TITOVA JUGOSLAVIJA

1






2014

SVITAC


TITOVA
JUGOSLAVIJA

TITOVA JUGOSLAVIJA

2

Urednik: eljko Lj. Krsti
Adresa: Karaoreva 84,
14.ooo Valjevo, Srbija.
Kontakt : zekando@gmail.com
Mob.tel.: 065 300 1996
Naslovna strana: Deponija u Vini

... Nae sudije se ne
moraju drati
Zakona ko pijan
plota- J osip
Broz Tito,
predsednik SFRJ
. J ugoslavije



SADRAJ:
Vladimir Adamovi- feljton :
Lice i naliije Jocipa Broza,
Branislav Lali : Milovan ilas
Miroslava O. Krsti : Biografija J.B.T.
NIN- ovi od 1976 do 1980. :
Pesme posveene Titu
SATIRA: Joca i Jarcan
Sahrana : J.B.T. 1980 i delegacije.
In memoriam: Dobrica osi
Mali narodi : Luiki Srbi


Josip Broz Tito ( 1892 1980)
Uvodnik: U realnom sagledavanju Titovog
ivota , u njegovim poslednjim godinama, pored
ostalih izvora koristio sam brojeve NIN-a , od
1976. do 1980. Iznenauje , koliko su neke teme
aktelne dan-danas: poplave, deponije,
nametanje fudbalskih utakmica, problem sa
zapoljavanjem mladih, proganjanje strunjaka
u preduzeima. U meuvremenu Novi Pazar je
zamenio Trst, to se tie farmerki, koje su tada
postale popularne. Narkomanija je prepoznata
kao problem. Huliganizam nije ni postojao.
Mada je kriminal i tada postojao u svim svojim
oblicima. Smrtna kazna je bila aktuelna ali se
slabo primenjivala. Gledajui fotografije, Tito je
stario od 1972 godine. U poslednje etiri godine
to je bilo oigledno...

TITOVA JUGOSLAVIJA

3

VLADIMIR ADAMOVI
Lice i naliije Jocipa Broza,
Feljton u Politici; maj, 2010.

Klasian obrazac: otac alkoholiar,
majka, kao i kod Staljina i Hitlera,
nena, pobona, pravedna, potovana u
selu sve se u potpunosti slae. O majci
Mariji govorio je veoma pohvalno:
Ona je bila jako
solidna... nije htela
da vide susjedi da
nema ....ja sam
majku volio....Kod
Broza : Tenja
ka moi je samo
pokuaj da se kroz
aktivni ivotni
napor i posebni
ivotni stil
neutralie to
oseanje manje vrednosti. Ukoliko ta
tenja ka moi , u pokuaju da
nutralie oseanje manje vrednosti,
posebno svoj cilj, obino dolazi do
neurotinog ili karakternog
poremeaja... ( Istakao , .K. ) Da bi se
izvukao iz anonimnosti , sivila, gomile
dece, trebalo da izabere izuzetnost. Tako
je izuzetnost postala Brozova osnovna
osobina: Takvo dranje je izviralo iz
njegove linosti: Tito je uvek u svemu
drao do svog dostojanstva, do svoje
izuzetnosti...sve njegovo, odelo, konj,
oruje moralo je da bude izuzteno, iznad
ostalih kae ilas. ..Vremenom:
Izuzetnost se pretvara u tenju ka
luksuzu, koja je kod Tita posle 1945.
jedno vreme imala razumne granice, ali
koja je , kako je stario, uzela nesluene
razmere. Broz je poeo da se ponaa ko
monah, a njegovi saradnici kao
dvorani. ( Istakao .K. ) To je bio
klasian renesansni dvor, na kojem su se
dvorani svim sredstvima borili da steknu
milost gospodara, ogrezlog u
luksuzu....iveo je 88 godina, to je jo
jedan dokaz o biolokoj superiornosti.
Imao je snaan odbrambeni sistem, i
telesni i psihiki. ...dijabetes sa prateom
komplikacijom na srcu i drugim
organima, koji je na kraju, kao to se
deava, doveo do
blokade cirkulacije u
jednoj nozi, sa
posledinom
gangrenom, samo
pokazuje da se razboleo
na kraju svog biolokog
veka, jer neko ko je
preiveo ono to je
Broz preiveo, ( jedno
ranjavanje u Prvom i tri
puta u Drugom
svetskom ratu, operacija une kese)
retko da bi doeko i sedmu deceniju.
NARCIZAM : Imao je snano naglaeni
telesni narcizam: 12. Aprila 1946.
godine, u svojoj 54. godini pie Zdenki,
treoj, ali nevenanoj eni: Ja sada
ustajem u 6 sati ujutru i jaem svakog
dana. Danas sam poeo da igram tenis,
jer sam postao suvie trom.
1


1
Ako se paljivo zagledaju slike Josipa Broza, moe se
zakljuiti da je u posleratnom periodu bio dobro drei i
u 1953 g. u kojoj je eliminisao svog bliskog saradnika
Milovana ilasa. Na slikama sa mitinga u Okruglici
slikan je sa lea; Odeven u belu uniformu , po poloaju
tela i dranju moe se zakljuiti da je tada bio na
vrhuncu. Slike iz kraje 60 ve govore o procesu starenja.
Da bi ono postalo oiglednije s poetka sedmadesetih. (
Ustav SFRJ je donet 1974 g. ) u drugoj polovini
sedamdesetih vidi se da je ostario , uprkos dranju do
lepih odela, starost se nije mogla sakriti. Na jednom
mestu , na kojem Tito dri sastanak, vidi se
izbezumljenost prisutnih iz najblieg okruenja. Pored
Tita , tih godina, obino je sedeo Stane Dolanc, savezni
sekretar za unutranje poslove. I ako u poznim godinama
TITOVA JUGOSLAVIJA

4

..Kondotijeri su lutalice, plaeni vitezovi,
avanturisti. Broz je od ranog puberteta
poeo sa lutanjem, da bi se smirio tek u
maju 1980. U poetku je poeo da luta
po Hrvatskoj i Sloveniji, a kasnije se
uputao u na dalje ture...Biografi su , bez
veeg uspeha, tragali su za njegovim
ideolokim
opredeljenjima.
Broz je 1913.
godine otiao u
vojsku, uskoro ga je
zatekao rat. Izgled
da je bio dobar
vojnik
austrougarske
vojske. O tom
periodu njegovog
ivota ne postoje
podrobnij i podaci ,
a no to je
objavljeno sve je
ve poznato , osim
da je uestvovao u
borbama u
zapadnoj Srbiji
1914. ( Istakao .K. ) Boravak na
ruskom frontu, u Karpatima, takoe je
dobro poznat. Tamo je trebalo da dobije
medalju za hvatanje etiri zarobljenika,
ali je uskoro ceo puk pao u rusko
zarobljenitvo 1915. Broz je u svojim
autobiografskim kazivanjima rekao da je
uao u Partiju 1920. godine, dakle, kada
je imao dvadeset i osam godina. Ideja
da je Tito svesno odabrao partiju kao
sredstvo kojim e stvariti svoj deiji san-
biti bogat, moan, potovan- i tako
neutralisati snano oseanje bede,
siromatva i poniavajueg poloaja,
koji je poneo iz detinjstva u

Tito je 1978 .g zvanino posetio SAD a 1979 g.
presedavao Nesvrstanima u Havani.
adolescenciju , ali i ka zrelim godinama,
ako i njegova snana odluka da se toga
rei, sinula mi je odavno, kada sam
jednom sluao delove intervijua koji je
sa njim vodio Veljko Bulaji. Tito je
govorio o svoji razmiljenjima da
emigrira u Ameriku, negde oko 1910 .
godine. Period boravka
u kaznionicama ( 1929-
1934), potom brojni
boravci u Moskvi i
Parizu, kao i brojna
putovanja po
Jugoslaviji, poptuno su
neistraeni deo Brozove
biografije. ...Kako je
bioloki i samim tim
maskulno poputao ,
dolazilo je do
naglaenih znakova
feminiziranosti pomno
ofarbana
2
i ondulirana
kosa, manikirani nokti.
Vuijak je zamenjen
pudlicama, vitak stas
postepenom preteranom
gojenju. Uivanje u jelu, njegov omiljeni
hobi, zaokruio mu je figuru. Inae, bio
je upadljjivo lep; to sam u mladosti uo
od brojnih sagovornika. Kad se 1945.
godine pojavio na kongresu
Antifaistikog fronta ena- AF,
ovacije koje je doiveo nisu bile znak
oduevljenja delegatkinja to vide

2
Knjievnik Ivan Ivanovi, zbog svog romana
CRVENI KRALJ, objavljenog 1972 g. je izgubio
posao profesora knjievnosti u Kurumliji, jer se
predpostavljalo da je sa tim naslovom aludirao na
Titovu ofarbanu kosu. Inae ceo roman je posveen
prljavim i zakulisnim igrama u domaem fudbalu sa
igraima od BG. klubova. Kanjen je sa dve godine
zatvora, uslovno na dve godine. Ivo Andri, na jedini
nobelovac, je zamerio piscu Ivanoviu to se nije suoio
sa odlaskom u zatvor. Posle toga desila mu se mnogo
vea kazna- niko nije smeo ( hteo) da ga objavljuje.
Ostao je , ipak, poznat po romanu : Arizani.
TITOVA JUGOSLAVIJA

5

generalnog sekretara nego to vide i
upadljivo privlanog mukarca. .
Njegov autoritet je, u poetku, sve do
poetka ustanka, proizilazio iz statusnog
mesta bio je number oline jedne
partije koja je u potpunosti prihvatila
boljevika pravila orgnizacije. . Naime,
kada je 1903. dolo do sukoba u
tadanjoj ruskoj Sociodemokratskoj
partiji oko prve take budueg satusa
Partije, mnogi delegati tog briselsko-
londonskog kongresa, nisu shvatili o
emu se radi. A radilo se jednostavno o
tome da grupa delegata koju je
predvodio Lenjin boljevici, traila
da partija bude organizovan
odred..monolitna i borbena, vrsto
organizovana, disciplinovana i voena
iz jednog centra imati vrstu
disciplinu. Dakle, Broz je bio primus
inter pares; njegovi sardnici i saborci su
mu se povinovali zbog autoriteta koji je
sa sobom nosila njegova funkcija.
Sluali su ga jer je bio generalni
sekretar, jer su bili obueni da mu se
bespogovorno pokoravaju, a ne zato
to je on bio Josip Broz, a kasnije sam
Tito. Taj statusni autoritet nije samo
proizilazio iz partijskog statuta, nego
prevashodno iz naina na koji ga je
Staljin primenjivao. On je ve tada bio
harizmatska linost i svoju harizmu
genseka generalnog sekretara, prenosio
je na sve sestrinske partije, tako da je to
mesto ve i pre dolaska odreene linosti
Gorki, Broz, nosio odreeni autoritet.


NEPRIKOSNOVEN I OKRUTAN

Meutim, Broz se brzo pretvara u
Tita. On za Moskvu dugo ostaje Valter,
ali u zemlji uporno radi na tome da
svoj statusni autoritet pretvori u
personalni. To mu, po mom miljenju,
uspeva tek negde oko 1944. Od tada je
on definitivno samo Tito. Broz je bio
veoma narcisoidna linost kao to su i
svi diktatori...Srednje visine, vrsto
graen, lep ovek, Broz je ostavljao
prijatan utisak na svoje sagovornike
zbog svog uglaenog i dostojanstvenog
ponaanja i naina komunikacije.
3
Bio je
potpuno spreman za pravi podvig da
kao voa male ilegalne partije koja se
spremala za oruanu borbu osvoji vlast...
Klasian avanturista bez pravog doma i
porodice. Svoju tenju ka lutanju korisno
je spojio sa potrebama partijskog rada i
organizovanja tada jo malobrojne KP.
Tako je imao opravdanje i pred sobom i
pred svojom porodicom ...Uostalom,
kada je postao gensek, pravila
korespodencije nalagala su da bude to
manje pitan a da se na pitano obino ne
odgovora direktno. Veina partizanskih
voa u Srbiji 1941. pa i 1942. nisu znali
ko se krije iza imena Tito... I pored svih
mana, Broz je bio idealan ovek (
inteligentan) da sa ovako malom
partijskom organizacijom 6.600
komunista i 17.500 skojevaca , zapone
tako veliku akciju. Svi koji su sa njim
bili u vrhu Partije, nisu mu bili dorasli u
spretnosti, lukavosti, intuiciji,
procenjivanju situacije, brzini delovanja,
mirnoi i leernosti u opasnim
situacijama. Retko je, moda nekoliko
puta tokom rata u Uicu 1941
4
, na

3
Taj utisak je imao i Vladimir Nazor, koji je u svom
ratnom dnevniku : S parizanima , napisao da ga je J.B.
Tito podestio na lava , kada ga ja prvu put video i da je
ostavio prijatan utisak na njega. Bio je leeran i miran.
4
Sociolog Slobodan Gavrilovii u svom romanu :
Delat; preko svog glavnog junaka, opisuje scenu
povlaenja iz Uica, nakon napada Nemaca, koja oito
nije ni bilizu kako je prikazana u partizanskom fimu :
TITOVA JUGOSLAVIJA

6

Sutjesci 1943, u Drvaru 1944, izgubio
prisustvo duha, i to , uglavnom , na
krae vreme. Ukratko pravi ovek za
burno vreme...
Bio je ovek Moskve, kao i svi
generalni sekretari KP u Evropi.
Meutim, Broz je imao i neogranieno
ovlaenje da organizaciono osposobi
Partiju za budue
dogaaje. To je uradio
onako kako je to
njemu odgovaralo.
Njegovo organizovanje
Partije kao linog
borbenog odreda,
poivalo je na nekoliko
principa: politikom, a
esto i fizikom
unitavanju svih oblika
frakcionatva, kao i
svih onih koji su
sumnjali u Broza, a
potom i unitavanje
njegovih linih
neprijatelja kojih je bilo
mnogo; likvidiranju stare garde koja ga
je znala iz njegovog poetnikog
perioda- nije eleo nikakve savete od
starijih drugova ; uspostavljanju grupe
saradnika meu kojima je on, po statusu
i godinama, bio neprikosnoveni
auoriteta;veoma izraenim
organizacionim sposobnostima, kao i
pomno izabranim saradnicima za
odreene poslove:Tempa je
upotrebljavao za jedne, Rankovia za
druge, ilasa za tree zadatke. Broz je
1941. bio spretna , SPOSOBNA I
OKRETNA, ALI ESTO I OKRUTNA,
inteligentna borbena maina, ovek sa
uroenom sposobnou da uspostavi

Uika republika. Tito se tokom povlaenja izgubio u
noi
dominaciju, autoritet i da, mada moram
da se ogradim uglavnom na politike
aspekte problema. O vojnim
sposobnostima, autor feljtona, navodi:
da ima drugo miljenje, koje ne iznosi.
ODNOS I SUKOB SA STALJINOM

Tito je od poetka
ustanka, 1941
godine, svesno
prenebregavao
savete Moskve u
pogledu
strategisjkih
opredeljenja
ustanka. Moskva ga
je obuzdavala u
njegovoj
ideolokoj
radikalnosti, traei
da vodi
oslobodilaki rat a
ne klasinu
revoliciju, a Tito je,
uglavnom , terao
po svome. U SUTINI SUKOB
STALJIN TITO bio je sukob dve
izrazito narcistike linosti, veoma
osetljive na znake nipodatavanja
hijerarhije i remeenja ustanovljenog
reda stvari. Sa podozrenjem je gledao na
sve Titove postupke i svojom
paranoidnom intuicijom, jasno naslutio
da ovaj ima nameru da se u potpunosti
odvoji. Tito je to, naravno, tada krio,
obuzdavo se , a svoj narcizam hranio
surogatima drugog voe, kraljevskom
doecima po zemljama narodne
demokratije, komplikovanim
protokolom i tonjenjem u luksuz,
vodei ivot koji je imao malo veze sa
malo veze sa asketizmom
TITOVA JUGOSLAVIJA

7

revolucionara. Staljin je 1948. Godine
ve pokazivao znake dubokog
POREMEAJA LINOSTI. Staljinova
paranoidna linost funkcionisala je dobo
sve do kasnih ezdesetih godina. Kada je
napunio 70 godina poeo je da pokazuje
znake, takozvanog involutivnog
paranoidnog stanja, pravog duevnog
oboljenja u koje dominiraju klasine
paranoidne ideje proganjanja,
sumnjiavosti,
nepoverenja, uz
stalno prisutnu ideju
da je objekat
agresije i okoline,
posebno neke osobe
iz te
okoline...struktura
Titove linosti
potpuno je
drugaija. On je
ekstrovertan tip,
sposoban za brzo
uspostvaljanje
komunikacije koja
esto moe imati
emocionalnu notu, i
izrazito
hedonistikog ivotnog stila. Staljin je
hladan i nikoga sem svoju prvu enu
Jekatarinu Svanidze, nije ni voleo, Tito
je sav okrenut ivotnim zadovoljstvima (
hedonista pr. .K.) , posebno telesnim.
Staljin je asketa...Tito voli ensko
drutvo. Uiva ne samo u telesnim nego i
vantelesnim aspektima komunikacije sa
suprotnim polom. Staljin zazire, dobro
zna da ga enska osoba, sa svojom
razvijenom intuicijom, moe znatno
pre proitati nego mukarac. .. ..


