Dejms

Paterson i Maksin Pitro

Osmo priznanje
Naslov originala James Patterson and Maxine Paetro 8th Confession S engleskog preveo Nemanja Rabrenovi

Suzi i Deku I Donu, Brendanu i Aleksu

Prolog Autobuska stanica

1.

tari z uti s kolski autobus mileo je ka jugu Ulicom Market u pola sedam tog majskog jutra. Boc na i zadnja stakla behu mu zamrac ena, a basovi neke hip-hop numere gubili su se u niskoj magli koja je poput svilenog vela lebdela izmeu sunca i San Franciska. Ajs imam, Nade nemam, Didu puim, U kolicima dremam, Ali zato nastupam, S ponosom voe, Jer nikada ne znam, Kad e smrt da doe. Na semaforu na raskrsnici Cetvrte i Ulice Market upali se z uto svetlo. Ruc ica sa znakom stop s vozac eve strane autobusa se podiz e, stop-svetla sinue ilibarskim sjajem i vozilo stade. S desne strane autobusa nalazio se trz ni centar, i to ogroman: s radnjama Blumingdejls i Nordstrom, izloga izlepljenih velikim crnobelim posterima provokativnih polugolih tinejderki. S leve strane autobusa nalazio se jedan plavi ford kombi, a zatim jedno od dva ostrva koja su delila ulicu na kolovozne trake stanica za ukrcavanje i iskrcavanje putnika gradskog prevoza i turista. Dvoja kola iza s kolskog autobusa, Luiza Lindenmejer, sekretarica koja je kasnila na posao, zakoc i u svom starom sivom volvu. Spusti prozor i besno pogleda u prokleti kolski autobus. Bila je zaglavljena iza njega jos od parka Buena Vista, zatim je posmatrala kako joj bez i na semaforu na raskrsnici Pete i Ulice Market, kad je reka vozila iz poprec ne ulice pokuljala i preprec ila joj put. I sad se zaglavila na semaforu zbog tog autobusa... ponovo. Luiza u nekog kako vie: Hej, seronjo! Jedan mus karac u kos ulji, s kravatom koja je leprs ala na vetru, lica zgrc enog od besa, sa osus enom penom za brijanje ispod levog uveta, proe pored njenih kola da oita bukvicu vozau autobusa.

Jedna kola zatrubis e, zatim i druga, i uskoro nastade kakofonija trubljenja. Na semaforu je bilo zeleno. Luiza skloni stopalo s koc nice i u tom trenutku oseti stravic an potres, u us ima joj zazvoni dok je posmatrala kako krov autobusa leti uvis. Komadi zapaljenog metala, s rapneli od c elika i stakla, poletes e u svim pravcima brz e od pus cane tanadi. Iznad autobusa se stvori oblak dima u obliku pec urke kao od omanje atomske bombe, i c etvrtasto vozilo se pretvori u vatrenu kuglu. Vazduh se crneo od dima. Plavi kombi u traci s leve strane autobusa buknu u plamenu, pa pocrne pred Luizinim oima. Niko nije izaao iz tog kombija! Plamen je sada lizao ka srebrnom kamriju direktno ispred nje. Rezervoar s gorivom puc e i vatra zaplesa iznad kola, koja nestas e u ivopisnim, razigranim plamenovima. Onaj mus karac ljutitog lica pridiz e se s asfalta do rupe koja je zjapila na mestu njenog prozora na suvozac koj strani. Vis e nije imao kos ulju. Od kose mu je ostala samo crna izgorela c etka. Koz a lica mu je visila preko kljune kosti poput iskidanih traka toalet-papira. Luiza se trgnu prestravljena, poc e da petlja oko vrata ne bi li ih otvorila dok se vatra pela preko haube njenog volva. Vrata kola se otvorie i vrelina pokulja unutra. Tad je videla da je koz a s njene sopstvene s ake ostala na volanu, poput rukavice izvrnute naopako. Luiza nije c ula ni vris tanje tog poslovnog c oveka, ni svoje sopstveno. Imala je osec aj da su joj us i pune voska. Pred oima su joj plesale take i zamagljeni oblici. A onda je bila uvuena u bunar tame.

2.

oj partner, Ric Konklin, sedeo je za volanom nas ih neobelez enih kola a ja sam sipala s ec er u kafu kad sam osetila detonaciju. Instrument-tabla se zatresla. Vruc a kafa mi se prelila preko s ake. Dreknuh: Sta je ovo, koji moj? Koji trenutak kasnije, radio zakrc a, dispec er rec e: Imamo dojave o eksploziji na uglu etvrte i Ulice Market. Neka se jedinice najblie mestu deavanja jave i odgovore na poziv. Bacih kafu kroz prozor, zgrabih mikrofon i rekoh dispec eru da se nalazimo na dva bloka odatle dok je Konklin ubrzavao uzbrdo, da bi zatim zakoc io i zaustavio kola iskosa i preprec io Cetvrtu ulicu, blokirajui saobraaj. Izletesmo iz kola, a Konklin viknu: Lindzi, pazi. Moz e biti naknadnih eksplozija! Vazduh je bio mrac an od kovitlajuc eg dima, i smrdeo je na zapaljene gume, plastiku i ljudsko meso. Stadoh, obrisah rukavom oc i koje su poc ele da me peku, borec i se da ne povratim. Obuhvatih pogledom tu scenu strave i kosa mi se bukvalno podie na vratu. Ulica Market jedna je od najprometnijih ulica u gradu. Trebalo je da vrvi od saobrac aja, ali umesto toga, izgledala je kao Bagdad posle bombas kog napada. Ljudi su vris tali, trc ali u krug, slepi od panike i dima. Pozvah efa Trakija, prijavih da sam prvi policajac na licu mestu. ta se deava, narednice? Rekoh mu s ta sam videla: petoro mrtvih na ulici, jos dvoje na autobuskoj stanici. Nepoznat broj z rtava, z ivih ili mrtvih, jos uvek u kolima rekoh u mobilni, kaljui. Jesi li dobro, Bokserova? Da, gospodine. Odjavih se dok su policijska, vatrogasna i kola hitne pomoc i zavijajuc i pristizala u Ulicu Market i formirala blokadu na uglu Trec e i Pete ulice, zaustavljajuc i nadolazec i saobrac aj. Nekoliko trenutaka kasnije pojavi se i komandno vozilo, i pripadnici jedinice za

demontiranje bombi, obuc eni od glave do pete u siva zas titna odela, stadoe da se rasporeuju po razruenom terenu. Jedna okrvavljena z ena neodreene dobi i rase zatetura se ka meni. Uhvatih je da ne padne kad je kolena izdados e, i Konklin i ja joj pomogosmo da legne na bolnika kolica. Videla sam ga pros aputa z rtva. Pokaza rukom put pocrnele gromade na raskrsnici. Taj kolski autobus bio je bomba. kolski autobus? Molim te, boe, samo da deca nisu bila unutra! Osvrnula sam se unaokolo, ali nigde nisam videla decu. Jesu li sva iva izgorela?

3.

oda je kuljala iz vatrogasnih creva, gasec i plamen. Metal je s is tao a vazduh vonjao na paljevinu. Pronaoh Caka Hanija, poz arnog inspektora i struc njaka za eksplozive, pognutog ispred vrata s kolskog autobusa. Kosa mu je bila zalizana, na sebi je imao vojnic ke oker pantalone i teksas kos ulju zavrnutih rukava, koji su otkrivali stari oz iljak od opekotine koji mu se protezao od korena desnog palca do lakta. Hani podie glavu i ree: Uasna katastrofa, Lindzi. Opisao mi je ono s to je nazvao katastrofalnom eksplozijom, pokazao mi dva ispec ena les a odraslih osoba skupljena izmeu dva reda sedis ta blizu vozac eve strane. Istakao je da su prednje gume autobusa pune vazduha, a zadnje izduvane. Do eksplozije je dos lo u zadnjem delu autobusa, ne kod motora. I pronaao sam ovo. Hani pokaza put ovalnih komada stakla, provodnih cevi i plavih komada plastike stopljenih u bezoblinu masu iza vrata autobusa. Zamisli eksplozivnu moc te naprave rec e on, pokazujuc i ka metalnom projektilu zabijenom u zid. To je teg od vage rec e on a pretpostavljam da plava plastika potic e od friz idera. Bilo je potrebno samo nekoliko kubnih centimetara freona i jedna varnica da uc ini sve ovo... On mahnu rukom da obuhvati potpuno razaranje u prec niku od tri bloka. Cuh nec iji hripav kas alj i krckanje cipela po staklu. Konklinova igura od metar i osamdeset osam izroni iz izmaglice. Ima nes to s to treba da vidite pre nego s to nas jedinica za demontiranje bombi izbaci odavde. Hani i ja poosmo za Konklinom preko raskrsnice do mesta gde je telo nekog oveka lealo uvijeno oko bandere. Konklin rec e: Jedan svedok je video ovog tipa kako izlec e kroz vetrobran autobusa kad je ovaj eksplodirao. Pokojnik je bio Latinoamerikanac isec enog lica, umrs ene kose ulepljene krvlju, tela jedva prekrivenog ostacima jarkoplave

dukserice i farmerki, lobanje ulubljene od sudara s banderom. Sudec i prema borama na licu, pretpostavila sam da je c ovek imao c etrdesetak godina, i tez ak z ivot. Iskopah novc anik iz njegovog dz epa na kuku i otvorih ga na stranici gde je drao vozaku dozvolu. Zvao se Huan Gomez. Sudec i prema ovome, bile su mu samo dvadeset tri godine. Hani se sagnu, zavrnu mrtvac eve usne. Ugledah dva reda slomljenih, propalih krnjetaka na mestu gde su mu nekad bili zubi. Narkic na metu rec e Hani. Verovatno je pripremao drogu. Lindzi, ovaj sluc aj pripada narkoticima, moz da i federalnoj Agenciji za borbu protiv narkotika. Hani stade da bira broj na mobilnom dok sam ja zurila u telo Huana Gomeza. Prvi vidljivi znak uz ivanja metamfetamina jeste propadanje zuba. Potrebne su dve godine gladovanja i nespavanja pa da uz ivalac meta poc ne da izgleda dvadeset godina starije. Do tada, ta droga ve izjede najvei deo mozga. Gomez je krenuo da izae napolje pre eksplozije. Znac i, taj autobus je bio pokretna laboratorija za mes anje meta? ree Konklin. Hani je c ekao da dobije vezu s Odeljenjem za suzbijanje narkotika. Da ree. Dok nije odletela u vazduh.

Prvi deo Isus Beskuni

1.

indi Tomas zakopc a svoj tanki barberi kis ni mantil i rec e: Dobro jutro, Pinki dok joj je vratar pridrz avao ulazna vrata Blejkli armsa. On dotac e rub s es ira, pogleda Sindi i rec e: Zelim vam prijatan dan, gospoice Tomas. uvajte se. Sindi nije mogla da kaz e da nikad nije traz ila avola. Radila je u crnoj hronici Kronikla i volela je da kaz e: Los e vesti su za mene dobre vesti. Ali pre godinu i po dana jedan psihopata koji je ilegalno boravio u stanu dva sprata iznad njenog i nije mogao da kontrolis e bes, uvlac io se ljudima u stanove i poinio niz brutalnih ubistva. 1 Tog ubicu su uhvatili i osudili, i trenutno je ekao smrtnu kaznu. Ali i pored toga, pomenuti dogaaji su u Blejkli armsu ostavili posledice. Stanari su svake noc i okretali kljuc u bravi tri puta, trzali se na svaki iznenadan zvuk i izgubili su onaj uobic ajeni, svakodnevni oseaj sigurnosti. Sindi je vrsto odluila da ne ivi s tom vrstom straha. Nasmes ila se vrataru, i rekla: Ja sam opaka, Pinki. Lopurdama je bolje da me se uvaju. Zatim odlepra napolje u rano majsko jutro. Korac ajuc i Ulicom Taunzend od raskrsnice s Trec om do raskrsnice s Petom ulicom dva vrlo duga bloka Sindi se kretala izmeu novog i starog San Franciska. Pros la je pored prodavnice alkoholnih pic a pored njene zgrade, Mekdonaldsa na drugoj strani ulice, Starbaksa i knjiz are Borders u prizemlju novoizgraenih solitera, koristec i to vreme da odgovori na pozive, zakaz e sastanke, organizuje svoj dan. Zastala je kraj nedavno renovirane stanice linije Koltrejn, koja je ranije bila ozloglas eno stecis te beskuc nika i narkomana, a koja je sad bila u mnogo boljem stanju jer je ceo taj kraj poc eo da se obnavlja i prima imunije graanstvo. Ali iza te stanice nalazio se ograeni deo trotoara koji se protezao duz z eleznic kog depoa. Zarale krntije i kombiji iz doba Dz imija Hendriksa behu parkirani tu na ulici. U njima su spavali beskunici.

Dok se Sindi psihic ki pripremala za brz prolazak kroz tu zonu zabranjenih letova, primeti grupicu ulic ara ispred sebe i uc ini joj se da neki od njih plau. Sindi je oklevala. Zatim izvadi svoju plasti iciranu novinarsku karticu iz mantila, ispruz i je ispred sebe kao da drz i policijsku znac ku, stade da se probija kroz gomilu i ona se razdvoji pred njom. Stabla kiselog drveta koja su rasla iz pukotina u trotoaru bacala su s areni hlad po gomili c ebadi, starih novina i kutija od brze hrane naslaganih pri dnu iane ograde. Sindi oseti nalet munine, uvue dah. Ta gomila c ebadi zapravo je bio mrtav c ovek. Odec a mu je bila natopljena krvlju a lice toliko izubijano da Sindi nije mogla da mu razazna crte lica. Ona upita jednog posmatraa: ta se desilo? Ko je taj ovek? Posmatrac bes e jedna krupna, bezuba z ena u vis eslojnoj odec i razlic itih tekstura. Noge joj behu povezane krpenim trakama do kolena a nos ruiast od plakanja. Ona odmeri Sindi popreko. To je I-I-Isus Beskuni. Neko ga je ubio! Sindi okrenu broj za hitne sluc ajeve preko mobilnog, prijavi ono to je oigledno bilo ubistvo, i saeka policiju. Dok je ekala, beskunici se okupie oko nje. Bili su to oni prljavi i neprimec eni, ljudi iz zapec ka drus tva kojima se nije znalo broja i koji su propadali kroz pukotine, z ivec i tamo gde popisivai stanovnitva nisu smeli da zau. Smrdeli su i trzali se, mucali i drapali se, i gurkali jedni druge ne bi li pris li bliz e Sindi. Posezali su rukama i dodirivali je, pric ali uglas i ispravljali jedni druge u govoru. eleli su da ih neko uje. I premda bi pre pola sata Sindi izbegla svaki kontakt s njima, sada je imala jaku z elju da ih saslus a. Kako je vreme prolazilo a policija se nije pojavljivala, Sindi oseti kako pric a buja, spremajuc i se da procveta. Ponovo se posluz ila mobilnim, nazvala svoju drugaricu Lindzi na fiksni. Telefon je zazvonio s est puta pre nego s to se javio zadihani mus ki

glas: Halo? Sindi je zvuc alo kao da je moz da prekinula Lindzi i Doa u nezgodnom trenutku. Savren tajming, Sindi Do e dahui. Izvini, Do, zaista ree Sindi. Ali moram da priam s Lindzi.

2.

e budi lud rekoh, pokrivajuc i Dz oa c ebetom do brade, taps uc i ga po c ekinjastim obrazima, ljubec i ga c edno u usta, pazec i da ga ne uzbudim previs e jer prosto nisam imala dovoljno vremena da se ponovo oraspoloim za seks. Ne ljutim se rec e on, zatvorenih oc iju. Ali vec eras c u traz iti da mi nadoknadi ovo, pa se spremi. Nasmejah se svom krupnom, zgodnom dec ku i rekoh: U stvari, jedva ekam. Sindi loe utie na tebe. Opet prasnuh u smeh. Sindi je buldog u jagnjec oj koz i. Spolja je nez na ali iznutra jaka, zbog c ega je i uspela da se uvuc e na jedno moje krvavo mesto zloc ina pre s est godina i nije htela da odustane sve dok nije dobila svoju pric u a ja res ila svoj sluc aj. Volela bih da su svi moji policajci kao Sindi. Sindi je divna rekoh mom dragom. Uvue ti se pod kou. Je l? Morau da ti poverujem na re osmehnu se Do. Dragi, mogu li da te zamolim...? Da pros etam Martu? Moz es . Jer ja radim od kuc e, a ti imas pravi posao. Hvala ti, Dz o rekoh. Hoc es li je odvesti uskoro? Jer mislim da mora da obavi nudu. Dz o me odmeri smrknuto, prekorevajuc i me svojim dubokim plavim oima. Poslah mu poljubac, pa pourih pod tu. Nekoliko meseci je pros lo otkako je moj udobni stan na Potrero hilu potpuno izgoreo i jo uvek sam se navikavala na z ivot s Dz oom u njegovom novom stanu u delu grada s visokom rentom. Nije da nisam uz ivala u njegovoj tus -kabini s kvarcnim ploc icama i hidromasaz nim stubom s dve baterije i onom spravicom iz koje istic u gel za tus iranje, s ampon i hidrantna krema, kao i pes kirima nalik hotelskim, prebaenim preko tople mesingane suilice. Mislim, da. Moglo bi i da mi bude gore! Pustih toplu vodu na gornjoj bateriji, nakvasih kosu i utrljah

ampon, razmiljajui o Sindinom telefonskom pozivu, pitajui se zbog ega je toliko uzbuena. Koliko sam c ula, mrtvi klos ari bas i ne dospevaju na naslovne strane novina. Ali Sindi mi je rekla da je ovo neki naroc iti klos ar, s naroc itim imenom. I zamolila me da doem na mesto zloc ina kao linu uslugu njoj. Osus ih kosu, otabanah stazicom niz hodnik do sopstvene garderobe, koja je najvec im delom jos bila prazna. Uvukoh se u c iste pantalone za posao, azurnoplavi dz emper, proverih je li mi pis tolj napunjen, opasah futrolu i obukoh preko svega toga svoj drugi po redu najbolji plavi blejzer. Sagnuh se da poc es kam svog voljenog border kolija, Slatku Martu, po svilenkastim uima i doviknuh Dou: Zdravo, dragi. Onda izaoh iz stana ne bih li osmotrila Sindin najnoviji predmet interesovanja: mrtvog kloara s ludim imenom. Isus Beskuni.

3.

indi je stajala kraj pokojnika i hvatala beles ke, zapisujuc i imena i opise, precizno citirajui oaloene i prijatelje Isusa Beskunog. Nosio je zaista veliki krst rec e perac sudova iz Meksika koji je radio u tajlandskom restoranu. Nosio je adidas majicu kratkih rukava i farmerke ispod prljave bele kecelje. Ruke mu behu ukras ene tetovaz ama japanskih s arana. Taj krst je bio napravljen od dva, kako se ono kae, eksera... Bilo je to raspee, Tomi rec e jedna pogurena sedokosa z ena na ivici gomile oslonjena na z ic ana kolica, izranavljenih nogu, u prljavom crvenom kaputu koji se vukao po ulici. Izvinte, efice. Htedoh rei, raspee. I to nisu bili ekseri, vec rafovi, dugi oko osam centimetara, uvezani bakarnom z icom. I ne zaboravite da je na tom krstu imao onu igrac ku bebe. Malu ruz ic astu bebu. Starica pokaza palcem i kaz iprstom razmak od dva i po centimetra, da pokaz e Sindi koliko je ta igraka bila mala. Zas to bi mu neko uzeo raspec e? upita ona krupna z ena. Ali njegova t-t-torba. To je bila prava koz na torba! Gospoo, zapis ite to! Ubili su ga zbog njegovih s-s-stvari. Nesmo c ak znali ni kako se zove rec e Bejb, debeljus kasta devojka iz kineskog salona za masaz u. Dao mi je deset dolara kad nesam imala ta da jeem.. Neje hteo nita za to. Isus me negovao kad sam imao upalu pluc a rec e jedan sedokosi mus karac, u tamnim pantalonama od odela s belim prugama, uhvac enim kanapom oko struka. Ja sam Bunker. Carls Bunker ree on Sindi. Starac isprui ruku, i Sindi se rukova s njim. Cuo sam pucnje pros le noc i rec e Bunker. Bilo je to posle ponoi. Jeste li videli ko ga je upucao? Kamo sree da jesam. Je li imao neprijatelja? Hoc ete li me pustiti da proem? rec e jedan crnac s dredovima,

sa zlatnom minus om u nosu, i belom rolkom ispod starog smokinga, koji se probijao kroz masu, idui ka Sindi. Polako je izgovorio svoje ime Hari Bejnbridz kako bi ga Sindi ispravno zapisala. Bejnbridz zatim ispruz i jedan dugi kos cati prst iznad Isusovog tela, stade da ga pomera duz slova zas ivenih na poleini Isusovog krvavog kaputa. Moete da proitate to? upita je on. Sindi klimnu glavom. To vam govori sve to elite da znate. Sindi zapisa to u svoju belenicu. Isus Spasava.

4.

ok smo Konklin i ja stigli do ugla Cetvrte i Ulice Taunzend, policija je vec bila zatvorila tu oblast, preusmerivs i pes ake da idu okolo, sve do ulaza na stanicu, rasterala posmatrac e koji su se skupili iza ute trake, i proputala samo policijska vozila. dvvd. Sindi je stajala na ulici. Stade da nam mas e, otvori vrata mojih kola i udari u pric u c ak i pre nego to sam kroila nogom na beton. Osec am da bi od ovog mogla da ispadne potresna pric a u pet nastavaka rec e ona o beskuc nicima u San Francisku. I poc ec u od ivota i smrti tog oveka. Pokaza u nekog mrtvaca koji je leao ukoeno u krvavim ritama. Trideset ljudi je ronilo suze nad njegovim telom, Lindzi. Ne znam da li bi toliko njih plakalo kad bih ja leala na njegovom mestu. Umukni rec e Konklin, obilazec i s druge strane kola. Luda si. Nez no prodrma Sindi uhvativs i je za rame, i plave lokne joj poskoie. Dobro, dobro rec e Sindi. Nasmes i se Konklinu, pokazujuc i prednje zubic e koji su se blago preklapali, dodajuc i izvesnu dozu ranjivosti njenoj prirodnoj ljupkosti. Samo sam se s alila. Ali ozbiljna sam u vezi s pric om o Isusu Beskuc nom. Obaves tavajte me o razvoju sluaja, u redu? Rac unaj na to rekoh, ali nije mi bilo jasno zas to Sindi posmatra Isusa Beskuc nog kao neku poznatu linost, a njegovu smrt kao vaz an dogaaj. Rekoh: Sindi, beskunici umiru svakodnevno... I nikoga nije briga. Doavola, ljudi prieljkuju njihovu smrt. To je moja poenta! Ostavih Sindi i Konklina na ulici i odoh da pokaz em znac ku K. Dz . Grejlis , dez urnoj forenzic arki iz Jedinice za mesto zloc ina. Bila je mlada, crnokosa i mrs ava, i skoro potpuno je izgrizla usne od nervoze. Na nogama sam vec dvadeset sedam sati rec e mi Grejlis ova i rad na ovom usranom mestu zloc ina mogao bi da potraje jos toliko.

Recite mi ponovo. Zato smo bee ovde? Dok su vozovi grmec i pristajali na depo pras ina se odiz e sa zemlje, lis ce poc e da pada s drvec a, a novine poletes e u vazduh, jos vie kontaminirajui mesto zloina. Zac u se trubljenje bio je to kombi patologa, kojem se policija sklanjala s puta. Parkirao se nasred ulice. Klizna vrata se otvoris e i iz kombija izae doktorka Kler Vos bern. Ona se podboc i, poloz ivs i s ake na svoje s iroke kukove, i poc asti me svojim osmehom madone a ja joj uzvratih istom merom. Prioh i zagrlih je. Kler nije samo glavni patolog grada San Franciska vec i moja najbolja prijateljica. Zbliz ile smo se pre deceniju i po, dok je bila punac ka asistentkinja gradskog patologa a ja visoka plavus a s korpama velic ine 34D, koja je pokus avala da prez ivi brutalnu prvu godinu rada u Odeljenju za ubistva. Bile su to tes ke, krvave godine za obe, za z ene koje su pokus avale da rade svoj posao u svetu mukaraca. Jos uvek smo svakodnevno pric ale. Bila sam kuma njene novoroene bebe, i osec ala sam da sam bliskija s njom nego s roenom sestrom. Ali nisam je bila videla due od nedelju dana. Kad smo pustile jedna drugu iz zagrljaja, Kler upita forenzic arku: Kej Dej? Zavrila si sa slikanjem rtve? Grejlis ova rec e da jeste, pa se Kler i ja provukosmo ispod policijske trake i, sasvim oekivano, i Sindi poe s nama. U redu je rekoh Grejliovoj. Sa mnom je. U stvari ree Sindi tiho ti si sa mnom. Preskakale smo trag od krvi, zaobilazile kupe i zastavice, a onda je Kler spustila torbu i sagla se pored tela. Okrenula je Isusovu glavu s akom u rukavici s jedne na drugu stranu, nez no mu pregledala koz u glave, traz ec i posekotine, naprsnuc a i ostale povrede. Posle duge pauze, ona ree: Bokte mazo! Dosta vis e s tim medicinskim z argonom rekoh svojoj prijateljici. Reci to normalnim jezikom. Kao i obic no, Lindzi uzdahnu Kler ne donosim nikakve zakljuc ke dok ne obavim autopsiju. Ali ovoliko c u ti rec i... i to je nezvanino, devojko reporterko ona e Sindi. Jasno? Dobro, dobro. Usta su mi zapeaena. utim kao grob. Izgleda da tvoj tip nije bio samo divljac ki pretuc en promrmlja

Kler. Ovaj jadnik je dobio nekoliko metaka u glavu. Rekla bih da je ubica pucao izbliza, i to dok nije ispraznio pitolj.

5.

es avanje ubistva jednog ulic ara ima nulti prioritet u Odeljenju za ubistva. To zvui surovo, ali prosto nemamo resursa da radimo na sluajevima u kojima ubica nikad nee biti pronaen. Konklin i ja smo diskutovali o tome sedei u kolima. Isus Beskuc ni je bio opljac kan, je l tako? rec e Konklin. Neki drugi beskuc nik je krenuo da ubije boga u njemu, a kad mu je ovaj uzvratio, prosuo mu je mozak. Sto se tic e pucanja u glavu, nisam sigurna. To vis e lic i na c lanove bandi. Ili na gomilu klinaca koji su pretukli klos ara iz zabave, a zatim ga ubili jer im se moz e. Pogledaj samo rekoh, pokazujuc i na mesto zloc ina: trotoar je bio pros aran krvavim tragovima stopala koji su se ukrtali u svim pravcima. A da haos bude vec i, svedoka pucnjave nije bilo, kao ni zgodnih video-kamera postavljenih na bandere, niti aura od metaka. Nismo znali ak ni kako se rtva zove. Da nije bilo drame koju se Sindi spremala da pokrene u Kroniklu, fascikla sa sluc ajem ovog beskuc nika otis la bi na dno gomile sve dok svi ne bismo zaboravili na njega. ak i ja. Ali oni meci ispaljeni iz blizine su me kopkali. Ludo je prebiti i upucati nekog da bi ga opljac kao, Ric . Osec am da se radi o zloinu iz mrnje. Ili nekoj vrsti zloina iz strasti. Konklin mi uputi svoj blistavi osmeh kojim je z ene ostavljao bez daha. Hajde da se onda bacimo na posao ree. On ugasi motor i nas dvoje poosmo pes ice do kraja bloka, gde su se Sindini sagovornici jo uvek vrzmali ispred policijske trake. Sve smo ih ponovo ispitali, a zatim prec es ljali i celu Ulicu Taunzend, kao i ulice Klajd i Lask. Pric ali smo s kasirima iz piljarnica, prodavcima u jednom gej seks-s opu, s kurvama i narkomanima koji su besposliili na ulici. Zajedno smo kucali na vrata stanova u neuglednim zgradama i proveli to popodne ispitujuc i vozac e viljus kara i izikalce u

skladis tima duz cele Ulice Taunzend, raspitujuc i se o pucnjavi od pros le noc i ispred stanice linije Koltrejn, raspitujuc i se o Isusu Beskunom. Dodus e, mnogo ljudi se razbez alo kad je videlo nas e znac ke. Drugi su tvrdili da ne znaju nita o Beskunom, niti o njegovoj smrti. Meutim, ljudi koji jesu znali za Isusa Beskuc nog imali su da ispric aju anegdotu ili dve o njemu. Kako je sprec io pljac ku prodavnice alkoholnih pic a, kako je ponekad radio u narodnoj kuhinji, i uvek imao neki dolar za one kojima je bio potreban. Rekos e nam da je bio car, kralj ulice, klos ar sa zlatnim srcem. I njegova smrt je bila tragic na za one koji su ga ubrajali meu prijatelje. Do kraja tog dana, moja skepsa je prerasla u radoznalost, i shvatila sam da sam se zarazila istom onom groznicom koja je zahvatila Sindi. Isus Beskuni je bio dobri pastir jednog ranjenog stada. Zato ga je onda neko ubio? Je li se prosto zatekao na pogrenom mestu u pogreno vreme? Ili je njegova smrt bila namerna i promiljena? I to nas je ostavilo s dva velika pitanja koje nijedan dobar policajac s c istom saves cu ne bi mogao da ne postavi: Ko je ubio Isusa Beskunog? I zato?

6.

onklin i ja smo stigli u glavnu policijsku stanicu oko pet, pros li kroz odeljenje do male kancelarije Vorena Dz akobija sa staklenim zidovima koja je nekad pripadala meni. I Dz akobi je nekad pripadao meni to jest bio je moj partner. I mada smo zamenili radna mesta i c esto imali suprotstavljena mis ljenja, toliko smo godina proveli i toliko kilometara pres li zajedno da niko drugi nije umeo tako da mi c ita misli ni Kler, ni Konklin, ni Sindi, ni Do. Kad smo us li, Dz akobi je sedeo za svojim smetlis tem od stola. Moj stari prijatelj i s ef je sedokosi pedesettrogodis nji pandur kvrgavog lica s vis e od dvadeset pet godina staz a na Odeljenju za ubistva. Njegove os tre sive oc i su me iksirale, i primetila sam mu bore smejalice oko usta zato to se nije smejao. Nimalo. Sta ste vas dvoje radili ceo dan, koji moj? upita me on. Jesam li dobro razumeo? Radili ste na sluaju nekog mrtvog kloara? Inspektor Zgodni, kako su Konklina inac e zvali u stanici, ponudi mi stolicu preko puta Dz akobijevog stola, pa spusti svoju slatku zadnjicu na kredenac i nasmeja se. Jesam li rekao nes to smes no, Konkline? brecnu se Dz akobi. Imas dvanaest neres enih sluc ajeva na svom stolu. Hoc es da ti ih nabrojim? Dz akobi je bio osetljiv jer je procenat res enih sluc ajeva Odeljenja za ubistva San Franciska bio negde pri dnu liste, odmah iza Detroita. Ja u mu rei rekoh Konklinu. Naslonih noge na ivicu Dz akobijevog stola i rekoh: Vreme nam se izvuklo, Vorene. U ovom sluc aju ima nekoliko c udnih pojedinosti, i pric a o smrti ove z rtve osvanuc e u sutras njem izdanju Kronikla. Pa sam mislila da saznamo nes to vis e pre nego s to pric a izae u novinama. Nastavi rec e Dz akobi, kao da sam osumnjic eni, a on me drz i u sobi za ispitivanje. Obavestila sam ga o navodnim dobrim delima koje je c inio i

razlic itim teorijama: Da je Isus Beskuc ni bio misionar ili ilantrop, da je beba na njegovom raspec u simbolizovala njegov stav protiv abortusa, ili to da smo nekad svi bili nevini i isti kao mali Isus. Taj tip je umeo s ljudima zakljuc ih. Bio je vrlo harizmatic an, neka vrsta sveca zatitnika za beskunike. Dz akobi zadobova prstima. Ne znas kako se taj svetac zove, zar ne, Bokserova? Ne. I nema pojma ko ga je ubio niti koji mu je bio motiv? Ni najmanje. To je to, onda rec e Dz akobi, lupajuc i s akom o sto. Gotovo je. Zavrs ili ste s tim. Osim ako neko ne us eta ovde i ne prizna, nec ete vis e traiti radne sate bavei se tim sluajem. Jasno? Da, gospodine ree Konklin. Bokserova? ujem vas, porunie. Izaosmo iz Dz akobijeve kancelarije i odjavismo se za taj dan. Rekoh Konklinu: Razumeo si to, zar ne? ta ima da se ne razume kod zavrili ste s tim? Ric , Dz akobi je bio jasan kao dan. Rekao nam je da radimo na sluc aju Isusa Beskuc nog u svoje slobodno vreme. Idem da vidim Kler. Hoe sa mnom?

7.

ler je nosila hirurs ki mantil sa s nalom u obliku leptira na kragni, kecelju opasanu oko stomaka, i cvetnu tus -kapicu na glavi. Na stolu za autopsije od nerajuc eg c elika ispred nje lez alo je nago telo Isusa Beskuc nog, lica stravic no unakaz enog, okrenutog ka reflektorima. Od kljuc nih kostiju do stidne kosti protezao mu se rez u obliku slova Y us iven debelim belim koncem, tako da je nalikovao s avu na loptici za bejzbol. Imao je modrice, izukrs tane posekotine i kontuzije svuda po telu. inilo se da je neko sredio Isusa Beskunog iz osvete. Dobila sam rendgenske snimke rec e Kler. Dok je pric ala, pogledah put osvetljenog zida na koji su bili prikaeni. Desna ruka mu je slomljena, verovatno je udario svog napadac a ili su mu gazili po ruci dok je bio na zemlji. Kosti lica su mu dosta popucale, kao i lobanja, na nekoliko mesta. I rebra su mu slomljena, naravno, tri komada. Sve te povrede nanete tupim predmetom moz da bi ga ubile, ali bio je mrtav i pre nego to ga je iko dotakao palicom. Uzrok smrti? Reci mi, leptiriu. Spremna sam. Uh, bre ree ona. Radim najbre to mogu ali to za Lindzi ipak nije dovoljno brzo. Molim te? rekoh. Rezignirana, Kler posegnu rukom iza sebe i podiz e uvis gomilu kesica s neim to je liilo na deformisana zrna. To su zrna dvadeset dvojke? upita je Konklin. Tako je, Ric . Cetiri zrna od hitaca ispaljenih u glavu rikos etirala su unutar lobanje. Us la su ovde i ovde, tu, i tu pozadi, zujala po lobanji i zavukla se tu kao bube ispod tepiha. Ali pretpostavljam da postoji neki promil s anse da je gospodin Isus mogao da preivi ta etiri hica. to znai? upitah. ta ga je ubilo? Sto znaaaac i, devojc ice, da je ubica pucao gospodinu Isusu u slepooc nicu i taj metak ga je najverovatnije ubio. I pucao mu je jos

jednom u vrat otpozadi, da ga overi. A onda mu je smrskao lice? Polomio mu rebra? upitah u neverici. To se zove zloin iz strasti. O, neko ga je i te kako mrzeo rec e nam Kler. Pozva svoju asistentkinju. Otpremi gospodina Isusa u zamrzivac , hoc es li, Bani? Nek ti Dz oi pomogne. I napis i NN lice br. 27 i datum na kartici na palcu. Konklin i ja poosmo za Kler do njene kancelarije. Imam jos nes to da vam pokaz em rec e nam Kler. Skide tus kapu i hirurs ku kecelju. Ispod je nosila plavu bolnic ku uniformu i svoju omiljenu majicu kratkih rukava, onu s c uvenim citatom spreda: Moda sam debela i imam etri banke, ali eve me tu sam. Kler se uvek smejala tom natpisu, ali buduc i da je sad imala c etrdeset pet godina, razmis ljala sam da bi mogla da dobije jednu novu omiljenu majicu u skorije vreme. U meuvremenu, ponudila nas je da sednemo, sela za svoj sto i otkljuc ala prvu ioku. Izvadila je jos jednu kesu za dokaze, stavila je na sto i savila svoju zglobnu lampu ne bi li je direktno osvetlila. To je raspee Beskuc nog rekoh, zurec i u tu ulic arsku rukotvorinu koja je imala patinu drevnog i vrednog artefakta. Uistinu je odgovaralo opisu: dva s rafa, bakarna z ica, igrac kica bebe privezana za krst. Moz da na toj plastic noj bebi ima otisaka rekoh. Gde si je pronala? U z drelu Beskuc nog rec e mi Kler, uzimajuc i gutljaj vode. Neko je pokuao da mu ga nabije u grlo.

8.

ila sam radoznala da c ujem Dz oovo mis ljenje o Isusu Beskunom. Na vec eru smo otis li u Forin sinema. Iako smes ten u bednom bloku u najneuglednijem delu grada, okruz en piljarnicama i radnjama tipa sve za dolar, taj restoran je tako lepo sreen da izgleda kao da ga je neki letec i tanjir odneo iz Las Vegasa i gres kom spustio u Min. Ali osim izgleda, ono s to Forin sinema c ini posebnim jesu stolovi za piknik u bas ti iza restorana gde se na praznom zidu susedne zgrade projektuju stari filmovi. Nebo je bilo vedro te vec eri poc etkom maja, a jos leps im su ga c inile grejne lampe rasporeene svud po dvoris tu. Son Pen je sedeo za jednim stolom s nekim svojim prijateljima, ali ono s to je mene najvis e odus evljavalo bila je c injenica da sam izas la s Dz oom na vec eru, a da nijedno od nas dvoje zbog toga nije moralo da rezervie let. Posle mnogo bolnog i muc nog truckanja, ringis pil nas e nekadas nje veze na daljinu je usporio kad se Dz o preselio u San Francisko da bi bio sa mnom. Sad smo konano iveli zajedno. Konano smo sebi dali pravu ansu. Dok je stari francuski ilm erburski kiobrani nemo treperio na zidu, Dz o je paz ljivo slus ao dok sam mu prepric avala svoj neverovatan dan: kako smo Konklin i ja spali s nogu pokus avajuc i da otkrijemo ko je ubio Isusa Beskunog. Kler mu je izvadila pet zrna iz lobanje, od toga c etiri ukopana ispod same koz e glave rekoh Dz ou. Peti hitac mu je bio ispaljen u slepooc nicu i najverovatnije ga je taj ubio. Onda su mu pucali jos jednom u vrat otpozadi, nakon s to je umro. Deluje kao lic an c in nasilja, zar ne misli? Ta zrna. Jesu li dvadeset petice ili dvadeset dvojke? Dvadeset dvojke rekoh. Ima smisla. Morala su da budu meka, ili bi probila lobanju. Je li bilo aura na mestu zloina? Nijedna. Ubica je verovatno koristio revolver.

 Ili poluatomatski pis tolj, pa pokupio c aure. Takav ubica je svestan da ostavlja dokaze. Razmilja unapred. Da, dobro, u pravu si. Razmis ljala sam o tome s to je Dz o rekao. Znai, moda je to bilo ubistvo s predumiljanjem, hoe da kae? Nije da nema nade, Linds. Na tom mekom olovu se moz da nalaze tragovi od z lebova cevi pis tolja. Vidi s ta c e da ti kaz u iz laboratorije. teta to nee imati otiske s aura. Moda e ih biti na toj plastinoj bebi. Do klimnu glavom, ali bilo mi je jasno da sumnja u to. Misli da nee? upitah ga. Ako je ubica pokupio c aure, moz da je bio profesionalac. Unajmljeni ubica ili neki vojak. Ili pandur. Ili pljac kas . Ako je bio profi... Onda ni na raspec u nec e biti nikakvih otisaka rekoh. Ali zato bi profesionalac tako zverski ubio jednog uliara? Tek jedan dan radi na sluaju, Linds. Daj sebi malo vremena. Rekoh mu: Naravno ali Dz akobi je vec bio zatvorio ovaj sluc aj. Poloz ih glavu u s ake dok je Dz o zvao konobara i naruc ivao vino. Onda mi je uputio irok, tajanstven osmeh. Zavalih se u stolicu i stadoh da analiziram taj osmeh, izvodec i jedino zakljuak da Do izgleda kao klinac s nekom tajnom. Upitah ga s ta se des ava, sac ekah da proba vino. A onda, nakon s to me je naterao da c ekam dovoljno dugo, on se nagnu preko stola i uze me za ruke. Pa, plavuice, pogodi ko je danas dobio poziv iz Pentagona?

9.

, boe izlete mi. Nemoj mi rei. Nisam mogla da se zaustavim. Prvo s to mi je palo na pamet bilo je da Dz oa ponovo regrutuju i vrac aju ga u Vas ington a nisam mogla da podnesem ak ni pomisao na to. Smiri se, Lindzi. Zvali su me zbog jednog zadatka. To moz e biti uvod u druge zadatke, lukrativne zadatke, odlic an podstrek za moju firmu za konsalting. Kad sam upoznala Dz oa radec i na jednom sluc aju, na njegovoj vizitkarti je pisalo Zamenik direktora, Odeljenje drz avne bezbednosti. Bio je najbolji vladin agent za borbu protiv terorizma u Vas ingtonu. I tog posla se odrekao kad se preselio na levu obalu da bi bio sa mnom. Imao je vrhunske rezultate i reputaciju, ali u San Francisku se nije snaao brzo kao to je oekivao. Za to sam krivila aktuelnu administraciju jer sam verovala da su bili ljuti s to je superomiljeni Dz ozef Molinari dao otkaz u izbornoj godini. Oigledno su prevazili tu srdbu. To je dobro. Opustila sam se. Nasmes ih se. Rekoh: Huh. Uplas io si me, Dz o. I poelo je da me hvata uzbuenje zbog njega. Priaj mi o tom zadatku rekoh. Naravno, ali hajde prvo da naruimo. Ne sec am se s ta sam izabrala s menija jer mi je Dz o, kad je hrana stigla, rekao da odlazi na neku konferenciju na Bliskom istoku sutra ujutru. I da e moda biti u Jordanu tri nedelje ili due. Do odloi viljuku, i ree: ta nije u redu, Lindzi? ta te mui? Pitao je to na lep nac in. Zaista je z eleo da zna, ali meni je pritisak skoio do neba i nisam mogla da mu odgovorim na lep nain. Sutra ti je roendan, Dz o. Trebalo je da idemo kod Ket za vikend, sea se? Ketrin je moja sestra, s est godina mlaa od mene, z ivi u jednom lepom priobalnom gradic u po imenu Half Mun Bej sa svoje dve

devojc ice. To je trebalo da bude porodic ni vikend ispunjen druz enjem, s to je za mene prilic no velika stvar, da odvedem Dz oa kod jedine porodice koju imam. Moz emo otic i kod Ket neki drugi put, draga. Moram da idem na tu konferenciju. Osim toga, Lindzi, jedino s to z elim za roendan jeste da veeras budem s tobom. Ne mogu sad da pric am s tobom rekoh, bacivs i salvetu na sto, ustavs i ispred zida na kojem se prikazivao ilm, na s ta ljudi povikas e da sednem. Prooh kroz restoran i devet metara dug hodnik, duz kojeg se s obe strane protezala nis a u visini struka sa svec ama u staklenim c as ama, izvukoh mobilni iz dz epa i pozvah taksi pre nego s to sam izala na ulicu. Cekala sam tamo u Mis nu, usred samog Dodz Sitija, najpre besna, zatim se osetivi glupo, a onda mnogo, mnogo ljuta na sebe. Ponela sam se kao glupa plavus a iz vica kakve sam uvek prezirala.

10.

ekoh sebi: glupa kuko. Sagnuh se do prozora, dadoh taksisti pet dolara i mahnuh mu da ide. Zatim odmars irah sama nazad kroz onaj devetometarski hodnik romantic no osvetljen svec ama, prooh kroz restoran, i izaoh u batu iza. Stigla sam do stola taman kad je konobar odnosio tanjire. Vi napred! razdra se ponovo ona ista osoba. Vi. Da, vi. Sedoh preko puta Dz oa i rekoh: Bilo je to glupo od mene, i z ao mi je. Dz oov izraz lica govorio mi je da je zaista povreen. On rec e: I meni je z ao. Nije trebalo tako iznenada da ti kaz em, ali nisam ni zamiljao da e onako reagovati. Ne, nemoj da se izvinjavas . Bio si u pravu, a ja sam ispala potpuna budala, Do. Hoe li, molim te, da mi oprosti? Vec sam ti oprostio. Ali, Lindzi, svaki put kad se posvaamo seme razdora u naoj vezi uini svoje. Proklija? upitah, trudei se da budem od pomoi. Do se nasmei, ali bee to tuan osmeh. Krcka etrdesetu. Znam. Hvala ti. Ja punim c etrdeset sedam, kao s to si i sama rekla, sutra. Pros le godine sam te zaprosio. Prsten koji sam ti dao jos uvek stoji u svojoj kutijici u ioci, ne na tvom prstu. Sta z elim za roendan? Zelim da se odlui, Lindzi. U sasvim pogres no vreme, s to su konobari s irom sveta usavrs ili, tri mladic a okruz is e nas sto, s malom tortom u ruci i zapaljenim svec ama, i zapevas e Dz ou Srec an roendan. Bas kao s to sam bila isplanirala. Ostali gosti se pridruz is e pesmi, i mnos tvo oc iju okrenu se k nama. Do se nasmei, ugasi svee. Onda pogleda u mene, s ljubavlju ispisanom svud po licu. Rec e: I nemoj da me moli, plavuice. Neu ti rei ta sam poeleo. Jesam li se oseala kao budala to sam pokvarila to vee?

Jesam. Jesam li znala s ta c u s Dz oovom z eljom i tim dijamantskim prstenom u crnoj plianoj kutijici? Nisam. Ali bila sam prilic no sigurna da moja neodluc nost nema nikakve veze s Doom.

11.

robudili smo se pre zore i vodili ljubav na brzinu, ne progovarajuc i. Bilo je tu vuc enja za kosu, grickanja usana, bacanja jastuka na pod. To z estoko voenje ljubavi bilo je istinska, iskrena potvrda da smo zaglavili. Da ne postoji nis ta s to jedno od nas moz e da kaz e, a da ono drugo to ve ne zna. Po zavrs etku, lez ali smo jedno kraj drugog, koz e sjajne od znoja, c vrsto se drz ec i za ruke. Tehnolos ki napredan c asovnik na noc nom stoc ic u projektovao je vreme i spoljnu temperaturu na plafonu u vidu velikih crvenih brojki. Pet i petnaest ujutru. Trinaest stepeni. Do ree: Sanjao sam neto lepo. Sve e biti u redu. Da li on to uverava mene? Ili sebe? ta si sanjao? Plivali smo zajedno, goli, ispod nekog vodopada. Voda. Ona simbolizuje seks, jelda? Pustio mi je ruku. Duek se pomeri. Istrgao je ebe i pokrio me. Oslus kivala sam tus lez ec i u mraku, napeta kao struna od svega, na ivici suza, neodluc na. Zadremala sam, probudivs i se kad sam osetila dodir Doove ake po kosi. Idem, Lindzi. Pruih ruke i zagrlih ga; poljubismo se u mraku. Rekoh: Srean ti put. Pii kad stigne. Zvau. Bilo je pogres no da se rastanem od Dz oa tako hladnim rec ima. Vrata stana se zatvorie. Brava kljocnu. Iskoih iz kreveta. Obukoh farmerke i jedan Dz oov dz emper, istrc ah bosonoga na hodnik. Pritisnuh dugme za pozivanje lifta, i sac ekah u dugoj tis ini da se lift popne nazad do jedanaestog sprata i vrata se otvore. Oc ajavala sam dok me je lift polako spus tao dole. U mojoj glavi, Dz oove torbe su vec bile u prtljaz niku, a njegova kola su se sad

kretala Ulicom Lejk, ubrzavajui na svom putu ka aerodromu. Ali kad me je lift napokon pustio da izaem u hol, ugledala sam Dz oa kroz staklena ulazna vrata zgrade, kako stoji pored jednog linkoln sedana. Projurila sam pored vratara i istrc ala na ulicu, dozivajui Doa. On podiz e glavu i ras iri ruke, i ja mu padoh u zagrljaj, zarih lice u njegov sako, osetih kako mi se suze iskradaju iz oiju. Mnogo te volim, Do. I ja tebe volim, plavuice. Dz o, kad smo bili pod tim vodopadom, jesam li nosila prsten na ruci? Jata. Dobri stari dijamant. Iz aviona je mogao da se vidi. Nasmejah mu se u rame. Poljubismo se i zagrlismo, a onda jos jednom, sve dok se vozac nije nas alio: Sac uvajte nes to i za kasnije, u redu? Bolje da krenem ree Do. Odmaknuh se nevoljno, a Do ue u kola. Mahnuh, a Dz o mi odmahnu, dok mi je crni linkoln odvozio dragog.

12.

uki je bila u svojoj kancelariji, jednoj od nekoliko desetina sumornih kazamata bez prozora za pomoc nike javnog tuz ioca u sedis tu policije. Bila je spremna, naos trena i obuc ena za sud: u sivom en klajn odelu, ledenoruz ic astoj svilenoj kos ulji, cipelama od trista dolara koje je kupila u Nimanu upola cene. Bilo je pola sedam ujutru. Za otprilike tri sata iznosic e svoju zavrs nu rec na stras nom i sloz enom suenju za ubistvo Stejsi Glen, dvadesetpetogodis njoj bivoj misici koja je uspela da bude i lepotica i zver. Ono s to je Stejsi Glen uc inila svojim roditeljima bilo je odvratno, nic im izazvano i neoprostivo, i Juki je bila odluc na da sredi tu ludu kuc ku i pos alje je na doz ivotnu robiju. Ali i pored sve Jukine odluc nosti i dara da uverljivo iznese najjac e argumente, u javnom tuz ilas tvu je postajala poznata po tome s to je gubila na sudu. I to ju je ubijalo u pojam. I zato je ovo bio presudan sluaj. Ako Stejsi Glen bude osloboena, koliko god joj to bilo mrsko, Juki c e se vratiti graanskom pravu, i bavic e se razvodima bogatih i pregovorima prilikom potpisivanja ugovora. To jest, ako je ne otpuste, pre nego to stigne da d otkaz. Juki se poguri u svojoj s kripavoj stolici i promes a s pil kartica na kojima su bile istaknute stavke kojih c e se dotac i prilikom iznos enja zavrne rei za tuilatvo. Stavka: Stejsi Glen je izas la iz svog stana na Potrero hilu u dva ujutru i odvezla se u svom prepoznatljivom subaru foresteru u boji us ec erene jabuke do kuc e svojih roditelja u Marinu, udaljene ezdeset pet kilometara, preavi Golden gejt. Stavka: Stejsi Glen je us la u kuc u svojih roditelja izmeu tri i tri i petnaest ujutru, pomoc u kljuc a koji su krili ispod jednog naroc itog kamena u obliku srca blizu ulaznih vrata. Pros la je kroz kuhinju do garaz e, uzela pajser i popela se do glavne spavac e sobe i izubijala roditelje, razbivi im oboma glave. Stavka: Jedna koms inica je posvedoc ila da je oko tri sata tog jutra

videla crveni subaru forester sa s irokim gumama na prilazu Glenovih i prepoznala ga kao Stejsino vozilo. Stavka: Ostavivs i mrtve roditelje, Stejsi Glen se odvezla kuc i, pros avs i usput kroz jedan punkt za naplatu putarine otprilike u c etiri sata i trideset pet minuta. Ovaj vremenski raspored je bio od najvec eg znac aja za Jukin sluc aj jer je pomoc u njega mogla da rekonstruis e kretanje Stejsi Glen u noc i dvostrukog ubistva i unis ti njen alibi, koji je glasio da je bila sama kod kue i spavala kad su njeni roditelji napadnuti. Stavka: Stejsi Glen je bila opsednuta kupovinom, i u velikim dugovima. Roditelji joj nisu nis ta vredeli z ivi. Mrtvi su joj vredeli milion dolara. Stavka: Stejsi Glen je imala sredstva, motiv i priliku a c ak je postojao i svedok samog zloina. Taj svedok je sainjavao devedeset odsto Jukinog sluaja. Juki uveza svoje kartice gumicom, ubaci ih u tas nu. Zatim prekrsti s ake ispod brade i uputi misli roenoj majci, Keiko Kasteljano, koja je umrla pre vremena i koja je zbog toga bila veoma iznervirana. Keiko je volela svoju c erku jedinicu vis e nego is ta, i Juki je osec ala majc ino umirujue prisustvo oko sebe. Mamice, ostani danas sa mnom u sudu i pomozi mi da pobedim, hoe li? ree Juki naglas. Ljubim te. Buduc i da je do suenja ostao jos koji sat, Juki pospremi ioku s olovkama, ode da baci ubre, izbrisa stare unose iz svog imenika, i umesto previs e slatke ruz ic aste bluze obuc e jac u, samouvereniju plavozelenu kos ulju mus kog kroja koja je visila okac ena iza vrata u kesi od hemijskog ienja. U osam i petnaest, Jukin zamenik, Niki Gejns, dos eta hodnikom dozivajuc i je po imenu. Juki promoli glavu iz svog dovratka i rec e: Niki, samo proveri da pauerpoint radi. To je sve to treba da uradi. Raunaj na mene ree Niki. Odlino. Zakopaj lic. Idemo.

