Prof.

dr Zoran Stojanovi
KOMENTAR KRIVINOG ZAKONIKA
OPTI DEO
Sl!"#ni $la%ni&
'#o$rad
())*.
OSNOVNA NAE+A KRIVINOG PRAVA
Na,#lo -a&onito%ti
N#.a &rivi,no$ d#la niti &a-n# "#- -a&ona
l. /. KZ RS
Ni&o.# n# .o!# "iti i-r#,#na &a-na ili dr$a &rivi,na %an&0ija -a d#lo &oj# 1r#
n#$o 2to j# ,inj#no -a&ono. nij# "ilo odr#3#no &ao &rivi,no d#lo4 niti . %#
.o!# i-r#i &a-na ili dr$a &rivi,na %an&0ija &oja -a&ono. nij# "ila 1ro1i%ana 1r#
n#$o 2to j# &rivi,no d#lo "ilo ,inj#no.
Uobiajeno je da se na,#lo -a&onito%ti izraava latinskom formulacijom nll.
0ri.#n4 nlla 1o#na %in# l#$#. Ovo naelo znai da niko ne moe biti kanjen za neko
ponaanje, odnosno da prema njemu ne moe biti primenjena krivina sankcija ako, pre
nego to ga je preduzeo, ono nije bilo zakonom predvidjeno kao krivino delo i ako nije
za isto bila zakonom propisana kazna.
Prvi deo odredbe l. 1 ! zabranjuje da nekome bude izreena kazna ili druga krivina
sankcija za delo koje pre nego to je uinjeno zakonom nije bilo odredjeno kao krivino
delo "nll. 0ri.#n %in# l#$##. $rugi deo sadri zabranu one kazne ili druge krivine
sankcije koja nije zakonom bila propisana pre nego to je delo uinjeno 5nlla 1o#na
%in# l#$#6.
%o je jedno od najznaajniji& dostignu'a krivinog prava i principa pravne drave. U vezi
sa tim je i poznata izreka (. von )iszt da je krivino pravo *.a$na 07arta8 -lo,ina0a.
+aelo zakonitosti u krivinom pravu ima ,#tiri %#$.#nta.
Prvi4 nlla 1o#na %in# l#$# %0ri1ta, iskljuuje primenu nepisanog, pre svega obiajnog
prava. )e, scripta "%0ri1t% 9 1i%an#, znai da se samo pisanim krivinom zakonom
mogu propisivati krivina dela i sankcije
Dr$i segment, nlla 1o#na %in# l#$# 1ra#via, sadri zabranu retroaktivne primene
krivinog zakona. )e, praevia "1ra#vi% 9 1r#t7odan# znai da nema krivinog dela i
krivine sankcije ukoliko to nije bilo propisano krivinim zakonom pre nego to je
krivino delo uinjeno.
Tr#i segment naela zakonitosti, nlla 1o#na %in# l#$# 0#rta, predstavlja naelo
odredjenosti koje nalae da krivinopravne norme u to je mogu'e viem stepenu budu
odredjene i precizne. Ovaj za&tev naela zakonitosti je usmeren ka zakonodavcu. )e,
certa "0#rt% 9 odr#dj#n# znai da krivinim zakonom mora biti u to ve'oj meri
precizno odredjeno ponaanje koje predstavlja krivino delo i kaznu za njega.
- ,#tvrti segment nlla 1o#na %in# l#$# %tri0ta, sadri zabranu stvaranja krivinog
prava putem analogije. )e, stricta "%tri0t% 9 ta,an4 -a&4 i-ri,it# znai da krivini
zakon obu&vata samo ono na ta se odnosi, a ne i neke sline situacije. Za"ranj#no j#
.
1t#. analo$ij# stvarati nova bi'a krivini& dela, kao i nove krivine sankcije na
osnovu slinosti sa krivinim delima i krivinim sankcijama predvidjenim u zakonu. !a
razliku od te kreativne analogije, tumaenje putem analogije koje ostaje u okviru
zakonske norme ne predstavlja povredu naela zakonitosti.
Na,#lo individaln# %"j#&tivn# &rivi,n# od$ovorno%ti
N#.a &a-n# "#- &rivi0#
l. (. KZ RS
Ka-na i .#r# 1o-or#nja .o$ %# i-r#i %a.o ,inio0 &oji j# &riv -a ,inj#no
&rivi,no d#lo.
Krivi,no$ d#la n#.a &oli&o n#.a &rivi0#. Krivi0a o%i. 2to 1r#d%tavlja
&on%tittivni #l#.#nt o12t#$ 1oj.a &rivi,no$ d#la4 ima iri znaaj u krivinom pravu
pa se zato podie na rang jednog od osnovni& 1rin0i1a krivinog prava. +aelo krivice
se podie na rang %tavno$ na,#la. azna bez krivice predstavlja povredu pravne
drave.
Na,#lo nlla 1o#na %in# 0l1a znai da krivinopravnoj represiji ima mesta samo ako
uinjeno delo moe da se pripie uiniocu u krivicu kao njegovo delo za koje moe da
mu se uputi drutveno/etiki prekor. +ema odgovornosti za samu radnju krivinod dela i
ostvarivanje ostali& obeleja bi'a krivinog dela ukoliko nedostaje %"j#&tivni odno%
,inio0a 1r#.a d#l. $a nema odgovornosti jasno je i iz toga to tu nema &rivi,no$
d#la o"j#&tivno:%"j#&tivno. %.i%l.
+aelo krivice ima i iri znaaj u smislu da za&teva ne samo da uinilac mora biti kriv,
nego i to da se mora utvrditi koliko je kriv. rivica se moe stepenovati to je od znaaja
za izbor krivine sankcije i odmeravanje kazne, kao i kod primene instituta dela malog
znaaja kao osnova iskljuenja postojanja krivinog dela/protivpravnosti.
U savremenom krivinom pravu opte je pri&va'en princip individaln# 5li,n#6 i
%"j#&tivn# od$ovorno%ti.
+aelo krivice znai da svako odgovara samo za svoje postupke prema kojima ima
odredjeni psi&iki odnos i zbog koji& mu se moe uputiti drutveno/etiki prekor.
Na,#lo l#$iti.no%ti
O%nov i $rani0# &rivi,no1ravn# 1rind#
l. ;. KZ RS
Za2tita ,ov#&a i dr$i7 o%novni7 dr2tv#ni7 vr#dno%ti 1r#d%tavlja o%nov i $rani0#
-a odr#3ivanj# &rivi,ni7 d#la4 1ro1i%ivanj# &rivi,ni7 %an&0ija i nji7ov 1ri.#n4
.#ri &ojoj j# to n!no -a %-"ijanj# ti7 d#la.
rivino pravo treba da bude poslednje sredstvo u zatiti odredjeni& vrednosti, odnosno
u suzbijanju kriminaliteta. U tom smislu govori se o %1%idijarno%ti &rivi,no$ 1rava ili
o 1rin0i1 da je krivino pravo lti.a ratio u suzbijanju drutveno opasni& ponaanja.
0
1ilj ovog naela je da krivino pravo svede na nunu meru ne samo prilikom njegovog
stvaranja, nego i u njegovoj primeni. Ova odredba trebalo bi da ima znaaja i za sud
kada odluuje o primeni krivine sankcije.
Krivi,n# %an&0ij# i nji7ova o12ta %vr7a
l. <. KZ RS
5/6 Krivi,n# %an&0ij# %= &a-n#4 .#r# 1o-or#nja4 .#r# "#-"#dno%ti i va%1itn#
.#r#.
5(6 O12ta %vr7a 1ro1i%ivanja i i-ri0anja &rivi,ni7 %an&0ija j# %-"ijanj# d#la &oji.a
%# 1ovr#djj ili $ro!avaj vr#dno%ti -a2ti#n# &rivi,ni. -a&onodav%tvo..
5;6 Krivi,n# %an&0ij# %# n# .o$ i-r#i li0 &oj# vr#.# &ada j# d#lo ,inj#no nij#
navr2ilo ,#trna#%t $odina. Va%1itn# i dr$# &rivi,n# %an&0ij# .o$ %# i-r#i
.alol#tni& 1od %lovi.a 1ro1i%ani. 1o%#"ni. -a&ono..
rivine sankcije su zakonom predvidjene rapresivne mere koje se, s ciljem suzbijanja
kriminaliteta, primenjuju prema uiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvidjeno
kao krivino delo na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivinog
postupka. 2lementi, odnosno osnovna obeleja krivini& sankcija su3 1# cilj krivini&
sankcija je suzbijanje kriminaliteta4 .# one su po svojoj prirodi represivne mere4 0#
primenjuju se prema uiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvidjeno kao
krivino delo4 5# moraju biti predvidnjene zakonom4 6# primenju je i&, odnosno izrie sud4
7# izriu se u krivinom postupku.
+ae krivino pravo poznaje i neke mere koje, iako imaju izvesne slinosti sa krivinim
sankcijama, nisu obu&va'ene sistemom krivini& sankcija jer im nedostaju neke bitne
karakteristike koje svaka krivina sankcija mora da poseduje. %o su3 pravne posledice
osude, oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivinim delom.
Opta svr&a propisivaja i izricanja krivini& sankcija nije drugaija od osnovnog cilja
krivinog prava u celini, a to je da se putem generalne i specijalne prevencije suzbijaju
dela kojima se povredjuju ili ugroavaju dobra zati'ena naim krivinim
zakonodavstvom. Pored opte svr&e svi& krivini& sankcija, svaka vrsta, tip sankcije ima
i svoju posebnu svr&u.
rivini zakonik odredjuje donju starosnu granicu za primenu krivini& sankcija, odnosno
za primenu krivinog prava u celini. )ica koja nisu navrila 15 godina ne mogu biti
subjekt krivinog dela, njima nedostaje krivica kao konstitutivni element krivinog dela,
ona zbog svog nedovoljnog uzrasta nisu podobna da im se neko delo pripie u krivicu.
Ona mogu izvrititi samo protivpravno delo koje je u zakonu predvidjeno kao krivino
delo, tj. nji&ova radnja moe odgovarati zakonskom opisu neko krivinog dela.
5
Va!#nj# &rivi,no$ -a&onodav%tva R. Sr"ij#
Postoje dve vrste vaenja krivinog zakonodavstva 8. 9rbije3 vremensko i prostorno.
Vr#.#n%&o va!#nj# &rivi,no$ -a&onodav%tva
l. >. KZ RS
5/6 Na ,inio0a &rivi,no$ d#la 1ri.#njj# %# -a&on &oji j# va!io vr#.#
i-vr2#nja &rivi,no$ d#la.
5(6 A&o j# 1o%l# i-vr2#nja &rivi,no$ d#la i-.#nj#n -a&on4 j#dno. ili vi2# 1ta4
1ri.#ni# %# -a&on &oji j# naj"la!i -a ,inio0a.
5;6 Na ,inio0a &rivi,no$ d#la &oj# j# 1r#dvidj#no -a&ono. %a odr#3#ni.
vr#.#n%&i. trajanj#. 1ri.#njj# %# taj -a&on4 "#- o"-ira na to &ada . %#
%di.
ao i drugi zakoni i krivini zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izriito
propisano.
Ukoliko nije izriito propisan dan stupanja na snagu krivinog zakona, vai opte pravilo,
tj. zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u slubenom glasilu.
Pravilo predvidjeno u ovom lanu je da se na uinioca krivinog dela primenjuje zakon
koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela. Predvidjen je, medjutim, jedan vaan
izuzetak od tog opteg pravila. R#, j# o o"av#-noj r#troa&tivnoj 1ri.#ni -a&ona &oji
j# "la!i -a ,inio0a.
!a uinioca je najpovoljnije kada novi zakon, za razliku od starog zakona, uinjeno delo
uopte ne predvidnja kao krivino delo, kada je dolo do dekriminalizacije.
U oblasti krivini& sankcija novi zakon je blai onda kada propisuje nove osnove za
oslobodjenje od kazne, pa do situacija gde predvidja povoljnije uslove u pogledu vrste i
visine kazne "glavne ili sporedne#, odnosno druge krivine sankcije. -zuzizmaju'i
oslobodjenje od kazne, uporedjivanje prvo treba vriti na nivou vrste krivine sankcije u
vezi sa im se podrazumeva da je kazna najtea vrsta krivini& sankcija. !atim, u okviru
kazne mogu se po teini uporedjivati pojedine kazne. +ajtea je, svakako, kazna
zatvora. :pstraktno gledaju'i, za njom slede rad u javnom interesu, oduzimanje vozake
dozvole, pa tek na kraju novana kazna. Uporedjuju'i kaznu i uslovnu osudu nije se
teko opredeliti za stav da je kazna tea vrsta krivine sankcije. 9 obzirom da je !
proirio primenu novane kazne, a donekle suzio primenu uslovne osude, moglo bi se
postaviti pitanje koja je od ove dve sankcije blaa. %reba imati u vidu mogu'nost
opoziva uslovne osude, tj. da je ona realna pretnja kaznom.
ada se uporedjuje propisana kazna, postavlja se pitanje kako uporedjivati kaznene
raspone. +ovi zakon je blai ukoliko su i posebni maksimum i posebni minimum nii.
:ko je novi zakon blai u pogledu posebnog maksimuma, a stroi u pogledu posebnog
minimuma, ili obrnuto, na pitanje koji je zakon blai moe se odgovoriti tek poto se
kazneni raspon primeni na konkretan sluaj.
Ukoliko ne moe da se utvrdi koji je zakon blai za uinioca, treba ostati pri osnovnom
pravilu i primeniti zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela "st. 1#.
6
Pro%torno va!#nj# &rivi,no$ -a&onodav%tva
Va!#nj# &rivi,no$ -a&onodav%tva na t#ritoriji Sr"ij#
l. * KZ
5/6 Krivi,no -a&onodav%tvo R. Sr"ij# va!i -a %va&o$ &o na nj#noj t#ritoriji ,ini
&rivi,no d#lo.
5(6 Krivi,no -a&onodav%tvo Sr"ij# va!i i -a %va&o$ &o ,ini &rivi,no d#lo na
do.a#. "rod4 "#- o"-ira $d# %# "rod nala-i vr#.# i-vr2#nja d#la.
5;6 Krivi,no -a&onodav%tvo Sr"ij# va!i i -a %va&o$ &o ,ini &rvi,no d#lo
do.a#. 0ivilno. va-d7o1lov do& j# l#t ili do.a#. vojno.
va-d7o1lov4 "#- o"-ira $d# %# va-d7o1lov nala-io vr#.# i-vr2#nja &rivi,no$
d#la.
5<6 A&o j# %l,aj#vi.a i- %t. /. do ;. ovo$ ,lana %tranoj dr!avi 1o&r#nt
ili dovr2#n &rivi,ni 1o%t1a&4 &rivi,no $onj#nj# Sr"iji 1r#d-## %# %a.o 1o
odo"r#nj r#1"li,&o$ javno$ t!io0a.
5>6 Krivi,no $onj#nj# %tran0a %l,aj#vi.a i- %t. / do ;. ovo$ ,lana .o!# %#4 1od
%lovi.a -aja.no%ti4 %t1iti %tranoj dr!avi.
U krivinom pravu se primenjuju etiri principa3
/ t#ritorijalni4
: r#alni4
: 1#r%onalni i
: niv#r-alni
Odredbe l. 7. sadre t#ritorijalni 1rin0i1 koji predstavlja osnovni princip vaenja
naeg krivinog zakonodavstva. 9 obzirom da je svaka drava zainteresovana da na
svojoj teritoriji osigura primenu svog prava, razumljivo je to je teritorijalni princip
osnovni princip i to se u praksi on naje'e i primenjuje. Ostali principi " r#alni4
1#r%onalni i niv#r-alni# primenju se samo u sluajevima kada se ne moe primeniti
teritorijalni princip, odnosno kada je krivino delo uinjeno u inostranstvu.
Prema teritorijalnom principu krivino zakonodavstvo 9rbije primenjuje se na sva
krivina dela koja su uinjena na teritoriji 9rbije nezavisno od dravljanstva uinioca.
rivino zakonodavstvo 9rbije vai za svakog ko na teritoriji 9rbije uini krivino delo.
Pod pojmom teritorije 9rbije podrazumeva se suvozemna teritorija, vodene povrine
unutar njeni& granica, kao i vazduni prostor nad njima.
%eritorijalni princip je proiren principom zastave broda i principom registracije aviona.
-zuzetak od primene teritorijalnog principa predvidja medjunarodno javno pravo, a
odnosi se na lica koja uivaju potpuni diplomatski imunitet za koja vai nji&ovo
nacionalno zakonodavstvo.
7
Va!#nj# &rivi,no$ -a&onodav%tva Sr"ij# -a ,inio0# odr#dj#ni7 &rivi,ni7 d#la
i-vr2#ni7 ino%tran%tv
l. ? KZ
Krivi,no -a&onodav%tvo Sr"ij# va!i -a %va&o$ &o ino%tran%tv ,ini &rivi,no d#l
i- ,l. ;)>. do ;/*. i ,l. ;/@. do ;(/. ovo$ -a&oni&a ili i- ,lana ((;. ovo$ -a&oni&a4
a&o %# fal%ifi&ovanj# odno%i na do.ai nova0.
Primena r#alno$ 5-a2titno$6 1rin0i1a dovodi do to$a da %# &rivi,no 1ravo j#dn#
dr!av# 1ri.#nj na %va &rivi,na d#la ,inj#na na 2t#t t# dr!av# ili nj#ni7
$ra3ana. +ae krivino zakonodavsto razlikuje dve vrste realnog principa3 1ri.arni i
%1%idijarni r#alni 1rin0i1.
Odredba l. ; predvidja 1ri.arni r#alni 1rin0i1. Prema njemu nae krvino
zakonodavstvo vai za svakog "i naeg dravljanina i stranca# ko u inostranstvu uini
neko krivino delo.
+ae krivino pravo bi'e primenjeno i onda kada je uinilac u inostranstvu osudjen i
kaznu izdrao. Ponovno sudjenje i primena naeg krivinog prava je dozvoljena i sa
aspekta medjunarodnog prava. $ok u unutranjem pravu jedne zamlje vai princip n#
"i% in id#., osuda u inostranstvu ima samo relativan znaaj u pogledu ovog naela.
Va!#nj# &rivi,no$ -a&onodav%tva Sr"ij# -a dr!avljanina Sr"ij# &oji ,ini &rivi,no
d#lo ino%tran%tv.
l. @ KZ
5/6 Krivi,no -a&onodav%tvo Sr"ij# va!i -a dr!avljanina Sr"ij# i &ad
ino%tran%tv ,ini &oj# dr$o &rivi,no d#lo4 o%i. &rivi,ni7 d#la ,l. ?. ovo$
-a&oni&a4 a&o %# -at#t&n# na t#ritoriji Sr"ij# ili "d# #&%tradiran.
5(6 Pod %lovi.a i- %t. /. ovo$ ,lana &rivi,no -a&onodav%tvo Sr"ij# va!i i -a
,inio0a &oji j# 1o%tao dr!avljanin Sr"ij# 1o2to j# ,inio &rivi,no d#lo.
Ovom odredbom se predvidja "a&tivni6 1#r%onalni 1rin0i1. Pr#.a ovo. 1rin0i1
na2# &rivi,no -a&onodav%tvo %# 1ri.#njj# na na2# dr!avljan# &oji ino%tran%tv
,in# &rivi,no d#lo i onda &ada %# radi o "ilo &oj#. &rivi,no. d#l4 a n# %a.o
oni.a &oja % o"7va#na 1ri.arni. r#alni. 1rin0i1o..
Va!#nj# &rivi,no$ -a&onodav%tva Sr"ij# -a %tran0a &oji ,ini &rivi,no d#lo
ino%tran%tv
l. A
5/6 Krivi,no -a&onodav%tvo Sr"ij# va!i i -a %tran0a &oji van t#ritorij# Sr"ij#
,ini 1r#.a njoj ili nj#no. dr!avljanin &rivi,no d#lo i &ad ni% 1itanj
&rivi,na d#la nav#d#na ,l. ?. ovo$ -a&oni&a4 a&o %# -at#&n# na t#ritoriji
Sr"ij# ili "d# #&%tradiran Sr"iji.
5(6 Krivi,no -a&onodav%tvo Sr"ij# va!i i -a %tran0a &oji 1r#.a %tranoj dr!avi
ili 1r#.a %tran0 ,ini ino%tran%tv &rivi,no d#lo -a &oj# %# 1o -a&on
-#.lj# &ojoj j# ,inj#no .o!# i-r#i &a-na -atvora od 1#t $odina ili
t#!a &a-na4 a&o %# -at#&n# na t#ritoriji Sr"ij#4 a n# "d# #&%tradiran
%tranoj dr!avi. A&o ovi. -a&oni&o. nij# dr&,ij# odr#3#no4 %d
;
ta&vo. %l,aj n# .o!# i-r#i t#! &a-n od on# &oja j# 1ro1i%ana
-a&ono. -#.lj# &ojoj j# &rivi,no d#lo ,inj#no.
!akonodavac je u jednom istom lanu regulisao dva razliita principa3 r#alni
%1%idijarni 1rin0i1 5%t. /6 i niv#r-alni 1rin0i1 5%t. (6. !ajedniko za ova dva principa
jeste to to stranac ini krivino delo u inostranstvu, a zatekne se na naoj teritoriji "kod
realnog principa moe biti i ekstradiran naoj zemlji#, a primenjuje se i u jednom i u
drugom sluaju posebni uslovi iz l. 1<. Odredba st. 1. l. =. predvi>a primenu r#alno$
1rin0i1a, ali se ovde "za razliku od l. ;# radi o tzv. %1%idijarno. r#alno. 1rin0i1.
rivino zakonodavstvo 9rbije vai i za stranca koji u inostranstvu uini prema naoj
zemlji neko drugo krivino delo, a ne samo neko od oni& koja su navedena u l. ;. u
odnosu na koja se primenjuje 1ri.arni 5"#-%lovni6 r#alni 1rin0i1. Osim u pogledu ti&
drugi& krivini& dela protiv nae drave, ono vai i za stranca koji uini bilo koje krivino
delo protiv dravljanina 9rbije. U oba sluaja potrebno je da se stranac zatekne na
teritoriji nae zemlje ili da joj bude ekstradiran "l. =. st. 1#. U sluaju kada je delo
uinjeno prema naoj zemlji, re je o primeni r#alno$ 1rin0i1a, a u sluaju kada je delo
uinjeno na tetu naeg dravljanina, o 1a%ivno. 1#r%onalno. 1rin0i1, koji tako>e
spada u r#alni 1rin0i1. - u jednom i u drugom sluaju primenjuje se r#alni 1rin0i1 za
koji se moe re'i da je %1%idijarno$ 5%lovno$6 karaktera, jer se primenjuje samo ako
su ispunjeni posebni uslovi propisani l. 1<. st. 1. .. !.
Odredba l. =. st. .. ! predvi>a uslove pod kojima se primenju niv#r-alni princip.
Pr#.a nj#. na2# &rivi,no -a&onodav%tvo va!i i -a %tran0a &oji 1r#.a %tranoj
dr!avi ili 1r#.a %tran0 ,ini ino%tran%tv &rivi,no d#lo -a &oj# %# 1r#.a
&rivi,no. -a&onodav%tv -#.lj# &ojoj j# ,inj#no .o!# i-r#i -atvor trajanj
od 1#t $odina ili t#!a &a-na. O%i. to$a4 %lovi -a 1ri.#n niv#ra-alno$ 1rin0i1a
j#% da %# %trana0 -at#&n# na na2oj t#ritoriji4 a n# "d# #&%tradiran %tranoj dr!avi.
- univerzalni princip je supsidijarnog karaktera. ?onjenje se ne'e preduzeti u istim
sluajevima kao i kod "aktivnog# personalnog principa i supsidijarnog realnog principa, tj.
ovaj princip se primenjuje pod uslovima iz l. 1<. st. 1. i .. !. Osim toga, u praksi se,
po pravilu, vri ekstradicija stranca ako su ispunjeni uslovi za nju, to jo vie umanjuje
praktini znaaj univerzalnog principa, tj. do njegove primene u praksi dolazi veoma
retko.
Po%#"ni %lovi -a &rivi,no $onj#nj# -a &rivi,no d#lo ,inj#no ino%tran%tv
l. /)
5/6 B %l,aj i- ,l. @. i A. ovo$ -a&oni&a &rivi,no $onj#nj# %# n## 1r#d-#ti4 a&o
j#=
/6 ,inila0 1ot1no i-dr!ao &a-n na &oj j# ino%tran%tv o%3#nC
(6 ,inila0 ino%tran%tv 1ravno%na!no. 1r#%do. o%lo"o3#n ili . j# &a-na
-a%tar#la ili o1ro2t#naC
;6 1r#.a n#ra,nljivo. ,inio0 ino%tran%tv i-vr2#na od$ovaraja .#ra
"#-"#dno%tiC
<6 -a &rivi,no d#lo 1o %trano. -a&on -a &rivi,no $onj#nj# 1otr#"an -a7t#v
o2t##no$4 a ta&av -a7t#v nij# 1odn#t.
5(6 B %l,aj i- ,l. @. i A. ovo$ -a&oni&a &rivi,no $onj#nj# # %# 1r#d-#ti %a.o
&ad %# -a &rivi,no d#lo &a!njava i 1o -a&on -#.lj# &ojoj j# d#lo ,inj#no. Kad
@
%# %l,aj i- ,l. @. i A. %t. /. ovo$ -a&oni&a4 1o -a&on -#.lj# &ojoj j# d#lo
,inj#no -a to &rivi,no d#lo n# &a!njava4 &rivi,no $onj#nj# %# .o!# 1r#d-#ti
%a.o 1o odo"r#nj r#1"li,&o$ javno$ t!io0a.
5;6 B %l,aj i- ,lana A. %t. (. ovo$ -a&oni&a4 a&o j# 1itanj d#lo &oj# vr#.#
&ad j# i-vr2#no %.atano &rivi,ni. d#lo. 1r#.a o12ti. 1ravni. na,#li.a
1ri-nati. .#3narodno. 1rav4 $onj#nj# %# .o!# 1r#d-#ti Sr"iji 1o
odo"r#nj r#1"li,&o$ javno$ t!io0a4 "#- o"-ira na -a&on -#.lj# &ojoj j#
&rivi,no d#lo ,inj#no.
Odredbe ! predvi>aju posebne uslove pod kojima ne'e do'i do primene supsidijarnog
realnog principa, odnosno personalnog i univerzalnog principa ili, drugaije reeno,
predvi>aju dalje posebne uslove pod kojima se mogu primeniti ovi principi "l. 1<. st. 1. i
.#. Poto je re o izuzecima, odnosno o dodatnim uslovima, ove odredbe su u tesnoj
vezi s primenom realnog, personalnog i univerzalnog principa, tako da i& treba
posmatrati kao celinu sa odredbama kojima su ovi principi regulisani "l. @. i =. !#.
Prema odrdbama l. 1<. st. 1. i .. ! personalni, supsidijarni realni i univerzalni princip
"l. @. i =. !# ne'e biti primenjeni i krivino gonjenje se ne'e preduzeti u slede'a etiri
sluaja3
a# ako je uinilac potpuno izdrao kaznu na koju je u inostranstvu osu>en4
b# ako je uinilac u inostranstvu pravnosnanom presudom oslobo>en ili mu je
kazna zastarela ili oprotena4
c# ako je prema neuraunljivom uiniocu u inostranstvu izvrena odgovaraju'a
mera bezbednosti i
d# ako je za krivino delo po stranom zakonu za krivino gonjenje potreban za&tev
ote'enog, a takav za&tev nije podnet.
Va!#nj# o12t#$ d#la ovo$ -a&oni&a
l. /;
Odr#d"# o12t#$ d#la ovo$ -a&oni&a va!# -a %va &rivi,na d#la odr#3#na ovi.
-a&oni&o. ili dr$i. -a&oni.a.
Opti deo krivinog zakonika predvi>a institute i sankcije koje su opteg karaktera, koji
se primenjuju u odnosu na sva krivina dela bez obzira da li su ona propisana u njemu,
ili u sporednom krivinom zakonodavstvu. 1elokupna materija opteg dela sadrana je u
ovom !, osim sankcija i neki& drugi& pitanja koja se tiu maloletni& uinilaca krivini&
dela, kao i mla>i& punoletni& lica, to je regulisano u !OAU$.
=
Krivi,no d#lo
l. /<. %t. /.
Krivi,no d#lo j# ono d#lo &oj# j# -a&ono. 1r#dvi3#no &ao &rivi,no d#lo4 &oj# j#
1rotiv1ravno i &oj# j# %&rivlj#no.
Opti pojam krivinog dela obu&vata etiri konstitutivna elementa3
/ delo,
/ predvi>enost u zakoniku,
/ protivpravnost i
/ krivicu.
%o je objektivno/subjektivni pojam krivinog dela.
Radnja &rivi,no$ d#la
rivino delo mora imati svoj supstrat, tj. mora postojati ljudska radnja koja pod
odredjenim uslovima postaje krivino delo. Prema tome, prilikom odredjivanja pojma
krivinog dela mora se po'i od pojma radnje.
od nas je usvojena objektivno/subjektivna ili kauzalna teorija "naturalistiki pojam
radnje#. Prema njoj radnja je voljni telesni pokret, ili voljno proputanje da se preduzme
telesni pokret "po pravilu, radnju ne ini samo jedan, ve' niz telesni& pokreta#. Po
finalnoj teoriji radnja je vrenje ciljne delatnosti. Prema socijalnoj teoriji da bi se neko
ponaanje moglo smatrati ranjom krivinog dela, ono mora imati odredjeni drutveni
znaaj. Personalna teorija radnju odredjuje kao ispoljavanje linosti. Prema negativnom
pojmu radnje, radnju krivinog dela ini izbegavanje onoga to se moglo izbe'i.
8adnja ima trostruku funkciju, odnosno ima ulogu osnovnog elementa, povezuju'eg
elementa i razgraniavaju'eg elementa u optem pojmu krivinog dela.
ao osnovni element ona je vii pojam "genus pro,imum# koji obu&vata sve oblike
ispoljavanja kanjivog ponaanja. Ona obu&vata injenje i proputanje "neinjenje#.
umiljajnu i ne&atnu radnju, dovrenu i nedovrenu radnju itd.
ao povezuju'i element ona predstavlja nose'i stub u pojmu krivinog dela, jer se ostali
elementi u tom pojmu javljaju kao atributi radnje, odnosno kao uslovi koje radnja mora
da ispuni da bi predstavljala krivino delo.
8azgraniavau'a funkcija. +ema radnje krivinog dela onda kada je ona preduzeta pod
uticajem apsolutne sile "vis absoluta#, tj. neodoljive sile koja potpuno iskljuuje
donoenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema koje je primenjena jer joj se ni
na koji nain nije mogao suprotstaviti, ime se isljuuje voljna radnja, a time i krivino
delo. ompulzivna sila "vis kompulsiva# i pretnja utiu na donoenje odluke koja se javlja
kao iznudjena, one utiu na volju uinioca ali je ne iskljuuju ime ne iskljuuju ni
postojanje radnje.
Vr%t# radnj#
Aogu'e je razlikovati vie vrsta radnje krivinog dela. Osim radnj# i-vr2#nja koju
preduzima izvrilac postoji i radnja %a,#%ni2tva koju preduzima sauesnik
"saizvrilac, podstreka, pomaga#.
1<
U teoriji je optepri&va'ena podela na radnj ,inj#nja i radnj n#,inj#nja
51ro12tanja6.
I-vr2#nj# &rivi,no$ d#la n#,inj#nj#.
l. />.
5/6 Krivi,no d#lo j# ,inj#no n#,inj#nj#. &ad -a&on 1ro12tanj# da %#
1r#d-.# odr#3#no ,inj#nj# 1r#dvi3a &ao &rivi,no d#lo.
5(6 N#,inj#nj#. .o!# "iti ,inj#no i &rivi,no d#lo &oj# j# -a&ono. odr#3#no &ao
,inj#nj#4 a&o j# ,inila0 1ro12tanj#. d!no$ ,inj#nja o%tvario o"#l#!ja to$
&rivi,no$ d#la.
U teoriji je optepri&va'ena podela na radnju injenja i radnju neinjenja "proputanja#.
Od radnje izvrenja treba razlikovati pripremne radnje koje ne ulaze u bi'e krivinog
dela. Pripremne radnje, osim u sluaju kada su proglaene samostalnim krivinim delom
i kao takve predvidjene zakonom "ime formalno postaju radnja izvrenja#, ne
predstavljaju radnju krivinog dela.
Podela svi& krivini& dela na3 &rivi,na d#la ,inj#nja 5&o.i%ivni d#li&ti6 i &rivi,na d#la
n#,inj#nja 5o.i%ivni d#li&ti6.
Krivi,na d#la n#,inj#nja %# d#l# na= 1rava 5,l. />. %t. /6 i n#1rava &rivi,na d#la
n#,inj#nja 5,l. />. %t. (6.
Prava krivina dela neinjenja mogu se izvriti samo neinjenjem i nji&ova radnja
izvrenja je tako u zakonu i postavljena. Ona 1o%toj# &ad -a&on 1ro12tanj# da %#
1r#d-.# odr#dj#no ,inj#nj# 1r#dvidja &ao &rivi,no d#lo. +pr. to su k.d. iz l. 001.
"neprijavljivanje pripremanja krivinog dela# i l. 00. "neprijavljivanje krivinog dela i
uinioca#.
+eprava krivina dela su ona krivina dela ija radnja je u zakonu postavljena kao
radnja injenja, ali se izuzetno, pod odredjenim uslovima, mogu izvriti i neinjenjem
"npr. krivino delo ubistva#. U zakonskoj odredbi stoji da n#,inj#nj#. .o!# "iti
,inj#no i &rivi,no d#lo &oj# j# -a&ono. odr#dj#no &ao ,inj#nj#4 a&o j# ,inila0
1ro12tanj#. d!no$ ,inj#nja o%tvario o"#l#!ja to$ &rivi,no$ d#la. 8azlika
izmedju pravi& i nepravi& krivini& dela neinjenja je u tome to prava krivina dela
neinjenja nemaju u svom zakonskom opisu posledicu, tj. kanjivo proputanje kao
takvo, dok neprava imaju posledicu, kanjava se za nespreavanje nastupanja
posledice.
Za n#1rava &.d. n#,injanja 0#ntralno j# 1o%tojanj# d!no%ti da %# 1r#d-.#
,inj#nj#. +ji& moe izvriti samo lice kod kojeg ta dunost postoji a koje se u teoriji
obino naziva garantom. ! nije predvideo kada postoji dunost preduzimanja injenja
ije proputanje moe dovesti do ostvarenja obeleja nekog krivinog dela.
U naoj teoriji i praksi uglavnom se uzima da ta dunost postoji na osnovu3 16
-a&on%&o$ 1ro1i%a4 (6 n#&o$ 1ravno$ 1o%la4 ;6 1r#t7odno$ ,inj#nja $aranta &oji.
j# %tvorio o1a%no %tanj#.
Ukoliko odredjeno lice, kod kojeg po jednom od navedeni& osnova, postoji dunost da
preduzme odredjenu radnju, a ono to propusti, zbog ega nastupi posledica krivinog
dela, to lice "uz postojanje drugi& uslova# smatra'e se izvriocem krivinog dela.
11
Po%l#di0a
8adnja krivinog dela uvek prouzrokuje neku vrstu posledice.
9 obzirom na vrstu posledice uobiajena je podela na &rivi,na d#la 1ovr#d# i &rivi,na
d#la $ro!avanja.
Posledica krivinog dela povrede jeste ni2t#nj# ili o2t##nj# o"j#&ta radnj#.
od krivini& dela ugroavanja posledica se sastoji u a1%tra&tnoj 5.o$oj6 i
&on&r#tnoj o1a%no%ti 5o1a%no%ti &oja j# na%t1ila6.
+i0# &oj# 1o$adja 1o%l#di0a na-iva %# 1a%ivni. %"j#&to..
B-ro,no%t
: T#orija ad#&vatn# -ro,no%ti
: T#orija j#dna&o%ti %lova 5t#orija #&vival#n0ij#6
Prema teoriji advekatne uzronosti uzrok je onaj uslov koji je potreban da proizvede
posledicu, tj. koji je tipian da redovno, odnosno po pravilu, prouzrokuje odredjenu
posledicu.
Prema teoriji jednakosti uslova "teorija ekvivalencije# uzroci su svi relevantni uslovi, tj.
oni bez koji& ne bi nastupila posledica. Ova teorija se izraava i kroz formulu 0ondi0io
%in# Da non prema kojoj uzrok je onaj uslov bez kojeg posledica ne bi nastupila.
Pr#dvi3#no%t &rivi,no. -a&oni&
$a bi neka radnja bila krivino delo, ona pre svega mora biti u zakoniku predvi>ena kao
krivino delo.
2lement predvidjenosti u zakonu se vezuje za pojam "ia &rivi,no$ d#la. 'i#
&rivi,no$ d#la i %lovi &a!njivo%ti ,in# -a&on%&i o1i% n#&o$ &rivi,no$ d#la.
O"#l#!ja "ia &rivi,no$ d#la .o$ "iti o"j#&tivna 5%1oljna6 i %"j#&tivna
5ntra2nja6.
Osim radnje izvrenja, u objektivna obeleja spadaju3 posledica, predmet radnje,
sredstvo, nain izvrenja, lino svojstvo, lini odnos ili lini status izvrioca, mesto i
vreme izvrenja krivinog dela.
