JU Gimnazija ,,Miloje Dobrasinovid

Bijelo Polje





SEMINARSKI RAD



Autori : Vinka Damjanovid
Bojana Mrdak




Oktobar , 2012.godine
tampai

2

Sadrzaj

Istorija ........................................................................................................................................................................ 3
Tehnologija ................................................................................................................................................................. 3
tampa ..................................................................................................................................................................... 4
Matrini tampai ................................................................................................................................................... 5
Laserski tampa ..................................................................................................................................................... 6
tampai sa mlaznicama ......................................................................................................................................... 8
Catridge .............................................................................................................................................................. 9
tampai sa stalnim mlazom, ............................................................................................................................ 10
tampai sa tenom tintom ............................................................................................................................... 10
tampai sa amorfnom tintom .......................................................................................................................... 10
Zanimljivosti ............................................................................................................................................................. 11
Brajev emboser ..................................................................................................................................................... 11
3D stampaci .......................................................................................................................................................... 11
Literatura : ................................................................................................................................................................ 13

tampai

3

Istorija
Prvi tampa je nastao davne 1938 godine, i osmislio ga je ester Karlson. Bio je baziran na
procesu suve tampe zvanom elektrofotografija, poznatiji pod nazivom Zeroks (Xerox). Posle
toga prvi brzi printer je osmiljen 1953. i koristio se na takozvanom UNIVAC raunaru.Prvi
pravi laserski tampa zvani EARS razvijen je u Xerox-ovim labaratorijama 1969. a
kompletiran je 1971. Prema Xerox-ovim podacima, prvi Xerox 9700, koji je puten u prodaju,
bio je direktni potomak, EARS-a. Nakon toga se IBM ukljuuje u trku 1976. a istorija razvoja
ih vodi do poetka '90-ih godina, kada su kroz kompaniju HP (Hjulet Pakard) i popularnim
modelom LaserJet 4, uli umasovnu upotrebu. Smatra se da je od tih godina postao kudni ili
kancelarijski ureaj, jer pre toga susamo retki mogli priutiti sebi tako neto.U svetu inkjet
tampe je stvar bila poprilino slina. 1976. godine je izmiljen prvi inkjet tampa, ali jetek
1988. ponovo kroz HP postao dostupan obinim smrtnicima. Sa cenom od 1000$ prvi
takozvani DeskJet je stigao na trite. Na naem triu se sada moe kupiti HP DeskJet po
ceni od 50$ saviestruko boljim performansama i mogudnostima u odnosu na model iz '88.
Tok razvoja i upotrebeovih tampaa je jasan, a njihova pojava u domadinstvima i
kancelarijama je svakodnevica.Jo sredinom '70. velike kompanije su shvatile potencijal
inkjet tampaa i od tada radile na njihovomrazvoju. Cilj je bio napraviti jeftinu mainu koja
daje vrhunski kvalitet otiska. Gledajudi rezultate tano30 godina kasnije, vae kolege su se
lino mogle uveriti da se na Fespi 2006. (FespaDigital 2006)upravo to i desilo. Na hiljade
razliitih modela, napravljenih od strane vie desetina razliitih proizvoaa su bile izloene
i svakog sekunda dokazivale tu injenicu. Sada davne, 1994. godine uBeogradu, je prvi
model na naem tritu Epson StylusColor, pljucnuo prve kapi boje, i ostavio svoj otisak.
Poela je revolucija.
Tehnologija
Od 1995. pa sve do danas, praktino 10 godina se radilo na razvoju inkjet tampaa velikog
formata.elja za prenoenjem fotografije ili reklame na veliki format je oduvek postojala, a
druga skupa reenjasu navela proizvoae inkjet tampaa da se pozabave ovim
problemom. Jako brzo su se pojavili ploteri velikog formata, koji su mogli da crtaju ili
tampaju linije u jednoj ili vie boja. Dananji vodedi predstavnici te grupe jesu upravo
Graphtec Cutting Plotter-i, pa je i velika ast biti deo jedne takve prie. Jo od 1949. godine
Graphtec je razvijao merne instrumente koji su mogli da plotuju (ispisuju) poput olovke. Od
tuda i krede pria sa plotovanjem i od 1978. razvijaju inteligentne plotere.
tampai

