ДрЂорђеЈанковић,

доце
нтОде
љењазаархеолог
ијуФилозофскогфакултетауБе
ограду
шефКатедрезасре
дњевековнуархеолог
ију

Сре
дњиве
кКос
оваиМе тохиј
е- Архе
олошка
истраживања
Бе
оград, 1999

Једноодоправ дањаз аа гре сијуз ападнихзе маљанаЈ угославиј у, пронала зисеуодбра нина водно
историј скихпра ваАлба наца,т а коз ванихКос овара , наКос овоиМе тохиј у. Тврдиседасуони
домороцикој есуокупира лиСрби1912, ма даихј енас елилаТурс кадабинас иљемз аус тавили
ослоба ђањет ихпреде лаСрбиј е . Вешт оосмишље нана учнапропа ганда , покуша лаједапре ко
Кома н-Кру јекулт уреVII-IX с толећадока жеве зеАлба на цас апре дримс кимИлирима.Унов ије
времет врдиседаАлбанципотичус аподручјаКос оваиМет охиј е, шт ој ес ажеоNoel Malcolm у
својојкњиз и"Kosovo - A Short History", McMillan Publishing Co. London 1998. Такв ис та вови
немајупотв рдеура сположив имархе олошкимпода цимаизЈ угосла вијеиАлба није. Иакој еу
времеЈ осипаБроз аус пос тавље нре жимне истражива њасре дње ве ков некулту реис та новништ ва
,
прикупље насуброј наа рхе олошк асведочанства, да клема терија лнаила копрове рљив а.

Сре диномX с толећав изантијскица рКонст антинVII Порфирог енитпишеда јецарИраклиј е(610-
641) доделиоСрбимаз анасеља вањепровинциј уДалмациј у(Constantine Porphyrogenitus De
administrando imperio, Ed Gy. Moravcsik, English translation by R. J. H. Jenkins, Budapest 1949, cap.
32). Ранијес унаучницисмат ралидај еМет охиј абилакра јњаис точнаобла стримс кеДа лмациј е,а
дај еКос овопољебилоупров инциј иМе зији. УXI-XII ст олећусмат ралосеуЦа риградуда
Далма цијапочињес аКос овом, гдеживеДалмат и,однос ноСрби(Anne Comnene, Alexiade - Regne
de l'Empereur Alexis I Comnene 1081-1118; texte etabli et traduit par B. Leib, Paris 1937-1945,11, 147-
148, 157, 166, 184).

Припа днос тКос овапољас рпс којдржав иуIX-X с толећуа рхеолошкина јочигледниједока зуј
е
нај
ст аријес рпскоис лове нск оадминис т рат ивно-пра вносв едоча нствоизут врђењаЧе чанкод
Вучит рна.Тој еу ломаккрчаг акој имј епла ћанпоре зув ину,накомеј еозна че
наз а
преминаод
шес тме рнихј единица , број емиг ла гољс кимс ловима(G. Tomovic, Inscription glagolitique de Cecan,
Revue historique, XXXVII, Institut d'histoire, Belgrade 1990, pp 19). Чечанјев ероватноос војиоцар
Самуилоурат упротивСрбиј еоко988. г одинека дај езаробље нс рпскикне зЈованВла димир,
светитељчиј емоштида на счу вапра вос лав нацрк вауЕлба сану,уАлба нији.