Branislav Lali : Milovan ilas
( vernik, buntovnik, muenik) ;
Veernje novosti; Beograd; 2011.
Mek povez; 245 str. Sa fotografijama.
Milovan ilas je tokom II svetskog rata
uz Aleksandra Rankovia i Edvarda
Kardelja, bio u prvom krugu Titovih
saradnika. Bio je Titov miljenik .
Napisao je proglas Staljinu 1948 g. i
kumovao je novom nazivu -
Saveza Komunista. Na
izborima 1952 g. imao je
najvie glasova od delegata
za Skuptinu. Ali prvi je
izbaen iz Brozovog
okruenja zbog tekstova
koje je objavljivao u Borbi
do 1953 g., na Treem
plenumu CK SKJ. Na
plenumu jedinu podrku
je imao od bive supruge
Mitre Mitrovi, sa kojom
se razveo 1952 god. i
Vladimira Dedijera. Jedan
od najbliih saboraca
Svetozar Vukmanovi
Tempo ga je takoe napao.
Boa Maslari je, u ostraenosti je
preterao svaku meru i ilasa nazvao da
je trocistiko govno. Kad je izbaen
iz partije, nije imao prijatelja. Jedini
koji je pokuao da se drui sa njim bio je
Dragoslav Mihailovi Mihiz koji je
zbog toga prebaen u Novi Sad, na
mesto direktora Matice srpske. ilas je
proveo u zatvoru u KPZ Sremska
Mitrovica ukupno devet (9) god. Od
1956. do 1966 g. bio je u zatvoru:
zbog davanja izjava stranim novinarima i
tokom kazne mu je izreena kazna od
sedam ( 7 ) godina zbog objavljivanja
knjige : Nove klase u SAD. Puten je
TITOVA JUGOSLAVIJA

8

uslovno 1961., da bi 1962 . bio osuen
na pet ( 5) godina, zbog knjige
objavljene na zapadu: Razgovori sa
Staljinom. Konana osuda je bila
trinaest ( 13) godina robije. Za svo to
vreme njegova nova supruga tefanija
Bari, sa sinom Aleksom i ilasovom
majkom su ivele u stanu u Palmotievoj
br. 8 u Beogradu, gde je iveo sve do
1995g. Sahranjen je u porodinoj
grobnici u rodnom Podbiu, kod
Mojkovca u Crnoj Gori. ....U knjizi
Druenje sa Titom , koju je zavrio
pred kraj Brozovog ivota, ilas se
vratio na temu izgubljenog morala sa
dedinjskih padina, stavljajui u sam
centar rasipniki sjaj prvog oveka
jugoslovenske revolucije. : - Sklonost ka
luksuzu, bila je nedoljiva, mada
sporedna u Titovom samovoljnom
posedovanju dvoraca
5
, naroito onih
kraljevskih. Bitna je u tome kao i u
svemu bitnom kod Tita- bila vlast,
ostvarivanje apsolutne, autokratske
vlasti. I to vlasti dvorske nad dravom
i partijom. ...ilas pokree pitanje:
Zato je Josip Broz tako naglo pohitao u
luksuz? On kae da je Tito oseao
da se tak nadovezuje na monarhistiku
tradiciju vladavine i vladanja, vlasti i
vladara. ..Najbolji su posluni graani,
drava poiva na odanim
graanima..Posvajanje dvoraca
neuporedivo je znaajnije u podreivanju
partije Titovoj linosti i u unoenju, u

5
Vladimir Dedijer svedoi da je Tito do kraja
ivota sakupio kolekciju od 32 dvorca! Imao ih
je svuda na Dedinju, Brionima, Brdu kod
Kranja,u Bugojnu, Igalu, Karaorevu.
Njegova prva roendanska tafeta koja je, na
inicijativu Rata Dugonjia, noena posle rata,
pretvorila se u Dan mladosti, a u dravi bratstva
i jedinstva , svih est republika i dve pokrajine
imali su gradove sa imenom Tito.
partijsku i univerzalnu , komunistiku
ideju oboavanja njegove linosti. Ako
Tito nije ideolog kao Lenjin onda nije
bio ideolog ni kao Staljin. To unoenje,
to spajanje, se moglo obaviti jedino kroz
apsolutnu vlast, uz pomo sjaja same
vlasti. Tito nikada, a pogotovu na vlasti,
nije bio skroman i obian kao to su bili
Staljin i Mao: spoljni sjaj je njemu bio
neophodan, ne samo zbog intimnih,
skorojevikih nagona i nadovezivanja na
tradicionalni monarhizam, nego kao i
nadoknada ideoloke neznanosti i
kolske neuenosti. ..Titove uniforme su,
kao i sve njegovo, morale biti prave i
jedine: Grb na opasau mu je izraen od
istoga zlata, pa mu je zbog teine malko
spadao. A sluio se masivnim zlatnim
perom... Tito je za sebe izgradio poseban
stil i poseban protokol. Njegova stolica
se izdvajala izgledom, odeu je menjao
tri etiri puta preko dana, ve prema
znaaju i utisku koji je hteo da
ostavi...Kvarcovao se redovno, farbao je
kosu, umetali su mu snano bela zubala.
I mada nije imao nude da istie svoju
krepkost , jer je po prirodi bio krepak i
ivahan hodao je i drao se na
priredbama ilije i energinije nego to
je trebalo... ( B. Lali; 2011, 101; 104 )



TITOVA JUGOSLAVIJA

9

Miroslava Krsti; Biografija
Josipa Broza Tita, 1982-1939.
1982. 7 maja ( 25. Maj sam Tito
odredio) u porodici Marije i Franje Broz,
u selu Kumrovcu u Hrvatskoj rodilo se
sedmo dete , od njih petnestoro, Josip...
1900 - 1904. Josip Broz pohaa
osnovnu kolu u Kumrovcu.; 1905
1907. Od leta do 1907. Boravi na
imanju svog ujaka.; 1907. : sa oevim
roakom Franjom Brozom, 14- godinji
Josip Broz odlazi u Sisak . Najpre radi u
kantini Ignjaca trigla a zatim
svojevoljno poinje da ui bavarski zanat
u radionici Nikole Karasa. ; 1910.
23.09. J.B. zavrava egrtsku kolu u
Sisku. U oktobru, novembru i decembru
, kao kalfa Josip Broz je zaposlen u
bravarskoj radionici Haramine u Ilici. U
oktobru iste godine Josip Broz se
ulanjuje u Savez kovarskih radnika i u
Socijaldemokrasku stranku Hrvaske i
Slovenije. ; 19. novembra, Josip Broz
uestvuje u ulinim demosnstracijama
protiv promaarskle politike Nikole
Tomaia.; 1911. 13.III. zaposlio se u
Zagrebu u mehaniarsku radnju radnju
za opravku automobila, bicikla i maina.
; 01.V. ; Josip Broz je uestvovao u
Majskoj konferenciji u Zagrebu, koja je
imala karakter, antireim ske
demonstracije. Sredinom jula J.B. se
zapoljava u fabrici metalskih proizvoda
u Kamniku.
1912. V. - J.B. odlazi u eku , prvo
Junce- enkov, zatim u Plzenj.; IX.-
prelazi u nemake pokrajine Bavarsku i
Rur.; X. - J.B. se zapoljava u Beu u
fabrikama: Gridl, Dajhmler, zatim
kao probni voza novih automobila.
1913. Regrutacija najpre u Carski puk u
Beu a zatim u 25- ti domobranski puk
u Zagrebu; XII - zbog antiratnih izjava
vodniki J.B. zatvoren u Petrovaradinsku
tvavau. ; 1915. 04.06. prilikom
zavrnih borbi Karpateske operacije, J.B.
je ranjen a zatim zaroboljen. ; 1917. U
Petrogradu J. B. Uestvuje u istorijskim
demonstracijama protiv Privremene
vlade. ; 1918. u Omsku J.B. ulanjen u
internacionalnu Crvenu gardu. ; 1920.
J.B. i ruskinja Pelagija Belousova
venani u Omsku.; III. Primlljen je za
lana jugoslovenske Ruske komunistike
partije boljevika. ; U jesen J.B. je
stigao u kraljevinu SHS , najpre u
Maribor pa u Zagreb gde se zaposlio u
mehaniarskoj radionici Filipa Bauma.
Ulanjuje se u sindikat i KPJ. ; 1921.
II. J.B. se zaposlio ka omainista u
mlinu Samuela Polaka u Velikom
Trojstvu kod Bjelovara ( Hrvatska) .;
1924. I. Na pogrebu komuniste
Vencislava Valente, J.B. se oprostio od
mrtvog druga : zaklinjujui se da e se
do kraja ivota boriti za komunistike
ideje. Zbog ovog istupa J.B. biva
zatvoren od strane policije. ; 1925. 21.X.
J.B. u dogovoru sa partijskim
drugovima se zapoljava u
Brodogradilitu, u Kraljevici.;
1926.24.VIII. poeo je uspean
desetodnevni trajk bropdogradilinih
radnica u Kraljevici koji je organizovao
J.B. ; 02.X. J.B. otputen iz
brodogadilita i odlazi u Beograd.
1927. I. JB. Se zaposlio u Smederevskoj
Palanci u fabrici vagona ali zbog
sindikalnog rada otputen je; III. Mesecu
iz fabrike vagona. IV. Zapoljava se u
Zagebu u bravarskoj rdionici Dragutina
H. Postaje lan mesnog komiteta KPJ u
Zagrebu. ; VI- postaje sekretar
oblasnog odbora Saveza metalaca za
Hrvatsku. VII izabran za
TITOVA JUGOSLAVIJA

10

organizacionog sekretara Mesnog
komiteta KPJ u Zagrebu; 4. VII. J.B.
uhapen; 28.X.; na suenju J.B. u
Ogulinu, osuen na 7 meseci robije, to
je Kasacioni sud smanjio na est ( 6)
meseci. ; 1928. na osmj mesnoj
konferenciji 25. I 206. II .J.B. izabran z
apolitikog sekretara Mesnog komiteta;
V. KOMINTERNA prihvata njegove
stavove sa VIII konferencije i upuuje
otvpreno pismo svim lanovima KPJ:
JOSIP BROZ IZABRAN ZA
ZAMENIKA ORGANIZACIONOG
SEKRETARA BIROA CK KPJ. 6. X.-
poelo suenje J.B. i drugovima u tzv .
Bombakom procesu. 14.XI.- J.B.
osuen na pet godina robije, koju je
izdravao u od 1929. U Lepoglavi a
potom 1933 g. u Mariboru od 1934.
Izdava u Ogulinu preostalu kaznu. ;
1934.III. straarno sproveden u rodni
Kumrovec, povlai se u ilegalu, odlazi u
Sombor a zatim u Zagreb. 11.VII.
koptiran za lana poltibirao CK
KPJ.; 24. -25. XII. na IV zemaljskoj
konfereniciji KPJ u Ljubljani potvren
izbor J.B. u Politbiro C.K. KPJ.
1935. odlukom CK KPJ J.B. je u
februarau odlazi u Moskvu kao lan
balkanskog sekretara kominterne.
25.VIII. prisustvuje na sedmom
kongresu kominterne sa delegacijom
KPJ. X. - vratio se u Jugoslaviju. 1937.-
U Anindolu kod Sombora odran
osniva ili kongres KP Hrvatske koji je
organizovao J.B. ; 17. VIII. na poziv
Rodoljuba oakovia i Sretene
ujovia , J.B. doputovao u Pariz i
preuzeo rukovoenje radom KPJ: 1938.
21.I. CK.KPJ odluuje da J.B. odgovara
za rad nejvieg partijskog rukovodstva.
20.X. sekretar kominterne Dimitrov
obevestio je u Moskvi, Josipa Broza da
je imenovan za politikog sekretara CK
KPJ.
UTISCI: Zanimljivo je da itajui biografiju
J.B. Tita, koju je za vreme njegove vladavine
napisala uiteljica Miroslava Krsti, ona nije
ulepavana. Tito je, izgleda, od kole
imao samo IV. razreda O.. i bravarski
zanat. Oni koju su paljivo prouavali
njegovu prolost, ili su od injenice da
je J.B.T. izmiljena linost. Ipak, realnije
je da su se neki podaci preutali, koji su
tada bili osetljivi. Najpre se preutkivalo
Titovo uee na strani austrougaraske
vojske u borbama u zapadnoj Srbiji, gde
su se vodile teke borbe. Takoe nejasan
je njegov boravak u Rusiji i relativno
kasno ulanjivanje u Komunistiku
partiju. Ostaje injenica da Tito imao
sposobnosti za lini marketing, ali da je
znao da pored sebe dri one koji su
umeli da ire harizmu o njemu. Meu
prvima to je bio hrvatski pesnik
Vladimir Nazor. Znao je da bira
saradnike. U vremenu pre, tokom i posle
rata to je bio Moa Pijade. Najdui
saradniki vek od 40 godina je imao
Edvard Kardelj. Tokom rata uz Tita su
bili Aleksandar Rankovi i Milovan
ilas. Provog kojeg se oslobodio bio je
Milovan ilas, zbog tekstova objavljenih
u Borbi, tokom 1952 g. Zbog afere
prislukivanja smenjen je Aleksandar
Rankovi. U meuvremenu Slobodan
Penezi Krcun je poginuo u
saobraajnoj nesrei... Zanimljivo je
da se Tito nekoliko puta enio. Prva
supruga mu je bila ruskinja Pelagija,
koja mu je rodila sina Aleksandra,
potom Herta Has sa kojom je imao sina
Miu. Tokom rata ivotna saputnica i
lina sekretarica je bila Davorjanka
TITOVA JUGOSLAVIJA

11

Zdenka Paunovi.
6
Koja je umrla od
tuberkuloze posle rata i sahranjena u
Beogradu na Belom dvoru. Posledanja
supruga je bila Jovanka Budisavljevi
Broz, koja je bila mlaa od Tita 32 god.



DRUZE TITO MI TI SE
KUNEMO
Muzika: Djordje Novkovi,
tekst: Mira Alekovi,
aranzman: Rajmond Ruic

Godine su prosle pune muka.
Ginulo se za slobodu nijemo.
Ili s pjesmom umesto jauka,
Druze Tito mi ti se kunemo.

Veselje se siri na sve strane,
sad slobodno po zemlji idemo.
Al' velike pamticemo dane,

6
U knjizi Tito ilustrovana fotografija , na 53 stani se
nalazi slika br.68. pored koje pie : Tito diktira svojoj
sekretarici Olgi Nini. Inae , u pomenutom albumu,
fotografije J.B. Tita nisu hronoloki poreane, po
godinama. Tako da se na jednoj istoj strani nalaze slike
na kojima je Tito sniman: sl. Br. 135- 1978 g. u
Karaorevu na radnoj sednici; sl. Br. 136.- 1975. Poseta
Kurta Valdhajma na Brionima I slika. Br. 137, slika sa
lanovima ansambla iz Omska 1966 g. Dakle slike u
razmaku od 14 godina, sa nalaze na istim stranama.
Druze Tito mi ti se kunemo.
Praznik silazi na ulice nase,
u oblake da letimo smjelo.
Nase pjesme svi neka se plase,
Druze Tito mi ti se kunemo
ORE BALAEVI:
RACUNAJTE NA NAS
U ime svih nas iz pedeset i neke
za zakletvu Titu ja spevo sam stih.
Ne spominjem proslost i bitke daleke,
jer rodjen sam tek posle njih.
Al' zivot pred nama jos bitaka skriva
i preti nam, preti o duboki vir.
Ja znam da nas ceka jos sto ofanziva
jer moramo cuvati mir.
Racunajte na nas.
Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok,
jer slusamo ploce i sviramo rok.
Al' negde u nama je bitaka plam
i kazem vam sta dobro znam:
'Racunajte na nas.
' U ime svih nas iz pedeset i neke
za zakletvu Titu sam spevala stih.
Ne spominjem proslost i bitke daleke,
jer rodjena sam posle njih.
U nama je sudbina buducih dana
i neki se mozda plase za nju.
Kroz vene nam protice krv partizana
i mi znamo za sto smo tu.
Racunajte na nas.
Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok,
jer slusamo ploce i sviramo rok.
Al' negde u nama je bitaka plam
i kazem vam sta dobro znam: 'Racunajte
na nas.

TITOVA JUGOSLAVIJA

12

PARALELE: AKTUELNO I DANAS
( tekstovi iz NIN-ova od 1976.do.1980.)


Direktor NIP Politika :
Vukoje Bulatovii
Glavni I odgovorni urednik:
Dragan Markovi
Redakcijski kolegijum: Milo Miovi
( zam.gl. i od. Ured. ) Petar Stojakovi (
pomo. Glav. I odg. Ured. ) Miodrag
Marovi, Vladimir Stojin, Mirko
Klarin, Sergije Luka, Mirko eki i
Strevan Niki.
Redakcija:
Teodor Aneli, Slobodanka Ast,
Branko Beli, Milo Vasi, Mirjana
Vueti, Milovan Gligorijevi, Jug
Grizelj, Milena Dimitrijevi, Petar Ignja,
Miloje Lageti, Milenko Milievi,
Milo Miloevi, Zoran Mihailovi,
edomir Novakovi, Tomislav Peternek,
Rosanda Popovi, Milan Rusi, Danilo
Rui, Stevan Stani, Zvonimir Simi,
Bogdan Tirnani, Tomislav Dadi,
Dejan inkovi , Hari tajner.


Naveu par iseaka iz tekstova NIN-a ,
su mogli biti pisani i danas. Zapanjuje
kako su se ogrpomni problemi, kao to
su poplave, deponija smea, nametanja
fudbalskih utakmica, ostale prisutne i
dan danas. Kad bih se ovi NIN- ovi
tekstovi objavili u bilo kojim dnevnim
novinama, ispalo bi da su ih pisali
nedavno: uz raspevanu Slobodanku Ast,
sofisticiranog Juga Grezelja, udarne
pesnice su bili: Milo Vasi, Petar
Ignja ( marksizam) , Zvonko Simi (
kriminal), Tomislav Dai ( JAT)....


Hronine poplave u Srbiji : Valjevo 2014.

