bilo nemogue. Otkrili su nam kola i stavili ih pod strau, a u gradiu ove veliine nemogue je bilo unajmiti kola. Kako drugaije da se vratimo - u balonima? "Nisam ba rada da se spustim na alirski aerodrom", ree Lili, dok smo uklanjale seno sa odee i prolazile kroz staklena vrata djanetskog aerodroma. "Zar mi nisi sama rekla da arif tamo ima kancelariju?" "Odmah posle imigracionog altera", potvrdih. Bilo je jo prerano da brinemo o Aliru. "Danas vie nema letova za Alir", obavesti nas dama na alteru za prodaju karata. "Poslednji avion otiao je pre jednog sata. Naredni polazi tek sutra ujutro." ta smo drugo mogle i da oekujemo u gradu sa dva miliona palmi i dve ulice? "ta sad?" upita Lili, povukavi me u stranu. "Ne moemo prenoiti u ovom burgu. Ako pokuamo da uzmemo sobu u hotelu, traie nam isprave, a ja ih nemam. Pronali su nam kola, to znai da znaju da smo ovde. Mislim da nam je potreban novi plan." Morale smo se izgubiti odavde - i to brzo. Morale smo odneti figure Mini pre no to se bilo ta dogodi. Vratih se do altera za prodaju karata; Lili me je pratila u stopu. "Ima li koji drugi let danas popodne, nije vano u kom pravcu?" upitah prodavaicu karata. "Jedino arter koji se vraa za Oran", odvrati ona. "Zakupila ga je grupa japanskih studenata na putu za Maroko. Kree za nekoliko minuta, izlaz broj etiri." Lili je ve odmicala ka izlazu broj etiri sa Kariokom pod mikom kao da je vekna hleba, a ja sam je sledila. Ako je iko razumeo jezik novca, onda su to bili Japanci, pomislih. A Lili je imala dovoljno argumenata da se sporazume na bilo kom jeziku.

Voa grupe, ustri oveuljak u plavom blejzeru sa prikaenom ploicom na kojoj je pisalo "Hiroi", to mu je verovatno bilo ime, ve je proputao bune studente kroz izlaz, kada nas dve stigosmo do njega bez daha. Lili mu objasni na enleskom u kakvoj smo situaciji, a ja brzo poeh da prevodim njene rei na francuski. "Pet stotina dolara u gotovom", ponudi Lili. "Amerikih dolara pravo u tvoj dep." "Sedam pedeset", odvrati on istog asa. "Dogovoreno", pristade Lili, pa stade da mu odbrojava novanice ispred nosa. Strpao ih je u dep bre od krupijea iz Las Vegasa. I tako krenusmo. Do tog leta, uvek sam smatrala Japance kao narod neizmerne kulture i velike prefinjenosti, koji svira umirujuu muziku i dri do ceremonijalnog sluenja aja. Ali ovaj troasovni let preko pustinje naterao me je da promenim miljenje. Ovi studenti su sve vreme jurcali gore dole po avionu priajui raskalane viceve i pevali na japanskom pesme Bitlsa - prava kakofonija mjaukanja koja me podseti na skianje slepih mieva koje smo ostavile za sobom u peinama Tasilija. Lili nije primeivala nita od ovoga. U stranjem delu aviona zanela se igrajui Go sa voom grupe, nemilosrdno ga pobeujui u igri koja se smatra japanskim nacionalnim sportom. Laknulo mi je kada sam kroz prozor aviona ugledala ogromnu ruiasto omalterisanu katedralu koja se nadnosila nad planinskim gradom Oranom. Oran je imao veliki meunarodni aerodrom koji ga je povezivao ne samo sa gradovima Sredozemlja, ve i sa obalom Atlantika i podsaharskom Afrikom. Kada smo se Lili i ja iskrcale iz arter-aviona, setila sam se neega to mi nije palo na pamet na aerodromu u Djanetu: kako da proemo pored detektora metala ako budemo morale da menjamo avion. Stoga sam se smesta uputila, poto smo Lili i ja izile iz aviona, prema agenciji za iznajmljivanje automobila. Imala sam prihvatljiv izgovor: u oblinjem gradu Arzevu nalazila se rafinerija nafte. "Ja sam iz ministarstva za naftu", rekoh slubeniku, gurnuvi mu pod nos ministarsku znaku. "Potrebna su mi kola da posetim rafineriju u Arzevu. Veoma je hitno - kola iz ministarstva su se pokvarila." "alim, gospoice", poe slubenik odmahujui glavom, "nema slobodnih kola i nee ih biti najmanje nedelju dana." "Nedelju dana! Nalazim se u nemoguoj situaciji! Kola moram imati danas, kako bih proverila nivo produktivnosti. Zahtevam da mi jedna ustupite. Na vaem parkiralitu napolju ima vie automobila. Ko ih je rezervisao? Uostalom, ko god da je to uinio, ovo je vanije." "Da su mi samo javili", ree on, "ali sva ta kola na parkiralitu - tek su danas vraena. Pojedini klijenti ekaju nedeljama na njih, i svi su oni VIP-i. Kao na

primer ovaj..." On izvue iz ladice gomilu kljueva i stade da zvecka njima. "Pre samo jednog asa telefonirali su iz sovjetskog konzulata. Narednim avionom iz Alira stie njihov oficir za vezu po pitanju nafte." "Ruski oficir za naftu?" frknuh ja. "Mora da se alite. A kako bi bilo da telefonirate alirskom ministru za naftu i objasnite mu da neu moi da proverim produktivnost u Arzevu tokom cele naredne nedelje zato to su Rusi - koji pojma nemaju o nafti - ukrali poslednja kola?" Lili i ja se ozlojeeno zgledasmo i stadosmo da vrtimo glavama, usled ega slubenik postade jo nervozniji. Ve je alio to je pokuao da na mene ostavi utisak svojom klijentelom, a naroito to je uopte pomenuo da je u pitanju jedan Rus. "U pravu ste!" povika on, izvlaei potrebna dokumenta i gurajui ih prema meni. "Kako sme sovjetska ambasada da trai kola u tako kratkom roku? Evo, gospoice - potpiite ovo. Doveu vam kola do ulaza." Kada se slubenik vratio sa kljuevima, zamolila sam ga da mi dozvoli da upotrebim telefon kako bih stupila u vezu sa meunarodnim operatorom u Aliru, uveravajui ga da mu taj razgovor nee biti stavljen na raun. Pozvao mi je Terezu i pruio slualicu. "Devojice!" povika ona, nadjaavi kranje. "ta si uinila? Trai te pola Alira. Ko e drugi to da zna ako ne ja - prislukivala sam razgovore! Ministar mi je kazao da ti prenesem, ako se javi, da ne moe stupiti u vezu s njim. Ne sme ni prii blizu ministarstvu dok je on odsutan." "Gde je on?" upitah, nervozno bacivi pogled na slubenika koji je pomno sluao, iako se malopre pravio da ne zna engleski. "Na konferenciji", ree ona znaajno. Sranje. Da li je to znailo da je poeo sastanak OPEK-a? "Gde se nalazi, u sluaju da eli da stupi s tobom u vezu?" "Na putu sam ka rafinerijama u Arzevu", rekoh glasno, i to na francuskom. "Kola su nam se pokvarila, ali zahvaljujui ljubaznosti slubenika u rent-a-karu ovde na oranskom aerodromu, dobile smo drugo vozilo. Prenesite ministru da u mu se sutra javiti." "ta god da uradi, ne sme se sada vratiti!" ree Teraza. "Onaj salud iz Persije zna gde si bila - i ko te je tamo poslao. Bei s tog aerodroma to pre moe. Aerodrome nadziru njegovi ljudi!" Persijsko kopile kako ga je nazvala, bio je arif, koji je oigledno znao da smo bile u Tasiliju. Ali kako je Tereza to saznala - a to je jo neverovatnije, kako je pogodila ko me je tamo poslao? A onda se setih da sam Terezu zamolila za pomo kada sam tragala za Mini Renselas! "Tereza", nastavih, i dalje posmatrajui slubenika i preavi na engleski, "da li si ti kazala ministru da sam imala sastanak u Kazbahu?" "Da", odvrati mi ona apatom. "Vidim da si je pronala. Neka ti je sada nebo od pomoi, devojice!" Zatim je dodala jo tiim glasom, tako da sam morala da

se napregnem kako bih je ula. "Pogodili su ko si!" Linija je trenutak bila nema, a onda se oglasio signal da je veza prekinuta. Spustila sam slualicu; srce mi je snano lupalo, a onda sam pokupila kljueve sa pulta. "E pa", poeh otresito, tresui slubenikovu aku, "ministar e biti veoma zadovoljan kada uje da emo ipak moi da ispitamo situaciju u Arzevu! Ne znam kako da vam zahvalim na pomoi." Kada smo izile, Lili uskoi sa Kariokom u reno koji nas je ekao, a ja se smestih za volan. Spustih titnik za sunce za priobalnu vonju. Uprkos Terezinom savetu, nameravala sam da se vratim u Alir. ta mi je drugo preostalo? Dok smo grabile putem, mozak mi je radio milju na minut. Ako je Tereza mislila ono to mi se inilo da je mislila, onda moj ivot nije vredeo ni piljiva boba. Vozila sam kao da me goni sto avola dok nisam izbila na zavojiti autoput sa dve trake za Alir. Do Alira, koji je leao na istoku, prualo se punih 250 milja. Poto smo prole pored rafinerija u Arzevu, prestala sam svaki as da bacam pogled na retrovizor, pa sam na kraju ak i stala i prepustila volan Lili kako bih mogla da nastavim sa prevoenjem Mirelinog dnevnika. Otvorivi meki, koni povez, stadoh paljivo da prevrem krhke stranice, traei mesto gde smo stale. Ve je bilo poslepodne i sunce purpurnog oboda u luku se sputalo prema tamnom moru, pravei duge u peni na mestima gde je voda udarala o stene. Gajevi maslina crnih grana grlili su stene pri kosim zracima popodnevne svetlosti, dok im je lie podrhtavalo, nalik na delie metala koji zvone. Kada sam odvratila pogled od predela koji je promicao, osetila sam kako se vraam u udni svet pisane rei. Razmiljala sam kako je to udno to je ova knjiga postala za mene stvarnija ak i od krajnje stvarnih i neposrednih opasnosti koje su me okruivale. Francuska opatica Mirela postala mi je neka vrsta saputnice u ovoj naoj pustolovini. Njena pria se odvijala pred nama - u nama - nalik na tamni i tajanstveni svet. Poto je Lili vozila utke, nastavih da prevodim. Oseala sam se kao da sluam priu o vlastitoj potrazi sa usana nekoga ko je sedeo pored mene - ene pred kojom je bio zadatak koji sam samo ja mogla da razumem - kao da je taj aputavi glas koji sam ula bio moj vlastiti. Negde, u toku moje pustolovine, Mirelina potraga postala je takoe moja potraga. Nastavih da itam... Napustila sam zatvor strepei. U kutiji sa bojama koju sam nosila nalazilo se nastojniino pismo, kao i znatna suma novca koji je priloila da mi se nae. U njenom pismu takoe je stajalo da e me u engleskoj banci ekati kreditno pismo koje e mi omoguiti da koristim novane fondove moje pokojne roake. Ali ja sam odluila da jo ne idem u Englesku - pre toga, morala sam jo neto da obavim. Dete mi se nalazilo u pustinji - arlot, za koga sam jo tog jutra

verovala da ga nikada vie neu videti. Roen je pod Boginjinim pogledom. Roen je u Igri... Lili uspori, a ja podigoh pogled sa teksta. Bio je sumrak i oi su me ve bolele od naprezanja pri sve bleoj svetlosti. Proao je trenutak pre no to sam shvatila zato je iznenada zaustavila kola pored puta i ugasila farove. Kroz nejasnu svetlost ugledala sam policijska kola i vojna vozila na putu ispred nas kao i nekoliko putnikih vozila koja su stajala sa strane i ekala da ih pretrae. "Gde smo?" upitah. Nisam znala da li su nas primetili. "Otprilike pet milja od Sidi-Fredja - tvog stana i mog hotela. etrdeset kilometara od Alira. Za pola sata smo tamo. ta sad?" "Ovde ne moemo ostati", odvratih. "A ne moemo ni dalje. Gde god sakrile figure, pronai e ih." trenutak sam razmiljala. "Nekoliko jardi ispred nas nalazi se luka. Nije unesena ni u jednu kartu, ali odlazila sam tamo da kupim ribu i rakove. To je jedino mesto gde moemo skrenuti, a da se ne vratimo nazad i izazovemo sumnju. Zove se 'La Madrague'. Mogle bismo se tamo zavui dok ne skujemo novi plan." Krenusmo lagano uz ivicu krivudavog puta dok ne stigosmo do pranjave staze koja se odvajala od autoputa. Mrak je ve uveliko pao, ali u tom je gradu postojala samo jedna ulica koja se protezala du ivice male luke. Zaustavile smo se ispred jedine krme u gradiu, mornarskog svratita gde sam znala da imaju dobre "bouillabaisse". Kroz aluzine na prozorima primetile smo pukotine svetlosti, isto kao i kroz vrata, koja su u sparno prolee predstavljala tek paravan. "Ovo je jedino mesto miljama unaokolo gde imaju telefon", obavestih Lili dok smo sedele napolju u kolima i gledale kroz vrata krme. "Hranu i da ne pominjem. ini mi se da mesecima nismo jele. Hajde da pokuamo da stupimo u vezu sa Kamelom i vidimo moe li nas izvui odavde. Bez obzira na to kako ti gleda na stvari, mislim da smo u Zugzvangu." Pokazah joj zube u mraku. "ta ako ne budemo mogle da ga naemo?" upita ona. "ta misli koliko e odbor za doek ostati tamo? Ne moemo ovde provesti no." "Ako se dogovorimo da napustimo kola, moemo peke plaom. Moj stan je svega nekoliko milja udaljen odavde, ako ide peke. Na taj nain bismo zaobile blokadu na putu, ali bismo se zaglibile u Sidi-Fredju bez kola." I tako se odluismo za prvi plan i uosmo unutra. To je moda bio najgori predlog koji sam imala od poetka nae potrage. Krma u La Madragui bila je stecite mornara, to je stajalo - ali mornari koji su upravili svoja lica ka nama kada smo ule izgledali su kao da su stigli pravo iz filma Ostrvo sa blagom. Karioka se zavukao dublje u Lilino naruje, frkui kao da eli da odagna gadan miris. "Upravo sam se setila", rekoh joj, kada zastadosmo na pragu. "La Madrague

je danju ribarska luka, ali nou je dom alirske mafije." "Nadam se da se ali", odvrati ona, isturi bradu i nas dve krenusmo prema baru. "Ali sve mi se, ipak, ini da se ne ali." U tom trenutku stomak mi se zgri kao nikada do tada. Primetila sam lice koje bih najradije izbrisala iz seanja. Kada smo ule u bar, osmehnuo se i dao znak ankeru. anker se nagnu ka Lili i meni. "Pozvane ste za sto u uglu", proaputa on glasom koji nimalo nije zvuao kao poziv. "Recite ta pijete, i ja u vas tamo posluiti." "Same plaamo svoja pia", poe Lili nabusito, ali je ja epah za ruku. "Uprskale smo motku", proaputah joj na uvo. "Ne osvri se; na domain Long Don Silver daleko je od kue." Povedoh je zatim kroz gomilu utihlih mornara, koji su nam se sklanjali s puta kao Crveno more - pravo prema stolu oveka koji je sam sedeo na suprotnom kraju prostorije. Bio je to trgovac tepisima - El Marad. Nisam prestajala da mislim o onome to sam nosila u tani prebaenoj preko ramena i o tome ta bi nam ovaj momak uradio kada bi to otkrio. "Trik sa toaletom smo ve iskoristile", apnuh Lili na uvo. "Nadam se da ima jo koji u rukavu. Momak koga e uskoro upoznati je beli kralj i uverena sam da zna ko smo nas dve i gde smo bile." El-Marad je sedeo sam za stolom sa gomilom ibica rasporeenih pred sobom. Vadio ih je iz kutije i reao na stolu u obliku piramide; niti je ustao niti nas pogledao kada smo stigle. "Dobro vee, dame", ree on onim uasnim, unjkavim glasom kada priosmo stolu. "Oekivao sam vas. Za neete da mi se pridruite u ovoj igri koja se zove nim?" Ukoih se, ali on oigledno nije imao zadnjih misli. "To je stara engleska igra", nastavi on. "U engleskom slengu 'nim' znai 'utinuti, zdipiti - ukrasti." Ili to niste znale?" Zatim me je pogledao onim svojim kao ahat crnim oima bez zenica. "Igra je, stvarno, jednostavna. Svaki igra uklanja jednu ili vie ibica iz bilo kog reda piramide, ali samo iz jednog reda. Gubi onaj igra koji mora da uzme poslednju ibicu." "Hvala vam to ste nam objasnili pravila", primetih dok sam izvlaila stolicu i zauzimala mesto, isto kao i Lili. "Vi niste odgovorni za onu blokadu na putu, zar ne?" "Nisam, ali poto se ve nala tamo, iskoristio sam je. Jedino ste ovamo mogle da skrenete, kada se pojavite." Razume se - kakav sam idiot ispala! S ove strane Sidi-Fredja miljama unaokolo nije bilo drugog grada. "Niste nas ovde ekali da bismo odigrali ovu igru", primetih, prezrivo posmatrajui piramidu od ibica na stolu. "ta elite?" "Ali ipak sam vas ekao da bismo uestvovali u Igri", odvrati on uz zlokobni osmeh. "Ako se ne varam, ovo je unuka Mordekaja Rada, najveeg strunjaka

svih vremena kada su u pitanju igre - naroito one koje imaju veze sa kraom!" Glas mu je postajao neugodan dok je posmatrao Lili svojim crnim oima punim mrnje. "Ona je takoe neaka vaeg 'poslovnog partnera' Luelina, koji nas je upoznao", primetih. "Koju ulogu on igra u ovoj partiji?" "Jeste li uivali u susretu sa Mokhfi Mokhtar?" upita El-Marad. "Ako se ne varam ona vas je poslala da obavite zadatak sa koga se upravo vraate?" On ispruni ruku i skloni ibicu iz prvog reda, pa klimnu glavom prema meni dajui mi na znanje da je na mene red. "Puno vas pozdravlja", obavestih ga, uklonivi dve ibice iz narednog reda. Po umu mi se motalo hiljadu stvari, ali jednim njegovim delom pratila sam i igru - igru zvanu nim. ibice su bile rasporeene u pet redova, u prvom se nalazila samo jedna ibica, a svaki naredni red sadrao je po jednu vie. Na ta me je to podsealo? Setih se. "Mene?" upita El-Marad, kome je odjednom postalo nelagodno, bar mi se tako inilo. "Sigurno ste pogreili." "Vi ste beli kralj, je li tako?" upitah ga mirnim glasom, posmatrajui kako mu utavljena koa bledi. "Uzela ti je meru, drugar. Iznenaena sam to ste napustili planine gde ste bili bezbedni zbog jednog ovakvog poteza - istrali ste na tablu i sada morate da beite, traei zaklon. Lo potez." Lili je zurila u mene, a El-Marad je progutao knedlu, upiljio se u tablu, pa uklonio jo jednu ibicu. Ona me iznenada stegnu ispod stola. Shvatila je ta smeram. "I ovde ste upravo povukli pogrean potez", obavestih ga, uprevi prst u ibice. "Ja sam strunjak za kompjutere, a ova igra nim je, u stvari, binarni sistem. To jest, postoji formula da se dobije ili izgubi. A ja sam upavo pobedila." "Hoete da kaete da je sve ovo bila zamka?" sav uasnut proaputa ElMarad. Zatim skoi, gurnu pri tom sto i rasu sve ibice. "Poslala vas je u pustinju samo da bi mene izvukla napolje? Ne! Ne verujem vam!" "Ma dobro, samo vi meni nemojte verovati", odvratih. "Jo ste kod kue, bezbedni na svom osmom kvadratu, zatieni sa strane. Ne sedite ovde poput prepelice isterane iz grma..." "Naspram nove crne kraljice", upade pobedonosno Lili. El-Marad se zabulji u nju, a onda vrati pogled na mene. Ustadoh kao da se spremam da poem, ali on me epa za ruku. "Vi!" povika on, sevajui onaokolo crnim oima. "Znai - napustila je Igru! Prevarila me je..." Ali ja sam se ve udaljavala prema vratima, sa Lili koja me je sledila u stopu. El-Marad nas sustie i ponovo me epa za miicu. "Figure su kod vas", prosikta on. "Sve ste ovo smislile samo da me zavarate. Ali one su kod vas. Nikada se vi ne biste vratile iz Tasilija bez njih."

"Svakako da su kod mene", rekoh. "Ali nalaze se tamo gde vam nikada ne bi palo na pamet da ih potraite." Morala sam se izgubiti odatle pre no to se doseti gde su. Ve smo bile blizu vrata. U tom trenutku Karioka iskoi iz Lilinog naruja, doeka se na podu prekrivenom klizavim linoleumom, povrati ravnoteu i zaobie nas, razvaljujui se od lajanja dok je jurio prema vratima. Podigoh pogled i sa uasom se zagledah u upravo otvorena vrata na kojima je stajao arif, okruen celom brigadom rmpalija u poslovnim odelima koji su ispunili prolaz svojim irokim ramenima. "Stojte u ime..." poe on. Ali pre no to sam uspela da se priberem, Karioka se stutio na svoj omiljeni noni lanak. arif se presamitio od bola, zakoraio unazad i proao kroz paravanska vrata krme, povukavi za sobom i nekoliko straara. Krenuh odmah za njim i oborih ga izgrebavi mu pri tom lice. Lili i ja pohitasmo prema kolima, a za nama pooe El-Marad i jo pola bara. "Voda!" povikah preko ramena dok sam trala. "Voda!" Nismo imale anse da stignemo do kola, zakljuamo se unutra i krenemo. Nisam se osvrnula - ve sam nastavila da trim pravo prema malom doku. Svuda unaokolo ljuljukali su se ribarski amci, ovla zavezani za stubie. Okrenula sam se tek kada sam stigla do kraja. Na keju je vladao haos. El-Marad je bio korak iza Lili. arif je pokuavao da otrese Karioku sa noge, koji nije hteo da ga ostavi na miru, tako da se istovremeno borio s njim i zurio u tamu ne bi li pronaao neki pokretni cilj na koji bi mogao da puca. Tri momka su tutnjei dolazila kejom, pa sam tako bila primorana da uhvatim nos i skoim. Poslednja stvar koju sam videla pre no to sam dotakla vodu bio je Karioka koga je arif zavitlao u vazduh i koji je sada leteo prema moru. A onda sam osetila kako se hladna, mrana voda Sredozemlja sklapa nada mnom. Teina figura iz Monglanske garniture vukla me je nadole, nadole prema dnu.

23. BELA ZEMLJA

Zemlja koja pripada sada ratobronim Britima, I u kojoj su osnovali svoje mono carstvo, U drevna vremena bila je divljina, Nenastanjena, neobraena, nedokazana, necenjena... Tada ni ime zasluivala nije, Dok naiao nije pustolovni mornar I nauio kako da sauva brod od belih stena,

Koje se du obale june proteu Pretei nenadnim brodolomom i brzom propau. Sigurnosti radi, on tu morski znak naini I nazvao ga Albion. 'Vilinska kraljica' (1590), Edmund Spenser Ah, neverni, neverni Albione! - Napoleon, naveo aka Beninja Bosija (1692) LONDON NOVEMBAR 1793. Vojnici Vilijema Pita snano su zalupali na vrata Taljeranove kue u Kensingtonu u etiri sata ujutro. Kurtijad je navukao kuni ogrta i pohitao gore da vidi o emu je re. Kada je otvorio vrata, primetio je da su u okolnim kuama poela da se pale svetla i da nekolicina znatieljnih suseda izviruje iza draperija i gleda u kraljevske vojnike koji su stajali pred njim na pragu. Kurtijad zadra dah. Koliko dugo su ekali na ovo i iveli u strahu. Konano se dogodilo. Taljeran je ve silazio niz stepenice umotan u svilene ogrtae koji su mu padali niz dugaku kunu haljinu. Na lice je navukao masku ledene rezervisanosti dok je preko malog predvorja prilazio vojnicima koji su ekali. "Gospodin Taljeran?" upita deurni oficir. "Kao to vidite", nakloni se Taljeran, hladno se osmehnuvi. "Predsednik vlade Pit ali to nije bio u mogunosti da vam lino urui ova dokumenta", nastavi oficir kao da recituje napamet nauen govor. Izvukavi gomilu hartija iz aketa uniforme, gurnu ih prema Taljeranu i nastavi. "Republika Francuska, nepriznato telo anarhista, objavila je rat suverenoj kraljevini Britaniji. Stoga se svim emigrantima koji podravaju tu takozvanu vladu, ili za koje se moe dokazati da su to radili u prolosti, uskrauje zaklon i zatita kue Hanovera i njegovog velianstva Dorda Treeg. arl Moris de Taljeran-Perigor, proglaeni ste krivim za podsticanje pobune protiv kraljevstva Velike Britanije, zbog izdajnike korespodencije tokom 1793, zbog kovanja zavere, kao i zato to ste u preanjem zvanju pomonika ministra za spoljne poslove pomenute zemlje, protiv suverene..." "Dragi moj", prekinu ga Taljeran, pakosno se nasmejavi i podigavi pogled sa hartija koje je prelistavao. "Ovo je smeno. Francuska je objavila Engleskoj rat pre gotovo godinu dana! Pit savreno dobro zna da sam dao sve od sebe da to spreim. U Francuskoj me trae zbog izdaje... zar vam to nita ne znai?" Ali njegove rei ne ostavie nikakav utisak na oficira koji je stajao na vratima. "Ministar Pit vas obavetava da na raspolaganju imate tri dana da napustite Englesku. Tu vam je nalog za deportaciju i putna dozvola. elim vam prijatan

naredni dan, gospodine." Izdavi naredbu nalevo-krug, on se i sam okrenu na peti. Taljeran je utke posmatrao vod vojnika koji je slono marirao niz kameni puteljak koji je vodio od njegovih vrata. Zatim se isto tako utke okrenuo. Kurtijad zatvori vrata. "Albus per fide decipare", izgovori Taljeran jedva ujnim glasom. "Citat iz Bosija, dragi moj Kurtijade, jednog od najveih francuskih govornika. Nazvao ju je 'Bela zemlja koja izdaje poverenjem': Neverni Albion. Narod koji nikada nije imao vladara vlastite rase - prvo su to bili teutonski Saksonci, zatim Normani i koti, a sada Nemci, koje preziru, a tako su im slini. Nas proklinju, zaboravljajui da su i sami smakli vlastitog kralja za vreme Kromvela. Sada sa svojih obala teraju jedinog francuskog saveznika koji ne eli njima da gospodari." Stajao je tako, oborene glave, ogrnut svilenim ogrtaem koji mu se vukao po podu. Kurtijad proisti grlo. "Ako je gospodin odluio kuda emo, mogao bih smesta da ponem sa pripremama za put..." "Tri dana nisu dovoljna", odvrati Taljeran, vrativi se u stvarnost. "Poi u ujutro do Pita i zatraiti produenje. Moram obezbediti sredstva i pronai zemlju koja e me primiti." "Ali gospoa de Stal..." poe Kurtijad utivo. "ermen je sve pokuala da me prebaci u enevu, ali vlada odbija da me primi. Izgleda da svi u meni vide izdajnika. Ah, Kurtijade, kako se pred ovekom u sumraku ivota lako zatvaraju sva vrata!" "Teko da bi se moglo rei da je gospodin u sumraku svog ivota", pobuni se Kurtijad. Taljeran se zagleda u njega svojim cininim plavim oima. "etrdeset mi je godina i nita nisam postigao", ree on. "Zar to nije dovoljno?" "Nije ba tako", zau se jedan nean glas odozgo. Oba mukasrca podigoe poglede ka vrhu stepenita. Oslonjena o balustradu odmorita, u tankoj svilenoj kunoj haljini, sa rasputenom dugakom plavom kosom koja joj je padala niz gola ramena, stajala je Katarina Grand. "Predsednik vlade te moe imati sutra... i to je dosta brzo", primeti ona uz lagani, senzualni osmeh. "Ali noas si samo moj." Katarina Grand ula je u Taljeranov ivot pre etiri meseca, pojavivi se u njegovoj kui u pono sa zlatnim peakom iz Monglanske garniture. Od tada ga nije naputala. Dola je iz oajanja, to je bar tvrdila. Mirela je osuena na giljotinu i pred samo pogubljenje zamolila je Katarinu da tu ahovsku figuru odnese Taljeranu kako bi je sakrio zajedno sa ostalima. Tako je bar glasila njena pria. Drhtala je u njegovom zagrljaju, dok su joj se na gustim trepavicama

svetlucale suze, a toplo telo privijalo se uz njegovo. Izgledala je tako tuna zbog Mireline smrti, a opet je imala sange da tei Taljerana u njegovom bolu kada je uo ove rei - i bila je tako lepa kada je pala na kolena, preklinjui ga da uslii njenu molbu. Moris je uvek bio pristrasan kada je lepota bila u pitanju. Bez obzira na to da li se radilo o umetnikim predmetima, rasnim ivotinjama - ili, a tu pogotovo, kada su u pitanju bile ene. Na Katarini Grande sve je bilo divno: njen savren ten, velianstveno telo odeveno u besprekornu odeu i nakit, dah koji je podseao na miris ljubiica, talasava, svetloplava kosa. Sve na njoj podsealo ga je na Valentinu. Sve sem jednog: bila je laov. Ali prelepi laov. Kako je neto tako lepo moglo izgledati i tako opasno, prevarno, tako strano svemu to je cenio? Francuzi imaju izreku koja kae da se obiaji stranaca najbolje naue u krevetu. Moris je priznao sam sebi da jedva eka da proveri njenu valjanost. to je vie otkrivao, to mu se vie inilo da je ona, u svakom pogledu, kao stvorena za njega. Volela je vina iz Madere, muziku Hajdna i Mocarta, a na koi je vie volela da oseti kinesku nego francusku svilu. Volela je pse, isto kao i on, i kupala se dva puta dnevno, u emu je smatrao da je jedinstven. Kao da je prouavala njegove navike - to jest, bio je uveren da jeste. Znala je vie o njima i od samog Kurtijada. Ali kada bi razgovor skrenuo na njenu prolost, na odnos sa Mirelom ili na Monglansku garnituru, njene rei poele bi uplje da odzvanjaju. Tako je odluio da o njoj sazna to je mogue vie, isto kao to je ona saznala o njemu. Pisao je onima u Francuskoj u koje je jo mogao da ima poverenja i zapoeo istragu. Ta je korespodencija dala zanimljive rezultate. Roena je kao Katarina Noel Vorle - etiri godine ranije nego to je tvrdila. Roditelji su joj bili Francuzi nastanjeni u danskoj koloniji u Trankebaru, u Indiji. U petnaestoj godini udali su je zbog novca za mnogo starijeg Engleza - nekog Dorda Granda. Kada je napunila sedamnaest, njen ljubavnik, kome je njen mu zapretio da e ga ubiti, platio joj je pedeset hiljada rupija da zauvek napusti Indiju. Taj joj je novac omoguio da prvo u Londonu, a potom u Parizu ivi na visokoj nozi. U Parizu su poeli da sumnjaju da je britanski pijun. Neposredno pred izbijanje Terora, nosa joj je bio ubijen na samom njenom pragu, a Katarina je nestala. Sada, jedva godinu dana kasnije, potraila je u Londonu izbeglicu Taljerana - oveka bez titule, novca i domovine - i bez gotovo ikakve nade da e se bilo ta od toga u budunosti izmeniti. Zato? Dok je odvezivao ruiaste svilene trake njene kune haljine i povlaio je s njenih ramena, Taljeran se u sebi nasmeio. Konano, zar nije i on izgradio svoju karijeru koristivi se utiskom koji je ostavljao na ene. ene su ga zasipale novcem, postavljale ga na visoke poloaje, davale mu mo. Kako je onda mogao da krivi Katarinu Grande to svoje drai koristi na isti nain? Ali ta je elela od

njega? Taljeran je mislio da zna. Posedovao je samo jednu stvar koju bi ona mogla da poeli - Monglansku garnituru. Ali on je eleo nju. Iako je znao da je prestara da bi bila nevina, suvie pritvorna da bi bila stvarno strastvena, suvie laljiva da bi joj mogao verovati svejedno ju je eleo, i to s takvom hitnjom da nije ni pokuavao da se savlada. Iako je sve u vezi s njom bilo lano, on ju je ipak eleo. Valentina je bila mrtva. Ako je Mirela takoe bila ubijena, onda je Monglansku garnituru platio ivotima jedine dve osobe koje je ikada voleo. Zato mu ne bi neto pruila zauzvrat? Zagrlio ju je sa stranom, neposrednom strau kao kakav davljenik. Imae je - i neka su avoli koji su ga muili prokleti. JANUAR 1794. Mirela je, meutim, bila i te kako iva - i veoma blizu Londona. Nalazila se na trgovakom brodu koji je upravo sekao tamne vode Lamana kada ga je u trenu zahvatila oluja. Dok su se probijali kroz nesigurne tesnace, prvi put je ugledala bele stene Dovera. Za est meseci koliko je proteklo od kada je ostavila arlotu Kordej u Bastilji, Mirela je mnogo putovala. Pomou novca koji joj je poslala nastojnica, a koji je pronala u kutiji s bojama, unajmila je mali ribarski amac u blizini bastijske luke i njime se povezla niz Senu dok nije pronala, na jednom od dokova ove krivudave reke, brod to je plovio za Tripoli. Potajno obezbedivi da je povezu, ona se ukrcala i krenula Senom pre nego to su arlotu poveli na stratite. Dok se obala Francuske gubila u daljini iza nje, Mirela je zamiljala tandrkanje taljiga koje upravo odvoze arlotu ka giljotini. U svom je umu ula teke korake po skelama, udaranje doboa, fijuk otrice za vreme njenog dugakog pada, klicanje gomile na Trgu Revolucije. Mirela je imala oseaj da joj je hladno seivo odseklo sve ono to je ostalo od detinjstva i nevinosti, ostavivi joj u amanet samo fatalni zadatak. Zadatak za koji je odabrana - da uniti belu kraljicu i ponovo sakupi figure. Ali pre toga morala je neto drugo da obavi. Poi e u pustinju po svoje dete. Verovala je da e, ako joj se ukae jo jedna prilika, uspeti ak i ahina da odvrati od zamisli da dete zadri kao Kalima - proroka njegovog naroda. Ako je zaista prorok, razmiljala je Mirela, onda neka se njegova sudbina splete s mojom. Ali sada, dok su vetrovi sa severa nasrtali na ogromna jedra zajedno sa prvim naletima kie, Mirela se pitala da li je pogreila to odmah nije krenula za Englesku... k Taljeranu, kod koga su bile figure. Drala je siunu aku malog arlota u svojoj; bili su na palubi i on joj je sedeo u krilu. Pored njih je stajao ahin i posmatrao drugi brod koji se od obale udaljavao kao sredinjem delu uzburkanog Lamana. ahin, odeven u dugaku crnu odoru, odbio je da se

rastane od malog proroka kome je pomogao da doe na svet. Upravo je podigao dugaku ruku i pokazao prema sve niim oblacima koji su se nadnosili nad krenjake stene. "Bela zemlja", izusti on tiho. "Domovina Bele Kraljice. Ona eka - oseam njeno prisustvo ak i na ovolikoj udaljenosti." "Samo da nismo zakasnili", primeti Mirela. "Oseam miris nedaa", odvrati ahin. "Uvek ga donose oluje, kao neki prevarni poklon bogova..." Zatim je nastavio da promatra brod koji je upravo irio jedra, hvatajui u njih vetar, i ispratio ga je pogledom dok ga nije progutala tama pobesnelog Kanala. A taj je brod - to oni nisu mogli znati - nosio Taljerana prema puini Atlantika. Dok je brod uplovljavao u gustu tamu, Taljeran je imao na umu samo jednu misao, a ona se nije odnosila na Katarinu Grande, ve na Mirelu. Doba zavaravanja se okonalo, isto kao moda i Mirelin ivot. Dok je on, meutim, u etrdesetoj godini kretao u novi ivot. Konano, razmiljao je Taljeran dok je sedeo u kabini i razvrstavao dokumenta, etrdeset godina nije predstavljalo i kraj ivota, kao to ni Amerika nije bila na kraju sveta. Naoruan preporukama za predsednika Vaingtona i sekretara finansija Aleksandra Hamiltona, bar e u Filadelfiji biti u dobrom drutvu. A poznavao je, razume se, i Defersona, koji je podneo ostavku na mesto dravnog sekretara za vreme dok je ovaj poslednji bio ambasador u Francuskoj. Iako je malo ta osim svog odlinog zdravlja i gotovine koju je sakupio prodajom biblioteke imao da ponese u novi ivot, bar je mogao da se pohvali da je sada umesto prvobitnih osam imao devet figura iz Monglanske garniture. Uprkos tome to je Katarini Grande u mnogo emu progledao kroz prste, ipak je uspeo da je ubedi da e njen zlatni peak, koga mu je poverila na uvanje, biti sasvim bezbedan uz ostale figure. Nasmejao se kada se setio njenog izraza lica kada ju je - za vreme njihovog srceparajueg rastanka - pokuao da ubedi da krene s njim i prestane da brine o figurama koje je ostavio na sigurnom u Engleskoj! Razume se, one su se nalazile u njegovim kovezima na brodu, zahvaljujui domiljatosti uvek budnog Kurtijada. Sada su imale novi dom. O svemu tome je razmiljao kada je prvi nalet pogodio brod. On iznenaeno podie pogled dok se brod estoko zaljuljao pod njim. Upravo se spremao da pozvoni za pomo, kada Kurtijad ulete u kabinu. "Monsenjeru, trae da smesta siemo pod palubu", izgovori sluga sa svojom uobiajenom staloenou. Ali uurbanost sa kojom je vadio figure Monglanske garniture iz njihovog skrovita u kovegu otkri Taljeranu da je situacija veoma ozbiljna. "Kapetan se pobojava da e se brod nasukati na stene. Moramo se

pripremiti za naputanje broda u amcima za spasavanje. Gornja paluba ostae prazna kako bi mogli da upravljaju jedrima, ali moramo biti spremni da smesta iziemo ako ne prebrodimo pliake." "Koje pliake?" povika Taljeran, poskoivi i umalo ne oborivi pribor za pisanje i dra za mastionicu. "Proli smo Puan Barfler, monsenjeru", odvrati Kurtijad tiho, pridravajui Taljeranu jutarnji kaput dok ih je brod bacakao tamo amo. "Baeni smo na normandijski korni." Zatim se sae da potrpa figure u runu torbu. "Blagi Boe", izusti Taljeran, epavi torbu. Zatim othrama ka vratima kabine, jednom se rukom oslanjajui o slugino rame, a u drugoj steui torbu. Brod se iznenada zanese na desnu stranu i oba mukarca behu odbaena ka vratima. S mukom ih otvorivi, krenue du uskog prolaza, u kome su ene ve jecajui histerino nareivale deci da poure. Kada su stigli do donje palube, videli su da je sve ve puno - krici, jecaji i kuknjava za koje je trebalo kriviti strah koji ih je proimao, meali su se sa batom stopala, povicima mornara na gornjoj palubi i zvukom vode Kanala koja je besno udarala o brod. A onda, sa uasom, osetie da im brod izmie pod nogama, a tela se sudaraju kao kegle. Brod je poeo da propada i nastavio da propada kao da nikada nee prestati. A onda je o neto udario i oni zaue stranu lomljavu. Voda nahrupi kroz krbastu rupu, rasturivi ih na sve strane svojom snagom; dinovski brod se nasukao na stenu. Ledena kia prala je poploane ulice Kensingtona dok je Mirela paljivo ila preko klizavog kamenja prema reetkastoj kapiji Taljeranovog vrta. ahin ju je sledio u nakvaenoj, dugakoj, crnoj odori, paljivo nosei malog arlota u naruju. Mireli uopte nije palo na pamet da Taljeran moda vie nije u Engleskoj. Ali i pre no to je otvorila kapiju, s bolom u srcu je primetila da je vrt prazan, gazebo naputen, daske zakovane preko prozora kue, a elina poluga postavljena preko ulaznih vrata. Ipak je otvorila kapiju i krenula kamenitom stazom, vukui suknje po baricama. Njeno uzaludno lupanje odzvanjalo je kroz praznu kuu. Dok su je kine kapi udarale po nezatienoj glavi, zaula je odvratan Maraov glas kako joj apue: "Zakasnila si - zakasnila!" Oslonila se o vrata, pustivi da se kia sliva niz nju, dok nije osetila kako je ahin hvata pod ruku i odvodi preko nakvaenog travnjaka do gazeba. U oajanju se bacila na drvenu klupu koja se protezala u krug i nastavila da jeca dok nije pomislila da e joj srce prepui. ahin je spustio arlota na pod i dete odmah otpuza do Mirele, uhvati se za njene mokre skute i uspravi na nesigurne noge. Zatim je epa za prst siunom akom i vrsto ga stee. "Ba", ree arlot kada se Mirela zagleda u njegove neverovatno plave oi.

