1.

Organi za predstavljanje drava u medjunarodnim odnosima - organi unutar drave

Organi za predstavljanje (deluju ipso jure u ime drave): - unutranji (efovi drava, vlada i ministri inostranih poslova) - spoljanji (stalne diplomatske misije, specijalne misije i konzuli) ~ multilateralna diplomatija: medjunarodne organizacije - stalni predstavnici u organizacijama ~ izvori prava (kodifikacija): pravila koja se odnose na diplomatske predstavnike, prvo nastala putem obiaja, a potom kodifikovana Bekim kongresom 1815 godine i !onvencijom o diplomatskim odnosima iz Bea 1"#1 godine; pravila o konzularnim odnosima takodje su preteno nastala iz obiaja, a kodifikovana !onvencijom o konzularnim odnosima iz Bea 1"#$ godine; eneralna skuptina !" usvojila je 8 decembra 1"#" godine !onvenciju o specijalnim misijama (~specijalne misije - ad #oc diplomatija) ef drave: zastupa zemlju u medjunarodnim odnosima, i njegovi akti posmatrani su kao akti drave; otuda i privilegije koje uiva na osnovu medjunarodnog prava, pripadaju mu posredstvom drave koju zastupa$ Predstavniki organi: ukljueni u proces spoljne politike tek u novije vreme; obino utvrdjuju dugorone spoljnopolitike ciljeve i daju saglasnost na sve vanije akte sa podruja spoljnopolitike delatnosti (skup%tina, parlament) lada i ministar inostrani! poslova : neposredno vodjenje spoljni# poslova poverava se naje&e ministru inostrani# poslova, koji deluje po uputstvima vlade ili narodnog predstavni%tva$ 'zjave vlade, u vidu deklaracija i odluka, vezuje dravu u medjunarodnoj zajednici$ (inistar inostrani# poslova ima itav niz poslova u odravanju spoljni# odnosa: stalan kontakt sa diplomatskim predstavni%tvima van i u zemlji, uestvuje na konferencija, ulae note, pregovara$$$ (~nisu mu potrebna specijalna ovla%&enja - dobija i# po dolasku na funkciju; odgovara vladi)

". Privilegije i imuniteti organa unutar drave za predstavljanje drave u medjunarodnim odnosima
)ef drave: 1. ima ovla%&enje i obavezu da u ime drave preuzima obaveze ". ovla%&uje druge organe da to ine #. svojim izjavama obavezuje dravu - nije mu potrebno posebno ovla%&enje da pregovara ili potpi%e medjunarodni ugovor $. prima i oda%ilje %efove diplomatski# misija %. izdaje ratifikacioni dokument *a vreme boravka u inostranstvu uiva specjalnu zatitu, posebne poasti, privilegije i imunitete$ +trana drava duna je da prui punu bezbednost$ !iva sudski imunitet, tj$ ne moe biti pozvan pred sud odnosne drave, ak ni u sluaju krivini# dela$ 'zuzetno u gradjanskim parnicama moe se pojaviti kao stranka u sporu ukoliko dobrovoljno pri#vati nadlenost suda, ili ukoliko su u pitanju sporovi oko njegovog nepokretnog imanja u inostranstvu, odnosno pojavljuje se kao privatna linost, ne kao %ef drave$ privilegije i imuniteti% 1. lina nepovredivost ". nepovredivost stana #. potpuni imunitet od jurisdikcije $. izuze&e od oporezivanja uslovi za uivanje imuniteta% 1. efektivni %ef drave (naelo efektiviteta)

". drava se saglasila ili se nije protivila njegovom boravku na svojoj teritoriji #. ne nalazi se inkognito$ )ef drave ne uiva imunitet od vlasti sopstvene drave kad prestane da bude efektivni %ef drave$ ,d jurisdikcije medjunarodni# sudova ne uiva imunitet, moe biti odgovoran za zloine protiv mira i ovenosti, za ratne zloine a posebno genocid$ ! teoriji postoji spor da li, i do koji# granica, lica koja se nalaze u pratnji %efa drave, kada ovaj putuje u inostranstvo, uivaju iste privilegije kao i %ef drave$ -edni teoretiari to osporavaju, drugi odobravaju, novije s#vatanje je pravilnije i praksa ga potvrdjuje: bilo bi nelogino staviti pratnju %efa drave u gori poloaj no %to ga imaju redovni diplomatski predstavnici$

#. &odifika'ija diplomatskog prava

.iplomatsko pravo u izvesnom smislu predstavlja proceduralni okvir izgradnje medjunarodnog prava i medjunarodni# odnosa$ ,no garantuje efikasnost i bezbednost ma%inerije putem koje drave vode diplomatiju i bez te ma%inerije drave ne mogu stvarati pravo bilo putem obiaja ili putem sporazuma o su%tinskim pitanjima$ (zvori diplomatskog prava su o)iaji i ugovori (sve do osnivanja OUN-a, izvori prava su bili obiaji i sledei ugovori: Beki pravilnik ~Beki kongres ( ! "#: $rema %om pravilniku, %ri su klase dimploma%ski& preds%avnika: ambasadori, poslani'i, i o%pravni'i poslova( )&enski pro%okol ( ! !#: izvr*ena je dopuna Bekog $ravilnika na %aj nain *%o se obrazovala nova klasa, klasa minis%ra reziden%a, koji se nalazio izme+u poslanika i o%pravnika poslova( ,avanska konven'ija ( -.!#: redovni i vanredni diploma%ski preds%avni'i). "akon osnivanja ,!" postavilo se pitanje kodifikacije$ /ao prioritetne iz ove oblasti donete su: !onvencija o privilegijama i imunitetima &' 1"(# i !onvencija o privilegijama i imunitetima specijalizovanih agencija 1"() /omisija za me0unarodno pravo je uzela za prioritet kodifikaciju diplomatski# odnosa i imuniteta, i izradila tri konvencije: o regularnoj diplomatiji, lete&oj diplomatiji, i diplomatiji u okviru me0unarodni# organizacija (1234)$ eneralna skup%tina ,!" je naloila da se 1251$ sazove u 6eu me0unarodna konferencija sa ciljem da se putem konvencija izvr%i kodifikacija pravila o diplomatskim odnosima i imunitetima$ "a *ekoj konferen'iji (1+,1) usvojena je konvencija$ 'zrazita stabilnost diplomatskog prava nalazi osnov u dugom procesu nastanka normi, naelu reciprociteta kao efikasne mere izvr%enja obaveza kao i u nainu kodifikacije i progresivnog razvoja$ 6eka konvencija ima sveobu#vatan pristup diplomatskom pravu a njen doprinos progresivnom razvoju se ogleda u: lanu 77 - nepovredivost prostorija misije i lan 74 - zatita svih oblika diplomatskog optenja$ "a konferenciji pored konvencije usvojeni su i: Protokol sa fakultativnim potpisivanjem o sti'anju dravljanstva (lanovi misije koji nemaju dravljanstvo drave kod koje se akredituju ne mogu ste*i dravljanstvo te drave ) i Protokol sa fakultativnim potpisivanjem koji se tie o)aveznog reavanja sporova pred -e.unarodnim sudom pravde $ ! okviru ove kodifikacije donete su i /onven'ije o spe'ijalnim misijama -0-( /onven'ija o spreavanju i kanjavanju krivini& dela pro%iv li'a pod me+unarodnom za*%i%om -12 +ve do usvajanja *eke konven'ije o konzularnim odnosima (1+,#). nije vr%ena kodifikacija konzularnog prava$ /onvencija reguli%e niz konzularni# odnosa, nji#ovi# imuniteta i privilegija, i poloaja karijerni# i poasni# konzula$ .va bitna odgovora u preambuli: !be0enje da je cilj navedeni# privilegija i imuniteta ne da se daje prednost pojedincima, ve& da se obezbedi uspe%no izvr%enje funkcija diplomatski# misija kao predstavnika drava, potvr0uju&i da se u pitanjima koja nisu bila izriito regulisana odredbama ove konvencije treba i dalje upravljati prema pravilima obiajnog me0unarodnog prava$

$. /iplomatske misije - uspostavljanje diplomatski! odnosa0 otvaranje diplomatskog predstavnitva0 viestrano predstavljanje
.iplomatske misije su organ spolja%njeg predstavljanja drave, subjekti medjunarodnog prava u odnosu

na drugu dravu iji je status regulisan pravilima medjunarodnog prava$ !spostavljanje diplomatski# odnosa izme0u drava i oda%iljanje strani# diplomatski# misija vr%e se na osnovu o)ostrane saglasnosti (lan .3 /onven'ije o diploma%skim odnosima ( -0 # - uspos%avljanje diploma%ski& odnosa izmedju drava i oda*iljanje s%rani& diploma%ski& misija vr*i na osnovu obos%rane saglasnos%i)$ 8re upu&ivanja diplomatski# predstavnika drave moraju jedna drugoj dati odo)renje za otvaranje stalnog diplomatskog predstavnitva$ (ef diplomatske misije preuzima svoje funkcije u dravi kod koje je akreditovan momentom podnoenja akreditivnih pisama, ili kako to konstatuje lan 1$ Bele konvencije +im notifikuje svoj dolazak i podnese prepis svojih akreditivnih pisama ministru inostranih poslova drave kod koje se akredituje+, -kreditivna pisma sadre ime, titulu diplomatskog predstavnika i apel da mu se olaka rad i pokloni puna vera njegovim izjavama,) (za&%ev drave da dozvole rad diploma%skog preds%avnika - akredi%ivno pismo( odobrenje za rad diploma%skog preds%avnika - agreman ) ,dobrenje na osnovu koga se izvesno lice prima za %efa misije jedne strane drave zove se agreman. (lanove osoblja diplomatske misije takodje akredituje, tj daje agreman ministar inostranih poslova, ali Beka konvencija .lan ) / zahteva agreman ili saglasnost drave prijema i za imenovanje vojnih, pomorskih i vazduhoplovnih ataea, zbog delikatnosti posla koji obavljaju) ,dbijanje agremana ne mora biti izriito ve& i pre*utno, kada drava ne odgovori u razumnom roku$ 9greman se moe odbiti iz razliiti# razloga ali se oni mogu svrstati u dve kategorije: 1. nema veze sa predloenom osobom, ve& ukazuje na pote%ko&e koje se javljaju izme0u dve drave$ ". razlozi vezani za samu linost (u odre0enim zemljama je ena kao %ef misije nepri#vatljiva; vezano za politike stavove lica koji se eli postaviti u dravu prijema)$ 0 1rava ne mora da obrazloi zato je agreman odbijen :i%estruko predstavljanje misija moe se javiti u dva oblika ( ef misije moe biti akreditovan kod vie drava, sem ako se zemlje kod koje se akredituje tome ne usprotivi 2od istim uslovima vie drava mogu akreditovati isto lice u svojstvu efa misije, dakle, oformiti zajedniku diplomatsku misiju, ukoliko su im interesi identini ili vode istovetnu spoljnu politiku .lan # /): 1. jedan %ef misije u vi%e drava - da bi ovo bilo mogu&e to mora biti saop%eno u vidu notifikacije i potrebno je da drava prijema ne protestuje (otvara se diplomatska misija pod rukovodstvom otpravnika poslova ad interim u svakoj od drava u kojoj %ef misije nema stalno prebivali%te) ". dve ili vi%e drava akredituju jednog %efa misije ('stonokaripske drave, jednu misiju u ;ondonu: zajedniko kori%&enje prostorija; <! u 9buji, "igerija)

%. /iplomatske misije - pravo poslanstva0 imenovanje lanova misije0 sastav misije

8ostoji aktivno i pasivno pravo poslanstva$ =j$ pravo odailjanja i primanja diplomatskih predstavnika bilo je donedavno rezervisano iskljuivo za drave, posmatrano je kao atribut suvereniteta$ .anas, to pravo priznato je i medjunarodnim organizacijama$ :eliki broj teoretiara posmatralo je ovo pravo kao jedno od osnovni# prava drava koje drave stiu samim inom svog postojanja i koji ne zavisi od saglasnosti druge strane$ "a diplomatskoj konferenciji u 6eu (1251) pojedine delegacije zastupale su stav da u uslovima tesne me0uzavisnosti drava, aktivno i pasivno pravo poslanstva ne bi trebalo da zavisi od pristanka druge strane nego da nuno mora biti postavljeno kao op%te pravilo medjunarodnog prava$ /onvencija o diplomatskim odnosima nije usvojila ovaj stav, u njoj izriito stoji da je potrebna saglasnost druge strane radi uspostavljanja diplomatskih odnosa (lan 3 !onvencije o diplomatskim odnosima .1"#1/ 4 uspostavljanje diplomatskih odnosa izmedju drava i odailjanje stranih diplomatskih misija vri na osnovu obostrane saglasnosti)$ .rava koja akredituje lanove misije vodi se naelom slobode izbora pri imenovanju$ )to se tie vojni#, pomorski# ili vazdu#oplovni# ata%ea, drava kod koje se akredituje moe za#tevati da joj se nji#ova imena saop%te unapred radi saglasnosti (kao i za diplomatske predstavnike, efove misija, tako je i za ataee neophodno akreditaciono pismo, odnosno agreman ministra inostranih poslova drave kod koje se akredituje)$ >lanovi diplomatske misije moraju imati u naelu dravljanstvo drave koja akredituje$ (ogu se birati

me0u dravljanima drave kod koje se akredituje samo uz saglasnost te drave, koja moe u svako doba povu&i tu saglasnost$ .rava kod koje se akredituje moe sebi pridrati isto pravo i u pogledu dravljana neke tre&e drave koji nisu dravljani i drave koja akredituje$ ,baveza drave oda%iljanja da obezbedi agreman za lice koje planira da imenuje$ ! za%titu interesa drave prijema spada: pravo da uskrati agreman, pravo da proglasi efa misije ili )ilo kog lana diplomatskog oso)lja za personu non grata ili nepri!vatljivom $ ,baveza je drave oda%iljanja da osobi koja je progla%ena nepri#vatljivom opozove ili okona funkcije, u suprotnom - zemlja prijema ima pravo da odbije da prizna toj osobi svojstvo lana misije$ 9ko ne postoji izriiti sporazum o broju osoblja misije, drava kod koje se akredituje moe za#tevati da se taj broj kre&e u granicama onoga %to ona smatra razumnim i moralnim$ +talne diplomatske misije imaju svoj aparat tj$ diplomatsko osoblje u koje ulaze savetnici, sekretari, ata%ei za pojedine sektore$ +em toga, diplomatskim misijama pridodat je i izvestan broj te#nikog, administrativnog osoblja i pomo&nog osoblja$ .iplomatski predstavnici akreditovani u jednoj zemlji ine diplomatski kor na ijem se elu nalazi najstariji lan po rangu - doajen (1oajen je najstari lan po rangu, nema neke posebne privilegije i imunitete, on predvodi diplomatski kor)$

,. /iplomatske misije - preuzimanje i prestanak funk'ija efova diplomatske misije0 klase i rang efova diplomatski! misija
+matra se da je %ef misije preuzeo svoje funkcije u dravi kod koje se akredituje im podnese akreditovana pisma ili im notifikuje svoj dolazak i podnese prepis svoji# akreditovani# pisama ministarstvu inostrani# poslova drave kod koje se akredituje ili nekom drugom ministarstvu (lan 1$ Beke konvencije)$ )efovi misije dele se na %ri klase i to (prema Bekoj konvenciji iz 1"#1 godine): 1. am)asadore ili nun'ije akreditovane kod efova drava i druge %efove misija odgovaraju&eg ranga, ". poslanike0 ministre ili internun'ije akreditovane kod efova drava, #. otpravnike poslova akreditovane kod ministarstva inostranih poslova ~ mogu biti stalni, kada i# nji#ova zemlja imenuje kao %efove misije, ne ele&i da podigne predstavni%tvo na vi%i nivo ~ privremeni - ad in%ernim - kada i# imenuje %ef misije kao zamenika za vreme odsustva ili bolesti$ ~ "ikakva razlika ne moe se praviti izme0u %efova misije na osnovu nji#ove klase, sem u pogledu prezesnse i etikecije$ ~ .rave obino daju rang svojim diplomatskim predstavnicima u drugoj dravi na bazi reciprociteta$ .rava moe u svako doba i prema svom na#o0enju i potrebama da opozove diplomatskog predstavnika; u tom sluaju diplomatski predstavnik predaje opozivno pismo %efu drave kod koga je akreditovan$ *a#tev za povlaenje moe pote&i i od drave u kojoj je dipl predstavnik akreditovan - persona non gra%a$ (status persona non grata moe uslediti ukoliko diplomatski predstavnik izvri krivino delo ili se mea u unutranje stvari jedne drave, ili ukoliko uvredi efa drave, narod itd ) (u sluaju ratnog stanja, mora se omogu*iti celokupnom osoblju predstavnitva nesmetan povratak u zemlju, sve do prelaska grance diplomatski predstavnici uivaju privilegije i imunitet ) .iplomatska misija moe da prestane: 1. smr&u, ". opozivom diplomatskog predstavnika, #$ za#tevom za povlaenje od strane drave kod koje je akreditovan, $. ostavkom na slubeniki poloaj, %. prekidom diplomatski# odnosa,

,. nestankom jedne drave$

1. /iplomatske misije - funk'ije diplomatski! misija0 privilegije i imuniteti misije

