1. Sen-Simonova koncepcija drutva U svojim delima Sen Simon razmatra i istrauje razliite fenomene drutva.

On u svojim delima upotrebljava pojmove kao to su: pojam drutva i socijalnog sistema, pojam drutvene strukture, pojam klase, pojam drutvenog razvoja... Sen Simon je uveren da napredak drutva zavisi od napretka nauke i njene primene u industriji. osebno mesto pripalo bi nauci o oveku i drutvu, a njen predmet i metod treba razvijati isto kao i u prirodnim naukama. !auku koja bi prouavala drutvo kao dinamiku celinu Sen Simon naziva socijalnom fiziologijom. !ajvaniji zadatak nove nauke bio bi izvriti drutvene promene i stvoriti efikasan sistem drutvene organizacije i uspostaviti drutveni sistem koji bi pojedincima pruao mogu"nost zadovoljavanja fiziki# i moralni# potreba. Osnovu drutva Sen Simon je video u klasi radnika zaposleni# u industriji, ubrajaju"i u tu skupinu i industrijalce. $eorijski opus Sen Simona daje nam mogu"nost da izdvojimo slede"e probleme: Sloenost nauke vodi njenoj klasifikaciji koju "e predstavljati nova nauka %politika nauka%, olaze"i od induktivnog zakljuivanja i solidnog znanja prolosti, ova nova nauka zasniva"e se na uenju o razvitku i napretku, Stadij razvitka kretao bi se u rasponu od mistike do pozitivne nauke, &rutveni poredak mora stajati na temeljima nove socijalne nauke, $emelj drutveni# promena treba traiti u novoj industriji, zatim ukidanje parazitski# klasa i jedinstvo evropske nacije na bazi bratstva. ' pored naglaeni# utopijski# elemenata, Sen Simonova koncepcija drutva snano je uticala na razvoj sociologije kao nauke i na formiranje socioloki# ideja Ogista (onta. 2. Ogist Kont pozitivizam u sociologiji Ogist (ont se smatra pronalazaem i osnivaem sociologije kao posebne drutvene nauke. )io je vie godina Sen Simonov sekretar i jedno vreme razvijao se pod njegovim uticajem, preuzimaju"i od njega neke ideje. (ont je napisao vie dela: Kurs pozitivne filozofije, Pozitivistiki katihizis, Kurs pozitivne politike, Rasprava o pozitivnom duhu. U sedmom redavanju etvrte knjige Kursa pozitivne filozofije, umesto pret#odnog imena %socijalna fizika% daje novo ime %sociologija%. *ato mnogi sociolozi smatraju (onta ocem sociologije. (ontova klasifikacija nauka ima slede"i redosled: matematika, astronomija, fizika, #emija, biologija i kao poslednja sociologija. +ednostavnije i egzaktnije nauke dolaze pre sloeniji#. Ogist (ont je otro kritikovao postoje"i drutveni poredak koji je za#va"en sukobima, a jedini put izlaska iz tog stanja nalazi se u du#ovnom jedinstvu utemeljenom na pozitivizmu. (ont je sa velikim simpatijama gledao na srednji vek zato to je tada postojalo jasno razgranienje u podeli vlasti izme,u crkve moralna sfera i drave . politika sfera. Od (onta poinje sociologija uopte, od njega poinje i pozitivistika metodologija, %pozitivni metod%. (ont deli sociologiju na %socijalnu statiku% i %socijalnu dinamiku%. Socijalna statika prouava statike dimenzije poretka dok socijalna dinamika istrauje razvoj i kontinuitet drutva u kojem dolazi do izraaja promene poretka koje tee njegovom progresu. /judski du# prolazi kroz tri stadija razvitka ljudskog drutva, koje je formulisao kao kretanje kroz teoloku, metafiziku i pozitivistiku sferu.

3. Pozitivizam u sociologiji ozitivistiki pristup dominirao je u sociologiji sve do &rugog svetskog rata. !akon rata njegova popularnost opada zbog razni# kritika drugi# gledita 1funkcionalizam, strukturalizam, marksizam2 koja su nudila bolja reenja. !ajizraeniji pozitivistiki pristup u sociologiji nalazimo kod 3mila &irkema u delu Pravila socioloke metode. On sugerie sociolozima da: %posmatraju drutvene injenice kao da su stvari%. ozitivistiki pristup u sociologiji polazi od slede"i# predpostavki: !udi radikalnu alternativu svim dotadanjim filozofskim miljenjima i idejama, (ritikuje feudalni poredak ispunjen krutom i beivotnom spekulacijom koju "e zameniti racionalna misao i iskustvene injenice, 3gzaktnost, praktinost i konstruktivnost svakog pozitivistikog stava ogleda se u operacionalizaciji i iskustvenoj verifikaciji, *a#valjuju"i prisustvu pozitivne nauke, te#nika pitanja se lake reavaju, Svojom %naunom neutralno"u% jasno razgraniava nauno od ideolokog, o uzoru na prirodne nauke koristi egzaktnu i preciznu metodu u prouavanju oveka i drutva i tako dolazi do injenica temeljeni# na iskustvenom materijalu. Sadraji vrednosni# sudova i normativni# iskaza ne mogu se iskustveno proveriti i praktino primeniti zbog nji#ove nenaune valjanosti. . !e"anicisti#ki pravac redstavnici ovog pravca objanjavaju drutvene pojave polaze"i od prirodni# nauka 1matematike, fizike, me#anike i #emije2, pre svega od me#aniki# zakona, kao to su kretanje, ravnotea, privlaenje, odbijanje i drugi. 4e#anicistika s#vatanja o drutvu zastupalo je vie teoretiara: /ametri, &idro, 5olba#, 5elvecije, (eri, Solvej, areto... /ametri tvrdi da se sce drutvene pojave mogu objasniti zakonima me#anike. (eri misli da su ljudi molekuli drutva i da nji#ovo udruivanje u drutvene grupe ima mnogo slinosti sa zakonima molekularne gravitacije. Solvej dokazuje kako je ovek slian maini koja obezbe,uje korisnu energiju za#valjuju"i svojim umnim sposobnostima. !a osnovu ovoga, vidi se da me#anicistiki pravac u sociologiji gubi iz vida kvalitativnu razliku izme,u prirode i drutva. 4e#anicistiki nain miljenja imao je znaajan uticaj u periodu formiranja i razvoja sociologije. 4e,utim, uticaj ovog pravca u modernoj sociologiji u stalnom je opadanju. $. %eogra&ski pravac Utemeljivai geografskog pravca nastoje da sutinu ljudskog drutva svedu na uticaj geografski# inilaca, svojstva zemljita, geografske duine i irine, klime, Sunca i pojave na njemu, te da ovi inioci znaajno utiu na formiranje drutvene strukture.*aetnik ovog pravca je 6ederik /e lej. On je posebno isticao znaaj uticaja geografski# faktora na porodicu kao osnovnu drutvenu "eliju koja vri vanu funkciju u svakom drutvu. On je napravio spisak od 78 drutveni# pojava koje su u vezi sa porodicom. U okviru ovog pravca u sociologiji poznat je nemaki geograf 6ridri# 9acel koji u delima Antropografija i Politika geografija, istie uticaj zemljita, odnosno njegovog poloaja i prostranstva na ivot ljudi. :eografski uslovi omogu"avaju, posredno, preko materijalne proizvodnje, razvoj drutva, ali je pogreno ako se taj uticaj preuveliava. +er savremeni razvitak te#nike i te#nologije smanjuje zavisnost drutva od prirodno . geografski# faktora. 7