OPOMENA
Nedelju dana sluamo i itamo
nepovoljne vesti. Dopisnici sa svih
strana javljaju da je vodena stihija u
mnogim selima i gradovima ostavila
pravu pusto za sobom. Najtee je
pogoena zapadna Srbija, u kojoj je
poplavama zahvaeno dvadeset veinom
nerazvijenih optina...U Lebanu , gde je
80 odsto stambenog prostora bilo pod
vodom i gde ve ima na stotine
poruenih domainstava, ivot je
potpuno paralisan. U dvadeset sela ove
siromane komune vie od dve hiljada
TITOVA JUGOSLAVIJA

13

domova je poplavljeno. U Bujanovcu od
700 poplavljenih kua pedeset je
srueno. U okolini Leskovca poplavljeno
je 4.500 stambenih objekata i povrine
od 15.000 hektara najplodnijeg zemljita,
a u samom gradu vodena stihija je
zahvatila dve hiljade stambenih zgrada.
U Svetozarevu 120 porodica ostalo je
bez krova nad glavom...Nai ljudi e i
ovog puta ispoljiti visoku svest i
solidarnost sa nastradalima, kao to se
uvek inili u slinim
situacijama...Ostaje ipak da se
razmilja, danas mnogo serioznije
nego do sada, koliko je ovo podruije
Srbije, biti zavisno od neba i oblaka.
Odavno se zna, bar sto godina unazad,
da Morava, koja se svojim pritokama
obuhvata 42 odsto teritorije Srbije, ne
predstavlja samo ogromno prirodno
bogatstvo, ve i veliku opasnost.
Ciklusom katastrofalnih poplava
Morva to stalno pokazuje. Poznato je
da postoji i Program za regulaciju
sliva Morave, koji je usvojen pre
desetak godina i na ijoj izradi su
angaovane mnoge poznate i priznate
institucije..
Da bi se ogromne povrine zemljita
zatitile od erozije, bujica i poplava
Programom za regulaciju sliva Morave
predvieno je da se izgrade brane za 18
akumulacionih jezera koja bi mogla da
prime oko dve milijarde i dvesta miliona
kubika vode ..Prvom fazom Programa
bilo je predvieno da se do 1975.
godine izgradi 12 akumulacionih
jezera i vei deo regulacionih i
antiregulacionih radova. Na alost, do
toga roka je regulisan samo donji tok
Morave i zapoeta izgradnja dve
akumulacije. Sve drugo je ostavljeno da
eka bolja vremena , iako je vei deo
predvienih sredstava utroen. (NIN
; br. 1327. 13. Jun. 1976. ). Autor:
Milo Miovi
VELIKA FABRIKA SMEA

Deponija u Vini kod Beograda.
Beli grad Beograd proizveo je 1974.
Preko 250.000 tona ubreta. Ova tonaa
se svake godine poveava. Koliina
ubreta i njegov kvalitet u direktoj vezi
sa nivoom ivotnog standarda. to smo
bogatiji, bacamo vie i sve bolje stvari
Beograd je svoje smee ostavljao na
raznim mestima. Na ubretu stoje
Beogradsko sajmite i deo Novog
Beograda. Poslednja velika deponija,
Ada Huja, otvorena je 1962. godine kao
privremeno reenje a ove godine bi
trebalo da se zatvori. Kao privremena,
ova se deponija od poetka nije bila
opremljena kako treba. Ne moe se
nigde pronai ni elaborat za nju.
etrnaest godina se u neposrednoj blizini
grada punilo se ubrite koje ni po emu
ne odgovara minimalnim higijenskim
zahtevima. Ranko Manojlovi, naelnik
Gradskog sekretarijatata za komunalne
poslove, ne krije zabrinutost: Mi emo
otvoriti dve kontrolisane, higijanske
deponije kod Vine i Batajnice.
Meutim deponije nisu reenja na
dui rok. Beograd stvara godinje i dva
i po miliona kubika ubreta, sa
TITOVA JUGOSLAVIJA

14

poveanjem od trideset odsto svake
godine. Generalni
urbanistiki plan predvideo je i
kombinaciju naina za unitavanje
smea: spaljivanje i deponovanje.
Gradske vlasti planiraju da otvore dva
ureaja za spaljivanje smea jednog
dana. Takoe se razmatra i mogunost
odvoenja ubreta lepovima niz Dunav,
do Velikoselskog rita i nasipanje
tamnjokih movara. Meutim, pei za
spaljivanje su skupe a vodeni transport
treba prvo da rei pitanje pretovara i
druge probleme. Opti utisak je da se
grad do sada nije bavio ovim pitanjima
na sistematian nain. Moda i zato to
je na psiholoki stav prema ubretu
uopte prestajao kod kante u koju ili
pored koje smo reeno ubre prosipali.
Preduzee Gradska istoa na
izvestan nain ilustruje svojom
sudbinom ovakav stav. Strunjaci su
nekada bili upuivani tamo na rad po
specjalanom partijskom zaduenju ili
po kazni. (autor : Milo Vasi ; NIN,
br. 1328; 20 jun 1976;)



Glumac Slavko timac u ulozi Trte u filmu
Specijalno vaspitanje u reiji Gorana
Markovia.


OFANZIVA OSMA: NA GIMNAZIJE

.... U Osmoj beogradskoj gimnaziji bilo
je mesta za 210 novih uenika. Kao
jedino merilo za upis vaio je prema
dogovoru uspeh postignut u
prethodnom kolovanju, koji je
najboljima donosio 125 bodova. Na
konkurs se javilo 550 uenika , i to 365
odlikaa i vukovaca. Lako je sad
utvrditi da ak ni 155 odlinih nije
moglo da bude primljno, jer je
konkurencija bila izuzetna: 117 bodova
bilo je malo....Istovremeno, stanje u
Mainskom kolskom centru
Beograd je sledee: na konkurs kole
za kvalifkovane radnike stiglo je
tridesetak prijava, a mesta ima za deset
puta vie uenika. Nije ni ovde teko
zakljui ta e se desiti: ova i ovoj sline
kole primie sve ostale, bez obzira na
uspeh. .. Mnogi s kojima smo
razgovarali se slau se da je
privlanost gimnazije pre svega tome
to ona kasnije, otvara sva
visokokolska vrata. Uenici i njihovi
roditelji dobijaju , tako, jo etiri
godine razmiljanja do konanog
profesionalnog opredeljenja, koje u
vemenu u kojem ivimo esto moe da
bude sudbonosno, jer od toga ta e
neko biti zavisi da li e i , i gde raditi,
i koliko e zardjivati. .
7
.. ( Petar Ignja
: NIN; br. 1327; 13. Jun. 1976. )

7
U Jugoslaviji nekada a i sada u Srbiji je veito vaila
krilatica: Nije bitno ta radi, nego gde radi. U
Valjevskom kraju sinonim za dobre plate je godinama
REIK Kolubara. Tako je odavno primeeno je da su
higijeniarke ( tetkice) po Domovima zdravlja i srednjim
kolama - situiranije od , pojedinih doktorki i profesora.
To svakako srozava ugled fakultetski obrazovanih ljudi u
pomenutim ustanovama. U obrzovnom sistemu pravi
galimatijas su napravile diplome steene u privatnim
fakultetima. I ako se na njih gleda podsmeljivo,
pojednici sa tim diploma zavravaju na rukovodeim
funkcijama ili ostaju na njima , gde su dosada bili.
TITOVA JUGOSLAVIJA

15


Kragujevaka Gimnazija

SUDBINA GIMNAZIJA
ta e biti s gimnazijom, hoe li nestati
ili e se ve neka uklopiti u u novi
reformisani sistem vaspitanja i
obrazovanja pitanje koje se sve ee
postavlja na sastancima i na zborovima
nastavnika i strunih aktiva kole. Ako
izmene budu temeljite, ta e biti s nama,
hoemo li ostati bez posla? pitaju se
mnogi nastavnici. Gimanzija kao
institucija uklapa se u novi sistem ali se
ljudi ne uklapaju kae Milivoje
Aleksi v.d. Republikog zavoda za
unapreenje vaspitanja i obrazovanja SR
Srbije. Nije cilj reforme da ljudi ostanu
bez posla, nego da se stvori takav
obrazovni sistem, u kojem ni jedna kola
nee spremati samo za studije nego e
sve kole , posle osnovne , spremati i za
rad. Gimnazija je koja je dosad spremala
iskljuivo za studije ( manje od 50 odsto
gimnazijalaca zavrava studije koje u
proseku traju 7,5 god. ) nije efikasno
izvravala ni taj svoj domai zadatak...U
novom gimnazijskom programu 26 odsto
nastavnog gradiva namenjeno je
predmetima opte kulture i drutveno
ekonomskim disciplinama. Okosnicu
nastavnog sadraja ovog dela programa
inie maternji jezik sa knjievnou,
strani jezik, marksizam i samoupravni
socijalizma i fiziko vaspitanje...Tako se
dolo do etiri smera reformisane
gimnazije: jeziko humanistikog,
drutveno ekonomskog, prirodno
tehnikog i matematiko
tehnikog...Svaka od ta etiri smera
osposobljavae za rad i davati gotovo
zanimanje, ali e isto tako omoguavati
nastavljanje kolovanja na univerzitetu.
Tako e svreni gimnazijalac sa
jeziko hunamistikog smera moi da
se zaposli kao prevodilac, inkorespodent,
recepcionar, turistiki vodi, lektor,
korektor, arhivar, akviziter, pomonik
arheologa, muzeologa, etnologa,
organizator emisije, sekretar emisije... (
S. Staji; NIN; br. 1327; 13. Jun.
1976.)

...NOVA KOLA- DRUGA FAZA:
Na koncept je vrlo slian vedskom i
istononemakom. Meutim veani
nude u zavrnoj fazi srednjeg
obrazovanja samo 25 smerova, to znai
da omoguuju uenicima da se zaposle u
struci, a ne na radnom mestu.
Obrazovanje za radno mesto preputa se
fabrici, bolnici, banci, muzeju. Lavina od
nekoliko stotina zanimanja donela je ne
samo one esto pominjane lingvistike
nakazice, usmeriva potanskih
poiljki uteza , jezgrar, salatar
, izraiva gornjih delova obue .
Ilo se u krajnosti i u drugom pravcu. Da
bi se neka zanimanja uinila privlanim
tedro je deljena titula tehniara. Mi smo
narod koji voli titule i titulice, pa e
TITOVA JUGOSLAVIJA

16

druga faza kolovati mlekare- tehniare,
kozmetiare- tehniare, konobare-
tehniare, tehniare za mesne
kancelarije, tehniare za poslove
osiguranja, medicinske sestre- tehniare,
ekonomske tehniare... iveli
tehniari. ( Slobodanka Ast; NIN, br.
1474, 1978).

Udbenik koji nije bio omiljen...

KNJIGA ZA (M)UENIKE

U smederevskom kolskom centru
Milentije Popovi , pedagoka sluba
putem anketiranja uenika, utvrdila je
da je marskizam nastavni predmet
kojeg uenici samtraju najteim. Bilo je
u koli odeljenja u kojima je dve treine
uenika ( 20 35 ) iz marskizma
zaradilo jedinice. Uz pomo pedagoga i
psihologa pomenutog kolskog centra u
Smederevu, NIN je anketirao stotinak
srednjokolaca. Na prste se mogu
izbrojati odgovori : nema tekoa s
Marksizmom. Ogromna veina priznaje
da im ovaj predmet zadaje mnogo muka,
a kau i zato : nemam dovoljno
predznanja , predmet mi je
nezanimljiv , nastavnik mnogo
trai , iz udbenika ne moe da se
ui. Profesori marksizma krive
udbenik a prof. Dr. Miroslav Peujli,
rektor Beogradskog univerziteta kae :
Markizam se ne moe pravdati ni
inovniki , ni popovski, ako ne elimo
da nas stigne kazna. Smisao tog
obrazovanja je da mlada generacija
istrauje i menja svet, a ne da buba
formule. Marksizam nisu citati , ve
najnaprednija svest naeg vremena-
kae Peujli. ( Petar Ignja; NIN; br.
1416; februar 1978 ) .

MOBING: SAMOVOLJI NIKAD
KRAJA - sliaj dr. Ristovi

Blagoje Ristovi, po zanimanju
fiziko-hemiar i doktor tih nauka,
zaposlio se prole godine u vrakoj
fabrici lekova : Hemofarm, a ne ba
davno dobio je otkaz pre isteka
odreenog vremena. Po njegovoj prii,
posao u vrakoj fabrici lekova obavljao
je sa vie entuzijazma i energije nego
ijedan do tada. : - Imao sam elju da bar
neki plodovi rada mog rada ostanu u
gradu gde sam proveo mladost, uio
kolu. Zato sam.. koristei svoje iskustvo
pokuao da bolje organizujem rad cele
laboratorije. Ali reeno mi je da sa
nainom mog rada ne slau generalni i
tehniki direktor. Reeno mi je da
ubudue ne vrim nikakve promene...
Prvo sam bio pokuao da razgovaram o
tome na strunom kolegijumu, ali sam
video da od toga nema nita. Otiao sam
god generalnog direktora, koji mi je
rekao da je njemu i ljudima dosta do
sastanenja i da smo ovde da radimo a ne
da priamo...Stvari su poele loe da se
razvijaju...Dolo je do sukoba sa
tehnikim direktorom i sa efom
laboratorije...Prestao je svaki kontakt
TITOVA JUGOSLAVIJA

17

sa predpostavljenima.... Jednog dana
pozvan sam kod generalnog direktora.
Odmah je poeo da vie na mene
nazivajui me bezveznjakom i
neznalicom, uz napomenu da se
konano pokazalo kako je bio u pravu
kada je tvrdio da im takvi tipovi kao
ja nisu potrebni ... Na kraju dr.
Ristovi na jednom zboru radnih ljudi je
kritikovao stanje u fabrici, rukovodioce,
i da je tom prilikom, pored ostalog rekao
da se ne sme olako dozvoliti ponaanje
prema samoupravljanju i da je poslednje
vreme da se rukovodiocima skrene
panja da ubudue vane odluke
paljivije razmotre, pre nego to ih
iznesu pred kolektiv i od njega trae
pokrie... Malo zatim,
Blagoju Ristoviu, je urueno
obavetenje o prestanku radnog odnosa
. Potpisao ga je generalni direktor
Boko Savi dipl. ekonomista koji kae:
- ...Ristovi zbog svog ponaanja nije bio
za na kolektiv, unosio je nemir, trovao
meuljudske odnose. Mislim da takvog
oveka niko nee. Uostalom i mi smo ga
primili na intervenciju nekih ljudi iz
grada, prosto uzeli smo ga sa biroa
nezaposlenih. Tehniki direktor Vasa
Beljin, magistar farmacije , tvrdi da su
doktora Ristovia obuavale nae ene i
laboratorije i jo kae da bi oni davno
propali da su radili onako kako je doktor
hteo, i dodaje : - Taj profil strunjaka
nama nije potreban. ef laboratorije i
magistar farmacije Mila Raki, koja je
bila neposredni rukovodilac doktora
Ristovia, kae da se on njega mnogo
oekivalo , a da je malo dao jer je imao
najbolje uslove za rad: - to sam vie sa
njim razgovarala , sve sam vie shvatala
da on pripada onim ljudima koji sve
negiraju. A esto je kritikovao
rukovodioce. Znala sam da je iveo na
Zapadu ( boravio u Nemakoj na
specijalizaciji gde je i doktorirao) i
govorila sam da se sada mora
aklimatizovati,uklopiti u
samoupravljanje.
On to, izgleda, nije mogao.. I opet
pitanje: zar zbilja za jednog visokog
strunjaka, iskusnog radnika ( 12 godina
u struci ) nema mesta u fabrici koja se
razvija, osvaja trite u zemlji i
inostranstvu?. ( Autor: Petar Ignja:
NIN; br. 1385; 24.06. 1977. ) .


Novinarka Slobodanka Ast se dva
NIN-ova broja ( br. 1428 iz 1978 g. i br.
1954 iz 1979 ) bavila tzv. sluajem dr.
Vesne Fridman, koja je bila
osumnjiena da je svojim pacijentima (
leenim od zavisnosti narkomanijom)
omoguavala uivanje droge. U svom
prvom tekstu S. Ast se pita : da su :
sluaj dr. Fridman reirani struni
nesporazumi, predsrasude ili, pre svega
loi meuljudski odnosi u Beogradskom
Institutu za leenje alkoholizma i
narkomanije? Pria poinje
ovako: Kako ubiti lekara. Dr. Vesna
Fridman, poznat i cenjen strunjak u
naoj naunoj javnosti i meu
pacijentima, saznala je iz naeg dnevnog
lista da je javni tuilac pokrenuo kivini
postupak protiv nje. U prii . Desna
ruka narkomana, spominju se
zloupotrebe poloaja, sumnjive usluge
narkomanima, naklonostima prema ovoj
vrsti ljudi, metode suprotne lekarskim
principima i etici. Kae se da je ovaj
neuropsihijatar beogradskog Instituta
za leenje alkoholizma i narkomanije,
TITOVA JUGOSLAVIJA

18

leila pacijente hepatonom ( metadon) ,
to je, kako se kae u ovom slobodnom
prepriavanju krivine prijave,
zabranjeno ne sam po odluci Instituta
ve i protivno lekarskim principima i
etici( !?). Doktorka je osumnjiena da je
prepisivala akom i kapom, mimo svojih
vaeih lekarskih normi lek, valoron,
koji ima jako analgetsko dejstvo i koji
posle kraeg uzimanja stvara veliku
zavisnost. I kao u svakoj scenariju u
ovoj patetinoj temi, spominju se
specijalni kanali, krivotvoreni recepti, pa
ak i astronomska protivpravna korist
( dodue omoguena drugima) .
Slobodanka Ast smatra da su : celu
priu o sluaju dr Fridman reirali loi
meuljudski odnosi u Institutu za leenje
alkoholizmam i narkomanije, ali i
strune zaevice. ( Narkomani su
najobiniji kriminalci ... olo... sve
to treba po kratkom postupku ).
Snage su se
polarizovale i oko strunih
neusagleenosti u metodu leenje
pacijenata, ali i oko nekih organizacionih
pitanja : Postoje dve varijate integracije
Instituta sa Neuropsihijatrijskom
klinikom, odnosno zatvorskom
bolnicom. U sve to umeale su se i
komplikovane line raunice u kojima
pojedinci prete drugim pojedincima
Komitetom. Uz sve to dr. Fridman koja
je dve godine bila predsednik radnikog
saveta, a i sada je , u jeku afere, ponovo
izabrana u savet.
Primarijus dr. Aleksandar Despotovi,
naelnik sociorehabilaticionog odeljenja
pri Neuropsihijatrijskoj klinici u
Beogradu, tvdri da dr. Fridman nije
koristila nikakve svoje specijalne
metode, ve je sa grupom strunjaka
Instituta i Klinike, radila na strunoj
metodologiji sa kojom je upoznata itava
javnost. Psihijatar dr. Stevan Petrovi
smatra da sluaj dr. Fridman zapravo
govori o nemoi nae zdravstvene slube
da se suoi sa problemom leenja
narkomanije, nije usamljeno. U naoj
zemlji ne postoji jedinstven program za
leenje narkomana, pa su struni stavovi
nedovoljno usaglaeni, a saradnja
izmeu strunjaka slaba. Dr. Petrovi
zaotrava problematiku: o problemima
narkomanije vie se pitaju oni koji ne
rade, nego oni koji rade sa narkomanima.
Paradoksalno je i zabrinjavajue da
su nestrunjaci u prilici da procenjuju
i odluuju o vrednosti metoda leenja.
( istakao .K. ) Da nesporazum bude
kompletan , tu je i veliki broj ,
dobronamernih, koji tedro dele svoje
savete, a uglavnom se narkomanijom
bave teorijski. Najvei broj
savetodavaca nikada nije video ni
jednog pacijenta narkomana. Svi bi
smo o ovom problemu drugaije
mislili kada bi smo dan dva odsedali
u psihijatrijskoj ordinaciji i uli neku
ivotnu priu narkomana i njegovih
roditelja.
U svom drugom tekstu Slobodnaka Ast,
koji se odnosi na sluaj dr. Fridman,
navodi da je Reenjem okrunog suda u
Beogradu broj 198/78 obustavljena
istraga protiv V.F. poznatog i priznatog
strunjaka u naoj javnosti, koja je bila
osumnjiena da je svojim pacijentima
omugaavala uivanje opojnih droga
delei im hepatononom i voloranom,
da je zloupotrebljavala slubeni poloaj i
krivotvorila recepte. Neverovatno je i
paradoksalno da se na sudu, povodom
sluaja dr. Vesne Fridaman, a ne na
nekom naunom skupu, prvi put
raspravljalo o neusaglaenosti strunim
TITOVA JUGOSLAVIJA

19

i metodolokim pitanjima leenja
narkomana u nas. Ljudima upuenim u
ovaj posao poznato je da ne postoji ni
kod nas ni u svetu, jedinstvena i
apsolutna metoda za narkomana koji
daje garantovano dobre rezultate. U
ovakvoj situaciji struni stavovi su
neusaglaeni, nema jedinstvenog
jugoslovenskog programa za leenje
narkomanije, saradnja meu
strunjacima je slaba. Stotine
narkomana, ozbiljnih bolesnika luta
od bolnice do doma zdravlja, instituta
i zatvora. ( Istakao .K. )
NOVE NADE ZA MLADE

... Sluba drutvenog knjigovodstva
zabeleila je da je lane svakog meseca
ostajalo iza zatvorenih kapija proseno
460.000 radnika. ( tzv. prekovremeni rad
pr. .K. ) Svi su toboe obavljali
neodlone poslove koje nisu mogli da
savladaju u redovnom radnom vremenu i
za taj vanredni trud isplaeno im je 3,7
milijadri dinara. U savezu sindikata
Jugoslavije, kako je pre neki dan
objavljeno, izraunali su da bi tim
novcem moglo da bude plaeno 88
hiljada radnika privremeno nezaposlenih.
.. Sudei po najsveijim podacima
Republike zajednice za zapoljavanje
mladima je sve tee da se zaposle..1976
g. oni su inil polovinu nezaposlenih.
Najtee je onima koji prvi put trae
zaposlenje i koji su bez staa....u Srbiji
bez pokrajina na posao eka 39189 kv.
i vk. radnika, 40417 onih sa diplomom
srednje kole, 3166 radnika koji su
zavrili viu kolu i 3308 fakultetskih
obrazovanih graana. ..Zakon o
zapoljavanju uvodi stroi reim za
probirljive, ali i zajednice za
zapoljavanje, stavlja u slubu
nezaposlenih. Autor: Ljiljana Zorki :
NIN; br. 1384; 17.06. 1977. ) .