U subjektivna obeleja spadaju umiljaj i ne&at.
Uobiajena je i podela obeleja "elemenata# bi'a krivinog dela na osnovna i dopunska.
9kup osnovni& obeleja ini osnovni oblik nekog krivinog dela. $opunska obeleja su
kvalifikatorne i privileguju'e okolnosti. $opunska obeleja daju krivinom delu karakter
teeg ili lakeg oblika.
1.
S"j#&t &rivi,no$ d#la
+a zakonodavac se slui izrazom *koB, tj. subjekt krivinog dela je svako ono lice koje
preduzme radnju krivinog dela.
S"j#&t 5,inila06 &rivi,no$ d#la j#%t# ,ov#&4 tj. fi-i,&o li0# &oj# 1r#d-i.a radnj
i-vr2#nja 5i-vr2ila064 ili radnj %a,#%ni2tva 5%a,#%ni&6.
9ubjekt ili uinilac je najiri pojam ne samo u smislu da obu&vata izvrioca i sauesnike,
nego i u smislu da je iri od pojma krivca, tj. da pored krivca obu&vata i lica koja bez
krivice preduzimaju radnju krivinog dela.
9ubjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvrenja krivinog dela posluilo
ivotinjom, me&anikom ili prirodnom silom. Aedjutim, sporno je da li je subjekt krivinog
dela i ono lice koje se za izvrenje krivinog dela posluilo drugim licem.
U krivinom pravu 9rbije pravno lice ne moe biti subjekt krivinog dela.
U poslednjoj deceniji, poev od ! (rancuske od 1==5. u ve'i broj zakonodavstava
zapadnoevropski& zemalja uvedena je odgovornost pravni& lica za krivina dela.
O"j#&t &rivi,no$ d#la

Postoje dve vrste objekta krivinog dela. Objekt krivinog dela moe biti -a2titni o"j#&t
i o"j#&t radnj#.
Za2titni o"j#&t predstavlja odredjena dobra kojima se krivinim pravom prua zatita.
!atitni objekt moe biti o12ti i $r1ni.
U naoj teoriji o12ti -a2titni o"j#&t se s&vata kao dobro, interes, vrednost ili drutveni
odnos protiv kojeg je krivino delo upravljeno, odnosno koje se titi krivinim pravom.
Opti zatitni objekt treba videti u osnovnim dobrima oveka "ili njegovim osnovnim
pravima# kao i onim drutvenim dobrima koja su u funkciji postojanja i ostvarivanja
osnovni& dobara oveka.
U vezi sa optim zatitnim objektom postavlja se pitanje ko je nosilac "titular# zatitnog
objekta3 pojedinac ili drava, odnosno drutvo. Preovladjuje dualistiko s&vatanje, tj. da
se i jedan i drugi subjekat oznaavaju nosiocem zatitnog objekta. Prednost treba dati
oveku.
+ae krivino zakonodavstvo u odredbi o osnovu i granicama krivinopravne prinude
posredno odredjuje i opti zatitni objekt tako to na prvo mesto stavlja zatitu oveka, a
zatim i druge osnovne vrednosti "l. 0#.
Gr1ni -a2titni o"j#&t predstavlja ona dobra koja su zajednika za odredjenu grupu
krivini& dela kao to su, na primer, ivot i telo, imovina, ast i ugled, privreda itd. ?rupni
zatitni objekt predstavlja osnovni kriterijum za klasifikaciju krivini& dela i nji&ovo
svrstavanje u okviru pojedini& glava u Posebnom delu.
!atitni objekt uvek predstavlja odredjene apstraktne vrednosti. !a razliku od njega,
o"j#&t radnj# jeste materijalni, fiziki predmet na kome se ostvaruje radnja krivinog
dela. +pr. imovina kao skup prava jeste zatitni objekt, a tdja 1o&r#tna %tvar o"j#&t
radnj# odr#dj#ni7 &rivi,ni7 d#la 1rotiv i.ovin# 5&radja4 taja i dr.6. %aj predmet nije
samo predmet u svakodnevnom smislu rei, ve' obu&vata i lice. U tom sluaju objekt
radnje naziva se 1a%ivni. %"j#&to.. To .o!# "iti i 1ravno li0#. U krivino
procesnom pravu pojam koji odgovara pojmu pasivnog subjekta, a to je o2t##ni,
takodje se s&vata ire kao lice ije je kakvo lino ili imovinsko pravo krivinim delom
10
povredjeno ili ugroeno. Pojmu pasivnog subjekta odgovara pojam !rtv# u kriminologiji,
odnosno viktimologiji, s tim to se i on ire s&vata.
9va krivina dela imaju zatitni objekt, dok objekt radnje imaju samo neka krivina dela
kod koji& je to izriito zakonom predvidjeno kao nji&ov bitni elemenat.
Protiv1ravno%t
Odre>enost ljudskog ponaanja u krivinom zakoniku kao krivino delo, po pravilu, znai
i njegovu protivpravnost. Ukoliko neko ponaanje sadri sve elemente propisane u
zakonskom opisu bi'a krivinog dela, samim tim je to ponaanje i protivpravno.
Protivpravnost i predvi>enost u zakonu predstavljaju dva odvojena elementa u optem
pojmu krivinog dela. - pored toga to se delimino podudaraju, niti predvi>enost
krivinog dela u zakonu znai uvek i protivpravnost, a jo manje protivpravnost
podrazumeva i predvi>enost nekog ponaanja u zakonu kao krivinog dela.
Opti osnovi iskljuenja protivpravnosti se mogu podeliti u dve kategorije prema tome da
li su propisani krivinim zakonikom ili nisu. U prvu kategoriju u naem krivinom pravu
spadaju3 delo malog zanaaja, nuna odbrana i krajnja nuda. 9 obzirom na to da su oni
eksplicitno propisani rivinim zakonikom, nema sumnje da su to osnovi koji iskljuuju
krivinu protivpravnost. U druge se mogu svrstati3 izvrenje slubene dunosti, pristanak
provredjenog, naredjenje pretpostavljenog, dozvoljeni rizik i dr. Oni nisu predvidjeni
krivinim zakonikom i nji&ovo dejstvo je sporno.
l. /<. %t. (.
N#.a &rivi,no$ d#la &oli&o j# i%&lj,#na 1rotiv1ravno%t ili &rivi0a4 a&o 1o%toj#
%va o"#l#!ja &rivi,no$ d#la odr#3#na -a&ono..
Vr#.# i-vr2#nja &rivi,no$ d#la
l. /*.
Krivi,no d#lo j# iv-r2#no vr#.# &ada j# i-vr2ila0 radio ili "io d!an da radi4 "#-
o"-ira &ad j# 1o%l#di0a d#la na%t1ila.
Sa,#%ni& j# &rivi,no d#lo ,inio vr#.# &ad j# radio ili "io d!an da radi.
Creme izvrenja kriivnog dela vano je za reavanje vie pitanja u krivinom pravu
"vremensko vaenje krivinog zakonika, zastarelost, utvrdjivanje krivice uinioca,
maloletstvo, krivina dela koja kao konstitutivno obeleje imaju odredjeno vreme#.
Aomenat nastupanja posledice nije od znaaja za utvrdjivanje vremena izvrenja
krivinog dela.
od produenog krivinog dela kao vreme izvrenja uzima se momenat preduzimanja
poslednje radnje koja ulazi u sastav produenog krivinog dela.
od trajni& krivini& dela vremenom izvrenja treba smatrati vreme kada je dovrena
radnja izvrenja.
9auesnik je krivino delo uinio kada je radio ili bio duan da radi. 8elevanto je vreme
kada je preduzeo radnju sauesnitva, bez obzira kada je preduzeta radnja izvrenja.
15
M#%to i-vr2#nja &rivi,no$ d#la
l. /?.
Krivi,no d#lo j# i-vr2#no &a&o .#%t $d# j# i-vr2ila0 radio ili "io d!an da radi4
ta&o i .#%t $d# j# 0#lini ili d#li.i,no na%t1ila 1o%l#di0a d#la.
Po&2aj &rivi,no$ d#la %.atra %# i-vr2#ni. &a&o .#%t $d# j# ,inila0 radio4
ta&o i .#%t $d# j# 1o%l#di0a 1o nj#$ovo. .i2ljaj tr#"alo da na%t1i ili j#
.o$la da na%t1i.
Sa,#%ni& j# &rivi,no d#lo ,inio i .#%t &oj#. j# 1r#d-#o radnj
%a,#%ni2tva.
Odredjivanje mesta izvrenja neop&odno je u krivinom pravu zato to od toga zavisi
reavanje vie pitanja "prostorno vaenje krivinog zakonodavstva, krivina dela koja u
bi'u kao konstitutivan element sadre odredjeno mesto, u kivinom procesnom pravu
odredjivanje mesne nadlenosti suda#.
Utvrdjivanje mesta izvrenja naroito je vano kod krivini& dela ija se radnja izvrenja
preduzima u jednom mestu, a posledica nastupa u drugom "distanciona krivina dela#.
Postoje tri teorije u reavanju pitanja koje mesto 'e se smatrati mestom izvrenja3
t#orija d#latno%ti4 t#orija 1o%l#di0# i t#orija "i&vit#ta.
KZ 1ri7vata t#orij "i&vit#ta 5lat. "iD# 9 %vda4 na %va&o. .#%t6 -a &oj %#
&ori%ti i na-iv t#orija j#din%tva 5.#%ta radnj# i .#%ta 1o%l#di0#6. Kao .#%to
i-vr2#nja %.atra %# &a&o ono .#%to $d# j# 1r#d-#ta 5ili 1ro12t#na6 radnja4 ta&o
i .#%to $d# j# 0#lini ili d#li.i,no 1o%l#di0a na%t1ila.
od krivini& dela neinjenja mesto radnje je, osim mesta u kome je nastupila posledica,
i ono mesto gde je uinilac bio duan da radi, tj. mesto u kome je blagovremenim
preduzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice.
Ukoliko se uinilac poslui prirodnim silama, ivotinjom, te&nikim napravama i sl.,
mesto izvrenja se smatra i ono mesto gde je dolo do dejstva ti& sila, odnosno
naprava.
Primena principa ubikviteta znai da se u nekim sluajevima kao mesto izvrenja
krivinog dela moe javiti veliki broj mesta. Aogu'e je da se radnja izvrenja preduzima
u vie mesta, a kod neki& krivini& dela i posledica moe nastupiti u vie mesta.
od pokuaja krivinog dela kao mesto izvrenja smatra se ne samo ono mesto u kome
je preduzeta radnja, ve' i ono mesto u kome je posledica prema umiljaju uinioca
trebalo da nastupi. Osim toga, mestom se smatra i svako ono mesto u kome je
objektivno prema okolnostima konkretnog sluaja posledica mogla da nastupi. %o znai
da kod pokuaja krivinog dela krug mesta izvrenja moe biti jo iri.
9auesnik je krivino delo uinio i u mestu u kojem je preduzeo radnju sauesnitva.
16
O%novi &oji i%&lj,j 1o%tojanj# &rivi,no$ d#la=
/ d#lo .alo$ -na,aja4
/ n!na od"rana4
/ &rajnja n!da4
/ n#ra,nljivo%t4
/ n#odoljiva %ila4
/ n#ot&lonjiva %tvarna -a"lda4
/ n#ot&lonjiva 1ravna -a"lda.
D#lo .alo$ -na,aja
l. /@.
Nij# &rivi,no d#lo ono d#lo &oj#4 ia&o %adr!i o"#l#!ja &rivi,no$ d#la4 1r#d%tavlja
d#lo .alo$ -na,aja.
D#lo j# .alo$ -na,aja a&o j# %t#1#n &rivi0# ,inio0a ni-a&4 a&o % 2t#tn#
1o%l#di0# od%tn# ili n#-natn# i a&o o12ta %vr7a &rivi,ni7 %an&0ija n# -a7t#va
i-vri0anj# &rivi,n# %an&0ij#.
Odr#d"# %t. /. i (. .o$ %# 1ri.#niti i na &rivi,na d#la -a &oja j# 1ro1i%ana &a-na
-atvora do tri $odin# ili nov,ana &a-na.
+ae ranije krivino zakonodavstvo predvidjalo je institut neznatne drutvene opasnosti
kao opti osnov koji iskljuuje postojanje krivinog dela. U novom ! on je zamenjen
institutom koji ima istu svr&u, a to je delo malog znaaja.
od ovog instituta donekle se krije opasnost slabljenja naela zakonitosti i prodora
arbitrernosti jer se dozvoljava da sud i tuilac daju prevagu materijalnom kriterijumu i
onda kada su ispunjeni svi elementi krivinog dela. Primena ovog instituta je ograniena
samo na laka krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novana
kazna.
1ilj instituta dela malog znaaja jeste da iskljui primenu krivinog prava u odnosu na
sluajeve u kojima su ispunjena sva obeleja nekog krivinog dela, ali
se radi o tako beznaajnom delu da primena krivini& sankcija zbog toga nije
opravdana.
Princip u rimskom pravu .ini.a non 0rat 1ra#tor "sudija se ne brine o malim
stvarima#.
!apadnoevropska krivina zakonodavstva ovaj problem reavaju na planu krivinog
procesnog prava kroz predvidjanje instituta oportuniteta krivinog gonjenja.
Osnovna pretpostavka za primenu instituta dela malog znaaja jeste da su ostvarena
sva bitna obeleja bi'a krivinog dela u konkretnom sluaju. umulativno treba da su
ispunjena tri uslova za iskljuenje postojanja krivinog dela po ovom osnovu3 1# da je
stepen krivice nizak, .# da su tetne posledice odsutne ili da su neznatne, i 0# da opta
svr&a krivini& sankcija ne za&teva izricanje krivine sankcije.
17
+ajznaajnija novina jeste ograniavanje primene ovog osnova iskljuenja
protivpravnosti samo na krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili
novana kazna.
N!na od"rana
l. /A.
5/6 Nij# &rivi,no d#lo ono d#lo &oj# j# ,inj#no n!noj od"rani.
5(6 N!na j# ona od"rana &oja j# n#o17odno 1otr#"na da ,inila0 od %vo$ do"ra
ili do"ra dr$o$a od"ij# i%tovr#.#n 1rotiv1ravan na1ad.
5;6 B,inio0 &oji j# 1r#&ora,io $rani0# n!n# od"an# .o!# %# &a-na "la!iti. A&o
j# ,inila0 1r#&ora,io $rani0# n!n# od"ran# %l#d ja&# ra-dra!#no%ti ili 1r#1a%ti
i-a-van# na1ado. .o!# %# i o%lo"oditi od &a-n#.
+una odbrana je osnov koji iskljuuje postojanje krivinog dela, tj. delo uinjeno u
nunoj odbrani nije krivino delo.
Osnovna ideja koja opravdava nunu odbranu kao institut jeste injenica da drava nije
u stanju da uvek i na svakom mestu zatiti svoje gradjane.
+una odbrana ima dva elementa3
/ napad i
/ odbranu.
Uslovi napada su da je napad3 1# ponaanje oveka, .# uperen protiv nekog pravom
zati'enog dobra, 0# istovremen, 5# protivpravan i 6# stvaran.
Uslovi odbrane su da je3 1# kroz radnju odbrane ostvareno bi'e nekog krivinog dela, .#
upravljena prema nekom napadaevom dobru, 0# neop&odno potrebna za odbijanje
napada.
Prekoraenje 5#&%0#%# granica nune odbrane postoji onda kada su ostvareni svi uslovi
odbrane i napada, osim onoga koji za&teva da je odbrana bila neop&odno potrebna. %o
je intenzivno prekoraenje, intenzivni eksces, za razliku od ekstenzivnog ekscesa koji
naa sudska praksa, opravdano, ne pri&vata, a koji postoji onda kad napad prestane. U
tom sluaju ne samo da nema nune odbrane, nego ne postoji ni njeno prekoraenje. U
sluaju prekoraenja nune odbrane postoji krivino delo. Prekoraenje granica nune
odbrane predstavlja fakultativni osnov za ublaavanje kazne. ada je prekoraenje
izvreno usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom, prekoraenje granica
nune odbrane moe voditi oslobodjenju od kazne, tj. predstavlja fakultativni osnov za
oslobodjenje od kazne.
Krajnja n!da
l. ().
5/6 Nij# &rivi,no d#lo ono d#lo &oj# j# ,inj#no &rajnjoj n!di.
5(6 Krajnja n!da 1o%toji &ad j# d#lo ,inj#no radi to$a da ,inila0 ot&loni od %vo$
do"ra ili do"ra dr$o$a i%tovr#.#n n#%&rivlj#n o1a%no%t &oja %# na dr$i na,in
nij# .o$la ot&loniti4 a 1ri to. ,inj#no -lo nij# v## od -la &oj# j# 1r#tilo.
1;
5;6 B,inio0 &oji j# %a. i-a-vao o1a%no%t4 ali i- n#7ata ili j# 1r#&ora,io $rani0#
&rajnj# n!d#4 .o!# %# &a-na "la!iti. A&o j# ,inila0 1r#&ora,io $rani0# &rajnj#
n!d# 1od naro,ito ot#!avaji. o&olno%ti.a .o!# %# i o%lo"oditi od &a-n#.
5<6 N#.a &rajnj# n!d# a&o j# ,inila0 "io d!an da %# i-la!# o1a%no%ti &oja j#
1r#tila.
rajnja nuda iskljuuje postojanje protivpravnosti, tj. predstavlja opti osnov za
iskljuenje postojanja krivinog dela.
2lementi krajnje nude su3
/ o1a%no%t i
/ ot&lanjanj# o1a%no%ti.
Opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroeno i prema okolnostima konkretnog
sluaja postoji neposredna mogu'nost da ono bude povredjeno. Ona moe, za razliku
od napada kod nune odbrane, biti izazvana ne samo ljudskom radnjom, nego i na bilo
koji drugi nain, kao to je, na primer, delovanje prirodni& nepogoda, napada ivotinja i
dr.
Uslovi o1a%no%ti su3
1# da se njome ugroava bilo koje pravom zati'eno dobro,
.# da je neskrivljena,
0# da je istovremena i
5# da je stvarna.
Uslovi ot&lanjanja o1a%no%ti su3
1# da se ona na drugi nain nije mogla otkloniti osim vrenja radnje kojom su
ostvareni svi elementi nekog krivinog dela i
.# da uinjeno zlo nije ve'e od onoga koje je pretilo.
Prekoraenje "eksces# granica krajnje nude reeno je na isti nain kao kod nune
odbrane.
-nstitut krajnje nude ne moe se primenjivati u situacijama kada je uinilac bio duan
da se izloi opasnosti. 8adi se o vrenju odredjeni& profesija koje su skopane sa
odredjenim rizicima "policajci, vatrogasci, piloti, oficiri, rudari i sl. Oni su duni da rtvuju
svoja dobra ako se nadju u opasnosti dok obavljaju svoju profesiju.
Krivi0a
Krivi0a 1r#d%tavlja j#dan od ,#tiri o"av#-na #l#.#nta o12t#. 1oj. &rivi,no$
d#la. $a bi neka radnja bila krivino delo neop&odno je da se ona moe uiniocu
pripisati u krivicu. Pripisati odre>eno delo nekome u krivicu istovremeno znai i to da mu
se pripisuje odgovornost za to delo. !a razliku od !, nae ranije krivino
zakonodavstvo nije koristilo termin krivica, ve' je poznavalo pojam &rivi,n#
od$ovorno%ti. Dez krivice "subjektivnog odnosa uinioca prema delu koji je osnov da
mu se ono pripie, odnosno stavi na teret#, ne moe biti rei o krivinom delu. U naoj
teoriji preovla>ivalo je s&vatanje da se krivica "vinost# najkra'e odre>uje kao skup
1@
psi&iki& odnosa uinioca prema svome delu. Psi&iki odnos moe se svesti na svest i
volju, koji predstavljaju dva osnovna elementa krivice.
$akle, elementi krivice su3
/ %v#%t i
/ volja.
/
l. ((.
Krivi0a 1o%toji a&o j# ,inila0 vr#.# &ada j# ,inio &rivi,no d#lo "io ra,nljiv i
1o%t1ao %a .i2ljaj#.4 a "io j# %v#%tan ili j# "io d!an i .o$ao "iti %v#%tan da j#
nj#$ovo d#lo -a"ranj#no.
Krivi,no d#lo j# ,inj#no %a &rivi0o. i a&o j# ,nila0 1o%t1ao i- n#7ata4 &oli&o
-a&on to i-ri,ito 1r#dvi3a.
O"li0i &rivi0# %=
/ .i2ljaj 5dol%6 i
/ n#7at 5&l1a6
B.i2ljaj
l. (>.
Krivi,no d#lo j# ,inj#no %a .i2ljaj#. &ada j# ,inila0 "io %v#%tan %vo$ d#la i
7t#o nj#$ovo i-vr2#nj# ili &ad j# ,inila0 "io %v#%tan da .o!# ,initi d#lo 1a j# na
to 1ri%tao.

Umiljaj je tei stepen krivice od ne&ata i on se uvek za&teva za postojenje krivinog
dela.
I- -a&on%&# d#fini0ij# .i2ljaja 1roi-ila-# dv# vr%t# .i2ljaja 5dol%6=
/ dir#&tni i
/ #v#ntalni.
Krivi,no d#lo j# ,inj#no %a dir#&tni. .i2ljaj#. onda &ada j# ,inila0 "io
%v#%tan %vo$ d#la i 7t#o nj#$ovo i-vr2#nj#4 a #v#ntalni .i2ljaj 1o%toji onda
&ada j# ,inila0 "io %v#%tan da .o!# ,initi d#lo 1a j# na to 1ri%tao.
O"# vr%t# .i2ljaja i.aj dva #l#.#nta= %v#%t 5int#l#&talni6 i volj
5volntari%ti,&i6.
9tepen intenziteta elemenata svesti i volje kod direktnog umiljaja je visok. Uinilac je
svestan dela i &o'e izvrenje dela i nastupanje posledice.
8azlikovanje izmedju direktnog i eventualnog umiljaja znaajno je iz dva razloga. Prvo,
ima krivini& dela koja se mogu izvriti samo sa direktnim umiljajem, a jedan manji broj
krivini& dela moe se izvriti samo sa eventualnim umiljajem. $rugo, direktni umiljaj,
znai vii stepen kriivice u odnosu na eventualni umiljaj, to je od znaaja kod
odmeravanja kazne. $ok su problemi razgranienja izmedju direktnog i eventualnog
umiljaja manje izraeni, jedan od najvaniji& problema jeste razgranienje izmedju
eventualnog umiljaja i svesnog ne&ata. 2lement svesti je isti, a razlika postoji u
pogledu elementa volje3 kod eventualnog umiljaja uinilac pristaje da uini krivino
1=
delo, a kod svesnog ne&ata on ne'e nastupanje posledice, ne pristaje da uini krivino
delo.
N#7at
l. (*
Krivi,no d#lo j# ,inj#no i- n#7ata &ada j# ,inila0 "io %v#%tan da %vojo.
radnjo. .o!# ,initi d#lo4 ali j# ola&o dr!ao da do to$a n## doi ili da # to .oi
%1r#,iti ili &ad nij# "io %v#%tan da %vojo. radnjo. .o!# ,initi d#lo ia&o j# 1r#.a
o&olno%ti.a 1od &oji.a j# ono ,inj#no i 1r#.a %voji. li,ni. %voj%tvi.a "io
d!an i .o$ao "iti %v#%tan t# .o$no%ti.
+e&at je laki oblik krivice kod kojeg postoji krivina odgovornost samo kada to zakon
kod pojedini& krivini& dela izriito propisuje. ao oblik krivice umiljaj je pravilo i on se
posebno ne propisuje u bi'u svakog krivinog dela, dok je ne&at izuzetak koji mora biti
posebno propisan u bi'u krivinog dela. %ime je on i formalno sadran u bi'u krivinog
dela, tako da on kao i umiljaj ima dvostruki karakter. On je i oblik krivice, ali i subjektivni
element bi'a krivinog dela.
Za&on ra-li&j# dv# vr%t# n#7ata=
/ %v#%ni i
/ n#%v#%ni.
Sv#%ni n#7at 5lEria6 postoji onda kada je uinilac bio svestan da svojom radnjom
moe uiniti delo, ali je olako drao da do toga ne'e do'i ili da 'e to mo'i spreiti.
2lement svesti se kod svesnog ne&ata ne razlikuje u odnosu na eventualni umiljaj
"svest o mogu'nosti nastupanja posledice#, a razlika se ispoljava na planu voljnog
elementa.
N#%v#%ni n#7at 5n#$li$#ntia6 postoji onda kada uinilac nije bio svestan da svojom
radnjom moe uiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono uinjeno i prema
svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogu'nosti.
od nesvesnog ne&ata iz zakonskog teksta proizilazi da ne postoji psi&ika veza izme>u
uinioca i posledice, to znai da je odsutan i elemenat svesti i elemenat volje. !a
postojanje nesvesnog ne&ata presudna je ocena o tome da li je uinilac mogao i bio
duan da se drugaije ponaa i tako izbegne nastupanje posledice.
Od$ovorno%t -a t#! 1o%l#di0
l. (?.
Kad j# i- &rivi,no$ d#la 1roi-a2la t#!a 1o%l#di0a -"o$ &oj# -a&on -a to d#lo
1ro1i%j# t#! &a-n4 ta %# &a-na .o!# i-r#i a&o j# ,inila0 odno% na t
1o%l#di0 1o%t1ao i- n#7ata4 a i %a .i2ljaj#. a&o ni% o%tvar#na o"#l#!ja
n#&o$ dr$o$ &rivi,no$ d#la.
Postoji ve'i broj krivini& dela koja osim svog osnovnog oblika imaju i svoje tee oblike u
sluaju da iz osnovnog oblika proizadje tea posledica. +pr. izvrilac &o'e da rtvu
teko telesno povredi, ali iz toga proizadje njena smrt iako to nije &teo "l. 1.1. st. 0#. -li,
zbog krivinog dela ugroavanja javnog saobra'aja nastupi smrt ili teka telesna
povreda nekog lica "l. .=;#.
.<
Osnovno pitanje koje se kod ovi& krivini& dela postavlja jeste pitanje krivice i za tu teu
posledicu. ad je iz krivinog dela proizala tea posledica zbog koje zakon za to delo
propisuje teu kaznu, ta se kazna moe izre'i ako je uinilac u odnosu na tu posledicu
postupao iz ne&ata. :ko je u odnosu na tu posledicu postojao umiljaj uinioca, onda se
to reava primenom pravila koja vae za sticaj krivini& dlea, osim ako ta tea posledica,
sama po sebi, ne predstavlja krivino delo.
O%novi i%&lj,#nja &rivi,n# od$ovorno%ti
N#ra,nljivo%t
l. (;.
5/6 Nij# &rivi,no d#lo ono d#lo &oj# j# ,inj#no %tanj n#ra,nljivo%ti.
5(6 N#ra,nljiv j# onaj ,inila0 &oji nij# .o$ao da %7vati -na,aj %vo$ d#la ili nij#
.o$ao da 1ravlja %voji. 1o%t10i.a %l#d d2#vn# "ol#%ti4 1rivr#.#n#
d2#vn# 1or#.##no%ti4 -ao%talo$ d2#vno$ ra-voja ili dr$# t#!# d2#vn#
1or#.##no%ti.
5;6 B,inio0 &rivi,no$ d#la ,ija j# %1o%o"no%t da %7vati -na,aj %vo$ d#la ili
%1o%o"no%t da 1ravlja %voji. 1o%t10i.a "ila "itno %.anj#na %l#d n#&o$
%tanja i- %t. (. ovo$ ,lana 5"itno %.anj#na ra,nljivo%t6 .o!# %# "la!iti &a-na.
Poznata su tri naina utvr>ivanja neuraunljivosti3 "iolo2&i4 1%i7olo2&i i .#2oviti.
!a psi&oloki metod merodavne su samo posledice, odnosno poreme'aji do koji& dolazi
na psi&ikom planu, dok kod biolokog metoda, sasvim suprotno, u obzir se uzimaju
samo odre>ena bolesna, abnormalna psi&ika stanja. Aeoviti pak metod trai i jedno i
drugo i uzrok i posledicu.
Polaze'i od meovitog "bioloko/psi&olokog# metoda reenje u naem krivinom pravu
"l. .0. st. ..# za postojanje neuraunljivosti za&teva ostvarivanje kako biolokog, tako i
psi&olokog osnova. %o znai da je potrebno kako za postojanje nekog abnormalnog
duevnog stanja, tako i odre>eni& psi&iki& smetnji prouzrokovani& tim stanjima.
Dioloki osnov se moe ispoljiti u etiri oblika3 1# duevna bolest, .# privremena duevna
poreme'enost, 0# zaostali duevni razvoj i 5# druga tea duevna poreme'enost.
Psi&oloki osnov se moe manifestovati ili u obliku nemogu'nosti s&vatanja znaaja
svoga dela "odsustvo mo'i rasudjivanja# ili u nemogu'nosti upravljanja svojim
postupcima "odsustvo mo'i odluivanja#.
Za&on%&i %lov 1o$l#d 1%i7olo2&o$ o%nova 1o%tavlj#n j# alt#rnativno ta&o 2to
%# tra!i da ,inila0 ili nij# .o$ao da %7vati -na,aj %vo$a d#la4 ili 1a& da nij#
.o$ao da 1ravlja %voji. 1o%t10i.a. Dovoljno j# da n#do%taj# ili int#l#&talna
5.o ra%djivanja6 ili volntari%ti,&a &o.1on#nta 5.o odl,ivanja6.
+euraunljivost se uvek utvrdjuje u odnosu na odredjeno krivino delo. Aogu'e je da je
uinilac u istom vremenskom momentu u odnosu na jedno delo neuraunljiv, a u odnosu
na drugo delo uraunljiv "ili bitno smanjeno uraunljiv#. +pr. uinilac moe usled
zaostalog duevnog razvoja da s&vati znaaj krivinog dela ubistva i u odnosu na njega
bude uraunljiv, a ne moe da s&vati znaaj neprijavljivanja pripremanja krivinog dela
"l. 001#, pa bi u odnosu na to delo bio neuraunljiv. -li, lice obolelo od paranoje usled
sumanuti& ideja proganjanja ne moe da s&vati znaaj svoga dela ili da upravlja
postupcima u pogledu ubistva lica za koje misli da ga proganja, ali moe biti uraunljiv u
.1
odnosu na bilo koje drugo krivino delo koje nema veze sa njegovim sumanutim idejama
"npr. u odnosu na kradju, proneveru i dr.#.
)ice koje svojom radnjom ostvari sve elemente bi'a nekog krivinog dela u stanju
neuraunljivosti nije za to delo krivo, odnosno uzima se da ne postoji ni krivino delo jer
nije ostvaren njegov subjektivni element. U odnosu na neuraunljivog uinioca, pod
uslovom da je opasan za okolinu, mogu biti primenjene odredjene mere bezbednosti.
Ditno smanjena neuraunljivost nije osnov koji iskluuje krivinu odgovornost. %o je
prelazno stanje izme>u uraunljivosti i neuraunljivosti. -zme>u bitno smanjene
uraunljivosti i neuraunljivosti postoji kvalitativna razlika3 bitno smanjeno uraunljivo
lice je krivino odgovorno za delo koje je uinilo u stanju bitno smanjene uraunljivosti.
Prema reenju iz ! 89 bitno smanjen uraunljivost postoji onda kada je sposobnost
uinioca da s&vati znaaj svoga dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima usled
jednog od navedeni& oblika duevne poreme'enosti bila bitno smanjena. Poto je bitno
smanjeno uraunljiv uinilac krivino odgovoran, njemu se mogu izre'i sankcije koje se
izriu krivino odgovornom uiniocu "kazna, mere upozorenja, odre>ene mere
bezbednosti#. Ae>utim, zakon uvaavaju'i specifinosti ovog stanja, predvi>a
mogu'nost ublaavanja kazne, kao i mogu'nost izricanja uz kaznu mere bezbednosti
obaveznog psi&ijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi iz l. @1. ! 89.
Postoji i mogu'nost predvi>ena u l. @.. st. 0. !, tj. izricanje mere bezbednosti
obavezno psi&ijatrijsko leenje na slobodi uiniocu koji je nakon primene mere
bezbednosti obaveznog psi&ijatrijskog leenja i uvanja puten na uslovni otpust.
Stvarna -a"lda
l. (@.
5/6 Nij# &rivi,no d#lo ono d#lo &oj# j# ,inj#no n#ot&lonjivoj %tvarnoj -a"ldi.
5(6 Stvarna -a"lda j# n#ot&lonjiva a&o ,inila0 nij# "io d!an i nij# .o$ao da
i-"#$n# -a"ld 1o$l#d n#&# %tvarn# o&olno%ti &oja 1r#d%tavlja o"#l#!j#
&rivi,no$ d#la ili 1o$l#d n#&# %tvarn# o&olno%ti &oja "i4 da j# -ai%ta 1o%tojala4
,inila d#lo do-volj#ni..
5;6 A&o j# ,inila0 "io %tvarnoj -a"ldi %l#d n#7ata4 1o%toja# &rivi,no d#lo
,inj#no i- n#7ata &ad -a&on ta&vo &rivi,no d#lo 1r#dvi3a.
!abluda u najirem smislu jeste nepostojanje svesti, ili postojanje pogrene svesti o
nekim okolnostima. 8azlikujemo dve vrste stvarne zablude3 1# zabludu o stvarnim
obelejima bi'a krivinog dela i .# zabludu o razlozima iskljuenja protivpravnosti, tj. o
osnovama koji iskljuuju postojanje krivinog dela. Prva vrsta stvarne zablude deluje u
odnosu na element predvidjenosti dela u zakonu, a druga u odnosu na element
protivpravnosti.
9tvrna zabluda o bi'u krivinog dela postoji onda kada kod uinioca ne postoji svest o
bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u bi'e krivinog dela "zabluda u pogledu radnje
izvrenja, posledice, uzronog odnosa, objekta radnje, sredstva izvrenja itd.#. +a
primer, izvrilac pogreno dre'i da se radi o osveavaju'em napitku da drugome licu
da popije tenost koja sadri smrtonosni otrov. !abluda se moe odnositi i samo na
jednu stvarnu okolnost, koja ini sastavni deo obeleja krivinog dela, ukoliko je to
presudno za postojanje krivinog dela "npr. postoji stvarna zabluda kao uinilac veruje
..
da je lice nad kojim vri obljubu navrilo etrnaest godina, ako su mu poznata sva ostala
svojstva pasivnog subjekta#.
9tvarna zabluda o okolnostima koje iskljuuju protivpravnost postoji onda kada je
uinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti ije bi postojanje, uz druge uslove,
vodilo iskljuenju postojanja krivinog dela. %o bi bio sluaj sa putativnom nunom
odbranom kod koje uinilac pogreno dri da postoji napad, odnosno da je on stvaran.
od neotklonjive zablude uinilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu
predstavu o relevantoj stvarnoj okolnosti.
Otklonjiva stvarna zabluda ili stvarna zabluda iz ne&ata postoja'e ako je prema
okolnostima konkretnog sluaja i prema svojim linim svojstvima mogao i bio duan da
ima pravilnu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima koje ulaze u bi'e krivinog
dela.
9tvarna zabluda o bi'u krivinog dela, bez obzira da li je otklonjiva ili neotklonjiva
"skivljena ili neskrivljena#, uvek iskljuuje umiljaj. -sto je i sa stvrnom zabludom u
pogledu osnova koji iskljuuju protivpravnost. 9amo neotklonjiva stvarna zabluda, kako
o bi'u krivinog dela, tako i o osnovima koji iskljuuju protivpravnost, iskljuuje i umiljaj
i ne&at, tj. uvek iskljuije krivicu, a time i krivino delo. $elu uinjeno u neotklonjivoj
stvarnoj zabludi nije krivino delo "l. .@. st. 1#. !akonsku odredbu l. .@. st. . treba
tumaiti tako da uinilac nikako u konketnoj situaciji nije mogao imati pravilnu predstavu
o nekoj stvarnoj okolnosti koja ini zakonsko obeleje krivinog dela, ili o stvarnoj
okolnosti koja bi vodila iskljuenju protivpravnsti.
Otklonjiva stvarna zabluda, tj. zabluda kada je uinilac mogao i bio duan da ima
pravilnu predstavu o stvarnim obelejima krivinog dela, ne iskluuje ne&atnu krivicu.
9luajevi zablude o objektu radnje, a to su zabluda o predmetu "orror i n objecto# i
zabluda o licu "error in persona#, nisu krivinopravno relevantni kada su predmet ili lice
istog kvaliteta, tj. kada ispunjavaju zakonske uslove. +ije od znaaja kada je uinilac u
zabludi u pogledu identiteta rtve, pa misle'i da krivino delo vri prema jednom licu,
uini ga prema drugom licu. -sto je i kod zablude o predmetu.

Pravna -a"lda
l. (A.
5/6 Nij# &rivi,no d#lo ono d#lo &oj# j# ,inj#no n#ot&lonjivoj 1ravnoj -a"ldi.
5(6 Pravna -a"lda j# n#ot&lonjiva a&o ,inila0 nij# "io d!an i nij# .o$ao da -na
da j# nj#$ovo d#lo -a"ranj#no.
5;6 B,inio0 &oji nij# -nao da j# d#lo -a"ranj#no4 ali j# to .o$ao i "io d!an da
-na4 &a-na %# .o!# "la!iti.