?unkcije diplomatske misije se sastoje naroito u: 1. predstavljanju drave koja akredituje kod drave kod koje se akredituje, ". za%titi u dravi kod koje se akredituje interesa drave koja akredituje i njeni# dravljana u granicama koje dozvoljava medjunarodno pravo, #. pregovaranju s vladom kod drave kod koje se akredituje, $. obave%tenje svim dozvoljenim sredstvima o uslovima i razvoju dogadjaja u dravi kod koje se akredituje i podno%enju izve%taja vladi drave koja akredituje, %. unapredjenje prijateljski# odnosa i razvoj privredni#, kulturni# i nauni# odnosa izmedju zemalja, ,. izuzetno, konzularne funkcije (imunitas 4 oslobodjenje od javnih obaveza, u diplomatskom pravu pod pojmom imuniteta podrazumeva se oslobodjenje od jurisdikcije teritorijalne drave, pod privilegijama podrazumevaju se razne povlastice, pre svega fiskalne, sve privilegije mogu se izvesti iz imuniteta ) ! savremenoj doktrini i praksi osnov privilegija i imuniteta obja%njava se posredstvom funkcije diplomatske misije i njenog predstavnikog karaktera$ 6eka konvencija konstatuje da je cilj privilegija i imuniteta ne da se daje prednost pojedincima ve* da se obezbedi uspeno izvravanje funkcija diplomatske misije, kao predstavnika drave .stav (, &voda/$ 8rostorije misije su nepovredive, organima drave je dozvoljeno da u nji# u0u samo uz odobrenje %efa misije$ ,rgani drave treba da preduzmu sve mere kako bi spreili nasilan ulazak u prostorije misije, nji#ovo o%te&enje, naru%avanje mira i dostojanstva misije ( lanu 33 4 nepovredivost prostorija misije i lan 3) 4 zatita svih oblika diplomatskog optenja) (pored prostorija misije, privatne prostorije efa misije su takodje nepovredive, organi drave mogu intervenisati u zgradi ambasade ili rezidencije jedino ukoliko su izriito pozvani od strane predstavnika ambasade, izuzetak od tog pravila predstavljaju izvesni neodloni sluajevi, kao to je na primer poar zgrade ili elementarne nepogode, prostorije misije ne mogu biti upotrebljene u ciljeve koji nisu u skladu sa diplomatskim funkcijama 4 lan (1 stav $, stalne diplomatske misije kao i njihovi efovi imaju pravo da istaknu zastavu i grb svoje zemlje na prostorijama misije, na rezidenciji efa misije, kao i na prevoznim sredstvima efa misije/$ 9r#ivi i dokumenti misije nepovredivi su u svako doba i ma gde se nalazili ( arhiva i dokumenti ne mogu biti podvrgnuti proveri, diplomatskom predstavniku mora se obezbediti potpuno slobodno optenje sa svojom dravom)$ +lubena prepiska misije je nepovrediva, diplomatska valiza ne sme biti otvorena ni zadrana ( treba da ima spoljne oznake diplomatske prirode)$

2. /iplomatske misije - privilegije i imuntiteti lanova diplomatske misije

;inost diplomatskog agenta je neprikosnovena$ ,n ne moe biti podvrgnut nikakvoj vrsti #ap%enja ili pritvora (uiva najviu i najefikasniju zatitu, ne mogu biti hapeni niti pritvarani, u nekim zemljama prema zakonu, svako ko povredi linost ili dostojanstvo diplomatskog predstavnika, moe biti uhapen i pritvoren na odredjenu zatvorsku kaznu, neprikosnovenost linosti i imunitet ne znai priznanje prava na neogranienu slobodu, diplomatski predstavnik duan je da potuje zakone zemlje, da se ne mea u unutrnje stvari, niti da pomae bilo koju politiku stranku) 8rivatan stan diplomatskog agenta uiva istu nepovredivost i za%titu kao i prostorije misije$ "jegovi dokumenti, imovina i prepiska tako0e uivaju nepovredivost$ .iplomatski agent uiva imunitet od krivinog sudstva drave kod koje se akredituje$ !iva i imunitet pd gra0anskog i upravnog sudstva osim u odr0enim sluajevima ( gradjanski sporovi 4 lan $1 Beke konvencije% npr privatne nepokretnosti, tuba koja se tie nasle5a ili stvarna tuba koja se tie privatne

nepokretnosti na teritoriji drave koj koje se akredituje ), nije obavezan da svedoi (mogu biti izvedeni pred sud samo od strane njihove sopstvene zemlje)$ 8redvi0a se mogu&nost odricanja od sudskog imuniteta od strane drave koja akredituje ali to odricanje mora biti izriito (lan $3, Beke konvencije)$ .iplomatski agent oslobo0en je svi# poreza i taksa, lini# ili stvarni#, dravni#, regionalni# ili komunalni# sa odre0enim izuzecima (porez i taksa na nepokretnu privatnu imovinu)$ .iplomatski predstavnik uiva i druge sitnije privilegije koje se zasnivaju na kurtoaziji, kao na primer pravo lova, pravo prvenstva u prolazu kola i sl$ .iplomatske privilegije i imuniteti odnose se na %efa misije, diplomatsko osoblje i lanove nji#ovi# ui# porodica$ 9dministrativnom i te#nikom osoblju, licima koja nemaju diplomatski status, 6eka konvencija priznaje manji obim imuniteta i privilegija, ali pod uslovom da nisu dravljani drave prijema$ .iplomatskim privilegijama i imunitetima moe se koristiti odma# po stupanju na teritoriju drave kod koje se akredituje$ .iplomatski predstavnici mogu koristiti privilegije i imunitete odma# po stupanju na teritoriju drave kod koje se akredituje$

+. &onzularne misije - uspostavljanje konzularni! odnosa0 otvaranje konzulata0 konzularne funk'ije0 odnos diplomatski! i konzularni! funk'ija
/onzularne misije su spolja%nji organi za predstavljanje drave u medjunarodnim odnosima ija se nadlenost ograniava na podruje koje bi se uslovno moglo nazvati nepolitiko, kao %to je npr$ ekonomsko, kul%urno, prosve%no, adminis%ra%ivno i sl$, za razliku od diplomatski# misija u iju nadlenost spada predstavljanje drave u sveukupnosti njeni# odnosa kao subjekta medjunarodnog prava$ !spostavljanje konzularni# odnosa vr%i se na bazi sporazuma izme0u zainteresovani# drava, potrebna je saglasnos% drave kao i u sluaju diplomatski# misija$ 8ostavljanje konzula, utvr0ivanje uslova i postupka je strogo unutra%nja stvar svake drave$ ,tvaranje konzularne misije se ostvaruje zakljuivanjem bilateralnog ugovora u kome se odre0uje konzularno podruje (da li jedna drava ima jednu ili vie konzularnih misija )$ +edi%te odre0uje drava oda%iljanja, a odobrava drava prijema$ 8o odobrenju, mogu se uspostaviti konzularne kancelarije$ ?unkcije konzularne misije klasifikuju se: - ! odnosu na organe drave prijema - ! odnosu na dravljane drave imenovanja (dominantna funkcija) - ! odnosu na strance - vize, putna dokumenta, druga dokumenta, zakljuenje braka$$$ 6eritorijalno funkcije konzula su ograniene na odre0eno konzularno podruje koje se utvr0uje sporazumno izme0u drave prijema i drave imenovanja$ /onzul po pravilu op%ti s amo sa lokalnim vlastima svog teritorijalnog podruja, a izuzetno moe op%titi i sa centralnim, ukoliko u zemlji ne postoji diplomatsko predstavni%tvo ili ukoliko to izriito dozvoljava konzularna konvencija ili drugi sporazum zakljuen izme0u dveju drava$ 4a%ione ma%eriae konzularne funk'ije3 1) za%titi prava i interesa drave imenovanja i njeni# dravljana fiziki# i pravni# lica, ") unapredjenju i prouavanju mogu&nosti razvoja ekonomski#, trgovinski#, kulturni# i nauni# odnosa izmedju dveju zemalja, #) ukazivanju pomo&i brodovima koji poseduju nacionalnost drave imenovanja i avionima registrovanim u toj dravi, kao i nji#ovoj posadi, $) vr%enja odredjeni# administrativni# poslova kao %to je vodjenje matini# knjiga, izdavanje i produavanje paso%a i putni# isprava dravljanima svoje drave, i viza strancima koji ele da putuju u zemlju imenovanja, %) pruanju pomo&i dravljanima, fizikim i pravnim licima u pogledu naseljavanja na teritoriji drave prijem, zastupanju pred sudovima ili drugim organima drave prijema$

5unk'ije prema /onvne'iji ( -02#: lan 203 b# 6 li'a li*ena slobode @ 9ko zainteresovano lice to za#teva, nadlene vlasti drave prijema obavesti&e, bez odlaganja, konzulat drave oda%iljanja kada je, u granicama konzularnog podruja u#ap%en, stavljen u zatvor ili pritvor ili zadran na ma koji drugi nain dravljanin te drave$, @ 8ravo konzularnog funkcionera da poseti dravljanina protiv koji je li%en slobode, da sa njim razgovara, dopisuje se i da mu pomogne u zastupanju; pravo na posetu licima na izdravanju kazne$ lan 213 @ ,bave%tavanje u sluaju smrti, tutorstva ili starateljstva, brodoloma ili vazdu%nog udesa, @ ,stvarivanje prava iz rada, socijalno osiguranje, upis u matine knjige ro0eni# i umrli#, vo0enje knjige dravljanstva, zakljuivanje braka, @ 8aso%ka sluba, @ !verenja i potvrde, @ 8omo& brodovima i vazdu#oplovima registrovanim u dravi oda%iljanja, 'zuzetno, konzularnim misijama mogu biti poverene i diplomatske funkcije pod ulovom da: @ .rava oda%iljanja nema diplomatsko predstavni%tvo, @ "e zastupa je ni jedna drava, @ .rava prijema sa tim saglasna, @ "e utie na konzularni status, ! odnosu na organe drave prijema$ @ *a%tita interesa drave, razvijanje @ 8odsticanje razvoja odnosa @ ,bave%tavanje @ ,p%tenje sa: A ;okalnim organima konzularnog podruja, A Bentralnim organima ako to dopu%ta legislativa zemlje prijema ili medjunarodni sporazumi$ Odnos diploma%ski& i konzularni& 5unk'ija3 +troga podela izme0u diplomatski# predstavnika i konzula vue svoje poreklo iz vremena kada je politika aktivnost drave bila strogo odvojena od ekonomske aktivnosti$ ,dnos izme0u diplomatski# predstavnika i drave C odnos dvaju suvereniteta, dok je odnos izme0u konzula i mesni# vlasti u pro%losti imao karakter poslovni# odnosa$ =o je uslovilo da konzulima nije priznat onaj obim imuniteta i privilegija koji je priznat diplomatskim predstavnicima$ (ogu&e je poveravanje konzularni# poslova diplomatskim predstavnicima, reguli%e se na bazi reciprociteta$

14. &onzularne misije - povlasti'e i imuntiteti lanova konzularne misije

6eka konvencija o konzularnim odnosima (125D) reguli%e poloaj konzula ali drave i dalje pribegavaju zakljuivanju konzularni# konvencija$ ,lak%ice, privilegije i imuniteti grupisani su u D grupe: a# one koje se odnose na sam konzula% -nalogno imunitetima i privilegijama diplomatske A8ravo na isticanje zastave i grba A ,baveza drave prijema da pomogne u pribavljanju prostorija; A ?iskalno oslobo0enje konzularni# prostorija; A +loboda kretanja, A +loboda op%tenja sa dravom oda%iljanja A "epovredivost konzularne ar#ive

2rostorije konzulata .rava prijema preduzima sve potrebne mere za za%titu konzularni# prostorija i spreavanje da se u nji# silom prodre ili da budu o%te&ene i da bude naru%en mir konzulata ili umanjeno njegovo dostojanstvo$ b# one koje se odnose na karijerne konzule i druge lanove konzula%a ,va grupa privilegija ne%to je ua od one koju uivaju diplomatski predstavnici$ /onzularni funkcioneri uivaju sudski imunitet za dela izvr%ena u obavljanju konzularni# funkcija %to znai da se ne mogu pozvati na imunitet za dela poinjena van slubene dunosti$ /onzuli ne mogu biti u#ap%eni niti stavljeni u pritvor sem u sluaju te%kog krivinog dela i to na odluku nadlene sudske vlasti$ ! sluaju otvaranja krivinog postupka ili #ap%enja, drava prijema je duna da obavesti dravu imenovanja$ >lanovi konzulata mogu biti pozvani da svedoe u sudskom i upravnom postupku, sem u sluaju kada su u pitanju injenice koje se odnose na vr%enje nji#ovi# funkcija$ /onzularni funkcioneri i lanoci nji#ovi# porodica, oslobo0eni su svi# poreza i taksi, sem u odnosu na privatnu imovinu koju poseduju na teritoriji drave prijema ili nasledni# i prenosni# taksa$ '# one koje se odnose na poasne konzule i na konzula%e kojima oni rukovode 2oasni konzuli uivaju znatno ui obim prava i povlastica @ 'munitet samo za dela izvr%ena u obavljenju konzularni# funkcija @ ,slobo0eni od svedoenja i pokazivanja prepiske i dokumenata ako je re o delima izvr%enim u obavljanju funkcije @ ,slobo0eni lini# davanja i javne slube @ ,slobo0eni poreza i taksa za naknade i platu koje prima od drave imenovanja @ >lanovi porodice ne uivaju privilegije i imunitete

11. &onzularne misije - imenovanje0 pri!vatanje i prestanak funk'ija lanova konzulata0 vrste i klase efova konzulata
!spostavljanje konzularni# odnosa vr%i se na bazi sporazuma izme5u zainteresovanih drava, potrebna je saglasnost drave kao i u sluaju diplomatski# misija$ 8ostavljanje konzula, utvr0ivanje uslova i postupka je strogo unutra%nja stvar svake drave$ .rava imenovanja snabdeva konzula pa%en%nim pismom u kome se iznose lini podaci o konzulu, njegov rang i konzularno podruje$ 8atentno pismo razlikuje se od akreditivnog pisma, pre svega po tome %to je ovo poslednje upu&eno lino na efa drave, a patentno nosi bezlian naziv$ 8atentno pismo se predaje redovnim diplomatskim putem, tj predaju ga diplomatski predstavnici vladi drave na ijoj teritoriji %ef konzulata treba da vr%i svoje funkcije$ .rava prijema odobrava vr%enje funkcija %efu konzulata izdavanjem egzekva%ure tj$ formalnog akta kojim se priznaje zvanino svojstvo konzulu i garantuju mu se odre0ene prerogative$ <gzekvaturu izdaje i potpisuje ef drave ili ministar inostranih poslova u ime vlade$ =ek od izdavanja egzekvature konzul moe op%titi sa vlastima odnosne zemlje i obavljati svoje funkcije$ .rava ima pravo da odbije egzekvaturu i isto tako da je naknadno povue, te da na taj nain uskrati gostoprimstvo konzulu$ .rava prijema moe proglasiti konzula ili bilo kog drugog konzularnog funkcionera za persona non gra%a$ /onzularna misija moe da prestane: 1. povlaenjem konzula od strane drave prijema ". povlaenjem egzekvature ili saop%tenjem drave prijema da se lice u pitanju ne smatra vi%e lanom konzularnog kora #. prekidom konzularni# odnosa $. ostavkom na slubu %. smr&u konzula ,. nestankom drave

! sluaju prekida konzularni# odnosa drava prijema je duna da obezbedi punu za%titu konzularni# prostorija, ar#ive i imovine konzulata$ 'li drava imenovanja moe poveriti uvanje isti# tre&oj dravi$ /onzuli se dele na konzule po zvanju i poasne konzule$ /onzuli po zvanju su stalni dravni slubenici, podvrgnuti pod disciplinu odnosne drave i za svoj rad primaju odre0enu platu %to kod poasni# konzula nije sluaj$ *a poasne konzule biiraju se obino ugledne linosti, slobodni# profesija iz redova dravljana drave prijema$ ! naelu, status i jedni# i drugi# je isti me0utim, u praksi su funkcije poasni# konzula znatno ue nego kod konzula po zvanju$ /lase karijerni# (po zvanju) konzula: 1. eneralni konzul A %ef drave; ". /onzul A ministar inostrani# poslova; #. :icekonzul $. /onzularni agent %. 9d interim - eran "ajstariji po rangu u konzulatu je doajen konzularnog kora ili dekan konzularnog kora3