Намног има рхеолошкимпримеримавидис еконт ину ит е

тс рпскогс тановништ ваКос оваи
Ме т охијејошодра новиз а нт ијскогдоба , односноодVI с толећа . Најстаријинес порнос рпски
нала зисуг ромил енапла ниниОст рвициј угоисточноодПриз ре на,пог ребниспоме ницииз
време накадасуСрбиспа љив а
липокој нике.(Dj. Jankovic: Ravna Gora between Prizren and Strpce -
The Oldest Known Serbian Agcheological Find at the South of Serbia, Antiques of Kosovo and Metohija,
Book X, Provincial Institute for Preservation of the Cultural Monuments, Pristina, 1977, pp 36). Нањих
сена довезујуг робљаIX-XI с толећа, укој имајена ђе нна китуобичај енз аСлове неодМора вскедо
Ма ке доније,с аос обина мас рпс коге тничкогпрос тора : Чечанк одВу чит рна, Ма тичане , Бадова ци
Гра чаницакодПришт ине(A. Backalov: The Early Middle Ages, The Archaeological Treasures of
Kosovo and Metohija from the Neolithyc to the Early Middle Ages, Galery of Serbian Academy of
Sciencies and Arts, 90, Beograd, 1998, pp 372-391, 678-728). Пос ебнос уз начајнагробљауВрбници
кодПриз рена, Прче вокодКлинеиВла шт ицикодГњилана ,је рс едат ујууXI-XIII с толеће , па
пок аз уј
уданиј ебилодис контину ит етас ахрањива ња(ист а
нов ништ ва) преипослеос лобађ ањаод
виз антијс кевла стипре дкра јXII с толећа. Конт
инуите тс рпс кихг робаљаможес еика сније
ус пешнопрат ити,пре кок аменихна дгробнихспоменика , почеводXIV-XV с т
олећа . Посебнос у
знача јнина дгробнис поменицикле сарскешколеизоколинема настираСту денице, XVII-XIX
столе ћа(M. Ivanovic: Tombstones and Inscriptions at Old Serbian Cemeteries and Church Sites in the
Villages of Metohia Podgor and Hvosno, Recueil de Kosovo et Metohija I, Academie Serbe des Sciences
et des Arts, Beograd 1990, pp 122).

Коликој епоз на то,Косов оиМет охиј а, узЦрнуГоруиХе рце говину,ме ђус рпс кимобла стима
имајуна јбројниј ецрквекој ес лужеуконт инуите туодпре кохиља дуг одина.Храмовиоснова ниу
VI-VII илиIX-XI ст оле ћу, каошт осуцркв еуЛипља ну,Гра чаници, Бог ородицаЉе вишкау
Призре ну,идруг е,јошс тој е; одт урс кихиау стријскихраз арањауXVI иXVII с толе ћуналазесеу
рушев инамаБањск акодКос овс кеМитров ице,Сту де ницаХвос танск акодПећи,Арха нђели
Призре нски,ит д.Ме дуброј нимцрк вамаподиг нутимподту рскомокупа циј ом, пос ебносу
значај
неонекој имасеодржав ак онт инуите т. УНеродимљукодУрошев ца, уцрквиСве тих
Арханђ ела, нас ликанј епортре тца раУроша(1355-1371) уXVI ст оле ћу,аобна вља њема настира
СветогУрошакра је
мXIX с толе ћа , нацрквишт уизVI-XIV с толећа, брута лној ес пре чено
убиствомктит ора.

Конт инуит етс евидииуримс ко/византијс кимут врђе њимаобновље нимув ремебуг арс кихна пада
наСрбиј ууIX-X с толе ћу,каошт осуЧе ча н, Звеча н, Приз рениВе летин. УПриз ренуј е1072.
годинесрпс кикне же вићКонст ант инБодинпрог лашенз абугарскогца ра(Georgius Cedrenus
loannis Scylitzae ope ab L Bekkero suppletus et emendatus 11, Bonnae, 1839, pp 714-719). Ут врђења
овогв ременалак осерас позна јупокара кте ристичнојс рпс којгрнчариј и. Међу тим, Ве летинј е
погре шнода това н- налазинес умњивоизIX-XI с толећаопреде љенис ука огвоз денодобниили
римс ки, аониизXV да тованис упреXIII-XIV с толећа(E. Shukriu, Veletin, Multistrata Settlement,
Archaeological Reports 1988, Ljubljana 1990, pp 104-106). Конт инуите тг рнчариј еправ ље неу
занатск имрадионица маг радованаКос овуиМе тохиј и, каоиудру гимкрај евимаСрбиј е, можес е
успешнопрат итидо1690. г одине . Послет ог ас ет радициона лног рнчарст воодржа вапрес вегау
сеоскимс ре дина ма.