VESTI SA TRAKE IZ 1978.
PUNI KOFERI: Sada je izvesno da e
kranjska Iskra za razdoblje od 1976.
do 1980 g. ostvariti planirani izvoz od
500 miliona dolara. ...u poloj godini
izvoz za 10 miliona dolara bio vei od
uvoza, a u ovoj godini oekuje se jo
bolji rezultat. I pored toga, u Isrki
nisu zadovoljni.. Razlog: neefikasna
administracija. U ovom preduzeu kau
da e administracija, ukoliko se i dalje
bude ovako ponaala, kompromitovati
spoljnotrgovinski reim. Za svaki uvozni
ili izvozni posao , na primer, slubenik
Iskre mora da nosi u Beograd pun kofer
papira. Toliko je obaveznih formulara,
da zaposleni ne stiu da ih ispiu. Uz
to, na reenje se toliko eka, da to
ekanje preti zaustavljanju traka u
brojnim Iskrinim fabrikama.
Duan krebi: predsednik Izvrnog
vea Skuptine Srbije posebno je istakao
zakonodavnu aktivnost koja je zbog
usklaivanja mnogih zakona su Ustavom
i Zakonom o udruenom radu bila dosta
dinamina: - Izvrno vee odalo je 251
sednicu na kojoj je razmatrano preko
7.000 pitanja, pripremljeno je i doneto
521 zakona i 116 skuptinskih
materijala. Vee se SIV-u obratilo 234
puta, 161 put je traeno miljenje od
SIV-a o nekom pitanju. Ubudue,
meutim, moramo da se borimo protiv
pritisaka da se sve rei zakonom, a tih
zahteva ima i odozgo, ali i odozdo.
ITAI : itati ili ne itati diskusije
na mnogim politikim i drugim
skupovima, pitanje je o kome je
TITOVA JUGOSLAVIJA

20

napisano mnogo rei. Akciju protiv
itaa ove godine je poveo Savez
sindikata. Ali to nije tako nov problem.
Pre neko vee, gledaoci televizije mogli
su u drami beogradskog studija Prva
srpska eleznica da vide kako
poslanici kneevine Srbije jo 1878.
godine nisu hteli da sluaju jedan
napisani govor, a predsednik Skuptine
je itaa prekinuo sa obrazloenjem da
to nije po protokolu.
STRUNJACI BEE : U Beogradu
vie od polovine strunjaka ( 60 odsto)
pobeglo je iz privrede u vanprivredne
delatnosti i tako je znanjem proizvodnja
jo vie osiromaena. Evo kakva je sada
situacija: visokoobrazovani kadrovi ine
tek 5,5 odsto ukupnog broja zaposlenih
u proizvodnim organizacijama, a u
industriji ak ni etiri odsto. I dalje:
svaki trei radnik u van privrednim
delatnostima ima visoku strunu spremu,
a u privredi svaki osamnaesti. Komentar
zato je ovako, nije potreban. Pogotovu
kada se znaju podaci o rastu zajednike i
opte potronje i o smanjivanju
akumulacije u proizvodnji.


PRLJAVE RUKE je naslov petog
teksta u okviru feljtona Ukleti fudbal,
autora Bore Krivokapia ( NIN; br.
1384; 17.jul 1977 ) . Jedan od prvih
fudbalera kaoji je javno progovorio o
mahinacijama u domaem
jugoslovenskom fudbalu je Ivan
Buljan. ( Bez pominjanja imena, pr.
.K. ) On je ovaj intervju dao novinaru
pred put za Nemaku gde je nastavio da
igra fudbal u Hanburgu, za transver od
blizu milion maraka. Pre toga je igrao
za splitski Hajduk i reprezentaciju
Jugoslavije.
Ivica Buljan:
Ono to se radi kod nas, u naem
fudbalu, najblae reeno je nedopustivo.
Tu svega ima, samo najmanje fudbala.
Ne verujem da je ni jedno prvenstvo
regularno. Moete imati ne znam kako
dobru ekipu. Nadmonu, superiornu, kao
to je nekada imao Partizan a
poslije Hajduk . Ali ne moete
raunati da ete zbog toga biti prvak.
Klubovi koji spadaju iz Lige, isto tako :
nee ispast onaj koji je slabiji, nego
onaj koji se ne snae. Utakmice se
oigledno kupuju. To je postalo toliko
drsko i bezobrazno da je zaista prevrilo
svaku mjeru. ...Najalosnije je to to
svi posmatramo i






veto krijemo iza prevejane fraze: nema
dokaza. To nije tano. Dokazi su na
svakom fudbalskom koraku. Ali mi
nemamo volje, ni smjelosti za taj
kirurki zahvat. Poev od samog
Fudblskog saveza Jugoslavije i svih
fudbalskih institucija, pa do klubova.
..Moda je to zato to ljudi koj sjede u
TITOVA JUGOSLAVIJA

21

fudbalskim forumima imaju najmanje
najmanje zajednikog sa fudbalom.
O REPREZENTACIJI: Ponekad se
osetite kao predmet trgovine od strane
pojedinih ljudi. Ne direktno, ali
ipak...Jedno vrijeme smo pored dravnog
grba na dresu nosili amblem Adidasa.
Od toka FSJ je imao neku korist...mnogi
su sumnjali . Strano bi me pogodilo kad
bih saznao da sam nosio taj amblem zato
da bi neko spremio u dep izvesnu sumu
dolara..Tragedija je svih naih igraa to
ne mogu govoriti sve dok ne odu.
Moda e zvuiti nevjerovatno, ali
i najbolji igra se raznim smicalicama
moe eliminisati iz ekipe. Napravi se
urota, poinje ikaniranje, igra polako
postaje nervozan, sve slabije i slabije
igra, upada u jedan kri i gotovo.
Strpaju vas u ralje i gotovo. Najzad,
mogu vam slomiti nogu. Moe vam se
bog zna ta dogoditi. Jednom je
progovorio Planini, golman
eljezniara.
Pa ta se dogodilo? Izolovali su
ga kao da je okuen. Zato to je rekao
istinu! Ko je , onda, lud da govor?
Prije dvije godine osjetio sam to na
vlastitoj koi. Dao sam jednu negativnu
izjavu o sudijama...i odmah su mi
napravili prijavu. Isti oni ljudi koji
upravo rukovode cijelim tim aparatom
namjetanja utakica i potplaivanja- veli
Ivan Buljan.
SUDIJE NA CRNOJ KLUPI
Prole subote u Beogradu je
zasedao disciplinski, a dva dana docnije
u Krgujevcu pravi" sud: u oba sluaja
na optuenikoj klupi nale su se sudije,
fudbalske. Osman Jusufbegovi, jedan
od petorice sudija sa dvojnim
krtenicama, kanjen je dvomesenom
zabranom voenja fudbalskih utakmica,
Predrag Nikoli i eljko Borovi
Kurir su suspendovani, a Disciplinski
sud Saveza fudbalskih sudija
Jugoslavije raspavljao je jo o Tomi
Markoviu i Aleksandru Nikiu. Sva
petorica su okrivljena za iznoenje
neistine ( podmladili su se za nekoliko
godina kako bi mogli da vode utakmice i
posle 48 godina ). U ponedeljak u
Kragujevcu, pred veem sudija
tamnonjeg Okrunog suda, nali su se
junaci afere podmiivanja u
umadijskoj ligi.
Kragujevako suenje ( odloeno
za 15. maj.) izazvalo je interesovanje
irokih fudbalskih masa najvie zbog
delikta koji se u sudskoj praksi najtee
moe dokazati- primanje mita...
Generalni sekretar Ratko anak, bivi
fudbalski sudija sa novinarom,
Branislavom Radunoviem ,
predsednikom Saveza fudblaskog
saveza Jugoslavije u jednom materijalu
pod nazivom Pitanja i problemi, navode :
Veliki broj sudija ( sudija svih
kategorija) veoma malo ili nita ne radi
na svom linom uzdizanju. Isto tako
poznato je da jedan broj sudija ne vodi
dovoljno rauna o svom spoljanjem
izgledu, ponaanju u drutvu a evidentno
je konzumiranje alkohola uoi i posle
utakmice. To, praktino, znai da su
neke sudije ( zna se, naravno, i koje)
utakmice vodili mrtvi pijani, o
emu svedoe i izjave fudbalera, ali
organizacija nije uspela da te ljude
skine sa liste...anak govori i o
problemu sa kontrolorima suenja. On
navodi da se mora izbei anomalija...
Sudije i kontrolori su u jesenjem delu
prvenstva naplatili vie od 150 miliona
TITOVA JUGOSLAVIJA

22

starih dinara...( autor: Slavko Stojkovi;
NIN; april: br. 1474; 1987.) .
KOARKA : NI DUNAV NI SAVA :
Po rasporedu Metalac je s
Jugoplatikom igrao u subotu. BEKO s
Partizanom u nedelju. Valjevci su izrazili
bojazan od nametanja rezultata.
Izjavili su da nee putovati u Split, ako
sve utakmice ne budu igrane u isto
vreme. Rukovodstvo takmienja nije
pristalo da menja program. Valjevci su
na kraju ipak otputovali. Utakmicu
protiv Jugoplastike, velikog favorita,
izgubili su u poslednjih pet minuta.
Sekretar Koarkakog saveza
Jugoslavije dr. Ratomir aper nekoliko
puta je tvrdio da koarkai nisu kao
fudbaleri i da nikom nee pustiti bodove
iz prijateljstva. Tu svoju tvrdnju ponovio
je i pred poslednje kolo ovogodinjeg
prvenstva kada se nije znalo ko e ,
pored rijekog Kvarnera , napustiti
ligu: valjevski Metalac ili OKK
Beko. Valjevci su, naime, imali
teoretske anse za majstoricu sa
Beograanima, ali pod uslovom da
pobede Jugoplastiku u Splitu, a OKK
Beko izgubi od Partizana. ak su
se i u novinama pojavile sumnje u
mogue nametaljke jer utakmice nisu
igrane u isto vreme, a ukalo se da e
Jugoplastika prepustiti bodove
Metalcu. To se nije dogodilo,
Metalac je izgubio u Splitu, a u
Beogradu, kada se ve znao rezultat iz
Splita, OKK Beko je pobedio
Partizan a ovogodinjeg prvaka
drave. ( NIN; br. 1047; april; 1979)

PRENOS SPORTSKIH
DOGAAJA
Prenositi sluaocima ( radio)
ili gledaocima ( televizija )
jedan sportski dogaaj, npr.
Fudbalsku utakmicu, nije
nimalo jednostavno:
podrazumevaju se sportska
naopbrazba, jezika
obdarenost, govorniko
umee i igraki refleksi.
pie Brana Petrovi u svojoj
rubrici- ta mi se deava i
nastavlja: - Radivoje
Markovi, sve je to
posedovao u izobilju.
Sloenim zakonima jezika i knjievnosti
intenzivno se bavio jo od svojih
abakih dana zato mu je u reenici
teko pronai suvinu re, a pravi podvig
uhvatiti reenicu koja ne odrava jasnu
misao...Poetak pamenja Radivojevih
prenosa vezuje se za daleku 1952
godinu, za daleku Finsku za onaj igraki
sastav koji naa generacija zna napamet.
Radivoje Markovi je u jednom dahu, sa
jedva primetne tri pauze izmeu linija ,
izgovorio na najupameniji sastav
fudbalske reprezentacije za sva vremena:
TITOVA JUGOSLAVIJA

23

bearastankovicrnkovi-
ajkovskihorvatbokov-
ognjanovmitivukasbebekzebec. Preko
Radivoja smo videli mnoge utakmice
koje su igrane daleko od naih oiju, ali
smo ih videli, pa na izvestan nain i
bolje nego da smo ih gledali. To je
istinska mo govora jednog umetnika.
Zlatni vek radio- prenosa zavren je sa
Radivojem , to ne umanjuje znaajne
uspehe njegovih naslednika ( V.
Stojakovi, Marko Markovi, pani ,
Muti ( Tomi, Jordan Ivanovi dodao
.K....) Reportae Mladena Delia
predmet su mnogih skeeva, ali kad
ujemo da e on prenositi imamo razloga
da se radujemo jednom osobitom
dogaaju. On je navija, a za lanu
objekivnost puca mu prsluk. Kad prenosi
fudblsku utakmicu Deli i igra. On je
dvanaesti lan tima. On lino brani penal
i promauje sa tri metra. Trpi po nogama
i svaa se sa sudijom. Udara glavom gde
drugi nee ni nogom. Kuka (
auuuuuuuuuu!) bodri, utira, izvodi
penale, faulira. U koarci daje koeve sa
kraja igralita, na skakaonicama skae.
On je vrstan trka, voza formule jedan,
pliva, on je plavi, plavi! On je igra i
navija, on je izuzetna linost naeg
sporta. On je i reporter...
... Milka Babovi nam, i kad je crveno-
belo, prenosi ( U metniko klizanje
parova na ledu pr. .K.) u ruiastim
bojama. Zato je ona uvek drag gost u
naoj kui. Reportae sa boks- meeva,
Dragana Nikitovia, ocenjene su
visokom ocenom. Uz izuzetno
poznavanje ovog (ne) pleminitog sporta.
Nikitine vrline su u i u tome to ne
boksuje umesto boksera to nas ne
ometa u praenju drame ( pa i tragedije )
. Opirnije izvetaje daje nam pre
poetka i u pauzama mea, pa ga i to
svrstava u red dobrih teve- reportera...
Pitanje kako prenositi sportski dogaaj
onih koji gledaju i dalje ostaje bez
odgovora. Odgovor je moda na vrh
jezika mlae garde Lazovia, Suia,
Anzulovia i Rista Kubure i dr. ( autor:
Brana Petrovi, br. 1474; april; 1978)
Jug Grizelj u tekstu : Narod naveliko
pria, ( NIN, br. 1424, april, 1978. )
bavi se mahinacijama u domaem
fudbalu. Pozivajui se na znaajnog
fudbalskog funkcionera, ije ime ne
spominje ali kae da je na : javnom
sastanku rekao kako se uvliko pria o
razliitim mukama u fudbalu, o
potkupljivanju igraa, o nametanju
rezultata, o podmiivanju sudija, i to
mnogo emu drugome, te da bi o tome
konano trebalo da progovori sasvim
jasno...narod zaista govori o
nedozvoljenom ponaanju lanova
velikog broja, uprava klubova i
fudbalskih foruma...Ko kupuje igrae,
krei elementarne norme ponaanja u
naem drutvu? Ko potplauje igrae
da lairaju utakmice, ko nameta sudije
korumpira ih, ko odlazi u hotele, u
kojima borave protivniki igrai i truje
im hranu i sl. ? Igrai sigurno ne. Ako
je bar za deset miliona Jugoslovena
fudbal najvanija nevana stvar u
ivotu onda je dalje prodavanje magle i
zatvaranje oiju pred - ozbiljna politika
tema. Ne pod razno.J. G. nastavlja:
Narod pria, pria naveliko. O emu?
Da su ljudi oko naeg fudbala
neprikosnoveni, da mogu da rade ta
hoe, i da svoju nedodirljivost crpe u
visokim izvorima. Tako se na jednu
manipulaciju dodaje druga. Ne samo da
je jedan ceo segment drutva korumpiran
TITOVA JUGOSLAVIJA

24

i neregularan, nego da ima najviu
podrku. Zato narod to pria? Zato to
zna kako se kod nas lome korupcija i
bezakonje, i ko to radi i kada treba da
radi, kada to hoe. Ovako ispada da
nee.


Film : Specijalno vaspitanje:
AVANTURA JE AVANTURA
Postoji u filmskom zanatu pravilo da
izvrstan film moe snimiti samo
odreen reditelj. Specijalno vaspitanje
mogao je, da snimi samo Goran
Markovi. Zato? Zato to oni koji su
ovaj fim videli, tvrde da se radi o
normalnom delu, o uravnoteenom
filmu koji je, jednostavno, dobar i
nita vie, ali ni nita manje. Iz
perspektive megalomanske tradicije
jugoslovenske kinematografije, iji su,
gotovo svih pet stotina i kusur fimova
snimljeni sa ambicijom da odmah
izmene tok istorije. ( filmovi: Neretva,
Bitka na Sutjesci, Vrhovi Zelengore,
Uika Republika, Valter brani Sarajevo,
Boko Buha, Veliki transport, i serije:
Sala u Malom ritu, Otpisani...pr. .K. )
To je samo po sebi kompliment, ali, jo
vie, saeti portret linosti kakav je
Goran Markovi. .Sin poznatih glumaca
..ak tzv. Prake kole On je , dakle,
poput filma normalan.
Jedino je nenormalno kako je taj fim
nastao i , naravno, to je uopte nastao.
Nenormalnoje, pre svega , je da mlad
reditelj poput Gorana Markovia dobije
ansu da se, tako rei bez ikakvog
iskustva u dokumentaristikoj
produkciji, okua na igranom filmu. Ako
se to uopte i moglo nazvati ansom:
budet Specijlanog vaspitanja jedva
da je premaivao stotinak i par miliona
starih dinara, pa je ekipa na snimanje
krenula udruivi svoj rad besplatno, to
se kod nas na filmu zove enuzijazam, a u
Holivudu u drugde mazohizam. ( istini
na volju, kasnije se finansijska situacija
poboljala, te su ak podeljeni i neki
simbolini honorari. ) Seajui se danas
tog svog grlom u jagode, Goran
Markovi kae da je takva avantura
mogua samo jednom u ivotu i da su
njoj vini jedino oni koji nemaju ta da
izgube. I zbilja, da je specijalno
vaspitanje postalo lo film, nita se
posebno ne bi dogodilo. Dogodilo se,
meutim, da je Specijalno vaspitanje
dobar film u pravom i punom znaenju
te rei. Reeno opirnije Goran
Markovi je napravio delo iji se
profesionalizam ogleda, kako u prisustvu
i skladnom sudejstvu svih elemenata (
tema, pria, junaci, situacije, dijalog i
slino) koji tvore bie dobrog
bioskopa, tako i u injenici da kod
Specijalnog vaspitanja ne postoji
raskorak izmeu htenja i ostvarenja.
Reditelj ovog filma imao je nameru da (
na osnovu scenarija koji je pisao u
saradnji sa Milosavom Simiem,
vaspitaem zaputene omladine )
TITOVA JUGOSLAVIJA

25

ispria priu o nekiolicini ljudi, mladih i
neto starijih , ije su se ivotne putanje
ukrstile u jednom popravnom domu. To
je uinio na jasan, pismen nain. Ak
oneko misli da to nije dovoljno svaki e
ga poznavalac stanja u jugoslovenskom
filmu brzo uveriti da je to i suvino. (
NIN; br. 1385.; 24.06.1977.