'. (iologisti#ki pravac $eoretiari ovog pravca pokuavaju objasniti drutvene pojave biolokim zakonima, upore,uju"i ljudsko drutvo sa biolokim organizmom, tvrde"i da se isti procesi odvijaju u biolokom organizmu i drutvu. U biologistikom pravcu ima mnogo varijanti, ali su tri glavne: organistika, darvinistika i rasistika varijanta. &arvinistiko uenje i brz razvoj biologije sredinom 0;. veka, snano su uticali na mnoge mislioce o drutvu, pa tako i na glavnog predstavnika biologizma u sociologiji- 5erberta Spensera, koji se smatra jednim od osnivaa sociologije. !jega smatraju utemeljivaem organicistike varijante biolokog pravca u sociologiji, jer je po njemu razvitak i funkcionisanje drutva slino razvitku organizma. o njemu drutvo se razvija po istim zakonima kao i organizam, od jednostavne pa sve do sloene strukture. Spenser misli da ljudsko drutvo prolazi kroz etiri faze razvoja koji rezultiraju: rvobitnom #ordom, 4ilitaristikim ili vojnim tipom drutva, 'ndustrijskim tipom drutva, 3tnikim tipom drutva. &rutvo postaje mesto sukobljavanja pojedinaca i grupa, gde se vodi neprekidna borba za opstanak, dovodi do selekcije i podele drutva na elitu i masu. 9asistika varijanta biologizma polazi od toga da su borba za opstanak i prirodno odabiranje ljudi u drutvu doveli do nejednakosti rasa. ). *ndividualnopsi"oloki pravac 'ndividualnopsi#oloki pravac polazi od pretpostavke da se drutvene pojave mogu objasniti individualnom psi#ologijom i uzajamnom dodirnom svesti, kao i ponaanjem pojedinca. Ovaj pravac zastupa vie teoretiara: :abrijel $ard, 4aks <eber, Sigmund 6rojd, +akob 4oreno... :abrijel $ard tvrdi da sociologija istrauje psi#ike odnose individuuma u drutvu, iji oslonac lei u psi#ikim osobinama pojedinca. $ard dokazuje da se drutvene pojave 1umetnost, pravo, moral2 sastoje od podraavanja ili imitacije. ored podraavanja, kod $arda nailazimo na delovanje i drugi# psi#iki# procesa na drutvo, a to su: suprostavljanje i prilago,avanje. Sigmund 6rojd je osniva psi#oanalitike teorije, koji ne samo drutvene nego i psi#ike pojave objanjava na bazi jednog instinkta, odnosno polnog nagona- libida. On sve psi#ike procese svodi na polni nagon, tvrde"i da su i drutvene pojave nastale pod uticajem polnog nagona. On tvrdi da strukturu linosti ine tri sloja, i to: 0. id 1ono2 je bioloki deo linosti sastavljen od nagona, tj. polnog nagona- libida, 7. ego 1ja2 karakterie racionalnost bazirana na razumu, =. superego 1nad-ja2 je najvaniji deo linosti i moe se odrediti kao svest sticana u porodici. o <eberu, drutveno ponaanje pojedinca ispoljava se na etiri naina: 0. 9acionalno u odnosu na cilj, 7. 9acionalno u odnosu na neku vrednost, =. $radicionalno ili naviknuto ponaanje, >. 3mocionalno ponaanje izazvano afektima i emocijama.

+. Kolektivnopsi"oloki pravac !ajznaajniji predstavnik ovog pravca je osniva poznate francuske kole 3mil &irkem. U svojoj teoriji on pokuava da dokae da je sociologija pozitivna nauka isto kao i prirodne nauke jer izuava drutvene injenice kao stvari. (ad se drutvena solidarnost pojavljuje kao me#anika solidarnost, onda je re o malom, primitivnom i #omogenom drutvu u kojem su jake srodnike veze, nedovoljno razvijena podela rada i broj zanimanja ogranien. U me#anikoj solidarnosti, pojedinci obavljaju sline funkcije u drutvu. !asuprot tome, organska solidarnost je nastala na osnovu vieg stepena razvijenosti podele rada, to je rezultat raznovrsnosti individualni# zanimanja i me,usobne zavisnosti pojedinaca. o &irkemu, drutveni progres nastaje kao rezultat transformacije me#anikog tipa solidarnosti u organski tip solidarnosti. U prvom tipu solidarnosti dominira kolektivna svest, a u drugom ta ista svest slabi za#valjuju"i razvijenijoj drutvenoj podeli rada. Osnovne slabosti &irkemove koncepcije drutva sadrane su u s#vatanju: 0. &a je podela rada garancija ko#ezije drutva, 7. &a je kolektivna svest glavni inilac za nastanak i promenu drutvene strukture, =. S#vatanje drutva kao beskonfliktne i funkcionalne zajednice. ,. -ormalizam u sociologiji 6ormalizam se bavi drutvenom formom, to znai oblikom. ripadnike formalne sociologije moemo podeliti na nemaku i ameriku kolu. Utemeljivai nemake kole bili su: $enis, *imel i /eopold fon <ize, a amerike: 3dvard 9os, 9obert ar i Sorokin. o $enisu, sociologija je nauka sa drutvenim injenicama, a one ine zajedniki ivot ljudi. $ako on deli optu sociologiju na tri dela: 0. !a nauku o zajednikom ivotu, odnosno nauku o drutvenom nagonu, 7. !a nauku o drutvenoj dui koja sadri drutveno pozitivne i negativne motive, =. osebnu sociologiju: istu, primenjenu i empirijsku. o $enisu, dve osnovne drutvene forme ivljenja ljudi su zajednica i drutvo. o *imelu primaran zadatak sociologije je istraivanje oblika drutvenog ivota koji su nastali kao posledica me,usobni# odnosa pojedinaca. On smatra da sociologija ne moe u celosti objasniti drutvenu pojavu, pa je neop#odno da se koristi rezultatima do koji# je dola psi#ologija. /eopold fon <ize drutveni oblik s#vata kao osnovu svi# drutveni# pojava, svojstven iskljuivo drutvu, nazivaju"i ga %drutveno%. Sutina %drutvenog% je drutveni proces. Osnovni nedostatak formalnog pravca u sociologiji ogleda se u razdvajanju %oblika% od %sadrine% i prenaglaavanju oblika drutveni# pojava na raun analize sadraja ti# pojava. 'sto tako, slabost ovog pravca ogleda se u injenici to se previe oslanjao na psi#ologiju pri objanjavanju drutveni# pojava.

>

1.. -unkcionalizam $eoretiari funkcionalizma polaze od stava da je drutvo celina koja se sastoji od delova: porodica, religija, kultura, politike institucije. $o znai da svaki deo ima odre,enu funkciju i tako utie na ouvanje i stabilnost celine. !ajznaajniji predstavnici funkcionalistikog pravca u sociologiji su: )ronisalv 4alinovski, 9edklif )raun, $alkot arsons i 9obert 4erton. rema 4alinovskom temeljni princip funkcionalizma je princip funkcionalne univerzalnosti drutveni# pojava. $eorijska misao 4alinovskog se razvijala pod snanim uticajem biologizma. On smatra da svaki element kulture 1obiaji, ideje, verovanja i sl.2 ispunjava neku vitalnu funkciju. )raun, kao ve"ina teoretiara funkcionalizma, polazi od toga da drutvena struktura predstavlja odre,enu celinu koju ine delovi ili elementi. 3lementi drutvene strukture su pojedinci povezani drutvenim procesima i determinisani normama, pravilima i ponaanjem pojedinaca u drutvu. arsons posmatra drutvo kao socijalni sistem koji funkcionie ako su ispunjena etiri temeljna preduslova. rvi, prilago,avanje okolini koji podrazumeva zadovoljavenje osnovni# ljudski# potreba 1stan, #rana2. &rugi, postojanje cilja prema kojem je drutvena akcija usmerena. $re"e, odravanje oblika. ?etvrti preduslov- integracija. 9obert 4erton pravi razliku izme,u manifestni#, optevidljivi#, prepoznatljivi# i latentni# 1skriveni#2 funkcija u istraivanju drutva, skupina ili pojedinaca. Osnovne karakteristike funkcionalizma su: &rutvo je stabilan sistem, &elovi sistema dobro su integrisani, Svaki deo ima odre,enu funkciju koja pridonosi jaanju sistema, &rutvo se temelji na optoj saglasnosti o vrednostima, &rutveni red je osnovna pretpostavka uspenog funkcionisanja sistema, Svako odstupanje od reda jeste disfunkcionalno, ?ovek je bi"e koje se prilago,ava sistemu. 11. Strukturalizam Strukturalizam kao znaajan pravac u savremenoj sociologiji proao je kroz tri faze svog razvoja. U prvoj fazi pojavio se kao nov nauni metod kod jednog broja drutveni# nauka. &rugu fazu obeleili su radovi iz oblasti etnologije, antroplogije, lingvistike i psi#oanalize u kojima je istraivanje usmereno na sistem, a zapostavljen je ovek. $re"a faza odnosi se na kritiku koja uoava odre,ene njegove nedostatke. Strukturalisti polaze od pretpostavke da ne treba istraivati sutinu drutveni# pojava nego odnose koji povezuju pojave i tako organizuju drutvenu celinu. rema strukturalistima, komuniciranje me,u ljudima u datom drutvu zavisi od tri bitna principa: 0. princip %razmene rei% . misaono jezika pravila, 7. princip %razmene dobara i usluga% . ekonomska pravila, =. princip %razmene ena% . porodini odnosi.