Mrtio se, dok mu se sa mudrog, ozbiljnog lica cedila voda kapajui sa mokre kapuljae njegove male djelabe. Mirela se nasmei. "Ba, toi", ree ona, smaknuvi mu kapuljau. Zatim stade da mu mrsi svilenkastu, crvenu kosu. "Otac ti je nestao. Za tebe kau da si prorok - zato to nisi predvideo?" arlot se ozbiljno zagleda u nju. "Ba", ponovi on. ahin sede pored nje na klupu. Njegovo lice slino sokolovom, premazano bledoplavom bojom njegovog plemena, izgledalo je jo tajanstvenije na jezivoj svetlosti munja koje su parale stranu oluju to je besnela s druge strane reetkastog zida. "U pustinji", poe on nenim glasom, "oveka moe pronai po tragu koji za sobom ostavi njegova kamila, jer svaka ivotinja ostavlja otisak prepoznatljiv poput lica. Ovde e nam biti neto tee da sledimo trag. Ali i ovek, kao i kamila, ima vlastiti nain - u zavisnosti od odgoja, grae tela i naina hoda." Mirela se u sebi nasmeja pri pomisli da treba da sledi Taljeranovo hramanje du poploanih londonskih ulica. Ali tada shvati na ta je ahin mislio. "Vuk se uvek vraa u poznata skrovita?" upita ona. "Bar", dodade ahin, "na toliko da ostavi svoj miris." Ali vuk za ijim su mirisom tragali bio je sklonjen - ne samo iz Londona, ve i sa broda koji je vrsto prianjao za stenu koja ga je probuila. Zajedno sa ostalim putnicima, Taljeran i Kurtijad sedeli su u otvorenim amcima i veslali prema tamnim obalama Kanalskih ostrva ka bezbednom pribeistu od oluje. Taljeranu je laknulo kada je shvatio gde su se uputili, jer ovaj lanac malih ostrva smeten tako blizu priobalnih voda Francuske, pripadao je, u stvari, Engleskoj, i to jo od vremena Viljema Oranskog. Domoroci su i dalje govorili drevnim oblikom normanskog francuskog koji ak ni Francuzi nisu razumeli. Iako su Engleskoj plaali desetak da bi ih titila od pljakaa, zadrali su svoj drevni normanski zakon kao i potpunu duhovnu nezavisnost. Zbog te dve stvari bili su korisni u ratu, to im je donosilo lepu dobit. Kanalska ostrva bila su poznata po brodolomima - i po velikim brodogradilitima u kojima su popravljali sve, od ratnih brodova do gusarskih. I Taljeranov brod e na sreu odvui do takvog jednog brodogradilita radi popravke. A u meuvremenu, iako nee imati na raspolaganju sav komfor na koji je navikao, bar nee morati da brine da e ga Francuzi zarobiti. Njihov amac na vesla zaobilazio je tamne stene od granita i grFs pourpre koje su opasivale obalu, a mornari su svojski zapinjali ne bi li savladali snane talase, sve dok konano nisu ugledali kamenitu prevlaku obale i pristali uz nju. Umorni putnici krenue peke po jakoj kii, po blatnjavim stazama koje su vodile kroz otvorena polja mokrog lana i uspavanog vresita ka najbliem gradu. Taljeran i Kurtijad, sa torbom punom figura koja je nekim udom ostala

netaknuta, svratie u oblinju krmu da se zgreju, pored vatre, uz rakiju, pre no to potrae trajniji smetaj. Nisu tano znali koliko e nedelja ili ak meseci ostati ovde nasukani, ekajui da nastave put. Taljeran se kod krmara raspitao za koliko mogu u lokalnom brodogradilitu popraviti brod iji su kobilica i trup u toj meri oteeni kao to su to bili njihovi. "Upitajte vlasnika brodogradilita", odvrati mu ovek. "Upravo se vratio sa uviaja. Pije pivo tamo u uglu." Taljeran ustade i uputi se preko prostorije ka rumenom mukarcu pedesetih godina koji je sedeo za stolom, obema akam obgrlivi vr sa pivom. On podie pogled, ugleda Taljerana i Kurtijada pred sobom i dade im znak da sednu. "Vi ste sa olupine?" upita stariji mukarac koji je nauo o emu govore. "Kau da je iao za Ameriku. Nesrenog li mesta. Ja sam otuda. Nikada neu prestati da se udim vama Francuzima - svi hrlite ka njoj, kao da je obeana zemlja." Nain na koji se izraavao govorio je da je bio dobro odgojen i visoko obrazovan - a dranje mu je kazivalo da je vie asova proveo u sedlu nego u brodogradilitu. Ponaao se kao ovek navikao da izdaje nareenja. Pa ipak, njegov glas je odavao izvestan umor, ogorenost. Taljeran odlui da sazna neto vie. "Meni Amerika odista izgleda kao obeana zemlja", primeti on. "Ali ja nisam u prilici ba mnogo da biram. Ako se vratim u domovinu, osetiu giljotinu na vlastitoj koi, a zahvaljujui ministru Pitu nedavno sam umoljen da se rastanem i sa Britanijom. Ali zato imam preporuke za neke od vaih najuglednijih sunarodnika - sekretara Hamiltona i predsednika Vaingtona. Moda e moi da iskoriste jednog postarijeg Francuza koji je ostao bez posla." "Obojicu ih dobro poznajem", odvrati njegov sagovornik. "Dugo sam sluio pod komandom Dorda Vaingtona. On me je unapredio prvo u brigadira, pa u general-majora, i dao mi na upravu Filadelfiju." "Zapanjen sam!" povika Taljeran. Ako je ovaj ovek govorio istinu, ta je radio ovde, popravljajui nasukane brodove na Kanalskim ostrvima i trgujui s gusarima? "Onda biste moda mogli da mi napiete jo jednu preporuku za vaeg predsednika? uo sam da je teko do njega..." "Bojim se da bi vam moja preporuka samo zalupila njegova vrata pred nosom", odvrati ovek, kiselo se osmehnuvi. "Dozvolite da vam se predstavim. Ja sam Benedikt Arnold." Opera, kazino, klubovi za kockanje, saloni... To su bila mesta koja bi Taljeran poseivao. I zato je, ako je elela da ga pronae ovde u Londonu, morala da obezbedi sebi pristup na takva mesta. Ali kada se vratila u krmu u kojoj je odsela, ugledala je plakat zakaen za zid koji je izmenio sve njene odluke jo pre no to ih je i donela:

VEI OD MESMERA! Neverovatna mo pamenja! Hvalili su ga francuski filozofi! Nisu ga pobedili ni Fridrih Veliki, Filip Stama, niti ser Legal! Veeras! IGRAE VEZANIH OIJU uveni ahista ANDRE FILIDOR Parloova ajdinica Ulica Sent Dejms Parloova ajdinica u Ulici Sent Dejms bila je ujedno i pab u kome je ah predstavljao glavnu zanimaciju. Tu se mogao nai ne samo krem londonskog ahovskog sveta, ve i evropskog drutva. A najvea atrakcija bio je Andre Filidor, francuski ahista ija se slava pronela irom Evrope. Kada je Mirela te veeri ula kroz teka vrata Parloove ajdinice, zakoraila je u jedan drugaiji svet - tihi svet bogatstva. Pred njom su se prostirali veoma ulateno drvo, tamnozelena svila i debeli indijski tepisi, osvetljeni mekom svetlou uljanih lampi u zadimljenih staklenih kugli. Prostorija je bila jo gotovo prazna; ugledala je samo nekoliko slugu koji su vadili ae iz bara i jednog usamljenog oveka, u kasnim pedesetim, koji je sedeo na tapaciranoj stolici blizu vrata. I sam je bio dobro tapaciran; stomak ispao, obrazi oputeni, a dvostruki podvaljak prekrivao mu je pola zlatne ipkane kravate. Na sebi je imao somotski sako tamnocrvene boje koja se odlino slagala sa naprslim kapilarima na njegovom nosu. Okrugle sitne oi sa zanimanjem su zagledale Mirelu iz dubina naduvenih nabora - a sa jo veim zanimanjem su se zaustavile na udnom dinu plavog lica koji je uao iza nje, odeven u purpurnu svilenu odoru, nosei u naruju siuno, crvenokoso dete! Iskapivi poslednje ostatke pia, on spusti au na sto uz tresak i doviknu ankeru da mu donese novo. Zatim se teturavo uspravi na noge i zanese prema Mireli kao da prelazi preko nestabilne brodske palube. "Crvenokosa bludnica i lepotan koga nikada ranije nisam video", izgovori on zapliui jezikom. "Takve crveno-zlatne kovrdice lako slome mukarevo srce, zbog njih se objavljuju ratovi - kao Deirdre od Tuge." On skide svoju smenu periku i, drei je u ruci, ironino se nakloni, iskoristivi priliku da je ponovo odmeri od glave do pete. Zatim, onako pijan i otupeo, gurnu napuderisanu periku u dep, epa Mirelu za aku i spusti na nju galantan poljubac. "Tajanstvena ena, sa svojom desnom rukom! Dozvolite da se predstavim: ja sam Dejms Bosvel od Afleka, pravnik po zanimanju, istoriar iz hobija i

potomak jedrih Stjuarta." On joj klimnu, trudei se da pri tom ne tucne, i isprui ruku. Mirela okrznu pogledom ahina iji se izraz lica nije uopte promenio poto nije razumeo engleski. "Gospodin Bosvel koji je napisao uvenu Istoriju Korzike?" upita Mirela na engleskom sa aramnatnim naglaskom. Teko da je posredi bila sluajnost. Prvo Filidor, zatim Bosvel o kome joj je Leticija Bonaparte toliko toga napriala nali su se zajedno u ovom klubu. Moda se uopte nije radilo o sluajnosti. "Upravo taj", odvrati pijanica klatei se; i dalje se oslanjao o Mirelinu ruku kao da oekuje da ona njega podupre. "Sudei po vaem naglasku, rekao bih da ste Francuskinja i da se ne slaete sa mojim mladalakim liberalnim pogledima uperenim protiv vae vlade?" "Naprotiv, gospodine", stade da ga uverava Mirela. "Vai pogledi su me prosto zadivili. U Francuskoj sada imamo novu vladu - koja je blia onome to ste vi i gospodin Ruso odavno predlagali. Poznavali ste pomenutog gospodina, zar ne?" "Sve sam ih poznavao", odvrati on nemarno. "Rusoa, Paolija, Garika, eridana, Donsona - sve velikane iz svih oblasti ivota. Poput onih koji se sele zajedno sa kampom, svijao sam konaite u kalu istorije..." Zatim je zagolica ispod brade. "A i na drugim mestima", dodade on, nepristojno se zacerekavi. Stigli su do njegovog stola, gde ga je ve ekalo novo pie. Podigavi au, on dobrano potegnu iz nje. Mirela ga podozrivo osmotri. Iako je bio pijanica, nije bio budala. Nema sumnje da to nije bio plod sluajnosti to su se dva oveka koja su imali veze sa Monglanskom garniturom nala veeras ovde. Morala je biti oprezna, jer moglo ih je biti jo. "A gospodina Filidora, koji veeras ovde igra - poznajete li i njega?" upita ona krajnje nevino. Ali ispod spoljanjeg mira, srce joj je divlje lupalo. "Nema oveka koga zanima ah da ne zna za vaeg proslavljenog sunarodnika", odvrati Bosvel sa aom napola prinetom usnama. "Veeras se prvi put posle dueg vremena pojavljuje u javnosti. Bio je bolestan. Ali vi to moda znate? Poto ste veeras ovde - treba li da pretpostavim da i vi igrate tu igru?" Po okruglim oima mu se videlo da je uprkos pijanstvu odjednom postao oprezan, da je udvostruio panju, to je bilo suvie oigledno. "Upravo zbog toga sam dola, gospodine", odvrati Mirela, odbacivi arm uenice i upiljivi se u njega s tupim osmehom na usnama. "Poto, kako mi se ini, poznajete dotinog gospodina, da li biste bili tako ljubazni da nas upoznate kada stigne?" "Bie mi zadovoljstvo, uveravam vas", odvrati Bosvel, mada to izgleda nije bilo tano. "U stvari, on je ve ovde. Vre poslednje pripreme, tamo pozadi." Ponudivi joj ruku, on je povede prema prostoriji obloenoj drvetom, sa mesinganim svenjacima. ahin bez rei krenu za njima. Unutra se nalazilo nekoliko mukaraca. Jedan visoki, mrav, ne mnogo stariji

od Mirele, bledog tena i povijenog nosa, reao je figure na jednoj od tabli u sreditu prostorije. Pored stola stajao je niski, krupan momak koji se pribliavao etrdesetoj, sa gustom kosom boje peska to mu je u kovrdama uokviravala lice. Razgovarao je sa postarijim mukarcem koji je Mireli bio okrenut povijenim leima. Ona i Bosvel prioe stolovima u sreditu. "Dragi moj Filidore", povika on, snano lupivi postarijeg mukarca po ramenu. "Prekidam vas samo zato da bih ti predstavio ovu zanosnu mlaahnu lepoticu iz tvoje domovine." Na ahina koji je sve premeravao svojim crnim sokolovim oima, ostavi da stoji kod vrata, uopte nije obraao panju. Stariji mukarac se okrenu i zagleda u Mireline oi. Obuen po starinski, kako se nosilo za vreme Luja XV - mada su njegov somot i arape izgledali dosta iznoeno - Filidor je bio dostojanstven ovek i imao je aristokratsko dranje. Iako je bio visok, delovao je krhko poput osuene cvetne peteljke, a tome utisku samo je jo vie doprinosila providna koa ije se bledilo moglo uporeivati s belinom njegove napuderisane perike. Lako se naklonio, spustivi usne na Mirelinu aku. A zatim je krajnje blagonaklono primetio. "Retko kad se sree takva zraea lepota pored ahovske table, gospoo." "A jo ree u drutvu starog izroda kakav je Bosvel", umea se mukarac s kosom boje peska, uperivi svoje tamne, prodorne oi u Mirelu. Dok se i on saginjao da poljubi Mireli ruku, priao je i visoki mladi sa povijenim nosem i stao u red. "Tek sam uavi danas u klub bila poastvovana da upoznam gospodina Bosvela", obavesti Mirela okupljene. "Dola sam da vidim gospodina Filidora. Njegov sam veliki oboavalac." "Isti je sluaj i sa nama dvojicom!" sloi se prvi mladi. "Zovem se Vilijem Blejk, a ovaj mladi jarac koji skakue pored mene jeste Vilijem Vordsvort. Dva Vilijema po ceni jednog." "Kua puna pisaca", dodade Filidor. "To jest, kua puna siromaha - jer oba ova Vilijema obeavaju da e postati pesnici." Mirelin um je ubrzano radio, pokuavajui da se seti bilo ega o dvojici pesnika. Onaj mlai, Vordsvort, bio je u Klubu jakobinaca i upoznao Davida i Robespjera, koji su takoe poznavali Filidora. To joj je sam David ispriao. Takoe se setila da je Blejk, ije je ime ve bilo poznato u Francuskoj, pisao krajnje mistina dela, neka ak o Francuskoj Revoluciji. Kako se sve to uklapalo? "Doli ste da prisustvujete igri naslepo?" upita Blejk. "To je tako zadivljujue majstorstvo da ga je Didro ovekoveio u EncyclopQdie. Uskoro e poeti. U meuvremenu emo udruiti sredstva da vas ponudimo konjakom..." "Vie bih volela da mi pruite neka obavetenja", ree Mirela, odluivi da otvori karte. Moda joj se nikada vie nee ukazati prilika da sve ove ljude

zatekne na okupu u jednoj prostoriji, a bilo je oigledno da su imali dobar razlog to su svi ovde. "Vidite, mene zanima jedna druga partija aha, kao to je to gospodin Bosvel moda ve pogodio. Poznato mi je ta je pokuao da otkrije na Korzici pre mnogo godina, to jest za im je an-ak Ruso tragao. Znam ta je gospodin Filidor saznao od velikog matematiara Ojlera dok je boravio u Pruskoj, kao i to ta ste vi, gospodine Vordsvort, doznali od Davida i Robespjera." "Pojma nemamo o emu govorite", umea se Bosvel; meutim, Filidor je pobledeo i stao da pipa unaokolo, traei stolicu. "Znate vi, gospodo, vrlo dobro o emu ja govorim", nastavi Mirela, koristei steenu prednost, dok su etvorica mukaraca zurili u nju. "Govorim o Monglanskoj garnituri zbog koje ste se ovde veeras okupili... Nema potrebe da me gledate s takvim uasom na licima. Zar mislite da bih bila ovde da mi nisu poznati vai planovi?" "Nita ona ne zna", javi se Bosvel. "Pristiu gledaoci. Predlaem da ovaj razgovor odloimo..." Vordsvort je napunio au s vodom i pruio je Filidoru koji je izgledao kao da e se svakog asa onesvestiti. "Ko ste vi?" upita ahista Mirelu, zurei u nju kao da je video duha. Mirela duboko udahnu. "Zovem se Mirela i dolazim iz Monglana", odvrati ona. "Znam da Monglanska garnitura postoji, jer sam njene figure drala u vlastitim rukama." "Vi ste Davidova tienica!" uzviknu Filidor, izgubivi pri tom vazduh. "Ona koja je nestala!" dodade Vordsvort. "Ona za kojom su tragali..." "Moramo se s nekim posavetovati", urno ree Bosvel. "Pre no to nastavimo..." "Nemamo vremena", prekide ga Mirela. "Ako mi kaete sve to znate, i ja u se vama poveriti. Ali to vai za sada - ne i za kasnije." "elite da se nagodimo, rekao bih", promrmlja Blejk, koraajui unaokolo kao da je izgubljen u nekom snu. "Priznajem da me zanima ta garnitura, ali za to imam posebne razloge. ta god vae kohorte elele, dragi moj Bosvele, to se mene ne tie. Ja sam za garnituru saznao na drugaiji nain, od glasa koji je plakao u divljini..." "Ti si budala!" povika Bosvel, udarajui pijano pesnicom po stolu. "Misli da ti duh mrtvoga brata daje jedinstveno pravo na tu garnituru. Ali ima i drugih kojima je poznata njena vrednost - a koji se ne utapaju u misticizmu." "Ako moje motive smatra suvie istim", obrecnu se Blejk, "nije trebalo da me pozove da vam se veeras pridruim u spletkarenju." Hladno se osmehnuo i okrenuo prema Mireli. "Pre nekoliko godina umro je moj brat Robert", objasni on. "Jedino sam njega voleo na ovoj zelenoj zemlji. Kada mu je dua napustila telo, uzdahnuvi mi se obratila - i naloila da krenem u potragu za

Monglanskom garniturom, vrelom i izvorom svih tajni od poetka vremena. Gospoice, ako bilo ta znate o njoj, rado u s vama podeliti ono malo to ja znam. Isto kao i Vordsvort, ako ne greim." Bosvel se sav uasnut okrenu i izie iz prostorije. Filidor otro pogleda Blejka, spustivi aku na mladievu ruku kao da eli da ga upozori. "Moda u konano", dodade Blejk, "omoguiti bratovljevim kostima da poivaju u miru." On povede Mirelu i smesti je u pozadini, a zatim ode da joj donese konjak dok je Vordsvort smetao Filidora za sredinji sto. Prostoriju poee da ispunjavaju gosti; ahin, sa arlotom u naruju, prie Mireli i sede iza nje. "Onaj pijani je napustio zgradu", tiho je obavesti ahin. Slutim opasnost. Kao i Al-Kaim. Moramo smesta otii odavde." "Ne jo", odvrati Mirela. "Prvo moram neto saznati." Blejk se vrati sa piem za Mirelu i sede pored nje. Dok su i poslednji gosti zauzimali svoja mesta, pridrui im se i Vordsvort. Neki ovek je izvikivao pravila igre dok je Filidor sedeo vezanih oiju za tablom. Oba pesnika nagnue se ka Mireli i Blejk poe da pria tihim glasom. "U Engleskoj je veoma poznata pria o uvenom filozofu Fransoa-Mari Arueu, poznatijem kao Volter. Negde oko Boia 1725. godine - vie od trideset godina pre mog roenja - Volter je jedne noi pratio glumicu Adrijanu Lekuvrer do 'ComQdie-Frantaise' u Parizu. Za vreme "entr'acta" Voltera je javno uvredio vitez de Roan abo, koji je povikao preko predvorja: 'Gospodine de Volter, gospodine Arue - zato ve jednom ne odluite kako se zovete?' Volter, uvek brz na jeziku, uzvrati: 'Moje ime poinje sa mnom - a vae zavrava s vama." Nedugo potom vitez je platio estorici protuva da premlate Voltera zbog ovog odgovora. Ne obazirui se na zakon koji je zabranjivao dvoboje", nastavi Blejk, "pesnik je otiao u Versaj i otvoreno zatraio da mu vitez izie na dvoboj - zbog ega je uskoro zatvoren u Bastilju. Za vreme boravka u eliji, pala mu je na um sjajna ideja. Obratio se vlastima sa molbom da ga potede jo jednog boravka u zatvoru i predloio da poe u dobrovoljno izgnanstvo - u Englesku." "Kau", upade mu u re Vordsvort, "da je za vreme svog prvog boravka u Bastilji Volter deifrovao neki tajni rukopis vezan za Monglansku garnituru. Tada je smislio da doputuje ovamo i predstavi ga kao neku vrstu slagalice naem uvenom matematiaru i nauniku ser Isaku Njutnu, ije je radove pratio s divljenjem. Njutn je bio star i umoran i izgubio je svako zanimanje za svoj rad, koji za njega vie nije predstavljao izazov. Volter mu je nagovestio da ima za njega neto to e zapaliti onu potrebnu iskru - izazov koji se nije sastojao samo u pukom deifrovanju koje je on ve obavio, ve u otkrivanju dubljeg znaenja prvobitnog problema. Jer, kako kau, gospoo, u tom se rukopisu opisuje velika tajna zakopana sa Monglanskom garniturom - formula neograniene moi."

"Znam", nervozno siknu Mirela, sklanjajui arlotove prste koji su joj se zapetljali u kosi. Publika je netremice posmatrala sredinju tablu, za kojom je sedeo Filidor, okrenut leima i vezanih oiju, i sluao protivnikove poteze, a zatim na njih odgovarao. "Da li je ser Isak uspeo da rei zagonetku?" upita ona nervozno, oseajui ahinovu napetost i elju da pou, iako mu nije videla lice. "Svakako", odvrati Blejk. "Upravo to smo hteli da vam kaemo. To je poslednja stvar koju je uradio - naredne godine je umro..." PRIA DVA PESNIKA Volter je bio u ranim tridesetim - a Njutn je imao osamdeset tri - kada su se njih dvojica sreli u Londonu maja 1726. Nekih trideset godina ranije Njutn je doiveo nervni slom. Od tada je objavio malo ta znaajno za nauku. Kada su se upoznali, vitki, cinini Volter britkog uma mora da je u prvi mah bio zbunjen Njutnom, debelim i rumenim, sa grivom sneno bele kose i tromog, gotovo poniznog ponaanja. Iako ga je drutvo predstavljalo kao lava, Njutn je bio, u stvari, usamljenik koji je malo govorio i ljubomorno krio svoje najdublje misli - sasvim protivno mladom Francuzu koji mu se divio i koji je ve dva puta bio zatvaran u Bastilju zbog netaktinosti i naglog temperamenta. Ali Njutna su oduvek zanimali problemi, bilo matematike ili mistine prirode. Kada je Volter stigao sa svojim mistinim rukopisom, ser Isak ga je eljno epao i odneo u svoje odaje i izgubio se na nekoliko dana, ostavivi pesnika u iekivanju. Konano je pozvao Voltera da ponovo doe u njegovu radnu sobu, ispunjenu optikim ureajima i sa zidovima prekrivenim pranjavim knjigama. "Objavio sam samo deo svojih radova", rekao je naunik filozofu. "A i njih samo na navaljivanje Kraljevskog Drutva. Sada sam star i bogat i mogu da radim ta me je volja - ali i dalje odbijam da objavljujem radove. Taj va Rielje je to shvatao, jer da nije, ne bi svoj dnevnik ifrovao." "Znai, uspeli ste da ga deifrujete?" upita Volter. "Jesam, uinio sam i mnogo vie od toga", odvrati matematiar, osmehnuvi se, pa povede Voltera do ugla radne sobe gde se nalazila jedna velika, metalna, zakljuana kutija. Iz depa je izvukao klju i pomno se zagledao u Francuza. "Pandorina kutija. Da je otvorimo?" upitao je. Kada se Volter urno sloio, okrenuo je klju u zaraloj bravi. Unutra su se nalazili rukopisi stari vie stotina godina. Neki su se gotovo ve pretvorili u prah od starosti i upotrebe. Veina ih je bila veoma trona i Volter je posumnjao da je sam Njutn za to kriv. Dok ih je Njutn s ljubavlju vadio iz metalnog kovega, Volter je iznenaeno itao naslove: De Occulta Philoshophia, The Musaeum Hermeticum, Transmutatione Metallorum... jeretike knjige al-Djabira, Paracelzusa, Vilanove, Agripa, Lilija. Dela mrane

magije koja su zabranjivale sve hrianske crkve. Dela o alhemiji - bilo ih je na desetine - a ispod njih, uredno povezane u papirnate korice, nalazile su se hiljade stranica eksperimentalnih zabeleki i analiza ispisanih Njutnovom rukom. "Ali vi ste najvei zagovornik razuma u ovom veku!" ree Volter, zurei s nevericom u knjige i hartije. "Kako moete da itate ove zbrke misticizma i magije?" "Magije ne", ispravi ga Njutn, "ve nauke. Najopasnije od svih nauka, iji je cilj da izmeni tok prirode. Razum je izmislio ovek samo zato da bi mu pomogao u deifrovanju formula koje je stvorio Bog. U svemu to je prirodno postoji ifra - a za svaku ifru postoji klju. Uspeo sam da ponovim mnoge eksperimente drevnih alhemiara, ali u dokumnetu koji ste mi dali stoji da se konani klju nalazi u Monglanskoj garnituri. Ako je to tano, dajem sve to sam otkrio - sve to sam izumeo - da samo jedan as provedem nasamo sa tim figurama." "ta bi vam taj 'konani klju' otkrio, a to niste mogli da saznate putem istraivanja i eksperimentisanja?" upitao je Volter. "Kamen", odvratio je Njutn. "Klju za sve tajne." Kada su pesnici na trenutak zastali, ostavi bez daha, Mirela se naglo okrenu ka Blejku. amor publike koja je pratila Filidorovu igru na slepo uspeno je priguivao njihove glasove. "Kakav - kamen?" upita ona, snano epavi pesnika za ruku. "Oh, da, zaboravio sam." Nasmeja se Blejk. "I sam sam prouavao te stvari, pa pretpostavljam da svi znaju. Cilj svih alhemijskih eksperimenata jeste da se doe do reenja koje se svodi na kola od suvog crvenkastog praha - bar ga tako opisuju. Proitao sam Njutnove hartije. Iako nisu objavljene, poto su smatrane za sramotu - niko, u stvari, nije poverovao da je on toliko vremena utroio na sline gluposti - sreom nisu unitene!" "A ta je taj kola od crvenkastog praha?" navaljivala je dalje Mirela; bila je toliko nestrpljiva da sazna da umalo nije poela da vriti. arlot ju je vukao otpozadi. Nije joj bio potreban prorok da joj kae kako se ovde suvie dugo zadrala. "Pa, to je to", ree Vordsvort, nagnuvi se napred i gledajui je oima sjajnim od uzbuenja. "Taj kola je onaj kamen. Ako se jedan njegov deli pomea sa osnovnim metalom ovaj se pretvara u zlato. Kada se, pak, rastvori i proguta, trebalo bi da lei sve boletine. Zovu ga filozofskim kamenom..." Mireli je kroz um prolazilo sve to je znala. Feniani su tovali sveto kamenje, Ruso je opisao beli kamen umetnut u venecijanski zid: "Kada bi ovek mogao rei i uiniti ono to misli", glasio je natpis, "saznao bi kako se moe preobraziti." Pred oima joj je lebdela Bela Kraljica na zidu, koja oveka pretvara u boga...

Mirela iznenada ustade. Vordsvort i Blejk iznenaeno skoie na noge. "ta se dogodilo?" proaputa mladi Vordsvort brzo. Nekoliko ljudi se nervozno okrenulo. "Moram poi", odvrati Mirela, spustivi mu poljubac na obraz, zbog ega on pocrvene kao bulka. Zatim se okrenu ka Blejku i uhvati ga za ruku. "U opasnosti sam - ne mogu ostati. Ali neu vas zaboraviti." Okrenula se i pola, a ahin je ustao i krenuo za njom poput senke dok je nestajala iz prostorije. "Moda bi trebalo da je sledimo", primeti Blejk. "Ali sve mi se ini da e nam se ponovo javiti. Velianstvena ena, slae se?" "Da", sloi se Vordsvort. "Ve je zamiljam u pesmi." Nasmejao se kada je primetio Blejkov zabrinut izraz. "Oh, ne u mojoj! U jednoj od tvojih..." Mirela i ahin su se urno kretali kroz prvu prostoriju preko mekih tepiha u koje su im upadala stopala. Posluitelji za barom nisu ni primetili kada su proli pored njih kao neke utvare. Kada su izili na ulicu, ahin uhvati Mirelu za ruku i povue je ka zidu u senci. arlot koji je poivao u ahinovom naruju, zagleda se u vlanu tamu oima make. "ta je?" proaputa Mirela, ali joj ahin stavi prst preko usta. Napinjala se da ugleda neto kroz tamu, a onda je zaula bat priguenih koraka po mokrom ploniku. Zatim je kroz maglu nazrela obrise dve prilike. Prilike su se kriom dovukle do samih vrata Parloove ajdijnice, koja su se nalazila na samo nekoliko stopa od mesta na kome su ekali ahin i Mirela, zadravajui dah. ak je i arlot bio tih kao mi. Vrata kluba se otvorie, propustivi snop svetlosti... i pri tom osvetlivi prilike na mokroj ulici. Jedna je bila debeo, pijani Bosvel, ogrnut dugakim, tamnim ogrtaem. Druga... Mirela je zinula u udu; posmatrala je Bosvela kako se okree i nudi joj ruku. Druga prilika je zabacila kapuljau pelerine. Bila je to ena, vitka i prelepa. Po ramenima joj se prosula dugaka, plava, Valentinina kosa! To je bila Valentina! Mirela ispusti jedan prigueni jecaj i krenu napred ka svetlosti, ali je ahin zadra elinim stiskom. Ona se ljutito okrenu ka njemu, ali on se u tom trenutku nae k njoj i apnu joj na uvo. "Bela Kraljica." Mirela se uasnuta ponovo okrenu ka klubu, ali vrata su se ve zatvarala i oni ponovo ostae u mraku. KANALSKA OSTRVA, FEBRUAR 1794. Tokom nedelja koje je proveo ekajui da mu brod bude popravljen, Taljeran je bio u prilici da dobro upozna Benedikta Arnolda, uvenog izdajnika koji je izdao svoju zemlju postavi pijun britanske vlade. udno su izgledala ta dvojica dok su zajedno sedela nad damama ili ahom u krmi. Obojica su zapoela karijere koje su mnogo obeavale, zauzimala su visoke poloaje i uivala poverenje kako sebi ravnih tako i pretpostavljenih. Ali

obojica su stvorila sebi neprijatelje to ih je kotalo i ugleda i sredstava za ivot. Kada se Arnold vratio u Englesku, poto je njegova pijunska delatnost otkrivena, saznao je da ga ne eka mesto u vojsci. Bio je predmet prezira i preputen sam sebi. To je objanjavalo poloaj u kome ga je Taljeran zatekao. Iako Arnold nije mogao da mu da pismenu preporuku za Amerikance na visokim poloajima, Taljeran je shvatio da od njega moe mnogo saznati o zemlji u koju e uskoro otputovati. Nedeljama je gnjavio vlasnika brodogradilita pitanjima. ak i tog poslednjeg dana pred polazak broda za Novi Svet, Taljeran ga je ispitivao dok su sedeli u krmi i igrali ah. "ime se ljudi bave u slobodnom vremenu u Americi?" upita Taljeran. "Imaju li salone kao u Engleskoj i Francuskoj?" "Kada za sobom ostavite Filadelfiju ili Njujork - koji je pun holandskih emigranata - naii ete na malo ta sem na varoice krajinika. Ljudi nou sede pored vatre sa knjigom u ruci ili igraju ah kao nas dvojica sada. Izvan istone obale ima malo nade da naiete na neto to biste mogli nazvati drutvenim ivotom. Ali uz ah gotovo cela nacija ubija vreme. Kau da ak i lovci na krzno na svoja putovanja nose male garniture." "Stvarno", iznenadi se Taljeran. "Nisam imao pojma da je u tim doskoranjim izolovanim kolonijama prisutan takav nivo inteligencije." "Ne radi se tu o inteligenciji - ve o moralu", ispravi ga Arnold. "U svakom sluaju, oni na to tako gledaju. Moda ste itali delo Bena Frenklina koje je veoma popularno u Americi? Naslov mu glasi Moral aha - i u njemu se govori o tome kako pomnim prouavanjem te igre moemo nauiti mnogo o ivotu." On se nasmeja pomalo gorko i podie pogled sa table da bi se zagledao Taljeranu u oi. "Frenklin je bio, znate, taj koji je udeo da razrei zagonetku Monglanske garniture." Taljeran ga otro pogleda. "O emu vi to, zaboga, govorite?" upita on. "Hoete da kaete da se o toj smenoj legendi raspravlja ak i na drugoj strani Atlantika?" "Smena ili ne", ree Arnold s osmehom koji ovaj drugi nije mogao da odgonetne, "kau da je Ben Frenklin proveo itav ivot pokuavajui da razrei tu zagonetku. ak je posetio i Monglan za vreme svog boravka u Francuskoj u svojstvu ambasadora. To se mesto nalazi na jugu Francuske." "Znam gde se nalazi", odbrusi Taljeran. "ta je traio?" "Kako ta, pa ahovsku tablu Karla Velikog. Mislio sam da ovde svi znaju za nju. Kau da je zakopana negde u Monglanu. Bendamin Frenklin je bio odlian matematiar i ahista. Razvio je shemu etnje konjem za koju je tvrdio da predstavlja njegovu ideju o tome kako je zamiljena Monglanska garnitura." "Zamiljena?" ponovi Taljeran, osetivi kako ga obuzima drhtavica od straha, poto je shvatio na ta su se ovekove rei odnosile. ak ni u Americi, udaljenoj hiljadama milja od uasa Evrope, nee biti bezbedan od te grozne garniture koja

mu je toliko izmenila ivot. "Da", potvrdi Arnold, pomerivi figuru na tabli. "Morate priupitati Aleksandra Hamiltona, Slobodnog zidara. Pria se da je Frenklin deifrovao jedan deo formule - i predao ga njima pre no to je umro..."

24. OSMI RED

"Konano osmi red!" povika ona... "Oh, kako mi je drago to sam dovde stigla" ta je ovo na mojoj glavi?" uskliknu zbunjeno... zatim je skide i spusti u krilo kako bi dokonala ta bi to moglo biti. Bila je to zlatna kruna." 'Alisa u zemlji iza ogledala', Luis Kerol Izvukla sam se iz vode i uspuzala uz kameniti nagib plae koju je oiviavala borova uma, umalo ne povrativi od sve one slane vode koju sam progutala - ali bila sam iva. I to zahvaljujui Monglanskoj garnituri. Nala sam se na dnu jo pre no to sam uspela ijednom da zamahnem rukama; povukle su me teke figure u torbi, sklonivi me na taj nain van dometa malih olovnih kugli koje su udarale po povrini iznad mene - a koje su ispaljivali iz pitolja arifovi pratioci. Poto je dubina vode na tom mestu iznosila svega deset stopa, krenula sam po peanom dnu, vukui za sobom torbu, dok se nisam nala meu amcima gde sam mogla da promolim nos i udahnem vazduh. Koristei i dalje gomilu ribarskih amaca kao zaklon, a tanu kao sidro, uputila sam se kroz pliake i vlanu, crnu no. Kada sam dospela do plae otvorila sam oi i shrvana blagim oajanjem pokuala da odredim gde se nalazim. Iako je bilo devet asova i napolju vladao gotovo potpuni mrak, ugledala sam nekoliko mirkavih svetiljki u luci SidiFredj na otprilike dve milje odatle. Ako me ne uhvate, mogla bih donde otii peke, ali gde je bila Lili? Napipah vlanu torbu i poeh da preturam po njoj. Sve figure bile su na broju. Ko zna ta sam izgubila vukui ovu torbu po dnu, ali znala sam da je dve stotine godina star rukopis u nepropustljivom depu sa rajsferlusom u kome obino drim minku. Samo da nije voda ula unutra. Upravo sam razmiljala o tome ta dalje, kada iz vode na nekoliko jardi od mene ispuza neko mokro stvorenjce. Pri tamnoj purpurnoj svetlosti liilo je na pile koje se tek izleglo, ali tiho kevtanje kojim se oglasilo dok mi se posrui primicalo, a potom bacilo u krilo nije ostavljalo mesta sumnji - bio je to mokri

Karioka. Nisam mogla da ga osuim poto sam i sama bila mokra do gole koe. Stoga sam ga podigla, gurnula pod miku i uputila se ka borovoj umi - kroz koju je vodila preica do mog stana. U vodi sam izgubila jednu cipelu, pa sam skinula i drugu i bosa krenula preko mekog tepiha od borovih iglica, koristei se nagonom za vraanjem kui da bih stigla do luke. Posle nekih petnaest minuta hoda u blizini zapucketa granica. Sledila sam se i stala da milujem Karioku koji je drhtao, molei se da opet ne zbrie kao to je to uinio u peini sa slepim mievima. Ali bilo je svejedno. Nekoliko trenutaka kasnije zaslepio me je snop snane baterijske lampe. Stajala sam mirkajui, sva sleena od straha. A onda se u krugu svetlosti pojavio vojnik u kaki uniformi i priao mi. U rukama je drao veliku mainku, a redenik zlokobnih metaka visio mu je sa strane. Puka je bila uperena u moj stomak. "Stoj!" razdra se on nepotrebno. "Ko ste vi? identifikujte se! ta ete ovde?" "Vodila sam psa na kupanje", odvratih. Kao dokaz podigla sam Karioku da ga bolje vidi. "Zovem se Katarina Velis. Pokazau vam svoje isprave..." Shvatila sam da su isprave koje sam htela da mu pokae mokre, a nisam elela da mi pretrauje tanu. Poela sam brzo da govorim. "etala sam psa po Sidi-Fredju, kada je odjednom pao sa keja. Skoila sam da ga spasem, ali nas je struja povukla i ovde izbacila..." Blagi Boe, istog asa sam se setila da u Sredozemnom moru nema struja. urno sam nastavila da toroem. "Radim za OPEK, za ministra Kadera. On e jamiti za mene. Stanujem tamo preko." Podigla sam ruku, a on mi je uperio puku u lice. Odluila sam da pokuam na drugaiji nain - prljavi ameriki. "Kaem vam da moram pod hitno da vidim ministra Kadera!" izjavih odluno, isprsivi se dostojanstveno, to mora da je delovalo veoma smeno, jer se sa mene sve cedilo. "Znate li vi ko sam ja?!" Vojnik baci pogled peko ramena u svog druga koji se nije video, jer je stajao u tami iza baterijske lampe koju je drao. "Da moda ne uestvujete na konferenciji?" upita on, ponovo se okrenuvi prema meni. Pa, naravno! Zato su ovi vojnici patrolirali umom! Zato je put bio blokiran. Zato je Kamel uporno zahtevao da se vratim do kraja nedelje. Poela je konferencija OPEK-a! "Razume se da uestvujem", stadoh da ga uveravam. "Ja sam jedan od kljunih delegata. Pitae se gde sam dosad." Vojnik ode do svog druga iza jake svetlosti i stade neto s njim da mrmlja na arapskom. Posle nekoliko trenutaka ugasie lampu. Stariji mi se izvinjavajui obrati. "Gospoo, odveemo vas do vae grupe. Delegati se upravo okupljaju u restoranu 'Du Port'. Da li biste eleli prvo da svratite u svoj stan i presvuete

se?" Sloila sam se da je to odlina ideja. Posle otprilike pola sata, moja pratnja i ja stigosmo u moj stan. Straari ostae pred vratima dok sam se ja na brzinu presvukla, a zatim osuila kosu i Karioku to sam bolje mogla. Figure nisam mogla da ostavim u stanu, pa sam iz ormana iskopala platnenu vreu za odeu, u koju sam ih strpala zajedno sa Kariokom. Knjiga koju mi je Mini dala bila je vlana, ali zahvaljui tome to se nalazila u nepropustljivoj pregradi nije bila unitena. Prela sam jednom fenom i preko svih stranica, a zatim je gurnula u vreu i izila iz stana ispred koga su me ekali straari koji su me potom otpratili na drugi kraj luke. Restoran 'Du Port' nalazio se u ogromnoj zgradi sa visokim tavanicama i mermernim podom, u kojoj sam esto ruala dok sam jo stanovala u El Riadu. Proli smo kroz dugaku kolonadu lukova u obliku kljueva koja je poinjala na trgu pored luke, zatim smo se popeli uz iroko stepenite koje je izlazilo iz vode i vodilo do bletavo osvetljenih staklenih zidova restorana. Na svakih trideset koraka nailazili smo na vojnike okrenute prema luci sa rukama i pukama na leima. Kada smo stigli do ulaza, provirih kroz stakleni zid ne bih li ugledala Kamela. U meuvremenu su preuredili restoran tako da se sada u njemu nalazilo pet dugakih redova stolova koji su se protezali od mesta na kome smo mi stajali do suprotnog kraja, koji je bio udaljen moda i itavih stotinu stopa. U sredini sale nalazio se podijum u obliku slova "U" sa mesinganom ogradom okrenutom prema glavnoj sali, gde su bili smeteni najvaniji dostojanstvenici. ak i sa ove udaljenosti raspon moi bio je krajnje upeatljiv. Ovde su se okupili ne samo ministri za naftu, nego i vladari svih nacija pripadnica OPEK-a. Bilo je tu uniformi sa zlatnim iritima, izvezenih odora sa okruglim kapicama od leopardove koe, belih halja i crnih poslovnih odela. Osoran straar na vratima oduzeo je mom vojniku oruje i pokazao prema mermernoj terasi uzdignutoj nekoliko stopa od gomile. Vojnik krenu ispred mene izmeu dugakih redova stolova prekrivenih belim stolnjacima do kratkog stepenita u samom sreditu. Jo sa trideset stopa udaljenosti, dok smo se pribliavali njegovom stolu, uhvatila sam Kamelov uasnuti izraz lica. Kada smo stigli do njega, vojnik je lupnuo petama, a Kamel ustao. "Gospoice Velis!" pozdravi me Kamel. Zatim se okrenu ka vojniku. "Hvala vam to ste nau cenjenu saradnicu dopratili do naeg stola, oficiru. Zar se izgubila?" Krajikom oka gledao je u mene, stavljajui mi do znanja da u uskoro morati da mu poloim raune. "U borovoj umi, ministre", odvrati vojnik. "Nezgoda u koju je bio umean pas. Koliko smo shvatili, oekivali ste da se pojavi za vaim stolom..." On okrznu pogledom sto za kojim nije bilo nijednog slobodnog mesta za mene i za kojim su sedeli sve sami mukarci.

"Ispravno ste postupili, oficiru", odvrati Kamel. "Moete se vratiti na svoje mesto. Vaa aurnost nee biti zaboravljena." vojnik ponovo lupnu petama i udalji se. Kamel mahnu kelneru u prolazu i zamoli ga da postavi za jo jednu osobu. Ostao je da stoji dok nisu doneli i dodatnu stolicu; zatim smo seli. Kamel poe da me predstavlja prisutnima. "Ministar Jamini", ree on pokazavi na ugojenog, rumenog ministra OPEKa iz Saudijske Arabije sa aneoskim licem, koji je sedeo s moje desne strane, i utivo klimnuo, napola ustavi. "Gospoica Velis je strunjak iz Amerike; ona je stvorila briljantni kompjuterski sistem i izvrila analize o kojima sam vam govorio na poslepodnevnom sastanku", dodade on. Ministar Jamini podignu obrvu, ime jasno pokaza da je iznenaen. "Ministra Belaida mislim da poznajete", nastavi Kamel kada Abdel-salaam Belaid, koji je potpisao moj ugovor, ustade, namignu mi i stee ruku. Imao je ten boje oraha i glatku kou, srebrne obrve i sjajnu elu to me je sve zajedno podsealo na kakvog elegantnog kapoa mafije. Ministar Belaid se okrenu na svoju desnu stranu da neto kae oveku do sebe koji je o neemu ivo razgovarao sa narednim gostom za stolom. Obojica prekinue razgovor i podigoe poglede prema njemu, a ja pozeleneh kada sam ih prepoznala. "Gospoica Katarina Velis, na strunjak za kompjutere", predstavi me Belaid svojim aputavim glasom. Dugako tuno lice predsednika Alira, Huarija Bumedijena, okrenu se tek na as ka meni, a ve je u narednom trenutku uputio upitni pogled svom glavnom ministru, kao da ga pita ta ja, do avola, tu traim. Belaid slegnu ramenima uz neobavezni osmeh. "EnchantQ", izgovori predsednik. "Kralj Fejsal iz Saudijske Arabije", nastavi Belaid, pokazavi prema napetom oveku sa likom jastreba koji je zurio u mene ispod bele alme. Nije mi se osmehnuo, ve je samo kratko klimnuo u mom pravcu. Podigla sam au s vinom koja se nala ispred mene i otpila dobar gutljaj. Kako u samo uspeti da ispriam Kamelu ta se zbiva - i kako u se izvui odavde da spasem Lili? Pored ovakvih gostiju za stolom neu se usuditi ni da se izvinem ako mi se bude ilo u toalet. U tom trenutku, dole u glavnoj dvorani, nastade komeanje. Svi se okrenue da vide ta se deava. Donji sprat bio je pun - mora da je bilo prisutno est stotina ljudi. Svi su sedeli osim kelnera, koji su zamenjivali prazne korpice s hlebom, tanjire sa sirovim povrem i dosipali vodu i vino u ae. Komeanje je nastalo kada je uao visok, tamnoput mukarac odeven u dugaku belu odoru. Lepo lice bilo mu je pretvoreno u tamnu masku strasti dok se kretao du dugakog niza stolova, maui jahaim biem. Kelneri su se okupili u gomilice, ni ne pokuavajui da ga zaustave. S nevericom sam posmatrala kako udara

biem levo desno po stolovima u prolazu, besno obarajui boce s vinom na pod. Svi prisutni su utke sedeli dok je prolazio, a oko njega prtale boce. Bumedijen uzdahnu i ustade od stola, a zatim neto urno ree majordomu, koji mu je odmah pritrao. Alirski predsednik tuna oka tada sie u glavnu dvoranu i stade da eka zgodnog mukarca da svojim urnim korakom stigne do njega. "Ko je taj momak?" apatom upitah Kamela. "Moamer Gadafi. Iz Libije", tiho odvrati Kamel. "Danas je na konferenciji odrao govor o tome kako sledbenici al-Islama ne bi trebalo da piju. Vidim da svoje rei namerava da proprati i delom. Potpuno je lud. Pria se da u Evropi ima najmljene ubice iji je zadatak da ubijaju istaknute ministre OPEK-a." "Znam", ree aneoski Jamini, osmehnuvi se, a na obrazima mu se pojavie jamice. "Moje ime se nalazi visoko na njegovoj listi." Izgleda da ga to nije mnogo uzbuivalo. Posluio se komadom celera koji je zatim stao zadovoljno da vae. "Ali zato?" upitah ponovo apatom Kamela. "Samo zato to piju?" "Zato to ostajemo pri tome da stvorimo ekonomski, a ne politiki embargo", odvrati on. Spustivi glas, on procedi kroz stisnute zube: "Sada je prilika da mi kae ta se dogaa? Gde si bila? arif je okrenuo zemlju naglavake traei te. Mada sumnjam da bi te ovde uhapsio, ipak si u ozbiljnoj nevolji." "Znam", odvratih apatom, gledajui prema glavnoj dvorani ispod nas, gde je Bumedijen tiho razgovarao sa Gadafijem; tuno lice mu je toliko bilo sagnuto da nisam mogla da mu vidim izraz. Gosti su sakupljali boce i dodavali ih, onako mokre, kelnerima, koji su ih kradomice zamenjivali novima. "Moram s tobom nasamo razgovarati", nastavih. "Tvoj persijski prijatelj doepao se moje drugarice. Pre pola sata plivala sam nizvodno. U vrei nosim mokrog psa - i jo neto to bi te moglo zanimati. Moram se izvui odavde..." "Blagi Boe", tiho prozbori Kamel. "Hoe da kae da ih sada ima kod sebe? Ovde?" On pree pogledom po ostalima za stolom, prikrivi paniku osmehom. "Znai, i ti si u Igri", proaputah i sama se osmehujui. "A ta misli zato sam te doveo ovamo?" odvrati Kamel apatom. "avolski sam se namuio, pokuavajui da im objasnim zato si nestala neposredno pred poetak konferencije." "O tome moemo i kasnije. Sada moram da se izvuem odavde i spasem Lili." "Prepusti to meni - ve emo neto smisliti. Gde je ona?" "La Madragua", odvratih jedva ujno. Kamel zinu u mene, ali u tom se trenutku Huari Bumedijen vratio za sto i zauzeo svoje mesto. Svi se osmehnusmo u njegovom pravcu, a kralj Fejsal ree na engleskom.