STRASTI: MILAN KOVAEVI
Ako bi Televizija putem neke ankete
pokuala da dobije mmiljenje javnosti
koje su emisije u ovih dvadeset godina
postojanja najgledanije, meu njima bi
se svakako nala putopisna emisija
Karavan koju ureuje i vodi Milan
Kovaevi: - Sedmog maja proslaviemo
desetogodinjicu prvog Karavana .
Za ovo vreme koje je, ini mi se ,
proletelo, obiao sam sve krajeve
Jugoslavije . Napravio sam i nekoliko
desetina emisija : Kamerom kroz svet,
gledaocima sam predstavio svih est
kontinenata i Arktik. Jedino nisam bio na
junom polu. I doiveo sam more zgoda
i nezgoda. Od svih izabrau jednu koja
mi je ostala u nejsveijem seanju. Bilo
je to 1968. godine. Natovaren tekom
kamerom, koferima za fim i filmovima
naao sam se u Rio de aneiru. Zadatak:
snimiti: Brazil. Trokovi: 300 dolara, pa
kad potroim da se vratim. Ekipa: ja kao
reditelj, voditelj, snimatelj i jo nekoliko
uzgrednih zanimanja. Snimam Rio de
aneiro, razmiljam o brazilskoj dungli,
o glavnom gradu u srcu te dungle.
Braziliji. teta je to ne snimiti. Nemam
dovoljno novaca. Ne vredi. Nemam ni
ekipu. Raspitujem se kod avionskih
kompanija kako bi me prebacili do do
Brazilije, tako nekako...Oni mi
odgovaraju nikako. Dvoumim se ta da
radim. U Televiziji mi niko nee
prebaciti jer sam zadatak ispunio. Ali
kad sam ve tu, uzgred, mogao bih jo
neto. Na kraju odluujem. Sedam u
autobus za Braziliju. Putujem tano 24
asa. Po nesrenoj vruini. Ne smem da
zaspim. Ukrae mi neko skupocenu
opremu! Jedva nekako stigoh. Tamo se
raspitujem. Opet bih neto, ako moe,
tako uzgred. Za divno udo, dobijam od
lokalnih vlasti mali avion tipa cesna.
Letim do hidrocentrale na Parani, u srcu
dungle. Ljubazni domain mi
obezbeuje sve. Uspeo sam . Naterala
me je takozvana novinarska strast. Da
nje nije bilo, da kaem, glupost. ( NIN;
br. 1320; 26.04.1976. )
LOGORSKI JE : Upravo je izalo
iz tampe reprint izdanje Logorskog
jea, po svemu jedinstvenog lista u
istoriji srpskog novinastva. U nemakom
zarobljenikom logoru Osnebirk pojavio
se 8. Aprila 1944. Prvi broj ovog lista
koji je svoje satirine aoke usmerio
prema faizmu. Pisan rukom, crtan
tuem i slikan akvarelom, sa crvenom
zvezdom petokrakom na naslovnoj
strani, Logorski je predstvalja
svojevrstan dokument o snazi duha
naih ljudi . To najbolje potvruje i elja
redakcije, iskazana u impresumu prvog
broja, da mu godina u kojoj izlazi bude
i poslednja . ( NIN; 1424; april; 1978.)
Dodela tafete mladosti J.B. Titu
TITOVA JUGOSLAVIJA

26

Novinar Zvonko Simi u redakciji NIN-
a je , oito, bio zaduen za sektor koji se
bavio maloletnikom delinkvencijom i
kriminalom. On je u vie brojeva pisao o
sudskom procesu koji se 1978 g. vodio
pred Osnovnim sudom u Novom Sadu.
On u tekstu : Postoj ili trei ovek (
NIN br. 1416 ) i u tekstu : Zlatan prst
na obarau, detaljno opisuje sudski
proces, ali preko glavnog aktera : prvo
optuenog Gavre daje pravi socio -
kriminoloki nalaz. Tako u prvom tekstu
saznajemo da Gavri
preti smrtna kazna ,
zbog pogibije dvojice
miliocinora. Gavra se
na sudu branio
utanjem. Advokat
Milan Vujin ga je
branio zajedno sa
advokatom Veljkom
Guberinom. U iskazu
pred isranim sudijom
Gavra ni jednom, ne
identifikuje ljude sa
kjima se sukobio kao
milicionere. On inistira na zavrnutim
rukavicama koulje jednog od njih kao
izrazito civilnom elementu odee. Tek
na kraju kada bei sa lica mesta, kako
kae, primeuje na tlu kapu slinu onoj
kakvu nose leti milicioneri. Jer, ubistvo
milicinara na dunosti drugo je krivino
delo i kazna je obino tea. Optunica
O.J.T. koju zastupa zmenik M.T. , kae da
je Gavra istrao iz trafike i poeo da bei
ka groblju. Patrola ga je videla i tada je
Gavra istrao iz trafike i poeo da bei ka
groblju. Patrola ga je sustigla i tada je
Gavra iz svog pitolja astra 9 mm
ispalio u miliconere etiri metaka iz
neposredne blizine. Dva su pogodila D.P.
u trbuh i grudi, jedan .M. u levu
nadlakticu. Gavra je tada, prema
optunici, uzeo pitolj od P. beretu
7,65 ispalio po jedan metak u glavu, i
jednom i drugo onesposobljenom
milicioneru...Izgleda da je jedini svedok
pogibije milicinera sam Gavra ..Pored pet
sauesnika. Ako se neki senzacionalni
obrt moe dogoditi u ovom suenju to e
biti samo trei ovek rekao je adv
Jovan Vukevi. koji brani
petooptuenog zvanog Zec. nema
nikavog treeg
oveka bio je
kategorian Gavrin
branilac Veljko
Guberina.
Ko je Gavra?
U ovom konkretnom
sluaju prvo optueni
koji jedini u ovoj
grupi rizikuje smrtnu
kaznu ( ostali mogu
dobiti duge
vremenske kazne).
Njegove anse bi bile bolje ako bi krivicu
mogao da podeli s nekim. Osim toga ,
u sudskim spisima do kojih se neposredno
ili posredno moe doi, nema ni pomena
o nekom treem uesniku none akcije 15.
Juna 1977. koja se zavrava pogibijom
milicionara. ...Gavra je imao 21. godinu
kada je prvi put doao pred pravosue.
Silovanje kune pomonice, za ta je
tvrdio a i danas tvdi da nije bilo silovanje,
i provala doneli su mu ukupnu godinipo
dana zatvora. Kada je u drugoj polovini
1968 .Izaao na slobodu, poela je
njegova prava kriminalna odiseja, put bez
TITOVA JUGOSLAVIJA

27

povratka.. Gavra je osrastao u nosadskom
naselju Podbari, kao jedino muko dete u
dobro situiranoj porodici. Bio je solidan
ak. ( u Podbari je bilo vie tue nego
drugde i gde se lake potezao no. )
A kada se vratio iz zatvora okupio
je oko sebe nekoliko mladia s
PRSTUPNIKIM SKLONOSTIMA I
TO VIE NIJE BILA DEJA BANDA
ZA KRAU JABUKA. ..Iz tih dana , ili
neto kasnije, ljudi se seaju napetosti
kojom je Gavra zraio, Mnogi su
govorili o Gavrinim zlatnim rukama.
Bio je u stanju da napravi sve to vidi.
eljevi kojima je otvario mnoge brave,
pitolji koj je napravio , pa, kau, i nove
pravio, nacrti za obijaki alat, svedoe o
spretnim rukama. Ali su te zlatne ruke
na kraju puta ispalile hice u ljudska tela.
I to je bila druga, poslednja raskrsnica,
gde je Gavra skrenuo na pogrenu stranu.
Kao automehaniar je imao mnogo
posla. Meu uglednim Novosaanima,
koji su mu bile mupterije, vaio je za
dobrog i solidnog randika. Kako je bilo
mogue da ova neprijavljena radnja radi
punom parom, a da ne zapadne za oko
poreznicima i inspekcijama jedno je od
usputnih pitanja na koje novosadsko
suenje nije odgovorili i ko zna da li e
odgovoriti. ( NIN br. 1416, god. 1978. )

O SMRTNOJ KAZNI : U autorskom
tekstu Cinino ubistvo prof. Dr. Ljubo
Bacvon ( NIN , br. 1474, 1. april, 1978 )
navodi da : Hipoteza da smrtna kazna
ne utie na broj onih krivinih dela za koja
je propisana, potvruje i naa domaa
praksa. U poslednjih 15 godina smrtna
kazna je izricna u tri sluaja godinje. O
izvrenju smrtnih kazni nemamo tanih
podatataka, ali moemo ipak tvrditi da nije
izvreno vie od jedne do dve godinje u
proseku. U Jugoslaviji moe se
zakljuiti da ona ubistva za koja je
zapreena smrtnom kaznom ( teka
ubistva) otpada oko jedne etvrtine.
Poseban problem jesu oni na koje padne
teret izvrenja smrtne kazne. U stunoj
literaturi pa i u lepoj knjievnosti dosta
je reeno o moguim posledicama za
duevnu ravnosteu, i zdravlje tih ljudi. I
zaista ubistvo uvek ima neki motiv, koji
je ljudski ima kako nizak bio (
koristoljubivost, pohlepa, mranja, osveta,
strah , ljubomora, strast itd...) Smrtna
kazna je meutim hladnokrvno i stoga
neljudsko ubistvo i to u ime svetosti i
nepovredivosti ivota. Zato onaj ko mora
da uestvuje u izvrenju smtrtne kazne
nema ak ni mogunosti da racionalizuje
svoje uestvovanje nekim ljudskim
oseanjima.. Jugoslavija priznaje smrtnu
kaznu ( l. 175. Ustav SFRJ) . Verovatno
da je maksimalni program, ukidanje
smrtne kazne, danas u nas ne moe
postii. Ali zbog toga ne treba baciti
puku u kukuruz je pametno i korisno biti
realistian i raditi a tome da tome da se
postignu dalja ogrnienja smrtne kazne u
Jugoslaviji.
Smrtne kazne se dotakao i Svetislav
Spasojevi u intevijuu sa saveznim
javnim tuiocem dr. Vukom Goceom
Guetiem, koj je naveo da se u
Jugoslaviji dogodi od 600 do 700 ubistava
TITOVA JUGOSLAVIJA

28

godinje. ( na preko 20 miliona stanovnika
) . Istovremeno se izvri oko 6 izreenih
smrtnih kazni. Ispada da je tej odnos
100:1. Naa kaznena politika je, kada je
re o smrtnoj kazni, izuzetno blaga. Na
ustav ali zakoni, zauzeli su stav o smrtnoj
kazni kao izuzetnom sredstvu. Ova kazna
odrava nevericu drutva u mogunost
popravljanja. Ona je suprotna
hunanistikom ili socijalistikom gleditu
na drutvo. Meutim, u odreenoj etapi
razvoja , druvo ini mi se ne moe odrei
te kazne. Jednog dana ona e biti
eliminisana, bespredmetna. U dananjim
uslovima smrtna kazna je jo neophodna,
ali naa politika u izricanju smrnih kazni
je izuzetno blaga. ( NIN , br. 1474, 1.
april, 1978 )
U tekstu: Zabranjeno probaj, iz 1978 g.
autor Teodor Aneli, se bavi
farmerkama. On na poetku navodi
Miloa Slijepevia, direktora BEKA, da
se poelo poroizvoditi po licenci Li
Kuper , dok je prologodinja akcija
Beko dinsa, bila demode. Ta konstacija
da ve godinama naa konfekcija
proizvodi jedno a iole obaveteniji
graanin nosi ili bar eli da obue neto
drugo. U vreme poratno na buvlju pijacu
se odlazilo radi sasvim praktinih stvari i,
eventualno, pokojeg sitnijeg luksuza (
kolena za vodovodnu cev, gume za bicikl,
ouvanji kanabe..)
Sa elegantnim ukavcima, imi
cipelama i privrednom reformom, poto ih
je zaista vreme srozalo na puku starudiju,
buvlja pijaca se rehabilituju kroz fazu
galopirajue italijanizacije. Ali sa javne
scene oni se sele u kunu intimu.
Gimnazije dobijaju svoje neumorne
putnice na potezu Trst nae malo mesto.
itave razrede i genercije one snabdevaju
farmerkama italijanske i nemake
proizvodnje. ( Levis 501).Komisioni, te
starinarnice, bar po robi kojom su se
punili postaju pretee butika. ...im je
otkriveno da se umesto visokog rabata
profesionalnim putnicima za Trst, vie
isplati otii tamo lino, pa, moda , i putne
trokove pokrivaju nabavkom modnih
hitova za blie dalje polupoznanike, iz
buvlje recesije izlaz se nalazi ... Umesto
skromnog: Mladi ste, nabacite farmerke,
lansiran je nov reklamni spot : Ako
hoete da budete privlani , mladi i
uspeni , morate se moderno oblaiti.
Dabome, naom inostranom robom.
Milo Slijepevi misli da se , u stvari,
najvee pouke mogu i treba da se izvuku
iz ogromnog ilegalnog prometa
pomodnim krpicama. On procenjuje da je
prole godine samo u Trstu ostavljeno
oko 240 mil. dinara i da je u Jugoslaviji
ilegalno uvezeno vie od 600 hiljada
farmerki. Nekada znak nematine danas
je stvar kulta. Potranja za tim robusnim
pantalonama sredinom pedesetih godina
postaje euforina. Poeo je da ih nosi
nekadanji voza kamiona Elvis Prisli, to
TITOVA JUGOSLAVIJA

29

je bilo dovoljno da ga vojska oboava i
slepo sledi. Ali iz jednog oka , to su
farmerke bile s poetka, sazreo je ik i
ubrzo ih je prihvatio i det set drutvo (
Frenk Sinatra )


Kada je svojevremeno sedamdesetih
godina J. B. T. predsednik SFRJ ,
generalni sekretar SKJ i vrhovni
komandant JNA nekada dolazio u posetu
nekom gradu u unutranjosti odvijale su se
specijalne pripreme. Kako su se tada zvali
: ''radni ljudi i graani sa acima-
pionirima i omladincima'' organizovali su
'' spontani '' doek '' najveem sinu naroda
i narodnosti''. Centralna manifestacija sa
horom i pozdravnim govorom se
odravala na trgu ispred zgrade optine.
Sem glancanja grada, ienja ulica i
sreivanja parkova, bilo je onih, ozbiljnih
''bezbedonosnih stvari''. Naime, u cilju da
poseta visokog gosta proe bez ikakvog
incidenta sa ulice su sklanjani pojedinci
koji su , praktino bili beskunici. Nisu
imali svoj redovni posao to je u to vreme
bila prava retkost. Dakle, nisu bili pod
kontrolom svog predpostavljenog koji bi
ga , ako je bilo potrebno, mogao prijaviti u
Komitet , zbog '' odstupanja sa kursa.'' Bili
su na marginama ivota. U V. to je bio
ulini svira Jarcan koji je uz gitaru sa dve
ice, pevao, ''opasnu'' pesmu:'' Liba, liba,
libalo/ nema ' leba nimalo''. Nosio je
somotski sako a pantalone su mu bile
uvuene u arape. Drugi, koji je bio
krupniji i nosio po dva sata na ruci i
vojniki injel je bio Jordan Joca Vruina.
O njemu se prialo da je bio imuni gazda
u nekom selu, dok jednog dana nije stavio
svoju enu u bure i pustio ih nizbrdo. Za
njega je bilo karakteristino da je u
mlenom restoranu, koji su u socijalizmu
bili lepo organizovani, od vraenog kusura
uzimao samo sitan metalni novac od
crvene novanice, koja je i tada imala
konja na sebi. Ostatak kusura koji je bio u
papirnatom novcu, drug Joca Vruina nije
uzimao ve ga je ostavljao na pultu. To
sam gledao svojim oima. Ali nisam
mogao, kao osnovac da vidim strah
tadanjih struktura vlasti od ta dva,
praktino, krajnje bezazlena oveka, koje
su morali zatvarati. Jer ta bi se desilo da
je Jarcan maralu B. na uvce otpevao svoj
stih da nema ' leba. Najmanje to bi se
moglo desiti bi bila smena direktora
pekare, Jer nije dovoljno ispekao hleba.
Potom bi se pitao ta radi taj centar za
socijalni rad i zavod za zapoljavanje.
Proverili bi da li drug Jarcan ima
zdravstveno osiguranje, odnosno
zdravstvenu knjiicu. Ako je ve ulini
svira , to nije dobi neku platu za to , to
je sada normalno. ak ta vie nai ulini
svirai, u prestonici, dobijaju stipendije za
kolovanje u inostranstvu. Napose sve bi
to stiglo do predsednika Optine, kao
glavnog i odgovornog za '' sluaj Jarcan''.
Uz put moglo se desiti da je Jarcan imao
TITOVA JUGOSLAVIJA

30

zavren neki fakultet te da je kao
neposluni asistent otputen sa Fakulteta,
kao uesnik studentskih pobuna. ta bi se
tada desilo, moemo samo zamisliti. Jer,
ruku na srce drug T. je terao decu da ue.
Takoe moemo samo zamisliti ta bi se
sve delilo da je drugu Jordanu Vruini
data prilika da se obrati Maralu. Mogue
da je drug Vruina kao uspeni seoski
gazda bio meta nekog ljubomornog
predsednika Zemljoradnike zadruge.
Poto je imao lepu enu on mu se osvetio
tako to mu je postala ljubavnica. U
Jarosti i besu, moemo zamisliti kako Joca
stavlja svoju lepu a nekada sirotu svoju
enu u bure, da je makar na taj nain kazni
za preljubu. Ono sa uzimanjem metalnog
novca kao kusura moe se shvatiti da je
bio klijent banke koja je bankrotirala,
odnosno otila u steaj. Da je kojim
sluajem drug T. saznao da Joca Vruina
ne uzima papiranti novac u znak bojkota,
prema banci kod koje mu je propala velika
uteevina, sruio bi se itav tadanji
monetarni sistem. Da bi spreili
nepotrebne ekscese i mogue posledice
tadanji monici grada na reci K. su Jocu i
Jardana zatvarali dok se poseta ne okona.