12. !arksizam $vorac i predstavnik ove teorije bio je (arl 4aks. (od njega nailazimo na s#vatanje oveka kao %bi"e prakse%. $o je osnovno polazite njegove rasprave o oveku koji vlastitom proizvodnom delatno"u proizvodi i uslove svoje egzistencije, kao i institucionalne odnosno strukturalne okvire vlasti reprodukcije ivota. &akle, isto onako kao to proizvode materijalne uslove vlastite egzistencije, ljudi proizvode i svest, predstave o drutvu i prirodi. 4arksova koncepcija drutva polazi od stava da je ovek glavni faktor u konstituisanju drutvene zajednice. Svako drutvo sadri objektivne prepreke proizile iz ovekove delatnosti, jer ljudi ne biraju socijalnu formu u okviru koje "e iveti i uspostavljati odnose sa drugim ljudima. 4arksizam se razlikuje od funkcionalizma i strukturalizma pre svega po makrosociolokom pristupu naglaavaju"i konflikt suprostavljeni# klasni# interesa. Oni u prvom redu smatraju da drutvene promene, nestabilnost i poreme"aji u drutvu, zatim da je ukidanje mnogi# socijalni# i politiki# institucija dobro dolo kao podsticaj u pravcu socijalni# promena. 13. Pojam sociologije i njeno predmetno odre/enje Sociologija je nauka o ljudskom drutvu. Ona nije samo opta ve" i egzaktna nauka o drutvu, i kao takva dozvoljava da drutveni svet posmatramo iz vie razliiti# aspekata. Svaka nauka, pa prema tome i sociologija ima svoj predmet i metod. !i jedan od veliki# osnivaa i utemeljivaa sociologije nema preciznu i jasnu definiciju sociologije koja bi odgovarala nji#ovim stvarnim idajama. Socijologija je prola kroz vie razvojni# faza koje su rezultirale njenim napretkom u pogledu: 0. osamostaljivanja u posebnu drutvenu nauku, 7. odre,ivanja vlastitog predmeta istraivanja, =. razvoja metoda i te#nika istraivanja, >. ostvareni# rezultata u istraivanju drutveni# fenomena na teorijskom i empirijskom planu. Obzirom na sloenost drutva koje istrauje, nije nimalo lako odrediti predmet sociologije. *ato u odre,ivanju sociologije kao naune discipline treba po"i od najvaniji# elemenata i to: 0. da je sociologija najoptija nauka o ljudskom drutvu, to podrazumeva da prouava ne samo delove, nego i ljudsko drutvo kao celinu, drutvo kao totalitet, i uz to koristi znanja posebni# drutveni# nauka i ima izrazito teorijski karakter@ 7. da ona dolazi do saznanja o sveoptoj povezanosti i zavisnosti ljudi u drutvu@ =. da istrauje drutvene odnose i drutvene procese@ >. da ispituje razliite vrste sloeni# pojava i odnose izme,u ti# pojava@ 8. ona prouava oblike i uzroke drutveni# promena@ A. prouava drutvenu strukturu u okviru koje funkcioniu drutvene grupe, institucije i sistemi@ B. ona prati zakone drutvenog razvoja karakteristine za pojedine tipove drutveni# pojava u okviru odre,eni# globalni# drutava. !a kraju, potrebno je ista"i da sociologija istrauje odnos pojedinca i pojedinca, kao i odnos pojedinca i drutva kao celine.

1 . Pojam drutva 9e %drutvo% jedna je od rei sa najvie znaenja. $ako se ona upotrebljava najpre da bi oznaila drutveni ivot vie jedinki, i u tom smislu se razlikuje ljudsko drutvo od ivotinjskog. &rutvo dalje znai svaku skupinu, odnosno zajednicu unutar ljudskog drutva@ zatim znai jednu posebnu vrstu zajednica - i tako postoji npr. trgovako drutvo, studentsko drutvo... &rutvo znai i naroiti sloj u drutvu . i tako se razlikuju %bolje drutvo% od nii# drutveni# slojeva itd. S obzirom na ova razna znaenja rei drutvo, treba uvek dobro obratiti panju u kom se smislu ta re upotrebljava, jer u suprotnom esto dolazi do nepotrebni# nesporazuma i nejasnosti. Cko se baci najoptiji pogled na drutvo, bez mnogo udubljivanja u njegovu sutinu, povrno, onda je vrlo teko otkriti ta je to to ini drutvo. !ajpre se vide ljudi, pojedinci, a zatim izvesni materijalni predmeti. ostoji i tre"i element u drutvu a to su ljudske radnje, postupci, ponaanja. Ove radnje su ili fizike ili psi#ike, odnosno umne, no naje"e su one povezane. 1$. Pojam metoda u sociologiji 9e metod potie od grke rei 4et#odos, to znai put, nain saznavanja i istraivanja istine o predmetu koji izuava dotina nauka. Sve nauke, pa i sociologija odre,ene su ne samo svojim predmetom, nego i svojom metodom. 4etod se naje"e definie kao put kojim se dolazi do istine u nauci. Ovakvo odre,ivanje metoda u nauci smatra se nepotpunim. *ato njegovu celinu i potpunost obu#vataju tri sastavna elementa . rvi element je postupak i obu#vata radnje koje reba obaviti prilikom saznanja predmeta. &rugi elemnt odnosi se na znanje o samom predmetu. $re"i se odnosi na sredstva koja se koriste da bi se predmet saznao.