"Na pukovnik Gadafi nije ba onakva budala kakvom se predstavlja", ree on, uperivi svoje krupne, vodene, pronicljive oi u predsednika Alira. "Seate li se ta je kazao na sastanku nesvrstanih kada se neko usprotivio Kastrovom prisustvu?" Kralj se okrenu ka Jaminiju, svom ministru, koji je sedeo desno od mene. "Pukovnik Gadafi je rekao da bi, ako se ijednoj zemlji zabrani sudelovanje na sastanku nesvrstanih zemalja zbog toga to prima novac od dve supersile, onda trebalo svi da se spakujemo i poemo kui. Zavrio je navoenjem imena polovine prisutnih zemalja koje su sklopile ugovore o finansiranju i nabavci oruja sa supersilama... mogu dodati da je spisak bio taan. Ja ga ne bih otpisao kao verskog fanatika. Nipoto." Bumedijen je sada gledao u mene. Bio je to tajanstven ovek. Niko nije znao koliko je star, kakvog je porekla, pa ak ni gde je roen. Od kada se prouo pre deset godina kao predvodnik revolucije i "coup de militaire-a" koji je potom usledio i postavio ga na elo zemlje, doveo je Alir u prvi plan OPEK-a i napravio od njega vajcarsku nesvrstanih. "Gospoice Velis", prvi put mi se izravno obratio, "da li ste se, za vreme rada u ministarstvu, upoznali sa pukovnikom Gadafijem?" "Nisam", odvratih. "udno", primeti Bumedijen. "Primetio vas je za naim stolom dok smo dole razgovarali i rekao neto to me je navelo da pomislim suprotno." Osetila sam kako se Kamel ukoio pored mene. Snano mi je stisnuo aku ispod stola. "Stvarno?" upita on kao uzgred. "A ta je to kazao, gospodine predsednie?" "Pretpostavljam da je gospoicu pomeao s nekim", smesta nastavi predsednik, uperivi svoje velike tamne oi u Kamela. "Upitao je da li je ona ta." "Ta?" ponovi zbunjeni ministar Balaid. "ta bi to trebalo da znai?" "Pretpostavljam", odvrati uzgred predsednik, "da je hteo da upita je li ona ta koja je pripremila kompjuterske projekte o kojima smo toliko uli od Kamela Kadera." Zatim se okrenuo na drugu stranu. Obratih se Kamelu sasvim tiho, ali on samo odmahnu glavom i okrenu se ka svom efu, Belaidu. "Katarina i ja bismo voleli da ponovo proverimo brojke pre no to ih sutra saoptimo. Da li je ikako mogue da se izvuemo odavde? Bojim se da emo u protivnom morati da provedemo celu no radei." Belaid nije poverovao ni u jednu re od onoga to mu je kazao, a to se jasno videlo po izrazu njegovog lica. "Prvo bih voleo s tobom nasamo da porazgovaram", ree on, ustavi i povukavi Kamela u stranu. Ustadoh i ja, poigravajui se salvetom. Jamini se nagnu prema meni. "Veoma sam srean to ste nas poastvovali svojim prisustvom, mada samo nakratko", uputi mi on kompliment, osmehnuvi se, tako da mu se opet pojavie jamice. Belaid i Kamel su stajali blizu zida. Balaid je neto aputao Kamelu dok su

kelneri hitali pored njih, nosei inije sa hranom koja se puila. Kada sam se nala nadomak mesta gde su stajali, on ree: "Gospoice, zahvaljujemo vam za sve to ste za nas uinili. Nemojte Kamela Kadera noas dugo zadrati." Zatim se vratio za sto. "Moemo li sada da zbriemo?" proaputah Kamelu. "Da, i to smesta", odvrati on, uhvativi me za ruku i pourujui me niz stepenice. "Abdel-salaam je primio poruku od tajne policije u kojoj se kae da te trae. Tvrde da si izbegla hapenje u La Madragui. Saznao je to za vreme veere. Poverio te je meni na uvanje, ne elei odmah da te izrui. Nadam se da shvata u kakvu e me situaciju dovesti ako ponovo nestane." "Blagi Boe", siknuh na njega dok smo se probijali izmeu redova stolova, "dobro zna zato sam ila u pustinju. A zna i kuda smo se sada zaputili! Ovde bih ja trebalo da postavljam pitanja. Zato mi nisi kazao da i ti uestvuje u Igri. Je li i Belaid igra? ta je sa Terezom? I sa onim muslimanskim krstaem iz Libije koji je izjavio da me poznaje - o emu je tu re?" "I ja bih voleo to da znam", mrano odvrati Kamel. Kratko je klimnuo straaru koji se poklonio dok smo prolazili. "U La Madraguu emo poi mojim kolima. Mora mi ispriati sve to se dogodilo kako bismo bili u stanju da pomognemo tvojoj prijateljici." Uosmo u kola na slabo osvetljenom parkingu. Okrenuo se prema meni u tami tako da je samo sjaj njegovih utih oiju odbijao svetlost ulinih svetiljki. Ukratko ga obavestih u kakvom se poloaju nala Lili, a zatim poeh da ga ispitujem o Mini Renselas. "Mokhfi Mokhtar poznajem jo od detinjstva", ree on. "Odabrala je moga oca i poverila mu zadatak - da se udrui sa El-Maradom i prodre na teritoriju beloga, to se zavrilo njegovom smru. Tereza je radila za mog oca. Iako sada radi na centralnoj poti, ona u stvari slui Mokhfi Mokhtar, isto kao i njena deca." "Njena deca?" upitah, pokuavi da zamislim nakinurenu operaterku kao majku. "Valeri i Miel. Deaka Miela si srela, ini mi se. On je vahad..." Tako znai - vahad je bio Terezino dete! Zavera je bila gusta kao orba od graka - i kako vie nisam verovala u sluajnosti, pohranila sam u dubinu uma obavetenje da se i kuna pomonica Harija Rada takoe zove Valeri. Ali sada sam morala da upecam veu ribu, nisam imala vremena za peake. "Neto mi nije jasno", prekidoh ga. "Ako je tvoj otac omanuo na zadatku - to znai da se beli doepao svih onih figura po koje je on poao, jesam li u pravu? Kada se uopte zavrava ta Igra? Kada neko sakupi sve figure?" "Ponekad mi se uini da se ta Igra nikada nee okonati", odvrati gorko Kamel, upalivi kola i krenuvi dugakim putem koji je vodio du visokih zidova od kaktusa, udaljujui se iz Sidi-Fredja. "Ali okonae se ivot tvoje

prijateljice, ako uskoro ne stignemo u La Madraguu." "Jesi li ti dovoljno velika zverka da ueta unutra i zatrai da je vrate?" Kamel se hladno osmehnu pri odsjaju svetiljki na oferskoj tabli. Pribliavali smo se blokadi na putu koju smo Lili i ja ugledale kada smo dolazile iz suprotnog smera. On proturi kroz prozor propusnicu i straar mu mahnu da produi. "Jedina stvar koja El-Marada vie zanima od tvoje prijateljice jeste ono to tvrdi da ima u toj vrei. Pri tom ne mislim na psa. Smatra li to za fer trampu?" upita on mirno. "Da mu dam figure u zamenu za Lili?" upitah ga zaprepaeno. A onda shvatih da je to moda jedini nain na koji moemo tamo ui, a potom odande ivi izii. "Zar ne bismo mogli da mu damo samo jednu figuru?" predloih. Kamel se nasmeja, a zatim isprui ruku i stisnu mi rame. "Ako sazna da su kod tebe, El-Marad e nas istog asa skloniti sa table." Zato sa sobom nismo poveli gomilu vojnika ili ak nekoliko delegata OPEK-a? U ovom trenutku mogla sam da iskoristim onog fanatika Gadafija i njegov jahai bi; da ga pustim da se stuti na svoje neprijatelje poput mongolske horde od samo jednog oveka. Ali umesto bilo koga od njih pored mene je bio armantni Kamel, koji je krenuo u smrt krajnje dostojanstveno, moda upravo isto onako kao i njegov otac pre deset godina. Umesto da zaustavi kola ispred osvetljene krme, gde su se jo nalazila naa iznajmljena kola, Kamel nastavi du luke i proe jo jedan blok naputenog grada. Zaustavio se na njegovom kraju odakle je poinjalo stepenite koje je vodilo uz strmu stenu to je zaklanjala malu uvalu. Na vidiku nije bilo ni ive due, a u meuvremenu se podigao i vetar, nosei oblake preko irokog lica meseca. Iziosmo iz kola i Kamel pokaza prema vrhu stene gde se meu ledenim biljkama koje su se sputale preko stenovite padine nalazila mala, ali ljupka kua. Sa one strane na kojoj se nalazilo more, stena je bila kao odseena i sputala se stotinu stopa u dubinu do povrine vode. "El-Maradov letnjikovac", primeti tiho Kamel. U kui su bila upaljena svetla i dok smo se uspinjali kripavim drvenim stepenitem, zaula sam iznutra neku guvu, koja je odzvanjala niz stenu. Prepoznala sam Lilin vritav glas koji je nadjaavao ak i huku talasa. "Pipne li me samo, ti prljavi ubico pasa", vikala je ona, "to e ti biti poslednje to e uraditi u ivotu!" Kamel me pogleda na meseini i osmehnu se. "Moda joj i nije potrebna naa pomo", primeti on. "To je bilo upueno arifu", obavestih ga. "On je hitnuo psia u more." Karioka je ve poeo da se javlja iz vree. Gurnuh aku unutra i poekah ga po glavi. "Dolo je tvojih pet minuta, loptice", rekoh mu dok sam ga izvlaila iz vree.

"Mislim da bi trebalo da se vrati dole i upali auto", proaputa Kamel pruivi mi kljueve od kola. "Pusti mene da obavim ostalo." "Ne pada mi ni na kraj pameti", rekoh mu, iz trenutka u trenutak sve benja jer sam iz kue ula zvuke guanja. "Iznenadimo ih." Spustih Karioku na stepenite i on jurnu kao poludela ping-pong loptica. Kamel i ja smo ga pratili u stopu. vrsto sam stezala kljueve od kola. Zid kue okrenut prema moru bio je sav u francuskim prozorima kroz koje se takoe moglo ui u kuu. Primetila sam da se staza koja je vodila do njih protezala du ispusta stene i da je od nje bila odvojena samo niskim kamenim zidom obraslim potoarkama. Ovo bi moglo dobro da nam doe. Karioka je ve grebuckao apicama po staklenim vratima kada sam zavila za ugao i zavirila unutra da ocenim situaciju. Trojica grubijana stajala su oslonjena o zid sa leve strane, u otkopanim sakoima tako da su im se jasno videle futrole za pitolje privrene oko ramena. Pod je bio od klizavih emajliranih ploica plavo-zlatne boje. Na stolici u sredini sedela je Lili, a arif se nadnosio nad njom. Kada je zaula Kariokino kevtanje, Lili je poskoila, ali ju je arif ponovo gurnuo na stolicu. Uinilo mi se da je na obrazu imala modricu. U suprotnom uglu prostorije, na gomili jastuka, sedeo je El-Marad. On nezainteresovano pomeri jednu figuru na ahovskoj tabli postavljenoj na niskom bakarnom stoiu ispred njega. arif se okrenu ka prozoru iza koga smo stajali osvetljeni pegavom meseinom. Progutah knedlu i prislonih lice uz staklo kako bi me bolje video. Njih je petorica, a nas troje i po", proaputah Kamelu, koji je utke stajao pored mene dok je arif prilazio vratima, naredivi prethodno svojim ljudima da ne vade oruje. "Ti se pobrini za grubijane. Ja u za El-Marada. A Karioka je, kako mi se ini, ve odabrao svoju rtvu", dodadoh, pre no to je arif otkrenuo vrata. Ugledavi svog malog arhenemezisa, arif ree: "Vi uite - ali to ostaje napolju." Gurnuh Karioku u stranu kako bismo Kamel i ja mogli da uemo. "Spasla si ga!" povika Lili, sva sijajui od sree. A zatim frknu u arifovom pravcu i dodade: "Ljudi koji ugroavaju bespomone ivotinje samo pokuavaju da prikriju vlastitu nemo..." arif je krenuo prema njoj kao da namerava ponovo da je udari, ali se u tom trenutku ljubaznim glasom iz ugla oglasio El-Marad, pogledavajui me ispod oka i zlokobno se smejuljei. "Gospoice Velis, ba mi je drago to ste se vratili - i to sa pratiocem. ovek bi pomislio da je Kamel Kader pametniji i da vas nee po drugi put dovesti k meni. Ali kada smo ve svi tu..." "Manimo se utivosti", rekoh, krenuvi preko prostorije prema njemu. Dok sam prolazila pored Lili, gurnula sam joj klju od kola u aku i proaputala:

"Vrata... odmah." "Dobro znate zbog ega smo ovde", rekoh El-Maradu, nastavivi da mu se pribliavam. "A vi znate ta ja elim", odvrati mi on. "Nazovimo to trgovinom, moe?" Zaustavila sam se pored niskog stoia i bacila pogled preko ramena. Kamel se smestio blizu grubijana i upravo je od jednog od njih traio vatre da pripali cigaretu koju je drao meu prstima. Lili je bila kod francuskog prozora, a arif tik iza nje. unula je i dugakim crvenim noktima lupkala po staklu koje je Karioka lizao s druge strane svojim balavim jezikom. Svako je bio na svom mestu - sad ili nikad. "Moj prijatelj ministar ini mi se ne dri mnogo do vaeg potenja kada su u pitanju pogodbe", rekoh trgovcu tepisima. On podie pogled i upravo se spremao neto da kae, ali sam ga prekinula. "Meutim, ako su figure to to elite", rekoh, "evo vam ih!" Strgla sam vreu sa ramena i u punom krugu je zavitlala njemu u glavu. Zakovrnuo je oima i poeo da klizi u stranu, a ja sam se okrenula ka sreditu prostorije gde je vladala prava zbrka. Lili je otvorila francuski prozor, Karioka je uleteo u sobu, a ja sam vitlajui vreom pojurila ka onoj trojici grubijana. Prvi je ve napola bio izvukao pitolj kada sam ga udarila. Drugi je stajao presamien jer mu je Kamel zadao udarac u stomak. Svi smo se nali na podu, na gomili, kada je trei oslobodio pitolj iz futrole i uperio ga u mene. "Ovamo, budalo!" zavrita arif, terajui Karioku uestalim udarcima. Lili je ve brisala prema vratima. Grubijan podie pitolj, uperi ga u nju i pritisnu obara - upravo u trenutku kada ga je Kamel oborio, naletevi bono u njega, pri emu ga je spljotio o zid. arif divlje vrisnu jer ga je metak pogodio u rame i zaneo, pa drugu ruku prinese ramenu. Karioka je sledio njegovu nogu trkarajui u krug i pokuavajui da ga ugrize. Kamel je bio iza mene i rvao se sa jednim grubijanom za pitolj, dok je drugi upravo poeo da ustaje sa poda. Podigla sam vreu i ponovo ga udarila. Ovog puta je ostao na podu. Zatim sam Kamelovog protivnika opalila po potiljku i sredila ga na due vreme. Dok je padao, Kamel mu je oteo pitolj. Poletesmo k vratima; osetila sam da me je neko epao, ali sam uspela da se otrgnem. Bio je to arif, oko koga je pas i dalje obigravao, smetajui mu, ali nemoan da ga sasvim zaustavi. Proleteo je kroz vrata neposredno za mnom, a iz rane mu je curela krv. Dvojica od njegovih momaka ponovo su bili na nogama i ve kod vrata su ga sustigla; a ja sam se zaletela - ne prema stepenitu, ve prema strmoj ivici stene. Kamel je ve bio na pola puta niz stepenite i mahnito se osvrtao da vidi ta je sa mnom. Videla sam, zahvaljujui meseini, da je Lili stigla do podnoja i da je hitala prema Kamelovim kolima.

Bez razmiljanja sam preskoila preko niskog zatitnog zida i priljubila se uz tle dok su arif i njegovi pratioci zavijali za ugao kue i nastavljali prema stepenitu. Jedva sam drala teku vreu sa figurama Monglanske garniture koja je visila preko ivice provalije. Umalo je nisam ispustila. Pogled mi je dosezao stotinu stopa u dubinu, gde su talasi udarali o stenu pri sve jaim naletima vetra. Zadrala sam dah i poela lagano da izvlaim vreu, uloivi u to svu raspoloivu snagu. "Kola!" ula sam arifa kako vie. "Uputili su se prema kolima!" A zatim sam zaula bat koraka po kripavim stepenicama; upravo sam poela da se diem kada do mene dopre kripa ljunka iz neposredne blizine. Pri bledoj svetlosti provirih preko vrha zidia, a tamo me doeka Kariokin dugaki jezik. Ve sam htela da ustanem, ali oblaci se jo jedanput razmakoe i ja ugledah treeg grubijana, za koga sam mislila da sam ga oladila, kako se pribliava, trljajui glavu. Sagnuh se, ali prekasno. Bacio se prema meni pravo preko zida visokog dve stope. Priljubila sam se uz tle i ula ga kako vriti. Provirivi kroz prste, videh ga kako balansira na ispustu. Potom je nestao. Preskoih ponovo zid i naoh se na tvrdom tlu, dohvatih Karioku i uputih se prema stepenicama. Vetar je sada ve bio doista jak, kao da se spremala oluja. Na svoj uas, primetila sam Kamelova kola kako kreu u oblaku praine, dok arif i njegovi pratioci pomahnitalo tre za njima, nasumce gaajui u gume. A onda, na moje iznenaenje, kola se okrenue, upalie farove i pojurie pravo na momke koji su ili peice. Trojica lopova zbrisae u stranu, a kola projurie pored njih. Lili i Kamel su se vraali po mene! Preskakala sam po etiri stepenika odjednom i to to sam bre mogla, vrsto steui jednom rukom Karioku, a drugom figure. Stigla sam do podnoja upravo u trenutku kada su se kola zaustavila u oblaku praine; vrata su se otvorila i ja uskoih unutra. Lili je ponovo dala glas pre no to sam uspela da ih zatvorim. Kamel je bio na stranjem seditu i nianio je kroz stranji prozor. Pucnjava je bila zagluujua. Dok sam se muila da zatvorim vrata, primetila sam arifa kako promie peke pored nas prema kolima koja su bila parkirana na ivici luke. Nastavili smo dalje dok je Kamel punio njihova kola olovom. ak i kada je Lili bila posebno nadahnuta, njena vonja bila je obeshrabrujua, ali sada kao da je dobila dozvolu da ubija. Jurili smo s jednog na drugi kraj pranjavog puta uz estoku kripu guma, dok nismo stigli do glavnog puta. Svi smo sedeli u tiini, bez daha; Kamel je gledao kroz stranji prozor dok je ona prvo ubrzala na osamdeset, a zatim na devedeset. Dok se spremala da premai i stotku, u daljini sam ugledala OPEK-ovu blokadu. "Pritisni to crveno dugme na oferskoj tabli!" povika Kamel nadjaavi kripanje guma. Nagnuh se napred i pritisnuh ga, aktiviravi sirenu; dugme na tabli poelo je da trepe kao kakav mamac.

"Kakva oprema!" doviknuh preko ramena Kamelu dok smo jurili dalje, a straari se sklanjali s puta. Lili je vozila slalom izmeu kola iz kojih su nas gledala zapanjena lica - proli smo. "Pa, biti ministar ima i izvesne prednosti", skromno odvrati Kamel. "Ali na drugom kraju Sidi-Fredja eka nas jo jedna blokada." "Punom parom napred!" povika Lili, ponovo nagazivi gas, i veliki sitroen polete kao kakvo istokrvno grlo u ciljnoj ravnini. I kroz drugu blokadu smo proli kao i kroz prvu, ostavivi ih da kalju u oblaku praine. "Upravo mi pade na pamet", ree ona, pogledavi Kamela u retrovizoru. "Niko nas nije formalno upoznao. Ja sam Lili Rad. Reeno mi je da poznajete mog dedu." "Pazi na put", opomenuh je otro kada se kola opasno zanee prema strmoj ivici provalije. Vetar je praktino podizao kola u vazduh. "Mordekaj i moj otac bili su bliski prijatelji", objasni Kamel. "Moda u ga ponovo sresti jednog dana. Molim vas da mu prenesete moje najsrdanije pozdrave kada ga ponovo budete videli." A onda se Kamel okrenuo i pogledao kroz stranje staklo. Neki automobil nam se brzo pribliavao. "Nagazi", rekoh brzo Lili. "Ukazuje vam se prilika da nas zadivite svojim vozakim sposobnostima", promrmlja Kamel, nianei iz pitolja. Kola iza nas ubrzo potom ukljuie sirenu i upalie svetlosni signal. Naprezao se da razabere nae progonioce kroz nalete vetra i praine. "Blagi boe, pajkani", ree Lili, malo smanjivi gas. "Samo nastavite!" besno naredi Kamel preko ramena. Ona posluno ponovo dade gas; sitroen se na trenutak zanese, a onda povrati ravnoteu. Igla na brzinometru pokazivala je 200 kilometara - a ja to brzo preraunah u milje vozili smo se brzinom od 120 milja na sat. Ovim putevima, uostalom, niko i nije mogao bre da vozi bez obzira na to koja kola imao. A naroito ne pri snanim naletima vetra koji su nas sada udarali sa svih strana. "Postoji sporedni put za Kazbah", ree Kamel, i dalje motrei na progonitelje. "Naii emo na njega kroz desetak minuta i moraete da preseete kroz Alir. Ali ja bolje poznajem te sporedne ulice od naeg prijatelja arifa. Tim emo putem stii u Kazbah odozgo... znam put do Minine kue", dodade on tiho. "Kako i ne bih... kad je to kua moga oca." "Mini Renselas ivi u kui tvoga oca?" povikah. "A ja sam mislila da dolazi iz planina?" "Moj je otac drao kuu ovde u Kazbahu, za svoje ene." "Njegove ene?" ponovih. "Mini Renselas je moja maeha", odvrati Kamel. "Moj je otac bio crni kralj." Ostavili smo kola u jednoj od sporednih ulica koje su sainjavale lavirint gornjeg Alira. elela sam da postavim milion pitanja, ali sam to odloila za

kasnije, napregnuto pazei da li e odnekud da se pojave arifova kola. Bila sam sigurna da ih se nismo otarasili, ali toliko su zaostali za nama da kada smo ugasili na motor, njihova kola vie nismo videli. Iskoili smo iz auta i zali peke u lavirint. Lili je upravo sustigla Kamela i stala da ga vue za rukav, kada im se i ja pridruih. Ulice su bile tako uske i mrane da sam uskoro podbila palac i umalo nisam pala na nos trudei se da odrim korak. "Neto ne razumem", govorila je Lili svojim promuklim apatom, dok sam se ja sve vreme osvrtala. "Ako je Mini bila ena danskog konzula - Renselasa kako je mogla biti udata i za vaeg oca? Monogamija, izgleda, nije ba popularna u ovim krajevima." "Renselas je umro za vreme revolucije", odvrati Kamel. "Njoj je bilo nuno da ostane u Aliru - moj joj je otac ponudio svoju zatitu. Iako su iskreno voleli jedno drugo kao prijatelji, mislim da je to bio brak iz rauna. U svakom sluaju, moj je otac umro ve posle godinu dana." "Ako je on bio crni kralj", nastavi Lili da ga zasipa pitanjima, "i bio ubijen, zato se Igra nije okonala? Zar to nije ono - ah-mat, kralj je mrtav?" "Igra se nastavlja, isto kao i u ivotu", odvrati Kamel, i dalje na elu. "Kralj je mrtav - iveo kralj." Podigoh pogled prema nebu koje se videlo kroz usku pukotinu izmeu zgrada koje su nas okruivale dok smo zalazili sve dublje u Kazbah. Iako sam ula vetar koji je zavijao iznad nas, nisam mogla da prodrem pogledom kroz uske prolaze kroz koje smo upravo ili. Odozgo su nas zasipali tanki slojevi praine, a tamnocrvena koprena prelazila je preko meseevog diska. I Kamel je naas podigao pogled. "Jugo", ree on oprezno. "Dolazi; moramo pouriti. Nadam se da nam to nee pokvariti planove." Pogledah put neba. Jugo je bio peana oluja, jedna od najpoznatijih na svetu. Poelela sam da se naem unutra pre no to nas zahvati. Kamel zastade u malom orsokaku i izvue klju iz depa. "Jazbina gde se pui opijum!" proaputa Lili, prisetivi se naeg poslednjeg boravka ovde. "Ili je to moda bio hai?" "Sada emo drugim putem", ree Kamel. "Kroz vrata od kojih jedino ja imam klju." On u mraku otkljua pomenuta vrata i propusti prvo mene, pa Lili. ula sam kako ih zatim zakljuava za nama. Obreli smo se u dugakom, mranom hodniku sa prituljenim svetiljkama na krajevima. Pod nogama sam osetila debeli pliani tepih, a pod prstima na zidovima hladni damast. Konano stigosmo u jednu veliku prostoriju, iji je pod bio prekriven skupocenim persijskim tepisima i koju je osvetljavao samo veliki zlatni svenjak to se nalazio na mermernom stolu na njenom suprotnom kraju. Ali i pri tako

slaboj svetlosti uspela sam da zapazim luksuzan nametaj: niski stolovi od tamnog mermera iz Karare, otomani presvueni utom svilom ukraeni zlatnim resama, sofe tamnih boja koje su podseale na stare likere i velike skulpture razmetene unaokolo na postoljima i stolovima - koje su ak i meni, laiku, izgledale velianstveno. Pri toj tenoj zlatastoj svetlosti soba je liila na blago naeno na dnu kakvog drevnog mora. Oseala sam se kao da prolazim kroz vazduh gui od vode dok sam lagano koraala kroz sobu sa Lili na dva koraka iza mene, ka dve prilike na suprotnom kraju. Tamo je, obasjana svetlou svenjaka, u ogrtau od zlatnog brokata, iskienom svetlucavim noviima, stajala Mini Renselas. A pored nje, sa aom osveavajueg pia u ruci - Aleksandar Solarin - koji podie prema nama svoje bledozelene oi. Solarin mi uputi svoj zbunjujui osmeh. esto sam mislila na njega od one noi kada je nestao iz atora na plai i to uvek ubeena da emo se ponovo sresti. Priao mi je i uhvatio me za ruku, a zatim se okrenuo ka Lili. "Nikada se nismo formalno upoznali", obrati joj se on. Nakostreila se kao da e mu svakog asa baciti rukavicu - ili ahovsku tablu - i izazvati ga na dvoboj na licu mesta. "Ja sam Aleksandar Solarin, a vi ste unuka jednog od najboljih ivih ahista. Nadam se da u uskoro moi da vas vratim njemu." Malo smekavi posle ovako sveanog upoznavanja, Lili protrese Solarinovu aku. "Dosta", ree Mini kada nam se i Kamel pridruio. "Nemamo mnogo vremena. Pretpostavljam da imate figure?" Na oblinjem stolu sam primetila metalnu kutiju u kojoj je uvana tkanina. Potapah vreu, pa priosmo stolu, na koji je spustih i poeh da vadim jednu po jednu. Obasjavala ih je svetlost svenjaka pri kojoj su svetlucale raznobojnim draguljima isputajui isti onaj neobini sjaj koji sam primetila u peini. Na trenutak smo svi zurili utke u njih - velianstvenu kamilu, konja koji se propinjao, zaslepljujueg kralja i kraljicu. Solarin se sagnu da ih dodirne, a zatim podie pogled prema Mini. Ona je prva progovorila. "Konano", izusti. "Posle toliko vremena bie sjedinjene sa ostalima. Vama treba na tome da zahvalim. Svojim delanjem, vi ete iskupiti mnoge koji su bespotrebno umrli tokom mnogo, mnogo godina..." "S ostalima?" upitah, pogledavi je pri slabom svetlu. "U Americi", odvrati ona, osmehnuvi se. "Solarin e vas veeras povesti za Marselj, gde smo sve sredili za va povratak." Kamel zavue ruku u dep sakoa i vrati Lili paso. Ona ga nesvesno uze, jer smo obe i dalje zapanjeno zurile u Mini. "U Americi?" ponovih. "Ali kod koga su ostale figure?" "Kod Mordekaja", odvrati ona, i dalje se osmehujui. "On ih ima jo devet. Zajedno sa tkaninom", dodade ona, podigavi kutiju i predavi mi je, "imaete vie od pola formule. To e biti prvi put za dve stotine godina da se toliko figura

nae na jednom mestu." "ta e se desiti kada ih okupimo?" elela sam da znam. "Vaa je dunost da to otkrijete", ree Mini, ozbiljno me posmatrajui. Zatim ponovo vrati pogled na figure, koje su i dalje sijale na sredini stola. "Sada je na vas red..." Polako se okrenula i spustila ake na Solarinove obraze. "Moj voljeni Saa", obrati mu se ona sa suzama u oima. "uvaj se, dete. Zatiti ih..." Zatim mu je spustila usne na elo. Na moje iznenaenje, Solarin je vrsto zagrli i zagnjuri lice u njeno rame. Svi smo zapanjeno posmatrali kako mladi ahista i elegantna Mokhfi Mokhtar stoje utke zagrljeni. Potom se razdvojie i ona se okrenu ka Kamelu, stisnuvi mu aku. "Odvedi ih bezbedno do luke", proaputa ona. Ne obrativi se vie nijednom rei ni Lili ni meni, ona se okrenu i udalji iz sobe. Solarin i Kamel su je utke ispratili pogledima. "Morate poi", konano progovori Kamel, okrenuvi se Solarinu. "Pobrinuu se za nju. Neka te Alah prati, prijatelju." Zatim stade da skuplja figure sa stola i vraa ih u moju vreu u koju na kraju spusti i kutiju sa tkaninom, koju mi je prethodno oduzeo. Lili je samo nemo stajala, privijajui Karioku na grudi. "Ne shvatam", prozbori ona jedva ujnim glasom. "I to je sve? Odlazimo? Ali kako emo stii do Marselja?" "Obezbedili smo brod", odvrati Kamel. "Hajdete, ne smemo gubiti vreme." "Ali ta e biti sa Mini?" upitah. "Hoemo li je ponovo videti?" "Ne tako skoro", brzo odgovori Solarin, povrativi se. "Moramo poi pre no to pone oluja - moramo smesta isploviti. im se udaljimo iz luke, plovidba e biti prava pesma." Kada sam se sa Lili i Solarinom ponovo nala na mranim ulicama Kazbaha, jo sam bila sva oamuena. Hitali smo du utihlih prolaza u kojima su se kue toliko stiskale jedna uz drugu da su preile put i najmanjem tragu svetlosti. Po slanom mirisu ribe koji je poeo da mi se uvlai u nozdrve znala sam da se pribliavamo luci. Izbili smo na iroki trg u blizini Ribarske damije, gde smo sreli vahada pre toliko dana. inilo mi se da su od tada proli meseci. Preko trga je ve snano brisao pesak. Solarin me epa za ruku i pohita sa mnom preko trga, dok je Lili sa Kariokom u naruju trala za nama. Sjurili smo se niz Ribarsko stepenite do luke gde sam uspela da doem do daha i upitam Solarina: "Mini te je nazvala svojim detetom - nije valjda ona i tvoja maeha?" "Nije", odvrati on tiho, terajui me da preskaem po dva stepenika. "Tako bih voleo jo koji put da je vidim pre no to umrem. Ona je moja baka..."

25. TIINA PRED OLUJU

Jer hodio bih sam, Pod utihlim zvezdama, i tada sam Osetio mo to poiva u zvuku... I stajao bih, U noi zatamnjenoj sve bliom olujom, Ispod neke stene, sluajui te note, Sablasni jezik drevne zemlje, to tmasto obitavaju u udaljenim vetrovima. I tada uistinu ispih vizionarsku mo. 'Preludijum', Vilijem Vordsvort VERMONT, MAJ 1796. Taljeran je epao kroz lisnatu umu, u kojoj su se pruge suneve svetlosti, pune zlatastih estica, probijale kroz katedralu prolenih kronji. Svetlozeleni kolibri proletali su tamo-amo, lebdei nad velianstvenim cvetovima nalik na trube boje vina, to su poput velova visili sa starog hrasta, skupljajui iz njih nektar. Tlo pod nogama jo je bilo vlano, a sa drvea se cedila voda od nedavnog pljuska, hvatajui odsjaj svetlosti poput dijamanata razbacanih po raznobojnom liu. Ve je vie od dve godine bio u Americi. Ispunila je njegova iekivanja - ali ne i nadanja. Francuski ambasador u Americi, osrednji birokrata, odlino je shvatio kakve su Taljeranove politike ambicije, a takoe je bio upoznat sa injenicom da je optuen za veleizdaju. Onemoguio mu je da stigne do predsednika Vaingtona, to je za posledicu imalo to da mu i u Filadelfiji, kao i u Londonu, glatko zalupe sva vrata pred nosom. Prijatelj i saveznik mu je ostao jedino Aleksandar Hamilton; meutim, on mu nije mogao obezbediti nikakav posao. Taljeran je na kraju ostao bez sredstava za ivot, pa je bio primoran da proda imanje u Vermontu novopristiglim francuskim emigrantima. To mu je bar omoguilo da preivi. I dok se sada tako vukao, potpomaui se tapom, preko neravnog terena, premeravajui parcele koje e sutra prodati, uzdahnuo je i poeo da razmilja o svom promaenom ivotu. ta je on to, u stvari, spasavao? U etrdeset drugoj godini nije imao za ta da se uhvati i kae ovo sam postigao zahvaljujui

dugotrajnom obrazovanju i dobrom vaspitanju. Osim nekolicine, Amerikanci su bili divljaci i kriminalci koje su proterale civilizovane zemlje Evrope. ak ni gornja klasa u Filadelfiji nije mogla da se pohvali boljim obrazovanjem od varvara kakvi su bili Mara, koji je zavrio za lekara, ili Danton, koji je studirao prava. Ali veina te gospode koji su prvo pokrenuli, a zatim potkopali Revoluciju, bila je mrtva. Mara ubijen; Kamij Demulan i or Danton istim su taljigama odvezeni na giljotinu; Eber, omet, Kuton, Sen-ist; Leba, koji je radije prosuo sebi mozak nego da dopusti da ga uhapse; i braa Robespjer, Maksimilijan i Ogistin, ija su pogubljenja oznaila kraj Terora. Da je ostao u Francuskoj, i njega bi zadesila ista sudbina. Ali sada je kucnuo as da pokupi preostale komadie. On potapa pismo u depu i nasmeja se u sebi. Njegovo je mesto bilo u Francuskoj, u sjajnom salonu ermen de Stal, u kome je pleo velianstvene politike spletke. A ne ovo mrcvarenje po divljini na koju je i Bog zaboravio. Odjednom je shvatio da ve dugo nije uo nita osim zujanja pela. Sagnuo se da pobode koi u tle, a zatim se zagledao u lie i povikao: "Kurtijade, gde si?" Odgovora nije bilo. Pozvao ga je ponovo, ovog puta glasnije. Iz gustia dopre tuni glas njegovog sobara. "Da, monsenjeru - na nesreu da, tu sam." Kurtijad razmaknu granje i izie na malu istinu. Preko grudiju mu je visila velika kona torba. Taljeran prebaci ruku preko sobarevog ramena i oni krenue nazad kroz gusti do kamenog traga na kome su ostavili konja i kola. "Dvadeset parcela zemlje", promrmlja on. "Hajdemo, Kurtijade - ako ovo sutra prodamo, vratiemo se u Filadelfiju s dovoljno novca da platimo put za Francusku." "Znai da vam je gospoa de Stal javila kako moete da se vratite?" upita Kurtijad i njegovo inae trezveno, ravnoduno lice, razvue se u neto to je liilo na osmeh. Taljeran zavue aku u dep i izvue pismo od koga se nije razdvajao ovih nekoliko poslednjih nedelja. Kurtijad se zagleda u rukopis i cvetne marke na kojima je bilo ispisano ime Francuske Republike. "Kao i obino", ree Taljeran, kuckajui po pismu, "ermen je odmah uskoila u borbu. Istog asa im se i sama vratila u Francusku, nala je posao svom novom ljubavniku - nekom vajcarcu po imenu Benamen Konstant - u samoj vedskoj ambasadi, pred nosem vlastitog mua. Podigla je toliko praine svojim politikim akivnostima, da su je u samom Konventu optuili za pokuaj monarhistike zavere dok je ona nabijala muu rogove. Naredili su joj da ne prilazi na vie od dvadeset milja Parizu - ali ak i odatle uspela je da postigne nemogue. To je ena izuzetne snage i arma, koju u uvek ubrajati meu

prijatelje..." Zatim klimnu Kurtijadu da otvori pismo. Sobar ga je itao dok su se vraali prema zaprezi. Kucnuo je tvoj as, mon cher ami. Vrati se to pre bude mogao, da poanje plodove svoga strpljenja. Jo imam nekolicinu prijatelja iji su vratovi u jednom komadu i koji e se setiti tvoga imena i usluga koje si u prolosti uinio Francuskoj. Voli te tvoja ermen. Kurtijad podie pogled sa pisma, ne skrivajui radost. Stigli su do kola, u koja je bila upregnuta stara, umorna kobila koja je vakala sonu travu. Taljeran je potapa po vratu i okrenu se Kurtijadu. "Doneo si figure?" upita on tiho. "Ovde su", odvrati sobar, lupnuvi po konoj torbi koja mu je visila sa ramena. "Kao i shemu etnje konja gospodina Bendamina Frenklina, koju je sekretar Hamilton precrtao za vas." "To emo zadrati, jer ni za koga nita ne znai osim za nas. Ali figure bi bilo suvie opasno vratiti u Francusku. Zato sam hteo da ih donesemo ovamo, u ovu divljinu gde nikome nee pasti na pamet da ih trai. Vermont - francusko ime, je l' da? Zelene planine." On pokaza tapom prema visokom lancu talasastih zelenih brda koja su se nadnosila nad njima. "Tamo gore, na samom vrhu tih smaragdno zelenih vrhova, koji su veoma blizu Bogu. Tako e on moi da motri na njih umesto mene." Kada je pogledao Kurtijada, oi mu zablistae. Ali sobar je bio smrknut. "ta je sad?" upita Taljeran. "Ne svia ti se ideja?" "Toliko ste rizikovali zbog tih figura, sire", poe utivo da objanjava sobar. "Zbog njih je nastradalo mnogo ljudi. ini mi se da bi, ostaviti ih ovde, znailo..." Traio je pogodne rei da se izrazi. "Da je sve bilo uzalud", dopuni ga Taljeran s gorinom u glasu. "Ako mi dopustite da budem toliko slobodan, monsenjeru... da je gospoica Mirela iva, vi biste pokrenuli i nebo i zemlju samo da te figure ostanu kod vas, jer ih je ona vama poverila na uvanje - i ne biste ih ostavili na milost i nemilost ovoj divljini." Zatim podie pogled koji je govorio da je veoma zabrinut zbog onoga to nameravaju da uine. Zagledao se u Taljerana. "Prole su skoro etiri godine, ni rei, ni znaka", izgovori Taljeran slomljenim glasom. "Iako nisam imao nita za ta sam mogao da se uhvatim, nikada nisam prestao da se nadam - sve do sada. Ali ermen se vratila u Francusku i njeni obavetajci sigurno bi neto saznali o njoj da postoji makar i najmanji trag. Poto ona o tome uti, poeo sam da sumnjam u najgore. Moda e moja nada ponovo uhvatiti korena ako ove figure pohranim u zemlju." Tri asa kasnije, poto su dvojica mukaraca postavili i poslednji kamen na zemljanu humku duboko u srcu Zelenih planina, Taljeran podie glavu i zagleda

se u Kurtijada. "Moda emo sada moi", poe on, spustivi ponovo pogled na humku, "da odahnemo, sigurni da nee ugledati svetlost dana narednih hiljadu godina." Kurtijad je dovukao neto lijana i iblja i prekrio mesto na kome su ih zakopali. Zatim je odvratio ozbiljnim glasom: "Ali na kraju e ga ipak ugledati." PETROGRAD, RUSIJA, NOVEMBAR 1796. est meseci kasnije, u predvorju carske palate u Petrogradu, Valerijan Zubov i njegov zgodni brat, Platon, ljubavnik carice Katarine Velike, stajali su i neto aputali, dok su se dvorani, ve odeveni u crninu, skupljali kod otvorenih vrata koja su vodila u carske odaje. "Preiveti neemo", proaputa Valerijan, koji je, kao i njegov brat, na sebi imao crno somotsko odelo ukraeno dravnikim trakama. "Moramo smesta neto preduzeti - ili e sve biti uzalud!" "Ne mogu otii pre no to umre", proaputa Platon besno, kada je prola poslednja skupina. "Na ta bi to liilo? Mogla bi se neoekivano oporaviti i onda bi sve zaista bilo uzalud!" "Nee se oporaviti!" odvrati Valerijan, pokuavajui da ne zvui razdraljivo. "Dobila je haQmorragie des cervelles. Doktor mi je kazao da se niko nikada nije izvukao posle izliva krvi u mozak. A kada ona umre, Pavle e postati car." "Bio je kod mene da mi ponudi primirje", ree Platon nesigurno. "Jo jutros mi je ponudio titulu i imanje. Ne veliajno kao to je Palata Taurida, razume se. Neto na selu." "I ti mu veruje?" "Ne", priznade Platon. "Ali ta mogu? ak i da se odluim na bekstvo, ne bih uspeo da stignem do granice..." Nastojnica je sedela pored kreveta velike carice cele Rusije. Katarinino lice bilo je belo. Nije bila pri svesti. Nastojnica je drala Katarininu aku u svojoj i posmatrala njenu samrtniki belu kou koju je s vremena na vreme oblivalo rumenilo dok se borila za vazduh u samrtnikom ropcu. Kako je samo bilo strano gledati je kako lei, tu njenu prijateljicu koja je bila tako puna ivota. Sva mo sveta nije je spasla od ove uasne smrti; telo joj je liilo na bledu, prljavu vreu tenosti, trulu voku koja je kasno otpala sa drveta. Bio je to kraj koji je Bog svima namenio - velikanima i niima, svecima i grenicima. Te absolvum, pomisli nastojnica, ako ti moj oprotaj greha moe pomoi. Ali prvo se mora osvestiti, prijateljice moja. Jer jo mi je tvoja pomo potrebna. Ima jo neto to mora uiniti pre no to umre, mora mi rei gde si sakrila ahovsku figuru koju sam ti donela. Reci mi gde je crna kraljica!