13.

uki ustade sa svog mesta za stolom tuz ilas tva dok je sudija Brendan Dz ozef Da i ulazio u sudnicu kroz drvena vrata iza sudijske stolice i sedao na svoje mesto izmeu zastava i ispred velikog grba drz ave Kalifornije. Da i je imao atletsku grau, sedu kosu, naoc ari s c etvrtastim ramom koje je nosio nisko na nosu. On istrz e slus alice ajpoda iz us iju, otvori konzervu sprajta i, dok su prisutni u sudnici sedali, zamoli sudskog izvritelja da uvede porotu. S druge strane prolaza izmeu klupa, Jukin protivnik, dobro poznati branilac u krivic nim parnicama, Filip R. Hofman, sas aptavao se sa svojom klijentkinjom, Stejsi Glen. Hofman je bio c etrdesetdvogodis njak pogurenog drz anja, visine metar i devedeset tri, neukrotive tamne kose. Nosio je tamnoplavo armani odelo i ruz ic astu satensku kravatu. Nokti su mu bili manikirani. Poput Juki, Hofman je bio perfekcionista. Za razliku od nje, Hofmana je odnos dobijenih i izgubljenih sluc ajeva svrstavao meu najbolje. U normalnim okolnostima je naplac ivao vis e od devetsto dolara po satu, ali trenutno je zastupao Stejsi Glen pro bono. Hofman nije bio altruista. Sudnica je bila puna novinara i izves tavanje o tom sluc aju je njegovoj irmi donosilo milione. Stejsi Glen je bila prelepa plavooka brineta s rumenilom na obrazima koje je isticalo njeno zatvorsko bledilo. Nosila je poguz vano karirano maslinastozeleno odelo koje joj nije pristajalo, i izgledala je pre kao uc iteljica ili statistic arka, nego kao prorac unati, pohlepni psihopata, to jeste bila. Pored Juki, Niki Gejns, sa svojim vec itim s is tanjem zbog uvec anog trec eg krajnika, glasno je disao dok su porotnici ulazili u malu sudnicu na bona vrata i sedali na klupu za porotu. Sudija Da i pozdravi porotnike, objasni da c e danas obe strane sumirati sluc aj svako iz svoje perspektive, i da c e nakon toga oni moi da ponu s veanjem.

Da i potegnu dug gutljaj soka pravo iz konzerve, pa upita: Gospoice Kasteljano, je li narod spreman da nastavi? Da, asni sudijo. Kupec i beles ke sa stola, Juki stade za govornicu na sredini sudnice sa zidovima od hrastovih panela. Pozdravi osmehom dvanaestoro porotnika i dve zamene, c ije je tikove, grimase, smeh i prevrtanje oc ima nauc ila napamet tokom proteklih s est nedelja, i rec e: Dobro jutro vam elim a zatim, pokazujui put optuene, progovori iz srca. Stejsi Glen je izopaeni ubica bez trunke kajanja u sebi. Ubila je svog oca, koji ju je oboz avao. Svojski se potrudila da ubije i svoju majku, i mislila je da je to i uc inila. Izubijala je svoje roditelje bez milosti jer je htela da naplati premiju od polise njihovog ivotnog osiguranja u iznosu od milion dolara. Uinila je to zbog novca. Juki ponovi redosled dogaaja koji je ustanovila tokom suenja pomenu svedoc enje zaposlenog na naplati putarine kao i svedoc enje koms ije Glenovih i podseti ih da je Stejsi zvala osiguravajuc e drutvo da proveri status polise svojih roditelja. Konac no, zatraz ila je od porote da se priseti svedoc enja inspektora Pola Cija, odlikovanog istraz itelja Odeljenja za ubistva Policije San Franciska, i Lin Kolomelo, iskusne bolnic arke hitne pomoi. Inspektor Ci i glavna bolnic arka Lin Kolomelo su oboje posvedoc ili da je Rouz Glen, iako na ivici smrti kad su je pronas li u krevetu pored njenog ubijenog muz a, bila svesna i lucidna rec e Juki poroti. Rouz Glen je postupila po bolnic arskim uputstvima. Znala je ko ju je napao i, s to je najvaz nije, uspela je da tu informaciju prenese policiji. Znate da je inspektor Ci imao video-kameru sa sobom kad su ga pozvali da doe na mesto ubistva tog jutra. Kad je shvatio da je gospoa Glen jos uvek z iva, snimio je njihov razgovor, verujuc i da se radi o poslednjoj izjavi gospoe Glen. Rouz Glen je vrlo dobro znala ko ju je napao. I na tom snimku, ona je mnogo snaz nije ispric ala celu tu pric u nego s to bih ja to ikad mogla da uinim. Niki, molim te pusti snimak.

14.

a ekranu kraj sudijskog stola bliz e poroti pojavi se video-snimak oskudno osvetljenog mesta ubistva. Oko kamere fokusiralo se na spavac u sobu, c iji je najvec i deo zauzimao brac ni krevet. Posteljina je bila sva izguz vana i tamna od krvi koja se sus ila. Na suprotnoj strani kreveta lez alo je izmrcvareno telo jednog mus karca na c ijoj glavi i grlu su se videle duboke rane, dok je daska iznad kreveta bila zamrljana njegovom krvlju i ostacima mozga. Avetinjski tanka ruka jedne z ene podiz e se s kreveta i pokaza snimatelju da prie bliz e. Zvuk tes kog disanja pojac avao se kako se kamera bliila krevetu. Bilo je s okantno i uz asavajuc e videti da je, iako smrskane vilice i bez jednog oka, Rouz Glen bila jo iva. Ja sam inspektor Pol Ci rec e mus ki glas iza kamere. Kola hitne pomoi stiu, gospoo Glen. ujete li me? Neverovatno, enina brada se polako pomeri dole, pa gore. Jeste li vi Rouz Glen? ena ponovo klimnu glavom. Da li je Ronald Regan predsednik Sjedinjenih Drava? Rouz Glen okrenu glavu s jedne na drugu stranu ne. Rouz, znate li ko je uinio ovo vama i vaem muu? Zenino disanje postade hrapavije, ali ona nakrivi bradu dole, pa gore, klimajui glavom. Je li va napada bila neka nepoznata osoba? upita je i. Rouz Glen odmahnu glavom. Da li je va napada bio neki lan porodice? Ona klimnu glavom potvrujui. Iznenada, policijske motorole zakrc as e i kolica se buc no ukotrljas e u sobu, zaklanjajuc i vidik kameri. Krevet se zatim ponovo pojavi u kadru. Jedna bolnic arka, plave kose vezane u rep, rec e hrapavim puakim glasom: Presveta Bogorodice. Ona je iva. Ta bolnic arka, koja je svedoc ila pred porotom, bila je Lin

Kolomelo. Na ekranu, poz urila je do Entonija Glena i opipala mu puls. Ci upita umiruc u z enu: Rouz, je li to bio vas sin? Je li vas sin, Rudi, uinio ovo? Rouz Glen odmahnu glavom bolno sporim pokretom ne. Zvuk koraka nadjac ao je ispitivanje kad su se Lin Kolomelo pridruz ila jos dva bolnic ara. Pric ali su o ukazivanju pomoc i, izvadili bocu s kiseonikom, i udenuli kanilu u nozdrve Rouz Glen. Glas Pola Cija nastavi da govori, mirno se obrac ajuc i bolnic arima: Treba mi jos samo sekund. Onda se obrati z rtvi. Rouz. Rouz. Je li va napada bila vaa erka, Stejsi? ena potvrdi klimnuvi glavom. Rouz, hoete da kaete da vam je ovo uradila vaa erka, Stejsi? ena zaita: Daaaa. Bes e to uz asan zvuk, s um vazduha koji bez i iz pluc a, kao da z ena svojim poslednjim dahom govori iju ko ju je ubio. A onda, na Kolomelin znak, bolnic ari podigos e Rouz Glen na kolica i snimak se zavri. U sudnici, ekran potamne, i svetla se upalis e. Porotnici vec behu videli taj snimak, ali buduc i da je on bio Jukin najjac i adut, mogla je samo da se nada da c e sam s ok od njegovog ponovnog gledanja pojaati njegov uticaj. Juki proc isti grlo i rec e: Dame i gospodo, Rouz Glen je bilo postavljeno mnogo razlic itih pitanja tog jutra, i bila je u stanju da pokretima glave govori da i ne, a c ak je uspela i da progovori. Na pitanje da li ju je njena erka napala, rekla je da jeste. Ni u jednom trenutku tokom ovog suenja Rouz Glen nije porekla ono s to je rekla inspektoru Ciju. Prosto ne moz e toga da se seti. A zas to ne moz e da se seti? Zato s to joj je c erka razbila glavu pajserom, nanevs i toliku s tetu da lekari nikad nisu videli da je neko s tako tekim povredama preiveo. Ali Rouz Glen jeste prez ivela kao udovica, unakaz ena i delimino paralizovana do kraja ivota. To joj je uradila optuena, dame i gospodo. Narod traz i da proglasite Stejsi Glen krivom po oba osnova: za ubistvo njenog oca, Entonija Glena, i pokus aj ubistva njene majke, Rouz. Traz imo od vas da se postarate da Stejsi Glen plati za svoje

zloine u meri koju zakon maksimalno predvia. Dok je sedala, Juki je osec ala mnogo toga, i sve je bilo pozitivno: topli sjaj uspeha, Nikijevu s aku koja je taps e po ramenu, i duh svoje majke oko sebe koji kao da je celu obgrlio. Odlino, Juki-e ree njena majka. Zakucala si ih.

15.

ilip Hofman nijednom nije izgubio prisustvo duha pred porotom. Odnosio se s pos tovanjem prema svedocima odbrane i nikad se nije sluz io sloz enim rec ima kad su i one proste bile dovoljno dobre. Bio je siguran da ga porota voli i da mu veruje, i rac unao je da c e se taj dobar oseaj preneti i na njegovog klijenta. Narode rec e on, nadnosec i se nad govornicom, koja je u njegovoj senci bila mala poput igrac ke: Stejsi Glen je dobra devojka koja u z ivotu nikome nije uc inila nis ta naz ao. Ona voli svoje roditelje, i kad je Rouz Glen izas la pred vas, iako je to emotivno i izic ki tes ko podnela, rekla vam je da Stejsi nije nasilna osoba. Da Stejsi nikad ne bi napala svog oca, niti nju samu. Culi ste Rouz Glen kako kaz e da joj je mnogo tes ko u dus i, da je ono s to je rekla ili uradila kad je bila na ivici smrti bilo pogres no protumaeno i iskorieno da se optui njena nevina erka. Hofman zavrte glavom, ostavi beles ke na govornici i prie klupi za porotu, zatim prekrsti s ake iza lea i pree svojim tamnim oc ima preko porotnika. Tuz ilas tvo je upotrebilo taj video-snimak s mesta zloc ina kako bi probudilo vas e emocije jer je to sve s to imaju. I taj video-snimak, koliko god bio potresan, nije dokaz da je Stejsi Glen kriva za bilo ta. Hofman je podsetio porotu na tok suenja, citirajuc i dvojicu neurologa i psihijatra koji su posvedoc ili da je Rouz Glen bila u s oku kad je razgovarala s inspektorom Polom Cijem, i da su njeni odgovori potpuno nepouzdani. Rekao je da iako je radnik koji naplac uje putarinu poverovao da je video Stejsi Glen, transakcija s vozac em traje najvis e nekoliko sekundi, i da se u ovom sluc aju susret s pomenutim vozac em desio nou, po mraku. Niko nije zabelez io broj tablica tog subaru forestera rec e Hofman poroti niti je snimio vozaa. Bernis Lorens nastavi Hofman koms inica koja se klela da je videla Stejsina kola na prilazu njenih roditelja... pa, ona je dobar graanin i pokus avala je da pomogne. Moz da je videla neki slic an

auto, ili je pogres ila datum bez obzira na to, ona priznaje da nije videla Stejsi. Sluz ec i se zdravim razumom, tes ko da c emo poverovati da bi moja klijentkinja bila dovoljno glupa da parkira kola ispred kuc e svojih roditelja, a zatim ue unutra i ubije ih. To je smeno. Videli ste kako je soba Tonija i Rouz Glen izgledala posle napada rec e on. Moz ete li da poverujete da bi neka osoba mogla da zamahne pajserom, udari velikom z estinom, zatim opet zamahne i udari dvanaest puta, a da joj pritom na odec i ne ostane neka vlas kose ili kap krvi? Stejsi je bila privedena na ispitivanje samo koji sat posle ove tragedije. Pregledali su joj kosu, s ake, celo telo. Pretraz ili su joj stan, a odeu i obuu detaljno testirali u kriminolokoj laboratoriji. Na njoj nije bilo nikakvih dokaza. Niti jedan. Rastavili su Stejsina kola na sastavne delove i nisu pronas li nikakve dokaze. Sto se tic e kljuc a ostavljenog u vratima kuc e njenih roditelja, dozvolite da vas pitam: koliko vas drz i rezervni kljuc ispod otirac a ili na nekom drugom oiglednom mestu gde svako moe da ga nae? A poziv upuen Vejnu edvelu, prodavcu ivotnog osiguranja? Stejsi je postupila kao svaka dobra c erka. Roditelji su joj zas li u godine. Proverila je stanje njihove polise jer je htela da bude sigurna da su zatieni. Ukratko, narode, nema nikakvih forenzic kih dokaza koji mog kijenta povezuju s ovim zloinom. Nikakvih. A pos to policija ima nepouzdano svedoc enje jedne tes ko povreene z ene, prikac ili su ovaj zloc in Stejsi i nikad nisu uzeli o obzir drugog poc inioca. Da li u ovom sluc aju postoji opravdana sumnja? Kaem vam da ne postoji nita osim opravdane sumnje. Rouz Glen je izgubila muz a, a zamalo i z ivot. A tuz ilas tvo od vas sada traz i da uvec ate tragediju ove jadne z ene time s to c ete joj oduzeti jo i erku. Stejsi nije to uinila, narode. I nema dokaza koji bi potvrdili da jeste. Molim vas da proglasite Stejsi Glen nevinom po svim optubama. Hvala vam.

16.

indi, sva doterana u ruz ic astoj haljini na preklop ispod mantila, sjajne kose, kao da je sis la iz izloga neke robne kuc e, zaobis la je s trokave narkomane koji su se muvali ispred trospratnice s fasadom od crvene cigle u Petoj ulici, u blizini raskrsnice s Ulicom Taunzend, i zahvalila bezubom mladiu koji joj je pridrao vrata da ue. Narodna kuhinja Od srca bila je jedna velika zelena prostorija u prizemlju zgrade, s hranom u rashladnim vitrinama poput onih u menzama, koja se protezala duz jednog zida, stolovima i stolicama na rasklapanje poreanim u redove, i odrpancima koji su mileli unaokolo neki su pric ali sami sa sobom, drugi su jeli jaja s kartonskih tanjira. Sindi primeti mrs avu crnkinju kako je odmerava s jednog mesta blizu ulaza. Izgledala je kao da joj je c etrdesetak godina, i nosila je bluzu s printom preko crnih pantalona s elastinom. Naoc are s ljubic astim ramom visile su joj na gajtanu obes enom oko vrata, a na bedu na bluzi joj je pisalo Gica Luvi Damp, dnevni nadzornik. Gospoica Dz amp nastavi skeptic no da promatra Sindi, pa rec e: Mogu li vam pomoi? Sindi rec e z eni kako se zove i da pis e pric u o Isusu Beskuc nom za San Francisko kronikl. Istraz ujem njegovo ubistvo rec e Sindi, vadec i jutarnje novine iz svoje torbe za laptop. Otvori ih na treoj strani, pokazujui u naslov. Crnkinja zakilji u novine, i ree: Jeste li popili kafu? Ne ree Sindi. Onda sedite. Luvi Dz amp se vrati minut kasnije s dve s olje kafe, korpicom rolnica i puterom u kockama. Hoc ete li da mi proc itate tu pric u? upita ona, sedajuc i preko puta Sindi, postavljajuc i plastic ne tanjire i salvete pred njih. Nemam naoare za itanje. Sindi se nasmes i, pa rec e: Rado. Ne c itam c esto ovako javno. Ona ispravi novine, pa rec e: Naslov je Ubijen ulic ni mesija. Policija nema nikakvih tragova.

 Aham. Nastavite. U redu, onda kaz e: Sestog maja, negde iza ponoc i, jedan beskuc nik je prebijen i upucan ispred stanice linije Koltrejn u Ulici Taunzend. Vis e od stotinu beskuc nika umre od nasilja i nebrige na nas im ulicama svake godine, a grad ih pokopava i zaboravlja. Nego ta promrmlja Luvi. Sindi nastavi: Ali ovaj c ovek nec e biti tako lako zaboravljen. Bio je prijatelj odbac enih, ljudi iz senki s drus tvenog dna. Bio je njihov pastir i oni su ga voleli. Njegovo ime se ne zna, ali zvali su ga Isus Beskuni. Sindi zape knedla u grlu, podie glavu, vide kako joj se Luvi Damp smei, usana drhtavih kao da bi mogla da zaplae. On je porodio moje nastarije dete u jednoj ulic ici rec e Luvi. Zato je nosio onu bebu na krstu oko vrata. Isus spasava. Isus spasava. Kako mogu da ti pomognem, Sindi Tomas? Samo mi reci. elim da znam sve o njemu. Odakle da ponem? Znate li pravo ime Beskunog?

17.

indi se potpuno posvetila jednom pokojniku umom, srcem i dus om. Konklin i ja smo sedeli s njom u pabu Makbejnova svetska piva, omiljenom sastajalis tu policajaca u Ulici Brajant. Iz dz uboksa je dopirala pesma Dancing Queen, a ispolirani bar je bio zatrpan masom veseljaka koji su odmah pohrlili tu nakon radnog dana provedenog u seditu policije. Sindi je bila nesvesna svog okruenja. Glas joj bes e obojen gnevom kad nam je rekla: Pomogao joj je da s e porodi, a ona mu ne zna ni ime. Niko ne zna! Da mu lice nije potpuno unis teno, mogli bismo da provuc emo njegovu sliku kroz kompjuter. Moda bi ga neko prepoznao i javio. Sindi iskapi pivo, lupi praznom kriglom po stolu, i rec e: Moram da nateram ljude da ga shvate. Da na minut izvade noseve iz rubrike o poznatim lic nostima i shvate da je osoba poput Isusa Beskuc nog vana. Jasno nam je, Sindi rekoh. Predahni malo. Pusti druge da govore! Izvini. Sindi se nasmeja. Sidni! rec e ona, podiz uc i ruku, pozivajui nau konobaricu donesi mi jo jedno, molim te. Ric i ja smo proveli pauzu za ruc ak prec es ljavajuc i spiskove nestalih osoba i proveravajui otiske prstiju Beskunog. Pauzu za ruak. ovee... Sindi e sarkastino. Hej, posmatraj to ovako rekoh. Premestili smo tvog Beskunog na vrh veoma debele gomile aktivnih sluajeva. Sindi mi uputi pogled koji je govorio izvini, ali nije zaista tako mislila. Koje deris te. Nasmejala sam joj se. Sta sam drugo mogla da uradim? Jeste li ita otkrili? upita ona. Konklin joj rec e: Nismo pronas li njegove otiske u bazi. S druge strane, u poslednjoj deceniji u Kaliforniji je nestalo dvestotinak smeokosih mus karaca bele puti prosec ne visine. Pozvao sam te u pola tri da bi uspela da predas tekst na vreme. Kad budes proveravala govornu potu...

 Hvala ti u svakom sluc aju, Ric e. Radila sam intervju. Iskljuc ila sam mobilni. Doneli su nam jos piva, a kad je stigla i vec era, Sindi nam je servirala najzanimljivije delove ostalih razgovora koje je obavila u sklonis tu Od srca. Trebalo mi je malo vremena, ali ubrzo sam shvatila da se Sindi zagrejala za Konklina. Tako da sam jela s niclu i posmatrala njihovu uzajamnu razmenu. Moja osec anja prema mom partneru napravila su os tar i neoc ekivan zaokret pre oko godinu i po dana, kad smo radili na jednom sluc aju koji nas je odveo u Los Aneles. Otis li smo na kasnu veeru, pili vino i propustili povratni let za San Francisko. Bilo je kasno, pa sam iznajmila dve sobe u hotelu kraj aerodroma Merio na rac un odeljenja. Bila sam u hotelskom ogrtac u kad je Konklin pokucao na vrata. Nekih dva minuta kasnije, valjali smo se po branom krevetu. Povukla sam koc nicu pre nego s to je bilo prekasno, i osec aj je bio uasan, potpuno muc an bilo je to pogres no kao zalazak sunca na istoku. I bila sam u pravu s to sam zaustavila to. Ako nis ta drugo, iako smo Dz o i ja bili raskinuli otprilike u to vreme, jos sam ga volela. Osim toga, Konklin je desetak godina mlai od mene, i nas dvoje smo partneri. Takoe, ja sam njegov ef. Posle te noc i, dogovorili smo se da ignoris emo trenutke kad bi atmosfera meu nama dvoma u patrolnim kolima postala naelektrisana, kad bih zaboravila s ta sam htela da kaz em i uhvatila sebe kako sam ostala bez teksta, i kako samo zurim u Ric ove svetlosmee oc i. Sto smo najbolje mogli, zaboravljali smo na trenutke u kojima se Ric upus tao u poluminutno brbljanje o tome koliko je lud za mnom. Ali ovo nije bio jedan od takvih trenutaka. U ovom trenutku, inspektor Zgodni se s iroko osmehivao Sindi, a ona je gotovo zaboravila da sam i ja tu. Moram da priznam da bi Sindi i Ric bili dobar par. Oboje su slobodni. Sjajno izgledaju zajedno. Cini se da imaju dosta tema za razgovor. Ric rec e Sindi. Ja c u jos jedno pivo. Moz es li posle da se postara da stignem kui u jednom komadu?

 Ja c u te odvesti rekoh, spus tajuc i sestrinski s aku na Sindinu mis icu. Kola su mi ispred i mogu da svratim do tvog stana na putu kui.

18.

uki se zamalo sudarila s Filom Hofmanom dok je izlazio iz lifta. ta misli, o emu se radi? promrmlja Hofman. udno, jelda? odgovori Juki. Bilo je deset ujutru, dva dana nakon s to su ona i Hofman dali svoje zavrs ne rec i, i upravo su bili dobili poziv od sudijine sekretarice koja im je rekla da treba da se pojave u sudnici 6a. S Hofmanom pokraj sebe, koji ju je nadvisivao za c itavih trideset pet centimetara, Juki poe dugim z uc kastosmeim hodnikom ka sudnici, praena Nikijem Gejnsom. Moz da nije nis ta rec e Juki. Jednom mi se desilo da je porota traz ila kalkulator. Pomislila sam da rac unaju iznos ods tete za mog klijenta. Ispostavilo se da je jedan porotnik rac unao svoj porez na dohodak tokom pauze za ruak. Hofman se nasmeja, otvori prva vrata od sudnice. Gejns otvori i pridrz a druga, i troje advokata doos e do prednjeg dela sudnice i sedoe na svoja mesta. Sudija Da i je sedeo u sudijskoj stolici, sudski zapisnic ar i izvrs itelj na svojim mestima, dok je zamenik s erifa stajao ispred klupe za porotu, gladei brkove. Da i stavi naoc are na glavu, zatvori laptop i zamoli Juki i Hofmana da priu, to oni i uinie. Predsednik porote je poslao poruku rec e Da i. Smes ak mu je zaigrao na usnama dok je razmotavao dvostruko presavijeni list hartije, i podigao ga tako da Juki i Hofman mogu da vide dvanaest ves ala koja behu nacrtana na njemu crnim markerom. Ispod ves ala je bila ispisana poruka: asni sudijo, mislim da imamo problem. 2 Ma, daaaj rec e Juki. Porota je podeljena posle... koliko? Deset sati veanja? Casni sudijo rec e Hofman. Molim vas. Ne dozvolite im da odustanu tako brzo. Ovo je potpuno bizarno! Juki nije mogla da proc ita Da ijev izraz lica, ali jeste mogla Hofmanov, i znala je da osec a istu onu strepnju, bes i muc ninu kao i ona. Bili su potrebni meseci priprema da bi se ovaj sluc aj izneo pred

sud. Na desetine potencijalnih porotnika bilo je odbac eno. Na pripreme je bilo utros eno nebrojeno mnogo radnih sati, a na ono s to je Juki smatrala prilic no besprekornim iznos enjem sluc aja u sudnici celih est nedelja. Ako se ovo suenje proglasi nevaz ec im, drz ava bi mogla da odluc i da ne tros i resurse neophodne za ponovno suenje. I Hofmanova firma bi verovatno povukla svog advokata. A to znai da bi Stejsi Glen bila osloboena. Sedite, vas dvoje. Nema potrebe da se optuena dovodi ovamo. Da i doviknu zameniku s erifa: Gospodine Bonivenc ur, molim vas uvedite porotu.

19.

ok su porotnici spus tali torbe i tas ne pored svojih mesta, Jukine misli su se vrtele poput rotacionih svetala na patrolnim kolima. Ispitivac ki je posmatrala porotnike dok su ulazili, traz ec i na njihovim licima i u gestovima znake koji bi joj rekli ta misle. Ko veruje da je Stejsi Glen nevina? Koliko njih je glasalo da bude osloboena optubi i zato? Predsednik porote, Linda Cen, bila je Amerikanka kineskog porekla, c etrdeset godina stara, diplomac jednog od najprestiz nijih fakulteta u zemlji, i vlasnica uspes ne graevinske irme. Bila je osoba koja ne trpi gluposti, ali nasmejana, i Juki i Hofmanu se Cenova svidela kad su birali porotu. Jos vis e im se svidelo to s to su je ostali porotnici izglasali za predsednika porote. Sad se Juki zapitala kako to da je Cenova pustila porotu da odustane tako brzo. Da i se osmehnu poroti, i rec e: Ozbiljno sam razmislio o vas oj poruci. Razumem da je s est nedelja suenja pravo muc enje i da su mnogi od vas spremni da idu kui. Imajuc i to na umu, ovo suenje je bilo skupo ne samo u novcu, iako je mnogo kos talo drz avu Kaliforniju, vec i u smislu da su vec i deo ove godine obe strane naporno radile na tome da iznesu ovaj sluc aj pred vas. Kako stvari sada stoje rec e Da i vi ste struc njaci za sluc aj Narod protiv Stejsi Glen. Ako ne moz ete da donesete jednoglasnu odluku, ovo suenje c e morati da se ponovi, i nema razloga da verujemo da c e bilo koja druga grupa ljudi biti kvali ikovanija, nepristrasnija, ili imati vie mudrosti od vas da odlui o ovoj presudi. Da i je objasnio poroti da c e od njih javno zatraz iti da nastave da vec aju, ne da se odreknu duboko ukorenjenih ideja baziranih na dokazima, vec da preispitaju svoje stavove otvorenog uma kako bi pokuali da dou do koncenzusa. Sudija je dao poroti Alenov nalog, 3 takozvani s tapic dinamita, osmis ljen da se unis te prepreke u poroti koja je zaglavila u vec anju. Puristi meu pravnicima takav postupak smatraju prisilom.

Juki je znala da je ovo najbolja dostupna opcija, ali Alenov nalog zna da proizvede suprotan efekat. Ozlojeena porota bi mogla da se zainati i donese presudu koja bi najbrz e okonc ala njihovo angaovanje. Juki je bilo oc igledno da bi najbrz a i najlaks a odluka bila da se optuena jednoglasno oslobodi svih optubi. Sudija Da i rec e: Zelim da imate maksimum mira i udobnosti, pa sam naloz io da vam se obezbedi smes taj u hotelu Fermont, koliko god vam bude bilo potrebno. Juki vide s ok na licima svih porotnika kad su shvatili da ih sudija zakljuc ava u neki hotel bez ikakvog upozorenja, ostavljajuc i ih bez televizije, novina, domac e hrane i ostalih udobnosti svakodnevnog ivota. Nije im bilo milo. Da i zahvali poroti u ime suda i, odnevs i svoju konzervu sprajta sa sobom, napusti sudijsku stolicu.

20.

ukin telefon je zazvonio istog trenutka kad se vratila u svoju kancelariju. Ja sam rec e Len Parizi, zamenik javnog tuz ioca koji je bio i njen ef, idol i najvei kritiar. Ima minut vremena? Juki otvori torbicu sa s minkom, popravi karmin, zaklopi tas nu i izae na hodnik. Hoc es da poem s tobom? upita Niki Gejns, prolazec i prstima kroz kudravi plavi bun od kose. Da. Probaj da ga nasmeje. Stvarno? Ne moe da kodi. Parizi je razgovarao telefonom kad je Juki pokucala na njegova otvorena vrata. Okrenu se u rotirajuc oj stolici i podiz e kaz iprst u vazduh, univerzalni znak za sad u. Parizi je bio u kasnim c etrdesetim, guste rie kose, krus kolikog stomaka, s bolesnim srcem koje ga je umalo ubilo godinu i po dana ranije. U gradu je bio poznat kao Rii Pas, i Juki je mislila da je on zadovoljan tim nadimkom. Da u glavi ljudi priziva sliku buldoga s bodljikavim okovratnikom kojem slina kaplje iz usta. Parizi spusti slus alicu, pokaza Juki i Nikiju da uu, pa zalaja: Jesam li dobro uo? Porota je podeljena? Da Juki c e iz dovratka. Da i im je izdao Alenov nalog, a zatim ih poslao u hotel da veaju. Ne zezaj. Sta mislis ? Koliko porotnika je glasalo suprotno od ostalih, jedan ili dvoje? Ne znam, Lene rec e Juki. Izbrojala sam s estoro koji nisu hteli da me pogledaju u oi. Gospode boz e rec e Parizi. Drago mi je s to ih je Da i pritisnuo, ali nemoj da gajis velike nade. On zavrte glavom, pa upita retoriki: ta ih buni? Stejsi Glen je krivac. Pretpostavljam da je u pitanju svedoc enje Rouz Glen rec e Juki. Kad je rekla Moje zlato nas nikad ne bi povredilo. Mora da je to... Parizi je bio prestao da je slus a. Dobro, znac i, sac ekac emo i

videc emo s ta c e biti. U meuvremenu, Gejnse, os is aj se. Kasteljano, pomozi Keti Valoj posle ruka. Zatrpana je poslom. To je sve. Hvala ti. Parizi se javi na telefon, okrenu se u stolici, ka prozoru. Probao bih da ga nasmejem rec e Niki dok su se Juki i on vrac ali hodnikom. Ali nije me c ak ni pogledao. Nisam uspeo ni da beknem. Ni da mu odgovorim. ak ni da se naalim. Juki se nasmeja. A veruj mi, spremio sam viceva na pretek. Jesi c ula onaj o sveteniku, rabinu i nilskom konju koji uu u bar... Juki opet prasnu u smeh, melodic ni kikot koji se granic io s manic nim. Mene si nasmejao rec e Juki. I to je nes to. Bio si dobar, zamenie. Vidimo se kasnije. Juki ostavi Gejnsa u kancelariji, spusti se stepenicama do hola i pris ljamc i se uz jednog krupnog policajca koji je otvorio tes ka vrata od stakla i elika koja su vodila napolje do Ulice Brajant. Juki brzo pree pogledom preko reportera koji su se motali na stepenicama ispred sedita policije. Niko je jo nije opazio za sada. to je bilo dobro. Ponekad, kad je novinari zaspu pitanjima, poz elela bi da im odgovori i c esto nije mogla da sprec i da joj misli izlete iz usta u nezaustavljivoj bujici. I zato je, videvs i Kendi Stimpson, opasnu reporterku iz Igzeminera, Juki poz urila niza stepenice, grabec i prema uglu zgrade najkraim putem u pravoj liniji. Reporterka doviknu za njom: Juki! Hoc e li suenje Glenovoj biti uzaludno? Kako se trenutno osec as ? Traz im samo jedan citat. Jedan piljivi citat. Sklanjaj mi se s oc iju, Kendi brecnu se Juki, okrec uc i glavu ka reporterki, nastavljajuc i da se krec e pravolinijski dok je silazila s trotoara. Nemam nita da izjavim. Kendi Stimpson vrisnu: Juki, ne! Ali Juki nije shvatila.

21.

vetlo koje je sijalo Juki u oi bee zaslepljujue. Mama! viknu ona. Mamice! U redu je ree uteni muki glas. Dobro ste. Svetlo se ugasi, i ona vide sive oc i uokvirene plavim, a onda i ostatak njegovog lica. Nije ga poznavala, nikad ga ranije nije videla. Ko ste vi? Doktor ezni ree on. Don. A vi ste..? Gospoica Kasteljano. Juki. Odlic no on se nasmes i. To se slaz e s podacima u vas oj lic noj karti. Imam nekoliko pitanja... ta je bre ovo? ta se deava? Nalazite se u sali urgentnog centra rec e joj doktor Cezni. Izgledao je kao da je u ranim tridesetim. Izgledao je kao da vez ba u teretani. Ietali ste na ulicu pred auto ree on. Nisam vala. Zaustavljao se na semaforu, srec om po vas nastavi Cezni. Snimak glave vam je negativan na povrede. Pretrpeli ste samo manji potres mozga. Imate dve ogrebotine, nekoliko s avova, impresivnu modricu na levom kuku, ali niste slomili nijednu kost. Koliko prstiju vidite? Dva. A sad? Tri. Dobro. Uradite ovo. Zatvorite oc i. Dotaknite nos prstom leve ruke. Sad uradite isto s desnom. Odlic no. A s ta je poslednje c ega se seate? Da imam impresivnu modricu na kuku. ezni se nasmeja. Mislio sam, ega se seate pre nesree? Jedna reporterka me pratila... Seate li se njenog imena? Kendi Lajava Stimpson. U redu. Vrlo dobro. Ona c eka ispred. Zelim da vas zadrz im ovde preko noi, isto radi posmatranja...

Ali Juki je zurila okolo, poc injuc i da prepoznaje tu salu urgentnog odeljenja, dok joj se z eludac vezivao u c vor. Stegla je ivice kreveta. Koja je ovo bolnica? Gradska bolnica San Franciska. Mamica je umrla ovde. Pregledau vas opet ujutru... Na to moete da zaboravite ree Juki. Dobro sam. Ili moz ete da odete rec e Cezni. On izvadi neki formular prikac en na tabli sa s tipaljkom, i rec e: Ovo je otpusna lista na kojoj pie da odlazite iz bolnice protivno savetu lekara. Potpiite ovde. Imate neku olovku? Cezni kliknu svoju bik hemijsku, i Juki potpisa tamo gde joj je bio pokazao. On rec e: Preporuc ujem vam acetaminofen. Nije kasno da se predomislite i ostanete ovde preko noi, Juki. Ne. Ne, ne, ne. Odluka je vas a rec e Cezni. Nemojte prati kosu najmanje tri dana... Jeste li vi ludi? Da ne perem kosu? Moram na posao... Slus ajte. Pogledajte me, Juki, i obratite paz nju. Poz elec ete da vam lekar skine te s avove za deset dana. Ako ste u stanju da sac ekate trideset ili c etrdeset sekundi, sestra c e vam doneti odec u. Savetujem vam da odete kui i da se naspavate. Molim? Naspavajte se. I ne alim se. Pazite kuda idete.

22.

uki pomisli, moram da odem odavde. Moram! Zavrs ila je s oblac enjem, nazula cipele, razmakla zavese oko kreveta i pobegla. Nakon s to je pogres no skrenula na akus ersko odeljenje i pros la kroz kafeteriju, pronas la je vrata koja su vodila u ekaonicu. Kendi Stimpson ustade kad je ugledala Juki. O, boe, Juki, tako mi je ao. Kendi je imala gustu kovrdz avu kosu i ogromne grudi. Zagrlila je Juki, koja je nakratko izdrz ala taj zagrljaj, a zatim se oslobodila i uputila ka izlazu s rec ima: Koliko je sati? Koliko dugo sam vec ovde? Kendi poe za Juki, priajui usput. Pros lo je pet. Ponela sam tvoju akten-tas nu i tas nu i sve beles ke i papire. Otvorila sam tvoj novc anik kako bih mogla da ti pomognem. Morala sam da pronaem tvoju zdravstvenu knjiz icu i... oh! Zapisala sam i ime i broj vozac a koji te je udario. Ona z eli da se uveri da si dobro. Verovatno se brine jer je udarila advokata svojom bembarom, za ime sveta... ha! Oh, i daj mi taj recept, Juki. Svratic emo u neku apoteku. Ima li hrane u stanu? Boli li te glava? Moja glava? Kendi je pogleda, nemo klimnu glavom. Juki podiz e ruku do leve strane glave, napipa kratko os is anu kosu, bockavu liniju avova. O neeee. Ogledalo. Treba mi ogledalo. Kendi stade da rovari po tas ni, pronae malo plastic no ogledalo na preklop i dade ga Juki. Juki otvori ogledalce i nakrivi ga, zurec i u sebe razrogac enih oc iju i u neverici, konac no dobivs i kompletnu sliku svog stanja. Glava joj je bila obrijana u obliku duge, elegantno zakrivljene linije s irine sedam i po centimetera koja se protezala od leve slepooc nice pa sve do iza levog uva. Crni s avovi, nalik dlakavoj gusenici, marirali su sredinom tog uredno potkresanog puta. Vidi na ta liim! Izgledam kao nakaza! viknu Juki reporterki.

 Na tebi nakazno izgleda kul. Nasloni se na mene, draga. Odves cu te kui.

23.

ilo je to jos jedno prokleto sjajno vec e u klubu Arija. Klavijaturista je izvodio hitove iz popularnih ma ijas kih ilmova i klasic ne operske numere, turisti su se opijali koktelima od martinija, a redovne mus terije dz in-tonikom, osec ajem da su vieni i da vide druge. Ljubimc e je sedela sama za krcatim s ankom, negujuc i svoju tajnu kao da se radi o tek izleglom ptiu. Ljubimc e je bila sitna smeooka plavus a, izgledala je deset godina mlae od svojih trideset tri godine, z ena koja je umela da se uvuc e u neku prostoriju i iskrade se iz nje kao da nosi plas t koji daruje nevidljivost, kao da je prokleti superheroj. To je bilo ono dobro. Ljubimc e ostavi novc anicu od deset dolara na s ank. Uzimajuc i svoju irsku kafu, odluta nazad u VIP sobu, gde je Makenzi Oliver, nedavno preminula rok zvezda i njen bivs i dec ko, lez ao na svom posmrtnom odru, u bronzanom kovc egu postavljenom na sto za bilijar. Ljubimc etova ljubavna veza s Makenzijem trajala je s est meseci, ili dvadeset sedam godina, zavisno od toga kako se rac una, ali u svakom sluaju se loe zavrila nekoliko dana ranije. To je bilo bas bezveze. I jos uvek nije potpuno razumela zato. Volela ga je, pravog njega, klinca udubljenih grudi i ravnih tabana, koji je izgledao i kul i uplas eno u isto vreme, bas kao kad su se kao klinci igrali u pesku, kad je bio Miki, a ona njegova drugarica. Njemu nis ta od toga oc igledno nije bilo vaz no a dokaz za to bila je maloletna, plac ljiva narkomanska skitnica s tetovaz ama na licu i prstenjem u nosu, Makenzijeva prava devojka, s kojom se viao sve vreme dok se zabavljao s njom, Ljubimc etom, koja je za to poslednja saznala. Kad ih je uhvatila na delu, Makenzi joj je uputio onaj pogled koji je govorio, Ma daj. Pogledaj ko sam ja. ta si oekivala? Nije se ak ni izvinio. Ljubimc e je sada provirila u mrtvac ki kovc eg sa satenskom

postavom, i morala je da prizna da Makenzi dobro izgleda. Izgledao je c isto, ako nis ta drugo u svakom smislu te rec i. Osetila je da je nos svrbi, da joj se oc i pune suzama, i da joj tuga snaz no pritiska srce ono s to je najmanje oc ekivala, u trenutku kad je to najmanje oekivala. Ona obrisa suze dlanom, ubaci kljuc od ulaznih vrata njegove kuc e u dz ep na grudima njegove koz ne jakne, pros aputa pokojniku na uvo: Jebi se, seronjo. Onda se potpisa u knjigu gostiju pre nego s to e sesti na jedan kau kako bi mogla da posmatra urku sa strane. A kakva je samo urka prireena u Makenzijevu ast. Momci iz njegovog benda izvlac ili su crte na stolu za bilijar. Bono se vatao u c os ku sa svojom menadz erkom. Vili Nelson je svratio da se oprosti od pokojnika, dok su svi ostali trabunjali o toj tragediji, ljudi koje je znala celog z ivota, ljudi koji su mislili da znaju nju ali koji je uopte nisu znali. Ljubimc e zaz muri, slus ajuc i Dz iraza, glavnog pevac a iz Makenzijevog benda, kako izvodi Dark Star, Makenzijev hvalospev samom sebi. Posle aplauza, Dz iraz podiz e c as u u c ast les a, rekavs i: teta to si umro tako jebeno mlad, ovee. Svetla se pogasis e. Zasijas e svec e. Svi se pridruz is e Dz irazu u pevanju A Hole in the Night, Makenzijevi prijatelji i fanovi koji su mislili da je umro od droge. Ali Ljubime je znala da droga nema nikakve veze s tim. Makenzi Oliver je bio ubijen. Znala je to, jer ga je ona ubila.

Drugi deo Visoko drutvo

24.

jubimc e je sedela na podu stare dec je sobe, leima naslonjena na zid. Nosila je rukavice za zavarivanje i c izme s c elic nim vrhom, sa svojim dragim Ramom bezbedno us us kanim u torbi. Slus ala je priguenu viku Bejlijevih kroz gipsani zid. Svinjo! Kurvo! Umukni, umukni, umukni! Budale c ak i ne znaju da ona sedi u mraku na tri metra od njih, da je satima ekala da se vrate kui i zaspu, ne slutei nita. Dobro je iskoristila to vreme, jos jednom je u sebi pros la kroz veliki plan. Bila je spremna. Znala je njihove navike, raspored prostorija u kui, gde je najbolje da ue, i kako najbre da izae. I znala je ifru. Bio je to dobar plan, ali Ljubimc e je imala i plan B s ta da radi ako je uhvate. A imala je petlju da uradi ak i to. S druge strane zida, Itan Bejli je optuz io z enu da ga vara, a Ljubimc e nije sumnjala u to. Isa je bila prilic no dobra u lertovanju kad su ile u isti razred kole za devojice Ketrin Delmar Berk. A od tada, Isa je istinski ovladala ves tinom lez ernog zavoenja. Kao Gvinet Paltrou kad joj ba krene. Ali Ljubime nije prezirala Isu zbog toga. Imala je dublji razlog, koji mora da je poticao iz vremena kad joj se z ivot potpuno raspao kad je Ljubimc etu bilo deset godina i tata joj umro, a Isa ju je jako zagrlila na njegovoj sahrani i rekla: Mnooogo mi je z ao. Ali nemoj nikad da zaboravis da te volim. Mi smo najbolje drugarice zauvek. To zauvek je trajalo dve nedelje. Jednom kad je bogatstvo i zas tita njenog oca pres la iskljuc ivo njegovoj pravoj porodici, Ljubimc e i njena majka kao da nikad nisu ni postojale. Za nju vis e nije bilo privatnih s kola, c asova plesa, roendanskih z urki niti z ivota u dobrom kraju grada. Ljubimc e je strmoglavo izletela iz inog kruga onih koji su imali sve, i obrela se u tuz nom i sumornom svetu s motom Koga briga? svetu kojem

vanbrana erka jednog oenjenog oveka i pripada. Isa je, s druge strane, zavrs ila s kolovanje sa osamnaest godina i udala se za Itana Bejlija u ruc no sas ivenoj karolina herera venc anici u dvadeset drugoj, i tom venc anju je prisustvovao ceo drus tveni krem Zapadne obale. Posle toga je dos lo i sve ostalo: njeno dvoje pametne dece, njene dobrotvorne akcije, njeno mesto na sjajnom vrhu visokog drutva. Ljubimc etova majka je rekla: Preseli se, dus o. Poc ni iz poc etka. Ali Ljubimc e je imala korene u ovom gradu, dublje i starije c ak i od Ise s njenom plavom krvlju. I tako, ovo je bio Ljubimc etov z ivot nakon pada, radila je za Bejlijeve i njihovu odurnu sortu, s etala njihove neurotic ne pse, odnosila njihove odvratne bunde u rashladne ostave tokom leta, adresirala pozivnice njihovim snobovskim prijateljima, ljudima koji su je zvali Ljubimc e i koji su pric ali o njoj kad je bila dovoljno blizu da ih uje. Dugo je smatrala da dobro podnosi to. Ali ako je nes to nauc ila od Makenzi Olivera, to je da je podnoenje precenjeno. Ljubimc e se osvrnu po sobi, sada punoj ves alica s bezobrazno skupom, nikad nos enom odec om i planinama neotvorenih kutija sa skupim stvarima kupljenim iz istog hira. Da ti se z ivot zgadi. Dekadencija prebogatih. Sranje od dvadesetetvorokaratnog zlata. U spavac oj sobi, vika je zamrla. Ljubimc e priljubi uvo na zid, oslus nu Bejlijeve kako stenju i dahc u, Isu kako uzvikuje: O, da, tako, oh! njih dvoje kako vode ono s to su nazivali ljubavlju, Isin glas koji Ljubimetu daje razlog vie da je sredi. A onda je nastupila tiina. Ljubime stee drku svoje platnene torbe. Dolo je vreme.

25.

jubimc e otvori vrata spavac e sobe Bejlijevih, spusti se u c uc anj dok su dva mopsa, Vekou i Valdo, dotrc avali do nje, njus kajuc i i mas uc i repic ima. Ona stade da ih uc utkuje i c es ka, posmatrajuc i ih kako se gegaju nazad do svojih korpi ispod prozora, names taju se, a zatim ponovo leu. Ljubimc e je stajala mirna kao kip, oslus kujuc i ritmic no disanje Bejlijevih koje je dopiralo iz pravca njihovog ogromnog kreveta osvetljenog mesec inom. Na prozoru, svilene zavese su se mres kale na povetarcu i njihovo s us kanje je skrivalo njeno uzbueno disanje i s um saobraaja dole na ulici. Videla je da je Isa gola i da lez i na stomaku, na naj inijoj posteljini, pod jorganom od gus cijeg paperja, duge crne kose rasute preko ramena. S njene leve strane, Itan je lez ao na leima, ispus tajuc i vonj alkohola u vazduh svojim hrkanjem. Ljubimc e stade sa Isine strane kreveta, i zagleda se u njeno rame. Srce joj je tuklo kao ludo. Osec ala je da je adrenalin ispunjava kao da je iskoila iz aviona i eka da povue ruicu padobrana. Spustila je svoju torbu od platna na pod, otvorila je i zavukla ruku u rukavici unutra. Isa se utom promes kolji, pridiz e se dopola i, videvs i Ljubimc etovu pogurenu siletu, rec e: Ko je tamo? glasom hrapavim od pia i sna. Ljubime graknu: Isa, to sam samo ja. ta ti... radi ovde? Ljubimc etova stopala su se zaledila u mestu. Je li poludela? Sta ako Isa upali svetlo? ta ako psi polude? ta ako se Itan probudi? Plan B je bio zadovoljavajui, ali je bio daleko od idealnog. Uzela sam ti lek. Otis la sam do apoteke samo zbog toga pros aputa Ljubimc e, improvizujuc i kao luda. Itan se promes kolji, okrenu se na bok, na suprotnu stranu. Podvuc e jorgan ispod ruke. Zaspao je. Stavi ga na moj noni stoi i tornjaj se odavde, u redu? To i radim rec e Ljubimc e, sada zvuc ec i iznervirano, s to je svakako bilo uverljivo. Jesi c ula s ta sam ti rekla? Otis la sam do

apoteke samo zbog toga. I nema na emu. Isino rame bilo je na samo koji centimetar od Ljubimc etove s ake. Ona bocnu neno, precizno. ta je to bilo? upita Isa. Jesi li me utinula? Da, kuko. Zato to te mrzim. Volela bih da umre. Isa se nasmeja. Ne zadravaj nita u sebi, draga. Ne ree Ljubime neu. Ali jedna nova ideja formirala se u Ljubimc etovoj glavi. Nazovimo je planom C. Terajuc i srce da uspori, Ljubimc e ode do Itanove strane kreveta, podiz e jednu knjigu s poda, vrati je na noc ni stoc ic , merkajuc i njegovu maljavu miicu koja je leala preko ruba jorgana. ta sad radi? upita Isa. Pospremam ree Ljubime. I ubode ponovo. O da, ovo je tako dobro. Oh. Spavaj rec e Ljubimc e, zatvarajuc i torbu. Vratic u se ujutru da izvedem pse. Nemoj da nas budi, mala senice. Ne brini. Lepo spavaj rec e ona, glasom povis enim od veselosti. S ruc kama platnene torbe prebac enim preko ramena, Ljubimc e se strc a niza stepenice u mraku i ukuca Isinu s ifru na kontrolnoj tabli alarma kraj ulaznih vrata, iskljuujui ga, a zatim ga opet ukljuujui. Zatim izae napolje slobodna kao senica. Lepo sanjajte, dus ice pevao je glas u njenoj glavi. Lepo sanjajte.

26.

io je ponedeljak, otprilike u vreme ruc ka, kad se Dz akobi nadneo nad nae stolove i rekao meni i Konklinu: Hou da odete do ugla Ulice Brodvej i Pirs pre nego s to odnesu tela. Bokserova, zavrs i drugu smenu i preuzmi sluaj. Da prezmem sluaj? rekoh tupo. Pogledah u Konklina. Bas smo bili pric ali o Bejlijevima, koji su pronaeni mrtvi pre nekoliko sati u svom krevetu. Bilo nam je drago s to nam nije zapao sluc aj koji c e bez sumnje konstantno biti okruz en medijskom panjom, o kojem e se izvetavati na svakih sat vremena. Gradonaelnik je roak Itana Bejlija ree Dakobi. Znam to. On i s ef z ele tebe na ovom sluc aju, Bokserova. Traz ili su tebe poimence. Koliko god je to trebalo da mi laska, umalo se nisam ispovrac ala. Ric i ja smo se vec davili u neres enim sluc ajevima, i ne samo da c e po ovom pompeznom sluc aju trkeljisati na sva zvona, nego ni nas i preostali sluajevi nee nestati. Samo e se ohladiti. Bez kuknjave ree mi Dakobi. Tvoj posao je da titi i slui. Zurila sam u njega, zatvorenih usta da ne bih poela da psujem. Ali videla sam da Konklin potpuno drugac ije reaguje. Ras cistio je prostor na svom stolu, i Dz akobi smesti svoju zadnjicu tu, jos uvek priajui. U kuc i Bejlijevih z ivi i njihovo osoblje koje odrz ava kuc u, i oni imaju sopstveno krilo. Glavna kuc na pomoc nica, Iraida Hernandez, pronala je tela ree Dakobi. Prvo ete eleti da priate s njom. Izvadih belez nicu. Sta jos ? Obrela sam se u tiganju, osetila kako mu plamenovi liu ivice. Bejlijevi su vec erali s jednim prijateljem pros le vec eri. Dizajner enterijera po imenu Noubl Blu, moz da poslednja osoba koja ih je videla z ive. Pos to je Hernandezova pozvala sluz bu za hitne sluc ajeve, nazvala je Blua, a Blu je obavestio gradonac elnika. To je sve s to znamo. Pa, bie toga jo. Mnogo vie.

Istorija porodice Bejli bila je opte poznata. Isa But Bejli bila je c etvrta generacija z itelja San Franciska, potomak jednog magnata koji je gradio z eleznice po preriji sredinom 19. veka. Njena porodica je spadala u red milijardera. Porodic no stablo Itana Bejlija takoe vuc e korene iz San Franciska i sredine 19. veka, samo s to su njegovi bili radnic ka klasa. Pradeda mu je bio rudar, i od tada, porodica je poc ela da se uspinje, stepenik po stepenik, svakodnevnom trgovinom. Pre nego s to je umro u neko doba noc i, Itan Bejli je bio vlasnik Kod Bejlija , lanca restorana koji su nudili menije za 9,99 dolara po principu koliko god moz es da pojede. Zajedno i pojedinac no, njih dvoje su bili u centru paz nje visokog drus tva i onih koji su to hteli da postanu. Bilo je glasina o ljubavnim vezama s holivudskim glumcima, perverznim kombinacijama i svim z urkama koje su se novcem mogle prirediti: z urkama u crvenom, urkama u plavom, ludim urkama. Koncentrisah se na ono s to je Dz akobi govorio. Taj Noubl Blu je neka c udna mustra. Kaz e da moz e da vam ispric a sve o poznanicima Bejlijevih, od pametnih do ludih. I ne s ali se za lude. Bokserova, uzmi sve koji ti trebaju za rad na ovom sluc aju Lemkea, Samjuelsa, Maknila. Hou da me izvetava o napretku i zabadau nos esto. Otrovno ga pogledah ali rekoh: Dobro. Znas za s ta se molim? Uzeh dosije iz Dakobijeve ruke, ustadoh da obuem sako. Dakobi se zbuni. Za ta, Bokserova? Da su Bejlijevi ostavili poruke o samoubistvu.

27.

onklin sede za volan nas eg neobelez enog s evroleta i krenusmo ka severu Ulicom Brajant. Napredovali smo polako po principu kreni-stani, sve dok nisam rekla: Ovo je da poludis i ukljuc ila sirenu. Petnaest minuta kasnije, parkirali smo se prekoputa kuc e Bejlijevih. Vatrogasna sluz ba je bila tu, kao i mnos tvo obelez enih i neobelez enih policijskih vozila i kombi jedinice za mesto zloc ina koji je blokirao prilaz ispred kue. U San Francisku ne z ivi mnogo holivudskih zvezda, ali ako bismo imali neku mapu s raskos nim domovima slavnih, kuc a Bejlijevih bi bila na njoj. Masivni trospratni div s ukrasnom fasadom od s tuko maltera i s belim horizontalnim gredama, bila je podignuta na uglu ulica Brodvej i Pirs, i protezala se u duz ini od pola bloka ka jugu i istoku. Meni je izgledala vis e kao muzej nego kao kuc a, a imala je glamuroznu pros lost koja je datirala iz doba prohibicije, i bila je nes to najbolje s to se moglo kupiti za petnaest miliona dolara: dve hiljade sedamsto dvadeset sedam kvadratnih metara najelitnijeg stambenog prostora u gradu. Pozdravih prvog policajca na vratima, Peta Nunana, klinca s klempavim crvenim us ima i sve boljom reputacijom policajca koji besprekorno obavlja svoj posao. Samjuels i Lemke doos e stazom, a ja ih poslah nazad na ulicu da preeljavaju komiluk. Provala? upitah Nunana. Ne, gospoja. Svako ko ulazi u kuc u mora da ima s ifru od kuc nog alarma i klju. Onih petoro ljudi tamo? To su osobe koje ivi u kui. Svi su bili tu prole noi, nisu nita videli ni uli. Promrmljah: Koje iznenaenje. Nunan nas zatim predstavi glavnoj kunoj pomonici, Iraidi Hernandez. Hernandezova je bila z ilava, besprekorno obuc ena z ena u poznim pedesetim. Oc i joj behu crvene od plakanja, a engleski je govorila bolje od mene. Odvedoh je u stranu kako bismo mogle nasamo da popriamo.