1'. Put nau#nog saznanja u istrazivanju drutveni" pojava olaze"i od empirijskog pristupanja u istraivanju drutveni# pojava, smatramo bitnim slede"e etape: 0. priprema istraivanja, 7. planiranje istraivanja, =. izvo,enje istraivanja, >. obrada prikupljeni# podataka, 8. analiza i interpretacija rezultata. U pripremanju konkretnog istraivanja istraiva uvek treba da polazi od nekog problema ili ideje koja moe da bude rezultat istraivaa, nekog drugog ili institucije. (ad istraiva ima ideju u vidu problema, on posmatra na mestu gde se problem manifestuje. Slede razgovori sa odre,enim ljudima, traga se za literaturom koja obra,uje problem, analiziraju se dosadanja istraivanja u toj oblasti. *ato se uvek pre plana istraivanja uradi idejna skica koja sadri orijentaciju definisanja problema, alternativnu metodu za prikupljanje podataka i okvirni predraun trokova. U okviru ove etape, postoje tri razliita zadatka koja treba obaviti, a to su: 0. odabiranje i precizno definisanje problema istraivanja, 7. odabiranje adekvatni# metoda za prikupljanje podataka, =. finansijski predraun trokova. U okviru odabiranja i postavljanja problema najpre se razmatra literatura kojoj taj problem pripada i tako stvore uslovi da se formulie ui problem istraivanja. U okviru drugog zadatka plana istraivanja, biraju se metode i postupci kojima se prikupljaju traeni podaci. 'z plana treba da se vidi koju "emo od te#nika koristiti u istraivanju. !aje"e kori"ena te#nika je upitnik 1anketa2. Slede"a faza sociolokog istraivanja odnosi se na postupke za statistiku obradu i grafiko prikazivanje prikupljeni# podataka. ', na kraju, analiza i objanjenje dobijeni# rezultata je poslednja faza u istraivanju socioloki# fenomena. 1). 0ksperiment (ao te#nika prikupljanja podataka, eksperiment se odvija u uslovima koji su strogo i precizno kontrolisani, jer se njegovi rezultati dovode u vezu sa tanim saznanjem drutveni# pojava. 3ksperiment se sprovodi tako to se odaberu i prate dve grupe: eksperimentalna i kontrolna. Obe grupe, u svim uslovima, me,usobno su izjednaene. 4e,utim, tokom istraivanja eksperimentalnoj grupi se doda ili oduzme neki inilac iji uticaj eli da se ispita, dok su uslovni inioci lanova kontrolne grupe ostali nepromenjeni- obe grupe su podvrgnute posmatranju i merenju od poetka do kraja istraivanja, da bi se dolo do rezltata stvoreni# pod uticajem inilaca namerno odabrani# za eksperimentalnu grupu. 3ksperiment moe biti laboratorijski, tj. vetaki stvoreni uslovi i prirodni, kada se odvija u stvarnim nesimuliranim uslovima i ima ve"u praktinu vrednost zbog neforsiranog ponaanja ispitanika. :lavna slabost eksperimenta ogleda se u njegovoj primeni na vrlo mali broj drutveni# pojava.

1+. Posmatranje $o je metoda istraivanja koja se koristi neposrednim ulnim opaanjem- zapaanje, konstatovanje, zapisivanje rezultata posmatranja. !auno posmatranje mora da budeprecizno i sistematino, da slui otkrivanju drutvene stvarnosti, da je planski usmereno prema cilju istraivanja i da je podlonokontroli zbog valjanosti i istinitosti. ostoji vie vrsta naunog posmatranja, kao to je na primer: posmatranje bez uestvovanja u kojem istraiva usmerava svoju panju na ponaanje, reakcije i odnose u grupi koju istrauje, s tim to on u njoj ne zauzima aktivno ue"e. osamtranje sa uestvovanjem je ukljuivanje istraivaa kao uesnika u ivotu i radu oni# kojima se bavi. &a bi istraivanje bilo to uspenije, posmatrani ne smeju znati da je posmatra u grupi. 1,. *ntervju 'ntervju je intezivna anketna te#nika, kojom se od manjeg broja ispitanika ili respondenata moe dobiti ve"i broj podataka, s ciljem da se oni upotrebe u naune svr#e. Sprovodi se usmeno, po principu dobrovoljne saradnje direktnim kontaktom ispitivaa i ispitanika. 'ntervjui se mogu podeliti na strukturirane i nestrukturirane. U strukturiranom intervjuu unapred je sastavljen tekst pitanja i ostaje isti za sve ispitanike. odaci iz strukturiranog intervjua obino se smatraju pouzdanijima. !estrukturalni su intervjui orijentisani na slobodno oblikovanje pitanja po vlastitoj elji ispitivaa, a ispitanik moe da proiri odgovore na podruja koja ga zanimaju. odaci dobijeni iz ove vrste intervjua smatraju se manje pouzdanim. rednosti intervjua nad ostalim te#nikama istraivanja ogledaju se u slede"em: sprovodi se usmeno 1i pitanja i odgovori2, kontakt je direktan izme,u ispitivaa i ispitanika, anketar moe dati i naknadna objanjenja u vidu napomena, uteda u vremenu, smanjena materijalna ulaganja... 2.. 1pitnik 2anketa3 Upitnik je najznaajnija i najvanija sociloloka istraivaka te#nika, jer je prilago,ena opaanju masovni# pojava i brzom formiranju dobijeni# podataka. Upitnik je nain dobijanja odgovora na postavljena pitanja, odnosno te#nika prikupljanja podataka pismenim postavljanjem pitanja. &va su momenta karakteristina za istraivaku te#niku upitnika: prvo, upotreba uzorka, znai deo populacije koju prouavamo, jer na uzorku zakljuujemo o celini, o populaciji, i drugo, upotreba upitnika, saeto napisana pitanja na koja se od ispitanika trai odgovor. ri izradi upitnika, naroito se vodi rauna da se postave takva pitanja kojima "e se prikupiti eljeni podaci,a ispitanici podstaknuti na saradnju. 'zrada upitnika ostvaruje se u nekoliko etapa: ralanjavanje problema i izbor indikatora 1pokazatelja2, izbor tipa upitnika i tipa pitanja, formulisanje pitanja i oblikovanje upitnika, provera na terenu. U prvoj etapi problem rastavljamo na potprobleme, ove na varijable, a varijable na indikatore. U etapi izbora tipa upitnika i tipa pitanja, moemo se odluiti za vo,eni i nevo,eni tip upitnika. <o,eni je upitnik kad anketirani ispunjavaju upitnik uz uputstvo anketara, nevo,eni kad ispitanici ispunjavaju upitnik bez kontrole ispitivaa. S obzirom na vrstu pitanja u upitniku, postoje dve vrste: zatvorena i otvorena pitanja. (od zatvoreni# pitanja odgovori su ponu,eni, a ispitanik bira one odgovore za koje smatra da su tani. Otvorena pitanja daju mogu"nost ispitaniku da samostalno formulie odgovore.

21. Statisti#ka metoda i sociometrija omo"u statistike metode pojave se klasifikuju u tipove, vri se nji#ova specifikacija i meri varijacija i tako utvr,uje odstupanje pojave od odre,enog tipa. ri istraivanju drutveni# pojava uveliko se moe koristiti ova metoda, ali govore"i reima istraivaa, ona se s#vata kao univerzalni skup postupaka, odnosno osnovni istraivaki instrument u drutvenim naukama, pa tako i u socioligiji. *ato statistiki postupci i podaci sami po sebi nisu sociologija. $ek sociolokom interpretacijom i razmiljanjem oni postaju sociologija. Sociomertija se koristi u istraivanju mali# socijalni# grupa. omo"u sociometrije moe se jednostavno verbalno, grafiki i brojano opisati ukupna struktura me,usobni# odnosa koja u jednom momentu postoji me,u lanovima neke konkretne grupe. Ono to sociomertiju interesuje jeste sama struktura grupe. Ona eli da istrai, odnosno prikupi podatke 1udaljenost-bliskost, simpatiju-antipatiju, saradnju-odbijanje, aktivan-neaktivan u grupi...2 koji su znaajni za sadanje i mogu"e grupne odnose i grupnu dinamiku. !a osnovu negativni# i pozitivni# biranja koje vri svaki lan grupe, svaki pojedinac se moe svrstati u neki od sociometrijski# tipova. Sociometrijska istraivanja naje"e koriste test, a sociometrijska struktura grupe najjednostavnije se moe prikazati pomo"u sociograma-posebnim znakom oznaava se svaki lan grupe. &rugi nain je prikazivanje biranja pomo"u brojeva u tabelama. 22. 4naliza sadr5aja i uporedni metod Cnaliza sadraja kao specifian istraivaki postupak koristi se u istraivanjima verbalne gra,e- bilo kog teksta pisanog slobodnim stilom. $aj tekst se ralanjuje u osnovne kategorije sa strogo odre,enim znaenjem i da bi se utvrdila nji#ova uestalost javljanja u tom tekstu i potraile veze ili korelacije izme,u pomenuti# kategorija. $o je metoda pomo"u koje se na sistematian, kvantitativan i objektivan nain dolazi do podataka o karakteristikama i sadraju pojave onako kako su je videli ljudi u nekom vremenskom periodu i na odre,enom drutvenom poloaju. Uporedni metod kao te#nika sociolokog istraivanja primenjuje se prilikom upore,ivanja pojava koje su me,usobno uporedive, a i razlikuju se po nekim obelejima. Upore,ivanje kao metod doprinosi prikupljanju tani# podataka o drutvenim pojavama koje se manifestuju razliito u drutvima istog i razliitog tipa. :lavna osobina ove metode ogleda se u pore,enju razni# drutava. 'sto tako, pomo"u uporednog metoda utvr,uju se slinosti i razlike drutveni# pojava u istim i razliitim drutvima i nji#ovim razliitim periodima.