Ali Katarina se nije oporavila. Nastojnica je sedela u svojim hladnim odajama, zurei u prazan kamin koji nije imala snage da upali, i razmiljala o narednom potezu. Svi dvorani alili su iza zatvorenih vrata, koliko preminulu caricu toliko i sami sebe. Umirali su od straha zbog onoga to bi moglo da ih snae sada kada bolesni princ Pavle bude krunisan za cara. Prialo se da je Pavle istog asa poto je Katarina izdahnula otrao u njene odaje, kako bi ispraznio sadraj njenog stola, pa je, ne otvorivi i ne proitavi ono to je pronaao, sve zajedno bacio u vatru. Plaio se da meu tim hartijama neko ne nae kakvu naredbu kojom ga je majka liila krune u korist njegovog sina Aleksandra - to je odavno tvrdila da e uiniti. Sama palata pretvorena je u tvravu. Vojnici iz Pavlove line garde, u uniformama sa sjajnim dugmetima, koje su liile na pruske, danonono su marirali po hodnicima, izvikujui nareenja koja su nadjaavala bat izama. Slobodni zidari i ostali liberali protiv kojih se Katarina borila puteni su iz zatvora. Sve to je Katarina uradila za ivota, Pavle je reio da srui. Bilo je samo pitanje vremena, razmiljala je nastojnica, kada e svoju panju pokloniti njenim prijateljima. ula je kako se otvaraju vrata njenih odaja. Podigavi prema ulazu pogled u kome se nije naziralo nimalo nade, ugledala je Pavla kako bulji u nju s drugog kraja prostorije. Idiotski se zakikotao, protrljavi ake - ali da li je time hteo da izrazi zadovoljstvo ili mu je bilo hladno u nezagrejanoj prostoriji, nije umela da kae. "Oekivala sam vas Pavle Petroviu", izgovori nastojnica, osmehnuvi se. "Oslovljavaete me sa Vae velianstvo - i ustaete kada uem u vae odaje!" samo to nije poeo da urla. Poto je nastojnica lagano ustala, malo se smirio, preao preko sobe i zagledao se u nju s mrnjom. "Zar ne drite da su se nai poloaji dosta izmenili od mog poslednjeg ulaska u ovu sobu, Madam de Rok?" upita on izazivaki. "Pa, jesu", odvrati mirno nastojnica. "Ako me pamenje dobro slui, vaa majka mi je tada objanjavala zato je vi neete naslediti na prestolu - ali izgleda da su dogaaji krenuli drugaijim tokom." "Njenom prestolu?!" zaurla Pavle, lomei prste od besa. "To je bio moj presto - koji mi je ona ukrala kada sam imao samo osam godina! Bila je despot!" nastavio je da vie lica crvenog od besa. "Znam ja kakvu ste vas dve zaveru kovale! Znam i ta imate! Zahtevam da mi kaete gde su ostale skrivene!" Rekavi to, on posegnu u dep i izvue crnu kraljicu. Nastojnica se u strahu povue unazad, ali brzo se povrati. "To je moje", izjavi ona, smireno ispruivi ruku. "Ne, ne!" pobedonosno se razdra Pavle. "elim ih sve - jer znam ta predstavljaju. Sve e biti moje! Sve do jedne!"

"Bojim se da nee", odvrati nastojnica, i dalje drei ispruenu aku. "Moda e vas boravak u zatvoru naterati da promenite miljenje", odvrati Pavle, okrenuvi se od nje i vrativi teku ahovsku figuru u dep. "Sigurna sam da to niste mislili ozbiljno", ree nastojnica. "Pobrinuu se za to odmah posle pogreba", zakikota se Pavle, zastavi na vratima. "Bilo bi mi ao da propustite taj spektatkl. Naredio sam da se kosti moga ubijenog oca, Petra Treeg, ekskumiraju iz manastira Aleksandra Nevskog i prenesu u Zimski Dvorac kako bi se nale uz enu koja je naruila da ga ubiju. Preko kovega mojih roditelja u kojima e oni dostojanstveno leati bie prebaena traka na kojoj e pisati: 'Razdvojeni u ivotu, sjedinjeni u smrti'. Njihove kovege pronee snegom pokrivenim ulicama grada bivi ljubavnici moje majke. Sredio sam da oev koveg nose oni koji su ga ubili!" Histerino se smejao, dok ga je nastojnica uasnuta posmatrala. "Ali Potemkin je mrtav", primeti ona tiho. "Da - za Serenisimusa je prekasno." Ponovo se nasmejao. "Njegove kosti e biti uklonjene iz mauzoleja u Kersonu i razbacane unaokolo kako bi ih psi mogli pojesti!" Rekavi to, Pavle otvori vrata i okrenu se prema nastojnici da je jo jednom pogleda. "A Platon Zubov, majin poslednji miljenik, dobie na dar novo imanje. Doekau ga tamo ampanjcem i veerom na zlatnom tanjiru. Ali uivae na njemu samo jedan dan!" "Hoe li mi on praviti drutvo u zatvoru?" upita nastojnica u elji da to vie dozna o planovima ovog ludaka. "S takvom budalom se ne treba gnjaviti. im se smesti, uruiu mu poziv za put. Uivau u izrazu njegovog lica kada sazna da se mora u jednom danu odrei svega to je tolike godine s tekom mukom zaraivao u njenom krevetu!" im je draperija zaklonila Pavla, nastojnica je pohitala prema pisaem stolu. Mirela je bila iva, znala je to. Kreditno pismo koje je poslala po arloti Kordej korieno je ne jedanput ve mnogo puta - u banci u Londonu. Ako je Platon Zubov trebalo da ode u izgnanstvo, moda e on biti jedina osoba koja e preko banke moi da stupi u vezu sa Mirelom. Samo da se Pavle ne predomisli. Iako ima jednu figuru Monglanske garniture, nema ih sve. Tkanina je jo bila kod nje - i jedino je ona znala gde je tabla skrivena. Dok je pisala pismo, paljivo birajui rei u sluaju da padne u pogrene ruke, molila se da ga Mirela dobije pre no to bude suvie kasno. Kada ga je zavrila, gurnula ga je u odoru u nameri da ga preda Zubovu za vreme sahrane. Zatim je sela da uije tkaninu Monglanske garniture u svoju opatiku halju. Moda joj se kasnije vie nee ukazati prilika za to. PARIZ, DECEMBAR 1797. Koija ermen de Stal prola je izmeu niza velianstvenih dorskih stubova

koji su obeleavali ulaz u hotel Galif u Ri de Bak. Njenih est belih konja, kojima je ve pena izbila na usta, kopitama su odbacivali ljunak na sve strane dok su se zaustavljali pred ulazom. Lakej skoi sa koije i izvue stepenice kako bi njegova iznervirana gospodarica lake sila. Samo za jednu godinu izvukla je Taljerana iz potpunog mraka izgnanstva i smestila ga u ovu velianstvenu palatu - a evo kako joj je vraao! Dvorite je ve bilo ispunjeno dekorativnim drveem i grmljem u saksijama. Kurtijad je iao tamo-amo po snegu, izdajui uputstva gde da ih postave na spoljanjim travnjacima naspram prostranog parka pod snegom. Videla je na stotine rascvetalih stabala, to je bilo dovoljno da se travnjaci preobrate u prolenu zemlju iz bajki i to usred zime. Sobar nelagodno podie pogled prema gospoi de Stal i pohita da je pozdravi. "Ne pokuavaj da mi se ulaguje, Kurtijade!" povika ermen jo pre no to je i stigao do nje. "Dola sam da zavrnem iju tom tvom nezahvalnom gospodaru!" I pre no to je Kurtijad mogao da je zaustavi, ona krenu uz stepenice i ue u kuu kroz boni francuski prozor. Pronala je Taljerana na spratu kako pregledava recepte u sunanoj radnoj sobi okrenutoj prema dvoritu. Uletela je u sobu kao vihor, a on ju je doekao sa osmehom. "ermen - ba si me prijatno iznenadila!" ree on, ustavi da je pozdravi. "Kako se usuuje da priredi soare za tog korzikanskog skorojevia i da mene ne pozove?" zaurla ona. "Zar si zaboravio ko ti je omoguio da se vrati iz Amerike? Ko je isposlovao da se povuku tube protiv tebe? Ko je ubedio Baraa da e biti bolji ministar za relations extQrieures od Delakroa? Tako mi zahvaljuje to sam ti pomogla svojim znatnim uticajem? To e mi biti nauk za budunost - zapamtiu kako Francuzi brzo zaboravljaju prijatelje!" "Draga moja ermen", poe Taljeran da prede, dok ju je milovao po ruci, "sam gospodin Delakroa je ubedio Baraa da bih ja bio bolji na tom poslu." "Bolji u nekim poslovima", povika ermen besno i s prezirom. "Ceo Pariz zna da njegova ena nosi tvoje dete! Verovatno si ih oboje pozvao - svog prethodnika i ljubavnicu s kojom si mu nabio rogove!" "Pozvao sam sve svoje ljubavnice." Nasmeja se on. "Ukljuujui i tebe. A kad smo ve kod nabijanja rogova, da sam na tvom mestu ne bih potezao tu temu, draga moja." "Nisam primila nikakvu pozivnicu", primeti ermen, preavi preko ostalih njegovih primedbi. "Svakako da nisi", ree on, posluno je posmatrajui svojim velianstvenim plavim oima. "Zato da troim pozivnicu na najbolju prijateljicu? Zar si mislila da mogu da priredim ovakav jedan prijem - za pet stotina zvanica - bez tvoje pomoi? Ve danima ekam da se pojavi!" ermen je trenutak bila nesigurna. "Ali pripreme su ve poele", primeti ona.

"Nekoliko hiljada stabala i grmova", frknu Taljeran. "To nije nita u poreenju s onim to imam na umu." Uhvativi je pod ruku, povede je du francuskih prozora, pokazujui prema dvoritu. "ta misli o ovome - desetine svilenih atora ukraenih trakama i stegovima, du travnjaka i po celom dvoritu. Meu atorima vojnici u francuskim uniformama u stavu mirno..." Zatim je povede nazad do vrata radne sobe, gde je mermerna galerija okruivala visoki ulazni hodnik koji je vodio do stepenita od bogatog italijanskog mermera. Radnici su kleei postavljali debele crvene tepihe. "Dok gosti budu ulazili, muziari e svirati vojnike melodije i koraati po galeriji, peti se i silaziti stepenitem u ritmu 'Marseljeze'!" "Velianstveno!" povika ermen, tapui. "Svo cvee mora biti crveno, belo i plavo... ukraeno trakama od krepa istih boja prebaenim preko ograde..." "Vidi?" nasmei se Taljeran, zagrlivi je. "ta bih ja bez tebe?" Kao naroito iznenaenje, Taljeran je trpezariju sredio tako da je mesta za stolom bilo samo za dame. Gospoda su stajala iza daminih stolica, sluei ih ukusnim zalogajima sa tacni koje su bez prestanka donosile i odnosile livrejisane sluge. Ovakav raspored laskao je enama, a mukarcima pruao mogunost da razgovaraju. Napoleon je bio oduevljen kada ga je na ulazu doekala kopija njegovog italijanskog vojnog logora. Odeven u jednostavnu odeu bez ijednog odlikovanja, po Taljeranovom savetu, potpuno je zasenio lanove vlade, koji su doli u raskonim kostimima sa perjem, izraenim po Davidovoj zamisli. Samom Davidu zapalo je da na suprotnom kraju prostorije bude na usluzi plavokosoj lepotici koju je Napoleon arko eleo da sretne. "Jesam li je ve negde video?" upita on apatom Taljerana, gledajui niz redove stolova. "Moda", odvrati hladno Taljeran. "Za vreme Terora bila je u Londonu i upravo se vratila u Francusku. Zove se Katarina Grand." Kada su gosti ustali od stolova i razili se po raznim dvoranama za ples i sluanje muzike, Taljeran je doveo ljupku enu. Generala je ve saterala u ugao gospoa de Stal, koja se poigravala njime, postavljajui mu razna pitanja. "Recite mi, generale Bonaparta", poe ona otresito, "kojoj se vrsti ena najvie divite?" "Onoj koja izrodi najvie dece", odvrati on krakto. Ugledavi Katarinu Grand koja im se pribliavala, drei pod ruku Taljerana, on se osmehnu. "A gde ste se vi krili, lepotice?" upita je on kada su ih upoznali. "Imate francusko dranje, a englesko ime. Jeste li po roenju Engleskinja?" "Je suis d'Inde", odvrati Katarina Grand ljupko se osmehnuvi. ermen ostade bez daha, a Napoleon pogleda prema Taljeranu, podigavi obrvu. Jer isto

bi bilo da je rekla: "Ja sam potpuna neznalica", tako su njene rei zazvuale. "Gospoa Grand nije ba takva glupaa kakvom eli da se predstavi", objasni Taljeran, iskrivivi lice u grimasu i pogledavi prema ermen. "U stvari, smatram je jednom od najpametnijih ena u Evropi!" "Lepa ena ne mora uvek biti i pametna", sloi se Napoleon, "ali pametna ena je uvek lepa." "Postideli ste me pred gospoom de Stal", izjavi Katarina Grand. "Svi znaju da je ona najslavnija ena u Evropi. ak je i knjigu napisala!" "Ona pie knjige", primeti Napoleon, uhvativi Katrinu pod ruku, "a o vama e knjige biti pisane!" U tom trenutku pridrui im se i David, sve toplo pozdravivi sem gospoe Grand. "Slinost je neverovatna, zar ne?" upita Taljeran, prozrevi slikareve misli. "Zato sam ti i namenio mesto pored gospoe Grand za veerom. Reci mi, ta se dogodilo sa Sabinjankama? Voleo bih da kupim tu sliku, radi uspomene - ako je uopte ugledala svetlost dana." "Zavrio sam je u zatvoru", ree David, nervozno se nasmejavi. "Uskoro potom bila je izloena u Akademiji. Poznato vam je da sam mesece proveo u zatvoru po padu brae Robespjer." "I mene su strpali u zatvor u Marselju", nasmeja se Napoleon. "Iz istog razloga. Robespjerov brat Ogostin bio je moj veliki pristalica... ali o kakvoj to slici govorite? Ako je gospoa Grand za nju pozirala, i mene bi zanimalo da je vidim." "Nije ona", odvrati David drhtavim glasom, "ve neko na koga mnogo lii. Na moju tienicu koja je... stradala za vreme Terora. Imao sam dve tienice..." "Valentinu i Mirelu", umea se gospoa de Stal. "Divne devojke... svuda su ile sa nama. Jedna je umrla - ali ta je bilo sa onom drugom, crvenokosom?" "Mislim da je i ona mrtva", odvrati Taljeran. "Ili bar gospoa Grand tako tvrdi. Bile ste vrlo bliske prijateljice, zar ne, draga moja?" Katarina Grand je prebledela, ali je ipak uspela da se nasmei dok se oporavljala od oka. David je oinu pogledom i htede neto da kae, ali ga Napoleon preduhitri. "Mirela? Ona je bila crvenokosa?" "Da", odvrati Taljeran. "Obe su bile opatice u Monglanu." "Monglanu!" proaputa Napoleon, upiljivi se u Taljerana. Zatim skrenu pogled ponovo ka Davidu. "Kaete da su bile vae tienice?" "Do svoje smrti", ponovi Taljeran, pomno posmatrajui gospou Grand kako se gri. Zatim ponovo pogleda Davida. "Izgleda da te neto mui", primeti on, uhvativi slikara pod ruku. "Meni neto ne da mira", ree Napoleon, paljivo birajui rei. "Gospodo, predlaem da otpratimo dame do plesne dvorane, pa da se onda povuemo na

nekoliko minuta u radnu sobu. eleo bih ovo da raspravimo do kraja." "Zato, generale Bonaparta?" upita Taljeran. "Znate li neto o te dve ene koje smo pomenuli?" "Znam. Bar o jednoj od njih", odvrati on iskreno. "Ako je to ena za koju verujem da jeste, ona se nedavno porodila u mom domu na Korzici!" "iva je - i ima dete", ree Taljeran poto je povezao Napoleonovu i Davidovu priu. Moje dete, pomisli on, koraajui po radnoj sobi, dok su druga dvojica pijuckala odlinu Maderu sedei pored vatre u udobnim naslonjaama presvuenim zlatnim damastom. "Ali gde bi sada mogla da bude? Bila je na Korzici i Magrebu - zatim se vratila u Francusku, gde je poinila taj zloin o kome si mi ispriao." On pogleda u Davida koji je drhtao, jer je sada po prvi put nekome ispriao celu priu. "Ali Robespjer je mrtav. U Francuskoj nema vie nikog ko za to zna osim tebe", ree on Davidu. Gde bi ona mogla biti? Zato se ne vrati?" "Moda e stupiti u vezu sa mojom majkom", napomenu Napoleon. "Kao to sam vam rekao, ona je znala nastojnicu koja je pokrenula celu ovu igru. Mislim da se zove Madam de Rok." "Ali... ona je bila u Rusiji", ree Taljeran, odjednom se okrenuvi prema ostalima, kada je shvatio ta to znai. "Katarina Velika je umrla prole zime gotovo pre godinu dana! ta li se dogodilo sa nastojnicom kada je Pavle doao na presto?" "I sa figurama za koje je samo ona znala gde se nalaze?" dodade Napoleon. "Ja znam gde su neke od njih", izjavi David, progovorivi po prvi put od kada je zavrio svoju uasnu priu. Pogledao je Taljerana u oi - i ovome bi neprijatno. Da li je David naslutio gde je Mirela provela poslednju no u Parizu? Da li je Napoleon pogodio ijeg je velianstvenog konja jahala kada se srela s njim i njegovom sestrom kod barikada? Ako jesu, moda su naslutili i kome je predala zlatno-srebrne figure Monglanske garniture pre no to je napustila Francusku. Pomno se zagledao u Davida, sa krajnje ravnodunim izrazom lica, a David je nastavio. "Pre no to je umro, Robespjer mi je ispriao o Igri koja traje, a iji je cilj da se prikupe te figure. Iza svega stajala je jedna ena - Bela Kraljica, njegova i Maraova pokroviteljica. Ona je bila ta koja je ubila one opatice koje su dole da trae Mirelu - i domogla se njihovih figura. Sam Bog zna koliko ih se do sada doepala i da li je Mirela svesna opasnosti koja joj od nje preti. Ali vi bi trebalo da znate, gospodo. Mada je vreme Terora provela u Londonu, on ju je nazvao 'enom iz Indije'."

26. OLUJA

Albionov Aneo stajao je pored Kamena Noi i video uas slian kometi, ili sliniji jo crvenoj planeti koja je nekada sadrala uasne lutajue komete u svojoj sferi... Spektar je sjao celom svojom uasnom duinom bojei Hram zracima krvi; i tada se zau snani Glas koji zatrese Hram. 'Amerika: Proroanstvo', Vilijam Blejk I tako putovah po zemlji i bejah hodoasnik celog svog ivota, usamljen i stranac koji se oseao tuinom. Ti si u meni razvio tvoju umetnost pod dahom uasne oluje to tu besnee. Paracelzus Iskreno reeno, zapanjila sam se kada sam ula da je Solarin unuk Mini Renselas. Ali dok smo grabili niz Ribarske stepenice sa Lili, obavijeni tamom nadolazee oluje, nisam imala vremena da ga ispitujem o njegovom geneolokom stablu. More ispod nas pritiskala je tajanstvena crvena izmaglica, a kada sam se osvrnula i pogledala navie, videla sam pri jezivom meseevom sjaju tamnocrvene prste juga koji su nosili tone podignutog peska, kako puze nizbrdo prolazei kroz pukotine izmeu planina, kao da ele da nas epaju i zaustave. Stigli smo do dokova na suprotnom kraju luke gde su bili usidreni privatni brodovi. Jedva sam nazirala njihove tamne obrise koji su se trzali na vetru, obavijeni peskom. Lili i ja nasumce zakoraismo na palubu naeg brodia za Solarinom, odmah se uputivi pod palubu da smestimo Karioku, sakrijemo figure i da se oslobodimo peska koji nas je ve peckao po koi i od koga su nam plua gorela. Na trenutak, dok sam zatvarala vrata male kabine, ugledala sam Solarina kako odvezuje brodi, a onda sam pola za Lili niz stepenice. Krenuli smo; motor je proradio i stao meko da breke. Pipala sam unaokolo, dok moji prsti nisu naili na neto to je imalo oblik lampe i mirisalo na kerozin. Upalila sam je kako bismo mogli da se snaemo u maloj, ali bogato opremljenoj kabini. Sve je bilo obloeno tamnim drvetom i debelim tepisima, stolice presvuene koom, uza zid se nalazio krevet na sprat, a u uglu je bila obeena ribarska mrea. Naspram kreveta nalazila se brodska kuhinja sa sudoperom i pei. Ali ni u jednom ormaniu nisam pronala ni mrvicu hrane... ve samo dobro snabdeven bar u jednom od njih. Otvorila sam konjak, dohvatila dve ae za vodu, sa takastim arama i obema nam dobrano nasula.

"Nadam se da Solarin ume da upravlja ovom stvaricom", primeti Lili, poteno otpivi. "Ne budi smena", rekoh joj, shvativi posle prvog oamuujueg gutljaja koliko je vremena prolo od kada nita nisam jela. "Jedrilice nemaju motore. Zar ne uje buku?" "Ako se radi o obinom motornom amcu", nastavi Lili, "ta e mu onda svi ti jarboli pobodeni po sredini? Da bi lepe izgledao?" Poto ih je pomenula, i meni se uinilo da sam ih videla. Neemo valjda isploviti na otvoreno more po ovakvom vremenu u jedrilici . ak ni Solarin nije mogao biti toliko samouveren. Za svaki sluaj, odluih da proverim. Popeh se uz uske stepenice koje su vodile do male kapetanske kabine uz ije zidove se protezala tapacirana klupa. Ve smo se izvukli iz luke i imali smo malu prednost pred naletima crvenog peska koji su se obruili na Alir. Vetar je bio jak, mesec pun, a pri njegovoj hladnoj svetlosti prvi put sam dobro pogledala brod koji je trebalo da nas prebaci u sigurnost. Bio je vei no to sam mislila, sa predivnom palubom od runo obraene tikovine. Svuda unaokolo protezala se uglaana mesingana ograda, a mala kapetanska kabina u kojoj sam stajala bila je pretrpana najmodernijom nautikom opremom. Ne jedan ve dva velika jarbola uzdizala su se prema sve mranijem nebu. Solarin je, drei jednom rukom kormilo, drugom izvlaio urolano platno kroz rupu na podu. "Jedrilica?" upitah, posmatrjaui ga kako radi. "Ke", promrmlja on, i dalje izvlaei tkaninu. "To je najbolje to sam uspeo da ukradem za tako kratko vreme, ali svejedno je to dobar brod - trideset sedam stopa i jar." ta god da to znailo. "Divno. Ukradeni jedrenjak", primetih. "Ni ja ni Lili nemamo pojma o jedrenju. Nadam se da ti ima." "Svakako da imam", mrknu on. "Odrastao sam na Crnom moru." "Pa ta? Ja stanujem na Menhetnu - ostrvu okruenom amcima. To ne znai da znam kako se njima upravlja po oluji." "Moda bismo i uspeli da pobedimo ovu oluju ako prestane da se ali i pomogne mi da podignem ova jedra. Rei u ti ta treba da radi - mogu sam s njima da iziem na kraj jednom kada budu postavljena. Ako brzo isplovimo, mogli bismo ve da proemo i Minorku pre no to ovo udari." I tako se latih posla, sledei njegova uputstva. Konopci, takozvane kote i podizai jedara upredeni od konoplje, sekli su mi prste dok sam ih vukla. Jedra jardi jedara od runo saivenog egipatskog pamuka - zvali su se "flok" ili "krmeno jedro". Privrstili smo dva za prednji jarbol i jedan za "krmeni", kako ga je Solarin zvao. Vukla sam svom snagom dok mi je on dovikivao uputstva - a zatim sam privezala neke konopce za metalne alke privrene za palubu, nadajui se da nisam pogreila. Kada smo podigli sva tri jedra, brod je odjednom

postao neverovatno lep i zapanjujue brzo je jurnuo napred. "Bila si dobra", ree Solarin, kada mu se pridruih u kapetanskoj kabini. "Ovo je dobar brod..." Zautao je i zagledao se u mene. "Zato ne poe dole da se malo odmori? Vidi se da ti je potrebno. Igra jo nije gotova." To je bilo tano. Ni sama ne znam od kada nisam spavala, ako ne raunam ono malo sna to sam uhvatila u avionu iz Orana pre dvanaest asova, mada mi se inilo da su od tada proli dani. Takoe se nisam ni okupala, ve se samo smoila u moru. Ali pre no to me svladaju umor i glad, morala sam da saznam neke stvari. "Rekao si da idemo za Marselj", poeh. "Zar nas arif nee prvo tamo potraiti sa onim svojim delijama, kada shvati da vie nismo u Aliru?" "Doploviemo blizu La Kamarga", ree Solarin, gurnuvi me na sedite, a u narednom trenutku preko naih glava prelete ogromni talas. "Kamelov privatni avion nas eka na oblinjem potezu tla. Ali nee ekati veno - teko mu je bilo da i ovo sredi - zato je vano da imamo dobar vetar." "Zato mi ne kae ta se, u stvari, deava?" upitah. "Zato nikada nisi pomenuo da ti je Mini baka i da poznaje Kamela? Kao prvo, kako si se naao u igri? Mislile smo da te je Mordekaj vrbovao." "I jeste", odvrati mi on, ne odvraajui pogled od sve tamnijeg mora. "Pre no to sam doao u Njujork, baku sam sreo samo jedanput, jo kao dete. U to vreme nisam imao vie od est godina, ali to nikada neu zaboraviti..." Zastao je i za trenutak je izgledalo da se izgubio u seanjima. Nisam elela da mu prekinem tok misli, ve sam saekala da sam nastavi. "Dedu nikada nisam upoznao", ree on lagano. "Umro je pre no to sam se rodio. Kasnije se udala za Renselasa - a po njegovoj smrti za Kamelovog oca. Kamela sam prvi put sreo po svom dolasku u Alir. Mordekaj je doao u Rusiju da me uvede u Igru. Ne znam kako ga je Mini upoznala, ali on je sigurno najnemilosrdniji igra od Aljehina, premda mnogo armantniji. Od njega sam nauio dosta o tehnici i to za ono kratko vreme koje smo proveli igrajui." "Ali on nije doao u Rusiju da sa tobom igra ah", upadoh mu u re. "I nije", nasmeja se Solarin. "Doao je da potrai tablu i mislio je da bih mu ja mogao pomoi da je se dokopa." "I jesi li?" "Ne", odvrati Solarin, uperivi u mene svoje zelene oi ije dubine nisam mogla da dokuim. "Pomogao sam im da dou do tebe. Zar to nije bilo dovoljno?" elela sam da mu postavim jo nekoliko pitanja, ali od njegovog pogleda bilo mi je neprijatno - ne znam zato. Vetar je postao jo jai i donosio je sa sobom bockavi pesak. Odjednom sam osetila veliki umor. Poela sam da se diem, ali me Solarin ponovo gurnu nazad. "Pazi na debljenjak", opomenu me on. "Ponovo menjamo pravac." Okrenuvi

jedro na drugu stranu, dade mi znak da siem dole. "Pozvau te ako mi bude potrebna", ree. Kada sam sila niz strme stepenice, zatekla sam Lili na donjem leaju kako hrani Karioku keksima umoenim u vodu. Pored nje na krevetu nalazila se otvorena posuda sa maslacem od kikirikija koju je negde uspela da pronae, kao i nekoliko pakovanja keksa i tosta. Primetila sam da Lili vie nije onako debela, ve da izgleda prilino vitko, da joj je nos, izgoreo na suncu, poeo da tamni, kao i da joj prljava mikroskopska haljina prianja uz obline, a ne vie uz salo. "Pojedi neto", ree ona. "Od ovog ljuljana sve mi je vie muka - nisam mogla da uzmem ni zalogaj." Ovde u kabini mnogo se jae osealo udaranje talasa o amac. Lakomo progutah neto keksa debelo premazanog maslacem od kikirikija, zalih ih ostacima konjaka i uspuzah se na gornji leaj. "Trebalo bi malo da odspavamo", rekoh joj. "eka nas duga no - a sutra jo dui dan." "Ve je sutra", primeti Lili, ustavi da pogleda na sat. Zatim je ugasila lampu. ula sam kako kripe federi na donjem leaju dok su se ona i Karioka nametali za spavanje. To je poslednji zvuk koga se seam pre no to sam odlutala u zemlju snova. Ne bih umela da kaem kada sam ula prvi udar. Sanjala sam da se nalazim na dnu mora, da puzim kroz meki pesak dok se voda svuda oko mene talasa. U mom su snu figure Monglanske garniture oivele i pokuavale da iziu iz moje torbe. Upirala sam se da ih vratim unutra i krenem prema obali, ali stopala su mi stalno tonula iznova u glib. Morala sam da udahnem vazduh. Upravo sam pokuavala da se doepam povrine kada je naiao veliki talas i ponovo me gurnuo na dno. Otvorila sam oi, ali u prvi mah nisam znala gde sam. Pogledala sam kroz okrugli prozor koji je bio pod vodom. A onda se brodi nagnuo na drugu stranu i ja sam izletela iz kreveta, udarivi o elemente brodske kuhinje na suprotnoj strani. Ustala sam s poda sva mokra. Voda u kabini dopirala mi je do kolena i pljuskala je svuda unaokolo. Talasi su povremeno dopirali do Lilinog donjeg leaja; ona je i dalje spavala, a Karioka se popeo na nju kako ne bi pokvasio siune ape. Neto nije bilo u redu. "Probudi se!" povikah, a moj glas nadjaae udari vode i kripa spona. Pokuavala sam da odrim ravnoteu, dok sam je gurala prema viseoj mrei. Gde su se nalazile pumpe? Zar ne bi trebalo same da se ukljue kada se nakupi toliko vode? "Oh, Boe", zastenja Lili, pokuavi da se uspravi. "Povraa mi se." "Ne sada!" Nekako je odvukoh do mree. Pridravajui jednom rukom nju, drugom sam izvukla pojaseve za spasavanje. Ubacila sam je u mreu koja se

ljuljala, zatim sam dohvatila Karioku i ubacila ga takoe u mreu upravo u trenutku kada je Lilin stomak poeo da se ozbiljno buni. Dohvatila sam plastinu kesu to je plivala u blizini i prinela je Lilinom licu. Povratila je sve kekse, a zatim podigla pogled prema meni kolutajui oima. "Gde je Solarin?" upita ona, nadglasavi zavijanje vetra i vode. "Ne znam", rekoh, dobacivi joj jedan pojas za spasavanje, dok sam drugi sama navukla, probijajui se kroz sve dublju vodu. "Navuci to - idem gore da vidim gde je." Voda se u naletima slivala niz stepenice. Vrata iznad mene udarala su o zid. Zgrabila sam ih, povukla za sobom i jedva zatvorila pod jakim naletom vode. Zatim sam se osvrnula unaokolo - i zaalila to sam to uinila. Brod je bio jako nagnut na desnu stranu, klizio je dijagonalno unazad niz jedan veliki talas. Voda se prelivala preko palube i punila kapetansku kabinu. Debljenjak se oslobodio i visio je, ljuljajui se preko boka. Jedno od prednjih jedara, mokro i teko, otkailo se i jednim delom se vuklo kroz vodu. Na nekih est stopa od mene Solarin je leao s nogama u kapetanskoj kabini a gornjim delom tela na palubi; kada je naiao novi snani talas i poklopio ga, on kao da je zamlatarao rukama po daskama. Voda ga je zatim podigla i povukla za sobom! Zgrabila sam kormilo i skoila da ga zadrim, uhvativi ga za boso stopalo i nogavicu od pantalona dok je voda neumoljivo povlaila njegovo beivotno telo... ali voda se nije predavala. U narednom trenutku mi se otrgao. Poleteo je preko uskog dela palube i udario o ogradu, a zatim je talas poeo da ga die i nosi prema ivici ograde! Bacila sam se naglavake preko klizave palube, koristei se svime to sam imala - palevima, akama - hvatala sam se za alke na palubi, pokuavajui da puzei dospem preko nagnute palube do mesta gde se on nalazio. Uleteli smo u sredite talasa, a sa druge strane te vododerine obruavao se novi vodeni zid visine jedne etvorospratnice. Naletela sam na Solarina, zgrabila ga za koulju i poela da ga vuem uz nagnutu palubu, borei se s vodom i ulaui u to svu svoju snagu. Sam Bog zna kako sam ga dovukla do kapetanske kabine i ubacila ga naglavake unutra. Zatim sam mu izvukla glavu iz vode, gurnula ga na klupu i opalila mu nekoliko dobrih amara. Rana na glavi mu je krvarila, krv mu se slivala preko uveta. Stala sam da viem, nadjaavaju vetar i vodu dok je brodi sve bre i bre klizio niz zid talasa. On konano otvori oi i mutnim pogledom se zagleda u mene, a zatim ih ponovo vrsto zatvori kako bi se zatitio od pene. "Vrtimo se!" povikah. "ta emo sad?" Solarin se uspravi na klupi, uhvativi se za zid kapetanske kabine, i hitro pree pogledom unaokolo. "Smesta spusti jedra..." Zatim me epa za ake i spusti ih na kormilo.

"Okrei nadesmo!" povika on, dok se muio da ustane. "Nadesno?" ponovih sva u panici. "Na ovu stranu!" razdra se on i srui se nazad na klupu pored mene; rana na glavi mu je strano krvarila. Ja sam grevito stezala kormilo, a voda nas je prala sa svih strana. Vrtela sam kormilo to sam snanije mogla, a brodi se i dalje obruavao. Okretala sam ga i okretala dok se nismo nagnuli sasvim na bok. Bila sam ubeena da emo se prevrnuti - sama nas je sila tee vukla nadole dok se vodeni zid nadnosio nad nama, zatamnjujui blatnjavo smeu svetlost jutarnjeg neba. "Podigai!" zaurla Solarin, zgrabivi me. Trenutak sam ga posmatrala, a zatim sam ga gurnula prema kormilu koje je zgrabio svom svojom snagom. U ustima sam ve oseala ukus straha. Solarin je i dalje usmeravao brodi prema osnovi talasa koji se pribliavao; zatim je zgrabio sekiru i tutnuo mi je u ake. Ispuzah iz kapetanske kabine i uputih se pravo prema prednjem jarbolu. Talas iznad nas postajao je sve vii, dok pena na vrhu nije poela da se uvija prema unutra. Nita nisam videla jer je voda, tako rei, progutala brod. Tutnjava hiljada tona vode bila je zagluujua. Prestavi da mislim na bilo ta, napola sam se klizala, a napola puzala prema jarbolu. Grevito sam se uhvatila za njega. Udarala sam po podupirau dok se ue nije otkailo i spiralno poletelo poput raspetljanog klupka zvearki. Konopac se oslobodio, a ja sam se ispruila po palubi upravo u trenutku kada se na nas obruio novi snani nalet vode poput brzog voza. Svuda unaokolo bila su razbacana jedra, a do mojih uiju dopro je i zastraujui zvuk pucanja drveta. Vodeni zid sruio se na nas. Lice mi zasue kamenii i pesak; niz grlo mi se slivala voda dok sam se borila da ne zakaljem i pokuavala da doem do vazduha. Snaga vode me je otrgla od jarbola i odbacila unazad tako da vie nisam znala ta je gore, a ta dole. U ta god da sam udarila, pokuala sam da se zadrim, upirui se iz sve snage, dok je voda bez prestanka nadolazila. Prednji deo brodia propeo se u vazduh, a zatim opet zaronio. Prljava, siva pena zasipala je brod dok smo se pomamno ljuljali na talasima - ali jo smo bili na povrini. Cela paluba bila je prekrivena jedrima; neka su se ak vukla i po moru, a neka mi svojom teinom pritiskala noge dok sam pokuavala da se izvuem. Krenula sam zatim prema stranjem jedru, zgrabivi sekiru zatrpanu gomilom jedara na neke tri stope od mene. Ta su jedra mogla isto tako pasti i meni na glavu, pomislih dok sam trala okolo, drei se za ogradu. Solarin je u kapetanskoj kabini sklanjao jedra i vrsto drao kormilo. Krv mu je ulepila vlanu, plavu kosu poput kakvog grimiznog beda sa koga je kapala na kragnu. "Spusti to jedro!" urlao je za mnom. "Upotrebi ta god nae - samo ga spusti pre no to nas ponovo zakai." Snano je povlaio prednja jedra, stojei u kapetanskoj kabini. Leala su razvuena posvuda poput koe kakve utopljene

ivotinje. Odvojila sam pomou sekire stranji podupira od kuke, ali vetar je bio tako snaan da sam se dobrano namuila pre no to sam uspela da spustim jedro. Kada mi je to konano polo za rukom i kada sam ga koliko sam mogla svezala, potraala sam pogrbljena preko palube, ljapkajui bosim nogama po vodi i zabijajui prste poput klinova u zidove palube. Bila sam mokra do gole koe, ali sam uspela da izvuem prednji flok, poteui svom snagom dok je on lupkao po moru; zatim sam ga izvukla iz vode koja se slivala sa palube. Solarin je uvlaio glavni debljenjak, koji je lepetao unaokolo poput slomljene ruke. Uskoila sam u kapetansku kabinu u kojoj se Solarin rvao sa kormilom. Brodi je i dalje poskakivao unaokolo poput orahove ljuske po tamnoj, blatnjavoj pustoi. Iako je more i dalje bilo nemirno i divlje, zasipalo nas penom i bacalo tamo-amo, nije vie bilo talasa poput onog koji nas je malopre poklopio. Sve mi je to liilo na pojavu nekog udnog duha koji se oslobodio iz boce na dnu mora, izvesno krae vreme besneo, a potom nestao. Bar sam se nadala da je tako. Bila sam iscrpljena - i prosto nisam verovala da sam jo iva. Sedela sam, tresui se od hladnoe i straha i posmatrajui Solarinov profil dok je on motrio na talase. Bio je napet kao da sedi za ahovskom tablom, kao da je i to bilo pitanje ivota ili smrti. "Ja sam majstor u ovoj igri", setila sam se da je jednom kazao. "Ko pobeuje?" upitala sam ga, a on je odgovorio: "Ja, ja uvek pobeujem." Solarin se utke borio s kormilom, a meni se inilo da prolaze sati dok sam samo sedela sva ukoena i smrznuta, ne mislei ni na ta. Vetar je slabio, ali talasi su i dalje bili visoki zbog ega smo plovili kao de se kreemo po cirkuskom toboganu. Viala sam ve te oluje koje su na Sredozemlju dolazile i prolazile, iji su se talasi peli stepenicama luke Sidi Fredj i do deset stopa u visinu, da bi zatim nestale kao da su usisane u vakuum. Molila sam se da i ova bude takva. Kada sam primetila da se mrano nebo nad nama povlai pred blatnjavosmeim u daljini, konano sam progovorila. "Ako misli da e izvesno vreme vladati zatije", obratih se Solarinu, "pola bih dole da vidim je li Lili jo iva." "Samo as i onda moe poi." Okrenuo je prema meni onu stranu lica koja mu je bila umrljana krvlju i vodom, dok mu je voda kapala sa zamrene kose, slivajui mu se niz nos i bradu. "Prvo bih eleo da ti se zahvalim to si mi spasla ivot." "ini mi se da si ti spasao moj", rekoh mu s osmehom, mada sam se i dalje tresla od hladnoe i straha. "Sama ne bih znala odakle da krenem..." Solarin me je netremice gledao, i dalje drei kormilo. Pre no to sam uspela bilo ta da preduzmem, nagnuo se prema meni - usne su mu bile tople, a sa

mokre kose voda stade da mu se cedi na moje lice kada novi nalet pene prelete preko pregiba, ponovo nas skvasivi svojim bockavim prstima koji su udarali poput bia. Solarin se oslonio o kormilo i privukao me k sebi; toplim prstima dodirivao me je tamo gde mi se mokra koulja pripila uz kou. Kada me je ponovo poljubio, ovog puta due, kao da me je pogodila struja. Talasi su se valjali. To je, nema sumnje, bio razlog to sam u dubini stomaka osetila neto udno. Nisam mogla ni da se pokrenem dok me je sve dublje i dublje proimala toplota koju je prenosio na mene. Konano se odvojio od mene i zagledao mi se u oi s osmehom na usnama. "Ako ovako nastavim, sigurno emo se udaviti", ree on. Usne su mu i dalje bile na svega nekoliko ina od mojih. Nevoljno je ponovo dohvatio kormilo. Namrtenih vea, opet se usredsredio na more. "Bie bolje da sie", ree on lagano, kao da o neemu razmilja. Vie me nije pogledao. "Pokuau da naem neto da ti previjem glavu", rekoh mu, besna na samu sebe to mi je glas bio tako slab. More je i dalje besnelo, a tamni zidovi vode kretali su se svuda oko nas. Ali to nije moglo da objasni oseanja koja su me proimala dok sam posmatrala njegovu mokru kosu koja se cedila i mesta na kojima mu je mokra, pocepana koulja prianjala uz vitko, miiavo telo. Nikako nisam mogla da se povratim dok sam se sputala niz stepenice. Pomislih, Solarin me je, nema sumnje, zagrlio iz zahvalnosti - i to je bilo sve. Zato mi je onda stomak razdiralo to udno oseanje? Zato sam jo pred sobom videla njegove prozrane, zelene oi, tako prodorne u trenutku pre no to me je poljubio? Probijala sam se kroz kabinu pri nejasnoj svetlosti to je dopirala kroz okrugli prozor. Mrea se otkaila sa zida. Lili je sedela u uglu, drei ukaljanog Karioku u krilu. On joj se noicama oslonio o grudi i pokuavao da je lizne po licu. ivnuo je kada me je uo kako se probijam kroz slanu vodu nesigurnim korakom, udarajui as u kuhinjske elemente as o krevete. U prolazu sam vadila predmete iz vode i ubacivala ih u sudoperu. "Kako si?" upitah Lili. Cela kabina smrdela je na povraanje. Nisam imala naroitu elju da zagledam vodu kroz koju sam gazila. "Umreemo", mrmljala je ona. "Blagi Boe, posle svega to smo preivele, ipak emo umreti. I to sve zbog tih prokletih figura." "Gde su?" upitah upanieno, pomislivi da je moj san moda predstavljao opomenu. "Ovde su u torbi", ree ona, izvukavi vreu iz vode u kojoj je sedela. "Kada se brodi onako strano strmoglavio, poletele su preko prostorije i udarile me - a mrea se otkaila. Sva sam u modricama..." Lice joj je bilo svo umrljano od suza i prljave vode. "Skloniu ih", rekoh joj. Zgrabivi vreu, gurnuh je u ormani ispod sudopere i zatvorih vrata. "Mislim da emo uspeti da se izvuemo. Oluja se