4

Nakon toga krede razvoj inkjet tampaa velikog formata i to sa velikim uspehom. Ista
tehnologija jesamo usavrena i primenjena na velikom formatu. Problemi su nastajali sa
izborom materijala, visokomcenom glava i mastila, i tritem koje nije bilo upudeno u
novonastalu situaciju. Trajnost mastila navodenoj bazi i njegova postojanost na spoljanjim
uslovima, pod uticajima vode i sunca je bila tolikoniska da je tampa praktino bila
neupotrebljiva. Ukoliko bi pokuali da stave trajnije mastilo na bazi jakih razreivaa u
tampa, ili bi se glave zapuile ili bi ih razreiva bukvalno istopio. Razvijajudinove glave i
nova mastila, krajem '90-ih godina, dobijena su reenja u vidu izuzetno skupih maina,
saizuzetno visokom cenom delova, eksploatacije i sveukupna pria je bila jako skupa.
Ulaudi milionedolara u razvoj upravo tehnologije trajnih mastila nastao je takozvani solvent
koji je mogao saraivatisa novim glavama. Kvalitet tampe je bio daleko loiji nego kod
njihove starije brade koji su koristilimastilo na vodenoj bazi. Konica, Xaar, Epson i ostali,
danas lideri u svetu digitalne tampe, mukotrpnosu radili na razvoju novih sistema i novih
glava koje bi izale u susret tritu. Samo nekoliko godinakasnije zahuhtala kolona je stigla
sa obiljem reenja za iri krug korisnika. Glave su tampale sve kvalitetnije, u sve viim
rezolucijama, i uskoro dostigle zadovoljavajude kvalitete. Sa cenama od oko100.000$ bile su
dostupne onima koji su eleli da ulau u digitalnu tampu. Upravo ti ljudi su stvorili prvi,
neophodni zamajac, pa je ta tehnologija stigla i do nas. "Jefitini" tampai velikog formata
sadalekog istoka su preplavili trite poetkom 21. veka i postali uobiajeni.
tampa
tampa predstavlja standardnu izlaznu jedinicu koja izlazne podatke iz raunara
transformie I prikazuje ih u papirnoj formi. U zavisnosti od tehnologije i naina rada postoje
razliite vrste tampaa.Prema ciklusu tampanja, dijele se na:
serijske, koji tampaju jedan znak u jednom ciklusu,
linijske, koji tampaju jedan red u jednom ciklusu, i
stranine, koji najprije pripreme a zatim odtampaju jednu cijelu stranicu.
Prema nainu tampanja, dijele se na:
elektromehanike ili udarne, koji znakove na papiru formiraju udarom u papir prekotrake
natopljene bojom, i
tampai

5

nemehanike ili bezudarne, iji princip rada se zasniva na elektrostatikom,termikom ili
piezolektrinom principu, kao to je sluaj sa termikim, laserskim itampaima sa
ubrizgavanjem tinte.
Najznaajnije karakteristike tampaa sukvaliteta tampe i brzina rada.Kvalitet tampe
odreena je rezolucijom koja se oznaava u jedinicama DPI, to predstavlja broj taaka po
inukoje tampa moe da kontrolie pri generisanju otiska. Standardno, krede se od 300-
600 dpikod inkjet tampaa, te 1200 dpi kod laserskih. Brzina rada se izraava u broju
odtampanihstrana u minuti.S obzirom da se danas najvie koriste laserski i ink jet tampai,
u nastavku de biti objanjenisa vie detalja.
matrine tampae,
laserske tampae i
tampae sa mlaznicama (ink-jet).
Matrini tampai
Matrini tampai su mehaniki. Kod njih glava za tampanje udara iglicama (pin) preko
trake (ribbon) koja ostavlja otisak na papiru. Glava za tampanje se sastoji od 9,18 i 24 iglice.
Brzina tampe kod ovih tampaa izraava se u broju odtampanih znakova u sekundi (cps -
characters per second) izavisi od tampaa i od kvaliteta tampe koji se izraava u DPI (dots
per inch - broj taaka po inu) i najede je 75 dpi. Oticak je crno beli.Prednost ovih
tampaa je: robusnost, niska cena tampe i potronog materijala. Nedostaci ovakvih
tampaa su: mala brzina tampe, bunost, lo kvalitet otiska. Matrini tampai su serijski
elektromehaniki tampai koji se danas sve manje koriste.Njihova upotreba uglavnom se
ograniava na masovna tampanja u poslovnim aplikacijamakoje uglavnom tampaju
znakovne podatke, bez (ili sa malo) grafike.Sainjavaju ih slijededi dijelovi:
ROM i EPROM u kojima su smjeteni ved formirani znakovi.Glava za tampanje sadri 9 ili
24 iglice postavljene na tano odreenom odstojanju iusmjerene ka papiru. Glava se
krede po osovini postavljenoj pod pravim uglom u odnosu nakretanje papira i pomjera
du jednog tampanog reda. Iglice glave se aktiviraju pomoduelektromagneta, udaraju u
traku sa bojom i ostavljaju otisak na papiru.Glavni nedostaci ovih tampaa su velika
buka pri radu, mnogo mehanike i nizak kvalitet.
tampai

