VLAST, MO, AUTORITET

Pojmovi vlast, mo i autoritet spadaju u istraivako polje politike teorije, sociologije politike i opte
sociologije. Svaki od ova tri pojma, moe biti predmet zasebne analize. Tako se moe govoriti o tipovima
vlasti, oblicima vladanja, razliitim politikim sistemima, razliitim izvorima i oblicima moi, kao i o
poreklu autoriteta i mogunostima njegovog uticaja.
Kategorije mo i autoritet nisu, meutim, samo obeleje vlasti ve i drugi! s"era drutvenog ivota i na
razliite naine se mani"estuju unutar zasebni! oblika drutvenosti. Postoji vie vrsta i sredita moi, kao i
razliiti! tipova autoriteta. #o, dakle, moe biti ekonomska, ideoloka ili duhovna, lina harizmatska
mo, grupna ili pojedinana, javna ili prikrivena.
Termini vlast, mo, autoritet, sila $u smislu politike sile%, uticaj i sl., esto se upotrebljavaju kao
sinonimi. &ovan 'orevi $Politiki sistem, ()*+, ,(-% ukazuje na nesporazume koji proizilaze iz
razliitog naina upotrebljavanja ovi! termina. .egde se sreemo sa izrazom autoritet s!vaenim kao
dravna vlast, negde se identi"ikuju pojmovi vlast i uticaj itd. S druge strane, pojam moi se esto tumai
kao energija vlasti, pa ona ima veu ili manju mo, ali moe da bude i vlast bez moi. #o se, u tom
sluaju, s!vata kao energija kojom vlast raspolae. / odnosu na druge oblasti drutvenog ivota, mo se
s!vata kao rodni pojam, pa govorimo o ekonomskoj moi, ideolokoj, religijskoj moi, moi medija, moi
interesni! grupa i dr.
0pak, najvanija pitanja koja se tiu vlasti i moi jesu pitanja1 Ko i nad kim vlada i kojim sredstvima2
Kakvo je poreklo vlasti, iz ega izvire mo2 Kakva su sredstva vladavine i kako je ona organizovana2
3ko neki poredak vlasti eli da traje, graani ga moraju pri!vatati kao ispravan oblik vlasti 4 per se
$3lmond, 5erba, Graanska kultura, ()6+, ,7-%, iskazati lojalnost i privrenost 4 koja se zasniva na
priznatom autoritetu oni! koji vladaju i nji!ovoj sposobnosti da odluke sprovode bez spoljne ili
normativne pretnje. Tek priznati autoriteti i pri!vaena vlast poseduju mo $mo sistema% reavanja
drutveni! problema.
Time se, osim institucionalne, potee i pitanje stvarne moi neke vlasti, kao i pitanje autoriteta vladajui!
struktura. 8tuda se s"era politike uvek iskazuje kroz trijadu vlast 4 mo 4 autoritet, a pojedinani i
meusobni uticaj jedne od ovi! oblasti zavise od demokratinosti politikog sistema.
Autoritet pak u ovoj trijadi predstavlja okosnicu datog drutvenog odnosa, koji ukazuje na njegov kvalitet
i predstavlja njegovu dopunu. To podrazumeva da autoritet bude pri!vaen bez prisile, samo na osnovu
pozitivni! svojstava nekog subjekta, te da ga pri!vata autonoman i slobodan ovek.
/ trijadi odnosa vlasti, moi i autoriteta govorimi o sledeim relacijama1
vlast namee i odrava drutvene odnose, dok autoritet podrava, razvija i
civilizuje ljudske odnose9
mo je mera razlika i potvrda nejednakosti u tim odnosima9
mo je energija vlasti i autoriteta9
mo oznaava drutveno:psi!oloku sadrinu vlasti i autoriteta9
mo oznaava sposobnost da se neka volja izvri, da postane akt9
imati mo znai 4 imati snagu da se neka odluka i volja pretvori u praksu9
u odnosu na autoritet 4 mo izvire iz njega i daje mu snagu.
2
Modeli odnosa vlasti, autoriteta i mo i
vlast
mo
autoritet
autoritet
mo
vlast
vlast
vlast
vlast
vlast
autoritet mo
Pojam i sadraj vlasti
/ jezicima, pa i u nauci ne postoji precizna de"inisanost pojma vlasti u odnosu na druge pojave, posebno
na autoritet i mo, pa pojam vlasti ima i vie etimoloki! znaenja. .egde su pojmovi vlast i autoritet
sinonimi $na primer, vajcarski ustav naziva svoju nacionalnu skuptinu ;vr!ovnim organom autoriteta<,
"rancuski ustav Pete republike naziva nacionalnu skuptinu ;vr!ovnim organom vlasti<, dok srpski ustav
kae da ;ustavotvorna i zakonodavna vlast pripada .arodnoj skuptini<%. / nekim sluajevima termin
;vlast< izjednaava se sa terminom ;uticaj<.