",. -irno reavanje sporova - pojam i klasifika'ija

+ukobljeni interesi me0unarodni# subjekata izazivaju me0unarodne sporove i mogu da dovedu do sukoba$ (edjunarodno pravo raspolae sredstvima za re%avanje sporova mirnim putem, za obezbe0enje mira, kao i pravilima kojima se reguli%u me0unarodni sukobi$ ! teoriji medjunarodnog prava uobiajena je podela me0unarodni# sporova na pravne i poli%ike$ 8ostoje&e definicije znaajno se razlikuju kako u pogledu s%epena op*%os%i (aps%rak%ne i enumera%ivne), tako i po kri%erijumu za o'enu jedne ili druge vrste sporova (objek%ivne i subjek%ivne)$ )ps%rak%ne de5ini'ije predvi0aju izvesne op%te elemente po kojima se pravni sporovi razlikuju od poli%iki&$ $ravnim sporovima sma%raju se svi sporovi u kojima s%rane re'iprono osporavaju izvesno pravo, a sporovi u kojima nije re o nepriznavanju jednog prava preds%avljaju poli%ike sporove $ *a enumera%ivne de5ini'ije karakteristino je da sadre manje ili vi%e iscrpnu listu sporova odre0ene vrste$ -edan od lanova 8akta .ru%tva naroda predvi0a da se sporovima koji mogu biti re%avani arbitraom ili sudskom odlukom smatraju oni sporovi koji se odnose na tumaenje nekog ugovora, na svako pitanje medjunarodnog prava, na postojanje svake injenice koja bi, ako se utvrdi da zaista postoji, predstavljala povredu jedne me5unarodne obaveze i na prirodu i veliinu dune naknade zbog takve povrede $ "a ovaj nain se odre0uje pojam pravnog spora, dok se poli%iki spor defini%e negativno, tj$ kao spor koji se ne odnosi na pitanja koja ine predmet pravnih sporova$ $ravni sporovi mogu biti objek%ivno i subjek%ivno definisani$ 8rema objek%ivnom kriterijumu kao pravni smatraju se sporovi koji se reavaju primenom pravila medjunarog prava, odnosno oni koji su zasnovani na postoje*em pravu$ $oli%iki sporovi tiu se izmene postoje*eg prava i u njihovoj osnovi nalaze se sukobljeni interesi$ "a osnovu subjek%ivnog kriterijuma kao pravni mogu se oznaiti sporovi koje su strane spremne da reavaju primenom pravnih pravila, dok poli%ike sporove one ele da ree na osnovu odnosa snaga izvan vae*eg medjunarodnog prava$ 9utori su ve&inom sloni da je te%ko razlikovati pravne i politike sporove$ 7vaki politiki spor ima svoju pravnu stranu, kao to svaki pravni spor ima svoju politiku sutinu$ (e0unarodni sud pravde u Eagu re%ava pravne sporove, +6 ,!" je zaduen za politike sporove$ 8ored toga postoje i sredstva kao %to su pregovori, posredovanje, anketa, mirenje i arbitraa, kojima se mogu re%avati sporovi i jedne i druge vrste$ ! svakom sluaju u domen medjunarodnog prava dolaze i pravni i politiki sporovi$

"1. /iplomatska sredstva mirnog reavanja sporova - neposredni diplomatski pregovori0 do)re usluge i posredovanje
$regovori su prvo i veoma znaajno sredstvo za mirno re%avanje me0unarodni# sporova$ 8regovori obino otpoinju, saoptavanjem ili izjavom u kojoj sporna strana izlae svoj stav, odnosno svoj sluaj$ +por se moe okonati jo% i u ovom poetnom stadijumu pregovora, tj$ prilikom pri#vatanja saop%tenja, odnosno prve razmene izjava$ Fe%avanje spora moe se nastaviti daljom razmenom izjava, ukoliko strane oekuju da tim putem mogu da do0u do eljenog rezultata$ (ogu stranke tako0e, ubrzo, ili posle vi%estruke razmene izjava, pristupiti organizovanju jednog ili vi%e diplomatski# sastanaka$ +tranke koje pri#vataju pregovore ni na%ta se ne obavezuju$ 2rihvatanje pregovora kao sredstva za mirno reavanje sporova jedino obavezuje stranke da pregovore zaponu $osredovanje predstavlja pomo& strankama u sporu, u obliku saveta od tre&e drave, grupe drava ili izvesne linosti sa me0unarodnim ugledom, a u cilju mirnog re%enja me0unarodnog spora$ 8osredovanje moe biti traeno, a moe biti i ponu0eno$ +tariji pisci me0unarodnog prava uoavaju razliku izme0u posredovanja i dobri# usluga$ 7obre usluge su se smatrale skupom razni# koraka tre&i# drava u cilju omogu&avanja pregovora izme0u sporni# strana, dok bi se posredovanje sastojalo u neposrednom vo0enju pregovora na bazi posredniki# predloga$ ,va razlika je u praksi nestala i danas se pod posredovanjem smatraju i dobre usluge$ 8osredovanje moe da se sastoji u preno%enju za#teva i odgovora, ali ne moe da pre0e savetodavni karakter$ 8osredovanje se moe predvideti i kao dunost na osnovu me0unarodnog ugovora$ 8aka konvencija o mirnom reavanju me5unarodnih sporova (1G22) utvr0uje posredovanje kao pravo drava koje se nalaze van spora, da ponude svoje dobre usluge, odnosno posredovanje, i da se nji#ovo vr%enje ne smatra neprijateljskim aktom$ .ru%tvo naroda je razradilo sistem posredovanja na taj nain %to je ova me0unarodna organizacija stavljena u posredniku slubu u sluaju me0unarodnog spora$ 8rema 8ovelji ,!", +6 je nadlean da ponudi i da zatrai posredovanje u me0unarodnom sporu$ 8osredniku ulogu moe da ima i generalni sekretar !"$

"2. /iplomatska sredstva mirnog reavanja sporova - anketne komisije0 mirenje

8e+unarodna anke%na komisija je takvo telo koje ima zadatak da nepristrasno utvrdi injenino stanje na kome poiva me0unarodni spor i da o njemu spornim stranama podnese izve%taj$ !tvr0ivanje injenica moe biti povereno i nekoj linosti koja uiva ugled obe strane$ /omisija se obrazuje na osnovu sporazuma strana u sporu$ +porne strane mogu da pri komisiji postavljaju svoje predstavnike i advokate; one odre0uju i detalje postupka$ "akon obaveljenog postupka sastavlja se izve%taj koji potpisuju svi lanovi komisije, a zatim se on ita na njenom javnom zasedanju, uz predstavnike i advokate sporni# strana$ 'zve%taj komisije i# ne obavezuje, ve& im slui kao osnov za dalje pregovore, odnosno re%avanje spora$ 8aka konvencija za reavanje me5unarodnih sporova mirnim putem iz 18"" i 99 8aka konvencija 1":) $ godine sadrale su odredbe o anketnim komisijama$ ! mnogim ugovorima danas se predvi0a primena anketni# komisija$ 'ncident na +evernom moru 12HI$ godine, sa engleskim ribarskim brodovima na koje je bila otvorena vatra od strane baltike flote$"a osnovu utvr0eni# injenica me0unarodne anketne komisije sastavljene od pet vi%i# oficira mornarice <ngleske, Fusije, +9., ?rancuske, 9ustrije$ Fusija je platila od%tetu rtvama incidenta$ 8irenje je postupak u kome strane iznose svoj spor na re%avanje ili izabranom licu, sa zadatkom da se on razmotri, i sa injenicne i sa pravne strane$ /omisija ili zabrana linost podnosi izve%taj sa predlozima za re%enje spora$ 8ravilo je da se strane unapred ne obavezuju na usvajanje predloeni# re%enja$ 'storijski gledano ovo sredstvo je proiza%lo iz prakse medjunarodni# anketni# komisija$ (irenje je bilo naroito u praksi izmedju dva svetska rata$ ,no je ve& na%lo svoje mesto u 8aktu .ru%tva naroda, prema kome su ulogu mirenja vr%ili njegovi organi$ Fazlika izmedju mirenja i anketni# komisija se sastoji u tome %to anketne komisije utvrdjuju samo injenicno stanje, a mirenje je postupak u kome se razmatra i njegova faktika i pravna strana$ =reba takodje razlikovati i mirenje od posredovanja$ 8ri posredovanju, imamo po pravilu, tre&e drzave koje uestvuju u re%avanju spora svojim uslugama i savetima$ 8ravilo je da se mirenje vr%i putem komisija sastavljeni# od vi%e

lica$

"+. /iplomatska sredstva mirnog reavanja sporova - postupak pred 5jedinjenim na'ijama
.ravama se apsolutno zabranjuje upotreba sile u pogledu za%tite ili ostvarenja nekog svog interesa, izuzev u slucaju samoodbrane, ali i tada, u skladu sa postoje&im propisima$ 8ovelja izriito nalae stranama u sporu da moraju da potrae re%enja putem pregovora, posredovanja, mirenja, arbitrae ili na neki drugi miran nacin, pogodan za nji#$ =o je obaveza za lanove ,!"$ +6 je ovla%&en da moe pozvati strane u sporu da ga re%e na jedan od pomenuti# nacina$ !koliko strane u sporu ne mogu da re%e spor na jedan od pomenuti# naina, one &e ga izneti pred +6 ili eneralnu skupstinu$ +6 je ovla%&en da u svakom stadijumu spora preporui odgovaraju&e postupke ili naine u cilju re%enja spora$ =om prilikom on je duan da vodi rauna o svim postupcima za re%avanje spora koji su strane ve& usvojile$ ! 8ovelji se podstie +6 da upu&uje stranke da svoje medjunarodne sporove iznose pred (edjunarodni sud pravde$ !koliko se ne bi postiglo mirno re%enje spora bez intervencije ,!", onda su strane u sporu dune da ga iznesu pred nadlene organe ,rganizacije$ .rzave treba da iznose one sporove pred !", ije bi nere%avanje moglo da dovede do ugroavanja medjunarodnog mira i bezbednosti$

#4. 6udsko reavanje sporova

+udskom re%avanju sporova doprinelo je osnivanje 9%alnog suda medjunarodne pravde -.:$ godine od strane .ru%tva naroda, i ;eneralni ak% o mirnom re*avanju sporova usvojen u okviru %e organiza'ije -.! $ godine$ ,vaj kolektivni ugovor trebalo je da poslui dravama kao model za re%avanje sporova sa ciljem da se svaki spor u krajnjem sluaju moe podvr&i arbitrai$ 8o pravnoj prirodi to je akt supsidijarnog karaktera koji se primenjuje samo ako se strane ne sporazumeju da spor rese na drugi nain$ ! tom sluaju one mogu koristiti tri razliita postupka: 1. pret#odno mirenje koje je obavezno za politike, i fakultativno za pravne sporove, ". sudski postupak pred +talnim sudom medjunarodne pravde za sporove pravne prirode, #. arbitrani sud od 3 lanova za sporove politike prirode$ "akon '' s$r$ osnovan je (edjunarodni sud pravde koji je zamenio dotada%nji +talni sud medjunarodne pravde, tako da se danas sudsko re%avanje sporova vr%i preko (edjunaronog suda pravde i abritraom$

#1. 7r)itraa (pojam i klasifika'ija)

)rbi%raa je re*avanje sporova izmedju drava od s%rane sudija koje su one izabrale i na osnovu po*%ovanja prava3 $ribegavanje arbi%rai podrazumeva obavezu savesnog izvr*enja presude $ ,vo je tradicionalna definicija koju sadri 1ruga haka konvencija o mirnom reavanju sporova od 1":) godine$ ,sim medjudravni# sporova arbitraom se re%avaju sporovi izmedju drava i medjunarodni# organizacija ili izmedju sami# organizacija$ 8ribegavanje arbitrai zasniva se na dobrovoljnom pristanku strana u sporu$ 8ored toga, volja strana u sporu bitna je prilikom imenovanja arbitara$ /od arbitrae spor se re%ava primenom prava$ =o je ustvari sudjenje na osnovu pozitivnog medjunarodnog prava$ 9rbitraa ima zadatak da oceni iznete dokaze, utvrdi injenice, i odredi pravo koje se na nji# treba primeniti$ 9rbitrai se moe izuzetno poveriti da spor re%i primenom naela pravinosti ili da u nedostatku pravila medjunarodnog prava sama stvori pravna pravila na osnovu koji# treba re%iti konkretan spor$ *a takvo ovla%&enje uvek je potrebna izriita saglasnost strana u sporu$ 9rbitraa re%ava spor presudom koja je obavezna za strane$ "adlenost arbitrane strane ponekad ograniavaju na davanje preporuka i mi%ljenja o nainu re%avanja spora$

! medjunarodnom pravu ne postoji jednistven tip arbitra koji bi se mogao primeniti na svaki pojedinani sluaj$ (edjunarodna praksa stvorila je brojne i raznovrsne oblike arbitranog re%avanja sporova$ 'pak postoje izvesna zajednika obeleja na osnovu koji# je mogu&e izdvojiti nekoliko osnovni# vrsta arbitrae$ ! doktrini se obino podvlai razlika izmedju prigodne i s%alne .prema karakteru trajnosti arbitranog organa/, 5akul%a%ivne i obavezne .prema karakteru donetih presuda i odluka/, i inokosne i kolegijalne arbi%rae$ 9rbitraa moe biti stvorena samo radi re%avanja odredjenog spora i tada se ona obrazuje za svaki pojedinani spor$ ,vde je re o prigodnoj arbitrai$ "jena funkcija organiena je na re%avanje konkretnog spora i prestaje dono%enjem presude za taj spor$ 7talna arbitraa obrazuje se na neodredjeno vreme i radi re%avanja neodredjenog broja sporova A tipian primer za to je +talni arbitrani sud sa sedi%tem u Eagu ustanovljen na 8rvoj #a%koj konferenciji$ + obzirom na vreme i nain preuzimanja obaveze da se spor re%i putem arbitrae povlai se razlika izmedju fakultativne i obavezne arbitrae$ ,snov ove arbitrae nije karakter arbitrae koja je uvek fakultativna$ (edjutim, taj pristanak moe se dati za pojedini ve& nastali spor, ili pak za sporove koji se jo% nisu pojavili$ ;akultativna arbitraa odnosi se na sluaj kada su se strane obavezale da odredjeni ve& postoje&i spor iznesu pred arbitrau$ <bavezna arbitraa znaci da su se strane, unapred, pre izbijanja spora, obavezale da pribegnu arbitranom re%avanju$ 8rema tome da li je sastavljena od jednog ili vise arbitara razlikuje se inokosna ili kolegijalna arbitraza$ "astanak moderne arbitrae vezuje se za !govor o prijateljstvu, trgovini i plovidbi zakljuen 142I$ godine izmedju +9. i :elike 6ritanije$ ,vim ugovorom re%avanje sporova bilo je povereno me%ovitim komisijama u kojima treba videti pretee dana%nji# arbitrani# sudova$ .rugi vaan korak u sluaju arbitrae je sluaj 9labama re%en u Jenevi 1G47$ godine$ +por je nastao povodom tube +9. da je :6 za vreme amerikog gradjanskog rata prekr%ila obaveze neutralne drave dozvoliv%i da se u njenim lukama grade ratni brodovi za /onfederaciju$ 8etolana arbitrana komisija je presudila u korist +9. i naloila :6 da plati od%etu %to je ova i uinila$ 8etolana komisja (arbitrani sud) u ovom sporu su inile ve&inom sudije iz tre&i# zemalja$ =naajan datum u istoriji arbitrae predstavljale su 8ake mirovne konferencije na kojima je izvrena kodifikacija pravila arbitranog postupka 188" i 1":) godine

#". 6talni ar)itrani sud

7talni arbitrani sud osnovan je na 2rvoj hakoj konferenciji$ !prkos nazivu, to nije stalni sud, ve& spisak kandidata za sudije (arbitre) koje imenuju drave ugovornice$ +pisak se sastavlja tako %to svaka potpisnica 8akih konvencija imenuje najvi%e I linosti priznate strunosti za pitanja medjunarodnog prava i najvi%eg moralnog ugleda na period od 5 godina (tzv$ nacionalne grupe)$ /ada dodje do spora strane mogu sa ovog spiska izabrati arbitre kojima poveravaju re%avanje spora$ +talnost Ea%kog arbitrazog suda obezbedjuju dva organa: 7talni administrativni savet i >edjunarodni biro$ +talni savet sastavljen je od diplomatski# predstavnika ugovornica akreditovani# u Eolandiji i #olandskog ministra inostrani# poslova koji vr%i funkciju predsednika$ *adatak +aveta sastoji se u kontroli rada 6iroa i re%avanja svi# pitanja u vezi funkcionisanja +uda$ 6iro predstavlja pisarnicu +uda$ "jegova je dunost da se stara o ar#ivi, vodi sudsku administraciju, i prikuplja sve podatke o medjunarodnoj arbitrai$ +naan podsticaj %irenju arbitrae dalo je i .ru%tvo naroda$ 8ored osnivanja +talnog suda medjunarodne pravde, u okviru ove organizacije usvojen je 127G$ eneralni akt o mirnom re%avanju sporova$ =im aktom izvr%ena je kodifikacija pravila u vezi sa arbitraom$ +trane u sporu slobodne su da odrede pravila po kojima &e se voditi arbitrani postupak$ =a pravila one mogu precizno utvrditi u samom arbitranom sporazumu ili predvideti primenu odredaba o postupku iz postoje&i# medjunarodni# konvencija$ !koliko strane nisu predvidela posebna pravila niti uputile na ve& postoje&e odredbe, arbitrani sud je slobodan da sam propi%e postupak$ 8ostupak pred arbitraom obino se deli na pismeni i usmeni$ 2ismena faza je obavezna dok se usmeni postupak sprovodi samo ukoliko je predvidjeno arbitranim sporazumom ili ako sud odlui da je potreban$ 8ismeni postupak se sastoji iz podno%enja podnesaka, protivpodnesaka, i eventualno odgovora na odgovore$ Fokove za podno%enje pismeni# podnesaka mogu odrediti same strane u arbitranom sporazumu$ !koliko to nisu uinile rokove utvrdjuje arbitrani sud$

+trane u sporu predstavljaju zastupnici kojima u radu pomau savetnici i advokati$ ! usmenoj strani postupka strane preko svog zastupnika, savetnika, i advokata izlau svoje za#teve, dopunjavaju ranije podnete dokaze, i odgovaraju na pitanja suda$ !smenom raspravom rukovodi predsednik$ 9rbitrana presuda se donosi ve&inom glasova lanova suda$ 8otpisuju je predsednik i zapisiniar i ona mora biti obrazloena$ ,d trenutka objavljivanja presuda postaje obavezna$ "jena obavezna snaga zasniva se na pred#odno zakljuenom arbitranom sporazumu i op%tem pravnom naelu pacta sunt servanda$ 8resuda ima obavezan karakter samo prema spornim stranama i za sluaj koji je re%ila$ +trane su dune da presudu izvr%e savesno i u potpunosti$ 8ovelja !" predvidja pravo +6 da odlui o merama koje bi trebalo preduzeti ukoliko neka strana ne ispuni obavezu na osnovu presude +uda$ 9rbitrana presuda je konana i protiv nje nema prava albe$

