Rusija uoi revolucije

Iako je reformama iz 1861. zvanino ukinuto kmetstvo, ostaci feudalizma su bili snani. Jedna polovina najbolje zemlje je i dalje bila u rukama veleposednika, dok je seljatvo ivelo u bedi. Meu seljatvom postepeno dolazi do raslojavanja i raspada starih seoskih zajednica, to dovodi do zaotravanja klasnih odnosa na selu. Ostaci feudalne privrede, ogromne dabine i otkupnine spahijama (koje su esto premaivale prihod seljakog gazdinastva) izazivali su propadanje, osiromaivanje seljakih masa, terale seljake da odlaze iz sela da trae zaradu. Oni su odlazili u fabrike i zavode. Fabrike su dobijale jeftinu radnu snagu. Radnitvo je bilo potpuno obespravljeno. Radni dan je trajao 12-14 asova. Radnici su radili za sramno nisku nadnicu i bili su smeteni u kolektivne spavaonice i barake. Nad radnicima i seljacima stajala je itava vojska sreskih naelnika, policijskih pisara, andarma, policajaca, koji su titili cara, kapitaliste i spahije od eksploatisanih. Radnici i seljaci nisu imali nikakvih politikih prava. U toj meavini feudalnih i kapitalistikih odnosa car je i dalje bio samodrac, apsolutni monarh, iz dinastije Romanovih Nikolaj II. Centralnu vlast je drala u svojim rukama birokratija plemikog porekla, dok je u unutranjosti, po gubernijama, vlast pripadala gubernatorima. Nije bilo nikakvih sloboda. Re ustav je bila buntovnika. Od parlamenta nije bilo ni traga. Ekonomsku krizu vlada bi reavala poveanjem izdataka za vojsku i pothranjivanjem osvajakih tenji ruskog imperijalizma. Da bi prevladala ekonomsku krizu Rusija je 1904. ula u rat s Japanom u kome je pretrpela katastrofalan poraz, ime je otkrivena sva drutvena i politika kriza carstva. Poraz u ratu izaziva lananu reakciju pobuna i otpora. Liberalna buroazija se zalagala za uvoenje ustava. Radnici stupaju u masovne trajkove, dok studenti organizuju demonstracije. Ministra unutranjih poslova Plevea raznosi bombom student Sazanov, to ponovo oivljava individualni teror. Treeg januara 1905. radnici Putilovljevih zavoda su stupili u trajk. Policija je jo ranije stvorila svoje sindikate sa svojim parolama. Tako je mladi svetenik Gapon (agent Ohrane, tajne policije) organizovao radnika udruenja i poveo povorku s peticijom pred carsku palatu. U peticiji se trailo, izmeu ostalog, kraj rata, demokratske slobode i Ustavotvorna skuptina. Na elo povorke su noene ikone i careve slike. Na zaelju je bila i poneka crvena zastava. Bilo je preko 140.000 uesnika. Vojska je otvorila vatru na povorku pri emu je ubijeno 1.000 a ranjeno preko 5.000 uesnika. To je bio poetak Prve ruske revolucije. Dogaaji krvave nedelje od 9. januara su otvorilli oi masama.

etvrtog februara je bombom ubijen carev stric, ali individualni teror vie nije bio opasnost za reim, ve je to bila sila narodnih masa. Posle kratkog primirja protesti su u prolee jo masovniji. Dvanaestog maja 30.000 radnika velikog tekstilnog centra Ivanovo stupa u trajk. Stvara se prvi sovjet od predstavnika radnika. To je bilo zajedniko telo koje je na sebe preuzelo ne samo da upravlja trajkom, ve i samu vlast. Vest, koja se ispoetka krila od strane carske vlasti, da su Japanci unitili rusku flotu je dolila ulje na vatru. Dolazi do spontane pobune mornara na krstarici Potemkin. Slavni Ejzentajn, u istoimenom filmu, verno je prikazao dogaaje na oklopnjai: (Crvljivo meso dato posadi za jelo izaziva burne proteste mornara kao i ubistvo mornara-boljevika Vakulenuka od strane jednog oficira. Pobunjeni mornari bacaju oficira u more i preuzimaju vlast na brodu. Brod dolazi u Odesu gde ve traje generalni trajk. Meutim, ne uspostavlja se zajedniko vostvo radnika i mornara. Ostali brodovi odbijaju nareenje da pucaju na Potemkin. Na kraju, poseda Potemkina uplovljava u rumunsku luku Konstancu, gde se predala rumunskim vlastima). U junu se pobunio proletarijat u poljskom gradu Lou. Oruana akcija se slila s generalnim trajkom. Kozake jedinice su juriem na pobunjenika napravili pravi maskr. Lenjin je ovu borbu smatrao prvom oruanom akcijom radnika u Rusiji. U svim trajkovima i nemirima ekonomski zahtevi su varnica koja pokree mase. Zahteva se osmoasovni radni dan, zbacivanje samovlaa, Ustavotvorna skuptina, sloboda rei i okupljanja. Rusija je u avgustu sklopila mir s Japanom. Iz ovih politikih dogaaja izdvojila su se tri tabora carsko samovlae, buroazija i revolucionarna demokratija ija je najdoslednija snaga bila socijaldemokratija. Socijaldemokratska partija, koja je osnovana 1898. na tajnom kongresu u Minsku, podelila se 1903. na dva krila: menjevike i boljevike. Menjevici su se grupisali oko Plehanova i Martova, a boljevici oko Lenjina. Ove dve grupacije su se razlikovale u organizacionom pitanju. Boljevici su zastupali miljenje da partija mora biti vrsto i disciplinovano organizovana i strogo centralizovana. Isto tako razlika je bila i u ulozi proletarijata u revoluciji. Menjevici su smatrali da u predstojeoj revoluciji buroazija treba da odigra vodeu ulogu. Kasnije, proletarijat treba da produbi tekovine revolucije. Boljevici su protiv parlamenta poklonjenog od cara, jer bi upravo on posluio kao teren za sporazum izmeu cara i buroazije. Treba izvesti oruani ustanak kao izvor privremene vlade demokratsku diktaturu radnika i seljaka. Ve tada su boljevici ocratali svoju strategiju za revoluciju iz 1917. godine. Na selu su najvii uticaj imali socijalisti-revolucionari, eseri. To je bila organizacija pobunjenih intelektualaca demokratski nastrojene sitna buraozije. Ova organizacija, iako s velikim uticjem na selu, bila je u stanju da zatupa i najbedniji oportunizam i najekstremniji maksimalizam. Devetnaestog septembra je izbio trajk radnika tampaa u Moskvi. Dolazi do sukoba izmeu demonstranata i kozaka. Sedmog oktobra eljezniari su paralisali glavne saobraajnice u okolini Moskve. Uskoro je bilo 2 milona radnika u trajku. Svuda se osnivaju sovjeti radnikih i vojnikih deputata. Na elu petrogradskog sovjeta je menjevik Trocki, dok u Moskvi sovjet dre boljevici. Car je ponovo prisiljen na ustupke i izjavljuje da nijedan zakon nee biti donet bez saglasnosti Dume. On pristaje na osnivanje savetodavne Dume imitacije parlamentarizma, koja je liena svake vlasti. Car se prividno povukao, ali je opsadno stanje u svim gradovima. Mo carstva poiva na birokratskom i policijskom aparatu
2

. Od najgoreg oloa i kriminalaca se organizuje Crna stotka, teroristika organizacija pod kontrolom policije. Crnostotinai prelaze na nasilje. Od maja do oktobra je izvreno na stotine pogroma protiv Jevreja, u kojima je ubijeno 4.000 ljudi. Posle ubistva boljevika Baumana, organizovan je masovni sprovod. Na povratku s groblja otvorena je vatra na masu graana. Socijaldemokrate izdaju proglas: Samo s orujem u ruci, samo ustankom celog naroda zbrisaemo neprijatelja s lica zemlje i osvojiemo slobodu. Buroazija je bila zadovoljna jer je ostvraila svoj cilj uspostavljanje ustavotvorne monarhije. Naglo niu buroaske partije. Na selu zapoinju previranja. Seljaci napadaju veleposednike. U Sevastopolju se pobunila crnomorska flota. Petnaestog novembra mladi oficir mit istakao je crvenu zastavu na svom brodu. Ustanak mornara, meutim, bio je savladan. mit i nekolicina mornara su uhapeni i streljani, dok je pobunjeni brod Odakov potopljen. Vrhunac ustanka je bila pobuna moskovksog proletarijata. U Petrogradu je uhapen ceo sovjet na ta je Moskva odgovorila generalnim trajkom koji se pretvorio u ustanak. Protiv barikada u tekstilnoj zoni je upotrebljena artiljerija. Otpor je prualo 300-400 radnika. Kada je otpor savladan mnogi radnici su streljani na licu mesta. U Sibir su poslate kaznene ekpedicije kako bi tamo uguile nemire. Prva Duma je odmah rasputena. Stolopin, delat, ministar unutranjih poslova izdejstvovao je na hiljade smrtnih presuda. Porazu revolucije je doprinelo i nesaradnja izmeu seljatva i radnitva. Seljaci jo nisu bili ubeeni da treba zbaciti cara. Ruskom carizmu je u tim trenucima pruena i znatna finansijska pomo od imperijalista. Lenjin: Svojstvenost ruske revolucije (1905.) lei upravo u injenici da je bila demokratsko-buroaska po svom drutvenom sadraju, ali proleterska po sredstvima borbe... Sve su to duboke promene, ali koje ne samo to ne podrazumevaju ruenje kapitalizma nego e, naprotiv, prvi put rasistiti teren za svestran i brz, evropski a ne azijski razvoj kapitalizma, prvi put e se omoguiti vladavina buroazije kao klase.