 Ovo nije bilo nikakvo samoubistvo objavi Hernandezova prkosno. Ja sam bila Isina dadilja. Podiz em njenu decu. Poznajem celu ovu porodicu od njihovog zac etka, i kaz em vam da su Isa i Itan bili sreni. Gde su im deca sada? Hvala bogu, prespavali su kod babe i dede. Doe mi da povratim. Sta da su oni pronas li svoje roditelje umesto mene? Ili s ta da su bili kod kue ne, ne. Ne mogu ni da zamislim. Pitala sam Hernandezovu gde je bila cele noc i (U krevetu, gledala sam omnibus emisije Plastina hirurgija: pre i posle.), s ta je ugledala kad je otvorila vrata spavac e sobe Bejlijevih (Bili su mrtvi. Jos uvek topli!), i da li zna za nekoga ko bi z eleo da nas kodi Bejlijevima (Dosta ljudi je bilo ljubomorno na njih, ali da ih ubiju? Mislim da je dolo do neke uasne nesree). Hernandezova me pogleda kao da se nada da mogu da razvejem taj ruz an san, ali ja sam vec razmis ljala o toj zagonetki, pitajuc i se da li sam se uhvatila u kos tac s nekom kompjuterskom igrom res avanja misterije u engleskom stilu. Rekla sam Hernandezovoj da c emo nju i ostale zaposlene prevesti do stanice kako bismo im uzeli otiske prstiju i uzorke DNK. Onda sam pozvala Dakobija. Ovo nije bila provala rekoh mu. Sta god da se des avalo u ovoj kuc i, osoblje verovatno zna za to. Sve petoro su imali neometan pristup, tako da... Tako da postoje dobre s anse da je, u sluc aju da su Bejlijevi ubijeni, to uinio neko od njih. Eto. ita mi misli. Rekoh Dz akobiju da mislim da on i Ci treba da obave ispitivanje, i Dakobi se sloio. Zatim smo se Konklin i ja provukli ispod ute trake i prijavili se kod jednog policajca poc etnika u predsoblju koji nas je uputio ka spavaoj sobi Bejlijevih. Unutras njost kuc e bila je zemlja c uda sac injena od zidova s gipsanim radovima, sloz enim dekorativnim reljefom, starim klasic nim slikama evropskih majstora i antikvitetima u svakoj prostoriji, pri c emu je svaka odaja vodila u jos velic anstveniju, niz iznenaenja koja su ostavljala bez daha. Kad smo stigli do trec eg sprata, c ula sam glasove i static ki s um radija koji su dopirali iz sredine stazom zastrtog hodnika.

Krupan mlad policajac iz noc ne smene, narednik Bob Nardoun, ue u hodnik, pozva me dok smo ili k njemu. Rekoh: Izvini s to moram da preuzmem, Bobe. Tako mi je nareeno. Iz nekog razloga, oekivala sam otpor. ali se, zar ne, Bokserova? Uzmi ovaj sluaj, molim te!

28.

arli Klaper, s ef nas e kriminolos ke laboratorije, stajao je pored kreveta Bejlijevih. Klaper ima pedeset pet godina i buduc i da je pola z ivota proveo u policiji, najbolji je u svom poslu. Moz da c ak i bolji. Carli nije razmetljiv. On je temeljni perfekcionista. Kaz e s ta ima i skloni ti se s puta. Klaper je bio na mestu zloc ina nekih dva sata, i na tepihu nije bilo zastavica ili markera, s to znac i da nije bilo ni krvi ni tragova dokaza. Dok su tehnic ari skidali otiske prstiju s names taja, ja obuhvatih pogledom zapanjujuu sliku pred sobom. Bejlijevi su lez ali u svom krevetu, mirni i nedirnuti kao da su izliveni od voska. Oba tela su bila naga, c ars avi i jedan jorgan su im bili navuc eni preko donjeg dela trupa. Preko masivne daske kreveta od mahagonija bio je prebac en jedan crni c ipkani grudnjak s polukorpama. Ostala odec a, i garderoba i donji ves , bila je razbacana po podu kao da je bila odbaena na brzinu. Sve je u zatec enom stanju osim jedne otvorene las e moeta i dve c as e od s ampanjca, koje su poslate u laboratoriju rec e Klaper Konklinu i meni. Gospodin Bejli je uzimao kafergot protiv migrene, prevacid protiv gorus ice. Njegova z ena je pila klonazepam. Protiv anksioznosti. To je neka vrsta valijuma, jelda? upita Konklin. Nes to slic no. Uputstvo za upotrebu na las ici kaz e da treba popiti jednu tabletu za spavanje pred odlazak u krevet. To je minimalna doza. Koliko ih je bilo u flaici? upita Konklin. Bila je skoro puna. Moz e li klonazepam biti smrtonosan u sadejstvu sa ampanjcem? Mogao je samo da je uspava. Dakle, ta misli? upitah Klapera. Pa, gledam poloz aj tela i nadam se da c e mi to rec i nes to. Ako su se drz ali za ruke, pomislic u da su imali dogovor da se zajedno ubiju. Ili

da je u pitanju neto malo zlokobnije. Kao na primer, da je ubica iscenirao to posle smrti rtava? Klaper klimnu glavom, i rec e: Bas tako. Neka vrsta predumis ljaja ili naknadne zamisli. Ali ovde imamo dvoje naizgled zdravih ljudi u tridesetim koji lez e u prirodnim poloz ajima za spavanje. Na posteljini ima semena ali ne i krvi, niti drugih supstanci. I ne vidim nikakve znakove borbe, nikakve ogrebotine ili rane. Molim te, arli, daj nam neto rekoh. Pa, evo s ta nije u pitanju: trovanje ugljen-monoksidom. Vatrogasci su detaljno ispitali kuc u na prisustvo gasa, i nis ta nisu nas li. Takoe, psi Bejlijevih su spavali ovde rec e Klaper, pokazujuc i put psec ih korpi pored prozora i oba su z iva. Sudec i prema kuc noj pomoc nici, devojka koja s eta pse je dos la po njih u osam, a kad ih je vratila, rekla je Hernandezovoj da su psi dobro. Divno rekoh. Savreno, zaista. Javic u ti kako stojimo s otiscima a ostalo ostaviti patologu kad stigne. Ali u pravu si, Lindzi. Ovo mesto zloc ina je previs e c isto. Ako uopte jeste mesto zloina. I to je sve? arli namignu. To je sve. Klaper je rekao svoje.

29.

ejlijevi su imali sve najbolje, c ak i u smrti. Dobili smo naloge za pretres bez po muke. Prvi put u z ivotu. Onda je zamenik javnog tuz ioca Leonard Parizi dos ao i zatraz io da obie to takozvano mesto zloina. Njegovo prisustvo mi je reklo da c e, u sluc aju da je ovo ubistvo, i da postoji osumnjic eni podloz an krivic nom gonjenju, Rii Pas lic no raditi na sluc aju. Pokazala sam mu z rtve, a on je stajao u tis ini, pun potovanja. Onda je rekao: Ovo je ruz no. Sta god da se desilo ovde, groteskno je. Bas kad je Parizi otis ao, Kler je us la s dvoje pomoc nika. Prenela sam joj s ta sam znala o sluc aju dok je slikala Bejlijeve: po dve fotografije iz svakog ugla pre nego to e dotai tela. Imas li neke ideje? upitah, dok je svlac ila c ars ave i nastavljala da slika. Strpi se malo, devojc ice. Jos uvek ne znam ni ta kog avola mislim. Progunala je nekoliko puta, zatraz ila pomoc u prevrtanju tela, i rekla: Nema mrtvac ke ukoc enosti. Mrtvac ke pege se povlac e. Jos uvek su topli na dodir. Tako da bih svakako rekla da je smrt nastupila pre dvanaest sati ili ranije. Moe li biti pre est? Da. Jo neto? Da. Bogati su, vitki, prelepi i mrtvi. Kler se zatim ogradila, kao i obic no: nije htela nis ta zvanic no da kae dok ne zavri s obdukcijom. Ali evo s ta je neobic no rec e Kler mom partneru i meni. Imamo dvoje mrtvih ljudi, mrtvac ka ukoc enost je maltene ista, mrtvac ke pege su maltene iste. Ovi ljudi su umrli od nec ega istovremeno, Lindzi. Pogledaj ih. Nema vidljivih povreda, rana od metaka, modrica, rana zadobijenih u samoodbrani. Poc injem da sumnjam na trovanje,

zna? Trovanje, znac i? Kao, moz da, dva ubistva? Ili ubistvo, pa samoubistvo? Samo razmiljam naglas. Kler mi uputi s irok osmeh. Danas c u odraditi autopsije. Poslac u krv na analizu. Obavestic u te s ta su otkrili u laboratoriji. Rec i c u ti ono to budem znala im to saznam. Konklin i ja smo pretresli poslednji sprat tog muzeja od kuc e dok se Klaperov tim bavio kuhinjom i kupatilima. Traz ili smo znake premetac ine, beles ke i dnevnike, ali nis ta nismo pronas li. Kon iskovali smo tri laptopa: Isin, Itanov i onaj koji je pripadao Kristoferu Bejliju, devetogodinjaku, isto da se nae. Temeljno smo ispraznili ormare i zagledali ispod kreveta, a zatim pretraz ili i prostorije osoblja kako bi ono moglo da se vrati u svoje sobe po povratku iz policijske stanice. Vratila sam se kod Kler dok su ubacivali tela u vrec e za les eve, a ona vide da se mrs tim, pa rec e: Ja se ne brinem, Linds, i zato se opusti. Toksikoloka analiza e nam rei neto vie.

30.

demo rec e Konklin, klimajuc i glavom u pravcu sedokosog c etrdesetogodis njaka u s ortsu i jarkoruz ic astoj majici kratkih rukava koji nam je mahao ispod kolibe od pruc a, jednog od nekoliko slinih separea s tranim krovom grupisanih oko ovalnog bazena. Ako je ikad postojalo mesto na kojem smo Konklin i ja s trc ali kao policajci, onda je to bilo ovo. Bambuda laund je bio epicentar okupljanja bogatih pomodara jos otkako je Son Pen tu organizovao z urku po zavrs etku snimanja svog ilma o Niksonu. Dok smo prelazili preko dvoris ta, ljudi su skretali poglede i gasili dz ointe. Napola sam oekivala da neko vikne: Bete, ide murija! Ja sam Noubl Blu ree ovek u ruiastom. Predstavismo se. Naruc ila sam mineralnu vodu a Noubl koktel mai tai, i kad smo se svi smestili, rekoh: Rekos e mi da ste vec erali s Bejlijevima sino. Moz ete li da zamislite? rec e Blu. To im je bio poslednji obrok. Ne bih pogodio ni za milion godina. Bili smo u operi pre vec ere. Don ovani ree nam. Bilo je sjajno. Rec sjajno mu zape u grlu, a suze mu potekos e niz pocrnele obraze. On zgrabi maramicu i obrisa ih. Izvinite ree Blu. Samo se radi o tome da su Isa i Itan sreli tako mnogo svojih prijatelja tamo. Skoro kao da su izali da se dobro provedu jer su znali... Da li su mogli da znaju? upita Konklin. Kako su vam izgledali? Blu nam rec e da su bili sto posto normalni. Isa je za vec erom lertovala s jednim mus karcem za susednim stolom, a Itan je, kao i obino, poludeo zbog toga. Koliko je poludeo? upitah. Blu se nasmes i i rec e: Ne mislim da je bio nasilan, narednice. To je bio deo njihove predigre. Konklin ree: Moete li da se setite nekoga ko bi ih eleo mrtve? Ne. Mislim, ne ni u najluim mislima. Ljudi su, meutim, osec ali da ih oni ignoris u. Svi su hteli da budu u blizini Bejlijevih, ali to prosto nije bilo mogue.

Blu je pomenuo drus tva kojima je Isa predsedavala i ljude koji su zbog toga bili uvreeni. Govorio je o drugim poznatim parovima i ne bas tako prijateljskom nadmetanju izmeu njih s ciljem da vide ko c e najee biti pomenut u Kroniklovoj rubrici o ivotu poznatih. Upustio se u neku vrstu rapsodije opisujuc i Isinu zabavu za trideseti roendan u Parizu, s ta je nosila, c injenicu da je na njoj nastupila Barbra Strejsend i da je njihovih tri stotine gostiju nedelju dana uivalo u najveem luksuzu. Konklin je hvatao beles ke, ali ga je pomen spiska gostiju od tri stotine imena zaustavio. Taj spisak gostiju postoji negde? Naravno. Mislim da je bio javno objavljen. Moz ete ga potraz iti na guglu? Blu c e usluz no. Izduva nos, otpi gutljaj koktela, i dodade zamis ljeno: Svakako, ljudi su ih mrzeli. Itan i Isa su privlac ili zavist. Njihov novac. Slava. I oboje su bili toliko poz eljni da su im i gras ke znoja bile biserne. Klimnuh glavom, ali posle jednoc asovne virtuelne s etnje kroz z ivot Bejlijevih u koju nas je poveo Noubl Blu, velika kolic ina malo korisnih informacija naisto me je iscrpela. U isto vreme, Noubl Blu je uspeo da me navuc e. Otkrila sam kako marim za to dvoje ljudi koji su delovali srec no i blagosloveno sve dok im se z ivot nije ugasio kao da je neko pritisnuo prekidac i prosto ih iskljuio. Zahvalila sam Bluu, raskrstila ukoc ene noge i izas la iz tropskog bara u centar Tenderlojna. Sad znam manje nego kad nam je Dz akobi dobacio ovaj vruc krompir rekoh Konklinu dok smo hodali ka Ulici Edi. Tebi ree Konklin, otkljuavajui kola. ta meni? Uputi mi svoj neodoljivi osmeh, onaj od kojeg sam umela da zaboravim kako se zovem. Tebi ponovi moj partner. Dz akobi je ovaj vru krompir dobacio tebi.

31.

olicajci koji su radili na sluc aju Bejli behu ras trkani po neuglednoj prostoriji Odeljenja za ubistva dimenzija devet sa s est metara koju esto nazivamo domom. Dz akobi je sedeo za mojim stolom, pric ajuc i preko telefona: Samo to su uli. U redu. im bude mogao. On spusti slus alicu, i rec e nam: Klaper kaz e da u spavac oj sobi i kupatilu nema sumnjivih otisaka. Nisu pronas li nis ta zanimljivo u aama, pilulama, niti u flai ampanjca. Kler je na putu ovamo. Pole, to ti ne pone? Pol Ci je bio vitak, veseo, snalaz ljiv, i prvoklasan ispitivac . On i Dz akobi su ispitali osoblje Bejlijevih, i Ci nam je podneo izves taj iz svoje stolice. Prvo, bas tovan. Pedro Vaskez, c etrdesetogodis nji Latinoamerikanac. Deluje nervozno. Prijavio je da ima neku pornogra iju na svom laptopu rec e Ci. Ali ispostavilo se da nije maloletnic ka pornogra ija. Proveo sam sat vremena s njim, ne vidim da ima motiv, bar ne zasad. Njegovi otisci nisu pronaeni u spavac oj sobi Bejlijevih. Vaskez mi je rekao da nikad nije is ao dalje od prizemlja, i u ovom trenutku, nemamo razloga da mislimo da lae. Drugo: Iraida Hernandez rec e Ci, prevrc uc i stranicu u svojoj belenici. Hernendezova je jedna fina dama. Tvoje profesionalno miljenje, i? Lemke e blago. Da rec e Ci jeste. Hernandezova je naturalizovani graanin, Meksikanka, pedeset osam godina, u sluz bi porodice Ise But i Bejlijevih duz e od trideset godina. Kao s to se moglo oc ekivati, njeni otisci se nalaze svud po spavaoj sobi Bejlijevih. Ona nema krivic ni dosije, ali s to se motiva tic e? To je pod znakom pitanja. Stvarno? rekoh. Ci klimnu glavom. Kaz e da je verovatno obuhvac ena testamentom Bejlijevih, tako da, nikad se ne zna, ali alarm za lopuz e mi se nije upalio. Iraida Hernandez sve radi po pravilima. Lojalna je. Nije imala nis ta los e da kaz e ni o kome, i zato sam rekao da je ina

dama. Sta je s kuvaricom? dobaci Kepi Maknil. Kepi je bio rmpalija od sto trinaest kilograma, i ako mu krofne i stepenice ne dou glave, mogao bi da bude unapreen u c in poruc nika i dobije names tenje u nekom malom gradu. Kepi na to i puca. On to naziva odlaskom u priobalje. Kao s to htedoh rec i rec e Ci svom partneru trec e: kuvarica se zove Merilin Miler, belkinja, stara c etrdeset sedam godina. Preselila se ovamo odnekud iz srednjeg dela zemlje. Ci pogleda u beles ke. Iz Ohaja. Radila je kod Bejlijevih tek godinu dana. Dosije joj je c ist. Njeni otisci nisu naeni gore. Sve s to sam od nje dobio bilo je: Sta c e sad biti sa mnom? Ne vidim nikakav motiv. Sta ona ima da dobije? Ali poput ostatka osoblja, i ona je mogla da se pribliz i Bejlijevima. A ako govorimo o otrovu... i slegnu ramenima, kao da hoe da kae: Ona je kuvarica. Dz akobi rec e: Rekao sam Milerovoj da ne ide iz grada, i angaz ovao sam dva tima iz Odeljenja za posebne istrage. Oni c e je pratiti u svako doba. Ci je dovrs avao svoj izves taj o preostala dva c lana osoblja Bejlijevih, drugoj kuc noj pomoc nici i mehanic aru, od kojih su oboje bili nevini kao novoroenc ad, kad je Kler umars irala na odeljenje u svojim patikama i bolnikoj odori. Osvrnula se i rekla: Je l svi vi mislite: Sad kad je Kler ovde, urka moe da pone? Razmislite ponovo.

32.

i dokotrlja jednu stolicu za Kler. Ona sede, podiz e noge na sto i rec e: Dame i gospodo, tela Bejlijevih su bila tako c ista da sam oc ekivala da poc nu da dis u. U z elucima nisam pronas la nikakve pilule, na njima nema ogrebotina, kontuzija ili posekotina. U krvi im nije pronaen ugljen-monoksid. A pos to nikad nisam dozvoljavala da se koz a isprec i izmeu mene i mojih dijagnoza, nac inila sam poprene zaseke na vratu, kao i na zadnjem delu vrata kod oboje. Ukratko, zavirila sam svuda osim u njihove snove. Autopsije su bile potpuno negativne. Svi zastenjae. ak i ja. Pric ala sam s lekarom Itana Bejlija nastavi Kler. Pric ala sam s Isinim ginekologom. Oba lekara imaju kompletne i az urne istorije bolesti svojih pacijenata, i Bejlijevi su pros li svoje izic ke preglede s pet zvezdica pojedinac no, deset zvezdica ukupno. Ta mlaarija je znala kako da vodi rauna o svom telu. I taman kad sam spustila slus alicu posle razgovora s tobom pre deset minuta rec e ona Dz akobiju na vrata mi je us ao laborant s rezultatima urgentne toksikoloke analize. Spremala sam se da zakljuc im da je u sluc aju postojanja otrova jedno od Bejlijevih ucmekalo drugo a zatim i sam ili sama popila otrov, s to bi znac ilo da imamo kombinaciju ubistva i samoubistva, ili dvostrukog samoubistva. Ali sam se iznenadila i to ne na dobar nain. Kler nas je drala za one jabuice. Nije se ula ni muva. Moda niko nije ak ni disao. Kler mahnu listom hartije koji je ods tampala na kompjuteru, i rec e: Toksikolos ki nalazi su negativni. Nema otrova, nema opijata, nema narkotika, nema nic ega. Uzrok smrti? Nemam pojma. Nac in na koji je smrt nastupila? Nemam pojma. Nes to ovde smrdi, ali iako ne znam s ta rec e nam verovatnoc a da ovo dvoje ljudi s potpuno negativnim autopsijama i toksikolos kim nalazima umru istovremeno statistiki je astronomski mala. O, c ovec e promrmljah. Toliko o tome da c e nam

toksikoloka analiza rei neto vie. Dobro, dobro, pogres ila sam u vezi s tim, Lindzi. Buduc i da nes to poput sindroma iznenadne smrti kod odraslih ne postoji, ovo c emo posmatrati kao ubistvo. Dok ne budemo imali nes to konkretno, dac u Itanu i Isi Bejli kineske umrlice. Ci rec e: Kler, draga, nikad nisam c uo za to. Sta je kineska umrlica? Pen Ding naali se ona. 4 Sluaj je otvoren. Ima li jo pitanja? Ima ree Dakobi. ta sad? Kler skide noge sa stola, ustade i rec e: Ja idem kuc i. Poljubic u moju bebu. Onda c u da pojedem celu pitu s c urec im mesom i zasladim se c inijom c okoladnog pudinga sa s lagom, i bolje da niko ne pokua da me zaustavi. Okrenula se po prostoriji, zurec i u nas a lica, malaksala od dugog dana na poslu, siva pod neonskim svetiljkama iznad nas ih glava. Bila sam prilino sigurna da izgledamo kao ivi mrtvaci. Dz akobi je naroc ito los e izgledao. On c e biti taj koji c e na kraju dana rec i porodici i novinarima i s efu policije i gradonac elniku da nemamo pojma ta se desilo Bejlijevima. Znam da tek poc injete s radom, a to vaz i i za mene rec e Kler, osmehom s aljuc i trac ak nade u nas u kolektivnu tminu. Poslala sam uzorke nazad u laboratoriju. Nek noc na smena pokus a da nae nes to rec e ona. Traz ic u da ponovo urade analize, s instrukcijama da ovog puta trae ono udno, neobino, i bizarno.

33.

onklin i ja smo proveli sedam punih sati ispitujuc i prijatelje i porodicu Ise i Itana Bejlija, i mali broj ljudi u njihovoj sluz bi koji pak nisu z iveli kod njih u kuc i: Isinu sekretaricu, s etac icu pasa, koja je bila i potrko, i dadilju. Nis ta nas nije zaintrigiralo. Ispunili smo svoje belez nice i nastavili dalje. Dok se ostatak mog tima vratio prec es ljavanju koms iluka, Konklin i ja smo otis li da se vidimo s Jensijem i Ritom But, Isinim neverovatno bogatim roditeljima, koji su nas sa suzama u oc ima pozvali da uemo u njihov velianstveni dom na Nob hilu. Proveli smo sate s Butovima, uglavnom slus ajuc i i hvatajuc i beles ke. Butovi su bili u s ezdesetim, neutes ni zbog Isine smrti, i morali su da prevaziu s ok tako s to su nas upoznali sa istorijom porodica But i Bejli. Prema rec ima Jensija Buta, meu Butovima i Bejlijevima je postojalo neprijateljstvo staro sto godina, aktuelno do danas njeg dana, koje se razvilo zbog jednog komada zemlje s nejasnim meama. Saznali smo da je Itan Bejli imao tri brata, od kojih nijedan nije bio uspes an, i ta mala c injenica omoguc ila je da istraga krene u jednom novom pravcu. Gledali smo porodic ne fotogra ije Butovih, od kojih su najstarije poticale jos do vremena zlatne groznice, i upoznali smo njihove unuke, ili je tac nije rec i da su oni upoznali nas, zahtevajuc i da budu puteni unutra da vide policajce. U pet popodne smo odbili poziv da ostanemo na vec eri. Ostavili smo im nas e vizitkarte i uverili ih da je Isa But Bejli nas najvec i prioritet i onda smo se izgubili odatle. Dok smo silazili niza stepenice ispred kuc e, poz alih se Konklinu: Radiemo na ovom sluaju dok ne odemo u penziju. Us li smo u kola i sedeli tu, prelazec i preko onoga s to znamo o ivotima Ise i Itana, pitajui se da li emo ikad reiti ovaj sluaj. Rekoh Konklinu: Njeni roditelji nikad nee preboleti ovo.

 Ba su je mnogo voleli ree on. Kad je gospoa But zaplakala... Srce mi se steglo. Mislim, c ini mi se da bi stvarno mogla da umre od ovoga. A tek oni maliani. Taman dovoljno stari da razumeju. Kad je onaj manji, Piter, rekao: Molim vas recite mi zas to bi neko uradio to mami i tati... Konklin uzdahnu. Vidis ? Nema s anse da su Isa i Itan to uc inili. Ne mogu da zamislim da su ubili jedno drugo. Ne s onakvom decom. Znam. Ispric ah Konklinu za decu moje sestre, Bridz id i Meredit, koje su otprilike isto godis te kao dec aci Bejlijevih. Vec eras c u da pozovem sestru. Samo elim da ujem srene glasie mojih sestriina. Dobra ideja ree Konklin. Trebalo je da im odemo u posetu. Ja i Dz o. Morao je da otputuje poslom. teta. Ali moe da se vidi s Ket kad se on vrati. To je i on rekao. Ti voli decu, Lindzi ree Konklin posle krae pauze. Treba da rodi neko. Okrenuh glavu, pogledah kroz prozor dok su se sve one zabranjene misli spoticale jedna o drugu: koliko smo bliski ja i Ric postali, nas e zabranjene rec i i dela, miris njegove kose, kakav je bio osec aj ljubiti ga, kako je deo mene zaz alio s to sam ga odbila jer sad nikad neu znati kako bi nam bilo zajedno. Lindzi? Jesi li dobro? Okrenuh se ka njemu, rekoh: Samo razmis ljam i kad sam ga pogledala u oc i, doz ivela sam onaj udar, stvorio se onaj luk elektriciteta koji je iao od mene do njega i nazad. U daljini zazvoni telefon. Kod trec eg zvona, zgrabih mobilni s pojasa, osec ajuc i kako me proz imaju ludilo, tuga i olaks anje tim redom. Dz akobi me zvao, ali ne bih marila ni da je bio pogrean broj. Zvonjava me spasila. Jer bih u sledec em trenutku moz da predloz ila da s Konklinom uradim ono o c emu sam razmis ljala a zbog toga bih se samo osec ala jo gore.

34.

ler je ponovo stajala na sredini odeljenja, ali je ovog puta izgledala udno, kao da je primila udarac. Za one od vas koji nisu odslus ali moje predavanje, postoje dva tipa sluc ajeva oni koji zavise od okolnosti, i oni koji zavise od autopsije. Sad je s etkala, pric ajuc i koliko za sebe, toliko i za nama desetoro koji smo ekali da ujemo o rezultatima druge toksikoloke analize. Onaj beskuc nik, znate na koga mislim, onaj Isus Beskuc ni. Imao je rane po celom telu, s est rana od metaka na glavi i vratu, i jos su ga pretukli post mortem. Telo mu je pronaeno u delu grada gde se okupljaju dileri droge ali okolnosti c ak i ne moraju da mi budu poznate. est metaka u glavu. To je ubistvo. Sad imamo dvoje mrtvih ljudi pronaenih u svom krevetu. Autopsija nije otkrila ama ba nita, u okolini nema niega... Ona uuta. Proguta knedlu. Toksikolos ka analiza s ciljem otkrivanja onog c udnog, neobinog i bizarnog rekoh, pokuavajui da je malo ohrabrim. Negativna. Potpuno negativna, i zato hvala ti, devojc ice, zamalo da zaboravim s ta sam htela da kaz em. Ali sad sam se setila: sluc aj Bejli spada u one koji zavise od okolnosti. A to znac i da nam treba policijski rad na terenu. Znate s ta hoc u da kaz em. U kakvom stanju su im bile inansije? Je li jedan supruz nik varao drugog? Je li neko od njih vodio dvostruki z ivot? Morate da mi pomognete, da me usmerite u nekom pravcu, jer se vrtim na vetru. I to je bilo to. Kler nije znala ta da radi. Mislim da je nikad ranije nisam videla takvu. Nikada. Ovo je izjava za s tampu koju moram da dam ujutru rec e Kler. Ona izvadi list papira iz depa svoje odore i poe da ita. Kancelarija gradskog patologa aktivno radi na res avanju sluc aja Bejli. S obzirom da su ove smrti sumnjive, tretiramo ih kao ubistva. Nec u davati nikakve komentare jer ne z elim da ugrozim celokupnu istragu.

Kler prestade da ita i podie glavu. I onda e novinari da me istresu iz gaa. Ne eli valjda da kae da odustaje? ree Dakobi. Brinula sam za Kler. Izgledala je izmueno i uplaeno. Doves cu pomoc . Pozvala sam dva veoma iskusna i dokazana forenzic ka patologa i zamolila ih da dou i pogledaju tela rec e Kler. Ti moras da kaz es porodicama, Dz akobi. Reci im da ne mogu da dobiju tela svoje dece jo uvek, jer nismo zavrili.

35.

uki je ponovo zurila u njegove plavosive oc i, ovog puta sedec i preko puta njega za jednim malim stolom u bolnic koj kafeteriji, dok je doktor Dz on Cezni jeo svoj vegetarijanski c ili, govorec i: Konac no sam seo da ruam, posle etrnaest sati rada. Juki je mislila da je neodoljiv, osec ala je leptiric e u stomaku pri samom pogledu na njega, znajuc i vrlo dobro da neodoljivost ne znac i da je dobar ili pos ten ili bilo ta. Cak se i prisetila dvojice zgodnih pacova s kojima se zabavljala u z ivotu, da i ne pominjemo vis e od nekoliko prelepih ubica s kojima se suoila na sudu ali nema veze! Don ezni je bio ne samo neodoljiv ve je bio i prokleto fin. Gotovo da je mogla da oseti majin dah na vratu, kako joj apue: Juki-e, ovaj doktar Don, on dobar mukarac za mua. Mama, ne znamo nita o njemu. Cezni otpi gutljaj koka-kole, i rec e: Nisam siguran da sam jos uvek upoznao San Francisko. Ovde sam vec c etiri meseca, a raspored mi je takav da kad zavrs im s poslom, otrc im do kuc e i zaspim pod tuem. Juki se nasmeja. Zamislila ga je golog, pepeljastoplave kose slepljene uz glavu, dok se voda sliva niz njegovo c vrsto, mis ic avo telo... Kad se probudim, opet sam ovde. Kao da sam u Danu mrmota na nekom ratis tu, ali ne z alim se. Ovo je posao kojim sam oduvek eleo da se bavim. ta je s tobom? Ti si advokat, zar ne? Da. Jesam. Juki ispric a Dz onu da trenutno c eka presudu u jednom prilic no velikom sluaju, za koji je moda uo. Bivs a misica je ubila oca pajserom, pokus ala da uradi isto s majkom... To je tvoj sluc aj? Svi smo pric ali o tome kako je ta majka prez ivela pet jakih udaraca u glavu. Boz e, ulubljena lobanja, slomljena oc na duplja, i smrskana vilica. Covec e, imala je jaku z elju za ivotom. Da. Bilo je bas veselo kad je povukla ono s to smo nazvali

njenom izjavom na samrti... Juki pomisli na Rouz Glen, pree s akom preko svoje nove frizure, podiz e glavu i vide da joj se Cezni osmehuje, i gleda je s odobravanjem. Dobro ti stoji, Juki. Misli? Zna da sam morao to da uradim, zar ne? Pa, dobre namere nisu nikakav izgovor, doktore. Ti si ovo zapoc eo svojom mas inicom, zar ne? Upotrebio si je kao kosilicu. Napravio si mi najlos iju frizuru koju sam u z ivotu imala, nije li tako, doktore? Cezni se nasmeja i rec e: Kriv sam za los u frizuru. Ali napravio sam ti veoma uredne avove. Juki se nasmeja zajedno s njim, pa rec e: Dz one, zvala sam te jer z elim da se izvinim. Zao mi je s to sam ispala luda kuc ka kad sam bila ovde. Ha! Bila si najbolji ludi pacijent kojeg sam ikad imao. Ma, daj! Ona se ponovo nasmeja. Stvarno. Nisi mi pretila, nisi me udarila niti me ubola iglom. Trenutno imam jednog tipa na urgentnom odeljenju s tri slomljena rebra i potresom mozga koji nec e da se odvoji od mobilnog telefona. Radim, kaz e on. Bila su potrebna trojica nas da mu otmemo telefon iz ruke. I bas u tom trenutku oglasi se Ceznijev pejdz er. On pogleda u njega i rec e: Doavola. Moram da se vratim. Ovaj, Juki, je l bi htela da ponovimo ovo neki put? Naravno ree Juki. Samo sednem u taksi i tu sam. Moz da bismo mogli da odemo negde drugde. Moz da bi mogla da mi pokae grad. Juki mu se stidljivo osmehnu: Znai, oprostio si mi. Don spusti aku preko njene. Bie obavetena. Ona se nasmeja a on joj se pridruz i, i gledahu se netremice u oc i sve dok on nije sklonio aku a onda je otiao. Juki je ve iekivala njegov poziv.

36.

indi skrenu desno po izlasku iz svoje stambene zgrade, s mobilnim pritisnutim uz uvo, slus ajuc i Lindzi kako kaz e: Volela bih da mogu da uinim neto, ali davimo se u sluaju Bejli. Davimo. Urednik mi c uva prvu stranicu u rubrici o gradskim des avanjima za moju priu. Imam rok. Kae da nemate ba nita? Hoc es istinu? Konklin i ja smo skinuti sa sluc aja Isusa Beskuc nog jos prvog dana. Pokus ali smo da radimo na njemu u slobodno vreme... Hvala ti svakako, Linds. Ne, stvarno rec e Sindi, zaklapajuc i telefon. Dovoljno je ula. Niko ne radi na tom sluaju. Sindi poe Ulicom Taunzend do prolaza izmeu njene zgrade i mesta gde je Isus Beskuc ni ubijen. Zastade ispred skromnog hrama ispred depoa, gde su na trotoaru jos bile vidljive mrlje od krvi, i gde su u z ic anu ogradu bili upleteni novouvelo cvec e i ruc no ispisane poruke. Stajala je tu neko vreme c itajuc i poruke prijatelja koji su poruc ivali Isusu Beskuc nom da im nedostaje i da ga nec e zaboraviti. Poruke su bile srceparajuc e. Dobar c ovek je ubijen, a policija je prezauzeta da bi pronas la njegovog ubicu. Ko se, dakle, bori za Beskunog? Ona. Sindi produz i dalje, odrz avajuc i korak s pes acima koji su izlazili iz vozne stanice. Ona skrenu u Petu ulicu i poe ka zgradi s fasadom od cigle na sredini tog bloka u kojoj se nalazila narodna kuhinja Od srca. S jedne strane narodne kuhinje nalazila se prodavnica alkohola. S druge strane je bio jedan kineski restoran brze hrane koji je izgledao bas oc ajno, kao da u njemu sluz e s umsku vevericu u soja sosu s kikirikijem. Izmeu restorana i narodne kuhinje nalazila su se jedna crna vrata. Sindi je imala zakazan sastanak iza tih vrata. Podigla je torbu s laptopom vis e na rame, pritisnula kvaku i gurnula vrata kukom. Otvorila su se u dnu mrac nih stepenica iz c ijeg pravca je dopirao kiseo vonj.

Sindi stade da se uspinje strmim stepenicama koje su se svijale oko malog odmoris ta, diz uc i se ponovo do jednog sprata s troja vrata, na kojima su stajali natpisi koji su ih identi ikovali kao kozmetic ki salon, salon za masaz u i, iduc i ka prednjem delu zgrade, Advokatsku kancelariju Pinkus i Pinkus. Sindi pritisnu dugme interkoma na tabli pokraj vrata, predstavi se, nakon c ega su je pustili unutra. Sede u prostoriju za prijem stranaka, nis u koju su ispunjavali kauc od ispucale koz e od zida do zida i kafeni stoc ic . Prelistavala je staro izdanje c asopisa Jues vikli, podigavs i glavu kad ju je neko pozvao po imenu. Covek se predstavi kao Nil Pinkus. Na sebi je imao sive s iroke pantalone, belu kos ulju na kopc anje s podvrnutim rukavima, bez kravate. Imao je izraz ene zaliske i prijatno, obic no lice, i nosio je zlatnu burmu. On isprui desnu ruku i ona se rukova s njim. Drago mi je, gospodine Pinkus. Nil. Uite ovamo pozadi. Mogu da izdvojim samo nekoliko minuta, ali oni su potpuno vai.

37.

indi sede za advokatov sto, leima okrenuta prljavom prozoru. Osvrte se ka nekoliko uramljenih fotogra ija na kredencu s njene desne strane: brac a Pinkus sa svojim lepim z enama i c erkama tinejdz erkama. Nil Pinkus pritisnu dugme na svojoj telefonskoj konzoli, rec e svom bratu: Al, molim te javljaj se umesto mene. Bic u dostupan za nekoliko minuta. Onda ree Sindi: Kako mogu da vam pomognem? Imate odlinu reputaciju u ovom kraju. Hvala. Radimo koliko moz emo rec e Pinkus. Ljudi budu uhapeni i onda dobiju javnog branioca ili angauju nas. Lepo je od vas to se bavite ovim poslom bez naknade. Posao je sam po sebi nagrada, u stvari, i nismo jedini. Radimo s jednom ovdas njom grupom poslovnih ljudi koji obezbeuju novac za sudske tros kove i posebne potrebe. Imamo program snabdevanja zavisnika c istim s pricevima i iglama. Vodimo program opismenjavanja... Telefon zazvoni. Nil Pinkus pogleda u displej, zatim opet u Sindi, i rec e uporedo sa zvonjavom: Izvinjavam se. Ali mislim da bi trebalo da mi kaz ete zas to ste dos li pre nego s to oboje poludimo od ovog telefona. Pis em pric u u pet nastavaka o Isusu Beskuc nom, beskuc niku koji je nedavno pronaen mrtav. Proitao sam vau priu. U redu. Odlic no. Radi se o sledec em rec e Sindi. Ne mogu da zainteresujem policiju za otkrivanje njegovog ubice. Misle da sluc aj njegovog ubistva nije mogue reiti. Pinkus uzdahnu, i ree: Pa, to je tipino. Moram da saznam pravo ime Isusa Beskuc nog kako bih pronikla u njegovu pros lost i iskoristila je kao polaznu tac ku za dalje istraz ivanje. Nadam se da je moz da bio vas klijent. Ako nije, moz da biste mogli da me uputite na nekoga ko ga je poznavao. Ah. Da sam znao s ta z elite, mogao sam da vam us tedim put. Viao sam ga na ulici, svakako, ali Isus Beskuc ni nikad nije dolazio

ovamo, a ak i da jeste, verovatno vam to ne bih rekao. Diskrecija na relaciji advokatklijent? Ne bas . Cujte, Sindi, ne poznajem vas, pa ne bi trebalo da vam govorim ta da radite. Ali ipak hou. Beskuc nici nisu psi lutalice. Zive na ulici s razlogom. Vec ina njih se drogira. Ili su psihotini. Neki su nasilni. Siguran sam imate dobre namere, ali taj ovek je ubijen. To mi je jasno. Da li vam je jasno? Vi ste jedna lepo obuc ena, lepa devojka koja s eta sama po Tenderlojnu raspitujuc i se ko je ubio Isusa Beskuc nog. Zamislite samo na trenutak da naete njegovog ubicu i on se okomi na vas?

38.

ad je izas la iz kancelarije Nila Pinkusa, Sindi je bila iznervirana i odluc na kao i ranije. Taj advokat ju je nazvao devojkom. Kad da je jedno od njegove dece. Potcenio je njenu upornost, i nije shvatio da je ona novinar na zadatku koji pie o zloinu. Bila je paljiva. Bila je iskusna. Bila je profesionalac. A ta je najvie mrzela? Uspeo je da je iznervira. Otresla se talasa strepnje, otvorila vrata narodne kuhinje, osmotrila stotinu odrpanaca koji su stajali u redu za hranu, druge koji su sedeli zgureni nad svojim tanjirima, s titec i svoju slaninu i jaja. Tri mukarca u prljavoj odei saaptavala su se u uglu. Prvi put se zapitala da li je neko odatle ubio Isusa Beskunog. Potraz ila je nadzornicu Luvi Dz amp, ali nije je pronas la, tako da je obujmila usta akama i viknula, ne bi li privukla panju prisutnih. Ja sam Sindi Tomas iz Kronikla rec e ona. Pis em pric u o Isusu Beskuc nom. Sedec u odmah tu ispred rec e ona, pokazujuc i kroz prozor ka dve plastic ne stolice na trotoaru. Ako iko moz e da mi pomogne, bila bih mu zahvalna. Glasovi se podigoe, odjekujui po velikoj prostoriji. Sindi izae na vrata i sede u stabilniju od dve stolice. Otvori laptop, a ispred nje se napravi red, i iz svog prvog razgovora, Sindi je neto saznala: Bila bih zahvalna ifra je za Platiu za informacije. Sat vremena nakon s to je objavila svoje namere, Sindi je skupila trideset pric a o lic nim kontaktima s Isusom Beskuc nim, delic e jedva razumljivih i iskreno beznac ajnih razgovora, nis ta konkretno, korisno ak ni zanimljivo. Cena za tu ludu papazjaniju informacija narasla je do sedamdeset pet dolara, ukljuc ujuc i sav sitnis s dna njene tas ne, karmin, baterijsku lampu u obliku olovke, s nalu iz njene kose, kutijicu mentol bombona i tri hemijske olovke. Ispas ce to smes no skup c lanak, a njena pric a nije napredovala ni za slovo. Sindi podiz e glavu dok je poslednja osoba, jedna crnkinja s crvenom vunenom kapom na glavi i naoc arama s ljubic astim ramom,

sedala u stolicu preko puta nje. Nemam vie para, ali imam kartu za BART voz ree Sindi. Sindi? Nastanjuje se ovde za stalno? Jer, to nije dozvoljeno. Luvi! Jos uvek radim na ovoj prokletoj pric i. Jos uvek ne uspevam da otkrijem nita, ak ni pravo ime Beskunog. Reci mi s kim si priala. Sindi pomeri kursor na vrh ekrana svog laptopa. Buc na Mas ina. Gospoica Peti. Salzamander. Brija. Tvink T. Mala... Dozvoli da te odmah zaustavim, dus o. Vidis , tvoj problem je takoe tvoj odgovor. Ulic ari koriste svoje nadimke. Znas vec . Neki od njih imaju krivic ni dosije. Ili ne z ele da ih porodice nau. Oni ele da budu izgubljeni. To je moz da razlog s to Isus Beskuc ni nema pravo ime. Sindi uzdahnu, razmis ljajuc i kako je celo jutro zavlac e oni bez imena, doma i nade, kajuc i se s to se brecnula na Lindzi, koja je bila u pravu to ore po plodnijem tlu. Mirec i se s c injenicom da nec e ispos tovati rok, Sindi se zahvali Luvi, spakova kompjuter i poe ka Ulici Mis n, razmis ljajuc i da je Isus Beskuc ni namerno raskinuo sa svojom pros los cu. Njegova smrt bila je kraj njegove prie. Ili nije? Jedna ideja joj se rodila u glavi. Sindi nazva svoju urednicu, i rec e joj: Tereza, hoc es li moc i da mi posvetis malo vremena za nekih pet minuta? Hoc u da c ujem tvoje miljenje o neemu.

39.

opodnevno sunce sijalo je kroz stakleni krov uokvirujuc i glavu Sare Nidlman poput oreola dok je grdila Ljubime na pasja kola. Gde ti je bila pamet kad si ostavila kartice s imenima Bejlijevih na stolu? Nisam ja bila zaduena za kartice s imenima gostiju, Saro. Jesi. Izric ito sam od tebe traz ila da uporedis kartice sa spiskom gostiju. Jesu li Isa i Itan na spisku gostiju. Ne, naravno da nisu. Doe mi da te ubijem, zaista. Ta dva prazna mesta za stolom broj etiri. Svi ionako razmiljaju o Bejlijevima. Zao mi je, Saro rec e Ljubimc e, ali de initivno joj nije bilo z ao. U stvari, ushic enje je narastalo u njoj poput mehuric a u s ampanjcu. Morala je da potisne osmeh. Kartice s imenima gostiju! Kao da su one vane! Ljubimc e i druge dve pomoc nice sedele su za stolom na recepciji u velic anstvenom holu Muzeja azijske umetnosti, doc ekujuc i goste na veeru povodom veridbe neake Sare Nidlman, Fride. Gosti su bili krem drus tva San Franciska: senatori i doktori nauka i medicine, izdavac i i ilmske zvezde. Peli su se s irokim stepenis tem u svojim smokinzima i haljinama s ivenim po meri, dobijali informacije o rasporedu sedenja za stolom na recepciji, i produz avali do Samsung hola. Odatle su mogli da ulaze u galerije i razgledaju neprocenjiva umetnic ka dela iz Japana i Koreje, pre nego s to c e sesti za sto zastrt sirovom svilom i ukras en kalama. Zatim c e im posluz iti vec eru sa sedam jela koju je pripremio poznati ef kuhinje Joi Futomato. Ali to c e doc i tek kasnije. U ovom trenutku Sara Nidlman je dovrs avala svoju tiradu inalnim udarcem. Sad moz es da ides brecnu se ona. Samo jo nekoliko ljudi treba da stigne. Hvala vam, Saro nasmes i se Ljubimc e. Da li jos uvek z elite da proetam pse ujutru? Da, da, molim te. Ja u ostati due u krevetu. Ne brinite ree Ljubime. Neu vas buditi.

Ljubimc e se pozdravi sa ostalim devojkama. Uze svoj primerak spiska gostiju i nagura ga u tas nu, vec razmis ljajuc i o dvesta ljudi koje je doekala te veeri o tome ko joj je otpozdravio, a ko nije, koliko je ko poena zaradio. I razmiljala je o veeri koju e provesti sama. Skuvac e malo paste. Popiti malo vina. Proves ce dva ugodna sata prelazei preko spiska gostiju. Sredie beleke. Skovae neke planove.

40.

ler se bila podboc ila i rekla: Treba nam policijski rad na terenu i mi smo ga obavili. Konklin i ja smo pretresli kuc u Bejlijevih od poda do plafona po etvrti put te nedelje, traei ko zna ta. Preturili smo svih dve hiljade sedamsto dvadeset sedam kvadratnih metara: balsku dvoranu, salu za bilijar, salu s bazenom, spavac e sobe, kuhinje, ostave, trpezarije, dnevne i dec je sobe. Otvarali smo ormare, kutije i sefove, prevrtali ioke i prelistali svaku knjigu u prokletoj biblioteci. Zaboravila sam ta traimo poalih se Konklinu. Jer ono s to ih je ubilo nije ovde rec e Ric . Ne samo da mi je ponestalo dobrih ideja ve sam ostao i bez onih loih. Da, i nismo li lepo prevrnuli ovo mesto naglavac ke? rekoh, osvrui se po glavnom salonu. Svaka kvaka i ravna povrs ina i umetnic ki predmet bio je umrljan crnim prahom za skidanje otisaka. Svako ogledalo i svaka slika bili su skinuti sa zidova. Cak se i dobroc udnom i mudrom Carliju Klaperu sve to zgadilo: Bejlijevi su imali dosta prijatelja i organizovali su dosta zabava. Imamo dovoljno otisaka i mikroskopskih dokaza da uposlimo celu kriminoloku laboratoriju. Na godinu dana. Konklin ree: ta mislite, narednice? U redu. Zavrili smo. Gasili smo svetla dok smo napredovali ka glavnom holu, sudarili se u mraku dok je Konklin zakljuc avao ulazna vrata za nama. Onda me je otpratio do mojih kola. Pridrz ao mi je vrata, i kako sam digla nogu da zakorac im u svoj eksplorer, stopalo mi je proklizalo o ivicu poda i izgubila sam ravnotez u. Ric me je uhvatio za ramena, i nastupio je delic sekunde u kojem sam videla opasnost. Zamurila sam. I kao da smo to planirali, njegove usne se naos e na mojima, a moje ruke oko njegovog vrata, i osetila sam se kao da polec em s lica zemlje.

Cvrsto sam ga grlila, goruc i od vreline, a kosa mi je vitlala oko nas ih lica dok su kola jurila pored nas. Cuh jednog vozac a kako dovikuje kroz prozor: Naite sobu! I s tim reima gravitacija me vrati na zemlju s treskom. ta mi to radimo kog avola? Pre nego s to je Ric stigao da kaz e: Lepo c ovek kaz e ja procedih zadihano: Au, Rii. Ne znam ko je lui, ti ili ja. Grlio me pri dnu lea, privijajui me vrsto uza se. Nez no se oslobodih njegovog zagrljaja. Lice mu je bilo iskrivljeno od ljubljenja, i izgledao je... povreeno. Rekoh: Izvini, Rii. Trebalo je da... Trebalo je da ta? Trebalo je da pazim kud stajem. Jesi li dobro? O, da. Sad samo treba da se pretvaram da se ni ovo nije desilo. Usne su me jos peckale, i bila sam posramljena. Nisam vis e mogla da gledam u njegovo povreeno lice pa sam se okrenula, c vrsto zakorac ila drhtavom nogom u kola i spustila svoju glupu zadnjicu na vozako sedite. Vidimo se sutra rekoh. U redu? Naravno. Da, Lindzi, da. Zatvorih vrata i upalih auto, i dok sam is la u rikverc, Ric mi pokaza da spustim prozor. To i uradih. Ti. Pos to si vec pitala, ti si lua rec e on, spus tajuc i obe s ake na ivicu prozora. Ako pita ko je od nas dvoje lui, ti si. Nagnuh se kroz prozor, zagrlih Ric a oko vrata jednom rukom i privukoh ga k sebi tako da su nam se obrazi dodirnuli. Lice mu je bilo toplo i vlaz no, a kad mi je pros ao rukom kroz kosu, umalo se nisam istopila od miline. Rekoh: Rii, oprosti mi. Odvojila sam se od njega, pokus ala da se osmehnem. Mahnula sam mu i uputila se ka praznom stanu koji sam delila sa Doom. Plakalo mi se. Svi razlozi zbog kojih bi bilo pogres no da budem u vezi s Ric om jos uvek su bili tu. I dalje sam bila desetak godina starija od njega, i dalje smo bili partneri i dalje sam volela Doa. Zato se onda, zapitah se, udaljavajuc i se od Ric a vozei sve bre, zapravo oseam tako loe to postupam ispravno?

41.

uki i Fil Hofman sedos e u tapacirane stolice u odajama sudije Da ija. Sudska stenografkinja je sedela za svojom mas inom u blizini sudijinog stola, a Juki je razmis ljala: ta sad? O emu se sad radi, kog avola? Sudija Da i je izgledao iscrpljeno, kao da je negde zagubio onu opus tenost po kojoj je bio poznat. On kucnu po jednoj audio-kaseti, doviknu nervozno: Korin? Je li taj kasetofon spreman? Sluz benica ue u kancelariju s drvenim panelima i stavi kasetofon ispred sudije, koji joj zahvali i ubaci kasetu u aparat. Da i rec e Juki i Hofmanu: Ovo je snimak telefonskog razgovora obavljenog iz jedne ozvuc ene telefonske govornice u z enskom zatvoru koji je bio upuen porotniku broj dva. Veza kri ali se uje. Juki pogleda u Hofmana, koji slegnu ramenima dok je sudija pritiskao dugme za reprodukciju zvuka. Neka mlada z ena rec e: Cujes li me? Druga z ena, prepoznatljiva po svom govoru kroz nos kao porotnik broj dva, penzionisana pos tanska radnica Karli Felan, rec e: Lali, ne mogu dugo da pric am. Trebalo bi da sam u toaletu. Sudija pritisnu dugme stop, i ree: Lali je erka porotnice. Hofman ree: Porotnica ima erku koja je u enskom zatvoru? Tako izgleda ree Dafi. Sudija pritisnu dugme za reprodukciju, i traka nastavi da se okrec e. Dve z ene su vodile dijalog: kako napreduje Lalina odbrana, kako se njenoj majci svia smes taj u hotelu, s ta se des ava s Lalinim sinom sad kad ni majka ni baba nisu kod kue. Dafi ree: Sad e. Sluaj ovo. Juki se napinjala da razazna rei pored statikog uma. Videla sam tvoju optuz enu pod tus evima jutros rec e Lali. Onu Stejsi Glen? Sranje ree Hofman. Dafi pritisnu dugme za premotavanje, opet pusti kasetu. Videla sam tvoju optuz enu pod tus evima jutros. Onu Stejsi Glen? Pric ala je s nadzornicom, kaz e da ne bi koristila nikakav pajser da je

stvarno kriva za to ubistvo, kad ima savreno dobar pitolj kod kue. Juki se zavrtelo u glavu i osetila je blagu muninu. Prvo, Karli Felan je prec utala neke stvari u procesu biranja porote. Da je rekla da ima c erku u zatvoru, ne bi bila izabrana za porotnika, jer bi se moglo zakljuc iti kako c e se okrenuti protiv tuilatva. Javno tuz ilas tvo pokus ava da osudi njenu c erku na izdrz avanje zatvorske kazne! Drugo, i jos gore, Lali Felan je prenosila vesti o optuz enoj svojoj majci. Ako Karli Felan ispric a to bilo kome u poroti, cela porota c e biti kompromitovana. Proglasiete ovo suenje nevaeim? upita Hofman. Ne. Neu. Onda c u ja zahtevati da se suenje proglasi nevaz ec im, c asni sudijo. Moram da zas titim prava svog klijenta uzvrati Hofman, pevajui drugu pesmu u odnosu na prethodnu nedelju. Da i prezrivo mahnu rukom. Otpustic u porotnika broj dva i ubaciti jednu zamenu. Moram da protestujem, c asni sudijo rec e Hofman. Ovaj razgovor se odvijao sinoc . Felanova je do sada mogla da zatruje celu porotu. erka joj je rekla da moja klijentkinja ima pitolj. Casni sudijo, ja sam na vaoj strani rec e Juki. Sto pre udaljite Felanovu iz porote, to bolje. Zamene su spremne. Primljeno k znanju. U redu ree Dafi. Da nastavimo dalje.