Po%toj# dv# vr%t# 1ravn# -a"ld#= n#ot&lonjiva 1ravna -a"lda 5%t. (6 i
ot&onjiva 1ravna -a"lda 5%t. ;6
Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se ini krivino delo. od
lica koje se nalazi u pravnoj zabludi nema svesti o krivinoj protivpravnosti. Pravna
zabluda predstavlja pogrenu predstavu o tome da neko ponaanje nije predvidjeno kao
krivino delo. Uinilac ne zna da je ponaanje koje preduzima u zakonu predvidjeno kao
krivino delo. +pr. ne zna da ini krivino delo utaje ako prisvoji vie ispla'enu razliku
novca koju mu jeblagajnik na alteru banke grekom isplatio. Pravna zabluda postoji i
.0
onda kada uinilac zna za postojanje norme, ali je pogreno s&vata i smatra da ona ne
obu&vata njegovo ponaanje. %a vrsta pravne zablude se naziva direktnom pravnom
zabludom. Osim direktne pravne zablude, postoji i pravna zabluda u pogledu nekog
osnova koji iskljuuje protivpravnost. +a primer uinilac misli da je dozvoljena nuna
odbrana na nunu odbranu. -li, smatra da ima pravo na disciplinsko kanjavanje svoji&
dalji& maloletni& srodnika ne znaju'i da to pravo pripada samo roditeljima. Ova vrsta
pravne zablude naziva se indirektnom pravnom zabludom.
od neki& krivini& dela gotovo je nemogu'e da postoji pravna zabluda. Ovde je od
znaaja podela krivini& dela na mala in se i mala in pro&ibita. +aime, kod ponaanja
koja su zlo sama po sebi "mala in se# i koja kao takva predstavljaju krivina dela u svim
drutvima i vrlo su malo podlona promenama s obzirom na istorijski period "npr. ubistvo
ili kradja#, iskljueno je postojanje pravne zablude. od drugi& koja zavise od procene
zakonodavca u odredjenom drutvu i u odredjenom vremenskom periodu i koja nisu
predmet i moralne osude "npr. neka kriivina dela u oblasti privrednog i finansijskog
poslovanja# koja su krivina dela samo zbog toga to su kao takva zakonom zabranjena
"mala pro&ibita#, sasvim je mogu'e postojanje pravne zablude. !a neka od nji& ne zna
ve'ina gradjana, pa ak ni pravnika.
Sila i 1r#tnja
l. (/.
5/6 Nij# &rivi,no d#lo ono &oj# j# ,inj#no 1od d#j%tvo. n#odoljiv# %il#.
5(6 A&o j# &rivi,no d#lo ,inj#no 1od d#j%tvo. %il# &oja nij# n#odoljiva ili 1r#tnj#4
,inio0 %# &a-na .o!# "la!iti.
5;6 B %l,aj i- %t. / ovo$ ,lana &ao i-vr2ila0 &rivi,no$ d#la %.atra# %# li0# &oj#
j# 1ri.#nilo n#odoljiv %il.
A1%oltna 5n#odoljiva6 %ila 5vi% a"%olta# ili iskljuuje mogu'nost donoenja odluke,
ili onemogu'ava stvaranje postoje'e odluke. ! pod pojmom sile smatra i primenu
&ipnoze ili omamljuju'i& sredstava s ciljem da se neko protiv svoje volje dovede u
nesvesno stanje ili onesposobi za otpor.
Osim apsolutne, postoji i kompulzivna sila, kao i pretnja.
Ko.1l-ivna %ila4 za razliku od apsolutne sile, predstavlja upotrebu fizike snage
prema nekom licu s ciljem da se ono prinudi da izvri odredjeno krivino delo.
Pr#tnja predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinudjava. $a bi postojao
uticaj na donoenje odluke kod lica kome se preti, potrebno je da pretnja bude ozbiljna i
mogu'a, to se procenjuje pre svega sa aspekta lica kome je upu'ena. ao i kod
kompulzivne sile i pretnjom se utie na volju nekog lica da izvri krivino delo, ali se ne
iskljuuje voljna radnja.
.5
Po%#"ni %l,aj#vi od$ovorno%ti &rvi,no. 1rav
S&rivlj#na n#ra,nljivo%t 5A0tion#% li"#ra# in 0a%a6
l. (<.
5/6 Krivi0a ,inio0a &rivi,no$ d#la &oji %# 1otr#"o. al&o7ola4 dro$a ili na dr$i
na,in dov#o %tanj# &oj#. nij# .o$ao da %7vati -na,aj %vo$ d#la ili da 1ravlja
%voji. 1o%t10i.a tvr3j# %# 1r#.a vr#.#n n#1o%r#dno 1r# dovo3#nja
ta&vo %tanj#.
5(6 B,ino0 &oji j# 1od o&olno%ti.a i- %t. /. ovo$ ,lana ,inio &rivi,no d#lo
%tanj "itno %.anj#n# ra,nljivo%ti n# .o!# %# 1o to. o%nov "la!iti &a-na.
+ae krivino pravo predvidja institut a0tion#% li"#ra# in 0a%a "su ad libertatem#, tj.
radnje slobodne u uzroku "ili vezane za slobodno stanje# nazivaju'i ga skrivljena
neuraunljivost. +jegov cilj jeste reavanje problema krivice oni& uinilaca koji su
krivino delo uinili u stanju neuraunljivosti, ali su sami sebe doveli u to stanje. 8e je o
jednom dogadjaju koji ima dve faze3 u prvoj uraunljiv uinilac prouzrokuje situaciju u
kojoj 'e u drugoj fazi, postavi u medjuvremenu neuraunljiv, izvriti krivino delo.
!a primenu ovog instituta i time uspostavljanja postojanja krivinog dela, potrebno je da
je kod uinioca u momentu pre nego to se upotrebom alko&ola, droga ili na drugi nain
doveo u stanje neuraunljivosti, tj. u momentu donoenja odluke, postojala krivica u
odnosu na kasnije uinjeno krivino delo.
!a primenu instituta actiones liberae in causa potrebno je da kumulativno budu
ispunjena dva uslova3 1# da je uinilac sam sebe doveo u stanje neuraunljivosti "zakon
kao tipine radnje dovodjenja u to stanje navodi upotrebu alko&ola ili droga, ali to mogu
biti i drugi naini#, i .# da je u tom stanju uinio krivino delo u odnosu na koje je kod
njega, u momentu pre nego to se doveo u to stanje, postojao umiljaj ili ne&at "ukoliko
je zakonom uopte predvidjen taj ne&atni oblik#.
Uiniocu koji se sam doveo u stanje bitno smanjene uraunljivosti ne moe se po tom
osnovu ublaiti kazna "l. .5. st. ..#.
Po&2aj &rivi,no$ d#la
ada se govori o krivinom delu podrazumeva se da je uinilac preduzeo radnju
izvrenja, kao i da je nastupila posledica, osim oni& krivini& dela iji zakonski opis ne
obu&vata i posledicu. Krivi,no$ d#la n# "i .o$lo da "d# &oli&o ni% o%tvar#na
,#tiri nj#$ova "itna #l#.#nta= radnja4 1r#dvidj#no%t -a&on4 1rotiv1ravno%t i
&rivi0a.
U naoj krivinopravnoj literaturi se smatra da postoje ,#tiri fa-# 5%tadij.a# u
ostvarenju krivinog dela. %o su3 dono2#nj# odl&#4 1ri1r#.n# radnj#4 1o&2aj i
dovr2#no &rivi,no d#lo.
ada se radi o prvoj fazi, donoenju odluke da se krivino delo izvri, postoji saglasnost
da za samu odluku ne treba kanjavati. Uobiajena je izreka *cogitationis poenam nemo
paitturB, tj. da se za misli niko ne kanjava. +edostaje radnja krivinog dela. Eto se tie
ostali& stadijuma u ostvarenju krivinog dela, takodje je jasna i nesporna situacija
.6
dovrenog krivinog dela. U naem krivinom pravu se za pokuaj kanjava pod
odrejdenim uslovim, tj. kod odredjeni& krivini& dela to je i pravno/dogmatski i
kriminalno/politiki manje/vie nesporno. Aedjutim, pitanje kanjavanja za pripremanje
krivinog dela predstavlja vrlo sloeno pitanje. %reba imati u vidu i zabranu zadiranja
krivinog prava u privatnu, linu sferu gradjana.
!a kanjivost umiljajnog pripremanja izvrenja krivinog dela potrebno je da je to
izriito predvidjeno. %o se moe uiniti na dva naina3 1# propisivanjem pripremanja kao
posebnog krivinog dela i .# propisivanjem kanjavanja pripremanja kao faze u
ostvarivanju nekog krivinog dela.
Prvu vrstu kanjivi& pripremni& radnji predstavljaju one pripremne radnje koje su
odredjene kao posebno krivino delo. !akon i& je digao na rang radnje izvrenja. +pr.
kada zakon pripremanje za proizvodnju opojni& droga predvidja kao krivino delo "l.
.57. st. 7 !#. !a pripremne radnje koje su predvidjene kao posebno krivino delo u l.
..; ! "pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje#.
anjavanje pripremanja odredjenog krivinog dela "delicta preparata#, tj. pripremni&
radnji u uem smislu ! vie ne predvidja.
-pak, predvidja se kanjavanje i za pripremne radnje kod krivini& dela protiv ustavnog
uredjenja i bezbednosti 89 u jednom zajednikom lanu "0.<. st. . i st. 0#.
Po&2aj
l. ;).
5/6 Ko %a .i2ljaj#. -a1o,n# i-vr2#nj# &rivi,no$ d#la4 ali $a n# dovr2i4
&a-ni# %# -a 1o&2aj &rivi,no$ d#la -a &oj# %# 1o -a&on .o!# i-r#i
&a-na -atvora od 1#t $odina ili t#!a &a-na4 a -a 1o&2aj dr$o$ &rivi,no$
d#la %a.o &ad -a&on i-ri,ito 1ro1i%j# &a!njavanj# i -a 1o&2aj.
5(6 B,inila0 # %# -a 1o&2aj &a-niti &a-no. 1ro1i%ano. -a &rivi,no d#lo4 ili
"la!#no. &a-no..
$ovreno krivino delo je osnovna forma kanjivog ponaanja. Ono podrazumeva
ostvarenost svi& predvidjeni& elemenata bi'a krivinog dela. Fedan od stadijuma u
ostvarenju krivinog dela jeste 1o&2aj. od pokuaja na subjektivnom planu uvek
mora postojati umiljaj, a na objektivnom planu se za&teva da je izvrenje krivinog dela
zapoeto.
Kod 1o%l#di,ni7 &rivi,ni7 d#la n#do%taj# 1o%l#di0a4 a &od d#latno%ni7 &rivi,ni7
d#la n#do%taj# d#o radnj# i-vr2#nja.
riterijum za razgranienje izmedju pokuaja i pripremni& radnji jeste to da li je
preduzeta radnja izvrenja "pokuaj# ili nije "pripremne radnje#. od krivini& dela iji
pokuaj nije kanjiv, mnogo ve'i znaaj ima razlikovanje izmedju pokuanog i
dovrenog krivinog dela. Odredjivanje granice izmedju pokuanog i dovrenog
krivinog dela je odredjivanje granice ulaska u kriminalnu zonu. od ve'ine krivini&
dela koja u svom bi'u imaju posledicu, nastupanje posledice predstavlja kriterijum za
razgranienje izmedju pokuanog i dovrenog krivinog dela.
!a postojanje pokuaja krivinog dela je karakteristian izostanak posledice.
8azlikujemo dve vrste pokuaja= n#%vr2#ni i %vr2#ni.
N#%vr2#ni pokuaj je kada je uinilac preduzeo samo deo radnje izvrenja, a radnju
izvrenja nije dovrio, pa samim tim nije ni prouzrokovao posledicu.
.7
Svr2#ni pokuaj je kada uinilac preduzima kompletnu radnju izvrenja, ali iz razliiti&
razloga posledica ne nastupa.
+astupanje posledice iskljuuje pokuaj. Pokuaj i posledica predstavljaju 0ontradi0tio
in adj#0to. -zostanak posledice ne znai uvek i postojanje pokuaja krivinog dela.
Pokuaj kod pravi& krivini& dela neinjenja koja u svom zakonskom opisu nemaju
posledicu nije mogu'. !a razliku od nji&, pokuaj nepravi& krivini& dela neinjenja je
mogu' s obzirom na to da ona imaju posledicu, da se ona sastoje u neotklanjanju
posledice od strane lica koje je duno da sprei posledicu.
Kvalifi&ovani 1o&2aj, tj. tea vrsta pokuaja postoji onda kada je kroz pokuaj nekog
teeg krivinog dela dovreno neko lake krivino delo "npr. kroz pokuaj silovanja budu
ostvareni elementi krivinog dela nedozvoljeni& polni& radnji#.
anjava se za pokuaj oni& krivini& dela za koja se moe izre'i kazna zatvora od pet
godina ili tea kazna. !a pokuaj drugi& krivini& dela kanjava se samo kad zakon
izriito propisuje kanjavanje i za pokuaj.
N#1odo"an 1o&2aj
l. ;/
B,inila0 &oji 1o&2a da i-vr2i &rivi,no d#lo n#1odno"ni. %r#d%tvo. ili 1r#.a
n#1odo"no. 1r#d.#t .o!# %# o%lo"oditi od &a-n#
8azlikuju se dve vrste nebodnobnog pokuaja3 a1%oltno nepodoban pokuaj postoji
onda kada sa odredjenim sredstvom ili na odredjenom predmetu ni pod kojim uslovima
nije mogu'e dovriti krivino delo.
R#lativno nepodoban pokuaj postoji onda kada u konkretnom sluaju, zbog delovanja
odredjeni& okolnosti i uslova, sa odredjenim sredstvima ili na odredjenom predmetu nije
bilo mogu'e izvriti krivino delo, odnosno prouzrokovati posledicu kod posledini&
krivini& dela. Grani0 i-.#dj a1%oltno i r#lativno n#1odo"no$ 1o&2aja nij#
v#& .o$# 1r#0i-no odr#diti. +pr. pucanje iz ispravnog ali praznog vatrenog oruja
moglo bi se smatrati i relativno nepodobnim pokuajem3 oruje kao takvo bilo je
podobno da prouzrokuje posledicu pod uslovom da je u njemu bila municija. Gak i
pucanje na oveka koji je mrtav a izgleda kao da spava, smatra se relativno, a ne
apsolutno nepodobnim pokuajem ubistva. U nekim sluajevima bi se mogli navesti
argumenti kako u prilog postojanja apsolutno, tako i relativno nepodobnog pokuaja
"npr. u sluaju pucanja iz pitolja u telo oveka koje je bilo zati'eno pancir kouljom#.
%ime se moe pravdati reenje iz naeg krivinog zakonodavstva koje ne pravi podelu
na ove dve vrste nepodobnog pokuaja. -pak, ova podela ima odredjeni znaaj za
kanjavanje za nepodoban pokuaj u onim sluajevima u kojima je mogu'e izvriti
razgranienje. !ati'eno dobro kod apsolutno nepodobnog pokuaja je manje ugroeno
nego kod relativno nepodobnog pokuaja.
+epodoban pokuaj treba razlikovati od tzv. ir#alno$ 1o&2aja koji nije kanjiv. -realni
pokuaj je ekstremna varijanta apsolutno nepodobnog pokuaja. Uinilac tu veruje da
moe da uini krivino delo na nain koji je potpuno besmislen "npr. pokuaj da se neko
ubije kori'enjem crne magije, vradbina i sl.#.
+epodoban pokuaj treba razlikovati od 1tativno$ d#li&ta koji nije kanjiv. Putativni
delikt postoji onda kada neko pogreno dri da ono to ini predstavlja krivino delo. U
.;
sluaju nepodobnog pokuaja postoji situacija stvarne zablude, ali u obrnutom smislu, a
kod putativnog delikta postoji situacija pravne zablude, takodje u obrnutom smislu. od
nepodobnog pokuaja je zabluda u pogledu injeninog stanja, a kod putativnog delikta
re je o zabudi u pogledu krivinopravne norme. +pr. ako je uinilac u zabludi da je
obljubom nad enskim licem koje ima 16 godina izvrio krivino delo, re je o
nekanjivom putativnom deliktu. :ko, medjutim, uini to isto pogreno dre'i da to
ensko lice ima samo 10 godina "znaju'i da je obljuba nad licem koje nije navrilo 15
godina krivino delo#, postoja'e kanjiv nepodoban pokuaj s obzirom na nepodobnost
objekta. -li, ako neko oduzme niiju odnosno naputenu stvar pogreno smatrajuu'i da
time vri krivino delo kra>e, postoje'e nekanjivi putativni delikt. :ko, me>utim, ne zna
da je stvar naputena, ve' pogreno dri da ona ima vlasnika, postoja'e kanjiv
nepodoban pokuaj krivinog dela kra>e.
R#2#nj# 1ri7va#no KZ 1ola-i od to$a da j# o1ravdano &a!njavati -a n#1odo"an
1o&2aj. Aedjutim, imaju'i u vidu injenicu da je stepen ugroavanja zati'enog dobra
nii kod nepodobnog pokuaja nego kod obinog pokuaja, zakon predvidja mogu'nost
oslobadjanja od kazne "to ukljuuje i mogu'nost ublaavanja kazne#. %u se u nekim
udbenikim primerima, koji se obino navode za apsolutno nepodoban pokuaj
"pokuaj ubistva na leu, prisvajanje, odnosno kradja sopstvene stvari i sl.#, radi o tome
da nisu ostvareni ni elementi bi'a krivinog dela. !akon, medjutim, nije iskljuio
kanjivost za apsolutno nepodoban pokuaj to se moe pravdati time da je u nekim
sluajevima veoma teko postaviti granicu izmedju relativno i apsolutno nepodobnog
pokuaja. +o, onda kada je u konkretnom sluaju nesporno da se radi o apsolutno
nepodobnom pokuaju, treba uzeti da postoji opravdanje za oslobodjenje od kazne.

Do"rovoljni od%tana&
l. ;(
5/6 I-vr2ila0 &oji j# 1o&2ao i-vr2#nj# &rivi,no$ d#la ali j# do"rovoljno od%tao
od dalj#$ 1r#d-i.anja radnj# i-vr2#nja ili j# %1r#,io na%t1anj# 1o%l#di0#4
.o!# %# o%lo"oditi od &a-n#.
5(6 Odr#d"a %tava /. ovo$ ,lana n## %# 1ri.#niti &oli&o ,inila0 &rivi,no
d#lo nij# dovr2io -"o$ o&olno%ti &oj# on#.o$avaj ili -natno ot#!avaj
i-vr2#nj# &rivi,no$ d#la4 ili -"o$ to$a 2to j# %.atrao da ta&v# o&olno%ti
1o%toj#.
5;6 O%lo"oditi %# od &a-n# .o!# i %ai-vr2ila04 1od%tr#&a, ili 1o.a$a, &oji j#
do"rovoljno %1r#,io i-vr2#nj# &rivi,no$ d#la.
5<6 A&o j# %l,aj i- %t. /. i ;. ,inila0 dovr2io n#&o dr$o %a.o%talno
&rivi,no d#lo &oj# nij# o"7a#no &rivi,ni. d#lo. od ,ij#$ i-vr2#nja j#
od%tao4 ,inila0 %# n# .o!# o%lo"oditi od &a-n# -a to dr$o d#lo 1o i%to.
o%nov.
Opravdanje instituta dobrovoljnog odustanka treba gledati i u tome to je u sluaju
dobrovoljnog odustanka stepen drutvene opasnosti pokuanog dela u naelu nii i to
ponekad sama okolnost da je uinilac dobrovoljno odustavo ukazuje da sa aspekta
svr&e kanjavanja nije neop&odno uiniocu izre'i kaznu.
.@
$obrovoljni odustanak sadri objektivnu i subjektivnu komponentu. +a objektivnom
planu potrebno je da uinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvrenja "kod
nesvrenog pokuaja#, ili da sprei nastupanje posledice "kod svrenog pokuaja#.
Posledica ne sme ni u kom sluaju da nastupi.
U pogledu subjektivnog elementa, tj. dobrovoljnosti, nesporno je da je etiko
vrednovanje motiva zbog koji& uinilac odustaje irelevantno, tj. etiki negativno
vrednovani motivi, pod uslovom da su za rezultat imali donoenje odluke o odustajanju
od izvrenja, ne iskljuuju dobrovoljnost. $obrovoljnost, postoji onda kada je uinilac i
pored toga to je bio svestan da krivino delo moe da dovri, od njega odustao. +ema
dobrovoljnosti kada uinilac pogreno uzima, tj. nalazi se u zabludi, da postoji neka
spoljna okolnost koja ga spreava u dovrenju dela "a ona u stvari ne postoji#, pa zbog
toga odustane. !a dobrovoljni odustanak je relevantno ono to je uinilac drao za
stvarno, a ne ono to je objektivno postojalo.
Potrebno je u pogledu spoljni& okolnosti koje ometaju uinioca da izvri krivino delo
praviti razliku izmedju a1%oltni7 i r#lativni7 %1oljni7 %.#tnji. A1%oltn# %1oljn#
%.#tnj# su takvog karaktera da predstavljaju za uinioca nepremostivu prepreku za
dovrenje krivinog dela "ili on tako misli#, pa je sasvim jasno da se tu ne moe govoriti
o doborovoljnosti. Problem kod utvrdjivanja postojanja dobrovoljnosti predstavljaju
r#lativn# %1oljn# %.#tnj#, tj. one smetnje koje oteavaju izvrenje krivinog dela, ali
ga ne onemogu'avaju "npr. kada kod pokuaja silovanja izvrilac odustane zato to je
naiao na jak otpor rtve i sl., pa zbog toga odustane#. U principu relativne spoljne
smetnje ne iskljuuju dobrovoljnost, ali u sluajevima kada su one takvog intenziteta da
bi dovrenje krivinog dela za uinioca znailo ili pove'ani rizik za otkrivanje, ili uopte
izvrenje krivinog dela ine bitno teim da mu se njegovo dovrenje jednostavno *ne
isplatiB, treba uzeti da je dobrovoljnost iskljuena.
! u vezi sa ovim problemom kod dobrovoljnog odustanka sadri novo reenje. +e'e se
smatrati da postoji dobrovoljni odustanak ukoliko uinilac krivino delo nije dovrio zbog
okolnosti koje onemogu'avaju ili znatno oteavaju izvrenje krivinog dela.
$obrovoljnost je iskljuena i onda kada je uinilac smatrao da takve okolnosti postoje
"l. 0.. st. .#. %o znai da osim to apsolutne spoljne smetnje uvek iskljuuju
dobrovoljnost "to je nesporno#, ova odredba sada eksplicitno dozvoljava mogu'nost
postojanja dobrovoljnosti i kod neki& relativni& spoljni& smetnji. !, za razliku od
vladaju'eg s&vatanja u naoj ranijoj teoriji i praksi, dozvoljava primenu instituta
dobrovoljnog odustanka i u onim sluajevima kada odustajanje nije bilo zasnovano na
nekim iskljuivo unutranjim motivima, kada je na donoenje odluke uinioca da
odustane uticala i neka spoljna okolnost koja nije bila takvog karaktera i intenziteta da
bude glavni i dominantni faktor prilikom donoenja te odluke. Presudno je, da uinilac
dri da i pored ti& smetnji moe da dovri krivino delo.
! polazi od naelnog stava da je dobrovoljni odustanak kanjiv. On predstavlja
fakultativni osnov za osloba>anje od kazne, a samim tim i fakultativni osnov za
neogranieno ublaavanje kazne.
U okviru instituta dobrovoljnog odustanka od izvrenja krivinog dela predvi>eno je i
dobrovoljno spreavanje dela od strane sauesnika. U ovom sluaju nije dovoljno da je
sauesnik odustao od daljeg preduzimanja radnje sauesnitva, ve' je potrebno da je
spreio izvrioca da izvri krivino delo, odnosno kanjiv pokuaj.
.=
Sa,#%ni2tvo &rivi,no. d#l
ao i u drugim oblastima ljudske delatnosti, i krivino delo se moe vriti zajedniki od
strane vie lica.
Aoe se govoriti o tri grupe lica koja ostvaruju krivino delo3 1# izvrilac "neposredni
izvrilac, posredni izvrilac i saizvrilac#, .# sauesnici, i 0# ostala lica iji doprinos po
intenzitetu i kvalitetu nije od takvog znaaja da u odnosu na takve forme uestvovanja
treba reagovati krivinim pravom. 9auesnike treba razlikovati od izrioca "gde se javlja
problem odredjivanja pojma i mesta saizvrioca# i, to je jo vanije, od ostali& lica koje
ne treba smatrati sauesnicima s obzirom na nji&ov zanemarljiv doprinos ostvarenju
krivinog dela.
Pod sauesnitvom se podrazumeva ostvarenje krivinog dela od strane vie lica. U
stvari, to je sticaj vie lica u jednom krivinom delu. Pored objektivne veze koja se
sastoji u zajednikom ostvarenju bitni& elemenata krivinog dela, izmedju vie lica mora
postojati i subjektivna veza da bi se radilo o sauesnitvu. 9auesnitvo je zajedniko
ostvarenje krivinog dela od strane vie lica uz postojanje svesti kod nji& da zajedniki
deluju.
9auesnitvo kao institut zasniva se na restriktivnom s&vatanju pojma izvrilatva.
-zvrilac je ono lice koje samo ostvaruje bitne elemente bi'a nekog krivinog dela, koje
samo preduzima radnju izvrenja. 2kstenzivno s&vatanje polazi od toga da je izvrilac
svako ono lice koje je na bilo koji nain uestvovalo u ostvarenju krivinog dela, to
znai da s&vatanje negira sauesnitvo kao institut. %o s&vatanje ne pravi razliku
izmedju izvrioca i sauesnika. $anas je ono u teoriji retko zastupano. od nas je i u
teoriji i u zakonodavstvu pri&va'en restriktivni pojam izvrioca, to znai da se pravi
razlika izmedju izvrioca i sauesnika. +aa teorija, pa i zakonodavstvo, ostaju pri
prvobitnom najuem s&vatanju pojma izvrioca, to za posledicu ima svrstavanje
saizvrilatva u sauesnitvo, dok je posredni izvrilac institut kome u naoj teoriji nije
dato jasno mesto u sistemu opteg dela.
Pri&vatanje najueg pojma izvrioca u naoj teoriji za posledicu ima to da se i
saizvrilatvo smatra sauesnitvom. 9aizvrilatvo je izmedju izvrilatva i
sauesnitva i ono ima karakteristike i jednog i drugog, u naoj teoriji je pri&va'ena
podela sauesnitva na sauesnitvo u uem smislu i sauesnitvo u irem smislu.
9auesnitvo u uem smislu obu&vata podstrekavanje i pomaganje. 9auesnitvo u
irem smislu, pored navedeni& oblika obu&vata i saizvrilatvo.
Od sauesnitva treba razlikovati 1o%r#dno$ i-vr2io0a. - tu je re o ue'u vie lica u
ostvarenju krivinog dela, ali se lice koje preduzima radnju izvrenja smatra samo
sredstvom, a ne izvriocem. Posredni izvrilac je ono lice koje ostvaruju'i sve
subjektivne elemente krivinog dela navede drugog na ostvarenje krivinog dela, a da
se pri tome taj drugi ne moe smatrati izvriocem krivinog dela jer mu u potpunosti
nedostaje subjektivna strana krivinog dela. 9porno je u kojim situacijama je u naem
pravu potrebna ova konstrukcija. U retkim izuzecima, i tu bi primena konstrukcije
posrednog izvrilatva moga biti pri&vatljiva. %o su oni sluajevi kada ne postoji nijedan
minimalni subjektivni supstrat kod neposrednog izvrioca krivinog dela "npr. kada se za
izvrenje krivinog dela koristi sasvim malo dete#.
0<
U slede'e tri situacije opravdana je primena ove konstrukcije i u naem krivinom pravu3
ako je neko lice krivino delo izvrilo pod uticajem apsolutne sile "l. .1. st. 0#, ako je
delo izvrilo u neotklonjivoj stvarnoj zabludi i kada je re o krivinom delu za koje se kod
izvrioca trai neko posebno svojstvo. U tim situacijama, izvrilac ne bi bilo lice koje je
preduzelo radnju izvrenja be' bi "posredni# izvrilac u prvoj situaciji bilo lice koje je
primenilo apsolutnu silu, u drugoj situaciji lice koje je dovelo u neotklonjivu stvarnu
zabludu lice koje preduzelo radnju izvrenja, i u tre'oj situaciji posredni izvrilac bi bilo
ono lice koje ima odredjeno svojstvo koje se trai za odredjeno krivino delo i koje je
podstreklo drugo lice koje to svojstvo nema da izvri krivino delo.
Pravna 1riroda %a,#%ni2tva H Poto je sauesnitvo zajedniko ostvarenje krivinog
dela, od toga treba po'i i prilikom odredjivanja njegove pravne prirode.
Prema 1rin0i1alnoj t#oriji sauesnitva irelevantno je da li je ivzrilac uopte neto
preduzeo. +e pravi se razlika izmedju izvrioca i sauesnika.
A&0#%orna t#orija za&teva da je izvrilac izvrio krivino delo, odnosno da je preduzeo
radnju koja ulazi u kriminalnu zonu. :kcesornost, tj. zavisnost proizilazi iz same sutine i
pojma sauesnitva. Dez drugog saizvrioca nema saizvrilatva, bez izvrioca nema ni
podstrekavanja i pomaganja. Aoe se govoriti o postojanju dvo%tr&# a&0#%orno%ti.
Prvo, postojanje sauesnitva zavisi od toga u koji je stadijum izvrilac dospeo, dokle je
doao u svojoj kriminalnoj aktivnosti, odnosno koliko je, u kojoj meri ostvario kriminalno
ponaanje. %o bi bila &vantitativna a&0#%orno%t. :ko je krivino delo dovreno,
kvantitativna akcesornost, nema sumnje postoji. Ae>utim, ako je delo samo pokuano,
sauesnitvo 'e postojati samo ukoliko je pokuaj kanjiv. U stvari, presudno je, kako se
to obino kae, da li je izvrilac uao u kriminalnu zonu. Osim kvantitativne moe se
govoriti i o &valitativnoj a&0#%orno%ti. Kvalitativna a&0#%orno%t znai da postojanje
sauesnitva zavisi i od toga ta je izvrilac ostvario, da li je ostvario krivino delo sa
svim njegovim obaveznim elementima, ili je za postojanje sauesnitva dovoljno da su
ostvareni samo neki elementi opteg pojma krivinog dela. Prema t#oriji 1ot1n#
5#&%tr#.n#6 a&0#%orno%ti nuno je da je izvrilac ostvario krivino delo sa svim
njegovim optim obelejima, a naroito da je postojala i njegova krivica. %o je dovelo do
nepri&vatljivi& rezultata, naroito u sluajevima kada je izvrilac lice koje nije uraunljivo
i krivo. Polaze'i od potpune akcesornosti, dolazi se do rezultata da tu nema krivinog
dela, a samim tim ni sauesnitva. !ato se prelo na teoriju li.itiran# 5o$rani,#n#6
a&0#%orno%ti. Prema njoj, ne trai se da su ostvareni svi opti elementi krivinog dela,
tj. da je izvrilac i postupao sa krivicom, kao to to ini teorija potpune "ekstremne#
akcesornosti, ve' je dovoljno da je izvrilac ostvario sve objektivne elemente krivinog
dela. $ovoljno je da je krivino delo predvi>eno u zakonu i da je protivpravno.
Fi1#r#&%tr#.na a&0#%orno%t u svom istom obliku nigde nije pri&va'ena. Ona polazi
od toga da se sve okolnosti koje imaju znaaj za postojanje krivinog dela, krivice, ili
odmeravanje kazne koje postoje kod izvrioca prenose i na sve ostale uesnike u
krivinom delu. U naem krivinom pravu pri&va'eno je sasvim suprotno stanovite koje
je eksplicitno izraeno "l. 07. st. 0#, tj. te se okolnosti uzimaju u obzir samo kod onog
uesnika kod kojeg postoje. Prema teoriji .ini.aln# a&0#%orno%ti za postojanje
sauesnitva je dovoljno da su ostvarena bitna obeleja nekog krivinog dela, a ne i
njegova protivpravnost. Prema ovoj varijanti akcesornosti, postojalo bi sauesnitvo i
onda kada bi neko drugome pomogao u nunoj odbrani. Ova teorija nije danas
pri&va'ena.
01
U vezi sa kvalitativnom akcesorno'u sporno je da li je za postojanje sauesnitva i
odgovornost sauesnika dovoljno da glavni izvrilac ostvari samo ne&atno krivino delo.
+pr. ako podstreka podstrekne izvrioca koji je kratkovid da puca u pravcu nekog
predmeta u ijoj se neposrednoj blizini nalazi neko lice koje izvrilac nije video, a u
odnosu na koga je kod podstrekaa postojao umiljaj da ga izvrilac pogodi. Postavlja
se pitanje da li tu postoji podstrekavanje.
rivicu izvrioca ne treba za&tevati i iz razloga to je ona individualna, krivica izvrioca i
inae nije relevantna za sauesnike, za nji&ovu odgovornost ona mora postojati kod
svakog sauesnika.
Sai-vr2ila2tvo
l. ;;
A&o vi2# li0# ,#%tvovanj#. radnji i-vr2#nja %a .i2ljaj#. ili i- n#7ata
-aj#dni,&i i-vr2# &rivi,no d#lo4 ili o%tvarji -aj#dni,& odl& dr$o. radnjo.
%a .i2ljaj#. "itno do1rin#% i-vr2#nj &rivi,no$ d#la4 %va&o od nji7 &a-ni# %#
&a-no. 1ro1i%ano. -a to d#lo.
9aizvrilatvo postoji kada vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja sa umiljajem ili iz
ne&ata zajedniki izvre krivino delo, ili ostaruju'i zajedniku odluku drugom radnjom
sa umiljajem bitno doprinesu izvrenju krivinog dela.
Ostalo je sporno odredjivanje njegovog pojma, a naroito razgranienje sa
pomaganjem. !a razliku od saizvrilatva, ne&atno pomaganje je krivinopravno
irelevantno. od pomaganja postoji mogu'nost ublaavanja kazne.
!akon za&teva tri uslova za postojanje saizvrilatva u sluaju da ni delimino nije
preduzeta radnja izvrenja3 umiljaj, zajednika odluka i radnja koja nije radnja izvrenja
ali predstavlja bitan doprinos izvrenju krivinog dela.
Pod%tr#&avanj#
l. ;<
5/6 Ko dr$o$ %a .i2ljaj#. 1od%tr#&n# da i-vr2i &rivi,no d#lo4 &a-ni# %#
&a-no. 1ro1i%ano. -a to &rivi,no d#lo.
5(6 Ko dr$o$ %a .i2ljaj#. 1od%tr#&ava na i-vr2#nj# &rivi,no$ d#la ,iji
1o&2aj j# 1o -a&on &a!njiv4 a d#lo n# "d# ni 1o&2ano4 &a-ni# %# &ao
-a 1o&2aj &rivi,no$ d#la.
Podstrekavanje je oblik sauesnitva kojim se umiljajno navodi drugo lice da izvri
krivino delo. +avodjenjem se utie na drugo lice "izvrioca# da donese odluku o
izvrenju krivinog dela. 9tvaranje odluke kod drugog lica da izvri krivino delo je
glavna, centralna karakteristika podstrekavanja. U literaturi se nastoji da se postave
odredjeni kriterijumi za razgranienje izmedju podstrekavanja i psi&ikog pomaganja.
Odredbom ! kojom je regulisano podstrekavanje nije propisana radnja podstrekavanja.
%o moe biti svaka radnja koja se kre'e u rasponu od blagog nagovaranja, pa do neki&
formi prinude.
0.
! predvi>a sluaj neuspelog podstrekavanja "pokuaj podstrekavanja# koje postoji
onda kada podstreknuti nije delo ni pokuao "l. 05. st. .#. !a neuspelo podstrekavanje
se kanjava, pod uslovom da se podstrekavalo na izvrenje krivinog dela iji je pokuaj
po zakonu kanjiv. -nae, za neuspelo podstrekavanje kanjava se kao za pokuaj
krivinog dela.
Po.a$anj#
l. ;>
5/6 Ko dr$o. %a .i2ljaj#. 1o.o$n# i-vr2#nj &rivi,no$ d#la4 &a-ni#
%# &a-no. 1ro1i%ano. -a to &rivi,no d#lo4 ili "la!#no. &a-no..
5(6 Kao 1o.a$anj# i-vr2#nj &rivi,no$ d#la %.atra %# naro,ito= davanj#
%av#ta ili 1t%tava &a&o da %# i-vr2i &rivi,no d#lo4 %tavljanj# ,inio0
na ra%1ola$anj# %r#d%tava -a i-vr2#nj# &rivi,no$ d#la4 %tvaranj# %lova
ili ot&lanjanj# 1r#1r#&a -a i-vr2#nj# &rivi,no$ d#la4 &ao i na1r#d
o"#ano 1ri&rivanj# &rivi,no$ d#la4 ,inio0a4 %r#d%tava &oji.a j#
&rivi,no d#lo i-vr2#no4 tra$ova &rivi,no$ d#la ili 1r#d.#ta 1ri"avlj#ni7
&rivi,ni. d#lo..
Pomaganje je oblik sauesnitva u uem smislu kod koga se sa umiljajem doprinosi
izvrenju krivinog dela. %aj doprinos mora biti u izvesnoj uzronoj vezi sa izvrenim
krivinim delom. Aa>utim, radnja pomaganja ne mora "iako u nekim sluajevima jeste#
biti 0ondi0io %in# Da non za izvrenje krivinog dela. +ije nuno da je re o takvom
doprinosu bez kojeg krivino delo ni u kom sluaju ne bi moglo biti izvreno.