5last, meutim, ima razliite oblike. 8na nije pojava karakteristina samo za politiku, pa moemo
govoriti i o njenim drugim oblicima1 partijskoj, crkvenoj, roditeljskoj vlasti i dr.
Pojam vlast politikolozi najee koriste i za autoritet i za mo, dok je sociologiji blii termin mo budui
da izraava odreeni drutveni odnos, pa i odnos drutva prema vlasti, te vlasti prema drutvu i pojedincu.
=mil >irkem tvrdi da je svaka vlast politika i da je svaki drutveni odnos, koji naziva ;drutvenom
injenicom<, akt spoljne prinude pa, prema tome, i politiki odnos. 5last kao drutvena injenica deluje
na pojedince korektivno, tj. prinudno ,+-.
5last je, dakle, prevas!odno politika kategorija, budui da primarno izraava sloen odnos izmeu
dravni! institucija $sada ve i supradravni!, imajui u vidu politiko:pravnu mo novi! evropski!
institucija% i graanskog drutva u celini. / tom smislu, ona predstavlja drutveni odnos u kojem jedna
strana (vlastodrac) moe da odreuje ponaanje i aktivnost druge strane (podvlaenog), uz pomo
stvarne ili potencijalne primene organizovane prinude. To podrazumeva1 organizovanu i legalnu primenu
sankcija kao sredstava kojima se iznuuje potinjavanje9 institucionalizaciju moi, zasnovanu na
normativnom poretku koji je osnova konstituisanja vlasti.
?de je vlast, tu su uspostavljeni odnosi prava i dunosti njeni! nosilaca, ali i oni! koji su joj potinjeni.
5last je, dakle, institucionalno ograniena i nikada ne znai potpunu kontrolu, ali se njena mo di"uzno
rasprostire i esto prevazilazi institucionalne okvire. / tom, irem smislu T. Parsons de"inie vlast kao
splet mena!izama institucionalizovanja vrednosti ,@-.
5last nikada nije potpuno AogoljenaB i liena ideoloki! "ormi pa se, osim institucijama politikog i
pravnog sistema, slui i razliitim ideologijama, misti"ikacijama i manipulacijama. Cjubomir Tadi
$avnost i demokratija, ())D% kae da je u biu svake vlasti tajnost vladanja, opravdavana tzv. dravnim
razlozima $ragione di stato%, i Elegitimno< skrivanje od oiju javnosti. Arcana imperii, odnosno tajna u
voenju dravni! poslova oduvek je koriena kao poluga moi i opravdavana dravnim razlogom. 8va
teorija stara je vie od etiri veka, a razradio ju je 3. Klampar (6DF. u delu !e Arcanis rerum pu"licarum.
Klamparovu teoriju o tajnim dravnim stvarima Cj. Tadi obrazlae injenicom da su svi potezi tajne
politike $arcana imperii temptare% tumaeni potrebom za zatitom interesa dravljana. 3rkanska teorija
koristi pojmove1 neop!odna sredstva dravne vlasti $arcana dominationis%, prava suverena $iura imperi%,
zloupotreba sile $#lagatia dominationis%, tajni planovi i praktike $arcana imperii%, pravo vanrednog stanja
$ius divinium% ,F-.
#. 5eber je, takoe, dokazivao da svaka vlast ustanovljena kao tajna vlast jeste u nekoj presudnoj taki
tajna vlast ,6-. Prema G. 3rent tajnost u vlasti i vladanju pitanje je odnosa politike, miljenja, delanja i
"ilozo"ije. 8na razmatra dilemu1 da li je legitimno uvek govoriti istinu, posebno u politici i politikom
delanju $vita activa% gde je mogue manipulisanje kroz zatakavanje injenica, ili je posredi arcana
imperii $tajnost vladavine%. Politika istina je esto nemona, pa smo esto svedoci lai u politici, Egde se
injenika istina sukobljava sa politikom; ,*-.
/ srednjem veku je vladalo s!vatanje da svaka vlast dolazi od Hoga, a po milosti bojoj, te je vladareva
volja bila zakon. Teoretiari drave toga doba smatrali su da je jedino monar! pravno neogranien i time
nosilac apsolutne $dravne% vlasti $Ian Hoden, $est knjiga o repu"lici, (F**%.
