Вы находитесь на странице: 1из 455

UNIVERZITET U NOVOM SADU

EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA


DOKTORSKA DISERTACIJA
ZAKONITOSTI PROFESIONALIZACIJE
MENADMENTA
Mentor: prof. r R!"#$o Too%#&e'#( K!n#!t: "r Dr!)#*! To"#(
+,,-.
2
SADRAJ
1. UVOD............................................................................................................9
1.1. Definisanje problema istraivanja..................................................9
1.2. Smisao istraivanja.......................................................................11
1.3. Cilj istraivanja.............................................................................13
1.4. Metodoloki pristup......................................................................14
1.. !stvareni re"ultati.........................................................................1
1.#. Mo$u%nost prakti&ne primene.......................................................1'
2. METODOLO.IJA ISTRAIVANJA......................................................19
2.1. (ene"a metoda i te)nika istraivanja...........................................19
2.1.1. Posmatranje funkcionisanja ivotinjskog sveta.....................2*
2.1.2. Posmatranje funkcionisanja ljudskih skupina........................21
2.1.3. Akumulacija znanja i pronalasci............................................22
2.1.4. Analize i prorauni kao nain istraivanja............................23
2.2. +onstituisanje nau&ni) metoda istraivanja..................................2
2.2.1. Konstituisanje nauno istraivakog rada.............................2'
2.3. +arakteristike karte"ijansko$ nau&no$ metoda............................29
2.4. ,a"lo"i naputanja klasi&ni) nau&ni) metoda..............................3*
2.. -rojektovanje i konstruisanje )olisti&ko sistemsko$ kon.epta.....3
2..1. Sutina sistemskog istraivanja.............................................3
2..2. Razvoj sistemskog koncepta istraivanja..............................3'
2.#. !tkrivanje informa.ije kao obave"ne komponente
or$ani"a.ioni) sistema.................................................................4*
2.'. ,e"ime.........................................................................................42
3
3. /OLISTI0KO SISTEMSKA DOKTRINA I MENADMENT
PROCES.......................................................................................................44
3.1. Celis)odno i svesno postupanje....................................................4
3.2. /ovek kao svesno i kontraver"no ivo bi%e..................................4#
3.3. !vladavanje 0 uslov uspenosti or$ani"a.ije...............................41
3.4. 2pravljanje uslov opstanka3 rasta i ra"voja..................................49
3.. Sistemska struktura svesno$ ra"miljanja i delovanja.................1
3.#. 4olistika kao nov pristup u menadment pro.esu.......................2
3.#.1. granienja u primeni holistike...........................................4
3.'. ,e"ime.........................................................................................
4. MENADMENT PROCESA OVLADAVANJA I UPRAVLJANJA...'
4.1. Metode transforma.ije i ostvarivanje .iljeva...............................'
4.2. -redvodnitvo kao faktor uspenosti u ostvarivanju .iljeva........1
4.2.1. Predvodnitvo u ivotinjskom svetu......................................1
4.3. +onstituisanje predvodnitva u "ajedni&kom radu......................#1
4.4. +onstituisanje predvodnitva u ljudskim "ajedni.ama...............#2
4.4.1. !iranje i smenjivanje predvodnika.......................................#3
4.4.2. Regulisanje naina predvo"enja..........................................#
4.. 2vo5enje vo5stva kao kvalitativno
novo$ modela menadmenta......................................................##
4..1. 6o5stvo 0novi kvalitet u usmeravanju "ajedni&ko$ rada....#'
4..2. +arakteristike vo5enja.........................................................#1
4.#. 7ransforma.ija vo5e u predu"etnika...........................................'1
4.#.1. Sutina preduzetnitva kao novog metoda usmeravanja......'3
4.#.2. #ta je novo u preduzetnitvu kao modalitetu usmeravanja..'4
4.#.3. $spostavljanje novih funkcija preduzetnitva......................'
4.'. ,a"dvajanje predu"etnitva i rukovo5enja..................................''
4.1. ,a"vojnost modaliteta rukovo5enja............................................11
4
4.1.1. Karakteristike rukovo"enja kao novog modaliteta
usmeravanja...........................................................................12
4.1.2. Poslovo"enje kao pose%an modalitet rukovo"enja................13
4.1.3. dnos izme"u rukovo"enja i poslovo"enja............................1
4.1.4. &eprofesionalizacija poslovo"enja........................................1#
4.1.. 'fikasnost poslovo"enja.........................................................1'
4.1.#. (loupotre%a poslovo"enja......................................................9*
4.9. 8astanak menadmenta kao novo$ i efikasnije$ modaliteta
rukovo5enja.................................................................................1**
4.9.1. Koncept menadmenta.........................................................1*2
4.9.2. Kvalitet menadmenta kao novog koncepta........................1*4
4.9.3. Slinosti i razlike izme"u rukovo"enja i menadmenta.......1*'
4.1*. ,e"ime........................................................................................11*
. ZAKONITOSTI PROFESIONALIZACIJE MENADMENTA.........112
.1. ,a"li&ito s)vatanje i prika"ivanje menadmenta........................112
.2. Menadment kao nauka3 profesija i vetina................................114
.2.1. Konstituisanje menadmenta kao nauke..............................114
.2.2. )enadment kao profesija...................................................111
.2.3. )enadment kao vetina......................................................122
.3. 7e)nolo$i&nost menadment profesije.......................................124
.4. +lasifika.ija menadmenta po te)nolokoj osposobljenosti......12#
.. 9nterdis.iplinarnost te)nike i te)nolo$ije menadera.................121
..1. Karakteristike menadmenta kao multidisciplinarne nauke.....121
..2. $spostavljanje menadmenta kao interdisciplinarne nauke.....13*
.#. Spe.ijalna ideolo$ija3 obu&avanje i te)nike menadmenta.........133
.'. Majstorstvo u menadment profesiji...........................................13#
.'.1. snove menaderskog majstorstva......................................131
.1. ,e"ime........................................................................................14

-. INOVACIJE I KREACIJE OSNOV USPE1NOSTI MENADMENTA


#.1. :o$i&no linearno i nelinearno "aklju&ivanje...............................141
#.2. 9nven.ija kao proi"vod nesvesno$ miljenja..............................12
#.3. 9nova.ije i krea.ije kao primaran "adatak menadmenta...........14
#.3.1. *novativni i inovacioni menadment kao uslov uspenosti..1#
#.4. ;akonitosti u ra"voju menadmenta inova.ija...........................19
#.. <+reativna imita.ija= nova te)nika inovativno$ menadmenta...1#2
#..1. )enaderska pijunaa i kontrapijunaa...........................1#4
#.#. Menadment inova.ija i krea.ija u maestralnom menadmentu..1#1
#.#.1. +anije vrste inovacija za maestralni menadment.............1#9
#.'. ,e"ime........................................................................................1'1
'. SPECIFI0NOSTI MAESTRALNO. MENADMENTA...................1'4
'.1. Maestralnost u menadment profesiji.........................................1'
'.2. Super >profesionali"a.ija? menadmenta....................................1'9
'.2.1. #kolovanje menadera ,uslov profesionalizacije.................111
'.3. Spre$a superprofesionali"ovano$ menadmenta i nau&no
te)ni&ko$ pro$resa.......................................................................113
'.4. 8eminovnost stvaranja u&e%i) or$ani"a.ija................................11
'.4.1. -ovi trendovi u organizaciji koja ui...................................11#
'.. 8ovi "a)tevi menadera u modernom drutvu...........................111
'..1. Ponaanje naunog menadmenta.......................................19*
'..2. Struni i lini suko%i u naunom menadmentu...................192
'.#. Sposobnost upravljanja "nanjem
i informa.ijama 0 uslov uspenosti.............................................193
'.#.1. (nanje kao najznaajniji resurs...........................................194
'.#.2. (nanje kao specifian resurs................................................19#
'.#.3. $enje..................................................................................191
#
'.#.4. Pam.enje..............................................................................2*3
'.#.. Raspore"ivanje menaderskih znanja..................................2*#
'.#.#. *skori.avanje znanja...........................................................21*
'.#.'. )oderni pristup upravljanja sistemom znanja....................213
'.'. -rimena savremeni) te)nika i te)nolo$ija
u maestralnom menadmentu.....................................................219
/./.0. (naaj menaderskih tehnika
u maestralnom )enadmentu.............................................22*
'.'.2. +rste menaderskih tehnika i tehnologija............................221
'.1. !stala obeleja i karakteristike maestralno$ menadmenta.......23
'.1.1. Kreativnost...........................................................................23
'.1.2. *nventivnost..........................................................................24
'.1.3. *novativnost..........................................................................2
'.1.4. %uenost.............................................................................2
'.1.. $pornost...............................................................................2
'.1.#. 1enijalnost...........................................................................2#
'.1.'. -aunost..............................................................................2'
'.9. ,e"ime........................................................................................2'
2. PRETPOSTAVKE I 1ANSE ZA PRIMENU IDEO.RAMA
PROFESIONALIZACIJE MENADMENTA U .EO.RAFSKO3
PROSTORNOM I DRU1TVENO3POLITI0KOM OKRUENJU
NA PRIMERU VOJVODINE.................................................................29
1.1. +valitativno stanje menadmenta 6ojvodine.............................2#*
1.1.1. Strunost direktora u +ojvodini...........................................2#1
1.1.2. Starosna i polna struktura direktora u +ojvodini................2#3
1.2. 6isoko prisustvo ideolo$i"a.ije i amateri"ma u menadmentu
6ojvodine.....................................................................................2##
1.3. ;apostavljenost profesionali"a.ije menadmenta 6ojvodine.....2#1
'
1.4. 8eop)odnost profesionali"a.ije menadmenta 6ojvodine.........2#9
1.. Mo$u%nost profesionali"a.ije menadmenta 6ojvodine............2'1
1.#. +on.ept superprofesionali"a.ije i stvaranje maestralno$
menadmenta 6ojvodine.............................................................2'3
1.'. Mo$u%i efekti superprofesionali"a.ije
menadmenta 6ojvodine............................................................2'
1.1. ,e"ime........................................................................................2'1
9. ZAKLJU0NA RAZMATRANJA I PREDLOZI ZA POVE4ANJE
USPE1NOSTI MENADMENTA VOJVODINE.................................21*
1*.BIBLIO.RAFIJA.....................................................................................211
1
ZA/VALA
!vu stranu posve%ujem onima koji su naj"asluniji "a i"radu ovo$a rada i
be" &ije pomo%i ovaj rad ne bi u$ledao svetlost dana. 6eliki je broj ljudi koji su
mi pruali moralnu i svaku dru$u podrku na &emu im se "a)valjujem.