SVIH 169 TITOVIH PUTOVANJA VAN
JUGOSLAVIJE OD 1945. DO 1979.

1945.: SSSR; 1946.: Poljska,
ehoslovaka, SSSR; 1947: Bugarska,
Maarska, Rumunija;
1953.: Britanija.:1954: Turska, Gra;
1955: Burma, Indija, Egipat,
Etiopija,1956: SSSR ( 2 puta) ,
Francuska, Rumunija, Grka; 1957:
Rumunija; 1958: Egipat, Indonezija;
1959: Burma, Indija, ri lanka,
Etiopija, Sudan, Egipat i Grka; 1960:
SAD ( sedite UN a ) 1961: Gana,
Togo, Liberija, Gvineja, Mali, Maroko,
Tunis, Egipat ( dva puta ) , 1962:
Egipat, Sudan, Maarska, SSSR, 1963:
Brazil, ile, Bolivija, Peru, Meksiko,
SAD ( UN), 1964: Finska, SSSR,
Rumunija, ( 2 puta) , Maarska,
Egipat, Kipar, 1965: Alir, Egipat,
Norveka, ehoslovaka, DR Nemaka,
SSSR, Bugarska, 1966: Rumunija ( 2
puta) , Egipat, Indija, 1967: Maarska(
2 puta) , Austrija, SSSR, ( 2 puta) ,
Egipat, ( 2 puta ) , Sirija, Irak, 1968:
SSSR ( 2 puta) , Avganistan, Pakistan,
Kamboda, Indija, DNR Jemen, Egipat,
Japan, Mongolija, Iran, ehoslovaka;
1969; Rumunija ( 2 puta) , Austrija i
Alir; 1970: Tanzanija, Zambija ( 2
puta ) , Etiopoja, Kenija, Uganda,
Sudan, Egipat, Libija, Belgija,
Luksemburg, SR Nemaka, Holandija,
Francuska; 1971; Egipat ( dva puta ) ,
Italija, Vatikan, Iran, Indija, SAD,
Kanada, Britanija, Rumunija; 1972:
SSSR, Poljska; 1973: Alir, SSSR;
1974: Indija ( 2 puta) , SR Nemaka,
DR Nemaka, Banglade, Nepal, Indija,
Sirija, Maarska, Rumunija, Danska;
TITOVA JUGOSLAVIJA

31

1975. : Poljska, Helsinki ( KESS), 1976:
Meksiko, Panama, Venecuela, Portugal,
vedska, Grka, Turska, Berlin i
Kolombo. 1977.: Libija, SSSR, DNR
Koreja, Kina, Iran, Francuska,
Portugal, Alir, Rumunija; 1978; SAD,
Irska, Kanada, Velika Britanija; 1979:
Kuvajt, Irak, Sirija, Jordan, SSSR,
Alir, Libija, Malta, Havana,
Rumunija.

HRONOLOGIJA NESVRSTANIH:
1956. Na Brionima sastanak
predsednika Jugoslavije, Egipta i
Indije. Predsednika Tita i Nasera i
premijera Nehrua...1960. Na 15.
Zsedanju Generalne skuptine UN,
petrica predsednika van blokova: Tito,
Nehru, Naser, Sukarno i Nkrumah,
pokreu inicijativu o zajednikom
meunarodnom delovanju...1961. U
Beogradu o1. Septembra otvorena i
odrana prva konferencija efova ili
vlada nesvrstanih zamelja.. 1964. U
Kairu odrana druga konferenicija
nesvrstanih na vrhu...1970. U Lusaki
odrana trea konferencija na vrhu.
Njeno glavno politiko obeleje je
antikolonijalno. 1973. odrana etvrta
konferencija esvrstanih pod naslovom:
Bez ekonosmke nema ni politike
emancipacije; 1976; Peta konferencija
odran u Kolumbu, na kojoj je Tito
pokenuo pitanje razoruanja. 1979.:
esti sastanak nesvrstanih,odran je u
Havani i posveen drugu Titu.

U RATU: 10. Aprila 1941. Tito je u
Zagrebu odrao sednicu CK KPJ. Tito
sedite CK KPJ iz Zagreba premeta u
Beograd, gde rukovodi sednicom od
juna 1941. On je imenovan za
komandanta Glavnog taba
Narodnooslobodilakih partizanskih
odreda Jugoslavije, koji je formiran 27.
Juna 1941... Odluka o podizanju
ustanka doneta je 4. Jula 1941 g. na
sednici Politbiroa CK KPJ u vili
Ribnikar na Dedinju... Sredinom
septembra 1941 . Tito je uz pratnju
Jae Rajtera iz Beograda preao iz
Beogradu na osloboenu teritoriju u
okolinu Valjeva . U selo Robaje je
doao 18. Septembra... Ve 26.
Septembra 1941 g. odrano je tzv.
savetovanje u Stolicama kod Krupnja s
predstavnicima nacionalnih i
pokrajinskih tabova partizanskih
odreda. Prva sobodna teritorija tzv.
Uika repubika, trajala je do 29.
Novembra 1941. Pratizanske jedinice
prelaze u Bosnu, gde e ostati najvie
vremena do zavreka rata. Dvadeset
prvog decembra 1941 u gradiu
Rudom, formirana je Prva proleterska
brigada u kojoju je stalo 1.199 boraca,
koja je dala 82 narodna heroja. 1942 . u
osloboenom Bihau odrano Prvo
zasedanje AVNOJ-a i Prvi kongres
USAOJ.a. Dvadeset devetog novembra
1943 g. u Jajcu je odrano drugo
zasedanje Antifaistikog vea
narodnog osloboenja Jugoslaviije, gde
su praktino postavljeni temelji Drugoj
Jugoslaviji. Oduzeti je pravo
izbeglikoj vladi da nas zatupa u svetu a
Tito je posto maral. Dugo godina posle
II sv. Rata to je bio najznajniji
dravni praznik- Dan republike. U
prolee 1944. Drvar je postao
partizanski centar, u kojem se naao
Vrhovni tab NOV i J.B. Tito. Tito se
smestio u peini u Drvaru koju je
TITOVA JUGOSLAVIJA

32

obezbeivao Pratei bataljon. U selu
ipovljani se nalazila Oficirska kola
Vrhovnog taba. Nemci su izabrali 25.
Maj za napad i operaciju nazvali :
Konjiki skok, u kojem su uestvovali
padobranci. Usiljenim marom, trkom,
u pomo Drvaru su prve stigle
jedinice 3. Like brigade, to je
pomoglo da Vrhovni tab i Tito napuste
peinu. Tokom 1944. Sanajbliim
saradnicima: Edvard Kardeljom,
Ivanom Milutinoviem, Vladimirom
Bakariem se nalazio na ostvu Visu. 20.
Oktobra 1944 osloboen je Beograd, u
kome se po prvi put zaigralo tzv.
Kozarako kolo. Otvorio se Sremski
front, u kojem je izginulo veliki broj
Srba, a ligor Jasenovac sve do maja
1945 g, nije osloboen. I u jednom i u
drugom sluaj izginuo je veliki broj
Srba.

KONFERENCIJA: Na Petoj
konferenciji KPJ odranoj 1952. Na
Dubravi, predesdnitvo su ninili:
Djuro Pucar, Moa Pijade, Josip Broz
Tito, Cana Babovi i Edvard Kardelj. U
Politbiro CK KPJ izabrani su Josip
Broz Tito, kao generalni sekretar,
Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi,
Ivan Milutinovi, Rade Konar, Franc
Leskoek i Milovan Djilas. TAFETA:
Od osloboenja do 1956. Noena je
tafeta za roendan drugu Titu. Od
1956- 57. Dobija drugi naziv - tafeta
mladosti... Na X kongresu SKJ 1974 g.
pored Tita sa leve strane je stajao
Edvard Kardelj. DOKTOR VOJNIH
NAUKA: Osmog decembra 1976 g. u
Beogradu, u Centru visokih vojnih
kola , drug Tito je proglaen za prvog
doktora vojnih nauka... Na proslavi 35.
Godinjice Jugoslovenske ratne
mornarice u Splitu, sveani stroj je
obiao u pratnji gerala armije Nikole
Ljubiia, saveznog sekretara za
narodnu odbranu.U ROBAJAMA
POSLE 37 GODINA: U dvanaest sati
aplauz i burni pozdrav- stigao je drug
Tito... Pioniri Mirjana Petrovi i Saa
Joi, predali su mu cvee...Bili su tu i
prvoborci ovog ( valjevskog kraja) :
Dragoljub Rade Petrovi, Milosav
Milosavljevi, Mile Milatovi,
Dobrivoje Bokovi, Ljubomir Petrovi
Mingej, Radomir Vientijevi, Panta
Panti ( Titov kurir ) , Jaa
Rajter...Posle Robaja Tito je otiao
preko Kosjeria na Taru. Na Taru sa
Titom su stigli i drugovi: Petar
Stamboli, Dragoslav Markovi, Nikola
Ljubii, ( u hotelu Omorika je
priredio ruak u 13 h. ), Milo Mini,
Dobrivoje Vidi, Tihomir Vlakali,
Veselin uranovi, Duan krebi a na
ulazu u odmaralite doekali su ga
generali: Stane Potoar, Dmil arac,
Petar Graanin ( nasledio N. Ljubiia)
i ika Stoji. PROGLAS- UMRO JE
DRUG TITO: Dana 4. Maja 1980. U
15.05. asova u Ljubljani prestalo je da
kuca veliko srce predsednika nae SFRJ
i predsednika Predesdnitva SFRJ,
predsednika Saveza komunista
Jugoslavije, marala Jugoslavije i
vrhovnog komandanta oruanih snaga
SFRJ , Josipa Broza Tita. Teki bol i
duboka tuga potresaju radniku klasu,
narode i narodnosti nae zemlje, svakog
naeg oveka, radnika, vojnika i ratnog
druga, seljaka, intelektualca, svakog
stvaraoca, pionira i omladinca, devojku
i maju. SAHRANA: Plavom vozom
TITOVA JUGOSLAVIJA

33

koveg sa drugom Titom je stigao u
Beograd , gde je napre postavljen u
Narodnu Skuptinu. Na sahrani :
sveane tribine na Dedinju bile su 8.
Maja stecite najveeg skupa
dravnika


Fudbaleri Hajduka reaguju na vest o smrti
Josipa Broza Tita, na utakmici sa C.
Zvezdom, odigrana na Poljudu u Splitu.
Statistika o sahrani
Josipa Broza Tita

Ustanoviti precizan broj delegacija i
lanove delegacija na pogrebu Josipa
Broza Tita 8.5.1980. godine se ispostavilo
kao krajnje teak zadatak. Relativno
pouzdan magazin Time u svom lanku
od 18.5.1980. navodi da je sahrani
prisustvovalo slubenih 123 delegacije
drava od ega 4 kralja, 32 predsjednika i
drugih elnika drava, 22 premijera te
preko 100 predstavnika komunistikih ili
radnikih partija.
TANJUG, slubena jugoslavenska
novinska agencija, prema pisanju Time
magazina, sahranu je nazvala Samit
ovjeanstva aludirajuu da su pristigle
delegacije gotovo svih drava svijeta.
En.wikipedija.org navodi 50 dravnih
delegacija sa imenima lanova delegacija.
Engleska wikipedija kao izvore navodi
nekoliko knjiga poput Jasper Ridley,
Tito: A Biography s UDK brojem 0-09-
475610-4 (Univerzalna Decimalna
Klasifikacija) to je relativno pouzdano.
Pouzdanost podataka je jo vea jer su
navedena imena lanova delegacija, osim
za delegaciju Arapske Lige.
Prema njihovim slubenim stranicama,
Ujedinjeni Narodi su 8.5.1980. imali 148
zemalja lanica. Zimbabve postaje 149.
lanica 25.8.1980. kao prva nova lanica
nakon Titove sahrane, iako je poslao
delegaciju. Ako uzmemo u obzir da su
neke drave poput Svetog Tome i
Principesa, Sajela ili Svete Lucije postali
lanovi UN-a tek krajem 70-ih, (Sveta
Lucija 18.9.1979.), vrlo nevjerojatno
djeluje podatak kako su dole 123
delegacije drava. Krajnje je upitno jesu
li drave poput Svete Lucije 8.5.1980, ni
godinu dana nakon primanja u UN, imale
takvu diplomatsku mreu da su poslale
delegacije. Podatak o 123 delegacije
postaje jo upitniji nakon to se primijeti
da se nigdje ne mogu pronai imena
lanova delegacija ne tako sporednih
poput Australije ili Irske.
ak i Engleska wikipedija koja ne navodi
lanove svih delegacija donosi mapu na
kojoj je prikazano da delegacije nisu
poslali samo Gvatemala, Honduras,
Salvador, Haiti, Dominikanska Republika,
Surinam, ad, Malavi, Saudijska Arabija,
Butan, Papua Nova Gvineja, Juna Koreja
i Albanija. Ista mapa prikazana je u Kui
cvijea.
Do broja od 123 delegacije se moe
doi samo sporednim putem, ako u
TITOVA JUGOSLAVIJA

34

delegacije ubrojimo veleposlanike drava,
a dolazak kolonijalnog gospodara
predstavimo kao dolazak delegacije tada
odnedavno samostalne drave. Naprimjer,
ako dolazak delegacije Velike Britanije
smatramo dolaskom i delegacije svih
dominiona (Novi Zeland, Australija...).
Kao najverojatnije, ini se da je zaista
doao cijeli svijet, ali
cijeli vaan svijet, dok
delegacije manjih,
diplomatski neaktivnih
zemalja poput Svete
Lucije, nisu
prisustvovale.
Zbog svega ovoga,
brojod 123
delegacije ostavlja se
diskutabilnim dok se
ne istrae sve arhive
viih krugova
jugoslavenske vlasti.
Jedino na taj nain se
moe doi do
preciznog broja i to
samo u sluaju da su
sve delegacije popisane, to moe biti
sluaj, a i ne mora. Eventualno, video
snimke sprovoda bi nakon detaljnog
izuavanja mogle otkriti neke delegacije.
Ipak, zadrimo se na sigurnom
broju od 50 dravnih delegacija koje
navodi en.wikipedija.org. Prisustvovalo je
25 predsjednika drava, 9 premijera, 5
kraljeva, 4 princa, 3 ministra vanjskih
poslova, 2 kancelara, 2 lana vlade Kube,
1 predsjednik parlamenta, 1 ministar
obrazovanja, 1 ministar financija, 1
Generalni guverner (predstavnik Britanske
krune u Kanadi), 1 zamjenik premijera, 1
Veliki vojvoda, Roberto Rodrigez Varela,
predstavnik Argentine bez nominalne
titule, te lideri Libije Moammar Gadafi,
Poljske Wojciech Jaruzelski i Edward
Gierek i SSSR-a Leonid Brezhnev, bez
titula koje bi se mogle podvesti pod
klasine.
Dravniki najjau delegaciju
poslala je Zapadna Njemaka aljui
cjelokupni dravni vrh -
Predsjednika, Kancelara
i Ministara vanjskih
poslova. Austrija, Italija,
Portugal, Ujedinjeno
Kraljevstvo i SSSR su
takoer poslali
cjelokupan dravni vrh.
Najneobinije
delegacije su imali
Ujedinjeno Kraljevstvo
koje je uz premijerku
Thatcher poslalo i
ratnog veterana, efa
britanskog izaslanstva
pri Titovom tabu 1943.,
SAD u ijoj se
delegaciji nalazila majka
predsjednika Cartera, Egipat koji je poslao
sina i ker predsjednika Gamal Abdel
Nassera te Vatikan koji je poslao
sveeniko lice, diplomatu, ujedno i
nadbiskupa. Predsjednik Carter se naao
javno prozvan od strane svog
potpredsjednika Busha Starijeg jer nije
osobno otiao.
Uz delegacije drava, sahrani su
prisustvovali i Glavni tajnik UN-a,
Generalni direktor UNESCO-a,
Potpredsjednik Europske Komisije i
delegacija Arapske lige.
Mnogobrojna su bila i izaslanstva raznih
pokreta i organizacija iz kojih se mogu
TITOVA JUGOSLAVIJA

35

izdvojiti Yasser Arafat, lider tada
meunarodno nepriznate Palestine,
Mohamed Abdelazi, Predsjednik Saharske
Arapske Demokratske Republike,
meunarodno djelomino priznate drave
te lideri Socijalistike Partije ilea, Carlos
Altamirano i Clodomiro Almeyda. Iako
lider ilea, Augusto Pinoche nije poslao
slubenu dravnu delegaciju.
ak i sa sigurnim brojem od 50
dravnikih delegacija kojima se
pridruuju 4 delegacije meunarodnih
organizacija te 12 delegacija pokreta i
stranaka, sahrana Josipa Broza Tita je
najvea dravnika sahrana u povijesti.
Za kraj, tri vrlo indikativne injenice:
- Iako se okupio ogroman broj dravnika,
njihovi meusobni susreti i pregovori su
bili rijetki. Skoro da ih nije ni bilo. Svrha
njihovog dolaska nije bila diplomatska
nego iskljuivo odavanje poasti Titu.
- Nitko od dravnika nije pobrao
negativne politike bodove kod kue jer je
doao Titu na sahranu. Jedine negativne
bodove zaradio je predsjednik SAD-a,
Carter i to zato jer nije otiao osobno, a
Brezhnev jeste.
- Prema protokolu, sve strane delegacije
polagale su cvijee ispred Titovog lijesa, a
veina delegacija se naklonila, ukljuujui
Thacher i Brezhneva. Yasser Arafat je
salutirao vojniki, a Saddam Hussein se
pokraj lijesa zadrao najdue, sve dok
ga ljudi iz protokola nisu zamolili da
ode budui da je iza njega bilo jo
mnotvo delegacija.Za povijesno potpuno
relevantne podatke, morat emo priekati
istraivanje gore ve spomenutih arhiva.
To tada, i ovaj lanak moe posluiti,
makar kao indikativan, jer su sva imena
delegacija skoro sigurno tona, a broj od
66 delegacija minimalan. Ostaje samo da
se sljedei popis nadopunjava kako se
dolazi do novih podataka.
_________________
Na sahranu Josipa Broza Tita dole su
sljedee delegacije:
1. Slubene delegacije drava:
1. Alir
a. Predsjednik Chadli Bendjedid
b. Predsjednik parlamenta Rabah Bidat
2. Angola
a. Ministar obrazovanja Ambrsio
Lukoki
3. Argentina
a. Alberto Rodrguez Varela
4. Austrija
a. Predsjednik Rudolf Kirchschlger
b. Kancelar Bruno Kreisky
5. Afganistan
a. Premijer Sultan Ali Keshtmand
6. Banglade
a. Predsjednik Ziaur Rahman
7. Belgija
a. Kralj Baudouin
8. Bugarska
a. Predsjednik Todor ivkov
9. Kanada
a. Generalni guverner Edward Schreyer
10. Cipar
a. Predsjednik Spyros Kyprianou
11. ehoslovaka
a. Predsjednik Gustv Husk
12. Danska
a. Princ Henrik, suprug danske kraljice
Margarete II
13. Egipat
a. Sin Gamal Abdel Nassera
b. Ker Gamal Abdel Nassera
TITOVA JUGOSLAVIJA