Buroasko-demokratska revolucija u Rusiji

Posle neuspene ruske revolucije iz 1905. nastupila je Stolipinska reakcija. Uhapeno je preko milion ljudi, 600 sindikalnih udruenja je ukinuto, a svi leviarski listovi su zabranjeni. Radniki pokret je pognuo glavu pred takvom reakcijom u periodu 1907-1912. Ve 1911. g. rudari Lene se sukoblajavju s vojskom pri emu je poginulo 250 rudara. Uoi Prvog svetskog rata situacija je bila po obimu trajkova slina 1905. godini. Stolipin je sproveo odreene reforme koje su ubrzale kapitalistiki razvoj sela, dok je monarhija ula u vrsti savez s veleposednicima i buroazijom. Stolipin je ubijen 1911. u Kijevu. Mono oruje u rukama boljevike partije, za uvrenje njenih organizacija i osvajanje uticaja u masama, bio je boljeviki dnevni list Pravda, koji je poeo izlaziti 1912. u Petrogradu. Zaplaen senkom revolucije, vladajui sloj carskog reima trudi se da popuni jaz koji je stvorio izmeu klase na vlasti i ostalog dela drutva, pozivajui ceo narod da se zbije oko cara, da bi se pobedile Centralne sile u Prvom svetskom ratu. Ali rat e samo pokazati dubinu unutranje ruske krize i ubrzati sazrevanje revolucije. Zvonjava zvona, vatreni patriotski govori i ovinizam kojim se proglaava sveti savez izmeu cara i naroda je slika kojom se ispraaju vojnici u rat. Malograani su kleali na trgovima pevajui Boe carja hrani. Jedan od najreakcionarnijih politiara Durnovo, koji je tokom revolucije guio pobune po Petrogradu, ve je tada upozoravao: Ako se rat zavri pobedom, bez napora se nee moi obuzdati socijalni pokreti. U sluaju poraza nee se moi izbei socijalna revolucija u svojim najekstremnijim vidovima. Meutim, ruski imperijalizam je eleo deo kolaa u novoj podeli sveta. Tokom 1915. ruska vojska poinje da trpi poraze na frontu. Privreda je u sve teoj situaciji. Na front tokom 1916. stie samo polovina sledovanja za vojsku. Osea se nedostatak radne snage na selu. tampanjem novca se pokrivaju ratni trokovi i dopunjuje sve vei dravni deficit. Cene su sedam puta vie nego 1914. Cveta verc i crna berza. Buroaziji je u interesu da se rat nastavi, jer je ona jedina u stanju da redovno snadbeva front, ostvarajui ogromnu zaradu. Meutim, poto je situacija sve gora, i kod buroazije se javlja nezadovoljstvo. Na dvoru se odigrava mrana drama misticizma u reiji Raspuina monaha, spletakroa, koji ima neogranieni uticaj na Romanove. Njegov uticaj je toliki da postavlja i smenjuje ministre, ima uticaj na vojsku i sam Sinod pravoslavne crkve. Dvor je pod vlau Raspuina bio samo simbol i izraz istorijske agonije celog carstva. Stekavi mnogo neprijatelja Raspuin je u jednoj zaveri otrovan, zatim izreetan i baen u Nevu. Car i carica su izvadili njegovo telo i organizovali sahranu.
4

S porazima na frontu dolazi do formiranja progresivnog bloka u Dumi u koji su ule sve stranke, izuzev monarhista. Trai se formiranje vlade od poverenja. Car prekida rad Dume. Zapisnik sa sednice Gubici na frontu su se popeli na 2,5 miliona ljudi. U maju 1916. je bilo milion dezertera. Buntovnici iz fabrika su slati po kazni na front, ime je meu vojnike unoena politika avangrada. Boljevike organizacije niu u vojsci i pozadini. Rascep izmeu boljevika i menjevika je bio definitivan 1912. na boljevikoj konferenciji u Pragu, kada je odlueno da se iz partije uklone menjevici kao likvidatori. Menjevici su zastupali tezu o pravednom odbrambenom ratu protiv Namake, i da ne treba ii na raskid sa Drugom internacionalom. Na meunarodnom skupu u Cimervladu Lenjin je istupio s tezom da se radi o imperijalistikom ratu i da treba pretvoriti rat u graanski rat protiv vladajuih klasa u svakoj pojedinoj zemlji. U Petrogradu je atmosfera sve gora. Dravni udar izgleda kao jedino mogue reenje da to ne bi uinile same mase. Poetkom 1917. se sve munjevito odigralo. etrnaestog februara je zakazano ponovno otvaranje Dume. Menjevici su zakazali manifestacije podrke novom parlamentu. Na manifestacijama su parole dole rat ali i nove dole samodravlje. Dvadeset treeg februara radnice tekstilnih fabrika su stupile u trajk koji je odmah naiao na podrku drugih ena koje su satima ekali u redovima ispred prodvnica. Nekoliko pekara je zauzeto na juri. Hleba glasio je prvi pokli uzbuene mase tog dana. Demonstrantkinje su zatim odlazile ispred drugih fabrika i pozivale radnike da im se pridrue. Pet hiljada metalaca iz fabrike metaka je izilo, a zatim su krenuli Putilovljevi zavodi. Tog dana u trajku je bilo 90.000 od ukupno 400.000 radnika. Boljevici su bili protiv manifestacija podrke parlamentu, ali su odluili da stanu na elo pokreta. Dvadeset etvrtog februara je ve 240.000 radnika u trajku. Kod policije dolazi do kolebanja, tako da nema otvorenih sukoba. Dvadeset petog februara je proglaen opti trajk. Upuuju se prvi pucnji na radnike, ali dolazi i do razoruavanja pojedinih policijskih jedinica. Vojska ne reaguje, iako je u direktnim kontaktima s masama. Dvadeset estog februara ceo grad su zaposlele trupe. Nareeno im je da pucaju na pobunjenike. Ujutru je car izveten da je sve mirno, ali u podne su krenule povorke. Blokiran je Nevski prospekt. Puca se na vie mesta u gradu. Meu demonstrantima je 40 mrtvih. Popodne su se demonstranti povukli. Jedna eta vojnika je pucala na policiju kada su poeli da pucaju u masu. Dvadeset sedmog februara veina radnika ne odlazi na posao. Te noi u jednom puku vojnici su pucali na oficire i onda se uputili ka radnikim etvrtima. Radnici su dobili oruje. Krenulo se u napade na policijske stanice, kako bi se oslobodili uhapeni, i kako bi se dolo do oruja. Sve trupe koje car alje da ugue pobunu poinju da se stapaju s demonstrantima. Duma je jo oprezna i ne preduzima nita radikalno. Dolazi do formiranja Petrogradskog sovjeta zajednikog organa radnika i vojnika. Dvadeset osmog februara vojska iz Petropavlovske tvrave se pridruila pobuni. Vojska je prela na stranu naroda. Sve se odigralo lako i bez krvi. Odbor dume je odluio da preuzme vlast. Odbor dume i Petrogradski sovjet su u Tavrievskom dvorcu.

Zajedniko rukovodstvo sovjeta vodi pomirljivu politiku (sloboda politikih zatvorenika, z bora, sloboda rei...) bez pokretanja pitanja dravne vlasti, sklapanja mira, raspodele zemlje i uvoenja osmoasovnog radnog dana. I u Moskvi izbijaju nemiri. Car Nikolaj se jo nada kompromisu. Ali, konano je morao da abdicira i presto preda bratu. Meutim, i on je morao da abdicira. Drugog marta je formirana nova vlada u kojoj buroazija igra glavnu ulogu (kadeti i oktobristi). Na elu ove privremene vlade je Kerenski. Eser, advokat, vet govornik i demagog.