-osebno se "a)valjujem mom mentoru dr 7odosijevi% ,admilu3
redovnom profesoru @konomsko$ Aakulteta u Suboti.i koji mi je pomo$ao da
kon.ipiram i okon&am ovaj rad. ;a)valjujem se na korisnim primedbama koje
mi je davao prilikom i"rade ovo$ rada3 "a strpljenje koje je poka"ao u toku
i"rade i okon&anja ovo$ rada.
6eliku "a)valnost du$ujem mojoj porodi.i3 koja je imala ra"umevanja "a
sva rtve i odri.anja u toku vie$odinje i"rade ovo$ i dru$i) radova. Be"
nji)ove pomo%i ovaj rad ne bi mo$la uspeno okon&ati.
9
5. UVOD
5.5. Def#n#%!n&e pro6$e"!
Stalni rast elja i potreba ljudi i nji)ovi) "ajedni.a u svakoj novoj
vremenskoj dimen"iji uslovljava pove%anje mo%i svesno$ delovanja3 odnosno
pove%anja uspenosti ostvarivanja sve brojniji)3 ra"novrsniji) i sloeniji)
.iljeva. !$rani&ene mo$u%nosti pojedina.a u svim oblastima ivota i rada3
name%u potrebu da ljudi i"nala"e nove na&ine i or$ani"a.ione forme3 odnosno
na&ine usmeravanja3 kako bi mo$li da pove%aju svoju mo% i uti.aj u prirodnom
i drutvenom poretku. Sve ve%i uti.aj na promene stanja u prirodi i drutvu3
omo$u%ilo je &oveku da pove%ava resurse i sa istima "adovoljava sve ve%e
potrebe3 koje se stalno pove%avaju. 7ako se i smanjuje ra"lika i"me5u
o$rani&eni) resursa na jednoj strani i "adovoljavanje neo$rani&eni) ljudski)
potreba na dru$oj strani.
9" navedeno$ proi"ila"i da su pitanja manje vie bila uvek ista3 ali su
od$ovori u svakoj novoj vremenskoj dimen"iji bili dru$a&iji i po pravilu
efikasniji3 sa$lasno ste&enom iskustva3 vetini3 odnosno "nanju3 koje je &ovek
sti.ao.
7ako su ljudi jo u svom prvobitnom3 odnosno primitivnom obliku
ivljenja3 posmatrali prirodne pojave3 pro.ese i ponaanja divlji) ivotinja. !ni
su ve% tada uo&ili da se krdo ivotinja &esto $rupie3 kako bi u &oporu pove%ao
svoju sna$u u borbi sa dru$im ivotinjama. /ovek je tako5e uo&io da u svakom
krdu divlji) ivotinja postoji predvodnik3 koji artikulie ponaanje &opora. 7o je
naj&e%e bila najja&a3 najbra3 ili najve%a ivotinja3 koja se i"dvajala od ostali)
po odre5enim karakteristikama. !vde je fi"i&ka sna$a3 odnosno ja&ina ivotinja
bila odlu&uju%a3 da bi u krdo3 postojao predvodnik.
2 isto vreme3 ljudi su uo&ili da pojedina.3 odnosno ljudska jedinaka3
daleko tee opstaje u prirodnom poretku3 a posebno u borbi sa dru$im
ivotinjama3 jer &ovek ne raspolae ni velikim &eljustima3 ni jakim kandama3
ni velikom br"inom3 da bi se mo$ao suprotstaviti ivotinjama3 od koji) je
vrebala svakodnevna opasnost. Sa$lasno navedenom3 &ovek je obe"bedio
sopstveni opstanak3 "a)valjuju%i druenju sa dru$im ljudima i udruivanjem3
kako bi se suprotstavio pojedina&nim ivotinjama3 kao i &oporima.
1*
+ada je &ovek3 u me5usobnim druenjima3 pove%ao ansu "a sopstveni
opstanak u borbi sa ivotinjama3 nastojali su da olakaju tu borbu3 ili da sebe
u&ine to efikasnijim. 2 toj borbi3 ljudi su uo&ili da se "ajedni&kim lovom3 ili
sakupljanjem plodova3 ostvaruju daleko ve%i efekti u odnosu na pojedina&ni
lov3 pa su se stvarale lova&ke druine kako bi taj efekat uve%avali. 7ime je
&ovek doao do sa"nanja da se kro" "ajedni&ki rad i "ajedni&ke aktivnosti
daleko uspenije ostvaruju .iljevi i u prvi plan usvojio stav da je "ajednitvo
spasonosno reenje ne samo "a opstanak3 ve% i "a ra"voj3 odnosno pro$res.
;ajedni&ko obavljanje radni) aktivnosti3 ali i "ajedni&ki ivot3 name%e
potrebu da se "ajedni&ke aktivnosti usmeravaju3 tj. da svi &lanovi $rupe deluju u
jednom smeru i potuju odre5eni reim ivota i rada. :judi su jo u lova&kim
skupinama "aklju&ili3 da je lov bio efikasniji3 kada uje druina postupala po
"amisli3 jedno$3 "a to najvetije$ lov.a i kada su &lanovi lova&ke skupine3 tu
"amisao manje vie sprovodili. 7o je dovelo do potrebu imenovanja neko$ od
&lanova $rupe da obavlja usmeravanje i artikulisanje interesa3 kako to ina&e radi
i predvodnik u stadu3 ili &oporu divlji) ivotinja. 7ako je nastao predvodnik3 u
modernom ar$onu vo5a ili lider. !n je bio najvaniji3 jer je od vo5e3 odnosno
nje$ove "amisli u najve%oj meri "avisila efikasnost usmeravanja "ajedni&ko$
rada. :ova&ka skupina se "a)valjuju%i vo5i ra"vijala3 pove%avala svoju sna$u i
svaki put bila uspenija u lovu3 to je olakavalo sopstveni opstanak.
7okom ra"voja3 &ovek je doao do spo"naje da se pre otpo&injanja
odre5eni) aktivnosti i delatnosti3 treba pret)odno postaviti .ilj3 a potom
osmisliti i na&in nje$ove reali"a.ije. 8avedeni "aklju&.i su bili "na&ajni i kao
takvi su se sprovodili u prakti&nom delovanju od lova&ke3 do savremene
or$ani"a.ije. 7o je u" potovanje3 pret)odni) sa"nanja3 &oveka &inilo jo
uspenijim u obe"be5enju pre sve$a opstanka3 kao prvo$ i osnovno$ .ilja u
funk.ionisanju svako$ ivo$ bi%a.
-ove"ano sa pret)odnim je i &ovekovo sa"nanje da se svaki .ilj moe
ostvariti na ra"li&ite na&ine i da se retko3 ili $otovo nikada ne mo$u poslovi3 ili
aktivnosti reali"ovati na potpuno isti na&in. 2 isto vreme je utvr5eno3 da jedino
alati i maine koje je &ovek stvorio3 mo$u da funk.ioniu po prin.ipu
determini"ma3 odnosno onako kako $a je &ovek napravio3 odnosno konstruisao.
S)odno navedenom3 utvr5eno je da svaki na&in obavljanja odre5eni)
aktivnosti3 i"iskuje manje ili ve%e napore3 manji ili ve%i utroak resursa i da je
&ovek u svakoj novoj vremenskoj dimen"iji pronala"io efikasnije i efektivnije
na&ine u radu i poslovanju. ,a"lo$e treba traiti u pove%anju &ovekovi)
sa"nanja i primeni savreniji) oru5a i oruja3 koja su opet re"ultat pove%anja
&ovekovi) "nanja3 a pre sve$a prakti&ni) "nanja.
11
6e% navedeno uka"uje na predmet istraivanja kojim %e se baviti ova
doktorska diserta.ija. Cnali"om i istraivanjem3 treba uka"ati i doka"ati
"akonitosti usavravanja3 odnosno pove%anja efikasnosti obavljanja "ajedni&ko$
rada3 putem profesionali"a.ije aktivnosti usmeravanja3 odnosno rukovo5enja.
2tvr5ivanje navedene "akonitosti se moe obaviti istraivanjem ra"voja
&oveka i nje$ovi) oru5a i oruja3 odnosno kro" drutveno ekonomske
forma.ije3 ali i putem pojedini) modaliteta i te)nika usmeravanja3 od
predvodnitva3 vo5stva3 predu"etnitva3 rukovo5enja do menadmenta kao
posebno$ modaliteta usmeravanja3 odnosno rukovo5enja. +valitet istraivanja
se pove%ava3 ukoliko se istom pristupi sa oba stanovita3 jer su i "aklju&.i3
odnosno "akonitosti objektivnije.
Doktorska diserta.ija pod na"ivomD E;akonitosti profesionali"a.ije
menadmenta<3 upravo "a predmet svo$ istraivanja ima utvr5ivanje
objektivni) &injeni.a i "aklju&aka profesionali"a.ije aktivnosti usmeravanja
"ajedni&ko$ rada do najvie$ nivoa3 odnosno superprofesionali"ma kao
najvie$3 ali ne i krajnje$ dometa osposobljavanja &oveka "a posti"anje
postavljeni) .iljeva.