36

14. Etiopija
a. Predsjednik Mengistu Haile
Mariam
15. Finska
a. Predsjednik Urho Kekkonen
16. Francuska
a. Premijer Raymond Barre
b. Ministar vanjskih poslova Jean
Franois-Poncet
17. Njemaka (zapadna)
a. Predsjednik Karl Carstens
b. Kancelar Helmut Schmidt i
c. Ministar vanjskih poslova Hans-
Dietrich Genscher
18. Njemaka (istona)
a. Predsjednik Erich Honecker
19. Gvineja
a. Predsjednik Ahmed Skou Tour
20. Gvineja Bisao
a. Predsjednik Lus Cabral
21. Kina
a. Predsjednik Hua Guofeng
b. Zamjenik premijera Ji Pengfei
22. Kuba
a. lan vlade Isidoro Malmierca Peoli
b. lan vlade Carlos Rafael Rodrguez
23. Maarska
a. Predsjednik Jnos Kdr
24. lndija
a. Premijerka Indira Gandhi
25. ltalija
a. Predsjednik Sandro Pertini
b. Premijer Francesco Cossiga
26. lrak
a. Predsjednik Saddam Hussein
27. Japan
a. Premijer Masayoshi hira
28. Jordan
a. Kralj Hussein od Jordana
29. Mali
a. Predsjednik Moussa Traor
30. Nizozemska
a. Princ Bernard, suprug kraljice Juliane
b. Princ Claus, suprug kraljice Beatriks
31. Nepal
a. Kralj Birendra od Nepala
32. Libija
a. Muammar Gaddafi
33. Luksemburg
a. Veliki vojvoda Jean
34. Norveka
a. Kralj Olav V od Norveke
35. Pakistan
a. Predsjednik Muhammad Zia-ul-Haq
36. Poljska
a. Wojciech Jaruzelski
b. Edward Gierek
37. Portugal
a. Predsjednik Antnio Ramalho Eanes
b. Premijer Francisco de S Carneiro
38. Rumunjska
a. Predsjednik Nicolae Ceauescu
39. Sirija
a. Predsjednik Hafez al-Assad
40. Sjedinjene Amerike Drave
a. Potpredsjednik Walter Mondale
b. Lillian Gordy Carter, majka
predsjednika Cartera
c. Diplomat William Averell Harriman
d. Ministar financija George William
Miller
41. Sjeverna Koreja
a. Predsjednik Kim Il-sung
42. SSSR
a. Leonid Brezhnev
TITOVA JUGOSLAVIJA

37

b. Ministar vanjskih poslova Andrei
Gromyko
43. panjolska
a. Premijer Adolfo Surez
44. vedska
a. Kralj Carl XVI. Gustaf od vedske
45. Tanzanija
a. Predsjednik Julius Nyerere
46. Turska
a. Premijer Sleyman Demirel
47. Ujedinjeno Kraljevstvo Velike
Britanije i Sjeverne Irske
a. Premijerka Margaret Thatcher
b. Princ Philip, mu kraljice Elizabete II
c. Ministar vanjskih poslova Peter
Carington
d. Brigadir Fitzroy MacLean, voa
britanske misije pri Titovom tabu 1943.
e. William Deakin, Churchillov osobni
asistent, diplomata i strunjak za
britansko-jugoslovenske odnose
48. Vatikan
a. Nadbiskup Novalicijana i diplomat
pape Ivana Pavla II, Achille Silvestrini
49. Zambija
a. Predsjednik Kenneth Kaunda
50. Zimbabve
a. Predsjednik Robert Mugabe
2. Delegacije meunarodnih
organizacija:
1. Glavni tajnik Ujedinjenih naroda Kurt
Waldheim
2. Generalni direktor UNESCO-a
Amadou-Mahtar M'Bow
3. Potpredsjednik Europske Komisije
Wilhelm Haferkamp
4. Delegacija Arapske Lige za koju nisam
pronaao imena lanova
3. Delegacije stranaka i politikih
organizacija:
1. Lideri Socijalistike Partije ilea
Carlos Altamirano i Clodomiro Almeyda
2. Predsjednik i istaknuti lan
Socijalistike Partije Francuske Franois
Mitterrand i Lionel Jospin
3. Predsjednik Panhelenskog
Socijalistikog Pokreta iz Grke, Andreas
Papandreou
4. Predsjednici Italijanske Socijalistike
Partije, Bettino Craxi i Italijanske
Komunistike Partije, Enrico Berlinguer,
Enzo Bettiza, novinar i pisac roen u
Splitu 1934, Giancarlo Pajetta, lan
Parlamentarne komisije za vanjske
poslove i politiar Paolo Bufalini
5. Istaknuti lan Progresivne
Socijalistike Partije Libanona Walid
Jumblatt
6. Lider Palestine Yasser Arafat
7. Mrio Soares, opozicijski lider, i
lvaro Cunhal, glavni sekretar
Komunistike Partije Portugala
8. Predsjednik Saharske Arapske
Demokratske Republike Mohamed
Abdelaziz
9. Glavni tajnik panjolske Socijalistike
Radnike Partije Felipe Gonzlez
10. Predsjednik Republike Radnike
Partije Turske Blent Ecevit
11. Politiarka i biva premijerka ri
Lanke Sirimavo Bandaranaike
12. Predsjednik Laburistike Partije
Velike Britanije James Callaghan
13. Predsjednik Socijaldemokratske
Partije Njemake Willy Brandt.
18. 05. 2014. 14:04h 14:13h |
Vestionline| foto: Beta/M.O.

TITOVA JUGOSLAVIJA

38

Umro Dobrica osid
Dobrica osid, lan Srpske akademije
nauka i umetnosti, istaknuti srpski pisac i
prvi predsednik Savezne Republike
Jugoslavije, umro je danas u 93. godini u
Beogradu.

Prvi predsednik SR Jugoslavije: Dobrica Dosid

Dobrica Dosid je roen 29. decembra 1921.
godine u selu Velika Drenova kod Trstenika.
Zavrio je Viu politiku kolu uro akovid, a
u toku Narodnooslobodilake borbe bio je
politiki komesar u Rasinskom partizanskom
odredu, urednik lista Mladi borac i lan
Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju.
Posle osloboenja je bio lan AGITPROP-a
Centralnog komiteta KP Srbije, a republiki i
savezni poslanik bio je 12 godina.

Za poslanika je prvi put izabran 1945. godine,
dobivi oko 6.800 glasova, ispred kandidata
Zemljoradnike stranke sa 4.000 i kandidata
Demokratske stranke sa 3.000 glasova. Jedan je
od retkih koji su se javno usprotivili politikoj
likvidaciji Aleksandra Rankovida.

Od 14. februara do 26. aprila 1951.godine,
Dobrica Dosid je, kao lan dravne delegacije, bio
saputnik predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu
Titu na brodu Galeb kojim su obilazili afrike
zemlje. Godine 1968. otvara pitanje Kosova ime
izaziva pozornost lanova iz CK. Postao je jedan
od najpoznatijih opozicionara Josipu Brozu Titu
posle razmimoilaenja sa njim. Dobrica Dosid
godine 1970. postaje lan SANU, a u svojoj
pristupnoj besedi je rekao ''srpski narod dobijao
u ratu, a gubio u miru''.

Godine 1984. osnovao je Odbor za odbranu
slobode misli i izraavanja koji je ustajao u
zatitu raznih protivnika socijalistike Jugoslavije.
Tokom 1989. i 1990. godine osnovao je srpske
nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini. Prvi predsednik SRJ odlukom
Savezne skuptine postaje 15. juna 1992. godine.
Smenjen je godinu dana kasnije (31. maj 1993.)
tajnim glasanjem oba veda Saveznog parlamenta
posle sukoba sa Slobodanom Miloevidem.

Dosid je svoju borbu protiv komunizma nastavio i
posle smenjivanja sa mesta predsednika SRJ. Bio
je jedan od retkih akademika koji su se osmelili
da govore na protestnim skupovima 1996-1997.
Godine 2000. Dobrica je uao u Narodni pokret
Otpor, ali je kasnije je izjavio da to ne bi uinio
da je znao da je Otpor finansiran iz inostranstva.

Dobrica osid se otvoreno zalagao za podelu
Kosova i Metohije jo devedesetih godina. osid
se u svojoj knjizi ''Kosovo (2004) bavi ovom
temom. Ovaj predlog je podrao i Noam omski
u maju 2006. godine. Povodom osidevog 80-og
roendana estitke su mu uputili premijer
Srbije Zoran inid (nazvavi ga pritom
''Srpskim Tomasom Manom'') i predsednik
Savezne Republike Jugoslavije Vojislav
Kotunica. Predsednik Srbije Boris Tadid je
decembra 2005. izjavio da se esto konsultuje
sa Dobricom. Slobodan Miloevid je na suenju
u Hagu nazvao osida ''najvedim srpskim ivim
piscem''.

TITOVA JUGOSLAVIJA

39

Vie od 50 godina bio je u braku sa suprugom
Boicom, do njene smrti 2006. godine. Godine
1954. dobio je derku Anu, a ima i dvoje unuka:
Milenu (1981) i Nikolu (1982).
Preminuo Dobrica Dosid
Blic | 18. 05. 2014. - 13:58h | Komentara: 49
Srpski knjievnik, akademik i bivi predsednik
SRJ Dobrica Dosid preminuo je jutros u svom
domu u Beogradu u 93. godini.
Dosid je bio bio prvi predsednik Savezne
Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. U
mladosti je bio komunista, a u Drugom
svetskom ratu se borio u redovima partizana,
to je kasnije bila inspiracija za njegov knjievni
opus.
Od kraja 1960-ih poinje da se suprotstavlja
Titovoj politici, pre svega nezadovoljan
ustavnim preureenjem SFRJ, zbog ega je i
postao jedan od najpoznatijih politikih
disidenata.

Protivnicu su ga optuivali da je krajem 80-ih bio
predvodnik i ideolog srpskog nacionalistikog
pokreta i pristalica Slobodana Miloevida.
Potovaoci za njega kau da je bio autentini i
prvi lider opozicionog pokreta u naoj zemlji.

18/05/2014 - 13:54
VELIKI GUBITAK: Umro akademik i knjievnik
Dobrica osid!
Jedan od najvedih srpskih knjievnika, romansijer i
esejista, akademik, politiki i nacionalni teoretiar,
redovni lan SANU i prvi predsednik Savezne
Republike Jugoslavije Dobrica Dosid preminuo je u 92.
godini
Jedan od najvedih srpskih knjievnika Dobrica
Dosid, akademik, romansijer i esejista, politiki i
nacionalni teoretiar, redovni lan SANU i prvi
predsednik Savezne Republike Jugoslavije (od 1992.
do 1993.) preminuo je u 92. godini, saznaje Telegraf.

__________________


MALI NARODI : LUIKI SRBI
Savo J. Orovi
Luiki Srbi
[1]

Glasnik Etnografskog muzeja na Cetinju, IV
knjiga, 1964, Cetinje
Najstariji trag srpskom imenu uopte nalazi se u
Plinija i Ptolomeja, i to u sasvim istom obliku:
Serbi, Serboi, Serbvi - inae latinsko ime, po
Tacitu, za njih je bilo Veneti, od toga su Njemci
za Luike Srbe izveli Venden, Sorben,
Sorbenvenden, Lauzervenden. A sva srpska
plemena, kako na jugu tako i na sjeveru, sebe su
oduvijek nazivala jednim optim imenom "Srbi"
ili "Sorabi". "Rab" znai ovjek, "Sorabi" znai
"Subraa", "Soljudi". Ime "Sloveni" pak dolo je
otud, to su mogli meu sobom "sloviti"
(govoriti), a Germane, s kojima se nijesu
razumijevali, nazivali su "Nijemcima", jer su za
njih bili nijemi ili mutavi. I po afariku svi su se
TITOVA JUGOSLAVIJA

40

Sloveni nazivali Srbima, a to, po Dobrovskom,
potvruje i injenica, da se dva najudaljenija
slovenska naroda tim istim imenom zovu.
Luiki Srbi su posljednji ostatak Polapskih
Slovena, koji nekada naseljavahu vei dio
dananje Njemake, i to: zapadnu Prusku,
Pomeraniju, Branibor, Saksonsku, Anhalt,
istonu polovinu Hanovera, Meklenburgverin,
Meklenburg Sterlic i juni dio lezvig
Holtajna, zatim ostrva Febrani, Rujan (Rugen),
Uznojmo i Volin u Istonom (Baltikom) moru.
Sedite Polapskih Slovena, dakle, bilo je izmeu
eke i Baltikog mora. Na istoku bili su im
susjedi Prusi i Litvanci, a na zapadu Saksonci i
Tirinani. Oni su se dijelili na tri ogranka:
Bodrii koji su ivjeli u zemljama dananjeg
Meklenburga i Holtajna, Ljutii u dananjem
Braniboru i Pomorju, i Srbi u dananjoj Luici i
Saskoj od rijeke Bobre do rijeke Sale.
Nazad hiljadu godina u ovim krajevima nije bilo,
dakle, nikakvih Njemaca, nego su svuda ivjeli
samo Sloveni i to je bila isto slovenska zemlja.
Latinski geograf Sekvestor, polovinom estog
vijeka, pie da "Laba dijeli Nijemce od Srba"...
To svjedoe mnogobrojna imena njihovih mjesta,
sela, planina, polja, rijeka i potoka, koja su sve do
danas isto slovenska, kao: Dubrava, Gorica,
Jasen, Javornik, Lomnica, Laba, Branibor,
Kamjenica, Nova Luka, Dobri Lug, Pore,
Ravno, orna Voda, Mikra itd. Poto su Nijemci
zvali Slovene: Veneti, Vendi ili Vindi, to mnoga
topografska imena u Njemakoj sa tim korijenom
podsjeaju da su nekada tamo Sloveni ivjeli, na
primjer: Vindenhasen, Vindischgretz, Vinddorf,
Vendeburg, Vindschthal, Vindesbrg, Vindeburg
itd. Berlin je bio njihov "brlog", gdje su drali i
hranili stoku, a Lipiska ili Lajpcig bio im je oltar
gdje su pod granatom lipom slavili boga Peruna,
koji nebom upravlja, onda kada su Njemci jo
oboavali abu, i gdje su Sloveni dolazili na
sabor obueni u platneno odijelo, ve napredni
zemljoradnici, dokle su se Njemci, kao lovci, jo
odijevali koom.
U istoriji Berlina (iz 1888) stoji da su do XIV
vijeka njegovi stanovnici bili Srbi. lanovi
mjesnog odbora govorili su na sjednicama
srpskim jezikom, a zvanina upotreba njemakog
jezika uvedena je tek pri koncu XIV vijeka. Zna
se da je prestonica Njemake postala od dvaju
srpskih sela: Berlina i Kolina.
Lajpcig je nekad bio centar Luikih Srba. Jo
u XVIII vijeku sueno je u tamonjim
sudovima na luikosrpskom jeziku. Zato su u
toku XVIII i XIX vijeka u Lajpcig rado ili na
studije nai ljudi, meu mnogima Dositej
Obradovi, Sima Milutinovi Sarajlija, pa i
sam Vuk Karadi. "Krv nije voda" i ona ih je
vukla tamo. Ili su kod svoje brae, od koje su
uvijek bili svojski i bratski primljeni.
Slovenski karakter Luice oituje i slovensko
porijeklo mnogih tamonjih znamenitih
Njemaca. Tako, na primjer, Lajbnic se u Torgavi
(1713) obratio na ruskog cara Petra Velikoga kao
Sloven na Slovena, sa rijeima: "Nae je
porijeklo isto oba smo Sloveni", Lesing je bio
Srbin iz Luice, za Bizmarka su sami Njemci
govorili: "Taj slovenski diplomata", za Katarinu
II, koja je roena u tetinu u porodici Serbst,
ruski istoriari su dokazivali da nije Njemica, ve
Srpkinja itd. A najbolje se to vidi iz priloene
karte, koja pokazuje geografski poloaj Polapskih
Slovena i njihovu podjelu na mnogobrojna
plemena. Mnogi tamonji stanovnik ve sada i ne
sluti da u njegovim ilama tee ista i plemenita
slovenska krv.
Od XI vijeka Polapski Sloveni biju neravni boj sa
Njemcima, koji su nasilno kolonizirali njihovu
otadbinu. Pod izgovorom da ire hrianstvo
meu mnogoboakim Slovenima njemaki
zavojevai ili su za tim da ih pokore i ponjeme.
Sa krstom u jednoj i maem u drugoj ruci dolazili
su ti perfidni misionari kod Slovena, koji su se
dugo i uporno, ali uzaludno opirali. Meu
pokrtena slovenska plemena Njemci su
upuivali svoje svetenike, te su tako i na sve
mogue naine naturali pored nove vjere i svoj
jezik i svoju kulturu. Malo pomalo nestade
starih slovenskih obiaja i redom svih drugih
narodnih osobina.
Na cijelom istonom i srednjem dijelu dananje
Njemake, gdje je nekada tekao bujan slovenski
ivot, gdje se orila slovenska rije i pjesma i gdje
su slovenske ruke krile put prodiranju istinske
kulture, danas ondje ivi samo uspomena na
prolost Polapskih Slovena, i maleni broj
TITOVA JUGOSLAVIJA