Pomaganje se moe preduzeti na razne naine, tj. pomaganje je svaka radnja kojom se
moe doprineti izvrenju krivinog dela. Odredba l. 06. st. .. navodi kao tipine radnje
pomaganja.
9 obzirom na vrstu radnje, pomaganje moe biti psi&iko "intelektualno# i fiziko.
Psi&iko pomaganje je davanje saveta kako da se izvri krivino delo, obe'avanje
prikrivanja dela, odnosno izvrioca, a u nekim sluajevima i davanje podrke da se izvri
krivino delo i njegovo odobravanje. %o znai da se psi&iko pomaganje uglavnom vri
verbalnim putem. Aogu'e je da se psi&iko pomaganje ostvari i konkludentnim
radnjama, odnosno da izvrilac iz naina ponaanja pomagaa moe da zakljui da mu
unapred obe'ava prikrivanje dela.
od psi&ikog pomaganja se u nekim sluajevima javlja problem razgranienja sa
podstrekavanjem. U vezi sa tim dalje uvr'ivanje odluke koja bi i bez toga bila
ostvarena, predstavlja psi&iko pomaganje.
!a razliku od podstrekavanja gde je to teko zamisliti, pomaganje se moe izvriti i
neinjenjem. $a bi to bio sluaj, kod pomagaa mora postojati dunost na injenje, tj.
kao i izvrilac krivinog dela proputanja i on mora imati poloaj garanta. +pr. ako ne
uva objekat koji je bio duan da uva ime omogu'i izrenje krivinog dela kradje stvari
iz tog objekta. -li, ako dri vatreno oruje neobezbe>eno, znaju'i da neko lice kome je
dostupno &o'e da ga upotrebi za vrenje odredjenog krivinog dela.
!a postojanje pomaganja nije potrebno da je kod izvrioca postojala krivica, dovoljno je
da su ostvareni objektivni elementi krivinog dela "limitirana akcesornost#.
00
ao i kod ostali& oblika sauesnitva, pomaganje moe postojati samo pre, ili u toku
izvrenja krivinog dela. Pomo' pruena posle izvrenog krivinog dela, koja se sastoji
u tome da se krije izvrilac, da se prikrivaju tragovi ili sredstva kojim je delo izvreno i
sl., osim ako to nije ranije obe'ano predstavlja posebno krivino delo pomo'i uiniocu
posle izvrenog krivinog dela "l. 000#.
U pogledu kanjavanja pomagaa, zakon predvi>a mogu'nost ublaavanja kazne, tj.
odmeravanje i izricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaa od one koja je propisana za
izvreno krivino delo.
- radnja pomaganja, kao i podstrekavanja, moe u izuzetnim sluajevima biti predvi>ena
kao posebno krivino delo.
Grani0# od$ovorno%ti i &a!njivo%ti %a,#%ni&a
l. ;*.
5/6 Sai-vr2ila0 j# od$ovoran -a i-vr2#no &rivi,no d#lo $rani0a.a %vo$
.i2ljaja ili n#7ata4 a 1od%tr#&a, i 1o.a$a, $rani0a.a %vo$ .i2ljaja.
5(6 O%novi &oji i%&lj,j &rivi0 i-vr2io0a 5,l. (;4 (@. i (A. ovo$ -a&oni&a6 n#
i%&lj,j &rivi,no d#lo %ai-vr2io0a4 1od%tr#&a,a4 ili 1o.a$a,a &od
&oj#$ &rivi0a 1o%toji.
5;6 +i,ni odno%i4 %voj%tva i o&olno%ti %l#d &oji7 -a&on do-voljava
o%lo"o3#nj# od &a-n#4 ili &oj# ti, na od.#ravanj# &a-n#4 .o$ %#
-#ti o"-ir %a.o ono. i-vr2io04 %ai-vr2io04 1od%tr#&a, ili
1o.a$a, &od &oj#$ ta&vi odno%i4 %voj%tva i o&olno%ti 1o%toj#.
5<6 +i,ni odno%i4 %voj%tva i o&olno%ti &oji 1r#d%tavljaj "itno o"#l#!j#
&rivi,no$ d#la n# .oraj 1o%tojati &od 1od%tr#&a,a ili 1o.a$a,a.
Pod%tr#&a, ili 1o.a$a, &oji n#.a ta&vo li,no %voj%tvo4 &a-na %#
.o!# "la!iti.
Ka!njavanj# 1od%tr#&a,a i 1o.a$a,a -a 1o&2aj
Po&2aj i la&2# &rivi,no d#lo
l. ;?
5/6 A&o j# &rivi,no d#lo o%talo 1o&2aj 1od%tr#&a, i 1o.a$a, # %# &a-niti
-a 1o&2aj.
5(6 A&o j# i-vr2ila0 i-vr2io la&2# &rivi,no d#lo od ono$ na &oj# %#
1od%tr#&avanj# ili 1o.a$anj# odno%i4 a &oj# "i "ilo nji.# o"7va#no4
1od%tr#&a, i 1o.a$a, # %# &a-niti -a &rivi,no d#lo &oj# j# ,inj#no.
5;6 Odr#d"a %t. (. ovo$ ,lana n## %# 1ri.#niti a&o "i %# 1od%tr#&a, %tro!#
&a-nio 1ri.#no. ,l. ;<. %t. (. ovo$ -a&oni&a.
Po%#"n# odr#d"# o &rivi,ni. d#li.a ,inj#ni. 1t#. 2ta.1# ili dr$i7 %r#d%tava
javno$ infor.i%anja
Od$ovorno%t r#dni&a
05
l. ;@
5/6 I-vr2io0#. &rivi,no$ d#la i-vr2#no$ o"javljivanj#. infor.a0ij#
novina.a4 na radij4 t#l#vi-iji ili dr$o. javno. $la%il %.atra %# ator
infor.a0ij#.
5(6 I--#tno od odr#d"# %t. /. ovo$ ,lana i-vr2io0#. &rivi,no$ d#la ,inj#no$
1t#. novina4 radija4 t#l#vi-ij# ili dr$o$ javno$ $la%ila %.atra# %#
od$ovorni r#dni&4 odno%no li0# &oj# $a j# -a.#njivalo vr#.#
o"javljivanja infor.a0ij#=
/6 a&o j# do -avr2#t&a $lavno$ 1r#tr#%a 1r#d 1rvo%t#1#ni. %do. ator o%tao
n#1o-natC
(6 a&o j# infor.a0ija o"javlj#na "#- %a$la%no%ti atoraC
;6 a&o % vr#.# o"javljivanja infor.a0ij# 1o%tojal# %tvarn# ili 1ravn#
%.#tnj# -a $onj#nj# atora4 &oj# i dalj# traj.
5;6 I%&lj,#na j# &rivi0a od$ovorno$ r#dni&a4 odno%no li0a &oj# $a -a.#njj#
&oli&o j# "io n#ot&lonjivoj -a"ldi 1o$l#d n#&# od o&olno%ti
nav#d#ni7 %t. (. ta,. /. do ;. ovo$ ,lana.
Od$ovorno%t i-dava,a4 2ta.1ara i 1roi-vo3a,a
l. ;A.
5/6 Kad 1o%toj# %lovi i- ,l. ;@. ovo$ -a&oni&a i-vr2io0#. %# %.atraj=
/6 i-dava, 9 -a &rivi,no d#lo i-vr2#no 1t#. n#1ovr#.#n# 2ta.1an#
1"li&a0ij#4 a a&o n#.a i-dava,a ili 1o%toj# %tvarn# ili 1ravn# %.#tnj# -a
nj#$ovo $onj#nj# 9 2ta.1ar &oji j# -a to -naoC
(6 1roi-vo3a, 9 -a &rivi,no d#lo i-vr2#no 1t#. &o.1a&t di%&a4 $ra.ofon%&#
1lo,#4 .a$n#tofon%&# tra&# i dr$i7 aditivni7 %r#d%tava4 fil.a -a javno i
1rivatno 1ri&a-ivanj#4 dija1o-itiva4 vid#o:%r#d%tava ili %li,ni7 %r#d%tava
na.#nj#ni7 2ir#. &r$ li0a.
5(6 A&o j# i-dava,4 2ta.1ar ili 1roi-vo3a, 1ravno li0# ili dr!avni or$an4 i-vr2ila0
j# li0# &oj# od$ovara -a i-davanj#4 2ta.1anj# ili 1roi-vodnj.
Pri.#njivanj# odr#da"a ,l. ;@. i ;A.
l. <).
Odr#d"# ,l. ;@. i ;A. ovo$ -a&oni&a 1ri.#njj %# %a.o a&o %# ta li0a 1o o12ti.
odr#d"a.a ovo$ -a&oni&a n# .o$ %.atrati ,ino0#. &rivi,no$ d#la.
Primena odredaba l. 0@. i 0=. ! je dakle supsidijarnog karaktera. Primarna primena
reima opti&, redovni& instituta krivinog prava je u svakom sluaju opravdana i
donekle ublaava prigovore koji se mogu uputiti ovoj posebnoj vrsti odgovornosti koja
prelazi u oblast objektivne odgovornosti i kao takva predstavlja delimino krenje naela
krivice.
Za2tita i-vora infor.a0ija
l. </.
+i0a i- ,l. ;@. i ;A. ovo$ -a&oni&a n## %# %.atrati i-vr2io0#. &rivi,no$ d#la -"o$
to$a 2to %d ili dr$o. nadl#!no. or$an ni% ot&rila id#ntit#t atora
infor.a0ij# ili i-vor infor.a0ij#4 o%i. %l,aj da j# ,inj#no &rivi,no d#lo -a
06
&oj# j# &ao naj.anja .#ra &a-n# 1ro1i%an -atvor trajanj od 1#t ili vi2# $odina4
ili j# to n#o17odno da "i %# i-vr2#nj# ta&vo$ &rivi,no$ d#la %1r#,ilo.
- u !akonu o javnom informisanju "*9l. glasnik 89B, br. 50I<0 i 71I<6# predvi>ena je
odredba o novinar%&oj tajni prema kojoj novinar nije duan da otkrije podatke u vezi sa
izvorom informacija, osim ako se podaci odnose na krivino delo ili uinioca krivinog
dela za koje je zapre'ena kazna zatvora najmanje pet godina "l. 0.#.
Ka-n#
Svr7a &a!njavanja4 vr%t# &a-ni i %lovi -a nji7ovo i-ri0anj#
Svr7a &a!njavanja
l. <(.
B o&vir o12t# %vr7# &rivi,ni7 %an&0ija 5,l. <. %t. (.64 %vr7a &a!njavanja j#=
/6 %1r#,avanj# ,inio0a da ,ini &rivi,na d#la i ti0anj# na nj#$a da "d# n#
,ini &rivi,na d#laC
(6 ti0anj# na dr$# da n# ,in# &rivi,na d#laC
;6 i-ra!avanj# dr2tv#n# o%d# -a &rivi,no d#lo4 ja,anj# .orala i ,vr2ivanj#
o"av#-# 1o2tovanja -a&ona.
Pitanjem opravdanja kazne, osim teoretiara krivinog prava bavili su se i mnogi filozofi.
Ovde se mogu spomenuti dve najvanije grupe teorija3 utilitaristike i retributivistike.
Prve opravdanje kazne vide u njenoj nunosti i korisnoj funkciji koju ona obavlja za
drutvo "suzbijanje kriminaliteta#. $ruge polaze od moralne odgovornosti i opravdanje
kazne vide u retribuciji koja polazi od ideje srazmernosti i ideje pravednosti.
U pogledu svr&e kanjavanja formirale su se tri t#orij#.
Prema a1%oltnoj t#oriji svr&a kazne je vra'anje zla za uinjeno zlo, tj. sama je sebi
cilj. azna je retribucija, odmazda za uinjeno krivino delo. One su inspirisane
filozofskim idejama anta i Jegela.
R#lativna t#orija %vr&u kazne vidi u suzbijanju vrenja krivini& dela, odnosno
prevenciji. %a prevencija moe biti kako generalna, tako i specijalna. +aime, kazna za
cilj moe imati vrenje uticaja na potencijalne uinioce "generalna prevencija#, ili na
uinioca koji je ve' uinio krivino delo "specijalna prevencija#. 8elativna teorija je danas
dominiraju'a teorija u nauci krivinog prava.
M#2ovita t#orija smatra da je svr&a i jedno i drugo, i prevencija i retribucija.
Odr#d"a ,l. <( KZ 1ola-i od r#lativn# t#orij# i %vr7 &a!njavanja odr#djj# &ao
%1#0ijaln i $#n#raln 1r#v#n0ij. Pri to.# %# 1ola-i i od o12t# %vr7# &rivi,ni7
%an&0ija4 a to j# %-"ijanj# &ri.inalit#ta. B o&vir t# o12t# %vr7#4 %vr7a
&a!njavanja j#= /6 %1r#,avanj# ,inio0a da ,ini &rivi,na d#la i ti0anj# na nj#$a da
"d# n# vr2i &rivi,na d#la4 (6 ti0anj# na dr$# da n# ,in# &rivi,na d#la i ;6
i-ra!avanj# dr2tv#n# o%d# -a &rivi,no d#lo4 ja,anj# .orala i ,vr2ivanj#
o"av#-# 1o2tovanja -a&ona. Pored specijalne prevencije "t. 1# i generalne prevencije
"t. .#, odredba ta. 0 ovog lana sadri i onaj aspekt generalne prevencije na koji se
07
naroito u poslednje vreme stavlja naglasak, a to je tzv. pozitivna generalna prevencija.
Ona za cilj ima uvr'ivanje drutveni& i moralni& normi ije usvajanje od strane
pojedinaca predstavlja najjau branu vrenju krivini& dela. Gl. 5. ne odre>uje kao jednu
od svr&a kanjavanja i retribuciju. Aada je retributivnu komponentu kazne teko negirati.
Vr%t# &a-ni
l. <;.
B,inio0 &rivi,no$ d#la .o$ %# i-r#i %l#d## &a-n#=
/6 &a-na -atvora4
(6 nov,ana &a-na4
;6 rad javno. int#r#%4
<6 od-i.anj# vo-a,&# do-vol#
od kazne lienja slobode ostalo se pri stavu da je opravdano predvideti samo jednu
takvu kaznu "-atvor6. +o, s obzirom na postojanje kazne zatvora u trajanju od trideset
do etrdeset godina "l. 56. st. 0 i 5#, iako ona nije posebno izdvojena u sistemu kazni, s
obzirom na razliito trajanje i donekle zakonski reim te kazne, moglo bi se tvrditi da u
sutini, "mada ne i formalno# ! poznaje dve vrste kazne lienja slobode. Osim zatvora
nae krivino zakonodavstvo poznaje i maloletniki zatvor "l. = !OAU$#.
Uvedene su dve nove kazne3 rad javno. int#r#% i od-i.anj# vo-a,&# do-vol#.
Ova prva se uspeno primenjuje u ve'ini evropski& zemalja u kojima je uvedena kao
alternativa kazni lienja slobode. - pored postojanja mere bezbednosti zabrane
upravljanja motornim vozilom, postoji opravdanje za uvo>enje kazne oduzimanja
vozake dozvole koja se, iako iste sadrine, primenjuje pod sasvim drugaijim uslovima
i ima drugaiju svr&u.
Glavn# i %1or#dn# &a-n#
l. <<.
5;6 Ka-na -atvora i rad javno. int#r#% .o$ %# i-r#i %a.o &ao $lavn#
&a-n#.
5<6 Nov,ana &a-na i od-i.anj# vo-a,&# do-vol# .o$ %# i-r#i i &ao $lavna
i &ao %1or#dna &a-na.
5>6 A&o j# -a j#dno &rivi,no d#lo 1ro1i%ano vi2# &a-ni4 %a.o %# j#dna .o!#
i-r#i &ao $lavna &a-na.
?lavne kazne su zatvor i rad u javnom interesu, dok se novana kazna i oduzimanje
vozake dozvole mogu izre'i i kao glavne i kao sporedne kazne.

0;
Ka-na -atvora
l. <>.
5/6 Ka-na -atvora n# .o!# "iti &raa od trid#%#t dana niti d!a od dvad#%#t
$odina.
5(6 Ka-na -atvora i- %t. /. ovo$ ,lana i-ri,# %# na 1n# $odin# i .#%#0#4 a do
2#%t .#%#0i i na dan#.
5;6 Za najt#!a &rivi,na d#la i najt#!# o"li&# t#2&i7 &rivi,ni7 d#la .o!# %# -
&a-n i- %t. /. ovo$ ,lana i--#tno 1ro1i%ati i &a-na -atvora od trid#%#t do
,#trd#%#t $odina. Ka-na -atvora od trid#%#t do ,#trd#%#t $odina i-ri,# %# na
1n# $odin#.
5<6 Zatvor od trid#%#t do ,#trd#%#t $odina n# .o!# %# i-r#i li0 &oj# vr#.#
i-vr2#nja &rivi,no$ d#la nij# navr2ilo dvad#%#t j#dn $odin !ivota.
azna lienja slobode, i pored nastojanja da se njena primena to vie ogranii
uvo>enjem njeni& alternativa, i dalje predstavlja najvaniju kaznu u savremenim
kaznenim sistemima. -ako je opteusvojen stav da uinioca ne treba slati u zatvor ako
se moe oekivati da se moe na slobodi primenom odre>eni& sankcija na njega uticati
da vie ne vri krivina dela, kazna lienja slobode je i dalje stub sistema krivini&
sankcija. rivine sankcije koje se danas iroko primenjuju kao supstitut kazni lienja
slobode "npr. uslovna osuda# bile bi nezamislive bez postojanja kazne lienja slobode.
Eto se tie alternativa kazni lienja slobode, traganje za njima je poteklo iz saznanja da
se kaznom lienja slobode esto postie cilj upravo suprotan eljenom. Umesto da
deluje preventivno na uinioca krivinog dela, ona od njega stvara linost koja se jo
vie udaljava od drutva, od vladaju'i& drutveni& normi i normalnog ivota na slobodi.
U pogledu propisivanja kazne lienja slobode osnovno pitanje koje se javlja jeste da li
predvideti jednu, ili vie vrsta kazni lienja slobode. 8azliite vrste kazne lienja slobode
razlikuju se po tome kako se izvravaju. 8eavanje tog pitanja zavisi i od toga da li se
mogu stvoriti neop&odni preduslovi za izvravanje razliiti& kazni lienja slobode.
Od alternativa kazni lienja slobode koje su u novije vreme uvedene u evropskim
zemljama najvie uspe&a ima rad javno. int#r#%. Ditna karakteristika rada u
javnom interesu jeste da mora biti dobrovoljan, jer bi inae bio u suprotnosti sa
me>unarodnom konvencijom koja zabranjuje prinudan rad kao krivinu sankciju. U
novije vreme se koriste i neke druge sankcije kao alternativa kazni, pre svega kazni
lienja slobode. %o su naknada tete i neformalno poravnanje ote'enog i uinioca,
ambulantni tretman ili upu'ivanje na obuku i mere pojaanog "elektronskog# nadziranja,
kao i ku'ni zatvor.
U pogledu kratkotrajni& kazni lienja slobode "kazne u trajanju do est meseci# odavno
se istie niz prigovora. U novije vreme ta kritika slabi i javljaju se neki novi argumenti u
prilog toj kazni
-ako je mogu'e predvideti vie kazni lienja slobode, na zakonodavac se odluio samo
za jednu vrstu ove kazne= -atvor i o1r#d#lio %# -a r#2#nj# 1r#.a &o.# -atvor n#
.o!# "iti &rai od trid#%#t dana ni d!i od dvad#%#t $odina. U odnosu na opti
maksimum odredba l. 56. st. 0. ! predvi>a mogu'nost koja u izvesnom smislu
predstavlja izuzetak, a to je da se za najtea krivina dela ili najtee oblike krivini& dela
propie i kazna zatvora u trajanju od trid#%#t do ,#trd#%#t $odina. Ova &a-na %#
.o!# 1ro1i%ati %a.o - &a-n -atvora do dvad#%#t $odina. Ona %# n# .o!# i-r#i
0@
li0 &oj# vr#.# i-vr2#nja &rivi,no$ d#la nij# navr2ilo dvad#%#t j#dn $odin
!ivota.
B%lovni ot1%t
l. <*.
5/6 O%3#no$ &oji j# i-dr!ao 1olovin &a-n# -atvora %d .o!# %lovno
ot1%titi %a i-dr!avanja &a-n#4 a&o %# to& i-dr!avanja ta&o 1o1ravio da
%# .o!# %a o%novo. o,#&ivati da # %# na %lo"odi do"ro vladati4 a
naro,ito da do i%t#&a vr#.#na -a &oj# j# i-r#,#na &a-na n# ,ini novo
&rivi,no d#lo. Pri o0#ni da li # %# o%3#ni %lovno ot1%titi -## %#
o"-ir nj#$ovo vladanj# -a vr#.# i-dr!avanja &a-n#4 i-vr2avanj# radni7
o"av#-a4 % o"-iro. na nj#$ov radn %1o%o"no%t4 &ao i dr$# o&olno%ti
&oj# 1o&a-j da j# 1o%ti$nta %vr7a &a!njavanja.
5(6 B %l,aj i- %tava /. ovo$ ,lana4 a&o %lovni ot1%t n# "d# o1o-van4
%.atra %# da j# o%3#ni i-dr!ao &a-n.
Uslovni otpust suspenduje kaznu i ima slino dejstvo kao uslovna osuda. 9utina
uslovnog otpusta je u tome da se deo kazne ne izvrava, odnosno da do izvrenja
preostalog dela kazne dolazi samo izuzetno, tj. u sluaju opoziva uslovnog otpusta, a
ako do njega ne do>e, kazna se gasi.
-ako je uslovni otpust krivinopravni institut, on je istovremeno i penoloki institut jer se
uslovi za njegovu primenu ostvaruju u toku izvravanja kazne zatvora.
! predvi>a opte uslove za uslovni otpust. Osu>enog koji je izdrao polovinu kazne
zatvora sud moe otpustiti sa izdravanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za
koje je izreena kazna ne uini novo krivino delo. Osim da je izdrao polovinu izreene
kazne, potrebno je da se osu>eni u toku izdravanja kazne tako popravio da se sa
osnovom moe oekivati da 'e se na slobodi dobro vladati, a naroito da do isteka
vremena za koje je izreena kazna ne'e vriti krivina dela.%o znai da je predvi>ena
mogu'nost oslovnog otputanja osu>enog u sluaju kumulativnog ispunjavanja dva
islova3 1# da je izdrao najmanje jednu polovinu kazne i .# da se za vreme izdravanja
kazne tako popravio da se sa osnovom moe oekivati da vie ne'e vriti krivina dela.
O %lovno. ot12tanj odl,j# %d. ZKP 1ro1i%j# 1o%t1a& -a 12tanj# na
%lovni ot1%t 5,l. >((6. Postupak se pokre'e na molbu osu>enog koja se podnosi
sudu koji je sudio u prvom stepenu, a protiv odluke suda mogu izjaviti albu osu>eni i
javni tuilac. %eko se moglo pravdati ranije reenje da o uslovnom otpustu odluuje
komisija obrazovana od strane organa uprave, odnosno ministra pravde, koja je mogla
da suspenduje polovinu, pa ak i dve tre'ine izreene kazne, uz odsustvo adekvatni&
kriterijuma za primenu dosta neprecizno postavljeni& zakonski& uslova i to u postupku
koji ne prua ni minimalne garantije. 9avremena tendencija je da vanije odluke koje
bitno utiu na kaznu u toku izvrenja donosi sud. Opravdano je to zakonodavac
predvi>a da sud odluuje o uslovnom otpustu.
0=
O1o-ivanj# %lovno$ ot1%ta
l. <?
5/6 Sd # o1o-vati %lovni ot1%t a&o o%3#ni4 do& j# na %lovno. ot1%t4
,ini j#dno ili vi2# &rivi,ni7 d#la -a &oja j# i-r#,#na &a-na -atvora 1r#&o
j#dn# $odin#.
5(6 Sd .o!# o1o-vati %lovni ot1%t4 a&o %lovno ot12t#ni ,ini j#dno ili
vi2# &rivi,ni7 d#la -a &oja j# i-r#,#na &a-na -atvora do j#dn# $odin#. Pri
o0#ni da li # o1o-vati %lovni ot1%t %d # naro,ito -#ti o"-ir %rodno%t
,inj#ni7 &rivi,ni7 d#la4 1o"d# i- &oji7 % ,inj#na i dr$# o&olno%ti &oj#
&a-j na o1ravdano%t o1o-ivanja %lovno$ ot1%ta.
5;6 Odr#d"# %t. /. i (. ovo$ ,lana 1ri.#njiva# %# i &ad %# %lovno ot12t#no.
%di -a &rivi,no d#lo &oj# j# ,inio 1r# n#$o 2to j# %lovno ot12t#n.
5<6 Kad %d o1o-ov# %lovni ot1%t i-r#i # &a-n 1ri.#no. odr#da"a ,l. *).
i *(. %t. (. ovo$ -a&oni&a4 -i.aji ranij# i-r#,#n &a-n &ao v# tvr3#n.
D#o &a-n# &oj j# o%3#ni i-dr!ao 1o ranijoj o%di ra,nava %# nov
&a-n4 a vr#.# 1rov#d#no na %lovno. ot1%t n# ra,nava %#.
5>6 A&o %lovno ot12t#ni "d# o%3#n na &a-n -atvora do j#dn# $odin#4 a
%d n# o1o-ov# %lovni ot1%t4 1rod!ava %# %lovni ot1%t -a vr#.# &oj#
j# o%3#ni 1rov#o na i-dr!avanj t# &a-n# -atvora.
5*6 B %l,aj i- %t. /. do ;. ovo$ ,lana %lovni ot1%t %# .o!# o1o-vati
naj&a%nij# ro& od j#dn# $odin# od dana &ad j# %lovni ot1%t i%t#&ao.
O opozivanju uslovnog otpusta odluuje sud. Predvi>eno je obavezno opozivanje
uslovnog otpusta ako osu>eni za vreme dok je na uslovnom otpustu uini krivino delo
za koje je izreena kazna zatvora preko jedne godine "st. 1#, i fakultativno, kada je
izreena kazna zatvora do jedne godine "st. .#. %o znai da u sluaju kada uslovno
otputeni na slobodi uini krivino delo do opozivanja uslovnog otpusta moe, a ne mora
do'i ukoliko mu je za to krivino delo izreena kazna zatvora do jedne godine. Prilikom
donoenja odluke o tome da li 'e opozvati uslovni otpust, sud 'e uzeti u obzir sve
relevantne okolnosti, a naroito srodnost uinjeni& krivini& dela i pobude iz koji& su
uinjene.
U sluaju opozivanja uslovnog otpusta odmerava se nova jedinstvena kazna primenom
odredaba za krivina dela uinjena u sticaju, s tim to se dozvoljava mogu'nost da se te
odredbe ne primene pod uslovima koji vae za odmeravanje kazne osu>enom licu "l.
7.. st. .#. U novu kaznu se uraunava deo izdrane kazne, a vreme provedeno na
uslovnom otpustu se ne uraunava.
Propisan je rok u kome se uslovni otpust moe opozvati. On iznosi 1 godinu od dana
kada je uslovni otpust istekao.
5<
O12t# odr#d"# o nov,anoj &a-ni
l. <@
5/6 Nov,ana &a-na %# .o!# od.#riti i i-r#i ili dn#vni. i-no%i.a 5,l. <A6 ili
odr#3#no. i-no% 5,l. >)6.
5(6 Za &rivi,na d#la ,inj#na i- &ori%tolj"lja nov,ana &a-na &ao %1or#dna
&a-na .o!# %# i-r#i i &ad nij# 1ro1i%ana -a&ono. ili &ad j# -a&ono.
1ro1i%ano da # %# ,inila0 &a-niti &a-no. -atvora ili nov,ano. &a-no.4 a
%d &ao $lavn &a-n i-r#&n# &a-n -atvora.
+ovana kazna je jedna od najstariji& krivini& sankcija. +astala je u vezi sa sistemom
kompozicije prema kome je uinilac pla'ao odre>enu sumu novca ote'enom ili
njegovoj porodici kao naknadu za uinjeno krivino delo, ime se spreavala krvna
osveta. !atim je drava poela i sama da napla'uje novanu kaznu. Pored telesni&
kazni i smrtne kazne, u srednjem veku veoma se esto koristila i novana kazna "globa#.
Pojavom kazne lienja slobode ona biva potisnuta, da bi opet krajem K-K veka ponovo
dobila iru primenu, pre svega kao zamena za kratkotrajne kazne lienja slobode.
$anas je ona jedna od naje'e primenjivani& krivini& sankcija.
+ovana kazna se sastoji u pla'anju odre>enog novanog iznosa u korist drave.
Prodor novane kazne se moe pripisati pojavi jo jednog naina, ili sitema propisivanja
i primene novane kazne. +aime, pored starog sistema koji podrazumeva propisivanje
novane kazne u odre>enom iznosu, odnosno raspona u okviru kojeg se uiniocu
odmerava i izrie kazna u konkretnom sluaju "sistem fiksni& kazni#, pojavio se i sistem
koji se obino naziva sistem dani H novane kazne, ili sistem dnevni& globa 5KZ $a
na-iva nov,ano. &a-no. dn#vni. i-no%i.a6. Ono to je kljuno u tom sistemu i
to predstavlja njegovu osnovnu vrednost jeste to da se vrednost jednoga dana utvr>uje
iskljuivo prema imovinskom stanju uinioca ime se u znatno ve'oj meri nego kod
sistema fiksni& iznosa postie to da novana kazna jednako poga>a siromane i bogate
uinioce krivini& dela.
! predvi>a oba sistema novane kazne tako to novi sistem, koji naziva novanom
kaznom u dnevnim iznosima "l. 5=# postavlja kao primaran, a stari sistem "novana
kazna u odre>enom iznosu# postavlja kao supsidijeran "l. 6<#.
Nov,ana &a-na dn#vni. i-no%i.a
l. <A
5/6 Nov,ana &a-na dn#vni. i-no%i.a od.#rava %# ta&o 2to %# 1rvo tvr3j#
"roj dn#vni7 i-no%a4 a -ati.a vi%ina j#dno$ dn#vno$ i-no%a. Do i-no%a
nov,an# &a-n# %d # doi .no!#nj#. tvr3#no$ "roja dn#vni7 i-no%a %a
tvr3#no. vr#dno2 j#dno$ dn#vno$ i-no%a.
5(6 'roj dn#vni7 i-no%a n# .o!# "iti .anji od d#%#t4 niti v#i od tri%ta2#-d#%#t.
'roj dn#vni7 i-no%a -a ,inj#no &rivi,no d#lo od.#rava %# na o%nov
o12ti7 1ravila -a od.#ravanj# &a-n# 5,l. ><6.
5;6 Vi%ina j#dno$ dn#vno$ i-no%a nov,an# &a-n# tvr3j# %# ta&o 2to %#
ra-li&a i-.#3 1ri7oda i n!ni7 ra%7oda ,inio0a &rivi,no$ d#la 1rot#&loj
&al#ndar%&oj $odini 1od#li %a "roj#. dana $odini. G#dan dn#vni i-no% n#
.o!# "iti .anji od 1#t%to dinara4 niti v#i od 1#d#%#t7iljada dinara.
51
5<6 B 0ilj tvr3ivanja vi%in# dn#vno$ i-no%a nov,an# &a-n# %d .o!# da
-a7t#va 1odat&# od "ana&a ili dr$i7 finan%ij%&i7 %tanova4 dr!avni7
or$ana i 1ravni7 li0a &oji % d!ni da do%tav# tra!#n# 1odat&# i n# .o$ %#
1o-ivati na -a2tit 1o%lovn# ili dr$# tajn#.
5>6 B&oli&o %# n# .o$ 1ri"aviti v#rodo%tojni 1oda0i o 1ri7odi.a i ra%7odi.a
&rivi,no$ d#la4 ili &oli&o on n# o%tvarj# ni&a&av 1ri7od ali j# vla%ni&
i.ovin# ili no%ila0 i.ovin%&i7 1rava4 %d # na o%nov ra%1olo!ivi7
1odata&a 1o %lo"odnoj 1ro0#ni tvrditi vi%in j#dno$ dn#vno$ i-no%a
nov,an# &a-n#.
5*6 'roj dn#vni7 i-no%a nov,an# &a-n# %# tvr3j# o&vir %l#d#i7 ra%1ona=
/6 do 2#-d#%#t dn#vni7 i-no%a -a &rivi,na d#la -a &oja %# .o!# i-r#i &a-na
-atvora do tri .#%#0aC
(6 od trid#%#t do %todvad#%#t dn#vni7 i-no%a -a &rivi,na d#la -a &oja %# .o!#
i-r#i &a-na -atvora do 2#%t .#%#0iC
;6 od 2#-d#%#t do %too%a.d#%#t dn#vni7 i-no%a -a &rivi,na d#la -a &oja %#
.o!# i-r#i -atvor do j#dn# $odin#C
<6 od %todvad#%#t do dv#%ta,#trd#%#t dn#vni7 i-no%a -a &rivi,na d#la -a &oja
%# .o!# i-r#i &a-na -atvora do dv# $odin#C
>6 naj.anj# %too%a.d#%#t dn#vni7 i-no%a -a &rivi,na d#la -a &oja %# .o!#
i-r#i &a-na -atvora do tri $odin#C
*6 o&vir 1ro1i%ano$ "roja dn#vni7 i-no%a -a &rivi,na d#la -a &oja j# &ao
j#dina &a-na 1ro1i%ana nov,ana &a-na.
9 obzirom da je tzv. sistem *dani H novana kaznaB u evropskim zemljama postao
dominantan, ni na zakonodavac nije mogao ostati samo pri sistemu fiksni& novani&
iznosa. !naaj ovog sistema je u tome da on jednako "ili gotovo jednako# poga>a kako
bogate, tako i siromane. !a isto krivino delo, novo reenje u naem krivinom pravu
omogu'ava da bogati uinilac bude stostruko vie kanjen nego siromani uinilac, a da
se pri tome potuju pravila o odmeravanju kazne, kao i naelo pravednosti i
srazmernosti.
Uvo>enje ovog sistema trebalo bi da vodi iroj primeni novane kazne na ta se danas
gleda kao na pozitivan kriminalno/politiki trend koji se ispoljio u mnogim evropskim
zemljama.
Droj dnevni& iznosa za uinjeno krivino delo odmerava se na isti nain kao i kada bi se
odmeravala kazna zatvora u danima, a na osnovu opti& pravila o odmeravanju kazne.
-movinsko stanje prilikom odmeravanja kazne nema nikakav znaaj. Ono nije
olakavaju'a, odnosno oteavaju'a okolnost.
Vi%ina dn#vno$ i-no%a %# i-ra,nava i tvr3j# ta&o 2to %# od 1ri7oda ,inio0a
&rivi,no$ d#la 1rot#&loj $odini od-. n!ni ra%7odi &oj# j# i.ao4 1a %# ta
ra-li&a 1od#li %a "roj#. dana $odini. Crednost jednog dnevnog iznosa ne moe biti
manja od petsto dinara, niti ve'a od pedeset&iljada dinara. $o iznosa odmerene
novane kazne koju 'e sud izre'i dolazi se jednostavnim mnoenjem utvr>enog broja
dnevni& iznosa "dana# sa utvr>enom vredno'u jednog dnevnog iznosa.
B 1ri.#ni ovo$ %i%t#.a nov,an# &a-n# %dovi # %# %o,iti %a odr#3#ni.
1ro"l#.i.a4 od &oji7 j# n#&# -a&onodava0 anti0i1irao. Pr# %v#$a4 r#, j# o
1ro"l#. na &oji na,in tvrditi %tvarn# 1ri7od# ,inio0a.
5.
%o je bio razlog to je ! zadrao i stari sistem fiksni& iznosa koji 'e se primenjivati kao
sipsidijerni, odnosno *rezervniB sistem.
Nov,ana &a-na odr#3#no. i-no%
l. >)
5/6 A&o nij# .o$# tvrditi vi%in dn#vno$ i-no%a nov,an# &a-n# ni na
o%nov %lo"odn# 1ro0#n# %da 5,l. <A. %t. >64 ili "i 1ri"avljanj# ta&vi7
1odata&a -natno 1rod!ilo trajanj# &rivi,no$ 1o%t1&a4 %d # i-r#i
nov,an &a-n odr#3#no. i-no% o&vir 1ro1i%an# naj.anj# i najv##
.#r# nov,an# &a-n#.
5(6 Nov,ana &a-na n# .o!# "iti .anja od d#%#t 7iljada dinara. Nov,ana &a-na
n# .o!# "iti v#a od .ilion dinara4 a -a &rivi,na d#la ,inj#na i-
&ori%tolj"lja v#a od d#%#t .iliona dinara.