smiruje. Ali Solarin je zadobio gadan udarac po glavi. Moram nai neto ime bih mu oistila posekotinu." "Videla sam u kupatilu neke lekarije", obavesti me ona slabim glasom, pokuavi da ustane. "Oh, Boe, ba mi je muka." "Pokuaj da se vrati u krevet", predloih joj. "Moda je gornji leaj najsuvlje mesto to e ga nai u ovoj prostoriji. Vratiu se gore da mu pomognem." Kada sam izila iz malog kupatila sa natopljenom kutijom za prvu pomo koju sam otkrila meu otpacima, nala sam Lili na gornjem leaju kako lei na boku i jei. Karioka je pokuavao da se zavue pod nju traei neko toplije mesto. Oboje sam ih pomilovala po mokrim glavama, a zatim se s naporom ponovo popela uz kripave stepenice, dok se brodi ljuljao i propinjao poda mnom. Nebo je sada ve bilo svetlije - boje okoladnog mleka - a daleko ispred nas primetila sam neto to je liilo na mrlju suneve svetlosti na povrini vode. Da li je mogue da je ono najgore prolo? Osetila sam olakanje i spustila se na klupu pored Solarina. "Nigde ni pareta suvog zavoja", rekoh mu, otvarajui metalnu kutiju za prvu pomo iz koje je curela voda. Zatim sam poela da preturam po njoj. "Ali ima joda, a tu su i makaze..." Solarin baci pogled na kutiju, izvadi punu tubu neke klizave masti i dodade mi je, ne podigavi pogled. "Moe me ovim namazati, ako hoe", izgovori on, usmerivi pogled ponovo na vodu i otkopavajui jednom rukom koulju. "Dezinfekovae ranu i delimino zaustaviti krvarenje. Mogla bi zatim da isee moju koulju u trake za povijanje..." Pomogla sam mu da skine vlanu koulju sa ramena i izvue ruku, ne skidajui pogled sa mora. Oseala sam toplinu njegove koe na samo nekoliko ina od sebe. Pokuala sam da ne mislim na to kada je ponovo progovorio. "Oluja jenjava", ree on kao da razgovara sam sa sobom. "Ali ekaju nas mnogi problemi. Debljenjak se polomio, a flok se raspao. Ne moemo stii do Marselja. Pored toga, dosta smo skrenuli sa kursa - morau da odredim gde se nalazimo. im mi zavije ranu, preuzee kormilo, a ja u malo pogledati karte." Lice mu je bilo poput maske dok je zurio u more, a ja pokuavala da ne gledam u njegovo telo, na samo nekoliko ina o moga, dok je nag do pojasa sedeo na klupi. ta se to deavalo sa mnom? Razmiljala sam. Mora da sam skrenula usled svih nedavnih uasa koji su me snali, ali sve o emu sam mogla da razmiljam dok se brodi kretao preko talasa, bile su njegove tople usne i boja njegovih oiju zagledanih u moje... "Ako ne stignemo do Marselja", primetih, nateravi sebe da se priberem, "avion e poleteti bez nas?" "Da", odvrati Solarin, udno se osmehujui i ne skidajui pogled s mora. "Kakva grozota - moda emo biti primorani da se iskrcamo na nekom

udaljenom mestu. Mogu meseci proi pre nego to naemo neki prevoz." Dok je on govorio, ja sam klekla i stala da mu razmazujem mast po glavi. "Uas... ta bi uradila da zaglavi na nekom pustom ostrvu sa ludim Rusom koji moe da te zabavi samo ahom?" "Pretpostavljam da bih nauila da ga igram", odvratih, zavijajui mu glavu. On se odjednom trgnu. "Zavoji mogu da priekaju", ree on, zgrabivi me za zglavke aka u kojima sam drala gomilu lekarija i traka napravljenih od njegove koulje. Nagnao me je da ustanem i dok sam tako stajala na klupi, on me rukama obujmi oko nogu, prebaci me preko ramena poput vree krompira i preko sedita izie iz kapetanske kabine na palubu, dok se brodi i dalje kotrljao preko talasa. "ta to radi?" nasmejah se, lica priljubljenog uz njegova lea dok mi se krv slivala u glavu. On me pusti da skliznem uz njegovo telo i dodirnem stopalima palubu. Voda se prelivala preko naih bosih stopala dok smo tako stajali jedno naspram drugoga, odravajui ravnoteu. "Pokazau ti ta jo ruski ahovski velemajstor ume", ree on, posmatrajui me. Sivozelene oi mu se nisu smeile. Privukao me je k sebi i nae usne i tela se sretoe. Oseala sam toplinu njegovog nagog tela kroz mokru koulju. Slana voda kapala mi je s njegovog lica u otvorena usta dok mi je ljubio oi, lice. ake su mu bile zapletene u moju mokru kosu. Kroz hladnu, mokru tkaninu koja se lepila za mene oseala sam kako me i samu obliva toplina, topei me iznutra kao to sunce leti topi led. Uhvatila sam ga za ramena i zarila lice u njegovu vrstu kou na golim prsima. Solarin mi je neno aputao na uvo dok se brod propinjao i sputao, a mi se pomerali zajedno s njim... "Poeleo sam te jo onog dana u ahovskom klubu." Povukao mi je lice unazad kako bi mi se zagledao u oi. "Poeleo sam da te uzmem tamo na podu bez obzira na sve one radnike. One noi kada sam otiao u tvoj stan da ostavim poruku, umalo nisam ostao, nadajui se da e nekim sluajem ranije stii kui i tamo me zatei..." "Da bi mi poeleo dobrodolicu u Igru?" nasmeih se. "Do avola i s tom Igrom", izgovori on ogoreno, posmatrajui me tim svojim oima nalik na dva tamno zelena bazena strasti. "Rekli su mi da ti ne prilazim... da se ne uputam s tobom ni u kakvu vezu. Svake noi razmiljao sam o tome, eleo te. Blagi Boe, trebalo je to da uradim jo pre nekoliko meseci..." Poeo je da mi otkopava koulju. Prstima je prelazio preko moje koe i ja osetih kako nas povezuje neka uasna sila, koja iz mene izvlai sve osim jedne misli. On me podie i poloi na mokra i zguvana jedra. Pena nas je prskala sa svakim naletom talasa. Jarboli iznad nas su kripali, nebo je bilo bledoukasto. Solarin me je posmatrao, glave nadnete nada mnom, prelazei usnama preko

moje koe poput vode i dodirujui mi mokro telo na mestima gde mi je uklonio odeu. Njegovo se telo spajalo sa mojim toplinom i estinom katalizatora. Uhvatila sam se za njegova ramena osetivi da me njegova strast razara. Tela su nam se kretala s takvom estinom i primarnom snagom poput mora koje se valjalo pod nama. Osetila sam kako propadam - propadam, a onda sam zaula Solarinovo tiho jeanje. Osetila sam kako mi zariva zube u telo, kako njegovo telo uranja u moje. Solarin je leao preko mog tela na jedrima, jedne ake zapletene u moju kosu, dok mu se sa plave glave voda cedila po mojim grudima, a zatim oticala do pupka. Kako je to bilo udno, pomislih dok sam sputala aku na njegovu glavu; ini mi se kao da ga poznajem celog ivota, a sreli smo se svega tri puta - ovo je bio etvrti. O Solarinu nisam znala nita osim onoga to sam ula od Lili i Hermanolda u klubu i onoga ega se Nim prisetio iz svojih asopisa o ahu. Nisam imala pojma gde Solarin ivi, kako provodi vreme, ko su mu prijatlji, da li jede jaja za doruak, spava li u pidami. Nikada ga nisam pitala kako je umakao svojim uvarima iz KGB-ea i zato su oni uopte bili uz njega. Niti sam znala kako to da je roenu baku sreo samo jednom ranije. Odjednom mi je sinulo zato sam naslikala njegov portret jo pre no to sam ga i upoznala. Verovatno sam ga primetila dok se motao oko mog stana na biciklu, a da to nisam svesno upamtila. Ali ak ni to nije bilo vano. Bilo je stvari koje odista nisam morala da znam - natprirodne odnose i dogaaje koji predstavljaju stoere u ivotima veine drugih ljudi. Ali ne i u mom. Kada je Solarin bio u pitanju, uspela sam da zavirim ispod tajne, maske hladne spoljanosti - i da sagledam ono to se nalazilo u samom jezgru. A tamo sam videla strast, neutaivu e za ivotom - strast za otkrivanjem istine koja se nahodi iza vela. Ta mi je strast bila bliska, jer je bila slina mojoj. To je bilo ono to je Mini videla u meni i zbog ega me je elela - zbog te strasti, koju je ona onda usmerila ka potrazi za figurama. Zato je upozorila unuka da me zatiti, ali da mi ne smeta, da se ne uputa sa mnom. Kada se Solarin okrenuo i pritisnuo usne na moj stomak, osetila sam prijatnu jezu kako mi se penje uz kimu. Dodirnuh mu kosu. Nije bila u pravu, pomislih. Postojao je sastojak koji je previdela u alehmijskom napitku to ga je spravila da bi zauvek pobedila zlo. Sastojak na koji je zaboravila bila je ljubav. More se smirilo i sada smo se ljuljukali na blatnjavo smeim talasima. Posle dueg vremena smo se pomerili. Nebo je postalo sjajno i potpuno belo, sjalo je bez sunca. Potraismo nau hladnu, vlanu odeu i uvukosmo se u nju. Bez ijedne rei Solarin dohvati nekoliko traka svoje bive koulje i njima obrisa svoju krv sa mog tela. Zatim me pogleda oima zelenim kao more i osmehnu se. "Imam za tebe neke loe vesti", ree, obgrlivi me jednom rukom, a drugom pokaza preko blagih, tamnih talasa. Tamo u daljini, svetlucajui naspram odsjaja

vode, uzdizalo se neto to je liilo na fatamorganu. "Zemlja", proaputao mi je u uvo. "Pre dva sata, ne znam ta bih dao za takav prizor. Ali sada, radije bih se pretvarao da taj prizor nije stvaran..." Ostrvo se zvalo Formentera i nalazilo se na junom zavoju balearskog arhipelaga, nedaleko od istone obale panije. To je znailo, brzo sam sraunala, da nas je oluja odvukla 150 milja na istok od naeg prvobitnog kursa, tako da smo sada bili podjednako udaljeni od Gibraltara i Marselja. Bilo je gotovo nemogue stii u predvieno vreme na avion koji e nas ekati na tom potezu tla blizu Kamarga, ak i pod uslovom da smo imali ispravan brodi. Ali sa polomljenim debljenjakom, pocepanim jedrima i optim haosom na palubi morali smo pristati da utvrdimo tetu i izvrimo brojne popravke. Kada nas je Solarin dovezao pomou pouzdanog malog motora do usamljenog zaliva na junom delu ostrva, sila sam dole da pozovem Lili kako bismo zajedno napravili alternativni plan. "Nikada nisam ni sanjala da u osetiti olakanje to sam provela no ljuljajui se u sanduku punom vode", zabezeknuto primeti Lili kada vide na ta lii paluba. "Ovde kao da je voen rat. Hvala Bogu to mi je bilo muka i to nisam prisustvovala ovoj katastrofi." Iako je jo u licu izgledala dosta izbeeno, inilo se da joj se vratila preanja snaga. Stala je da koraa po palubi prekrivenoj otpacima i natopljenim platnom, udiui sve vazduh. "Imamo problem", rekoh joj im sve troje sedosmo da porazgovaramo. "Ne moemo stii na avion. Moramo smisliti kako da se dokopamo Menhetna, a da pri tom nigde ne moramo da proemo s ovim figurama kroz carinu, to jest da zaobiemo pasoku kontrolu." "Mi sovjetski graani", stade da joj objanjava Solarin jer ga je zaueno pogledala, "nemamo ba 'carte blanche' da putujemo gde nam je volja. Pored toga, arif e paziti na sve aerodrome ukljuujui, ubeen sam, i one na Ibici i Majorki. Poto sam obeao Mini da u vas obe ive i zdrave vratiti - zajedno sa figurama - izloiu vam svoj plan." "Samo napred - trenutno sam za, bilo ta da predloi", ree Lili, razmrujui Kariokino mokru i slepljenu dlaku dok se on otimao da joj pobegne iz krila. "Formentera je malo ribarsko ostrvo. Metani su navikli da ovamo svraaju preko dana povremeni posetioci sa Ibice. Ova draga je dosta zaklonjena - niko nas nee primetiti. Predlaem da odemo do lokalnog mesta, kupimo novu odeu i zalihe i raspitamo se da li bismo mogli da nabavimo novo jedro i alat. To e verovatno dosta da kota, ali za otprilike nedelju dana moi emo ponovo da zaplovimo i jednostavno emo otii tiho kao to smo i doli. "Zvui sjajno", sloi se Lili. "Jo imam dosta vlanog novca. Nova odea bi mi svakako dobro dola, kao i nekoliko dana odmora od ove histerije. A kada svi budemo ponovo u top-formi, gde predlae da krenemo?"

"U Njujork", odvrati Solarin, "preko Bahamskih ostrva, a zatim preko okeana." "ta?!!" povikasmo Lili i ja u glas. "Do Njujorka mora da ima etiri hiljade milja", dodadoh uasnuta, "i ti misli da ih preemo brodom koji je jedva preiveo tri stotine po oluji." "U stvari, eka nas gotovo pet hiljada putem koji imam na umu", primeti Solarin uz osmeh. "Ako je Kolumbo uspeo, zato ne bismo i mi? Ovo je moda najgore doba godine za plovidbu po Sredozemlju, ali je zato najpogodnije za prelazak preko Atlantika. Uz pristojan povetarac, stii emo za manje od mesec dana - a vas dve ete za to vreme postati odlini mornari." Lili i ja smo bile suvie iscrpljene, prljave i gladne da bismo se upustile u prepirku. Pored toga, moje seanje na oluju izbledelo je pred onim to se dogodilo izmeu Solarina i mene neposredno posle nje. Ideja da itav mesec provedemo na slian nain nije mi se vie inila ba toliko neprihvatljiva. Tako smo nas dve krenule u potragu za gradom na tom siunom ostrvu, a Solarin je ostao da poisti palubu. Dani provedeni u napornom radu po divnom, zlatastom vremenu uinili su da se malo opustimo. Kue na Formenteri bile su belo okreene, a ulice pune peska; unaokolo su se nalazili maslinjaci i tihi izvori, starice su bile odevene u crno, a ribari u koulje na pruge. Sve to, sa pozadinom od beskrajnog azurnog mora, predstavljalo je melem za oi i duu. Jeli smo sveu morsku ribu, zrelo voe sa drvea, pili jako mediteransko vino, udisali okrepljujui slani vazduh i ve posle tri dana na nama su poele da se primeuju promene. Koa nam je postala zategnuta - pa je ak i Lili poela da dobija normalne obline i miie jer je ravnopravno s nama uestvovala u sreivanju broda. Lili je svake veeri igrala ah sa Solarinom. Iako joj nikada nije doputao da ga pobedi, posle svake igre joj je objanjavao gde je pogreila i to krajnje podrobno. Posle izvesnog vremena, ne samo da je poela te poraze dobro da podnosi, ve i da postavlja Solarinu pitanja kada bi je zbunio nekim potezom. Ponovo ju je ah potpuno zaokupio, tako da uopte nije primetila da sam - jo od prve veeri na ostrvu - izabrala da spavam na palubi sa Solarinom, a ne u kabini u kojoj se ona smestila. "Stvarno ima ono neto", rekao mi je jedne noi Solarin, dok smo sami sedeli na palubi, zagledani u more utljivih zvezda. "Sve to je njen deda imao - pa i vie od toga. Bie odlian ahista, ako uspe da zaboravi da je ena." "Kave veze ima s tim injenica da je ena?" upitah. Solarin se nasmei i povue me za kosu. "Devojice se razlikuju od deaka", ree on. "Hoe da ti dokaem?" Nasmejala sam se i zagledala u njega pri bledoj meseini. "Bio si sasvim jasan", odvratih. "Razliito razmiljamo", dodade on, skliznuvi na palubu kako bi mi spustio

glavu u krilo. Podigao je pogled prema meni i ja shvatih da to ozbiljno misli. "Na primer, da bi otkrila formulu koja se krije u Monglanskoj garnituri, ti bi verovatno tom zadatku prila na sasvim drugaiji nain od mene." "Dobro", odvratih smejui se. "Kako bi ti priao tom zadatku?" "Pokuao bih da napravim spisak svega to znam", ree, posegnuvi za mojim brendijem. "Zatim bih pokuao da kombinovanjem raspoloivih pojedinosti doem do reenja. Priznajem, meutim, da sam u maloj prednosti nad tobom. Na primer, ja sam moda jedina osoba koja je u proteklih hiljadu godina videla tkaninu, figure i takoe bacila pogled na tablu." On podie pogled kada oseti da sam se iznenaeno pomerila. "Kada je tabla pronaena, u Rusili su se ubrzo nali oni koji su na sebe preuzeli zadatak da pronau i ostale figure. Razume se, svi su oni pripadali timu beloga. Verujem da je Brodski - KGB-eovac koji me je dopratio u Njujork jedan od njih. Stao sam da se ulagujem visokim vladinim funkcionerima, stavljajui im do znanja, a sledei Mordekajeva uputstva, da znam gde se nalaze figure i da ih mogu dobaviti." Lagano se vratio na svoju prvobitnu misao. Zagledavi se u mene pri srebrnastoj svetlosti, on ree: "Video sam toliko simbola u toj garnituri, to me navodi na pomisao da moda postoji vie formula. Konano - kao to si ve pogodila - ti simboli ne predstavljaju samo planete i znake zodijaka, ve i elemente iz periodnog sistema. Meni se ini da bi nam bila potrebna drugaija formula ako bismo eleli svaki elemenat da pretvorimo u neki drugi. Ali otkud znamo koje simbole treba kombinovati i kojim redom? Otkud znamo da je bilo koja od tih formula ispravna?" "Pomou tvoje teorije to nikada ne bismo saznali", odvratih, otpivi gutljaj brendija dok je mozak poinjao da mi radi. "U njoj ima suvie nasuminih varijabila - suvie permutacija. Moda ne znam mnogo o alhemiji, ali formule su mi veoma bliske. Sve to smo do sada saznali ukazuje na to da postoji samo jedna formula. Ali moda ne onakva kakvu mi traimo..." "Kako to misli?" upita Solarin, pogledavi me. Od naeg prispea na ovo ostrvo, niko od nas nije pomenuo figure u vrei sklonjenoj u ormani pod sudoperom. Kao po nekom neizgovorenom sporazumu - nijedno od nas nije elelo da narui ovu kratku idilu pominjui potragu koja nam je u toj meri ugrozila ivote. Ali poto me je Solarin ve bocnuo, pomenuvi formulu, ponovo sam poela da razmiljam o neemu to mi se, poput zubobolje, motalo po glavi svih ovih nedelja i meseci. "Hou da kaem kako mislim da postoji samo jedna formula, sa krajnje jednostavnim reenjem. Kakvog bi imalo smisla obaviti je takvim velom tajne da je niko ne moe odgonetnuti? To ti je kao sa piramidama - hiljadama godina ljudi nagvadaju o tome kako su se Egipani namuili dok nisu dovukli sve te granitne i krenjake blokove teke i po dve hiljade tona koristei svoja

primitivna orua. A piramide su ipak tu gde jesu. Ali ta ako oni te blokove nisu dovlaili na taj nain? Egipani su bili alhemiari, zar ne? Onda su verovatno znali da se to kamenje moe rastopiti u kiselinu, kiselina sipati u kabli, i onda na licu mesta ponovo od nje sklepati kamenje kao to se pravi cement." "Nastavi", ree Solarin, posmatrajui me na meseini s udnim osmehom na licu. Iako sam ga gledala odozgo, pomislila sam kako je zgodan. "Figure Monglanske garniture sijaju u mraku", primetih, grabei napred. "Zna li ta se dobija raspadanjem ive? Dva radioaktivna izotopa - jedan nestaje u toku nekoliko asova ili dana i pretvara se u talijum, a drugi u radioaktivno zlato." Solarin se prevrnu na stomak, osloni na lakat i pomno se zagleda u mene. "Ako mi dopusti da na trenutak izigravam avoljeg advokata", ree, "istakao bih da ti u svojim razmiljanjima ide od posledice ka uzroku. Kae, ako postoje figure koje su transmutovane, onda mora postojati formula pomou koje je to uinjeno. ak i da je tako - zato bi to bila ova formula? I zato misli da postoji samo jedna, a ne njih pedeset ili sto?" "Zato to su u nauci, kao i u prirodi, najea ona reenja koja su najednostavnija - ona koja su oigledna - ta su i najbolja", odvratih. "Mini je mislila da postoji samo jedna formula. Rekla je da se sastoji iz tri dela: table, figura i tkanine." Sledila sam se, jer mi je neto palo na pamet. "Kao lilihip, makaze, hartija", rekoh. Kada me Solarin zbunjeno pogleda, dodadoh: "To je deja igra." "I ti me podsea na dete." Nasmejao se i ponovo otpio malo mog brendija. "A deca su u srcu bili i svi veliki naunici. Nastavi." "Figure prekrivaju tablu - tkanina prekriva figure", poeh da razraujem ovu misao. "Znai, prvi deo formule mogao bi da opisuje ta, drugi da kazuje kako, a trei... da objanjava kada." "Hoe da kae da simboli na tabli opisuju koje su sirovine - elementi upotrebljeni", poe Solarin, trljajui povijenu posekotinu na glavi, "figure govore u kojim odnosima ih treba kombinovati, a tkanina govori kojim redom?" "Otprilike", rekoh, treperei od uzbuenja. "Kao to si kazao, ti simboli opisuju elemente iz periodnog sistema. Ali prevideli smo prvu stvar koju smo primetili. Oni takoe predstavljaju planete i znake zodijaka! Trei deo nam kazuje kada tano - u koje vreme, kog meseca ili godine - treba obaviti pojedine delove tog procesa!" Ali im sam to izgovorila, znala sam da to nema veze. "Zato bi bio vaan dan ili mesec kada pone ili zavri neki eksperiment?" Solarin je trenutak utao, a zatim je lagano izgovorio, onim svojim suvie naglaenim, formalnim engleskim kojim se koristio kada je bio veoma napet. "Znala bi da je to i te kako vano", ree mi on, "da razume ta je Pitagora podrazumevao pod frazom 'muzika sfera'. Mislim da si na dobrom putu. Hajdemo po figure."

Lili i Karioka su hrkali svako na svom leaju kada sam sila dole. Solarin je ostao da upali lampu na palubi i postavi portabl ahovsku garnituru koju su Lili i on koristili svake veeri. "ta se deava?" upita Lili, dok sam preturala po mraku traei vreu koju sam ostavila pod sudoperom. "Reavamo zagonetku", rekoh veselo. "Hoe da se pridrui?" "Svakako",odvrati ona. ula sam duek kako kripi dok je silazila sa leaja. "Ba sam se pitala kada ete me vas dvoje pozvati na svoje none dogovore. ta se zapravo dogaa izmeu vas dvoje, ili moda to ne bi trebalo da pitam?" Bilo mi je drago to je u kabini vladao mrak - osetila sam da sam pocrvenela. "Zaboravi", nastavi Lili. "Taj je avo veoma zgodan, ali nije moj tip. Jednog od ovih dana srediu ga u ahu." Popesmo se uz stepenice; Lili je preko spavaice navukla demper i mi posedasmo na tapaciranu klupu u kapetanskoj kabini, smestivi Solarina u sredinu. Lili je nasula sebi pie, a ja sam iz vree izvukla figure i tkaninu koju sam rairila po podu, a zatim figure poreala po njoj tako da je svetlost lampe sve dobro obasjavala. Poto sam ukratko obavestila Lili o emu smo razgovarali, zavalila sam se unazad i pod prepustila Solarinu. Brodi se ljuljukao, a talasi neno udarali o njegove bokove. Topli povetarac nas je milovao dok smo tako sedeli ispod Vaseljene zvezda. Lili je dodirivala tkaninu i posmatrala Solarina s udnim izrazom na licu. "ta je tano Pitagora podrazumevao pod 'muzikom sfera'?" upita ga ona. "Smatrao je da je Vaseljena sazdana od brojeva", odvrati Solarin, posmatrajui figure iz Monglanske garniture. "Da, ba kao to note muzike lestvice ponavljaju oktavu za oktavom, tako i sve stvari u prirodi obrazuju slino ustrojstvo. On je zaetnik jedne oblasti u matematici u kojoj su najvea dostignua napravljena, bar mi tako mislimo, tek u skoranje vreme. Ta se oblast naziva harmonijska analiza i predstavlja osnovu oblasti kojom se bavim, akustike fizike, a takoe je kljuni inilac u kvantnoj fizici." Solarin je ustao i poeo da koraa. Setih se da je jednom kazao kako mora da se kree da bi mogao da razmilja. "Osnovna ideja", nastavi on, dok ga je Lili pomno posmatrala, "jeste da se moe izmeriti svaka pojava koja se periodino ponavlja. To jest, svaki talas bilo zvuka, toplote ili svetlosti - ak i morska plima. Kepler je koristio ovu teoriju u otkrivanju zakona po kojima se kreu planete. Njutn - da bi objasnio zakon opte gravitacije i precesije ravnodnevice. Leonard Ojler ju je koristio da bi dokazao da svetlost ima oblik talasa i da njena boja zavisi od talasne duine. Ali tek je Furije, veliki matematiar iz osamnaestog veka, otkrio metod kojim se mogu meriti svi talasni oblici - ukljuujui i atomske." Okrenuo se ka nama i

pogledao nas oima koje su sijale u polumraku. "Znai, Pitagora je bio u pravu", primetih. "Vaseljena je odista sazdana od brojeva koji se ponavljaju matematikom preciznou i mogu se izmeriti. Da li smatra da je to tajna koju krije u sebi Monglanska garnitura - harmonijska analiza molekularne strukture? Merenje talasa da bi se analizirala struktura elemenata?" "Ono to se moe izmeriti moe se i shvatiti", odvrati lagano Solarin. "A ono to se moe shvatiti moe se i izmeniti. Pitagora je izuavao stvari sa najveim alhemiarem toga vremena - Hermesom Trismegistusom, koga su Egipani smatrali otelovljenjem velikog boga Tota. Upravo on je definisao prvo naelo alhemije: 'Kakvo gore, takvo dole'. Talasi vaseljene ponaaju se isto kao i talasi najsiunijeg atoma - a moe se pokazati da jedni sa drugima stupaju u meudejstva." Zastao je i okrenuo se da pogleda u mene. "Dve hiljade godina kasnije, Furije je pokazao kako to stupaju u meudejstva. Maksvel i Plank otkrili su da se sama energija moe opisati terminima tih talasnih oblika. Poslednji korak uinio je Ajntajn koji je dokazao da ono to je Furije predloio kao analitiko orue ima puni korelat u stvarnosti - da materija i energija imaju oblik talasa koji se mogu transformisati jedni u druge." Neto se kuvalo u mom umu. Zurila sam u tkaninu po kojoj su klizili Lilini prsti, pratei zlatna tela isprepletenih zmija koje su obrazovale broj osam. Negde duboko u mom umu stvarala se veza izmeu te tkanine - labrysa/lavirinta koji je Lili opisala - i onoga to je Solarin upravo ispriao o talasima. Kakvo je gore takvo je i dole. Makrokosmos, mikrokosmos. Materija, energija. ta je sve to znailo? "Osmica", izgovorila sam na glas, iako sam jo bila izgubljena u mislima. "Sve vodi nazad ka Osmici. Labrys ima oblik osmice. Isto kao i spirala koju dobijamo precesijom ravnodnevice to nam ju je Njutn pokazao. Pa onaj mistini obilazak opisan u naem dnevniku - onaj u kome je Ruso uestvovao u Veneciji - imao je takoe oblik osmice. Zatim znak za beskonano..." "O kakvom to dnevniku govori?" upita Solarin, iznenada se trgnuvi. S nevericom se zagledah u njega. Zar je mogue da je Mini pokazala nama neto za ta njen unuk uopte nije znao? "Knjiga koju nam je dala Mini", odgovorih mu. "Dnevnik francuske opatice koja je ivela pre dve stotine godina. Prisustvovala je iskopavanju garniture u opatiji Monglan. Nismo imale vremena da ga proitamo do kraja. Evo ga ovde..." im sam poela da ga izvlaim iz torbe, Solarin je poskoio. "Blagi Boe", povika on, "znai na to je mislila kada mi je kazala da je konani klju kod tebe. Zato mi ga ranije nisi pomenula?" Prstima je dodirivao meku kou poveza knjige koju sam drala u ruci. "Mnogo toga mi se motalo po glavi", odvratih. Otvorila sam knjigu na mestu

gde se opisivao Dugi Mar - ceremonija koja se odrava u Veneciji. Sve troje se nagnusmo nad knjigu pri svetlosti svee i nekoliko trenutaka smo utke itali. Lili lagano razvue usta u osmeh i okrenu se ka Solarinu, upravivi u njega svoje krupne, sive oi. "Ovo su ahovski potezi, je li tako?" upita ona. On klimnu. "Svaki potez na liku osmice u ovom dijagramu", ree on, "odgovara simbolu na istom mestu na ovoj tkanini - verovatno simbolu koji su videli i u obredu. Ako ne greim, on nam kazuje o kojoj je figuri re i gde ona po logici stvari treba da stoji na tabli. esnaest koraka, a svaki se sastoji od tri zasebna obavetenja. Verovatno ona tri koja si malopre pomenula: ta, kako i kada..." "Kao kod trigrama I-inga", primetih. "Svaka skupina sadri veliki deo obavetenja." Solarin je zurio u mene. Zatim se nasmejao. "Upravo tako", ree, stegnuvi mi rame. "Hajdemo, ahisti. Otkrili smo strukturu Igre. Hajde da sad sve to lepo uklopimo i otkrijemo prolaz koji vodi u beskonanost." Celu no probdeli smo nad tom zagonetkom. Sada mi je jasno zato matematiari osete kako ih proima neki transcendentalni talas energije kada otkriju novu formulu ili ugledaju kakvo novo ustrojstvo u neemu u ta su prethodno pogledali hiljadu puta. Samo je u matematici postojao smisao kretanja kroz drugu dimenziju, onu koja ne postoji u vremenu i prostoru - oseanje da upadate u zagonetku i propadate kroz nju i da vas ona okruuje u fizikom smislu. Nisam bila neki naroiti matematiar, ali shvatala sam Pitagoru kada je kazao da su matematika i muzika jedno. Dok su se Lili i Solarin muili nad ahovskom tablom, a ja pokuavala da to ustrojstvo zabeleim, proimao me je oseaj kao da ujem kako mi formula Monglanske garniture peva. Kao da mi je neki eliksir potekao venama, zanosei me svojim prelepim skladom dok smo se ukopavali u tle pokuavajui da pronaemo ustrojstvo u figurama. A to nije bilo nimalo lako. Kao to je Solarin nagovestio, kada ima posla sa formulom koja obuhvata ezdeset etiri polja, trideset dve figure i esnaest mesta na tkanini, broj moguih kombinacija bio je mnogo vei od ukupnog broja zvezda u poznatoj Vaseljeni. Na osnovu naeg crtea moglo se zakljuiti da je pojedine poteze vukao konj, a neke opet top i lovac, ali nismo mogli biti sigurni u to. Celo ustrojstvo moralo se uklopiti u ezdeset etiri polja na tabli Monglanske garniture. Ovo je oteavala injenica to nismo znali sa kog polja su peak i konj krenuli kada je Igra zapoela, iako smo znali koji peak i konj su se pomerili na koje polje. Bez obzira na sve, bila sam ubeena da postoji klju ak i za te stvari, pa smo

krenuli napred, zadovoljivi se obavetenjima koja smo trenutno imali. Prvi potez uvek povlai beli - i to obino peakom. Iako je Lili prigovarala da to nije istorijski de rigueur, naa karta je ila tome u prilog - jer peak je bio jedina figura koja je na samom poetku igre mogla da krene pravo napred. Da li je kretanje na crteu podraavalo naizmenino povlaenje belih i crnih figura, ili je trebalo da pretpostavimo - kao u etnji konjem - da su ti potezi vueni jednom jedinom figurom koja nasumice skae po tabli? Odluili smo se za prvu mogunost, jer je suavala broj alternativa. Takoe smo odluili, poto je u pitanju bila formula, a ne prava partija, da svaka figura moe da napravi samo jedan potez i da svako polje moe samo jedanput biti zauzeto. Solarin je smatrao da takvo ustrojstvo igre ne bi moglo da se iskoristi u nekoj stvarnoj partiji, ali da je liilo na ono sa tkanine i nae karte. Samo, to je bilo udno, bilo je obrnuto - to jest, kao slika u ogledalu obreda koji se odravao u Veneciji. Kada je svanulo, dobili smo sliku koja je podseala na Lilinu sliku labrysa. A ako bi ostavili figure koje jo nisu bile pomerene na tabli, one su obrazovale jo jednu osmicu po vertikali. Znali smo da smo na pragu reenja: Zamuenih oiju odvojismo poglede od naih prorauna; ispunjavalo nas je oseanje drugarstva koje je nadilazilo nae pojedinane takmiarske crte. Lili je poela da se smeje i kotrlja po podu sa Kariokom koji joj je skakutao po stomaku. Solarin je poleteo prema meni poput kakvog ludaka, podigao me i stao da vrti u krug. Sunce je upravo izlazilo, bojei more crvenom bojom krvi, a nebo biserno ruiastim prelivima. "Sada moramo samo da se doepamo table i ostalih figura", rekoh mu, iskrivii lice u grimasu osmeha. "Ubeena sam da e to za nas biti maji kaalj." "Znamo da se jo devet figura nalazi u Njujorku", istaknu on, osmehujui mi se pogledom koji je govorio da mu je na pameti jo neto pored aha. "Mislim da bi trebalo da poemo i pogledamo ih, a vi?" "Slaem se, skiperu", javi se Lili. "Podignimo jedra i izvucimo sidro. Glasam za polazak." "Znai, idemo preko Bare", ree sav srean Solarin. "Neka nam se velika boginja Kar smiluje na sva naa nautika preduzetnitva", dodadoh. "Podii u sidro u to ime", ree Lili. I stvarno je to uinila.

27. TAJNA

Njutn nije bio pretea Doba Razuma. On je bio poslednji od maioniara, poslednji Vavilonac i Sumerac... jer je na Vaseljenu i na sve to se u njoj nalazi

gledao kao na zagonetku, kao na tajnu koja se moe odgonetnuti jedino istim razmiljanjem o datoj pojavi, o datim mistinim iframa koje je Bog razmestio po svetu kako bi ezoterinom bratstvu omoguio svojevrsnu potragu za filosofskim blagom... On je na Vaseljenu gladao kao na kriptogram koji je sastavio Svevinji - isto onako kao to je on sam otkrie Rauna zavio u kriptogram u prepisci sa Lajbnicom. istim razmiljanjem, usredsreivanjem uma, zagonetka e se, verovao je on, otkriti posveenome. Don Majnard Kejns Na kraju smo se vratili na onu verziju doktrine koju je postavio stari Pitagora, pretea svih matematiara i matematikih fiziara. On je... opisujui periodinost muzikih nota, skrenuo panju na brojeve... A danas, u dvadesetom veku, fiziari se uglavnom bave periodinou atoma. Alfred Nort Vajthed Broj, dakle, kako se ini, vodi ka istini. Platon PETROGRAD, RUSIJA, OKTOBAR 1798. Pavle I, car cele Rusije, koraao je po svojim odajama, udarajui biem za jahanje po nogavicama tamnozelene vojne uniforme. Ponosio se tim uniformama od grubog materijala, saivenim po uzoru na uniforme u koje su bile odevene trupe Fridriha Velikog od Prusije. Pavle strese neku mrvicu sa revera kratkog koporana i podie pogled prema sinu Aleksandru, koji je stajao u stavu mirno na suprotnom kraju sobe. Aleksandar ga je ba razoarao, pomisli Pavle. Bledunjav, poetski nastrojen i toliko zgodan da se ak moglo rei da je enskasto lep; iza tih njegovih plavosivih oiju, koje je nasledio od babe, bilo je neeg istovremeno mistinog i upljeg. Nasledio je bakine oi, ali ne i njen um. Nije posedovao nijednu jedinu crtu koja je neophodna voi. U neku ruku, to je bilo dobro, pomisli Pavle. Taj momak od dvadeset jedne godine ne samo da nije imao elju da se doepa prestola koji mu je Katarina namenila, ve je objavio da e abdicirati ako mu nametnu tu odgovornost. Kako je rekao, vie mu je odgovarao miran ivot meu knjigama - eleo je da ivi negde na Dunavu gde ga niko ne zna, podalje od zavodnikog, ali i opasnog petrogradskog dvora, na kome mu je otac naredio da ostane.

Dok je Aleksandar sada stajao zurei kroz prozore u jesenje bate, njegov prazan pogled jasno je govorio da ni o emu nije razmiljao, ve da je samo sanjario. Meutim, to je bilo daleko od istine. Ispod tih svilenih kovrda krio se mnogo sloeniji um nego to je to Pavle mogao i da pretpostavi. Upravo je razmiljao o tome kako da zapodene razgovor na odreenu temu, a da Pavle ne postane sumnjiav... radilo se o osobi koja nije pominjana na Pavlovom dvoru od Katarinine smrti, to jest ve skoro dve godine. Bila je to nastojnica Monglana. Aleksandar je imao mnogo razloga to je pokuavao da otkrije ta se dogodilo sa tom staricom, koja kao da je u zemlju propala svega nekoliko dana po smrti njegove bake. Ali pre no to je smislio kako da pone, Pavle se okrenuo prema njemu, i dalje udarajui biem poput kakvog idiotskog vojnika na navijanje. Aleksandar pokua da se usredsredi na njega. "Znam da ti nije stalo da slua o dravnikim stvarima", obrati se Pavle prezrivo svom sinu. "Ali stvarno bi morao da pokae bar malo zanimanja. Konano, jednoga dana ovo carstvo e pripasti tebi. Za ono to ja danas zaponem, ti e sutra snositi odgovornost. Pozvao sam te danas ovamo da ti saoptim neto u poverenju, neto to bi moglo da izmeni budunost Rusije." Zastao je da bi ostavio utisak na sina. "Odluio sam da sklopim savez sa Engleskom." "Ali, oe, vi mrzite Britance!" primeti Aleksandar. "Tako je, prezirem ih", odvrati Pavle, "ali nemam mnogo izbora. Francuzi se nisu zadovoljili samo time da srue austrijsko carstvo, ve su svoje granice pomerili u unutranjost svih okolnih zemalja, masakriravi uz put polovinu vlastitog stanovnitva da bi ouvali mir - a sada su poslali tog krvoednog generala Bonapartu preko mora da osvoji Maltu i Egipat!" On lupi biem po stolu presvuenom koom, a preko lica mu pree tamna senka nalik na letnju oluju. Aleksandar nita ne uzvrati. "Ja sam izabran da budem veliki majstor maltekih vitezova!" stade da vriti Pavle, udarajui po zlatnoj medalji na tamnoj vrpci preko grudi. "Ja nosim osmokraku zvezdu maltekog krsta! To ostrvo pripada meni! Vekovima smo tragali za toplovodnom lukom kakva je Malta - i sada smo se konano gotovo dokopali jedne. A onda je doao taj francuski ubica sa etrdeset hiljada vojnika." Zagledao se u Aleksandra kao da oekuje od njega neki odgovor. "Zato bi jedan francuski general pokuao da zauzme zemlju koja je bila trn u boku Otomanskog carstva preko tri stotine godina?" upita on, a u sebi se u stvari pitao zato je Pavle imao neto protiv jednog takvog poteza. To bi samo moglo da odvue muslimanske Turke protiv kojih se njegova baka borila preko dvadeset godina u elji da osvoji Konstantinopolj i stekne prevlast na Crnom moru. "Zar ne nagaa za im traga taj Bonaparta?" proaputa Pavle, priavi