41

Luikih Srba ostao je kao ivi spomenik i rjeito
svjedoanstvo slovenskog obiljeja ovih krajeva.
Sve do Karla Velikog Polapski Sloveni su
uspjeno vodili borbu za svoju slobodu, a ovaj
je iskoristio njihovu pocijepanost i neslogu te
ih je bio sve redom pokorio. Poslije Karlove
smrti oni su se opet za neko vrijeme uspjeno
odupirali porobljavanju, ali su Njemci onda kao i
poslije bili podmukli neprijatelji. Jednom
prilikom je pogranini grof Gero priredio
veliku gozbu, i na nju pozvao trideset
najglavnijih slovenskih knezova, kojima se
pravio dobrim prijateljem. Ovi, ne slutei
nita zlo, svi dou. A vjerolomni Gero usred
gozbe dadne znak, te oruani straari navale
na goloruke knezove i sve ih muki pobiju. U
poslednjoj borbi koju su vodili Bodrii pao je
njihov knez Niklot, iji su ponjemeni potomci
(Niklotovii) vladali u Meklenburgu sve do
Prvog svjetskog rata. To obezglavljenje naroda,
izdajstvo kneza Tugomira i nedostatak sloge i
jedinstva dovelo je najposlije Polapske Slovene, s
malim izuzetkom, do konane propasti.
Tako su Luiki Srbi i ostali Polapski Sloveni,
kroz dugi niz vjekova, bili slovenska predstraa
na zapadu i tvrdi bedem svojoj brai na istoku,
Poljacima i Rusima, protiv silne njemake
navale. Na obalama Sale i Labe, Spreve i Odre
tekla je stoleima njihova plemenita krv. Polja
Luice i Branibora, Prusije i Pomeranije zasuta su
i presuta njihovim junakim kostima. Iz
mnogobrojnih ratova sa Njemcima pominju se
kao istaknuti borci za slobodu i vojskovoe:
Zvjezdodrag, Bjelosav, Dervan, i "ponositi"
knez srpski" Milivoj, koji je slavno pao na
bojnom polju; kao i posljednji njihov vladar
knez Pribislav, o kome je Jan esla napisao
(1862) epopeju "Knez Pribislav". On ve
skoro hiljadu godina, po narodnom
vjerovanju, ivi skriven u podzemnim
hodnicima, negdje kod Borkova, i bdi nad
Srbima, da se jednom pojavi i oslobodi Luicu
ispod njemakog iga.
Od velikog broja Polapskih Slovena ostalo je do
dananjeg dana neistrijebljeno i neponjemeno
svega oko etiri stotine hiljada Luikih Srba.
A to je upravo tome glavni uzrok? Zakleti
neprijatelj Slovena Njemac i stari slovenski
grijeh pocijepanost i nesloga. Mjesto da su se
sva ta jednokrvna plemena sloila i ujedinila u
jednu jaku dravu, svako je od njih htjelo da ivi
samo za sebe, a bilo je jo i neprijatelj svome
susjedu. Proganjali su jedni druge i jo pozivali
Njemce u pomo protiv svoje brae. Tako se
najposlije i tu potvrdila i ostvarila stara narodna
poslovica, koja opominje: "Ko nee brata za
brata, on e tuina za gospodara" I to je
najbolja pouka svima sadanjim slovenskim
narodima, da im je spas i budunost jedino u
bratskoj slozi i vrstom jedinstvu.
Za Luike Srbe pisao je njemaki list "Leipziger
Tagblett" oko 1880. g. ovako:
"Srpstvo, koje negda tako jako bjee raireno u
Njemakoj, lii na kakvog dobrog starca na
samrtnoj postelji njegovoj, koji ve zatvara oi da
umre... Oko njega se pretvorilo sve u njemako,
sama polja i rijeke, varoi i sela nosie jo draga
mu imena, to im je vrijedan narod njegov
davao... Korak po korak zemlje osvajali su
Germani (Njemci) od njih. I sa smru
posljednjeg vendskog (srpskog) vladara
Pribislava 1134, koji je hrianstvo bio primio,
ugasi se i posljednji branilac ovog nesrenog
naroda... Sijedi starac je u posljednjim trenucima
svoga muenikog ivota... Jedan vrijedan, radan
i dobar narod, koji nam je hiljadu i po godina
gost bio, sahranie se".
TITOVA JUGOSLAVIJA

42

Ali se, sreom, proroanstvo zluradog vabe nije
potpuno ispunilo. Luiki Srbi su se ipak odrali,
kao to su se zavjetovali devizom na svome
"Serbskom domu" u Budiinu, gdje gordo stoji
zlatan natpis:
"Srpstvo mora istrajati"
i kao to ponosno i prkosno pjevaju u svojoj
himni:
"Srpsku slavu, srpski jezik sila nee unititi"
2

I Luiki Srbi su odista sauvali svoj jezik,
svoje obiaje, pjesmu i vjeru u veliku
budunost Slovenstva. Ovaj estiti narod,
pleme naeg plemena, krv nae krvi, bio je
najvie izloen germanskom prodiranju ka
istoku. Oni su bili sa svih strana ograeni
njemakim zidom, bez direktne veze sa
drugim narodima, kao neko malo ostrvo u
nesitom germanskom moru, ali su uprkos
tome istrajali.
to su se Luiki Srbi sve do danas sauvali od
potpunog unitenja i germanizacije, mimo ostalih
plemena Polapskih Slovena, imaju dosta da
zahvale teritorijalnoj bliskosti svoje slovenske
brae eha i Poljaka, na koje su se naslanjali i
ponekad bili u sastavu njihovih drava. Tako su
za vlade Boleslava Hrabrog ivjeli u zajednici sa
Poljacima, a u dva maha bili su ujedinjeni sa
esima, i to prvi put pod knezom Samom, a drugi
put ih je prikljuio esima Karlo IV, i u toj
zajednici ostali su vie od tri stoljea (1316
1635), uivajui skoro punu unutranju
samostalnost. A zatim su potpali pod Saksonce i
Pruse.
Najvei luikosrpski pjesnik Jakob Bart
iinski pie:
"Da su Luiani, kao mali ostatak, posred velikog
polapskog groblja, ouvali svoje nacionalne
osobine tumai se time, to je ovaj narod kako
psihiki, tako i fiziki neobino snaan. Velika
izdrljivost ovog naroda objanjava se na prvom
mjestu neizmjernom ljubavlju prema maternjem
jeziku i odanim uvanjem roene grude zemlje".
Ovo potvruje drugi njihov pjesnik Jan
Holan, koji je pred svoju smrt naredio da na
njegovom grobu posade slovensku lipu, simbol
vjere u bolju budunost, i da na grobu napiu
"Srbin vjeno Srbin".
Jedan luikosrpski svetenik iz kraja XIX vijeka
kae: "Nas ve odavno ne bi bilo kao narodnosti,
da matere jo i danas, i na samrtnom asu ne
zaklinju svoju djecu, da uvaju svoj jezik i svoje
obiaje". A jedan Luiki Srbin iz Amerike sa
ovakvom nostalgijom pie: "Ljetos e biti 14
godina kako sam se odselio u novi svijet. Ali ja
mislim esto na dragu srpsku Luicu, gdje je
moja kolijevka stajala, gdje sam u kolu hodio i u
miloj srpskoj rijei moj "Oe na" pjevao. Moda
se opet vrate ti sretnji asovi kada u imati rodnu
grudu pod nogama". Ni u najgorem duhovnom
mraku i materijalnoj bijedi Luiki Srbi nijesu
gubili vjeru u povratak svoje slobode.
Pored naslona na svoju susjednu brau ehe i
Poljake, visoke nacionalne svijesti i arkog
rodoljublja, Luiki Srbi za svoj opstanak pod
tako tekim okolnostima imaju da zahvale i
svojoj odlinoj organizaciji. Kod njih su postojala
ova drutva, listovi i ustanove: Srpska matica,
Srpski muzej, Srpska biblioteka, Srpska knjiara i
tamparija, Srpski soko, Srpski savez Domovina,
Srpska itaonica, politiki dnevnik, "Serbske
TITOVA JUGOSLAVIJA

43

novine" itd. Sve su to Njemci bili varvarski
unitili, ali se opet obnavlja i podie.
Jezik Luikih Srba dijeli se na dva dijalekta,
koji su oba postala knjievnim jezicima.
Gornjo-Luiani ili, kako sami kau, Gornjo-
Srbi pribliavaju se po jeziku esima, a
Donjo-Luiani ili Donjo-Srbi Poljacima. Ali
po mnogim jezikim osobinama stoje blie
nama nego esima ili Poljacima.
Narodni obiaji kod Luikih Srba u velikoj
mjeri su ouvani, uprkos tome, to su
germanizatori i crkvom i kolom i svim drugim
sredstvima vjekovima radili da ih uklone. Oni
shvataju da su im ba ti njihovi obiaji
najmonije orue za odbranu i za odranje svoje
narodnosti u moru tuintine. Najistije su se
sauvali od germanskog uticaja Srbi u Donjoj
Luici oko Hoebua, naroito na rijeci Sprevi, u
Sprevaldu, kako ga zovu Njemci ili Blotu kako
ga zovu Srbi. Blot je zbog svoje prirodne ljepote
vrlo omiljeno izletite za Berlince. Potpuno
srpski karakter ovoga kraja najbolje se vidi
pijanih dana u Hoebuu kada ulice poplavi
ivopisna donjoluika narodna nonja.
Grb Gornje Luice je: zlatni gradski bedem na
plavom polju. Donje Luice: crveni bik na
belom titu. Luiko-srpska zastava: plavo-
crveno-belo (vodoravno). Himna: "O Luica,
lijepa moja" (Zejler).
Narodnu knjievnost probudila je Reformacija.
Najstariji rad na tom polju je prevod Biblije
1548. Prva njihova tampana knjiga, Luterov
Katihizis, datira iz 1574. g. Stvarni knjievni
poetci zapaaju se u toku XVII i XVIII vijeka, i
to sve na crkvenoj i vjerskoj osnovi.
I tek poetkom XIX vijeka prelazi se na svjetovni
pravac pisanja. Godine 1809. Jan Dejka, seljaki
sin i drvodjelja po zanatu, pokrenuo je rukopisne
novine, u kojima je korio svoj narod za nehat i
budio mu narodnu svijest priama o velikoj
slovenskoj porodici.
Omladina, koja je bila glavni nosilac nacionalne
svijesti i preporoda kod svih slovenskih naroda, i
ovdje je igrala glavnu ulogu. Prvi se pojavio
mladi pjesnik Andrija Zejler, koji je bio
obrazovan pod uticajem ekog istoriara
Palackog, Srbina Sima Milutinovia Sarajlije i
Poljaka Andrije Kuharskog, te je u svojoj pjesmi
pozivao: "Ustaj, Srbine, i imaj svoju duu". Da
ohrabri svoje zemljake, pokazivao im je kao i
Dejka veliinu Slovenstva, uzvikujui: "Od Labe
do Dunava, od Ledenog mora i Baltika do
Kamatke, sve je to naa srpska velika
Otadbina".
Ono to je Srbima Dositej Obradovi,
Hrvatima Ljudevit Gaj i Slovencima Valentin
Vodnik, to je Luikim Srbima Jan Ernest
Smoler: njihov preporoditelj i prvi istinski
duhovni i politiki voa.
Pored Smolera istaknuti su kao pjesnici i
knjievnici uopte: Bohuvjer Pful, Mihal
Hornik, Handrij Duman, Radisrb Vjela,
Mihal Ci, Mihal Domaka, Herta Vitezi, Jan
Holan, Mihal ok, Mina Vitkojc, Jan Skala,
koji u svojoj pjesmi "Jugoslovenima" izraava
bratsku ljubav i privrenost Luikih Srba prema
naim narodima, i moli ih da pomognu njegov
porobljeni narod u tekoj borbi za opstanak,
osloboenje i bolji ivot.
Poetak te pjesme glasi:

"Brao na jugu! Nema li u vas
srca i due koja bi gledala na Sjever,
Tamo gdje se u njemakom moru
Bori mali narod Luikih Srba"
TITOVA JUGOSLAVIJA

44

Skala je poginuo u ratu, a u njega je polagana
velika nada. A najvei i prvi moderni pjesnik
meu svima bio je Jakub Bart iinski. On je
tvorac luikosrpskog jezika, kao Vuk Karadi
kod nas i Preern kod Slovenaca. To je njihov
Gete. Od njega ima 14 knjiga pjesama, koje sve
odaju plemenitu i veliku duu, a iz svakog redka
odie neizmjerna ljubav spram sirotne Luice i
njenog ubogog naroda, koji vjekovima pati pod
tuinom. Njegova knjiga soneta je savrenstvo
luikosrpske poezije i jedno od najljepih djela
svjetske poezije uopte. Kao pravi narodni
apostol on ga tjei, bodri i napaja mu duu vjerom
u narodni vaskrs i osloboenje.
Od enskih je kao pjesnik najslavnija Mina
Vitkojc. Ona u prvoj pjesmi svoje zbirke, koja
ima naslov Srpski narod, ovako dirljivo pjeva:
"Tebe su ubili,
metnuli su te u grob,
smrtnu su pjesmu tebi ispjevali,
ali ti si ipak jo iv.

Ve. davno osuen si na smrt,
ali ti nee da propadne,
ti si raskomadan i razbijen,
ali ti jo uvijek die".
Dalje, moli sunce da se smiluje na svoja stvaranja
koja idu pognuta i propadaju. Moli vjetar da
zapjeva o ovom narodu pjesmu uskrsa i slobode.
Moli boga da ne propadne taj narod koji spava
dubokim snom, dok tuinski duh ko vampir ulazi
u njegove svetinje... i zavrava!

"Zaori nam se ponovo naa srpska pjesmo,
Koja od pradavno drema u peinama,
Stvori, o boe, veliko udo,
Probudi ivot kod nas Srba".
Od naunika su najpoznatiji: slavista Petar Jordan
i, naroito, filolog Arnot Muka, veliina
svetskoga glasa, bio je lan obiju naih
Akademija i Matica i nosilac srpskih i
crnogorskih ordena. On je luikosrpski Vuk
Karadi.
U muzikoj umetnosti su najznamenitiji Kravc,
Kocor i Pilk, a u slikarskoj Vjela, koji je bio
omiljen na dvoru ruskog cara Aleksandra I.
Kao dramski pisac istakao se Jozef Novak. On je
preveo Preradovievu pjesmu "Zora puca, bie
dana", itd... Imaju veliki broj kulturnih radnika
Luikosrpsko stanovnitvo se bavi uglavnom
zemljoradnjom i umskom industrijom. Na
zavidnoj su visini stoarstvo, pelarstvo i
ribarstvo. Imaju neiscrpne rudnike uglja, koji
izvoze. Kod njih je najvea fabrika aluminijuma
u cijeloj Njemakoj. A industrija stakla je na
visokom stepenu.
Kod njih je jako razvijen osjeaj solidarnosti,
gotovo svi Luiki Srbi su socijalno osigurani.
Luikosrpski narod mnogo voli da pria i da
pjeva. On ima svoje prie i bajke, narodne
poslovice i zagonetke, balade, ljubavne i aljive
popjevke, romanse, plesne, svatovske i pobone
pjesme itd. Imaju i neku vrstu postarijih epskih
narodnih pjesama.
Veoma vole muziku i igru. Najomiljeniji su im
instrumenti gajde i gusle, i neto izmeu to dvoje,
to oni zovu serbska piel, zatim klarinet i dr.
TITOVA JUGOSLAVIJA

45

Pjevaju i uz gusle (V. Novak). U narodu se igraju
kola isto kao kod nas.
Skoro svako selo ima svoje pjevako drutvo.
Praktikuju se stari slovenski obiaji kao na
primjer potapanje smrti u proljee, etva, Boi,
Uskrs sa aranjem jaja, svadbe, procesije (ovo
dvoje poslednje naroito).
Pitanje luikosrpsko postoji ustvari od kako su
Polapski Sloveni porobljeni od njemakih
zavojevaa. Ali je prvi put postavljeno pred
meunarodni forum na mirovnoj konferenciji
poslije Prvog svjetskog rata.
Onda je luikosrpski narodni odbor uputio na
mirovnu konferenciju jedno izaslanstvo, koje je
predvodio narodni poslanik Arnot Bart, da trai
pravo samoopredjeljenja za Luike Srbe, i da im
se mirovnim ugovorom osigura narodni opstanak
i autonomija.
U evropskoj javnosti bila je povedena iva
propaganda za Luike Srbe i njihove opravdane
zahtjeve, ali ipak u versaljskom ugovoru nije
dodirnuto luikosrpsko pitanje. Bart sa
drugovima vratio se razoaran u Luicu, i jo je
bio osuen na nekoliko godina zatvora u tvravu
Golnov, zato to se usudio da javno brani sveto
pravo svoga naroda. Puten je na slobodu tek na
posredovanje predsjednika Masarika.
Tako su Luiki Srbi opet bili ostavljeni pod
svojim vjekovnim neprijateljima Njemcima, te
su, naroito po dolasku na vlast famoznog
Hitlera, bili prva rtva bjesomunog proganjanja,
germanizacije i nacistike rasne mrnje. Ba na
njima su isprobani zloglasni njemaki
koncentracioni logori.
Po padu hitlerizma Luiki Srbi su se s
pravom nadali da e bar ovoga puta uspjeti da
dobiju slobodu i nezavisnost bilo posebno, bilo
u federaciji sa ehoslovakom. Za to su slali
memorandume svima saveznicima traei
svoje pravo.
Naroitu nadu su polagali na bratsku Jugoslaviju.
Jurij Rjen, koji je svrio studije u staroj
Jugoslaviji, dolazio je u Beograd. On je bio lijepo
primljen i obeana mu je svesrdna pomo A na
Sveslovenskom kongresu u Beogradu je u
proglasu reeno:
"Mi emo da podravamo jedni druge na
politikom, ekonomskom i kulturnom polju i
staraemo se da ne propadne ni najmanji
slovenski narod, da i najmanji na ovjek sauva
svoj nacionalni opstanak, svoju nacionalnu
kulturu i obezbijedi svoj nacionalni razvitak".
Ali su, naalost, i ovog puta Luiki Srbi
ostavljeni na milost i nemilost Njemcima. Oni
na papiru imaju manjinska prava. 1948.
godine doneen je "Zakon o zatiti prava
srpskog stanovnitva", koji sadri
ravnopravnost jezika u krajevima naseljenim
pored Njemaca i Luikim Srbima, u kolama
i uredima, dvojezini napisi na firmama itd.
I uz izvjesnu podrku Sovjetskog Saveza i to bi
bila dobit i zatita da se sauvaju potpune
germanizacije. Ali se u Luicu doselio veliki broj
Njemaca iz Sudetskih oblasti i iz Poljske, te sada
nema skoro ni jednog kompaktnog srpskog sela,
(varoi su odavno sa veinom nemakog
stanovnitva, a tako ni jedne isto srpske kole.
Na taj nain, poslije hiljadugodinje uporne
borbe, Srpska Luica, taj slovenski Helgoland u
germanskom moru, taj spasonosni Ararat, na
kome su preivjeli posljednji ostaci jednog
velikog naroda Polapskih Slovena koga je
halapljivi njemaki moloh progutao, nalazi se u
agoniji.
Napominjem da su esi i Poljaci oduvijek, pa i
sada pomau Luike Srbe moralno i
materijalno. Oni imaju itavu literaturu o
njima, otvaraju za njih kole, primaju njihove
studente na svoje univerzitete, koji imaju
lektora za luiki jezik itd. Meutim, mi, koji
smo im po krvi i jeziku najblii, malo se za
njih interesujemo!
Zato zavravam ovo saoptenje s apelom na ovaj
visoki dom Akademiju nauka da se ta
anomalija ispravi. To jest: da se naoj brai
Luikim Srbima posveti duna panja, ispita
njihovo sadanje stanje i shodnim putem i
nainom pomogne, da sa svim ne utonu u nesito
njemako more.
***
1 Predavanje odrano 8. februara 1963. u
Etnografskom institutu u Beogradu.
TITOVA JUGOSLAVIJA

46