5;6 Nov,ana &a-na &ao $lavna &a-na i-ri,# %# %l#d#i. i-no%i.a=
/6 do %to 7iljada dinara -a &rivi,na d#la -a &oja %# .o!# i-r#i &a-na -atvora
do tri .#%#0aC
(6 od dvad#%#t 7iljada do dv#%ta 7iljada dinara -a &rivi,na d#la -a &oja %#
.o!# i-r#i &a-na -atvora do 2#%t .#%#0iC
;6 od trid#%#t 7iljada do tri%ta 7iljada dinara -a &rivi,na d#la -a &oja %# .o!#
i-r#i &a-na -atvora do j#dn# $odin#C
<6 od 1#d#%#t 7iljada do 1#t%to7iljada dinara -a &rivi,na d#la -a &oja %# .o!#
i-r#i &a-na -atvora do dv# $odin#C
>6 naj.anj# %to 7iljada dinara -a &rivi,na d#la -a &oja %# .o!# i-r#i &a-na
-atvora do tri $odin#C
*6 o&vir 1ro1i%ano$ i-no%a -a &rivi,na d#la -a &oja j# &ao j#dina &a-na
1ro1i%ana nov,ana &a-na.
I-vr2#nj# nov,an# &a-n#
l. >/
5/6 B 1r#%di %# odr#3j# ro& 1laanja nov,an# &a-n# &oji n# .o!# "iti
&rai od 1#tna#%t dana niti d!i od tri .#%#0a. B o1ravdani.
%l,aj#vi.a %d .o!# do-voliti da o%3#ni 1lati nov,an &a-n
rata.a4 % ti. da ro& i%1lat# n# .o!# "iti d!i od j#dn# $odin#.
5(6 A&o o%3#ni n# 1lati nov,an &a-n odr#3#no. ro&4 %d # nov,an
&a-n -a.#niti &a-no. -atvora4 ta&o 2to # -a %va&i7 -a1o,#ti7 7iljad
dinara nov,an# &a-n# odr#diti j#dan dan &a-n# -atvora4 % ti. da &a-na
-atvora n# .o!# "iti d!a od 2#%t .#%#0i4 a a&o j# i-r#,#na nov,ana
&a-na i-no% v##. od %#da.%to 7iljada dinara4 &a-na -atvora n#
.o!# "iti d!a od j#dn# $odin#.
5;6 A&o o%3#ni 1lati %a.o d#o nov,an# &a-n#4 %d # o%tata& &a-n#
%ra-.#rno -a.#niti &a-no. -atvora4 a&o o%3#ni i%1lati o%tata&
nov,an# &a-n#4 i-vr2#nj# &a-n# -atvora # o"%taviti.
5<6 N#1la#na nov,ana &a-na .o!# %#4 .#%to &a-no. -atvora4 -a.#niti
&a-no. rada javno. int#r#% ta&o 2to # -a %va&i7 -a1o,#ti7 7iljad
50
dinara nov,an# &a-n# odr#diti o%a. ,a%ova rada javno. int#r#%4 %
ti. da rad javno. int#r#% n# .o!# "iti d!i od tri%ta2#-d#%#t ,a%ova.
5>6 Po%l# %.rti o%3#no$ nov,ana &a-na n## %# i-vr2iti.
Rad javno. int#r#%
l. >(
5/6 Rad javno. int#r#% .o!# %# i-r#i -a &rivi,na d#la -a &oja j#
1ro1i%an -atvor do tri $odin# ili nov,ana &a-na.
5(6 Rad javno. int#r#% j# %va&i onaj dr2tv#no &ori%tan rad &oji. %# n#
vr#3a ljd%&o do%tojan%tvo i &oji %# n# vr2i 0ilj %ti0anja do"iti.
5;6 Rad javno. int#r#% n# .o!# "iti &rai od 2#-#d#%t ,a%ova niti d!i od
tri%ta2#-#d#%#t ,a%ova. Rad javno. int#r#% traj# 2#-d#%#t ,a%ova
to& j#dno$ .#%#0a i odr#3j# %# da "d# o"avlj#n vr#.# &oj# n#
.o!# "iti &ra# od .#%#0 dana4 niti d!# od 2#%t .#%#0i.
5<6 Prili&o. i-ri0anja ov# &a-n# %d # i.ati vid %vr7 &a!njavanja4 -#ti
o"-ir vr%t ,inj#no$ &rivi,no$ d#la4 li,no%t ,inio0a4 &ao i nj#$ov
%1r#.no%t da o"avlja rad javno. int#r#%. Rad javno. int#r#% n#
.o!# %# i-r#i "#- 1ri%tan&a ,inio0a.
5>6 A&o o%3#ni n# o"avi d#o ili %v# ,a%ov# i-r#,#n# &a-n# rada javno.
int#r#%4 %d # ov &a-n -a.#niti &a-no. -atvora ta&o 2to # -a
%va&i7 -a1o,#ti7 o%a. ,a%ova rada javno. int#r#% odr#diti j#dan
dan -atvora.
5*6 B&oli&o ,inila0 i%1njava %v# %voj# o"av#-# v#-an# -a rad javno.
int#r#%4 %d . .o!# d!in i-r#,#no$ rada javno. int#r#% .anjiti
-a j#dn ,#tvrtin.
Od-i.anj# vo-a,&# do-vol#
l. >;
5/6 B,inio0 &rivi,no$ d#la v#-i %a ,iji. i-vr2#nj#. ili 1ri1r#.anj#. j#
&ori2#no .otorno vo-ilo .o!# %# i-r#i &a-na od-i.anja vo-a,&#
do-vol#.
5(6 Sd odr#3j# trajanj# &a-n# i- %t. /. ovo$ ,lana &oj# n# .o!# "iti &ra#
od j#dn# niti d!# od tri $odin#4 ra,naji od dana 1ravno%na!no%ti
odl&#4 % ti. da %# vr#.# 1rov#d#no -atvor n# ra,nava vr#.#
trajanja ov# &a-n#.
5;6 Ka-na i- %t. /. ovo$ ,lana .o!# %# i-r#i &ao %1or#dna &a-na - &a-n
-atvora ili - nov,an &a-n4 a .o!# %# i-r#i i &ao $lavna &a-na -a
&rivi,na d#la -a &oja j# 1ro1i%ana &a-na -atvora do dv# $odin#. Ka-na
od-i.anja vo-a,&# do-vol# n# .o!# %# i-r#i -aj#dno %a .#ro.
"#-"#dno%ti -a"ran# 1ravljanja .otorni. vo-ilo..
5<6 A&o o%3#ni 1ravlja .otorni. vo-ilo -a vr#.# do& traj# &a-na
od-i.anja vo-a,&# do-vol#4 %d # &a-n od-i.anja vo-a,&# do-vol#
-a.#niti &a-no. -atvora ta&o 2to # -a %va& j#dn $odin od-i.anja
vo-a,&# do-vol# odr#diti j#dan .#%#0 -atvora.
55
O12ta 1ravila o od.#ravanj &a-n#
l. ><
5/6 Sd # ,inio0 &rivi,no$ d#la od.#riti &a-n $rani0a.a &oj# %
-a&ono. 1ro1i%an# -a to d#lo4 i.aji vid %vr7 &a!njavanja i
-i.aji o"-ir %v# o&olno%ti &oj# ti, da &a-na "d# .anja ili v#a
5ola&2avaj# i ot#!avaj# o&olno%ti64 a naro,ito= %t#1#n &rivi0#4
1o"d# i- &oji7 j# d#lo ,inj#no4 ja,in $ro!avanja ili 1ovr#d#
-a2ti#no$ do"ra4 o&olno%ti 1od &oji.a j# d#lo ,inj#no4 raniji !ivot
,inio0a4 nj#$ov# li,n# 1rili&#4 nj#$ovo dr!anj# 1o%l# ,inj#no$
&rivi,no$ d#la a naro,ito nj#$ov odno% 1r#.a !rtvi &rivi,no$ d#la4 &ao i
dr$# o&olno%ti &oj# %# odno%# na li,no%t ,inio0a.
5(6 Pri od.#ravanj nov,an# &a-n# odr#3#no. i-no% 5,l. >)6 %d #
1o%#"no -#ti o"-ir i i.ovno %tanj# ,inio0a.
5;6 O&olno%t &oja j# o"#l#!j# &rivi,no$ d#la n# .o!# %# -#ti o"-ir i &ao
ot#!avaja4 i--#v a&o 1r#la-i .#r &oja j# 1otr#"na -a 1o%tojanj#
&rivi,no$ d#la ili odr#3#no$ o"li&a &rivi,no$ d#la ili a&o 1o%toj# dv# ili
vi2# ova&vi7 o&olno%ti4 a %a.o j#dna j# dovoljna -a 1o%tojanj# t#!#$4
odno%no la&2#$ o"li&a.
Osnovni kriterijumi za redovno odmeravanje kazne, tj. odmeravanje kazne koje se kre'e
u okviru propisane kazne za odre>eno krivino delo jesu propisana kazna, svr&a
kanjavanja i olakavaju'e i oteavaju'e okolnosti "l. 65. st. 1#.
Povrat
l. >>
Kad %d od.#rava &a-n ,inio0 -a &rivi,no d#lo &oj# j# ,inj#no 1o%l#
i-dr!an#4 o1ro2t#n# ili -a%tar#l# &a-n# ili o%lo"o3#nja od &a-n#4 1o 1rot#& ro&a
-a o1o-ivanj# %lovn# o%d# ili 1o%l# i-r#,#n# %d%&# o1o.#n#4 .o!# t
o&olno%t -#ti &ao ot#!avaj4 0#n#i 1ri to. 1o%#"no t#!in ranij# ,inj#no$
&rivi,no$ d#la4 da li j# ranij# d#lo i%t# vr%t# &ao i novo d#lo4 da li % o"a d#la
,inj#na i- i%ti7 1o"da4 o&olno%ti 1od &oji.a % d#la ,inj#na i &oli&o j# vr#.#na
1rot#&lo od ranij# o%d#4 odno%no od i-r#,#n#4 o1ro2t#n# ili -a%tar#l# &a-n#4
o%lo"o3#nja od &a-n#4 od 1rot#&a ro&a -a o1o-ivanj# ranij# %lovn# o%d# ili od
i-r#,#n# %d%&# o1o.#n#.
Povrat postoji onda kada uinilac koji je ranije osu>ivan ponovo uini kriivno delo.
+ae krivino pravo sada poznaje samo jednu vrstu povrata. 8anije nae
zakonodavstvo poznavalo je podelu na obian i viestruki.
B"la!avanj# &a-n#
l. >*
Sd .o!# ,inio0 &rivi,no$ d#la i-r#i &a-n i%1od $rani0# 1ro1i%an# -a&ono.
ili "la! vr%t &a-n#4 &ad=
5/6 -a&on 1r#dvi3a da %# &a-na .o!# "la!itiC
56
5(6 -a&on 1r#dvi3a da %# ,inila0 .o!# o%lo"oditi od &a-n#4 a %d $a n# o%lo"odi
od &a-n#C
5;6 tvrdi da 1o%toj# naro,ito ola&2avaj# o&olno%ti i o0#ni da %# i %a "la!#no.
&a-no. .o!# 1o%tii %vr7a &a!njavanja.
-nstitut ublaavanja kazne, odnosno nain odmeravanja kazne omogu'ava sudu da pod
odre>enim uslovima moe da izrekne kaznu koja je blaa od propisane za krivino delo
za koje odmerava kaznu. %o moe biti kazna koja je po meri nia od propisanog
minimuma za odre>eno krivino delo, ili blaa vrsta kazne od one koja je za to delo
propisana. 9 obzirom na to, razlikuje se ublaavanje po vrsti i po meri.
-maju'i u vidu reenje iz l. 67. moe se govoriti o zakonskom "ta. 1. i .# i sudskom
ublaavanju "ta. 0#. U prvom sluaju sud je vie vezan zakonom, dok u drugom sluaju
ublaavanje kazne u mnogo ve'oj meri zavisi od procene suda.
!akonski osnovi za ublaavanje kazne propisani su kako u optem delu, tako i u
posebnom delu kod odre>eni& krivini& dela. U optem delu propisano je vie osnova za
ublaavanje kazne. 9vi su oni fakultativnog karaktera. %o su3 1# prekoraenje granica
nune odbrane, .# prekoraenje granica krajnje nude, 0# izazivanje opasnosti iz ne&ata
kod krajnje nude, 5# kompulzivna sila i pretnja, 6# bitno smanjena uraunljivost, 7#
otklonjiva pravna zabluda, ;# pokuaj, @# pomaganje i =# odsustvo linog odnosa,
svojstva ili okolnosti kod podstrekaa ili pomagaa "l. 07. st. 5#. U posebnom delu, kod
pojedini& krivini& dela, tako>e se moe propisati mogu'nost ublaavanja kazne. +ae
krivino zakonodavstvo skoro da ne koristi tu mogu'nost.
!a sudsko ublaavnje kazne potrebna su dva uslova3 1# da postoje dve ili vie naroito
olakavaju'e okolnosti .# da sud oceni da se i sa ublaenom kaznom u konkretnom
sluaju moe posti'i svr&a kanjavanja.
Grani0# "la!avanja &a-n#
l. >?
5/6 Kad 1o%toj# %lovi -a "la!avanj# &a-n# i- ,l. >*. ovo$ -a&oni&a4 %d #
"la!iti &a-n ovi. $rani0a.a=
/6 a&o j# -a &rivi,no d#lo &ao naj.anja .#ra &a-n# 1ro1i%an -atvor
trajanj od 1#t ili vi2# $odina4 &a-na %# .o!# "la!iti do dv# $odin#
-atvoraC
(6 a&o j# -a &rivi,no d#lo &ao naj.anja .#ra &a-n# 1ro1i%an -atvor
trajanj od tri $odin#4 &a-na %# .o!# "la!iti do j#dn# $odin#C
;6 a&o j# -a &rivi,no d#lo &ao naj.anja .#ra &a-n# 1ro1i%an -atvor
trajanj od dv# $odin#4 &a-na %# .o!# "la!iti do 2#%t .#%#0i
-atvoraC
<6 a&o j# -a &rivi,no d#lo &ao naj.anja .#ra &a-n# 1ro1i%an -atvor
trajanj od j#dn# $odin#4 &a-na %# .o!# "la!iti do tri .#%#0a
-atvoraC
>6 a&o j# -a &rivi,no d#lo &ao naj.anja .#ra &a-n# 1ro1i%an -atvor
i%1od j#dn# $odin#4 &a-na %# .o!# "la!iti do trid#%#t dana -atvoraC
*6 a&o j# -a &rivi,no d#lo 1ro1i%ana &a-na -atvora "#- na-na,#nja
naj.anj# .#r#4 .#%to -atvora .o!# %# i-r#i nov,ana &a-na ili rad
javno. int#r#%C
57
?6 a&o j# -a &rivi,no d#lo 1ro1i%ana nov,ana &a-na %a na-na,#nj#.
naj.anj# .#r#4 &a-na %# .o!# "la!iti do d#%#t 7iljada dinara.
5(6 Kad j# %d ovla2#n da ,inio0a &rivi,no$ d#la o%lo"odi od &a-n#
.o!# . &a-n "la!iti4 "#- o$rani,#nja 1ro1i%ani7 -a "la!avanj# &a-n#.
O%lo"o3#nj# od &a-n#
l. >@.
5/6 Sd .o!# o%lo"oditi od &a-n# ,inio0a &rivi,no$ d#la %a.o &ad to -a&on
i-ri,ito 1r#dvi3a.
5(6 Sd .o!# o%lo"oditi od &a-n# i ,inio0a &rivi,no$ d#la ,inj#no$ i- n#7ata
&ad 1o%l#di0# d#la ta&o t#2&o 1o$a3aj ,inio0a da i-ri0anj# &a-n#
ta&vo. %l,aj o,i$l#dno n# "i od$ovaralo %vr%i &a!njavanja.
U opem delu ! propisano je vie osnova za oslobo>enje od kazne. 9vi su oni
fakultativnog karaktera. %o su3 1# prekoraenje granice nune odbrane usled jake
razdraenosti ili prepasti izazvane napadom, .# prekoraenje granica krajnje nude
uinjeno pod naroito olakavaju'im okolnostima, 0# nepodoban pokuaj, 5# dobrovoljni
odustanak, i 6# dobrovoljno spreavanje izvrenja krivinog dela. - u posebnom delu, pre
svega iz kriminalno/politiki& razloga, predvi>eni su kod pojedini& krivini& dela
fakultativni osnovi za oslobo>anje od kazne. +pr. uinilac krivinog dela davanja mita
koji je delo prijavio pre nego to je saznao da je ono otkriveno, moe se osloboditi od
kazne "l. 07@. st. 5#.
Oslobo>anjem od kazne se ne dira u postojanje krivinog dela. rivino delo sa svim
svojim elementima postoji. %o je bitna razlika u odnosu na situacije gde ne moe do'i do
kanjavanja zato to postoji neki od opti& osnova koji iskljuuju krivino delo
"protivpravnost ili krivicu#. %o znai da se osloba>a od kazne onaj uinilac krivinog dela
koji se u naelu moe kazniti. U sluaju osloba>anja od kazne donosi se osu>uju'a
presuda kojom se uinilac proglaava odgovornim za uinjeno krivino delo, ali se
osloba>a od kazne. 9 obzirom da je re o osu>uju'oj presudi, ona se upisuje u kaznenu
evidenciju, brie se iz nje nastupanjem zakonske re&abilitacije ako osu>eni u roku od
jedne godine od dana pravnosnanosti sudske odluke ne uini novo krivino delo "l. =@.
st. .. ta. 1. !#. U sluaju oslobo>enja od kazne, ne mogu nastupiti pravne posledice
osude "l. =5. st. .#.
Osim navedeni& osnova za oslobo>enje kazne u optem i posebnom delu, ! u opem
delu predvi>a i specifian osnov za oslobo>enje od kazne. !a njegovu primenu potrebno
je da su ispunjeni slede'i uslovi. Prema odredbi l. 6@. st. .. !, sud moe osloboditi od
kazne uinioca krivinog dela uinjenog iz ne&ata kad posledice dela tako teko
poga>aju uinioca da izricanje kazne u takvom sluaju oigledno ne bi odgovaralo svrsi
kanjavanja. +pr. krivina dela protiv bezbednosti javnog saobra'aja, krivino delo
ubistvo iz ne&ata i dr. !a primenu ovog osnova potrebno je da kumulativno budu
ispunjena dva uslova koja su u tesnoj vezi3 jedan za&teva da posledice dela teko
poga>aju uinioca, a drugi da zbog toga izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi
kanjavanja. Ostvarenje ovi& uslova zavisi od procene suda.
Po pravilu u krug ti& lica spadaju bliski srodnici. Pored bliski& srodnika, izuzetno, to
mogu biti i druga lica "npr. ena sa kojom je izvrilac iveo u vanbranoj zajednici koja je
bila gravidna i sa kojom je imao nameru da zakljui brak#.
5;
Poravnanj# ,inio0a i o2t##no$
l. >A
5/6 Sd .o!# o%lo"oditi od &a-n# ,inio0a &rivi,no$ d#la -a &oj# j# 1ro1i%ana
&a-na -atvora do tri $odin# ili nov,ana &a-na a&o j# na o%nov 1o%ti$nto$
%1ora-.a %a o2t##ni. i%1nio %v# o"av#-# i- to$ %1ora-.a.
5(6 Sd .o!# o%lo"oditi od &a-n# i ,inio0a &rivi,no$ d#la -a &oj# j# 1ro1i%ana
&a-na -atvora do 1#t $odina4 a&o 1o%l# i-vr2#no$ &rivi,no$ d#la4 a 1r# n#$o
2to j# %a-nao da j# ot&riv#n4 ot&loni 1o%l#di0# d#la ili nado&nadi 2t#t
1ro-ro&ovan &rivi,ni. d#lo..
Sti0aj &rivi,ni7 d#la
l. *)
5/6 A&o j# ,inila0 j#dno. radnjo. ili %a vi2# radnji ,inio vi2# &rivi,ni7
d#la -a &oja . %# i%tovr#.#no %di4 %d # 1r#t7odno tvrditi &a-n# -a
%va&o od ti7 d#la4 1a # -a %va d#la i-r#i j#din%tv#n &a-n.
5(6 G#din%tv#n &a-n %d # i-r#i 1o %l#d#i. 1ravili.a=
/6 a&o j# -a n#&o od &rivi,ni7 d#la %ti0aj tvrdio &a-n -atvora od trid#%#t
do ,#trd#%#t $odina i-r#i # %a.o t &a-nC
(6 a&o j# -a &rivi,na d#la %ti0aj tvrdio &a-n# -atvora4 1ovi%i# najt#!
tvr3#n &a-n4 % ti. da j#din%tv#na &a-na n# %.# do%tii -"ir tvr3#ni7
&a-ni4 niti 1r#i dvad#%#t $odina -atvoraC
;6 a&o % -a %va &rivi,na d#la %ti0aj 1o1i%an# &a-n# -atvora do tri $odin#4
j#din%tv#na &a-na n# .o!# "iti v#a od d#%#t $odina -atvoraC
<6 a&o j# -a &rivi,na d#la %ti0aj tvrdio %a.o nov,an# &a-n#4 i-r#i #
j#dn nov,an &a-n vi%ini -"ira tvr3#ni7 &a-ni4 % ti. da ona n# %.#
1r#i o%a.na#%t .iliona dinara4 a a&o j# tvrdio %a.o nov,an# &a-n#
odr#3#ni. i-no%i.a 5,l. >)64 ona n# %.# 1r#i .ilion dinara odno%no d#%#t
.iliona dinara &ad % j#dno ili vi2# &rivi,ni7 d#la i-vr2#ni i- &ori%tolj"ljaC
>6 a&o j# -a &rivi,na d#la %ti0aj tvrdio %a.o &a-n# rada javno.
int#r#%4 i-r#i # j#dn &a-n rada javno. int#r#% vi%ini -"ira
tvr3#ni7 ,a%ova rada4 % ti. da ona n# %.# 1r#i tri%ta2#-d#%#t ,a%ova4 a
vr#.# &o.# %# rad .ora o"aviti n# %.# "iti d!# od 2#%t .#%#0iC
*6 a&o j# -a n#&a &rivi,na d#la %ti0aj tvrdio &a-n# -atvora4 a -a dr$a d#la
nov,an# &a-n#4 i-r#i # j#dn &a-n -atvora i j#dn nov,an &a-n 1o
odr#d"a.a ta,. (. do <. ovo$ %tava.
5;6 Nov,an &a-n &ao %1or#dn &a-n %d # i-r#i a&o j# tvr3#na .a&ar
i -a j#dno &rivi,no d#lo %ti0aj4 a a&o j# tvrdio vi2# nov,ani7 &a-ni4
i-r#i # j#dn nov,an &a-n %&lad %a odr#d"o. %tava (. ta,. <.
ovo$ ,lana. A&o %d tvrdi nov,an &a-n &ao $lavn &a-n4 a tvrdi i
nov,an &a-n &ao %1or#dn &a-n4 i-r#i # j#dn nov,an &a-n
1ri.#njji 1ravila i %tava (. ta,. <. ovo$ ,lana.
5<6 A&o j# %d -a &rivi,na d#la %ti0aj tvrdio &a-n# -atvora i
.alol#tni,&o$ -atvora4 i-r#i # &a-n -atvora &ao j#din%tv#n &a-n
1ri.#no. 1ravila 1r#dvi3#ni7 %tav (. ta,. (. ovo$ ,lana.
5@
9ticaj krivini& dela postoji onda kada jedan uinilac jednom radnjom 5id#alni %ti0aj# ili
sa vie radnji 5r#alni %ti0aj# uini vie krivini& dela za koja mu se istovremeno sudi.
-dealni sticaj krivini& dela 'e, na primer, postojati kada izvrilac bacanjem bombe,
dakle preduzimanjem jedne radnje izvrenja, jedno lice lii ivota i dva lica teko telesno
povredi. %ime je u idealnom sticaju izvrio tri krivina dela. -li, ako jednom izjavom uvredi
vie lica postoja'e onoliko krivini& dela u idealnom sticaju koliko postoji pasivni&
subjekata. Ukoliko izvrilac izvri, na primer, silovanje, kra>u i falsifikovanje isprave, ta
krivina dela 'e se nalaziti u realnom sticaju "u ovom primeru se podrazumeva da su ta
dela izvrena preduzimanjem vie radnji#. 8ealni sticaj 'e postojati i onda ako izvrilac u
odre>enom kra'em ili duem vremenskom razmaku izvri vie krivini& dela kra>e "pod
uslovom da ne postoji produeno krivino delo kao oblik prividnog realnog sticaja#.
:ko su uinjena ista ili istovrsna krivina dela radi se o &omogenom sticaju, a ako se
radi o razliitim krivinim delima, onda je u pitanju &eterogeni sticaj.
!a postojanje sticaja "i realnog i idealnog# bitno je, s jedne strane, da postoji vie
krivini& dela uinjeni& od istog uinioca, a s druge strane da se uiniocu za nji&
istovremeno sudi "to se kod idealnog sticaja podrazumeva#.
9misao i svr&a postojanja sticaja kao opteg instituta jeste ustanovljavanje posebni&
pravila koja vae za odmeravanje kazne za krivina dela u sticaju.
Od pravog sticaja, treba razlikovati 1rividni %ti0aj koji je pravna konstrukcija. Prividni
idealni sticaj postoji onda kada jednom radnjom bude ostvareno bi'e vie krivini& dela
ali se, i pored toga, smatra da je uinjeno samo jedno krivino delo.
Prividni idealni sticaj postoji u slede'im sluajevima3 1# %1#0ijalit#ta "le, specialis
derogat legi generali#4 .6 %1%idijarit#ta "le, primaria derogat legi subsidiarie#4 i 0#
&on%.10ij#.
U sluaju %1#0ijalit#ta neko krivino delo se pojavljuje samo kao poseban oblik drugog,
opteg krivinog dela i postoji samo to drugo posebno krivino delo "npr. kad neko
prisvoji novac ili druge stvari koje su mu poverene u slubi ili na radu postoji samo
pronevera, a ne i utaja#. !akonski opis bi'a jednog krivinog dela u potpunosti obu&vata
i bi'e drugog krivinog dela.
U drugom sluaju, bi'e jednog krivinog dela je supsidijarno u odnosu na drugo, te se
primenjuje samo ako ne do>e do primene primarnog bi'a. S1%idijarit#t moe biti
for.alni "tj. kada zakon izriito upu'uje na primenu bi'a nekog krivinog dela samo
kada nisu ostvareni uslovi za primenu nekog drugog krivinog dela#, a moe biti i
.at#rijalni kada to proizilazi iz same prirode i odnosa bi'a odre>eni& krivini& dela.
9luajevi zakonskog supsidijariteta u naem krivinom zakonodavstvu su retki. +pr. kod
krivinog dela zloupotrebe prava na trajk postoji zakonski supsidijaritet jer se u
zakonskom opisu posledice tog krivinog dela "l. 17;# izriito kae da 'e ovo krivino
delo postojati samo ukoliko time nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivinog dela.
Primer za materijalni supsidijaritet bilo bi krivino delo uestvovanja u tui "l. 1.0# iji je
smisao da krivino odgovaraju oni uesnici u tui za koje se ne moe utvrditi da su
preduzeli radnju izvrenja ubistva ili teke telesne povrede. rivino delo uestvovanja u
tui je supsidijarno u odnosu na krivino delo ubistva ili teke telesne povrede. -li,
izvrilac krivinog dela kra>e iji je objekt radnje motorno vozilo, po pravilu, istovremeno
ostvaruje elemente bi'a krivinog dela neovla'enog kori'enja tu>eg vozila "l. .10#.
U sluaju &on%.10ij# bi'e jednog krivinog dela redovno u potpunosti obu&vata bi'e
nekog drugog krivinog dela "pod uslovom da se ne radi o specijalitetu#. %ako, vrenjem
teke kra>e obijanjem stana ostvaruju se i elementi bi'a krivinog dela ote'enja tu>e
5=
stvari i krivinog dela naruavanja nepovredivosti stana. -li, kod krivinog dela
neovla'enog kori'enja tu>eg vozila, dolazi i do ostvarenja bi'a krivinog dela sitne
kra>e u odnosu na gorivo koje je potroeno u toku vonje. U ovim primerima re je o
tome da izvrenje glavnog dela pokriva ono nepravo koje je sadrano u tipinim
prate'im krivinim delima koja zato bivaju konsumirana. omsumpcija moe u nekim
sluajevima predstavljati i prividni realni sticaj, tj. mogu'e je sa vie radnji ostvariti vie
krivini& dela od koji& je jedno glavno koje konsumira ostala. %o je naroito sluaj kod
tzv. nekanjivog pret&odnog i nekanjivog naknadnog dela. +pr. -zvrilac koji pret&odno
ukrade klju kojim kasnije izvri provalnu kra>u, ini samo krivino delo teke kra>e
izvrene provaljivanjem, a ne i kra>u kojom je pribavio sredstvo izvrenja "nekanjivo
pret&odno delo#. od nekanjivog naknadnog dela izvrilac posle izvrenja dela novom
radnjom ostvaruje bi'e jo jednog krivinog dela koje je po svom znaaju i sutini takvo
da u stvari znai samo realizaciju pret&odnog dela. +pr. izvrilac kra>e koji ukradenu
stvar kasnije prikriva ili protura ne ini i krivino delo prikrivanja "l. ..1, jer je ono
konsumirano krivinim delom kra>e.
Osim specijaliteta, supsidijariteta i konsumpcije, u teoriji su poznati i sluajevi in&l-ij# i
allt#rnativit#ta kao oblika prividnog idealnog sticaja. In&l-ija je, u stvari, poseban oblik
konsumpcije gde se neko delo koje se ostvaruje kroz neko tee delo ukazuje kao
bagatelno u odnosu na to tee delo "npr. kada prilikom ubistva pucanjem iz vatrenog
oruja dolazi do ostvarenja bi'a krivinog dela ote'enja tu>e stvari ote'enjem ode'e
rtve#. od alt#rnativit#ta4 dva bi'a se javljaju kao ravnopravna i potpuno je irelevantno
da li 'e se uzeti da postoji jedno ili drugo krivino delo.
Prividni r#alni %ti0aj. Oblici prividnog realnog sticaja su sloeno, kolektivno i produeno
krivino delo. U svim tim sluajevima, iako se ini da postoji vie krivini& dela koja je
uinila ostvario sa vie radnji, uzima se da je uinjeno samo jedno krivino delo ukoliko
su ispunjeni odre>eni uslovi.
Slo!#no &rivi,no d#lo predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolazi spajanjem dva
ili "retko# vie krivini& dela i za koje zakon propisuje jedinstvenu kaznu. %ako,
razbojnitvo je sloeno krivino delo koje se sastoji iz prinude i kra>e. od sloenog
krivinog dela se ne javljaju nikakvi problemi poto postoji samo jedno krivino delo
kako je zakonodavac odluio.
Kol#&tivno &rivi,no d#lo karakterie se odre>enim ponovljanjem krivini& dela koja su
vrsto povezana pre svega odre>enim odnosom uinioca prema delu, pa se zato smatra
da postoji samo jedno kolektivno "skupno# krivino delo. Uobiajeno je da se razlikuje
kolektivno krivino delo u vidu -anata4 -ani.anja i i- navi&#. olektivno krivino delo u
vidu -anata postoji onda kada uinilac ponavljanjem odre>enog krivinog dela nastoji da
sebi obezbedi izvor pri&oda, odnosno da tako ostvaruje imovinsku korist. olektivno
krivino delo u vidu -ani.anja podrazumeva samo spremnost uinioca da e'e
ponavlja odre>eno krivino delo, da se bavi njegovim vrenjem, pri emu nema cilj da
mu to bude izvor pri&oda, ali od ega moe imati neku imovinsku korist. olektivno
krivino delo iz navike podrazumeva sklonost ka vrenju odre>enog krivinog dela,
odnosno sluaj kada je zbog ponavljanja vrenja krivinog dela kod uinioca dolo do
stvaranja navike da se ono vri. +ae krivino zakonodavstvo predvi>alo je samo
krivino delo kockanja kao kolektivno krivino delo iz zanata. Posle dekriminalizacije
ovog krivinog dela, .<<..g., nae krivino zakonodavstvo vie ne sadri krivina dela u
vidu zanata, a ne poznaje ni krivina dela iz navike. U pogledu krivini& dela u vidu
6<
zanimanja, nae i& krivino zakonodavstvo sadri i to su ona dela u ijem zakonskom
opisu se za&teva bavljenje odre>enom delatno'u "npr. krivino delo nadrilekarstva#.
+ajve'i praktini znaaj od oblika prividnog realnog sticaja ima 1rod!#no &rivi,no
d#lo. !akonodavac se odluio da ovaj vaan institut predvidi u ! "l. 71#.
Od.#ravanj# &a-n# -a &rivi,na d#la ,inj#na %ti0aj.
U pogledu centralnog pitanja kako odrediti jedinstvenu kaznu za krivina dela u sticaju,
zapaaju se u savremenim krivinim zakonodavstvima uglavnom dva reenja. Po
jednom reenju do jedinstvene kazne se dolazi tako to se pret&odno utvrdi posebna
kazna za svako pojedino delo u sticaju, pa se onda na osnovu ti& pojedinani& kazni
dolazi do jedinstvene kazne. %o reenje podrazumeva primenu tri 1rin0i1a pomo'u
koji& se dolazi do jedinstvene kazne.
od 1rin0i1a a1%or10ij# najtea kazna apsorbuje ostale kazne. Primenjuje se onda
kada je za jedno delo u sticaju utvr>ena kazna zatvora od trideset do etrdeset godina u
kom sluaju ona apsorbuje druge kazne. %ako>e se ovaj princip primenjuje i onda ako je
za neko krivino delo u sticaju utvr>ena kazna zatvora od dvadeset godina.
od 1rin0i1a a%1#ra0ij# se najtea pojedinana kazna poviava ali tako da ne dostigne
zbir svi& pojedinani& kazni. Fedinstvena kazna je ograniena optim maksimumom
kazne zatvora. Ona ne sme pre'i opti maksimum, tj. dvadeset godina zatvora.
Prin0i1 &.la0ij# znai jednostavno sabiranje svi& pojedinani& kazni. Ovaj princip u
naem zakonodavstvu primenjuje se onda kada je sud za krivina dela u sticaju utvrdio
samo novane kazne. %ada se izrie jedinstvena kazna koja odgovara zbiru
pojedinani& novani& kazni, s tim da ona ne sme pre'i opti maksimum novane
kazne.
Po drugom reenju jedinstvena kazna se odmerava bez pret&odnog utvr>ivanja
posebni& kazni za pojedina krivina dela i pri tome se na razne naine odre>uju kazneni
okviri unutar koji& se odmerava jedinstvena kazna. ! pri&vata prvo reenje kada se
radi o punoletnim uiniocima. +aime, ako je uinilac jednom ili sa vie radnji uinio vie
krivini& dela za koja mu se istovremeno sudi "idealni ili realni sticaj#, sud 'e pret&odno
utvrditi kazne za svako od ti& dela, pa 'e za sva ta dela izre'i jedinstvenu kaznu
primenom nekog od navedeni& principa "l. 7<. st. 1#.
Prod!#no &rivi,no d#lo
l. */
5/6 Prod!#no &rivi,no d#lo ,ini vi2# i%ti7 ili i%tovr%ni7 &rivi,ni7 d#la
,inj#ni7 vr#.#n%&oj 1ov#-ano%ti od %tran# i%to$ ,inio0a &oja
1r#d%tavljaj 0#lin -"o$ 1o%tojanja naj.anj# dv# od %l#d#i7
o&olno%ti= i%tov#tno%ti o2t##no$4 i%tovr%no%ti 1r#d.#ta d#la4
&ori2#nja i%t# %ita0ij# ili i%to$ trajno$ odno%a4 j#din%tva .#%ta ili
1ro%tora i-vr2#nja d#la ili j#din%tv#no$ .i2ljaja ,inio0a.
5(6 Krivi,na d#la 1ravlj#na 1rotiv li,no%ti .o$ ,initi 1rod!#no
&rivi,no d#lo %a.o a&o % 1ravlj#na 1r#.a i%to. li0.
5;6 N# .o$ ,initi 1rod!#no &rivi,no d#lo ona d#la &oja 1o %vojoj
1rirodi n# do12taj %1ajanj# j#dno d#lo.
5<6 A&o 1rod!#no &rivi,no d#lo o"7vata la&2# i t#!# o"li&# i%to$ d#la4
%.atra# %# da j# 1rod!#ni. &rivi,ni. d#lo. ,inj#n najt#!i o"li&
od ,inj#ni7 d#la.
61
5>6 A&o 1rod!#no &rivi,no d#lo o"7vata &rivi,na d#la ,ij# j# "itno
o"#l#!j# odr#3#ni nov,ani i-no%4 %.atra# %# da j# 1rod!#ni.
&rivi,ni. d#lo. o%tvar#n -"ir i-no%a o%tvar#ni7 1oj#dina,ni. d#li.a
&oli&o j# to o"7va#no j#din%tv#ni. .i2ljaj#. ,inio0a.
5*6 Krivi,no d#lo &oj# nij# o"7va#no 1rod!#ni. &rivi,ni. d#lo.
1ravno%na!noj %d%&oj 1r#%di4 v# "d# ot&riv#no na&nadno4
1r#d%tavlja 1o%#"no &rivi,no d#lo4 odno%no la-i %a%tav 1o%#"no$
1rod!#no$ &rivi,no$ d#la.
Prod!#no &rivi,no d#lo do donoenja ! nije bilo regulisano odredbama naeg
materijalnog krivinog zakonodavstva, to je sluaj i sa mnogim stranim
zakonodavstvima. Ae>utim, i u zemljama ije krivino zakonodavstvo predvi>a
produeno krivino delo i dalje postoje brojni problemi "npr. u -taliji#.