5.+. S"#%!o #%tr!7#'!n&!
9straivanje i utvr5ivanje "akonitosti profesionali"a.ije funk.ije3 ili
aktivnosti usmeravanja "ajedni&ko$ rada ima vie dimen"ija i mo$le bi se
odnositi naD te)ni&ki3 pravni3 so.ioloko kulturoloki ili dru$i aspekt
poslovanja. Me5utim3 utvr5ivanje "akonitosti profesionali"a.ije menadmenta u
ovoj diserta.iji ima pre sve$a ekonomsku svr)u i smisao3 jer se ispostavlja da je
u funk.ionisanju svako$ or$ani"a.iono$ sistema3 ekonomska dimen"ija
kona&na i jedna od najvaniji). 7ako5e se poka"uje da se be" ekonomske
dimen"ije3 ne mo$u uspeno ostvarivati i reali"ovati dru$e dimen"ije
or$ani"a.ioni) sistema.
!vako definisan3 ili postavljen smisao se ispoljava u nastojanjima ljudi3
da sa to manje napora i dru$i) utroaka3 odnosno resursa3 ostvaruju postavljene
.iljeve. 2 konkretnom slu&aju radi se o pove%anju uspenosti3 putem
profesionali"a.ije3 funk.ije usmeravanja3 odnosno upravljanja3 kao jedne od
najvaniji) funk.ija3 koja ostavlja duboke implika.ije na sve aspekte ivota i
rada. 7ako ispoljen uti.aj ima svoje povratno dejstvo na usavravanje ili
unapre5enja same profesionali"a.ije3 do nivoa majstorstva i maestra3 u kojima
tako5e postoje najbolji3 me5u najboljima.
12
,e"ultati nau&no$ istraivanja i utvr5ivanja "akonitosti
profesionali"a.ije3 imaju svoj smisao u kon.eptiranju i konstituisanju novi)
kvalitetno uspeniji) na&ina3 odnosno te)nika i te)nolo$ija upravljanja
"ajedni&kim radom. Savremena nau&na istraivanja isti&u da samo potpunije i
objektivnije sa"nanje o "akonitostima funk.ionisanja drutveno$ poretka3
jedino su realne osnove "a konstituisanje novi) i kvalitetniji) na&ina
upravljanja.
7o "na&i da ra"li&iti na&ini usmeravanja i vo5enja "ajedni&ko$ rada3
re"ultiraju i ra"li&itim efektima3 odnosno uspeno%u pojedini) $rupa3 sto je
predstavljalo veliki napredak.
8a&ini pove%anja uspenosti se u osnovi ispoljavaju u dva smera.
-rvi smer je i"nalaenje novi) i efektivniji)3 odnosno efikasniji) na&ina i
te)nika usmeravanja3 kako bi se u svakoj novoj vremenskoj dimen"iji
ostvarivali sve ve%i efekti. 9ako je to oduvek bila tenja3 &ovek do dananji)
dana nije uspeo da u ovoj3 kao i u dru$im sferama svo$ delovanja3 posti$ne
svoje savrenstvo3 niti je ono mo$u%e.
Dru$i smer ispoljava se u nastojanju da se osposobljavaju pojedin.i "a
usmeravanje3 odnosno upravljanje pojedin.ima i uopte "ajedni&kim ivotom i
radom. 7o osposobljavanje se prvo vrilo putem sti.anja iskustva3 trenin"ima i
sti.anjem vetine3 da bi u sloenijim uslovima poprimilo sve karakteristike
profesionali"a.ije. 7ime nastaje i poseban "anat3 ili profesija koja osposobljava
pojedin.e "a upravljaju dru$im ljudima3 ali i pro.esima i uopte "ajedni&kim
radom. 7a profesija se na"iva rukovo5enje3 a najsavreniji model rukovo5enja u
savremenim uslovima je dobio na"iv menadment.
-rofesionali"a.ijom menadmenta dolo je do ra"voja i usavravanja
posebni) te)nika i te)nolo$ija3 koje su bile u funk.iji pove%anja uspenosti
"ajedni&ko$ rada. 7e)nike i te)nolo$ije upravljanja "ajedni&kim radom su se
menjale vremenom3 ali one nikada nisu dosti$le savrenstvo3 da se ne bi mo$le
dalje unapre5ivati. 2 navedenom sa"nanju je dobrim delom dodatni smisao3 da
svako traenje od$ovora na pitanje kako biti uspeniji3 stvara nove i"a"ove kod
pojedina.a3 ali i $rupa3 odnosno na.ionalni) drutava.
8avedene i dru$e &injeni.e uka"uju da usavravanje profesionalno$
menadmenta predstavlja jedno od naj"na&ajniji) pitanja i problema u
savremenom drutvenom ra"voju svako$ drutva3 pa i na $lobalnom nivou.
;bo$ navedeno$3 i nau&no istraivanje "akonitosti3 odnosno "akonomernosti
profesionali"a.ije menadmenta3 te utvr5ivanje novi) te)nika3 te)nolo$ija i
alata3 moe biti predmet doktorske diserta.ije. -utem nau&ne obrade se na
najbolji na&in formuliu nau&ne "akonitosti koje pove%avaju mo% i efekat
13
menadment profesije3 odnosno nauke o menadmentu u or$ani"a.ionim
sistemima.
5.8. C#$& #%tr!7#'!n&!
2 pret)odnoj ta&ki je naveden smisao istraivanja na temu
profesionali"a.ije menadmenta. 8au&na istraivanja su poka"ala i doka"ala da
svaka aktivnost3 ili delatnost3 pa s)odno tome i usmeravanje "ajedni&ko$ rada3
odnosno menadment mora da ima svoj opravdanje3 "ato se ono obavlja3 ali i
koji je .ilj to$ obavljanja. 7ako se ispostavlja da utvr5eni .ilj3 odnosno .iljevi3
opredeljuju smisao i na&in nji)ovo$ ostvarivanja.
Cilj nau&no$ istraivanja "akonitosti profesionali"a.ije menadmenta
direktno je usmeren na utvr5ivanje uspenosti upravljanja "ajedni&kim radom u
obavljanju proi"vodnje materijalni) dobara ili or$ani"ovanjem pruanja uslu$a3
koje se verifikuju na tritu i koje poprimaju karakteristike robe.
9straivanje ima "a .ilj da utvrdi uspenost menadmenta u ostvarivanju
efikasnosti i efektivnosti funk.ionisanja poslovni) i dru$i) or$ani"a.ioni)
sistema3 odnosno na ostvarivanje nji)ove profitabilnosti kao kona&no$ .ilja
nji)ovo$ postojanja.
-ri navedenom3 treba imati u vidu da .ilj doktorske diserta.ije pod
navedenim naslovom nije profesionali"a.ija menadmenta kao par.ijalan i
autonoman3 ve% pre sve$a da se ukae da je profesionali"a.ija menadmenta
instrument "a ostvarenje ve%e uspenosti poslovni) i dru$i) or$ani"a.ionim
sistemima. !va napomena je vana3 jer u teoriji menadmenta postoje
tenden.ije da se instrument pro$lasi "a .ilj3 a .ilj "a instrument nje$ovo$
ostvarenja.
8avedena nau&na sa"nanja opredeljuju .ilj istraivanja doktorske
diserta.ije pod na"ivomD E;akonitosti profesionali"a.ije menadmenta<. 7aj .ilj
se svodi na kriti&ku anali"u ra"voja profesionalno$ menadmenta i i"nalaenja
kvalitetno novi) osnova "a dalje i uspenije konstituisanje profesionalno$
menadmenta.
Cilj nije anali"irati prolost3 radi prolosti3 ve% radi budu%nosti. +ro"
anali"u i istraivanje treba utvrditi "akonitosti prolosti3 a u .ilju projektovanja
budu%i) trendova i "akonitosti3 kako bi se na adekvatan na&in i od$ovorilo na
nove i"a"ove i promene koje %e se desiti. 8e po"navanje prolosti i "akonitosti
koje su se deavale u ra"li&itim sferama3 pa i u sferi upravljanja3 dovodi ljudsku
14
.ivili"a.iju u situa.iju da svaki put po&inje ispo&etka3 da se Etumara< u svetu
promena3 to dovodi do nepotrebno$ $ubljenja o$romno$ vremena3 ener$ije3 a
time i budu%nosti.
Diserta.ija pod navedenim naslovom ima i poseban .ilj3 koji se odnosi na
uslovno re&eno menadment Srbije3 kao "emlje u tran"i.iji. Cilj je uka"ati i
doka"ati da je profesionali"a.ija pratila &oveka od nje$ovi) primitivni) oblika
or$ani"ovanja3 do dananji) dana i da je to bio naj"na&ajniji instrument3 kojim
je &ovek od$ovarao na promene i probleme koje su se deavale u prirodnom i
drutvenom poretku. S)odno navedenom3 $eneralni "aklju&ak3 koji se pretvara
u "akonitost je da nema rasta i ra"voja ni jedno$ drutva3 ili korporativne
or$ani"a.ije3 be" profesionali"a.ije svi) i svako$3 a posebno be"
profesionali"a.ije oni) koji upravljaju dru$im ljudima i profesijama.
!vaj "aklju&ak se posebno odnosi na Srbiju3 koja u praksi nije poka"ala
spremnost da pri)vati profesionali"am3 kao osnovni kriterijum u imenovanju
profesionalni) upravlja&a na na.ionalnim3 ili korporativnim javnim
or$ani"a.ijama i sistemima.