Period dvovlaa u Rusiji

Carizam je bio sruen, ali sva velika drutvena pitanja jo su ekala na reenje: osmoasovni radni dana, agrarna reforma i odustajanje od ratne politike. Ti nereivi problemi ubedili su mase da se revolucija mora nastaviti. Sovjet radnikih i vojnikih deputata je izdao Naredbu broj 1 u kojoj se nalae svim jedinicama na frontu da formiraju svoje komitete od predstavnika niih inova, da se uspostavi disciplina, da se ukinu obraanja vojnika oficirima van slube, da se zabranjuje grubo postupanje s vojnicima. Time se elelo pridobijati vojsku i da se istovremeno razvije princip izbornosti. Naoruani komiteti e u nastupajuim dogaajima odigrati veliku ulogu. Kerenski e kasnije izjaviti: Dao bih deset godina svog ivota da ta naredba nije nikad bila potpisana. Smatrao je da je ova naredba bila uzrok raspada vojske. Meutim, naredba je samo ve ozakonila postojee stanje. Jedinice su ve bile mahom bez oficira koji su pobegli. Buroazija se trudila da se vlast to pre koncentrie u privremenoj vladi, dok su mase podravale sovjet. I u drugim delovima Rusije dolazi do trajkova i pobuna. Svuda su crvene zastave, svira se Marseljeza, himna februarske revolucije. Sovjeti su uglavnom pod uticajem menjevika i esera. Izuzetak je Baku i industrijski centri na Uralu, gde su boljevici u veini. Privremena vlada donosi odluku kojm se stari carski gubernatori po gubernijama zamenjuju komesarima. Februarskom ustanku je nedostajao plan i centralizovano rukovodstvo. Boljevici su bili po zatvorima, u emigraciji i desetkovani. U Petrogradu je tada boljevika partija brojala 3.000 lanova, to je za hiljadu vie nego godinu dana ranije. Boljevici izdaju proglas u kome se zalau za stvaranje privremene vlada koja e stati na elo novog poretka republikanskog reima koji se raa; da se garantuju sva prava i slobode naroda; da se konfiskuje dravna, manastirska i carska zemlja i da se razdeli narodu; da se uvede osmoasovni radni dan; da se sazove Ustavotvorna skuptina na bazi opteg, neposrednog i tajnog glasanja; da se uputi apel drugim narodima za mir i da se prekine pokolj nametnut drugim narodima. U februarskom ustanku je bilo 1.500 mrtvih i ranjenih. SAD su se pripremale za rat i prve su priznale novu vlast odobrivi joj zajam. Buroazija je faktiki bila na vlasti. Sovjeti su linijom kompromisa u stvari poklonili vlast buroaziji. Naglo se budila malograanska Rusija gde su sitni buruji nosili crvene trake i kokarde. Ta malogranska Rusija je poplavila i zaguila prvobitnu proletersku pobunu. Menjevici smatraju da vlast treba da je u rukama buroazije, a da sovjeti treba da imaju ulogu kontrolnog organa. Svi reakcionari su se okupili oko vlade videi u njoj svoj odbrambeni bedem prema revoluciji.

Devetnaestog marta je ukinuta smrtna kazna, sem u oblasti fronta. Ukinuta su ogranienja svih graanskih i nacionalnih prava zasnovanih na veri i nacionalnosti. Pitanje agrarne reforme i pitanje rata su dva pitanja koja e u potpunosti raskrinkati reakcionarni i imperijalni karakter vlade stvorene februarskom revolucijom. Na elu sovjeta je Cereteli, menjevik, koji je bio hapen i deportovan od strane carskog reima. Odmah je uspostavljen i rivalitet dva centra moi privremene vlade i sovjeta. Prvi sukob ovih centara je bio oko sudbine biveg cara. Kerenski se zalae da se carskoj porodici omogui odlazak u London. Sovjeti su odluno protiv, to dovodi do stavljanja cara u kuni pritvor. Vesti su na selo sporo prodirale, no seljaci nisu ekali na Ustavotvornu skuptinu da bi dobili zemlju. Sami napadaju veleposednika imanja. Dok su ti napadi 1905. bili uglavnom svedeni na oduzimanje drva, letine, sena, sada se zauzimaju zgrade i zemlja. Vlada daje uputstvo komitetima da na silu gue seljake pobune. etranaestog marta je privremena vlada uputila narodima sveta apel za mir u kojem se poziva, izmeu ostalog, narod Austrije i Nemake da se pobuni protiv svojih bankara, ali ne i ruski narod da okrene oruje protiv svojih kapitalista. Iako se u proglasu zalae za mir vlada izjavljuje da nee dozvoliti da bude poraena. Dvadeset devetog marta je odrana Konferencija sovjeta na kojoj su prihvaene sve odluke vlade kao i odluka o odlaganju reforme. Pomirljiva struja je preovladala u sovjetu.

Sporovi meu boljevicima

Lenjin je za vreme Prvog svetskog rata boravio sa suprugom Nadedom Krupskajom u Cirihu. Lenjin je ve bio jedan od najistaknutijih predstavnika meunarodnog radnikog pokreta. Ne samo da je to postigao doprinosom marksizmu, koji je dao u svojim pisanim delima, ve i revolucionarnom borbom protiv carskog reima i radom na stvaranju istinske revolucionarne organizacije u Rusiji. Od trenutka kada mu je brat pogubljen, zbog uea u atentatu na cara, Lenjin je krenuo putem na kojem su ga kasnija hapenja, progonstvo i ivot u emigraciji jo vie ubedili o neophodnosti revolucionarnog probraaja kapitalistikog drutva. Pokretanjem Iskre Lenjin je odredio put boljevike partije kao jedne organizovane i disciplinovane partije ruskog proletarijata. Lenjinu je bilo jasno da e rat dovesti do revolucije, no nije bio siguran kada e se to desiti. Odmah po izbijanju Februarske revolucije Lenjin preporuuje boljevicima oprez i da ne prihvataju nikakvu saradnju sa Kerenskim. Lenjin: Nova vlada ne moe dati narodima Rusije (ni nacijama za koje nas je rat vezao) ni mir, ni hleb ni punu slobodu, i stoga radnika klasa mora nastaviti borbu za socijalizam i mir... Da bi se to postiglo potrebna je radnika vlada koja e se povezati prvo, sa siromanim delom gradskog stanovnitva, drugo, sa radnicima-revolucionarima svih zaraenih zemalja". Lenjin trai od boljevika u zemlji da budu autonomni od svih partija. Odnos prema ratu je presudno pitanje. Presudno pitanje svakog politikog opredeljenja koje se postavlja pred radniku klasu.
8

Svoje ideje Lenjin je izneo u 5 pisama koja su kasnije postala poznata kao Aprilske teze. U Aprilskim tezama Lenjin prvi put iznosi ideju o pretvaranju buroasko-demokratske revolucije, ostvarene u Rusiji, u socijalistiku revoluciju. Uz posredstvo vajcarskih levih socijalista Lenjin uspeva da izdejstvuje kod nemakog ambasadora povratak jednog broja politikih emigranata. Sporazum s Nemcima je potpisan i sa njime su bili upoznata 32 emigranta. Plombirani voz ih je dovezao do vedske, a odatle su se parobrodom prebacili u Rusiju. Lenjina je doekala postrojena vojska s crvenim zastavama i Marseljezom. Lenjin se obratio masi radnika i vojnika sa oklopnog automobila. Svoj govor je zavrio reima: ivela socijalistika revolucija!. Onda je otiao u sedite partije i obratio se prisutnima. Jedan od prisutnih, koji nije bio boljevik, kasnije je izjavio: Oseao sam se kao da su me te noi biem udarili po glavi". Boljevika partija je tada brojala 80.000 lanova. Osnovno pitanje koje se postavljalo pred boljevicima bilo je: kakav stav zauzeti prema privremenoj vladi, a kakav prema ostalim partijama. Rukovodstvo boljevika je znalo da je vlada reakcionarna, ali Lenjenov dolazak i njegovi stavovi izazvali su pometnju i sukobe, ak i meu starim boljevicima. Lenjin je uporno insistirao na tome da je prva faza revolucije ve zavrena i da treba ii dalje. On trai da se raskrinka privremena vlada, a ne da joj se podnose zahtevi". etrnaestog aprila je odrana konferencija boljevika u Petrogradu. Lenjin: Najtea greka u koju bi mogli da zapadnu revolucionari bila bi da gledaju unazad, ka proteklim revolucijama. Isto tako smatra da agrarnu reformu mogu sprovesti samo boljevici, a da u dravi ne sme postojati dvojstvo vlasti. Odluno je protiv koalicije s drugim partijama i osuuje menjevike u vezi njihovog stava o nadzoru privremene vlade nadzor bez vlasti je obina fraza. Kamenjev i jo neki boljevici su se suprotstavili Lenjinu. Staljin u poetku nije elo da doe do rakida, ali je ubrzo vrsto podraao Lenjinove stavove. Lenjin je dobio podrku na konferenciji. Boljevici su se zalagli za ukidajnje policije i vojske putem naoruanog naroda, konfiskaciju svih poseda i nacionalizaciju celokupne zemlje, stavljanje svih banaka pod kontrolu... Odlueno je da se izmeni program partije i da se formira nova internacionala koja e raskinuti s desnicom i centrom, odnosno odbranaima u meunarodnom radnikom pokretu. Zadatak koji se postavio pred boljevike je da masama strpljivo objanjavaju sutinu Aprilskih teza odnosno, da nikakav demokratski mir nije mogu bez ruenja kapitalizma. Konferencija boljevika je izabrala centralni komitet u kome su se pored Lenjina, nali Zinovjev, Kamenjev, Staljin, i drugi boljevici. Savaznici trae od privremene vlade da se izjasni u vezi rata. U ime vlade Miljukov izjavljuje: Spremnost naroda je da se vodi rat do odluujue pobede. Sedamnaestog aprila po petrogradskim ulicama traju manifestacije ratnih veterana i invalida u kojima se trai rat do pobede i da se uhapsi izdajnik Lenjin. Lenjin: Mi smo za graanski rat, ali samo ako ga vodi jedna svesna klasa... Oruje je danas u rukama vojnika i radnika, a ne u rukama kapitalista. Sve dok vlada ne otpone rat, mi emo mirno sprovoditi nau propagandu. Nota vlade u vezi rata bila je u stvari amar sovjetima. Sovjet je neodluan. Vojnici izlaze na ulice manifestujui protiv rata i trae prekid politike agresije. Jedni demonstriraju protiv privremene vlade i rata, drugi protiv boljevika i Lenjina. Jedan kadet je pokuao da istrgne crvenu zastavu iz ruke demonstranta.

