1 Doc. dr N.

Peji
ELEKTROLIZA
2 Doc. dr N. Peji
Plan Plan Plan Plan
Plan Plan Plan Plan
predavanja: predavanja: predavanja: predavanja:
predavanja: predavanja: predavanja: predavanja:

Elektroliza
Elektroliza

Faradejevi
Faradejevi
z
z
akoni
akoni
elektrolize
elektrolize

Elektrohemijske metode koje se

Elektrohemijske metode koje se
zasnivaju na procesima elektrolize
zasnivaju na procesima elektrolize
(
(
princip i izvoenje
princip i izvoenje
)
)

P
P
rimena
rimena
3 Doc. dr N. Peji
LITERATURA LITERATURA LITERATURA LITERATURA
1. M. Medenica, D. Maleev, Eksperimentalna fizika
hemija
www.pharmacy.bg.ac.rs/predmeti/instrumentalne
metode (5MRF20INM)/ceo.pdf
2. M. Medenica, Skripta: Instrumentalne metode, deo B
4 Doc. dr N. Peji
Va Va Va Va
Va Va Va Va


ni ni ni ni
ni ni ni ni
pojmovi pojmovi pojmovi pojmovi
pojmovi pojmovi pojmovi pojmovi
za za za za
za za za za
po po po po
po po po po


etak... etak... etak... etak...
etak... etak... etak... etak...
Elektrohemijska elija
Elektroliza
Elektrolitika elija
5
VE STE NAUILI
Elektrohemijska elija (E): ELEKTROLIT I DVA METALNA IZVODA
Elektrolit Elektrolit jonski provodnik jonski provodnik
Elektronski provodnici Elektronski provodnici M M
Shema E Shema E Shema E Shema E
M MM M
1 11 1
i M i M i M i M
2 22 2
su metalni provodnici su metalni provodnici su metalni provodnici su metalni provodnici
elektri elektri elektri elektri ni izvodi ni izvodi ni izvodi ni izvodi elije elije elije elije
M
1
M
2
elektrolit
Uloga M Uloga M da se preko njih zatvara elektri da se preko njih zatvara elektri no kolo no kolo
neposrednim povezivanjem, ili neposrednim povezivanjem, ili
preko 3. metalnog provodnika preko 3. metalnog provodnika
Ostvaruje se uslov za kru Ostvaruje se uslov za kru ni tok elektri ni tok elektri ne struje ne struje
i omogu i omogu eno odigravanje eno odigravanje elektrohemisjkih elektrohemisjkih
procesa procesa
6
VE STE NAUILI
Elektrina struja kroz E moe da se pokrene na 2 naina:
1. Povezivanje elektroda pomou metalnog provodnika u
zatvoreno elektrino kolo
Spontano se odigravaju elektrodne reakcije
Elektrina E se oslobaa na raun E spontane hemijske reakcije
1. Povezivanje elektroda pomou metalnog provodnika u
zatvoreno elektrino kolo
Spontano se odigravaju elektrodne reakcije
Elektrina E se oslobaa na raun E spontane hemijske reakcije
GALVANSKA ELIJA (GALVANSKI ELEMENT)
7
VE STE NAUILI
Galvanska elija: HEMIJSKA ENERGIJA SE PRETVARA
U ELEKTRINU
Denijelov spreg
A: A: Zn Zn Zn Zn
2+ 2+
+ + 2 e 2 e

iz metalne iz metalne ipke ipke u provodnik u provodnik
K: K: Cu Cu
2+ 2+
+ + 2 e 2 e

Cu Cu
iz rastvora iz provodnika talo iz rastvora iz provodnika talo i se na i se na Cu Cu ipki ipki
______________________________ ______________________________
ukupna reakcija: ukupna reakcija: Zn Zn + Cu + Cu
2+ 2+
Zn Zn
2+ 2+
+ + Cu Cu
Struja e