6


1. sl. Matrini tampa

Laserski tampa
Laserski tampa ima izvor laserskog zraka koji menja intezitet u zavisnosti od dobijenog
signala. Laserski zrak osvetljava foto osetljivi valjak koji je pokriven jednakim nabojem. Kad
je valjak izloen laserskom zraku, naboj na valjku se menja, to deluje na toner ( prah koji se
koristi za tampanje) koji se prenosi na papir i tako nastaje slika. Ovi tampa tampaju kolor
otisak. Prednost ovih tampaa je kvalitet otiska (rezolucija 1200 dpi) i brzina tampe
(najede 20-30 ppm). Nedostaci ovih tampaa su: visoka cena tampaa i visoka cena
potronog materijala (papira i tonera). Prvi laserski tampa proizvela je kompanija Hewlett-
Packard 1984. godine. Ovaj tip tampaapostao je brzo popularan zahvaljujudi visokoj
kvaliteti i relativno maloj cijeni. Spada u grupunemehanikih straninih tampaa.Osnovni
dijelovi laserskih tampaa su:
mikroprocesor,
ROM memorija, koja sadri definisane znakove (fontove),
RAM memorija, u koju se smijeta sadraj stranice koja se tampa,
aluminijumski valjak presvuen elektroosjetljivim materijalom,
laserska dioda koja emituje laserski zrak,
ogledala koja usmjeravaju laserski zrak na valjak,
estougaona prizma koja pomjera laserski zrak po cijeloj duini valjka,
soiva koja fokusiraju laserski zrak,
tampai

7

spremnik elektroosjetljive boje u prahu (toner),
kaseta za papir,
sistem za prihvatanje i transport papira,
Sistem za zagrijavanje i suenje boje otisnute na papiru.Prvi laserski tampa bazirao je svoj
princip rada na tehnologiji rada fotokopir aparata, s tim daje kod laserski tampaa izvor
svjetlosti bio laser.Kada PC proslijedi tampau sliku koju treba odtampati, prvi posao kojeg
tampa treba daobavi je da je transformie iz niza signala dobijenih PCa u bitmap -
matricom taaka koje inesliku. Ovu funkciju obavlja interni mikroprocesor tampaa, to
rezultuje slikom koja se smjetau RAM memoriju tampaa.Osnovni elemenat tampaa je
mali rotirajudi valjak presvuen materijalom koji omogudavazadravanje elektrostatikog
naboja. Inicijalno, cijeli valjak je pozitivno nalektrisan. Laserskizrak skenira du povrine
valjka, te selektivno vri negativno naelektrisanje taaka na povrinivaljka - one take na
kojima treba da bude otisak postaju negativno nelektrisane. irina valjkaodgovara irini
papira na kojem de se tampati slika, svaka taka na valjku odgovara taci napapiru.Laserski
zrak je usmjeren prema centru valjka. Ima ulogu da osvijetli ona mjesta na kojimatreba da
bude otisak. estougaona prizma, koja stalno rotira, skrede laserski zrak po cijelojduini
valjka. Jedna stranica prizme usmjerava laserski zrak du jedne linije. Kada se novastranica
prizme nae ispred zraka, usmjerava ga na poetak reda. Istovremeno, valjak se obrneza
odreeni stepen i praktino zapone tampanje nove linije. Valjak pri obrtanju prolazi
kroztoner koji se lijepi za valjak na onim mjestima koja su obraena laserskim zrakom.
Toner jeveoma fini crni prah koji je pozitivno naelektrisan, tako da biva privuen
negativnonaelektrisanim takama na povrini valjka. Stoga, nakon punog okreta valjka,
povrine valjkasadri cijelu sliku sa selektovanim crnim takama. Na taj nain, kada se valjak
okrene za ciokrug, ispiu se sve linije i dobija se cijela stranica.