Odjeknuli su pucnji. Po gradu je nastao mete. General Kornilov u dogovoru s kadetima se priprema da izvede trupe na ulice, ali Sovjet ga je preduhitrio i izdao naredbu da trupe ne izlaze na ulice. U tom trenutku je Sovjet bio pred pobedom, ali nije hteo i nije smeo da krunie svoj uspeh.

Klasna borba

Na frontovima se deava nova pojava bratimljenje meu vojnicima. Raspadanje vojske je poelo jo pre revolucije. Vojnici koji su dolazili sa sela eleli su da se to pre vrate poto im je Februarskom revolucijom obeana zemlja. Lenjin je pozdravio bratimljenje, ali je smatrao da to nije dovoljno. Seljaci sami zauzimaju zemljite veleposednika, dok radnici preuzimaju fabrike. Parola sva vlast sovjetima poela je da cirkulie masama. Mase su pole ulevo, dok se u Izvrnom komitetu sovjeta osea kolebanje. Uplaili su se svoje smeslosti. Vremenom to poinje da izaziva nepoverenje u sovjete. Na odgovore graanske desnice da boljevici ele graanski rat, Centralni komitet Partije donosi rezoluciju kojom to odbacuje kao la. Boljevici su za smirivanje situacije, jer mase nisu u dovoljnom broju prele na stranu proletarijata. Skinuta je privremeno parola dole privremena vlada, jer bi insistiranje na njoj bila obina fraza ili avanturizam. Boljevici pozivaju privremenu vladu i sovjete na koalicionu vladu. To izaziva otpore u pojedinim sovjetima, ali na kraju je izmenjena odluka u Petrogradskom sovjetu i 5. maja je dat pristanak za uee u privremenoj vladi. U Petrogradskom sovjetu se pojavio i Trocki kome je, nakon hapenja od strane britanske vlade, dozvoljen povratak u zemlju. Pozicija Trockog je izmeu boljevika i menjevika. On ureuje list Vperjod. Tokom maja u masama jaa uticaj boljevika. Zahtev za radnikom kontrolom i za konfiskacijom zemlje navodi kapitali ste na politiku otputanja radnika i zatvaranje fabrika, ime se oteava ionako haotina situacija. Kod menjevika dolazi do podela. Njen lider Martov ostaje u manjini i potom se pribliava boljevikim stavovima. Ubrzo se i mala trockistika grupa utopila u boljeviku partiju. Dotle se ernov, voa esera, zalae za vrstu saradnju sa privremenom vladom. Eseri su najaa stranka ruske sitne buroazije. Kadeti okupljaju desnicu. Masovno se zatvaraju fabrike od strane kapitalista, iri se defetizam sa zahtevom da jedino vrsta ruka moe srediti situaciju. Sovjeti osuuju pokuaje kapitalista da srue privredu. Crvenu gardu koja se formirala tokom februara, nije vie bilo mogue razoruati. Izvrni komitet sovjeta je odobrio stvaranje radnike milicije u srazmeri jedan milicionar na svakih deset radnika. Istovremeno je bila stvorena i radnika kontrola stvarni nadzor radnika nad proizvodnjom i raspodelom. Nova koaliciona vlada priprema ofanzivu ruske vojske. Kerenski je novi ministar rata skinuo je advokatsku togu za ljubav vojnikog mundira. Kerenski govori svuda. Nareuje spreavanje bratimljenja na frontu. Ofanziva se stalno odlae i pored dobijenog oruja od saveznika.

10

Odrava se kongres sovjeta. Prvi sveruski kongres sovjeta traje tri nedelje od 3-24. juna. Na njemu uestvuje 285 menjevika, 284 esera i 105 boljevika. Kad se raspravljalo o miru, Lenjin istie poznati stav boljevika da se mir moe postii samo kroz revoluciju koja bi sruila imperijalnu buroaziju na obe zaraene strane. Lenjin je citirao pismo jednog seljaka: Treba jae pritisnuti buroaziju, dok ne pukne. Onda e se rat zavriti. Ako ne budemo dovoljno pritiskali bie zlo po nas. U Centralni izvrni komitet sovjeta ulo je 35 boljevika, 104 menjevika i 99 esera. U Krontatu su mornari drali zarobljene oficire i odbijali ih da predaju. Vlada im preti. Trocki kao posrednik ide na pregovore i mornari ih mirno putaju. U Viborgu radnici su zauzeli etvrt s raskonim vilama biveg carskog ministra unutranjih poslova Durnova, koji je guio revoluciju 1905. Tu su radnici organizovali sindikate, kulturnjake, zabavu; ak su se smestili i anarhisti. Vlada insistira da se isele. Radnici odgovaraju trajkom. Boljevici ispoljavaju oprez i otkazuju manifestacije kako bi se izbegla oruana borba. Ipak se manifestacije odravaju 18. juna. Mase su verovale Pravdi i boljevicima. Trae da se raspusti vlada. Cereteli: Boljevici se moraju razoruati. Ne smeju u njihovim rukama ostati mitraljezi i puke". To izaziva sukobe na konferenciji sovjeta. Boljevici naputaju konferenciju. Konferencija je bez zakljuaka. Kongres sovjeta je ve odluio da se manifestacije odre 18 juna. Na manifestacijama dominiraju parole: sva vlast sovjetima, dole ministri-kapitalisti, hleb, mir i sloboda. Pola miliona ljudi je na manifestacijama. Samo manje grupe plehanovaca, Bunda i kozaci su podravali vlast. Za taj dan je bila zakazana i ofanziva na frontu. Kerenski: Danas je veliki dan za revoluciju. S nezadrivim oduevljenjem revolucionarna ruska vojska je krenula u napad". Meutim, ofanziva je doivela krah. Za nesuspeh se krive boljevici. General Brusilov pie s fronta predsedniku vlade: Pojedini pukovi otvoreno izjavljuju da za njih nema druge vlasti sem Lenjina".

Julska kriza

Na sve vei otpor masa vlada odgovara terorom. Svuda se propagira da je Lenjin nemaki pijun. U novonastaloj situaciji Lenjin izjavljuje da miroljubiva taktika vie nije mogua. Boljeviki agitatori pozivali su mase da jo ne izlaze na ulice, dok vlada sama ne prizna neuspeh ruske vojne ofanzive. Meutim, anarhisti su svuda svojim vatrenim govorima pozivali na nemire. Treeg jula vojnici u mitraljeskom puku trebali su da krenu na front, to odbijaju. Boljevici ih pozivaju da se strpe, ali oni ipak izlaze na ulice. Sukobi su i meu r adnicima u fabrikama izai ili ne izai na ulice. Preovlauju oni koji su za izlazak na ulice. Manifestanti su ovoga puta naoruani, ali im nedostaje rukovodstvo. Demonstranti dolaze do sedita boljevikog rukovodstva. Boljevici ih pozivaju da odustanu od manifestacija, na to su demonstranti odgovorili zviducima i ak okretanjem oruja u njih. Na kraju su boljevici popustili i promenili svoju prvobitnu odluku.