od A ka K; I po dogovoru (od desne ka levoj)
S
P
O
N
T
A
N
O
E = 1,10 V
+
NO
3
-
Na
+
8
2. Elektrino kolo E se zatvara rednim vezivanjem
spoljanjeg izvora elektrine struje
Elektrodne reakcije u eliji se odigravaju suprotno od smera svog
spontanog toka
Elektrina energija se pretvara u hemijsku
2. Elektrino kolo E se zatvara rednim vezivanjem
spoljanjeg izvora elektrine struje
Elektrodne reakcije u eliji se odigravaju suprotno od smera svog
spontanog toka
Elektrina energija se pretvara u hemijsku
REIM RADA ELEKTROLIZE
E u reimu elektrolize se zove ELEKTROLITIKA ELIJA
9 Doc. dr N. Peji
ELEKTROLIZA
ELEKTROLIZA
K
n+
+ n e
-
K
A
n-
A + n e
-
Npr.:
Cu
2+
+2e
-
Cu
Cu Cu
2+
+ 2e
-
+
Ioni Ioni Ioni Ioni oni koji putuju oni koji putuju oni koji putuju oni koji putuju

ki gr
10
Elektroliza se zasniva na Faradejevim zakonima
1. Faradejev zakon:
C s A ) ( Q t I Q
Q m
= = =

Michael Michael Michael Michael Faraday Faraday Faraday Faraday (1791 (1791 (1791 (1791 1867) 1867) 1867) 1867)
Proces elektrolize prona Proces elektrolize prona Proces elektrolize prona Proces elektrolize prona ao 1833. ao 1833. ao 1833. ao 1833.
2. Faradejev zakon:
2
1
2
1
2
1
z
M
z
M
eq
eq
m
m

= =
m masa izvojene supstance na elektrodi
Q koliina elektriciteta, t vreme trajanja elektrolize
M atomska masa
z broj elektrona izmenjenih elektrolizom
eq hemijski ekvivalent (ekvivalentna masa)
M MM M
A AA A
T TT T
E EE E
M MM M
A AA A
T TT T
I II I

K KK K
I II I
P PP P
R RR R
I II I
K KK K
A AA A
Z ZZ Z
I II I
11 Doc. dr N. Peji
) s ( Al e 3 Al
) s ( Cu e 2 Cu
) s ( Ag e ) aq ( Ag
3
2
+
+
+
+
+
+
1 mol elektrona izdvaja 1 mol atoma 1 mol elektrona izdvaja 1 mol atoma 1 mol elektrona izdvaja 1 mol atoma 1 mol elektrona izdvaja 1 mol atoma Ag Ag Ag Ag
2 mola elektrona izdvajaju 1 mol atoma 2 mola elektrona izdvajaju 1 mol atoma 2 mola elektrona izdvajaju 1 mol atoma 2 mola elektrona izdvajaju 1 mol atoma Cu Cu Cu Cu
3 mola elektrona izdvajaju 1 mol atoma Al 3 mola elektrona izdvajaju 1 mol atoma Al 3 mola elektrona izdvajaju 1 mol atoma Al 3 mola elektrona izdvajaju 1 mol atoma Al
Koliina elektriciteta koju ima 1 mol elektrona FARADEJEVA konstanta (F)
F = e F = e F = e F = e L LL L = 96 485 C mol = 96 485 C mol = 96 485 C mol = 96 485 C mol
- -- -1 11 1
; e ; e ; e ; e = 1,6x10 = 1,6x10 = 1,6x10 = 1,6x10
- -- -19 19 19 19
C; L = 6,02x10 C; L = 6,02x10 C; L = 6,02x10 C; L = 6,02x10
2 22 23 33 3
mol mol mol mol
- -- -1 11 1
1.
2.
3.
1 F se moe def. i kao koliina elektriciteta koja e na elektrodama izvriti
hem. izmenu 1 mola nekog jednovalentnog elementa, ili u sluaju vievalentnih
jednog ekvivalenta
12
Ekvivalentna masa (hemijski ekvivalent)
kolinik atomska masa i broja razmenjenih elektrona u oksido-redukciji:
masa koju izdvoji 1 mol elektrona masa koju izdvoji 1 mol elektrona masa koju izdvoji 1 mol elektrona masa koju izdvoji 1 mol elektrona
z
M
eq =
65,66 65,66 196,97 196,97 3 3 3. 3.
31,78 31,78 63,55 63,55 2 2 2. 2.
107,9 107,9 107,9 107,9 1 1 1. 1.
Ekvivalentna Ekvivalentna
masa ( masa (eq eq) )
g mol g mol
- -1 1
Atomska masa Atomska masa
(M) (M)
g mol g mol
- -1 1
Broj razmenjenih Broj razmenjenih
elektrona elektrona
(n) (n)
Polureakcija Polureakcija
13
z
M
eq =
m : Q eq 1 : F 1 =
z
M
F
Q
m =
e elektrohemijski ekvivalent
(zavisi od prirode supstance
koja reaguje na elektrodama)
t I e Q e m = =
K KK K
O OO O
M MM M
B BB B
I II I
N NN N
A AA A
C CC C
I II I
J JJ J
A AA A
I
i ii i
II
F. F. F. F.
Z. Z. Z. Z.
14 Doc. dr N. Peji
Elektroliza NaCl (rastopa)!!!
A: 2 Cl A: 2 Cl
- -
Cl Cl
2 2
(g) (g) + 2 + 2 e e