Pored valjka, na kojem je formirana slika, na vrlo malom rastojanju prolazi papir, ali ga
nedodiruje. Naelektrisani toner prelazi na papir formirajudi sliku. Papir zatim prolazi kroz
sistem zasuenje koji trajno uvrduje toner zagrijavajudi ga do 200 stepeni Celzijusa. Poslije
tampanjavaljak se oisti i spremi za tampanje nove stranice.

tampai

8


2.sl. Laserski tampa

tampai sa mlaznicama
tampai sa mlaznicama (ink-jet) imaju glavu za tampanje u kojoj se nalaze ketridi
(posude sa mastilom) koji pod pritoskom izbacuju zagrejano mastilo i prskaju ga po
papiru. Prilikom dodira sa papirom mastilo se hladi i stvrdnjava. Prednost ovakvih
tempaa je visoka rezolucija, brzina tampe, niska cena tampaa. Nedostaci ovakvih
tampaa su: visoka cena potronog materijala ( visoka cena po otisku). Iako su inkjet
tampai bili raspoloivi i u osamdesetim godinama, njihov masivan ulazak natrite
deava se devedesetih godina to je omogudilo padanje njihove cijene, stoga je ova vrsta
tampaa postala optimalan izbor za "home" korisnike. Bez sumnje, inkjet printeri su
doivjeli zavidan uspjeh kasnih devedesetih. Najprije su se proizvodili samo inkjet
tampai kojisu ispisivali crnom bojom (kasnih osamdesetih), a zatim su masivno
prihvaeni inkjet tampaikoji tampaju u boji. Kako je krajem devedesetih poela padati
cijena kolor laserskih tampaa,ova prednost inkjet tampaa polako je poela gubiti na
znaaju. Prednosti inkjet tampai su slijedede:dobar kvalitet tampe, relativno niska
cijena, bezumnost u radu, dobar kvalite tampanja grafike, jednostavna konstrukcija,
mala potronja energije, male dimenzije i teina, to ih ini pogodnim za koritenje uz
prenosive kompjutere.Razvoj inkjet tampaa usmeravao se ka razvoju fotografske
kvalitete tampa, te im se ipak zadrala pozicija natritu.S druge strane, iako su
generalno jeftiniji od laserskih tampaa, inkjet tampai su mnogoskuplji za odravanje:


tampai

9


3.sl.tampa sa mlaznicama (ink-jet)

4.sl.Catridge
Catridge
Catridge se mora mijenjati mnogo ede nego toneri kod laserskihtampaa, za
tampanje fotografija mora se koristiti specijalni, jako skup papir. Ako poredimocijenu
jedne odtampane stranice, inkjet tampa je skuplji oko deset puta u odnosu
nalaserski.InkJet tampai, kao i laserski, spadaju u grupu tampaa koji koriste neudarni
metodtampanja. Tinta u razliitim bojama se raspruje iz trcaljke na papir i na taj nain
se formiraslika. Glava za tampanje krede se horizontalno po papiru pomodu motora koji
je pomjera slijeva na desno i obratno, pomodu drugog motora papir se pomjera u
vertikalnim koracima. Dabi se povedala brzina rada, u jednom prolasku s lijeva na desno,
glava ne tampa piksel popiksel, nego vertikalni red piksela - jednu vertikalnu
traku.Postoji vie razliitih tipova tehnologija koje se koriste kod ovih tampaa, ali
najeda je "dropon demand" (DOD) tehnologija - mala koliina tinte direktno se
raspruje na papir kroz usketrcaljke: kao kada bismo slavinu za vodu otvorili i zatvorili
5,000 puta u sekundi. Koliina tintekoja se ispusti iz trcaljke odreena je upravljakim
softverom tampaa (driver), koji odreujekada de i koliko trcaljka ispustiti tinte.U
tampai

10

zavisnosti od toga kakva se tinta koristi i kako se prebacuje na papir, razlikujemo
slijededevarijante ovih tampaa:
tampai sa stalnim mlazom,
imaju stalno aktivan mlaz tinte i u trenutku kada trebaodtampati neki znak, stvori se
elektrino polje koje skrene mlaz na odreeno mjesto napapiru. Kada prestane
djelovanje elektrinog polja, tinta se vrada u rezervoar.Karakterie ih dobra kvaliteta
tampanja, ali i vosoka cijena.