##. -edjunarodni sud pravde - osnivanje0 iz)or sudija0 organiza'ija 6uda

*amisao o stvaranju stalnog medjunarodnog suda opte nadleznosti prvi put je ostvarena u okviru .ru%tva naroda$ 8aktom je bilo predvidjeno osnivanje +talnog suda medjunarodne pravde$ +ud je radio u Eagu od 1277$ godine do okupacije Eolandije od strane "emake$ *a to vreme izrekao je D1 presudu i dao 74 savetodavni# mi%ljenja$ ?ormalno je raspu%ten rezolucijom .ru%tva naroda od 1G$ aprila 12I5$ godine$ "a /onferenciji u +an ?rancisku odlueno je da se osnuje novi (edjunarodni sud pravde$ (edjunarodni sud pravde ((+8) sastavljen je od 13 nezavisni# sudija$ ,ni se biraju bez obzira na dravljanstvo medju licima koja u svojim zemljama zauzmu najvi%a sudska zvanja ili su priznati pravni strunjaci medjunarodnog prava$ Fadi obezbedjenja pune nezavisnosti u vr%enju slube sudije uivaju diplomatske imunitete i privilegije u istoj meri i obimu kao i %efovi diplomatski# misija akreditovani# u Eagu$ +udije (+8 biraju eneralna +kupstina i +6$ /andidate za izbor predlau nacionalne grupe +talnog arbitranog suda$ +vaka od nji# %alje spisak od I kandidata (najvi%e dva KsvojaL) eneralnom sekretaru ,!" koji listu kandidata dostavlja eneralnoj skup%tini i +6$ 'zabrani su oni kandidati koji dobiju apsolutnu ve&inu i u + i +6$ +udije se biraju na 2 godina i mogu biti ponovo birani$ +ud se obnavlja svake D$ godine izborom jedne tre&ine, odnosno 3 sudija$ 'z reda sudija +ud bira predsednika i potpredsednika na D godine$ 'sta lica mogu biti ponovo birana$ +edi%te +uda je u Eagu i on zaseda u punom sastavu$ *a obrazovanje +uda dovoljan je kvorum od 2 sudija$ +ud obrazuje i ve&a od 3 sudija i dva zamenika za sporove po skra&enom postupku, a za neke sporove (o transportu npr$ moe se obrazovati ve&e od D sudije)$ 8ravo da se pojave pred +udom kao stranke rezervisano je za drave$ +tranaku sposobnost nemaju sve drave, ve& samo one koje su strane potpisnice +tatuta$ 8osto je +tatut sastavni deo 8ovelje ,!", sve drave lanice ,!" su strane +tatuta (+8$ +udu se mogu obra&ati i drave nelanice ,!" koje postanu strane +tatuta$ .rave nelanice ,!" koje nisu postale strane +tatuta mogu biti parnine strane uz uslove koje odredjuje +6$ 8ojedinci i medjunarodne organizacije nemaju stranaku sposobnost pred (+8$

#$. -edjunarodni sud pravde - nadlenost ra%iona ma%eriae

9ko kaemo da je rationa materiae nadlenost Mkrug poslovaM koje obavlja +ud, onda moemo re&i da je nadlenost (edjunarodnog suda pravde dvostruka: 3 da presudjuje, %j3da re*ava <sve sporove koje s%ranke iznesu pred njega, kao i sve sluajeve naroi%o predvidjene $oveljom UN ili ugovorima i konven'ijama na snazi<( .3 da daje <save%odavno mi*ljenje o svakom pravnom pi%anju na %raenje svakog organa ili us%anove ovla*enog $oveljom UN ili u skladu sa njom< "adlenost +uda rationa materiae odredjena je funkcionalno, tj$ svrhom zadacima i ustrojstvom +uda s jedne strane, i konvencionalno, tj$ sporazumom stranaka, s druge strane$ ,snovni zadatak +uda je da re%ava pravne sporove izmedju drava$ +ud sporove koji su pred njega izneti re%ava na bazi primene medjunarodnog prava iji su izvori definisani u lanu DG$ +tatuta$ +ud moe raspravljati i one sporove koji se odnose na pitanja

unutra%njeg prava ako odgovaraju&e zadovoljenje nije ostvareno posredstvom sudova u unutra%njem pravnom postupku$ 8o pravilu to su situacije kada neko strano fiziko ili pravno lice bude o%te&eno radnjama ili propustima organa doma&e drave$! jurisprudenciji nailazimo i na sluajeve da se +ud upu%ta u tumaenje pravila unutra%njeg prava povodom re%enja oni# pitanja koja su incidentna ili pret#odna u odnosu na pitanja medjunarodnog prava koje je +ud pozvan da re%ava$ "adlenost +uda da odluuje o predmetu spora obu#vata u sebi i nadlenost da odluuje o pitanju postojanja nekog drugog odnosa od koga ta odluka zavisi$ +ud se moe upustiti u ocenu valjanosti formalnog akta kojim zapoinje postupak iako nije zasnova nadlenost u konkretnom sluaju$ /ada je nadlenost +uda zasnovana u predmetu spora podrazumeva se da je u nadlenosti +uda i da re%ava incidentna pitanja (incidentna nadlenost)$ 8od ovom nadleno%&u se s#vata dono%enje odluke o privremenim merama, intervenciji i pret#odnim prigovorima$ 'ncidentna nadlenost se, za razliku od nadlenosti u predmetu spora, zasniva na nekoj objektivnoj injenici kao %to je zasnivanje postupka pred +udom ili presudi, *bog toga se moe nazvati in#rentnom nadleno%&u s tim %to je su%tinski vezana za postojanje nadlenosti u glavnoj stvari$

#%. -edjunarodni sud pravde - nadlenost ra%iona personae i ra%ionae %emporis

! sporu pred +udom samo se drave mogu pojaviti u svojstvu parnini# stranaka$ +a stanovi%ta naina na koji se taj formalni uslov konstitui%e razlikujemo tri grupe drava - potencijalni# parnini# stranaka: 1. lani'e 58 - 2ovelja predvidja da su sve lanice &' ipso facto lanice 7tatuta >72 .7tatut >72 je sastavni deo 2ovelje &'/, ". nelani'e 58 - nisu lanovi &jedinjenih 'acija, ali jesu potpisnice 7tatuta >72 .uslovi pod kojima drava nelanica &' moe postati stranka 7tatuta 7uda odredjuje se u svakom konkretnom sluaju po podnoenju zahteva za pristupanje 7tatutu 6i uslovi su definisani rezolucijom ?7% .a/ u generalnoj obavezi prihvatanja odredbi 7tatuta, .b/ prihvatanje svih obaveza koje lanice &' imaju na osnovu lana "( 2ovelje .v/ u vezi doprinosa trokovima 7uda u iznosu koji ?7 utvrdjuje s vremena na vreme nakon konsultacija sa zainteresovanom vladom // #. nelani'e 580 nisu stranke 6tatuta -6P - mogu se obra*ati 7udu pod uslovima koje odredjuje 7B (edjunarodne organizacije ne mogu biti stranke u sporu, ali mogu imati procesnu ulogu ako +ud zatrai informacije ili obave%tenja u vezi sporova koji se vode$ 8rocesna uloga medjunarodni# organizacija je nagla%enija u postupku davanja savetodavni# mi%ljenja$ =u moemo razlikovati dve situacije: (a# medjunarodna organiza'ija ovla*ena od ;9 da %rai save%odavno mi*ljenje o pravnim pi%anjima koja proizilaze iz njene nadlenos%i (ima mogu*nost da pokrene savetodavni postupak) (b# kada se medjunarodna organiza'ija pojavljuje pred 9udom na osnovu obave*%enja 9uda za%o *%o 9ud sma%ra da je u s%anju da prui poda%ke o relevan%nom pravnom pi%anju (nastupa kao prijatelj suda 4 amicus curiae) "adlenost +uda ra%ione %emporis je sekundarna, izvedena nadlenost$ "e figurira kao samostalni oblik ve& je vezana za nadlenost ratione materiae ili ratione personae$ =o se formalno izraava u injenici da se u sporazumu o ustanovljenju nadlenosti +uda obino pojavljuje u obliku rezerve i to tako %to se iz nadlenosti +uda iskljuuju sporovi proiza%li iz injenica ili situacija koje su nastale pre nego %to je sporazum o re%avanju sporova sudskim putem stupio na snagu (primer: !govor izmedju "orve%ke i 8ortugalije - odredbe se primenjuju samo na one sporove koji nastanu nakon razmene ratifikacioni# instrumenata povodm injenica ili situacija nastali# posle tog datuma)$ .rugim reima, nadlenost ratione temporis je deo, iseak nadlenosti +uda u materijalnom smislu$ 'z toga logiki proizilazi da se u postupku pred +udom pitanje nadjelnosti suda ratione temporis postavlja tek po%to je ustanovljeno da je +ud ratione materiae nadlean da raspravlja konkretan spor$ -er, da bi +ud bio nadlean u vremenskom aspektu, potrebno je da je nadlean u materijalnom smislu, tj$ da uop%te moe da raspravlja o odredjenoj vrsti spora (ne po%tuje se uvek u praksi)$ ! praksi medjunarodni# sudova ratione temporis se ekstenzivno tumai$ 9ko ne postoje izriite odredbe,

onda se odredba o sudskom re%avanju sporova tumai u smislu da ne li%ava +ud nadlenosti u odnosu na sve postoje&e sporove koji se pred njega iznesu, bez obzira na to da li su ti sporovi proiza%li iz injenica ili situacija koje su pret#odile, ili su delovale stupanjem na snagu ugovora o sudskom re%avanju sporova$

#,. -edjunarodni sud pravde - postupak (slu)eni jezi'i 6uda0 nain zapoinjanja postupka0 in'identni postup'i0 sadraj tu)e)
2ostupak reavanja sporova pred 7udom zapoinje ili saoptavanjem posebnog sporazuma o njegovoj nadlenosti ili pismenim zahtevom koji se upu*uje sekretaru 7uda$ 8rvi nain postupka primenjuje se u sluaju kada su se strane sporazumele da konkretni spor iznesu pred +ud$ =ako zakljueni sporazum (kompromis) svaka od strana ili obe zajedniki saop%tavaju +udu$ ! postupku koji je na ovaj nacin zapoet ne postoji tuilac i tueni u procesnom smislu rei$ 8ostupak se moe pokrenuti i pismenim za#tevom (tubom) u sluaju kada su se strane unapred obavezale da ce eventualne sporove podneti na re%avanje +udu$ =ada strana koja podnosi za#tev ima ulogu tuioca, dok se strana protiv koje je podnet za#tev pojavljuje kao tueni$ 8ostoji mogu&nost i kontratube$ 8arnine strane pred +udom predstavljaju zastupnici, a njima mogu pomagati savetnici i advokati$ +lubeni jezici suda su francuski i engleski$ ! postupku pred +udom, pored strana koje su zakljuile kompromis ili tuioca i tuenog u sluaju podno%enja tube, mogu se pojaviti i tre&e drave (u sluaju da tre&a drava ima pravni interes koji moe biti ugroen presudom u izvesnom sporu, ili ukoliko se radi o tumaenju vi%estranog ugovora) =n'iden%ni ili pre%&odni pos%up'i - postoje tri vrste incidentni# postupaka: 3 pre%&odni prigovori (tuena strana moe u roku koji je predvidjen za dostavljanje odgovora na tubu ista*i prethodne prigovore 2redmet prigovora moe biti dvojak 4 ili se odnosi na nadlenost 7uda ili na neprihvatljivost tube), .3 privremene mere (privremene mere se izdaju na dva naina% .a/ na osnovu zahteva za preduzimanje privremenih mera zatite kada se tuitelj javlja kao podnosilac zahteva .b/proprio motu od strane 7uda 4 izdavenje privremenih mera po sopstvenoj inicijativi, razlog izdavanja privremene mere je neposredna opasnost po pravo ili interes koji su predmet spora/, 23 in%erven'ije (7tatut 7uda predvidja dve vrste intervencija% .a/ intervencija koja se zasniva na +zahtevu za dozvolu da se umea+ i .b/ intervencija koja se zasniva na +deklaraciji+)$

#$. -edjunarodni sud pravde - postupak (faze u postupku0 pravna snaga presude)
8ostupak pred +udom se deli na pismeni i usmeni$ $ismeni pos%upak sastoji se od dostavljanja +udu i strankama podnesaka, protivpodnesaka, odgovora na protivpodneske, kao i dokazni# spisa i isprava$ .ostave se vr%e preko +ekretarijata +uda$ =okom pismenog postupka parnine strane mogu isticati pret#odne prigovore koji se mogu odnositi na pri#vatljivost tube ili nadlenost +uda$ 'sticanje prigovora ima za posledicu prekid postupka o glavnoj stvari i sprovodjenje posebnog pismenog i usmenog postupka$ Usmeni pos%upak se sastoji od sudskog saslu%anja zastupnika, savetnika, i advokata, i iz izvodjenja dokaza$ Faprava je okonana kada zastupnici, savetnici, i advokati zavr%e svoja izlaganja spornog pitanja$ *avr%nu re daju zastupnici stranaka i tom prilikom podnose +udu konane zakljuke u pismenom obliku$ Faspravu zakljuuje predsednik, a zatim se +ud povlai na ve&anje$ :e&anje je tajno$ +ve dok +ud ne objavi presudu, stranke imaju mogu&nost da postupak prekinu na sporazumnoj osnovi ili jednostrano$ 8ostupak re%avanja sporova zavr%ava se objavljivanjem presude$ ,na se ita na javnoj sednici$ $resuda 89$ je konana i obavezna$ ,bnova postupka moe se traiti samo u slucaju otkrivanja nove cinjenice od odluuju&eg znaaja koja je pre izricanja presude bila nepoznata +udu i stranci koja trai obnovu$ 8resude (+8 moraju se izvr%avati$ $os%upak pred veima - >lan 75$ +tatuta (+8 predvidja mogu&nost ustanovljenja jednog ili vi%e ve&a

sastavljeni# od najmanje trojice sudija za re%avanje odredjeni# vrsta predmeta$ ! cilju brzog obavljanja poslova +ud sastavlja svake godine ve&e od petorice sudija koje re%ava po kratkom postupku kada to stranke za#tevaju$ 8resuda koje :e&e izrekne imaju jednaku snagu kao i presuda koju izrie +ud u punom sastavu$ $os%upak za davanje save%odavnog mi*ljenja - ,rganizacije ili ustanove koje su ovla%&ene da trae savetodavno mi%ljenje obra&aju se +udu pismenim podneskom koji precizno postavlja pitanje o kome se trai mi%ljenje (u postupku davanja savetodavnog miljenja, nema stranaka u pravom smislu rei) (inimalni sadraj podneska i protivpodneska je utvrdjen pravilima postupka$ $odnesak treba da sadri navodjenje relativnih injenica, pravni osnov i stanovite ili zakljuak $ $ro%ivpodnesak treba da sadri: prihvatanje ili osporavanje injenica iznetih u podnesku, bilo koje dodatne injenice ukoliko su neophodne, zapaanja koja se tiu pravnog osnova drutvenog zahteva, pravni osnov navoda u protivpodnesku i stanovite ili zakljuak tuene stranke 8ostupak za davanje savetodavni# mi%ljenja pokre&e se pismenom podneskom ovla%&enog organa ili organizacije$ 8odnesak mora da sadri tane podatke o pitanju koje predmet za#teva$ !z podnesak se prilau sve isprave koje mogu doprineti razja%njenju pitanja$ 8o prijemu za#teva +ud sprovodi poseban postupak obave%tavanja drava i medjunarodni# organizacija i istovremeno i# poziva da daju svoje pismene i usmene komentare$ +ud je prilikom davanja savetodavni# mi%ljenja sprovodio gotovo isti postupak kao kod re%avanja sporova$ +avetodavni postupak se zavr%ava davanjem savetodavnog misljenja$ (isljenje se ita na javnoj sednici$ +avetodavna mi%ljenja mogu se unapred pri#vatiti kao obavezna$ =o je sluaj kada ugovor ili konstitutivni akt organizacije predvidja traenje savetodavnog mi%ljenja, s tim %to &e izreeno mi%ljenje smatrati obaveznim$