Osnovni problem koji se javlja kod produenog krivinog dela jeste odre>ivanje
njegovog pojma, odnosno utvr>ivanje uslova pod kojima vie krivini& dela preduzeti&
sa vie radnji treba pravno objediniti i smatrati i& jednim krivinim delom. oji su to
uslovi pod kojima postoji takva povezanost pojedinano uinjeni& krivini& dela koji
opravdavaju njegovo povezivanje u jednu celinuL -li, drugim reima, kada to nije
pravedno, niti celis&odno uzeti da postoji vie krivini& dela, ako je sa vie radnji
ostvareno vie krivini& delaL
%ako, kada uinilac vie puta u toku prole'a u>e u nezakljuanu ku'u ote'ene i pri
tome oduzme razne stvari koje su se u ku'i nalazile, ini samo jedno produeno krivino
delo kra>e. %ako>e postoji samo jedno produeno, a ne etiri krivina dela teke kra>e
u sluaju kada je uinilac u toku jedne no'i u istoj zgradi obio podrumske prostorije etiri
vlasnika i iz nji& oduzeo razne stvari.
Prema objektivnoj teoriji, koja je do sada kod nas predstavljala vladaju'e s&vatanje, za
postojanje produenog krivinog dela naje'e se uzima da su neop&odna tri %lova=
/6 i%tov#tno%t ili i%tovr%no%t &rivi,ni7 d#laC (6 vr#.#n%&i &ontinit#t ;6 i%tov#tno%t
o2t##no$. %re'i uslov je bio sporan i u teoriji i u naoj sudskoj praksi, pa su neki
umesto njega za&tevali da sve radnje obu&va'ene produenim krivinim delom
predstavljaju jednu jedinstvenu kontinuiranu delatnost koja ini jednu prirodnu celinu. $a
li je re o takvoj celini utvr>uje se na osnovu neki& dodatni& povezuju'i& elemenata "npr.
kori'enje iste prilike, vrenje na istom mestu, povezivanje svi& dela jedinstvenim
umiljajem i dr.#. U stvari, moglo bi se pri&vatiti da istovetnost ote'enog moe u nekim
sluajevima izostati, ali bi onda drugi povezuju'i elementi morali vie da do>u do
izraaja. - zakljuci sa 9avetovanja iz 1=76. "koje je Cr&ovni sud 9rbije pravnim
sv&atanjem rivinog odeljenja od 10. novembra 1==1. godine potvrdio, odnosno
zauzeo stav da nema potrebe za redefinisanjem pojma produenog krivinog dela#, ne
za&tevaju istovetnost ote'enog kao obavezan uslov, ve' da je delo dobilo vid
jedinstvene celine sa stanovita obinog, ivotnog i loginog rezonovanja.
Prema -a&lj,0i.a %a Sav#tovanja Vr7ovno. %d G$o%lavij# i- /A*>. $odin#4
-a 1o%tojanj# 1rod!#no$ &rivi,no$ d#la -a7t#vaj %# %l#d#i %lovi= /6 da j# i%to
li0# i-vr2ilo dv# ili vi2# i%tovr%ni7 vr#.#n%&i odvoj#ni7 radnji4 od &oji7 %va&a
1oj#dina,no %adr!i %va -a&on%&a o"#l#!ja i%to$ &rivi,no$ d#la4 odno%no
nj#$ovo$ 1rivil#$ovano$ ili &valifi&ovano$ o"li&aC (6 da 1o%toji odr#3#ni
vr#.#n%&i &ontinit#t i-.#3 1oj#dini7 &rivi,no1ravni7 radnjiC ;6 da %v#
in&ri.ini%an# radnj# %a %tanovi2ta o"i,no$4 !ivotno$ i lo$i,no$ 1o%.atranja i
6.
r#-onovanja 1r#d%tavljaj ta&v &ontiniran d#latno%t &oja ,ini j#dn 1rirodn
0#linC <6 da 1ri.#na &on%tr&0ij# 1rod!#no$ &rivi,no$ d#la &on&r#tno.
%l,aj nij# %1rotno%ti %a -a7t#vi.a &ri.inaln# 1oliti&# &oji % do2li do i-ra!aja
1o-itivni. &rivi,no1ravni. 1ro1i%i.a. Ovo bi bili obavezni ili stalni uslovi ili
elementi produenog krivinog dela, dok je za postojanje uslova pod 0# koji je u stvari
centralni, ali istovremeno i najsporniji uslov, potrebno da bude ostvaren jedan ili vie tzv.
varijabilni& ili alternativni& elemenata "iskori'avanje iste prilike, jedinstvo prostora,
istovetnost ote'enog, jedinstveni umiljaj i dr.#.
Postojanje jedinstvenog umiljaja se za&teva samo u jednoj situaciji kada se on javlja
kao obavezan "l. 71. st. 6#, kao i onda kada se javlja kao jedna od najmanje dve
okolnosti na osnovu koji& se dolazi do ocene da delo predstavlja celinu "l. 71. st. 1#.
Pr#.a -a&on%&o. r#2#nj 1rod!#no &rivi,no d#lo ,ini vi2# i%ti7 ili i%tovr%ni7
&rivi,ni7 d#la ,inj#ni7 vr#.#n%&oj 1ov#-ano%ti od %tran# i%to$ ,inio0a &oja
1r#d%tavljaj 0#lin -"o$ 1o%tojanja naj.anj# dv# od 1#t o&olno%ti &oj# -a&on
navodi. To %= i%tov#tno%t o2t##no$4 i%tovr%no%t 1r#d.#ta d#la4 &ori2#nj# i%t#
%ita0ij# ili i%to$ trajno$ odno%a4 j#din%tvo .#%ta ili 1ro%tora i-vr2#nja d#la ili
j#din%tv#ni .i2ljaj 5,l. */. %t. /6. %o znai da se za postojanje produenog krivinog
dela kumulativno za&teva ostvarenje tri uslova, s tim to je za postojanje tre'eg uslova
neop&odno da budu ostvarene najmanje dve od pet navedeni& okolnosti . Tri o"av#-na
%lova4 &ao 2to %# vidi4 j#%= i%tov#tno%t ili i%tovr%no%t &rivi,ni7 d#laC (6
vr#.#n%&a 1ov#-ano%t4 i ;6 da ,inj#na d#la 1r#d%tavljaj 0#lin -"o$ 1o%tojanja
naj.anj# dv# od nav#d#ni7 1#t o&olno%ti.
%re'i uslov, tj. da uinjena dela predstavljaju celinu jeste najkompleksniji uslov jer je
neop&odno ceniti postojanje pet okolnosti, od koji& najmanje dve moraju biti ostvarene
da bi taj uslov postojao. -stovetnost ote'enog je i u naoj dosadanjoj sudskoj praksi
imao veliki znaaj kod utvr>ivanja postojanja produenog krivinog dela, i kao to je
reeno, ak je od jednog dela prakse i teorije bio proglaen obaveznim uslovom. Pojam
ote'enog bi mogao biti donekle sporan. On bi se mogao s&vatiti u smislu pasivnog
subjekta, ali i u smislu pojma ote'enog kako se on odre>uje u krivinom procesnom
pravu. -spravnije je i preciznije pri&vatiti pojam ote'enog u smislu krivino procesnog
prava "to odgovara irem pojmu pasivnog subjekta u krivinom pravu#. +aravno, pod
ovim pojmom se podrazumeva i pravno lice.
Fedinstveni umiljaj mora postojati u situaciji kada produeno krivino delo dobija teu
kvalifikaciju u odnosu na pojedina dela koja su njime obu&va'ena "l. 71. st. 6#.
!akonskom odredbom je reena i sutacija koja je bila sporna u praksi kada se neko
krivino delo naknadno otkrije posle donoenja pravnosnane presude, a moglo je biti
obu&va'eno produenim krivinim delom koje je bilo predmet te presude. Ono 'e biti
smatrano zasebnim krivinim delom, odnosno zasebnim produenim krivinim delom
ako se radi o vie dela koja ispunjavaju uslove za produeno krivino delo "l. 71. st. 7#.
Od.#ravanj# &a-n# o%3#no. li0
l. *(
5/6 A&o %# o%3#no. li0 %di -a &rivi,no d#lo ,inj#no 1r# n#$o 2to j#
-a1o,#lo i-dr!avanj# &a-n# 1o ranijoj o%di ili -a &rivi,no d#lo ,inj#no
-a vr#.# i-dr!avanja &a-n# -atvora ili .alol#tni,&o$ -atvora4 %d #
60
i-r#i j#din%tv#n &a-n -a %va &rivi,na d#la 1ri.#no. odr#da"a ,l. *).
ovo$ -a&oni&a4 -i.aji ranij# i-r#,#n &a-n &ao v# tvr3#n. Ka-na
ili d#o &a-n# &oj j# o%3#ni i-dr!ao ra,na# %# i-r#,#n &a-n
-atvora.
5(6 Za &rivi,no d#lo ,inj#no to& i-dr!avanja &a-n# -atvora ili
.alol#tni,&o$ -atvora %d # ,inio0 i-r#i &a-n4 n#-avi%no od ranij#
i-r#,#n# &a-n#4 a&o %# 1ri.#no. odr#da"a ,l. *). ovo$ -a&oni&a4 %
o"-iro. na t#!in &rivi,no$ d#la i n#i-dr!ani d#o ranij# i-r#,#n# &a-n#4
n# "i .o$la o%tvariti %v7a &a!njavanja.
5;6 O%3#ni &oji -a vr#.# i-dr!avanja &a-n# -atvora ,ini &rivi,no d#lo -a
&oj# -a&on 1ro1i%j# nov,an &a-n ili &a-n -atvora do j#dn# $odin#4
&a-ni# %# di%0i1lin%&i.
9ud 'e izre'i jedinstvenu kaznu za sva krivina dela primenom odredaba za
od.#ravanj# &a-n# -a &rivi,na d#la ,inj#na %ti0aj. -ako se u tim sluajevima ne
radi o sticaju krivini& dela, ve' pre o 1ovrat "osim u situaciji kada se kasnije saznalo
da je osu>eno lice ve' ranije, pre nego to je doneta sudska odluka, uinilo krivino
delo#, zakon iz razloga celis&odnosti izjednaava sa sticajem krivini& dela.
U sluaju kada osu>eno lice ve' izdrava kaznu po ranijoj osudi predvi>ena su dva
i--#t&a od ovog pravila. Prvi i--#ta& 5,l. *(. %t. (6 omogu'ava izricanje kazne
nezavisno od ranije izreene kazne, tj. iskljuuje se primena odredaba za odmeravanje
kazne za krivina dela uinjena u sticaju, pod uslovom da se ne bi mogla ostvariti svr&a
kanjavanja s obzirom na teinu krivinog dela i neizdrani deo ranije izreene kazne.
%o 'e biti sluaj kada uinilac koji je osu>en za neko tee krivino delo pri kraju
izdravanja kazne ponovo izvri neko tee krivino delo.
Dr$i i--#ta& od pravila da se primenjuju odredbe za odmeravanje kazne za krivina
dela uinjena u sticaju predvi>en je ukoliko osu>eni za vreme izdravanja kazne zatvora
ili maloletnikog zatvora uini krivino delo koje je zapre'eno kaznom zatvora do jedne
godine ili novanom kaznom. U tom sluaju osu>eni 'e biti disciplinski kanjen ",l. *(.
%t. ;6. +aime, kada osu>eni u toku izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora
uini neko lako krivino delo, dovoljno je i celis&odnije je primenjivati disciplinske
sankcije. -ako je sa aspekta celis&odnosti ovaj izuzetak opravdan, teko je na'i teorijsko
objanjenje za takvo reenje koje iskljuuje mogu'nost primene krivine sankcije, jer
krivino delo postoji, tj. ova odredba ne predstavlja osnov iskljuenja protivpravnosti.
Bra,navanj# 1ritvora ranij# &a-n#
l. *;
5/6 Vr#.# 1rov#d#no 1ritvor4 &ao i %va&o dr$o li2#nj# %lo"od# v#-i %a
&rivi,ni. d#lo ra,navaj %# i-r#,#n &a-n -atvora4 nov,an &a-n i
&a-n rada javno. int#r#%.
5(6 A&o j# &rivi,ni 1o%t1a& vo3#n -a vi2# &rivi,ni7 d#la %ti0aj4 a 1ritvor nij#
odr#3#n -a %va&o od nji74 vr#.# 1rov#d#no 1ritvor ra,nava %#
i-r#,#n &a-n -atovra4 nov,an &a-n i &a-n rada javno. int#r#% -a
&rivi,no d#lo -a &oj# j# o&rivlj#ni o%3#n.
65
5;6 Zatvor ili nov,ana &a-na &oj j# o%3#ni i-dr!ao4 odno%no 1latio -a 1r#&r2aj
ili 1rivr#dni 1r#%t14 &ao i &a-na ili di%0i1lin%&a .#ra li2#nja %lo"od# &oj j#
i-dr!ao -"o$ 1ovr#d# vojn# di%0i1lin# ra,nava %# &a-n i-r#,#n -a
&rivi,no d#lo ,ija o"#l#!ja o"7vataj i o"#l#!ja 1r#&r2aja4 1rivr#dno$
1r#%t1a4 odno%no 1ovr#d# vojn# di%0i1lin#.
5<6 Pri %va&o. ra,navanj i-j#dna,ava %# dan 1ritvora4 dan li2#nja %lo"od#4
dan -atvora4 o%a. ,a%ova rada javno. int#r#% i 7iljad dinara nov,an#
&a-n#.
Obavezno je uraunavanje i svakog drugog lienja slobode ukoliko je ono u vezi sa
krivinim delom. 8e je o sluajevima lienja slobode koja nemaju karakter pritvora "npr.
lienje slobode od strane organa unutranji& poslova radi sprovo>enja istranom sudiji,
ili lienje slobode bez donoenja odgovaraju'e odluke o pritvoru, vreme koje je okrivljeni
proveo u psi&ijatrijskoj ustanovi radi vetaenja i dr.#.
+e samo u ovom sluaju, nego i inae nije predvi>eno da se uraunavanje vri i u
odnosu na kaznu oduzimanja vozake dozvole.
M#r# 1o-or#nja
Uslovna osuda i sudska opomena ine posebnu vrstu krivini& sankcija, koje se
uobiajeno nazivaju merama upozorenja, odnosno admonitivnim sankcijama. 9vr&a
uslovne osude i sudske opomene jeste ostvarivanje principa da je kazna, a naroito
kazna lienja slobode, krajnje sredstvo "lti.a ratio64 odnosno da ne treba primenjivati
stroe sankcije sve dok se opta svr&a krivini& sankcija moe posti'i blaom vrstom
sankcije. Ovo se naroito odnosi na laka krivina dela gde je i dalje vladaju'e
s&vatanje da treba izbegavati kratkotrajne kazne lienja slobode. $ok je uslovna osuda
realna pretnja konkretno utvr>enom kaznom koja se pod odre>enim uslovima moe
realizovati, sudska opomena se svodi na golu opomenu koja definitivno ostaje samo
opomena.
B%lovna o%da i %d%&a o1o.#na
9vr&a uslovne osude i sudske opomene
l. *<
5/6 M#r# 1o-or#nja %= %lovna o%da i %d%&a o1o.#na.
5(6 B o&vir o12t# %vr7# &rivi,ni7 %an&0ija 5,l. <. %t. (64 %vr7a %lovn# o%d# i
%d%&# o1o.#n# j# da %# 1r#.a ,inio0 la&2#$ &rivi,no$ d#la n# 1ri.#ni
&a-na &ad %# .o!# o,#&ivati da # 1o-or#nj# - 1r#tnj &a-n# 5%lovna
o%da6 ili %a.o 1o-or#nj# 5%d%&a o1o.#na6 dovoljno ti0ati na ,inio0a
da vi2# n# vr2i &rivi,na d#la.
2lementi koji odre>uju svr&u i sutinu uslovne osude i sudske opomene u uem smislu
su3 1# izbegavanje primene kazne4 .# uticaj na uinioca da vie ne vri krivina dela4 0#
uslovna osuda je upozorenje uz pretnju kazne.
66
2lementi kojima se u lanu 75. odre>uje svr&a uslovne osude i sudske opomene, koji su
istovremeno i uslovi za nji&ovu primenu, jesu3 1# uslovna osuda i sudska opomena se
mogu izre'i samo za lake krivino delo4 .# cilj uslovne osude jeste da se izbegne
primena kazne i 0# da se radi o uiniocu kod koga se moe oekivati da 'e uslovna
osuda, odnosno sudska opomena dovoljno uticati da ubudu'e ne vri krivina dela.
$akle, radi se o uiniocu od koga se, s obzirom na njegovu linost, ranije ponaanje i
okolnosti dela, to realno moe oekivati.
B%lovna o%da
l. *>
5/6 B%lovno. o%do. %d ,ino0 &rivi,no$ d#la tvr3j# &a-n i
i%tovr#.#no odr#3j# da %# ona n## i-vr2iti4 a&o o%3#ni -a vr#.# &oj#
odr#di %d4 a &oj# n# .o!# "iti &ra# od j#dn# niti d!# od 1#t $odina
5vr#.# 1rov#ravanja6 n# ,ini novo &rivi,no d#lo.
5(6 Sd .o!# %lovnoj o%di odr#diti da # %# &a-na i-vr2iti i a&o o%3#ni
odr#3#no. ro& n# vrati i.ovin%& &ori%t 1ri"avlj#n i-vr2#nj#. &rivi,no$
d#la4 n# na&nadi 2t#t &oj j# 1ro-ro&ovao &rivi,ni. d#lo. ili n# i%1ni
dr$# o"av#-# 1r#dvi3#n# &rivi,no1ravni. odr#d"a.a. Ro& -a
i%1nj#nj# ti7 o"av#-a tr3j# %d o&vir odr#3#no$ vr#.#na
1rov#ravanja.
5;6 M#r# "#-"#dno%ti4 i-r#,#n# - %lovn o%d4 i-vr2avaj %#.
Ditni elementi uslovne osude kao samostalne krivine sankcije u ! jesu utvr>ena
kazna i vreme proveravanja. Uslovnom osudom se kazna *uvr>ujeB ne sa ciljem
izvrenja ve' predstavlja pretnju koja se pod odre>enim uslovima moe ostvariti.
B%lovi -a i-ri0anj# %lovn# o%d#
l. **
5/6 B%lovna o%da %# .o!# i-r#i &ada j# ,inio0 tvr3#na &a-na -atvora
trajanj do dv# $odin#.
5(6 Za &rivi,na d#la -a &oja %# .o!# i-r#i &a-na -atvora trajanj od d#%#t
$odina ili t#!a &a-na n# .o!# %# i-r#i %lovna o%da.
5;6 B%lovna o%da %# n# .o!# i-r#i a&o nij# 1rot#&lo vi2# od 1#t $odina od
1ravno%na!no%ti o%d# &ojo. j# ,inio0 i-r#,#na &a-na -atvora -a
.i2ljajno &rivi,no d#lo.
5<6 Pri odl,ivanj da li # i-r#i %lovn o%d %d #4 vod#i ra,na o %vr%i
%lovn# o%d#4 1o%#"no -#ti o"-ir li,no%t ,inio0a4 nj#$ov raniji !ivot4
nj#$ovo 1ona2anj# 1o%l# i-vr2#no$ &rivi,no$ d#la4 %t#1#n &rivi0# i dr$#
o&olno%ti 1od &oji.a j# d#lo ,inj#no.
5>6 A&o j# ,inio0 odr#3#na i &a-na -atvora i nov,ana &a-na4 %lovna o%da
.o!# %# i-r#i %a.o -a &a-n -atvora.
O1o-ivanj# %lovn# o%d# -"o$ novo$ &rivi,no$ d#la
l. *?
67
5/6 Sd # o1o-vati %lovn o%d4 a&o o%3#ni vr#.# 1rov#ravanja ,ini
j#dno ili vi2# &rivi,ni7 d#la -a &oja j# i-r#,#na &a-na -atvora od dv# $odin#
ili dr!#. trajanj.
5(6 A&o o%3#ni vr#.# 1rov#ravanja ,ini j#dno ili vi2# &rivi,ni7 d#la -a &oja
j# i-r#,#na &a-na -atvora .anja od dv# $odin# ili nov,ana &a-na4 %d #4
1o2to o0#ni %v# o&olno%ti &oj# %# odno%# na ,inj#na &rivi,na d#la i
,inio0a4 1o%#"no %rodno%t ,inj#ni7 &rivi,ni7 d#la4 nji7ov -na,aj i 1o"d#
i- &oji7 % ,inj#na4 odl,iti da li # o1o-vati %lovn o%d. Pri to.# %d
j# v#-an -a"rano. i-ri0anja %lovn# o%d#4 a&o ,inio0 -a &rivi,na d#la
tvr3#na %lovnoj o%di i -a nova &rivi,na d#la tr#"a i-r#i &a-n 1r#&o
dv# $odin# -atvora 5,l. **. %tav /6.
5;6 A&o o1o-ov# %lovn o%d4 %d # 1ri.#no. odr#da"a ,l. *). ovo$
-a&oni&a4 i-r#i j#din%tv#n &a-n -atvora i -a ranij# ,inj#no i -a novo
&rivi,no d#lo4 -i.aji &a-n i- o1o-van# %lovn# o%d# &ao tvr3#n.
5<6 A&o n# o1o-ov# %lovn o%d4 %d .o!# -a novo ,inj#no &rivi,no d#lo
i-r#i %lovn o%d ili &a-n. O%3#no.4 &o.# -a novo &rivi,no d#lo
"d# i-r#,#n -atvor4 vr#.# 1rov#d#no na i-dr!avanj ov# &a-n# n# ra,na
%# vr#.# 1rov#ravanja tvr3#no %lovno. o%do. -a ranij# d#lo.
5>6 A&o %d na3# da i -a novo &rivi,no d#lo tr#"a i-r#i %lovn o%d4
1ri.#no. odr#da"a ,l. *). ovo$ -a&oni&a4 tvrdi# j#idn%tv#n &a-n i -a
ranij# ,inj#no i -a novo &rivi,no d#lo i odr#di# novo vr#.# 1rov#ravanja
&oj# n# .o!# "iti &ra# od j#dn# ni d!# od 1#t $odina4 ra,naji od dana
1ravno%na!no%ti nov# 1r#%d#. B&oli&o o%3#ni to& novo$ vr#.#na
1rov#ravanja 1onovo ,ini &rivi,no d#lo4 %d # o1o-vati %lovn o%d i
i-r#i &a-n -atvora4 1ri.#no. odr#d"# %tava ;. ovo$ ,lana.
O1o-ivanj# %lovn# o%d# -"o$ ranij# ,inj#no$ &rivi,no$ d#la
l. *@
5/6 Sd # o1o-vati %lovn o%d4 a&o 1o%l# nj#no$ i-ri0anja tvrdi da j#
o%3#ni i-vr2io &rivi,no d#lo 1r# n#$o 2to j# %lovno o%3#n i a&o o0#ni da
n# "ilo o%nova -a i-ri0anj# %lovn# o%d# da %# -nalo -a to d#lo. B to.
%l,aj 1ri.#ni# odr#d" ,l. *?. %t. ;. ovo$ -a&oni&a.
5(6 A&o %d n# o1o-ov# %lovn o%d4 1ri.#ni# odr#d" ,l. *?. %t. <. ovo$
-a&oni&a.
O1o-ivanj# %lovn# o%d# -"o$ n#i%1nj#nja odr#3#ni7 o"av#-a
l. *A
A&o j# %lovno o%3#no. odr#3#no i%1nj#nj# n#&# o"av#-# i- ,l. *>. %t. (. ovo$
-a&oni&a4 a on n# i%1ni t o"av#- ro& odr#3#no. 1r#%di4 %d .o!#4
o&vir vr#.#na 1rov#ravanja4 1rod!iti ro& -a i%1nj#nj# o"av#-# ili .o!#
o1o-vati %lovn o%d i i-r#i &a-n &oja j# tvr3#na %lovnoj o%di. A&o
tvrdi da o%3#ni4 i- o1ravdani7 ra-lo$a4 n# .o!# da i%1ni 1o%tavlj#n o"av#-4
%d # $a o%lo"oditi od i%1nj#nja t# o"av#-# ili j# -a.#niti od$ovarajo.
o"av#-o. 1r#dvi3#no. -a&ono..
Ro&ovi -a o1o-ivanj# %lovn# o%d#
l. ?)
6;
5/6 B%lovna o%da .o!# %# o1o-vati to& vr#.#na 1rov#ravanja. A&o
o%3#ni to. vr#.#n ,ini &rivi,no d#lo &oj# 1ovla,i o1o-ivanj# %lovn#
o%d#4 a to j# 1r#%do. tvr3#no t#& 1o%l# i%t#&a vr#.#na 1rov#ravanja4
%lovna o%da .o!# %# o1o-vati naj&a%nij# ro& od j#dn# $odin# od dana
&ada j# 1rot#&lo vr#.# 1rov#ravanja.
5(6 A&o o%3#ni odr#3#no. ro& n# i%1ni n#& o"av#- i- ,l. *>. %t. (. ovo$
-a&oni&a4 %d .o!#4 najdo0nij# ro& od j#dn# $odin# od dana &ad j#
1rot#&o vr#.# 1rov#ravanja4 odr#diti da %# i-vr2i tvr3#na &a-na %lovnoj
o%di.
5;6
B%lovna o%da %a -a2titni. nad-oro.
l. ?/
5/6 Sd .o!# odr#diti da %# ,inila0 &o.# j# i-r#,#na %lovna o%da %tavi 1od
-a2titni nad-or -a odr#3#no vr#.# to& vr#.#na 1rov#ravanja.
5(6 Za2titni nad-or o"7vata -a&ono. 1r#dvi3#n# .#r# 1o.oi4 %taranja4
nad-ora i -a2tit#.
5;6 A&o to& trajanja -a2titno$ nad-ora %d tvrdi da j# i%1nj#na %vr7a ov#
.#r#4 .o!# -a2titni nad-or &inti 1r# i%t#&a odr#3#no$ vr#.#na.
5<6 A&o o%3#ni &o.# j# i-r#,#n -a2titni nad-or n# i%1njava o"av#-# &oj# .
j# %d odr#dio4 %d $a .o!# o1o.#nti ili .o!# ranij# o"av#-# -a.#niti
dr$i. ili 1rod!iti trajanj# -a2titno$ nad-ora o&vir vr#.#na
1rov#ravanja ili o1o-vati %lovn o%d.
-ako do sada nije skoro uopte bila primenjivana, zakonodavac se ipak odluio da je
zadri u registru sankcija. 8e je o sankciji koja se pokazala veoma uspenom u drugim
zemljama naroito u odnosu na odre>ene kategorije uinilaca. !ato je potrebno konano
obezbediti uslove za izvrenje zatitnog nadzora.
B%lovi -a odr#3ivanj# -a2titno$ nad-ora
l. ?(.
5/6 Kad i-r#&n# %lovn o%d4 %d .o!# odr#diti da %# ,inila0 %tavi 1od
-a2titni nad-or4 a&o %#4 % o"-iro. na nj#$ov li,no%t4 raniji !ivot4 dr!anj#
1o%l# i-vr2#no$ &rivi,no$ d#la4 a naro,ito nj#$ov odno% 1r#.a !rtvi
&rivi,no$ d#la i o&olno%ti i-vr2#nja d#la4 .o!# o,#&ivati da # %#
-a2titni. nad-oro. 1ot1nij# o%tvariti %vr7a %lovn# o%d#.
5(6 Za2titni nad-or odr#3j# %d 1r#%di &ojo. i-ri,# %lovn o%d i
odr#3j# .#r# -a2titno$ nad-ora4 nji7ovo trajanj# i na,in nji7ovo$
i%1nj#nja.
Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom se izrie pod istim uslovima kao i obina uslovna
osuda. 1ilj je da se bez primene kazne izvri uticaj na uinioca da ne vri krivina dela.
%o znai da je zatitni nadzor prema reenju u ! samo jedna dopunska mera "iako
vana# uz uslovnu osudu koja toliko ne proiruje njeno polje primene i na one sluajeve
gde je pre njegovog uvo>enja trebalo izricati zatvor, koliko smanjuje rizik kod odre>ene
kategorije uslovno osu>eni& gde je on pove'an da 'e ponovo izvriti krivino delo.
Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom izre'i 'e se u onim sluajevima gde postoji
6@
odre>ena sumnja u uinioca i njegove sposobnosti da se uzdri od vrenja krivini& dela
kao bi se prepustio sam sebi, kao kod obine uslovne osude.
Sadr!ina -a2titno$ nad-ora
l. ?;.
Za2titni nad-or .o!# o"7vatiti j#dn ili vi2# %l#d#i7 o"av#-a=
/6 javljanj# or$an nadl#!no. -a i-vr2#nj# -a2titno$ nad-ora
ro&ovi.a &oj# taj or$an odr#diC
(6 o%1o%o"ljavanj# ,inio0a -a odr#3#no -ani.anj#C
;6 1ri7vatanj# -a1o%l#nja &oj# od$ovara %1o%o"no%ti.a ,inio0aC
<6 i%1njavanj# o"av#-a i-dr!avanja 1orodi0#4 ,vanja i va%1itanja d#0#
i dr$i7 1orodi,ni7 o"av#-aC
>6 -dr!avanj# od 1o%#ivanja odr#3#ni7 .#%ta4 lo&ala ili 1rir#d"i4 a&o
to .o!# "iti 1rili&a ili 1od%ti0aj -a 1onovno vr2#nj# &rivi,ni7 d#laC
*6 "la$ovr#.#no o"av#2tavanj# o 1ro.#ni .#%ta "orav&a4 adr#%# ili
radno$ .#%taC
?6 -dr!avanj# od 1otr#"# dro$# ili al&o7olni7 1iaC
@6 l#,#nj# od$ovarajoj -drav%tv#noj %tanoviC
A6 1o%#ivanj# odr#3#ni7 1rof#%ionalni7 i dr$i7 %av#tovali2ta ili
%tanova i 1o%t1anj# 1o nji7ovi. 1t%tvi.aC
/)6ot&lanjanj# ili "la!avanj# 2t#t# 1ri,inj#n# &rivi,ni. d#lo.4 a naro,ito
i-.ir#nj# %a !rtvo. ,inj#no$ &rivi,no$ d#la.
!atitni nadzor je mera koju sainjavaju zatita osu>enog i nadzor nad njim. +ovi !-9
predvi>a nadlenost Uprave za izvrenje zavodski& sankcija Ainistarstva pravde koja 'e
imati posebne slubenike "poverenike# za izvrenje uslovne osude sa zatitnim
nadzorom "l. 1@7/1=1. !-9#.
I-"or .#ra -a2titno$ nad-ora
l. ?<.
Pri i-"or o"av#-a i- ,l. ?;. ovo$ -a&oni&a i odr#3ivanja nji7ovo$ trajanja4 %d #
naro,ito -#ti o"-ir $odin# !ivota ,inio0a4 nj#$ovo -drav%tv#no %tanj#4
%&lono%ti i navi&#4 1o"d# i- &oji7 j# i-vr2io &rivi,no d#lo4 dr!anj# 1o%l# i-vr2#no$
&rivi,no$ d#la4 raniji !ivot4 li,n# i 1orodi,n# 1rili&#4 %lov# -a i%1nj#nj# nalo!#ni7
o"av#-a4 &ao i dr$# o&olno%ti &oj# %# odno%# na li,no%t ,inio0a4 a od -na,aja
% -a i-"or .#ra -a2titno$ nad-ora i nji7ovo trajanj#.
Trajanj# -a2titno$ nad-ora
l. ?>.
5/6 Vr#.# trajanja .#ra -a2tino$ nad-ora odr#3j# %# o&vir ro&a
1rov#ravanja tvr3#no$ %lovnoj o%di.
5(6 Za2titni nad-or 1r#%taj# o1o-ivanj#. %lovn# o%d#.
5;6 B to& trajanja -a2titno$ nad-ora %d .o!#4 % o"-iro. na o%tvar#n#
r#-ltat#4 1oj#din# o"av#-# &inti ili -a.#niti dr$i..
5<6 A&o to& trajanja -a2titno$ nad-ora %d tvrdi da j# i%1nj#na %vr7a ov#
.#r#4 .o!# -a2titni nad-or &inti 1r# i%t#&a odr#3#no$ vr#.#na.
6=
Po%l#di0# n#i%1njavanja o"av#-# -a2titno$ nad-ora
l. ?*.
A&o o%3#ni &o.# j# i-r#,#n -a2titni nad-or n# i%1njava o"av#-# &oj# . j# %d
odr#dio4 %d $a .o!# o1o.#nti ili .o!# ranij# o"av#-# -a.#niti dr$i. ili
1rod!iti trajanj# -a2titno$ nad-ora o&vir vr#.#na 1rov#ravanja ili o1o-vati
%lovn o%d.
Sd%&a o1o.#na
l. ??.
5/6 Sd%&a o1o.#na .o!# %# i-r#i -a &rivi,na d#la -a &oja j# 1ro1i%an -atvor
do j#dn# $odin# ili nov,ana &a-na4 a ,inj#na % 1od ta&vi. ola&2avaji.
o&olno%ti.a &oj# i7 ,in# naro,ito la&i..
5(6 Za odr#3#na &rivi,na d#la i 1od %lovi.a 1r#dvi3#ni. -a&ono. %d%&a
o1o.#na .o!# %# i-r#i i &ad j# 1ro1i%an -atvor do tri $odin#.
5;6 Sd%& o1o.#n %d .o!# i-r#i -a vi2# &rivi,ni7 d#la ,inj#ni7 %ti0aj4
a&o -a %va&o od ti7 d#la 1o%toj# %lovi i- %t. /. i (. ovo$ ,lana.
5<6 Pri odl,ivanj da li # i-r#i %d%& o1o.#n %d #4 vod#i ra,na o
%vr%i %d%&# o1o.#n#4 1o%#"no -#ti o"-ir li,no%t ,inio0a4 nj#$ov raniji
!ivot4 nj#$ovo 1ona2anj# 1o%l# i-vr2#no$ &rivi,no$ d#la4 a naro,ito nj#$ov
odno% 1r#.a !rtvi &rivi,no$ d#la4 %t#1#n &rivi0# i dr$# o&olno%ti 1od
&oji.a j# d#lo ,inj#no.
5>6 Sd%&a o1o.#na n# .o!# %# i-r#i vojni. li0i.a -a &rivi,na d#la 1rotiv
Voj%&# SHG.
9udska opomena je najblaa sankcija za punoletne uinioce i ne dovodi do ogranienja
prava i sloboda uinioca. +amenjena je, kao oblik reagovanja, najlakim oblicima
kriminaliteta. 9udska opomena je sankcija sa naglaenim socijalno/preventivnim
dejstvom, pre svega, okrenuta primarnim delinkventima, uiniocima laki& krivini& dela.
!a izricanje sudske opomene potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova3 1#
da se radi o krivinom delu za koje je propisan zatvor do jedne godine ili novana kazna
i .# da je krivino delo uinjeno pod takvim olakavaju'im okolnostima koje ga u
konkretnom sluaju ine naroito lakim.
U odnosu na prvi uslov predvi>en je i izuzetak3 pod uslovima odre>enim kod neki&
krivini& dela kod koji& je to izriito propisano, sudska opomena se moe izre'i i onda
kada je propisan zatvor do tri godine.
9udska opomena se ne moe primenjivati u odnosu na dve kategorije lica. Ona se ne
moe izre'i maloletnom licu jer u okviru vaspitni& mera upozorenja i usmeravanja postoji
sudski ukor koji je po svojoj sadrini i svrsi istovetan sa sudskom opomenom "l. 15.
!OAU$#. 9udska opomena se ne moe izre'i ni vojnim licima za krivina dela protiv
Cojske 91?. +jima se za vojna krivina dela, ukoliko je propisana kazna zatvora do tri
godine, i inae umesto krivine sankcije moe izre'i disciplinska kazna ako je delo
dobilo naroito lak vid i ako to za&tevaju interesi slube "l. 5.=#.
9udska opomena, pre svega zato to predstavlja najblau sankciju, izrie se reenjem
"l. 55;. st. 1. !P#.
7<
Uz sudsku opomenu se moe izre'i ve'ina mera bezbednosti koje predvi>a ! "l. @<.
st. 5#. 9udska opomena ne povlai pravne posledice osude "l. =5. st. .#. Drie se iz
kaznene evidencije nastupanjem zakonske re&abilitacije ako osu>eni u roku od jedne
godine od pravnosnanosti sudske odluke ne uini novo krivino delo "l. =@. st. .#.
M#r# "#-"#dno%ti
Svr7a .#ra "#-"#dno%ti
l. ?@.
B o&vir %vr7# &rivi,ni7 %an&0ija 5,l. <. %t. (64 %vr7a .#ra "#-"#dno%ti j# da %#
ot&lon# %tanja ili %lovi &oji .o$ "iti od ti0aja da ,inila0 "d# n# vr2i
&rivi,na d#la.
Aere bezbednosti su krivine sankcije predvi>ene da budu reakcija na individualnu
drutvenu opasnost odre>enog uinioca "osim mere bezbednosti oduzimanja predmeta
kojoj je cilj otklanjanje opasnosti od neke stvari#. Opasnost uinioca se s&vata kao
opasnost za okolinu, opasnost da se vre nova krivina dela.
-zbor, vrsta i trajanje mera bezbednosti odre>uje se, pre svega, na osnovu procene
opasnosti uinioca. rivino delo ni priblino nema onaj znaaj koji ima kod primene
kazne. -pak, teina i priroda uinjenog krivinog dela su znaajan indikator za
utvr>ivanje te opasnosti, a i kod mera bezbednosti se mora na odre>eni nain voditi
rauna i o principu srazmernosti.