42.

ofman i Juki izaos e iz sudijinih odaja i spustis e se z uc kastosmeim hodnikom ka sudnici, pri c emu je Juki morala da udvostruc i broj koraka ne bi li odrz ala korak s viz ljastim advokatom odbrane. Hofman zac es lja kosu prstima, rec e: Porota ima da pljuje krv kad uje ovo. Juki pogleda navis e u Hofmana, pitajuc i se da li on misli da je ona jo zelena, glupa, ili i jedno i drugo. Porota c e svakako biti ljuta. Dolazak novog porotnika znac ic e da moraju da zaborave na sva dotadas nja vec anja i poc nu iz poc etka, da ponovo prec es ljaju sve dokaze, kao da se sastaju prvog dana, kao da im je sve novo. Jukina fantastic na zavrs na rec c e biti izgubljena u izmaglici vremena, a porotnici c e samo razmis ljati o tome kako da glasaju da bi se izbavili iz tog hotela. Juki je znala da se Hofman u sebi smeje. Sve vreme je imao tajno oruz je u vidu Karli Felan, a nije toga bio ni svestan. Ako je Felanova okrenula porotu na neku stranu, to c e onda biti u korist odbrane. Ne foliraj, File. Juki, ne razumem ta hoe da kae. Malo sutra. Oboje su znali da c e, u sluc aju da porota proglasi optuz enu krivom, Hofman uloz iti z albu na presudu. Sama c injenica da je Karli Felan lagala prilikom odabira porote bila je dovoljna da se presuda poniti. S druge strane, ako porota opet ostane podeljena, s to bi lako moglo da se desi, sudija e morati da suenje proglasi nevaeim. Sudija Da i nije z eleo to da uc ini. Zeleo je da se ovo suenje napokon okona. Nema potrebe da brine, pomisli Juki. Bila bi potrebna godina ili dve dana da se otpoc ne s drugim suenjem, a javni tuz ilac bi do tada procenio ima li smisla raditi, to i verovatno bi rekao: Odustajemo.

Zavrili smo s Glenovom. Naravno, porota uvek moz e da je proglasi nevinom. U svakom sluaju, mlada Stejsi bi bila slobodna. Juki pomisli: moj prokleti gubitniki niz se nastavlja. Bilo da pobedi, izgubi, ili da bude neres eno, Stejsi Glen, ta odvratna, prokleta ubica svog oca, najverovatnije e biti putena na slobodu.

43.

indi je stala ispred z ic ane ograde u blizini stanice linije Koltrejn sledec eg jutra, spustila najnovije izdanje Kronikla na trotoar otvoreno na gradskoj rubrici, pritisla ga s dve svee. Iznad njene pric e stajao je naslov ods tampan krupnim, masnim slovima: NAGRADA OD 25.000 DOLARA. Ispod naslova, u uvodnom pasusu je stajalo: San Francisko kronikl nudi nagradu od 25.000 dolara za informacije koje bi dovele do hapenja i osude ubice oveka poznatog kao Isus Beskuni. Neko cimnu Sindi za rukav. Ona ustuknu i okrete se, nas avs i se oc i u oc i s nekom z enom od oko trideset godina, slepljene kose, ros avog lica, u kratkom crnom kaputu i odec i koja je blago zaudarala na mokrau. Poznavala sam Beskuc nog. Ne morate tako da me gledate. Moda kriziram, ali znam o emu govorim. Sjajno ree Sindi. Ja sam Sindi Tomas. Flora Gold. Zdravo, Flora. Ima neke informacije za mene? Zena pogleda levo i desno u pravcu reke prolaznika, ljudi iz savrs eno ureenih predgraa koji idu u svoje kancelarije u velikim softverskim kompanijama, spram kojih je gospoica Gold izgledala kao trol koji je ispuzao iz kanalizacije. Ona upravi svoj nervozni pogled nazad ka Sindi. Samo sam htela da kaz em da je bio dobra osoba. Pobrinuo se za mene. Kako to misli, pobrinuo se za mene? Na svaki nain. I dao mi je ovo. Zena rastvori kaput, spusti kragnu dz empera i pokaza Sindi tetovaz u iznad dojke. Bila je uraena crnim mastilom, sa slovima u azijskom stilu. Sindi je izgledala kao da ju je napravio neki amater, ali poruka je bila jasna. ISUS ME SPASAO I TO MI SE SVIDELO! On je jedini kome je ikad bilo stalo do mene rec e Flora. Pomogao mi je poto sam otila od kue prole godine.

Sindi je pokus ala da ne pokaz e da je s okirana: Flora je sve do prole godine ivela kod kue? Da. Imam sedamnaest godina rec e Flora. Ne gledaj me tako. Radim ono to hou sa svojim ivotom. Na metu si, zar ne? Da. Bogovski je. Od seksa na ajsu doz ivljavas tako jake orgazme da ne znas gde se nalazis , i to traje nedelju dana. Ne moz es ni da zamisli. Ne, treba da proba. To e te ubiti! To nije tvoj problem rec e Flora, zakopc avajuc i kaput. Samo sam htela da se zauzmem za Beskunog. Flora okrenu Sindi lea i stade da se udaljava brzim, dugim koracima ka Ulici Taunzend. Sindi potrc a za njom, dozivajuc i je po imenu dok se Flora nije zaustavila, okrenula i rekla: ta je? Kako mogu ponovo da te naem? Hoc es broj mog pejdz era? naruga se tinejdz erka. Moz da bi trebalo da ti dam svoju imejl adresu? Sindi je posmatrala Floru Gold kako se udaljava sve dok nije nestala u daljini. Flora Gold. Sad je shvatila. Bio je to naziv proizvoda koji pomae cveu da due ostane svee. A ta je s onom tetovaom? ISUS ME SPASAO I TO MI SE SVIDELO! Sindi je pokus ala da shvati s ta to znac i. Kako je to Beskuc ni spasao Floru? Ona je uivalac meta. Narkomanka. I umree. Flora je rekla da joj je Isus Beskuc ni dao tu tetovaz u, ali ona bes e c udno formulisana, na seksualan nac in. Gotovo kao da ju je njome oznaio kao svoje vlasnitvo. Kakav to svetac igoe svoje sledbenike?

44.

edan radnik obezbeenja pokuca na vrata sale za sastanke. Sindi podie pogled, kao i svi ostali na sastanku urednitva. Gospoice, neka skitnica stoji napolju. Jedna dama. Kaz e da mora da pric a s vama i odbija da ode. Bas je napravila scenu dole u prizemlju. Pa, ovo je moralo da se desi rec e Sindin urednik, Terens Stenford. Ponudi nagradu od dvadeset pet hiljada dolara... Zar ne moete prosto da zapiete kako se zove ili neto slino? Radnik obezbeenja rec e: Kaz e da se zove Flora i da z elite da priate s njom. Sindi rec e grupi da c e se vratiti za pet minuta i spusti se liftom do hola, pa proe kroz roto-vrata i izae na ulicu. Razmiljala sam ree Flora Gold bez ikakvog uvoda. O nagradi? Da. ta znai informacije koje bi dovele do hapenja i osude? Ako mi kaz es nes to s to policija moz e da iskoristi da uhapsi ubicu Beskuc nog, i ako ubicu izvedu pred sud i osude ga za ubistvo, onda ti dobije nagradu. Flora stade da upka svoju umrenu kosu, razmiljajui. Sindi upita: Zna li ko ga je ubio, Flora? Mlada z ena odmahnu glavom. Ali znam nes to. Moz da vredi sto dolara. Reci mi ree Sindi. Biu potena, obeavam. Isus Beskuni me je voleo. I znam mu ime. Flora dade Sindi metalnu ploc icu na kojoj je bilo utisnuto jedno ime. Sindi ju je gledala ne trepc uc i. Prisetivs i se pseudonima Flore Gold i epizode s beskuc nicima od prethodnog dana, ona upita: Je li ovo istina? Kao to je nebo plavo. Sindi izvadi ekovnu knjiicu iz tane. Ja nemam raun u banci. Oh. U redu. Nema problema. Sindi ode s Florom do bankomata na uglu, podiz e sto dolara i

dade Flori pedeset. Drugih pedeset e dobiti ako se ovaj trag pokae kao dobar. Sindi je posmatrala Floru kako broji novc anice, zatim ih umotava i ubacuje u izmu. Sindi ree: Daj mi dva dana i onda me nai, u redu? Kao danas. Flora klimnu glavom i osmehnu se stegnuto, otvorivs i usta taman dovoljno da Sindi vidi da je ostala bez prednjih zuba. Reporterka se zatim uputi nazad ka zgradi Kronikla. Zaboravivs i na sastanak urednis tva, Sindi ode direktno u svoju kancelariju i privuc e stolicu k stolu. Otvorila je gugl i otkucala Rodni Buker. Manje od sekunde kasnije, informacije ispunis e ekran. Sindi se zavali u stolici, posmatrajuc i kako joj se ukazuje pric a. Bilo je to c udo. udo koje je zasluila. Misterija Isusa Beskunog bila je reena. Imao je ime. Imao je prolost. A imao je i porodicu koja ivi u Santa Rozi.

45.

indi je sedela u udobnoj zastakljenoj bas ti kuc e podignute u tipic no americ kom stilu u Santa Rozi vrednoj milion dolara, oseajui se svakako, samo ne udobno. Je li bila nagla? Da. Nametljiva? Apsolutno. Nepromis ljena? Trebalo bi da dobije nagradu za slepu bezoseajnost. O c emu je uops te razmis ljala? Naravno, u tome je problem. Razmis ljala je o svojoj pric i, ne o stvarnim ljudima, tako da je uletela u ivot Bukerovih poput ive rune granate. I u trenutku kad je Li-En Buker otvorila ulazna vrata, slatkog majc inskog lica sjajnog od is cekivanja, Sindi je shvatila da je kasno da vrati sigurnosnu iglu. Sad su svi bili u zastakljenoj bati. Li-En Buker, lepa plavus a farbane kose od oko s ezdeset pet godina, stezala je ogrlicu-amajliju od krstic a i poludragog kamenja i meksic ke amajlije u rukama. Sedela je pored Sindi na dvosedu od ratana, jecajui u maramice, tucajui i ponovo jecajui. Njen mu, Bili Buker, donese Sindi olju kafe. Sigurni ste da ne z elite nes to jae? upita on. To je zvuc alo kao pretnja. Buker je bio crnac, takoe s ezdesetogodis njak, vojnic kog drz anja i vitkog tela jednog posveenog trkaa. Ne, hvala, dobro sam ree Sindi. Ali nije bila dobro. Nije mogla da se seti da je ikad ikome u z ivotu nanela toliko bola. I bila je veoma uplaena. Buker sede u fotelju preko puta dvoseda, nagnu se napred, nasloni laktove na kolena i namrti se Sindi. Zato mislite da je taj Isus Beskuni na sin? Zena koja tvrdi da je bila njegov bliski prijatelj dala mi je ovo rec e Sindi. Zavuc e ruku u tas nu, izvadi limenu ploc icu na kojoj je s jedne strane bilo utisnuto ime RODNI BUKER, a s druge naziv MIROVNE SNAGE. Ona je dade Bukeru, vide kako mu se lice grc i od

straha. Da li bi ovo trebalo da bude nekakav dokaz? Majka i ja z elimo da vidimo njegovo telo. Niko nije preuzeo njegovo telo, gospodine Buker. Jos uvek je kod gradskog patologa. Uh, oni tamo ne pokazuju tela, ali mogu da obavim jedan poziv... Buker skoc i iz fotelje i s utnu stolic icu od ratana preko prostorije, i okrenu se nazad ka Sindi. On je u nekom zamrzivac u kao mrtva riba, to hoc ete da kaz ete? Ko je pokuao da nas nae? Niko. Da je Rodni belac, obavestili bi nas. Ako c emo pravo, gospodine Buker, ovaj c ovek je bio pretuc en do neprepoznatljivosti. Nije imao nikakva dokumenta. Naporno sam radila da bih otkrila njegov identitet. Svaka c ast, gospoice Tomas. Svaka c ast. Lice mu je bilo unakaz eno i nije imao dokumenta, tako da vas ponovo pitam, kako znate da je taj mrtav ovek na sin? Sindi rec e: Ako mi date jednu dobru, jasnu Rodnijevu sliku, mislim da bih mogla brzo da raistim ovo. Zvau vas sutra. Li-En izvadi jednu fotogra iju iz plastic ne stranice albuma i dade je Sindi s reima: Ovo je slikano pre nekih pet godina. Na toj slici, Rodni Buker je sedeo na istom dvosedu od ratana na kojem je Sindi sada sedela. Bio je naoc it, svetlije crne puti, s irokih ramena, kratko podian, s prelepim osmehom. Sindi se naprezala da nae slic nost sa Isusom Beskuc nim gledajuc i u Rodnijevu grau i boju koe, ali kad je bila videla telo Beskunog, on jedva da je izgledao kao ljudsko bie. Bili ste do Rodnijeve kue? upita Bili Buker. Rodni ima kuu? Pa, doavola, devojko. Moj sin je moz da kod kue ovog trenutka i gleda utakmicu dok nas vi ovde na smrt plaite. Li-En Buker zakuka, a u Sindinoj glavi opet nastade haos. Kuc a? Isus Beskuc ni je bio beskuc nik, zar ne? Kako moz e da ima kuc u? Sta ako je Rodni Buker iv i zdrav a ona je potpuno pogreila? Bili Buker zgrabi olovku i notes s kafenog stoc ic a, ispisa broj mobilnog i adresu svog sina na gornjem listu, iscepi ga i dade ga Sindi. Kad zovem, javlja mi se njegova govorna pos ta. Moz da c ete vi

imati vis e srec e. I kakav je vas plan, gospoice Tomas? To mi recite. Onda u znati ta u ja da uradim. Sindi je otis la iz kuc e Bukerovih, sigurna da njena kratka dobronamerna poseta ne samo da je pros la los e vec je pokazivala sve znake da e prerasti u skandal.

46.

ok je vozila iz Santa Roze nazad ka San Francisku, Sindi je bila na mukama. Obec ala je Bukerovima da c e ih sutra obavestiti da li je Isus Beskuni njihov sin. Kako c e joj to poc i za rukom? Kako? Pa ipak, morac e da uradi to, ili da umre pokuavajui. Ona promulja sadrz aj tas ne desnom rukom, nae mobilni i okrenu Lindzinu kancelariju preko dugmeta za brzo pozivanje. Odgovori joj muki glas: Konklin na vezi. Ri, Sindi ovde. Je li Lindzi tu? Izala je, ali rei u joj... Cekaj, Ric . Imam dobar trag o Isusu Beskuc nom. Mislim da se zove Rodni Buker. Sad obavlja policijski posao, Sindi? Neko mora. Dobro, dobro. Samo se smiri. Da se smirim? Upravo sam uletela kod tog starijeg para koji nita nije slutio i rekla im da im je sin mrtav... Uradila si ta? Saznala sam kako se zove, Ric , ili sam barem mislila da jesam, pa sam otis la da intervjuis em roditelje Beskuc nog, s to je logic no kad razmisli o tome... O, ovee. Kako je to prolo? Uasno, potpuno uasno. Bili Buker, otac? On je veteran vijetnamskog rata, bivs i vis i narednik u marincima. Kaz e da je policija rasistika, i da zato ne radi na tom sluaju. Isus Beskuni je bio crnac? Buker ima kuc ni broj Ala Sarptona, i preti da c e ga pozvati. Ono s to hoc u da kaz em je da moram da saznam nes to vis e pre nego s to postanem deo ove prie. Pre nego to mi postanemo deo ove prie. Mi? Da. Policija San Franciska i ja. A ja sam ta koja osec a moralnu obavezu. Ri, sluaj. Rodni Buker ima kuu. Ne razumem te, Sindi. Zar Beskuni nije bio beskunik?

 Potrai ga. Molim te. Unosim njegovo ime u bazu podataka. Evo ga. Ha. Ulica Kol. To je kod Hajta. Fini kraj. Nije bio. Bio je to negostoljubiv deo grada, stecite sitnih dilera droge. I to je imalo smisla. Ako Isus Beskuc ni nije lagao kad je rekao Flori Gold da se zove Rodni Buker, i ako Flora nije lagala Sindi, onda bi moglo da se ispostavi da je kuc a u Ulici Kol bila mesto na kom je Rodni Buker, poznatiji kao Isus Beskuni, iveo. Sindi rec e Konklinu: Moz es li da odes tamo, Ric ? Jer ako ti nec es , ja moram. Polako, Sindi. Smena mi se zavrs ava za dvadeset minuta. Otic u c u da bacim pogled. Vidimo se tamo ree Sindi. Saekaj me. Ne, Sindi. Ja sam policajac. Ti saekaj mene.

47.

uc a u Ulici Kol, jedna u nizu propalih viktorijanskih kuc a, bila je okrec ena u sumornu sivu boju, prozori joj behu zamandaljeni daskama, stepenice ispred kuc e zatrpane ubretom, i okruz ivala ju je melanholic na atmosfera koja je nije napus tala jos od kraja ezdesetih. Napus tena je rec e Konklin Sindi, krivec i bradu put znaka prikucanog na vrata. Sama parcela vredi nes to. Ako je ova kuc a pripadala Beskunom, ta ga je uinilo beskunikom? To je retoriko pitanje, jelda? Da ree Sindi. Razmiljam naglas. Sindi stade iza Konklina dok je kucao na vrata, dodirnuo drs ku od pitolja, zatim ponovo pokucao, ovog puta glasnije i znaajnije. Sindine ruke su se tresle dok je zaklanjala oc i, virec i kroz staklo na vratima. A onda, pre nego s to je Konklin stigao da je zaustavi, ona gurnu vrata. Zac us e nec iji prepadnut krik iznutra, i gomila dronjaka se diz e s poda i potra ka zadnjem delu kue. Vrata se zalupie. Ovo je sklonis te rec e Konklin. To su bili narkomani koji spavaju u kui. Ovde nije bezbedno, Sindi. Neemo ulaziti. Sindi utrc a unutra i uputi se ka stepenis tu, ignoris uc i Konklina, koji je vikao za njom. Obeala je. Vazduh je bio hladan i vlaz an, vonjao je na bu, dim i istrulelo ubre. Sindi ustra uza stepenice, dovikujui: Rodni Buker? Jesi li tu? Niko se nije ni mrdnuo, ak ni mi. Prostorije na spratu behu svetlije i otvorenije od onih u prizemlju. Na prozorima nije bilo stakala, a sunc evi zraci su osvetljavali jedinu, veliku spavau sobu. Na sredini jednog zida stajao je mesingani krevet, s dus ekom prekrivenim tamnoplavom posteljinom. Knjige behu ras trkane svud po sobi. Na vrhu izgrebane komode poivala je lula za puenje kreka. Sindi, nemam nalog za pretres. Razume li? rec e Konklin,

prilazec i joj. Nis ta s to pronaemo ovde nec emo moc i da iskoristimo kao dokaz. On je uhvati za ramena, blago je prodrma. Hej, c ujes li me? Mislim da je Isus Beskuni iveo ovde dok nije umro. Stvarno? Na emu zasniva to miljenje? Sindi pokaza na mural iza kreveta. Bio je neves to nacrtan na gipsu crnom i belom bojom, prikazivao je ljude kako se previjaju od bola, ruku podignutih ka nebesima, dok se vatra i dim kovitlaju oko njih. Proitaj to ree Sindi. Tu je poc ivao dokaz koji je Sindi traz ila, da su Rodni Buker i Isus Beskuni jedna ista osoba. Usred te paklene scene stajahu dve rec i, ispisane istim primitivnim rukopisom koji je Sindi prepoznala s tetovae Flore Gold. Na zidu je pisalo: ISUS SPASAVA.

48.

onklin i ja smo okretali telefone u pola s est popodne kad je Dz akobi zastao pokraj nas ih stolova, izvadio novc anicu od dvadeset dolara iz dz epa, spustio je na moj sto zajedno s hrpom letaka od restorana brze hrane i rekao: Svratic u kasnije da vidim s ta radite. Hvala, efe. Bio je to obeshrabrujui posao. Jos uvek nismo znali da li je smrt Bejlijevih bila nesrec an sluc aj, ubistvo i samoubistvo, ili dvostruko ubistvo samo da Klerin konsultant nije otkrio nis ta i da je javnost doz ivljavala kolektivni infarkt. I zato smo Konklin i ja uc inili sve s to smo mogli. Prelazili smo preko nepregledne liste prijatelja i poslovnih saradnika Bejlijevih i postavljali pitanja: Kad ste poslednji put videli Bejlijeve? Kako su bili raspoloz eni? Kako su se slagali? Znate li nekoga ko bi hteo da nas kodi Isi i Itanu Bejliju? Znate li nekoga ko bi eleo njihovu smrt? Okretala sam jedan broj kad c uh kako me neko doziva, podigoh glavu i ugledah Sindi kako ulec e na drvenu kapiju ispred nas e asistentkinje, Brende Fregozi, koja je dovikivala: Ne pritiskajuc i dugme interkoma, glasom koji je trubeo preko zvuc nika na mom stolu. Sindi te trai. Mas uc i novinama, Sindi je zaobilazila ljude iz dnevne smene koji su oblac ili sakoe dok su oni iz noc ne smene pristizali. Skljokala se u stolicu pored mog stola, krivec i je tako da je mogla da gleda i u Konklina. Bilo mi je mrsko da priznam, ali unela je svetlo u ovu tamu. Hoe da vidi kako izgledaju sutranje novine? upita me ona. Ne. Ja sam rok zvezda, Ric i. Vidi rec e ona, spus tajuc i novine s treskom na moj sto. Konklin pokus a da potisne smeh, ali to mu ne poe za rukom.

Rekoh Sindi: Jesi li ula izraz Tuga voli drutvo? Ti si tuna a ja ti pravim drutvo. ta hoe da kae? Tuni vole da su u drutvu tunih. Konklin frknu a Sindi se nasmeja od srca, i ja ne mogoh da ostanem kamenog lica ni sekund due. Sindi je likovala: Zar ne mrzi kad sam u pravu? Ona s ljubavlju ispravi novine kako bih mogla da vidim sliku na prvoj strani gradske rubrike, fotogra iju Rodnija Bukera, poznatijeg kao Isus Beskuc ni, ispod naslova: NAGRADA OD 25.000 DOLARA. ZNATE LI KO JE UBIO OVOG OVEKA? Njegov identitet je bio otkriven: Rodni Buker jeste bio Isus Beskuni. Rodnija Bukera je identi ikovao njegov otac na osnovu slika iz mrtvac nice, na kojim su se videle tri izdignute linije na Rodnijevom ramenu, primitivna tetovaz a koju je uradio tokom boravka u Africi zasecanjem koe i utrljavanjem pepela u ranu. Smrt Rodnija Bukera bila je ubistvo. I moje ime se pominjalo u vezi s njegovim sluc ajem. Sve s to je trebalo da uradim bilo je da otkrijem ko ga je ubio, i dok ja nisam nalazila vremena za to, Sindi Tomas je bila opijena uspehom i na dobrom tragu. Razmis ljala sam rec e Sindi. Mogu prosto da nastavim da radim na sluaju i predajem tebi sve to otkrijem. ta je, Lindzi? Sindi, ne moe da radi na sluaju ubistva, u redu? Ri, reci joj. Uopte mi ne treba tvoja dozvola rec e Sindi. Onda, razvedrivs i se, rec e: Imam ideju. Hajde da odemo do Suzi i napravimo neki plan s kojim svi moemo da ivimo... Prevrnuh oc ima, ali Konklin je vrteo glavom i s iroko se osmehivao Sindi. Svia mu se! Bila sam spremna da pozovem Dz akobija, da pustim njega da je postavi na svoje mesto, kad je Kler uletela na odeljenje i zatruptala k nama s nekim loim izrazom u oima. Doktorka Vobern se vratila gaknu Brendin elektronski glas iz mog interkoma. Kler je bila zauzeta. Nije volela da dolazi do Odeljenja za ubistva. Sindi, nesvesna njenog raspoloz enja, doviknu: Kler! Idemo kod Suzi. Hajde s nama. Kler uperi pogled u mene.

 Ne mogu da idem kod Suzi rec e ona a ne moz es ni ti. Upravo su doneli jo jedno telo. Ubijena je na isti nain kao Bejlijevi.

49.

elo prekriveno c ars avom na stolu za autopsije pripadalo je z eni od trideset tri godine, koz e bele poput porcelana moje mame. Kosa u duz ini ramena presijavala joj se u c etiri nijanse plave. Nokti na rukama i nogama su joj bili nedavno izlakirani u tamnocrvenu boju, bez zanoktica. Izgledala je kao uspavana princeza iz bajke koja c eka princa da se probije kroz ogradu od trnja i probudi je poljupcem. Proc itah ime na cedulji koja je visila okac ena o njen noz ni palac. Sara Nidlman. Identifikovala ju je njena lina asistentkinja ree Kler. Znala sam Saru Nidlman s fotogra ija iz c asopisa Vog i V. Bila je poznati dizajner odec e i s ila je unikatne haljine po narudz bini za one koji su mogli da bace trideset hiljada na haljinu. Citala sam u Gazeti da je Nidlmanova c esto dizajnirala na tone haljina za deverus e, od kojih su se sve slagale po bojama ali su se razlikovale po stilu, i da je tokom sezone predstavljanja mladih bogatih udavac a radnja Nidlmanove radila sto na sat, dizajnirajuc i haljine i za majke i za erke. Sara Nidlman je sigurno poznavala Bejlijeve. Kler uze svoj kliper i rec e: Evo s ta imam. Gospoa Nidlman je pozvala svoju lic nu asistentkinju, Toni Rejnolds, jutros u osam i poz alila se na grc eve u stomaku. Gospoica Rejnolds kaz e da je rekla Sari da pozove svog lekara i da e je ona obii kad doe na posao. Sara jeste pozvala svog lekara, Roberta Dveka, internistu, i rekli su joj da moe da doe do njegove ordinacije u podne. Nije otila na pregled ree Konklin. Brzo razmis ljas rec e Kler Konklinu. Sara Nidlman je pozvala sluz bu za hitne sluc ajeve u 10.08. Hitna pomoc je stigla tamo u 10.15, i pronali su Saru mrtvu u njenoj spavaoj sobi. Umrla je od greva u stomaku? Od neeg to je pojela? upitah. Kler nastavi: To tek treba da se ustanovi, devojc ice. To tek treba da se ustanovi. Sadraj eluca i krv su na laboratorijskom ispitivanju. U meuvremenu, razgovarala sam s bolnic arima koji su doveli

Saru. U kui nije bilo bljuvotine niti telesnih izluevina. Zato misli da je umrla na isti nain kao Bejlijevi? Isprva i nisam. Bilo je zatis je kad je stigla, pa sam brzo dos la do nje, mislei da znam ta da traim. Troje Klerinih asistenata pokus avali su da izgledaju zauzeto, ali motali su se dovoljno blizu da c uju njenu pric u. Vec sam mogla da vidim rec i Najnovije vesti ispod slike Sare Nidlman, kojima prekidaju redovan televizijski program radi vaz nog saops tenja. Imala sam osec aj da c e javnost povezati smrt Nidlmanove sa smrc u Bejlijevih i da e atmosferski pritisak naglo opasti. Da e nastupiti velika oluja. Kler je nabrojala mogue uzroke smrti Sare Nidlman. Izuzimajuc i otrov za sada, stomac ne grc eve c esto izazivaju pucanje c ira i vanmateric na trudnoc a, koja uzrokuje unutras nje krvarenje. Ali ne ovog puta pogodi Konklin. Tako je, gosn Men. To znac i da grc evi nisu morali da budu povezani s njenom smrc u. Potraz ila sam tragove aneurizmi, s loga, infarkta i nisam pronas la nis ta. Pregledala sam sve njene organe. Moz es da ih umotas u ukrasni papir i stavis im mas nu. Da ih pokaz es studentima medicine, da vide kako normalni organi izgledaju. Ha. Na njenom telu nema nikakvih tragova ni modrica. Sari Nidlman ne fali nita, osim to je mrtva. Konklin rec e: Bila je na mom spisku imena. Nisam jos dos ao do nje. Sad je kasno promrmljah. Kler rec e: Tako da mislim da sad imamo Bejlijeve i Nidlmanovu. Isti drus tveni krug. Moz da i isti uzrok smrti. I zato sam poslala Sarinu krv u laboratoriju i zatraz ila analizu. Imam uzorke na temperaturi od minus dvadeset koje c e testirati neko ko c e traz iti nes to vis e od uobiajenog Kler e turobno. ta u sad da kaem, drugari? Konklin ree: Nastavljamo s policijskim poslom. Tako je, Rikardo. Neko mora da prokljuvi ovo, jer ja sam naletela na zid. Kler se okrenu ka telu Sare Nidlman, spusti s aku na z enin torzo prekriven c ars avom i rec e: Kad c ujem topot kopita na putu, Saro

duo, pomislim to je konj. No ti si oigledno zebra.

Trei deo Igranka bez prestanka

50.

utro nakon smrti Sare Nidlman, s ef policije Antoni Trakio pozvao je da kaz e: Gradonac elnik me proganja. Ostavite sve osim ovog sluaja, i nemojte da uprskate. Rekla sam: Razumem, Toni. Nec emo uprskati ali dos lo mi je da vrisnem: ta mi traimo? Poruc nik Majkl Hempton, veteran s dvadeset godina iskustva u Odeljenju za specijalne istrage, takoe je bio dodeljen sluc aju nas ih mrtvih milionera, i izgledao je nesrec no zbog toga koliko i ja. Sastali smo se u Hemptonovoj kancelariji, podelili zadatke i spisak imena. Hempton je poslao jedan tim do kancelarije doktora Dveka da uzme karton Sare Nidlman i ispita doktora i njegovo osoblje. Drugi tim istraz itelja je otis ao do kancelarije i butika Nidlmanove kako bi ispitao Sarinu linu asistentkinju, Toni Rejnolds, i ostatak osoblja. Konklin i ja smo se odvezli do kuc e Nidlmanove u Kau Holou, prac eni c etvoricom ljudi iz mog odeljenja. Konklin se parkirao na ulici. Ci i Maknil, Lemke i Samjuels, poc es e da prec es ljavaju koms iluk dok smo Konklin i ja pronali glavni ulaz od kue Nidlmanove. Kuc a Sare Nidlman nije bila materijal za c asopise o arhitekturi koliko vila Bejlijevih, ali jeste bila zapanjujuc a, po svim standardima. Vrata nam je otvorio nastojnik, pomodar od dvadeset i nes to godina u crnom teksasu s jarec om bradicom po imenu Lukas Vajld. Proveo nas je kroz kuc u od sedamsto c etrdeset kvadrata, koja c e biti stavljena na aukciju kod Sotbija c im osoblje Dizaster mastera bude ras cistilo haos koji su za sobom ostavili forenziari. Nakon obilaska kuc e sa sedam spavac ih soba, ukljuc ujuc i japansku bas tu na dva nivoa iza kuc e, pozvali smo Lukasa Vajlda da doe do naeg odeljenja i ispria nam ta zna o Sari Nidlman. Rado je pristao na to. Znam sve koji dolaze i odlaze ree on. Konklin nas je ostavio u sobi za ispitivanje broj dva, proverio Vajlda u bazi podataka, ne pronas avs i nis ta o njemu, i vratio se s belenicom i kafom za sve. Proveli smo jos sat vremena s Vajldom, koji je s nama podelio sve

svoje misli o Sari Nidlman i njenoj kompaniji. Egoisti i foliranti, uglavnom. A tu su i njeni klijenti. Mladi c ovek je vredno nabrojao sve Sarine posetioce, i prijatelje i zaposlene, ukljuc ujuc i kuc nu pomoc nicu, s etac icu pasa, bas tovana, keramic ara, c oveka koji se stara o japanskim s aranima, instruktora joge i dobavljaa namirnica. Kakav ste odnos imali sa Sarom? upitah ga. Dobro smo se slagali. Ali nisam bio nikakav ljubavnik Ledi Ceterli, ako na to ciljate. Bio sam pomoc nik i potrc ko, s to je ona i elela, i bio sam srean to imam posao i kul mesto za ivot. Vajld nam je rekao da je video Saru nakratko tog jutra kad je umrla. Doneo joj je novine koje je raznosac ostavio na kapiji, i delovala mu je dobro. Samo je ods krinula vrata i uzela novine. Ne bi mi rekla da joj je bilo loe. Imate nekih ideja? upitah Vajlda. Ako je Sara Nidlman ubijena, ko bi je ubio? Ne bih znao odakle da poc nem rec e Vajld. Sara je bila snob. Ako spadate u bogate i slavne, onda ste je oboavali. U suprotnom, c ovec e, znala je da bude hladna. Ne znam ko joj je prijatelj a ko neprijatelj, a iskreno mislim da ni ona to nije znala.

51.

ara Nidlman se jos hladila u mrtvac nici te vec eri kad su timovi koji su radili na njenom sluc aju dobili poziv da se okupe u kancelariji s efa Trakija na vrhu zgrade, s pogledom na Ulicu Brajant i fotografskom panoramom Golden gejta koja se pruz ala preko puta njegovog stola od mahagonija. Trakio je po zanimanju birokrata, i uzdigao se do poloz aja s efa politic kim vezama. Nije imao nikakvog iskustva u radu na terenu, trbuh mu je bio poveliki, a kosu je smes no zac es ljavao preko gole glave i uc vrs civao lakom, ali poc injala sam da cenim to s to je bio politiki promuuran, neto to je meni u potpunosti nedostajalo. Trakio je bio uzrujan, kakvog sam ga retko viala. Rec e: Ljudi, recite porodicama da nec ete dolaziti kuc i dok ne res imo ovaj sluc aj. I dajte gas. Ko god uspe da res i ovo bic e junak. Ili junakinja rec e u mom pravcu. Timovi se javis e na raport, i Trakio, Hempton i ja ih ispitasmo pre nego to im podelismo nove zadatke. Konklin i ja smo nac inili spisak imena svih osoba koje su bile ispitane u vezi sa Sarom Nidlman, a onda smo se vratili do svojih stolova da ga uporedimo sa slinim spiskom iz sluaja Bejli. Uporedna analiza je naporan posao, ali morali smo da ga odradimo. Odvukla sam stolicu za Konklinov sto i poc ela da c itam imena. Kad god bismo nais li na poklapanje, Konklin bi pritisnuo stejpls dugme za oslobaanje od stresa i ono bi zapitalo: To je bilo lako. Do devet sati te vec eri, nas a prazna kutija od pice poc ivala je u kanti za ubre. Eliminisali smo kuc no osoblje Bejlijevih i jos nekoliko stotina drugih, ali na spiskovima je i pored toga ostalo nekoliko desetina istih imena. Bejlijevi i Sara Nidlman is li su u istu teretanu, u operu, u iste restorane i klubove. ak su odeu nosili u istu hemijsku istionicu. Sara Nidlman je imala trideset tri godine, kao i Isa Bejli. Kladim se da su ile u istu kolu ree Konklin. Klimnuh glavom. To je bilo neto.

Neto to je proirilo pretragu. Ispih ostatak soka iz konzerve, bacih je u kantu i rekoh: Citala sam o jednom laboratorijskom eksperimentu. Prvo su na redu bili pacovi. Dve lampice, jedna svetli crveno, druga zeleno. Pogodi koje c e svetlo da se upali, idi do pravog svetla, i dobic es hranu. Osam od deset puta palila se zelena lampica. Nastavi. Zeleno svetlo se pali toliko mnogo puta da pacovi idu ka tom svetlu svaki put. Zas to da ne? Dobic e nagradu u osamdeset posto sluajeva. Onda su bihevioristi obavili isti taj eksperiment s ljudima. Lino nikad nisam mnogo voleo hranu za pacove. Nasmejah se. Ljudi su dobijali M&M bombonice. Znam da ova pria ima neku poentu ree moj partner. Ljudi su pokus ali da predvide kad c e se koja lampica upaliti. Traz ili su ablon koliko puta crveno pre zelenog, u tom stilu. I dobili su nagradu u tek ezdeset sedam posto sluajeva. to dokazuje da su pacovi pametniji od ljudi. Zavrteh glavom. Konklin pokus a ponovo. Sto dokazuje da treba da ispitamo svaku osobu s oba spiska bez obzira na to da li su u pitanju crveni ili zeleni ljudi? Nasmejah se: to dokazuje da ljudi nekad previe razmiljaju. Umorna si, Linds. Hajde da ponovo uporedimo spiskove. Ali ovog puta nec emo previs e da razmis ljamo. Samo c emo da povadimo imena pacova koji su imali kljueve od kua rtava. Ri udari po stejpls dugmetu, i ono zaskia: To je bilo lako.

52.

jubimc e je predavala pse Sare Nidlman nastojniku, Lukasu Vajldboju, kako je volela da ga zove, kad se policijski auto parkirao uz ivic njak i dva njoj poznata lica izas la iz njega. Policajka je bila visoka i plava, kao da je Seril Krou zaigrala u seriji Poznati policajci. Policajac je bio nekoliko centimetara vis i od plavus e, lepo razvijen, tridesetak godina. Seril Krou pokaza znac ku, ponovo predstavi sebe kao narednicu Bokser i svog partnera kao inspektora Konklina, i upita Ljubimc e da li bi pola s njima do policijske stanice da odgovori na neka pitanja. Ljubime ree: U redu. Bila je smirena. Samo treba da se pretvara da nis ta ne zna, i oni c e produiti dalje bas kao pros li put, kad su je ispitivali o Isi i Itanu Bejliju. Ona sede na zadnje sedis te policijskih kola, priseti se noc i kad je uinila to, prilino sigurna da nita nije zaboravila. Osmehnu se Vajldboju, sigurna da je nije video kako ulazi u Sarinu kuc u jer je pros ao go pored svog prozora, dok mu je u kupatilu gorelo svetlo, i ula je tu pre nego to je ula na glavni ulaz. Setila se da je uradila to Sari kad je dama sa zlatnom iglom bila toliko pijana da nije mogla ni oko da otvori. Ljubimc e oseti kako je proima uzbuenje, kao da e da prasne u smeh ili se moda upiki. Dok je slus ala dva policajca kako blebec u u prednjem delu kola, pric ajuc i s dispec erom, s alec i se i slic no, Ljubimc etu se c inilo da se ne ponaaju kao da im ubica sedi na zadnjem seditu. Pre e biti kao da su ve zaboravili da je ona uopte tu. Stajala je u tis ini izmeu dvoje policajaca dok su se peli liftom, odbila sok kojim su je ponudili kad su je uveli u sobu za ispitivanje. Jeste li sigurni? upita je narednica. Moz da las icu vode? Kao da je tu pandurku briga, kao da ne z eli samo da uzme uzorak njene DNK, trik toliko star da je neverovatno da iko i dalje pada na njega. Zelim da vam pomognem Ljubimc e c e umilnim glasom. Sta god vas zanima.

Inspektor Konklin je bio sladak, imao je svetlosmeu kosu koja mu je padala preko oc iju. Sklonio ju je s c ela dok je c itao svoje beles ke o njoj. Onda ju je pitao gde je bila tokom poslednjih etrdeset osam sati. Ljubimc e je znala da utvruju njenu pric u za sluc aj da je opet budu ispitivali, ali hej, to za nju nije predstavljalo problem. Pros etala sam pse Bejlijevih c etiri puta, ujutru i uvec e oba dana. Pitam se ta e biti sa psima... Onda ih je do detalja upoznala sa svojim gustim rasporedom s etanja pasa i obavljanja raznih drugih poslova, ukljuc ujuc i s etanje s ampionskih pasa Sare Nidlman tog jutra nakon s to ju je Lukas Vajld nazvao da joj kae da je Sara mrtva. Jeste li videli nekog ili nes to neobic no u tom kraju u poslednjih nedelju dana? upita je narednica Bokser. Jok. ta mislite o Lukasu Vajldu? U redu je. Nije moj tip. Kakav je bio vas odnos sa Sarom Nidlman? upita inspektor Konklin. Oboavala sam Saru rec e mu. Uhvati sebe kako mu se koketno osmehuje. Ne moz e da s kodi. Sara je bila pametna i zabavna, i velikodus na. Davala mi je uzorke iz svoje kolekcije. Prosto je bila takva. Koliko esto ste etali njene pse? Moz da jednom nedeljno. Volela je sama da ih s eta. U svakom sluc aju, ako bi upala u stisku s vremenom, nazvala bi me i ja bih preuzela pse. A kod Bejlijevih? Isto. Setala sam pse. Is la u nabavke. Radim kod dosta ljudi iz njihovog kruga. Vie desetina njih. Imam dobre preporuke. To zvuc i veoma dobro rec e inspektor Konklin. Sami sebi odreujete radno vreme. Potom: Je li Sara imala neprijatelja? Gospode, da. Imala je tri bivs a muz a i oko trideset bivs ih momaka, ali ne kaem da bi oni hteli da je ubiju. Da li na toj listi bivs ih postoji neko ko bi moz da imao nes to i protiv Bejlijevih? Kad biste samo znali kako malo toga su mi ti ljudi govorili o bilo emu.

 Imate li kljuc eve od kuc e Nidlmanove i Bejlijevih? upita je narednica Bokser. Ljubimc e zavuc e ruku u zadz epak svog ranca, izvadi privezak s kljuevima veliine sidra. Imam dosta kljuc eva. U tome je poenta. Sklanjam se mojim klijentima s oc iju. Ja sam od onih tihih, i oni to vole kod mene. Uem, pros etam ljubimce i vratim ih. Uzmem c ek. U najvec em broju sluajeva niko i ne zna da sam bila tamo.

53.

akon s to je s etac ica pasa otis la, rekoh Konklinu: Znas , devojka koja c uva mog psa ima moje kljuc eve i s ifru od kuc nog alarma vec godinama a meni nikad nije zazvonilo za uzbunu. Marta oboava Karen. Verujem joj. Sta, dakle, hoc es da kaz es , narednice srca mog? Odbacujes teoriju o pacovima s kljuevima? Ne znam, druz e. Setac ica pasa ima pristup kuc ama, ali koji je njen motiv? Sta dobija ubijanjem svojih poslodavaca? Interkom mi zazuja i iz zvuc nika dopre Brendin glas, zadihan i pomalo stidljiv. Lindzi, ima posetioca. Pogledah preko odeljenja. Nisam videla nikoga. Pritisnuh dugme interkoma, upitah Brendu: Ko je? Ide ka tebi. Cula sam ga pre nego s to sam ga ugledala, s us tanje gumenih toc kova koji se kotrljaju po linoleumu, a onda se ukazao Sent Dz ud, koji se propeo na zadnje toc kove kolica i parkirao ih pored mog stola, sa irokim osmehom na bradatom licu. Bokserova, sjajno izgleda, mala. Sve bolje i bolje. Ustadoh i zagrlih legendarnog Sajmona Makorkla, koji je s irom drz ave bio poznat kao Sent Dz ud, svetac zas titnik izgubljenih sluc ajeva. Makorkl je bio upucan u lea dok je bio na duz nosti i ostao je paralizovan od pojasa nadole, ali je odbio da se penzionis e. Od tog mrac nog dana pre dvadeset godina, Sent Dz ud je bio zaduz en za hladne sluc ajeve, i radio je na njima u jednoj kancelariji u kriminolokoj laboratoriji. Hvala ti, Makorkl. Vidim da imas poneku sedu u bradi. Lepo ti stoji. Daj mi ruku, Bokserova. Ne, levu. Nisi se udala? Znac i da jos imam anse. Nasmejah se, predstavih Makorkla Konklinu, i njih dvojica stegos e jedan drugom ruku kao davno izgubljena brac a Irci, i nedugo potom upoznali smo Sent Dz uda sa sluc ajem preminulih milionera, sa istragom koja nas je dovodila do ludila.

Makorkl rec e: Zato sam ovde, mala. Kad sam jutros video Saru Nidlman na TV-u, odmah sam njen sluc aj povezao s Bejlijevima i zna ta, Bokserova? To ti je izgledalo poznato.

54.

akorkl posegnu iza kolica jednom svojom masivnom rukom prekrivenom tetovaama i prebaci ranac sebi u krilo. Doneo sam ti jedan poklon ree, namigujui mi. Ne mogu c ak ni da pogodim o c emu se radi, ali nadam se da je okolada. On izvadi jedan dosije iz ranca, svesku povezanu s tri metalna prstena prepunu belez aka i dokumentacije o tom sluc aju ubistva. Na njenim koricama stajas e naslov ispisan debelim markerom: PANGORN 1982. Jos dva dosijea usledis e za prvim, jedan oznac en sa GODFRI 1982, a drugi s KENEDI 1982. Sta je sve ovo? upitah, dok je Makorkl prebacivao tri sveske na moj zatrpani sto. Strpljenja, lepotice. Ovaj je poslednji. Kristofer Ros. On je bio zadnji, umro je u decembru hiljadu devetsto osamdeset druge. Makorkl, drue moj, reci mi o emu se tu radi. Sve c u ti ispric ati, pa c emo moz da ti, ja i nas drugar Konklin moi da stavimo taku na ovo. Zavalih se u stolici. Postoje ljudi na ovom svetu koji z ive za publiku, i Sajmon Makorkl je jedan od njih. To je delimic no bilo stoga s to nije izlazio iz laboratorije u usamljenom Hanter pointsu. Kao i zbog opsesije za hladnim sluajevima i jo hladnijim telima. Ali postojao je jos jedan razlog. Bez obzira na to da li c e res iti sluc aj danas ili sledec eg meseca, Sent Dz ud je uvek pogaao slobodna bacanja, postiz uc i poene koji bez njega ne bi bili postignuti. Njegov posao je duu dao za pripovedanje. Evo s ta su sve ove z rtve imale zajednic ko. Makorkl se nagnu u kolicima, spusti mesnatu ruku preko fascikli s dokumentima, tako da sam zurila u maljavu, polugolu havajsku plesac icu na njegovoj lic noj istetoviranoj plai. Sve z rtve su bile iz visokog drus tva. Sve su umrle bez ikakvih naznaka da se radi o ubistvu. Ali poslednja z rtva, taj Kristofer Ros

ubica je ostavio orue kojim je poc inio ubistvo na mestu zloc ina. A bilo je to jedno vrlo posebno orue. Kad se ta uz asna serija zloc ina okonc ala ja sam tek bila zavrs ila s kolovanje, tako da nisam obrac ala paz nju na pojedinosti u vezi s tim sluc ajem ali sad sam poc ela da se prisec am zas to ti sluc ajevi nisu bili reeni. Makorkl se s iroko osmehivao dok je posmatrao kako u mojoj jadnoj, umornoj glavi polako svanjava. Setila sam se. Bogami, to orue jeste bilo posebno rekoh svom irskom prijatelju. Te rtve su ubile zmije.

55.

ic Konklin je te vec eri otis ao na vec eru sa Sindi u jedan tajlandski restoran preko puta njenog stana. To nije bio sastanak, oboje su u tome bili veoma jasni, ali osmehivala mu se sa sjajem u oc ima dok mu je davala dokumenta koje je ods tampala, sve pric e o ubistvima u visokom drus tvu iz hiljadu devetsto osamdeset druge koje su bile objavljene u Kroniklu, pre nego to su personalni raunari postali zastupljeni kao telefoni. Imam poverenja u tebe rec e ona. Ako ikome kaz es da sam ti dala ove prie iz nae mrtvanice, biu u gadnoj nevolji. Ne bih eleo da te uvalim u nevolju ree Konklin. Znac i, usluga za uslugu rec e Sindi. Ja tebi dam nes to, ti meni da neto. Sindi je imala s nalu s cirkonima u kosi. Veoma malom broju devojaka starijih od osam godina su s nale s cirkonima lepo stajale uz ruz ic astu garderobu, ali Sindi je nekako uspela da izgleda potpuno cakano. A Konklin je bio potpuno oc aran dok ju je posmatrao kako skida meso s pilec ih krilca usnama, tako nez no a u isto vreme s takvim zadovoljstvom. Ri rec e ona usluga za uslugu. Oc igledno je da ti uvias vezu izmeu Bejlijevih i Sare Nidlman i ubistava ljudi iz visokog drus tva iz hiljadu devetsto osamdeset druge. Ali, da li mislis da je isti ubica od pre toliko godina opet poeo da ubija? Vidis , pitanje je, mogu li ja tebi da verujem, Sindi? Jer, u stvari, i nisi ba pouzdana. Jaaao. Samo mora da kae arobne rei. Molim te, Sindi. Ric iiii. Ono s to treba da kaz es jeste nezvanic no. Radije bih otis la u zatvor nego s to bih pogazila rec i objavila ono s to mi je reeno u nezvaninom razgovoru. Ric prasnu u smeh, zavali se u stolici, pusti konobara da odnese ostatke njegovog morskog grgec a i rec e: Hvala s to si mi rekla. Ne z elim da odes u zatvor. Ali shvatas u kakvoj bih se ja tek nevolji nas ao

kad bih dao ovu priu tvojim novinama. Ne mora da brine. Pod broj jedan, obeavam. Ona naini znak za zakletvu z enskih izviac a spoji mali prst i palac i podiz e ostala tri prsta. Pod dva, sve s to mi kaz es bic e nezvanic no. I pod tri, to nije moja pric a rec e ona. Ja radim na sluc aju Bukera Beskuc nog, sec as se? Dobro, nezvanino, Sindi. Proc itala si dosijee. Osamdeset druge, neko je ubijao bogate, zmijskim ujedima kako se ispostavilo, i da, moz da je u pitanju isti ubica. Moz da mu je postalo dosadno. To ne bi bilo prvi put. VMU ubica, na primer. Oh, c ovec e, taj tip rec e Sindi, vrtec i glavom na kojoj zasvetlucas e cirkoni. Vez i ih, muc i ih, ubij ih. Jos se jez im od tog tipa. Radio je za neku irmu koja se bavila ugradnjom kuc nih alarma, ako se dobro sec am. Gospodin prosec ni otac, c lan Kivanis kluba, Rotari kluba, ega god. Da. Nije izlazio iz kuc e nekih dvadeset pet godina posle svog poslednjeg ubistva. Onda je jednog dana shvatio da je z ivot zanimljiviji kad se ruga policiji i kad novine pis u o njemu. I tako je poc eo da s alje pisma novinama i TV stanicama. Ego mu je dos ao glave, i uhapen je. Znac i, mislis da je ubica bogatih iz hiljadu devetsto osamdeset druge isti tip koji je ubio Bejlijeve i Saru Nidlman? Konklin pokaza konobaru da donese raun. Moda. Kakva bi to pria samo bila? ree Sindi. Gledala ga je kao da je uc inio nes to pogres no, pa je rekao: O, izvini, jesi li elela jo neto? Sladoled ili slino? Samo sam razmis ljala. Nisam zavrs ila razgovor o ovome. Konano sam raspakovala svoj aparat za kapuino, Ri. Konklin ju je posmatrao kako vrti uvojak kose oko prsta. Nasmes i se i ree: Je l me ti to zove na kafu?

56.

akorkl i ja smo jeli hladnu kinesku hranu na odeljenju dok smo prelistavali dosijee o ubistvima. Makorkl otvori onaj oznac en sa PANGORN, i rec e: Ejpril Pangorn je bila prelepa mlada udovica, samo dvadeset osam godina stara, i vrlo zdrava. Sudec i prema beles kama inspektora Sparksa, imala je mnogo prijatelja oba pola. Ovde pis e da je gospoa Pangorn pronaena mrtva u svom krevetu, bez ikakvih rana ili modrica rekoh. Bas kao Bejlijevi i Sara Nidlman. Tako je, i zbog toga njena smrt nije smatrana ubistvom sve dok Frenk Godfri nije umro. Makorkl ogloda jedno hladno rebarce i ubaci kost u kantu za smec e dok sam otvarala dosije Godfri, listajuc i stranice da bih pratila Sent Duda koji je nastavljao priu. Frenk Godfri. Mus karac bele puti, c etrdeset pet godina, penzionisani bokser, bio je jedan od vlasnika Raliza. Sada je zatvoren, ali tada je to bio klub u starom stilu, s crvenim plis em po zidovima, kutijama s kubanskim cigarama na s anku, stolovima za kockanje pozadi. Frenki se provodio u svom luksuznom apartmanu na vrhu. Dobro se provodio. Voleo je z ene nekoliko njih istovremeno i voleo je da tros i novac. Pogledaj ovo, Lindzi. Fotografija mesta zloina. Zrtva je lez ala potrbus ke na podu spavac e sobe, i c inilo mi se kao da je moz da puzao ka kupatilu koje se jedva naziralo na ivici tog kadra. Makorkl rec e: Odeljenje za ubistva je mislilo da je Frenk moz da bio ubijen, ali patolog nije mogao da nae uzrok smrti. Nalazi autopsije negativni, toksikoloki rezultati negativni. Prava misterija. Sledec i. Patrik Kenedi je bio bankar rec e Makorkl pruz ajuc i ruku preko stola, uzimajuc i trec i dosije. Bio je gej, strogo c uvana tajna za koju se saznalo kad je umro, jer je sve isplivalo na povrinu. Troje ultrabogatih ljudi je umrlo u roku od dva meseca pod sumnjivim okolnostima. Situacija je postala pomalo oc ajna ovde u

juz noj diviziji. Izvesni poruc nik Lejhi je preuzeo sluc aj od inspektora Sparksa i proveo nekih mesec dana ispitujuc i svakog gej mus karca u San Francisku. Makorkl se nasmeja. Polovina njih je znala Padija. Izvini rec e on. Ali razmisli o tome. A onda, mesec dana kasnije, umro je Kristofer Ros. A koja je njegova pric a? upitah. Prelomila sam kolac ic sudbine, proc itala poruku s papiric a Makorklu. Dobar prijatelj c e vam dati odgovor. Munuh Makorkla nez no pesnicom u jednu njegovu ruc erdu. Nastavi, drue. Kako je policija saznala za zmije? Priaj, Dude.