#+. 9eavanje sporova putem prinude i vrste nasilni! sredstava

*a razliku od .ru%tva naroda, !jedinjene nacije su konano odluile, prilikom sastavljanja 2ovelje u 7an ;rancisku 1"(5 godine, da stvore takav sistem kolektivni# mera u sluaju agresije koji &e u datom trenutku efikasno dejstvovati$ ! nadlenosti je +aveta 6ezbednosti da utvdi da li postoji ugroavanje mira, naru%enje mira, ili agresija$ ,n je ovla%&en da ini preporuke ili donosi rezolucije o tome kakve &e se mere preduzeti da bi se sauvali ili pak ponovo uspostavili, medjunarodni mir i bezbednost$ 8ret#odno ovaj organ mora da pozove zainteresovane strane da se povinuju privremenim merama koje on bude doneo$ +avet 6ezbednosti, dakle, ne moe odma# da pribegne direktnim prinudnim merama, jer bi one, u izvesnim sluajevima, mogle da zao%tre situaciju, %to se opet ne sme dozvoliti$ +lede&a faza bila bi u preduzimanju mera, koje jo% za sobom ne povlae oruanu upotrebu sile, radi izvr%enja odluke +6$ ! 8ovelji se preciziraju slede&e mere: ekonomske sankcije, saobra&ajna izolacija, kao i prekid diplomatski# odnosa$ !koliko se medjutim i ove mere pokau kao nedovoljne, +6 je ovla%&en da preduzme svaku meru vazdu#oplovnim, pomorskim, ili kopnenim snagama koja je nuna radi odranja i uspostavljanja medjunarodnog mira i bezbednosti$ >lanovi !" obavezni su da na poziv +6 stave na raspolaganje oruane snage, pomo& i druge olak%ice, posebno radi odranja medjunarodnog mira i bezbednosti$ +redstva za oruanu akciju +6 moraju biti unapred pripremljena, kako bi ,rganizacija bila pripremljena na #itno preduzimanje mera$ 8oveljom je predvidjeno osnivanje /omiteta vojnog %taba sa zadatkom da daje savete i ukazuje pomo& +6 u svim pitanjima koje se tiu vojni# potreba +6$ .ono%enje odluke +6 o upotrebi medjunarodni# oruani# snaga uslovljeno je potvrdnim glasom 3 veliki# sila, stalni# clanova +6$ :rste nasilni# sredstava su: 9etorzija A je protivmera kojom se slui jedna drzava da bi nano%enjem %tete drugoj ostvarila svoj

interes na nain koji jo% uvek ne znai povredu pravila medjunarodnog prava$ 'a primer pove*anje uvoznih carina, oporezivanje stranaca odredjene drave itd$ "o ipak to je sredstvo koje moe da izazove zategnutost u odnosima izmedju drava$ 9epresalija A je nasilna protivmera kojom se slui jedna drava da bi nano%enjem %tete drugoj dravi za%titila ili ostvarila svoj interes na nain koji predvidja povredu tudjeg prava$ 'a primer, hapenje nevinog stranog dravljanina kao protivmera prema njegovoj drzavi 8ovelja !" ne dozvoljava dravama primenu represalija, ni u cilju za%tite, ni u cilju ostvarenja svog interesa$ Fepresalije su do 12I3$ godine bile dozvoljena ustanova u medjunarodnom pravu$ Fepresalije se ne zasnivaju ni na kakvom pravu i nisu rezultat vr%enja nekog prava$ .rava koja pribegava represalijama je istovremeno i sudija i stranka u sporu$ =akvo stanje je pravno neodrivo$ ! sistemu kolektivne bezbednosti !", utvrdjenom u 8ovelji, zabranjene su represalije i kao oblik samopomo&i$ 8ostoji u danasnjoj teoriji medjunaronog prava s#vatanje da su represalije jo% uvek opravdane ako se primenjuju radi za%tite interesa jedne drave, pod uslovom da one moraju prestati ako se taj cilj postigne$ 9 u ratno doba, po ovom s#vatanju, one se takodje mogu primeniti ukoliko ne kr%e zakone ovenosti$ Fepresalije kao institut jos uvek se nalaze u medjunarodnom ratnom pravu$ 9at - je odbrana interesa ili nji#ovo nasilno ostvarivanje od strane jedne ili vi%e drava putem svoji# oruani# snaga$ =o je faktiko stanje u odnosima izmedju drava u kojem se upotrebljavaju sredstva sile$ "amera ratovanja moe biti ispoljena u formi objave rata, ultimatuma - koji se pretvara u objavu rata ukoliko se postavljeni za#tev ne usvoji A u direktnom i indirektnom otpoinjanju neprijateljstava$ .o ' +$F$ smatralo se da svaka suverena drava raspolaze legitimnim pravom na vodjenje rata$ 1anas se rat 2oveljom <&' izricito zabranjuje

$4. :a)rana pretnje i upotre)e sile (Ogranienje i za)rana rata)

+u%tina ratnog prava svodi se na ogranienja koja su kompromis izmedju naela vojne potrebe i za#teva ovecnosti$ ! tom smislu ona se pojavlju kao negacija ideje KtotalnogL rata$ +tvarana kroz praksu drava i nepisano pravo, ogranienja u ratu danas su najvecim delom kodifikovana$ 8o svom karakteru i znaaju mogu biti opta i posebna: prva predstavljaju osnovna naela ratnog prava, dok se kod drugih radi o pojedinanim zabranama u ratu ! medjunarodnom ratnom i #umanitarnom pravu postoji nekoliko osnovni# pravila koja se, s obzirom na visok stepen op%tosti, mogu smatrati pravnim principima$ Fadi se zapravo o rukovodnim naelima koja treba da poslue kao obrazac pona%anja strana u sukobu u sluaju kada nema konkretni# pravila$ 2rvo i najstarije je naelo da jedini zakoniti cilj rata predstavlja slabljenje vojne sile neprijatelja $ *a vojniku pobedu nije neop#odno da protivniki vojnici budu ubijeni, ve& je dovoljno da budu izbaeni iz borbe$ 'z toga proizilazi obaveza strana u sukobu da u svako doba prave razliku izmedju boraca i vojni# objekata protiv koji# se mogu izvoditi borbena dejstva i civila i civilni# objekata koji uivaju za%titu i moraju biti po%tedjeni od poslednica neprijateljstava$ 7lede*e je naelo da strane u sukobu nemaju neogranieno pravo izbora sredstava i naina ratovanja $ =aj princip izvorno je nastao kao tvorevina obiajnog prava da bi potom bio ukljuen u vi%e medjunarodni# ugovora (8aki pravilnici)$ ! savremenom pravu ovo naelo posebno zabranjuje ona sredstva i naine borbe kojima se izazivaju suvi%ne povrede i nepotrebne patnje, prouzrokuju dugotrajna oste&enja ivotne sredine, i bez razlike pogadjaju vojni i civilni objekti (8aki pravilnik protokol 9 1")) godina)$ ,snovna naela ratnog prava sama po sebi nisu dovoljna po%to ne sadre jasna i precizna uputstva za postupanje u izvodjenju konkretni# borbeni# dejstava$ *ato je bilo potrebno da se ona dopune i razrade putem pojedinani# zabrana$ 8osebna ogranienja odnose se na lica i dobra, na sredstva, i naine ratovanja$ 8raksa u pogledu primene #umanitarnog prava u savremenim oruanim sukobima pokazala je, krajem 5Hi# godina, da Jenevske konvencije iz 12I2$ godine ne odgovaraju vi%e u potpunosti novom razvoju medjunarodni# odnosa$ 8osle vi%egodisnji# konsultacija u krugovima (edjunarodnog crvenog krsta i !jedinjeni# nacija, @vajcarska je 1")( sazvala u Aenevi diplomatsku konferenciju za reafirmaciju i razvoj

medjunarodnog humanitarnog prava$ /onferencija je odrala I zasedanja u periodu (124I-1244) i usvojila 7 protokola: 7opunski pro%okol uz Aenevske konvencije iz 1"(" godine o zatiti rtava medjunarodnih oruanih sukoba ($ro%okol =# i 7opunski pro%okol uz Aenevske konvencije iz 1"(" godine o zatiti rtava nemedjunarodnih sukoba ($ro%okol ==#3 $ro%okol = sadri odredjene znaajne promene u pogledu pristupa nekim bitnim problemima medjunarodnog prava koje se primenjuje u oruanim sukobima $ 8ro%iren je pojam medjunarodnog oruanog sukoba koji se pored medjudravni# ratova od tada odnosi i na antikolonijalne ratove i druge oruane sukobe koji narodi vode za ostvarenje svog prava na samoopredeljenje koje im je zagarantovano 8oveljom !"$ 8rotokol ' osim novina koje se tiu za%tite rtava rata, sadri i odredjena pravila koja se odnose na vodjenje vojni# operacija, a koja su do tada bila predmet regulisanja Ea%ki# konvencija iz 1G22$ i 12H4$ godine$ 8rotokol ' stavlja u znatno tezi polozaj agresora i okupatora nego %to je to bio sluaj, a olak%avaju odbranu rtvi agresije$ $ro%okol == stvara niz obaveza za ugovorne strane, koje su one dune da potuju u unutranjim sukobima +ve do njegovog dono%enja, drave su bile obavezne da u unutra%njim sukobima primenjuju samo lan D$ Jenevski# konvencija koji predvidja da su u unutra%njim sukobima vlasti dune da primenjuju samo op%ta naela #umanitarnog prava, %to se pokazalo kao potpuno nedovoljno$ ,sim toga ovaj lan ne daje blie odredjenje nemedjunarodnog oruanog sukoba, ve& sadri njegovu negativnu definiciju, uz istovremeno isticanje da drave nisu u obavezi da ga primene u sluaju unutra%nji# nemira i tenzija slabijeg intenziteta$ 8rotokol '' odredjuje uslove pod kojima se smatra da postoji nemedjunarodni oruani sukob : (a# da se sukob odvija na teritoriji strane ugovornice izmedju njenih oruanih snaga i pobunjenikih oruanih snaga, (b# da pobunjenike grupe imaju odgovornu komandu, ('# da te grupe vre takvu kontrolu nad delom dravne teritorije koja im omogu*uje da vode neprekidne i usmerene vojne operacije, ! svetlu ovi# odredaba upotrebu sile drave protiv grupa na svojoj teritoriji moemo klasifikovati na slede&i nacin: (a# nemiri i %enzije A neprimenjuju se odredbe medjunarodnog #umanitarnog prava, jer ne postoji oruani sukob A primenjuju se pravila o ljudskim pravima; (b# unu%ra*nji sukob slabijeg in%enzi%e%a A primenjuje se lan D$ Jenevski# konvencija; ('# unu%ra*nji sukob ja'eg in%enzi%e%a A primenjuje se clan D$ i 8rotokol ''; 8rotokol '' je u potpunosti posve&en regulisanju nemedjunarodni# oruani# sukoba, oblasti koja je do njegovog dono%enja bila gotovo pod iskljuivom nadleno%&u drava$ .rave su bile vrlo uzdrane u davanju mogu&nosti da medjunarodno pravo odredi na koji &e se nain one boriti protiv odmetnuti# oruani# grupa$ ,vim protokolom su dopunjeni i razradjeni minimalni standardi ovenosti ustanovljeni clanom D$ "jime se ni na koji nain ne %tite lica za vreme kada uestvuju u neprijateljstvima, ve& se prua za%tita licima koja nisu uestvovala ili su prestala da uestvuju u neprijateljstvima$ 8rotokol '' ne predvidja postojanje ratni# zarobljenika u unutra%njem oruanom sukobu, ali prua za%titu licima koja su li%ena slobode iz razloga u vezi sa oruanim sukobom$ Ugovorna zabrana ra%a - 8rvi poku%aj ogranienja rata, na bazi vi%estranog ugovora, predstavlja 2akt drutva naroda, 8akt nije zabranio rat u potpunosti, nego je samo ogrniio slobodu suvereni# drava da pribegnu ratu prema svom na#odjenju$ 8akt je razlikovao dozvoljene i nedozvoljene ratove$ "edozvoljeni ratovi bili su oni kojima su drave pribegavale pre nego %to su iskoristile postupak mirnog re%avanja$ ! sluaju neuspe#a i nemogu&nosti da se tim putem spor re%i, drava je mogla pribe&i ratu$ 8opunjavanje praznina pakta uinjeno je potpisivanjem 6rian-/elogovim paktom, kojim su se drave lanice odrekle rata kao instrumenta nacionalne politike i obavezale da &e sve svoje sporove re%iti mirnim putem$ 9psolutnu zabranu rata kao sredstva za re%avanje medjunarodni# sporova unosi u medjunarodni poredak tek 8ovelja !jedinjeni# "acija$ 8ovelja predvidja tri izuzetka od pravila zabrane sile: 1. mere koje preduzima 6* ". individualnu i kolektivnu samood)ranu .prema lanu 51 /

#. mere protiv drava koje su za vreme /rugog svetskog rata )ile u neprijateljskom ta)oru .privremeni, prelazni karakter/ 9psolutna zabrana rata predvidjena 8oveljom odnosi se ne samo na drave lanice, nego takodje i nelanice, U lanu .3 %ake >3 $ovelja izrii%o predvidja da e se lanovi Ujedinjeni& na'ija uzdra%i id pre%nje ili upo%rebe sile <pro%iv %eri%orijalnog in%egri%e%a ili poli%ike nezavisnos%i ma koje drave<, *%o znai da su %om obavezom obu&vaene sve lani'e medjunarodne zajedni'e$

$1. 8aelo neinterevn'ije

=n%erven'ija preds%avlja jedan od oblika poli%ike sile i moe bi%i de5inisana kao me*anje jedne drave u odnose dveju drugi& drava, bez nji&ove saglasnos%i, ili me*anje u unu%ra*nje poslove drugi& drava, u 'ilju odranja ili menjanja pos%ojeeg s%anja supro%no volji ovi& drava3 =n%erven'ija se razlikuje od drugi& oblika upo%rebe sile npr3 ra%a po 'ilju i s%ra%egiji $ Bilj intervencije je ogranien na menjanje ili prisilno odravanje datog politikog poretka; strategija intervencije se svodi na spregu sile i politike, u novije vreme i ideologije$ "ju karakteri%e nejednakost subjekata i brzina operacija$ 'ntervencija u unutra%nje poslove drugi# drava smatra se nedozvoljenom$ :elike sile nastojale su da intervencije pravdaju svojom civilizacijskom misijom ili #umanitarnim momentima, da pronadju KpravniL naslov za svoje akcije i prikau se kao za%titnice prava, pravde i odredjeni# ideala$ 8eriodi tri velike revolucije: amerike, francuske, i oktobarske, bili su periodi u kojima je dolazilo do siloviti# intervencija u unutra%nje poslove pojedini# zemalja, ali s druge strane, i do pojava teorija o zabrani intervencije$ 8rvi znaajniji poku%aj borbe protiv intervencije predstavlja poznata 8onroeva dok%rina$ 2redsednik 7-1 Bames >onroe 183$ ustaje protiv intervencije Cvrope u poslove -merike u vreme kada 7-1 nisu bile velika sila, nego protagonist novog poretka, u svojoj poruci !ongresu 7-1 on je istakao $ naela% zabranu dalje kolonizacije -merike od strane evropskih drava, zabranu meanja evropskih drava u unutranje stvari amerikih drava, izjavu da 7-1 ne*e intervenisati u poslovima Cvrope .1oktrina je naputena tek 1"(: godine/ "a liniji borbe protiv intervencije treba pomenuti i 7ragovu dok%rinu$ !ada su 1":$ 'emaka, Delika Britanija, i 9talija preduzele oruanu akciju protiv Denecuele, da bi obezbedile svoja potraivanja, ministar spoljnih poslova -rgentine Eouis 1rago uputio je memorandum 7-1 sa zahtevom da se zabrani upotreba sile u cilju naplate finansijskih potraivanja 'a 1rugoj hakoj konferenciji mira 1":) godine, 1ragova doktrina usvojena je u 99 konvenciji, i na taj nain postala jedno od pravila medjunarodnog prava 2o svom predlagau 2orteru, delegatu 7-1, nazvana je 2orterovom doktrinom .ru%tvo naroda predstavlja dalji korak u pravcu ogranienja sile$ (edjutim, najradikalnije promene na tom terenu donosi 8ovelja !" koja name&e obavezu svojim lanovima da se uzdre od pretnje silom ili od upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti ma koje drave$ 'zuzetak od ovog pravila predstavljaju unutra%nji sukobi koji dovode u pitanje svetski mir$ + obzirom na sredstva i metode, intervenciju moemo deliti na: oruanu, ekonomsku, politiku, diplomatsku, i humanitarnu

$". Pravo na samood)ranu

$ravo na egzis%en'iju, na samoodravanje ulazi u krug osnovni& prava drava( svoju prvens%venu misiju drave nalaze u vlas%i%om o'uvanju3 Oda%le je izvedeno pravo drava na samoza*%i%u i samoodbranu $ ! unutra%njem poretku drava ima monopol sile$ ! izuzetnim okolnostima , kada dodje u pitanje lina bezbednost pojedinaca, dozvoljena je individualna akcija$ 8ravo na samoodbranu predstavlja uvek delikt poinjen od druge strane protiv koje je akcija usmerena$ 'stu funkciju i iste elemente ima pravo na samoodbranu i u medjunarodnom poretku, samo je ovde znaaj ove ustanove daleko ve&i, s obzirom da ne postoji centralizovan aparat koji bi u svakom sluaju mogao

da obezbedi pravo svoji# lanova, odnosno da za%titi nji#ove vitalne interese$ 2ravo na samoodbranu najtenje je povezano sa zabranom rata $ ! ranijim periodima, kada je rat bio pravno dozvoljen, kada su drave mogle pribe&i ratu, a da time ne kr%e pravo, samoodbrana je postojala kao institut ratnog prava; na dravi je bilo da sama po svom na#odjenju , kvalifikuje pribegavanje oruju kao rat ili samoodbranu$ *abranom rata pravo na samoodbranu doivljava temeljite promene i postaje jedan od znaajni# instituta novog medjunarodnog prava$ 2ravo na samoodbranu uslovljeno je postojanjem agresije , oruanog napada, dakle protivpravnog akta$ "ezavisnost jedne zemlje moe biti ugroena ne samo putem vojne intervencije ili agresije, nego i na indirektan nain kroz ubacivanje teroristiki# grupa, podstrekivanjem na unutra%nju pobunu i sl$ +asvim prirodno da drava u ovakvim situacijama ima pravo da preduzme mere odbrane, ali to ulazi u domen unutra%njeg poretka zemlje$ 2ravo na samoodbranu nije neogranieno, ono mora biti u srazmeri sa postoje*om opasno*u i svedeno samo na potrebe datog slucaja, odnosno zatitu ugroenih prava 8ovelja !" dozvoljava pravo na samoodbranu kao jednu prelaznu meru za%tite, dok me#anizam !" ne pone da dejstvuje; sa druge strane pravo na samoodbranu rezervisano je samo za sluaj oruanog napada$ (edjutim, ukoliko +6, usled upotrebe veta od strane jednog stalnog lana, ili pak bilo koji# drugi# razloga, ne bi bio u stanju da odgovori svojoj obavezi i preduzme efikasne mere u cilju za%tite rtve napada, mere samoodbrane koje preduzme napadnuta drzava gube privremeno obeleje i pretvaraju se u mere samoza*%i%e drave u cilju odbrane svog suvereniteta +amoodbrana moe biti individualna i kolektivna, zavisno da li je preuzima drava sama ili uz pomo& vi%e drzava$ (oe se dogoditi da dodje do povrede mira i bezbednosti, a da nijedna strana u sukobu nema prava da pravda upotrebu sile na bazi samoodbrane; to je slucaj kada obe strane pribegnu sili sa agresivnim namerama$