tampai sa tenom tintom
formiraju sliku od taaka. Svaka taka na papiru nastajeiz jednog mlaza tinte. Iznad
papira se nalaze trcaljke sa tintom i kada treba otisnutitaku, tinta se ubrizgava na papir.
Tinta se moe ubrizgati koritenjem
piezoelektrinogefekta
kojim se tinta potiskuje (pumpa) iz trcaljke ili pomodu minijaturnih grijaa(
termalni
inkjet tampai) koji zagrijavaju tintu do take vrenja, to dovodi do
stvaranjamjehurida koji onda predstavlja potisnu silu.
tampai sa amorfnom tintom
-rade na principu topljenja tinte. Tinta je na sobnojtemperaturi u agregatnom stanju
izmeu vrstog i tenog. Tokom rada tampaa, tintase stalno zagrijava i topi. Istopljena
tinta se po potrebi istiskuje piezoelektrinim ilitermodinamikim putem. Kada tinta doe
na papir, ona se naglo, na sobnoj temperaturi,ohladi i ovrsne, ime se izbjegava
razlijevanje tinte po papiru.Termalna tehnologija je narasprostranjenija. Da bi se tinta
mogla izbaciti iz trcaljke koristi sezagrijavanje tinte. Tri su osnovne faze, koje su
predstavljene na slici. Zagrijavanjem tinte,formira se mjehurid tinte, sve dok ga pritisak
ne prisili da se rasprsne i udari na papir. Tinta uvidu mjehurida koja je ubrizgana na papir
se zatim hladi zajedno sa glavom za tampanje, arezervoar trcaljke se puni novom
koliinom tinte da bi se nadoknadila istisnuta.
tampai

11




Zanimljivosti
Brajev emboser
Brajevi tampai (tampai za slepe) spadaju u grupu tampaa embosera. To su tampai
koji ostavljaju otisak tako to deformiu papir.
Brajevi tampai otiskuju takice na malo vrdem papiru nego to se obino koristi.
Preporuuje se 150-160 gramski papir.
Ovi tampai tampaju na obinom rezanom papiru i na beskonanom (traktorskom) papiru.
U naoj ponudi imamo tampae vedskog proizvoaa Index Braille. Ovi tampai imaju
vrlo povoljan odnos cena/kvalitet i vrlo su jednostavni za rukovanje i lokalizaciju na na jezik.
Upotreba dobro podeenog Brajevog tampaa (tampaa za slepe) je ista kao i svakog
drugog tampaa. Pripremite dokument i odtampate ga. Dodatna mogudnost je da se pre
tampe na monitoru ili Brajevom redu dokument pregleda i izmeni, zato to je broj brajevih
slovnih mesta po redu oko 30 to je mnogo manje od broja slovnih mesta u crnom tisku.
Zbog naina na koji tampaju - deformiu, bue papir - Brajevi tampai (tampai za slepe)
prave buku i preporuljivo je da se dre u akustinoj kabini kako ne bi smetali dok tampaju.

3D stampaci
Na primer u bududnosti jednog dana moda de biti potrebno dosta alata astronautima koji
budu pravili ili izgraivali,proirivali orbitalnu stanicu ili svemirsku letelicu.Pri ovakvim na
primer zadacima u svemiru problem moe da nastane kako da zamenite alat koji se unitio
odnosno polomio.
Ali sada posle ovog neobinog 3D printera naunici veruju da de ova sprava pomodi u
bududnosti pomodi mnogim ljudima i uopte oveanstvu i astronatima( iz naeg primera)
dok budu opravljali svoj svemirski brod, - jednostavno tampajudi alat koji im se unito
tampai

12

Zvui vam poput naune fantastike kao u zvezdanim stazama neto slino kao replikator?Ali
ako odgledate You tube video od strane National Geographic-a bide vam jasno ili ak
neverovatno kako da to nije neka fantastika ved gola istina i injenica.
Teorijski fiziar Dejvid Kaplan,sa Dons Hopkins univerziteta,posetio kompaniju pod nazivom
Z Corporation u Burlington, dravi Masausets, koja je specijalizovana za 3D tampae.I on
je pokuao da napravi podesivi klju uz pomod 3D tampaa "Z printer 150" koji moe da
napravi gotovo sve, ak i neke pokretne delove,.
U ovom video klipu se alatka podesivi klju najpre skenira u raunar,preciznost skeniranja je
tanosti od 40 mikrona (irine ljudske dlake).
Slika se zatim alje na tampa koji ne koristi mastilo, ali zato koristi posebno projektovan
kompozitni materijal koji izgleda kao prah,koji se u toku "tampe" povezuje s jednom
vrstom smole.
Posle 90 minuta, dr Kaplan je prikazao na video snimku potpuno,robusnu radnu kopiju
originalnog kljua koji poseduje ak i podesivu glavu.U nastavku pogledajte kako to 3D
tampa pravi klju.


5.sl. 3D stampac

tampai

13

Literatura :
[1]http://www.gimnazija-
paracin.edu.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=25&Itemid=22

[2] http://www.scribd.com/doc/27059/Uvod-u-digitalnu-tampu

*3+ Informatika,udbenik za prvi razred opte gimnazije Nikola Klem, 2006