Pod pojmom I%tanjaB podrazumevaju se psi&ika stanja uinioca. !a izricanje mere
bezbednosti trai se postojanje uzrone veze izme>u njegovog psi&ikog stanja i
uinjenog krivinog dela, kao i da takva stanja mogu voditi ponovnom vrenju krivinog
dela. Pojam I%loviB se uobiajeno tumai kao povezanost linosti uinioca i njegove
sredine i prilika. !a primenu mera bezbednosti se trai postojanje stanja ili uslova na
osnovu koji& se sa visokim stepenom verovatno'e moe zakljuiti da 'e uinilac ponovo
vriti krivina dela, &ao i da %# .#ro. "#-"#dno%ti .o$ ot&loniti ta %tanja i %lovi.
Vr%t# .#ra "#-"#dno%ti
l. ?A
5/6 B,inio0 &rivi,no$ d#la .o$ %# i-r#i ov# .#r# "#-"#dno%ti=
/6 o"av#-no 1%i7ijatrij%&o l#,#nj# i ,vanj# -drav%tv#noj %tanoviC
(6 o"av#-no 1%i7ijatrij%&o l#,#nj# na %lo"odiC
;6 o"av#-no l#,#nj# nar&o.anaC
<6 o"av#-no l#,#nj# al&o7oli,araC
>6 -a"rana vr2#nja 1o-iva4 d#latno%ti i d!no%tiC
*6 -a"rana 1ravljanja .otorni. vo-ilo.C
?6 od-i.anj# 1r#d.#taC
@6 1rot#rivanj# %tran0a i- -#.lj#C
A6 javno o"javljivanj# 1r#%d#.
71
5(6 Pod %lovi.a 1r#dvi3#ni. ovi. -a&oni&o. odr#3#n# .#r# "#-"#dno%ti
.o$ %# i-r#i i n#ra,nljivo. li0 &oj# ,inilo 1rotiv1ravno d#lo
-a&on 1r#dvi3#no &ao &rivi,no d#lo 5,l. @). %t. (6.
I-ri0anj# .#ra "#-"#dno%ti
l. @)
5/6 Sd .o!# ,inio0 &rivi,no$ d#la i-r#i j#dn ili vi2# .#ra "#-"#dn%ti &ad
1o%toj# %lovi -a nji7ovo i-ri0anj# 1r#dvi3#ni ovi. -a&oni&o..
5(6 O"av#-no 1%i7ijatrij%&o l#,#nj# i ,vanj# -drav%tv#noj %tanovi i
o"av#-no 1%i7ijatrij%&o l#,#nj# na %lo"odi n#ra,nljivo. ,inio0 i-ri,
%# %a.o%talno. B- ov# .#r# .o$ %# i-r#i -a"rana vr2#nja 1o-iva4
d#latno%ti i d!no%ti4 -a"rana 1ravljanja .otorni. vo-ilo. i od-i.anj#
1r#d.#ta.
5;6 M#r# i- %t. (. ovo$ ,lana .o$ %# i-r#i ,inio0 &rivi,no$ d#la ,ija j#
ra,nljivo%t "itno %.anj#na4 a&o . j# i-r#,#na &a-na ili %lovna o%da.
5<6 O"av#-no l#,#nj# nar&o.ana4 o"av#-no l#,#nj# al&o7oli,ara4 -a"rana
vr2#nja 1o-iva4 d#latno%ti i d!no%ti4 -a"rana 1ravljanja .otorni.
vo-ilo.4 od-i.anj# 1r#d.#ta i javno o"javljivanj# 1r#%d# .o$ %#
i-r#i a&o j# ,inio0 i-r#,#na &a-na4 %lovna o%da4 %d%&a o1o.#na ili
j# ,inila0 o%lo"o3#n od &a-n#.
5>6 Prot#rivanj# %tran0a i- -#.lj# .o# %# i-r#i a&o j# ,inio0 i-r#,#na
&a-na ili %lovna o%da.
5*6 Za &rivi,na d#la %ti0aj .#ra "#-"#dno%ti # %# i-r#i a&o j# tvr3#na -a
j#dno od &rivi,ni7 d#la %ti0aj.
+avedene mere se mogu klasifikovati po razliitim kriterijumima. Uobiajene su podele
na mere bezbednosti medicinskog karaktera i ostale mere bezbednosti, na mere
bezbednosti linog i stvarnog karaktera, kao i na mere bezbednosti sa i bez lienja
slobode. Aogu'e i& je podeliti na obavezne i fakultativne, kao i na one koje se izriu
samostalno ili uz neku drugu krivinu sankciju. Predvi>ene mere bezbednosti su po
svojoj sadrini i prirodi &eterogene.
%rajanje mera bezbednosti posebno je odre>eno kod svake pojedine mere bezbednosti.
Fedina mera bezbednosti ije je trajanje neodre>eno i neogranieno jeste obavezno
psi&ijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi. Postoji mogu'nost da lice koje je
upu'eno u zdravstvenu ustanovu u njoj ostane doivotno.
O"av#-no 1%i7ijatrij%&o l#,#nj# i ,vanj# -drav%tv#noj %tanovi
l. @/
5/6 B,inio0 &oji j# &rivi,no d#lo ,inio %tanj "itno %.anj#n# ra,nljivo%ti
%d # i-r#i o"av#-no 1%i7ijatrij%&o l#,#nj# i ,vanj# od$ovarajoj
-drav%tv#noj %tanovi4 a&o4 % o"-iro. na ,inj#no &rivi,no d#lo i %tanj#
d2#vn# 1or#.##no%ti4 tvrdi da 1o%toji o-"iljna o1a%no%t da ,inila0
,ini t#!# &rivi,no d#lo i da j# radi ot&lanjanja ov# o1a%no%ti 1otr#"no
nj#$ovo l#,#nj# ta&voj %tanovi.
7.
5(6 A&o % i%1nj#ni %lovi i- %t. /. ovo$ ,lana4 %d # i-r#i o"av#-no l#,#nj# i
,vanj# -drav%tv#noj %tanovi ,inio0 &oji j# %tanj n#ra,nljivo%ti
,inio 1rotiv1ravno d#lo 1r#dvi3#no -a&on &ao &rivi,no d#lo.
5;6 M#r i- %t. /. i (. ovo$ ,lana %d # o"%taviti &ad tvrdi da j# 1r#%tala
1otr#"a -a l#,#nj#. i ,vanj#. ,inio0a -drav%tv#noj %tanovi.
5<6 M#ra i- %t. /. ovo$ ,lana i-r#,#na - &a-n -atvora .o!# trajati i d!# od
i-r#,#n# &a-n#.
5>6 B,inio0 &oji j# &rivi,no d#lo i-vr2io %tanj "itno %.anj#n# ra,nljivo%ti
i &oji j# o%3#n na &a-n -atvora4 vr#.# 1rov#d#no -drav%tv#noj %tanovi
ra,nava %# vr#.# trajanja i-r#,#n# &a-n#. A&o j# vr#.# 1rov#d#no
-drav%tv#noj %tanovi &ra# od trajanja i-r#,#n# &a-n#4 %d #4 1o
1r#%tan& .#r# "#-"#dno%ti4 odr#diti da %# o%3#ni 1ti na i-dr!avanj#
o%tat&a &a-n# ili da %# 1%ti na %lovni ot1%t. Pri odl,ivanj o 12tanj
na %lovni ot1%t %d #4 1or#d %lova i- ,l. <*. ovo$ -a&oni&a4 naro,ito
-#ti o"-ir %1#7 l#,#nja o%3#no$4 nj#$ovo -drav%tv#no %tanj#4 vr#.#
1rov#d#no -drav%tv#noj %tanovi i o%tata& &a-n# &oj o%3#ni nij#
i-dr!ao.
Aera bezbednosti obaveznog psi&ijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi
moe se primeniti prema uiniocu koji je krivino delo uinio u stanju bitno smanjene
uraunljivosti, ili uiniocu koji je stanju neuraunljivosti uinio protivpravno delo
predvi>eno u zakonu kao krivino delo. +ae ranije krivino zakonodavstvo je i onda
kada je delo uinjeno od strane neuraunljivog uinioca koristilo termin krivino delo, to
je nepri&vatljivo. od neuraunljivosti nema krivice, nuruunljivo lice ne moe uiniti
krivino delo, ve' samo protivpravno delo koje odgovara zakonskom opisu nekog
krivinog dela. %a formulacija je adekvatnija.
Ova mera se moe primeniti na dve kategorije uinilaca3 neuraunljive i bitno smanjeno
uraunljive uinioce. Ona se ne moe primeniti prema licima koja kasnije, u toku
krivinog postupka, duevno obole i tako postanu procesno nesposobna "to je mogu'e
u nekim stranim zakonodavstvima#.
!a primenu ove mere moraju biti ispunjena dva uslova3 postojanje ozbiljne opasnosti da
'e uinilac uiniti tee krivino delo, kao i da je za otklanjanje te opasnosti potrebno
njegovo leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi "l. @1. st. 1#. Uvr>ivanje da je uinilac
opasan za okolinu zasniva se na prognozi budu'eg ponaanja uinioca u smislu
verovatno'e da 'e ponavljati tea krivina dela usled nekog od psi&iki& stanja koja su
vodila neuraunljivosti, odnosno bitno smanjenoj uraunljivosti. Od stava teorije i budu'e
sudske prakse zavisi ta 'e se smatrati teim krivinim delom. ao kriterijum bi se
mogla koristiti ista ona zapre'ena kazna koja je uslov za kanjavanje pokuaja krivinog
dela "pet godina ili tea kazna#.
$ok se u odnosu na neuraunljive uinioce ova mera izrie kao samostalna sankcija,
bitno smanjenom uraunljivim uiniocima se izrie uz kaznu i izvrava se pre kazne
"vikarijski sistem#.
70
O"av#-no 1%i7ijatrij%&o l#,#nj# na %lo"odi
l. @(.
5/6 B,inio0 &oji j# %tanj n#ra,nljivo%ti ,inio 1rotiv1ravno d#lo
odr#3#no -a&on &ao &rivi,no d#lo4 %d # i-r#i o"av#-no
1%i7ijatrij%&o l#,#nj# na %lo"odi4 a&o tvrdi da 1o%toji o-"iljna
o1a%no%t da ,inila0 ,ini 1rotiv1ravno d#lo &oj# j# -a&on
1r#dvi3#no &ao &rivi,no d#lo i da j# radi ot&lanjanja ov# o1a%no%ti
dovoljno nj#$ovo l#,#nj# na %lo"odi.
5(6 M#ra i- %t. /. ovo$ ,lana .o!# %# i-r#i i n#ra,nljivo. ,inio0
1r#.a &oj#. j# odr#3#no o"av#-no 1%i7ijatrij%&o l#,#nj# i
,vanj# od$ovarajoj -drav%tv#noj %tanovi &ad %d4 na
o%nov r#-latata l#,#nja4 tvrdi da vi2# nij# 1otr#"no nj#$ovo
,vanj# i l#,#nj# ta&voj %tanovi4 n#$o %a.o nj#$ovo l#,#nj# na
%lo"odi.
5;6 Pod %lovi.a i- %t. /. ovo$ ,lana %d .o!# i-r#i o"av#-no
1%i7ijatrij%&o l#,#nj# na %lo"odi i ,inio0 ,ija j# ra,nljivo%t
"itno %.anj#na4 a&o . j# i-r#,#na %lovna o%da ili j# na o%nov
,l. @/. %t. >. ovo$ -a&oni&a 12t#n na %lovni ot1%t.
5<6 O"av#-no 1%i7ijatrij%&o l#,#nj# na %lo"odi .o!# %# 1ovr#.#no
%1rovoditi i od$ovarajoj -drav%tv#noj %tanovi4 a&o j# to
1otr#"no radi %1#2nij#$ l#,#nja4 % ti. da 1ovr#.#no l#,#nj#
%tanovi n# .o!# n#1r#&idno trajati d!# od 1#tna#%t dana4 niti
&1no d!# od dva .#%#0a.
5>6 O"av#-no 1%i7ijatrij%&o l#,#nj# na %lo"odi traj# do& 1o%toji
1otr#"a l#,#nja4 ali n# d!# od tri $odin#.
5*6 A&o %# %l,aj i- %t. /. do ;. ovo$ ,lana ,inila0 n# 1odvr$n#
l#,#nj na %lo"odi ili $a %a.ovoljno na1%ti ili i 1or#d l#,#nja
na%t1i o1a%no%t da 1onovo ,ini 1rotiv1ravno d#lo 1r#dvi3#no
-a&on &ao &rivi,no d#lo4 ta&o da j# 1otr#"no nj#$ovo l#,#nj# i
,vanj# od$ovarajoj -drav%tv#noj %tanovi4 %d .o!# i-r#i
o"av#-no 1%i7ijatrij%&o l#,#nj# i ,vanj# ta&voj %tanovi.
Aera bezbednosti obaveznog psi&ijatrijskog leenja na slobodi izrie se samostalno
neuraunljivom uiniocu. U dva sluaja se moe izre'i i bitno smanjeno uraunljivom
licu3 uz uslovnu osudu, a u drugom sluaju kada je bitno smanjeno uraunljiv uinilac
posle obustave izvravanja mere iz l. @1. puten na uslovni otpust. 8e je o
neuraunljivom ili bitno smanjeno uraunljivom uiniocu koji je opasan, ali je za
otklanjanje te opasnosti dovoljno njegovo leenje na slobodi. U savremenoj psi&ijatriji
prisutna su s&vatanja da se u nekim sluajevima bolji uspe& u leenju moe posti'i bez
&ospitalizacije, u normalnim ivotnim uslovim.
Ova mera moe trajati najdue tri godine.
O"av#-no l#,#nj# nar&o.ana
l. @;.
5/6 B,inio0 &oji j# ,inio &rivi,no d#lo %l#d -avi%no%ti od o1ojni7 dro$a i
&od &oj#$ 1o%toji o-"iljna o1a%no%t da # %l#d ov# -avi%no%ti i dalj# da
vr2i &rivi,na d#la4 %d # i-r#i o"av#-no l#,#nj#.
75
5(6 M#ra i- %t. /. ovo$ ,lana i-vr2ava %# -avod -a i-vr2#nj# &a-n# ili
od$ovarajoj -drav%tv#noj ili dr$oj %1#0ijali-ovanoj %tanovi i traj#
do& 1o%toji 1otr#"a -a l#,#nj#.4 ali n# d!# od tri $odin#.
5;6 Kad j# .#ra i- %t. /. ovo$ ,lana i-r#,#na - &a-n -atvora ona .o!#
trajati d!# od vr#.#na i-r#,#n# &a-n#4 ali nj#no &1no trajanj# n#
.o!# "iti d!# od tri $odin#.
5<6 Vr#.# 1rov#d#no %tanovi -a l#,#nj# ra,nava %# &a-n -atvora.
5>6 Kad j# .#ra i- %t. /. ovo$ ,lana i-#,#na - nov,an &a-n4 %lovn
o%d4 %d%& o1o.#n ili o%lo"o3#nj# od &a-n# i-vr2ava %# na %lo"odi
i n# .o!# trajati d!# od tri $odin#.
5*6 A&o %# ,inila04 "#- o1ravdani7 ra-lo$a4 n# 1odvr$n# l#,#nj na %lo"odi
ili l#,#nj# %a.ovoljno na1%ti4 %d # odr#diti da %# .#ra 1rindno
i-vr2i od$ovarajoj -drav%tv#noj ili dr$oj %1#0ijali-ovanoj %tanovi.
O"av#-no l#,#nj# al&o7oli,ara
l. @<.
5/6 B,inio0 &oji j# ,nio &rivi,no d#lo %l#d -avi%no%ti od 1otr#"#
al&o7ola i &od &oj#$ 1o%toji o-"iljna o1a%no%t da # %l#d ov#
-avi%no%ti i dalj# da vr2i &rivi,na d#la4 %d # i-r#i o"av#-no l#,#nj#.
5(6 M#ra i- %t. /. ovo$ ,lana i-vr2ava %# -avod -a i-vr2#nj# &a-n# ili
od$ovarajoj -drav%tv#noj ili dr$oj %1#0ijali-ovanoj %tanovi i traj#
do& 1o%toji 1otr#"a -a l#,#nj#. ali n# d!# od i-r#,#n# &a-n# -atvora.
5;6 Vr#.# 1rov#d#no %tanovi -a l#,#nj# al&o7oli,ara ra,nava %#
&a-n -atvora.
5<6 Kad j# .#ra i- %t. /. ovo$ ,lana i-r#,#na - nov,an &a-n4 %lovn
o%d4 %d%& o1o.#n ili o%lo"o3#nj# od &a-n# i-vr2ava %# na %lo"odi
i n# .o!# trajati d!# od dv# $odin#.
5>6 A&o %# ,inila04 "#- o1ravdani7 ra-lo$a4 n# 1odvr$n# l#,#nj na %lo"odi
ili l#,#nj# %a.ovoljno na1%ti4 %d # odr#diti da %# .#ra 1rindno
i-vr2i od$ovarajoj -drav%tv#noj %tanovi ili dr$oj %1#0ijali-ovanoj
%tanovi.
Za"rana vr2#nja 1o-iva4 d#latno%ti i d!no%ti
l. @>
5/6 Sd .o!# ,inio0 &rivi,no$ d#la -a"raniti vr2#nj# odr#3#no$ 1o-iva4
odr#3#n# d#latno%ti ili %vi7 ili n#&i7 d!no%ti v#-ani7 -a ra%1ola$anj#4
&ori2#nj#4 1ravljanj# ili r&ovanj# t3o. i.ovino. ili -a ,vanj# t#
i.ovin#4 a&o %# o1ravdano .o!# %.atrati da "i nj#$ovo dalj# vr2#nj# ta&v#
d#latno%ti "ilo o1a%no.
5(6 Sd odr#3j# trajanj# .#r# i- %t. /. ovo$ ,lana4 &oj# n# .o!# "iti &ra# od
j#dn# niti d!# od d#%#t $odina4 ra,naji od dana 1ravno%na!no%ti
odl&#4 % ti. da %# vr#.# 1rov#d#no -atvor4 odno%no -drav%tv#noj
%tanovi &ojoj j# i-vr2#na .#ra "#-"#dno%ti n# ra,nava vr#.#
trajanja ov# .#r#.
5;6 A&o i-r#&n# %lovn o%d4 %d .o!# odr#diti da # %# ta o%da o1o-vati4
a&o ,inila0 1r#&r2i -a"ran vr2#nja 1o-iva4 d#latno%ti ili d!no%ti.
76
Za"rana 1ravljanja .otorni. vo-ilo.
l. @*
5/6 B,inio0 &rivi,no$ d#la &oji. %# $ro!ava javni %ao"raaj %d .o!# i-r#i
-a"ran 1ravljanja .otorni. vo-ilo..
5(6 Pri i-ri0anj .#r# i- %t. /. ovo$ ,lana %d odr#3j# na &oj# %# vr%t# i
&at#$orij# vo-ila -a"rana odno%i.
5;6 M#r i- %t. /. ovo$ ,lana %d .o!# i-r#i4 a&o na3# da t#!ina ,inj#no$
d#la4 o&olno%ti 1od &oji.a j# d#lo ,inj#no ili ranij# &r2#nj# %ao"raajni7
1ro1i%a od %tran# ,inio0a 1o&a-j da j# o1a%no da on 1ravlja .otorni.
vo-ilo. odr#3#n# vr%t# ili &at#$orij#.
5<6 Sd odr#3j# trajanj# .#r# i- %t. /. ovo$ ,lana4 &oj# n# .o!# "iti &ra# od
tri .#%#0a niti d!# od 1#t $odina4 ra,naji od dana 1ravo%na!no%ti
odl&#4 % ti. da %# vr#.# 1rov#d#no -atvor4 odno%no %tanovi &ojoj
%# i-vr2ava .#ra "#-"#dno%ti ili va%1itna .#ra n# ra,nava vr#.#
trajanja ov# .#r#.
5>6 A&o j# .#ra i- %t. /. ovo$ ,lana i-r#,#na li0 &oj# i.a %tran do-vol -a
1ravljanj# .otorni. vo-ilo.4 -a"rana %# odno%i na 1ravljanj# .otorni.
vo-ilo. na t#ritoriji Sr"ij#.
5*6 A&o i-r#&n# %lovn o%dd4 %d .o!# odr#diti da # %# ta o%da o1o-vati4
a&o ,inila0 1r#&r2i -a"ran 1ravljanja .otorni. vo-ilo..
5?6 Za&ono. %# .o!# odr#diti o"av#-na -a"rana 1ravljanja .otorni.
vo-ilo..
Aera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom predvi>ena je za uinioce
krivini& dela ugroavanja javnog saobra'aja. ao osnov za primenu ove mere
bezbednosti ne dolaze u obzir sva krivina dela iz glave KKC- "rivina dela protiv
bezbednosti javnog saobra'aja#, ve' samo ona kod koji& se upravljanjem motornim
vozilom ugroava javni saobra'aj. Ona se moe izre'i ako teina uinjenog dela,
okolnosti pod kojima je delo izvreno, ili ranije krenje saobra'ajni& propisa od strane
uinioca, pokazuje da je opasno da on i dalje upravlja motornim vozilom odre>ene vrste
ili kategorije.
Pomilovanjem se moe ukinuti ili odrediti kra'e trajanje ove mere bezbednosti "l. 11<.
st. .#.
9ud u okviru propisanog raspona "tri meseca do pet godina# odre>uje trajanje ove mere.
+jeno trajanje se moe naknadno, ako su protekle tri godine, na osnovu sudske odluke,
skratiti "l. =<#.
Od-i.anj# 1r#d.#ta
l. @?.
5/6 Pr#d.#ti &oji % 1otr#"lj#ni ili % "ili na.#nj#ni -a i-vr2#nj# &rivi,no$
d#la ili &oji % na%tali i-vr2#nj#. &rivi,no$ d#la .o$ %# od-#ti4 a&o %
%vojina ,inio0a.
5(6 Pr#d.#ti i- %t. /. ovo$ ,lana .o$ %# od-#ti i &ad ni% %vojina
,inio0a4 a&o to -a7t#vaj int#r#%i o12t# "#-"#dno%ti ili &ada i dalj#
1o%toji o1a%no%t da # "iti 1otr#"lj#ni -a i-vr2#nj# &rivi,no$ d#la4 ali
ti.# %# n# dira 1ravo tr#i7 li0a na na&nad 2t#t# od ,inio0a.
77
5;6 Za&ono. %# .o!# odr#diti o"av#-no od-i.anj# 1r#d.#ta4 a .o!# %#
odr#diti i nji7ovo o"av#-no ni2tavanj#. Za&ono. %# .o$ odr#diti i
%lovi -a od-i.anj# odr#3#ni7 1r#d.#ta 1oj#dini. %l,aj#vi.a.
!a razliku od ostali& mera bezbednosti koje su sve line prirode, mera bezbednosti
oduzimanja predmeta je jedina mera bezbednosti u naem sistemu krivini& sankcija
stvarnog karaktera. ao sporedna kazna, ona je odavno poznata u krivinim
zakonodavstvima. Pretvaranjem u meru bezbednosti, ona je jednim svojim delom ipak
zadrala i karakter kazne.
Prot#rivanj# %tran0a i- -#.lj#
l. @@.
5/6 Sd .o!# %tran0a &oji j# ,inio &rivi,no d#lo 1rot#rati %a t#ritorij# Sr"ij# -a
vr#.# od j#dn# do d#%#t $odina.
5(6 Pri o0#ni da li # i-r#i ov .#r i- %t. /. ovo$ ,lana %d # -#ti o"-ir
1rirod i t#!in ,inj#no$ &rivi,no$ d#la4 1o"d# -"o$ &oji7 j# &rivi,no d#lo
,inj#no4 na,in i-vr2#nja &rivi,no$ d#la i dr$# o&olno%ti &oj# &a-j na
n#1o!#ljno%t dalj#$ "orav&a %tran0a Sr"iji.
5;6 Vr#.# trajanja 1rot#rivanja ra,na %# od dana 1ravno%na!no%ti odl&#4 %
ti. da %# vr#.# 1rov#d#no -atvor n# ra,nava vr#.# trajanja ov#
.#r#.
5<6 M#ra i- %t. /. ovo$ ,lana n# .o!# %# i-r#i ,inio0 &oji !iva -a2tit
%&lad %a ratifi&ovani. .#3narodni. $ovori.a.
U nekim sluajevima ova mera predstavlja zlo koje se nanosi uiniocu krivinog dela,
iako joj to nije cilj. +pr. ova mera bezbednosti ima sasvim drugu teinu za stranca koji
ivi u 9rbiji gde ima porodicu i gde radi ili studira, u odnosu na stranca koji je u tranzitu.
9porno je da li se ova mera bezbednosti moe izre'i strancu koji je dobio azil. Polaze'i
od smisla i cilja instituta azila, pri&vatljivije bi bilo tumaenje koje iskljuuje tu mogu'nost
za vreme dok stranac uiva pravo azila.
Pomilovanjem se moe ukinuti ili odrediti kra'e trajanje ove mere bezbednosti "l. 11<.
st. .. !#.
Gavno o"javljivanj# 1r#%d#
l. @A
5/6 Pri o%di -a &rivi,no d#lo ,inj#no 1t#. %r#d%tava javno$ infor.i%anja4 ili
&rivi,no d#lo &oj# j# 1ro-ro&ovalo o1a%no%t -a !ivot ili -dravlj# ljdi a
o"javljivanj# 1r#%d# "i do1rin#lo da %# ot&loni ili .anji ta o1a%no%t4 %d .o!#
odl,iti da %# o tro2& o%3#no$ i%ti. 1t#. ili na dr$i od$ovaraji na,in
o"javi %d%&a 1r#%da 0#lini ili i-vod.
5(6 Za&ono. %# .o!# odr#diti o"av#-no o"javljivanj# 1r#%d#. B to. %l,aj %d
# odl,iti 1t#. &oj#$ %r#d%tva javno$ infor.i%anja # %# 1r#%da o"javiti i da li
# %# o"javiti 0#lini ili i-vod.
5;6 Gavno o"javljivanj# 1r#%d# .o!# %# i-vr2iti naj&a%nij# ro& od trid#%#t dana
od dana 1ravno%na!no%ti 1r#%d#.
7;
Favno objavljivanje presude ! uvodi kao novu meru bezbednosti. U naem ranije
krivinom zakonodavstvu to je bila mera "ali ne i sankcija# koju je sud mogao da naloi
samo kod krivinog dela klevete ako je ono uinjeno putem sredstava javnog
informisanja, i kao takva nije imala neki ve'i znaaj. 9ankcija slinog sadraja je
predvi>ena l. 0<. !akona o privrednim prestupima kao zatitna mera koja se za uinjeni
privredni prestup moe izre'i kako pravnom, tako i odgovornom licu. Uvo>enje ove mere
bezbednosti ima svoje kriminalno/politiko opravdanje, naroito u sluajevima kada je
njen cilj otklanjanje opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi.
Presuda se objavljuje o troku uinioca krivinog dela.
Ova mera bezbednosti se izrie uz osudu na kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu, ili
uz osobo>enje od kazne.
Pr#%tana& .#r# "#-"#dno%ti na o%nov %d%&# odl&#
l. A).
5/6 Sd .o!# odl,iti da 1r#%tan .#r# "#-"#dno%ti -a"ran# vr2#nja
1o-iva4 d#latno%ti ili d!no%ti i -a"ran# 1ravljanja .otorni. vo-ilo.4
a&o % 1rot#&l# tri $odin# od dana nji7ovo$ 1ri.#njivanja.
5(6 Pri o0#ni da li # odr#diti 1r#%tana& .#r# "#-"#dno%ti i- %t. /. ovo$
,lana %d # -#ti o"-ir 1ona2anj# o%3#no$ 1o%l# o%d#4 da li j#
na&nadio 2t#t 1ro-ro&ovan &rivi,ni. d#lo.4 da li j# vratio i.ovin%&
&ori%t %t#,#n i-vr2#nj#. &rivi,no$ d#la i dr$# o&olno%ti &oj# &a-j
na o1ravdano%t 1r#%tan&a ti7 .#ra.
ao i ranije krivino zakonodavstvo, ali sada u okviru glave koja obu&vata odredbe o
merama bezbednosti, ! predvi>a mogu'nost da dve mere bezbednosti prestanu i pre
vremena na koje su izreene. Osnovni uslov jeste protek odre>enog vremena, tj. tri
godine od dana nji&ovog primenjivanja. 9porno je od kada se rauna taj rok. Postoji
miljenje da on poinje da tee od dana pravnosnanosti presude kojom je izreena
mera bezbednosti. Ae>utim, do primene mera bezbednosti u smislu njenog izvravanja
ne dolazi danom pravnosnanosti presude, ve' posle preduzimanja potrebni& radnji od
strane organa nadlenog za izvrenje u skladu sa relevantim odredbama !-9 "l. .<7/
.1<#.
Postupak za prestanak mere bezbednosti pokre'e se na molbu osu>enog koja se
podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu.
Od-i.anj# i.ovin%&# &ori%ti
O%nov od-i.anja inovin%&# &ori%ti
l. A/.
5/6 Ni&o n# .o!# -adr!ati i.ovin%& &ori%t 1ri"avlj#n &rivi,ni. d#lo..
5(6 Kori%t i- %t. /. ovo$ ,lana od-## %#4 1od %lovi.a 1r#dvi3#ni. ovi.
-a&oni&o. i %d%&o. odl&o. &ojo. j# tvr3#no i-vr2#nj# &rivi,no$ d#la.
9 obzirom na to da se radi o meri koja ne predstavlja krivinu sankciju ve' meru %i
$#n#ri%, ona je regulisana u posebnoj glavi !. Ona je do stupanja na snagu ! 9(8F
1=;;.g. bila mera bezbednosti, dakle krivina sankcija.
7@
8e je o specifinoj krivinopravnoj meri koja je istovremeno i imovinskopravnog
karaktera i koja za cilj ima uspostavljanje pre>anjeg stanja, stanja pre nego to je
krivino delo uinjeno. Oduzimanje imovinske koristi krivinim delom je o"av#-no.
B%lovi i na,in od-i.anja i.ovin%&# &ori%ti
l. A(.
5/6 Od ,inio0a # %# od-#ti nova04 1r#d.#ti od vr#dno%ti i %va&a dr$a
i.ovin%&a &ori%t &oji % 1ri"avlj#ni &rivi,ni. d#lo.4 a a&o od-i.anj# nij#
.o$# ,inila0 # %# o"av#-ati da 1lati nov,ani i-no% &oji od$ovara
1ri"avlj#noj i.ovin%&oj &ori%ti.
5(6 I.ovin%&a &ori%t 1ri"avlj#na &rivi,ni. d#lo. od-## %# i od li0a na &oja j#
1r#n#%#na "#- na&nad# ili - na&nad &oja o,i$l#dno n# od$ovara %tvarnoj
vr#dno%ti.
5;6 A&o j# &rivi,ni. d#lo. 1ri"avlj#na i.ovin%&a &ori%t -a dr$o$ ta &ori%t #
%# od-#ti.
-spravan je stav da uiniocu treba oduzeti novanu vrednost tog predmeta koju je on
imao u vreme izvrenja krivinog dela. %o mora biti realna, a ne nominalna vrednost,
izraena u novanom iznosu revalorizovanom za stopu inflacije. - sudska praksa stoji na
tom stanovitu.
Ukoliko bi utvr>ivanje imovinske vrednosti izazvalo nesrazmerne teko'e ili bi dovelo do
znatnog odugovlaenja postupka, sud je ovla'en da tu visinu utvrdi po slobodnoj oceni
"l. 616 !P#.
Za2tita o2t##no$
l. A;.
5/6 A&o j# &rivi,no. 1o%t1& %voj#n i.ovin%&o1ravni -a7t#v
o2t##no$4 %d # i-r#i od-i.anj# i.ovin%&# &ori%ti %a.o &oli&o
ona 1r#la-i do%3#ni i.ovin%&o1ravni -a7t#v o2t##no$ to. i-no%.
5(6 O2t##ni &oji j# &rivi,no. 1o%t1& 1o$l#d %va&o$
i.ovin%&o1ravno$ -a7t#va 1#n na 1arni0 .o!# tra!iti da %# na.iri
i- od-#t# i.ovin%&# &ori%ti4 a&o 1o&r#n# 1arni0 ro& od 2#%t
.#%#0i od dana 1ravno%na!no%ti odl&# &ojo. j# 1#n na 1arni0.
5;6 O2t##ni &oji &rivi,no. 1o%t1& nij# 1odn#o i.ovin%&o1ravni
-a7t#v .o!# -a7t#vati na.ir#nj# i- od-#t# i.ovin%&# &ori%ti4 a&o j#
radi tvr3ivanja %vo$ -a7t#va 1o&r#no 1arni0 ro& od tri .#%#0a od
dana %a-nanja -a 1r#%d &ojo. j# i-r#,#no od-i.anj# i.ovin%&#
&ori%ti4 a najdalj# ro& od tri $odin# od dana 1ravno%na!no%ti odl&#
o od-i.anj i.ovin%&# &ori%ti.
5<6 B %l,aj#vi.a i- %t. (. i ;. ovo$ ,lana o2t##ni .ora ro& od tri
.#%#0a od dana 1ravno%na!no%ti odl&# &ojo. j# %voj#n nj#$ov
i.ovin%&o1ravni -a7t#v -atra!iti na.ir#nj# i- od-#t# i.ovin%&# &ori%ti.
Ukoliko postoji lice koje je neposredno ote'eno krivinim delom, njegovi interesi imaju
prednost u odnosu na meru oduzimanja imovinske koristi steene krivinim delom. Aera
7=
oduzimanja imovinske koristi u odnosu na za&tev ote'enog je supsidijarnog karaktera.
%o znai da taj za&tev uvek ima prednost.
Pravn# 1o%l#di0# o%d#
Na%t1anj# 1ravni7 1o%l#di0a o%d#
l. A<
5/6 O%d# -a odr#3#na &rivi,na d#la ili na odr#3#n# &a-n# .o$ i.ati -a
1ravn 1o%l#di0 1r#%tana&4 odno%no $"ita& odr#3#ni7 1rava ili -a"ran
%ti0anja odr#3#ni7 1rava.
5(6 Pravn# 1o%l#di0# o%d# n# .o$ na%t1iti &ad j# -a &rivi,no d#lo ,inio0
i-r#,#na nov,ana &a-na4 %lovna o%da4 a&o n# "d# o1o-vana4 %d%&a
o1o.#na ili &ad j# ,inila0 o%lo"o3#n od &a-n#.
5;6 Pravn# 1o%l#di0# o%d# .o$ %# 1r#dvid#ti %a.o -a&ono. i na%t1aj 1o
%ili -a&ona &oji. % 1r#dvi3#n#.
Pravne posledice osude nastupaju automatski po sili zakona 5#E l#$## kod osude za
odre>ena krivina dela ili na odre>ene kazne.
Pravna posledica moe nastupiti samo ako je izreena kazna zatvora.
Vr%t# 1ravni7 1o%l#di0a o%d#
l. A>.
5/6 Pravn# 1o%l#di0# o%d# &oj# %# odno%# na 1r#%tana& ili $"ita&a odr#3#ni7
1rava %=
/6 1r#%tana& vr2#nja javni7 fn&0ijaC
(6 1r#%tana& radno$ odno%a ili 1r#%tana& vr2#nja odr#3#no$ 1o-iva ili -ani.anjaC
;6 $"ita& odr#3#ni7 do-vola ili odo"r#nja &oja %# daj odl&o. dr!avno$ or$ana
ili or$ana lo&aln# %a.o1rav#.
5(6 Pravn# 1o%l#di0# o%d# &oj# %# %a%toj# -a"rani %ti0anja odr#3#ni7 1rava %=
/6 -a"rana %ti0anja odr#3#ni7 javni7 fn&0ijaC
(6 -a"rana %ti0anja odr#3#no$ -vanja4 1o-iva ili -ani.anja ili na1r#3#nja
%l!"iC
;6 -a"rana %ti0anja ,ina vojno$ %tar#2in#C
<6 -a"rana do"ijanja odr#3#ni7 do-vola ili odo"r#nja &oja %# daj odl&o.
dr!avni7 or$ana ili or$ana lo&aln# %a.o1rav#.
!akonom o radu "*9l. glasnik 89B, br. 0.I<6# propisano je da zaposlenom prestaje radni
odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, tj. po sili zakona, u sluaju da
mora biti odsutan sa rada due od est meseci zbog izdravanja kazne zatvora, ili zbog
toga to mu je izreena mera bezbednosti ili vaspitna mera u trajanju duem od est
meseci. 8adni odnos prestaje danom stupanja na izdravanje kazne, odnosno danom
poetka primenjivanja mere bezbednosti ili vaspitne mere "l. 1;7. !akona o radu#.
Po,#ta& i tranjanj# 1ravni7 1o%l#di0a o%d#
l. A*.
;<
5/6 Pravn# 1o%l#di0# o%d# na%t1aj dano. 1ravno%na!no%ti 1r#%d#.
5(6 B %l,aj da 1o%l# 1ravno%na!no%ti 1r#%d#4 na o%nov &oj# %
na%t1il# 1ravn# 1o%l#di0# o%d#4 ta 1r#%da "d# i-.#nj#na 1o
vanr#dno. 1ravno. l#&4 na%t1anj# ili dalj# trajanj# 1ravni7 1o%l#di0a
o%d# %&la3j# %# %a novo. odl&o..