5.9. Metoo$o:;# pr#%t<p
Definisanjem predmeta3 ekonomske .elis)odnosti i .iljeva istraivanja3
predodre5uje i metodolo$iju prika"ivanja i istraivanja u doktorskoj diserta.iji.
!b"irom da se radi o veoma sloenoj problemati.i3 $de se &esto ne mo$u
postaviti jasne $rani.e i"me5u pojedini) podsistema3 delova i pro.esa3
opredeljenje "a jednu metodu ne bi dalo objektivna sa"nanja3 "bo$ &e$a je bilo
neop)odno primeniti vie metoda i te)nika istraivanja.
2 istraivanju i anali"iranju3 odnosno prika"ivanju i utvr5ivanju
objektivni) nau&ni) "akonitosti u diserta.iji pod na"ivom E;akonitosti
profesionali"a.ije menadmenta< su primenjene slede%e metode i te)nike3 i toD
induktivna3 odnosno istraivanje od pojedina&no$ ka optem3
deduktivna3 tj. 9straivanje od opte$ ka pojedina&nom3
lo$i&ko3 istraivanje "asnovano na ra"umnom prosu5ivanju3
pro.enjivanju i i"vo5enju "aklju&aka3 sudova i tenden.ija.
istorijsko3 odnosno istraivanje ideo$rama prolosti profesionali"a.ije3 na
osnovu koje se mo$u kvalitetno projektovati trendovi i tenden.ije u
budu%nosti3
1
opisna3 kro" uoptavanje i opisivanje pro.esa3 pojava3 te)nika i
te)nolo$ija koje su kori%ene u profesionali"a.iji menadmenta3
sistemsko )olisti&ka metoda3 kao sistemsko pove"ivanje kvalitativno
kvantitativni) poka"atelja i &injeni.a na nivou .eline menadment
profesije3
statisti&ki) i sistematski) i"raajni) instrumenata i te)nika i" "vani&ni)
statisti&ki) institu.ija3 privredni) i drutveni) aso.ija.ija.
+ori%enjem ra"novrsni) metoda i te)nika istraivanja i projektovanja3
trebalo je da obe"bedi dolaenje do objektivniji) nau&ni) "akonitosti i svo5enje
subjektivi"ma na najmanju meru. 7o je i osnova "a i"nalaenje to kvalitetniji)
na&ina "a pove%anje uspenosti profesionalno$ menadmenta.
9pak3 u istraivanju je posebno mesto imao sistemski kon.ept3 jer on
omo$u%ava objektivnije predstavljanje ispoljeni) problema3 a objektivi"a.ija
problema profesionali"a.ije je uslov "a i"vo5enje objektivni) "akonitosti i
"aklju&aka "a predu"imanje od$ovaraju%i) mera "a poboljanje uspenosti.
!vaj metod istraivanja3 anali"iranja i prika"ivanja "akonitosti
profesionali"a.ije je bio neop)odan3 jer se "asniva na filo"ofiji .eline. !n
otklanja nespora"ume i eventualnu subjektivnost u konstituisanju ono$ i
onakvo$ sistema profesionali"a.ije koji "a svoj re"ultat ima i najve%u efikasnost
i efektivnost.
+ori%enjem metoda i filo"ofije .eline u doktorskoj diserta.iji pod
na"ivom E;akonitosti profesionali"a.ije menadmenta< stvoreni su uslovi "a
kvalitetno sa$ledavanje mnotva odnosa i ve"a koje profesionalni menadment
uspostavlja sa delovima unutar poslovni) sistema3 kao i sa okruenjem u kome
poslovni sistem deluje. 9nterak.ije i ve"e3 treba posmatrati u u"ro&no
posledi&nim ve"ama i odnosima3 to predstavlja jedini objektivni na&in u
prika"ivanju i istraivanju profesionali"a.ije menadmenta.
5.=. O%t'!ren# re><$t!t#
2tvr5ivanje "akonitosti profesionali"a.ije menadmenta3 uka"uje na
tenden.iju i realnost stalno$ unapre5enja uspenosti poslovanja poslovni) i
dru$i) or$ani"a.ioni) sistema3 "a)valjuju%i pre sve$a profesionali"a.iji
menadmenta. -rofesionali"ovan i superprofesionali"ovan menadment u sve
turbulentnijim uslovima privre5ivanja3 prinu5en je da koristi sve savrenije
te)nike i te)nolo$ije kako bi obe"bedio opstanak3 rast i ra"voj poslovni)
1#
sistema. 7a "akonitost istovremeno potvr5uje )ipote"u da realno postoje nove
filo"ofije3 na&ini i te)nike "a dalje usavravanje i ra"vijanje uspenosti svi)
vrsta i modaliteta rukovo5enja3 pa s)odno tome i menadmenta. -ro.es
unapre5enja menadmenta je "akonitost koja nikada ne%e dosti%i savrenstvo.
7ime se doka"uje da danas postoje najve%e re"erve upravo u menadmentu i
or$ani"a.iji i da svaki rad na ovu temu "asluuje posebnu panju3 kako sa
stanovita me"o3 tako i "a makro3 odnosno $lobalni nivo.
!d posebno$ "na&aja je i to to je u doktorskoj diserta.iji pod naslovom
E;akonitosti profesionali"a.ije menadmenta< uka"ano na preva"i5enost
klasi&ni) nau&ni) metoda u istraivanju i upravljanja or$ani"a.ionim
sistemima3 koji pripadaju prolosti i koji su sa stanovita uspenosti $otovo
neupotrebljivi. !ve metode su u svoje vreme bile efikasne3 ali u savremenim
uslovima3 poka"uju svoju nemo% i neefikasnost3 jer nova vremena3 trae nove
od$ovore. 9"la" treba traiti u primeni moderni) te)nika i te)nolo$ija3 koje
preferiraju ka novom kon.ipiranju menadmenta3 s)vataju%i $a pre sve$a kao
nauku i profesiju koja se i sama mora stalno usavravati i unapre5ivati. 2
okviru navedeno$3 potvr5eno je da )olisti&ko sistemska te)nika i kon.ept
objektivno daju i najpou"danija sa"nanja "a dalje sa$ledavanje realni)
mo$u%nosti "a pove%anje uspenosti menadmenta.
2 diserta.iji je uka"ano na nove te)nolo$ije menadmenta kao to su
brainstormin$3 ben.)markin$3 reinenjerin$3 te)nika totalno$ kvaliteta3 itd.
8ove te)nike date u diserta.iji3 ne predstavljaju novinu3 ali se putem isti)
doka"uje "akonitost da u svakoj novoj dimen"iji &ovek primenjuje nove na&ine
usmeravanja "ajedni&ko$ rada. 7o "na&i da %e i u budu%nosti nastajati ponovo
Enove< te)nike3 koje %e postoje%e u&initi preva"i5enim.
9" pret)odne konstata.ije "a profesionali"a.iju menadmenta je vano
sa"nanje da ne postoji najbolji menadment "a sve situa.ije3 ve% samo
od$ovaraju%a situa.ija "a primenu najbolje$ modaliteta menadmenta. 7o dalje
"na&i da je menadment dinami&an sistem3 koji isklju&uje determini"am3 na
kome je insistirala i danas insistira klasi&na kola menadmenta. -raksa
poka"uje da se usmeravanje3 odnosno rukovo5enje vremenom menja i da
pojedini menaderi u toku radno$ veka3 pa &ak i u toku jedno$ dana promene
ra"li&ite modalitete usmeravanja ljudi i dru$i) resursa.
8a osnovu komparativne anali"e klasi&ni) i sistemski) te)nolo$ija3
dola"i se do "akonitosti i osnove "a di"ajniranje i konstruisanje kvalitetno bolji)
te)nika3 te)nolo$ija i na&ina "a poboljanje svi) performansi profesionalno$
menadmenta.
1'
6e% samo i"nalaenje i formulisanje novi) nau&ni) "akonitosti u
pove%anju uspenosti profesionalno$ menadmenta poslovni) sistema3
predstavlja "na&ajan doprinos nau.i o menadmentu i or$ani"a.iji. 7aj doprinos
nau.i o menadmentu se iska"uje kro" doka"ivanje da postoji mnotvo
mo$u%nosti "a poboljavanje postoje%i) i uvo5enje novi) na&ina i da %e to
sa"nanje vaiti i u budu%nosti3 odnosno dok postoji &ovek kao najsvesnije ivo
bi%e.
+ori%enjem sistemsko )olisti&ke te)nike i te)nolo$ije u istraivanju
realno je o&ekivati objektivnije prika"ivanje "akonitosti profesionali"a.ije
menadmenta3 u" istovremeno uka"ivanje na nova podru&ja i te)nolo$ije3 od
koji) je naj"na&ajnija te)nika pridobijanja ljudi da kro" ostvarivanje li&ni)
interesa3 ostvaruju i interese poslovni) sistema kao .eline. 7a te)nolo$ija je
"natno tea3 u odnosu na klasi&ne metode upravljanja3 ali je ona efikasnija i "a
ljude u poslovnim sistemima pri)vatljivija.
+ro" uvo5enje te)nike demokrati"a.ije i pridobijanje "aposleni) "a ideje
i inova.ije menadmenta3 poboljavaju se so.ijalni aspekti or$ani"a.ije3
me5uljudski odnosi3 a time i efikasnost i efektivnost poslovni) sistema.
2vo5enjem novi) te)nolo$ija koje poboljavaju uspenost menadment
profesije koristi poslovnim sistemima3 ali i makro nivou pojedini) na.ionalni)
"ajedni.a3 jer uspeni poslovni sistemi po prvilu imaju "a svoj re"ultat i uspenu
i efikasnu dravu. 8ove te)nolo$ije3 koriste i pojedin.ima u poslovnim
sistemima3 jer nji)ova ve%a efikasnost dovodi do poboljanja nji)ovo$ ivotno$
standarda3 kro" ve%a li&na primanja3 bolje uslove rada3 itd.