Aleksandru kako bi mu se zagledao u oi i istovremeno trljajui ake. Aleksandar odmahnu glavom. "Zar misli da e ti sa Englezima biti imalo bolje?" upita on. "Moj tutor Larp imao je obiaj da Engleze naziva Nevernim Albionom..." "Nije u tome stvar!" povika Pavle. "Kao i obino, mea poeziju i politiku, nautrb i jedne i druge. Znam ja zato je taj vraji Bonaparta otiao u Egipat - ne dajem ja ni pet para na ono to je kazao budalama koje dele novac u francuskom Direktorijumu, ni na to to je tamo iskrcao onolike atore i hiljade vojnika! eli da obnovi mo Uzviene Porte? Da svrgne Mameluke? Bah! Sve je to kamuflaa." Aleksandar je i dalje delovao spokojno i uzdrano, ali je pomno pratio ono to je otac govorio. "Pazi ta ti kaem, nee se on zaustaviti u Egiptu. Krenue on i na Siriju i Asiriju, Feniciju i Vavilon - zemlje koje je moja majka oduvek elela. ak je tebi dala ime Alaksandar, a tvom bratu Konstantin, sree radi." Pavle zastade, osvrnu se po sobi i zaustavi pogled na tapiseriji na kojoj je bila prikazana scena iz lova. Ranjeni jelen sa deset paroaka krvario je pogoen strelama, ali ipak se i dalje borio protiv lovaca i pasa u umi. Pavle se okrenu ka Aleksandru s hladnim osmejkom na usnama. "Taj Bonaparta ne eli da osvoji nove teritorije - on eli mo! Poveo je podjednaki broj naunika i vojnika: matematiara Monga, hemiara Bertoleta, fiziara Furijea... Oistio je 'cole Polytechnique' i 'Institut Nacional'! Zato, pitam te ja, ako je udeo samo za osvajanjem?" "Na ta cijate?" proaputa Aleksandar, kada u umu poe da mu se javlja zaetak nove misli. "Tamo se krije tajna Monglanske garniture!" prosikta Pavle, a na licu su mu se istovremeno oitavali i strah i mrnja. "To je on krenuo da pronae." "Ali oe", poe Aleksandar, krajnje paljivo birajui rei. "Ne verujete valjda u te stare mitove? Konano, i sama Nastojnica Monglana..." "Svakako da verujem!" zavrita Pavle. Lice mu je potamnelo, a glas se pretvorio u histerini apat. "Kod mene je jedna od figura." Stisnuo je ake u pesnice; bi je ispustio na pod. "Ovde negde skrivene su i druge. Znam to! Ali ak ni dve godine provedene u tamnici Ropa nisu toj eni razvezale jezik. Kao svinga je. No, jednog dana e pui - a kada se to dogodi..." Aleksandar nije uo mnogo od onoga to je potom njegov otac izgovorio o Francuzima, Britancima, svojim planovima na Malti - i tom podmuklom Bonaparti koga je nameravao da uniti. Aleksandar je znao da e se malo koja od tih pretnji obistiniti, poto su Pavla ve prezirale i njegove vlastite trupe isto onako kao to se deca gnuaju guvernante-tiranina. Aleksandar zatim izree pohvale ocu na briljantnoj politikoj strategiji, izvini se i napusti njegove odaje. Znai, nastojnica je bila zatvorena u tamnici Rop, razmiljao je on, dok je koraao dugakim hodnicima Zimskog dvorca. Bonaparta se, dakle, iskrcao u Egiptu sa gomilom naunika. Dalje, Pavle ima

jednu od figura Monglanske garniture. Ovaj dan se pokazao krajnje berietan. Stvari su konano poele da se uklapaju. Aleksandru je bilo potrebno skoro pola sata da stigne do unutranjih tala, koje su zauzimale celo krilo na suprotnom kraju Zimskog dvorca - krilo koje je bilo gotovo isto onoliko veliko kao i dvorana sa ogledalima u Versaju. Unutra se vazduh isparavao od tekog mirisa ivotinja i krme. Koraao je du prolaza posutih slamom, a svinje i pilii sklanjali su mu se s puta. Sluavke rumenih obraza odevene u haljetke, dindrle, bele kecelje i debele izme okretale su se za mladim princom dok je prolazio, kikoui mu se iza lea. Njegovo lepo lice, kovrdava, kestenjasta kosa i iskriave, plavosive oi, podseale su ih na mladu caricu Katarinu, njegovu baku, kada je jahala snegom pokrivenim ulicama na svom pegavom, ukopljenom konju, odevena u vojniku uniformu. Ovog deaka su eleli za cara. Upravo one stvari koje su ile na ivce njegovom ocu - njegova mirnoa i mistinost, tajnovitost koja se krila iza njegovog plavosivog pogleda... draili su onu mranu crtu misticizma koju su nosili duboko skrivenu u svojim slovenskim duama. Aleksandar se uputio do konjuara koji mu osedla konja, zatim ga uzjaha i odjaha. Sluge i konjuari stajali su i posmatrali ga. Uvek su sve pratili svojim pogledima. Znali su da e uskoro kucnuti as. On je bio taj koga su ekali, onaj za koga su znali da e doi jo od vremena Petra Velikog. Tihi, tajanstveni Aleksandar koji je bio izabran ne da ih povede napolje, ve da sie sa njima - u tamu. Da postane dua Rusije. Aleksandar se oduvek neprijatno oseao meu kmetovima i seljacima. Imao je utisak da ga smatraju svecem - i da oekuju od njega da se uivi u tu ulogu. To je takoe bilo opasno. Pavle je ljubomorno uvao presto koji mu je tako davno bio oduzet. Sada se domogao moi za kojom je takoe dugo udeo - cenio ju je, iskoriavao i zloupotrebljavao poput ljubavnice koju eli, ali ne moe njome da upravlja. Aleksandar je preao Nevu i proao pored gradske pijace, pustivi svog velikog belog, konja u galop tek kada je ostavio za sobom otvorene panjake i zaao u vlana jesenja polja. Satima je jahao kroz umu, naizgled besciljno lutajui. uto lie nalik na gomilice itnih ljuski prekrivalo je tlo. Konano je, izbivi na jednu istinu u umi, stigao do tihog proplanka u kome je preplet crnih granica i vlane pauine od zlatnih listova delimino skrivao obrise stare kolibe prekrivene busenjem. Sjahao je i poveo svog zapenuanog konja. Drei dizgine ovla meu prstima, krenuo je preko mekanog, opojnog pokrova od lia koji je prekrivao umsko tlo. Svojom atletskom graom, odeven u crni vojniki aket sa visokom kragnom koja mu je gotovo dosezala do brade, uske bele pantalone i krute crne izme, podseao je na obinog vojnika

koji luta umom. Sa grane drveta kapnu na njega nekoliko kapi vode. On ih otra sa resa zlatne epolete i izvue ma, nemarno preavi prstom preko brida kao da ispituje njegovu otrinu. Bacio je pogled prema kolibi u ijoj blizini su pasla dva konja. Aleksandar se osvrnu po utihloj umi. Triput se oglasila kukavica - potom je opet zavladala tiina. uo se samo zvuk vode koja je kapala sa grana drvea. Ispustio je uzde i uputio se prema kolibi. Gurnuo je vrata i ona se uz kripu otvorie. Unutra je vladao gotovo potpuni mrak. Oi su mu se sporo privikavale na njega, ali mogao je zato da oseti miris golog zemljanog poda - i lojne svee koju je neko tek nedavno ugasio. Uinilo mu se da je uo kako se neto pomera u tami. Srce mu bre zakuca. "Ima li koga?" proaputa Aleksandar u tamu. Zaiskrie varnice - kada suknu plamen, kolibu ispuni miris spaljene slame - neko je upalio sveu. Iznad njenog plamena on ugleda prelepo, ovalno lice, velianstvenu, bujnu kosu boje jagode i sjajne zelene oi koje su ga upitno posmatrale. "Jeste li uspeli?" upita Mirela tako tihim glasom da ju je jedva uo. "Jesam. Nalazi se u zatvoru Ropa", odvrati Aleksandar takoe apatom, mada miljama unaokolo nije primetio nikoga ko bi ga mogao uti. "Mogu vas tamo odvesti. Ali ima jo neto. Kao to ste i podozrevali, kod njega je jedna od figura." "A ostalo?" upita tiho Mirela. Od njenih zelenih oiju vrtelo mu se u glavi. "Da sam se dalje raspitivo, to bi samo izazvalo njegovu sumnjiavost. Pravo je udo to je i ovoliko kazao. Ah, da - izgleda da se iza francuske ekspedicije upuene u Egipat krije i neto vie no to smo mislili; ona, moda, predstavlja kamuflau. General Bonaparta je poveo mnogo naunika." "Naunika?" ponovi tiho Mirela, spustivi se na stolicu. "Matematiara, fiziara, hemiara", nastavi Aleksandar. Mirela baci pogled preko ramena ka mranom uglu prostorije. Tada se iz senki pojavi jedan visoki, vitki, krni mukarac lika kao u sokola, odeven sav u crno. Za ruku je drao deaka od otprilike pet godina, koji se ljupko smeio Aleksandru. Princ mu uzvrati osmeh. "uo si?" upita Mirela ahina. On nemo klimnu. "Napoleon je u Egiptu, ali ne na moj zahtev. ta e on tamo? Koliko je saznao? elim da se vrati u Francusku. Ako odmah poe, za koliko moe stii do njega?" "Moda je u Aleksandriji, a moda u Kairu", odvrati ahin. "Ako proem kroz Tursko carstvo, mogu stii do oba ta mesta za dve lune. Al-Kalima moram povesti sa sobom - Otomani e u njemu prepoznati Proroka, Porta e me pustiti da proem i odvee me do sina Leticije Bonaparte." Aleksandar je zaprepaeno zurio u njih. "Govorite o generalu Bonaparti kao da ga poznajete", ree on Mireli. "On je Korzikanac", odvrati ona kratko. "Vi mnogo bolje govorite francuski

od njega. Ali nemamo vremena za gubljenje - odvedite me u zatvor Ropa pre no to bude isuvie kasno." Aleksandar se okrenu prema vratima i pomoe Mireli da se umota u pelerinu, a onda primeti malog arlota koji se naao pored njega. "Al-Kalim eli neto da vam kae, velianstvo", izusti ahin, pokazavi prema arlotu. Aleksandar se s osmehom na usnama zagleda u dete. "Uskoro ete postati veliki kralj", ree mali arlot svojim piskutavim, dejim glasom. Aleksandar se i dalje smeio, ali njegovog osmeha nestade kada u detetove naredne rei. "Krv e na vaim akama ostaviti manju mrlju od one koju je ostavila na akama vae bake, ali bie istog porekla. Izdae vas ovek kome se divite - vidim hladnu zimu i veliku vatru. Pomogli ste mojoj majci. Zbog toga ete se spasti od ruku te verolomne osobe i poiveete da vladate dvadeset pet godina..." "arlote, dosta!" prosikta Mirela, zgrabivi sina za ruku, a ahina prostreli pogledom. Aleksandar je ostao ukoeno da stoji. "To dete poseduje unutranji vid!" proaputa on. "Dopustite mu onda da ga iskoristi", odbrusi ona, "umesto to se vue unaokolo i prorie budunost poput kakve stare vetice nad kartama za tarot." Vukui arlota za sobom, ona izjuri kroz vrata, ostavivi za sobom zapanjenog ruskog princa. Dok se okretao prema ahinu, pokuavi da prodre kroz njegove neprobojne crne oi, zauo je glas arlota: "Izvini, maman", piskutao je. "Zaboravio sam se. Obeavam da to vie neu initi." Prema zatvoru Ropa Bastilja je bila prava palata. Hladan i vlaan, bez prozora kroz koje bi prolazilo bar malo svetlosti, za njega se moglo rei da u svakom pogledu predstavlja tamnicu oajanja. Nastojnica je preivela dve godine u njemu, na slankastoj vodi i hrani koja je liila na svinjske pomije. A tokom te dve godine nije bilo ni asa ni minuta da Mirela nije pokuavala da je pronae. Sada ih je Aleksandar uveo u zatvor i zapoeo razgovor sa straarima koji su mnogo vie voleli njega nego njegovog oca i bili spremni da za njega uine sve to zatrai. Mirela se, i dalje drei arlota za ruku, uputila mranim hodnicima, sledei straarevu svetiljku, a Aleksandar i ahin ili su na zaelju. Nastojniina elija nalazila se duboko pod zemljom; bila je to mala rupa sa tekim metalnim vratima. Mirela je osetila kako je podilazi uasna jeza. Straar ju je propustio unutra i ona krenu preko prostorije. Starica je leala poput kakve lutke iz koje je izvaen materijal za punjenje; koa joj je bila sasuena i pri svetlosti svetiljke liila na poutelo, mrtvo lie. Mirela se spusti na kolena pored leaja i obujmi nastojnicu rukama kako bi je podigla da sedne. U njoj nije

bilo vie niega - inilo se da e se svakog asa pretvoriti u prah. arlot im prie i uhvati nastojniinu isuenu ruku svojom tananom akom. "Maman", proaputa on, "ova gospa je vrlo bolesna. eli da je iznesemo odavde pre no to umre..." Mirela se zagleda u njega, a zatim podie pogled prema Aleksandru, koji je stajao iza nje. "Dopustite da vidim ta mogu da uinim", ree on. Zatim izie napolje sa straarem. ahin prie krevetu. Ulaui veliki napor, nastojnica pokua da otvori oi, ali ne uspe. Mirela se nagnu nad stariine grudi i oseti kako joj se oi pune toplim suzama, kako joj pale grlo. arlot joj spusti aku na rame. "eli neto da nam kae", ree on tiho majci. "ujem joj misli... Ne eli da je sahrane sa ostalima... majko", proaputa on, "neto se nalazi u njenoj odori! Neto to moramo uzeti - ona eli da mi to uzmemo." "Blagi Boe", promrmlja Mirela u trenutku kada se Aleksandar vrati u odaju. "Pourimo, ponesimo je pre no to se straar predomisli", proaputa on uurbano. ahin se nagnu nad krevet i podie opaticu kao da je pero. Njih etvoro pohitae iz tamnice, kroz vrata koja su vodila u dugaki hodnik to se protezao kroz podzemlje. Konano izioe na svetlost dana, nedaleko od mesta na kome su ostavili konje. Drei krhku nastojnicu u jednoj ruci, ahin uskoi s lakoom u sedlo i uputi se ka umi; ostali su ga sledili. im su stigli do prvog izolovanog mesta, zaustavili su se i sjahali. Aleksandar je prihvatio nastojnicu. Mirela rairi svoj ogrta po tlu i na njega spustie enu koja je umirala. Nastojnica je pokuavala neto da kae, i dalje ne otvarajui oi. Aleksandar joj donese u akama vode iz oblinjeg potoka, ali ona je bila suvie slaba da bi mogla da pije. "Znala sam..." izusti ona hrapavim glasom koji se gubio. "Znali ste da u doi po vas", dovri Mirela, trljajui joj vrue elo, dok se nastojnica naprezala da nastavi. "Ali bojim se da sam stigla prekasno. Draga moja prijateljice - pokopaemo vas kako nalau hrianski obiaji. Sama u sasluati vau ispovest, poto nikog drugog ovde nema." Suze su joj se slivale niz lice, dok je kleala uz nastojnicu, drei je za ruku. I arlot je kleknuo i poeo akama da dodiruje njenu sveteniku halju koja joj je visila s krhkog tela. "Majko, ovde je u ovoj odori - izmeu tkanine i podstave!" povika on. ahin im prie, izvlaei svoj otri bousaadi kako bi njime rasekao tkaninu. Mirela poloi aku na njegovu ruku u nameri da ga sprei u tome, ali upravo u tom trenutku nastojnica otvori oi i proaputa hrapavim glasom. "ahine", poe ona, dok joj se licem razlivao osmeh i dok je pokuavala da podigne ruku kako bi ga dodirnula. "Konano si pronaao svog proroka. Uskoro u poi da se sretnem s tim tvojim Alahom... uskoro. Rei u mu... koliko ga voli..." Ruka joj klonu, a oi se sklopie. Mirela poe da jeca, ali nastojniine usne su se i dalje pomicale. arlot se nagnu nad nastojnicu naspram Mirele i prisloni usne na njeno elo. "Nemojte rasei... tkaninu..." ree ona. A zatim se

umiri. ahin i Aleksandar su nepokretno stajali ispod drvea sa koga je kapalo, gledajui Mirelu koja se bacila preko tela mrtve nastojnice i briznula u pla. Posle nekoliko minuta arlot odvoji majku od nje. Svojim ruicama podie teku nastojniinu odoru s njenog ispijenog tela. Na podstavi prednjeg dela odore, potamnele i umrljane od habanja, iscrtala je nesigurnim potezima ahovsku tablu vlastitom krvlju. U svakom polju s velikom panjom bio je iscrtan po jedan znak. arlot podie pogled prema ahinu i ovaj mu prui no. Dete krajnje paljivo presee nit koja je spajala materijal i podstavu. Ispod crtea ahovske table nalazila se teka tkanina tamnoplave boje - prekrivena sjajnim kamenjem. PARIZ, JANUAR 1799. arl Moris Taljeran ostavio je za sobom kancelarije Direktorijuma i hramajui krenuo niz dugako kameno stepenite do dvorita u kome ga je ekala koija. Imao je teak dan ispunjen optubama i uvredama, kojima su ga zasula petorica direktora, zbog mita koji je navodno primio od amerikog poslanstva. Bio je suvie ponosan da bi se pravdao ili izvinjavao - a jo nije zaboravio nedavnu nematinu da bi priznao grehe i predao novac. Sedeo je kao kip dok su se oni penili. Kada su se umorili, ustao se i iziao bez ijedne rei objanjenja. Umorno je hramao preko poploanog dvorita prema koiji. Veeras e veerati sam, otvoriti bocu stare madere i zatim se opustiti u vruoj kupki. Jedino mu je to bilo na pameti kada je njegov voza, ugledavi gospodara, pohitao prema koiji. Taljeran mu dade znak da e sam otvoriti vrata. Kada je skliznuo na sedite, zauo je neko utanje iz tame prostrane koije. Ukoio se. "Ne plai se", zau on nean enski glas - glas od koga ga podie jeza. aka u rukavici prekri njegovu u tami. Kada je koija izbila na osvetljenu ulicu, on ugleda prelepu mlenu put i kosu boje jagode. "Mirela!" povika Taljeran, ali mu ona spusti prste u rukavici na usne. Pre no to je shvatio ta radi, naao se na kolenima u koiji koja se ljuljala, obasipajui joj lice poljupcima, zavlaei ake u njenu kosu, mrmljajui odjednom hiljadu stvari dok se njegov um borio da povrati kontrolu. Mislio je da e poludeti. "Kad bi samo znala koliko sam tragao za tobom - i to ne samo ovde, ve po svim zemljama. Kako si me mogla toliko dugo ostaviti bez ijedne rei, znaka? Obeznanio sam se od straha zbog tebe..." Mirela ga je uutkivala poljupcima, a on se opijao mirisom njenog tela i plakao. Isplakivao je sedam godina zadravane suze i pio suze sa njenih obraza dok su se grlili poput dece izgubljene na moru. Uli su u kuu pod okriljem mraka, proavi kroz iroki francuski prozor koji

je gledao na travnjake. Ne zastavi da zatvori prozor ili upali lampu, on je podie u naruje i odnese do divana, dok mu se njena dugaka kosa prelivala preko ruke. Razodenuvi je bez rei, on prekri njeno drhtavo telo svojim i izgubi se u njenoj toplini, njenoj svilenoj kosi. "Volim te", izgovori. To je bio prvi put da su te rei prele preko njegovih usana. "Tvoja ljubav nam je podarila dete", proaputa Mirela, posmatrajui ga na meseini koja je prodirala kroz prozore. Mislio je da e mu srce prepui. "Imaemo jo jedno", ree on i oseti kako ga strast razdire poput oluje. "Zakopao sam ih", ree Taljeran dok su sedeli za stolom u salonu pored njegove spavae sobe. U Zelenim planinama Amerike - mada moram priznati da je Kurtijad pokuao da me odgovori od toga. Njegova je vera bila jaa od moje. On je smatrao da si jo iva." Taljeran se osmehnu Mireli koja je sedela s druge strane stola rasputene kose, umotana u njegovu kunu haljinu. Bila je tako lepa da je udeo ponovo da je uzme i to upravo ovde. Ali izmeu njih je sedeo konzervativni Kurtijad i paljivo slagao salvetu sluajui njihov razgovor. "Kurtijade", ree on, pokuavi da obuzda svoja oseanja, "izgleda da imam dete - sina. Zove se arlot, po meni." Zatim se okrenu prema Mireli. "Kada u moi da vidim tog malo udo od deteta?" "Uskoro", odvrati Mirela. "Otiao je u Egipat, gde se trenutno nalazi general Bonaparta. Kako dobro poznaje Napoleona?" "Ja sam ga ubedio da poe tamo - ili se bar on pravio da je tako." Ukratko joj je opisao svoj susret sa Bonapartom i Davidom. "Tada sam otkrio da si moda jo iva i da si bila trudna", ree joj on. "David mi je ispriao o Marau." Zabrinuto ju je posmatrao, ali Mirela samo odmahnu glavom kao da je elela da odagna seanje na to. "Ima jo neto to bi trebalo da zna", lagano izgovori Taljeran, pogledavi Kurtijada dok je to govorio. "Postoji jedna ena - zove se Katarina Grand. Ona je na neki nain umeana u potragu za Monglanskom garniturom. David mi je kazao da je Robespjer za nju govorio da je Bela Kraljica..." Mirela je prebledela. Toliko je stezala no kojim je mazala puter da se inilo kao da e ga prepoloviti. Za trenutak nije mogla da izusti ni re. Usne su joj bile tako blede da je Kurtijad posegnuo za ampanjcem da je povrati. Zatim se zagledala Taljeranu u oi. "Gde je ona sada?" proaputala je. Taljeran je spustio pogled na tanjir, a zatim ju je pogledao pravo u oi. "Da te sino nisam zatekao u koiji", poe on lagano, "bila bi u mom krevetu." Sedeli su u tiini. Kurtijad je zurio u sto. Taljeranov pogled poivao je na Mireli. Odloila je no, odgurnula stolicu, ustala i uputila se ka prozorima. Taljeran takoe ustade, krete za njom i obgrli joj ramena.

"Imao sam toliko ena", mrmljao joj je u kosu. "Mislio sam da si mrtva. A kasnije, kada sam saznao da nisi... Da si je videla, razumela bi." "Videla sam je", izgovori Mirela ravnoduno. Zatim se okrenu i zagleda u njega. "Ta ena stoji iza svega ovoga. Kod nje je osam figura..." "Sedam", ispravi je Taljeran. "Kod mene je osma." Mirela ga zaprepaeno pogleda. "Zakopali smo je u umi zajedno sa ostalima", obavesti je on. "Ali, Mirela, dobro sam uinio to sam ih sakrio, jer sam nas otarasio te uasne kletve. Nekada sam i ja eleo tu garnituru. Poigravao sam se s tobom i Valentinom u nadi da u zadobiti vae poverenje. Ali umesto toga vi ste zadobile moju ljubav." Zgrabio ju je za ramena. Nije mogao da nasluti kakve joj misli razaraju um. "Kaem ti da te volim", ponovi on. "Zar mora sve da nas izjeda mrnja? Zar nas ova igra nije ve previe stajala?..." "Isuvie", odvrati Mirela s gorinom i izvue se iz njegovog zagrljaja. "Suvie da bismo oprostili i zaboravili. Ta je ena hladnokrvno ubila pet opatica. Odgovorna je za Maraoovo i Robespjerovo ponaanje - za Valentinino pogubljenje. Zaboravlja - bila sam prisutna kada su je ubili, iskasapili kao kakvu ivotinju!" Zelene oi su joj se caklile kao da je drogirana. "Kolike sam videla kako umiru - Valentinu, nastojnicu, Maraa. arlota Kordej je rtvovala ivot zbog mene." Izdaja te ene nee proi nekanjeno. Kaem ti da u se domoi tih figura po bilo koju cenu!" Taljeran je koraknuo unazad i posmatrao je sa suzama u oima. Nije primetio Kurtijada koji je ustao i preao preko sobe da bi spustio aku na gospodarevu ruku. "Monsenjeru, ona je u pravu", ree on tiho. "Bez obzira na to koliko eznuli za sreom, ma koliko eleli da je ignoriemo - ova igra se nikada nee zavriti dok figure ne budu sakupljene i sklonjene na neko bezbedno mesto. I vi to isto tako dobro znate koliko i ja. Gospoa Grand mora biti zaustavljena." "Zar nije ve dovoljno krvi proliveno?" upita Taljeran. "Ja vie ne eznem za osvetom", izjavi Mirela, ugledavi pred oima uasno Maraovo lice u trenutku kada joj je kazao gde da zabode no. "elim te figure Igra se mora okonati." "Tu jednu figuru mi je dala dobrovoljno", ree Taljeran. "ak je ni sila ne bi ubedila da se rastane od ostalih." "Kada bi se njome oenio", ree Mirela, "po francuskom zakonu, sva njena imovina prela bi u tvoje ruke. Ona bi pripadala tebi." "Oenio!" Povika Taljeran, odskoivi kao da se oprio. "Ali ja volim tebe! A pored toga, ja sam biskup katolike crkve. Sa biskupijom ili bez nje, za mene e doivotno vaiti rimski, a ne francuski zakon." Kurtijad proisti grlo. "Monsenjer bi mogao dobiti papski oprost", predloi on utivo. "Verujem da je bilo presedana."

"Kurtijade, zaboravlja u ijoj si slubi", odbrusi Taljeran." "To ne dolazi u obzir. Posle svega to si kazala o toj eni, kako ijedno od vas moe da mi predloi neto slino? Za sedam bednih figura, vi biste prodali moju duu." "Da bih okonala ovu igru jednom zauvek", ree Mirela, dok su joj oi plamtele tamnim sjajem, "prodala bih i vlastitu." KAIRO, EGIPAT, FEBRUAR 1799. U blizini velikih piramida u Gizi ahin natera kamilu da se spusti na kolena i pusti arlota da sklizne sa sedla na tle. Poto su stigli u Egipat, eleo je da smesta dovede dete na ovo sveto mesto. ahin je posmatrao arlota kako skae preko peska i pribliava se osnovi velike Sfinge, a zatim poinje da se penje uz njenu dinovsku apu. Tada i on sjaha i poe preko peska, dok mu je tamna halja vijorila na povetarcu. "Ovo je Sfinga", objasni ahin arlotu kada stie do njega. Crvenokosi deak, kome je bilo gotovo est godina, teno je govorio kabilski i arapski, a uz njih i materinji francuski, tako da je ahin mogao lako s njim da se sporazumeva. "Drevna i tajanstvena figura sa torzom i glavom ene i telom lava. Smetena je izmeu sazvea Lava i Device, gde se Sunce odmara za vreme letnje ravnodnevice." "Ako je ena", stade da zapitkuje arlot, pogleda uprtog u ogromni kameni kip koji se nadnosio nad njim, "zato ima bradu?" "Ona je velika kraljica - Kraljica Noi", odvrati ahin. "Njena planeta je Merkur, bog ozdravljenja. Brada svedoi o njenoj ogromnoj moi." "Moja majka je velika kraljica - ti si mi to kazao", nastavi arlot. "Ali ona nema bradu." "Moda ne eli da se razmee svojom moi", objasni ahin. Zagledae se preko peska. U daljini su se nazirali mnogobrojni atori bivaka iz koga su doli. Oko njih su se na zlaanoj svetlosti uzdizale divovske piramide, razbacane poput dejih figurica, zaboravljenih na praznoj ravnici. arlot se zagleda u ahina svojim krupnim, plavim oima. "Ko ih je ovde ostavio?" upita on. "Mnogi kraljevi tokom mnogo hiljada godina", odvrati ahin. "Ti kraljevi su bili veliki svetenici. Tako ih mi zovemo na arapskom - kahin. Onaj koji poznaje budunost. Kod Feniana, Vavilonacai i Kabira - naroda koji vi nazivate Hebreji - svetenik se kae kohen. A na mom jeziku, kabilskom, kahuna." "Jesam li ja to?" upita arlot, dok mu je ahin pomagao da se spusti sa lavlje ape na kojoj su sedeli. Sveana pratnja jahaa pribliavala se preko peska iz pravca udaljenog bivaka; konji su podizali prah na zlatnoj svetlosti. "Ne", odvrati tiho ahin. "Ti si vie od toga." Kada su se konji zaustavili, mladi jaha sa ela skoi na tle i krenu preko

neravnog tla ka njima, skidajui rukavice. Dugaka kosa boje kestena slobodno mu je padala na ramena. Pred malim arlotem spustio se na koleno, dok su ostali jahai silazili s konja. "Znai, to si ti", ree mladi. Na sebi je imao uske pantalone i kratki koporan francuske uniforme. "Mirelino dete! Ja sam general Bonaparta, mladiu - bliski prijatelj tvoje majke. Ali zato ona nije dola s tobom? U bivaku mi rekoe da si doao sam, i da me trai." Napoleon spusti aku na arlotovu svetlocrvenu kosu i stade da je mrsi, a zatim zataknu rukavice za pas i ustade, poklonivi se formalno pred ahinom. "A vi mora da ste ahin", ree on, ne saekavi detetov odgovor. "Moja baka, Anela-Marija di Pijetra-Santa, esto je govorila da ste veliki ovek. Verujem da je ona poslala deakovu majku k vama u pustinju? Mora da je od tada prolo pet i vie godina..." ahin ozbiljno smaknu donji veo. "Al-Kalim vam donosi veoma hitnu poruku", ree on tihim glasom. "Namenjena je samo vaim uima." "Doite, doite", ree Napoleon, mahnuvi vojnicima. "To su moji oficiri. U zoru kreemo za Siriju - mar e biti teak. ta god da je posredi, moe saekati do veeras. Pozivam vas da budete moji gosti na veeri u bejovoj palati." Okrenuo se kao da e otii, ali ga arlot uhvati za aku. "Ovaj pohod e se loe zavriti", ree deak. Napoleon se sav zgranut okrenu prema njemu, ali arlot je imao jo neto da mu kae. "Vidim glad i e. Mnogi e ljudi umreti, a nita neete osvojiti. Morate se smesta vratiti u Francusku. Tamo ete postati veliki voa. Posedovaete veliku mo nad mnogim zemljama. Ali to e potrajati samo petnaest godina. A onda e se okonati..." Napoleon izvue aku; oficirima koji su ih posmatrali bilo je veoma neugodno. A onda mladi general zabaci glavu i nasmeja se. "Rekli su mi da te zovu Mali Prorok", ree on, osmehujui se arlotu. "Kau da si u bivaku govorio vojnicima razne stvari - koliko e dece imati, u kojim e se bitkama proslaviti ili umreti. Voleo bih da takve vizije postoje. Kada bi generali bili proroci, mogli bi da izbegnu mnoge zamke." "Postojao je jednom general koji je bio i prorok", ree blagim glasom ahin. "Zvao se Muhamed." "I ja sam proitao Koran, prijatelju", odvrati Napoleon, i dalje se smeei. "Ali on se borio za slavu Boga. A mi jadni Francuzi borimo se samo za slavu Francuske." "uvati se moraju oni koji se bore za vlastitu slavu", primeti arlot. Dok je posmatrao arlota, Napoleon je uo mrmljanje oficira iza sebe. Njegovog osmeha nestade. Lice mu je potamnelo od oseanja koja je pokuao da suzbije. "Ne dozvoljavam da me vrea jedno dete", izgovori on kao bez daha. A zatim glasnije dodade: "Sumnjam da e se moja slava toliko rasplamsati kao to to ti, izgleda, misli, mladi moj prijatelju - kao ni da e se tako brzo ugasiti.

Ujutro kreem na mar preko Sinaja i jedino po nareenju vlade ranije u se vratiti u Francusku." Okrenuvi lea arlotu, on ode do svog konja i uzjaha, naredivi otresito jednom od oficira da se pobrine da arlot i ahin stignu u palatu u Kairu na vreme za veeru. Zatim je sam odjahao preko pustinje, a ostali su gledali za njim. ahin ree pometenim vojnicima da slobodno krenu svojim putem, jer deak jo nije video piramide. Kada su se oficiri nevoljno udaljili, arlot uhvati ahina za ruku i oni krenue sami preko ogromne ravnice. "ahine", poe zamiljeno arlot, "zato se general Bonaparta naljutio na mene kada sam mu ono kazao? Rekao sam mu samo istinu." ahin je trenutak utao. "Zamisli da se nalazi u mranoj umi u kojoj nita ne vidi", poe on konano da govori. "Jedini pratilac ti je sova, koja u mraku moe da vidi mnogo bolje od tebe. Takav vid i ti poseduje - kao sova - da vidi ono to e biti dok ostali tapkaju u mraku. Da si na njihovom mestu, zar se i ti ne bi plaio?" "Moda", priznade arlot. "Ali sigurno se ne bih naljutio na sovu ako bi me upozorila da stojim na rubu jame!" ahin je trenutak posmatrao deaka, a na usnama mu je lebdeo osmeh, to je za njega bilo neuobiajeno. Konano je progovorio. "Uvek je teko posedovati neto to drugi nemaju - a esto je i opasno", ree on. "Ponekad ih je bolje ostaviti u mraku." "Kao Monglansku garnituru", primeti arlot. "Majka je kazala da je leala zakopana u tami hiljadu godina." "Da", odvrati ahin. "Upravo tako." Zavie oko ugla velike piramide. Ispred sebe ugledae oveka kako sedi na vunenoj odori rasprostrtoj po pesku sa mnotvom rairenih papirusa pred sobom. Zurio je u piramidu koja se nadnosila nad njim, ali se osvrnuo kada je zauo arlota i ahina kako mu prilaze. Lice mu se ozari kada ih je prepoznao. "Mali Prorok!" ree on, ustavi i oistivi pantalone od peska dok je prilazio da ih pozdravi. Imao je bucmaste obraze i okruglu bradu. Lice mu se razvue u osmeh kada je sklonio sa ela pramen kose. "Bio sam danas u bivaku i uo vojnike kako se klade da e general Bonaparta odbiti savet koji namerava da mu da u vezi sa povratkom u Francusku! Taj na general ne veruje mnogo u proroanstva! Moda misli da e ovaj njegov pohod, inae deveti po redu, uspeti, poto je prethodnih osam propalo." "Gospodine Furije!" povika arlot, pustivi ahinovu ruku i otravi do uvenog fiziara. "Jeste li reili tajnu ovih piramida? Ve ste tako dugo ovde i toliko ste radili." "Bojim se da nisam", osmehnu se Furije i pomilova arlota po glavi, dok im je ahin prilazio. "Samo su brojevi na ovim papirusima arapske brojke. Sve

ostalo je na nekom udnom jeziku koji uopte ne razumemo. Crtei slike i slino. Pria se da su u Rozeti pronali neki kamen na kome je, izgleda, pisano na nekoliko jezika. Moda e nam to pomoi u prevoenju. Odnee ga u Francusku. Ali dok ga ne budu deifrovali, moda u ve biti pokojni!" Nasmejao se i prihvatio ahinovu ispruenu aku. "Ako je tvoj mali prijatelj odista Prorok, kako tvrdi, sigurno je u stanju da proita ove slike i potedi nas velikih muka." "ahin razume neke od njih", izgovori ponosno arlot, priavi zidu piramide i zagledavi se u niz useenih i obojenih crtea. "Ovaj ovde - mukarac sa glavom ptice - je veliki bog Tot. On je bio lekar i mogao je da izlei svaku bolest. On je takoe izmislio pismo. Dunost mu je bila da u Knjigu Mrtvih upie svaije ime. ahin kae da svako ima tajno ime koje dobija na roenju, ispisano na kamenu, koji mu se daje kada umre. A svaki bog umesto tajnog imena ima broj..." "Broj!" ponovi Furije, brzo pogledavi ahina. "Ume da proita ove crtee?" ahin odmahnu glavom. "Znam samo stare prie", odvrati on na svom loem francuskom. "Moj narod mnogo potuje brojeve i pridaje im boanska svojstva. Mi verujemo da je Vaseljena sazdana od brojeva; da bi se postalo jedno sa Bogom, potrebno je samo vibrirati u tanoj rezonanciji sa tim brojevima." "Ali upravo u to i ja verujem!" povika matematiar. "Studiram fiziku vibracija. Piem knjigu o neemu to zovem 'Teorija harmonije' i o tome kako se ona primenjuje na toplotu i svetlost! Vi, Arapi, otkrili ste sve te istine o brojevima, na kojima smo mi zasnovali nae teorije..." "ahin nije Arapin", umea se arlot. "On je Plavi ovek Tuareg." Furije zbunjeno pogleda dete, a zatim ponovo ahina. "Izgleda da zna za im ja tragam... radovi al-Kvarizmija koje je u Evropu doneo veliki matematiar Leonardo Fibonai, arapski brojevi i algebra koji su uneli revoluciju u na nain razmiljanja? Zar nisu nastali ovde u Egiptu?" "Nisu", odvrati ahin, posmatrajui crtee na zidu pred sobom. "Potiu iz Mesopotamije - to su Hindu brojevi doneti iz planina Turkestana. Ali onaj koji je znao tajnu i konano je zapisao bio je al-Jabir al-Hajan, dvorski hemiar Haruna al-Raida u Mesopotamiji - kralja iz 'Hiljadu i jedne noi'. Taj al-Jabir bio je Sufi mistiar, pripadnik uvenih Haaina. Zapisao je tajnu i zbog toga bio proklet za sva vremena. Sakrio ju je u Monglansku garnituru."

28. KRAJ IGRE

Igrai, ozbiljni, ute u svom kutu oprezno figure pomeraju spore. Strogi prostor table dri ih do zore: dve suprotne boje vode bitku ljutu. Magina surovost iz sredine zrai: homerovska kula sa kraljem to kasni, borbena kraljica i peaci opasni, iskoeni lovac i laki skakai. A kada igrai igrati prestanu, kada u vremenu beskrajnom nestanu, i tad obred ovaj veno e da traje. Taj rat je buknuo na Istoku slavnom, poprite je ratno cela zemlja davno. Ko i druga, ova Igra ne prestaje. Nejaki kralj, kosi lovac, ratoborna kraljka, peaci mudri i top kreu crno-belim putem da probaju sreu ratnu, hrabra vojska za bitku je orna. Ne znaju da ruka onoga svemonog igraa upravlja njihovom sudbinom, niti znaju da sa elinom vrstinom njihovim razumom vlada danonono. Ali i sam igra (to je Omar reko) suanj je na drugoj udnoj tabli nekoj: tu su noi crna, dani - bela polja. Bog igraa mie, a ovaj figure. Ko je iza Boga bog arhitekture praine, vremena, snova i nevolja?

'ah', Horhe Luis Borhes (Prevod: Radivoje Konstantinovi) NJUJORK, SEPTEMBAR 1973. Pribliavali smo se jo jednom ostrvu usred mora boje crnog vina. Zemljanoj prevlaci dugakoj sto dvadeset milja nedaleko od atlantske obale, poznatoj kao Long Ajlend. Na karti lii na ogromnog arana koji samo to nije zinuo zalivom Jamajka i progutao ostrvo Stejten, a njegova repna peraja zapljuskuju Nju Heven, kao da razbacuju unaokolo mala ostrva poput kapljica vode. Ali dok je na ke klizio prema obali, sa razapetim jedrima na svetlucavom morskom povetarcu - ta dugaka, bela peana obala ispresecana malim uvalama liila mi je na raj. ak su i imena mesta kojih sam se seala zvuala egzotino: Kjug, Peogi, Pikonik i Masapeka - Deriho, Vavilon i Kismet. Srebna igla Vatrenog ostrva zabadala se u nazubljenu obalu. A tamo negde iza okuke, tako da ga jo nismo mogli videti, Kip Slobode uzdizao je svoju bakrenu lampu tri stotine stopa iznad njujorke luke, mamei putnike koje je oluja kao i nas bacila prema zlatnim vratima kapitalizma i institucionalne trgovine. Lili i ja smo stajale zagrljene na palubi sa suzama u oima. Pitala sam se ta je Solarin mislio o ovoj zemlji sunca, bogatstva i slobode - toliko razliitoj od tame i straha koji su, kako sam ja to zamiljala, vladali u svakom kutku Rusije. Bilo nam je potrebno neto vie od mesec dana da preemo Atlantik i stignemo do druge obale i sve to vreme utroili smo na itanje Mirelinog dnevnika i deifrovanje formule, a mnoge noi proveli smo ispitujui jedno drugome misli i oseanja. Ali Solarin nijednom za to vreme nije pomenuo svoju prolost u Rusiji niti planove za budunost. Svaki trenutak prveden s njim liio mi je na zaleenu zlatnu kap vremena, nalik na dragulje razbacane po tamnoj tkanini - isto su tako bili ivi i dragoceni. Ali kroz tamu koja je leala ispod bilo je nemogue prodreti. Dok je sada sputao jedra i na brodi se pribliavao ostrvu, pitala sam se ta e biti s nama kada se ova Igra jednom okona. Znam da je Mini stalno ponavljala kako se ona nikada nee zavriti. Ali u dubini srca znala sam da hoe - bar za nas - i to uskoro. Posvuda su poskakivali brodii nalik na iskriave mehurove. to smo se vie pribliavali ostrvu, to je vodeni saobraaj postajao gui - raznobojne zastave i jedra koja su lepetala na vetru sekla su penuavu vodu, meajui se sa tihim jahtama, tamnim i uglaanim, i malim motornim amcima koji su zujali izmeu njih poput vilinskih konjica. Tu i tamo videli smo pokoji sivi amac Obalne strae koji je mirno plovio, kao i razbacane velike brodove usidrene u blizini rta. Bilo je toliko brodova da sam se pitala ta se deava. Lili je odgovorila na moje pitanje.

"Ne znam da li je ovo za nas dobro ili ne", ree ona, kada se Solarin vratio da preuzme kormilo, "ali ovaj odbor za doek nije zbog nas. Znate li koji je danas dan? Praznik rada, prvi ponedeljak u septembru!" Bila je u pravu. I, ako se nisam varala, tog dana se zavravala sezona jedrenja, to je objanjavalo ludu zbrku oko nas. Kada smo stigli do uvale inekok, nali smo se u takvoj guvi da smo se jedva probijali izmeu brodova. Na ulazak u zaliv ekalo je etrdeset brodova. Nastavili smo jo nekih deset milja do uvale Mories, gde je Obalna straa bila toliko zaposlena vuom amaca i izvlaenjem pripitih ljudi iz mora, da se teko od njih moglo oekivati da primete jedan mali brod kakav je bio na koji se prikradao kopnu pun ilegalnih imigranata i zabranjene krijumarene robe, u nameri da im se provue ispred nosa. Red se ovde, kako se inilo, bre smanjivao; Lili i ja stadosmo da sputamo jedra, a Solarin brzo upali motor i po bokovima broda razape plovke kako nas neko u ovoj guvi ne bi zakaio. Jedan brod se kretao u suprotnom smeru i proao nam je veoma blizu. Putnik odeven u sveanu odeu za jedrenje nagnu se ka nama, dodade Lili plastinu au sa ampanjcem i trakom-pozivnicom prikaenom za drku. Bili smo pozvani u est asova na martini u Sautemptonski jediriliarski klub. inilo nam se da satima milimo u toj sporoj procesiji, a napetost zbog situacije u kojoj smo se nalazili cedila je iz nas svu postojeu snagu, dok je na ostalim brodiima vladalo pravo prazniko raspoloenje. Kao i u ratu, pomislih poslednji sukob odluuje o svemu. esto se deava da vojnika sa dokumentima o otputanju iz vojske pogodi snajperista na ulasku u avion koji je trebalo da ga ponese kui. Mada je trebalo da se suoimo samo sa carinskom kaznom u visini od 50.000 dolara i dvadeset godina zatvora zbog bespravnog uvoenja u zemlju ruskog pijuna, nikako nisam mogla da zaboravim da Igra jo nije gotova. Konano smo uli u uvalu i uputili se ka Vesthemptonskoj plai. Na vidiku nije bilo nikakvog sidrita, pa je Solarin iskrcao Lili i mene na molu zajedno sa Kariokom, vreom sa figurama i nekoliko putnih torbi sa naim oskudnim prtljagom. Zatim je bacio sidro u zalivu, skinuo se u kupae gaice i preplivao onih nekoliko jardi do plae. Otili smo do lokalnog paba da se on presvue i da smislimo ta emo dalje. Kao opijeni ekali smo da Lili pozove Mordekaja i saopti mu novosti. "Nema ga", ree kada se vratila za sto. Kelner nam je ve doneo tri koktela Bladi Meri koje sam naruila, kao i tapie celera. Morali smo nai Mordekaja i odneti mu ove figure. Ili se bar izgubiti odavde dok ga ne naemo. "Moj prijatelj Nim ima kuu blizu rta Montauk; to je na otprilike sat vremena odavde", obavestih ih. "Tamo staju i vozovi Long Ajlend eleznice. Moemo se ukrcati malo nie kod Kjuga. Mislim da bi trebalo da mu ostavimo poruku da dolazimo i da krenemo prema rtu. Suvie je opasno lutati po Menhetnu." Nisam

prestajala da razmiljam o gradu sa njegovim lavirintom jednosmernih ulica - u kojima bismo lako mogli upasti u klopku. Posle svih naih napora, bilo bi grozno nai se u orsokaku kao kakav peak. "Imam ideju", javi se Lili. "Zato ne bih ja pola po Mordekaja. On se nikada ne udaljava mnogo od dijamantske oblasti, a ona se sastoji samo od jednog bloka. Sigurno je ili u knjiari gde si ga ti upoznala, ili u kom oblinjem restoranu. Mogu svratiti do mene po kola, a zatim ga dovesti ovamo na ostrvo. Poneemo te figure za koje Mini tvrdi da su kod njega i javiu ti se sa rta Montauk kada stignemo." "Nim nema telefon", rekoh joj, "osim onog koji je povezan sa njegovim kompjuterom. Nadam se da uzima redovno poruke; inae emo se i sami tamo nasukati." "Dogovorimo se onda o vremenu", predloi Lili. "Moe li u devet veeras? Imau vremena da ga naem i obavestim o naim dogodovtinama, kao i o onome to sam nauila o ahu... hou da kaem, on mi je deda. Nisam ga videla mesecima." Sloismo se da je plan prihvatljiv; nazvala sam Nimov kompjuter i najavila na dolazak vozom kroz jedan as. Iskapili smo pie i peke krenuli prema stanici - Lili e nastaviti ka Menhetnu i Mordekaju, a Solarin i ja u drugom smeru. Lilin voz je stigao prvi na ravnu, otvorenu platformu u Kjugu - negde oko dva sata. Dok se pela sa Kariokom pod mikom, ona ree: "Ako ne budem mogla da stignem oko devet, ostaviu poruku na tom kompjuterskom broju koji si mi dala." Solarinu i meni nita ne bi pomoglo i da smo prouavali redove vonje. Long Ajlendska eleznica znamenita je po tome to se ne dri nikakvih redova vonje. Sela sam na zelenu klupu i stala da posmatram putnike koji su mileli oko mene. Solarin je spustio torbe i seo pored mene. Razoaran je uzdahnuo kada je po ko zna koji put pogledao niz prazan kolosek. "Da ovek pomisli da se nalazi u Sibiru. Mislio sam da su ljudi na Zapadu tani, da vozovi uvek stiu na vreme." Skoio je i stao da koraa goredole poput kakve ivotinje na kaiu izmeu mnotva putnika na platformi. Nisam mogla vie da ga gledam, pa sam i sama ustala, prebacivi vreu sa figurama preko ramena. U tom su trenutku najzad najavili dolazak naeg voza. Iako ima svega nekih etrdeset pet milja od Kjuga do rta Montak, putovali smo vie od sata. Kada se tome pridoda peaenje do Kjuga i ekanje na platformi, prola su skoro dva sata od kada sam, iz bara, ostavila poruku na Nimovom kompjuteru. Ipak, nisam oekivala da ga vidim na stanici - jer koliko sam ga poznavala, verovatno je skupljao poruke jednom meseno. Zato sam se veoma iznenadila kada sam, silazei s voza, ugledala Nimovu

visoku, vitku priliku kako ide po inama u mom pravcu, dok mu se bakarna kosa lelujala na povetarcu, a dugaki beli al poskakivao pri svakom njegovom koraku. Kada me je primetio, iscerio se poput kakvog ludaka i mahnuo mi, a zatim potrao, obilazei putnike koji su mu se nervozno sklanjali s puta izbegavajui da se s njim sudare. Kada je stigao do mene, epao me je sa obe ruke, zagrlio i zagnjurio lice u moju kosu - privivi me tako snano da sam mislila da u se uguiti. Zatim me je podigao i stao da me okree, tako da mi se zavrtelo u glavi; konano me je spustio i malo odgurnuo od sebe kako bi me bolje pogledao. U oima su mu blistale suze. "Blagi Boe, blagi Boe", aputao je slomljenim glasom, odmahujui glavom. "Bio sam ubeen da si mrtva. Nisam oka sklopio od trenutka kada sam saznao kako ste napustili Alir. Ta oluja - a onda smo vam izgubili trag!" Nije mogao da odvoji pogled od mene. "Stvarno sam mislio da sam te ubio poslavi te samo tako..." "Pa, zdravlje mi se nije ba poboljalo od kada si mi ti mentor", sloih se. I dalje je sav sijao i gledao me, a onda me ponovo privukao - kada odjednom osetih da mu se telo ukoilo. Lagano me je pustio, a ja podigoh pogled prema njegovom licu. Zurio je preko mog ramena, a na licu su mu se meali iznenaenje i neverica. Ili je to moda bio strah - nisam bila sigurna. Brzo bacivi pogled preko ramena, ugledah Solarina kako silazi iz voza, nosei nae putne torbe. Posmatrao nas je, a na licu mu je bila ista ona maska hladnoe koja mi se urezala u seanje jo pri naem prvom susretu u klubu. Zurio je u Nima, svojim neizmerno zelenim oima koje su sijale na kasnom popodnevnom suncu. Okrenula sam se prema Nimu i poela da mu objanjavam, ali njegove usne su se same pomerale dok je i dalje zurio u Solarina kao da je neko udovite ili duh. Morala sam da se napregnem da bih ga ula. "Saa?" proaputa on, guei se. "Saa..." Onda se okrenuh prema Solarinu, koji je jo stajao na stepenicama, a nestrpljivi putnici se gurali iza njega. Oi su mu bile pune suza... suze su mu se kotrljale niz obraze, a lice grilo. "Slava!" povika on hrapavim glasom. Ispustivi nae torbe na tle, on skoi sa stepenika na kome je stajao, prolete pored mene, i baci se u Nimov zagrljaj; inilo se da e jedan drugoga zdrobiti i pretvoriti u prah. Pohitah po vreu sa figurama. Kada sam je podigla i okrenula se, oni su jo plakali. Nimove ruke bile su obmotane oko Solarinove glave i on ga je divljaki stiskao. Naas ga je odvojio od sebe, zagledao se u njega, a zatim su se ponovo zagrlili, dok sam ja samo zapanjeno stajala. Putnici su proticali pored nas poput vode koja zaobilazi kamen, potpuno nezainteresovani, kako to samo Njujorani mogu biti. "Saa", nije prestajao da mrmlja Nim, ne putajui ga iz zagrljaja. Solarin je zagnjurio lice u Nimovu kragnu, zatvorio oi, dok su mu suze tekle niz obraze.