5;6 Pravn# 1o%l#di0# o%d# &oj# %# %a%toj# -a"rani %ti0anja odr#3#ni7
1rava .o$ %# 1ro1i%ati trajanj najd!# do d#%#t $odina.
5<6 Vr#.# 1rov#d#no na i-dr!avanj &a-n# n# ra,nava %# vr#.#
trajanja 1ravn# 1o%l#di0# o%d#.
5>6 R#7a"ilita0ijo. 1r#%taj 1ravn# 1o%l#di0# o%d# 1r#dvi3#n# ,l. A>. %t.
(. ovo$ -a&oni&a.
R#7a"ilita0ija4 1r#%tana& 1ravni7 1o%l#di0a o%d# i davanj# 1odata&a i- &a-n#n#
#vid#ni0ij#
R#7a"ilita0ija je ne samo nagrada osu>enom licu za dobro vladanje posle izdrane
kazne, ve' i doprinos i podstrek da ubudu'e ne vri krivina dela putem njegove
reintegracije u drutvo, tj. ona ima i specijalno preventivno dejstvo. Prema nainu kako
se do nje dolazi, razlikuju se -a&on%&a r#7a"ilita0ija koja nastupa automatski po sili
zakona poto budu ispunjeni odre>eni uslovi koje propisuje zakon "pre svega protek
odre>enog roka# i %d%&a r#7a"ilita0ija o kojoj odluuje sud.
Opravdanje re&abilitacije nije samo postizanje resocijalizacije i reintegracije osu>enog
lica. -maju'i u vidu savremene tendencije kriminalne politike i krivinog prava,
nepravedno je da neko celog svog ivota, i posle izdrane kazne, trpi negativne
posledice svoje osu>ivanosti.
O12ti 1oja. r#7a"ilita0ij#
l. A?
5/6 R#7a"ilita0ijo. %# "ri2# o%da i 1r#%taj %v# nj#n# 1ravn# 1o%l#di0#4 a
o%3#ni %# %.atra n#o%3ivani..
5(6 R#7a"ilita0ija na%taj# ili na o%nov %a.o$ -a&ona 5-a&on%&a
r#7a"ilita0ija6 ili 1o .ol"i o%3#no$ li0a na o%nov %d%&# odl&#
5%d%&a r#7a"ilita0ija6.
5;6 R#7a"ilita0ijo. %# n# dira 1rava tr#i7 li0a &oja %# -a%nivaj na o%di.
Potpuna re&abilitacija znai prestanak svi& negativni& pravni& dejstava koja nastupaju
zbog krivine osude, posle izdrane glavne kazne, kao i brisanje, odnosno gaenje
same osude. 8e&abilitacija treba uvek da obu&vati dve stvari3 uspostavljanje svi& prava
osu>enog i stvarno brisanje osude.
Za&on%&a r#7a"ilita0ija
l. A@
5/6 Za&on%&a r#7a"ilita0ija %# daj# %a.o li0i.a &oja 1r# o%d# na &oj %#
odno%i r#7a"ilita0ija ni% "ila o%3ivana ili &oja % %# 1o -a&on %.atrala
n#o%3ivani..
;1
5(6 Za&on%&a r#7a"ilita0ija na%taj#4 a&o=
/6 li0# &oj# j# o$la2#no &rivi.4 a o%lo"o3#no od &a-n# ili &oj#. j# i-r#,#na
%d%&a o1o.#na4 ro& od $odin dana od 1ravno%na!no%ti 1r#%d#4
odno%no r#2#nja n# ,ini novo &rivi,no d#loC
(6 li0# &oj#. j# i-r#,#na %lovna o%da4 vr#.# 1rov#ravanja i ro& od
$odin dana 1o i%t#& ro&a 1rov#ravanja4 n# ,ini novo &rivi,no d#loC
;6 li0# &oj# j# o%3#no na nov,an &a-n4 &a-n rada javno. int#r#%4
od-i.anja vo-a,&# do-vol# ili &a-n -atvora do 2#%t .#%#0i4 ro& od tri
$odin# od dana &ad j# ta &a-na i-vr2#na4 -a%tar#la ili o1ro2t#na4 n# ,ini
novo &rivi,no d#loC
<6 li0# &oj# j# o%3#no na &a-n -atvora 1r#&o 2#%t .#%#0i do j#dn# $odin#4
ro& od 1#t $odina od dana &ad j# ta &a-na i-vr2#na4 -a%tar#la ili o1ro2t#na4
n# ,ini novo &rivi,no d#loC
>6 li0# &oj# j# o%3#no na &a-n -atvora 1r#&o j#dn# do tri $odin#4 ro& od
d#%#t $odina od dana &ad j# ta &a-na i-vr2#na4 -a%tar#la ili o1ro2t#na4 n#
,ini novo &rivi,no d#lo.
5;6 Za&on%&a r#7a"ilita0ija n# na%taj# a&o %1or#dna &a-na jo2 nij# i-vr2#na ili
a&o jo2 traj .#r# "#-"#dno%ti.
Sd%&a r#7a"ilita0ija
l. AA
5/6 Sd%&a r#7a"ilita0ija .o!# %# dati li0 &oj# j# o%3#no na &a-n -atvora
1r#&o tri do 1#t $odina4 a&o ro& od d#%#t $odina od dana &ad j# ta &a-na
i-dr!ana4 -a%tar#la ili o1ro2t#na n# ,ini novo &rivi,no d#lo.
5(6 B %l,aj i- %t. /. ovo$ ,lana %d # dati r#7a"ilita0ij a&o na3# da j#
o%3#no li0# %voji. vladanj#. -a%l!ilo r#7a"ilita0ij i a&o j#4 1r#.a
%voji. .o$no%ti.a4 na&nadilo 2t#t 1ro-ro&ovan &rivi,ni. d#lo.4 1ri
,#. j# %d d!an da -.# o"-ir i %v# dr$# o&olno%ti od -na,aja -a
davanj# r#7a"ilita0ij#4 a 1o%#"no 1rirod i -na,aj d#la.
5;6 Sd%&a r#7a"ilita0ija n# .o!# %# dati a&o %1or#dna &a-na jo2 nij# i-vr2#na
ili a&o jo2 traj .#r# "#-"#dno%ti.
Sd%&a r#7a"ilita0ija li0a &oj# j# vi2# 1ta o%3ivano
l. /)).
+i0 &oj# j# vi2# 1ta o%3ivano %d .o!# dati r#7a"ilita0ij %a.o a&o %
i%1nj#ni %lovi i- ,l. A@. i AA. ovo$ -a&oni&a 1o$l#d %va&o$ &rivi,no$ d#la -a
&oj# j# o%3#no. Pri o0#ni da li # ova&vo. %l,aj dati r#7a"ilita0ij %d #
-#ti o"-ir o&olno%ti i- ,l. AA. %t. (. ovo$ -a&oni&a.
Pr#%tana& 1ravni7 1o%l#di0a o%d#
l. /)/.
5/6 Kad 1rot#&n tri $odin# od dana i-dr!an#4 -a%tar#l# ili o1ro2t#n# &a-n#4 %d
.o!# odl,iti da 1r#%tan# 1ravna 1o%l#di0a o%d# &oja %# odno%i na
-a"ran %ti0anja odr#3#no$ 1rava4 &oli&o v# nij# 1r#%tala %l#d
r#7a"ilita0ij#.
;.
5(6 Pri odl,ivanj o 1r#%tan& 1ravn# 1o%l#di0# o%d# %d # -#ti o"-ir
1ona2anj# o%3#no$ 1o%l# o%d#4 da li j# na&nadio 2t#t 1ro-ro&ovan
&rivi,ni. d#lo. i vratio i.ovin%& &ori%t %t#,#n i-vr2#nj#. &rivi,no$
d#la4 &ao i dr$# o&olno%ti &oj# &a-j na o1ravdano%t 1r#%tan&a 1ravn#
1o%l#di0# o%d#.
Sadr!aj i davanj# 1odata&a i- &a-n#n# #vid#n0ij#
l. /)(.
5/6 Ka-n#na #vid#n0ija %adr!i li,n# 1odat&# o ,inio0 &rivi,no$ d#la4 o
&rivi,no. d#l -a &oj# j# o%3#n4 1odat&# o &a-ni4 %lovnoj o%di4 %d%&oj
o1o.#ni4 o%lo"o3#nj od &a-n# i o1ro2t#noj &a-ni4 &ao i 1odat&# o
1ravni. 1o%l#di0a.a o%d#. B &a-n#n #vid#n0ij %# no%# i &a%nij#
i-.#n# 1odata&a %adr!ani7 &a-n#noj #vid#n0iji4 1oda0i o i-dr!avanj
&a-n#4 &ao i 1oni2t#nj# #vid#n0ij# o 1o$r#2noj o%di.
5(6 Poda0i i- &a-n#n# #vid#n0ij# .o$ %# dati %d4 javno. t!io0 or$an
ntra2nji7 1o%lova v#-i %a &rivi,ni. 1o%t1&o. &oji %# vodi 1rotiv li0a
&oj# j# ranij# "ilo o%3#no4 or$an -a i-vr2#nj# &rivi,ni7 %an&0ija i or$an
&oji ,#%tvj# 1o%t1& davanja a.n#%tij#4 1o.ilovanja4 r#7a"ilita0ij# ili
odl,ivanja o 1r#%tan& 1ravni7 1o%l#di0a o%d#4 &ao i or$ani.a
%tarat#lj%tva4 &ad j# to 1otr#"no -a vr2#nj# 1o%lova i- nji7ov# nadl#!no%ti.
5;6 Poda0i i- &a-n#n# #vid#n0ij# .o$ %#4 na o"ra-lo!#n -a7t#v dati i
dr!avno. or$an4 1r#d-#4 dr$oj or$ani-a0iji i 1r#d-#tni&4 a&o jo2
traj 1ravn# 1o%l#di0# o%d# ili .#r# "#-"#dno%ti i a&o -a to 1o%toji
o1ravdani int#r#% -a%novan na -a&on.
5<6 Ni&o n#.a 1rava da tra!i od $ra3anina da 1odno%i do&a- o %vojoj
o%3ivano%ti ili n#o%3ivano%ti.
5>6 Gra3ani.a %#4 na nji7ov -a7t#v4 .o$ davati 1oda0i o nji7ovoj
o%3ivano%ti ili n#o%3ivano%ti %a.o a&o % i. 1otr#"ni radi o%tvarivanja
nji7ovi7 1rava.
Podaci o brisanoj osudi nikome se ne mogu saoptavati, tj. osuda se stvarno brie iz
kaznene evidencije. Aogu se davati samo podaci o osudi u vezi sa kojom nije nastupila
re&abilitacija.
Odredba koja govori o tome da niko nema pravo da od gra>ana trai da podnose
dokaze o svojoj osu>ivanosti ili neosu>ivanosti "l. 1<.. st. 5# ima odre>eni znaaj i u
pogledu re&abilitacije. ! predvi>a za jednu odre>enu situaciju tj. kada se radi o
o%tvarivanj 1rava ino%tran%tv, mogu'nost davanja gra>anima, na nji&ov za&tev,
podataka o nji&ovoj osu>ivanosti ili neosu>ivanosti "l. 1<.. st. 6#.
;0
Za%tar#lo%t
!astarelost je zakonski osnov za gaenje krivini& sankcija usled proteka odre>enog
vremena, to za posledicu ima gubitak prava drave ili na krivino gonjenje ili na
izvrenje izreene krivine sankcije. Ona nastupa protekom izvesnog vremena od
izvrenja krivinog dela, ili od pravnosnanosti presude kojom je izreena krivina
sankcija.
8azlozi za postojanje instituta zastarelosti su, pre svega, kriminalno/politike prirode.
+aime, njeno opravdanje je u propustu drave da preko svoji& organa preduzme
krivino gonjenje, ili pak da izvri krivinu sankciju. +akon proteka odre>enog vremena
ija duina zavisi od teine izvrenog krivinog dela, odnosno teine i prirode izreene
krivine sankcije, drava na neki nain gubi svoje pravo na kanjavanje, ona se sama
odrie tog prava jer se kanjavanje sa aspekta legitimnosti posle proteka dueg
vremenskog perioda ozbiljno dovodi u pitanje. $alje, i sama potreba za kanjavanjem i
ostvarivanjem svr&e kazne, pa i ostvarivanja zatitne funkcije krivinog prava, slabi
protekom vremena. od krivinog gonjenja postoji i dodatni razlog praktine prirode, a to
je da protekom vremena postaje sve tee dokazivati uinjeno krivino delo.
+ae krivino pravo poznaje dve vrste zastarelosti3 zastarelost krivinog gonjenja i
zastarelost izvrenja krivini& sankcija.
-zuzetak je da krivino gonjenje i izvrenje kazne ne zastareva za &rivi,na d#la
$#no0ida i ratni7 -lo,ina "l. 0;<. do 0;6#, kao ni za &rivi,na d#la -a &oja 1o
.#3narodni. $ovori.a -a%tar#lo%t n# .o!# da na%t1i.
Za%tar#lo%t &rivi,no$ $onj#nja
l. /);.
A&o ovo. -a&oni& nij# dr&,ij# odr#3#no4 &rivi,no $onj#nj# n# .o!# %#
1r#d-#ti &ad 1rot#&n#=
1) dvad#%#t 1#t $odina od i-vr2#nja &rivi,no$ d#la -a &oj# %# 1o -a&on
.o!# i-r#i -atvor od trid#%#t do ,#trd#%#t $odinaC
2) dvad#%#t $odina od i-vr2#nja &rivi,no$ d#la -a &oj# %# 1o -a&on
.o!# i-r#i &a-na -atvora 1r#&o 1#tna#%t $odinaC
3) 1#tna#%t $odina od i-vr2#nja &rivi,no$ d#la -a &oj# %# 1o -a&on
.o!# i-r#i &a-na -atvora 1r#&o d#%#t $odinaC
4) d#%#t $odina od i-vr2#nja &rivi,no$ d#la -a &oj# %# 1o -a&on .o!#
i-r#i &a-na -atvora 1r#&o 1#t $odinaC
5) 1#t $odina od i-vr2#nja &rivi,no$ d#la -a &oj# %# 1o -a&on .o!#
i-r#i &a-na -atvora 1r#&o tri $odin#C
6) tri $odin# od i-vr2#nja &rivi,no$ d#la -a &oj# %# 1o -a&on .o!#
i-r#i &a-na -atvora 1r#&o j#dn# $odin#C
7) dv# $odin# od i-vr2#nja &rivi,no$ d#la -a &oj# %# 1o -a&on .o!#
i-r#i &a-na -atvora do j#dn# $odin# ili nov,ana &a-na.
od 1rod!#no$ &rivi,no$ d#la, rok zastarelosti krivinog gonjenja rauna se od
preduzimanja radnje poslednjeg dela koje ulazi u sastav produenog krivinog dela. od
&rivi,ni7 d#la n#,inj#nja rok zastarelosti krivinog gonjenja poinje se raunati od
prestanka dunosti na injenje.
;5
ada se radi o &rivi,ni. d#li.a i-vr2#ni. %ti0aj, rok zastarelosti krivinog
gonjenja rauna se posebno za svako pojedino krivino delo.
To& i 1r#&id -a%tar#lo%ti &rivi,no$ $onj#nja
l. /)<.
5/6 Za%tar#lo%t &rivi,no$ $onj#nja 1o,inj# od dana &ad j# &rivi,no d#lo
i-vr2#no. B&oli&o 1o%l#di0a &rivi,no$ d#la na%t1i &a%nij#4 -a%tar#lo%t
&rivi,no$ $onj#nja 1o,inj# od dana &ada j# 1o%l#di0a na%t1ila.
5(6 Za%tar#lo%t n# t#,# -a vr#.# -a &oj# %# 1o -a&on $onj#nj# n# .o!#
ot1o,#ti ili na%taviti.
5;6 Za%tar#lo%t %# 1r#&ida %va&o. 1ro0#%no. radnjo. &oja %# 1r#d-i.a radi
ot&rivanja &rivi,no$ d#la ili radi ot&rivanja i $onj#nja ,inio0a -"o$
,inj#no$ &rivi,no$ d#la.
5<6 Za%tar#lo%t %# 1r#&ida i &ad ,inila0 vr#.# do& t#,# ro& -a%tar#lo%ti ,ini
i%to ta&o t#2&o ili t#!# &rivi,no d#lo.
5>6 Sva&i. 1r#&ido. -a%tar#lo%t 1o,inj# 1onovo da t#,#.
5*6 Za%tar#lo%t &rivi,no$ $onj#nja na%taj# %va&o. %l,aj &ad 1rot#&n#
dvo%tr&o vr#.# &oj# %# 1o -a&on tra!i -a -a%tar#lo%t &rivi,no$ $onj#nja.
9 obzirom na to da bi mogu'nost obustave i prekida mogla praktino da dovede do toga
da se institut zastarelosti ne primenjuje, predvi>en je institut a1%oltn# -a%tar#lo%ti.
:psolutna zastarelost krivinog gonjenja nastupa protekom dvostrukog roka
predvi>enog za r#lativn -a%tar#lo%t krivinog gonjenja "l. 1<5. st. 7#.
Za%tar#lo%t i-vr2#nja &a-n#
l. /)>.
A&o ovo. -a&oni& nij# dr&,ij# odr#3#no4 i-r#,#na &a-na n# .o!# %# i-vr2iti
&ad 1rot#&n#=
/6 dvad#%#t 1#t $odina od o%d# na -atvor od trid#%#t do ,#trd#%#t $odinaC
(6 dvad#%#t $odina od o%d# na &a-n -atvora 1r#&o 1#tna#%t $odinaC
;6 1#tna#%t $odina od o%d# na &a-n -atvora 1r#&o d#%#t $odinaC
<6 d#%#t $odina od o%d# na &a-n -atvora 1r#&o 1#t $odinaC
>6 1#t $odina od o%d# na &a-n -atvora 1r#&o tri $odin#C
*6 tri $odin# od o%d# na &a-n -atvora 1r#&o j#dn# $odin#C
?6 dv# $odin# od o%d# na &a-n -atvora do j#dn# $odin#4 na nov,an
&a-n4 na &a-n rada javno. int#r#%4 ili na &a-n od-i.anja vo-a,&#
do-vol#.
Ovi rokovi se odnose i na jedinstvenu kaznu koja je izreena za krivina dela uinjena u
sticaju. U sluaju da je izreena kazna smanjena amnestijom, pomilovanjem, ili
vanrednim ublaavanjem kazne, rok se odre>uje prema toj novoj, smanjenoj kazni "l.
1<;. st. .#.
Za%tar#lo%t i-vr2#nja %1or#dn# &a-n# i .#r# "#-"#dno%ti
l. /)*.
;6
5/6 Za%tar#lo%t i-vr2#nja nov,an# &a-n# i od-i.anja vo-a,&# do-vol# a&o
% i-r#,#n# &ao %1or#dn# &a-n# na%taj# &ad 1rot#&n# dv# $odin# od
dana 1ravno%na!no%ti 1r#%d# &ojo. % t# &a-n# i-r#,#n#.
5(6 Za%tar#lo%t i-vr2#nja .#r# "#-"#dno%i o"av#-no$ 1%i7ijatrij%&o$
l#,#nja i ,vanja -drav%tv#noj %tanovi4 o"av#-no$ 1%i7ijatrij%&o$
l#,#nja na %lo"odi4 o"av#-no$ l#,#nja nar&o.ana4 o"av#-no$ l#,#nja
al&o7oli,ara i od-i.anja 1r#d.#ta na%taj# &ad 1rot#&n# 1#t $odina od
dana 1ravno%na!no%ti odl&# &ojo. % t# .#r# i-r#,#n#.
5;6 Za%tar#lo%t i-vr2#nja .#ra "#-"#dno%ti -a"ran# vr2#nja 1o-iva4
d#latno%ti i d!no%ti4 -a"ran# 1raljanja .otorni. vo-ilo. i
1rot#rivanja %tran0a i- -#.lj# na%taj# &ad 1rot#&n# vr#.# -a &oj# % t#
.#r# i-r#,#n#.
Poto u pogledu izvrenja mere bezbednosti javnog objavljivanja presude postoji izriita
odredba da se moe izvriti najkasnije u roku od trideset dana od dana pravnosnanosti
presude "l. @=. st. 0#, protekom tog roka ona se vie ne moe izvriti.
To& i 1r#&id -a%tar#lo%ti i-vr2#nja &a-n# i .#ra "#-"#dno%ti
l. /)?.
5/6 Za%tar#lo%t i-vr2#nja &a-n# 1o,inj# od dana &ad j# 1r#%da &ojo. j# &a-na
i-r#,#na 1o%tala 1ravno%na!na4 a a&o j# %lovna o%da o1o-vana 9 od
dana &ad j# odl&a o o1o-ivanj 1o%tala 1ravno%na!na.
5(6 A&o j# a&to. a.n#%tij# ili 1o.ilovanja ili odl&o. %da 1o vanr#dno.
1ravno. l#& i-r#,#na &a-na %.anj#na4 vr#.# 1otr#"no -a na%t1anj#
-a%tar#lo%ti odr#3j# %# 1r#.a nov,anoj &a-ni4 ali %# ro& -a%tar#lo%ti
ra,na od ranij# 1ravno%na!n# 1r#%d#.
5;6 Za%tar#lo%t n# t#,# -a vr#.# -a &oj# %# 1o -a&on i-vr2#nj# &a-n# n# .o!#
1r#d-#ti.
5<6 Za%tar#lo%t %# 1r#&ida %va&o. radnjo. nadl#!no$ or$ana &oja %#
1r#d-i.a radi i-vr2#nja &a-n#.
5>6 Sva&i. 1r#&ido. -a%tar#vanj# 1o,inj# 1onovo da t#,#.
5*6 Za%tar#lo%t i-vr2#nja &a-n# na%taj# %va&o. %l,aj &ad 1rot#&n#
dvo%tr&o vr#.# &oj# %# 1o -a&on tra!i -a -a%tar#lo%t i-vr2#nja &a-n#.
5?6 B %l,aj na%t1anja -a%tar#lo%ti i- %t. *. ovo$ ,lana -a1o,#to i-vr2#nj#
&a-n# o"%tavlja %#.
5@6 Odr#d"# %t. (. do >. ovo$ ,lana %7odno %# 1ri.#njj i na -a%tar#lo%t
i-vr2#nja .#r# "#-"#dno%ti.
N#-a%tar#lo%t &rivi,no$ $onj#nja i i-vr2#nja &a-n#
l. /)@.
Krivi,no $onj#nj# i i-vr2#nj# &a-n# n# -a%tar#vaj -a &rivi,na d#la 1r#dvi3#na
,l. ;?). do ;?>. ovo$ -a&oni&a4 &ao ni -a &rivi,na d#la -a &oja 1o ratifi&ovani.
.#3narodni. $ovori.a -a%tar#lo%t n# .o!# da na%t1i.
;7
A.n#%tija i 1o.ilovanj#
:mnestijom i pomilovanjem se nastoje posti'i ne samo kriminalno/politiki, ve' i
odre>eni politiki ciljevi. Oni predstavljaju politiki akt milosti koji se dodeljuje od
strane najvii& organa vlasti "parlamenta, odnosno efa drave#. %o ne znai da od
amnestije i pomilovanja imaju koristi samo oni na koje se odnose. - oni koji o njima
odluuju imaju odre>eni politiki interes. Ponekad se, naroito amnestijom, nastoje
reiti, ili bar ublaiti odre>eni drutveni i politiki problemi. U sluaju amnestije i
pomilovanja gasi se pravo drave na kaznu, odnosno drugu krivinu sankciju.
U prirodi je amnestije i pomilovanja da predstavljaju akte koji se izuzetno primenjuju.
A.n#%tija
l. /)A.
5/6 +i0i.a &oja % o"7va#na a&to. a.n#%tij# daj# %# o%lo"o3#nj# od
&rivi,no$ $onj#nja ili 1ot1no ili d#li.i,no o%lo"o3#nj# od i-vr2#nja &a-n#4
-a.#njj# %# i-r#,#na &a-na "la!o. &a-no.4 daj# %# r#7a"ilita0ija ili %#
&idaj 1oj#din# ili %v# 1ravn# 1o%l#di0# o%d#.
5(6 A.n#%tijo. %# .o$ &inti %l#d## .#r# "#-"#dno%ti= -a"rana vr2#nja
1o-iva4 d#latno%ti i d!no%ti4 -a"rana 1ravljanja .otorni. vo-ilo. i
1rot#rivanj# %tran0a i- -#.lj#.
:mnestija je akt zakonodavnog organa "l. ;0. st. 1. ta. 1.. Ustava 89#, kojim se u
formi zakona poimenino neodre>enom krugu lica daje oslobo>enje od krivinog
gonjenja "abolicija#, potpuno ili delimino oslobo>enje od izvrenja kazne, zamena
izreene kazne blaom kaznom, re&abilitacija, ili ukidaju pravne posledice osude "l.
1<=#. %o se ini zakonom.
Po.ilovanj#
l. //).
5/6 Po.ilovanj#. %# 1oi.#ni,no odr#3#no. li0 daj# o%lo"o3#nj# od
&rivi,no$ $onj#nja ili 1ot1no ili d#li.i,no o%lo"o3#nj# od i-vr2#nja
&a-n#4 -a.#njj# %# i-r#,#na &a-na "la!o. &a-no. ili %lovno.
o%do.4 daj# %# r#7a"ilita0ija4 odr#3j# &ra# trajanj# odr#3#n# 1ravn#
1o%l#di0# o%d# ili %# &idaj 1oj#din# ili %v# 1ravn# 1o%l#di0# o%d#.
5(6 Po.ilovanj#. %# .o!# &inti ili odr#diti &ra# trajanj# .#r#
"#-"#dno%ti -a"rana vr2#nja 1o-iva4 d#latno%ti i d!no%ti4 -a"rana
1ravljanja .otorni. vo-ilo. i 1rot#rivanj# %tran0a i- -#.lj#.
Pomilovanje je institut kojim se menja dejstvo sudske odluke u pogledu izreene krivine
sankcije, ili pak spreava donoenje te odluke u sluaju da do krivinog gonjenja jo nije
dolo. Pomilovanje ima dejstvo samo u odnosu na 1oi.#ni,no odr#3#no li0#.
Pomilovanjem se uinilac krivinog dela moe osloboditi od gonjenja "abolicija#, potpuno
ili delimino osloboditi od izvrenja kazne, zameniti izreena kazna blaom kaznom ili
;;
uslovnom osudom, dati re&abilitacija, ukinuti, odnosno odrediti kra'e trajanje pojedine ili
svi& pravni& posledica osude i ukinuti, odnosno odrediti kra'e trajanje mere
bezbednosti.
Po.ilovanj# j# i%lj,ivoj nadl#!no%ti 1r#d%#dni&a R#1"li&# Sr"ij#. Po%t1a& -a
1o.ilovanj# 1o&r## %# na .ol" o%3#no$ li0a4 ili 1o %l!"#noj d!no%ti od
%tran# .ini%tra 1ravd#.
D#j%tvo a.n#%tij# i 1o.ilovanja na 1rava tr#i7 li0a
l. ///.
Davanj#. a.n#%tij# ili 1o.ilovanja n# dira %# 1rava tr#i7 li0a &oja %# -a%nivaj
na o%di.
Zna,#nj# i-ra-a
Zna,#nj# i-ra-a ovo. -a&oni&
l. //(.
5/6 Pod t#ritorijo. Sr"ij# 1odra-.#va %# %vo-#.na t#rotorija4 vod#n#
1ovr2in# ntar nj#ni7 $rani0a4 &ao i va-d2ni 1ro%tor nad nji.a.
5(6 Pod &rivi,ni. -a&onodav%tvo. Sr"ij# 1odra-.#vaj %# ovaj
-a&oni& &ao i %v# &rivi,no1ravn# odr#d"# %adr!an# dr$i.
-a&oni.a Sr"ij#.
5;6 Sl!"#ni. li0#. %.atra %#=
/6 li0# &oj# dr!avno. or$an vr2i %l!"#n# d!no%tiC
(6 i-a"rano4 i.#novano ili 1o%tavlj#no li0# dr!avno. or$an4 or$an
lo&aln# %a.o1rav# ili li0# &oj# %talno ili 1ovr#.#no vr2i %l!"#n#
d!no%ti ili %l!"#n# fn&0ij# ti. or$ani.aC
;6 li0# %tanovi4 1r#d-# ili dr$o. %"j#&t4 &oj#. j# 1ov#r#no
vr2#nj# javni7 fn&0ija4 &oj# odl,j# o 1ravi.a4 o"av#-a.a ili
int#r#%i.a fi-i,&i7 ili 1ravni7 li0a ili o javno. int#r#%C
<6 %l!"#ni. li0#. %.atra %# i li0# &oj#. j# fa&ti,&i 1ov#r#no vr2#nj#
1oj#dini7 %l!"#ni7 d!no%ti ili 1o%lovaC
>6 vojno li0# i--#v &ad % 1itanj odr#d"# Glav# trid#%#t tr##
5Krivi,na d#la 1rotiv %l!"#n# d!no%ti6 ovo$ -a&oni&a.
5<6 Strani. %l!"#ni. li0#. %.atra %# li0# &oj# j# ,lan -a&onodavno$4
i-vr2no$ ili %d%&o$ or$ana %tran# dr!av#4 javni fn&0ion#r ili
%l!"#ni& .#3narodn# or$ani-a0ij# i nj#ni7 or$ana4 %dija ili dr$i
fn&0ion#r .#3narodno$ %da.
5>6 Od$ovorni. li0#. %.atra %# vla%ni& 1r#d-#a ili dr$o$ %"j#&ta
1rivr#dno$ 1o%lovanja ili li0# 1r#d-#4 %tanovi ili dr$o.
%"j#&t &oj#. j#4 % o"-iro. na nj#$ov fn&0ij4 lo!#na %r#d%tva
ili na o%nov ovla2#nja4 1ov#r#n odr#3#ni &r$ 1o%lova
1ravljanj i.ovino.4 1roi-vodnji ili dr$oj d#latno%ti ili vr2#nj
nad-ora nad nji.a ili . j# fa&ti,&i 1ov#r#no o"avljanj# 1oj#dini7
1o%lova. Od$ovorni. li0#. %.atra %# i %l!"no li0# &ad % 1itanj
&rivi,na d#la &od &oji7 j# &ao i-vr2ila0 o-na,#no od$ovorno li0#4 a
ovo. -a&oni& ni% 1r#dvi3#na $lavi o &rivi,ni. d#li.a 1rotiv
%l!"#n# d!no%ti4 odno%no &ao &rivi,na d#la %l!"#no$ li0a.
;@
5*6 Vojni. li0#. %.atra %# 1rof#%ionalni vojni& 51rof#%ionalni ofi0ir4
1rof#%ionalni 1odofi0ir4 ofi0ir 1o $ovor4 1odofi0ir 1o $ovor i
vojni& 1o $ovor64 vojni& na od%l!#nj vojno$ ro&a4 %td#nt vojn#
a&ad#.ij#4 ,#ni& vojn# 2&ol#4 li0# i- r#-#rvno$ %a%tava do& %# &ao
vojni o"v#-ni& nala-i na vojnoj d!no%ti i 0ivilno li0# &oj# vr2i
odr#3#n vojn d!no%t.
5?6 Kad j# &ao i-vr2ila0 odr#3#ni7 &rivi,ni7 d#la o-na,#no %l!"#no li0#4
od$ovorno li0# ili vojno li0#4 li0a nav#d#na %t. ;4 >. i *. ovo$ ,lana
.o$ "iti i-vr2io0i ti7 d#la4 a&o i- o"#l#!ja 1oj#dino$ d#la ili i-
1oj#dino$ 1ro1i%a n# 1roi-ila-i da i-vr2ila0 .o!# "iti %a.o n#&o od
ti7 li0a.
5@6 D#t#to. %# %.atra li0# &oj# nij# navr2ilo ,#trna#%t $odina.
5A6 Malol#tni&o. %# %.atra li0# &oj# j# navr2ilo ,#trna#%t $odina4 a nij#
navr2ilo o%a.na#%t $odina.
5/)6 Malol#tni. li0#. %.atra %# li0# &oj# nij# navr2ilo o%a.na#%t
$odina.
5//6 B,inio0#. %# %.atraj i-vr2ila04 %ai-vr2ila04 1od%tr#&a, i
1o.a$a,.
5/(6 Silo. %# %.atra i 1ri.#na 7i1no-# ili o.a.ljji7 %r#d%tava4
% 0ilj#. da %# n#&o 1rotiv %voj# volj# dov#d# n#%v#%no %tanj# ili
on#%1o%o"i -a ot1or.
5/;6 I-"ori.a %# %.atraj i-"ori -a Narodn %&12tin R#1"li&#
Sr"ij#4 1r#d%#dni&a R#1"li&# Sr"ij#4 or$an# lo&aln# %a.o1rav# i
dr$i i-"ori &oji %# ra%1i%j i vr2# na o%nov B%tava i -a&ona.
5/<6 R#f#r#nd.o. %# %.atra i-ja2njavanj# $ra3ana na &oj#. %#
odl,j# o 1itanji.a -a &oja j# to tvr3#no B%tavo. ili -a&ono..
5/>6 O1ojni. dro$a.a %.atraj %# %1%tan0# i 1r#1arati &oji %
1ro1i%i.a -a%novani. na -a&on 1ro$la2#ni -a o1ojn# dro$#.
5/*6 Po&r#tno. %tvari %# %.atra i %va&a 1roi-v#d#na ili %a&1lj#na
#n#r$ija -a davanj# %v#tlo%ti4 to1lot# ili &r#tanja4 t#l#fon%&i i.1l%4
&ao i ra,nar%&i 1odata& i ra,nar%&i 1ro$ra..
5/?6 Ra,nar%&i. 1odat&o. %# %.atra 1r#d%tavlj#na infor.a0ija4
-nanj#4 ,inj#ni0a4 &on0#1t ili nar#d"a &oji %# no%i4 o"ra3j# ili 1a.ti
ili j# n#t4 o"ra3#n ili -a1a.#n ra,nar ili ra,nar%&oj .r#!i.
5/@6 Ra,nar%&o. .r#!o. %.atra %# %&1 .#3%o"no 1ov#-ani7
ra,nara &oji &o.ni0iraj ra-.#nji 1odat&#.
5/A6 Ra,nar%&i. 1ro$ra.o. %.atra %# r#3#ni %&1 nar#d"i &oji
%l!# -a 1ravljanj# rado. ra,nara4 &ao i -a r#2avanj# odr#3#no$
-adat&a 1o.o ra,nara.
5()6 Ra,nar%&i vir% j# ra,nar%&i 1ro$ra. ili n#&i dr$i %&1
nar#d"i n#t ra,nar ili ra,nar%& .r#! &oji j# na1ravlj#n da %a.
%#"# .no!ava i d#lj# na dr$# 1ro$ra.# ili 1odat&# ra,nar ili
ra,nar%&oj .r#!i dodavanj#. to$ 1ro$ra.a ili %&1a nar#d"i
j#dno. ili vi2# ra,nar%&i7 1ro$ra.a ili 1odata&a.
5(/6 S"j#&to. 1rivr#dno$ 1o%lovanja %.atra %# 1r#d-##4 dr$o
1ravno li0# &oj# o"avlja 1rivr#dn d#latno%t i 1r#d-#tni&. Pravno
li0# &oj# 1or#d %voj# o%novn# d#latno%ti o"avlja i 1rivr#dn
;=
d#latno%t %.atra %# %"j#&to. 1rivr#dno$ 1o%lovanja %a.o &ada
vr2i t d#latno%t.
5((6 Or$ani-ovana $r1a j# $r1a &oj ,ini naj.anj# tri li0a &oja %
%# dr!ila radi vr2#nja &rivi,ni7 d#la.
5(;6 Nova0 j# .#talni i 1a1irni nova0 ili nova0 i-ra3#n od n#&o$
dr$o$ .at#rijala &oji j# na o%nov -a&ona o1ti0aj Sr"iji ili
%tranoj dr!avi.
5(<6 Zna0i.a -a vr#dno%t %.atraj %# i %trani -na0i -a vr#dno%t.
5(>6 Motorni. vo-ilo. %.atra %# %va&o %ao"raajno %r#d%tvo na
.otorni 1o$on %vo-#.no.4 vod#no. i va-d2no. %ao"raaj.
5(*6 I%1ravo. %# %.atra %va&i 1r#d.#t &oji j# 1odo"an ili odr#3#n
da %l!i &ao do&a- &a&v# ,inj#ni0# &oja i.a -na,aj -a 1ravn#
odno%#4 &ao i ra,nar%&i 1odata&.
5(?6 S1i%4 1i%.o4 1o2ilj&a i do&.#nt .o$ "iti i #l#&tron%&o.
o"li&.
5(@6 lano. 1orodi0# %.atraj %# i "iv2i %1r!ni0i i nji7ova d#0a4
&ao i rodit#lji "iv2i7 %1r!ni&a.
5(A6 I-ra- In## %# &a-niti8 -na,i da to. %l,aj n#.a &rivi,no$
d#la.
5;)6 Kad j# radnja &rivi,no$ d#la odr#3#na trajni. $la$olo. %.atra
%# da j# d#lo ,inj#no4 a&o j# radnja i-vr2#na j#dno. ili vi2# 1ta.
5;/6 S&ra#ni0a ISHG8 o-na,ava dra!vn -aj#dni0 Sr"ija i Hrna
Gora4 a
5;(6
5;;6 %&ra#ni0a ISr"ija8 R#1"li& Sr"ij.
@<