57.

akorkl mi se nasmeja. Bokserova, priam najbre to mogu. Priaj bre. Lupih po Godfrijevom dosijeu u s ali, ali poc injao je da me hvata jak strah. Cetvoro ljudi iz visokog drus tva umrlo je tajanstvenom smrc u 1982. Vec smo imali tri slic na, ako ne i identic na, smrtna sluc aja u toku iste nedelje. Ranije nisam bila potpuno uverena da su nas e neres ene smrti ubistva ali sad jesam. I bilo mi je jasno da je, ako traz imo istog ubicu, on neuhvatljiv, pametan i veoma dobro organizovan. Kristofer Ros rekoh. Poslednja rtva. Kristofer Ros rec e Makorkl, otvarajuc i c etvrti dosije na strani s jednom fotogra ijom iz mrtvac nice. On je bio c etrdesetdvogodis nji belac. Bogat kao Krez. Nasledio je veliko bogatstvo. Bio je porodic an c ovek koji je s vrljao. Neki pric aju da je c ak imao drugu porodicu ovde u gradu. Pogledaj mu njus ku, Bokserova. Cak i mrtav, Kris Ros je bio lepotan. Zena mu je bila jedna od onih koje trpe da ih muz evi varaju. Ljudi pric aju da je Kris bio ljubav njenog z ivota i da ga je volela. A onda, iznenada, pronaen je mrtav u sopstvenom krevetu a evo i zato. Makorkl okrenu zadnju stranu Rosovog dosijea. Evo ime je ubistvo poinjeno ree on. Bilo je to ono na s ta sam c ekala i nimalo nalik onom s to sam oc ekivala. Zmija je bila naslonjena na jednu dasku pokraj drvenog metra na preklapanje koji je pokazivao da je reptil bio dug 52,5 centimetra. Prosto nisam mogla da odvojim oi od te zmije. Bila je tanka, s plavosivim i belim prstenovima, izgledala je pre kao komad nakita nego kao ubica. Ova zmija, krit, spada u familiju kobri rec e Makorkl. Neverovatno je smrtonosna. Potic e iz Indije, s to znac i da ju je neko uvezao. Ilegalno. Ni u jednoj od kuc a z rtava nije bilo znakova

provale. Kako je onda zmija dospela tamo? Makorkl slegnu ramenima. I ova jedna zmija je ubila i ostale rtve? upitah. Moz da ne bukvalno ova zmija, Lindzi, ali jedna takva. Prva tri tela su bila ekshumirana i ispitana pod mikroskopom. Patolog, doktor Vetmor, pronaao je ranice od ujeda kod sve etiri rtve. A prema rec ima doktora Vetmora, te ranice je bilo bas tes ko uoc iti golim okom. Bile su kao ubodi igle, i lako ih je prevideti osim ako ih ne traz is . I sudec i prema ovom izves taju, oko ranica nije bilo otoka i promena boje na koi. ta je sa osumnjienima? upitah. Gospoa Ros je nasledila pedeset miliona dolara. Nekoliko puta su je ispitivali, drz ali pod prismotrom. Prislus kivali su joj telefone, ali niko nije verovao da je ona to uc inila. Imala je sopstveni novac. Imala je sve. Je li jo iva? Poginula je u saobrac ajnoj nesrec i dve ili tri godine posle muevljeve smrti. A osim nje nije bilo drugih ozbiljnih osumnjienih. Sajmone, jesu li se te rtve meusobno poznavale? Neke jesu, neke nisu, ali jedna stvar koja ima je svima bila zajednic ka je da su bili vrlo bogati. I jos nes to, s to c e ti moz da koristiti. Glavni istraz itelj, poruc nik Lejhi, obratio se tiho svom zameniku na jednoj konferenciji za s tampu, a mikrofon je bio upaljen. Jedan reporter je preneo njegove rei. Ne teraj me da te molim, Makorkl. Lejhi je rekao, citiram: Zrtve su bile izopac ene seksualno i moralno iskvarene. Makorkl mi je ispric ao da se nebo obrus ilo na Lejhija nakon s to je taj njegov komentar bio objavljen u Kroniklu, da se preselio u Omahu nedugo posle toga. Ali ja sam bila daleko od Omahe. Razmis ljala sam o lepoj maloj indijskoj zmiji koja ostavlja gotovo neprimetne tragove zuba. Kler nije znala nita o ovome. Moram da je pozovem.

58.

ic ove oc i se prilagodis e na slabo svetlo u Sindinom stanu. Bio je tu godinu i po dana ranije kad je jedan psihopata sejao strah ubijajuc i ljude u njenoj zgradi situacija koja nije mogla biti razliitija od ove. On i Sindi su bili sami. Pili su. I Sindi je petljala oko svog aparata za kapuino kao da e stvarno da skuva kafu. Kako se ovo desilo? Da li je elja bila tako jaka da se pretoila u stvarnost? Dok je Sindi sklapala aparat na s anku, Ric je u svojoj glavi skidao njen ruz ic asti dz emper i tesne pantalone, prelazio rukama svud po njenom telu, odbijajuc i da zaviri u buduc nost dalje od, recimo, narednih sat vremena. Nije mogao da misli o onome to e biti kasnije. Nije bio planirao ovo. Kako ti se zove ptica? upita on, prilazec i velikom mesinganom kavezu na stolu pored prozora. Ptica je bila bele i boje breskve, s krljus astim kandz ama i crnim kljunom. Podsetila ga je na psa c uvara s otpada. To je Breskvica rec e Sindi, prilazec i Ric u otpozadi, stajuc i tako blizu njega da je mogao da oseti njene grudi na svojim leima. Bio je usamljen u radnji za kune ljubimce... Ric se okrenu ka Sindi, i njene ruke mu poletes e oko vrata. Privue je sebi i poljubi. Bio je to savrs en prvi poljubac, nije bilo sudaranja nosevima ili zubima, Ric je namirisao svec e, osetio ukus sjaja za usne od lubenice i belo vino, Sindino c vrsto sitno telo kako se snaz no privija uz njega, navodec i ga da pomisli kako c e iskoc iti iz odec e kao prokleti Hulk, kad Breskvica vrisnu: Ubij kuku! Ubij kuku! Zlostavljali su ga Sindi c e tiho, izgledajuc i kao da se topi, s izrazom lica koji je govorio Vodi me u krevet. Jadniak ree Ri. Posegnu rukom ka njenoj kosi i skide s nalu s cirkonima, i talas plavih lokni mu upade u aku.

 Ohhh izusti Sindi. Jos uvek stojec i ispred ptice, Ric polako skide Sindine dijamantske minus e, stavljajuc i jednu a zatim i drugu na sto, posmatrajuc i kako joj koz u obliva rumen, od V izreza njenog dz empera pa sve do oc iju, dok joj se disanje ubrzavalo na oko sto na sat. Ona provue aku ispod njegovog kaia. On je opet poljubi i ona zastenja, pa otvori svoje zamagljene plave oi i ree: Malo si brz za mene, Ri, ali neka. Nemoj da staje. On joj se iroko osmehnu i ree: Da napravimo pauzu za kafu? Kasnije rec e ona, uzimajuc i ga za ruku, odvodec i ga kroz dnevnu sobu do spavae sobe. Jednom kad su se obreli tu, ona upali lampu na noc nom stoc ic u s ruz ic astom sijalicom i rupic astim abaz urom, stade ispred njega i podiz e ruke kao mala devojc ica. On joj skide dz emper. Pree prstima preko vrhova njenih grudi koje su kipele iz ruz ic astog c ipkastog grudnjaka s polukorpama, s bradavicama koje su postajale sve c vrs ce iza ipke. Ona otkopc a grudnjak iz kojeg ispados e dojke, sede na krevet, i izmigolji se iz svojih pantalona. On ispasa kos ulju iz pantalona, i Sindi se nagnu napred da mu pomogne da raskopc a poslednje dugmic e na njoj, otkopc a mu kais i zagrli ga oko struka, naslanjajuc i obraz na njegov lic. Ric ova odec a odlete u ugao sobe, a onda su se nas li jedno pored drugog u krevetu, slepljenih tela, zadihani, i Ric zavuc e ruke u tanunu tkaninu njenih gaica, i one nestadoe. Nastupi trenutak rvanja, tokom kojeg je Sindi pronas la c etvrtasti paketic s kondomom na noc nom stoc ic u, otvorila ga zubima a onda se Ric nas ao u njoj, vodec i ljubav s prelepom z enom kovrdz ave plave kose koja mu je uzdisala na uvo: Oh, oh, oh i on ju je c vrsto grlio sve dok ga talasi strasti ne preplavie i on kriknu u njen jastuk. Posle nekog vremena, Ric a je probudio zvuk zvonjave telefona na noc nom stoc ic u, a Sindi, svilenkasta i topla u njegovom naruc ju, proaputa: Hajde da ne kaemo Lindzi. Zato da ne? Pokvarie nam sve. Ric klimnu glavom u znak slaganja pristao bi na sve a onda c u Jukin glas iz zvunika Sindine sekretarice.

 Sindi. Sindi, javi se. Gde si? Moram da pric am s tobom. Doavola. Pozovi me, u redu? Volim te. Sindi je drz ala Ric ovo lice jednom rukom, dok je drugom posegla dole i neno ga povukla, izustivi: Rii? Moe li da ostane?

59.

ler i ja smo sedele zgurene ispred kompjutera u njenoj kancelariji u sedam i petnaest ujutru, bez kofeina u sebi, c itajuc i imejl koji je Kler poslao Miel Ku, stariji herpetolog s Berklija. Kler proc ita naglas: Draga Kler, dve najpoznatije porodice zmija otrovnica su elapidae i viperidae rec e, uredno izgovarajuc i nazive na latinskom iliti guje i ljutice. Elapidae spadaju u porodicu guja. Otrov im je neurotoksin, koji brz e deluje od otrova jamic arki i ostavlja lepe leeve. Leps e les eve izgleda, vala bas rekoh, dahc uc i joj preko ramena. Moe se ak rei da su muzejskog kvaliteta. Ujedi guja c esto su bezbolni nastavi Kler s to z rtvama daje lani oseaj bezbednosti. Zato Bejlijevi nisu potraili pomo. I ja isto mislim, Linds. Ili moz da nisu ni znali da su u nevolji. Bejlijevi su imali veliki procenat alkohola u krvi. Nidlmanova takoe. Medicinskim argonom reeno, svi su bili intoksikovani. Vidi ovde nastavi Kler Mis el pis e: U simptome spadaju stomac ni grc evi i vrtoglavica, pros irene zenice i usporen govor, nemoguc nost gutanja, src ana aritmija, prestanak rada pluc a i padanje u komu. Smrt moe da nastupi za est do osam sati. Prestadoh da c itam tekst i zagledah se u sliku te guje, krita, iste one varljivo lepe zmije koju sam videla izloz enu pored drvenog metra u dosijeu Kristofera Rosa. Mis el kaz e: Smrt je direktna posledica neurotoksic nosti otrova jer on deluje na osnovne hemijske veze koje omoguc avaju rad nas ih mis ic a. I to je glavna stvar, devojc ice. Mis ic i ne mogu da rade. Tako da z rtve ne mogu da dis u. A neurotoksin se metabolis e toliko brzo da, c ak i u sluc aju da znas s ta traz is s to mi nismo znali toksikolos ki nalaz ne pokazuje nita. Rekoh svojoj najboljoj prijateljici: Znac i, ako u telima z rtava do trenutka njihove smrti ne ostane nimalo neurotoksina, kako moz es da dokae ta ih je ubilo? Kler otvori jednu ioku stola, prekopa po njoj i uzviknu: Tu si! i

izvadi uveliavajue staklo veliine tacne. Uradic u isto ono s to je stari doca Vetmor uc inio. Pregledac u tela z rtava pomoc u lupe i jake lampe rec e ona. Potraz ic u malecne ubodne rane koje su moda nainili zmijski onjaci.

60.

vi smo se stisnuli u Dz akobijevom budz aku od kancelarije, Sindi je sela u pohabanu kancelarijsku stolicu ispred Dz akobijevog stola, a Konklin i ja izmeu hrpa s papirima na njegovom kredencu. Poznajem te ve, koliko dugo? ree Dakobi Sindi. Nekih est godina. I nikad ranije te nisam molio za uslugu, je l tako? Vorene, rekla sam i Ric u i Lindzi da c ak i ne radim na pric i o ubistvima ljudi iz visokog drutva. Dz akobi pogleda moju prijateljicu svojim prodornim sivim oc ima, i ja iskreno osetih divljenje prema njoj zbog pokazane hrabrosti. Tim istim kamenim pogledom uspevao je da uplai i okorele ubice. Ne radi se samo o tome da to nije tvoja pric a rec e Dz akobi. Radi se o tome da zna neto to za sada elimo da drimo u tajnosti. Sve one pric e koje sam izvukla za Ric a nalaze se u javnom arhivu novinskih tekstova rec e Sindi, pokazujuc i Dz akobiju dlanove. Svako moz e da otkrije ono s to ja znam, ukljuc ujuc i nekog drugog iz Kronikla. To je zakopano u javnom arhivu rec e Dz akobi. I z elimo da za sada i ostane zakopano. Zato c emo ti izneti jednu ponudu koju nec es moi da odbije. Sindi se nasmeja. Oboavam kad mi ponudite ekskluzivu kad sam ve odradila posao. Sindi, hajde da ne poc injemo pric u o tome ko bi s ta dobio, u redu? Imamo c etiri neres ena ubistva iz osamdesetih i tri sluc aja od pros le nedelje koja su verovatno ubistva. Dac emo ti pravo da prva objavi priu, i to ti obeavam. Mobilni mi zazvoni i bacih pogled ka pojasu. Nisam prepoznala broj, pa sam pustila da telefon ponovo zazvoni pre nego s to sam ga zgrabila s kuka i zarez ala: Bokserova dok sam se izvlac ila iz Dakobijeve kancelarije. Do se smejao. O, ovee, izvini rekoh. Zaboravi, plavuice, lepo je uti ti glas, pa makar i reala.

 Imam dobar razlog da reim. Brzo sam uputila Dz oa u pric u, ispric ala mu o smrti Sare Nidlman i o tome da Dz akobi vezuje Sindi ruke nevidljivim lisicama kako nas zmijski ubica ne bi otpuzao pod neki kamen. Ima li kakvih naznaka o tome ko je ubica? Previs e i nijedna rekoh. Uskoro c emo poc eti da zabadamo pikado u telefonski imenik. Nego, kad dolazi kui? Dok sam s etkala u krug oko stola Kepija Maknila, Dz o rec e da se nada da c e se vratiti za nekih nedelju dana i da treba da isplaniramo neki izlazak, da se doteramo i proslavimo njegov povratak. Poljubih rupice u svom telefonu, c uh poljupce s druge strane, pa se vratih u Dz akobijevu kancelariju. Sedoh na jeftini kredenac pored Konklina, tako da su nam se obrazi skoro dodirivali, i toplina njegovog kuka i mis ice me natera da razmis ljam o Dz ou i njemu, i da se ponovo zapitam zas to njih dvojica deluju na mene tako da zamagljuju oseanja koja imam prema onom drugom. Konklin se nagnu napred, gotovo zagnjurivs i nos u Sindinu kosu, i rec e joj: Kao s to si rekla, moz da se radi o istom ubici koji je ponovo poeo da ubija. Ili se moda radi o imitatoru. U svakom sluc aju, ubija po istom s ablonu zarez a Dz akobi. Ne smemo da mu odamo svoje namere. Potrebna nam je svaka prednost jer tapkamo u mestu, Sindi, i da ti kaz em nes to: ako bude mogao, ovaj tip e ubiti ponovo.

61.

uki je bila preplaena do ludila. Nije mogla da se seti da se ikad osec ala posebnom kao kada je bila u drus tvu Dz ona Doce Ceznija. I c inilo se da je to osec anje fantastino uzajamno. O, boz e. Ovo je vec drugi put kako je stao da prelazi oc ima preko njenog lica dok joj se obrazi nisu zarumeneli, i morala je da kaz e nes to, bilo ta, jer prosto nije mogla da podnese da joj neko poklanja toliko panje. Doca se nas ao s njom rano tog jutra na plaz i. Nosio je mornarskoplavu vetrovku preko farmerki, koja je samo jos vis e isticala plavetnilo njegovih oc iju, c inila njegovu kosu boje peska jos plavljom, i celu njegovu pojavu tako c arobnom da bi mu i Bred Pit pozavideo na izgledu. Juki je upozorila sebe da ne odlepi previs e za njim na prvom pravom sastanku, da ne dopusti da joj vidi zanesenost u oc ima, podsetila sebe da je bila kuka kad je upoznala Docu i da mu se to svidelo kod nje. I tako je s naporom suzbila osec anja, i njih dvoje su proveli dan istraz ujuc i Krisi ild, veoma lep park koji se protezao duz obale od Marina grina do Fort pointa, utvrenja iz doba Americ kog graanskog rata, ugneenog ispod Golden gejta. Trc karala je stazom malo brz e od Doce, smejala mu se s to ne moz e da drz i tempo s njom sve dok se nije dao u trk i protrc ao pored nje, podiz uc i mali oblak pras ine i dovikujuc i joj preko ramena: Hej, mala, probaj da me uhvati. Srus ila se na jednu staru klupu, smejuc i se i borec i se za vazduh, a on se vratio do klupe, takoe zadihan, skljokao se pored nje, i njegov miris joj ispuni nozdrve, od ega joj kolena zaklecae. Pravi si hvalisavac, znas ? rekao je zadihano, zurec i u nju sve dok nije rekla: O, vidi i pokazala put glava u zalivu koje su se ljuljukale na povrini. Kokosovi orasi? ali se, zar ne? To su morski lavovi.

 Ti volis prirodu? rekao je, razvezujuc i pertle na svojim ribok patikama, istresajuc i pesak iz njih. Ovo veliko nebo, te jezive oblike ivota... Rakove i meduze... Kao to rekoh, ljubitelju prirode... Ooo, Doco, to boli. Juki se nasmejala. Nego, nemaju Njujorani tapiju na nebodere. Ja volim grad koliko i ti. Je l? Dokaz i. Usta mu se razvukos e u s irok osmeh, dajuc i joj do znanja da je cela ta njegova pria samo ala. Ali mu je ona svejedno dokazala to navevs i svojih deset najomiljenijih arhitekata, od kojih su, kako se ispostavilo, sedmoro bili i njegovi favoriti, i ispric avs i mu nes to o znamenitostima San Franciska, poredec i kao jednake svoj Golden Gejt s njegovim Trogs nekim, njenu Ulicu Folsom s njegovom Petom avenijom, a onda ga je upitala koji okean moe da vidi iz centra Menhetna. Doca ju je pohvalio za tu foru s okeanom, i njih dvoje su ods etali do Tople kolibe , gde su sad sedeli za jednim malim stolom, uz kuvani kakao, rumenih obraza, s iroko se osmehujuc i jedno drugom kao da su njihova osec anja zlatnici koje su pronas li u zadnjem dz epu farmerki, nikad ih ne videvi tu ranije. Prelepa si, zna ree on. Ma daj. Jesi. On pruz i ruku i pomilova je po kratko os is anom delu glave, a ona uze njegovu s aku i poloz i obraz na njegov dlan, oc ekujuc i da taj divni trenutak bude prekinut, s to se i desilo kad mu je mobilni zazvonio uz melodiju Somebody to Love. Doca uzdahnu, povuc e svoj topli dlan s njenog obraza, otvori mobilni i ree: ezni u slualicu. Nisam na duz nosti rec e on. Nije li to njegov problem? Dobro, dobro. Mogu da se pojavim za sat vremena. Doca odloz i telefon i uze obe Jukine s ake u svoje. Zao mi je, Juki, bie ovako sve dok ne uznapredujem u hijerarhiji opora. Jasno mi je ree ona. Ods etali su nazad do svojih kola, grlec i jedno drugo oko struka, osvajajuc i novu teritoriju; koliko god se Juki sviao taj osec aj, toliko joj je i laknulo s to se taj dan zavrs io u najboljem trenutku. Doca joj se

sviao, i plaila se. On prebaci jednu ruku preko njenog ramena, privuc e je k sebi i poljubi, slatko, neno, i ona mu uzvrati poljubac, s jo vie strasti. Kad su se razdvojili, njoj izlete: Nisam spavala ni sa kim vec skoro dve godine. Preko Docinog lica pree neki izraz koji nije mogla da proc ita. Bio je nalik pomrac enju sunca. On je zagrli, ue u kola i rec e kroz prozor: Zvau te. Dobro rec e ona, previs e tiho da bi je c uo pored buke motora dok se udaljavao. ta mu je to rekla? Zato mu je to rekla?

62.

indi je sedela u restoranu Kod Moa, u blizini propale kuc e Isusa Beskunog, koja se pretvorila u sklonite narkomana. Sindin grilovani sir i kafa su se hladili dok je sastavljala siz e teksta: koliko beskuc nika umre pre nego s to napuni c etrdeset, koliko njih bude pod uticajem alkohola ili droge u trenutku smrti 65 posto. Skidala je podatke sa veb-sajta Policije San Franciska, tako da se radilo o automatskom pisanju, ne o kreativnom, ali i to joj je odvrac alo paz nju od sladostrasnog bola izazvanog time s to je provela jos jednu c itavu noc udova isprepletanih s Ric ovim, ovog puta u njenom stanu. A od tih sec anja ju je samo obuzimala z elja da ga pozove, da zakae novo vienje i opet se nae u njegovom naruju. Nalazila se u onom zaslepljujuc em i opasnom stanju uma kad oseti da je neko c upnu za kosu, okrenu se i vide neku z enu kako proviruje preko ivice separea i oslovljava je po imenu. Sindi pomisli kako joj ta z ena deluje poznato, ali je istovremeno nije prepoznavala. Izvinjavam se. Znamo li se odnekud? Videla sam te u kuhinji Od srca. Da, naravno rec e Sindi, prilic no sigurna da nije videla tu mladu z enu u narodnoj kuhinji ali nije mogla da se seti gde je drugde mogla da je vidi. Hoc es da mi se pridruz is ? rec e Sindi, terajuc i sebe da iznese tu ponudu, jer nikad se ne zna. Ta z ena umrs ene plave kose moz da zna ko je ubio Isusa Beskunog. Izgleda zauzeto. U redu je rec e Sindi, zatvarajuc i laptop dok je z ena sedala preko puta nje. Sindi je videla da z ena poc inje da propada od uz ivanja meta: koz a je poc ela da joj poprima sivu boju, zenice joj behu ogromne i bila je veoma napeta. Ja sam Semi. Zdravo, Semi. Proc itala sam tvoju poslednju pric u. Kako je Beskuc ni bio neki

tip po imenu Rodni Buker. Da je studirao na Stenfordu. Da, jeste. I ja sam studirala na Stenfordu. Odustala si od studija, pretpostavljam. kola ne moe da se takmii ree Semi. Sa im? Sa ivotom. Sindi trepnu u lice mlade z ene. Prisec ala se upozorenja, da ne govori prebrzo, da ne c ini nagle kretnje, da ni na koji nac in ne deluje kao pretnja. Da je situacija bezbedna dokle god zavisnik od meta pric a. Tis ina bi znac ila da je moz da hvata paranoja i da postaje opasna. Sindi se trudila da ne gleda u viljus ku i noz na stolu. Ona rec e tiho: Znas li ko je ubio Beskuc nog, Semi? Znas li da nudimo nagradu od dvadeset pet hiljada dolara? Koliko tvoj z ivot vredi, Sindi? rec e Semi, gledajuc i svud po restoranu, i onda opet u Sindi. Da li bi ti prodala svoj z ivot za novac koji nikad ne bi stigla da potros is ? To hoc u da ti kaz em. Trac is vreme. Niko ti nec e rec i ko su ljudi koji su ubili Isusa Beskuc nog. Niko se ne bi usudio.

63.

ila sam u policijskim kolima s Konklinom, na putu ka jednoj birtiji u Mis nu, gde je, kako su nam dojavili, nas novi i jedini osumnjieni radio od tri popodne do ponoi. Ime Henrija Volisa doprlo je do nas ih us iju putem anonimne dojave, ali ono s to je tu dojavu c inilo drugac ijom od stotina drugih koje su sprz ile nas e telefonske linije bilo je to s to je Henri Volis bio na naem uem spisku osumnjienih. Bio je s anker, radio je na z urkama Bejlijevih i zabavljao se sa Sarom Nidlman dok ga nije ostavila. Dojavljivac je rekao da je video Volisa kako se vozi ulicom u kojoj je Nidlmanova z ivela, pros avs i nekoliko puta ispred njene kuc e u svom prepoznatljivom krs u od auta vee uoi smrti Nidlmanove. U Volisovom dosijeu je stajalo da je nekoliko puta haps en zbog nasilnih zloina. Bio je osuen zbog nasilja u porodici i izic kog napada, i optuz en za pokus aj ubistva kad su on i jos dvojica pijanih siledz ija pretukli jednu muteriju u uliici iza bircuza u kom je radio i umalo ga ubili. Svedoci tog premlac ivanja ispric ali su razlic ite pric e. Dokazi su bili tanki. Volisa su proglasili nevinim. Sluaj je bio zatvoren. Podaci su govorili da je Volis belac visine 177,5 cm, tez ine 75 kg i, s to je bilo najvaz nije, da ima c etrdeset s est godina. To je znac ilo da je bio dovoljno star da c ita o ubistvima u visokom drus tvu kad su se ona deavala. Doavola, bio je dovoljno star da poini ta ubistva. Konklin i ja smo se pitali ima li Volis kljuc eve od kuc e Bejlijevih i Nidlmanove. To se inilo verovatnim, ak i izglednim. Volisova fotogra ija koju smo imali bila je c etiri godine stara, ali dobro je izgledao, c ak i pod blicem i jakim kontrastom slike polaroida. Imao je miiave ruke, zatvorske tetovae na zglavcima. Ali ono s to je Konklina i mene nagnalo da se zaputimo ka kolima bila je tetovaz a na Volisovom levom ramenu: zmija koja se provlac i kroz one duplje jedne lobanje.

Konklin je bio tih dok je vozio, i razumela sam zato. Oboje smo zamis ljali sijaset nac ina na koji je scena u baru Svetlost baklje mogla da se odvije: s ta bismo uradili ako Volis potegne oruz je, ako krene da bez i, kako bismo izas li na kraj s onim s to nas c eka, a da pritom ne nainimo kolateralnu tetu. Konklin je parkirao u Petnaestoj ulici, izmeu ulica Valensija i Gerero, ispred bar-restorana Svetlost baklje, bele zgrade s fasadom od drvenih dasaka okruene knjiarama i kafiima. Otkopc ah sako, dodirnuh drs ku pis tolja. Konklin uc ini isto. Uosmo u mrac nu unutras njost bara. Iznad s anka je visio jedan televizor na kojem se vrteo pregled juc eras njih utakmica ragbija najbolji timovi su pretrpeli poraze. Barmen je bio visok metar i osamdeset osam, tez ak osamdesetak kila i c elav. U baru je bilo mrac no neonski znaci odavali su mutno svetlo ali i pored toga, s devet metara razdaljine sam mogla da vidim da barmen koji je brisao krigle prljavom krpom nije Henri Volis. Stadoh pokraj samog ulaza dok je Konklin pris ao barmenu, pokazao mu znac ku, tiho mu se obratio pored buke koja je dopirala s televizora. Barmen pogleda u mene, zatim nazad u Konklina. Onda pokaza put jednog c oveka u c elu bara koji je pijuckao pivo i bacao pogled put TV ekrana, nesvestan da smo nas dvoje us li na vrata. Konklin mi dade znak i mi priosmo Henriju Volisu. Moz da je imao oc i na potiljku, ili nas je moz da tip pored njega video i munuo Volisa laktom, u svakom sluc aju, on naglo okrete glavu, vide moju s aku kako posee za pucom i jurnu ka zadnjem izlazu. Konklin se razdra: Stoj! Volise, ostani gde si. Ali c ovek protrc a kroz kuhinju i nastavi da trc i sve dok nije dos ao do zadnjih vrata, koja se s treskom zalupie za njim. Kad smo ih otvorili koji sekund kasnije, Volis je bio u svom zaralom crnom kamaru i jurio je Ulicom Albion brzinom topovskog uleta.

64.

ozvah dispec era, i zatraz ih podrs ku dok je Konklin terao nas auto pustom ulicom to je bre mogao. Iz zvuc nika radija dopre ozbiljni glas dispec erke Dz eki Kem, koja objavi s ifru 33 tis inu na nas oj frekvenciji i obavesti sva kola u toj oblasti da smo u poteri za crnim kamarom koji se krec e Sesnaestom ulicom ka Ulici Market. Ovo je bilo loe. aci su se raspustili i ovo je bilo najgore vreme za jurnjavu kolima, opasno za mene i Konklina, potencijalno smrtonosno za ostale vozae i peake. Upalih sirenu i rotaciona svetla. Volis je imao najmanje trideset sekundi prednosti u odnosu na nas i dok je odmicao iduc i sto deset na sat, bilo je jasno da ne namerava da uspori ni zbog koga i ni zbog ega. Ne mogu da mu proc itam tablicu rekoh dispec erki. Ali bili smo skoro dovoljno blizu kad smo c uli os tar zvuk s kripanja metala o metal, prac en uspanic enim trubljenjem sirena, nakon c ega je usledio prizor kombija za prodavanje takosa koji se prevre. Volisov auto krete u rikverc, pa se zanese, obilazec i prevrnuti kombi, proklizavajuc i preko obe trake, udari u jedan parkirani karavan i odskoc i u vazduh. Volis zatim krvnic ki dade gas, ostavljajuc i trag guma na asfaltu i prevrnuti kombi nasred Ulice Market. Prijavih sudar, zatraz ih da odmah pos alju ekipu hitne pomoc i na lice mesta. Dok smo proletali pored kombija, vozac se iskobelja na ulicu krvavog ela, pokuavajui da nas zaustavi mahanjem. Nismo mogli da stanemo. Psovala sam Volisa dok je Konklin jurio ka raskrsnici Marketa i Ulice Kastro. Sad sam ugledala broj tablice i prijavila ga dispec eru: FC930E ide ka Portoli. Portola je deo grada sa strmim zavojitim ulicama i sada smo vijugali tim krivinama brzinom od osamdeset kilometara na sat, dok nam je kamaro jos vis e bez ao. Duz cele Portole vozila su se sklanjala s

puta penjuc i se na ivic njake, a bicikli se zaustavljali uza zidove zgrada. Pretpostavili smo da nam jos patrolnih kola stiz e u pomoc , ali za sada smo sami pratili Volisa. Dispeeru! Ima li rtava? Samo lake povreenih, narednice. Gde se nalazite? Rekoh Kem da se nalazimo u Bulevaru Tvin Piks, na vrhu male planine u centru grada. Hapsila sam tinejdz ere koji su se ljubakali ispod nas eg glavnog radio-tornja na tom mestu, ali sad sam se drz ala za instrument-tablu dok je Konklin urlao: Seronjo! i jurio ludac ki opasnim putem sa s ezdeset centimetara visokom zas titnom ogradom, ulubljenom na mestima gde su razmetljivi vozac i gubili kontrolu nad vozilom. Sustizali smo Volisa dok je otpoc injao svoj vrtoglavi spust ka Ulici Klejton zavojitim i strmim putem od kojeg su mi se creva popela u gus u. Stezala sam mikrofon tako jako da sam ostavila tragove od noktiju u plastici. Ponovo prijavih nas u lokaciju: kretali smo se ka Aper hejtu, kraju grada sa stambenim kuc ama u viktorijanskom i tjudorskom stilu, u kojima su z iveli mladi brac ni parovi, u gospodskim ulicama omeenim drvoredima. Ispred nas se stvoris e jedno dete, z ena i pas. Vrisnuh: Neeee! Konklin stisnu koc nicu i zatrubi, pope nas na trotoar preletevs i toc kovima preko ivic njaka i, dok je sirena vris tala poput utvarne najave smrti, mi se uz tresak vratismo nazad na ulicu. Konklin zastenja: Sve je pod kontrolom. Koga on to zeza? Pogledah iza nas i ne videh nikakva tela na ulici, ali srce mi je ipak bilo u grlu. Hoc emo li prez iveti ovu ludu jurnjavu? Hoc emo li danas ubiti nekoga? Kuda nas ovaj seronja vodi? upitah u vazduh. U pakao. Vodi nas u pakao ree Konklin. Da li je znao? Mislim da je znao. Konklin je nekako instinktivno naslutio kuda se Henri Volis zaputio. Trebao mi je jo koji trenutak da shvatim ta je time mislio.

65.

tezala sam instrument-tablu, zurila kroz vetrobran dok smo leteli ulicama izbegavajuc i nevine prolaznike, pitajuc i se da li je Henri Volis na ovek. Je li on ubio troje ljudi prole nedelje? Je li ih ubio ukupno sedmoro? Koliko njih e jo ubiti pre nego to ga zaustavimo? Drz se, Linds rec e Konklin, snaz no smotavs i volan. Skrenusmo uz s kripu guma u Ulicu Hajt, gde je verovatnoc a da c emo pokositi nekog propalicu, penzionisanog hipika ili starinu koja ulazi ili izlazi iz kola bila stopostotna. Hajtova se zavrava orsokakom kod Ulice Stenijan! viknuh. Pratili smo budalu u kamaru, koja je jurila na trideset metara ispred nas dok su mu varnice iskakale ispod zadnjeg desnog branika, koji se sad vukao po ulici. Volis nam je jos uvek bez ao jer prosto nije mario u s ta udara i nije dozvoljavao da ga presretnemo. Skrenuo je desno u Ulicu Stenijan, pros ao skoro ceo jedan blok zgrada pre nego s to je izveo nedozvoljeno skretanje ulevo preko dve saobrac ajne trake kako bi uleteo u park Golden Gejt. Impozantna Cvetna bas ta, ogromni staklenik iz devetnaestog veka, uzdizao se s nas e desne strane. Zamislila sam stravic no prevrtanje kola, scenu dostojnu ilmova o Dz ejmsu Bondu, u kojoj c e taj staklenik eksplodirati u trilion komadia. Ali Volis skrete i izbee sudar. Viknuh: Ri, pazi! Pos li smo za kamarom u kakofoniju kolskih sirena i s kripec ih guma, nastavljajui s jurnjavom, jer nismo imali izbora. Za tih nekoliko pogibeljnih minuta koliko smo is li zalepljeni za branik kamara, nisam bila videla nijedan drugi policijski auto, obelez en ili neobelez en. Cula sam sirene u daljini, ali bili smo sami, terajuc i nas kraun vik brzinom svetlosti, s Volisovim krs em na pola bloka ispred nas dok je vozio kroz park ka obali okeana. Vukli smo se za njim kad smo naleteli na strmu padinu. Rekreativci sa psima poskakas e u stranu, sklanjajuc i nam se s puta.

Boe, poelela sam da zamurim, ali nisam mogla. S desne strane nam je bilo jezerce, okruz eno starijim ljudima i decom s brodic ima na daljinsko upravljanje, a zatim su nas a dvoja kola uz urlanje motora proletela pored fudbalskih terena sa srednjokolskim timovima koji su stajali i gledali nas otvorenih usta. Ponovo smo se uspinjali, putem koji je vodio pravo ka Sutero hajtsu, gotovo do samog kraja obale, kad Volis izlete iz parka na Aveniju Point Lobos, s etiri brze trake. Dok sam urlala u mikrofon javljajuc i nas u lokaciju, Volis naglo smota ulevo preko zelenog pojasa i upravi kola uzbrdo ka Kui na litici, poznatom restoranu smes tenom na zapadnoj ivici kontinenta, iznad kamene litice koja se survavala pravo u Pacifik. Sad mi je bilo jasno s ta radi: Volis je z eleo da okonc a jurnjavu na dramatic an nac in, u stilu Telme i Luiz , samo s to c e u ovom skoku s litice uc estvovati jedino on. Dok je kamaro lomio zas titnu ogradu i silazio s puta, ugledala sam nes to zaista nemoguc e: vrata s vozac eve strane se otvorie i Volis iskoi iz kola. Ali loe je tempirao skok. Dok je kamaro zapoc injao svoj lelujavi sunovrat s litice ka sivoj vodi ispod, i Volis je poleteo u ambis, padajuc i uporedo s kolima polako, kao u snu. Ric zakoc i ispred probijene ograde, i nas dvoje provirismo preko litice na vreme da vidimo kako kamaro nestaje u eksploziji i plamenu. Tamo rekoh. Eno ga tamo! Volisovo telo bilo je petnaest metara ispod nas, krvava gomila mesa. Bilo je nemoguc e spustiti se dole, preko vlaz nog i nazubljenog kamenja pod uglom od 180 stepeni. Konklin me uze za ruku, i ja ga stegnuh; stajali smo kao hipnotisani dok je vatra gorela i pucketala. Cuh glas Dz eki Kem iza sebe, kako me doziva preko radija u kolima: Narednice Bokser, gde se nalazite? Lindzi? Lindzi, molim te odgovori mi. Ric mi pusti ruku i nagnu se preko litice, izlaz uc i lice vetru dok je dovikivao sveem leu Henrija Volisa. Jesi uivao, seronjo? Dobio si ta si eleo? Pozvah dispec era preko mobilnog, ali policijska kola su se vec zaustavljala uz kripu guma svud po Rtu Lobos.

Dz akobi iskoc i iz jednih pre nego s to su se zaustavila. Potrc a k nama, dovikujui: Jeste li dobro? Jeste li dobro? Bila sam toliko potresena da nisam mogla da progovorim. Polako, Bokserova rec e Dz akobi, spus tajuc i mi s ake na ramena. Moj dobri drug. Pokuaj da die. Iz uglova oc iju mi potekos e suze, ali ne od tuge. Nes to drugo je bilo u pitanju iznenaenje i olakanje to sam iva. Udahnuh dimom ispunjeni vazduh, i rekoh: Ne razumem, Vorene. Volis je iskoc io iz kola! Je li pokus ao da pobegne? Ili je tako eleo da umre? Nije bitno ree Konklin pored mene. Klimnuh glavom. Nije bitno. Henri Volis, c ovek s istetoviranom zmijom i lobanjom na ramenu, bio je mrtav.

66.

z akobi je izveo Konklina i mene na vec eru u restoran Lulu, mesto s najboljom provansalskom kuhinjom, soc nim kuvanim jelima i picama iz pec i na drva. Trpezarija je bila krcata, razgovor je brujao svud oko nas, i nas konobar je dobro poznavao vinsku kartu, ve dugo smatranom jednom od najboljih u gradu. Znala sam zato Dakobi slavi. Sef policije i gradonac elnik su mu c estitali na velikom uspehu. Vesti su bile pune drame: snimaka iz helikoptera i objava da je z ivot ponovo bezbedan za bogate i slavne. Ali ja nisam mogla to da podnesem, i morala sam to i da kaz em. Vorene, jesu li svi ludi? Ne smeta ti da kaz es da je Henri Volis tip koji je ubio nae multimilionere? Dz akobi odgovori pitanjem: Zar ne moz es da uz ivas u z ivotu, Bokserova? A onda: Zar ne moz es da budes srec na na sat vremena. Pretpostavljam da ne mogu rekoh, mrs tec i se na njega. Sta nije u redu sa mnom? Ili sam prosto prepametna za ovo foliranje? Konklin me munu kolenom ispod stola; nisam znala ni s ta nije u redu s njim. Jedan ovek je umro. Malo je falilo da i mi poletimo za njim s one litice. Imali smo srec e s to ne gledamo u Kler lez ec i na njenom stolu, ili s to ne gledamo vesti na TV-u o nekoj mrtvoj deci, i njihovim roditeljima koji sa suzama u oc ima prete da c e tuz iti grad zbog jos jedne jurnjave kolima s fatalnim ishodom, i tuz nom voditeljkom koja govori: Opelo deci Bekvitovih bic e odrz ano u crkvi Nas ih sestara svetog srca u nedelju. Konobar nasu vino, Dz akobi ga okusi, objavi da je odlic no i, podiz uc i glas da nadjac a z amor gostiju debelih novc anika koji su veselo askali svud oko nas, die au da nazdravi meni i Konklinu. Zahvaljujem vam rec e on u ime s efa policije, gradonac elnika, a naroito u svoje lino ime. Volim vas, drugari. Dz akobi se nasmes i, nes to s to sam ga videla da je uc inio moz da

dva puta za poslednjih deset godina, i Konklin i on navalis e na svoje peene dagnje i paetinu s ranja. Ja nisam imala apetit. Miii na licu su mi bili nepomini, ali mozak mi je radio sto na sat. Da li je Henri Volis zaista ubica ljudi iz visokog drutva? Ili je samo neki gubitnik i bivs i robijas koji je imao nes to da sakrije pa se prepao i ubio se? Da li je ikog briga osim mene?

67.

uprotno svim oc ekivanjima, pronas la sam pomoc nika javnog tuz ioca, neumornu Keti Valoj, u njenoj kancelariji u devet sati te vec eri. Pozvala je jednog sudiju i nabavila nam nalog za pretres stana Henrija Volisa, i sad, u pono, Konklin i ja smo bili tamo. Volis je z iveo u jednoj trospratnici bez lifta u Ulici Dolores, na nekoliko blokova od bara Svetlost baklje. Zvonili smo na vrata dok nismo probudili vlasnika zgrade, zdepastog c oveka po imenu Mori Silver. Bio je proc elav, s labavom protezom i zadahom iz usta, a preko bokserica mu je visila lekava radnika koulja. Silver pogleda u nas nalog kroz ods krinuta vrata, proc ita svaku stranicu detaljno, pa nas pusti da uemo u zgradu. Sta se desilo s Henrijem? upita on. O, ne. On je sleteo s litice? Henri je ubica? Volisov stan je bio u prizemlju, pozadi. Upalili smo svetlo na plafonu, zatvorili smo vrata pred gospodinom Silverom, i prosto prevrnuli celu sobu. Nije dugo trajalo. Poput dosta bivs ih zatvorenika, Henri Volis je u stanu drz ao minimum names taja, a ono malo stvari s to je posedovao bilo je uredno. Konklin je preuzeo spavac u sobu i kupatilo dok sam ja pretraz ila dnevnu sobu i kuhinju. Dovikivali smo jedno drugo s vremena na vreme: kad je Konklin nas ao pakete marihuane u kutiji s peskom za mac ke i kad sam ja pronas la jednu knjigu s tetovaz ama, c os kova presavijenih na stranama gde su se pojavljivale zmije. Ali to je bilo to. Nije bilo isec aka iz starih novina, niti isec aka iz novih novina, hramova podignutih sebi u c ast, niti trofeja uzetih od bogatih ljudi. I povrh svega, nije bilo zmija. Nije bilo igurica zmija, nikakvih predmeta u vezi sa zmijama, niti knjiga o zmijama. Nema nikakvih reptila osim ovih rekoh, pokazujuc i Konklinu knjigu s tetovaama.

On ree: Pogledaj ovo. Pos la sam za njim do spavac e sobe i osmotrila s ta je pronas ao: punu fioku enskog donjeg vea u XL veliini. Osim ako nije imao krupnu devojku, a ne vidim nikakve slike, kozmetiku, niti bilo s ta drugo s to bi ukazalo na to da jeste rec e Konklin Henri Volis je voleo da se oblai kao ensko. Diler droge koji voli da se oblac i kao z ensko. Svaka c ast Sari Nidlman to ga je otkaila. Hajde da zakljuamo ovu rupu rekoh. Zivim samo nekoliko blokova odavde rec e Ric dok smo zatvarali vrata i stavljali katanac na njih. Svrati na pic e. Da popriamo o svemu ovome. Rekoh: Hvala ti u svakom sluc aju. Ovo je bio najduz i dan u mom ivotu, Ri. Moram da odem kui. Skinuti se. Lei u krevet. Konklin se nasmeja. Je li to nareenje, narednice? Nasmejah se zajedno s njim dok sam is la do kola, osec ajuc i se pomalo blesavo, razmis ljajuc i kako je doktor Frojd moz da taj koji se zaista smeje. Dobro rekoh, s jednom rukom na vratima svojih kola, pazec i dobro dok sam ulazila u njih. Samo jedno pie.

68.

azlika izmeu Konklinovog stana i rupe Henrija Volisa bila je ekstremna. Konklin je z iveo u slic nom bloku zgrada, s obe ulice omeene sasvim obic nim dvospratnicama i trospratnicama iz pedesetih godina sagraenim od jeftinih, uobic ajenih materijala, ali jednom kad smo se nas li unutra, Konklinov stan je odavao utisak topline i udobnosti. Dnevna soba je izgledala tako da se c ovek u njoj osec ao dobrodos lo: dobro osvetljena, s dubokim kauc ima grupisanim oko kamina, i onim s to svaki stan jednog nez enje mora da ima televizorom s plazma ekranom dijagonale 130 centimetara. Ric se sagnu kraj muzic kog stuba i stade da prebira po stalku s diskovima, govorei: Van Morison, moe? Rekoh: Naravno i pogledah u slike na zidu, crno-bele uvelic ane fotogra ije jedrenjaka u zalivu, jedara punih letnjeg vetra na svetlucavim talasima, tri razlic ite fotogra ije, sve toliko lepe da su ostavljale bez daha. Jesi li ti uslikao ovo, Ri? Aha. Predivne su. Van Morison je pevao Brown Eyed Girl, pesmu koja me je navodila da poelim da zapevam zajedno s njim. Nasmeila sam se kad mi je Ric pruz io c as u vina, i posmatrala sam ga kako seda na suprotni deo kauc a i podiz e noge na ispolirani poklopac palube koji je pretvorio u kafeni stoi. Otpih gutljaj rashlaenog s ardonea, izuh cipele i sedoh na drugu stranu tog istog velikog kauc a. Napetost mi je napus tala telo dok mi je niz grlo klizilo vino, hladno i suvo i dobro. Vidis , ono s to se ja pitam jeste: kako je moguc e da je ovo gotovo? Konklin klimnu glavom, ohrabrujui me da nastavim. Jedan c ovek je mrtav. Bic e nez eljenih posledica koje Trakio i Dz akobi prosto ne z ele da vide. Ispostavic e se da Volis negde ima porodicu. Ljudi c e poc eti da postavljaju pitanja, a ti i ja znamo, Ric , da

Volis nije to uc inio. Evo s ta mislim da se desilo: samo smo doprineli smrti jednog mamca za javnost. Konklin se nasmeja, i ree: ivopisan izraz. Rekoh mu: Divno se smeje, Ri. Volim da ujem tvoj smeh. Gledali smo se u oi sve dok nisam prva trepnula. Jedini sat u sobi bio je onaj na digitalnom video-rekorderu, i bila sam predaleko od njega da bih mogla da proc itam trepc uc e brojeve, ali znala sam da je kasno. Moralo je biti oko dva ujutru i bila sam nervozna, poc ela sam da dobijam neke ideje o tome kako bih mogla da vidim ostatak Riovog stana. A moda i ostatak Ria. Um i telo su mi se pregrevali, a ne mislim da je Ric mislio da me ohladi kad je otis ao u kuhinju da donese rashlaenu las u. Dok je bio odsutan, otkopala sam jedno dugme na koulji. A onda jo jedno. Usput sam promenila poloz aj na kauc u, osetila nes to tvrdo i os tro dole izmeu jastuka. Uhvatila sam taj predmet prstima, izvukla ga, i videla da drim nalu za kosu s cirkonima. Prizor te male sjajne s nale me je s okirao i sledio do srz i. Sindina s nala je mogla da pronae put do ovog kauc a samo ako su se Ric i Sindi valjali po njemu. Stavih s nalu na kafeni stoc ic , podigoh glavu dok se Ric vrac ao s las om. Ugledao je s nalu, video izraz u mojim oc ima. Otvorio je usta da kae neto ali iz njih nije nita izalo. Skrenuh pogled kako ne bi video moj bol. Promrmljah kako je suvis e kasno i zahvalih mu na vinu. Rekoh da emo se videti sutra. Otis la sam napola vezanih pertli i napola slomljenog srca. Pronas la sam kola na ulici tamo gde sam ih ostavila, i pric ala sam sama sa sobom dok sam vozila kui. Jesi li ti to ljubomorna? viknuh. Jer biti ljubomorna je glupo! Panja, sive elije: Ri i Lindzi? To je zaista, zaista glupo!

69.

ad je Ljubimc e stigla u kuc u Moli Koldvel-Dejvis na Tvin Piksu s fantastic nim pogledom na grad, z urka je trajala vec satima. Ljubimc e je zvonila i kucala zvekirom sve dok joj Tajko nije otvorio vrata i postdisko zvuci grupe Sizor sisters zagrmeli u no. Tajko je bio doteran za zabavu: na sebi je imao maramu od perja prebac enu preko mrs avih ramena, prstenje u bradavicama i crne satenske tange. On dade Ljubimc etu las u s ampanjca, poljubi je u usta i rec e: Zdravo, mac ko s aljivim tonom, tako da se Ljubimc e nasmejala umesto da mu zahvali. Ljubimc e se progura pored Tajka i ue u glavnu sobu s dekorom od kojeg je hvatala vrtoglavica: stolovi i kauc i kao iz Alise u zemlji uda, zidovi okrec eni u crno, tepisi s leopardovom s arom, tela isprepletana na jastucima na podu. Celo to mesto vis e je lic ilo na bordel nego na dom devojke zaposlene u c ajdz inici koja je nasledila fond sa osmocifrenom sumom. Ljubimc e je pronas la pocrnelu i zategnutu Moli na niskom kauc u, nagnutu nad sto s povrs inom od ogledala, kako us mrkava crte kroz srebrnu slamku. Izvaljen pored nje, njis uc i se dva takta sporije od muzike, bio je legendarni pedesetogodis nji softverski milijarder Brajan Kejn. Vidi. Ko je to. Nama dos ao rec e Kejn, tako bludno odmerivs i Ljubime da je poelela da mu iskopa oi. Moli rec e Ljubimc e, pruz ajuc i joj las u s ampanjca Moet end andon od ezdeset osam dolara ovo je rashlaeno. Samo ga spusti negde rec e Moli, okrec uc i lea Ljubimc etu dok joj je Tajko prinosio gomilu fotogra ija nac injenih polaroidom. Ona vrisnu od odus evljenja dok je prelistavala slike gostiju koji su bludniili u njenoj spavaoj sobi koje je nainio njen potrko. Istom brzinom kojom je zaboravila na Ljubimc e, Moli je se sada setila. Osea li to? upita je Moli. Neto gori. Zato samo stoji tu? Ljubime naini tup izraz lica. Ode do kuhinje, izvadi pleh s kis eom od pec uraka iz rerne, sruc i

posluz avnik s odrescima od japanske kobe govedine na tostu vredne s eststo dolara po kilogramu u psec u c iniju. Zatim odmars ira nazad na urku. Pozva Moli po imenu, napokon uhvativs i pogled njenih neusredsreenih oiju ispod ravnog ela napunjenog botoksom. Ljubimc e rec e: Nahranila sam Mis u. Hoc ete li se setiti da ga proetate? Tajko e ga proetati. U redu onda. Zbogom, slatkii. Ali tek si stigla. Brajan Kejn se naduri. Gornji deo crne svilene pidz ame mu se raskopc ao, otkrivajuc i njegove odvratne, maljave oklembes ene grudi. Ostani stade on da moli Ljubimc e. Zelim da te bolje upoznam. Da, c im nauc im kako da suzbijem nagon za povrac anjem rec e Ljubimc e. Okrenu se na ravnoj peti zlatnih cipela koje je kupila za tu priliku i proe kroz masu koja nis ta nije slutila. Zastade da uzme las u ampanjca koju je bila kupila, pa brzo izae na vrata.

70.

ila je skoro ponoc kad je Ljubimc e izas la iz taksija i prepes ac ila c etiri bloka pod zvezdama, osec ajuc i na koz i topli, vlaz ni povetarac koji je duvao s okeana dok se pribliz avala oronulim stambenim zgradama u najzabaenijem delu Prezidija. Otvorila je vrata svog stana, obesila ranac o kuku u hodniku i otis la u kuhinju. Tu je otkljuc ala jedna mala klizna vrata, uvlac ec i ih u njihovo lez is te u zidu. Zatim je us la u dugu, usku prostoriju koja je nekad sluila kao ostava, a koja je sada bila njen privatni svet. Ljubimc e pritisnu prekidac , osvetlivs i s est terarijuma naslaganih na metalne police postavljene uza suprotan zid. Osetila je kako njene lepotice razmotavaju svoja glatka tela c ak i pre nego s to ih je videla kako nec ujno klize preko prostirke od lis ca i drvene kore budne, gladne, eljne hranjenja. Ljubimc e otvori jedan ormaric i izvadi svoj alat: hvataljku koja se aktivira prekidac em na drs ki, c izme s c elic nim vrhom i rukavice za zavarivanje od jelenske koz e, presvuc ene kevlarom, debele ali savitljive, duge do lakta. Kad se opremila, pris la je Vasukinom kavezu, divec i se zmijinom jakom, mis ic avom telu, inteligenciji u njenim oc ima, osec ajuc i kako gotovo telepatski komunicira sa svojom omiljenom otrovnicom. Ljubimc e smaknu tes ki poklopac s Vasukinog terarijuma i uhvati zmiju hvataljkom, govorec i: Moz es se najesti kad se vratimo kuc i, mila. Paz ljivo spusti Vasuki u jednu jastuc nicu, ubaci je u korpu za transport kunih ljubimaca i zatvori vratanca. Zatim izvadi jednu od malih zmija podvezic arki iz terarijuma za razmnoz avanje i ubaci je u Vasukin terarijum kako bi njenu ljubimicu po povratku saekala nagrada. Osvrnuvs i se poslednji put da se uveri da je sve u redu, Ljubimc e izae iz svog uzgajalita zmija i zakljua vrata. Zavuc e ruku u svoju bluzu i izvadi stari medaljon koji je nosila na lancu od c istog zlata. Bio je to poklon od njenog oca, s njegovom slikom unutra.