0E

23. Pojam drutvene strukture ojam struktura je jedna od centralni# kategorija u sociologiji koja je i danas u fokusu i spektru teorijskog i empirijskog saznanja ve"eg broja sociologa. 4ada je od izuzetnog znaaja njegova upotreba i irenje, on nije precizno odre,en, pa prilikom njegovog definisanja moramo strogo voditi rauna o razgranienju od slini# termina. 'zgleda da u odre,ivanju ovog pojma esto dolaze do izraaja saznanja koja su nepotpuna, neprecizna i netana, jer se ponekad struktura objanjava saznanjima iz prirodni# nauka. Strktura se moe odrediti kao manje ili vie trajan i stabilan sistem drutveni# elemenata i odnosa u koje se ljudi ukljuuju obavljaju"i razliite delatnosti. Svaki od ti# elemenata utie kako na druge elemente, tako isto i na strukturu drutva kao celinu. (ada je re o strukturi drutva, onda se moraju imati na umu bar tri momenta: 02 elementi iz koji# se sastoji i njove karakteristike, 72 odnosi kojima su elementi povezani, =2 relativno stabilna celina ovi# odnosa koja se esto naziva %sistem%. 2 . Osnovni elementi drutvene strukture &rutvena struktura je trajan i stabilan sistem odnosa izme,u elemenata iz koji# je svaka drutvena pojava sastavljena. $aj sistem sloenosti drutveni# pojava obu#vata slede"e elemente: 0. ljude kao najvanije drutvene %estice% i kao nosioce brojni# delatnosti koje ona vre u drutvu i prirodi, iji je cilj zadovoljenje mnotva ljudski# potreba. 7. mnotvo i raznovrsnost drutveni# grupacija, tvorevina i institucija. =. posebne celine koje pripadaju globalnom drutvenom totalitetu. oto je svaka drutvena pojava sastavljena od delova 1elemenata2, oni se mogu razlagati sve dok pojava zadrava svoj identitet. U sluaju da ralanjivanjem elementi izgube svoj identitet, odnosno da pojava prestane da bude ono to je bila, tada govorimo o osnovnoj ili primarnoj strukturi. 2$. Osnovne dimenzije drutvene strukture2drutvena uloga6drutveni polo5aj3 :lobalne dimenzije drutvene strukture su #orizontalno diferenciranje i vertikalno stratifikovanje drutveni# odnosa i delatnosti u drutvu. 5orizontalna dimenzija 1pokretljivost2 drutva se ispoljava uglavnom kroz drutvene uloge povezane funkcionalnom me,uzavisnosti, dok se vertikalna dimenzija odvija na taj nain to pojedinci i grupe zauzimaju odre,ene drutvene poloaje na lestvici socijalne raslojenosti. &rutvena uloga se moe s#vatiti kao organizovan i regulisan nain ponaanja i delovanja, ali pak delatnost u vidu zadatka pojedinca u podeli rada koji odre,uje njegov poloaj u drutvu. &rutvena uloga kao osnovni element drutvene delatnosti odluuju"e utie na drutveni poloaj, presti, ugled, mo". &rutveni poloaj je mesto koje pojedinac ima u #ijerar#iji socijalne stratifikacije, a njegovi manifestni oblici javljaju se pri prelasku iz nieg u vii sloj 1napredovanje2 ili iz vieg u nii sloj 1nazadovanje2. &rutvena mo" je verovatno"a uspe#a pojedinca da drutvenim uticajem ostvari eljeni cilj. ri formiranju drutvene mo"i presudan uticaj imaju drutveni poloaj, status, uloga i ugled.

00

2'. Pro&esija 9e profesija je latinskog porekla 1professio F zanimanje, struka2 i javlja se kao izraz podele rada u svim oblastima drutvenog ivota. !ajpotpunije odre,enje profesije u sociologiji dao je 3rnest :rinvud. o njegovom miljenju profesija je kompleksan fenomen u drutvu koju ini slede"i# pet elemenata: 0. sistemski zaokruena teorija . rad profesionalca se zasniva na teorijskom znanju koje mora biti i kritiki i stvaralaki usmereno. 7. drutvene sankcije . sadre ogranienja 1koje se odnose na pruanje kvalitetne usluge2 i privilegije 1ime se titi autoritet2. =. struni autoritet . reavanje bilo kog praktinog problema mora da se zasniva na doslednoj primeni teorije, a to se naziva ekspertizom. >. etiki kodeks . regulie dve vrste odnosa: a2 koja reguliu odnose izme,u kolega@ b2 koja reguliu odnose izme,u kolega i eksperta. 8. specifina podkultura . osoben stil ivota odre,eni# profesija. 2). (irokratija ojam %birokratija% znai vladavina inovnika. O birokratiji u odre,enom smislu moemo govoriti kao posebnom obliku organizacije, koji kao drutveni realitet ima naglaenu tendenciju monopolistikog raspolaganja drutvenom mo"i. *a 4aksa <ebera birokratija kao univerzalna pojava nastaje u feudalnom drutvu, biva prisutna i razvija se u svim modernim racionalnim drutvima, daju"i im osnovna obeleja. &a bi bolje razumeli problem birokratije, treba da se po,e od slede"i# karakteristika: 0. trajnost delovanja, 7. zatvorenost prema vani, =. formalizam 1slubena pravila i postupci, slubena dunost2, >. #ijerar#ijska poslunost, 8. autoritet, A. karijerizam. 2+. Politi#ke partije !astanak politiki# partija uvek je bio vezan za odre,ene grupe ljudi isti# politiki# ube,enja, i iji je krajnji cilj pobeda na izborima. &a bi tako neto ostvarila, partija mora da animira masu koja "e glasati za odre,enog kandidata iz te grupe. *ato se u partijama izdvaja grupa ljudi, stvaraju"i tako jezgro koje se iskljuivo bavi organizacijom izbora, ideolokom propagandom i prikupljanjem materijalni# sredstava. U odre,ivanju pojma politike partije treba po"i od slede"i# elemenata: 0. politika partija je trajno organizovana parcijalna drutvena grupa, odnosno politika organizacija@ 7. deo je jedne ili vie klasa i socijalni# slojeva, ali jedna klasa ili jedan sloj moe imati vie politiki# partija@ =. obu#vata ljude koji imaju iste politike i ekonomske interese iskazane u zajednikoj politikoj ideologiji i u programu politike partije@ >. politika stranka ima svoje ciljeve koji su usmereni na osvajanje i zadravanje vlasti@ 8. osnovni cilj politiki# partija je potpuno preuzimanje ili delimino vrenje dravne vlasti.