Tumaenje oli!a vlasti u delu Ma!sa Veera
/ politikologiji i sociologiji politike najee se koristi de"inicija #aksa 5ebera1 vlast je Epokoravanje
naredbama odreenog sadraja< $5eber, #1, %rivreda i drutvo, ()*69 (*D%. 5last kao tip $politikog%
odnosa moe postojati samo ako ima $jak% upravni aparat. >a bi se vladalo mnotvom, potreban je aparat i
vera u legitimnost vlasti. Pod legitimnou 5eber podrazumeva Eizgled da e je ljudi u relevantnom
stepenu smatrati takvom i praktino se prema njoj ponaati kao prema takvoj<. 5eber govori o ;veri u
legitimnost< i o tri tipa legitimne vlasti1 racionalnoj vlasti, koja se temelji na verovanju u ;legalnost
zakonski zasnovani! poredaka<9 tradicionalnoj vlasti, koja je utemeljena u verovanju u sakralnost
tradicije, oslanja se na iskustvo pret!odni! generacija i poziva na neki $i%racionalni autoritet9
harizmatskoj vlasti, koja se temelji na veri u !arizmatska obeleja neke osobe, nosioca vlasti $5eber, nav.
delo, str. ..........
"# Tradi$ionalna vlast %# &ari'mats!a vlast (# Ra$ionalno)iro!rats!a vlast
: vera u ispravnost i svetost
postojei! obiaja i tradicija9
: njena legitimnost oslanja se na
svetost prastari! $oduvek
postojei!% poredaka i moi i
kada se u nju veruje na temelju
: zasniva se na odanosti voi, za koga se
veruje da raspolae velikim sposobnostima9
: sposobnosti voe smatraju se natprirodnim i
nadljudskim9
: !arizmatske voe uspevaju dominirati i
: temelji se na
pri!vatanju zajedniki!
pisani! pravila $zakoni, pravni
sistem, pravda%9
: to je poredak
vertikalne organizacije
svetosti9
: za!teva se poslunost podanika
na temelju tradicionalnog statusa
vlastodrca koji je obino
nasledan9
: subjekt tradicionalne vlasti je
gospodar9
: zapovedi gospodara su
legitimne9
: legitimnost se izvodi iz tradicije9
: gospodar deluje po vlastitoj
volji9
: od sluge ili lanova upravnog
aparata oekuje se neograniena
poslunost9
: gospodar moe vladati pomou
upravnog aparata ili bez njega9
: ponaanjem podanika upravlja
oseaj lojalnosti9
: "eudalni sistem srednjovekovne
=vrope.
kontrolisati svoje sledbenike direktnim
emocionalnim obraanjima9
: pod !arizmom podrazumevamo posebna
obeleja ili posebne sposobnosti pojedinaca,
za koje se veruje da su obdareni natprirodnim
ili ak boanskim osobinama9
: !arizmatska vlast poiva na verovanju
$mnotva% u izvanredne sposobnosti voe9
: na elu ;!arizmatske zajednice< je voa,
;prorok<, koji ima svoje sledbenike, uenike,
poverenike9
: ta legitimnost je izvedena iz volje
povlaeni! i odrava se samo za!valjujui
njoj9
: voa $demagog% vlada na osnovu privrenosti
i poverenja svoji! politiki! sledbenika9
: on vlada, pre svega, nad osobama koje su
njegove pristalice, a zatim, ukoliko mu one
daju vlast, nad itavom grupom.
lanova i strogo odreeni!
nadzorni! organa vlasti9
: inovnitvo je
pro"esionalno, plaeniko i
nagrauje se novcem9
: sluba je
odvojeno je od mesta
privatnog ivota9
: najei tip
legalne vlasti je vlast
posredstvom birokratskog
aparata9
: birokratski
aparat tvore inovnici, koji
deluju po slubenoj dunosti.
Autoritet
Pod pojmom autoritet $lat. auctoritas J ugled, uticaj, nadmonost% najee se podrazumeva odreena
moralna sadrina, pa je autoritet drutvenomoralna, du!ovna i pravna kategorija. To je i kvalitet odreene
grupe ljudi ili pojedinani! linosti, odreene politike ili ideologije. 3utoritet se odnosi na vlast koja je na
snazi, ali i na priznate veliine u nekoj struci.
3utoritet je oblik drutvenosti i drutveni! veza zasnovani! na dobrovoljnom pri!vatanju, bez prisile i
sankcija. 3utoritet vlasti sadran je u njenom pri!vatanju od strane graana $podanika%, potovanju i
lojalnosti. Princip autoriteta imanentan je modernom liberalanom principu graanstva $citizenship%, koji
se zasniva se na minimalnoj politikoj participaciji, koju graani, uglavnom zaokupljeni svojim pasivnim
$socijalnim% pravima $"urger J privatan, koji potuje zakone% i dunostima, doivljavaju kao pravo i
mogunost realizacije socijalnih prava i statusnog pozicioniranja ,K-. >akle, na relaciji autoritet 4 vlast,
moe se rei da je bolja ona vlast koja je oslonjena na moralni uticaj, a ne ona oslonjena na snagu prinude
i sankcija.