Jednom akom se tako vrsto drao za Nimovo rame kao da e svakog trenutka pasti. Nisam mogla da poverujem svojim oima. Kada se udaljilo i ono nekoliko zaostalih putnika, otila sam da pokupim nae razbacane torbe koje je Solarin ispustio. "Daj mi te torbe", doviknu mi Nim, duvajui nos. Kada sam podigla pogled, videla sam ga kako mi prilazi s jednom rukom prebaenom preko Solarinovih ramena i steui ga s vremena na vreme kao da eli da se, oiju crvenih od plaa, uveri da je on tu. "Izgleda da ste se vas dvojica ve ranije sreli", rekoh razdraljivo, pitajui se zato meni to niko nikada nije pomenuo. "Nismo se videli dvadeset godina", odvrati Nim i dalje se osmehujui Solarinu, dok su se saginjali da pokupe torbe. Zatim svoje udne, dvobojne oi uperi u mene. "Ne mogu da poverujem, draga moja, u sreu koju si mi donela. Saa je moj brat." Nimov mali morgan bio je pretesan za nas troje, a da ne pominjem torbe. Solarin je seo na vreu sa figurama, ja njemu u krilo, dok smo torbe ugurali u uglove i pukotine. Udaljavajui se sa stanice, Nim je svakog asa pogledavao u Solarina s izrazom neverice i sree. udno je bilo videti kako su se ta dvojica mukaraca, inae tako hladni i uzdrljivi, odjednom prepustili snanim oseanjima. Mogla sam osetiti silinu tih oseanja svuda oko sebe dok su kola jurila, a vetar angrljao kroz drvene podne daske. inilo se da su duboka i mrana kao i njihove ruske due i da pripadaju samo njima. Dosta dugo niko nije izustio nijednu re. A onda je Nim ispruio ruku i stisnuo mi koleno koje sam pokuavala da drim podalje od menjaa. "Pretpostavljam da bi trebalo da ti ispriam sve iz poetka", ree mi on. "To bi, nema sumnje, bilo lepo od tebe", sloih se. On mi se osmehnu. "Nisam to uinio ranije samo radi tvoje vlastite, a i nae, sigurnosti", objasni on. "Aleksandar i ja se nismo videli od detinjstva. Njemu je bilo est, a meni deset godina kada smo se rastali..." U oima su mu jo blistale suze dok je po ko zna koji put ispruio ruku da dodirne Solarinovu kosu kao da nije mogao da se obuzda. "Dopusti meni da joj ispriam", ree Solarin, smeei se kroz suze. "Zajedno emo", dodade Nim. I dok smo se vozili du obale u otvorenim kolima prema Nimovom egzotinom imanju blizu mora, priali su mi priu iz koje sam prvi put saznala ta im je Igra do sada sve oduzela. PRIA DVOJICE FIZIARA Roeni smo na Krimu - tom uvenom poluostrvu u Crnom moru koje je opisao jo Homer. Rusija je udela da ga se doepa jo od vremena Petra Velikog i jo je pokuavala kada je izbio krimski rat.

Otac nam je bio grki mornar koji se zaljubio u Ruskinju i oenio njome naom majkom. Postao je uspeni prodavac brodova i imao je flotu vlastitih malih brodova. Posle rata, stvari su krenule nagore. U svetu je vladala pometnja - a to se najvie osealo na Crnom moru, okruenom zemljama koje su smatrale da su jo u ratu. Ali tamo gde smo mi obitavali, ivot je bio divan. Mediteranska klima june obale, maslinjaci, lovorovo drvee i empresi, zaklonjeni od snega i ljutog vetra zbijenim planinskim vencima, obnovljene ruevine tatarskih sela i vizantijskih damija smetene meu stablima treanja. Bio je to raj, udaljen od mahnitosti i istki Staljina koji je, kao to mu to ime govori, i dalje vladao Rusijom elinom pesnicom. Na je otac nebrojeno puta razmiljao o odlasku. Pa ipak - iako je imao mnoge veze na Dunavu i Bosforu koje su mogle da nam obezbede siguran odlazak - inilo se da ne moe sebe naterati da poe. Kuda? - pitao bi. Svakako ne kui u Grku - ili Evropu, koja je jo prolazila kroz previranja posleratne obnove. A tada se neto dogodilo to ga je nateralo da se odlui. Neto to nam je svima izmenilo ivote. Bio je kasni decembar 1953. godine; vreme - negde oko ponoi; spremala se oluja. Svi smo ve bili u krevetima; prethodno smo zamandalili prozore na naoj dai i ostavili vatru da pucketa. Nas dvojica smo zajedno spavali u sobi u prizemlju i prvi smo uli lupkanje po prozoru koje se razlikovalo od udaranja grana mogranja po zastorima. Zvualo je kao da neko kuca. Otvorili smo prozor i zastor - i ugledali na oluji enu srebrne kose, ogrnutu dugakom tamnom pelerinom. Nasmeila nam se i zakoraila kroz prozor. Zatim je klekla pred nas. Bila je tako lepa. "Ja sam Minerva - vaa baka", rekla nam je. "Ali morate me zvati Mini. Dolazim izdaleka i veoma sam umorna, ali nemam vremena da se odmorim. Preti mi velika opasnost. Morate probuditi majku i rei joj da sam stigla." Zatim nas je veoma dostojanstveno zagrlila, posle ega pohitasmo uz stepenice da probudimo roditelje. "Znai, konano je stigla - ta tvoja baka", gunao je na otac, prebacujui majci i trljajui pospane oi. To nas je iznenadilo, jer Mini je kazala da je naa baka. Kako je onda mogla biti i majina baka? Otac je zagrlio enu koju je voleo i koja je stajala pred njim bosa, drhtei u tami. Poljubio je njenu bakarnu kosu, a zatim oi. "Tako dugo smo ekali u strahu", mrmljao je. "Konano e se i to zavriti. Obuci se. Idem dole da se pozdravim s njom." Poterao nas je ispred sebe i nas trojica siosmo do Mini koja nas je ekala pored vatre to se gasila. Podigla je svoje velike oi i krenula da zagrli oca. "Jusefe Pavloviu", ree ona, obrativi se naem ocu - kao i nama malopre na tenom ruskom. "Progone me. Imamo malo vremena. Moramo beati, svi

zajedno. Imate li brod u Jalti ili Sevastopolju - sada? Noas?" "Nisam spreman za ovo", poe on, spustivi nam ake na ramena. "Ne mogu povesti porodicu po ovakvom vremenu preko zimskog mora. Trebalo je da nas upozorite, obavestite. Ne moete od mene traiti da u poslednji as - stigavi usred noi..." "Kaem vam da moramo beati!" povika ona, epavi nas za ruke i gurajui nas u stranu. "Svih ovih petnaest godina znali ste da ovaj dan mora jednom doi... i doao je. Kako moete rei da vas nisam upozorila? Doputovala sam ak iz Lenjingrada..." "Znai da ste je nali?" upita otac, vidno uzbuen. "Od table nema ni traga. Ali ovo sam pribavila drugim sredstvima." Razgrnuvi pelerinu, ona ode do stola i pri slabom odsjaju vatre izvadi ne jednu ve tri ahovske figure - koje su sijale srebrnim i zlatnim sjajem. "Bile su skrivane u razliitim krajevima Rusije", ree ona. Na je otac nemo stajao, pogleda uprtog u figure, a mi smo prili da ih paljivo opipamo. Zlatni peak, srebrni slon, prekriven svetlucavim draguljima, i konj od srebra filigranski rad - koji se propinjao na zadnjim nogama i frktao. "Morate otii na dok i obezbediti brod", proaputala je Mini. "Pridruiu vam se sa svojom decom im se obuku i spakuju. Ali, za Boga miloga, pohitajte - i ponesite ovo sa sobom." Tu ona pokaza na figure. "To su moja deca i moja ena", pobuni se on. "Ja odgovaram za njihovu sigurnost." Ali Mini nas je zgrabila, a oi su joj sevale sjajem tamnijim od onog koji su isijavale figure. "Ako ove figure padnu njima u ruke, vie nikoga neete moi da zatitite"" prosikta ona. Otac ju je netremice gledao pravo u oi, a onda kao da je doneo odluku. Lagano je klimnuo. "U Sevastopolju imam ribarsku kunu", obavesti je on. "Slava ume da je pronae. Najvie za dva sata biu spreman da isplovim. Budite tamo i neka nam Bog pomogne u ovom naumu." Mini mu stisnu ruku, a on otra uz stepenite. Tada nam naa novopronaena baka naredi da se smesta obuemo. Roditelji su potom sili, otac je ponovo zagrlio majku, zarivi lice u njenu kosu kao da eli da joj upamti miris. Poljubio ju je u elo, a zatim se okrenuo ka Mini koja mu predade figure. Dostojanstveno klimnuvi, nestao je u noi. Majka je etkala kosu i osvrtala se unaokolo, zamuenog pogleda, nareujui nam ta da radimo, da bi nas na kraju poslala gore po njene stvari. Dok smo se peli, uli smo je kako govori Mini tihim glasom. "Dola si. Neka te Bog kazni to si ponovo otpoela tu uasnu Igru. Mislila sam da je gotova - zavrena." "Nisam je ja zapoela", odvratila je Mini. "Budi zahvalna to si petnaest godina proivela u miru, to si ih provela sa muem koga voli i decom koja se

nisu odvajala od tebe. Petnaest godina ti opasnost nije dahtala za vratom. To je mnogo vie no to sam ja imala. Ja sam te drala po strani, izvan Igre..." "To je sve to smo uli, jer su se glasovi zatim pretvorili u apat. U tom smo trenutku zauli napolju korake i lupu na vratima. Pogledali smo se pri nejasnoj svetlosti i potrali iz sobe. Odjednom se na pragu stvorila Mini ije je lice sijalo nekom vanzemaljskom svetlou. uli smo majku kako se penje uz stepenice, vrata kako poputaju i povike nekih ljudi koji su nadjaali grmljavinu. "Kroz prozor!" ree Mini, podigavi jednog pa drugog na grane smokve koja je poput puzavice rasla du junog zida; na to smo se drvo obojica popeli nebrojeno puta. Bili smo ve na pola puta, visei sa grane poput malih majmuna, kada smo zauli majino vritanje. "Beite!" vikala je. "Spasavajte glave!" I to je bilo sve; kia se slivala niz nas dok smo nestajali u tami vonjaka. Velika eljezna kapija Nimovog imanja irom se otvorila. Du dugakog prilaznog puta luk od drvea svetlucao je na suncu koje je zalazilo. Na kraju se nalazila fontana koja je zimus bila zaleena, a sada okruena velianstvenim dalijama i cinijama. um vode koja je uborila u njoj delovao je kao suta suprotnost huku talasa to je dopirao sa morske obale. Nim je stao ispred zgrade i zagledao se u mene. Oseala sam Solarinovo napeto telo jer sam mu sedela u krilu. "Tada smo poslednji put videli majku", ree Nim. "Mini je iskoila kroz prozor na drugom spratu i doekala se na raskvaeno tle. Kia je ve stvarala barice uanokolo kada se ona pridigla i povukla nas u vonjak. Majini krici nadjaali su i kiu i bat koraka po kui. 'Pretraite umu!' povikao je neko dok nas je Mini vukla prema stenju." Nim zastade, i dalje gledajui u mene. "Blagi Boe", izustih, drhtei od glave do pete. "Uhvatili su vam majku... kako ste vi uspeli da pobegnete?" "Na kraju vonjaka nalazilo se stenje koje se obruavalo ka moru", nastavio je Nim. "Kada smo stigli do njega, Mini je zakoraila preko ivice i povukla nas u zaklon ispod odlomljenog ispusta. Primetio sam da u ruci dri neku knjigu, nalik na malu, konu Bibliju. Izvukla je no i isekla nekoliko stranica, brzo ih smotala i gurnula meni pod koulju. Tada mi je rekla da poem - da to bre otrim do broda. Da kaem ocu da saeka nju i Sau. Ali trebalo je da ih ekamo samo jedan sat. Ako do tada ne stignu, otac i ja morali smo da pobegnemo, tako je rekla, i odnesemo figure na sigurno. Prvo sam odbio da odem bez brata." Nim se tuno zagleda u Solarina. "Ali imao sam samo est godina", nastavi Solarin. "Nisam mogao brzo da se verem po stenama kao Ladislaus, koji je bio etiri godine stariji i brz kao vetar. Mini se plaila da e nas sve pohvatati, ako ja posustanem. Kada je Slava otiao, poljubila me je i rekla mi da budem hrabar..." Zagledah se ponovo u Solarina i

primetih suze u njegovim oima dok se priseao detinjstva. "inilo mi se da prolaze sati dok smo se s mukom sputali po oluji niz one stene, Mini i ja. Konano smo stigli do dokova u Sevastopolju. Ali oev brod je ve bio isplovio." Nim je iziao iz kola, ozbilja lica, obiao oko njih i, otvorivi moja vrata, pruio mi ruku. "Pao sam ni sam ne znam koliko puta", nastavio je Nim, pomaui mi da se izvuem iz kola, "dok sam se klizao kroz blato i preko stenja da bih stigao do oevog broda. Kada je video da sam sam, uplaio se. Ispriao sam mu ta se dogodilo, ta je Mini rekla za figure. Otac je poeo da plae. Sedeo je sa glavom u akama i jecao poput deteta. 'ta bi se dogodilo da se ipak vratimo - da pokuamo da ih spasemo?' upitao sam ga. 'ta bi se dogodilo da ove figure ipak padnu u ruke onim drugima?' Pogledao me je, a kia mu je spirala suze koje su mu tekle niz lice. 'Zakleo sam se tvojoj majci da neu dozvoliti da se to dogodi', odvratio je, 'ak ni po cenu naih ivota...'" "Hoe da kae da ste otili, ne saekavi Mini i Aleksandra?" upitah. Solarin se iza mene izvukao iz Morgana, ponevi sa sobom vreu sa figurama. "Nije to bilo tako jednostavno", odvrati tuno Nim. "ekali smo satima mnogo due nego to je Mini smatrala bezbednim. Otac je koraao gore-dole po palubi, iban kiom. Popeo sam se u korpu na jarbolu desetinu puta, ne bih li ih ugledao kroz oluju. Na kraju smo se pomirili s tim da nee doi. ta smo drugo mogli misliti - nego da su ih uhvatili. Kada je otac krenuo, preklinjao sam ga da saeka samo jo malo. Tada mi je prvi put jasno rekao da su na ovo svi ekali, da je bilo ak planirano. Nismo se tek tako uputili na puinu - krenuli smo u Ameriku. Jo od dana kada se oenio majkom, a moda i ranije - znao je za Igru. Bio je svestan da bi mogao doi dan - da e doi dan - kada e se Mini pojaviti i pozvati njegovu porodicu da prinese uasnu rtvu. Taj dan je doao i u toku nekoliko asova polovina te porodice nestala je u mrkloj noi. Ali majci se zakleo svim na svetu da e po svaku cenu sauvati figure, rtvujui ak i decu." "Blagi Boe!" izustih, zurei u obojicu dok smo stajali na prilaznom putu. Solarin ode do cinija i umoi prste u fontanu koja je prskala unaokolo. "udi me to ste obojica pristali da uestvujete u igri kao to je ova - koja vam je za jednu no razorila porodicu!" Nim ovla prebaci ruku preko mog ramena i mi priosmo njegovom bratu koji je nemo zurio u fontanu. Solarin okrznu pogledom Nimovu ruku koja je poivala na mom ramenu. "I ti si uinila isto", ree on. "A Mini ti ak nije ni baka. Ali sve mi se ini da te je Slava uvukao u tu Igru, je li tako?" Po glasu i izrazu lica nisam mogla da zakljuim ta mu se motalo po glavi, ali to i nije bilo tako teko pogoditi. Izbegla sam njegov pogled. Nim mi stisnu rame.

"Mea culpa", priznade on uz osmeh. "ta je bilo s tobom i Mini kada ste videli da je oev brod otiao bez vas?" upitah Solarina. "Kako ste preiveli?" Kidao je latice s jedne cinije i bacao ih u fontanu. "Odvela me je u umu i sakrila dok oluja nije prestala", odvrati on, izgubljen u mislima. "Tri dana smo du obale lagano napredovali ka Gruziji, odeveni kao seljaci koji putuju na pijacu. Kada smo se dovoljno udaljili od kue i smatrali da smo bezbedni, seli smo da porazgovaramo o budunosti. 'Dovoljno si star da shvati ono to u ti rei', poela je Mini. 'Ali ne i dovoljno star da bi mi pomogao u zadatku koji je preda mnom. Jednog dana e biti - onda u poslati po tebe i rei ti ta mora uiniti. Ali sada se moram vrtiti i pokuati da spasem tvoju majku. Ako te povedem sa sobom, samo e mi smetati i ugroavati moje napore.'" Solarin nas je pogledao kao da je u nekom transu. "Sasvim dobro sam je shvatio", ree. "Mini se vratila da spase tvoju majku iz ruku sovjetske policije?" upitah. "I ti si isto uinila za svoju prijateljicu Lili, je li tako?" odvrati on pitanjem. "Mini je smestila Sau u sirotite", umea se Nim, grlivi me dok je gledao u brata. "Otac je umro ubrzo poto smo stigli u Ameriku, i tako sam ostao preputen sam sebi, isto kao i mali Saa u Rusiji. Iako nikada nisam bio siguran, u dubini srca sam uvek oseao da je udo od deteta, mali ahista Solarin o kome sam itao u novinama, moj brat. U to vreme sam se ve prezivao Nim - mala ala, jer sam tako zaraivao za ivot, zdipi to moe. Jedne veeri u ahovskom klubu Menhetn sreo sam Mordekaja i on je otkrio ko sam." "ta se dogodilo sa vaom majkom?" upitah. "Mini je zakasnila", tuno odvrati Solarin, okrenuvi se na drugu stranu. "Jedva je i sama pobegla iz Rusije. Neto kasnije dobio sam od nje pismo u sirotitu. To i nije bilo pravo pismo, ve iseak iz novina - Pravde, mislim. Iako nije bilo ni datuma, ni adrese poiljaoca, mada je bilo poslato iz Rusije, znao sam ko ga je poslao. U lanku je stajalo da e poznati ahista Mordekaj Rad drati irom Rusije predavanja o stanju u svetskom ahu, igrati egzibicione meeve i tragati za talentovanom decom o kojoj e pisati u knjizi o ahovskim vunderkindima. Jedno od mesta koja e igrom sluaja posetiti bilo je moje sirotite. Mini je pokuavala da stupi sa mnom u vezu." "Ostalo je istorija", ree Nim, koji je i dalje drao ruku prebaenu preko mog ramena. Drugom je zatim zagrlio Solarina i pourio nas u kuu. Proli smo kroz sunane sobe pune vazni s cveem i uglaanog nametaja koji se presijavao na popodnevnom suncu. Sunevi zraci su u kuhinju prodirali pod uglom, tako da su na podu poploanom kriljcem stvarali prave barice svetlosti. Sofe presvuene cvetnim materijalom izgledale su jo veselije nego to sam ih pamtila. Nim nas je pustio, ali mi je potom ponovo spustio ake na ramena i zagledao se u mene s puno ljubavi. "Donela si mi na dar ono to sam najvie eleo", ree on. "To to je Saa

ovde predstavlja pravo udo - ali najvee je ipak udo to to si iva. Nikada sebi ne bih oprostio da ti se neto dogodilo." Ponovo me je zagrlio, a zatim otiao u ostavu. Solarin je spustio vreu s figurama i priao prozoru, gde je i sada stajao, gledajui preko travnjaka u more. Brodii su jo lepetali poput belih golubica po vodi. Prila sam mu. "Kua je divna", ree on tiho, posmatrajui fontanu na stranjem travnjaku ija se voda slivala iz jedne inije u drugu i na kraju zavravala u tirkiznom bazenu za kupanje. Solarin je trenutak utao, a zatim dodao: "Moj je brat zaljubljen u tebe." Osetih kako mi se stomak gri. "Ne budi smean", odvratih. "To moramo raspraviti", ree on, okrenuvi se da me pogleda onim svojim bledozelenim pogledom od koga bih uvek osetila slabost. Podigao je aku da me pomiluje po kosi kada se Nim vratio iz ostave, nosei bocu ampanjca i ae. Priao je i spustio ih na niski stoi ispred prozora. "Imamo o toliko stvari da popriamo - toliko toga da se prisetimo", obrati se on Solarinu dok je otvarao ampanjac. "Jo ne mogu da poverujem da si ovde. Mislim da ti nikada vie neu dozvoliti da ode od mene..." "Moda e morati", odvrati Solarin, uhvativi me za ruku i povevi do jedne od sofa. Seo je pored mene dok je Nim sipao ampanjac. "Poto je Mini napustila Igru, neko se mora vratiti u Rusiju po tablu." "Napustila Igru?" ponovi Nim, prekinuvi da sipa ampanjac. "Kako je mogla? To je nemogue." "Imamo novu crnu kraljicu", osmehivao se Solarin posmatrajui ga. "Onu koju si, kako se ini, sam izabrao." Nim se okrenu i zagleda u mene. Po licu mu se videlo da je shvatio. "Prokletstvo!" izusti on, nastavivi da sipa vino. "A sada je, pretpostavljam, nestala bez traga, ostavivi nama da poistimo dumbus." "Pa, nije ba tako", primeti Solarin, zavukavi aku u koulju i izvukavi iz nje koverat. "Dala mi je ovo za Katarinu. Da joj predam kada stignemo. Mada ga nisam otvorio, pretpostavljam da sadri neto to e za sve nas biti od velikog znaaja." Dodao mi je zapeaeni koverat, koji sam se upravo spremala da otvorim kada se zau neki neobini zvuk - zvuk koji nisam odmah mogla da prepoznam. To je negde zvonio telefon! "Mislila sam da nema telefon!" zagledala sam se u Nima optuujuim pogledom, a on je urno spustio bocu i potrao prema delu kuhinje u kome su se nalazili tednjaci i ormanii. "I nemam", odvrati on napetim glasom dok je iz depa vadio klju i otkljuavao jedan od ormania. Iz njega je izvadio neto to je podsealo na telefon i to je zvonilo. "Ovaj telefon pripada nekom drugom - 'vrua veza', moglo bi se rei. Podigao je slualicu. Solarin i ja skoismo na noge.

"Mordekaj!" proaputah, pohitavi prema mestu na kome je stajao Nim i razgovarao. "Lili mora da je sa njim." Nim me ozbiljno pogleda i dodade mi slualicu. "Neko eli da popria s tobom", ree on tiho, uputivi Solarinu neki udan pogled. Prihvatih slualicu. "Mordekaj, ovde Ket. Je li Lili kod tebe?" upitah. "Darling!" zagrme glas zbog koga sam uvek morala da odmainjem slualicu od uveta - Hari Rad! "uo sam da je tvoj put meu Arape bio uspean! Okupiemo se i proslaviti stvar. Ali, draga, ao mi je to ti moram rei da je neto iskrslo. Ja sam kod Mordekaja. Nazvao je da mi kae da se Lili javljala i da se uputila ovamo sa stanice Grand Central. Pohitao sam, razume se, odmah ovamo. Ali jo nije stigla..." Ostala sam zabezeknuta. "Mislila sam da ti i Mordekaj ne razgovarate!" zavritah u slualicu. "Draga, to je smeno", odvrati Hari toboe iznenaeno. "Mordekaj mi je otac. Svakako da razgovaram s njim. Upravo ovog trenutka razgovaramo - to jest, on slua." "Ali Blana je kazala..." "Ah, sa njom stvari drugaije stoje", poe da objanjava Hari. "Oprosti mi to moram ovo da kaem, ali moja ena i njen brat nisu ba dobri ljudi. Jo od onog dana kada sam se oenio s Blanom Reginom, strepeo sam za Mordekaja, ako razume ta hou da kaem. Ja mu nisam dozvoljavao da nas poseuje..." Blana Regina. Blana Regina?" Tako je! Kakav sam samo idiot ispala! Zato mi to ranije nije palo u oi? Blana i Lili - Lili i Blana - oba ta imena znae "belo", zar ne? Svojoj keri je dala ime Lili, nadajui se da e krenuti njenim stopama. Blana Regina - Bela Kraljica! U glavi mi se vrtelo dok sam vrsto stezala slualicu; Solarin i Nim su utke stajali. Razume se, to je bio Hari - od samog poetka. Nim me je poslao Hariju, predstavivi ga kao klijenta; Hari se neobino trudio da me uvue u svoju porodicu; Hari je isto onako dobro kao i Nim shvatao da sam odlian strunjak za kompjutere. Hari me je pozvao da doem i vidim gataru - uporno je navaljivao da to bude ba te veeri, te novogodinje noi, i nijedne druge. A one noi kada me je pozvao kod sebe na veeru - sva ta hrana i predjela eleo je da me zadri dovoljno dugo kako bi Solarin imao vremena da se uvue u moj stan i ostavi poruku! Hari je te veeri, kao uzgred, obavestio svoju sluavku Valeri, da se spremam za Alir - Valeri ija je majka bila Tereza, telefonistkinja koja je radila za Kamelovog oca u Aliru; iji je mali brat, vahad, iveo u Kazbahu i uvao Crnu Kraljicu! A Sol je prevario Harija jer je istovremeno radio i za Blanu i Luelina. Moda je upravo Hari gurnuo Solovo telo u Ist River kako bi ubistvo predstavio kao obinu pljaku - i to moda ne samo da bi zavarao policiju, ve i svoje najblie!

Hari je poslao Lili u Alir, a ne Mordekaj. Kada je saznao da je bila na onom ahovskom meu, shvatio je da i njoj preti opasnost ne samo od Hermanolda ve i od vlastite majke i ujaka! I na kraju, Hari se oenio Blanom - Belom Kraljicom - isto kao to je Mirela naterala Taljerana da se oeni enom iz Indije. Ali Taljeran je bio samo lovac biskup! "Hari", izustih zapanjeno, "ti si Crni Kralj!" "Draga", poe on smireno. Gotovo da sam mogla da vidim njegovo potiteno lice, nalik na lice svetog Bernarda, i tune oi. "Oprosti to ti nisam odmah sve rekao. Ali sada ti je situacija sasvim jasna. Ako Lili nije sa vama..." "Nazvau te ponovo", rekoh mu. "Moram prekinuti." Spustila sam slualicu i epala Nima koji je stajao pored mene, sa izrazom istinskog straha na licu. "Okreni kompjuter", brzo rekoh. "Mislim da znam kuda je otila - ali rekla je da e ostaviti poruku ako neto poe naopako. Nadam se da nije uinila nita nepromiljeno." Nim okrenu broj i pomeri prekida kada je dobio vezu. Prislonih uvo uz slualicu i posle nekoliko trenutaka zausmo, zahvaljujui modernoj tehnologiji, digitalno reprodukovan Lilin glas. "Nalazim se u Palm Kortu na Plazi." Mora da sam to samo uobraavala, ali uinilo mi se da je ova binarna reprodukcija podrhtavala kao da je u pitanju pravi glas. "Otila sam do kue po kljueve kola koje drimo u sekreteru u dnevnoj sobi. Ali, blagi Boe..." Glas se izgubio. Mogla sam da osetim nadolazeu paniku. "Zna onu uasnu lakiranu Luelinovu komodu sa bronzanim drkama? To nisu bronzane ruke - to su figure! Ima ih est, ugraene su u komodu. Osnove su iskoriene za ruke, a same figure - njihovi gornji delovi ugraeni su u lane ladice! Te ladice su stalno bile zaglavljene, ali nikada mi nije palo na pamet - uzela sam no za otvaranje pisama da pokuam da ih otvorim, a zatim sam iz kuhinje donela eki i raznela plou. Izvadila sam dve figure, a onda sam ula nekoga kako dolazi. Pobegla sam kroz stranji izlaz i spustila se liftom za poslugu. Oh Boe, mora smesta doi. Ne mogu sama tamo da se vratim..." Spustila je slualicu. Saekala sam da ujem da li je ostavila jo koju poruku, ali poto nije, spustila sam slualicu. "Moramo poi", rekoh Nimu i Solarinu koji su bili vidno zabrinuti. "Objasniu vam uz put." "ta je sa Harijem?" upita Nim dok sam gurala Minino neproitano pismo u dep i hitala da pokupim figure. "Nazvau ga i rei mu da nas saeka u Plazi", odvratih. "Pali kola. Lili je pronala novu gomilu figura." Toliko dugo smo vozili slalom po putevima i s mukom se probijali kroz

guvu na Menhetnu da mi se inilo kako je prola venost pre nego to je Nimov zeleni morgan kripei stao ispred Plaze, poplaivi golubove koji su nam se nali na putu. Utrala sam unutra i pretraila Palm Kort, ali Lili nije bila tamo. Hari je kazao da e nas saekati, ali unaokolo nije bilo nikog - ak sam zavirila i u toalet. Trei sam se vratila napolje, odmahujui rukama, a zatim uskoila u kola. "Neto nije u redu", rekoh im. "Hari nas ne bi ekao jedino u sluaju da Lili nije bila ovde." "Ili je neko drugi bio", promrmlja Nim. "Neko je stigao u stan i ona je umakla. Videli su da je otkrila figure, moda su je pratili. Siguran sam da je Harija saekao odbor za doek..." On besno upali ponovo motor. "Gde li su prvo otili - do Mordekaja po njegovih devet figura? Ili u stan?" "Proverimo prvo u stanu", pourih da kaem. "Blie je. U razgovoru sa Harijem, pre no to smo krenuli, otkrila sam da i sama mogu sakupiti mali odbor za doek." Nim me iznenaeno pogleda. "Kamel Kader je u gradu", rekoh. Solarin mi stisnu rame. Svima nam je bilo jasno ta je to znailo. Devet figura kod Mordekaja, osam u mojoj vrei i est koje je Lili videla u stanu. To je bilo dovoljno da se konci Igre dre u rukama... a moda i da se deifruje formula. Ko god da dobije ovu rundu, moi e da ovlada njome. Nim se zaustavio ispred zgrade, preskoio vrata i gurnuo kljueve automobila zaprepaenom vrataru u aku. Nas troje uletesmo unutra bez rei. Pritisnuh dugme za lift. Vratar je trao za nama. "Da li se gospodin Rad vratio?" upitah ga preko ramena dok su se vrata lifta otvarala. Vratar me iznenaeno pogleda, a zatim klimnu. "Pre otprilike deset minuta", ree on, "sa zetom..." Tako znai. Uskoili smo u lift pre no to je uspeo bilo ta vie da kae i upravo smo hteli da krenemo kada mi neto privue panju. Brzo ispruih ruku i zadrah vrata. Kroz njih prolete mala krznena lopta. Kada sam se sagla da je podignem, ugledala sam Lili kako hita preko predvorja. Zgrabih je i povukoh unutra. Vrata se zatvorie i mi krenusmo. "Nisu te uhvatili!" povikah. "Mene ne, ali zato su Harija", odvrati ona. "Plaila sam se da ostanem u Palm Kortu, pa sam izila sa Kariokom i ostala da ekam u blizini parka s druge strane ulice. Hari se poneo kao pravi idiot - ostavio je kola ispred zgrade i peice poao da me potrai. Nisu oni mene pratili, ve njega. Ugledala sam Luelina i Hermenolda odmah iza njega. Proli su pored mene - gledali su kroz mene. Nisu me prepoznali!" izjavi ona zaprepaeno. "Karioku sam strpala u tanu zajedno sa dve figure koje sam uzela. Tu su." Ona potapa tanu. Blagi Boe, ulazili smo u obraun sa svom raspoloivom municijom. "Pratila sam ih nazad ovamo i

ostala s druge strane ulice, jer nisam znala ta da radim kada su ga poveli unutra. Luelin je iao na korak od Harija - moda ima pitolj." Vrata se otvorie i mi krenusmo niz hodnik; Karioka je trao pred nama. Lili je upravo vadila klju kada se vrata otvorie i na njima se pojavi Blana u svetlucavoj, beloj, koktel haljini; kao i uvek, na usnama joj je poigravao hladan, beli osmeh. U ruci je drala au ampanjca. "Konano smo svi na okupu", ree ona ljubazno, ponudivi mi svoj porculanski obraz. Napravih se da ga ne vidim, na ta se ona okrenu prema Lili. "Podigni tog psa i zatvori ga u radnu sobu", ree hladno. "Mislim da je za danas bilo dosta nesrenih sluajeva." "Samo as", umeah se, dok se Lili saginjala da podigne psa. "Nismo doli na koktel. ta ste uinili sa Harijem?" Proleteh pored Blane u stan u kome nisam bila est meseci. U stanu je sve bilo po starom, ali sada sam ga gledala drugaijim oima... mermerni pod u predvorju imao je izgled ahovske table. Zavrnica, pomislih. "On je dobro", odvrati Blana, sledei me do irokog, mermernog stepenita koje je vodilo u trpezariju, dok su Solarin, Nim i Lili ili za njom. Na drugom kraju prostorije Luelin je kleao pored lakiranog crvenog sekretera, razbijajui ladice za koje Lili nije imala vremena i vadei iz njih preostale etiri figure. Po celom podu bile su rasute krhotine drveta. Dok sam prelazila preko prostrane sobe, on podie pogled. "Zdravo, draga", ree Luelin, ustavi da me pozdravi. "Presrean sam to si dola do figura koje sam traio - samo to nisi igrala ba onako kako sam se nadao da e igrati ovu Igru. Koliko sam shvatio, promenila si strane. Ba teta. A oduvek si mi bila draga." "Nikada nisam bila na tvojoj strani, Lueline", odvratih s gnuanjem. "Hou da vidim Harija. I nigde nee odavde dok ga ne budem videla. Znam da je Hermanold ovde, ali i dalje smo brojniji." "Ne bih rekla", odvrati Blana s druge strane prostorije, sipajui ampanjac. Podigla je au prema Lili koja je zurila u nju drei Karioku, a zatim je prila i zagledala se u mene onim svojim hladnim, plavim oima. "Tu je i nekoliko vaih poznanika - gospodin Brodski iz KGB-ea, koji u stvari radi za mene. I arif - koga je El-Marad ljubazno poslao ovamo na moj zahtev. Toliko dugo su vas ekali da se vratite iz Alira; danonono su motrili na kuu. Izgleda da ste na povratku poli na panoramsko razgledanje grada." Okrznuh pogledom Solarina i Nima. Trebalo je da oekujemo neto slino. "ta ste uinili s mojim ocem?" povika Lili, prilazei Blani stisnutih zubiju, dok je Karioka reao na Luelina iz njenog naruja. "Svezan je u stranjoj sobi", odvrati Blana, poigravajui se niskom bisera koje je uvek nosila. "Ne fali mu ni dlaka s glave, niti e mu zafaliti ako budete razumni. elim te figure. Prekinimo s nasiljem - ubeena sam da nam ga je

svima dosta. Nikome se nita nee dogoditi ako mi predate figure." Luelin izvue pitolj iz sakoa. "Meni jo nije dosta nasilja", ree on mirno. "Zato ne pusti to malo udovite, pa da uinim ono to sam oduvek eleo?" Lili je u uasu zurila u njega. Spustih aku na njenu miicu, istovremeno pogledavi Nima i Solarina koji su se odmakli ka zidovima, pripremajui se za akciju. Pomislih da sam utroila uludo ve dosta vremena - moje figure su bile na svom mestu. "Oigledno nisi pomno pratila Igru", obratih se Blani. "Kod mene je devetnaest figura. Sa ovih etiri koje e mi dati, imau dvadeset tri - to je dovoljno da reim formulu i pobedim." Krajikom oka primetila sam da mi se Nim osmehuje i klima glavom. Blana je zurila u mene s nevericom. "Mora da si luda", ree ona iznenada. "Moj brat dri uperen pitolj u tebe. Mog voljenog mua - Crnog Kralja - dre kao taoca trojica mukaraca u susednoj sobi. To i jeste svrha igre - prikljetiti kralja." "Ne i ove Igre", odvratih i krenuh preko sobe ka baru pored koga je stajao Solarin. "Moe se i povui. Ne zna kako stvari stoje, to jest ne zna poteze - pa ak ni igrae. Nisi samo ti ubacila peaka - kao to je bio Sol - u vlastito domainstvo. Nema samo ti saveznike u Rusiji i Aliru..." Stajala sam na stepenitu, drei bocu sa ampanjcem i osmehivala se Blani. Njena i inae bleda koa sada je podseala na kre. Luelin je drao pitolj uperen u onaj deo moga tela za koji sam se nadala da e i dalje sreno kucati, ali bila sam uverena da nee povui obara dok ne uje kraj. Solarin mi stisnu lakat otpozadi. "O emu to govori?" upita Blana, grizui usnu. "Kada sam nazvala Harija da mu kaem da poe do Plaze, on nije bio sam. Bio je sa Mordekajem - Kamelom Kaderom - i sa Valeri, vaom odanom sluavkom, koja radi za nas. Oni nisu poli ka Plazi sa Harijem. Doli su ovamo, kroz ulaz za poslugu. Zato ne proveri?" U tom trenutku nastao je pakao. Lili je ispustila Karioku na pod i on se zaleteo na Luelina, koji se sekundu predugo dvoumio izmeu Nima i pahuljastog psa. Zgrabila sam bocu sa ampanjcem i zavitlala je preko sobe ka Luelinovoj glavi u trenutku kada je povukao obara i Nim se presamitio. Onda sam i ja poletela preko sobe, zgrabila Luelina za kosu i stala da ga vuem nadole svom svojom teinom. Dok sam se rvala sa Luelinom, krajikom oka ugledala sam Hermanolda kako ulee u sobu i Solarina kako ga doekuje. Zarila sam zube Luelinu u rame, a Karioka je to isto uradio sa njegovom nogom. ula sam Nima kako stenje na podu nekoliko ina od nas, dok se Luelin otimao ne bi li dohvatio pitolj. Zgrabila sam bocu od ampanjca i lupila je njome po aci, a koleno mu zabila u prepone. Poeo je da vriti, to mi je omoguilo da na trenutak predahnem. Blana se uputila ka mermernom stepenitu, ali ju je Lili stigla, zgrabila za bisernu ogrlicu, i snano je zavrnula, dok se ova upirala da je nekako dohvati.

Lice joj je potamnelo. Solarin je epao Hermanolda za prednji deo koulje, podigao ga na noge i tako ga snano tesnuo pesnicom u bradu da sam se zaudila; nisam znala da ahisti i to umeju. Sve sam to videla u trenu, a zatim sam se okrenula i bacila na pitolj dok se Luelin prevrtao, steui prepone. S pitoljem u ruci nagnula sam se nad Nima; Solarin je trao ka nama preko prostorije. "Dobro sam", zadahta Nim kada mu Solarin dodirnu ranu na kuku gde se ve primeivala tamna mrlja. "Poi do Harija!" "Ti ostani ovde", ree Solarin, stisnuvi mi rame. "Idem tamo pozadi." Tuno pogledavi brata, on otra preko sobe i pojuri uz stepenice. Hermanold je leao opruen preko stepenita, u nesvesti. Luelin se nedaleko od mene jo uvijao i zavijao dok je Karioka i dalje napadao njegove zglavke, cepajui mu sokne. Kleala sam pored Nima koji je teko disao, pritiskajui aku uz vlano mesto na kuku gde se krvava mrlja sve vie irila. Lili se i dalje rvala sa Blanom; biseri iz pokidane ogrlice leali su unaokolo po tepihu. Dok sam se naginjala ka Nimu ula sam buku i udarce iz stranjih soba. "Bie ti bolje da preivi", doapnuh mu. "Posle svega to si mi priredio, ne bih volela da te izgubim pre no to se naplatim." Rana mu je bila mala i duboka; metak mu je otkinuo pare mesa sa kuka. Nim me je pogledao i pokuao da se osmehne. "Jesi li zaljubljena u Sau?" upita on. Prevrnuh oima i uzdahnuh. "Nije ti nita", rekoh mu, podigavi ga da sedne i pruivi mu pitolj. "Bie bolje da proverim je li jo iv." Preoh preko sobe, zgrabih Blanu za kosu i rastavih je od Lili, a zatim joj pokazah pitolj u Nimovoj aci. "Upotrebie ga", objasnih joj. Lili krenu za mnom uz stepenice, pa kroz stranji hodnik, gde je sve bilo sumnjivo mirno. Na prstima smo se pribliavale radnoj sobi kada iz nje izie Kamel Kader. Ugledao nas je i nasmeio se svojim zlatnim oima, a onda me uhvatio za aku. "Odlino obavljen posao", ree on sreno. "Izgleda da se ekipa beloga predala." Lili i ja nahrupismo u radnu sobu, a Kamel ode niz hodnik prema dnevnoj sobi. Unutra je sedeo Hari i trljao glavu. Iza njega su stajali Mordekaj i sluavka Valeri koja ih je pustila u stan kroz stranja vrata. Lili pohita preko sobe i baci se na Harija, plaui od radosti. Dok ju je on milovao po kosi, Mordekaj mi s druge strane namignu. Obuhvativi jednim pogledom ostatak prostorije, ugledala sam Solarina kako vezuje poslednji vor na konopcu kojim je upakovao arifa. Brodski, KGBeovac iz ahovskog kluba, leao je vezan pored njega poput jarebice. Solarin gurnu neku krpu Brodskom u usta i okrenu se ka meni, epavi me za rame. "Moj brat?" proaputa.