07

2,. 7ipologija6 struktura i organizacija politi#ki" partija U sociologiji, tipologija politiki# partija vri se prema razliitim kriterijumima, kao to su: ideologija, struktura, organizacija, funkcionisanje, strategija... Sa stanovita unutranje organizacije 1vo,stvo, lanstvo2 politike partije mogu biti demokratske i autoritarne, odnosno totalitarne. Struktura politike partije sastavljena je iz slede"i# elemenata: lanstvo, rukovodstvo, struni aparat, finansije, ostale partijske organizacije. rogram i statut su pisani dokumenti koje ima svaka politika partija. rogram politike partije sadri ideologiju, ciljeve i sredstva kojima se dolazi na vlast i ostvaruje interes. Statut je pisani dokument koji regulie prava i obavaze lanova politie partije. 3.. Pojam i vrste drutveni" grupa &rutvenu grupu ine dve ili vie individua povezani# trajnim emocionalnim i funkcionalnim vezama interakcije, ali i zajednikom delatno"u, interesima i potrebama, koje na osnovu istog porekla, slinog drutvenog poloaja i zajedniki# drutveni# vrednosti, prava i normi, rezultira kolektivna predstavama i ose"ajem zajednike pripadnosti. U savremenoj sociologiji prisutno je vie podela drutveni# grupa . do toga su doveli razliiti uzroci i povodi prilikom nastanka i formiranja grupe, a to su slede"i: - fizika blizina 1grupe iz susedstva, radne grupe, kolski razred...2 - vrednost 1sledbenici iste organizacije ili stranke2 - srodstvo 1porodica, rod, bratstvo2 - status 1grupe okupljaju ljude slini# drutveni# poloaja2 - ugovor 1timovi naunika ili umetnika2 - interes 1strukovno povezivanje pojedinaca2 - situacija 1grupe koje nastaju u trenutku2. ostoje dva glavna tipa drutveni# grupa: socijalni agregati i drutvena kategorija. rvi tip podrazumeva sluajno okupljanje u grupu anonimni# pojedinaca na istom mestu i u isto vreme. &rugi tip okupljanja odnosi se na statistika grupisanja 1pol, dob, profesija...2

0=

31. Pojam i &unkcija porodice orodica je istorijski promenjiva drutvena grupa sa univerzalnim obelejima u kojoj se odvijaju mnogobrojni ptocesi i odnosi. orodica je takva drutvena grupa sa kojom se pojedinac identifikuje, i upravo za#valjuju"i njoj uspeva da se integrie u drutvo. Ona je specifina biosocijalna grupa u kojoj ivimo najdue sa vrlo intenzivnim emocijama. ?etiri bitne funkcije porodice su: bioloka, bio-socijalna, socijalno-psi#oloka i ekonomska. )ioloki karakter porodice, kao i svi drugi nagoni, odre,en je drutvenim za#tevima. Ovde se odvijaju dve vrste odnosa znaajni# za porodicu, a to je: stalno zadovoljavanje polnog nagona i emotivni# potreba njeni# lanova, te reprodukcija vrste, odnosno ra,anje i podizanje dece. od bio-socijalnim vezama porodice podrazumeva se srodstvo. !ajvaniji oblik srodstva je krvno srodstvo. ored krvnog postoji tazbinsko srodstvo u koje ubrajamo bliu eninu i muevljevu rodbinu, iako me,u njima ne postoji nikakva krvna veza. ?lanovima porodice smatramo i one koji su to postali adoptiranjem 1usvajanjem2. &u#ovno srodstvo podrazumeva kumstvo, prijateljstvo... Srodstvo se moe odrediti kao istoriski promenljiva bioloko-drutvena veza koja je ustanovljena na osnovu podele uloga u samoj porodici i izvan nje 1uloga oca, majke, sina, "erke, brata, sestre, svekrve i sna#e, zeta i tate...2 iji je imperativ da izme,u svi# lica 1bioloki i drutveni srodnici2 zabrani vrenje polni# odnosa i obezbedi nji#ovo me,usobno potovanje. &oma"instvo je primarna socio-ekonomska zajednica ljudi, koja je po sastavu i broju lanova vrlo #eterogena 1ak i lice koje ivi kao samac smatra se doma"instvom2, iji lanovi zajedniki stanuju, privre,uju i troe svoje pri#ode. 32. *storijski razvoj i tipovi porodice
$okom istorijskog razvitka, porodica je kao drutvena grupa prola nekoliko razvojni# faza. Cntropolog 4organe je na osnovu vlastitog istraivanja razlikovao slede"e tipove porodice: 02 porodica krvnog srodstva, 72 porodica punalua, =2 porodica parova i >2 monogamska porodica. Porodica krvnog srodstva je prva izdiferencirana drutvena grupa u okviru koje pripadnici jedne generacije 1bra"a i sestre2 mogu stupati u polne odnose. U porodici punalua bra"a su bila iskljuena iz polni# odnosa sa sestrama. U okviru ove porodice ne zna se ko je otac deteta, ali se pouzdano znalo ko je majka deteta, jer su odre,eni broj sestara bile zajednike ene jednog broja mukaraca. relazni istorijski oblik predstavlja porodica parova ili sindijazmika porodica koja se javlja na prelazu iz divljatva u varvarstvo. *a porodicu parova karakteristini su polni odnosi izme,u jednog mukarca i jedne ene. onogamska porodica razvila se iz sindijazmike porodice i predstavlja zavrni stepen njenog razvoja, odnosno dominantan oblik porodice u civilizovanom drutvu. 4onogamska porodica se odlikuje dominacijom mukarca u odnosu na enu, brana veza je vrsta i regulisana drutvenim pravima i moe se raskinuti samo voljom mua. Savremena porodica nastala je posle gra,anski# revolucija, a svoj konaan oblik dobija u toku industrijalizacije i ukljuivanja ena u rad i javne slube. Ovde se radi o individualnoj porodici koja se suava na brani par i nji#ovo potomstvo, pa u tom sluaju i krvne veze imaju ve"e znaenje. :lavni momenti savremene porodice odnose se na slobodan izbor branog druga i pravo da raskinu brak, ne samo mu ve" i ena moe posedovati porodinu imovinu, pa i deca mogu biti posednici neke imovine kojom raspolae porodica.

0>

33. Promene porodice u savremenom drutvu U savremenom drutvu industrijalizacija je izazvala intenzivnu urbanizaciju stanovnitva, to je bitno uticalo na znaajne promene u strukturi i funkcionisanju porodice. Otuda se moraju respektovati kao prvi i najvaniji faktori, ije se prisustvo snano odrazilo na mobilnost i transformaciju porodice, a manifestuje se u vidu naglog preobraaja ruralni# u urbane strukture, veliki# migracioni# pomeranja u pravcu selo-grad, izmeni naina ivota seoske porodice i novoj podeli rada me,u lanovima porodice 1dok je na selu podela rada vrena u porodici, sada se ona obavlja mimo porodice, na radnim mestima2. !ova podela rada izmenila je odnose u porodici tako to otac gubi ulogu gospodara porodice i postaje njen ravnopravni lan. Ukljuivanjem u rad, ena se drutveno i ekonomski osamostaljuje, ali je zato optere"ena dvojnim obavezama: obavezama na radnom mestu i obavezama u porodinoj organizaciji. !ajvanije promene u sferi porodice su: - proirene porodice i druge srodnike grupe gube uticaj, - slobodan izbor branog druga, odnosno ulaenje u branu vezu po linom izboru, - prava ena se pove"avaju pri iniciranju braka i odluivanju o braku, - srodniki brakovi se sve manje sklapaju, - pravo na rad stvara ekonmsku nezavisnost ene, - proiruju se prava dece, - uspostavlja se kontrola ra,anja, - biranje sopstvenog stila ivota. 3 . 0tni#ke grupe 2 rod6 pleme6 narod3
Rod!(ao primarna drutvena grupa, rod je nastao na viem stupnju divljatva u kojem su se odvijali procesi bitni za opstanak oveka i drutva. On oznaava poetak drutvenog ivota ija je osnova proizvodnja. Svojina je zajednika, a podela rada nerazvijena i ima oblike prirodne podele . podela po polu i starosti. (rvno srodstvo je bitno za njegovu ko#eziju, a zasnivalo se na grupnom egzogamnom braku koji je doveo do uspostavljanja veza izme,u vie rodova. 9azvojem oru,a za rad, drutvena svest o rodu se razvija. &alje osobine rodovske zajednice mogu se prepoznati po srodnikoj solidarnosti, izolovano"u od drugi# rodova i odgovorno"u svi# lanova roda. Pleme je najrazvijeniji oblik drutvene organizacije, uslovljeno vezama srodstva. ' pored stvaranja enidbeni# veza, odnosno sklapanjem me,usobni# brakova, rodovi i dalje ostaju u drutvenom i ekonomskom pogledu, manje-vie, samostalne i zatvorene drutvene zajednice. Spajanje vie rodova ini bratstvo, dok je vie bratstava sainjavalo pleme. U prvom redu, pleme je vii oblik rodovskog ujedinjavanja radi njegovog lakeg razvitka i opstanka. lemenska zajednica je, u odre,enom smislu, istovremeno lokalna i etnika grupa vezana za odre,enu teritoriju, sa jasno utvr,enom linijom razgranienja od drugi# plemena. $akve grupe, iako na viem stupnju svog razvitka, me,usobno su ratovale uglavnom zbog teritorije. "arod se javlja sa nastankom drave. !a konstituisanje naroda, kao vieg oblika drutvenog ivota uticao je razvoj podele rada i stvaranje sloene drutvene strukture. !arod bi se mogao definisati kao posebna ivotna zajednica, nastala plemenskim udruivanjem u procesu pretvaranja prvobitne zajednice u novo razvijeno drutvo, na osnovu drutvenog strukturiranja i sa posebnim drutvenim institucijama na elu sa dravom. Stvaranje narodne zajednice povezano je sa podelom na selo i grad. (ao etnika zajednica, narod se uzdie iznad mnotva dijalekata, stvaraju"i zajedniki jezik. !arod se odlikuje i nekim kulturnim obelejima, pre svega u nainu ivota, nonji i narodnoj knjievnosti.