9" navedeno$ se moe konstatovati da je istraivanje na temuD
E;akonitosti profesionali"a.ije menadmenta< dalo novi nau&ni doprinos u
unapre5enju uspenosti funk.ionisanja poslovni) sistema3 ali i drutva u .elini.
9straivanje je dalo i "na&ajan nau&ni doprinos u ra"vijanju menadment nauke i
poboljanje funk.ionisanja menadment pro.esa.
5.-. Mo)<(no%t pr!;t#?ne pr#"ene
9straivanje i utvr5ivanje "akonitosti profesionali"a.ije menadmenta ima
smisao ukoliko se re"ultati istraivanja i utvr5ene "akonitosti mo$u prakti&no
primeniti i koristiti "a dalje unapre5enje3 kako te)nolo$ija profesionali"a.ije
menadmenta3 tako i konstituisanje oni) i onakvi) or$ani"a.ioni) formi u
kojima se mo$u ostvariti ve%i efekti.
11
-oka"uje se da ovde3 kao i u dru$im oblastima vai pravilo3 da samo
"nanje i "akonitosti koje se mo$u primeniti u praksi3 imaju neku vrednost. +ro"
utvr5ivanje "akonitosti3 ovde se prakti&no moe primeniti pravilo da %e i u
budu%nosti postojati potreba "a profesionali"a.ijom3 jo ve%om i inten"ivnijom.
8a osnovu re"ultata istraivanja3 mo$u%e je uvoditi novatorije i inova.ije
u upravljanju poslovnim sistemima i to one3 koje eliminiu klasi&ne na&ine koji
su po pravilu imali manju efektivnost3 i uvo5enje novi) koje su efektivnije3 ali i
"a ljude pri)vatljivije.
+ona&no3 nau&no istraivanje i utvr5ivanje "akonitosti3 pravila i prin.ipa
koji poboljavaju uspenost menadmenta ima svoj puni smisao3 jer se kro"
profesionali"a.iju menadmenta ra"vija privreda i drutvo3 ali i $lobalni svet.
,e"ultat to$ ra"voja je dat u pove%anom li&nom i drutvenom standardu
"a ko$a je "ainteresovan svaki pojedina.3 ali i svaka drava. ,e"ultati anali"e i
istraivanja treba da koriste 6ojvodini3 u unapre5enju profesionali"a.ije
upravljanja poslovni) i svi) dru$i) sistema na svom podru&ju3 ali i ire na
teritoriji Srbije3 odnosno dru$i) prostora u okruenju. !vo utoliko pre3 to je
talas amateri"ma i volonteri"ma "a)vatio sferu upravljanja3 dovode%i je do
nivoa "loupotrebe3 &ime se u$roavaju osnovne drutvene vrednosti.
,e"ultati istraivanja %e si$urno unaprediti nauku o menadmentu3
utoliko pre to se $ovori o novim i nau&no fundiranim te)nolo$ijama kojima se
pove%ava mo% menadmenta. -oseban doprinos obrade navedeno$ pitanja je to
"a primenu novi) sa"nanja u menadmentu nisu potrebna nikakva finansijska
sredstva3 koja &esto predstavljaju limitiraju%i faktor u ra"vijanju i unapre5ivanju
poslovni) sistema3 ve% eliminisanje klasi&ni) i usvajanje novi) sa"nanja.
2 radu je prika"ana struktura direktora u 6ojvodini po stru&noj spremi3
starosnoj i polnoj strukturi i istaknuto je da u menadmentu 6ojvodine postoji
visoko prisustvo ideolo$i"a.ije i amateri"ma. 7o onemo$u%ava
profesionali"a.iju3 iako postoje potrebe i mo$u%nosti. 2 nastavku je dat i
kon.ept >super? profesionali"a.ije i mo$u%i efekti koji bi se od iste dobili3 to u
prakti&noj delatnosti treba da koristi kako makro3 tako i nivoima
or$ani"a.ionim sistemima i svakom pojedin.u u 6ojvodini3 ali i u Srbiji.
19
+. METODOLO.IJA ISTRAIVANJA
2tvr5ivanje "akonitosti profesionali"a.ije menadmenta3 kao posebno$
modaliteta rukovo5enja3 je u tesnoj ve"i sa unapre5enjem metodolo$ije
istraivanja u or$ani"a.ionim sistemima. ;a)valjuju%i evolu.iji te)nika i
te)nolo$ija istraivanja3 u svakoj novoj vremenskoj dimen"iji3 &ovek je dola"io
do novi) "aklju&aka3 spo"naja i modela3 koje je pretvarao u prin.ipe3 pravila i
"akonitosti postupanja3 or$ani"ovanja ili vo5enja or$ani"a.ija na ra"li&itim
nivoima i na ra"li&itim prostorima. ;bo$ to$a se u sferi istraivanja "akonitosti
ra"voja rukovo5enja i nje$ovi) modaliteta >od predvodnitva do menadmenta?
mora obra"loiti $ene"a metoda i te)nika istraivanja3 odnosno konstituisanje
nau&ni) metoda kao najsavreniji) koji su se pretvorili u novu proi"vodnu
sna$u rada.
+.5. .ene>! "eto! # te@n#;! #%tr!7#'!n&!
Svaki predmet istraivanja ljudi ima mnotvo aspekata posmatranja koje
tei ka beskona&nom. Samo se na prvi po$led moe u&initi da neki uslovno
re&eno jednostavni predmeti imaju manji broj prepo"natljivi) komponenti. 9pak3
neto potpunije posmatranje i istraivanje3 otkri%e nesavreni ni" komponenata i
nji)ovi) posebni) dimen"ija3 pa prema tome i analo$an ni" aspekata
posmatranja.
1
Metode istraivanja u sferi rukovo5enja su se vremenom menjale i bile su
uslovljene ra"vojem proi"vodni) sna$a3 odnosno &oveka sa svojim iskustvima i
vetinama3 odnosno sredstvima "a rad. Be" ob"ira na ra"li&itost stavova3
najvanije je ra"voju metoda istraivanja u menadmentu pristupiti sa slede%i)
metodoloki) aspekata3 i toD istraivanje putem posmatranja u ivotinjskom
svetu3 istraivanje putem posmatranja ljudi3 istraivanja "ajedni&ko$ ivota i
rada ljudi >or$ani"a.ija?. 8avedene metode istraivanja i ispitivanja su
evolutivne i predstavljaju osnove3 tako da je svaka naredna bila nado$radnja
pret)odnim metodama istraivanja.
1
6. 6u&enovi%3 #ampionski menadment2 !bra"ovni informator3 Beo$rad3 2**43 str.
2*
2.1.1. Posmatranje funkcionisanja ivotinjskog sveta
!va metoda je svakako jedna od najstariji) metoda kojom se &ovek
po&eo koristiti3 da bi opstao3 ra"vijao se i olakavao sopstveni opstanak. 8astala
je u prelasku &oveka i" Fivotinjsko$ u predljudsko bi%eG. F-redljudski period
je predao predistoriji telesno svojstvo &oveka i nje$ovu drutvenost kao
du)ovnu i emo.ionalnu karakteristiku ljudsko$ bi%a. -redistorija je od ivotinje
stvorila &oveka3 i nje$ovu sklonost prema porodi.i3 spremnost rtvovanja "a
svoje potomke i blinjeG.
2
!premljen biolokom opremom3 &ovek je u predistoriji po&eo da se
svesno udruuje i da dobija karakteristike o&ove&enja3 to se posebno moe
videti kro" dve etape ljudske preistorije3 i to kro"D >1? lova&ku or$ani"a.iju i >2?
neolitsku or$ani"a.iju.
/ovek je u predistoriji posmatrao kako se ponaaju ivotinje u istim3 ili
ra"li&itim situa.ijama i nastojao je da taj al$oritam prenese i na sopstveno
ponaanje. 7o mu delimi&no nije ni predstavljao veliki problem3 jer je &ovek i
sam bio ivotinja3 koja se evolutivnim putem ra"vijao i dobijao na svesnosti3 to
mu je olakalo spo"naje nji)ovo$ funk.ionisanja. Darvin je uka"ao na tri
me)ani"ma3 koja uslovljavaju evolu.iju3 i toD prirodno odabiranje3 seksualno
odabiranje i nasle5ivanje osobina3 ste&eni) u ivotu individueGH
3
-osmatraju%i funk.ionisanje pojedini) ivotinja3 ili nji)ovi) krda3 jata
pti.a3 roja mrava ili p&ela3 odnosno dru$i) ivotinjski) skupina3 &ovek je
"aklju&io da u njima postoje elementi or$ani"ovanosti i predvodnitva3 &esto na
daleko viem nivou3 od to$a to &ovek moe da pretpostavi3 do dananji) dana.
/ovek je traio od$ovor na pitanje "bo$ &e$a ivotinje ive u $rupi3
odnosno krdu3 ili &oporu. !d$ovor je na5en u &injeni.i da je krdo uvek ja&e od
pojedin.a da se suprotstavi opasnostima dru$i) ivotinja3 ili dru$im
opasnostima koje su vrebale u prirodi. ;a)valjuju%i $rupi3 &ovek3 ali i mno$e
ivotinje su obe"bedile svoj opstanak3 ili im je to obe"be5enje olakano putem
$rupe.
-osmatraju%i ivotinjski svet3 &ovek je doao do sa"nanja da u svakom
&oporu ivotinja postoji predvodnik koji artikulie ivot stada. !n je po pravilu
najja&i3 ima prirodnu sposobnost da obavi per.ep.iju sredine3 odnosno predvidi
opasnosti koje vrebaju u odre5enom prostoru. -redvodnik je pojedina. stada na
2
I. ,adosavljevi%3 rganizacija usluga3 @dCom3 Beo$rad3 2**.3 str. 9
3
'konomska i poslovna enciklopedija3 SC3 Beo$rad3 1993 str. 1#3
21
&iji %e "nak rea$ovati .elo krdo i uputiti se u prav.u u kome je krenuo i
predvodnik.