11

Pravda je ve bila u tampi u kojoj je trebalo da pozove na bojkot manifestacije, tako da je izala sa belinama na prvoj strani, dok je odluka o pozivanju na manifestacije deljena kao letak. Oko Tavrievskog dvorca 30.000 radnika Putilovih zavoda eka odluku. etvrtog jula je sve stalo. Dolo je i 30.000 moranara iz Krontata. Poinje pucanje s krovova po manifestantima. Boljevici smiruju masu. itavog dana pada kia. Uvee je topot kopita najavio ulazak vojnih trupa u grad. Jedan odred junkera je napao redakciju Pravde. Bio je to poetak julske reakcije. Pristiu nove jedinice s fronta po nalogu Kerenskoga. Poinju masovna hapenja. U vazduhu se oseao ne samo miris baruta, nego i miris pogroma. Isprva su lideri sovjeta mirno pregovarali s boljevicima, a onda je usledio ultimatum. estog jula vojska je zauzela sedite boljevika. Rukovodstvo se povuklo i mornari su se povukli u Petropavlovsku tvravu. Sukob je bio na pomolu. Po nalogu Centralnog komiteta Boljevike partije Staljin zapoinje pregovore s vojnicima da mirno napuste tvravu i vrate se u Krontat. Kerenski se vratio s fronta i tra i obraun s boljevicima. Lino je izdao nereenje da se odmah uhapse Lenjin, Zinovjev, Kamenjev i drugi. Ali, Lenjin vie nije bio u svom stanu. Porazom revolucionarnog pokreta zavreni su julski dogaaji. Ti dogaaji po Lenjinu su mnogo vie nego manifestacija, ali mnogo manje nego revolucija. Pokret je bio spontan i preuranjen. Ograniio se samo na Petrograd. Vojska jo nije bila spremna da u potpunosti podri revolucionarne akcije. Poela je nesvakidanja kleveta protiv Lenjina. Lenjin se prvo sklonio kod starog boljevika Alilujeva, a zatim se, preruen u seljaka mesec dana krio u jednoj kolibi. Osmog avgusta Lenjin je u Finskoj. Dugo skrivana desna reakcija je tad prela u ofanzivu. Ministar unutranjih poslova postaje menjeviki lider Cereteli. Javno je primio odgovornost za hapenje boljevika. Izvrni komitet sovjeta je proglasio vladu nacionalnog spasa kojoj je data neograniena vlast. Kerenski je na vrhuncu svoje moi. Car Nikolaj je zapisao u dnevniku: Taj ovek je bez sumnje na pravom mestu u ovom trenutku. to veu vlast bude imao, bolje e raditi. U stvari, bio je privid da je dobijena idealna vlada. Vlada ne samo to eli da se obrauna s boljevicima, ve eli i da ukine dvovlae i preuzme potpunu vlast i autoritet sovjeta. Menjevici: Doao je as da se jasno i glasno kae da se boljevizam, onaj boljevizam iji je voa i tuma Lenjin, udaljio od socijalizma. Kerenski trai od kadeta da i oni uu u vladu. Buroazija prethodno trai ustupke. Na kraju je stvorena nova koaliciona vlada pod pritiskom kadeta. Dvadeset estog jula se odrava VII kongres boljevike partije. Na njemu je izabrano rukovodstvo koje e rukovoditi ustankom. Trocki je primljen u partiju. Odsutni su Lenjin i tada uhapeni Zinovjev, Kamenjev, Lunaarski i drugi. Martov je uputio pozdrav kongresu, jer je ostao potpuno usamljen i definitivno se raziao s menjevicima. Sverdlov je na kongresu istakao da je partija sa 80.000 narasla na 240.000 lanova. Ipak vladala je odreena obeshrabrenost kao posledica julske reakcije. Lenjin u pismu istie da je parola sva vlast sovjetima izgubila na znaaju u sadanjim okolnostima. To je bila parola mirnog razvitka revolucije i ne treba je sada isticati. Lenjin je za Kerenskog i generale oko njega rekao: Ta vlast mora se srutiti, jer u protivnom sve prie o borbi protiv kontrarevolucije ostaju uplje fraze, samozavaravanje i zavaravanje naroda... U novoj revoluciji mogu se i moraju javiti sovjeti, ali ne ovi dananji, orua sporazuma s buroazijom, ve orua za revolucionarnu borbu protiv nje.
12

Tano je da emo se i onda zalagati za izgradnju drave sovjetskog tipa. Danas nije u pitanju borba protiv sovjeta uopte, nego protiv ove kontrarevolucije i protiv izdajstva ovih sovjeta". Staljin je podrao Lenjinovu liniju, iako je bilo otpora u partiji. Na kongresu je Preobraenski stavio amandman na politiku rezoluciju u kome se napredak Rusije ka socijalizmu stavlja u zavisnost od ostvarenja proleterske revolucije na Zapadu. Staljin se suprotstavio tome: Nije iskljueno da bi upravo Rusija mogla biti zemlja koja e otvoriti put u socijalizam... Treba se otresti stare ideje da nam samo Evropa moe biti putokaz. Postoji dogmatski marksizam i stvaralaki marksizam. Ja sam za ovaj drugi. U Centarlni komitet su izmeu ostalih izabrani: Lenjin, Zinojev, Kamenjev, Staljin, Trocki, Buharin, erinski, Kolontaj, Rikov, Smilga, Sokolnikov, Sverdlov, Uricki, auman, Bjerzin, Sergejev, i Bubnov.

Seljaki rat

Bez prikaza pobune seljatva ne mogu se shvatiti dogaaji iz oktobra. Posle Februarske revolucije selo se stialo oekujui reenje agrarnog pitanja. Svi su obeavali da e Ustavotvorna skuptina dati seljacima zemlju. Vraajui se sa fronta, vojnici su na selo unosili duh sovjeta i revolucionarne parole. Vlada formira zemljine komitete ija je uloga da priperme agrarnu reformu. U martu je zabeleeno samo jedanaest nereda na selu, dok ih je u aprilu 163. U maju se odrava Prvi kongres deputata seljakih sovjeta. Na njemu su eseri imali ogromnu veinu. Eseri su se zalagali da zemlja postane javno dobro, a da pripada onima koji je ravnopravno obrauju. Lenjin govori na kongresu. Zalae se za konfiskaciju velikih poseda bez naknade, i da zemljinim fondom upravljaju seljaki sovjeti. Lenjin: Mi elimo da seljaci dobiju veleposedniku zemlju odmah, ne gubei ni jedan mesec, ni jednu nedelju, ni jedan jedini dan. Smatra da seljaci treba da organizuju sopstvene klasne organizacije i da se na zemljitu veleposednika izgrade uzorna imanja za zajedniki rad. Posle kongresa je dolo do radikalizacije sela. Izvetaj ministra unutranjih poslova: Od druge polovine aprila agrarni pokret svuda dobija organizovani i delemino ideoloki karakter. U maju je zabeleeno 512 nemira a u junu 855. Seljaci seku drva u umi, vode krave na panjake veleposednika i uzimaju seno, sami odreuju tarifu najma koja je po nekoliko puta manja od dotadanje. U julu izlazi novi dekret vlade kojim se zemljina svojina smatra neprikosnovenom. Time se elela spreiti anarhija na selu. Vlada nije uspela da obuzda pokret. U vojnim jedinicama su bili seljaci, a u komitetima su ve sedeli ljudi koji su ideoloki bili na strani seljaka. Sem toga, sada se na oruje odgovaralo orujem. Najvea stranka na selu, eseri, doivljava krizu zbog svoje koalicije s privremenom vladom. Lider esera ernov je postao ministar poljoprivrede i nita konkretno nije uradio za seljake. Osamnaestog oktobra, kada je seljaki ustanak ve bio uveliko u toku, objavljen je plan agrarne reforme, ali je bilo kasno. Neverovatno zvui da je najvea seljaka stranka zastupljena u vladi, a
13

dolazi do ustanka seljaka. Od toga da li e seljake mase krenuti za seljakom buroazijom, ili e ih privui gradski proletarijat zavisi sudbina i ishod ruske revolucije. Jedino su se boljevici zalagali za radikalni program i nikakvu saradnju s buroazijom na selu. Boljevici se zalau za potpunu nacionalizaciju zemlje, ime su prihvatili program narodnovoljaca i esera, to je uticalo da odnesu prevagu nad eserima na selu. Izvrni komitet seljakog sovjeta je, avgusta meseca, objavio seljake mandate spisak seljakih zahteva iz sela. Spisak oslikava dubiozu i slinost s boljevikim programom. Onda je nastupila glad. U jednom izvetaju o stanju na selu pie: U kalukoj guberniji glad je sve vea. Koristi se za hranu sve to se moe jesti. Usled nedovoljne ishrane umiru krave i konji, bar oni koji nisu jo zaklani. Deca masovno umiru, umiru i odrasli. Mukarci naputaju izgladnele porodice u potrazi za hlebom. ene ostavljaju decu nepoznatim osobama da bi i same otile da trae hranu". Na selu vlada teror. Pljaka, paljevine i ubistva su svakodnevni. Gore zamkovi veleposednika i besni seljaki rat. Boljevici jo nemaju snage da izazovu organizovanu borbu sela protiv velposednika. Bez seljakog ustanka Oktobarska revolucija ne bi bila mogua. Isto tako, seljaki pokret bez radnitva ne bi nita ostvario. Ova dva pokreta su bila neophodna jedan drugom. Na toj meuzavisnosti izgraena je Oktobarska revolucija.