08

3$. 8acija !acija 1natio! ro,en2, nije samo etnika grupa, ve" mnogo ira i sloenija zajednica ljudi nastala u gra,anskom drutvu. rema 5egelu, najve"a vrednost neke nacije je kada ima svoju dravu. $ime se izme,u nacije i drave stavlja znak jednakosti. !acija je nosilac suvereniteta koja je izgradila dravu i ima pravo na politiko samoopredeljenje. !a nastanak i razvoj nacije najvie su uticali uslovi koji su doveli do formiranja gra,anskog drutva. Coni su bili orijentisani na ukidanje feudalni# privilegija vlastele, razvoj podele rada, industrijalizaciju, proizvodnju robe, pove"an prostor za trite, investiranje u trgovinu... Svaka nacija se razlikuje po slede"em: 02 ime, 72 istorijsko ukorenjivanje, =2 jezik, >2 kultura, 82 svest o sopstvenom nacionalnom identitetu, A2 teritorija. 9azliite predrasude kroz sumnjiavost i nepoverenje prema svim narodima sa strane, nazivamo etnocentrizam. $a mrnja, ne samo prema drugim narodima, ve" i prema svim pojedincima koji nisu %nai% je ksenofobija. !ajve"e drutveno zlo savremenog sveta ogleda se u ovinizmu, prisutnom u svim delovima zemaljske kugle i koji se ispoljava kroz agresivnost, iskljuivost, mrnju i nasilje prema pripadnicima drugi# nacionalni# grupa. 3'. Pojam6 nastanak i razvitak dr5ave &rava kao pravno-politika drutvena grupa je osnovni i najvaniji organizovani oblik politike vlasti drutva. (ad govorimo o dravi, imamo na umu njene dve glavne karakteristike: 02 organizovanu vlast nad drutvom, 72 politiku i vojnu kontrolu nad odre,enom teritorijom jasno oznaenim granicama, i stanovnitvo koje ivi u njenim okvirima. 'deja o dravi kao primarnoj zajednici nala se u fokusu latonovi# i Cristotelovi# teorijski# razmiljanja. laton istie da je polis-grad, gradska drava mesto u kojem ljudi izgra,uju pravednu dravnu zajednicu, utemeljenu na pravinosti i znanju, a iskljuivi nosioci tog znanja su filozofi koji bi trebali da vladaju takvom dravom. laton smatra da je drava najve"i ivotni sadraj pojedinca i zajedniki interes ljudi, jer samo ive"i u njenim okvirima ovek postie stanje sre"e. #last je legitimno kori"enja mo"i koje pripada vladi. o$ je sposobnost pojedinca ili grupe da sprovede vlastitu volju zbog ostvarivanja svoji# interesa, uprkos protivljenju i otporu drugi#. Politika obu#vata sredstva i metode koje koristi vlast u sferi aktivnosti vezani# za vladavinu. #ladavina se odnosi na institucionalizovano odre,ivanje politike i donoenje odluka o stvarima koje se tiu drave. %egitimnost ili zakonitost oznaava da se oni koji su podvrgnuti dravnoj vlasti sa time saglaavaju. &uverenitet prema kojem centralna vlast ili vladavina imaju vlast nad teritorijom sa jasno oznaenim granicama i na kojoj je ona vr#ovni arbitar.

0A

3). 7ipovi i o9lici dr5avne vlasti &rava u svom najoptijem znaenju je %javna stvar% ili zajednica. Odre,eni istorijski tip drave odgovara nainu drutvenog ivota. !a toj osnovi razvile su se najrazliitije vrste drava prema drutvenom, ekonomskom, politikom i dravnom ure,enju. !a osnovu nji#ovi# zajedniki# osobina, drave moemo podeliti na osnovu tipova i oblika. 9azlikujemo etiri tipa drave: robovlasniki, feudalni, kapitalistiki i socijalistiki tip dravne zajednice. Sve oblike organizacije dravne vlasti moemo podeliti na autokratsku i demokratsku. Cutokratija je oblik neograniene vlastipojedinca ili uske grupe. !ajizrazitiji oblik autokratije je diktatura, a javlja se u vidu tiranije i despotizma. 9e %demokratija% potie od %demos% 1narod2 i %kratos% 1vladavina2. &emokratija po svom osnovnom znaenju odnosi se na politiki sistem u kojem vlada narod, a ne monar# ili aristokrati. !ama je poznato da takav oblik vladavine nigde do danas nije doslovno realizovan. 3+. Pojam kulture
$ragaju"i za definicijama kulture, dolo se do mnogobrojni# i raznoliki# stanovita iz koji# se mogu izdvojiti slede"i bitni elementi: 0. da je kultura rezultat ovekove delatnosti koja se ne moe pripisati samo drutvu, a ni pojedincu, jer se samo nji#ovim uzajamnim proimanjem uspostavlja reciprocitet izme,u ova dva drutvena realiteta, 7. ona je %riznica% prikupljeni# materijalni# i nematerijalni# dobara koja ljudi upotrebljavaju, menjaju, dodaju i tradicijom prenose i ue, =. da ona nije samo ono to je stvoreno u prolosti i to se stvara u sadanjosti, nego i ono to se anticipira kao budu"nost, >. da je kultura sistem stvoreni# i priznati# vrednosti koje imaju svoj spoljanji oblik i unutranji sadraj, 8. da ona nije samo materijalna tvorevina . ine je stvari, ivot, ljudi, ponaanje, miljenje, ideje i druga simbolika znaenja, A. da je ona selektivna u odnosu na mnoge ljudske i socijalne pojave, tako da se u oblast kulture ne mogu svrstati npr. ratovi, izrabljivanje ljudi i slino, B. i pored toga to je ona sastavni deo ljudske prirode, ona je ipak nezavisna od genetskog nasle,a, D. da ona me#anizmima odnosa, navika i ciljeva usmerava pojedinca i grupe da prilagode prirodu i drutvo, kako bi zadovoljili i razvili svoje potrebe, ;. da se ona pojavljuje u funkciji #umanizacije, emancipacije i prosvetiteljstva, kako pojedinaca, tako i drutva. oznati antropolog 4ardok daje pregled drutveni# obiaja i institucija koje se mogu na"i u svim kulturama i drutvima prolim i sadanjim: a' odnos prema se(i . lina imena, ukraavanje tela, ukraavanje kose, stidljivost u odnosu prema prirodnim funkcijama, obuavanje isto"e, #igijena, atletski sportovi. (' odnos prema drugome . pozdravljanje, darovanje, gostoljubivost, udvaranje, pose"ivanje, zbijanje ale, saradnja u radu, porodine slave, pogrebni obiaji, alost, rodbina. c' odnos prema prirodi . pravljenje oru,a, pravljenje vatre, stanovanje, kontrola vremena, kalendar, mitologija, gatanje, razna natprirodna bi"a, medicina. d' drutvene institucije . vlada, zakon, pravila nasle,ivanja, krivine kazne, pravila stanovanja, jezik, trgovina, vaspitanje dece, kuvanje, vreme jela, enidba, kontrola ra,anja ljudi, ples, muzika.