Сре диштес рпс кедржав еуIX-X с толе ћубилој еуМе тохиј и. Топроиз илазиизис ториј скихи
архе олошкихпода т
ака . На име ,с матрас едај еуМет охијибиог радДес тиникуIX-X с толе ћу, први
медуг радовимакој еуСрбиј ина водица рКонст антинVII Порфирог енит. Ана логноХрва т ској,где
јепрвонав еде ниг радНинуј е
дноисе дишт еепис копаз аХрва тску(DAI, cap. 31; Н. Кла ић,
Пов ијестХрв атаураномс редње мв иј еку,Загреб1975, 232-239) иДе стиникј ебиопре стоницаи
седишт ее писк опаСрбиј е. Ме ст имичнаис копав ањапре дуз етауПе ћкојпа тријаршиј и1931-1932,
открилас уут емељимамног ов ећус таруцркву,мождат роброднуба зилику , којојприпада јубочни
зидов ис ре дишнецрквеСве тихАпос т ола(M. Canak-Medic; L'architecture de la premiere moitie de
XIIIeme siecle, II, Institut pour la protection des monuments historique de la Republique de Serbie,
Beograd 1995, pp 16-29). Ј е динос ез на чајемовогс тарогхра ма , вероватнос тароге пис копс ког
седишт а, можеобј а
снитиње говиз борз апре с
т осрпс киха рхиепис копауXIII с толе ћу,анеунеком
монуме нта лниј емхра му,ка квасубез ма лосв ае пископс кас едиштат огвре ме на,т акођеподиг нута
нас тариј имс ве тилишт има.

Дубокиз на чајКос оваПољака ома тичногпрос торазасрпс кинарод,пока зујеира споре ддв ораца
Не ма њића , на јславниј есрпс кедина ст ије(1166-1371). Њиховаконце нт ра циј анај
ве ћај енај угу
Кос овапоља , окода нашње гУроше вца ,гдесене ка
данала зилоСврчинс кој езеро(S. Cirkovic;
Palais princiers autour de l'ancien lac de Kossovo, Recherches sur Vart, 20, Matica Srpska, Novi Sad
1989, pp 83). Туј ес редишњераз водеБалка нскогполуос трва . Изнек ада шње гјез
ера , данасиз
речицеНеродимке , водеот ичуис тов ременоиуЦрноиуЕг еј скоморе . Тусубилас мешт ена
четиридв орца : Не родимља(г деј ебилапа латаиуVI с толећу), Пауни(мес тосес помињеуXI
столе
ћу), СврчиниШт имље. ЗападноодШтимљајера
зводепре
маЈ а
дранскоммом. Из
боровог
положајаз анај
чешћебора
вишт есрпскихв
лада
ранеможебитислучај
ан.

Насу протмног обројнимпримеримама териј алнекулту реСрбауСредњемве ку,Алба нцинемог у

дапока жуниј еда
на рхеолошк итрагсвогпрису стванинаКос овуниуМе тохији.Таквих
сведоча нставанемапоз натихниизXVIII с т
олећа , ка даонипочињудас еширеут импре делима .
Најстариј ипримериа лбанскема т
еријалнеку лтуре , преузет
еодТурс ке, потичуизXIX с толећа. То
сукуле , малапородичнау тврђењарашире нана рочит оуМе тохиј
и, к
аоиџа мије,подизанепо
спрове денојисламизацијииалба низацији.

ДрЂорђеЈанковић

Катедраз асре
дње вековнуархеолог
ију
Филозофс кифакултет, Беог
рад
предмет: с
редњевековнаархеологија

Кра
ткараднабиог
рафиј
а

Запослиос е1971. уМуз ејуКрајинеуНе готину.Од1977. до1978. радиуАрхе олошкоминс титуту

уБе ограду,апотомнаФилоз офскомфакулт ет
у,каоасистентз ас
ре дњевековнуархеологиј у.
Ма гистрира оје1977. сатемом"ОбалаДуна ваизмеђуСипаиу шћаТимокауVI-XII ве ку", ас а
темом"Ст ановништ воБалк анауVI ипоче ткомVII с
толећа" докт
орира1987. године. Менторј е
биопрофе сорДрЈ ованКов ачевић.Узвањедоце нт
аиз абранје1988. године,азашефаКа т едрез а
средњев ековнуа рхеологију1997.