Velika priprema

Lenjin je 7. oktobra stigao ilegalno iz Finske. Pravi dva plana za ruenje vlade Kerenskog. U svom pismu drugovima poruuje: Ako ne uinimo sve, naiemo se u ulozi naivnih budala sa sovjetima i sa mnogo divnih rezolucija, ali bez vlasti... Bitno je da se napadne... Revolucija se ne moe dobiti pomou formalnosti. Desetog oktobra uvee odrava se sednica Centralnog komiteta Partije. Trebalo je pripremiti ustanak. Izuzev Kamenjeva i Zinovjeva, svi su za ustanak. Trebalo je samo odrediti datum. Na predlog erinskog izabran je odbor koji e uprvaljati revolucijom, u kome su: Lenjin, Staljin, Zinovjev, Kamenjev, Trocki, Sokoljnikov i Bubnov. Na odlunost bojevika da se ide na ustanak je uticala i pobuna u septembru na nemakim brodovima. Procenjivalo se da e se imperijalisti, ukoliko sklope mir, odmah udruiti protiv revolucije. urilo se i zbog spremanja vlade da pree u Moskvu i dovede u Petrograd nove trupe. Vojnici odbijaju da odu na front pre nego to se rei pitanje vlasti. Boljevici formiraju Crvenu gardu i naoruavaju je. Dvadesetog oktobra treba da se odri kongres sovjeta. Menjevici i eseri su protiv odravanja, poto e sovjeti posle formiranja Ustavotvorne skuptine prestati da postoje. Sada su boljevici bili u veini u sovjetima. Bitka za odravanje ili neodravanje kongresa se prenela i na unutranjost. Boljevici i levi eseri su na istim pozicijama. U pogledu mogunosti ofanzive boljevika, Kerenski je veliki optimista: Imam i vie snage nego to mi je potrebno. Konano u ih unititi.

14

esnaestog okrtobra jo jedna sednica Centralnog komiteta Partije. Sverdlov podnosi izvetaj u kome kae da partija broji 400.000 lanova Lenjin: Situacija je jasna: ili diktatura kornilovaca ili diktatura proletarijata i siromanog seljatva". Za Zinovjeva i Kamenjeva to je avanturizam. Smatraju da treba ii na revoluciju samo ako uspeju revolucije u Evropi, jer e u protivnom imperijalizam uguiti rusku revoluciju. Centralni komitet donosi rezoluciju kojom se odobravaju pripreme za podizanje ustanka, a Centralni komitet e odredi taan datum njegovog poetka. U Vojno-revolucionarni komitet ulaze: Sverdlov, Staljin, Bubnov, Uricki i erinski. Zinovjev i Kamenjev su traili odmah plenum Centralnog komiteta i dali ostavku u Centralnom komitetu partije. Kamenjev je u interviju Novoj iznji, koju ureuje Maksim Gorki, otkrio da se u Partiji vode diskusije o ustanku i da je to nezavisno od Kongresa sovjeta nedopustivo. Lenjin je u Raboijem putu, koji ureuje Staljin, objavio pismo drugovima izloivi Kamenjeva i Zinovjeva bespotednoj kritici i zatraio njihovo iskljuenje iz Partije zbog izdajstva. Dvadesetog oktobra Centralni komitet nije prihvatio Lenjinovu sugestiju. Preovladalo je miljenje o potrebi jedinstva. Po gradu su tog dana ve kolale prie o ustanku. Gorki trai od Lenjina da to demantuje. Kampanja pripreme ustanka je skoro javna. Mali odred naoruanih mornara i vojnika danonono uva strau pred Smoljnim. Dvadeset treeg oktobra vojnici Petropavlovske tvrava su pristupili sovjetu i boljevicima. Uvee, na sednici Vojno-revolucionarniog komiteta, jedan od lanova, Antonov-Ovsjenko, izvetava: Petrogradski garnizon i Crvena garda zajedno s radnikim masama, spremni su da krenu po naredbi sovjeta". Isto vee Privremena vlada je donela odluku da se uhapse svi lanovi Vojno-revolucionarnih komiteta. Uenici oficirke kadetske kole zaposeli su javne zgrade. Za razliku od februarskog ustanka oktobarski ustanak je organizovan i voen iz jedinstvenog centra. Bio je mnogo bri i protekao s manje prolivene krvi. U noi 23-24. oktobra vlada kree u napad s namerom da zabrani sve boljevike listove, pohapsi lanove Vojno-revolucionarnog komiteta i dovue svee trupe s fronta. Junkeri su u zoru 24. zapeatili Raboij put, i zaposelii mostove i glavne rasksrnice. Revolucionarni centar u Smoljnom nareuje da se odmah otvori Raboij put. Posadi krstarice Aurora nareeno je da isplovi. Posada trai od Vojno-revolucionarnog komiteta instrukcije. Dobija odgovor da ostane u gradu. Brodski radio postae nekoliko asova kasnije prva radio stanica ustanika. Izdaje se proglas iz Smoljnog: Pripremite pukove za borbu. Oekujte nareenje. Svako zakanjenje ili oklevanje smatrae se izdajom revolucije". Dvadeset etvrtog uvee Centralni komitet dri sastanak. Istovremeno Kerenski trai sva ovlaenja od pretparlamenta i naputa Zimski dvorac. Kolona teretnih vozila raznosi oruje ka radnikim etvrtima. Vojnici sluaju samo nareenja komesara. Smoljni se pretvara u vojni logor. Junkeri se povlae s mostova pod pritiskom masa i vojnika. Nigde se jo ne puca. Po ulicama se vide naoruani vojnici i radnici. Kerenski je u sutini nemoan. I pretparlament okleva. Samo je desnica uz vladu. U osam sati uvee Sverdlov je uputio ifrovani telegram: Poaljite statute. To je znailo: neka pou vojne jedinice i 1500 mornara. Radnike etvrti su ve bile u rukama ustanika. Prvo je zauzet telegraf i vladina telegrafska agencija. Centar je jo miran. Pozorite je otvoreno, dok narod eta Nevskim prospektom. Kerenski preti ostavkom zbog odluke pretparlamenta o formiranju Odbora javnog spasa.