0B

3,. 8auka !auka s#va"ena u najirem smislu, predstavlja specifian oblik drutvene svesti i korpus istinitog saznanja o objektivnoj stvarnosti sistematizovanog na osnovu zakonitosti, optosti i preciznosti iji rezultati slue zadovoljavanju ljudski# potreba. Ona obu#vata racionalnu du#ovnu delatnost koja slui naunicima da do,u do naune istine o prirodi, ljudskom drutvu i ljudskom miljenju. Ovo odre,enje nauke jasno pokazuje da je ona povezana sa drugim oblicima drutvene svesti 1religija, filozofija, umetnost2 koji se me,usobno dopunjuju, uzajamno podstiu i uporedo razvijaju. !auka se danas pojavljuje kao proizvodna snaga drutva prate"i te#niku i te#nologiju. &anas se nauna istraivanja vre u naunim institucijama, a zatim dobijene naune rezultate industrija aplikuje u praksi.Stalnim inovacijama u nauci prevazilaze se pred#odni rezultati i stvaraju novi koji slue #umanim interesima i potrebama ljudskog drutva. !aalost, nauka se sve e"e koristi i u desrtuktivne svr#e. (ao primer moe posluiti proizvodnja vojne te#nike i sredstva za unitavanje ljudi. .. :eligija U strukturi religije se mogu ista"i slede"i elementi: 0. verovanje, 7. ose"anje, =. #ijerar#ija, >. simboli, 8. rituali. 9eligijska verovanja ispoljavaju se u posebnim pisanim dokumentima i etikim regulama 1Stari i !ovi zavet, (uran2 putem koji# se potvr,uju osovna naela ivota u dobroj veri u )oga, Cla#a, 4esiju, )udu. 9eligijski rituali ili ceremonije su posebne spoljne manifestacije ose"anja koja ovek ispoljava prema prirodi, samom sebi ili drugim ljudima. 9itualni inovi mogu se sastojati iz: molitvi, priesti, ispovedanja, krtenja, prinoenja rtve... Animizam kao najraniji oblik religije znai verovanje u mnotvo du#ova za koje se misli da ive u svetu ljudski# bi"a. )otemizam je slede"i stepen u razvoju religije. )eizam je naredna faza u razvoju religije, on potie od grke rei teos to znai bog. $eizam nastaje onda kad su ljudska verovanja dola do ideja, da u predmetima i doga,ajima ne borave du#ovi, ve" u planinskim masivima i nebu. Ove du#ove ljudi nazivaju bogovima. $eizam se zasniva na verovanju u boga. $eizam se deli na politeizam 1verovanje u vie bogova2 i monoteizam 1verovanje u jednog boga2. $ri najuticajnije monoteistike religije su judejstvo, #ri"anstvo i islam. 1. 1metnost Umetnost je specifian oblik ljudske aktivnosti, kojom se na poseban nain proizvode odre,ene tvorevine koje ocenjujemo kao lepe. Umetnost kao samostalnu i samosvesnu stvaralaku delatnost ulavnom prouava estetika . posebna filozofska disciplina. U umetnosti, do izraaja dolazi ovekova stvaralaka mata ili imaginacija u povezivanju stvari i pojava, putem koje on traga za lepim kao trajnim svedoanstvom najvie vrednosti. Umetniko delo ne nastaje po narudbini, kao npr. udbenik, nego na takav nain da se stvaralac ose"a slobodnim, dostojanstvenim, matovitim... (rajnosti koje su pratile mnoge du#ovne pojave nisu mimoile ni umetnost. +edna od ti# krajnosti je larpurlartizam . umetnost radi umetnosti i druga utilitarizam . umetnost radi koristi. *a#valjuju"i umetnosti ovek proiruje i oboga"uje stvarnost, ooveenu njegovim radom, i postaje svestan svoje kreativne prirode.

0D

2. !oral 4oral je ovekovo aktivno oblikovanje, usmeravanje sopstveni# i tu,i# postupaka i #tenja, te i nji#ovo ocenjivanje kao dobri# i zli#. *a &irkema, moral je sistem pravila ponaanja, a od drugi# drutveni# pojava razlikuje se: 0. na osnovu moralni# pravila koja poseduju poseban autoritet i 7. ispoljavanje poeljnosti da se neto uradi ili ne uradi. Cko je moralna pojava kompleksna, moe se konstatovati da nju ine etiri osnovna elementa: 0. moralna dispozicija ili norma, 7. moralno rasu,ivanje ili sud, =. moralna sankcija i >. moralna praksa. oralna dispozicija kao norma je nepisano pravilo koje sadri za#tev da se neto ini ili ne ini. oralni sud je postupak ijom se procenom, kad je ve" neto uinjeno, dolazi do saznanja o moralnoj vrednosti, odnosno ponaanju pojedinca ili grupe u datoj situaciji. oralna sankcija je postupak kojim se ne odobrava ponaanje pojedinca ili grupe ukoliko nji#ovo ponaanje naruava, odnosno kri vae"e moralne norme. oralna praksa izraava moralno ponaanje i delovanje. U moralnoj praksi deluje, pored svesti, savesti i moralne sankcije i javno mnjenje. 3. -ilozo&ija 6ilozofija u sutini tei da bude nauka, tj. da dG tano saznanje o stvarnosti, zasnovano na iskustvu. U tom pravcu ona bi se od nauke razlokovala samo po tome to bi davala saznanje o svetu kao celini, dok svaka pojedina nauka daje saznanje samo o pojedinim delovima sveta, o pojedinim vrstama pojava u njemu. !asuprot nauci filozofija bi bila opta slika sveta, odnosno opta nauka. Ona bi se bavila pitanjima kojima se ne bavi ni jedna nauka, a od ijeg ovakvog ili onakvog reenja polazi svaka nauka. $o su najoptija i time najznaajnija pitanja, kao: da li svet uopte postoji, iz ega se sastoji u krajnjoj liniji, koji su zakoni kretanja i razvoja sveta kao celine...

0;

**. &utina drutvene pojave *+. Pojam drutvenog procesa *,. -rutveni odnos *.. Pojam i vrste drutvenih tvorevina */. 0 sutini rada *1. Rad kao potre(a +2. %judske potre(e +3. Razliita tumaenja ljudskih potre(a +4. #rednosti +5. Razliita tumaenja drutvene strukture +*. Podela rada ++. &ocijalna stratifikacija 6 klasna struktura +,. )eorijski pristup socijalne stratifikacije +.. Razliita shvatanje kulture +/. )ehnika i tehnologija i njena primena u industrijskoj civlizaciji +1. 6deologija ,2. &ocijalna ekologija ,3. 0kolina ,4. 7kosistemi ,5. Prirodni i drutveni sistemi ,*. "ovi senzi(ilitet ekoloka svest

7E