Из
абранабиблиог
рафиј
а

"Пок ретнинала зисанек рополеиу тврђењакодКла дова ", СтаринарXXIV-XXV, Беог рад1973-
1974 (1974), 201-225 – Le mobilier archeologique de la necropole et de la forteresse pres de Kladovo,
226. (Учла нкусуобј авље ниира з врст а
ницрте жимапре дме тикра ј
аIII – крајаIV с толе ћа, на
ђени
приликомиз г радњебродог радилишт аит окома рхе олошкихис копавањат етрархиј ског
прес идију
ма : 13 фибула, 6 наруквица,4 пређ ицеикопче,ит д., каои24 посудеизне крополеи
преко160 примераку хињс ке,глеђоса неидруг егрнча рије .)

"Сре дње вековнаг рнчаријадоњегсрпск огПодуна вља", Balcanoslavica 3, Прилеп-Не

готин1974
(1975), 89-112 – The Medieval Pottery of the Serbian Lower-Danube Basin, 113-119
(Учла нкуј еразврстанаида т ованаг рнча риј аVI-VIII иXI-XVI с толе ћа, прикупљенаископа
вањем
ире ког носцирање м, уобласт имаДоњегМила новца , КладоваиНег от ина .)

"Истражива њеспоме никауВре лу,Шарк амен", СтаринарXXXI, Беог рад1980 (1981), 87-92 –
Etudes des monuments de Vrelo, Sarkamen, 93. (Објав
ље нј еналазделовапорфирне , седећест атуе
цараиздобат етрархије, ипос тољанакомес ена лазила
, откривенихзападноодНе готина.)

"Подуна вс
киде ооблас тиАквисауVI ипочет комVII ве ка", Археолошкиинс титу т, Грађа5,
Беог рад1981, 1-194 – La partie danubienne de la region d’Aquis au VIe et au debut du VII siecle, 195-
232. (Ук њиз исура зврс т
анаутв рђења,грнча риј афибу леидруг ипре дме ти,датов аниув ише
слоје варановиза нтијскогдоба , наосновуна слој авања,т иполог ијеиана лизавиз антијскогновцаи
писанихиз вора.)
"Неказапа жањаов ласт
елинскимшле мов иманаликовнимпредс тавамауСрбиј иXIV-XV
столећа
", Зборникфилозофскогфакулте таАXVI, Београд1989, 147-162. (Наосновупредстава
шлемовасаилибе зличине,наживопис у,новцу,печа
тима,грађевина маидруг ом, ус
тановљенаје
њиховатра диционалнаупотребаујугоис точнојЕвропи,аликовнопре дстављањека огрбасамоу
српскимз емљама,подут ица
јемзапада.)

(саМ. Ј а
нков ић) Сл ов ениуј уг
ос ловенс
комПоду нав љу, МузејградаБеог рада, Београд1990, 1-141 –
Les Slaves du bassin danubien Yougoslave, 143-149. (Умоног рафији– ка т
алог у, обрађе
нојепре ко
1000 пре дме таV-XIII с толећа, којиприпа дајуСлове нимаина родимасакој имасуСлов ениживе ли
уПодунав љу,прикупље нихизблиз у30 у становабившеЈ уг
ослав иј
е.)

"The Serbs in the Balkans in the Light of Archaeological Findings", The Serbian Question in The
Balkans, Faculty of Geography – University of Belgrade, 1995, 125-146. (Помоћуархе олошких,
епиграфских,пис анихие тнолошкихиз вора, дефинис анајекулт ураСрбаупрошлост и,помоћу
којеј еодређ енпрос торет ничкогј ез граСрбаиз међуПомора вљаиПоуња,Поса винеиЈ адранск
ог
мора , уконтину итетуодра ногсре дње гве ка
.)

Раднапрој
ектима

 Археолошкоистраживањесветилишт аЗахумско-херцеговачкее пархиј

е.
 ИстраживањеманастираСветогАрханг елаМиха иланаПрев лаци.
 Обноваправос
лавногна с
леђауДа бро-босанс
које пархији– археолошкаистра
жив
ања
.

Облас
туже
гинте
рес
овања

Материј
алнаидуховнакулту
ра,с
редњив
екЈ
угоис
точнеЕвропе,има
нас
тира
, пореклоСлов
енаи
Срба.