"Bie sve u redu", odvratih. "Ket, draga", pozva me Hari iza lea, "hvala ti to si mi spasla ker." Okrenuh se ka njemu i videh kako mi se i Valeri osmehuje. "Voleti da je i moj mali brata bio tu da ovo videti!" ree ona, osvrui se unaokolo. "Bie veoma tuan - i on voleti dobru tunjavu." Prioh joj i zagrlih je. "Popriaemo kasnije", ree Hari. "Odoh sada da se pozdravim sa svojom enom." "Mrzim je", rele Lili. "Ubila bih je da me Ket nije spreila." "Ne bi ti to uinila, draga", odvrati Hari, poljubivi je u kosu. "Ona je ipak tvoja majka. Ne bi te bilo da nije nje. To nikada nemoj zaboraviti." Zatim uperi svoje tune, pokunjene oi u mene. "Na izvestan nain i sam sam kriv za sve ovo", dodade on. "Znao sam kakva je kada sam se oenio njome. A oenio sam se Igre radi." On potiteno pognu glavu i izie iz sobe. Mordekaj potapa Lili po ramenu, gledajui je kroz debele naoari poput kakve sove. "Igra jo nije zavrena", ree on tiho. "Na izvestan nain, tek je poela." Solarin me je uhvatio za ruku i odvukao u ogromnu Harijevu kuhinju koja se nalazila iza trpezarije. Dok su ostali istili lom, on me je prikljetio uz sjajni bakarni sto u sredini. Divlje je spustio svoje vrele usne uz moje i akama stao da prelazi preko mog tela kao da eli da me proguta. Zaboravila sam na sve to se tamo napolju dogodilo i na sve to e se jo dogoditi, jer me je ispunjavala tama njegove strasti. Dok sam se borila sa vrtoglavicom, oseala sam njegove zube na svom vratu i njegove ake u kosi. Njegov je jezik ponovo pronaao moj i ja zastenjah. Konano se odvojio od mene. "Moram se vratiti u Rusiju", proaputao mi je na uvo. Usnama je prelazio preko mog grla. "Moram se doepati table. To je jedini nain da se ova Igra stvarno okona..." "Poi u s tobom", rekoh, nagnuvi se nazad kako bih ga pogledala u oi. On me ponovo privue, ljubei mi oi, a ja se ponovo pripih uz njega. "Ne moe", promrmlja on, a telo mu je podrhtavalo od siline oseanja. "Vratiu se - obeavam. Kunem se svakom kapi svoje krvi. Nikada ti neu dopustiti da ode od mene." U to zauh kako se vrata otvaraju i oboje se okrenusmo, ostavi zagrljeni. Na vratima je stajao Kamel, a pored njega, oslanjajui se o njegovo rame - Nim. Ljuljao se pored Kamela na vratima, bezizraajnog lica. "Slava..." poe Solarin, i dalje me vrsto steui za aku, dok je iao prema bratu. "urka je gotova", ree Nim, lagano razvlaei usta u osmeh ljubavi i razumevanja. Kamel me je posmatrao, izvivi obrvu kao da je eleo da pita ta

se to deava. "Doi, Saa", ree Nim. "Vreme je da okonamo ovu Igru." Ekipa beloga - bar oni koje smo uhvatili - bila je svezana i umotana u bele arave. Izneli smo ih kroz kuhinju i sneli dole liftom za poslugu do garae u kojoj su ekala Harijeva kola. Sve smo ih zajedno - arifa, Brodskog, Hermanolda, Luelina i Blanu - smestili u prostrani stranji deo. Kamel i Valeri uli su s njima pozadi, nosei pitolj. Hari je seo za volan, a Nim pored njega. Napolju jo nije bio potpuni mrak, ali kroz zatamnjena stakla posmatrai nisu mogli da vide unutranjost. "Vodimo ih u Nimovu kuu na rtu", objasni Hari. "Onda e Kamel otii po va brodi i dovesti ga donde." "Moemo ih spustiti u amac na vesla pravo iz moje bate." Nasmeja se Nim, i dalje se drei za kuk. "Niko ne stanuje dovoljno blizu da bi ma ta video." "ta ste naumili s njima kada ih ukrcate na brodi?" elela sam da saznam. "Valeri i ja", objasni Kamel, "izveemo ih na puinu. Srediu sa alirskim patrolnim amcem da izie pred nas kada se naemo u meunarodnim vodama. Alirska vlada bie veoma zadovoljna da se domogne zaverenika koji su kovali plan sa pukovnikom Gadafijem o ubistvu lanova OPEK-a. U stvari, to je moda i istina. Posumnjao sam da i pukovnik ima udela u ovoj Igri jo od trenutka kada se raspitivao o tebi na konferenciji." "Odlina ideja", nasmejah se. "To e nam bar omoguiti da na miru okonamo posao." Nagnuvi se ka Valeri, dodadoh: "Kada stigne u Alir, poljubi majku i vahada za mene." "Moj brat misliti ti veoma hrabra", ree Valeri, toplo mi stegnuvi ruku. "Zamolio me rei tebi da se nada da e jedan dan ponovo doi u Alir!" I tako su Hari, Kamel i Nim krenuli put Long Ajlenda sa gomilom talaca. Bar e arif - pa ak i Blana, Bela Kraljica - imati prilike da se upoznaju sa unutranjou alirskog zatvora, kad smo ve Lili i ja to za dlaku propustile. Solarin, Lili, Mordekaj i ja krenusmo Nimovim zelenim morganom. Sa etiri poslednje figure koje smo izvadili iz sekretera uputismo se ka Mordekajevom stanu u dijamantskoj oblasti kako bismo sve figure stavili na gomilu i dali se na onaj pravi posao: deifrovanje formule za kojom su mnogi mukotrpno i dugo tragali. Lili je vozila, ja sam ponovo sedela Solarinu u krilu, a Mordekaja smo strpali kao putnu torbu u ono malo slobodnog prostora iza sedita; u krilu je jo drao Karioku. "Mali moj psiu", ree Mordekaj, milujui Karioku i osmehujui se, "posle svih ovih pustolovina i sam si praktino postao ahista! Sada emo figurama koje ste doneli iz pustinje pridodati i ovih neoekivanih est koje smo oduzeli ekipi beloga. Uspean dan." "Plus onih devet za koje Mini kae da su kod tebe", dodadoh. "To je ukupno dvadeset tri."

"Dvadeset est", zakikota se Mordekaj. "Kod mene su i one tri koje je Mini izvukla iz Rusije 1951. - a koje su Ladislaus Nim i njegov otac doneli u Ameriku!" "Tako je!" povikah. "Ovih devet kod tebe su one koje je Taljeran zakopao u Vermontu. Ali odakle ovih naih osam - one koje smo Lili i ja donele iz pustinje?" "Ah, da. Imam jo neto za tebe, draga", zacvrkuta veseli Mordekaj. "Nalazi se u mom stanu zajedno sa figurama. Moda ti je Nim kazao da mu je Mini, pre nego to se s njim pozdravila one noi na stenama u Rusiji, dala nekoliko smotanih listova hartije od velike vanosti?" "Jeste", upade Solarin. "Istrgnuti su bili iz neke knjige. Video sam kada je to uradila. Seam se, iako sam bio veoma mali. Da li je to bio dnevnik koji je Mini dala Katarini? Od trenutka kada mi ga je pokazala, pitao sam se..." "Uskoro vie nee morati da se pita", prekinu ga zagonetno Mordekaj. "Znae. Te stranice, zna, razjanjavaju poslednju od tajni. Tajnu Igre." Nimov morgan parkirali smo u javnoj garai na kraju bloka i peke otili do Mordekajevog stana. Solarin je nosio zbirku figura koja je sada za svakog drugog bila preteka. Prolo je ve bilo osam asova i gotovo da se smrklo u dijamantskoj etvrti. Prolazili smo pored radnji sa elinim ogradama preko fasada. Vetar je po praznim plonicima nosio novine. Jo je bio vikend Praznika rada i sve je bilo zatvoreno. Negde na pola bloka Mordekaj se zaustavio i otkljuao metalnu ogradu. Uli smo pravo na dugako usko, stepenite koje je vodilo u stranji deo zgrade. Pratili smo ga kroz polumrak do odmorita gde je otkljuao jedna vrata. Zakoraili smo u ogromno potkrovlje u kome su svenjaci visili sa tavanice visoke trideset stopa. Niz visokih prozora na jednom kraju odbijao je svetlucave prizme kristala kada je Mordekaj upalio svetlo. Otiao je na drugi kraj sobe. Svuda unaokolo nalazili su se debeli tepisi tamnih boja, prelepo svetlucavo drvee i nametaj prekriven krznom, stolovi pretrpani umetnikim predmetima i knjigama. Upravo tako bi izgledao i moj stari stan da je bio vei, a ja bogatija. Ceo jedan zid prekrivala je ogromna, velianstvena tapiserija koja mora da je bila stara kao i Monglanska garnitura. Solarin, Lili i ja posedasmo na meke, duboke sofe. Na stolu ispred nas bila je razmetena velika ahovska tabla. Lili jednim potezom ruke skloni figure sa nje, a Solarin poe da vadi nae figure iz vree i da ih postavlja na tablu. Figure Monglanske garniture bile su prekrupne ak i za neobino velike kvadrate Mordekajeve table od alabastera, ali izgledale su velianstveno pri mekoj svetlosti svenjaka. Mordekaj je povukao u stranu tapiseriju i otkljuao veliki sef ugraen u ciglu.

Iz njega je izvukao poveu kutiju u kojoj se nalazilo jo dvanaest figura; Solarin pohita da mu pomogne. Kada su sve figure bile na svom mestu, zagledasmo se u njih. Imali smo konje koji su se propinjali i stajali na mestu konja na tabli, uzviene lovce koje su predstavljali slonovi, kamile sa nosiljkama u obliku kula na leima koje su stajale na mestu topova. Zlatni kralj jahao je svog debelokoca, kraljica je sedela u nosiljci - i sve figure bile su obloene dragim kamenjem i izraene u plemenitom metalu s takvom preciznou i gracioznou, da ih nijedan zanatlijaumetnik nee moi verno kopirati bar u narednih hiljadu godina. Nedostajalo je samo est figura: dva srebrna peaka i jedan zlatni, zlatni konj, srebrni lovac i beli kralj - takoe od srebra. Gotovo da nismo mogli poverovati da su tu, pred nama, da se presijavaju, da su gotovo sve na broju. Um u kome se zaela ideja da spoji neto tako divno sa neim u toj meri smrtonosnim, mora da je bio krajnje izuzetan. Izvukli smo tkaninu i prostrli je preko velikog stola za kafu pored table. Pred oima mi se sve vrtelo od udnog sjaja kojim su zraile figure i od prelepih boja dragog kamenja - smaragda i safira, rubina i dijamanata, utog etruna, svetloplavog akvamarina i bledozelenog peridota koji je bio gotovo iste boje kao i Solarinove oi. On spusti svoju aku preko moje dok smo utke sedeli. Lili je izvukla hartiju na kojoj smo iscrtali nau verziju redosleda poteza. Spustila ju je pored tkanine. "Ima jo neto to mislim da treba da vam pokaem", ree Mordekaj koji se, u meuvremenu, vratio do sefa. Priao mi je i predao mali paket. Zagledala sam mu se u uveane oi iza debelih naoara. Njegovo naborano lice razvuklo se u osmeh. Ispruio je zatim ruku prema Lili kao da oekuje od nje da ustane. "Doi da mi pomogne oko pripremanja veere. Saekaemo tvog oca i Nima da se vrate. Bie gladni kada stignu. U meuvremenu, naa prijateljica Ket moe proitati ono to sam joj dao." Zatim je odvukao u kuhinju Lili koja se bunila. Solarin se pomeri blie meni dok sam otvarala paket i vadila iz njega smotani sveanj hartija. Kao to je Solarin ve bio pogodio - hartija je bila ista, stara kao i u Mirelinom dnevniku. Pohitavi da izvadim original iz vree koja je ostala da lei na podu izmeu nas, stadoh da ih uporeujem. Jasno se videlo odakle su listovi iseeni. Nasmeih se Solarinu. Kada sam se zavalila u sofu, zavukao je ruku iza mojih lea i zagrlio me. Razmotala sam hartije i poela da itam. Bilo je to poslednje poglavlje iz Mirelinog dnevnika... PRIA CRNE KRALJICE Kestenje je cvetalo u Parizu kada sam tog prolea 1799. ostavila arla Morisa Taljerana i vratila se u Englesku. Teko mi je bilo da odem, jer sam ponovo bila

trudna. U meni se zainjao novi ivot, a sa njim je samo jo vie ojaala elja da okonam tu Igru, jednom za svagda. Proi e etiri godine pre no to u ponovo videti Morisa. etiri godine tokom kojih e svet protresti i izmeniti mnogi dogaaji. U Francusku e se vratiti Napoleon, zbaciti Direktorijum i biti imenovan prvim konzulom - a zatim doivotnim konzulom. U Rusiji e generali ubiti svog cara Pavla I - kao i ljubavnika-ljubimca njegove majke, Platona Zubova. Mistini i tajanstveni Aleksandar - koji je stajao pored mene nad nastojnicom dok je umirala - doi e u posed crne kraljice iz Monglanske garniture. Svet koji sam znala - Engleska i Francuska, Austrija, Prusija i Rusija - ponovo e krenuti u rat. A Taljeran, otac moje dece, konano e dobiti papski oprost koji sam od njega traila i moi e da se oeni Katarinom Noel Vorle Grand - Belom Krljicom. Imala sam tkaninu, crte table i znala sam da mi je sedamnaest figura nadohvat ruke. Ne samo onih devet zakopanih u Vermontu - tano sam znala gde se nalaze - ve i drugih osam: sedam gospoe Grand i ona jedna koja je sada bila kod Aleksandra. S tim znanjem sam pola u Englesku - u Kembrid - gde mi je Vilijem Blejk kazao da se nalaze zaplenjeni spisi ser Isaka Njutna. Sam Blejk, koji je bio gotovo na morbidan nain opinjen takvim stvarima, obezbedio mi je dozvolu da prouim te radove. Bosvel je umro maja 1795. - a Filidor, veliki ahista, nadiveo ga je samo za tri meseca. Stari straari bili su mrtvi - ekipu bele kraljice desetkovala je smrt. Morala sam da povuem potez pre no to uspe da okupi novu. Neposredno pre ahinov i arlotov povratak iz Egipta zajedno sa Napoleonom - etvrtog oktobra 1799, tano est meseci posle mog roendana, u Londonu sam rodila devojicu. Krstila sam je Eliza, po Elizi crvenokosoj, toj velikoj eni koja je osnovala Kartaginu - i po kojoj je i Napoleonova sestra dobila ime. Ali odabrala sam da je zovem arlota, ne samo po ocu, arlu Morisu i bratu, arlotu - ve u znak seanja na jednu drugu arlotu koja je rtvovala svoj ivot za mene. Tek sada, kada su mi se ahin i arlot pridruili u Londonu, poeo je pravi posao. Nou smo prouavali stare Njutnove rukopise i pri svetlosti svee iitavali mnogobrojne zabeleke i eksperimente. Ali sve kao da je bilo uzalud. Posle mnogo meseci dola sam do zakljuka da ni ovaj veliki naunik nije otkrio tajnu. A onda mi je sinulo - moda uopte nisam znala u emu se ta tajna sastojala. "Osmica", izgovorih glasno jedne noi, dok smo sedeli u odajama Kembrida koje su gledale na batu iza kuhinje, istim onima u kojima je i Njutn radio pre gotovo jednog veka. "ta, u stvari, predstavlja Osmica?" "U Egiptu", poe ahin, "veruju da je postojalo osam bogova koji su prethodili svemu ostalom. U Kini veruju u Osam Besmrtnika. U Indiji misle da je Krina Crni - osmi sin - postao takoe Besmrtan. Orue ovekovog spasa. A

budisti veruju u Osmostruko svijenu stazu koja vodi u Nirvanu. Postoji mnogo osmica u svetskim mitologijama..." "Ali sve oznaavaju istu stvar", umea se arlot, moj mali sin koji je bio prestar za svoje godine. "Alhemiari nisu samo tragali za nainom da jedan metal pretvore u drugi. eleli su da postignu isto to i Egipani graenjem piramida - Vavilonci rtvovanjem dece svojim paganskim bogovima. Ti alhemiari su sav svoj rad zapoinjali molitvom Hermesu, koji nije samo bio glasnik to sprovodi mrtve due u Had, ve i bog isceljenja..." "ahin te je isuvie dobro uputio u misticizam", primetih. "Mi ovde tragamo za naunom formulom." "Ali, majko, u tome i jeste stvar - zar ne shvata?" odvrati arlot. "Zbog toga su prizivali boga Hermesa. U prvoj fazi eksperimenta - esnaest koraka stvaraju crvenkastocrni prah, talog. Od njega prave kola koji se naziva filozofski kamen. U drugoj fazi, koriste ga kao katalizator u pretvaranju metala. U treoj i poslednjoj, meaju taj prah sa nekom naroitom vodom, rosom sakupljenom u odreeno doba godine - kada se sunce nalazi izmeu Taurota i Beliera, Bika i Ovna. Sve slike u knjigama pokazuju upravo to - i to se deava upravo na tvoj roendan - kada je voda koja pada sa Meseca veoma teka. Tada poinje poslednja faza." "Ne razumem", rekoh zbunjena. "ta se dobija kada se ta naroita voda pomea sa prahom filozofskog kamena?" "To zovu al-Iksir", odgovori mi tiho ahin. "Kada se ispije, donosi zdravlje, dug ivot, i isceljuje sve rane." "Majko", oslovi me arlot ozbiljno, "to je tajna besmrtnosti. Eliksir ivota." Bile su nam potrebne etiri godine da stignemo do toga. Ali, mada nam je sada bila poznata svrha formule, jo nismo znali kako izgleda. Bio je avgust 1803. kada sam sa ahinom i svoje dvoje dece stigla u banju Burbon-Larkambo u sredinjoj Francuskoj, varo po kojoj su burbonski kraljevi dobili ime. Bila je to varo u kojoj je Moris Taljeran odlazio istog meseca svakog leta radi kupanja u termalnim vodama. Banja je bila okruena drevnim hrastovima, a dugaka etalita oiviena rascvetalim bourima. Dok sam prvog jutra stajala na stazi u dugakoj platnenoj halji, koja se oblaila za odlazak na kupanje, i ekala meu leptirovima i cveem - ugledala sam Morisa kako dolazi stazom. Za ove etiri godine koliko ga nisam videla dosta se izmenio. Ja jo nisam napunila trideset godina, a on e uskoro imati pedeset - zgodno lice bilo mu je proarano sitnim borama, a uvojci nenapuderisane kose, proarani sedinama, blistali su na jutarnjem suncu. Ugledao me je i sledio se nasred staze, ne odvajajui pogled od mog lica. A one njegove oi bile su jo tako prodorne, iskriavo plave, kakve sam ih upamtila jo onog jutra kada sam ga prvi put

videla u Davidovom ateljeu - sa Valentinom. Priao mi je kao da je oekivao da e me upravo tu zatei, spustio aku na moju kosu i bez rei nastavio da me gleda. "Nikada ti neu oprostiti", bile su njegove prve rei, "to si me nauila ta je to ljubav, a zatim me ostavila da se sam borim s njom. Zato nisi odgovorila ni na jedno moje pismo? Zato nestaje, pa se zatim, samo nakratko, pojavljuje da bi mi ponovo slomila srce, koje te je gotovo prebolelo? Ponekad uhvatim sebe kako razmiljam o tebi - alei to sam te uopte upoznao." A onda, kao da inati sopstvenim reima, on me zgrabi, privue k sebi u strastan zagrljaj, prelazei usnama preko mojih usta, grla, grudi. Kao i ranije, osetih kako me obuzima zaslepljujua silina njegove ljubavi. Borei se protiv elje koju sam i sama oseala, otrgnuh se od njega. "Dola sam po ono to si mi obeao", izgovorih slabim glasom. "Uinio sam sve to sam obeao - i vie no to sam obeao", odvrati on s gorinom u glasu. "Sve sam zbog tebe rtvovao - ivot, slobodu, moda i svoju besmrtnu duu. U oima Boga, jo sam svetenik. Zbog tebe sam se oenio enom koju ne volim, koja mi nikada ne moe podariti decu koju toliko elim. Dok mi ti, koja si mi ih dvoje rodila, ne dozvoljava ni da ih vidim." "Ona su ovde, sa mnom", rekoh mu. Posmatrao me je, ne mogavi da poveruje. "Ali prvo, gde su figure Bele Kraljice?" "Figure", ponovi on grubo. "Ne boj se, kod mene su. Izvukao sam ih prevarom od ene koja me voli vie no to si me ti ikada volela i to e me voleti. Sada dri moju decu kao taoce da bi ih dobila od mene. Blagi Boe, zapanjen sam to te jo uopte elim." Zautao je na trenutak. Nije mogao da sakrije ogorenost koju je oseao, ali ona se meala sa mranom strasti. "A to to ne mogu da ivim bez tebe", proaputa on, "odjednom mi se ini krajnje nemoguim." Sav je drhtao od siline oseanja koja su ga proimala. Prelazio mi je akama preko lica, kose, usne su mu poivale na mojima dok smo stajali na stazi kojom je neko svakog trenutka mogao naii. Kao i uvek dotad, snaga njegove ljubavi bila je nepodnoljiva. Moje usne uzvraale su mu poljupce, a ake prelazile preko tela na mestima gde mu se halja rastvorila. "Ovog puta", proaputa on, "neemo napraviti dete - ali zato u te naterati da me voli, pa makar to bilo poslednje to u uiniti." Morisovo lice izraavalo je veu blaenost od lica najsvetijeg sveca kada je i to po prvi put - ugledao nau decu. Nali smo se u kupatilu u pono; ahin je straario. arlot je imao deset godina i ve je liio na proroka kakvim ga je opisao ahin jo pre roenja; gusta, crvena kosa padala mu je na ramena, a oeve iskriave plave oi kao da su gledale kroz vreme i prostor. Mala arlota je imala

etiri godine i veoma podseala na Valentinu u tom uzrastu. Osvojila je Taljerana ve pri tom prvom susretu dok smo sedeli u kupatilu BurbonLarkamboa u mineralnoj vodi koja se puila. "elim da povedem decu sa sobom", izgovori konano Taljeran, milujui arlotinu svetlu kosu kao da ne moe da se odvoji od nje. "ivot kakav uporno nastavlja da vodi nije za decu. Niko ne mora da sazna u kakvim smo rodbinskim vezama. U Valenciji imam imanje. Mogu im podariti vlastite titule i zemlju. Neka njihovo poreklo ostane tajna. Samo ako pristane na to, dau ti figure." Znala sam da je u pravu. Kako mogu da im budem dobra majka kada su mi sile kojima ne vladam odredile ivot? Morisove oi su mi govorile da ih on oboje vie voli, da se od prvog trenutka jae vazao za njih od mene koja sam im podarila ivot. Ali to ba nije bilo izvodljivo." "arlot mora ostati", odvratih. "Roen je pred boginjom - on je taj koji e razreiti zagonetku. Tako je predskazano." arlot krenu kroz toplu vodu do Taljerana i spusti aku na oevu ruku. "Postae veliki ovek", ree mu on, "knez velikih moi. ivee dugo, ali sem nas, nee vie imati dece. Mora uzeti moju sestru arlotu - oeniti je nekim iz svoje porodice kako bi se njena deca ponovo vezala s nekim nae krvi. Ali ja se moram vratiti u pustinju. Tamo je moja sudbina..." Taljeran je zaprepaeno zurio u deaka, ali arlot jo nije zavrio. "Mora presei sve veze sa Napoleonom, jer odreen mu je pad. Ako to uini, ostae moan tokom mnogih promena u svetu. Mora uiniti jo neto zarad Igre. Nagovoriti Aleksandra od Rusije da ti preda crnu kraljicu. Reci mu da dolazi od mene. Sa onih sedam koje ve ima to e biti osam." "Aleksandar?" ponovi Taljeran, gledajui me kroz gustu paru. "Zar i on ima jednu figuru? Ali zato bi je dao meni?" "Zauzvrat e mu izruiti Napoleona", odgovori arlot. Taljeran se odista sreo sa Aleksandrom na konferenciji u Erfurtu. Kakav god pakt da su sklopili, sve to je arlot predvideo - obistinilo se. Napoleon je pao, vratio se, i pao zauvek. Na kraju je shvatio da ga je Taljeran izdao. "Gospodine", rekao mu je za vreme doruka jednog jutra, pred celim dvorom, "vi ste obino govno u svilenim arapama." Ali Taljeran je tada ve obezbedio figuru iz Rusije - crnu kraljicu. Zajedno s njom dao mi je jo neto veoma vredno: shemu etnje konjem koju je izradio Amerikanac Bendamin Frenklin, a koja je ukazivala na izgled formule. Sa ahinom i arlotom otila sam u Grenobl, ponevi osam figura, tkaninu i nastojniin crte table. Tu, na jugu Francuske, ne tako daleko od mesta gde je Igra prvi put zapoeta, pronali smo uvenog fiziara ana Baptista ozefa Furijea, koga su arlot i ahin sreli u Egiptu. Iako smo imali mnogo figura, ipak

nismo imali celinu. Prolo je trideset godina pre no to smo deifrovali formulu. Ali konano smo ipak uspeli. Jedne noi u tami Furijeove laboratorije, nas etvoro smo stajali i posmatrali kako filosofski kamen nastaje u retorti. Posle trideset godina i mnogih propalih pokuaja, konano smo na pravi nain prevalili svih esnaest faza. To se zvalo venanjem Crvenog Kralja i Bele Kraljice - bila je to tajna izgubljena pre hiljadu godina. Kalcinacija, oksidacija, kongelacija, fiksacija, solucija, digestija, destilacija, evaporacija, sublimacija, separacija, ekstrakcija, ceracija, fermentacija, putrifikacija, propagacija - i, najzad, projekcija. Posmatrali smo kako se isparljivi gasovi diu iz kristala u ai koja je sijala poput kakvog sazvea u Vaseljeni. Gasovi su, podiui se, obrazovali boje: ponono plavu, purpurnu, ruiastu, grimiznu, crvenu, narandastu, utu, zlatnu... To su zvali paunov rep - spektar vidljivih talasnih duina. A ispod su bili talasi koji su se samo mogli uti, ne i videti. Kada se rep raspao i nestao, ugledali smo debeli talog crvenkasto crnog praha na dnu ae. Zatim smo ga sastrugali i obmotali pelinjim voskom i na kraju spustili u filozofsku vodu - teku vodu. Preostalo je samo jo jedno pitanje: Ko e to ispiti? Formulu smo zavrili 1830. godine. Iz knjiga smo saznali da ovaj napitak, ako smo negde pogreili, moe biti smrtonosan, umesto da podari veni ivot onome ko ga ispije. Postojao je jo jedan problem. Ako je ono to smo imali predstavljalo pravi eliksir, figure smo smesta morali sakriti. Odluila sam da se vratim u pustinju. Ponovo sam preplovila more, sa zebnjom u srcu da bi mi to moglo biti poslednji put. I Aliru sam sa ahinom i arlotom otila u Kazbah. Tamo je iveo neko za koga sam mislila da bi mi mogao pomoi u mom naumu. Pronala sam ga u haremu - pred njim je stajalo veliko platno i mnogo ena, koje su pod velovima leale po divanima oko njega. Okrenuo se prema meni i oinuo me plavim oima; tamna kosa bila mu je razbaruena i izgledao je upravo onako kao to je izgledao David pre toliko godina kada smo mu Valentina i ja pozirale u njegovom ateljeu. Ali ovaj mladi slikar liio je mnogo vie na nekoga drugog nego na Davida - bio je slika i prilika arla Morisa Taljerana. "alje me tvoj otac", obratih se mladiu, koji je bio svega nekoliko godina mlai od arlota. Slikar me nekako udno pogleda. "Mora da ste medij." Osmehnuo mi se. "Moj otac, gospodin Delakroa, umro je pre mnogo godina." Vrteo je meu prstima etkicu, nestrpljiv da nastavi s poslom." "Mislim na vaeg pravog oca", rekoh, a lice mu potamne. "Govorim o knezu Taljeranu." "Te glasine su potpuno neosnovane", odvrati on kratko.

"Koliko ja znam, nisu", rekoh. "Zovem se Mirela i dolazim iz Francuske da bih uinila neto za ta ste mi vi potrebni. Ovo je moj sin arlot - va polubrat. A ovo je ahin, na vodi. elim da poete sa mnom u pustinju gde nameravam da rodnom tlu vratim neto veoma vredno i mono. elim da vi oslikate mesto koje e sluiti kao putokaz - i upozorenje svima onima koji se priblie da ga tite bogovi." Zatim sam mu ispriala celu priu. Prolo je mnogo nedelja pre no to smo stigli do Tasilija. Konano smo, u skrovitoj peini, pronali mesto na kome smo sakrili figure. Een Delakroa je prvo sastrugao zid, a arlot ga je potom usmeravao dok je sa unutranje strane crtao palicu - a sa spoljanje Belu Kraljicu u obliku labrysa koju je pridodao ve postojeoj sceni lova. Kada smo zavrili, ahin je izvukao posudicu sa filozofskom vodom i lopticu praha koji smo uvili u pelinji vosak kako bi se sporije rastopio, kao to je bilo propisano. Rastopili smo lopticu; zagledala sam se u posudu koju sam drala u ruci; ahin i Taljeranova dva sina su me promatrali. Setila sam se rei Paracelzusa, tog velikog alhemiara koji je jednom poverovao da je otkrio formulu: "Biemo poput bogova", rekao je. Prinela sam posudu usnama - i ispila. Kada sam zavrila sa itanjem, tresla sam se od glave do pete. Solarin me je uhvatio za ruku; zglobovi su mu bili beli. Eliksir ivota - da li je formula to u sebi krila? Zar je mogue da neto slino postoji? Um mi je grozniavo radio. Soalrin nam je oboma sipao brendi iz kristalne flae na oblinjem stolu. Razmiljala sam: tano je da je genetski inenjering nedavno otkrio strukturu DNA, kamen temeljac ivota koji, poput Hermesove palice, oblikuje dvostruku spiralu to podsea na Osmicu. Ali nigde u drevnim spisima ne pominje se da se za tu tajnu i ranije znalo. I kako je neto to je u stanju da pretvori jedan metal u drugi takoe moglo da izmeni ivot? Usredsredih se potom na figure - i mesto na kome su bile zakopane. To me je jo vie zbunilo. Zar Mini nije rekla da ih je lino zakopala u Tasiliju, ispod palice, duboko u kamenom zidu? Kako je mogla tano znati gde su, ako ih je Mirela tamo ostavila pre skoro dve stotine godina? Onda se setih pisma, onoga koje je Solarin doneo iz Alira i predao mi ga kod Nima - Mininog pisma. Drhtavom rukom posegnuh u dep i izvadih ga, a zatim otvorih, dok je Solarin utke sedeo pored mene, pijuckajui brendi. Sve vreme sam oseala njegov pogled na sebi. Izvukla sam pismo iz koverta i pogledala ga. Pre no to sam uopte poela da ga itam, najednom me je podila jeza. Rukopis iz pisma i dnevnika bio je isti! Mada je pismo bilo napisano na modernom engleskom, a dnevnik na drevnom francuskom, nemogue je bilo oponaati ta kitnjasta slova koja su se koristila

pre nekoliko stotina godina. Podigoh pogled prema Solarinu. Zurio je u pismo s uasom i nevericom na licu. Pogledi su nam se sreli, a zatim smo se ponovo usredsredili na pismo. Spustila sam ga na krilo i poeli smo zajedno da ga itamo: Draga moja Katarina, Otkrila si tajnu za koju je veoma malo ljudi ikada saznalo. ak ni Aleksandar i Ladislaus nikada nisu ni naslutili da im ja uopte nisam baka, jer dvanaest je pokolenja od kada sam rodila njihovog pretka arlota. Kamelov otac, koji se oenio mnome samo godinu dana pred smrt, potomak je mog starog prijatelja ahina, ije kosti su se pretvorile u prah pre vie od sto pedeset godina. Razume se, moe rei da sam ja samo luda starica. Moe verovati ta hoe - ti si sada Crna Kraljica. U tvojim su rukama delovi mone i opasne tajne. I to dovoljno delova da moe reiti zagonetku, kao to sam je ja reila, pre toliko godina. Ali hoe li? To je odluka koju sada mora doneti - i to sama. Moj ti je savet da uniti figure - istopi ih kako nikada vie ne bi prouzrokovale takvu bedu i patnju kroz kakve sam ja celog ivota prolazila. Ono to za oveanstvo moe biti od velike koristi moe takoe predstavljati uasnu kletvu, kao to nam to istorija pokazuje. Samo napred, postupi kako eli. Budi blagoslovena. Bogom tvoja, Mirela Sedela sam zatvorenih oiju; Solarin me je drao za ruku. Kada sam ih otvorila, ugledala sam Mordekaja kako stoji, zatitniki zgrlivi Lili. Iza njih su stajali Nim i Hari koje nisam ula kada su se vratili. Svi su prili i seli oko stola za kojim smo ve sedeli Solarin i ja. U sredini su se nalazile figure. "ta misli o ovome?" upita tiho Mordekaj. Hari se nagnu napred i potapa me po ruci, dok sam se ja i dalje tresla. "ta ako je istina?" upita on. "Onda je to najopasnija stvar koja se moe zamisliti", odvratih drhtei. Iako nisam htela da priznam, verovala sam svakoj rei. "Mislim da je u pravu. Trebalo bi da unitimo te figure." "Ali ti si sada Crna Krlajica", ree Lili. "Ne mora da je poslua." "I Slava i ja smo studirali fiziku", dodade Solarin. "Imamo tri puta vie figura nego to ih je imala Mirela kada je otkrila formulu. Mada nemamo tablu, ipak mislim da bismo je mogli reiti. Mogao bih doi do table..." "Konano", umea se Nim s osmehom, drei se za povreeno mesto. "Sada bi mi dobro dolo malo tog napitka da mi zaceli rane." Pitala sam se kako bih se oseala kada bih znala da mogu iveti dve stotine

godina, pa i vie. Da znam da e, bilo ta da mi se desi, da padnem iz aviona, na primer, moje rane zaceliti, da u uvek ozdraviti. Ali da li sam elela da provedem trideset godina svog ivota pokuavajui da pronaem formulu? Mada mi moda ne bi bilo potrebno toliko vremena, na osnovu Mininog iskustva shvatila sam da to brzo prelazi u opsesiju - neto to je unitilo ne samo njen ivot, ve i ivote svih koje je znala ili dotakla. Da li sam elela da proivim dug ili srean ivot? Mini, kako sama tvrdi, ivi ve dve stotine godina u uasu i opasnosti, ak i poto je pronala formulu. Ne udim se to je elela da napusti Igru. Sada je trebalo ja da donesem odluku. Posmatrala sam figure na stolu. To bi bilo lako uiniti. Mini nije odabrala Mordekaja samo zato to je bio ahista - ve zato to je bio i juvelir. Nema sumnje da je ovde imao svu potrebnu opremu da se figure analiziraju, da se otkrije od ega su napravljene i da se pretvore u nakit dostojan kakve kraljice. Ali dok sam ih posmatrala, znala sam da nikada ne bih mogla da donesem takvu odluku. Sijale su unutranjim, vlastitim sjajem. Meu nama je postojale neka veza - izmeu Monglanske garniture i mene - koju, izgleda, nisam mogla da prekinem. Podigoh pogled prema licima punim iekivanja, koja su me utke gledala. "Zakopau figure", izgovorih lagano. "Lili, ti e mi pomoi; dobar smo tim. Odneemo ih nekuda - u pustinju ili planinu - a Solarin e se vratiti po tablu. Ova se Igra mora okonati. Skloniemo Monglansku garnituru tako da je niko nee pronai u narednih hiljadu godina." "Ali na kraju e ponovo biti pronaena", dodade tiho Solarin. Okrenuh se prema njemu i neto snano prostruja meu nama. Znao je ta se mora dogoditi - a ja sam znala da se moda neemo dugo videti, ako uinimo kako sam odluila. "Moda e za hiljadu godina", rekoh mu, "na ovoj planeti iveti bolji ljudi koji e znati kako da iskoriste orue kao to je ovo za dobrobit svih, a ne kao oruje za sticanje moi. Ili e moda naunici do tada ionako ve ponovo otkriti formulu. Ako obavetenje koje se krije u ovoj garnituri vie ne bude predstavljalo tajnu, ve sveopte poznatu stvar - ove figure nee vredeti ni koliko karta za metro." "Zato onda ne bismo sada otkrili formulu?" upita Nim. "Da ve sada postane sveopte poznata stvar?" Prodro je do same sri stvari. Problem se sastojao u ovome: koliko sam ljudi poznavala kojima bih poelela da podarim veni ivot? Nisam mislila samo na zle kao to su bili Blana i El-Marad, ve obine hulje kao one sa kojima sam radila - Dok Apem i an Filip Petar. Da li sam elela da ljudi poput njih veno ive? Da li sam ja elela da donesem odluku da li e oni veno iveti ili ne? Sada sam shvatala ta je Paracelzus mislio kada je kazao: "Biemo poput bogova." To su bile odluke koje smrtnici nikada nisu donosili, bilo da verujete

da su njima upravljali bogovi, duhovi totema ili prirodna selekcija. Ako bismo mi bili ti koji poseduju mo da daju ili uskrauju neto slino, to bi znailo da se igramo vatrom. I bez obzira na to koliku odgovornost oseali pri korienju ili upravljanju, sem ukoliko je ne sauvamo kao mranu tajnu zauvek, kao to su to uinili drevni svetenici, nali bismo se u istom poloaju kao i naunici koji su otkrili prvo "nuklearno sredstvo". "Ne", odgovorih Nimu. Ustadoh i pogledah figure koje su sijale na stolu figure zbog kojih sam toliko puta nepromiljeno rizikovala ivot. Dok sam tako stajala, pitala sam se da li odista mogu to da uinim, da ih spustim u zemlju i nikada ne padnem u iskuenje - nikada - da ih ponovo potraim, iskopam. Hari mi se osmehivao i, kao da mi je itao misli, ustao je i priao mi. "Ako iko to moe da uini, onda si to ti", ree on, snano me zagrlivi. "Mini te je na prvom mestu zbog toga izabrala. Zna, draga, mislila je da poseduje snagu koja je njoj nedostajala - da se odupre izazovu moi koja dolazi sa saznanjem..." "Blagi Boe, predstavlja me kao Savonarolu, koji je palio knjige", rekoh mu. "Sve to elim jeste da ih za izvesno vreme sklonim kako ne bi nanosile zlo." Mordekaj se vratio u sobu sa punom tacnom delikatesa koji su izvrsno mirisali. Pustio je Karioku iz kuhinje gde je, sudei po izgledu hrane na posluavniku, "pomagao" u pripremanju jela. Svi smo stajali, protezali se i kretali po velikoj prostoriji - ivahno avrljajui jer smo posle nepodnoljivog pritiska odjednom osetili olakanje. Stajala sam blizu Solarina i Nima, birajui hranu, kada je Nim ispruio ruku i ponovo me zagrlio. Ovog puta to kao da Solarinu nije smetalo. "Saa i ja smo upravo malo popriali", ree mi Nim. "Ti moda nisi zaljubljena u mog brata, ali on je zaljubljen u tebe. Pazi se ruske strasti - moe te progutati." Zatim se osmehnuo Solarinu pogledom punim neizmerne ljubavi. "Mene ba nije lako progutati", odvratih. "Pored toga, i ja prema njemu isto oseam." Solarin me iznenaeno pogleda - ne znam samo zato. Iako je Nimova ruka jo bila prebaena preko mog ramena, Solarin me zgrabio za ramena i strastveno poljubio. "Neu ga odvesti za dugo", ree Nim, mrsei mi kosu. "Poi u s njim u Rusiju po tablu. Dovoljno je jednom u ivotu izgubiti jedinog brata. Ovog puta, ako idemo - idemo zajedno." Mordekaj je iao od jednog do drugog, dodajui nam ae i toei ampanjac. Kada je zavrio, dohvatio je Karioku i podigao au da nazdravi. "Za Monglansku garnituru", ree on, osmehujui se svojim smeuranim licem. "Neka poiva u miru hiljadu godina!" Svi popismo u to ime, a Hari stade da vie: "Jo, jo!" "Za Ket i Lili!" ree Hari, podigavi au. "Prole su kroz mnoge opasnosti. Neka ive dugo u srei i prijateljstvu. ak i ako ne budu ivele veno, bar neka

im svaki dan bude ispunjen radou." Gledao me je sav ozaren. Red je doao i na mene. Podigla sam visoko au i prela pogledom preko njihovih lica - Mordekajevog kao u sovice; Harijevog sa pseim oima; Lilinog preplanulog i smekalog; Nimovog, uokvirenog prorokom crvenom kosom i neobinim, dvobojnim oima, koje mi se osmehivalo kao da moe da mi ita misli. I Solarinovog, napetog i tako ivog, dok je stajao pored ahovske table. Svi su se okupili oko mene - moji najblii prijatelji, ljudi koje sam neizmerno volela. Ali i ljudi koji su bili smrtni, kao i ja, i koji e tokom vremena ostariti. Nai bioloki asovnici e nastaviti da otkucavaju; nita nee usporiti godine. Ono to emo postii, moraemo da ostvarimo za manje od sto godina - koliko je stavljeno na raspolaganje oveku. Nije uvek bilo tako. Na Zemlji su postojali divovi u ono vreme, kae Biblija: ljudi velike moi koji su iveli po sedam do osam stotina godina. Gde smo pogreili? Kada smo izgubili to umee?... Odmahnuh glavom, podigoh ampanjac i osmehnuh se. "Za Igru", rekoh. "Igru kraljeva... najopasniju igru: venu igru. Igru koju smo upravo dobili - bar u ovoj rundi. I za Mini, koja se itavog ivota borila da ove figure ne padnu u ruke onima koji bi ih pogreno upotrebili, za vlastite ciljeve za nanoenje zla ostalim ljudima i u cilju porobljavanja. Neka nastavi da ivi u miru gde god se nalazila i neka je prati na blagoslov..." "in, in", ponovo uzviknu Hari, ali ja jo nisam bila zavrila. "Poto se Igra zavrila i poto smo odluili da zakopamo figure", dodadoh, "budimo jaki i ne podlegnimo iskuenju da ih opet iskopamo!" Svi od srca zapljeskae i stadoe da se tapu po leima dok su ispijali ampanjac. Kao da smo sami sebe pokuavali da uverimo u ono to smo poeleli. Prinesoh au usnama i nagnuh je. Osetih mehurie kako mi klize niz grlo suvi, bockavi, moda pomalo gorki. Kada je i poslednja kap skliznula iz ae na moj jezik, zapitah se - samo na trenutak - ono to moda nikada neu saznati. Kako bi izgledalo, kakvog bi ukus bilo, da ta tenost to mi klizi niz grlo nije ampanjac. Ve eliksir ivota. KRAJ IGRE