Ljubimc e podiz e medaljon do usana, poljubi ga i rec e: Volim te, tatice i ugasi svetlo.

71.

tmosfera u Molinoj kuc i je splasnula otkako je Ljubimc e bila tu dva sata ranije. Na desetine svec a je dogorevalo u svec njacima, posluz avnici s hranom behu prazni, a gosti koji su se onesvestili na podu hrkali su i trzali se, ali su definitivno bili bez svesti. Iz kuhinje je dopirao neki zvuk, s kripa metala po podu. Ljubimc e se zaledi, sakri se iza kauc a, spremi se da se pretvara da je sve vreme bila tu. Ali kad neko nalete na nju u mraku, ona umalo vrisnu. Mis o! Ss ss. Pomazi svilenu glavu springer s panijela, terajuc i svoje srce da uspori. Je li te Tajko izveo u s etnju? pros aputa ona, skidajuc i povodac s psec e ogrlice. Mis a mahnu repom, c uc nu i pomokri se na tepih, pa obori glavu, oekujui prekor ali nije ga dobio. Ljubimc e izdade psu komandu da ostane na mestu, pa se brzo pope stepenis tem koje je naglo zavijalo do drugog sprata. Molina spavac a soba nalazila se na kraju hodnika; ispod zatvorenih vrata nije se videlo svetlo. Mesingana kvaka se okrenu u Ljubimetovoj ruci. ta ako se neko probudi? ta onda? Ona ue u sobu i zatvori vrata za sobom, stojec i tiho u senkama dok joj je krv pulsirala u us ima, c ula pojac anih opasnos cu bio je to neuporediv oseaj ushienja. Krevet je bio direktno ispred nje, postavljen izmeu dva prozora, pun isprepletenih golih tela. Jedan is lekani c ars av s nekakvom z ivotinjskom s arom bio je uvijen skoro poput kanapa, labavo vezujui tela jedno za drugo. Ljubimc e pokus a da ustanovi koji deo tela pripada kojoj osobi, i kad je osetila da je spremna, navue rukavice i izvadi Vasuki iz korpe. Zmija, oprezna jer je uvidela da se nalazi u novoj sredini, ukoc i se u Ljubimetovoj ruci, i Ljubime oseti Vasukinu istu smrtonosnu mo. Poput svih guja, Vasuki je bila noc na z ivotinja, agresivna noc u. A nije bila jela ve tri dana. Vasukina glava se njihala dok ju je Ljubimc e drz ala iznad kreveta.

Ona zasikta i c elic ni kabl njenog tela iznenada se uvi u ruci njene vlasnice. Zmiji je bio potreban samo taj delic sekunde da sklizne iz Ljubimc etovog stiska, padne na krevet i uvuc e se meu nabore na posteljini. Istog trenutka se sakrila. Bila je potpuno nevidljiva. Ljubime ispusti uzdah kao da osea fiziku bol. Vasuki je nestala. Njen plan se oteo kontroli. U jednom trenutku ludila, Ljubimc e pomisli da upali svetlo kako bi potraz ila Vasuki i izmisli neku pric u za sluc aj da se neko probudi ali Moli ne bi poverovala ni u ta to bi ona rekla. To prosto ne bi upalilo. Zgaena sobom, uz asnuta onim s to bi se desilo s Vasuki ako je otkriju, Ljubimc e pree pogledom i poslednji put preko kreveta okupanog meseinom. Nita se nije mrdalo. Zatvori vratanca od korpe za kuc ne ljubimce i izae iz Moline spavac e sobe, zatvarajuc i vrata za sobom tako da barem Mis a bude poteen. Ispred kuc e, zapoc injuc i dugu s etnju Bulevarom Tvin Piks, Ljubimc e stade da uverava sebe da c e sve biti u redu. Koliko god je bilo uz asno s to je izgubila Vasuki, ta zmija nije imala nikakvu identifikacijsku oznaku. Niko ne bi mogao da povee Vasuki s njom.

72.

oli Koldvel-Dejvis me je gledala kao da pokus ava da se izbori s tes kim sluc ajem amnezije dok smo je Konklin i ja ispitivali u trpezariji njene kuc e. Oc i joj behu crvene i izgovarala je kratke rec enice izmeu dugih pauza dok se upinjala da se priseti prethodne veeri. Konklin rec e: Moli, samo polako. Poc nite iz poc etka i ispric ajte nam ta se deavalo na sinonjoj zabavi. Hou. Svog advokata. Iznad naih glava uo se bat koraka. Hitna pomoc je dos la i otis la, ali Molina spavac a soba vrvela je od forenzic ara. Takoe, Kler i dvoje njenih asistenata c ekali su gore u hodniku da forenziari odu kako bi mogli da odrade svoj posao. Klerin glas odjeknu preko ograde od stepenis ta. Lindzi, moz es li da se popne gore? Mora ovo da vidi. Da li vam treba advokat, Moli? upita Konklin. Jer vi niste osumnjic eni. Samo z elimo da shvatimo s ta se ovde desilo, znate? Jer neto se jeste desilo. Moli je zurila preko Konklinovog ramena u daljinu kad sam ustala od stola i krenula ka stepenis tu. Carli Klaper me je pozdravio u hodniku, doteran, dobro raspoloz en, ironije svez e ispeglane ovog popodneva. Gledamo reprizu, Lindzi. Otisaka u izobilju, oruz ja nema, krvi nema, samoubilac kih poruka nema, znakova borbe nema. Pronas li smo s est las ica prepisanih lekova i nes to droge, ali mislim da se ovde ne radi o predoziranju. Mislim da je ovo bila Sodoma ili Gomora, plus Bog sam. Iskreno, nisam znala da si tako dobro upoznat sa Starim zavetom rekoh, provirujuc i iza Klapera da bolje osmotrim scenu na krevetu iza njega. Starozavetan sam s majine strane ree on. Nasmejala bih se, ali mi je pogled na mesto zloc ina sve odjednom uc inio previs e stvarnim. Promrmljah: Cujemo se i prooh pored Klapera u Molinu spavac u sobu, gde su dva naga mus karca lez ala

mrtva. Jedan momak je lez ao na podu, glave iskrenute u stranu, i izgledao je kao tinejdz er. Platinastoplava kosa bila mu je podignuta u jez frizuru, a zelene oc i jos uvek otvorene. Izgledalo je kao da je puzao ka vratima kad je umro. Stariji mus karac je lez ao na krevetu u polufetalnom poloz aju, ogromnog stomaka koji mu je zaklanjao genitalije. I njegove oc i behu otvorene. Nije umro u snu. Ovako izgleda smrt od ujeda guje. Centralni nervni sistem se iskljuc i, s to za posledicu ima neuromis ic nu paralizu. Zrtve nisu bile u stanju da diu. Kad su umrli? Jos su topli, Lindzi. Volela bih da mogu bliz e da odredim vreme smrti, ali moram da kaz em da su umrli pre s est do dvanaest sati. Je li Moli rekla ita korisno? Jok. Samo tri rune rei: Hou svog advokata. Kler uzdahnu. Pre nego s to joj se zavezao jezik, Moli mi je rekla da je mrtvi klinac njen potrko, Dordan Prisli. Zvala ga je Tajko. Tajko, kao onaj proizvoac igrac aka? Oh. Jasno mi je. Mladi ljubavnik. Nije mi dodus e bila potrebna da bih identi ikovala ovu oc insku figuru ovde. To je Brajan Kejn. Oho. Da. Taj Brajan Kejn. Toniju Trakiju bi bolje bilo da prikopc a svoj gvozdeni mudobran rec e Kler jer c e Kejn indastriz da ga spopadne samo tako. Kler naloz i svojim asistentima da podignu krajeve posteljine i obmotaju je oko Kejnovog tela kako bi sac uvali eventualne dokaze pre nego to spakuju sve u vreu za leeve. Kler mi rec e: Ti i Konklin moz ete da doete do mene u mrtvac nicu kad zavrs ite ovde. Pregledac u ovu gospodu natenane, temeljnije nego to su ih mame pregledale po roenju.

73.

pustih se nazad do trpezarije, videh da se Kristin Rodz ers pridruila Moli i Konklinu. I Rodz ersova je bila svojevrsna zvezda, zastupala je bogate u parnicama svih vrsta. Bila je vitka i lepa, sivooka plavus a varljivo mladolikog izgleda za starijeg partnera u jednoj velikoj advokatskoj irmi u c ijem je nazivu stajalo njeno prezime. Bila je to samo moja procena, ali gospoica Rodz ers je verovatno naplac ivala hiljadu dolara po satu. Morala sam da se zapitam zas to je Moli Koldvel-Dejvis potreban top kad je ak i praka bila vie nego dovoljna. Nismo gledali na Moli kao na poinioca. Jesmo li pogreili? Pitanja su mi letela po glavi poput jata riba. Da li je Moli poznavala Bejlijeve? Saru Nidlman? Gde se Moli nalazila kad su oni bili ubijeni? Da li je na neki nac in povezana sa z rtvama ubistava zmijskim otrovom s poetka osamdesetih? Da li je ova poludrogirana bogatas ica dovoljno ves ta, dovoljno pametna, dovoljno motivisana da bi bila serijski ubica? Ako jeste, s ta ju je spopalo pa je ubila ljude u sopstvenom krevetu? Lice Kristine Rodz ers bes e umorno, ali kosa joj je bila sjajna, bluza us tirkana, i nosila je armani odelo na pruge koje kos ta koliko iznosi cela moja mesec na plata. Moz da je imala lud poslovni raspored jednog starijeg partnera u firmi, ali ova advokatica je bila orna za rad. Gospoica Koldvel-Dejvis z eli da sarauje u potpunosti rec e ona. Kad je legla u krevet oko pola dva ujutru, Brajan Kejn i Dz ordan Prisli su bili z ivi. Kad se probudila negde posle deset, bili su mrtvi. Pogledah Rodz ersovu u oc i i rekoh: Moz da c e nam, ako sabere misli, neka od njih dati neki trag. Sta god da se desilo, moja klijentkinja je to prespavala i bila nekim c udom pos teena rec e Rodz ersova. Zelim da policija, vlasti, s tampa, svi, ukljuc ujuc i boga, znaju da Moli nije imala nikakve

veze sa smrc u svojih dobrih prijatelja. Ucveljena je zbog njihove smrti. I nema ta da krije. Divno rec e Konklin. Dakle, Moli, evo kako c emo. Treba nam spisak svih koji su bili ovde sinoc , ukljuc ujuc i dobavljac e hrane, kurire, i etae pasa. Moli pogleda u Konklina svojim krupnim zakrvavljenim oc ima. U uglovima usana videla joj se sasuena pljuvaka. Tajko je odveo mog psa u s etnju. Ja sam spremala hranu, a Brajan je toc io pic e. Ne poznajem polovinu ljudi koji su se pojavili, i to je istina. Ljudi su dovodili ljude koji su dovodili druge ljude. Hajde da ponemo od onih koje poznajete ree Konklin.

74.

ilo je kasno popodne kad smo Konklin i ja uli u salu za autopsije i ugledali Tajkovo telo na stolu. Oc i mu behu zatvorene, a njegova kolekcija prstenova i drugih pirsinga svetlucala je iz jedne posude od nerajueg elika pod reflektorima. Malo je falilo da odustanem ree Kler. Ali pogledajte ovde. Ona podiz e dec akovu levu ruku, dodade mi uvelic avajuc e staklo kako bih mogla da vidim ono s to je nazivala dvema precizno definisanim punkcijama. Pored mene, Bani Elis, Klerina glavna asistentkinja, ras nira drugu vreu za leeve, onu u kojoj je bilo telo Brajana Kejna. Okrenuh se i u jednom uz asavajuc em trenutku pomislih da je Brajan Kejn iv. Cars av u koji je Kejn bio umotan se pomerio ali dok sam uz asnuto gledala, videla sam da nije Kejn taj koji se krec e. Bilo je to neto tanko i trakasto, jedva vidljivo spram are na posteljini. Vrisnuh: Zmija! To je zmija! Zivotinja je delovala kao tec nost dok je klizila iz vrec e niz jedan nogar od kolica do poda, glave uzdignute i spremne za napad, vijugajui ka Kler preko poda od sivih keramikih ploica. Ne mrdajte! viknu Konklin. Pis tolj mu se nas ao u ruci, i on opali u brzu pokretnu metu, jednom, dvaput, triput, c etiri puta; pis tolj se trzao, meci su se odbijali od ploica, a pucnji odzvanjali salom. Ispalio je esti metak. Sake su mi bile poloz ene preko us iju, oc i s irom otvorene. Zurila sam dok je zmija nastavljala da napreduje, sad samo na metar od Klerinih stopala. Proc itala sam uz as na njenom licu. Kretanje bi privuklo zmiju, ali Kler nije imala izbora. Ona jurnu ka merdevinama s kojih je slikala tela u mrtvanici. Ja otrah u hodnik. Na zidu je stajala kutija s opremom za gas enje poz ara. Razbih staklo drs kom od pis tolja, ras cistih krhkotine, dohvatih sekiru i

otrah nazad u salu za autopsije. Konklin je ponovo nis anio. Kler je stajala na vrhu merdevina a njene asistentkinje su vritale, samo to se nisu popele uza zidove. Zamahnuh sekirom i presekoh zmiju tano napola. Obe polovine nastavie da se uvijaju. Mrtva je, zar ne? doviknuh, piskavog glasa, dok mi se znoj slivao niz koulju. Ne moe nita da uradi, zar ne? Um su mi odjednom preplavile slike ajkula na palubi broda za koje se pretpostavlja da su mrtve i koje zatim oz ive i sklope svoje ralje oko nogu ribara. Ova zmija se jos uvek uvijala, otvorenih usta, ogoljenih smrtonosnih onjaka. Svi smo zurili, opinjeni ubicom koji je odbijao da umre. Zatim se Konklin trgao iz transa, nestao u Klerinoj kancelariji i vratio se s metalnom kantom za smec e, kojom je poklopio obe polovine zmije. Seo je na kantu. Izraz njegovog lica mi je rekao da se osea kao da sedi na bombi. Ne, ovo je dobro rec e mi, zajapurenog znojavog lica, blago iskolaenih oiju. Dobar trenutak da savladam svoj strah od zmija. Cetrdeset minuta kasnije u mrtvac nicu je stigla sluz ba za kontrolu ivotinja. Rekli su Konklinu da moe da ide i podigli kantu za smee. Obe polovine guje jo uvek su se uvijale. Glava je ujedala u prazno.

75.

uki je istila friider, sluajui Fejt Hil, razmiljajui o crno-belim ponijima i dugonogim strancima, kad joj je zazvonio mobilni. eludac joj se odmah zgrio je li to Doca? Ona ispusti suner u sudoperu, obrisa ruke o zadnji deo farmerki, i ode da se javi na telefon koji je zvrjao na kafenom stoc ic u njene mame. Na displeju je pisalo Ministarstvo pravde SF. Juki pritisnu palcem dugme za uspostavljanje veze i ree: Kasteljano. Sat vremena kasnije sedela je u koz noj fotelji u kancelariji sudije Brendana J. Dafija, ekajui Fila Hofmana da stigne. Da i je izgledao uznemireno, ali nije hteo c ak ni da nagovesti Juki zas to ih je zvao dok Hofman ne doe. Juki je stoga to vreme iskoristila da prouc i sudijinu policu s knjigama i razmotri razne moguc nosti. Ali samo jedna moguc nost joj se c inila izglednom a to je da ta prokleta, ukleta porota koja je dobila zadatak da razmatra sluaj Stejsi Glen nee doneti presudu. Porota je bila podeljena ponovo. I zato se moglo oc ekivati da c e Da i suenje proglasiti nevaz ec im i da c e drska lepotica koja je divljac ki pretukla svoje bespomoc ne roditelje koji su je voleli izac i iz zatvora vrckajuc i svojom manekenskom zadnjicom. Da i nije gubio vreme na neobavezno c askanje. Bacio se na posao, otvarao je fascikle, hvatao beles ke, bacao papire u kantu za smec e dok su se zraci popodnevnog sunca produz avali preko njegovog persijskog tepiha, a Jukino srce nastavljalo uznemireno da kuca. Napokon je ula Hofmanov glas u spoljnom delu kancelarije. On se sagnu dok je ulazio na vrata, proe rukom kroz neurednu crnu kosu, i rec e: Izvinjavam se, c asni sudijo. Juki. Supruga i ja smo bili u Sausalitu. Trajekt nije mogue pouriti. Sedite, File ree Dafi. Hofman sede u drugu stolicu, i upita: Je li vam se porota javila? Juki je vec bila zakljuc ila da c e u ovom trenutku Hofman biti

zadovoljan ponavljanjem suenja koliko i presudom da mu je klijent nevin. Previs e vremena je proveo na ovom sluc aju. Ako se suenje proglasi nevaz ec im, njegov klijent c e biti pus ten na slobodu a on c e moi da nastavi da advokatie za novac. Imam loe vesti ree Dafi. Dolo je do tue u zatvoru. ta se desilo? upita Hofman. Vas a klijentkinja je pronas la devojku tokom poslednje dve nedelje i, kako sam razumeo, njena devojka je vec imala devojku. Izbila je tuc a pod tus evima i Stejsi je izgubila rec e Da i. Devojka gospoice Glen ju je zgrabila oko vrata, druga devojka je zgrabila Stejsi oko struka, i obe su povukle. Da i je vrteo glavom dok su svi zamis ljali tu scenu, ali Juki jos uvek nije mogla sebi da predstavi ta je bilo tako uasno u tome. Izvinite, ne razumem, asni sudijo. Moja gres ka. Nisam dobro objasnio. Glava Stejsi Glen odvojila se od njenog kic menog stuba. On obuhvati rukom sopstveni vrat i rec e: Sam vrat, mis ic i i ostalo, ostao je na svom mestu, ali kic ma se prekinula. Medicinskim z argonom rec eno, gospoica Glen je doz ivela internu dekapitaciju. Nikad nisam uo za internu dekapitaciju ree Hofman. I meni je bio prvi put, ali to su mi rekli iz kazneno-popravnog zavoda, na osnovu rezultata njihove autopsije, i citiram rec e Da i, c itajuc i iz notesa Te glupac e su pretvorile Stejsi u klimoglavu lutkicu. Juki ustade, izae teturajuc i se iz kancelarije sudije Da ija i nastavi da korac a, ne osvrc uc i se na Fila Hofmana koji je dovikivao za njom. Poe ka stepenicama, c vrsto stez uc i ogradu dok se spus tala nesigurnim koracima, razmis ljajuc i o nac inu na koji se taj sluc aj okonao. Kad je stigla u hol, znala je da mora da stupi u kontakt s Parizijem. Moraju dobro da razmisle koje informacije c e da puste u javnost, i on mora da se postara za to, jer ne bi bilo ispravno da dopuste javnosti da vidi njeno ushienje, koje gotovo da nije mogla da potisne. Stejsi Glen je dobila smrtnu kaznu. Nije bilo presude, ni pus tanja na slobodu, ni proglas avanja suenja nevaeim. Ovo je bio najbolji rasplet. Bilo je gotovo.

Juki nije izgubila sluaj a sociopata Stejsi Glen bila je mrtva.

etvrti deo Doca

76.

indi i ja smo dos le kod Suzi rano uvec e, ali c ak i u s est sati, restoran s karipskom kuhinjom je bio krcat. Potpuno krcat. Bend je uveliko pras io; Suzi je organizovala takmic enje u limbo plesu; oni z ivlji gosti, pijani od tekile, popadali su po stolu za bilijar, a Lorejn, obic no odlic na u proceni kad s ta treba da uradi, izgubila je svoj dar. Zapisala je s ta c emo da pijemo, vratila se da nam proc ita koji specijaliteti mogu da se naruc e, ponovo se vratila da nam pokaz e svoj vereniki prsten, a onda se vratila da nas pita je li to sve to elimo. Besno sam je streljala pogledom dok se nije trgla i pobegla. Kler i Juki je trebalo da stignu svakog trenutka, a ja se jos nisam bila suoc ila sa Sindi. Prestani da okolis as rec e Sindi, moja draga prijateljica. Izgovorila je to pomalo jetko, tako da je zvualo kao izazov. Dobro. Da li ste ti i Konklin u vezi? Rekao ti je? uj, nije poelo tako, ali... Spava li s njim? Izvini, ali ko si ti? Sestra Meri Margaret iz reda malih sestara od pojasa nevinosti? Da, jebote. Jesam. Zato? Zato tebi to smeta? Podigoh praznu kriglu u vazduh kako bi mi Lorejn donela jo. Korona stie. Lorejn rekoh slus aj ovo. Sindi spava s mojim partnerom, a nije mi rekla. Aha. Pa zar ne misli da je, kao moja prijateljica, trebalo da mi kae? A ne, nec es , Lindzi rec e Lorejn. Ne uvlac i mene u to. Ja sam trenutno jedna vrlo srec na devojka i ne z elim da se zameram nijednoj od vas. U redu rekoh. Daj jo jedno pivo. Odmah se vraam.

 Salis se, zar ne, Lindzi? Mislis da je trebalo da ti kaz em da se viam s Ric om iako sam sve vreme znala da c es nas oboje naterati da se osec amo los e zbog toga a ne znam c ak ni zas to! Sindi se zavali u stolici, izgledajui istinski zbunjeno. Ne znas zas to? rekoh. Hvatao me muc an osec aj u z elucu koji mi je govorio da nisam u pravu, a da ona jeste, da nisam bila kul. I da se ono to Sindi i Ri rade tie samo njih. Sindi nije znala mnogo toga o mojoj istoriji s Ric om, i nisam ni nameravala da joj ita kaem ali moda e joj on rei. Moda ve jeste. Izvesna doza oklevanja mora da mi se ukazala na licu jer je Sindi namirisala krv. Ona se nagnu napred, isturi bradu, i rec e: Razumem. Jeste li vas dvoje u s emi, Lindzi? O tome se radi? Reci mi odmah, jer ako spava s njim, dau mu korpu. Ne. Ne. Nismo. Ne elim to i nikad nisam. Odlic no rec e Sindi. To je zaista sjajno. Reci mi onda ponovo: u emu je problem? Tu se radi o lancu komandovanja, Sindi... Jesi li ti lu-da? Ja ne radim za tebe. Konklin radi! I ja i on pric amo o stvarima koje ti ne bi trebalo da znas zarad svih nas. I volela bih da sam imala priliku da ga podsetim na to. Cak i kad bi to imalo smisla a nema nas dvoje ne pric amo o tebi. Ne pric amo o vas im sluc ajevima. Samo imamo bogovski seks i gledamo filmove u krevetu. Lice mi se zaz ari i oborih pogled ka stolu. Sindi mi je upravo dala previe informacija, a sama sam sebi to priredila. Pivo mi se pelo u grlo kad sam ula: Hej, zdravo, devojke. Podigoh glavu i ugledah Kler kako ras cis cava put pred sobom iduc i ka nas em stolu. Drz ala je bebu u rukama, moje kumc e, Rubi Rouz. A Juki i Doca su ili za njom. Nisam jo zavrila s priom zareah na Sindi. U redu ree Sindi. Nemoj da predugo ekam na izvinjenje.

77.

uki je bila skoro luckasta od oduevljenja. Svi su se nagurali u separeu kod Suzi, i njenim prijateljicama se svideo Doca. Ispravka. Po njihovim licima joj je bilo jasno da ga oboavaju. Pric ao im je kakav je dan imao na urgentnom odeljenju, govorec i: Jedna pacijentkinja ue, kaz e da je poc ela da radi neobjas njive stvari noc u otkako je poc ela da uzima pilule za spavanje. Navodno je, ne znajuc i s ta c ini, otis la do ormaric a s lekovima i progutala celu boicu pilula. Pokazala mi je praznu boicu ree Doca. Kler se nagnula napred, a Juki je stekla divan osec aj da je Kler drago s to ima jos jednog lekara u drus tvu s kojim moz e da pric a. Ona upita Docu koje su pilule bile u pitanju. Dramamin. Protiv bolesti putovanja? upita Kler. To ne moe da je ubije. Doca se s iroko osmehnu, pa rec e: Zelela je ispiranje z eluca, ali sam joj prosto rekao da to nije neophodno. Rekao sam: Helen, spremni ste za put. Uplatite odlazak na krstarenje! Kler se nasmeja, beba pruz i ruku i obori las u piva u Sindino krilo, a Lindzi poe toliko da se smeje da su joj suze pole na oi. Izvini s to se smejem rec e Lindzi Sindi. Ne, ozbiljno. To nije smeno. Kler dade bebu Doci kako bi mogla da obris e Sindi, a beba povuc e Docu za nos i ree: Sliii-naac. On joj se nasmeja, a ona se zasmejulji. I vec e se nastavilo u tom stilu, jedno smejanje je vodilo ka jos vec em, Juki se osec ala kao da joj je roendan, moz da najbolji roendan u ivotu. Ispric ala je svojim prijateljima da je sluc aj Stejsi Glen zatvoren, a Lindzi je udarila u pric u o zmiji koja nije htela da umre, dok je Kler s irila ruke da pokaz e koliko je dugac ka ta z ivotinja bila, dos avs i opasno blizu toga da ponovo obori pivo u Sindino krilo. Doca je rekao: Ali ozbiljno, drus tvo, dobro je znati koja vrsta zmije je to bila. Antidot postoji, znate. Protivotrov? upita Sindi.

 Ista stvar, ali pravi termin je antidot rec e Kler. U svakom sluc aju, nije ga tako lako nabaviti, mada mojim pacijentima on vis e ne moz e da pomogne, Doco. Dobro je s to narednica Bokser ume da zamahne sekirom. Pivo je pristizalo za sve osim za Docu, koji je neizbez no morao da ode u bolnicu. Onda je dos ao najbolji deo vec eri. Kad je Juki ustala da se pozdravi, on ju je zagrlio i poljubio, obarajuc i je u naruc je sve dok nije poc ela da se smeje, i svi su zaklicali, svi, c ak i ljudi koji nisu bili za njihovim stolom. Vidimo se ovog vikenda? ree on. Ona klimnu glavom, razmis ljajuc i koji donji ves da obuc e. I onda je otiao. Odmah posle toga, Sindi rec e kako ima sastanak i da mora otic i kuc i da se presvuc e, a s njom je krenula i Kler: Moram da smestim ovu devojc icu u krevet. A Lindzi rec e: Juki, nisi samo dez urni voza, ve si i jedini voza. Juki nije elela da se to vee zavri. Da te odvedem do svog stana? to ne prespava? Dogovoreno ree Lindzi, ispijajui pivo. Jukine usne se razvukos e u s irok osmeh. Imac e Lindzi samo za sebe, pruz ic e joj se prilika da ponovo prez ivi to vec e i pric a o Doci pa to je bio lag na torti.

78.

oela sam da brbljam im sam sela u kola s Juki. Doca je fantastian. Stvarno tako misli? Mislim, hvala ti, i da, zar nije sjajan? Neverovatno sjajan. I stvarno mu se svia. Po emu vidi? Prosto vidim. A tu je bio i onaj holivudski poljubac pred bogom i svima ostalima. Juki se nasmeja. To je jedan od Jukinih najvec ih darova, smeh koji moz e da natera sunce da sine noc u. U meuvremenu, mozak mi je radio sto na sat, i nisam mogla vis e da c ekam. Da li je Juki saznala? Da li su saznali svi osim mene? im smo krenuli, izbrbljah: Juki, zna li da su Ri i Sindi u vezi? Neee. Stvarno? Ne mogu da verujem da mi nije rekla! Bas tako rekoh. Kako treba da se osec am kad moj partner spava s jednom od mojih najboljih prijateljica? Mada, jesu dobar par rec e Juki, skrec uc i desno, poletevs i na nizbrdici, od ega mi se eludac uzbuka. Uvek joj se sviao rec e Juki ali kome se on jos ne svia? ekaj, Linds, jesam li propustila da primetim oigledno? Spustih prozor i vetar me os inu po licu. Juki me upita: Hoc es da stanem? Je l ti muka? Dobro sam. Podrignuh. Dobro, o c emu se ovde radi? Tvoj partner je u vezi s tvojom prijateljicom. Zato je to problem? Podigoh prozor, ostavih ga ods krinutog nekih dva i po centimetra. Ri i ja. Imali smo neke trenutke uh sebe kako kaem. Jukina usta se razjapis e dok je vozila na ravnoj deonici puta, stajui na semaforu, a zatim je okrenula glavu i pogledala u mene. Definii trenutke. Odjednom sam pric ala Juki sve: o tome kako Konklin i ja umalo nismo spavali zajedno kad nas je jedan sluc aj odveo u Los Aneles. Ispric ala sam joj kako smo se zaustavili pre nego s to su stvari otis le predaleko i kako hemija izmeu nas dvoje prosto nije htela da

nestane. Da je varnica bilo c ak i kad je moj stan izgoreo, kad sam se preselila kod Dz oa. Cak i pre nedelju dana, kad je Konklin spustio jedan vatreni poljubac na moje usne pored kola. Jos uvek sam pric ala kad smo se zaustavile u podzemnoj garaz i ispod Jukine zgrade. Ona ugasi motor i okrenu se ka meni. Jesi li zaljubljena u njega? Zaljubljena? Ne znam ni kako to da nazovem, ali ima neeg posebnog meu nama... Znai ne radi se o Sindi. Radi se o Konklinu. Slegnuh ramenima. Imas nes to prilic no posebno s Konklinom s to uporno odbacujes i ne namerava to da prigrli, je l tako? Moja prijateljica tuz iteljka me je ispitivala pijanu. Branioca nisam imala. Pric ali smo o tome rekoh. Bio je to moj izbor, i drago mi je s to nismo uradili nita to bi unitilo moju vezu s Doom. ta osea prema Dou? Reci mi istinu. Volim ga. Dokai mi, jer kako stvari sada stoje, ne razumem te. Izvinila sam se, izas la iz kola, pris la ogromnoj kanti za smec e pored lifta i sita se ispovrac ala. Juki mi je prinela vlaz nu maramicu, uhvatila me oko struka, i dala mi vake. Ali nije me pustila da se izvuem tako lako. Vratismo se u kola i sedosmo u svoja sedis ta, i ona rec e: Reci mi celu istinu. Ispric ala sam joj da sam, kad sam srela Dz oa, imala osec aj kao da me munja pogodila pravo meu oc i, i da je to bilo obostrano. I od tog dana Dz o me nikad nije razoc arao. Promenio je ceo svoj z ivot da bi bio sa mnom. Nije mi bio samo ljubavnik vec i najbolji drug, osoba s kojom mogu da budem prava ja. Da je jedini strah koji sam ikad osec ala u vezi s mojom ljubavlju prema Dz ou taj da nac inim sledec i korak s njim, jer e to onda biti konano. Ako se venamo, nikad neu moi da ga ostavim rekoh. A to je loe? upita me Juki. A to me plai. Nisam struc njak, ali zar se rec plas iti ne koristi za neku traumatinu situaciju? Kad ti voljena osoba umre?

Klimnuh glavom. Mislila je na Krisa, mog bivs eg partnera i momka, koji je bio upucan na dunosti. Juki me uze za ruku. Lindzi, u redu je da imas tu neku hemiju s Ric om. Ne moz es protiv toga. Zabavno je, moz da i kul da pored sebe sve vreme imas nekoga ko je do us iju zaljubljen u tebe. Vec si odluc ila da on nije za tebe, ali on predstavlja tvoja zadnja vrata, put za bekstvo jer se plas is da se uda. Jesam li u pravu? Suze su sada navirale. Juki me jae stee za ruku. Pusti ga ree ona. Pusti sebe. Juki ispruz i ruke i primi me u zagrljaj. Ona je jedno sic us no stvorenje a ja sam amazonka, ali nekako je taj nezgrapni zagrljaj bilo upravo ono s to mi je trebalo. Plakala sam kao kis a, a Juki me je mazila po kosi. Znas li s ta z elim s Docom? rec e ona. Isto ono s to ti imas s Doom.

79.

indi je bila za svojim stolom u redakciji Kornikla sledec eg jutra, prelistavala svoje beles ke kako bi se prisetila nec ega. Onda ih je pronas la, zabeles ke koje je nac inila o svom improvizovanom intervjuu s devojkom koja se predstavila kao Semi, tinejdz erkom u narkomanskoj krizi koja je pomenula da su ljudi ubili Rodnija Bukera, ne jedna osoba ve najmanje dve. Sindi je osec ala kao da je ta rec ljudi progoni, i bilo joj je z ao s to je Semi zbrisala pre nego s to ju je dodatno ispitala o onome s to bi mogao biti znaajan trag u otkrivanju ubica Rodnija Bukera. Sindi ponovo pozva Lindzi, ovog puta joj ostavivs i poruku kojom joj se zahvalila na ruz ama. Onda zgrabi tas nu i izae iz zgrade Kronikla, i proeta se do kuhinje Od srca. Neki beskuc nik otprilike njenih godina, po imenu Ejndz el, poc asti Sindi zlatnozubim osmehom i otvori vrata narodne kuhinje, klanjajui joj se istovremeno. Zdravo da ste, gospojice Sindi Tomas. Proglasili smo vas ljubimicom ove kuhinje. Glasom naroda. Sindi se s iroko osmehnu, upita Ejndz ela zna li devojku po imenu Semi, i Ejndel ree: Jata, znam Semi. Eno je unutra. Sindi pretraz i veliku prostoriju pogledom, konac no opazivs i Semi za stolom s hranom, kako deli ruc ak dugom redu beskuc nika. Semi je nosila lepe vrec aste pantalone, skup slojeviti top jarkih boja, a bledouta kosa bee joj uredno upletena u kike putene niz lea. I mada su Semine zenice bile dovoljno krupne da su se mogle videti sa suprotnog kraja prostorije, ta tinejdz erka je oc igledno bila volonter, ne klijent. Sindi prie stolu s hranom, i rec e: Zdravo, Semi. Imas li vremena za mene? Semi nije izgledala samo nervozno vec i uplas eno. Ne rec e ona. Prosto ne mogu. Molim te. Ne mogu da pric am s tobom ovde Semi c e rasreno. Nac i c u se s tobom za pola sata Kod Moa ako odmah ode.

Sindi je c ekala Semi Kod Moa , i nakon s to je pros lo sat vremena, ona naruc i grilovani sir u raz anoj zemic ki. Cim su joj ga doneli, Semi sede na stolicu preko puta nje. Bas si nesnosna, Sindi rec e devojka, vrtec i glavom. Upozorila sam te da pazi ta radi, ali ti ba ne moe da ne aka meku. Umem da c uvam tajnu rec e Sindi ali prosto ne mogu da odustanem od ove prie. Ne? Pa, otac me drz i u kuc nom pritvoru. Ne z eli da pric am ni sa kim, naroc ito ne s tobom. Devojka poc e da gricka bombone i naruc i koka-kolu. Klasinu ree konobarici. Zato ne sa mnom? Jer trai avola. Sindi promes a kafu i rec e: Vidis , to me zbunjuje, Semi. Zas to sam u opasnosti? Zbog c ega je Rodni Buker toliko poseban da je pisanje o njemu opasno po ivot? Jer njegove ubice nisu ulic ari, Sindi. Njegove ubice ne z ele da budu razotkrivene, uhapene, optuene za ubistvo. Sindi ree: Treba mi tvoja pomo. Semi se zavali u stolici, oc iju razrogac enih od straha. Ona rec e: I meni treba tvoja pomoc . Zelim da pobegnem odavde. Da odem iz grada. Ali nemam novca. Ponudic u ti dogovor. Moz es li da mi izdejstvuje neki avans od te nagrade? Na primer deset hiljada? Nema anse rec e Sindi. Taj novac c e ostati tamo sve dok ubice Beskuc nog ne budu osuene. Mogu da ti nabavim dvesta dolara, ako ti e ti to pomoi. Zaboravi. Hvala, ali neka hvala. Rekla sam da mi treba pomo, i kad smo kod toga, nosi se ree Semi. Cim je Semi otis la iz restorana, Sindi plati rac un i vrati se na posao. Semi ju je konac no uznemirila. Tinejdz erkin strah moz da jeste narkomanska paranoja dovedena do maksimuma, ali Sindi je poc eo da obuzima jedan drugi osec aj da je ubistvo Rodnija Bukera bilo povezano s neim veim, neim organizovanim. to je znailo da to prevazilazi Sindine moi. Okrenula je jedan broj koji je znala napamet. Ric rec e moramo da priamo.

80.

onklin je pronas ao Skipa Vilkinsona kod Makbejna, s jednom s akom u c iniji s kikirikijem, drugom sklopljenom oko krigle svez e natoc enog piva. Vilkinson je bio mrs av klinac os is an na kratko, Konklinov drug s policijske akademije. Sad je radio u odeljenju za narkotike i poroke, ili kako ga je on nazivao, za drogu i kurve. Znai, hoe da priamo o Beskunom? ree Vilkinson. ta god moe da mi kae. On je sluaj ubistva koje se hladi. Da, pa, ne mogu previs e toga da ti kaz em. Susreli smo se s njim nekoliko puta. Bio je samo sitan diler. Koju vrstu droge je dilovao? Krek. Doneo sam ti njegov dosije. Vilkinson izvadi fasciklu s podvijenim us ima iz svoje stare aktentas ne, dade je Konklinu. Nikad nismo imali dovoljno jak osnov da ga uhapsimo. A ta je taj radio, da ti se ivot smui. Sta? upita Konklin. U njegovom dosijeu nije bilo nikakve evidencije o haps enju niti fotogra ija, samo rukom pisane beles ke priheftane za poleinu fascikle oznac ene sa ISUS BESKUCNI. Nisu mu znali ime. Pretvarao je tinejdz erke u ulic ne prodavce. Imao je c itavu mrez u. Slao ih je na ulicu da prodaju drogu. Nisam siguran da nije spavao sa svima njima. Sve je to poteklo sa ulice, ne iz poverljivih izvora. Zato smo podmetnuli dve policajke na ulicu, ekali da zagrize mamac, ali nije. I odustali ste? Cuj, ne kritikujem te. Nismo imali vis e od nekoliko sati vremena da radimo na njegovom ubistvu... Nismo odustali rec e Vilkinson. Ali kao s to sam rekao, Konkline, on je bio sitna riba. Krek je los , ali imamo pune ruke posla s metom, koji je mnogo gori. Klinci ga prave u svojim podrumima. Lako se nabavlja i jeftin je, ali otkako je nabavka efedrina postala restriktivna, prodaja meta je postala krupan posao. Ogroman, otima se kontroli. Organizovani kriminal se umes ao. Droga dolazi iz Meksika. Ne bih da te previs e gnjavim pric om, ali situacija nam klizi iz ruku. A dobra deca umiru. Jednom se urade, i

vie nemaju anse. Konklin rec e: Znac i, Rodni Buker je dilovao krek. Nismo to znali. Uhapsili bismo Beskuc nog na kraju, ali imali smo da brinemo o krupnijim ribama. A onda je neko sredio tog seronju pre nas. I neka je. Drago mi je to su sklonili tog mamlaza s ulice, i to jednom za svagda.

81.

alo pre osam jednog sivog jutra, Sindi stade izmeu mene i Konklina, upiruc i prstom u pravcu jedne mlade z ene koja je koraala Petom ulicom. To je ona. U crvenoj majici, s plavom pletenicom. To je Semi. Semi c u svoje ime, okrenu glavu, vide Konklina kako trc i k njoj i dade se u beg kao da ima avionske turbine u cipelama. Poletela je s trotoara na ulicu, protrc ala ispred jednog kamiona s ribom koji je kretao dok se palilo zeleno na semaforu. Pomislila sam da ju je kamion moz da dokac io ali ubacio je u drugu i ubrzao kad je Konklin u trku obiao njegov zadnji deo. I ja sam trc ala, provlac ec i se kroz otvore na zakrc enoj ulici i trotoarima, viui: Policija! Pomeri se! u trku. Mogla sam da c ujem Konklina kako pufc e, toliko sam mu bila blizu, kad sam zakac ila stopalom za rupu na trotoaru i pala. Ostala sam bez vazduha. Osovih se na noge, a onda mi jedan graanin pokaza kuda su otis li. Dok sam ih sustigla, Konklin je vec bio saterao Semi u jednu nis u izmeu dve zgrade i drao se na zadihanu klinku razrogac enih oiju: Prestani da bei i sluaj. Masa beskuc nika ustade s trotoara ispred narodne kuhinje, od kojih neki poc es e da odlaze, a drugi da prave krug oko Konklina i Semi. Bes e to skupina zloslutnog izgleda, i bilo ih je dosta. Izvadih znaku i gomila ustuknu mrmljajui, pravei nam mesta. Zelimo da popric amo s tobom u stanici rec e Konklin devojci. Poi s nama, budi dobar graanin. Razumes ? Sarauj, i nec emo te hapsiti. Ne. Ne razumem. Nita nisam uinila. Vidis , z elim da ti verujem rec e Inspektor Konklin od Toplih smeih oiju. Ali ne verujem ti.

82.

vadeset minuta kasnije, Semi, jos uvek nepoznatog prezimena, sedela je preko puta nas u sobi za ispitivanje broj jedan, s videokamerom smetenom u jednom uglu plafona. Semi nije imala lic nu kartu, ali priznala je da joj je osamnaest godina. Bila je punoletna i mogli smo da je ispitujemo. Dala sam sve od sebe da se postavim prijateljski prema njoj, kaz em joj da razumem zato je uplaena i uteim je, ali mala mi nije verovala. Odgovori su joj bili uvijeni, i Semin los stav mi je govorio da krije nes to krupno. I koliko god da sam bila besna, obuzimao me je sve jac i osec aj da ono s to zna moz e da nam pomogne da res imo sluc aj Isusa Beskunog moda ve danas. Namrgoena tinejdz erka je imala tamne podoc njake i upale obraze jednog zavisnika od meta koji se skida s droge. Otvorila je pakovanje voc nih bombona i poc ela da ih melje izmeu kutnjaka. Namirisala sam divlju vis nju i, po prvi put, mogla sam da se zakunem da sam namirisala njen strah. Strahuje li Semi da c e ubice Beskuc nog ubiti i nju ako progovori? Ili je umeana u njegovu smrt? Pokuala sam ponovo, na lep nain. Semi, ta te mui? To to sam ovde. Cuj, ne pokus avamo da te zaplas imo. Pokus avamo da saznamo ko je ubio Beskuc nog. Pomozi nam, i postarac emo se da ti se nis ta ne desi. Oh, kao da je to problem. Pomozi mi da te razumem. ta jeste problem? Maska opasne devojke spade. Semi povika. Ja sam samo dete! Ja sam samo dete! To me je pogodilo i navelo da poelim da odstupim. Umesto toga, nastavila sam da je pritiskam. Skinula sam sako kako bi mi Semi videla pitolj. Rekoh: Dosta vis e s glupiranjem. Reci mi s ta znas , ili c es provesti najbolje godine z ivota u zatvoru zbog sauc esnis tva u ubistvu Rodnija Bukera.

Konklin je zaigrao istu igru. Potc injavao mi se, oslovljavao me po c inu, slagao c elic an pogled kad god bi Semi pogledala u njegovom pravcu traei pomo. Dete u njoj nije imalo anse.

83.

onklin mi je ispric ao da je Beskuc ni imao mrez u devojaka koje su dilovale krek, ali nisam imala sliku nekog poput Semi: jos uvek lepa, ino obuc ena, bela devojka koja se izraz ava kao da je odrasla u pristojnoj porodici i imala dobro obrazovanje. Kako je Beskuni uspeo da zarije svoje kande u nju? Kad sam pritisla Semi, ona se slomila, pa je Konklin gurnuo kutiju s maramicama preko stola. Semi obrisa oi, izduva nos, uze vazduh. I propeva. Prodavali smo krek, u redu? Beskuc ni nas je plac ao prahom, i uzimali smo ga zajedno s njim. Provodili smo dane duvajuc i dimove, ne jeduc i i ne spavajuc i, samo uz ivajuc i u nekontrolisanom seksu! dreknu mi u lice. Nevieni orgazmi, deset, dvadeset puta, jedno preko drugog... Zvui sjajno rekoh. Da rec e Semi, ne registrujuc i sarkazam. Nestvarno. Onda bi nas odvezao na posao, i kad bismo prodale dovoljno, vratile bismo se kui Isusu Beskunom. Koliko vas je bilo? Semi slegnu ramenima. Tri ili c etiri. U kuc i nikad nije z ivelo vis e od pet devojaka istovremeno. Zapis i njihova imena rec e Konklin, donosec i devojci olovku i blokc e. Semi se vrati na zemlju, pogleda Konklin kao da hoc e da kae: Jesi li ti lud? Upitah je: Kako to mislis , odvezao nas na posao? Odvezao u emu? Beskuni je imao kombi, naravno. Semin glas je poc eo da puca. Konklin izae iz sobe, vrati se s koka-kolom i dade je devojci, koja isprazni konzervu u jednom dugom gutljaju. Razmis ljala sam o Rodniju Bukeru, lepom mus karcu koji je studirao na Stenfordu i pridruz io se mirovnim snagama, zatim napravio os tar zaokret i poc eo da se bavi preprodajom droge na originalan i prilino surov nain.

Semi je opisivala taj uz as, izgleda ne shvatajuc i od c ega mi je muka. Buker je drz ao harem tinejdz erki koje su svojevoljno dilovale krek i navlac io ih je na drogu od koje su imale sjajan seks sve dok ne bi pregorele i umrle. Buker je bio avo savremenog doba. Naravno da ga je neko ubio. Upitah Semi gde se nalazi Bukerov kombi, a ona opet slegnu ramenima. Nemam pojma. Jesam li izvrs ila svoju graansku dunost? Mogu li, molim vas, da idem? Konklin nastavi da je pritiska. Da vidim jesam li dobro razumeo. Buker je proizvodio met u svojoj kui? Jeste neko vreme, ali to je bilo opasno. Semi ispusti dug i glasan uzdah, utihnu na nekoliko sekundi, pa nastavi. Ceo z ivot mi se srus io kad je Beskuc ni umro. Sad me glupi roditelji c iste od droge. Znate li kako je upasti u bunar? To je moj ivot. Hou da izludim. Aha rec e Konklin. Divila sam se njegovoj istrajnosti. Rekla si Sindi Tomas da zna ko je ubio Beskunog... Nikad nisam to rekla. Narednice? ree Konklin. Imamo dovoljno rekoh, ustajui, oblaei sako. Imas pravo da c utis rec e Konklin Sami. Sve s to kaz es moz e i bie upotrebljeno protiv tebe... Hapsite me? Semi se ukoc i dok ju je Konklin podizao na noge, stavljao joj lisice na ruke. elim svoj telefonski razgovor ree ona. elim svog oca.

84.

emino puno ime bilo je Samanta Pinkus, kako smo saznali kad je njen otac uleteo na nae odeljenje poput zimske meave. Nil Pinkus je bio advokat koji je radio pro bono za osiromas ene z itelje Mis na, gde su on i njegov brat drz ali advokatsku kancelariju u istoj zgradi u kojoj se nalazila narodna kuhinja Od srca. Odmerila sam Pinkusa kad je stao ispred mog stola nadnosec i se nada mnom, zahtevajuc i da vidi svoju c erku. Bio je visok metar i sedamdeset osam, vitak, sedamdeset dva kilograma, u kasnim c etrdesetim, proc elav, i po koz i glave su mu izbijale gras ke znoja od pare koja mu je kuljala iz uiju. Drz ite moju c erku u pritvoru zbog nec eg s to je rekla bez prisustva advokata? Ima da vas tuz im sve ponaosob, a tuz ic u i grad, razumete li? Niste joj proitali prava sve dok nije samu sebe optuila. Istina rekoh. Ali to nije bilo ispitivanje uhaps enika, gospodine Pinkus. Njena prava nisu bila naruena. Sem to nije znala. Prestras ili ste je. Ono s to ste vi uradili jednako je muc enju. Odlic no poznajem prava z rtava i ima da pos aljem vas dvoje u pakao. Dz akobi je posmatrao s ta se des ava iza staklenih zidova svoje kancelarije, dok je preostalih dvanaest pari oc iju na odeljenju bilo oboreno, i kriomice provirivalo u naem pravcu. Uspravih se do svoje pune visine od metar i sedamdeset osam, plus pet centimetara na s tikle, i rekoh: Snizite ton, gospodine Pinkus. Sve ovo je trenutno samo izmeu nas c etvoro. Pomozite svojoj c erki. Ubedite je da sarauje i neemo je uzeti u postupak. Pinkus proguna zgaeno, klimnu glavom, pa poe za nama do sobe za ispitivanje u kojoj je c ekala njegova c erka, s lisicama na rukama u krilu. Otac je stegnu za rame, pa istrz e stolicu ispod stola i sede. Sluam. Gospodine Pinkus, po sopstvenom priznanju, vas a c erka je narkoman i diler droge rekoh. Saraivala je s Rodnijem Bukerom, poznatim i kao Isus Beskuc ni, koji je umro nasilnom smrc u. Samanta

ne samo da je prodavala drogu za Bukera vec je i jednom veoma pouzdanom izvoru rekla da zna ko ga je ubio. Ona je materijalni svedok, zato je drz imo u pritvoru, i z elimo da nam kaz e ko je Bukerov ubica. Ne priznajem da je dilovala drogu rec e nam Pinkus ali i ako jeste, sada to ne radi niti je uzima. E pa, onda je sve u redu brecnuh se. Cujte, njena majka i ja pazimo na nju. Rano lez e. Ne damo joj da koristi mobilni. Ni kompjuter. Volontira u narodnoj kuhinji da bi mogla da vidi koliko z ivot moz e da bude los i radi ispod moje kancelarije. Pinkus podiz e zapes ca svoje c erke u lisicama kako bih mogla da vidim njen sat. To je GPS ureaj, sa sistemom za prac enje. Ne moz e nikud da ode a da ja to ne znam. Sem je postala primer trezvenosti. Dajem vam re. Je li to sve, gospodine Pinkus? Samanta zakuka. Gde vam je pristojnost? planu Pinkus. Buker je bio olos . Davao je drogu deci koja su je prodavala drugoj deci. Ne samo mojoj c erki vec i drugim devojkama. Mnogim dobrim devojkama. Prijavili smo ga. Ko ste to vi? upitah strogo. Udruz enje z itelja Pete ulice. Proverite. Podneo sam z albu u ime udruz enja u februaru, i ponovo u martu. Ponovo u aprilu. Policija nije uradila nis ta. Rekli su nam: Ako nemate nikakav dokaz, ispunite formular. Posedujete li pitolj, gospodine Pinkus? Ne. I molim vas da progledate Samanti kroz prste. Prepustite meni da se staram o njoj. Boravak u zatvoru, makar i na jednu noc , mogao bi da uniti ovo dete. Pristali smo da pustimo devojku da ide, upozorili Pinkusa da joj ne dozvoli da ode iz grada. Cim su njih dvoje otis li s odeljenja, Konklin i ja odosmo do svojih stolova i potraz ismo Pinkusa u bazi podataka. Nije imao dosije, ali Konklin je pronaao neto drugo. Nil Pinkus ima dozvolu za nos enje oruz ja, i ima registrovan revolver rom dvadeset dvojku rec e Konklin preko svog monitora.

Mali prljavi jeftini pis tolj za malog prljavog jeftinog advokata. Taj kukin sin je lagao.

85.

onklin i ja smo stigli do vrata advokatske kancelarije Pinkus i Pinkus do podne, i sa sobom smo poveli jos c etiri policajca. Kad su se vrata otvorila, proleteli smo kroz deo za prijem stranaka i predala sam Nilu Pinkusu nalog za pretres. Rekoh: Drite ruke tako da mogu da ih vidim. Pinkus zatrepta zbunjeno. Molim? Zar ste mislili da neemo saznati za pitolj? Ta... stvar mi je ukradena rec e Pinkus. Prijavio sam krau. Advokat se odmaknu od stola, i ree: Drao sam ga ovde. Otvorih ioku od stola, donju desnu, videh metalnu kutiju od pis tolja. Podigoh poklopac, zagledah se u kartonsku kutiju roma dvadeset dvojke. Kutija je bila prazna. Drali ste ovu kutiju od pitolja zakljuanu? Ne. Gde ste drali municiju? U istoj ioci. Cujte. Znam da je to prekrs aj, ali ako bi mi pis tolj zatrebao, zatrebao bi mi brzo. Narednice, retko sam otvarao tu kutiju rec e Pinkus. Mogao je biti ukraden u bilo kom trenutku u poslednjih s est meseci. Okrenete lea ovde na sekund, javite se na telefon ili odete da piate... Stadoh ispred Pinkusa, pootvarah ostale ioke od njegovog stola dok je Konklin c inio isto s identic nim stolom njegovog brata Ala u susednoj sobi. Onda nas s estoro pretrkeljisasmo ormaric e s dokumentima, prevrnusmo sobu s kancelarijskim priborom naglavac ke, zavirismo ispod jastuc ic a na ispucalom koz nom kauc u. Posle krac eg vremena, brac a Pinkus su se primirila i nastavila da pric aju sa svojim klijentima ne obrac ajuc i paz nju na nas, ponas ajuc i se normalno, kao da uops te nismo tu. Kad nismo pronas li nis ta, Konklin i ja smo obis li domove Pinkusovih, jedan na Forest hilu, a drugi u Bulevaru Monterej. Dobri krajevi grada, mesta na kojima su los a deca strani pojam. Upoznali smo dve ine z ene, Klaudiju i Rivu, koje su njihovi muz evi bili zamolili

da sarauju. Upoznali smo se sa sadrz inom porodic nih ormara, kredenaca, sanduka i kutija s alatom Pinkusovih, a njihove z ene su nas svojevoljno pustile da im pretresemo kola. Kuc e su bile besprekorno c iste poput c ars ava obes enih da se sus e po sunanom danu. Izvrs enje tih naloga bilo je izic ki i emotivno iscrpljujuc e. Bila sam smodena i depresivna, a ostali smo praznih aka. Da li je pitolj Nila Pinkusa bio iskorien za ubistvo Beskunog? Jos uvek nisam znala, ali ako bih morala da pogaam gde se taj pis tolj sada nalazi, rekla bih da ga je ubica bacio s mosta nakon egzekucije Rodnija Bukera. I da u ovom trenutku tone sve dublje u pesak na dnu zaliva San Franciska.