$#. Pojam i defini'ija agresije

)gresija preds%avlja medjunarodno krivino delo( %o je nasilna ak'ija jedne ili vi*e drava pro%iv %eri%orijalnog in%egri%e%a ili poli%ike nezavisnos%i druge drave, preduze%a sa namerom da se ospori pravo na ops%anak drave, izmeni njen dru*%veno-ekonomski sis%em, o%'epi deo njene %eri%orije i sl3 9gresija je veoma sloena pojava$ >esto se upotrebljava kao sinonim oruanog napada$ +avremeni razvoj te#nike, pronalazak atomskog i raketnog oruja omogu&ava nove vidove aktivnosti koji objektivno predstavljaju agresiju$ !ni%tenjem ekonomskog potencijala zemlje putem raketnog oruja ili pak uni%tenjem ve&i# koncentracija stanovni%tva u gradovima mogu&e je posti&i strate%ke uspe#e i dovesti do sloma jedne zemlje, a da neprijateljske snage ne stupe na tlo napadnute zemlje$ 8ored oruane agresije danas je mogu&e govoriti i o ekonomskoj agresiji, izvr%enoj u cilju slabljenja ekonomske i vojne mo&i ili onemogu&avanja ekonomskog razvoja zemlje$ (ogu&e je govoriti i o agresiji putem propagande, npr$ ratno#u%kake propagande ili propagande koja ima za cilj izazivanje nereda u jednoj zemlji$ !lasino medjunarodno pravo nije sadralo definiciju agresije, niti je za to postojala potreba, jer je pribegavanje ratu bilo pravno dozvoljeno$ +avremeni poredak nije iskljuio silu iz svog operativnog me#anizma, nego je poku%ao da uspostavi pravnu kontrolu nad upotrebom sile$ ,tuda definicija agresije treba da nam prui odgovor na pitanje kada upotreba sile predstavlja zakonit akt, preduzet u cilju za%tite medjunarodni# prava, a kada predstavlja medjunarodni zloin$ Brian4!elogovim paktom ugovorne strane osudile su rat , a kr%enje odredaba ovog pakta posmatrano je kao medjunarodni zloin, %to je posebno nagla%eno u "irnber%koj presudi$ "a konferenciji o razoruzanju 12DD$godine, u vezi primene plana o op%tem smanjenju naoruanja u svetu, +++F je podneo projekt deklaracije koja je sadravala definiciju agresije$ ! 9ktu o definiciji agresije kao drava agresor se smatrala ona koja poini jedno od slede&i# dela: 1 objavi rat drugoj dravi,

3 $ ( 5

izvri invaziju teritorije druge drave oruanim snagama sa ili bez objave rata, napadne svojim snagama teritoriju druge drave, njene brodove, ili avione, izvri blokadu obala ili luka druge drave, potpomae oruane bande <vaj -kt nije usvojen

8ovelja !" takodje ne sadri definiciju agresije$ 'a konferenciji u 7an ;rancisku preovladalo je miljenje da nisu sazreli uslovi za jednu sveobuhvatnu definiciju $ eneralna skup%tina usvojila je rezolu'ijom iz -1>$ godine definiciju agresije$ )gresija je upo%reba vojne sile od s%rane jedne drave pro%iv suvereni%e%a, %eri%orijalnog in%egri%e%a, ili poli%ike nezavisnos%i druge drave, ili na bilo koji drugi nain koji nije u skladu sa $oveljom UN3 $od pojam agresije navedeni su nadalje sledei ak%i: invazija, bombardovanje, blokada obala, napad, po%pomaganje oruani& bandi i%d3

$$. (zvori ratnog prava

(edjunarodno ratno pravo, kao deo medjunarodnog prava, predstavlja skup ugovorni# i obiajni# pravni# pravila kojima se reguli%u odnosi izmedju subjekata medjunarodnog prava u doba rata$ Ono ide za %im da s%o je mogue vise &umanizira ovaj pa%olo*ki medjunarodni odnos3 9us%ina medjunarodnog ra%nog prava sas%oji se ne u negiranju ra%a kao injeni'e ije se pos%ojanje ne moe pori'a%i, ve u osporavanju neogranienog prava u izboru sreds%ava za nano*enje *%e%e neprija%elju3 'aziv medjunarodno ratno pravo dominiralo je do 1"(5 godine, od tada medjunarodno &umani%arno pravo3 8ravila ratnog prava nalaze se u vi%estranim ugovorima i medjunarodnim obiajima: - 8ariska pomorska deklaracija (1G35), - 8etrogradska deklaracija o upotrebi eksplozivni# metaka (1G5G), - '' Ea%ka deklaracija o zabrani metaka sa plinovima (1G22), - =re&a #a%ka deklaracija o zabrani upotrebe dum dum metaka (1G22), - Ea%ke konvencije iz 12H4$ i Ea%ki pravilnik o suvozemnom ratu, - Jenevski protokol o zabrani upotrebe bojni# otrova od (1273), - ;ondonski protokol o pravilima vodjenja podmornikog rata (12D5), - (oskovska deklaracija o kanjavanju ratni# zloinaca (12ID), - Jenevske konvenicije iz 12I2$ i to: - /onvencija za poboljsanje sudbine ranjenika i bolesnika u oruanim snagama u ratu, za pobolj%anje sudbine ranjenika i bolesnika, i brodolomnika oruani# pomorski# snaga, - /onvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima, - /onvencija o za%titi gradjanski# lica za vreme rata, - /onvencija o biolo%kom oruju iz 1247, .opunski protokoli uz Jenevske konvencije (' i '') iz 1244$ godine$ itd$ (nogi ugovori iz oblasti medjunarodnog ratnog prava zakljueni pre 8rvog s$r$ sadrzali su klauzulu si onmes, odnosno klauzulu solidarnosti$ "jen je cilj bio da se ogranii podruje primene ovi# ugovora$ =a klauzula se nalazila u !onvenciji o zakonima i obiajima suvozemnog rata i u nekim 8akim konvencijama iz 1":)$ godine$ 2rema njoj, odredbe ovih konvencija primenjiva*e se samo izmedju ugovornih strana i samo u sluaju ako su sve ratuju*e strane potpisnice !onvencije $ "a sudjenju u "irnbergu branioci glavni# nacistiki# zloinaca pozvali su se na ovu klazulu tvrde&i da Ea%ke konvencije nisu obavezivale "emaku prema dravama sa kojima je ratovala, a koje nisu bile nji#ove potpisnice$ (edjunarodni vojni sud nije pri#vatio ovaj argument oceniv%i da su pravila Ea%ki# konvencija nastala kodifikacijom obiajni# pravila ija je obaveznost op%ta i koja se primenjuju bez obzira da li su strane u sukobu potpisnice ti# konvencija$ ,vakav razvoj medjunarodnog prava doveo je do potpunog napu%tanja klazule si onmes$ =ako se Aenevske konvencije iz 1"("$ godine moraju primenjivati iako jedna od strana u sukobu nije potpisnica ovi# konvencija$

8ar%ensova klauzula jedna je od najpoznatiji# odredaba medjunarodnog ratnog prava$ 8rvi put je uneta u uvod .ruge #a%ke konvencije o zakonima i obicajima suvozemnog rata od 1G22$ godine$ ,na glasi: F& oekivanju donoenja potpunijeg zbornika ratnih zakona, visoke strane ugovornice potvrdjuju da u sluajevima koji nisu obuhva*eni pravilima koje su one usvojile, stanovnitvo i borci ostaju pod zatitiom i vla*u naela medjuanrodnog prava koja proizilaze iz obiaja utvrdjenih medju civilizovanim narodima, zakona ovenosti i zakona javne svestiF (artensova klauzula znai da naini i sredstva ratovanja koji nisu regulisani, odnosno zabranjeni postoje&im ugovorima ratnog prava, nisu samim tim i dopusteni$ 8omorski rat je specifian zbog objekata kojima se vr%e neprijateljstva i teritorije na kojima se ona izvode$ .ruga #a%ka konferencija izrazila je elju da se u odsustvu propisa medjunarodnog ratnog prava, koliko je to god moguce, primenjuju naela 8akog pravilnika o suvozemnom ratu$ 8omorsko ratovanje je donekle regulisano u Eondonskoj pomorskoj deklaraciji iz 1":"$ ali zbog neobavljene ratifikacije ona nije stupila na snagu, mada su mnogi njeni delovi postali pravila medjunarodnog pomorskog obiajnog prava$ ?odine 1"33 potpisan je ugovor o upotrebi podmornica i otrovnih gasova u ratu , a 1"$: Eondonski sporazum o podmornikom ratu$ (ada nikada nisu stupili na snagu ovi ugovori su doprineli utemeljenju pravila pomorskog rata$ 99 Aenevska konvencija iz 1"(", i dopunski protokol 9 iz 1")) $ godine tiu se za%tite brodolomnika i sanitetski# brodova$ 1""($ godine grupa eksperata je u +an Femu sainila 2riricnik o pravilima medjunarodnog prava koje se primenjuje u oruanim sukobima na moru, koji nije pravno obavezuju&$

$%. &lasifika'ija oruani! suko)a

,ruane sukobe moemo podeliti na medjunarodne oruane sukobe .oruani sukobi izmedju suverenih drava/ i na nemedjunarodne oruane sukobe .sukobi izmedju antagonistikih grupa unutar jedne drave/3 !z rezervu prema vojno-te#nikim i dru%tveno-politikim gledi%tima, ratove moemo preciznije klasifikovati na: (a) zavisno od vremenskog i prostornog delovanja na lokalne i sve%ske .lokalni rat predstavlja oruani sukob ogranien a/ prostorno i b/ u pogledu broja zara*enih strana, svetski ratovi kao to pokazuje primer 1rugog svetskog rata prerasli su u totalne ratove 6otalni rat 4 totalno podredjivanje politike u ratu i miru vojnim potrebama i vojnoj strategiji, kao i kompletno unitenje protivnika/ ()) zavisno od cilja i idejno4politike orijentacije, ratove delimo na: oslobodilake, odbrambene, napadake, kon%rarevolu'ionarne, verske itd$ (') zavisno od organizacionih formacija vojne sile, ratove moemo podeliti na 5ron%alne, u kojima se borbena dejstva izvode kroz sudare neprijatelja na jasno omedjenim frontovma i na par%izanske$ (d) zavisno od roda vojske i mesta izvodjenja operacije na suvozemne, pomorske i vazdu*ne, zavisno od vida borbenih dejstava na o5anzivne i de5anzivne$ (e) u godinama posle .rugog svetskog rata u politiki renik ulazi jo% jedna kategorija tzv$ &ladni ra%$

$,. /ejstvo i posledi'e iz)ijanja neprijateljstva

Fatno pravo zabranjuje otpoinjanje neprijateljstava bez pret#odne objave rata (8aka konvencija iz 1":))$ <bjava rata predstavlja jednostrani pravni akt kojim se suprotnoj strani nedvosmisleno stavlja do znanja postojanje ratnog stanja$ "e postoje pravila o nainu objavljivanja rata$ ,bjava jedino mora biti nedvosmislena, mora sadrati razloge, i sti&i do adresata, odnosno nadlenog organa- diplomatskog predstavni%tva ili ministarstva inostrani# poslova$ ,bjava rata je od znaaja za medjunarodno pravo, jer je to pravni akt na osnovu koga se utvrdjuje ratno stanje koje izaziva odredjeno pona%anje ratuju&i# strana i neutralni# sila prema zakonima i obiajima medjunarodnog ratnog prava$ ,bjava rata moe biti bezuslovna, a moe sadrati i odredjene uslove A ultimatum$ ,bjava rata je od davnina ustanova medjunarodnog obiajnog prava$ :eoma veliki broj ratova izbio je i bez najave$ ! tom sluaju smatra se da je ratno stanje nastalo od onoga trenutka kada je otpoelo vr%enje neprijateljstava, odnosno kada su preduzete mere koje karakteri%u

takvo stanje$ Fatno stanje mora biti bez odlaganja saop%teno i drugim dravama$ ,no ne&e imati pravnog dejstva na neutralne zemlje sve dok ne prime notifikaciju u tom smislu$ 8od neprijateljstvom svakako se, pre svega, podrazumevaju ratna dejstva$ (edjutim, u %irem smislu, ovde dolaze u obzir i drugi momenti, kao %to su prekidi svi# vrsta odnosa, mere protiv fiziki# i pravni# lica dravljana neprijateljske strane itd$ eneralna skupstina !" je 123H$ donela rezoluciju o .unostima drzava u sluaju izbijanja neprijateljstava, na osnovu koje je predvidjen pravni me#anizam za utvrdjivanje drave agresora$ Fat ima direktnog dejstva na medjunarodnopravne subjekte$ Fat utie ne samo na strane u sukobu ve& i na neutralne zemlje$ 8re svega, dolazi do prekida diplomatski# odnosa izmedju strana u sukobu$ "aroiti znaaj ima poetak rata na dejstvo medjunarodni# ugovora$ !govori izmedju strana u sukobu mogu se sklapati i za vreme rata, a predmeti ovi# ugovora vezani su za vodjenje rata (o razmeni zarobljenika, o stvaranju neutralni# zona itd$)

$1. Oruana sila0 oruane snage i pojam )or'a

:rlo je znaajno odrediti ko ima svojstvo borca, jer iz tog statusa proizilaze odredjena prava i obaveze u ratu$ 7amo borci imaju pravo da direktno uestvuju u neprijateljstvima i oni ne mogu biti odgovorni za sam in borbe 'aravno, borci odgovaraju ako su prilikom borbe krili pravila medjunarodnog humanitarnog prava !ada padnu u ruke neprijatelja borci imaju status ratnog zarobljenika ,dredjivanje statusa borca u ugovorima medjunarodnog #umanitarnog prava vr%i se kroz definisanje oruani# snaga$ 8rema ,askom pravilniku iz -:13 godine oruzanu silu jedne zemlje sainjavaju redovne i vanredne oruane snage & redovne oruane snage raunaju se sve kopnene, pomorske, i vazduhoplovne vojne jedinice, kao i narodna vojska .milicija i dobrovoljci/, ako nacionalno zakonodavstvo propisuje da ove jedinice ulaze u njen redovni sastav &koliko, pak, narodna vojska, ne ulazi u redovan sastav oruanih snaga, ona se prema 8akom pravilniku smatra vanrednom oruanom snagom i njoj se priznaje pravo strane u sukobu ako njeni borci ispunjavaju ( uslova% da na elu imaju lice odgovorno za svoje potinjene, da imaju znak za razlikovanje koji je vidan, da otvoreno nose oruje, i da se prilikom ratnih operacija pridravaju ratnih zakona i obiaja 8aki pravilnik ubraja u kategoriju oruanih snaga i stanovnitvo neokupirane teritorije koje se usled neprijateljskog nadiranja spontano podiglo na oruje u cilju pruanja otpora neprijatelju koji nailazi, jer nije imalo vremena da se organizuje kao redovna oruana snaga ?enevske konven'ije iz ->-3 godine defini%u borce isto kao i Ea%ki pravilnik, s tim %to dopunski pro%okol ' uz *enevske konvencije ne pravi nikakvu razliku izmedju redovnih i vanrednih oruzanih snaga =radicionalno status borca imaju pripadnici oruani# snaga strana u sukobu osim verskog i medicinskog osoblja$ 8ripadnici oruani# snaga moraju biti snabdeveni kartom o identitetu koju im izdaje nadleni organ oruani# snaga$ +talno medicinsko i versko osoblje koje se nalazi u okviru oruani# snaga imaju pravo jedino da nose lako naoruanje u cilju line samoodbrane$ ! medjunarodnom pravu postoji i kategorija koja se naziva licima koja prate oruane snage, koja nisu pripadnici oruani# snaga, a to su ustvari civili na slubi u oruanim snagama$ ,ni se mogu javiti u ulozi civilni# lanova posade vojni# aviona, ratni# dopisnika, snabdevaa, izvodjaa neki# radova itd$ ,ni nemaju status borca, i nji#ov poloaj je slian poloaju civila, ali ne potpuno$ /ao i civili oni nemaju pravo da direktno uestvuju u neprijateljstvima, a za uzvrat ne smeju biti napadani$ Fazlika izmedju nji# i civila je %to oni postaju ratni zarobljenici ukoliko padnu u ruke neprijatelju$ ;ica ne mogu da steknu status borca ili da ga se odreknu po svojoj volji$ ,ni moraju biti propisno mobilisani i demobilisani$ 6orci nose vojne uniforme, a oni koji uestvuju u borbama ne razlikuju&i se od civila gube status borca i pravo na status ratnog zarobljenika$ ;ica koja uestvuju u direktnim neprijateljstvima, a ne spadaju u borce predstavljaju neregularne borce te i# protivnika strana moe krivino goniti za sam in borbe$ Bivili su sva ona lica koja nemaju status borca, oni nemaju pravo da vr%e direktna neprijateljstva, ali

imaju pravo da pomau op%te ratne napore (proizvodnja i transport vojne opreme van zone borbi itd)$