-utem navedeni) i dru$i) posmatranja3 &ovek je "aklju&io da odre5ene
elemente or$ani"ovanja i vo5enja3 odnosno predvo5enja3 moe i mora preneti u
ljudske skupine. 2 "avisnosti od svo$ ra"voja3 u svakoj novoj vremenskoj
dimen"iji3 &ovekovo sa"nanje o prirodnom ivotu je postajalo sve prisutnije i
dublje. 7ako je &ovek od svo$ memorisanja3 ra"vojem pisma i instrumenata "a
pisanje3 slikanje3 ta pravila beleio na "idovima pe%ina3 predmetima3 itd. kako
bi se ostavila poruka ili tra$ na&ina or$ani"ovanja ivota.
Sli&na je situa.ija i kod dru$i) ivotinjski) skupina.
-osmatranje na&ina funk.ionisanja ivotinjsko$ sveta kao metoda i
uopte pravila funk.ionisanja prirodno$ poretka kod primitivno$ &oveka nema
veliki "na&aj u savremenim uslovima3 ali se i u modernom menadmentu
i"u&avaju na&ini funk.ionisanja pojedini) ivotinjski) skupina i kosmolo$ije3
kako bi se ista3 ili priblino ista analo$ija primenila i na or$ani"ovanje3 odnosno
upravljanje ljudskim skupinama.
2.1.2. Posmatranje funkcionisanja ljudskih skupina
-osmatranja funk.ionisanja prirodno$ poretka3 &ovek je po prin.ipu
analo$ije prenosio i na or$ani"ovanje3 upravljanje i uopte funk.ionisanja
ljudski) skupina3 ali i pojedina.a u okviru pojedini) or$ani"ovani) $rupa3 a pre
sve$a putem lova&ki) or$ani"a.ija.
F:judi su $otovo jedan milion $odina iveli kao lov.i. !ni su u
poslednji) pedeset )iljada $odina ra"vili svoje umne sna$e da su postali ljudi u
pravom smislu re&i. :ov.i mla5e$ paleolita iveli su u or$ani"ovanim $rupama.
Skupine su &inile do tridesetak ljudi i udruivale su se u plemena koja su brojala
i preko )iljadu ljudiG.
4
2 borbi "a opstanak3 &ovek je uvideo da postaje uspeniji u lovu3 ukoliko
ima ve%u vetinu3 odnosno sposobnost per.ep.ije lokaliteta $de postoje
ivotinje "a ulov. Jumovitiji predeli su obi&no bili bo$atiji sa ivotinjama3 u
odnosu na ravni&arske i nepoumljene predele3 ali je i lov u istima bio daleko
sloeniji u odnosu na &iste terene.
/ovek je tako5e kro" aktivnost lova uvideo da je efikasniji3 ukoliko se
lov obavlja u $rupama3 odnosno an$aovanjem ve%e$ broja lova.a. 2 tom .ilju
4
I. ,adosavljevi%3 rganizacija usluga2 @dCom3 Beo$rad3 2**3 str. 9 i 1*
22
je formirao lova&ku or$ani"a.iju3 kao verovatno prve oblike ljudsko$ druenja3
ali i $rupa koja je bila efikasnija u obe"be5enju sopstveno$ opstanka. 7o je u
osnovi promenilo na&in funk.ionisanja pojedina.a3 posebno u situa.iji kada su
pojedin.i dobijali posebna "aduenja u lovu3 "a koja su vremenom postajali sve
vetiji i vetiji.
-ret)odno sa"nanje je dovelo i do to$a da ljudi po&inju da ive u
"ajedni&kim naseljima3 jer su iskustva i" "ajedni&ko$ lova preneli i na
svakodnevni ivot. 7ako nastaju prva primitivna naselja od ilova&e3 ili na
sojeni.ama. Iivot u ovim naseljima se odvijao po srodni&kim ve"ama3 a
naj&e%e po rodovima3 tako da je svaki rod imao svoje poreklo >po mukoj ili
enskoj liniji?3 teritoriju3 svoj je"ik3 kao i pravila funk.ionisanja.
+asnije je dolo do sjedinjavanja rodova u plemena3 a plemena u
konfedera.ije plemena. Cilj je bio da se udrueni uspenije odbrane od dru$i)
plemena3 bilo da se radi o "adravanju svoje teritorije3 ili da uspenije "au"mu
dru$e teritorije3 one na kojima je postojalo vie plodova ili resursa "a
"adovoljenje potreba.
9" navedeno$ se "aklju&uje da je osnovni i"vor sa"nanja u lova&koj
or$ani"a.iji bila praksa obavljanja lova3 u" kombina.iju posmatranja na&ina
funk.ionisanja ivotinjsko$ sveta. :judi su i" svake ak.ije lova i"la"ili vetiji i
bo$atiji "a odre5eno iskustvo. 7ako su se sa"nanja i" lova umnoavala3 to je
stvaralo sve ve%e mo$u%nosti u sti.anju novi) sa"nanja.
2.1.3. Akumulacija znanja i pronalasci
2 neolitskoj or$ani"a.iji3 &ovek je akumulirao svoja sa"nanja do te mere
da je sve vie po&eo da ovladava prirodom i da je iskori%ava3 odnosno
prila$o5ava "a sopstveni opstanak. Dolo je do sejanja i $ajenja useva3
u"$ajanje ivotinja3 i"$radnja stalni) naselja. 9"radom ambara omo$u%io je da
se ito sprema na dui rok3 umesto ivota od danas do sutra Fda prolost poslui
budu%nostiG. -o&eo je da od prirodni) elemenata i"ra5uje predmete "a rad3
oru5a i oruja3 &ime je olakavao sopstveni opstanak. 7ime je &ovek napravio
"na&ajan iskorak u prav.u Fopte$ ra"voja te)nike i kulture3 kro" pronalaske i
otkri%a...... to je doprinelo neprekidnom pro$resu &ove&anstva od najnie$3 ka
najviem stupnjevima ra"vitka3 pro$resu koji omo$u%uju pronalas.i i otkri%aG.

Detaljnija ra"rada ovo$ pitanja i periodi"a.iju ra"vitka &ove&anstva kro" sedam suk.esivni) perioda dao
je :. Mor$an u svom delu F&revno drutvoG3 -rosveta3 Beo$rad3 1911. $odine. !vo delo je posebno dobilo
na "na&aju u marksisti&kim anali"ama koje su obavili Marks i @n$els. 8avod .itiran sa strane 1*
pomenuto$ dela.
23
7ime su nastali prvi vikovi )rane koji su mo$li biti stavljeni na
raspola$anje "anatlijama koji je nisu proi"vodili3 to je i"a"valo pravu
Fneolitsku revolu.ijuG3 po obimu i kvalitetu promena koje su se u ovom periodu
desile. -ored navedeno$3 nakon tri )iljade $odina3 nastalo je lon&arstvo3 a sa
njim i prvi te)ni&ki i"um koji je doveo do nastanka )emijsko$ pro.esa.
;a ra"voj &ove&anstva i pojedini) or$ani"a.ioni) oblika3 "animljiv je
Mor$anov stav da se F&ovekovo napredovanje od po&etka do kraja odvijalo u
sutini po $eometrijskoj pro$resiji... Svaki sastojak apsolutno$ "nanja koji je
ste&en postao je &inila. u daljem sti.anju3 sve dok se nije dolo do sadanje$
sloeno$ stupnja "nanjaG.
#
2.1.4. Analize i prorauni kao nain istraivanja
-ra%enje istorije istraivanja u or$ani"a.iji i menadmentu je oduvek
i"a"ivalo odre5ena "adovoljstva. Me5utim3 sva ta prvobitna i primitivna3 ali i
sadanja istraivanja3 bi bila beskorisna3 da se ista nisu potvrdila3 ili se ne
potvr5uju u prakti&noj reali"a.iji 8a taj na&in se savla5uju nesa$lasja i
predrasude3 u ve"i &e$a veliki fran.uski istori&ar 7aine konstatujeD F-redrasuda
je slijep oblik ra"uma3 a da bi postao efikasan ra"um tek mora postati
predrasudaG.
Dalje usavravanje "ajedni&ko$ rada je ostvareno kro" masovne radove
koji su se desili u drevnom drutvu. ;a uspeno i"vo5enje ovi) radova bilo je
neop)odno napraviti od$ovaraju%e prora&une i anali"e3 po kojima bi se
odre5ene aktivnosti i sprovodile. FMno$a ra"miljanja i prora&uni su bili
opteniti i rasplinuti3 jako "anemarivani i optere%uju%i3 ali oni upo"oravaju da
ovde treba traiti prete&e nau&no$ miljenja o raduG.
'
6avilonski kralj 4amurabi je uveo prora&une i planiranje rada3 kontrolu
proi"vodnje3 vo5enje knji$a3 prora&unavanje potrebno$ broja radnika3 opis rada3
o minimalnoj nadni.i3 itd. -rou&avanje i prora&unavanje rada je prakti&no
reali"ovano i u i"$radnji e$ipatski) piramida3 masovnom se&enju uma u
:ibanonu3 itd. >! kakvim se or$ani"a.ionim teko%ama tada radilo sa"najemo
i" prve knji$e kraljeva u bibliji u kojoj su opisane pripreme "a $radnju jedno$
)rama. ;a se&enje drve%a u :ibanonu bilo je or$ani"ovano 3*.*** drvose&a3
koji su s vremena na vreme bili "amenjivani. 8adalje3 bilo je "aposleno '*.***
nosa&a tereta i 1*.*** tesara koje je nad$ledalo 3.3** vii) slubenika. 7akav
#
Mor$an *%idem str. 11K12.