K: 2 Na K: 2 Na
+ +
+ + 2 e 2 e

2 Na 2 Na
__________________________ __________________________
2 2 NaCl NaCl 2 Na + Cl 2 Na + Cl
2 2
E = 4,077 V E = 4,077 V
1
1 izvor jednosmerne struje (baterija)
2
3 2 i 3 inertne elektrode
4
4 NaCl rastop
Kakvi Kakvi Kakvi Kakvi su su su su procesi procesi procesi procesi elektrolize elektrolize elektrolize elektrolize u u u u vodenim vodenim vodenim vodenim rastvorima rastvorima rastvorima rastvorima? ?? ?
P PP P
R RR R
I II I
N NN N
U UU U
D DD D
N NN N
O OO O
15 Doc. dr N. Peji
METODE
ELEKTROGRAVIMETRIJA
KULOMETRIJSKA TITRACIJA
POLAROGRAFIJA
k kk koje oje oje oje se zasnivaju na elektrolizi se zasnivaju na elektrolizi se zasnivaju na elektrolizi se zasnivaju na elektrolizi
ve ve ve ve ba ba ba ba
ve ve ve ve ba ba ba ba
16 Doc. dr N. Peji
ELEKTROGRAVIMETRIJA
kulometar (KM) ureaj kojim se meri koliina naelektrisanja na
osnovu koliine elektrolitiki izdvojenih proizvoda
postoje razliite vrste KM (Cu, Ag, jodni, gasni...) prema elementima
koji se u KM izdvajaju elektrolizom (taloe ili oslobaaju)
KM se satoji iz elektroda i elektrolita
KM-om se mogu proveriti Faradejevi zakoni elektrolize
merenjem mase elektrode pre i posle elektrolize odreuje se Q
17 Doc. dr N. Peji
ELEKTROGRAVIMETRIJA
Anoda: Cu Cu
2+
+ 2 e
-
Katoda: Cu
2+
+ 2 e
-
Cu
Bakrov Bakrov Bakrov Bakrov kulometar kulometar kulometar kulometar
18 Doc. dr N. Peji
Elektrina shema za izvoenje elektrolize
1 promenljivi otpor
2 kulometar
3 prekida
4 ampermetar
5 izvor jednosmerne struje
8
19 Doc. dr N. Peji
Kulometrija (kulometrijska titracija)
Elektrohemijska kvantitativna metoda koja se zasniva na merenju
KOLIINE ELEKTRICITETA
neophodne za kvantitativno proticanje odreene elektrodne reakcije
Elektrohemijska kvantitativna metoda koja se zasniva na merenju
KOLIINE ELEKTRICITETA
neophodne za kvantitativno proticanje odreene elektrodne reakcije
koli koli ina ina elektrohemijski elektrohemijski generisanog generisanog titr titranta anta nalazi nalazi se se
primenom primenom Far Faradejevih adejevih zakona zakona elektrolize elektrolize
Koli Koli Koli Koli ina ina ina ina koja koja koja koja reaguje reaguje reaguje reaguje na na na na elektrodama elektrodama elektrodama elektrodama p pp proporcionalana roporcionalana roporcionalana roporcionalana je je je je
koli koli koli koli ini ini ini ini propu propu propu propu tenog tenog tenog tenog naelektrisanja naelektrisanja naelektrisanja naelektrisanja
Izvodi se u pogodnom elektrolitu Izvodi se u pogodnom elektrolitu Izvodi se u pogodnom elektrolitu Izvodi se u pogodnom elektrolitu uz 100% iskori uz 100% iskori uz 100% iskori uz 100% iskori enje struje enje struje enje struje enje struje
20 Doc. dr N. Peji
KULOMETRIJA
const. POTENCIJAL
const. JAINA
STRUJE
Elektroliza rastvora
pri const. potencijalu E
radne elektrode
Elektroliza rastvora
pri I = const.
kt
e
o
I
t
I