$+. Pravno regulisanje nemedjunarodni! oruani! suko)a

-edan sukob je nemedjunarodni ako je: 1. sukob na teritoriji drave ugovornice, ". izmedju njeni# oruani# snaga i otpadniki# oruani# snaga ili organizovani# oruani# grupa, #. koje su pod odgovornom komandom, $. koje vr%e takvu kontrolu dela teritorije da mogu voditi neprekidne i usmerene vojne operacije$ pravo koje se primenjuje u sluaju nemedjunarodni# sukoba: - zajedniki lan $ Aenevskih konvencija, - 1opunski protokol 99 iz Aenevske konvencije, - !onvencija o zabrani upotrebe, skladitenja, proizvodnje i prometa antipersonalnih mina i o njihovom unitavanju .1"")/, - 1opunski protokol 99 uz !onvenciju o zatiti kulturnih dobara .1"""/, - !onvencija o zabrani ili ograniavanju upotrebe odredjenih vrsta klasinih urja za koje se moe smatrati da izazivaju prekomerne traumatske efekte i da deluju bez razlikovanja u pogledu ciljeva .fragmenti oruja koji se ne mogu otkriti, mine, mine iznenadjenja, zapaljivo oruje .1"8:/, lasersko oruje za oslepljivanje .1""5/, mine, mine iznenadjenja .1""#/, eksplozivni ostatci .3::$//3::1, - obiajno pravo Unu%ra*nji nemiri i unu%ra*nje za%egnu%os%i Unu%ra*nji nemiri: sukob koji odlikuje odredjeni sepen ozbiljnosti ili trajnosti i koji ukljuuje akte nasilja$ =, nasilje moe poprimiti razliite forme, od spontano nastali# buntovniki# akata do borbe izmedju vi%e ili manje organizovani# grupa koje se bore protiv aktuelne vlasti$ ! ovakvim situacijama koje ne moraju prerasti u otvorenu brobu aktuelne vlasti koriste jake policijske snage ili ak oruane snage da bi uspostavile unutra%nji poredak$ Unu%ra*nje za%egnu%os%i: - masovna #ap%enja, - verovatno&a da postoji lo% tretman i ne#umani uslovi za lica li%ena slobode, - suspendovanje osnovni# sudski# garancija, bilo kao deo proklamovanog vanrednog stana ili kao injenino stanje$

%4. Ogranienja u pogledu sredstava ratovanja

*abrane u pogledu sredstva borbe predvidjene su ugovorima i obiajnim pravilima ratnog prava$ =om prilikom pravi se razlika izmedju konvencionalnog oruja i oruja za masovno uni%tenje$ *abrane i ogranienja postoje u pogledu slede&i# vrsta konvencionalnog oruzja: 1. )n%ipersonalne mine A /onvencija o zabrani upotrebe, skladi%tenja, proizvodnje, i prometa antipersonalni# mina i o nji#ovom uni%tavanju iz 1224$ godine (<tavska konvencija)$ ". $ro%ivoklopne mine i mine iznanadjenja A upotreba ovi# mina nije zabranjena ali su 2rotokolom 99 iz 1""# godine uz !onvenciju o konvencionalnom oruju uvedena brojna ogranienja$ #. $odmorske mine A su zakonito sredstvo ratovanja, ali zbog mogu&eg neselektivnog dejstva ustanovljena su posebna pravila za nji#ovo postavljanje i upotrebu ( <sma haka konvencija o postavljanju dodirni# automatski# podmorski# mina iz 12H4$ godine)$ $. $rojek%ili ispod >:: gr %eine A koji su eksplozivni ili napunjeni rasprskavaju&im ili zapaljivim materijama (zabranjeni 2etrogradskom deklaracijom iz 18#8 godine) %. 7um dum muni'ija A zabranjena 6re*om hakom deklaracijom$ ,. @orpeda A <smom hakom konvencijom iz 1":)$ godine ograniena je upotreba torpeda$ /onvencija

zabranjuje upotrebu oni# torpeda koja ne postaju ne%kodljiva nakon %to proma%e cilj$ 1. Aapaljivo oruje A 2rotokol 999 uz !onvenciju o konvencionalnom oruju sadri samo neka ogranienja u pogledu upotrebe zapaljivog oruja kako bi se za%titili civili i prirodna okolina, ali je ono dozvoljeno protiv boraca i vojni# objekata$ 2. Basersko oslepljuju'e oruje A 2rotokolom 9D iz 1""5 godine uz !onvenciju o konvencionalnom oruzju apsolutno je zabranjeno$ ! medjunarodnom pravu ne postoji neka op%tepri#va&ena definicija oruja za masovno uni%tenje$ "aje%&e se ono odredjuje kao oruje koje nije napravljeno da uni%ti jednog borca ili grupu nji#, ve& veliki deo ili celokupno stanovni%tvo$ 8ostoji saglasnost da u oruje za masovno uni%tenje spadaju #emijsko, biolo%ko, i nuklearno oruje$ 1. *abrana upotrebe !emijskog oruja dugo je bila obiajno pravilo$ "jegova ugovorna zabrana izvr%ena je na 2rvoj hakoj konferenciji .18""/ i to 8akim pravilnikom o zakonima i obiajima suvozemnog rata i 1eklaracijom koja se odnosi na zaguljive gasove $ *abrana je potvrdjena Aenevskim protokolom o zabrani otrovnih gasova iz 1"35 godine, i !onvencijom o hemijskom oruju iz 1""$ godine, ". !potreba )iolokog oruja prvi put je zabranjena Jenevskim protokolom iz 1273$ godine, a potvrdjena !onvencijom o biolokom oruju iz 1")3 godine, #. 8uklearno oruje A nije usvojeno ugovorno pravilo koje izriito zabranjuje upotrebu nuklearnog oruja$ *abranjeno je %irenje ove vrste oruja izvan odredjenog kruga drava 125G, zabranjeni su eksperimenti u kosmosu, atmosferi i pod vodom 125D, a od 1225 postoji ugovor o sveobu#vatnoj zabrani eksperimenata koji jo% uvek nije stupio na snagu$

%1. Ogranienja u pogledu metoda ratovanja

"ain ratovanja predstavlja svako taktiko ili strategijsko sredstvo upotrebljeno da se neprijatelj savlada ili da se oslabi, tj$ da se umanji njegova sposobnost za borbu$ (edjunarodno pravo od davnina sadri norme koje zabranjuju odredjene naine borbe i time spreavaju da se ratovanje izrodi u divlja%tvo i nesvrsis#odno i podmuklo ubijanje$ =e zabrane, zasnovane na osnovnim moralnim standardima, vojnikoj asti i dostojanstvu, tokom vremena su dopunjivane i prosirivane u skladu sa napretkom kodifikacije ratnog prava i razvojem ratne te#nike$ +tranama u sukobu je zabranjena upotreba perfidni# postupaka u borbi$ *abranjeno je verolomno ubijanje ili ranjavanje ljudi koji pripadaju neprijateljskom narodu ili vojsci ( 8aki pravilnik iz 1":) godine)$ 6ipini primeri perfidnih postupaka su% pretvaranje da se namerava pregovarati pod zastavom primirja ili predaje, pretvaranje da je neko ranjen ili bolestan te nesposoban za borbu, pretvaranje da je neko civil i ima status ne borca na koga se ne sme otvarati vatra *a razliku od perfidije, ratna lukavstva nisu zabranjena u medjunarodnom ratnom pravu$ ,bicno se pod njima podrazumevaju kamuflae, mamci u vidu lani# vojni# ciljeva, lane operacije, i pogre%ne informacije$ ,d perfidije takodje treba razlikovati %pijunau koja nije zabranjena$ )pijun u#va&en na delu ne smatra se borcem niti ratnim zarobljenikom, ali ne moe biti kanjen bez pret#odnog sudjenja$ !koliko %pijun pobegne i uspe da se prikljui svojim snagama, a posle bude zarobljen od neprijatelja, smatra se ratnim zarobljenikom i ne&e biti odgovoran za ranije izvr%eno delo %pijunae (8aki pravilnik to propisuje)$ /ori%&enje pla&enika nije zabranjeno u medjunarodnom ratnom pravu$ =a lica nisu dravljani i pripadnici oruani# snaga drave za koju se bore, ve& to ine iz line koristi i za naknadu$ 8la&enici nemaju status borca i ratnog zarobljenika, a ukoliko padnu pod vlast protivnika njima se pruaju osnovne garancije od razliiti# oblika ne#umanog postupanja (2rotokol 9)$ ! medjunarodnom ratnom pravu zabranjeno je objaviti da se nikome ne&e po%tedeti ivot, jer nije dozvoljeno protivniku unapred uskratiti milost (8aki pravilnik)$ Fatno pravo zabranjuje zloupotrebu priznati# znakova i nacionalni# amblema, a to se pre svega odnosi na znakove Brvenog krsta, zastavu primirja, zastavu kulturni# dobara, razne signale, i znak !"$

*abranjeno je ubijanje ili ranjavanje neprijatelja koji se, po%to je poloio oruje ili ostao bez sredstava za odbranu, bezuslovno predao$ 8o 8akom pravilniku, predmet napada ne sme biti neprijatelj onesposobljen za borbu$ 8osebno su zabranjeni napadi na lica koja poku%avaju da se spasu iskakanjem padobranom iz pogodjenog aviona, ali se to ne odnosi na vazdu%no-desantne jedinice$ /ao metod ratovanja nije dozvoljeno koristiti teror, iznurivanje gladju, deportaciju, represalije protiv civila itd$ (2rotokol 9 i =enevske konvencije iz 1"(" godine)$

%". 9atna okupa'ija

Fatna okupacija je zauzimanje tudje teritorije vojnom silom$ ,na moze biti delimina ili potpuna$ .a bi ratna okupacija imala pravnog dejstva, mora biti efektivna, %to znai da se ona stvarno prostire samo tamo gde je okupaciona vlast ustanovljena i u stanju da se odrava$ 8od time se podrazumeva uspostavljanje i odravanje javnog reda$ Fatna okupacija je podvrgnuta pravilima medjunarodnog prava$ ,kupator raspolae na okupiranoj teritoriji samo pravom upravljanja i pravom na plodouivanje$ ,n nema prava da menja dru%tveni, ekonomski, i pravni poredak na okupiranoj teritoriji$ ,kupator moe da menja postoje&e zakonodavstvo samo ako je u interesu stanovni%tva sa okupirane teritorije ili ako je potrebno za obezbedjivanje okupatorske vojske, imovine, i saobra&ajni# veza$ 8roglasi glavnog komadanta okupacioni# snaga imaju snagu zakona$ ,ni moraju biti objavljeni na jeziku naroda okupirane oblasti$ +tanovni%tvo sa okupirane oblasti ne moe se primoravati na davanje zakletve vernosti, na sluenje u okupatorskim vojnim jedinicama, niti na pruanje obave%tenja koja bi %tetila interesima njegove domovine$ (edjunarodno pravo ne spori narodu sa okupirane teritorije pravo da se die na ustanak, odnosno da organizuje pokret otpora i da orujem izgna neprijatelja sa svog tla, pod uslovima predvidjenim u 8akom pravilniku o zakonima i obiajima suvozemnog rata iz 1":) godine

%#. ;i'a zati<ena u oruanim suko)ima - istorijski razvoj

(edjunarodno pravo u oruanim sukobima prua za%titu ranjenicima, bolesnicima, i brodolomnicima, ratnim zarobljenicima i gradjanskim licima$ 8ravna pravila koja reguli%u ovu materiju nalaze se kodifikovana u ?enevskim konven'ijama i 7opunskim pro%okolima i danas predstavljaju medjunarodni kodeks ljudski# prava u ratu$ Aenevske konvencije donete 1"(" godine obu#vataju ove I konvencije: - /onven'ija za pobolj*anje sudbine ranjenika i bolesnika u oruanim snagama u ra%u, - /onven'ija za pobolj*anje sudbine ranjenika i bolesnika, i brodolomnika oruani& pomorski& snaga, - /onven'ija o pos%upanju sa ra%nim zarobljeni'ima, - /onven'ija o za*%i%i gradjanski& li'a za vreme ra%a3 1opunski protokoli uz =enevske konvencije usvojeni 1")) godine odnose se na za*%i%u r%ava medjunarodni& oruani& sukoba ($ro%okol =# i za*%i%u r%ava nemedjunarodni& oruani& sukoba ($ro%okol ==#3 $rva ?enevska konven'ija zakljuena je !0>3 godine , i u njoj je bio regulisan samo poloaj vojni# ranjenika u suvozemnom ratu$ ,va je /onvencija imala samo 1H lanova$ ! njoj su data osnovna naela: ranjenici i sanitet sa obe strane proglaeni su neprikosnovenim, nalae se zatita ranjenika bez diskriminacije, uvodi se kao zatitni znak G znak HIrvenog krstaF Fazvoj ratne te#nike i ratovanja, kao i injene zloupotrebe, nalagale su dopunjavanje i razradu pravila Jenevske konvencije, kao i pro%irivanje za%tite na ve&i broj lica u ratnom sukobu$ -:03 godine prilikom njene revizije za%tita je pro%irena i na bolesnike$ "a ,a*kim kon5eren'ijama !--3 i -:13 godine doneta su nova pravila na osnovu koji# su zati*eni i ranjenici i bolesnici u pomorskom ratu, kao i brodolomnici $ 8oloaj ratni# zarobljenika regulisan je u ,a*kom pravilniku u zakonima i obiajima ra%a na kopnu iz -:13 godine3

Jenevske konvencije su posle 8rvog s$r$ revidirane -.-3 godine$ 'maju&i u vidu te%ka iskustva iz .rugog s$r, odrana je diplomatska konferencija u ?enevi ->-3 godine, (7ruga ?enevska konven'ija - sudbine ranjenika i bolesnika, i brodolomnika oruani& pomorski& snaga# na kojoj su donete danas vae*e Aenevske konvencije $ ,ne se moraju primenjivati u svakom oruanom sukobu$ 8oseban poloaj imaju lica u oruanim sukobima koji nemaju karakter me0unarodnog sukoba, a izbiju na teritoriji jedne od drava ugovornica$ .o 12I2$ godine ova lica nisu bila %ti&ena me0unarodnim pravom$ Fadi se, naime, o gra0anskim ratovima, kolonijalnim ratovima i drugim ustancima$ *a%tita data ovim licima u D$lanu Jenevski# konvencija je mala$ ,na se svodi na za#tev za #umanim postupkom, i to prema licima koja je uestvuju neposredno u neprijateljstvima, podrazumevaju&i tu i pripadnike oruani# snaga koji su poloili oruje i lica onesposobljena za borbu usled bolesti, rane, zatvora, ili bilo kog drugog uzroka, i to bez ikakve diskriminacije$ .rave ugovornice su obavezne da preduzmu zakonodavne mere radi utv0ivanja kazneni# sankcija protiv lica koja bi izvr%ila ili dala nare0enja da se izvr%i delo protivno konvencijama, a naroito ona dela koja dolaze u red te%ki# povreda Jenevski# konvencija$ 9 to su: hotimino ubistvo, muenje i neoveno postupanje, unitenje i prisvajanje dobara koje se ne moe pravdati vojnim razlozima, nezakonita deportacija ili preseljenje, nezakonito liavanje slobode, uzimanje talaca i tome slino $ .opunski protokoli se nalaze kod pitanja !nutra%nji sukobi i zabrana upotrebe sile$ @rea ?enevska konven'ija iz ->-3 godine reguli%e poloaj ratnih zarobljenika$ Jatni zarobljenik je ono lice odredjene kategorije koje u oruanom sukobu padne pod vlast neprijatelja $ =o su pre svega pripadnici oruani# snaga jedne od strana u sukobu, pripadnici milicije i dobrovoljaki# odreda, kao i lanovi organizovanog pokreta otpora, ako ispunjavaju gore navedena I uslova$ *atim status ratni# zarobljenika imaju lanovi oruani# snaga koji pripadaju jednoj vladi ili vlasti koje nije priznala sila koja i# dri, lanovi posada aviona, ratni dopisnici, snabdevai, kulturne ekipe; lanovi posada trgovaki# brodova, i civilnog vazdu#oplovstva, stanovni%tvo neokupirane teritorije koje se usled pribliavanja neprijatelja diglo na oruzje$ "ajzad, ratnim zarobljenicima &e se smatrati lica pu%tena iz zarobljeni%tva pa opet internirana, kao i visoki dravni zvanicnici$ *a%tita civilnog stanovni%tva sadrana je u Ce%vr%oj ?enevskoj konven'iji koja %titi gradjanska lica u doba rata$ ,va /onvencija se ne odnosi samo na oruane sukobe izmedju drava, ve& i na situacije delimine ili potpune okupacije izvesne zemlje$ & prvom redu ova !onvencija prua zatitu gradjanskim licima koja se nalaze na teritoriji svoje drave, kao i onim gradjanima koji stradaju u ratu kada padnu pod vlast neprijatelja