15

Lenjin je tokom celog dana bio u svom skrovitu u etvrti Viborg. Uvee je poslao poruku: Po svaku cenu treba veeras, noas, uhapsiti vladu, poto se prethodno razoruaju junkeri. Ne sme se ekati! Mogli bismo sve uzgubiti!. Kongres sovjeta je trebalo da se odri sledeeg dana. Nema vremena, po Lenjinu: Vlast e u svakom sluaju biti uzeta u ime sovjeta, a ne protiv njih. Sporno je koliko je Lenjinovo pojavljivanje uvee u Smoljnom imalo uticaja na odluku o zapoinjanju revolucije. Meoviti radniko-vojniki odredi, po nareenju iz Smoljnog, a negde samoinicijativno, poeli su da zauzimaju kljune take, kao to je dravna banka. Mi neemo, uvek je govorio Lenjin, ponoviti greku Pariske komune, koja se nije usudila da dirne Francusku banku. Iz zatvora su osloboeni boljevici. Pred jutro su preseene telefonske veze Zimskom dvorcu i Vrhovnoj komandi. Kerenski panino poziva tajnom telefonskom linijom vojsku s fronta. Odlazi kod kozakih jedinica i trai od njih podrku, ali i one oklevaju. Kerenski je primoran da trai automobil od amerikog ambasadaora i s njim napusti 25. oktobra prestonicu, u nadi da e se u nju vratiti s trupama. U 10 uvee je izaao prvi bilten sovjeta o pobedi. Lenjin se u njimu obraa: Graani Rusije! Privremena vlada je zbaena. Dravna v last je prela u ruke Vojno-revolucionarnog komiteta, organa sovjeta radnikih i vojnikih deputata Petrograda, koji stoji na elu proletarijata i petrovgradskog garnizona. Cilj za koji se narod borio neodlono predlaganje demokratskog mira, ukidanje krupnih zemljinih poseda, radnika kontrola nad proizvodnjom, obrazovanje sovjetske vlade taj cilj je obezbeen. Neka ivi revolucija radnika, vojnika i seljaka!. U Zimskom dvorcu su ostali opkoljeni ministri, dok je zgrada glavne komande izolovana. Branioci Zimskog dvorca, njih 1600, imali su na raspolaganju topove i mitraljeze. Za napad na Zimski dvorac su odreeni samo najspremniji. Prispela je i krastarica Aurora. Trai se predaja, ali nema odgovora. Lenjin iz Smoljnog pouruje da se cela operacija ubrza. Ministri stalno odravaju vezu s Moskvom linijom koja nije preseena. Uvee je trebalo da pone Drugi kongres sovjeta, a dvorac jo nije pao. Neki junkeri su ubrzo poeli da naputaju dvorac ostavljajui oruje ustanicima. Kongres sovjeta je poeo u 10 sati uvee. Od 648 delegata 338 je boljevika, 98 levih esera, 88 desnih esera, 49 menjevika-internacionalista, 36 menjevika. U tom trenutku je Antonov-Ovsjenko predvodio napad na Zimski dvorac. Diskusija se jo vodila kada su poeli pucnji s Aurore. Ispaljeno je ukupno 35 plotuna. Cilj nije bio da se rui dvorac ve da se zaplae branioci. Gradska duma je pokuala da pomogne ministrima u Zimskom dvorcu. Povorka s Marseljezom je krenula ka dvorcu, ali su naili na grupu mornara koja ih je vratila. Poelo je pukaranje oko dvorca. Masa je prodrla unutra. Niko nije pruio otpor. Pohapena je vlada. Poela je pojedinana pljaka, ali je odmah zaustavljena, s obrazloenjem da je to narodna imovina i da se mora voditi rauna o revolucinarnoj disciplini.

16

Uloga Crvene armije u odbrani Oktobarske Revolucije

Za boljevike isto tako nije bilo nikakve sumnje da su oni pobedili u ratu protiv unutranje buroaske kontrarevolucije i protiv vojne intervencije 14 buroaskih drava ne samo snagama radnike i seljake Crvene armije, nego pre svega snagom revolucionarne mobilizacije evropskog i svetskog proletarijata, proleterske revolucionarne mobilizacije koja je podsekla krila inostranoj vojnoj intervenciji provi Sovjetskog Saveza. Lav Trocki je i u tom ratu bio glavni organizator, strateg i idejni inspirator Crvene armije, a u isto vreme i neumorni graditelj Komunistike internacionale svetske partije socijalistike revolucije. Odmah posle graanskog rata on je, uz bolesnog Lenjina, glavni voa odlune borbe protiv prvih birokratskih deformacija mlade sovjetske drave i Komunistike partije. Do 1933. godine, strategije leve opozicije, frakcije boljevika-leninjista, uprkos svim represijama i progonima kojima je bila izloena od strane staljinistike termidorske reakcije, bila je strategija lojalne opozicije unutar sovjetske drave i partije, opozicije usmerene na pridobijanje veine mirnim i legalnim sredstvima i reformistikim metodima unutar boljevike partije i sovjetske drave pri narednoj revolucionarnoj mobilizaciji i prvoj znaajnoj pobedi svetskog proletarijata, pre svega proletarijata zapadne Evrope. Staljinistiki termidor definitivno je preao Rubikon kontrarevolucije svojim presudnim doprinosom pobedi faizma u Nemakoj i, u situaciji trijumfa svetske reakcije, krupnim koracima je zagrabio ka 18. brimeru Josifa Dugavilija ka uspostavljanju neprirodnog i nevienog u ljudskoj istoriji totalitarnog bonapartistikog reima koji najsurovijim terorom brani svoj totalni politiki monopol unutar sovjetske drave i meunarodnog radnikog pokreta. No, glavna protivrenost na ijoj nestabilnoj i promenljivoj ravnotei opstaje taj novi birokratski totalitarni reim ipak nije unutranja protivrenost radnike drave nego je protivrenost izmeu svetskog proletarijata i svetskog imperijalizma svetske proleterske revolucije i svetske imperijalistike kontrarevolucije. Svet je u epohi imperijalizma postao isuvie globalizovan (kako bi se to danas reklo) da bi dozvolio ikakve prevashodno autonomne socijalne, ekonomske i politike razvoje ijednog naroda, razvoje koji nisu pre svega determinisani optim kontekstom svetskih socijalnih, ekonomskih i politikih borbi. Staljinistika birokratija se uzdigla i konstituisala kao autonomna politika snaga u sasvim izuzetnoj istorijskoj situaciji situaciji u kojoj ni svetski proletarijat ni svetska buroazija nisu bili sposobni da svoj sukob dovedu do kraja i konanog razreenja svojom pobedom. Svetska kriza imperijalizma i kriza revolucionarnog vostva svetskog proletarijata omoguile su sitnoburoaskoj birokratiji da decenijama igra autonomnu politiku ulogu i nametne se kao partner imperijalizmu u okviru svetske kontrarevolucionarne alijanse.
17

Na taj kvalitativni skok u razvoju svetske reakcije 1933. godine, a s njim i u evoluciji staljinizma kao birokratske termidorske reakcije u mladoj radnikoj dravi, Trocki i leva opozicija odgovaraju tako to ine naredni korak u svojoj socijalnoj i politikoj dijagnozi i prognozi dalje borbe za Sovjetski savez i protiv staljinizma. Stadij birokratske deformacije bespovratno je preao u birokratsku degeneraciju () i parazitska birokratska izraslina na telu radnike drave vie se ne moe leiti terapijom mirnih reformi, nego se mora odstraniti hirurkim rezom radnike politike revolucije. Celokupan kasniji istorijski razvoj do dananjih dana u potpunosti potvruje validnost Trockijeve socijalne dijagnoze i politike prognoze za SSSR: Sovjetski Savez izaao je iz Oktobarske revolucije kao radnika drava. Podravljenje sredstava za proizvodnju, nuan uslov za socijalistiki razvitak, otvorilo je mogunosti brzog rasta proizvodnih snaga. Ali, aparat radnike drave je u meuvremenu pretrpio potpunu degeneraciju, preobrazivi se iz orua radnike klase u orue birokratskog nasilja nad radnikom klasom, i to dalje to vie u orue sabotae privrede. Birokratizacija zaostale i izolovane radnike drave i pretvaranje birokratije u svemonu privilegovanu kastu pokazuje se kao najubedljivije ne samo teorijsko nego i praktino opovrgavanje teorije socijalizma u jednoj zemlji. Na taj nain, reim SSSR-a sadri u sebi estoke i pretee protivrenosti. Ali, on je i dalje reim degenerisane radnike drave. To je socijalna dijagnoza. Politika prognoza ima alternativan karakter: ili e birokratija sve vie postajui organ svetske buroazije u radnikoj dravi sruiti nove forme svojine i odbaciti zemlju ka kapitalizmu, ili e radnika klasa sruiti birokratiju i otvoriti put ka socijalizmu. Hirurki rez politike revolucije ima za cilj odstranjenje parazitske birokratske izrasline i odbranu i ouvanje tela radnike drave povratak na vlast politiki ekspropriisane radnike klase, obnovu demokratije radnikih sovjeta (savjeta) na svim nivoima i odbranu njenih revolucionarnih socijalnih i ekonomskih tekovina: drutvene svojine, planske privrede usmerene na zadovoljenje ljudskih potreba a ne na proizvodnju profita, pune zaposlenosti, prava na besplatno kolovanje itd Marksizam jasno razlikuje izmeu istorijski sluajnog degenerisanog politikog reima birokratije i socijalnih i proizvodnih odnosa kojima je taj reim, sticajem izuzetnih istorijskih okolnosti, uspeo da nametne svoju totalitarnu uzurpatorsku vlast. Zbog toga on bezuslovno brani te socijalne i proizvodne odnose od svake unutranje i spoljanje pretnje. Zbog toga je odbrana SSSR konstanta u politikoj borbi Lava Trockog i etvrte internacionale

18

Uee Jugoslovena u Oktobarskoj Revoluciji

Istorija rusko-srpskih odnosa ne sastoji se samo od izuzetnih istorijskih linosti i primera saradnje i uzajamne pomoi. Ima u njoj i spornih, ali gotovo zaboravljenih i veoma malo istraenih dogaaja. Ekspert Ruske rei, istoriar Mihail Vaenko, pria o Ruskom graanskom ratu (1918-1922/3), ueu srpskih vojnih jedinica u intervenciji na teritoriji Rusije i vojno-pravnom statusu ove akcije. Uee Srba u Graanskom ratu u Rusiji Uee Srba u Graanskom ratu i u intervenciji u Rusiji jo uvek nije do kraja istraeno. Srbi su se borili kako na strani interventnih jedinica Antante (o emu e sada biti govora), tako i na strani Crvene armije (njima e biti posveeno nae sledee istorijsko istraivanje). U danaem tekstu emo obratiti panju na eventualno zvanino uee Beograda i vojno-pravni status takvih eventualnih akcija. Istorijat srpskog uea u Ruskom graanskom ratu poinje jo 1916, kada su u Rusiji od ratnih zarobljenika iz Jugoslavije, uglavnom Srba koji su ratovali u austrougarskoj vojsci, formirane 1. i 2. dobrovoljaka srpska divizija, da bi iste godine od njih bio formiran Srpski dobrovoljaki korpus. Bilo je planirano da se on iskoristi na frontovima Prvog svetskog rata protiv zemalja Trojnog saveza. Srpske divizije su uestvovale u bitkama na podruju Dobrude protiv nemakih, bugarskih i turskih trupa.