=

=
t
0
dt
t
I Q
It Q=
potenciostatska potenciostatska potenciostatska potenciostatska
amperostatska amperostatska amperostatska amperostatska
21 Doc. dr N. Peji
KULOMETRIJSKA TITRACIJA
AGENS? TEORIJA? MERI SE?
JEDNOSMERNA
STRUJA
Faradejevi
zakoni
ELEKTROLIZA
VREME
prolaska
const. I do Z.T.T.
ANALIZIRAJU
SE?
JONI
ELEMENTI
22 Doc. dr N. Peji
Elektrohemijska metoda
koja se zasniva na ELEKTROLIZI
rastvora pod posebnim uslovima pri
emu se na jednoj elektrodi
ELEKTROHEMIJSKI GENERIE
TITRANT
KONCENTRACIJA anal. rastvora
odreuje se iz izmerene Q, tj.
protekle konstantne I u toku
vremena t trajanja elektrolize
KULOMETRIJSKA TITRACIJA KULOMETRIJSKA TITRACIJA
" "TITRACIJA KULONIMA TITRACIJA KULONIMA" ", ,
ili ili " "TITRACIJA STRUJOM TITRACIJA STRUJOM" "
posredna posredna posredna posredna
23 Doc. dr N. Peji
Kulometrijska titracija
Prema nainu izvoenja:
neposredna
posredna
ispitivani elektrolit
neposredno reaguje
na elektrodi
izvode se pri const. potenc.
teko odreivanje Z.T.T.
retko se koriste
izvode se pri I = const.
na jednoj elektrodi uz 100%
iskorienje struje
ELEKTROLITIKIM putem
se stvara TITRANT:
A + ne

B
B + C proizvod
A titrant prekursor (primarni)
B elektrogenerisani titrant
C analizirani rastvor
Naj Naj Naj Naj e ee e e neko neorgansko jedinjenje e neko neorgansko jedinjenje e neko neorgansko jedinjenje e neko neorgansko jedinjenje
24 Doc. dr N. Peji
Z.T.T.
standardni rastvor reagensa (TITRANT) se dodaje
rastvoru titrovane supstancije (TITRAND)
dok njegova koliina ne bude stehiometrijski ekvivalentna
koliini supstancije koja se odreuje
KOLORIMETRIJSKI
(fotometrijski i
spektrofotometrijski)
Potenciometrijski
(dodatna indik.
i ref. elektroda
i potenciometar)
Amperometrijski
(merenjem I)
Konduktometrijski
(kod reakcija
neutralizacije)
Kod obojenih i mutnih rastvora
Kulometrijska Kulometrijska Kulometrijska Kulometrijska titracija titracija titracija titracija: : : : titrant titrant titrant titrant se se se se elektrogeneri elektrogeneri elektrogeneri elektrogeneri e ee e
Z..T.T. se odreuje:
25 Doc. dr N. Peji
EMA UREAJA ZA KULOMETRIJSKU TITRACIJU
E izvor jednosmerne struje
R promenljivi otpor
P prekida
mA miliampermetar
A anoda
K katoda (posuda sa poroznim
dnom)
M magnet
26 Doc. dr N. Peji
Primena kod procesa:
Neutralizacije
Taloenja
Oksidoredukcije
Stvaranja kompleksa
Koli Koli Koli Koli ina elementa ili jona od 1 ina elementa ili jona od 1 ina elementa ili jona od 1 ina elementa ili jona od 1 g do 100 mg g do 100 mg g do 100 mg g do 100 mg
27 Doc. dr N. Peji
PREDNOSTI
Jednostavna aparatura
Velika preciznost metode
U odnosu na volumetriju:
tanija
primena i nestabilnih titranata (I
2
, Br
2
)
ne mora se vriti standardizacija titranata
(eliminisanje pripreme, standardizacije
i uvanja)
28 Doc. dr N. Peji
TITRANTI
(u volumetriji i kulometriji)
VOLUMETRIJA: rastvori Co
3+
su nestabilni (uvek se
prave svei), uz stalnu
standardizaciju
KULOMETRIJSKOM METODOM:
veoma efikasno
elektrohemijski se generie
kobalt(III) (koristi se za
titraciju redukcionih supstanci)
VOLUMETRIJA:
Natrijum-hipohlorit (uvek sve)
KULOMETRIJA:
titracija se izvodi elektrohemijski
generisanim hlorom
29 Doc. dr N. Peji
PRIMENA
KVANTITATIVNA ODREIVANJA
ispitivanje i kontrola lekova
toksikoloka hemija
biohemija
30
ANODNI PROSTOR: Na
2
S
2
O
3
, KI i skrob
KATODNI PROSTOR: KCl
U toku elektrolize na ANODI se U toku elektrolize na ANODI se elektrogeneri elektrogeneri e e titrant titrant: :
2I 2I