Mo*
La pojam moi se, takoe, moe rei da predstavlja odreeni drutveni odnos. #o $lat. potestas J mo,
snaga, sila, ali i vlast% predstavlja ;izglede da se u okviru jednog drutveog odnosa sprovede sopstvena
volja uprkos otporu, bez obzira na to na emu se zasnivaju ti izgledi< $5eber, #., ()*69 +*%. 8vo
5eberovo odreenje pojma moi ukazuje na aspekte dominacije i nadmoi u drutvenim odnosima, bez
obzira na to da li se ovi odnosi ispoljavaju u s"eri politike, ekonomije, ideologije, religije ili u
neposrednim odnosima izmeu individua i grupa.
#o je pojam koji pripada istraivakom polju sociologije i politikologije, a znaajna je tema i socijalne
psi!ologije, pa njene izvore treba traiti i u osobinama pojedinaca ili drutveni! grupa. Pojedinana mo
delom je line, a delom drutvene. Tako govorimo o !arizmatskim linostima, koje imaju mo, ali i
monim grupama $vladajue strukture, elite, stranke, mone interesne grupe u senci%, koje utiu na vlast.
&"lici moi su razliiti, kao i kriterijumi nji!ove podele. .ajoptija po dela je ona prema oblastima
ljudski! delatnosti. #oe se govoriti o sledeim oblicima moi1
a% politika mo $najizraenija i najvidljivija9 centar politike moi je drava,... a njeni nosioci
politiari, ministri, poslanici, dravna administracija%9
b% ekonomska mo $manje vidljiva od politike9 utie na politike odluke9 poiva na vlasnitvu
ili na upravljanju i alokaciji "inansijski! resursa%9
c% mo u organizaciji9
d% individualna mo9
e% mo nagraivanja9
"% mo kanjavanja9
g% ekspertska mo9
!% re#erentna mo.
Po karakteru, mo je izrazito di"uzan "enomen, teko Eu!vatljiv< i na prvi pogled neprepoznatljiv. .jeni
nosioci najee su daleko od oiju javnosti. Karakter i subjekti moi mogu se spoznati tek posredno,
utvrivanjem me!anizama $institucija% putem koji! se ona ostvaruje, budui da su izgledi za realizaciju
ciljeva nosilaca moi mogui samo nji!ovim oslanjanjem na odreene poluge vlasti. 8tuda se moe
pri!vatiti i odreenje moi po kojem ona oznaava snagu i sposobnost da se neka volja izvri i pretvori u
praksu.
0zvori i oblici moi su razliiti, menjali su se kroz istoriju, ali je u svim epo!ama politika mo najvea
mo koju je proizveo ovek, pa je i najopasnija. Stoga je za svako drutvo jedno od najvaniji! pitanja
ogranienje i kanalisanje te moi, to je prevas!odan zadatak nauke, ali i dobri! politiki! institucija. 5e
su "ilozo"i antike upozoravali na to da poverenje u ;izvrsnost karaktera< i dobre namere upravljaa nisu
dovoljne ukoliko se nji!ova mo ne ogranii, jer prevelika mo od nji! moe da naini najgore tirane.
C i t e r a t u r a
,(- 'orevi, &. $()*+%, %olitiki sistem, Heograd1 Privredni pregled, str. (D74(DF.
,7- Podunavac. #. $())D%, %olitika kultura i 'nova politika(, .ovi Sad, Polja, br. +*FM+*6, str. (K+.
,+- ?idens, =. $7DD(%, )ociologija, Podgorica1 N0>, Hanja Cuka1 Oomanov str. )4(7.
,@- Parsons, T. $()FK%, Autorit*, +egitimation and %olitical Action, $Priedric!, /. N. ed Autorit*, Garvard
/niversitQ Press%, str. 7(6.
,F- Tadi, Cj. $())D%, avnost i demokratija, .iki1 Savremeni svijet, str. (K47(.
,6- 5eber, #. $()*6%, %rivreda i drutvo, Heograd1 Prosveta, str. (*D:(*F.
,*- 3rent, G. $())@%, ,stina i la u politici, Heograd1 Pilip 5inji, str. 6F.
,K- Hurc!ell, >. $())F%, -he attri"utes o# citizens. virtue, manners and the activit* o# citizenship,
=conomQ and SocietQ, 5ol. 7@, .o. @, str. F@(:FF*.
Mo
Prisila Vlast
#o je mogunost sprovoenja volje ak i
kad je ona u suprotnosti sa interesima drugi!.
#oe da se zasniva na "izikoj snazi, bogatstvu...
5last je oblik moi koji je pri!vaen
kao legitiman i kojem se na toj osnovi
pokorava, a odvija se u s"eri drave i institucija vlasti
kao to je parlament, sudstvo, vojska, policija.
Prisila je oblik moi koji se smatra
nelegitimnim i u oblasti drave i vlasti
mani"estuje se kao diktatura.