19

U februaru 1917, kada se posle revolucionarnih dogaaja u Petrogradu odrekao od prestola imperator Nikolaj II, a sutradan i njegov brat Mihail Romanov, vlast je prela u ruke Privremene vlade. I ona je, meutim, u oktobru iste godine (po starom kalendaru) sruena i vlast je prela u ruke Privremenog revolucionarnog komiteta koji su formirali boljevici i koji je predao vlast Drugom sveruskom kongresu Sovjeta. Posle pobede Revolucije u Petrogradu i Moskvi i kratkotrajnog uspostavljanja sovjetske vlasti na veem delu teritorije Rusije postepeno su poela da se formiraju arita otpora novoj boljevikoj vladi. Protiv boljevika su ustali ljudi iz politikih i vojnih krugova koji su pripadali razliitim, esto meusobno suprotstavljenim ideolokim taborima. Bilo je tu monarhista, liberala-republikanaca, socijalista neboljevike orijentacije (Esera) i anarhista, a takoe predstavnika nacionalistikih pokreta u baltikim zemljama, Ukrajini, Zakavkazju i Srednjoj Aziji, kao i stihijski formiranih udruenja seljaka i kozaka, nezadovoljnih politikom boljevika. Sovjetska vlast nije odmah uspela da se uvrsti u Povolju, na Uralu, u Sibiru i na ruskom Dalekom Istoku. Posle takozvanog trijumfalnog napredovanja Sovjetske vlasti po itavoj zemlji krajem 1917. i poetkom 1918. (tj. manje-vie mirnog preuzimanja kontrole), tu vlast su ve sredinom 1918. na velikom delu teritorije zbacile antiboljevike snage. Sloenu situaciju u Rusiji iskoristile su drave i Antante i Trojnog saveza, koje su odluile da se vojnim putem umeaju u dogaaje i uvedu svoje armije na teritoriju Rusije. Kada se ovo poelo deavati, srpske jedinice koje su se nalazile u regionima gde boljevici jo nisu bili na vlasti krenule su da se razliitim putevima (preko Ukrajine i severa evropskog dela Rusije) prebacuju na Solunski front. Meutim, nisu sve srpske jedinice uspele da se evakuiu iz Rusije. Nemaka, Austrougarska, Velika Britanija, Francuska, Italija, Grka, Rumunija, Poljska, Japan i Kina su uestvovale u vojnoj intervenciji od 1918. do 1921, zauzevi teritorije bive Ruske Imperije (baltike zemlje, Ukrajinu, Belorusiju, Zakavkazje, sever evropskog dela Rusije i ruski Daleki Istok). Tako, na primer, u sastavu britanskih Snaga podrke Severnoj Rusiji (Severna Rusija ili Severna oblast je kvazidravna tvorevina sa centrom u Arhangelsku, koja je postojala 1918-1920. uz podrku belogardejaca i stranih interventnih trupa) dejstvovao je i Srpski odred, formiran u Arhangelsku. On se sastojao od srpske brdske baterije i Srpskog rezervnog peadijskog bataljona. Od jula 1918. odred je uestvovao u borbi protiv jedinica Crvene armije. U jesen iste godine Srpski odred je evakuisan iz Arhangelska zajedno sa ostalim stranim interventnim trupama. Srpski odred na strani uvenog ehoslovakog korpusa Srbi se protiv boljevika nisu borili samo na Severu, nego i u drugim delovima bive Imperije. U Sibiru su bili na strani uvenog ehoslovakog korpusa, formiranog 1917. od zarobljenih eha i Slovaka iz austrougarske vojske, slino kao u sluaju sa srpskim dobrovoljakim odredima. Odredi ovog korpusa kretali su se na ruski Daleki Istok sa ciljem da se prebace u Francusku i tamo nastave rat na frontovima

20

Prvog svetskog rata (odustalo se od prebacivanja korpusa preko Arhangelska ili Murmanska zbog opasnosti od nemakog napada, a i zbog toga to je rukovodstvo ehoslovakog korpusa sklopilo sporazume sa sovjetskim vlastima o odlasku korpusa na Daleki Istok preko teritorija koje su sredinom 1918. jo uvek bile pod njihovom kontrolom). Meutim, kada je narodni komesar za vojna pitanja Lav Trocki izdao nareenje da se korpus razorua, vojnici iz sastava korpusa podigli su ustanak u Povolju, na Uralu i u Sibiru i doprineli dolasku antiboljevikih snaga na vlast u tim regionima. U rezoluciji Skuptine jugoslovenskih grupa i organizacija, odrane 1918. u eljabinsku, kae se da Srbi, Hrvati i Slovenci treba da pomognu ehoslovakim jedinicama da obnove Rusiju, jer samo uz pomo slobodne Rusije mi moemo da se vratimo u nau osloboenu otadbinu. Ta Skuptina je odrana pod rukovodstvom srpskog konzula u Omsku Jovana Milankovia, koji je od decembra 1918. bio zvanini predstavnik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pri vladi admirala Aleksandra Kolaka. I pored toga to su Kolakovu vladu po hitnom postupku priznale zemlje Antante, Finska, Poljska i baltike zemlje, teko je govoriti o njenoj legitimnosti ak i u poreenju sa Privremenom vladom koja je funkcionisala od februara do oktobra 1917. U nekom smislu se legitimnim organom vlasti mogao smatrati takozvani Direktorijum (Privremena sveruska vlada) koji je postojao od septembra do novembra 1918. i u iji sastav su ulazili bivi lanovi Privremene vlade. Admiral Kolak je, meutim, u novembru 1918. pohapsio lanove Direktorijuma i proglasio sebe za Vrhovnog vladara Rusije. Nama je ao to smo se upleli u borbu protiv Rusa Zvanino ni Srbija ni Kraljevina SHS nisu uputile svoje vojne jedinice na teritoriju Rusije. Kada je Antanta 1918. postavila pitanje uea srpskih vojnih jedinica u intervenciji, srpska vlada je bila protiv, jer su takve jedinice bile potrebne pre svega za borbu protiv Nemake, Austrougarske i Bugarske na Solunskom frontu. U prvo vreme su srpske zvanine vlasti izraavale aljenje zbog uea srpskih dobrovoljakih odreda u Graanskom ratu u Rusiji, jer im je i sama misao da Srbi mogu ratovati protiv Rusa izgledala potpuno neprirodno. U Memorandumu o ueu Srba u intervenciji u Rusiji, koji je po nalogu ivojina Miia napisao bivi pukovnik Dragutin Milutinovi, komanidir jedne srpske dobrovoljake divizije, stoji: Nama je bilo ao to smo se upleli u borbu protiv Rusa, jer su i u Crvenoj gardi sluili Rusi. Ipak, posle formiranja Kraljevine SHS vlada ove drave dala je svoju zvaninu saglasnost da se sve srpske dobrovoljake jedinice u Sibiru pokoravaju francuskom generalu anenu koji je komandovao trupama Antante, i na taj nain su ozvaniile uee srpske vojske u intervenciji stranih armija. Tokom itavog Graanskog rata srpske diplomatske i vojne misije su se nalazile u Sam ari, Omsku, Jekaterinodaru (danas Krasnodar) i Sevastopolju, sve do potpunog poraza bele armije. Namee se oigledan zakljuak da je Kraljevina SHS zajedno sa drugim stranim dravama uestvovala u Graanskom ratu na teritoriji Rusije kao agresor protiv dr avnog subjekta jedne strane u unutranjem ruskom konfliktu (tj. protiv Sovjetske republike) na strani sila koje, kao i sovjetska vlast, nisu bili legitimni naslednici ni carske ni republikanske Privremene vlade (ove vlade su upravljale Rusijom do 1917).
21