'
9storiju nauke o radu detaljnije je objasnio 4u$o 4ilf u svom epo)alnom deluD F-auka o raduG3 !tovan
+erovani3 ,ijeka3 19#3. $odine. Citat preu"et i" istoimeno$ dela na strani 42G
24
rad je kako se &ini3 toliko opteretio narod da je i"bio ustanak. Me5utim3 u
kasnije doba taj slu&aj o&ito$ preterano$ "a)tevanja bio je "aboravljen i to
vreme je ostalo u se%anju kao "latno doba.
1
2 kasnijem periodu3 u i"$radnji kinesko$ "ida su vrene anali"e i
prora&uni radno$ u&inka. 2 t"v. F)an tapi%imaGbili su umeani poda.i o
u&inku "a pe&enje .i$le i sabiranje ita i to ne samo u&inak u .elini3 ne$o i po
&oveku.
-ret)odni.a nauke o radu u @vropi Fpo&inje tek onda kada je moderno
e$"aktno miljenje osvojilo rad kao predmet istraivanja. -ri tom ra"vitak ide
tako da se najpre i" temelja i"dvajaju mno$a delimi&na podru&ja.... -ri tom
ne%emo i"$ubiti i" vida da su Cmerikan.i dali podsti.aj "a prakti&no i
mno$ostruko bavljenje naukom3 &im su utvrdili da se prakti&na pitanja mo$u
spo"nati nau&nim sredstvima. 8jima je pri tome bilo manje stalo do re"imiranja
pojedini) otkri%a i i"$ra5ivanja sistematske naukeG
9
9" navedeno$ se moe jasno "aklju&iti da su u @vropi ve% postojali bitni
temelji "a i"$ra5ivanje nauke o radu3 kad su Cmerikan.i poka"ali njenu
prakti&nu primenu3 ali da je taj poti.aj delovao da se i u @vropi pri"nalo
prakti&no "na&enje nau&no istraiva&ko$ rada.
Cilj anali"iranja i merenja u&inka je bio da se uvede to ve%a
ra.ionali"a.ija rada3 odnosno poslovanja. -rve "na&ajne re"ultate u merenju
u&inka3 dao je ameri&ki inenjer Arederik 7ejlor. !n je sam or$ani"ovao
merenje vremena "a i"vo5enje pojedini) radni) opera.ija3 &ime je uverio
istraiva&e o "na&aju ove aktivnosti.
!snovni doprinos 7ejlora u ra.ionali"a.iji poslovanja i rada posebno je
bio u tome to je u anali"u uveo merenje vremena "a bilo koji rad3 ne$o to je
promatranje toka rada doao do nje$ovo$ smisleno$ preoblikovanja. !n je
istovremeno poka"ao da je mo$u%e skratiti vreme "a i"vo5enje pojedini)
opera.ija u ru&nom radu3 u kome nije bilo te)ni&ke podele3 niti maini"a.ija
rada. 7i putevi ra.ionali"a.ije su bili po"nati i ranije3 ali je u ovom
eksperimentu novo to da je ra.ionali"a.ija uspostavljena putem i"bora
radnika.
1*
+lasi&na istraivanja su se dalje proirivala na i"bor najsposobnije$
radnika3 studije pokreta kao elementa u&inka3 tempa rada3 studija umora.
1
4. 4ilf3 9bidem str. 42K43
9
4. 4ilf3 9bidem str. 4
1*
-o"nat je eksperiment 7ejlora sa nje$ovim ispitanikom Smitom3 koji je pre ispitivanja utovarao 3**
polu$a na dan3 a nakon ispitivanja 11# komada. 7o neverovatno pove%anje u&inka je nametnulo potrebu
anali"e u"roka takvo$ radikalno$ pove%anja u&inka. 2"rok je na5en u looj or$ani"a.iji kori%enja radno$
vremena i u tome da radni.i &uvaju normu3 &ime se prikrivaju stvarne mo$u%nosti or$ani"a.ije
2
(ilbert) je i"veo ori$inalna ispitivanja. Dok je 7ejlor u"eo najbolje$ radnika i
na osnovu nje$a odre5ivao normu3 (ilbert) je u"eo najsporije$ radnika i od
nje$a u&io najtedljivije pokrete3 te $a je u"eto kao u"or3 odnosno standard.
Aord je ra.ionali"a.iju video u me)ani"a.iji3 odnosno da kro" pokretnu
traku uspostavi plansko sniavanja trokova3 plansku proi"vodnju3 i plansko
pove%anje plata3 pri &emu je Fjedan klin terao dru$i klinG.
8akon Dru$o$ svetsko$ rata3 istraivanje materijalni) resursa i nastojanje
da se oni3 "ajedno sa vremenom i u&inkom ra.ionali"uju3 se prenosi u sferu
psi)olo$ijsko$ istraivanja. !va istraivanja su bila usmerena na psi)oloko
so.ioloku sferu3 nastoje%i da se utvrde u"ro&no posledi&ne ve"e i odnosi
i"me5u rukovodstva i radnitva3 &ime je u prvi plan i"bio odnos ljudi u
or$ani"a.iji3 odnosno me5uljudski odnosi. +ao metodi istraivanja u Cmeri.i se
koriste studije slu&ajeva i nji)ovo objanjavanje putem upitnika. !va ispitivanja
su bila usmerena manje na sistemsko i "akonodavno prika"ivanje3 a vie na
efikasnost. Sve metode istraivanja su karakteristi&ne po tome to su manje
vie osvetljavale jednu3 ali ostavljale nerasvetljenu dru$u stranu predmeta
istraivanja. ;ato svaka metoda istraivanja je imala odre5ene nedostatke3 koje
bi trebalo eliminisati dopunskim metodama i te)nikama3 ili uvo5enjem
kombinatorike. Jto se vie koriste ra"li&ite metode3 to je ve%a verovatno%a da se
predmet i sadraj istraivanja objektivi"ira.
!b"irom da se radi o ispitivanju or$ani"a.ije i menadmenta kao sloeni)
fenomena i u isto vreme fenomena na koje uti&e veliki broj faktora3 javlja se
potreba "a uvo5enjem nauke3 odnosno nau&no istraiva&ko$ rada kao
najsavreniji oblik istraivanja.
+.+. Kon%t#t<#%!n&e n!<?n#@ "eto! #%tr!7#'!n&!
!b"irom da su se vremenom3 u prirodnom i drutvenom poretku deavale
sve sloenije3 radikalnije i bre promene3 &ovek je morao da napusti3 ili
mar$inali"uje navedene te)nike i da pri)vati nove3 odnosno one koje su mu
omo$u%avale da stekne bra i kvalitetnija "nanja. ,a"lo$ ovakvom nastojanju
nije i" samilosti3 ili "bo$ to$a to je &ovek to eleo3 ve% to $a je borba "a
opstanak3 ali i pro$res na to prisiljavala.
Be" ob"ira na ra"li&itost odre5enja istraivanja3 "a istraivanje
"akonitosti profesionali"a.ije menadmenta se moe pri)vatiti pojmovno
odre5enje istraivanja3 Fkao na&in na koji ostvarujemo misaonu reproduk.iju
predmeta koji istraujemo i sredstva3 odnosno postup.i koje primenjujemo u
2#
tom istraivanju. Skup sredstava3 na&ina i postupaka koje primenjujemo3
na"ivamo metodolo$ijom jedne naukeG.
11
!na je prvi korak koji stvara uslove
"a kvalitetnija istraivanja.
+ada je u pitanju profesionali"a.ije u rukovo5enju3 treba odma) ista%i da
postoji tesna ve"a i"me5u svake nau&ne oblasti i nau&ni) metoda koji se koriste
u tom istraivanju. ;ato se nau&ne metode koje istraujemo da bi se utvrdile
"akonitosti na kojima funk.ionie3 smatraju sastavnim delom odre5ene nau&ne
oblasti.
-rimenjen metod u odre5enoj nau&noj dis.iplini3 iako sadri univer"alne
metode istraivanja3 ipak predstavlja poseban ili spe.ijalan metod ko$a koristi
odre5ena nau&na dis.iplina. !vakav "aklju&ak je prirodan3 jer svaka nauka ima
svoj predmet3 .iljeve i metode istraivanja. S dru$e strane koriste se i opte
metode3 koje su primenjive i na istraivanja u dru$im naukama3 ili ve%e skupine
nau&ni) dis.iplina.
9" navedeno$ se moe konstatovati da i"me5u opti) i posebni) metoda
istraivanja postoji odre5ene "akonitosti. 8ajvanija je ona da se kro" jedan i
dru$i metod i metodolo$iju nastoji utvrditi kretanja i transforma.ije u
prirodnom i drutvenom poretku. -utem istraivanja treba otkriti i utvrditi ve"e
i odnose3 odnosno u"roke i posledi.e koje se odnose na odre5enu oblast. 2
konkretnom slu&aju treba utvrditi u"ro&no posledi&ne ve"e i odnose i"me5u
pojedini) fenomena u prirodnom i drutvenom kretanju3 koja proi"vode nove
na&ine ponaanja3 ili kvalitativno nova stanja u pojavama3 pro.esima i
re"ultatima3 bilo da se radi o po"itivnim ili ne$ativnim uti.ajima.
8a pret)odnu treba dodati i konstituisanje nau&no istraiva&ko$ rada3 koji
je omo$u%io objektivnije istraivanje pojava i stanja or$ani"a.ioni) sistema.
2. 2. 1. onstituisanje nauno istraivakog rada
-ret)odne aktivnosti i ispitivanja su stvorili solidnu osnovu "a nastanak
nau&no$ istraivanja3 kao uslova "a formulisanje nauke i nau&ni) "akonitosti.