86.

onklin i ja uosmo u policijski auto koji smo parkirali ispred kue Alana Pinkusa. Dugovala sam Dz akobiju poziv i objas njenje, i znala sam da c e da s izne kad mu budem rekla da smo proveli dan jurec i ubicu Beskuc nog dok neki psihopata ubija gradonac elnikove prijatelje uz pomo otrovnog reptila. Taman sam htela to da kaz em Konklinu, ali kad smo se nas li sami, nismo mogli da ignoriemo ono to nas je muilo. Konklin utia radio, zazvecka na sekund kljuevima u ruci, i ree: Sindi je priala s tobom o... uh... nama. Da. Prilic no sam se iznenadila rekoh, gledajuc i ga u oc i dok nije skrenuo pogled. Rekla mi je da si se naljutila. Slegnuh ramenima. ao mi je to ti nisam rekao, Linds... Hej. U redu je. U redu je slagah. Jednom kad sam razmislila o tome, shvatila sam da ste vas dvoje dobar par. Zajedno smo tek nedelju dana. Svejedno. Kao s to Dz akobi ima obic aj da kaz e: Volim vas, drugari. Konklin se nasmeja, i taj smeh mi je rekao sve. Bilo mu je divno s mojom neobuzdanom, drskom prijateljicom velikog srca, i nije z eleo da prestane da se via s njom. Tipa koji me je poljubio pros le nedelje vis e nije bilo. Naravno, odbila sam ga, i naravno, on nije moje vlasnis tvo. Ali i pored toga, bolelo je. Nedostajao mi je Ri koji je patio za mnom. Pitala sam se da li je to s to je spavao sa Sindi za njega bio zaobilazan nac in da spava sa mnom. Bila je to niska pomisao, nedostojna mene, ali ha! ipak sam to pomislila. I setila sam se Jukinog saveta: Pusti ga. Pusti sebe. Konklin je posmatrao moje lice traz ec i na njemu neki znak, moz da moj blagoslov, pa sam bila zahvalna kad mi je neko zakucao na prozor. Bio je to Alan Pinkus, koji se ranije vratio s posla.

Bio je krupniji od svog starijeg brata, imao je vis e kose. Mimo toga, bili su identini. Spustih staklo. Narednice Bokser? Jeste li vi ljudi zavrs ili? Jer z elim da mi se porodini ivot vrati u normalu. Zavrili smo za sada, ali neemo nestati. Jasno mi je. Ako iskrsne ita to bi trebalo da znamo, pozovite nas. asna izviaka. Pinkus podiz e tri prsta, pa se okrenu i odmars ira stazom do svojih ulaznih vrata. Je l on to nas zeza? Nisam bila sigurna. Kad je us ao u kuu, rekoh Konklinu: Hajde da pozovemo Sindi.

87.

asnije tog dana, Konklin, Sindi i ja smo imali ceo pab Makbejnova svetska piva praktic no za sebe. Sedeli smo u zadnjem delu paba s inijom kikirikija i dijetalnim koka-kolama. Sindino lice bes e rumeno, ali ne zbog toga s to je sedela blizu mog partnera. Pustili ste ih? Niste ih zadrali, stisli... Zvuc i kao neka pop pesma nas ali se Konklin, i bio je toliko odus evljen Sindi da je otpevao nekoliko stihova: Drz i me, stisni me, nikom ne daj me... ali Sindi nije bila raspoloena. Kako moe da me zeza? Konklinovog osmeha nestade. Sin, stisli bismo ih da smo mogli... ali ne moemo da podnesemo tubu koja bi se odrala na sudu. Jo ne. Ali radite na sluaju? Zakuni se bogom? Konklin i ja oboje klimnusmo glavom, a Konklin dodade: Ozbiljno radimo na sluaju. Sindi spusti glavu u s ake i zakuka: Stavila sam tog tipa na naslovnu stranu San Francisko kronikla. Isus Beskuc ni, ulic ni svetac. A s ta je on? Pretvara tinejdz erke u dilere droge? I mislite da ga je neko zato ubio? Gospode boe. ta sad da radim? Ono s to uvek radis rekoh svojoj prijateljici. Objavi istinu. I hej, Sindi, to je jo bolja pria, zar ne? Oc i joj se razrogac is e dok je gledala velic inu naslova u svojoj glavi. Mogu da citiram pouzdane izvore bliske Policiji San Franciska? Da. Naravno. Konklin plati rac un i nas troje zajedno napustismo pab. Sindi poe nazad ka Kroniklu na hitan sastanak sa svojim s efom, a Konklin i ja poosmo ka seditu policije. Po povratku na nas e sumorno odeljenje, Konklin upali svoj del rac unar. Ja prelistah poruke koje su bile pristigle u nas em odsustvu, pronaoh jednu od Sent Dz uda koju je Brenda oznac ila sa HITNO. Bila sam ukucala pola Makorklovog broja kad je Konklin rekao: Neverovatno.

Prestadoh s okretanjem. ta si naao? Kombi Rodnija Bukera je na parkingu za zaplenjena vozila, Lindzi. Odvukli su ga zbog parkiranja u nedozvoljenoj zoni dan nakon to je ubijen. Pozvah odeljenje za zaplenjena vozila, pronaoh kombi i naredih da se pod hitno dopremi u kriminoloku laboratoriju. Na orsokak se upravo irom otvorio. To sam i doviknula preko ramena Dz akobiju, koji nam se primicao, bljujui vatru, dok smo Konklin i ja izletali s odeljenja.

88.

o sedam te vec eri, forenzic ari su maksimalno iskoristili nas nalog za pretres Bukerovog vozila. Genijalni Bret Feler i njegov mis ic avi saradnik, Rej Bejts, rastavili su plavi kombi na gomile raznorodnih delova. I pronas li su Bukerovu torbu privezanu za dno zadnjeg sedita pomou kanapa za bandi skokove. Dvojica mladih ljudi jos nisu bili zavrs ili. Skinuli su matice i s rafove i felne, nadajuc i se da c e pronac i neki s tek droge ili skriveno oruz je, ali kad smo Konklin i ja otvorili smeu koz nu pos tarsku torbu i pogledali unutra, rekla sam: Odstupite, momci. To je to. Izvadih stvari iz torbe. Konklin ih porea po osvetljenom stolu, a Feler, energic ni dvadesetc etvorogodis njak s blagim opsesivnokompulsivnim poremec ajem koji bi mogao da postane sledec i Gil Grisom 5 bez ale poravna sve uredno i stade da slika. Srce mi je snaz no tuklo tokom ovog procesa, i iskreno me je iznenadilo sopstveno uzbuenje. Tokom pros lih nekoliko nedelja naizmenic no sam marila i nisam marila za Isusa Beskuc nog. Isprva sam ga otpisala kao jednog od nekoliko desetina ulic ara koji budu ubijeni svake godine u svai oko mesta za spavanje ili malo pia na dnu flae. Dok je Sindi rekla: Nikog nije briga, mene je poc elo da bude briga. Kad se ispostavilo da je Isus Beskuc ni diler droge, prestala sam da se zanimam za njega. Sad se pretvorio u grabljivca bez savesti, i ja sam ponovo bila obuzeta Isusom Beskunim. Ko je upucao tog tipa? ta emo saznati na osnovu njegovih stvari? Otvarati torbu Isusa Beskuc nog bilo je kao probuditi se na boz ic no jutro i otkriti da je Deda Mraz ostavio c itave saonice s poklonima ispod jelke. Izvadih belenicu, stadoh da popisujem sadraj torbe. Predmeti od jedan do petnaest behu raznovrsni: jedan buavi sendvic u plastic noj kesi s patent-zatvarac em, nekoliko svez njeva novc anica uvezanih gumicama prema apoenima izgledalo je da

nema vie od dve hiljade dolara. Bila je tu i jedna ofucana biblija s imenom Rodnija Bukera na naslovnoj strani i ono s to je, kako se c inilo, bio najvec i ulov: s est vrec ica svetlucavog belog praha moz da sto sedamdeset grama metamfetamina u kristalizovanom obliku. Ali od pravog znac aja bio je predmet broj petnaest: koz na futrola dimenzija oko dvanaest i po sa dvadeset centimetara, nalik onim u kojima putnici dre avionske karte i pasoe. Konklin otvori futrolu, izvadi njen sadrz aj i razmota papire, rukujuc i njima kao da su Svici s Mrtvog mora. Dok je moj partner spus tao papire na sto, Feler je fotogra isao, a ja sam naglas imenovala dokumenta. Servisni list za kombi. Promena ulja i podmazivanje, dvesta sedamdeset sedam hiljada dvesta osamdeset pet preenih kilometara. Ovo izgleda kao dobitni tiket narodne lutrije, s pogoenih pet od osam brojeva, datiran na dan pre pronalaska Bukerovog tela. Zavedoh neke priznanice iz banke, malo vie od tri hiljade dolara u keu u razmaku od tri dana, i raune iz restorana brze hrane. Ali kad je forenzic ar Bejts pronas ao novc anik Beskuc nog duboko u pregradi na vratima, njegov sadrz aj umalo s to nije razneo zidove kriminoloke laboratorije.

89.

ovc anik je bio tanak, od kvalitetne jagnjec e koz e sa zlatnim inicijalima RB utisnutim u uglu. Izvadih Bukerovu vozac ku dozvolu i pronaoh jedan uti list papira u pregradi za novanice. Razmotah ga, i moje oc i poc es e da upijaju podatke, dok je moj mozak, kasnei malo za njima, pokuavao da pronae smisao. Rekoh: Ovo je rac un o kupoprodaji. Rodni Buker je kupio autobus iz jedne prodavnice polovnih vozila u Tihuani drugog maja, samo nekoliko dana pre smrti. Bio je to stari kolski autobus, kako ovde pie, iz 1983. Zurila sam u z uti papir, ali u mislima sam bila na raskrsnici Cetvrte i Ulice Market neposredno posle eksplozije starog s kolskog autobusa koji je ispunio vazduh krvavom izmaglicom, zasipajuc i ulicu delovima ljudskih tela. Desetoro nevinih ljudi je poginulo. Drugi su bili povreeni, doivotno osakaeni. Sec am se da sam korac ala po slomljenom staklu, pric ala s vatrogasnim inspektorom Cakom Hanijem dok mi je pokazivao slomljene i istopljene delove u onome s to je ostalo od zadnjeg dela autobusa, govorec i mi da je to vozilo bila pokretna laboratorija za proizvodnju meta. Vlasnik autobusa nikad nije bio identifikovan. Sta je Semi bes e rekla? upitah svog partnera. Beskuc ni je spravljao met u kui ali je to bilo previe opasno? Tako je. Izvadih drugi list hartije iz novc anika. Bio je to obic an beli papir, dimenzija deset s petnaest centimetara, s lepkom duz jedne ivice, oc igledno iscepljen iz nekog blokc eta, presavijen napola. Na papiru je stajala rukom ispisana rac unica o pretvaranju pezosa u dolare. Jedna napisana rec mi je privukla paz nju: efedrin, glavni sastojak metamfetamina. Konklin mi je disao preko ramena. To je potpis, zar ne? H. nes to Gomez. Huan.

Ime Huan Gomez bilo je c esto koliko i Dz on Smit. Moz da nije znac ilo mnogo, ali to ime je stajalo u lic noj karti c oveka koji je spravljao met i koji je odleteo preko raskrsnice Cetvrte i Ulice Market, mrtav od eksplozije pre nego to je udario glavom u banderu. Jedva da sam mogla da poverujem kakvo blago drim u rukama. Rodni Buker je sa sitne trgovine krekom prelazio na krupnu trgovinu metom. Kupio je sastojke, angaz ovao c oveka koji c e da mes a drogu, kupio autobus i pretvorio ga u laboratoriju za proizvodnju meta. I c im je proradila, Bukerova laboratorija je poslala deset ljudi bogu na istinu. Moto Isusa Beskuc nog nikad mi se nije c inio ironic nim kao sada: Isus spasava.

90.

uki je vez bala uz pomoc svog video-trenera kad joj je zazvonio interkom i glas njenog domara zapucketao iz kutije na zidu, rekavi: Doktor ezni je doao da vas vidi. Ushienje joj je prostrujalo telom. Doca je poranio! Cu se zvono na vratima, Juki ih s irom otvori i Doca je poljubi. Juki se prepusti do kraja, prolazec i rukama kroz Docinu plavu kosu, nalik onoj Rikija Srodera, migoljec i se i stenjuc i u dovratku. On joj uputi irok osmeh, i ree: Drago ti je to me vidi? Ona klimnu glavom, nasmes i se, i rec e: Aha i oni se ponovo poljubie, a Doca zatvori vrata nogom. To je bilo ono neprocenjivo: kako su ti poljupci uopte bili njihovi. Samo ona i Doca su se tako ljubili. Zdravo, dragi. Kako si proveo dan? rec e Juki, uzimajuc i vazduh, smejui se to se naalila na taj nain, kao da joj je mu. Kad je to uradila poslednji put? Nikad? Nije bilo los e, draga rec e Doca, podiz uc i je i hodajuc i s njom unazad do kauc a gde ju je nez no spustio na debele jastuke, ali ona i pored toga ree uuh, i on se smesti pored nje. Ubod pc ele, slomljena kljuc njac a, i jedna beba koja se napola rodila u c ekaonici rec e Doca, dodirujuc i joj kosu, mazec i centimetar dugu jez frizuru koju joj je napravio svojim makazama pre nekoliko nedelja i koja mu se mnogo sviala. I njoj je poinjala da se svia. Svaki dan u kojem me pacijent pozitivan na HIV ne ubode pricem za mene je dobar dan ree on. Slaz em se rec e Juki. Jesi li napunio rezervoar, spakovao se, spremio za pokret? Jer ona jeste. Cim bude zas nirala kofer, njih dvoje c e krenuti na vikend u Napu za praznik, 6 na dugu romantic nu voz nju, u predivan hotel i ogroman krevet s pogledom. Jesam. Ali prvo moram neto da ti kaem.

Juki ga upitno pogleda. Vrac ajuc i se u mislima nekih dva minuta unazad, prisetila se da je Doca izgledao malo nervozno kad mu je otvorila vrata, a pos to je i sama bila pomalo napeta, pripisala je to vaz nom vikendu koji ih je c ekao. Cinjenici da c e uskoro voditi ljubav prvi put. Osmeh mu je sad bio nesiguran, i to ju je uplailo. Hoe li otkazati odlazak na vikend? Ili je posredi neto gore od toga? Done, ta nije u redu? Jesi li dobro? Zavisi od toga kako gledas na to rec e on. Ovo c e biti tes ko, Juki. Drao ju je za ruku, ali nastavio je da obara pogled. Problem je u tome s to ako to kaz es prerano, onda ispadnes napadan. Ako kaz es prekasno, poc nu svas ta da misle. U nas em sluaju je i jedno i drugo: prerano i prekasno... Plai me, Done. Reci mi. Pre nekoliko dana kad si rekla da nisi spavala ni sa kim dve godine... To je bilo glupo od mene. Jeste istina, ali bila sam nervozna. Moj mozak... prosto nije radio kako treba. Doca je iksirao svojim sivoplavim oc ima. Ni ja nisam spavao ni sa kim dve godine. Ti? Ma daj. Ne verujem ti. Juki je poc ela da premotava ilm u glavi, razmis ljajuc i kako je ona otis la u bolnicu da vidi Docu posle nesrec e. Ona je pristala da mu pokaz e grad. Posle njihovog prvog nez nog poljupca, ona je inicirala dui, strastveniji poljubac ba kao malopre. Ona je pokretala celu tu fantaziju. On je pratio njen primer. Juki se sledila. Zato nije sluala majku? Budi kao labud, Juki-e. Ponosnog dranja. Plivaj snano i tiho. Nije imala strpljenja. Umesto toga povukla je na svog oca. Tenkistu. Molim te, prosto mi reci ree Juki. I onda joj jeste ispric ao, zastajkujuc i, krpec i svoju pric u iz delova rasutih u reci vremena. I iako je Juki jedva uspevala da pojmi to s to joj pria, vidno polje joj se suzilo. U glavi joj se javilo glasno brujanje. I onda ju je prekrilo crnilo.

91.

edela sam u klimavoj stolici preko puta Juki i Sindi u Ludoj kui, meksikanskom lokalu u blizini Sindinog stana c iji su glavni specijalitet bile osrednje pilec e fahite. Napolju je bio mrak, a na prozorima su se videli nas i bezbojni odrazi, zbog c ega smo lic ile na duhove. Naroito Juki. Sindi je podupirala Juki i izvlac ila iz nje jos informacija kad je Kler stigla, i svalila se u stolicu pored mene. Dobro si postupila s to nisi otis la s njim rec e Sindi Juki. Ne moe da donosi odluke kad ti je glava prola kroz blender. Maloletna konobarica odnese nas e tanjire, a Kler naruc i kafu za sve. Juki rec e: Uporno razmis ljam kako je moz da trebalo da se stisnem i preguram to. Da prosto uem u kola... A da ti nije bilo bolje? upita je Sindi. Kako bi to bio uz asan vikend da si zaglavila u Napi s nekim ko bi ti moda bio odbojan. Mrzim kad ulepava stvari, Sindi. Pa, ne greim, zar ne? Cekaj, da vidim jesam li dobro shvatila rec e Kler, povezujuc i konce otkako je pric ala s Juki preko telefona. Doca je roen kao hermafrodit. Lekari nisu znali sa sigurnos cu da kaz u da li je dec ak ili devojica? Juki klimnu glavom, otrese kaiprstom suze ispod oiju. Rekli su roditeljima da, budu li se prema njemu ophodili kao da je devojica, nikad nee saznati za to. Tu su pogreili rekoh. Kler rec e: To je prokleta tragedija, Juki. Sigurna sam da su roditelji bili pod ogromnim pritiskom da ljudima saops te bebin pol. U svakom sluc aju, bila je to teorija koja se bazirala na praktic nosti. Cak i ako je beba imala i mus ke i z enske hromozome, u sluc aju da su polni organi izgledali pomes ano, pribegavalo se operaciji. Laks e je napraviti vaginu nego penis, tako su govorili. Onda je, kako su savetovali, dete trebalo tretirati kao devojc icu. Dati mu estrogen u adolescenciji, i tako mu boga, bie devojica.

 Dali su mu ime Flora Dz in zapeni Juki. Kao s to ti kaz es , Kler, uzeli su dec aka i od njega napravili devojc icu! Ali on se nikad nije osec ao kao devojc ica, nikad jer nije bio devojc ica. O, boz e. To je tako bolesno! I on je znac i obrnuo proces kad mu je bilo, koliko godina? upita Kler. Poc eo je kad mu je bilo dvadeset s est. Posle toga, c etiri ili pet godina je prolazio kroz pakao. O, ovee. Jadni ovek rekoh. Juki me pogleda plac nim oc ima. Luda sam za Docom, Lindzi. Divan je. Duhovit je. Video me je kao pravu kuc ku i potpunog mlakonju. Razume me ali kako da prestanem da razmis ljam o njemu kao o tipu koji je bio ensko? O, Juki. Na emu ste ostali? Rekao je da c e me zvati za vikend. Da c emo izac i negde na veeru sledee nedelje i popriati. Doci je stalo do tebe rekoh. Time s to ti je sve to ispric ao stavio ti je do znanja koliko mu znai. Daje ti vremena. Ne znam ta da radim Juki e kroz pla. Sindi je grlila Juki i pustila je da plac e sve dok Kler nije posegnula preko stola i uzela Juki za ruku. Medena, nemoj toliko da se z deres . Deluje komplikovano, ali moda nije. I ni o emu ne mora odmah da se odlui. Juki klimnu glavom, pa opet zaplaka.

92.

tigla sam na odeljenje pre osam u ponedeljak ujutru i zatekla debeo postavljeni koverat na svom stolu. Cedulja je pokazivala da ju je Sent Dz ud poslao kurirskom sluz bom iz Odeljenja za stare sluajeve, a na koverti je udario peat: HITNO, HITNO, HITNO. Sad sam se prisetila: Makorkl me je bio pozvao, a nisam mu uzvratila poziv. Pocepala sam koverat, istresla na sto pohabanu detektivsku belez nicu, pronas la cedulju od Makorkla prikac enu na korice. Bokserova, pogledaj ovo. Ova osoba je poznavala poslednju z rtvu ubistava zmijskim otrovom iz osamdeset druge i nekoliko ovih novih. Oekuje da je pozove. Nadala sam se da je ta osoba vruc trag koji se nije ohladio tokom vikenda, jer sve s to smo u ovom trenutku imali o zmijskom ubici bili su ruz ni novinski c lanci i pet les eva koji su vrteli palc eve u svojim grobovima. Konklina jos nije bilo, pa sam ubila nekoliko minuta u c ajnoj kuhinji, sipajuc i mleko i s ec er u poslednjih dva i po centimetra kafenog mulja preostalog od none smene. Kad sam se vratila za sto, partner mi je jos bio odsutan, i vis e nisam mogla da ga ekam. Otvorih belez nicu na mestu gde je lepljivom stranicom iz blokc eta neon-zelene boje bio obelez en razgovor obavljen pre dvadeset tri godine s jednom uticajnom enom iz visokog drutva, Dini Fridman. Znala sam poneto o Dini Fridman. Bila je udata za sada pokojnog zamenika gradonac elnika osamdesetih godina pros log veka, a trenutno je bila u braku s jednim vodec im kardiologom. Bila je umetnic ki mecena, a i sama nadarena slikarka. Preletela sam pogledom preko policijskih belez aka i videla mesto na kom je Makorkl podvukao njen broj telefona, koji sam okrenula. Fridmanova se javila posle trec eg zvona i iznenadila me rekavs i: Slobodna sam ako doete odmah. Ostavila sam poruku na Konklinovoj stolici i odvezla se na adresu

Fridmanove na Pacifik hajtsu. Lepa plavo-bela kuc a Dz ini Fridman s ukrasnom fasadom nalazila se u Ulici Frenklin, u jednom od blokova potpuno restauriranih viktorijanskih kua zbog kojih je San Francisko praznik za oi. Popela sam se uza stepenice i pozvonila, i jedna sedokosa z ena ljupkog izgleda u ranim sedamdesetim otvorila mi je vrata. Uite, narednice rec e ona. Milo mi je da sam vas upoznala. ime da vas posluim? Jeste li za kafu ili aj?

93.

ospoa Fridman i ja se smestismo u dve stolice od pruc a na tremu iza njene kuc e i ona poc e da mi pric a o ubistvima zmijskim otrovom koja su sejala strah meu pripadnicima visokog drutva San Franciska 1982. godine. Fridmanova promes a kafu i rec e: Mora da postoji veza izmeu tih starih i ovih novih ubistava. I mi tako mislimo. Nadam se da c u moc i da vam pomognem rec e Fridmanova. Rekla sam poruc niku Makorklu da je bilo vras ki stras no kad su oni istaknuti ljudi poc eli da umiru jedan za drugim osamdeset druge. avolski stras no. Pazite, nismo znali zas to su umrli dok nisu pronas li Kristofera Rosa s tom zmijom koja mu se svila ispod pazuha. Poznavali ste Kristofera Rosa? Veoma dobro. Moj prvi muz i ja smo c esto izlazili s njim i njegovom z enom. Bio je vrlo naoc it momak. Avanturista otvorenog duha, i bio je bogat, naravno. Njegov novac je imao svoj novac. Kris Ros je imao sve. A onda je umro. Neki kaz u da je to bila poetska pravda rec e mi Fridmanova. Da je on bio zmija koju je ubila druga zmija ali trim pred rudu. Samo polako rekoh. elim sve da ujem. Fridmanova klimnu glavom. Godine 1982. predavala sam devojc icama petog razreda s kole Ketrin Delmar Berk u Si Klifu. To znate, sigurna sam. Jesam znala to. Si Klif je bio ekskluzivni deo grada uz okean, neobine lepote, nastanjen neobino bogatim ljudima. Mlade devojke su nosile zelene karirane s kolske uniforme i is le na majski ples svake godine. Sa arenim zastavama i svim ostalim. I Sara Nidlman i Isa But su bile u mom razredu osamdeset druge. Jos ne mogu da verujem da su mrtve! Vodile su c aroban z ivot. I kad sam ih poznavala, obe su bile draga deca. Pogledajte ovo. Fridmanova mi dade mali album u koz nom povezu s providnim plastic nim stranicama punim fotogra ija. Ona okrenu poslednju stranu i pokaza u desetogodis nje devojc ice na s kolskoj fotogra iji

poreane u stepenaste redove. To je Isa. A ovo je Sara. A ova devojc ica, jadnica, s tim tuz nim oc ima. Ona je uvek bila trinaesto prase rec e Fridmanova za jednu devojc icu tamne kose do ramena. To dete mi je delovalo poznato, ali iako sam pokuala, nisam mogla da se setim gde sam je videla. Fridmanova rec e: Ona je bila nezakonita kc i Kristofera Rosa. Majka joj je bila Rosova kuc na pomoc nica, i Ros je platio s kolovanje svojoj erki u koli Berk. Pomogla sam da bude primljena. Ostale devojc ice su znale njenu pric u, naravno, i neke od njih se nisu lepo ophodile prema njoj. Jednom prilikom sam joj rekla: Dus o, ono to te ne ubije, ojaa te, i inilo se da je iz toga crpela hrabrost. A onda je Kris umro, i njegova z ena, Beki koja je ranije okretala glavu na drugu stranu otpustila je Norminu majku, ostavila nju i dete bez prebijene pare. Kris mora da je mislio da c e z iveti zauvek, i nije im nis ta ostavio testamentom. U svakom sluc aju, jadnu Normu su izbacili iz kole. I da znate, bila sam u pravu. To je nije ubilo, a mislim da je jeste ojaalo. Zurila sam u sliku devojc ice tuz nog pogleda i delic i su odjednom popadali na mesto s takvom silinom da sam gotovo mogla da c ujem njihov zveket. Kad sam se susrela s Normom Dz onson, kosa joj je bila karamel-plava i imala je trideset tri godine. Fridmanova rec e: Poslednji put sam pric ala s Normom pre desetak godina. Poc ela je da radi kao pomoc nica, iskoristila je svoje stare kontakte da stvori sebi posao. Otvorila mi je dus u tokom jednog prijatnog ruc ka u Fort Mejsonu, i da vam kaz em, narednice, i nije mi milo s to c u to rec i, Norma je bila vrlo ogorena. Znate li kako su te bogate devojke zvale svoju staru s kolsku drugaricu? Zvale su je Ljubime.

94.

onklin je seo na jednu stolicu u Dz akobijevoj kancelariji, ali ja sam bila toliko uzbuena da nisam mogla da sednem. Uhvatila me i histerija. Dva puta smo ispitali Normu Dz onson, oba puta je otpisali kao osumnjienu i pustili je. Da li meni promic e ono oc igledno? upita me Dz akobi. Ili tebi? Mesnate ruerde behu mu prekrtene na smetlitu od stola. Moda meni. ta je to oigledno? Jesi li uzela u obzir da je Dz ini Fridman moz da ubica? Ne samo da priznaje da je poznavala jednu od prvobitnih z rtava vec je poznavala i pola sadanjih. Ima jak alibi, Dakobi. Zar nisam to rekla? Rekla si da ima alibi, Bokserova. Hou da ujem detalje. Bilo je trenutaka kad mi je podnos enje izves taja Dz akobiju bilo kao da mi zabijaju klinove pod nokte. Zar je zaboravio da smo radili zajedno due od deset godina? Zar je zaboravio da je on meni podnosio izvetaje? U vreme ubistava Dz ini Fridman je krstarila Mediteranom na jednom brodu rekoh mu. Saznala je za ubistva kad je brod pristao prole nedelje u Kanu. U Francuskoj. Znam gde je Kan rec e Dz akobi, izgovarajuc i naziv kao da se radi o mnoini. Povratne avionske karte Fridmanove i njena putnic ka dokumenta s Rojal klipera su na mom stolu. Brod je isplovio pre nego s to su Bejlijevi bili ubijeni i nije se vratio dok Brajan Kejn i Dordan Prisli nisu bili mrtvi. Sigurna si? Pregledala sam njen pasos rekoh. Fotogra ija je nova, a pasos sadrz i sve pec ate. Nije bila u San Francisku pros log meseca, Dakobi, nema anse. Ali Makorkl je proverava bez obzira na sve. Dz akobi podiz e slus alicu, ispritiska dugmic e za svih pet linija kako ne bi mogao da primi nijedan poziv. Prikova me pogledom. Reci mi neto vie o toj devojci, Ljubimetu. Ispric ah Dz akobiju da otac Dz onsonove, Kristofer Ros, nije bio

oz enjen Norminom majkom, da je ona samo menjala posteljinu i usisavala podove u njegovoj vili na Nob hilu. Ros je bio toliko bogat da ga skandali nisu doticali rekoh barem dok je bio z iv. Posle njegove smrti, Normina majka je dobila korpu i mala Norma je zvanino postala izgnanik. Tatica joj nije ostavio nis ta. Prijateljice su je tretirale kao da je olo. A onda je poela da radi za njih. Imala je kljuc eve od njihovih kuc a dodade Konklin i s ifre njihovih alarma. Imala je i obilje prilika da poc ini ubistva. Sta je ono bes e rekla, Lindzi? Da niko i ne zna da je tamo. Da njeni klijenti tako vole. Imala je samo deset godina kad joj je otac ubijen? upita Dakobi. Tako je. Ona nije mogla da ubije te budovane iz osamdesetih. Ali injenica da je njen otac bio rtva moda ju je inspirisala. Ubica imitator ree Dakobi. To i mislimo rekoh. Dakobi lupi akom o sto, diui prainu. Dovedite je ree. Sredite je.

95.

edoh pored Konklina za sto u sobi za ispitivanje, spremna da uskoc im ako zatreba, ali on je drz ao ispitivanje pod kontrolom. Svideo se Normi Dz onson, i Konklin joj je pokazivao kako je dobra osoba, tip kojem moz ete da verujete c ak i ako ste prokleti psihopata. Ne razumem zas to nam niste rekli da je vas eg oca ubila zmija, Norma ree Konklin. Da. Pa, rekla bih vam da ste me pitali, ali znate, nisam povezala smrt mog oca ni sa c im od ovoga dok niste rekli da je Bejlijeve i Saru ubila zmija. Brajan Kejn i Dordan Prisli? Jeste li ih poznavali? Ne dobro. Povremeno sam radila za Koldvel-Dejvisovu, a Brajana sam srela kod nje jednom ili dvaput. Dz ordan je bio tamo sve vreme, ali nismo se privatno druili. Jeste li radili za Moli u noi dvadeset etvrtog maja? Morala bih da pogledam u rokovnik, ali ne, c ekajte. Zar Moli nije organizovala z urku dvadeset c etvrtog? Jer bila sam pozvana. Svratila sam, nisam nikog poznavala, pa sam se pozdravila s Moli i otis la posle desetak minuta. Nije htela da proetam Miu. Kakav je dakle bio va odnos s Moli? Kako biste ga opisali? Mmm, poslovno lez eran. Upoznala sam je preko jednog mog biveg deka. Moda ste uli za njega. Makenzi Oliver? Rok zvezda, koji se predozirao i umro? Norma Dz onson se igrala s krajevima kose. Da, to je on. Nismo se zabavljali u to vreme. Konklin zapisa nes to u svoju belez nicu, pa upita: Jeste li razmis ljali o tome, Norma? Je li vam palo na pamet ko je mogao da ubije vas eg tatu, a da onda, dvadeset tri godine kasnije, ubije gomilu ljudi koje znate? Dz onsonova rec e: Ne, ali ovo je veoma mali grad, inspektore. Svako zna svakoga. Zavade mogu da traju generacijama, ali c ak i pored toga, ne poznajem nikakve ubice. U to sam prilino sigurna. Drz anje Dz onsonove je bilo opus teno, i granic ilo se s

podsmes ljivim a to je bilo ludo. Po trec i put se nas la u maloj prostoriji s policajcima. Morala je da zna da je osumnjic ena. Imala je razloga da bude nervozna, ak i ako je bila nevina. Trebalo je da pita treba li joj advokat. Umesto toga, igrala se kosom i flertovala s Konklinom. Rekoh sebi da se setim: Reci Kler da pregleda izvetaj autopsije Makenzija Olivera. I jos jednu: Saznaj da li Norma Donson poseduje neku zmiju otrovnicu ili je imala pristup takvoj zmiji. Izvinuh se, izaoh iz sobe za ispitivanje i odoh do Dz akobija iza stakla. Zajedno smo posmatrali i slus ali dok je Norma Dz onson priala Konklinu o svom pedigreu. Ne znam da li znate ovo, ali moj otac je bio potomak Dz ona arlsa Fremona. Tragac a? Istraz ivac a koji je pronas ao put do Kalifornije neposredno pre poetka zlatne groznice? Bas tog. Ja sam plave krvi, inspektore. Nemam nis ta protiv skorojevic a za koje radim, za sluc aj da to mislite. Dz on Carls Fremon je ostao upamen u istoriji a poeo je ba kao ja. Kopile. Bukvalno. Veoma sam zadivljen, Norma. I zato, molim vas, pomozite mi. Vi poznajete San Francisko kao niko drugi. Uzduz i popreko, spolja i iznutra, a ja sam doljak. Nisam se ak ni rodio ovde. Hoc ete da znate ko je pobio sve te ljude? Vec sam vam rekla. Nemam pojma. Konklin se nasmes i, od c ega mu se ukazas e jamice na obrazima. U stvari, hteo sam da vas pitam s ta mislite ko c e biti sledec a z rtva zmijskog ubice. Dz onsonova se zavali u stolici, nakrivi glavu i osmehnu se Konklinu. Ko c e sledec i umreti? Znate, moj krug se pomalo suz ava. Mislim da bih sledea rtva mogla da budem ja. Sunce ti poljubim rekoh Dz akobiju. Ne svia mi se kako to zvui. ta li planira da uini? Prikai rep tom magarcu ree Dakobi. Ne isputaj je iz vida.

96.

zgubili smo Ljubimc e bukvalno c im smo je pustili da ode. Nisam znala da li je nestala u moru pes aka u Ulici Brajant ili uskoc ila u taksi, ali Konklin i ja smo glupo stajali na ulici, trepc uc i spram svetlosti sunca, traei plavuu u crnom i uoavajui sve osim nje. Probaj da je okrenes na mobilni rekoh Konklinu. Reci joj da ima jo jedno pitanje. Zakai vienje. Jasno mi je ree Konklin. Da saznam gde je. Zastenjah i izvinih mu se na svom dz akobijevskom ponas anju i posmatrah Konklina kako okrec e broj i slus a pozdravnu poruku njene govorne pote. Zdravo, Norma. Inspektor Konklin ovde. Pozovite me, u redu? Hou da vam postavim jedno kratko pitanje. Ostavio je svoj broj i prekinuo vezu. Hajde... Da vidimo gde ivi ree on. Promrmljah: Pametnjakovic a on se nasmeja, i poosmo ka kolima. Posle trideset minuta voz nje, parkirali smo se blizu mesta gde Dvadeset peta avenija izlazi na Prezidio. Prezidio ima dugu istoriju, prvo je bio s pansko utvrenje u samom zalivu San Franciska, da bi kasnije sluz io kao kasarna kada ga je vojska SAD-a zauzela 1846. godine. Skoro sto pedeset godina kasnije je privatizovan, i postao je oblast raznolike namene sa stambenim i poslovnim prostorom. Tokom perioda obnove u njemu su podignute lepe zgrade od crvene cigle s belim tremovima u s panskom stilu. Ostale graevine su bile osuene na propast i postepeno su tonule u zaliv. Ljubimc etova adresa je pokazivala da se njen stan nalazi u z ivopisnom i najsiromas nijem delu bivs e kasarne, od kojeg nas je delila jedna duga s etnja. I ono s to mi je odmah palo na pamet bilo je da se od kuc e Norme Dz onson mogao videti Si Klif, gde je pohaala kolu Berk i gde je bila osramoena. Pomislila sam kako joj je status vaz an. Zas to je onda stavila sebe na taj rotilj i potpalila vatru?

Konklin i ja smo brzo korac ali zelenom okolinom Prezidija, koji je tog radnog dana bio pun jedrilic ara koji su se presvlac ili na parkingu, uivajui u povetarcu koji je duvao iz pravca plae Bejker. A onda nam se Normin stan nas ao u vidokrugu, u jednoj od dve niske stambene zgrade s malim dvoris tem ispred. Fasadi je bilo potrebno krec enje, a jedan bicikl je lez ao u visokoj travi ispred Norminih vrata kao da je bio odbaen tu u urbi. Pokucah, pozvah Normu, ponovo pokucah, ovog puta jac e ali odgovora nije bilo. Setila sam se kako je Ljubimc e rekla Konklinu: Sledea rtva bih mogla da budem ja. Vanredne okolnosti, Ric . Moz da je digla ruku sebe. Moz da umire. Rekoh mu da razvali vrata nogom, ali Konklin spusti ruku na kvaku i okrenu je, i vrata se otvoris e. Pis tolj mi je bio u ruci kad smo kroc ili u Ljubimc etov stan. Bio je mali i c ist, s onim s to je lic ilo na odbac eno pokuc stvo, osim jedne slike Kristofera Rosa u kitnjastom ramu iznad stoia u hodniku. Cula sam tihe korake i nekakav zvuk kotrljanja ali nisam mogla da identifikujem tu buku niti pravac iz kojeg je dopirala. Konklin je bio iza mene dok sam se kretala ka zadnjem delu malog dupleksa, uzvikujui: Norma, narednica Bokser ovde. Vrata su ti bila otvorena. Moe li molim te da izae? Moramo da priamo. Sve je bilo tiho. Pokazah Konklinu da ostane u prizemlju, a ja se popeh stepenicama. Sobe na spratu behu tako male da sam mogla da vidim svaki c os ak, ali i pored toga sam isprevrtala krevete, pobacala odec u iz ormara, traila klimave panele na zidovima. Gde je kog avola Ljubime? Jos jednom sam pretresla obe male sobe, kupatilo i ormare, ali Norme Donson nigde nije bilo. Nevidljivo Ljubime je jo jednom postalo nevidljivo.

97.

repalo me je glasno lomljenje krupnih predmeta koji su padali na pod u prizemlju, a onda sam opet c ula onaj zvuk kotrljanja, nalik prigus enoj grmljavini, moz da tes ka vrata na toc kic ima i c ula sam glasove. Konklin je priao s Normom Donson. Kad me je doviknuo, ve sam bila na pola stepenita. Moj partner je stajao u kuhinji, zurec i u prazninu izmeu s anka i friidera kroz jedna vrata koja su, kako sam pomislila, bila suvie uska da bi vodila igde osim u ostavu za metle. Po svemu sudec i, ta mala vrata su us la u otvor u zidu a iza njih se nalazila prostorija koja je izgledala kao ostava. Lindzi Konklin e odmerenim tonom. Norma je naoruana. Stadoh da se us unjavam u kuhinju dimenzija dva i po sa tri metra dok nisam ugledala Dz onsonovu. Leima je bila okrenuta ostavi. Konklin je stajao na samo metar od nje, blokirajui joj izlaz. Presekla sam se kad sam shvatila da je oruz je Norme Dz onson zmija koju je stezala u ruci. Bila je to tanka smrtonosna guja sa sivim i belim prstenovima, rep joj se uvijao a glava njihala na samo koji centimetar od vrata Donsonove. Sklonite mi se s puta, inspektore Konkline prosikta Dz onsonova. Izac i c u na prednja glavna i vi c ete me pustiti. Zakljuc ac u ih za sobom. Zmije vas nec e dirati ako budete vrlo tihi i ako se budete veoma polako kretali. Dok je Dz onsonova polako prilazila Konklinu, mogla sam da vidim s ta se nalazi u ostavi iza nje. Na metalnim policama duz zida stajao je izvestan broj terarijuma od sedamdeset pet litara a pod male prostorije bio je prekriven slomljenim staklom. Sake su mi se pretvorile u ledenice kad sam shvatila s ta znac i onaj zvuk lomljenja. Ljubimc e je svukla neke terarijume s police i oni su se razbili o pod. Zmije su slobodno gamizale po stanu, traz ec i sklonis te, verovatno zavijajuc i iza uglova u malu kuhinju u kojoj smo Konklin i ja stajali. Hoc u da otvoris rernu i stavis tu zmiju u nju! doviknuh

Ljubimetu. Uini to odmah, ili u pucati. Ljubime se nasmeja. Ne, nec u to uc initi rec e ona, pokazujuc i mi lep osmeh koji ranije nisam videla na njenom licu. Dakle, s ta c emo, narednice? Hoc ete li me pustiti? Jer ako nec ete, meni je svejedno da li c e me Kali ujesti ili ete me vi upucati. Nema nikakve razlike. Sat je otkucavao na zidu iznad s poreta. Cuh kako se disanje Norme Dz onson ubrzava, i videh da je Konklinovo lice bledo. Plas io se zmija na smrt, ali stajao je kao stena u dometu napada z ivotinje koju je Ljubimc e u svom ludilu smatrala kuc nim ljubimcem. Nisam imala istu liniju vatre. Pomerite se, inspektore rec e Dz onsonova Konklinu. Spasite se i pustite me da idem. Ne mogu to da uc inim rec e Konklin. I zatim munjevito ispruz i ruku kao da hvata muvu u letu. Hteo je da je uhvati za zglob, ali pre nego to je uspeo u tome, ona baci zmiju na Konklina. Konklin odskoc i unazad, ali zmija je vec bila u vazduhu. Moj partner podiz e ruku dok je letela k njemu, krivudajuc i u letu, udarivs i mu u dlan. Zadrz ala se na njegovoj s aci za trenutak, visec i preko zapea dok je Konklin nije otresao i ona pala na pod. On ustuknu, drz ec i se za zglob, pa se okrenu k meni pepeljast u licu. Ugrizla me je rec e on, stojec i ukoc en u mestu. To govno me ugrizlo.

98.

orma Donson se dade u beg. Pokus a da me odgurne s puta ali ja se trgoh iz svog uasnutog transa, zgrabih je za miicu i okrenuh je. Rame joj iskoc i iz lez is ta i ona vrisnu, ali bol je nije zaustavio. Slobodnom rukom dohvati s olju od kafe i, drz ec i je kao da je kamen, zamahnu njome ciljajui u moju vilicu. Ja se sagnuh i s utnuh je u koleno iz sve snage. Ona opet vrisnu i pade na pod. Prevrnuh z enu koja je urlikala na stomak i savih joj ruke iza lea, stavih joj lisice dok sam dovikivala Konklinu: Ric ! Lezi na kau. Spusti ruku na pod tako da ti bude nie od srca. Odmah. Konklin ode u susednu sobu nesigurnim korakom, kao da vec umire. Upamtih vreme, zgrabih mobilni i pozvah dispec era, rekoh Kemovoj da je Konklin ranjen na dunosti. Trebaju nam kola hitne pomoc i odmah rekoh, dajuc i joj adresu. Pozovi bolnicu i reci im da je z rtvu ujela zmija. Radi se o guji, kritu. K-R-I-T. Treba nam antidot odmah. Protivotrov? Da. Ne. To se zove antidot. I pos alji uniformisane da odvedu naeg uhapenog u pritvor. Prioh Dz onsonovoj, koja se uvijala, ispus tajuc i kratke, tihe jauke. Sagnuh se i rekoh: Ima li ovde antidot? Ona zamjauka: ak i da imam, ne bih ti rekla. utnuh je u rebra, a ona zaurla. Upitah je ponovo. Ne! Nemam. Nisam joj poverovala. Otvorih njen friz ider i osmotrih njegov sadrz aj. Tri c as e jogurta, kutija s jajima. Pakovanje od s est konzervi piva. Uvele rotkvice. Nije bilo nikakvih boc ica koje su izgledale kao da sadre neto to bi moglo da spasi Konklinu ivot. Ne mogu da laz em. Osec ala sam kao da na desetine oc iju zuri u mene. Bila sam toliko prestravljena da sam se sva najez ila, i iako sam strahovala za svog partnera, jos mi je bilo preostalo malo straha i za sebe.

Motrila sam na pod dok sam se probijala ka dnevnoj sobi, gde je Konklin lez ao na kauc u s plavim kariranim s tofom, ruke spus tene na pod kako mu otrov ne bi otiao do srca. Od ujeda zmije bilo je pros lo samo minut ili dva, ali nisam imala pojma koliko c e otrovu trebati da mu paralis e centralni nervni sistem. Koliko vremena c e proc i pre nego s to Konklin prestane da die. Je li ve prekasno? Skinuh Konklinu kais i vezah mu ga tik iznad lakta kako bih zaustavila protok krvi. Tu sam, drue. Hitna pomo dolazi. Panika je narastala u meni poput cunamija, i suze su ozbiljno pretile da probiju branu. Ali nisam mogla da dozvolim da moj partner vidi to. elela da imam makar deseti deo njegove hrabrosti. Naterala sam sebe da ne mislim na anse za preivljavanje. I koncentrisala sam se na udaljenost izmeu nas i najbliz e bolnice. Razmis ljala sam o jurnjavi u stilu Neverovatne trke 7 u koju c e bolnic ari morati da se upuste teglec i nosila kroz ceo kompleks, sve do Dvadeset pete avenije. A tu je i antidot. Kako e bolnica nabaviti antidot na vreme? Dus a svake mrtve osobe koju sam ikad volela posetila me je dok sam drz ala Ric a za zdravu ruku i oslus kivala u nadi da c u c uti zvuk sirena: Dz il i Kris i moja mama nisam mogla da podnesem da Konklin umre. uh zavijanje sirena a zatim muk. Na moje ogromno olaks anje, dvanaest minuta nakon s to je Konklina ujela zmija, bolniari s nosilima hrupie na vrata.

99.

oviknuh bolnic arima i policajcima. Zmije otrovnice gamiz u po celom jebenom podu. Smrtonosne su. Rekli ste da je jedan policajac ranjen? upita me kolega u uniformi. Poznavala sam ga. Tim Hetrik. Dvadeset godina staz a u policiji, i jedan od nas ih najboljih ljudi. Ali on i Konklin su bili u svai, koja je otpoc ela kad je Konklin bio prebac en na Odeljenje za ubistva. Mislila sam da moda mrze jedan drugog. Konklina je ujela otrovnica. Policajac je ranjen na dunosti, narednice. Ulazimo. Dok su vezivali Konklina na kolicima, otis la sam do mesta gde je Norma Dz onson lez ala na podu s lisicama na rukama. Lice joj je bilo naduveno i krvarila je iz nosa, ali imala sam osec aj da bi jedva doekala da neka zmija ispue iz ostave i ujede je. Moda je elela da umre na isti nain kao njen otac. Napola sam se nadala da c e joj se ta z elja ispuniti, ali razumniji deo mene eleo je da uje njenu priu. Zelela sam da saznam s ta je Norma Dz onson uc inila, kome, i zato. I elela sam da joj onda drava sudi, i osudi je na smrt. Stadoh iznad Norme Donson i proitah joj prava. Imas pravo da c utis , odvratna kukavice rekoh. Sve s to kaz es moz e i bie upotrebljeno protiv tebe na sudu. Imas pravo na advokata, ako uspes da naes nekog dovoljno ljigavog da te zastupa. Ako ne moz es da prius tis advokata, drz ava Kalifornija c e ti ga obezbediti. Radimo to c ak i za olos kakav si ti. Razumes li svoja prava, Ljubime? Ona mi se osmehnu. Zgrabih je za lisice i trgnuh, vrs ec i pritisak na njeno povreeno rame, i ona vrisnu. Pitala sam te, razume li svoja prava? Da, da! Hetrik rec e: Ja c u je preuzeti, narednice. On je podiz e na noge i izvede je na vrata. I ja sam z elela da odem, ali morala sam da vidim s ta

se nalazi u ostavi. Morala sam da znam. Prioh otvoru i zagledah se u metalne police koje su ispunjavale taj uski prostor. Mogla sam da vidim guje kako gamiz u kroz ostatke veine terarijuma, sve pune otrova. Bilo je zastras ujuc e pomisliti s ta je Norma Dz onson nameravala da uc ini kad je posedovala toliko zmija. Koliko ljudi se nadala da c e ubiti pre nego to je uhvate? ta se nalazi u glavi te bolesne ene? Rekoh jednom policajcu da zakljuc a i zapec ati kuc u i izaoh napolje. Potrc ah ka kolima hitne pomoc i i uoh pozadi taman kad su bolniari ubacivali mog partnera unutra. Sedoh pored Riija, uzeh ga za zdravu ruku i stegnuh je. Nec u te napus tati sve dok ne budes mogao da radis sklekove. I igras basket rekoh svom partneru, glasom koji je napokon pukao. Bie dobro, Rii. Bie savreno. U redu rec e on, glasom jedva c ujnijim od s apata. Ali uc ini mi uslugu, Linds. Moli se za mene svakako.

100.

ad je vozac kola hitne pomoc i skrenuo levo znala sam da idemo na mesto koje vie nikad nisam elela da vidim. Jukina majka je umrla u Gradskoj bolnici San Franciska. Danima sam se s unjala tim hodnicima, nadajuc i se da c u uhvatiti poremec enog anela smrti, saznavs i tom prilikom da je prioritet te bolnice da zgrne to vie para umesto da lei ljude. Doviknuh vozau: Opta bolnica je blia od Gradske. Vozimo z rtvu zmijskog ujeda, zar ne, narednice? Antidot stiz e u Gradsku bolnicu. Uc utah i uc inih ono s to me je Konklin zamolio. Molila sam se bogu dok sam ga drz ala za ruku, i razmis ljala o tome koliko je Ric ard Konklin dobra osoba, koliko toga smo pros li zajedno, koliko sam srena to ga imam za prijatelja i partnera. Saobrac aj se razdvajao ispred nas dok su kola hitne pomoc i vris tala Ulicom Pajn, zatim naglo skrenula na parking i zaustavila se ispred ulaza urgentnog odeljenja. Vrata se otvorie i bolniari se dadoe na posao. Trc ala sam pored Konklinovih kolica dok su ga vozili kroz automatska vrata. Onaj uz asni bolnic ki miris sredstva za dezinfekciju zapahnuo mi je lice i osetih kako me preplavljuje talas panike. Zato ovde? Od svih mesta, zato smo morali da dovedemo Ria ovde? Onda sam videla Docu kako ide ka nama. Bolnic ki helikopter stiz e rec e on meni i Konklinu. Ric ? Kako se osea? Ziv sam se prepao rec e moj partner. Pomislih kako mu je govor otez an. Poklopih s akom usta. Tako sam se uplas ila da c u izgubiti kontrolu i poeti da plaem. Da u izgubiti njega. Osea li utrnulost? upita Doca Konklina. Da. U aci. Pokus aj da se opustis rec e Doca. Potrebno je neko vreme da otrov deluje. Da si u dz ungli, to bi bila druga pric a. Ali s nama si, Ric . Bie dobro.

Zelela sam da verujem Doci, ali nisam mogla da se smirim dok Ric ponovo ne bude na nogama. Dok su mi odvozili partnera na kolicima, rekoh mu da u biti u ekaonici, i zgrabih Docu za rukav. Done, siguran si da je antidot koji ste nabavili onaj pravi? Drz ao sam Paci ic ki akvarijum u pripravnosti otkako mi je Kler rekla za ljude koji su umrli od ujeda zmija. Pretpostavio sam da postoji ansa da e nam trebati antidot. Hvala ti, Doco rekoh, preplavljena zahvalnos cu. Hvala ti s to si tako prokleto pametan. Nema na emu ree on. Idem da vidim kako je Ri. Pronaoh jedan mrac an ugao c ekaonice i pozvah Sindi. Ponovih joj ono to mi je Doca rekao. A onda pozvah jedan hotel u Amanu. Tamo je bio jedan sat ujutru, ali posle krac eg objas njavanja, recepcija me je spojila s njegovom sobom. Zvuc ao je os amuc eno od spavanja, ali razvedrio se kad mi je c uo glas. Bila je neka vrsta c uda to to sam uspela da ga naem kad mi je najvie trebao. Ba sam te sanjao ree on. Je li bio lep san? Mislim da sam sanjao cirkus. ta u cirkusu? Konopac. Nosio sam ono tesno odelo. Triko. Sa ljokicama. Ti? I dlake na grudima su mi virile na vrhu. Do! nasmejah se. Stojim na vrhu platforme veliine dinara. A to je...? Jordanska valuta. I ti si na konopcu i ide ka meni. ta ja nosim? Gola si. Ne! Da! Nosis gomilu stvari u rukama, balansiras na tom konopcu. I ja treba da te uhvatim kad doe do mog dinara. I ta se desilo? Telefon mi je zazvonio. Do, dragi, nedostaje mi. Kada e doi kui?