I I
2 2
+ 2e + 2e

Reakcija sa natrijum Reakcija sa natrijum- -tiosulfatom tiosulfatom: :

2 Na 2 Na
2 2
S S
2 2
O O
3 3
+ I + I
2 2
Na Na
2 2
S S
4 4
O O
6 6
+ 2NaI + 2NaI
Z.T.T Z.T.T. . pojava stabilne pojava stabilne PLAVE PLAVE boje zbog reakcije skroba i I boje zbog reakcije skroba i I
2 2
(u vi (u vi ku) ku)
V VE E BA: O BA: Odreivanje koncentracije dreivanje koncentracije
Na Na
2 2
S S
2 2
O O
3 3
P
O
K
A
Z
N
A
Anoda: Pt
Katoda: Pt ili Cu
I odravati const. i
meriti vreme
ta se de ta se de ta se de ta se de ava na katodi? ava na katodi? ava na katodi? ava na katodi?
31 Doc. dr N. Peji
IZRAUNAVANJA
32 Doc. dr N. Peji
Izraunati koliinsku (molarnu) koncentraciju rastvora Na
2
S
2
O
3
ako je kulometrijska titracija 1,7 mL rastvora Na
2
S
2
O
3
elektrogenerisanim jodom trajala t = 2,2 min pri konstantnoj
jaini struje od I = 10 mA
= 158 g mol
1
; = 254 g mol
1
;
1
00132 , 0
1
96500 2
1
254

=

= gC
Cmol
gmol
e
Elektrogenerisani jod nastaje na anodi:
2 I

(iz KI) 2 e

I
2
Elektrohemijski ekvivalent joda:
Masa joda elektrogenerisanog na A:
m = 0,00132 g C
1
10 mA 2,2 min = 0,00174 g
n = m/M = 6,85 10
6
mol
3 2 2
O S Na
M
2
I
M
33
Elektrogenerisani jod kvantitativno reaguje sa Na
2
S
2
O
3
:
I
2
+ 2 Na
2
S
2
O
3
2 NaI + Na
2
S
4
O
6
Broj molova natrijum-tiosulfata koji je kvantitativno
izreagovao sa jodom:
1 mol : 2 mol = 6,85 10
6
mol : n
n = 1,37 10
5
mol Na
2
S
2
O
3
c = n/V = 1,37 10
5
mol/1,7 mL = 0,00805 mol dm
3
! !! ! Ovaj zadatak se mo Ovaj zadatak se mo Ovaj zadatak se mo Ovaj zadatak se mo e re e re e re e re iti i preko izra iti i preko izra iti i preko izra iti i preko izra unavanja elektrohemijskog unavanja elektrohemijskog unavanja elektrohemijskog unavanja elektrohemijskog
ekvivalenta natrijum ekvivalenta natrijum ekvivalenta natrijum ekvivalenta natrijum- -- -tiosulfata tiosulfata tiosulfata tiosulfata