%$. ;i'a zati<ena u oruanim suko)ima - ratni zaro)ljeni'i

@rea ?enevska konven'ija iz ->-3 godine reguli%e poloaj ratnih zarobljenika$ Jatni zarobljenik je ono lice odredjene kategorije koje u oruanom sukobu padne pod vlast neprijatelja $ =o su pre svega pripadnici oruani# snaga jedne od strana u sukobu, pripadnici milicije i dobrovoljaki# odreda, kao i lanovi organizovanog pokreta otpora, ako ispunjavaju gore navedena I uslova$ *atim status ratni# zarobljenika imaju lanovi oruani# snaga koji pripadaju jednoj vladi ili vlasti koje nije priznala sila koja i# dri, lanovi posada aviona, ratni dopisnici, snabdevai, kulturne ekipe; lanovi posada trgovaki# brodova, i civilnog vazdu#oplovstva, stanovni%tvo neokupirane teritorije koje se usled pribliavanja neprijatelja diglo na oruzje$ "ajzad, ratnim zarobljenicima &e se smatrati lica pu%tena iz zarobljeni%tva pa opet internirana, kao i visoki dravni zvanicnici$ ,snovno je sa gledi%ta medjunarodnog prava da je ratni zarobljenik u vlasti sile koja ga je zarobila, a ne u vlasti pojediaca, ili vojni# jedinica koje su ga zarobile$ +a zarobljenicima se mora oveno postupati i bez ikakve diskriminacije$ *asti&ena je nji#ova linost i ljudska ast$ *abranjena je odmazda$ ,ni imaju pravo na besplatno izdravanje i leenje$ 8osle pada u zarobljeni%tvo, zarobljenik mora biti %to pre evakuisan sa boji%ta$ <vakuacija mora biti

takodje ovena$ Fatni zarobljenik prilikom ispitivanja ne sme biti primoravan na davanje informacija, izuzev %to je duan da kaze svoje ime i prezime, in, datum rodjenja, i broj matrikule $ 8ripadnik oruani# snaga treba da bude snabdeven ispravom koja mu se ne moe oduzeti$ *arobljenik moe zadrati stvari koje mu slue za linu upotrebu$ Fatni zarobljenici, u cilju ouvanja nji#ovog fizickog i du#ovnog zdravlja, a s obzirom na nji#ov pol i fizike sposobnosti, mogu biti upotrebljeni kao radna snaga 2odoficiri mogu biti upotrebljavani samo za nadzorne radove <ficiri, medjutim, ne mogu biti primoravani da rade ! cilju za%tite prava i predstavljanja ratnog zarobljenika pred vojnim vlastima, (/B/, ili kojom drugom slinom organizacijom, zarobljenici biraju slobodno i tajnim glasanjem svaki# 5 meseci svoje poverenike$ ! oficirskim logorima, poverenik je najstariji oficir u najvi%em inu$ 'zbor poverenika mora da potvrdi sila koja i# dri u svojoj vlasti$ 8overenici imaju dunost da se staraju za fiziko, moralno, i intelektualno zdravlje zarobljenika$ *arobljenici podleu zakonima, uredbama, i op%tim naredjenjima koji vae u oruanim snagama sile koja i# dri$ *a ratne zarobljenike po pravilu su nadleni vojni sudovi$ /onvencija zabranjuje svako kolektivno kanjavanje za individualna dela, svaku telesnu kaznu, svako zatvaranje u prostorije koje nisu osvetljene dnevnom svetlo%&u, kao i svaki oblik muenja i svireposti$ :ojne vlasti i vojni sudovi mogu izricati samo one kazne koja su za ista dela predvidjene i za pripadnike oruani# snaga te sile$ ,dma# po izbijanju sukoba i u svim sluajevima okupacije, svaka od drava ugovornica mora da ustanovi zvanian obavestajni biro o ratnim zarobljenicima koji ce biti u njenoj vlasti$ *a vreme '' s$r$ biro se nalazio u Jenevi i raspolagao sa podacima za D5 miliona lica$ /onvencija predvidja dve vrste repatrijacija ratni# zarobljenika: za vreme rata i posle rata$ 9ko je ratnom zarobljeniku znatno umanjena mentalna i fizika sposobnost ili ako bi lecenje iziskivalo vi%e od godinu dana, on moe biti neposredno vra&en u domovinu$ 8o okonanju aktivni# neprijateljstava, ratni zarobljenici moraju bez odlaganja biti pu%teni na slobodu i vra&eni u domovinu$ eneralna skup%tina !" donale je rezoluciju 1237$ godine kojom se zabranjuje upotreba sile radi izvr%enja ili spreavanja repatrijacije (zbog sluajeva u /orejskom ratu kada su neki ratni zarobljenici odbili da se vrate kuci)$

%%. ;i'a zati<ena u oruanim suko)ima - 'ivilno stanovnitvo

*a%tita civilnog stanovni%tva sadrana je u =etvrtoj >enevskoj konven'iji koja %titi gradjanska lica u doba rata$ ,va /onvencija se ne odnosi samo na oruane sukobe izmedju drava, ve& i na situacije delimine ili potpune okupacije izvesne zemlje$ & prvom redu ova !onvencija prua zatitu gradjanskim licima koja se nalaze na teritoriji svoje drave, kao i onim gradjanima koji stradaju u ratu kada padnu pod vlast neprijatelja ,p%ta je svr#a /onvencije da za%titi celokupno stanovni%tvo zemalja u sukobu, bez razlike, naroito bez diskriminacije u pogledu rase, narodnosti, veroispovesti, ili politiki# ubedjenja$ "jen je cilj da ublai patnje stanovni%tvu koje mu rat donosi$ Fadi toga uvedene su, na osnovu /onvencije, tri zone: 1. :one )ez)ednosti A to su manji delovi teritorije, van doma%aja rata, u kojima se nalazi sklonjeno nejako stanovni%tvo, bolesni i ranjeni, starci i deca ispod 13 godina, trudnice i majke dece ispod 4 godina ". 6anitetske zone A to su mesta u kojima se nalaze zbrinuti samo ranjenici i bolesnici$ #. 8eutralizovane zone A strane u sukobu mogu, na osnovu pismenog sporazuma, da stvore na svojim teritorijama tzv$ neutralizovane zone sa ciljem da se za%tite, bez razlike, ranjenici i bolesnici, borci i neborci, zatim gradjanska lica koja nemaju nikakvu vojnu funkciju$ +tvaranje naroiti# zona radi za%tite civilnog stanovni%tva praktikovano je 12DG$ godine u )panskom gradjanskom ratu i 12IG$ godine u ratu izmedju 'zraela i arapski# zemalja$ ' pored ovi# primera koji pokazuju korisnost ove institucije, ima autora koji sumnjaju u mogu&nost obrazovanja zona u eventualnim buducim sukobima, s obzirom na prirodu totalnog rata u kome je i najmanje prostranstvo od vojnog znaaja$ (edjutim, ove bi zone, naroito u ratovima manji# razmera, mogle da nadju svoje mesto, bez obzira na manji ili ve&i stepen efikasnosti$

8rema za%ti&enim licima sila u ijoj su vlasti moe preduzeti mere bezbednosti, ali u granicama ovenog postupanja i uz po%tovanje linosti$ 8osebno je zabranjeno izazivanje fiziki# patnji i ubjanje$ "iko ne moe biti kanjen za delo koje nije poinio$ /olektivne kazne su zabranjene kao i uzimanje talaca$ "ajznaajnije odredbe ove /onvencije odnose se na za%ti&ena lica na okupiranoj teritoriji$ 8ored toga %to i za ova lica vai naelo #umanog postupka, znaajno je da obilik okupacije ne moe uticati na nji#ova prava$ /onvencijom se zabranjuje okupacionoj sili da primorava za%ti&ena lica da slue u njenim oruanim snagama$

%,. ;i'a zati<ena u oruanim suko)ima - )olesni'i0 ranjeni'i i )rodolomni'i

/onvencija sadri pravila o postupku sa interniranim licima$ ! /onvenciji se ide za tim da se internirano lice podvrgne postupku koji je predvidjen za ratne zarobljenike$ =ime se #tela spreiti primena zloglasnog reima prema internarcima u koncentracionim logorima$ .rava koja dri internirce obavezna je da sa njima postupa oveno, da i# izdrava, prui zdravstvenu za%titu i omogu&ava im kontakt sa spoljnim svetom i porodicom$ 2rve dve Aenevske konvencije odnose se na pobolj%anje sudbine ranjenika i bolesnika u suvozemnom ratu, kao i ranjenika, bolesnika, i brodolomnika u pomorskom ratu $ .rave ugovornice su se putem ovi# /onvencija obavezale ne samo da ne&e napadati vojnog ranjenika, bolesnika, ili brodolomnika, ve& da &e ga prebaciti do ambulante i preduzeti potrebno leenje$ 8ostupak prema vojnim ranjenicima, bolesnicima, i brodolomnicima mora biti #uman$ *abranjeno je ne samo nano%enje telesni# povreda i povreda nji#ove linosti ve& i svaka druga diskriminacija$ (rtvi treba da budu sa#ranjeni ili spaljeni, i nalaze se vodjenje evidencije o grobovima neprijateljski# vojnika$ Jenevske konvencije %tite sanitetsko osoblje$ ! sastav vojno-sanitetske slube ubrajaju se bolnice i ambulante, pokretne sanitetske jedinice, sanitetski transporti i svo osoblje koje radi u navedenim jedinicama$ !onvencije od 1"(" godine prave razliku izmedju sanitetskog osoblja% stalno sanitetsko osoblje, pomo*no sanitetsko osoblje .ine ga vojnici koji posle borbe prenose ranjenike/ i civili ako su pripadnici drutva Irvenog krsta +anitetsko osoblje obavezno nosi traku na levoj ruci sa znakom Brvenog krsta$ =ransporti ranjenika, bolesnika, kao i sanitetskog materijala ne mogu biti predmet napada i imaju se u tom smislu po%tovati i %tititi$ !koliko pak ovi transporti padnu u ruke protivnike strane, na nji# &e se primenjivati ratni zakoni pod uslovom da strana u sukobu mora preuzeti na sebe brigu o ranjenicima i bolesnicima$ +troiji reim predvidjen je za sanitetske avione$ ,ni ne smeju biti predmet napada ako se dre kursa koji je predvidjen pred#odnim sporazumom izmedju strana u sukobu$ (edjutim, sanitetski avioni moraju se povinovati svakom za#tevu da se spuste na zemlju, a ukoliko bude zadran od protivnike strane posle pregleda, ranjenici i bolesnici koji se nadju u njemu smatra&e se ratnim zarobljenicima$ :ojni sanitetski brodovi su oni brodovi koje su drave ugovornice sagradile ili preuredile naroito i iskljuivo u cilju pruanja podr%ke ranjenicima, bolesnicima, i brodolomnicima, kao i nji#ovog leenja i transportovanja$ ,ni ne smeju ni u koj prilici biti predmet napada, niti uzapenja$

%1. Okonanje neprijateljstva i svretak rata i repara'ije

+trane u sukobu mogu da okonaju rat na dva naina: jednos%rano ili sporazumno3 Bednostrani nain se ogleda u konanom pokoravanju neprijatelja (debela'ija)$ =ada obino dolazi do anektiranja pokorene teritorije, u stvari do nestajanja jednog medjunarodnog subjekta iz medjunarodne zajednice$ 7porazumno, strane u sukobu mogu prekinuti neprijateljstva radi uspostavljanja op*%eg primirja$ =o je faza koja esto pret#odi zakljuenju mira$ ,p%te primirje ima vojni i politiki karakter i zato ga zakljuuju, po pravilu, vojna lica uz saglasnost nji#ove vlade$

=okom rata moe do&i do privremene obustave neprijateljstava (primirje) na pojedinim borbenim sektorima, naje%&e u cilju prikupljanja mrtvi# i ranjeni#, ali nji#ov cilj nije obustava neprijateljstava radi okonanja rata$ *a vreme rata moe do&i do kapi%ula'ije, tj$ sporazuma o uslovima predaje dela borbenih jedinica ili celokupne oruane snage jedne od strana u sukobu$ =o je vojni sporazum i njega predvidja 8aki pravilnik iz 1":) godine, prema kome strane u sukobu prilikom njegovog zakljuenja moraju voditi rauna o pravilima vojnike asti$ Bezuslovna kapi%ula'ija je sporazum vojne prirode koji predstavlja kompletnu predaju oruane sile jedne od strana u sukobu i to bez ikakvih uslova$ 8ravilo je da se rat zavr%ava ugovorom o miru, mada je bilo sluajeva da je rat bio okonan i bez ugovora o miru (npr rat izmedju ;rancuske i >eksika 18#3418#))$ &govor o miru je medjunarodni ugovor zakljuen izmedju strana u sukobu, sa ciljem uspostavljanja mirnih odnosa$ ,n sadri re%enja za sva pitanja kojima treba regulisati ove budu&e odnose$ !glavnom to su: - teritorijalna pitanja, dravljanstvo, - repatrijacija ratni# zarobljenika, - razna politika pitanja, kao %to je raspu%tanje politiki# partija angaovani# u vodjenju rata, - odgovornost i ekstradicija ratni# zloinaca, - vojna pitanja kao sto su razoruanje, ratna steta, - ekonomska i druga pitanja$ !govori o miru predvidjaju garancije za nji#ovo izvr%enje$ ! njima se mogu nalaziti me#anizmi kao i naini za izvr%avanje ugovora o miru$ 8ravilo je da ratno stanje sa pravnog stanovi%ta prestaje onog trenutka kad ugovor o miru stupi na snagu$ ,n, u svakom slucaju, stupa na snagu sa razmenom ratifikacioni# instrumenata, ukoliko je takva ratifikacija ugovorom predvidjena$ !govori o miru moraju se izvr%avati$ "ji#ovo nepo%tovanje, delimino ili u celini, predstavlja kr%enje medjunarodnog prava$

%2. Pojam i o)li'i neutralnosti i prava i o)aveze neutralni! drava

Neu%ralnos% je neues%vovanje %rei& drava u nas%alom oruanom sukobu $ @o je poli%iki s%av jedne drave prema izbilom sukobu, koji povlai za sobom odredjene pravne posledi'e3 "aime, od momenta progla%enja, odnosno nastajanja neutralnosti, izmedju neutralni# drava i strana u sukobu uspostavlja se pravni odnos$ "eutralnost kao odredjeno pravno stanje mora biti uzajamno po%tovana$ "jeno nepo%tovanje, bilo od strane neutralne drave ili jedne od strana u sukobu, prekida uspostavljen odnos$ "eutralnost po pravilu nastaje davanjem izjave o neutralnosti upu&ene stranama u sukobu, a prestaje sa okonanjem oruanog sukoba$ + obzirom na praksu iz '' s$r$ ()panija i =urska) izvesni autori istiu pojam nezara&enosti kao jedan od oblika neutralnosti$ "ezara&enost je politiki stav prema jednoj od zara&eni# strana u sukobu, bez pri#vatanja pravni# posledica koje predvidja medjunarodno pravo$ /od neutralnosti je bitan pravni element A reciprocitet izmedju strana u sukobu i neutralne drave$ (edjutim kod nezara&enosti nema reciprociteta, jer nema jednakog tretmana prema obema stranama u sukobu$ ,ba svetska rata pokazala su da je sve manje neutralni# drava u takvim sukobima$ Fatovi svetski# razmera te%ko ostavljaju po strani zemlje koje bi elele da imaju ovakav status$ +tvaranjem organizacije ,!" postavilo se pitanje da li uop%te ima mesta neutralnosti u savremenoj medjunarodnoj zajednici, onoj koja poiva na sistemu 8ovelje ,!" (8ovelja nalae angaovanje svi# lanova ,!" u sluaju primene kolektivni# mera)$ "eutralnost je pravni odnos u kojem su strane u sukobu dune da po%tuju odredjena prava neutralni# drava, kao %to su neutralne drave, sa druge strane, dune da se uzdravaju od izvesni# akata prema stranama u sukobu, da i# spreavaju ili da trpe izvesne postupke sa nji#ove strane$ $e%om &a*kom konven'ijom iz -:13 godine regulisana su prava i dunosti neutralni# sila i pojedinaca u suvozemnom ratu$ =eritorija neutralni# drava je neprikosnovena$ 8od ovom teritorijom treba razumeti i obalno more teritorijalne drave$ "a nji#ovoj teritorija zabranjeno je vr%enje neprijateljstava, odnosno oruana borba i ratna

dejstva$ +trane u sukobu ne smeju da upotrebljavaju neutralnu teritoriju za prelaz svoji# trupa i prenos municije ili #rane$ "eutralna drava ima pravo i dunost da se brani i da %titi svoj neutralni stav$ ! tom smislu ona je ovla%&ena da suzbija povrede usmerene protiv njene neutralnosti, koriste&i se ak i silom$ "eutralna drava moe dozvoliti prelazak ranjenika i bolesnika preko njene teritorije pod uslovom da se sa njima ne prevoze vojnici i oruje$ @rinaes%a &a*ka konven'ija iz -:13 godine propisuje prava i dunosti neutralni# sila u sluaju pomorskog rata$ "eutralnost jedne drave nije povredjena obinim prolazom ratnog broda kroz njene teritorijalne vode$