101.

ormi Dz onson su namestili rame i dali joj nekoliko stotina miligrama ibuprofena. Sedela je preko puta mene u sobi za ispitivanje, vrtec i jednu vizitkartu u ruci, ponovo sa svojim nehajnim izrazom lica. Da je Konklin bio tu, on bi je s armirao. Meni je dos lo da joj izbriem taj samozadovoljni osmejak amarom. Ljubimc e lupi vizitkom o sto i gurnu je k meni da bih mogla da proitam, Advokatska kancelarija Fen i Tarboks. Dz ordz Fen i Bil Tarboks bili su dvojica najboljih advokata u krivic nim parnicama, koji su radili za dva procenta najbogatijih ljudi u gradu. Fen je bio uravnotez en i temeljan. Tarboks je bio vatren i s armantan. Zajedno su preokrenuli vis e unapred izgubljenih sluajeva u svoju korist nego to elim da se prisetim. Gospoa Fridman asti ree Ljubime. Igrala se sa mnom, terajuc i me da se zapitam da li c e zatraz iti advokata, ili je, s to je bilo izglednije, prosto mislila da je pametnija od mene. Pozovi svoje advokate rekoh, skidajuc i nekstel s pojasa, lupajuc i njime o sto. Posluz i se mojim telefonom. Ali pos to ti je sve ovo novo, dozvoli da ti objasnim kako sistem funkcionie. Aha. A ja u da poverujem u sve to mi kae. Umukni, glupac o. Samo me slus aj. Jednom kad zatraz is advokata, ne mogu da sklopim nikakav dogovor s tobom. Evo kako mi gledamo na ovu situaciju: napala si policajca smrtonosnim oruz jem. Ako Konklin umre, dobija smrtnu kaznu. Ako to izuzmemo, moz emo da te osudimo za pet ubistava. Imala si pristup svakoj z rtvi i sve one su umrle od ujeda iste, ilegalno uvezene vrste zmije, kakvih si ti u stanu drala na desetine. Bruco na pravima bi mogao da te osudi. Ali mi nec emo angaz ovati brucos a. Protivnik c e ti biti Leonard Parizi, nas najbolji advokat, jer si ubila poznate ljude i jer je ovo vaan sluaj. Ne moemo da izgubimo, i neemo.

 Dobra vam je ta kristalna kugla, narednice. Nego s ta. Jer evo s ta jos vidim u njoj: dok tvoji advokati budu dobijali veliki publicitet na rac un gospoe Fridman, tvoje s kolske drugarice e da svedoe u korist tuilatva. Ima da te unite na sudu, Norma. A onda c e da kaz u novinarima sve o tebi, koliko im se gadi, koliko si jadna. I pos to celom svetu otkriju da si bezboz ni, bezdus ni psihopata, porota c e te petostruko osuditi. Razumes li? Bic es osramoena a onda e umreti. Videh blesak panike u z eninim oc ima. Jesam li uspela da doprem do nje? Da li se Norma Donson istinski uplaila? Ako je to tako sigurno, zato uopte pria sa mnom? Zato to je javno tuilatvo voljno da se nagodi s tobom. Oh, ovo bi trebalo da bude dobro. Kao da nisam videla tu taktiku stotinu puta u Redu i zakonu. Postoji jedna kvaka, Norma. Mrvica moguc nosti da se izbegne ta smrtna kazna. I zato me slus aj. Glavni patolog je pregledao izves taj autopsije tvog biveg deka, i kae da ta pria ne dri vodu. Makenzi Oliver? On se predozirao. Analiza krvi je pokazala da je bio na granici da se predozira. I bio je u tridesetim, inac e zdrav. Tako da patolog koji je radio njegovu autopsiju nije traio nikakav dalji uzrok smrti. Ali danas je novi dan, Norma. Mislimo da si ga ubila jer te je ostavio. Njegova ekshumacija je u toku. A ovoga puta patolog c e traiti tragove zmijskih onjaka. Dz onsonova pogleda u vizitkartu koju joj je Dz ini Fridman dala, pogleda u moj telefon, pogleda u mene. Kakav dogovor predlaete? Ispric aj mi o tim ubistvima, svima njima, ukljuc ujuc i ono s to si uc inila Makenzi Oliveru, i pos tedec emo te poniz enja na sudu i nec emo ic i na smrtnu kaznu. Ova ponuda istic e kad ustanem iz ove stolice. Nastupila je duga pauza, puna dva minuta. Onda Norma Donson ree: To nije dovoljno dobro. To je sve to nudimo. Prikupih papire i zakopah sako, odgurnuh stolicu od stola. Ljubimc e zapijuka: Koliko c ete mi ublaz iti kaznu ako vam

kaem ko je ubio one bogatae osamdeset druge godine? Potisnuh iznenaenje i uzbuenje. Okrenuh se ka zatamnjenom ogledalu i sekund kasnije, Dz akobi otvori vrata, proviri u sobu za ispitivanje. Samo trenutak ree mi. Pozvau Parizija.

102.

oba za ispitivanje se smanji kad su u nju us li Rii Pas i Dz akobi sa svojih kombinovanih dvesta pet kila. Parizi je visok metar i osamdeset osam, ima grubu riu kosu, ros avu koz u, struk velic ine XXL i bariton jednog pus ac a. Ume da bude smes an, ali kad bi to hteo mogao bi da uplas i i sopstvenu majku toliko da doivi infarkt. Dz akobi je jos jedno stras ilo svoje vrste ako ga ne poznajete i ne volite kao ja. Njegove nedokuc ive sive oc i prodorne su poput bus ilica, a krupne s ake mu ne miruju. Kao da traz i razlog da ih skupi u pesnice i udari. Dvojica ogromnih mus karaca privukos e stolice, i ja videh kako Ljubimetove podrugljivosti nestaje. Mislim da bi sad trebalo da pozovem advokata ree ona. To je vas e pravo zabrunda Parizi. Obrati se meni: Bokserova, vrati je u eliju. Kad sam krenula da ustanem, Norma Donson povika: ekajte! Nisam dos ao ovamo da se zabavljam upozori je Parizi. I zato mi nemojte trac iti vreme. On otvori jednu fasciklu, rasporedi slike iz mrtvac nice po stolu u vidu lepeze, i upita Ljubimc e: Jeste li vi ubili ove ljude? Dok je Dz onsonova polako prelazila oc ima preko fotogra ija sleva nadesno i nazad, shvatila sam da nikad nije videla svoje rtve mrtve. Da li se kaje? Ili je jebeno impresionirana sobom? Ne diz uc i pogled s fotogra ija, Dz onsonova zatraz i od Parizija da joj obec a da nec e dobiti smrtnu kaznu ako mu ispric a o svom udelu u smrti Makenzija Olivera, i kad se sloio, ona duboko uzdahnu. Sve sam ih ubila ona c e, glasom koji puc e od samosaz aljenja, i dve suze joj potekos e niz obraze. Ali nanela sam im manje bola u smrti nego to su oni meni za jedan dan mog ivota. Zar Ljubimc e nije znala da su njene suze nepotrebne? Da je sve s to nas zanima njeno priznanje? Da su sve to elimo rei? Ona obrisa suze nadlanicom i upita da li video-kamera snima.

Rekoh joj da snima, a ona ree da joj je drago. Zelim da moja izjava bude sac uvana na neki nac in rec e ona. elim da ljudi razumeju moje razloge. Duz e od sat vremena govorila je Norma Dz onson o svojim motivima, iznosec i detalje o z ivotima svojih z rtava kao s to bi to c inio samo opsesivni voajer, opisujuc i njihovo neizrecivo uvredljivo ponas anje prema njoj, koje ona uops te nije zasluz ivala, i ispric ala nam je kako je bezbolno slala svoje rtve na onaj svet. Nakon to je opisala kako je uhodila Makenzija Olivera, odvukla ga u krevet za rastanak, i zatim ga ubola oc njacima jedne guje, Parizi je dobio ono to je eleo. Nita mu vie nije trebalo. Prekinuo je njeno narcisoidno trtljanje u pola rec enice, rekavs i: Moram da idem na sud, gospoice Dz onson. Ispric ajte mi za ubistva iz osamdeset druge ako elite da razmislimo o smanjenju vae kazne. ta mi nudite? Trenutno vam sleduje s est uzastopnih doz ivotnih zatvorskih kazni bez moguc nosti pus tanja na uslovnu slobodu rec e joj on. Dajte nam ubicu iz osamdeset druge i moc i c ete da ispric ate komisiji za pus tanje na uslovnu slobodu koliko vam je z ao nakon s to provedete neko vreme u zatvoru. To je sve? To je nada. To je s ansa da c ete moz da biti pus teni na slobodu pre nego to umrete. Dz onsonova pokri usta s akom. Dugo je razmis ljala i dok je tis ina optrc avala nekoliko krugova oko sobe, nisam mogla c ak ni da pogodim ta e odluiti. Parizi pogleda na sat i odgurnu stolicu, koja zas kripa kao toc kovi teretnjaka. Dovoljno sam uo, porunie ree Parizi Dakobiju. Zavrite s njom. Moj otac Norma e tiho. Kristofer Ros je bio jedna od z rtava rekoh. Poznavao je ubicu? On je bio ubica rec e Ljubimc e. Tatica mi je rekao. On ih je sve ubio.

103.

jubimc e je upravo ocinkarila svog pokojnog oca kao ubicu pripadnika visokog drus tva iz 1982. godine. Ako je to istina, onda je njen otac bio serijski ubica. I ona je sledila njegov primer. Da li je to zaista istina? Ili neto to je u oaju izmislila kako bi pomogla sebi? elela sam da je ujem da to ponovo kae a zatim i jeste. Rekao mi je koga je ubio i zas to. Tatica je mrzeo te folirante koji su mu se ulizivali jer je bio bogat. Voleo je moju majku jer je bila stvarna. Ljubimc e zavuc e ruku u bluzu i izvadi medaljon, otvori ga drhtavim rukama i ispruz i ga da pokaz e Pariziju fotogra iju Kristofera Rosa. Parizi ga nije ni pogledao. Prosto je prz io Dz onsonovu svojim stras nim pogledom u stilu Rii Pas c e ti is cupati grkljan, i rekao: Optuba ne vredi nita. Treba mi dokaz. Ljubimc e okrenu glavu ka meni prvi put otkako su Dz akobi i Parizi uli u sobu. Kljuc evi su mi u tas ni rec e mi. Od crvene nojeve koz e, i mislim da sam je ostavila na stoiu u hodniku. Klimnuh, i rekoh: Crvena tana. Pronai u je. Potraz ite mesingani kljuc s okruglim vrhom, on otkljuc ava katanac od mog pregratka rec e ona. Skladis te Bej storid, pregradak broj dvadeset dva. Tu c uvam sva oc eva dokumenta. U jednoj kutiji nalazi se fascikla oznaena sa Natadara. Je li ta kutija numerisana? Oznaena? Trebalo bi da je u prvom redu. Mislim na prvoj ili drugoj gomili s desne strane... Zamis ljala sam scene u svojoj glavi, kako c u otrc ati gore po nalog za pretres stana Dz onsonove, kad mi je mobilni zazvonio Brenda, nas a asistentkinja na odeljenju, viknu u slus alicu: Lindzi, dva starija tipa... Vrata sobe za ispitivanje se naglo otvoris e i dva doterana

gospodina uletee unutra. Bil Tarboks je bio u pamuc nom odelu na prugice sa crveno-belom tufnastom leptir-mas nom i izgledao je kao da je zaboravio svoj slamnati panamski s es ir ispred u rols-rojsu. Fenova frizura je bila toliko otra da se ovek mogao posei na njegove zulufe. Fen se besno osvrte po sobi, prepozna svoju klijentkinju i rec e: Norma, obustavi pric u. Mi smo tvoji advokati i ovaj razgovor je zavren.

104.

ila sam s Konklinom u njegovoj privatnoj bolnic koj sobi s pogledom na parking. Bio je bled, vlaz ne kose prebac ene preko ela, ali iroko se osmehivao i alio, to su sve bili dobri znaci. Nagnuh fotelju prema njegovom krevetu. Ne ljuti se, Ri, zar ne? Zas to? Jer si sredila Ljubimc e dok sam ja lez ao ovde kao vrec a peska? Zas to bih se ljutio? Mislim, daj, Lindzi rec e on, gledajuc i me svojim smeim oc ima. Sredili ste tu psihopatu od z ene, iako ja nisam prisustvovao tom trijumfalnom trenutku to je vaz no. Sestro! Hou da mi stavite cijanid u infuziju, odmah. Nasmejah se. Ric je izdrz ao Ljubimc etov napad prokletom zmijom, i zbog same te c injenice bio je junak. Bio je z iv i nas dvoje smo, zajedno s Makorklom, bili pohvaljeni jer smo predali Normu Donson na tacni javnom tuilatvu. Ovo je, kako smo voleli da kaz emo, bio sjajan dan da se bude policajac. Jedna sestra donese ruak Konklinu, i dok je on arao viljukom po tanjiru, ispriah mu o svom povratku u Ljubimetov stan. Jedinica za spasavanje z ivotinja je rekla da je kuc a oc is cena, ali ozbiljno, kako mogu da znaju da su pronas li svaku zmiju? Hodala sam n a vrhovima prstiju, Ric , a nisam c ak bila sigurna da sam prstima dodirivala tlo. Usta mu se razvukos e u osmeh, i rec e: Ti si hrabro devojc e, Lindzi. Zgrabila sam tu tas nu, zalupila vrata za sobom, pronas la kljuc eve. Pedeset od s ezdeset dva su bili mesingani s okruglim vrhom. Je li jedan od njih odgovarao bravi? uri negde? upitah ga. Ne, ne. Samo polako. Ponovo se nasmejah, srec na s to c e Konklin napustiti ovu kuc u strave im ga Doca bude otpustio. Sastala sam se s Makorklom kod Ljubimc etovog skladis ta

rekoh. Poveo je onog krupnog momka iz laboratorije sa sobom. Otvorimo ti mi vrata i ugledamo nekih devet metara kartonskih kutija. Krupajlija je poc eo da spus ta kutije, a Makorkl i ja smo pet sati kopali po fasciklama traei Natadaru rekoh. Ispostavilo se da je Natadz ara ime jednog indijskog boga, koji nosi kobru oko ramena. Natadara eksports prodaje otrovne reptile. Lindzi, najjaa si. Da, jesam. Pronas la sam prepisku izmeu izvesnog gospodina Radakris nana iz Natadara eksportsa i Kristofera Rosa, izvrs nog direktora Paci ik kargo lajnsa. I pronas la sam fakturu za sanduk indijskih guja, kritova. Datiranu na januar 1982. Seronja je c uvao dokaz o kupovini zmija? Ali kako to da je on bio i ubica i rtva? Makorkl misli da je njegova smrt bila nesrec a, moz da i samoubistvo. Nikad nec emo saznati, ali ovo je sigurno: Norma Dz onson c e biti osuena na s est uzastopnih doz ivotnih zatvorskih kazni a Makorkl je zatvorio svoj hladan sluaj. Bacala sam kosku mom partneru kad je tornado s plavim loknama uleteo u Konklinovu sobu s jednom kutijom umotanom u ukrasni papir i buketom balona s helijumom. Zdravo ree Konklin, oigledno oduevljen. Zdravo i tebi. Sindi se pozdravi sa mnom, osmehujuc i se od uva do uva, poljubila Konklina, zagrlila ga, poloz ila kutiju na njegov stomak i zatraz ila od njega da je otvori. To je bademantil rec e ona. Ne elim da ti iko drugi osim mene zagleda guzove. Konklin se nasmeja, crvenei. Dok je razvezivao manu, ja rekoh: Zvuc i kao da je vreme da idem. Nadam se da c u te videti sutra u stanici, drue. Poljubih Konklina u obraz i zagrlih svoju neukrotivu drugaricu Sindi, i dok sam izlazila iz sobe, pomislih: Sindi i Ri su dobar par. Zaista jesu.

105.

e vec eri, taman kad smo Kler, Juki i ja us le na vrata kod Suzi, nestalo je struje i u mrac nom baru je istog trenutka nastupila smejancija. Neznanci su se sudarali, naruc ujuc i pivo dok je jos hladno, a bubnjar je nastavio da pras i bez mikrofona, podiz uc i svoj prijatni glas i pevajui: So, aj, pirina, dimljena riba, su fine a rum je dobar u svako doba godine... Nas tri nastavismo ka zadnjem delu kafea, sedosmo za nas uobic ajeni sto, c uvajuc i Sindi mesto dok ne bude odvela kuc i Konklina s njegovim novim bademantilom. Ali, doi e? upita Juki. Kler i ja dramatic no slegnusmo ramenima u isto vreme. Juki se nasmeja, a Lorejn spusti svec e na sto. Donese nam bokal piva, veliku korpicu s c ipsom i c iniju ljutog sosa, uz rec i: Ovo je vec era dok se struja ne vrati. Prisvojila sam Sindino vreme i iskoristila ga da ispric am Kler i Juki o Ljubimc etovom priznanju i okonc anju Makorklovog starog sluaja. Kler se ubaci da nam kaz e s ta je otkrila ponovljenom autopsijom tela Makenzija Olivera, preduc i kao mac ka: Ranica od ujeda se nalazila tik iznad lopatice. Niko ne bi pronas ao te sic us ne tragove zuba osim ako ih izriito ne trai. Bas u tom trenutku, Sindi uleprs a unutra i pronae nas sto. Bila je zadihana ali ozarena dok se uvlac ila u separe pored Juki. Lorejn donese jos jedan oros eni bokal piva, rekavs i: Zatvaramo, dame. Ovaj je poslednji, i Suzi asti. Napunih Sindinu au i ona je podie da nam nazdravi. U vae ime, devojke, hvala to ste spasile Riiju ivot. Molim? promuca Kler. Tebi, Kler, jer si rekla Doci za guje. Inac e ne bi trebovao antidot. I tebi Lindzi, s to si mu vezala onaj kais oko ruke, i rekla mu s ta da radi. Planiras li da sad zahvalis Akademiji? Ono s to sam uc inila za Konklina i on bi uinio za mene. To znai biti partner s nekim.

 Istina, ali ti si to ipak uradila. Ne sluaj je. To LJ-U-B-A-V govori iz nje ree mi Kler. Neto govori iz nje. I tebi Sindi e Juki. Ja sam nevina. Nisam uc estvovala u spasavanju Konklinovog ivota. Pronala si Docu. Pa rec e Kler pretpostavljam da bi svi trebalo da zahvalimo i tebi, Sindi. Ma daj. Konklin je tugovao za Lindzi toliko dugo, a pos to ga nije htela, pretpostavljam da je lepo od tebe to si tom deku dala razlog da ivi. Sindi obori trepavice, okrenu to na s alu rekavs i: Bilo mi je zadovoljstvo. Sve se nasmejasmo, c ak i ja, c ak i Sindi. A kad smo obrisale suze, Juki ree da ima neto da nam saopti. Odlazim iz grada na dve nedelje. Ujak Dz ek me je pozvao, a i odmor mi se blii. Ide u Kjoto? upitah. Prijae mi da odem odavde. Hoe li se videti ponovo s Docom? Videc emo kako c e se stvari razvijati. Ali srce mi nije na mestu, Lindzi. Ili, tanije, glava mi nije na mestu. Kler ree: Ne moe da se pretvara kad je to u pitanju, draga. Ne mogu, nisam mogla, neu ree Juki.

106.

utro je osvanulo i Konklin je bio za svojim stolom kad sam dos la na posao. Bio je okupan i doteran, i izgledao je kao da je osvojio milion dolara. Dnevna smena se okupila oko nas ih stolova z elec i da se rukuje s Konklinom i kae mu kako je sjajno to se vratio. Brenda, koja je ispekla kolac , rec e: Nema onog ko ne voli c okoladni kolac s puterom od kikirikija i bila je u pravu, ali nismo uzeli vis e od dva zalogaja kad je Konklin dobio poziv od Skipa Vilkinsona, svog druga iz narkotika i poroka. Pos to se predstavio, sve s to je Konklin rekao bilo je: Aha. Aha. Zeza me. Da. Da. Odmah dolazimo. Spusti slus alicu i rec e mi: Momci iz narkotika su sinoc uhapsili jednu kurvu na kreku. Kod sebe je imala dvadeset dvojku registrovanu na Nila Pinkusa. uvaju nam je dok ne stignemo. Odvezli smo se do policijske stanice posve obic nog izgleda, bivs e fabrike Roto-rutera, koja je zauzimala c etvrtinu bloka na uglu Osamnaeste i Ulice Potrero. Popesmo se trkom do treeg sprata. Skip Vilkinson nas je doekao na ulazu. Odveo nas je do sobe za posmatranje, gde smo mogli da vidimo osumnjic enu kroz staklo s ogledalom. Bila je to mlada crnkinja, kos cata, u poderanim farmerkama i prljavom roze topu koji se s irio ispod linije grudi. Plavi uvojci su poc eli da joj se ispravljaju i sudec i prema njenom nemirnom pogledu i drhtavim rukama, zakljuc ila sam da je provela teku no u pritvoru i da joj je sada neophodna doza. Vilkinson rec e: To je Lavanda Luis, ima sedamnaest godina. Ovo je njen dosije. Proc itah: Dva haps enja zbog prostitucije. Ovo joj je prvo hapenje zbog posedovanja droge. Ispitujete je zbog ubistva? Sve je mogue, ali to mi nije delovalo izgledno. Jesi li primetila gde z ivi? upita me Vilkinson, ubadajuc i dosije prstom. Ulica Kol. Na toj adresi se nalazi kua Beskunog. Zivela je tamo. Moz da jos uvek z ivi. U svakom sluc aju, bila je jedna od njegovih devojaka. Moz da je ona vas poc inilac. Okus ajte sreu ree Vilkinson.

Bio je to jedan od onih neverovatnih trenutaka. Onaj dus ebriz ni advokat Nil Pinkus je lagao kad je rekao da ne poseduje pis tolj. Onda je rekao da mu je neko ukrao pis tolj. Pomislila sam da je i to la, i nisam oekivala da e se njegov pitolj pojaviti. Pogreila sam.

107.

onklin i ja uosmo u sobu za ispitivanje, i Konklin mi izvuc e stolicu, pokazujuc i kakav je dz entlmen. Sedosmo, a devojka se skupi u stolici dok nas je Konklin predstavljao. Lavanda on c e prijatnim tonom je li to istina? Prodavala si drogu za Beskunog? Devojka je zurila u sto, ljus tila lak s noktiju, uops te ne diz uc i glavu. Konklin rec e: Cuj, nije nas briga za drogu. Znamo kakav z ivot si vodila s njim. Znamo kako te je koristio. Beskuni je bio dobar prema meni. Je l tako? Znai, nisi imala razlog da ga ubije? Da ga ubijem? Ja? Nisam ga ja ubila. Ne, ne, ne. Nisam to bila ja. Nismo imali nikakav dokaz da je Lavanda Luis pucala iz tog pitolja, niti ak da je Rodni Buker ubijen iz pitolja Nila Pinkusa. Meci pronaeni u lobanji Beskuc nog bili su tako meki i fragmentisani da nije bilo moguc e dokazati iz kog su oruz ja ispaljeni. Ali bila sam sigurna da Lavanda Luis to ne moe da zna. Moram da ti kaz em, Lavanda rekoh u velikoj si nevolji. Beskuc ni je ubijen iz tvog pis tolja. Ako nam ne das razlog da poverujemo u suprotno, bie osuena za njegovo ubistvo. Lavanda Luis skoc i iz stolice, c uc nu u ugao i pokri glavu rukama. Bila je na vrhuncu narkomanske krize. Za minut c e poc eti da vris ti i pena e joj poi na usta. Nisam to bila ja! Nisam ubila nikoga! Pitolj kae drugaije ree Konklin. Treba mi neto. Umirem. Prvo nam reci ta nas zanima, pa emo ti dati neto. Dok je Lavanda c uc ala u uglu, ljuljajuc i se i kukajuc i, ja sam rekonstruisala zloin u glavi, pokuavajui da sklopim sve kockice. Recimo da je toj devojci trebala droga. Buker joj je rekao da izae na ulicu i odradi nekoga. Imala je Pinkusov pis tolj. Pratila je Beskuc nog i zapretila mu na ulici, i kad joj nije dao drogu, ubila ga je i opljac kala. Ali kako je mogla i da ga pretuc e? Bila je sitna. Svakako

nije bila dorasla Bukeru. Nabaviete mi fiks? upita ona Konklina. Nabaviemo ti pomo ree Konklin. Lavanda se c es ala po koz i, c upala kosu. Bila sam sigurna da smo je izgubili, da je pala u crnu rupu jada i da ne zna da smo i dalje tu. Ali ostala je pri sebi. Jos uvek se ljuljajuc i, jos uvek zurec i u pod, dreknula je kao da je opsednuta: Semi Pinkus mi je dala pis tolj da bih mogla da se zatitim na ulici! Ustadoh iz stolice, prioh Lavandi, sagnuh se da bih mogla da joj pogledam u oi, i upitah je: Kako je Semi Pinkus nabavila taj pitolj? Devojka je zurila u mene kao da sam glupa kao tocilo. Uzela ga je od svog oca. Gospodin Nil? On je ubio Isusa Beskunog.

108.

rce mi je udaralo u grudima poput c ekic a po c elic nom bubnju. Konklin je bio uz mene dok smo se peli uskim stepenis tem koje je vodilo do advokatske kancelarije iznad narodne kuhinje Od srca. Gomila devojaka iz kozmetic kog salona pokus a da nas mimoie, vide odluc nost na nas im licima, vrati se do odmoris ta i priljubi uza zid, a jedna od njih glasno ree ostalima: To su policajci! Pokucah na vrata kancelarije Pinkus i Pinkus, i kad nec iji glas ree: Ko je? rekoh: Gospodine Pinkus, policija. Al Pinkus, krupniji, mlai brat, otvori vrata. Kako mogu da vam pomognem? upita on, blokirajui nam prolaz telom. Za poetak, moete da nas pustite da uemo. On uzdahnu, otvori s irom vrata, doviknu preko ramena: Nile, policija. Nil Pinkus izae iz svoje kancelarije. Bio je obuc en isto kao prilikom nas eg poslednjeg vienja: sive pantalone, bela kos ulja sa zavrnutim rukavima, bez kravate. Izvadih nalog iz unutras njeg dz epa sakoa i pokazah ga gospodinu Nilu. Uhapeni ste. On mi istrz e nalog iz ruke, otvori ga, prelete pogledom i rec e: Jeste li vi ludi? Nisam nikoga ubio. Imamo vas pis tolj, gospodine Pinkus. Pojavio se u posedu jednog svedoka koji c e svedoc iti da ste pucali na Rodnija Bukera i ubili ga. To je ludo rec e Nil Pinkus, korac ajuc i nazad ka svojoj kancelariji. Pozvau svog advokata. Ne mrdaj! povika Konklin. Digni ruke tako da moz emo da ih vidimo. Odmah. Nisam oc ekivala otpor, ali bila sam spremna za njega. Dok je Konklin drz ao svoj glok uperen u Nila Pinkusa, ja ga pribih uza zid i vezah mu ruke lisicama iza lea. Ima pravo da uti rekoh dok sam ga pretresala. Hej! povika Al Pinkus. Pustite mi brata. Pobrkali ste lonc ic e.

Ja sam ubio Rodnija Bukera. Ale, ne! Slus ajte rec e mi Nil Pinkus Al nije imao nikakve veze s tim. Ja sam to uc inio. Ja sam ubio to kopile zbog onog s to je napravio od moje erke. Ja sam taj koji ga je ubio, i nije mi z ao bes e istrajan Alan Pinkus. Buker je bio zlo kopile. Ono s to je napravio od Semi... to dete je moglo da postane ta god je htelo. Nil je hteo da ga sredi legalnim putem, ali Buker je bio previs e namazan. I zato sam lepo uzeo bratov pis tolj. Nas ao sam to govno na ulici i ispraznio mu pitolj u glavu. Hvala rekoh. U Bukeru je bilo dovoljno metaka i pretrpeo je dovoljno batina da ste obojica mogli da ga ubijete. U stvari, to jeste moja teorija. Vas dvojica ste ga sredili zajedno. Proc itala sam prava Alanu Pinkusu, a Konklin mu je stavio lisice, ali u meni se javila trunka brige. Nil Pinkus je rekao da je on ubica. Al Pinkus je rekao da je on ubica. Kakav sluc aj se moz e izgraditi na osnovu svedoc enja Lavande Luis, prostitutke zavisne od kreka koja moz e da umre pre nego s to ita od ovoga dospe na sud? Sama sam sebi odgovorila. Ako oba brata preuzmu odgovornost za ubistvo Beskuc nog, ako obojica budu tvrdili da su sami to uc inili, to bi nekom porotniku moglo da da razloga za osnovanu sumnju. Dovoljno je da jedan porotnik glasa drugac ije od ostalih pa da suenje bude ponis teno a sumnjam da bi grad mogao da svari vis e od jednog suenja za ubistvo kriminalnog ljama kao to je Rodni Buker. A onda mi je sinulo. Braa Pinkus su to isplanirali. Konklin i ja poterasmo dvojicu mus karaca niza stepenice, dok sam u sebi vec razmis ljala kako c emo ih razdvojiti, ispitati, pokus ati da nateramo jednog da oda drugog. Ali kad smo stigli do dna stepenis ta tok misli mi je bio prekinut. Gomila je c ekala ispred otvorenih vrata i tada je situacija postala zaista luda.

109.

asa ljudi je pokuljala iz narodne kuhinje na ulicu. Bilo je tu beskuc nika i volontera, i u sve gus coj gomili ugledala sam ljude koji su izgledali kao da ne pripadaju tu: biznismene i ene iz okoline. Dreknuh: Pomerite se! Pustite nas da proemo! Ali umesto toga, masa se zgusnu oko nas, gurkajuc i nas, pretec i da postane jos agresivnija. Brz e-bolje potraz ih mobilni, ispritiskah brojeve bez gledanja i nekako uspeh da dobijem deurnog narednika u stanici. Rekoh mu broj znac ke i lokaciju, i da nam je neophodna jedinica za suzbijanje nereda. Istog trenutka. Jedan c ovek u dobrom odelu probi se ka nama, dovikujuc i mi: Narednice, narednice, ja sam Frenklin Moris, iz Udruz enja z itelja Pete ulice. Ne mogu da vas pustim da uhapsite ove ljude jer sam ja ubio Rodnija Bukera i mogu to da dokaz em. Nil je pokus ao da me sprec i u tome, ali morao sam da uinim ono to je ispravno. Reci joj, Nile. Bio je to poc etak lanc ane reakcije, kakvu nikad ranije nisam videla i kakvu nisam mogla ni da zamislim. Ja sam Luvi Dz amp rec e crnkinja u naoc arama s ljubic astim ramom i das ikijem 8 preko helanki, okrec uc i svoje vitko telo postrance, probijajuc i se k nama dok je pric ala: Ne slus ajte gospodina Morisa, narednice. On je najbolji drug Nila Pinkusa. Sluajte mene. Zvali smo policiju neprestano, i oni nisu uc inili nis ta. Rodni Buker je bio kuga od c oveka. Prodavao je drogu. Pretvarao je ine devojke u narkomanke i kurve. Ja sam ga upucala jer je bio sam avo. Pitajte koga hoc ete. Uc inila sam to malim pis toljem Nila Pinkusa, i spremna sam da poem s vama. Poela je da me hvata vrtoglavica, a pomalo i munina. Kola su nam bila samo dvadeset metara dalje, ali gomila je bila tako gusta da nisam mogla da ih vidim. Oc ekivala sam da c ujem sirene, ali nisam ula nita osim negodovanja oko sebe. Jos jedan c ovek je priznao, vukuc i me za rukav, govorec i da se zove Hari Bejnbridz . Bio je crne puti, s dredovima i zlatnim zubima, izgledao je kao beskuc nik, rekao je da je pretukao Bukera letvom

nakon to mu je prosuo mozak Pinkusovim pitoljiem. One pric e u novinama koje govore kako je Isus Beskuc ni bio dobar c ovek? Bio je govno. Gde ste vi ljudi bili kad smo vas zvali? Zas to sam ja morao da okrvavim ruke? Ali jesam, gospoo policajko. Ukrao sam pis tolj gospodina Pinkusa i upucao tog seronju. Molio je za z ivot, ali nije me bilo briga, zbog onog s to je uc inio mojoj devojc ici, Flori. Jedna z ena istupi napred, ili je to moz da bio mus karac obuc en kao ena, nisam bila sigurna. Ree da se zove Mersi. Taj smrad je pretvorio moju mlau sestru u kurvu. Nakljukao ju je metom i umrla je na ulici. Bas tu. Morala sam da ubijem tu smradinu, razumete? Vec su me proglasili ludom pa se nisam brinula ni zbog kakve porote. Mersi! Uc uti. Nemoj nis ta da priznajes . Ja sam ga ubio rec e jedan ovek koji je izgledao kao mladi bokser. Nos mu je bio nakrivljen na jednu stranu i izgledao je kao osoba iji se mozak previe tumbao po lobanji. Ja sam upucao Beskuc nog advokatovim pis toljem s est puta. Bambam, bam-bam, bam-bam, a kad je pao na zemlju, is utirao sam ga. Udarao sam ga ovim rec e on, tresuc i pesnicom. Ucmekao sam to ubre zbog onog to je uinio naem kraju. Poznata plavokosa devojka ispijenog lica, lepa kao voa navijac a na metu, istupi napred. Moj otac i stric Al su krivi jedino zbog toga s to su pokus ali da spasu mene rec e Semi. Rekla sam da sam volela Beskuc nog, ali to je bila laz . Pos to sam ga ubila, svi smo lagali da policija ne bi posumnjala ni u koga od nas. Bio je tiranin. Zarobio me je. Zato sam uzela oev pitolj... Sad mi je postalo jasno, jasno kao dan. Ovaj haos je bio organizovan. Jesu li brac a Pinkus planirala ovo od dana kad su njih dvojica ili neko drugi ubili Isusa Beskunog? Policijska kola i kombiji, svi s upaljenim sirenama, doletes e Petom ulicom i zakoc is e na trotoaru, rasterujuc i gomilu. Policajci poiskakae napolje maui palicama, potiskujui masu. Privedite ovu dvojicu rekoh policajcima koji stajahu najbliz e meni. Predah im brac u Pinkus, i dok su ih pratili do kombija, rulja opet nagrnu napred.

Nil Pinkus okrete glavu dok ga je policajac uvodio u kombi. On rec e: Samo sekund, policajc e. Narednice Bokser? doviknu on. Zar ne vidite? Ili smo svi mi krivi, ili nije niko. I c ak ako ikoga izvedete na sud, nec ete ga osuditi. Ubica Rodnija Bukera je prokleti junak.

110.

z pomoc jedinice za suzbijanje nereda, Konklin i ja priljubismo s estoro ljudi uza zid i pretresosmo ih. Zapisali smo njihova imena, a zatim utovarili u kola i kombije i odvezli do stanice na ispitivanje. Zelela sam da c ujem pric u o ubistvu Beskuc nog od svih osmoro, kako su ga izveli i zato. Bila sam za volanom, jos uvek se znojec i dok smo se Konklin i ja vozili nazad ka stanici. Cela ta scena s ruljom podigla mi je pritisak u stratosferu, i jos sam bila daleko iznad svojih uobic ajenih s ezdeset osam otkucaja u minuti. Ali bila sam srena. U stvari, ushiena. Bacih pogled u retrovizor i videh Frenklina Morisa i Mersi iza zas titne res etke, na zadnjem sedis tu, kako c askaju kao da ih vodimo na ruak. Zato da se brinu? Brac a Pinkus c e moz da izgubiti dozvolu da se bave advokaturom jer su priznali ubistvo, ali neko drugi c e uskoc iti da brani ovu grupu zaverenika, od kojih je za ubistvo Rodnija Bukera kriv jedan ili svi oni. Ali mislila sam da e se predvianje Nila Pinkusa obistiniti. Ako se ovi ljudi budu drz ali svojih pric a, nijedna porota nec e nikoga osuditi. Osam priznanja je osam puta gore od jednog, gde svako protivrec i svakom drugom, tako da bi osnovane sumnje bilo na pretek. Zapitala sam se hoe li suenja uopte biti. Rekoh Konklinu: Sindi c e dobiti ponudu da se po njenoj pric i snimi ilm. Diler droge, koji je od narodnog junaka postao masovni ubica, zaustavljen zahvaljujuc i zaveri ulic nih osvetnika. Treba da je pozove. Neu, ti je pozovi. Ne elim da poremetim lanac komandovanja. Nasmes ih se i rekoh: Dobro. Pos to zavrs imo s ovim, dac u joj ekskluzivan intervju. Utihnula sam posle toga. Dok sam skretala u Ulicu Brajant, razmis ljala sam o Isusu Beskuc nom, s armantnom i zgodnom olos u koji je prodavao krek deci, pretvarao devojke u zavisnike od meta, c oveku koji je naruc io da mu

se napravi pokretna laboratorija za spravljanje meta koja je odletela u vazduh ubivs i deset ljudi, od kojih su vec inu c inili obic ni graani koji su krenuli na posao. Ne odobravam ulinu pravdu. Ako budemo mogli da osudimo Bukerovog ubicu, to c emo i uc initi. Ali moz da c e se ovoga puta drz avne snage reda povuc i pred jednom drugom vrstom zakona. Isusa Beskunog, ulinog sveca koji to nije bio, narod je sredio brz e i pametnije nego s to bismo mi to uradili a da mu pritom nisu dali mogunost uslovnog putanja na slobodu. Bilo je neporecivo da je na grad bolji sad kad njega vie nema. O emu razmilja, Lindzi? upita me Konklin. Okrenuh se da ga pogledam, i videh da se i on dobro osec a. Rekoh: Razmis ljala sam kako je, na neki c udan nac in, ovo dobar dan da se bude policajac.

Epilog Napokon sreni

111.

ok je Dz o upravljao svojim lepim crnim mercedesom klase S, opus tala sam se na sedis tu pored njega. Bio je sjajno okrenuti glavu ulevo i videti njegovo prelepo lice, snaz ne ruke na volanu. Svaki put kad bi me uhvatio da ga posmatram, i on bi se okrenuo da pogleda mene. Osmehivali smo se jedno drugom kao srednjos kolci koji su se prvi put zaljubili. Gledaj kud vozi, drukane rekoh mu. elim da ti skinem tu haljinu ree on. Samo to sam je obukla! Sec am se on c e, bludno se smes ec i. Nego, o c emu si mi ono bee priala? O Juki. Dabome. Juki odlazi na nekoliko nedelja. Trebalo je da ode na nekoliko nedelja, ali ju je Parizi onda pozvao u svoju kancelariju i rekao: Imam jedan sluc aj za vas, gospoice Kasteljano. Mislim da bi mogao da vam donese unapreenje. I poviicu. Dz o smota volan i mi skrenusmo na put koji je vodio ka samostanu Svetog srca na Paci ik hajtsu, neverovatno lepom i pomalo jezivom starom manastiru, gde je Dz oov prijatelj gradonac elnik odrz avao veliko dobrotvorno vec e u cilju prikupljanja sredstava za decu iz siromanog dela grada. Bio je to dogaaj iskljuc ivo za c lanove visokog drus tva, ali Dz o se nalazio pri vrhu liste zvanica jer je bio saradnik vlade, bivs i zamenik direktora drz avne bezbednosti i struc njak za situaciju na Bliskom istoku. Lakeji zaduz eni za parkiranje kola u piratskim odelima istupis e iz senki, a prednji farovi preobrazis e to zdanje u elegantno mesto za vec ernji izlazak. Gosti obuc eni u marku prada od glave do pete izlazili su iz svojih skupih kola, a Do izae iz naih. On dade kljuc eve jednom lakeju, pa obie s druge strane i otvori meni vrata. Uzeh ga za ruku. Hou da ujem ostatak prie ree on.

Poosmo ka luc nom kamenom ulazu. Bila sam svesna da sam se za promenu doterala: nosila sam cipele s visokim potpeticama, podigla sam kosu, obukla dugu, tesnu, crvenu haljinu na s niranje i lepo sam se osec ala znajuc i da ako je ikad neka haljina bila sas ivena za plavus u visine metar i sedamdeset i osam, ja sam je nosila. I ako je ikad postojao lep i zgodan ovek u smokingu, ja sam ga drala podruku. Oh. I tako je Parizi rekao Juki: Dajem ti sluc aj Rodnija Bukera. Cestitam. Dao joj je bombu, Dz o. Osam optuz enih, nula svedoka, oruz je kojim je ubistvo moz da poc injeno i sa c ijim mecima se oni izvaeni iz tela ubijenog ne mogu uporediti, i omraz ena z rtva. Radic e na ovome godinu dana, a onda ima da je sahrane na sudu. Jadna Juki. Jednog dana e joj se posreiti. Moda. Nadam se. Preosmo preko praga i obresmo se na koktel-vec eri u punom zamahu. Prelepi ljudi su z ivo razgovarali i smejali se, dok su im glasovi odjekivali u velic anstvenoj sali za prijeme s visokom oslikanom tavanicom ispresecanom poprec nim gredama, osmis ljenom da lic i na tavanice u Vatikanu u stilu italijanske visoke renesanse iz 16. veka. Jedan konobar doe nosec i c as e sa s ampanjcem na posluz avniku, i Do i ja uzesmo po jednu. Otpivs i gutljaj, Dz o spusti svoju c as u na obliz nji sto, zavuc e ruku u dz ep i izvadi crnu plis anu kutijicu koju sam videla mnogo puta ranije. Dva puta ju mi je davao i, iako je nikad nisam u potpunosti prihvatila, sac uvala sam je od poz ara i tokom selidbe kod Dz oa, i otvarala je s vremena na vreme, isto da vidim gde stojim u svojoj glavi. I sada je Dz o ponovo otvorio tu crnu kutiju i ispruz io je tako da je pet dijamanata u prstenu od belog zlata zasvetlucalo poput kristalnog lustera. Pogledah ga, razmis ljajuc i kako mu elegantno odelo nije potrebno. Volela bih ga i da je bio u trikou sa ljokicama. Nasmeih se. Imam onaj oseaj ve vienog ree on. Leptiric i u stomaku mi se uzleprs as e, ali stajala sam mirno, gledajui u oi svog zgodnog plavookog dasu. Moram li da se vratim u Kvins i z ivim s majkom? Ili c es se udati za mene, Lindzi? Hoe li da bude moja ena? Dok su se ljudi komes ali oko nas, orkestar zasvira neku pomalo

otrcanu ali sentimentalnu dz ez numeru iz c etrdesetih. Bila je potpuno savrena. Spustih au i ispruih ruku. Je li to da? upita Do. Ili me pita za ples? I jedno i drugo. To je jedno definitivno i dvostruko da. Dz oovo lice se zgrc i od osec anja. On rec e: Volim te, plavus ice. Namaknu mi prsten na prst i poljubi me. Osetila sam snagu nas eg poljupca koji je zapec atio taj savrs eni trenutak i blagoslovio nas u zajedniku budunost. Zagrlih Dz oa oko vrata a on me stez e. Dok smo lagano plesali uz Moonlight Serenade Glena Milera, Dz o mi nez no s apnu na uvo: Nee se predomisliti. Ima da se venamo. Da, Do, hoemo. Volim te svim srcem. Zaista te volim.

112.

orma Dz onson se odmarala u svojoj c eliji s maksimalnim obezbeenjem u Centralnom z enskom zatvoru drz ave Kalifornija. Metalna c elija dimenzija dva i po sa dva i po metra bila je okrec ena u bez boju i imala je dva uska kreveta, jedan iznad drugog, jedan lavabo, toalet od nerajuc eg c elika, i ako se ne rac una druga zatvorenica koja je hrkala iznad nje, to je bilo to. Njena cimerka je bila Bernadet Radke, dovoljno stara da joj bude majka, ubica kao ona, ali ni izbliza toliko pametna ili kul. Berni je ubila muz a pregazivs i ga kamionetom, i onda, dok je begala otale, projurila na crveno svetlo i ubila jos troje ljudi. Jedan od njih je bio osmogodinji deak. Uprkos broju rtava, Bernadet je bila laka kategorija. Nije planirala svoje zloc ine, nije imala nikakvog stila. Bila je samo pobesneli c udak na granici mentalne zaostalosti, ali to je Ljubimc etu odgovaralo jer je Berni praktino bila njen rob. Svi su to bili. Norma Donson vie nije bila Ljubime. Nije imala zadatke, obaveze, i svaki c uvar na tom mestu, svaki staratelj, morao je da se brine o njoj. Drugi su joj spremali hranu. Prali plavu uniformu. Slagali posteljinu. Isporuc ivali pos tu, i znate s ta? Dobijala je mnogo pisama. Od oboavatelja. Iz asopisa. Iz Holivuda. Sad je bila slavna linost. Svi su z eleli da je upoznaju, da pric aju s njom. Plas ili su je se i divili joj se. Na ovom mestu se osec ala kao kraljica maturske vec eri. Prvi put u svom ivotu mislila je da se nalazi tamo gde i pripada. Norma je lez ala u svom krevetu, gledajuc i u lez aj iznad sebe, projektujuc i ceo svoj z ivot na to prazno platno. Premotavala je u glavi mnoge trenutke koji su od nje nac inili ono s to jeste, zadravajui se na onim najslavnijim, i prepriavala sebi svoju priu. Naroc ito se prisetila jedne pric e koju nikad nikome nije ispric ala: o tome kad ju je tatica odveo u svoju kuc u na Nob hilu kad tamo nikog nije bilo. Pokazao joj je zmije koje je drz ao u svojoj privatnoj

sobi, pokazao joj kako rukuje njima, i rekao joj kako se mogu iskoristiti da se neko ubije. Prisetila se koliku je ljubav osetila prema njemu tom prilikom. Koliko ga je oboz avala. Ali postojalo je tu jos nes to. Ono pitanje. Zato nije mogao u potpunosti da je prizna? Majka joj je obic no bila odmah tu u prizemlju, usisavala dnevnu sobu. Zas to tatica nije mogao da izbaci svoju z enu iz kuc e? Zas to nije mogao da proglasi Normu i njenu mamu svojom pravom porodicom, budui da ih je obe toliko voleo? A onda se neto desilo. Njegova z ena je us la i videla Normu i njenog oca zajedno, i pobesnela je. Ne, Krise. Ne ovde. Rekla sam ti. Nemoj nikad da dovodis tu devojicu u moju kuu. A njen tatica je rekao: Da, draga. Izvini, draga. Norma je imala zmiju u ruci, drz ec i joj usta otvorena pomoc u palca i kaiprsta, ba kao to ju je tatica nauio. Ali u tom trenutku na licu mu se ukazala panika. Rekao je: Moram da te sklonim odavde. Kao da je ona neko ubre. A ne njegova krv i meso. Kao da nije njegova c erka. Potomak c erke jednog senatora i prvog itelja Kalifornije. Provukla se ispod njegove ruke, protrc ala pored ves tice i spustila se hodnikom do glavne spavac e sobe. A tamo, u sobi gde su spavali zajedno, pustila je guju pod c ebe, gde je bilo mrac no i toplo, bas kao s to zmije vole. I mislila je da ostavlja zmiju da bi njegova ena umrla ali znala je da i njen tatica spava u tom krevetu. Pronaao ju je u glavnom kupatilu. Pokucao je na vrata. Pouri! povikao je. Bilo je to poslednje s to joj je rekao. Izas la je iz kupatila i istrc ala iz kue i sedela satima na ivinjaku. Plakala je kad je umro. I sve se promenilo posle toga. Ali nije joj bilo z ao. Ustala je u svoju odbranu, i z ivot je sada opet bio dobar. Zadovoljavali su joj sve potrebe. I bila je najokoreliji, najvaz niji z itelj ovog mesta. Ovde su je potovali. Potovali su je. Sve u redu, Norma? upita c uvar, dolazec i da pusti Normu i Berni iz c elije radi njihovog jednoc asovnog izlaska u dvoris te,

zveckajui kljuevima, proizvodei taj uteni zvuk. Savrs eno rec e Norma Dz onson, uputivs i c uvaru redak osmeh. Nikad bolje.

Izrazi zahvalnosti

ugujemo veliku zahvalnost ovim vrhunskim profesionalcima koji su s nama podelili svoje dragoceno vreme i struc nost tokom pisanja ove knjige: kapetanu Ric ardu Konklinu, doktoru Hamfriju Germanijuku, Caku Haniju, Mikiju Sermanu, Filipu R. Hofmanu, doktorki Mis el Ku, doktorki Mariji Pejdz , Timu Hetriku i Rebeki Diliberto. Posebno smo zahvalni Marielen Dankenbrink na njenoj rep numeri iz autobusa, Krisu Kuperu, Naradz anu Radakris nanu i dvoma prvoklasnim timskim igraima, Linu Kolomelu i Meri Dordan.

Beleka o autorima

z ejms Paterson roen je 1947. godine. Dobio je nagradu Edgar 1977. godine za najbolje debitantsko delo kriminalistic kog z anra za roman The Thomas Berryman Number, koji je najpre odbilo 26 izdavac a. Mada kao svog omiljenog pisca c esto navodi Markesa, Dz ejms Paterson priznaje da su na njega najdublje uticali ilmovi Operacija akal i Isteriva avola: U jednom momentu sam shvatio da u meni ne ui Ulis, ali da bi mogla uati Operacija akal. To otkric e poluc ilo je vis e od osamdeset napisanih romana, od kojih su mnogi i ekranizovani. Do sada su mu knjige prodate u stotine miliona primeraka, i prevedene na desetine svetskih jezika. Pos to je napisao nekoliko uspes nih trilera, Paterson je ranih devedesetih dos ao na ideju da stvori afroameric kog heroja u okviru tog z anra. Tako je nastao forenzic ki psiholog Aleks Kros, koji je postao jedan od najpoznatijih likova u detektivskoj literaturi i inspiracija za dva ilma Prikrada se pauk (Laguna, 2002. i 2006) i Poljubi devojke (Laguna, 2004), oba s Morganom Frimenom u ulozi Krosa. Trec i roman iz tog serijala je Dek i Dil (Laguna, 2007), a slede Maka i mi (Laguna, 2007), Potraga za lasicom (Laguna, 2010), Rue su crvene (Laguna, 2011), Ljubiice su plave (Laguna, 2011), Four Blind Mice, The Big Bad Wolf, London Bridges, Mary, Mary, Kros (Laguna, 2009), Double Cross, Cross Country, Alex Cross's Trial, I, Alex Cross, Cross Fire i najnoviji, Kill Alex Cross. Paterson se oprobao i u drugim z anrovima, pa je 1998. objavio nauc nofantastic ni roman Kad vetar duva (Narodna knjiga, 2004), a 2001. pojavljuje se sentimentalni roman Suzanin dnevnik za Nikolasa (Laguna, 2001), roman koji po snazi porede s Mostovima okruga Medison, potom Samantina pisma Denifer (Laguna, 2005) i Sundays at Tiffanys. U serijalu Maximum Ride dosad je objavljeno i njegovih sedam romana za decu. enski klub za reavanje ubistava naziv je serijala knjiga o c etiri prijateljice detektivki, reporterki, sudskom patologu i javnoj tuz iteljki koje zajednic ki res avaju ubistva, i po njemu je snimljena TV serija i napravljena kompjuterska igra. Dosada su objavljeni

sledec i romani iz tog serijala: Prvi koji umire (Narodna knjiga, 2002), Druga prilika (Narodna knjiga, 2003), Trei stepen (Narodna knjiga, 2005), etvrti juli (Mladinska knjiga, 2009), Peti jaha (Mladinska knjiga, 2010), esta meta (Mladinska knjiga, 2010), Sedmo nebo (Mladinska knjiga, 2011), Osmo priznanje (Mladinska knjiga, 2011), 9th Judgement i najnoviji 10th Anniversary. Paterson je napisao i sledec e romane: Dvorska luda (Laguna, 2003), Kua na plai (Narodna knjiga, 2004), Kua na jezeru (Narodna knjiga, 2005), Pononi klub (Laguna, 2006), Spasilac (Evro Giunti, 2007. i 2010), Sudija i porota (Evro Giunti, 2008. i 2010), Seks na brzaka (Mladinska knjiga, 2008), Season of the Machete, Hide & Seek, Miracle on the 17th Green, See How They Run, When the Wind Blows, Black Friday, Cradle & All, Santa Kid, Honeymoon, Ubistvo na plai (Evro Giunti, 2009), Youve Been Warned, Jedrenje (Laguna, 2009), Bikini (Evro Giunti, 2009. i 2010), Don't Blink, Postcard Killers, Toys, Now You See Her, Kill Me If You Can. Godine 2007. Paterson je zapoc eo nov serijal romana o detektivu Majklu Benetu i njegovo desetoro dece. Do sada su objavljeni romani: Stani na crtu (Evro Giunti, 2010), Run for Your Life, Worst Case i Tick Tock. Godine 2008. Paterson je zapoc eo serijal o Danijelu X i natprirodnim moc ima. Do sada su objavljeni romani: Dangerous Days of Daniel X, Watch the Skies, Demons and Druids i Game Over. Godine 2009. Paterson je pokrenuo serijal fantastike za tinejdz ere o ves tici i c arobnjaku. Do sada su objavljeni romani: Witch and Wizard, The Gift i The Fire. Godine 2010. Dz ejms Paterson je krenuo s novim serijalom o bivs em marincu i agentu CIA-e Dz eku Morganu koji je od oca nasledio elitnu detektivsku agenciju. Prvi roman tog serijala je Private, a slede romani Private London i Private Games. Paterson je 2009. objavio dokumentarnu knjigu Ubistvo kralja Tutankamona (Laguna, 2010). Paterson poslednjih nekoliko godina knjige c esto pis e u tandemu s drugim piscima Endruom Grosom, Maksin Pitro, Piterom de Jongom, Hauardom Rafanom, Majklom Ledvidz om i Gabrijelom Sarbone. Dejms Paterson ivi u Palm Biu na Floridi, sa enom i sinom.

Maksin Pitro je romanopisac i novinarka. ivi u Njujorku s muem. Tea Jovanovi

1 Vidi esta meta, Dz ejms Paterson (Mladinska knjiga, 2010). (Prim. prev.) 2 Engl.: hung jury porota koja ne moz e da se usaglasi oko presude; hung znai i obesiti. (Prim. prev.) 3 Nazvan po sluc aju iz 1896. godine Alen protiv Sjedinjenih Drz ava, kad je odluc eno da sudija ima pravo da ohrabri neodluc nu porotu da nastavi s veanjem dok ne donese presudu. (Prim. prev.) 4 Engl.: pending na ekanju, odloeno. Igra rei. (Prim. prev.) 5 Popularni lik iz TV serije Mesto zloina: Las Vegas. (Prim. prev.) 6 Misli se na tzv. Memorijalni dan, koji se obelez ava u c ast z rtava svih ratova u kojima je uestvovala amerika vojska. (Prim. prev.) 7 Engl.: The Amazing Race rijaliti ou. (Prim. prev.) 8 Raznobojan odevni predmet za mus karce slic an kos ulji. (Prim. prev.)