2tvr5ena nau&na metodolo$ija je predstavljala osnovu "a ra.ionalan
istraiva&ki rad3 pa ove dve stvari treba posmatrati u u"ro&no posledi&nim
ve"ama.
11
'konomska i poslovna enciklopedija3 SC3 Beo$rad3 199. str. 123.
2'
Sutina nau&no istraiva&ko$ rada je u kvantifika.iji i" koje treba i"vesti
kvalitet. 8aime3 empirijska istraivanja su konstatovala odre5ene &injeni.e i iste
opisivale. 8ji)ova defektnost je u tome to ne daju teorijska objanjenja i
doka"e na osnovu koji) se do nji) dolo. 9storija &ovekove oslavljene borbe
protiv prirode je slede%aD <tek osve%ena ivotinja3 &ovek3 od pre do 2
miliona $odina3 doli su mitovi3 potom je mitove "amenila reli$ija3 na kraju je
reli$iju "amenila nauka sa njenom te)nolo$ijom3 ubr"ano$ ra"voja3
pribliavaju%i se maksimumu nepredvidivi) posledi.a3 te3 uistinu3 po$ibeljne
&ovekove destruk.ije prirode<.
12
-od naukom se podra"umeva sre5ena3
sistemati"ovana3 teorijski oformljena i proverena "nanja3 metode nji)ovo$
stvaranja i primene. 9straivanje je uslov "a postojanje nauke3 odnosno Fnema
nauke be" istraivanja3 koje se moe definisati kao sistematsko i inten"ivno
prou&avanje usmereno ka potpunijem po"navanju subjekata koji se prou&avaG.
13
8auka je ustvari uopteno iskustvo i u praksi provereno ljudsko "nanje
koje je sistemati"ovano na osnovu spe.ifi&nosti "akona i pojava sveta i
nji)ovo$ u"ajamno$ odnosa. !na predstavlja ono istraivanje koje se u praksi
potvrdilo3 ili eksperimentalnim postup.ima doka"alo3 pa se odre5ene postavke
ne mo$u dovoditi u pitanje.
8au&na sa"nanja predstavljaju najvii stupanj ljudsko$ "nanja. !no ima
siner$etski efekat. 8auku u uem smislu &ine fundamentalne i primenjene
nauke. Sastavni deo primene nauke3 odnosno njene transforma.ije u praksu je
ra"vojno istraivanje3 odnosno eksperimentalni ra"voj.
Mada nauka predstavlja objektivno i ta&no predstavljanje pojava u prirodi
i drutvu3 nau&na tvr5enja nisu uvek imuna od subjektivni) o.ena i pro.ena.
!tkrivanje i upo"navanje nepo"nato$ u nau&nim istraivanjima i svakodnevnoj
praksi ostvaruje se na vie me5usobno kvalitetno ra"li&iti) na&ina. Svaki na&in
sti.anja sa"nanja o nepo"natom uvek je samo delimi&an i "ato se mora usvojiti
stav da u realnosti ne postoji savren na&in istraivanja koji obe"be5uju
apsolutno upo"navanje predmeta istraivanja.
Svaki na&in predmeta istraivanja "a)teva utroak odre5eni) materijalni)3
finansijski)3 ljudski)3 informa.ioni) i dru$i) resursa. -rirodna tenja ljudi "a
sti.anje vie$ ivotno$ standarda3 objektivno i"a"iva stalni rast elja i potreba
ljudi "a sti.anje materijalni) i dru$i) dobara3 je svako "adovoljenje neke elje3
ili potrebe3 kod ljudi i"a"iva nove elje i potrebe. 7aj pro.es se deava
permanentno i nikada ne%e prestajati. !no to %e se menjati3 to je si$urno
inten"itet pove%anja potreba i menjanje nji)ove strukture.
12
+. Bosana.3 &oma.insko starenje3 rukopis3 199'. str. 1.
13
'konomska i poslovna enciklopedija3 SC3 Beo$rad3 199. str. 191
21
Ste&ena sa"nanja o or$ani"a.iji i menadmentu3 i"a"ivaju elju "a
potpunije i svestranije upo"navanje komponenti i karakteristika posebni)
ori$inalnosti menadmenta i mo$u%nosti nji)ovo$ kori%enja "a li&no
usavravanje u obavljanju funk.ija menadmenta.
8auka predstavlja osnovu "a formulisanje odre5eni) metoda i modela
delovanja &oveka u or$ani"a.ionim sistemima3 a da bi do to$a dolo3 potrebno
je formulisati kriterijume po kojima %e se vriti i"bor odre5ene metode3 ili
metodolo$ije. 8a taj na&in se otklanjaju nespora"umi3 odnosno dileme u
postupku i"bora najpri)vatljivije metode3 odnosno te)nike.
8auka permanentno utvr5uje i i"nala"i nove na&ine istraivanja3 ali i
nove na&ine "a formulisanje kvalitetniji) metoda i "a nji)ovu implementa.iju u
praksi. Be" ob"ira na brojnost pristupa3 "a istraivanje evolu.ije i utvr5ivanju
"akonitosti u menadmentu su najbitnija ona sa"nanja koja imaju bitan uti.aj na
konstruisanje kriterijuma "a i"bor od$ovaraju%i) metoda istraivanja. !d
kriterijuma posebnu panju "asluuju slede%iD
na&elo objektivnosti3
na&elo me5u"avisnosti3
na&elo ra"vojnosti.
-ored navedeni) kriterijuma u i"boru metoda istraivanja i upo"navanja
nepo"nati) stanja3 pojava i pro.esa se mo$u koristiti i dru$e3 kao to suD na&elo
"akonitosti3 efektivnosti3 postupnosti3 inovativnosti3 sli&nosti3 itd.
-ri formulisanju i"boru odre5eni) metoda istraivanja potrebno je i"vriti
anali"u efikasnosti i efektivnosti u primeni svake metode. Sa stanovita
trokova3 odnosno njene primene u odre5eni istraiva&ki podu)vat. 9" anali"e
o&ekivani) re"ultata i utroeni) resursa se moe i"abrati najkvalitetnija3
odnosno najpri)vatljivija metoda "a istraivanje. -ri tom treba imati u vidu da
su sve metode istraivanja proi"vod &oveka kao najsvesnije$3 ali i
najkontrover"nije$ ivo$ bi%a. F6e% ta &injeni.a uka"uje da svaka od
konstituisani) metoda sadri u svojoj strukturi odre5ene elemente
subjektivi"ma. 2" tu konstata.iju3 vano je uvaiti nastojanje nauke da
kon.ipira takvu nau&nu metodu u &ijoj se strukturi elementi subjektivi"ma
svode na to minimalniju meruG.
14
7o "na&i da &ovek u istraivanju3 ali i u bilo
kom dru$om sektoru rada3 ne%e nikada biti u mo$u%nosti da stvori savreni
sistem i da u .elosti sa$leda3 odnosno utvrdi sve elemente nepo"nato$3 ve%
samo delimi&no.
14
B. :ekovi% i dru$i3 )enadment , filozofija i tehnologija3 Ielnid3 Beo$rad19913 str. 21
29
9maju%i u vidu navedeno3 nauka je diferen.irala dva osnovna metoda
istraivanja i utvr5ivanja objektivni) "akonitosti3 i toD
klasi&an >karte"ijanski? nau&ni metod3 i
)olisti&ko sistemski kon.ept.
8avedene metode u istraivanju su dale veliki doprinos u eliminisanju
subjektivi"ma3 odnosno pove%anju objektivi"a.ije3 kao "na&ajno$ na&ela u
vrednovanju kvaliteta istraivanja. Svaka metoda je na svoj na&in "aokruila
svoju teorijsko3 metodoloku i nau&nu komponentu3 a u .ilju nji)ove kvalitetne
primene u praksi. !tuda i potreba da se iste ire obra"loe i ukae na nji)ove
karakteristike3 ali i ra"like koje i"me5u isti) postoje.
+.8. K!r!;ter#%t#;e ;!rte>#&!n%;o) n!<?no) "eto!
! nau&nom metodu istraivanja3 napisane su brojne rasprave3 studije i
knji$e3 a posebno kada je u pitanju klasi&an metod istraivanja. 2 prvobitnim
raspravama ovaj metod3 poput dru$i) dosti$nu%a je $lorifikovan3 da bi u
kasnijem periodu bio mar$inali"ovan. /injeni.a je da Fse retko prika"uju i
anali"iraju o$rani&enja ve"ana "a potpunije i objektivnije otkrivanje i
upo"navanje predmeta istraivanja ili ispoljeno$ problemaG.
1
Sam istorijat ra"voja metodolo$ije i metoda istraivanja3 poka"uje da su
se u svom po&etku ra"vila dva kvalitativno ra"li&ita kon.epta3 sa posebnostima
koji proi"ila"e i" tretiranja .eline. -rvi je na"van metafi"i&kim finali"mom3 a
dru$i me)anisti&kim kon.eptom.
Metafi"i&ki finali"am su ra"vili -laton i Cristotel. !ni su .elinu tretirali3
kao neto vie od prosto$ "bira njeni) delova3 odnosno da je efekat .eline uvek
ve%i od prosto$ "bira efekata koje ostvaruju delovi. 7o vie to daje .elina3 po
nji)ovim autorima je me5usobna interak.ija3 odnosno siner$ija3 "a)valjuju%i
kojoj je i "ajedni&ki rad uvek uspeniji od prosto$ "bira par.ijalni) radova.
S)odno navedenom3 oni su smatrali da se kvalitet .eline ne moe sa$ledati i"
kvaliteta delova od koji) je sastavljena.
Me)anisti&ki kon.ept je ra"vio Demokrit. !n pola"i od stava da je
kvalitet .eline mo$u%e upo"nati3 putem istraivanja kvaliteta delova od koji) je
sastavljena. !vaj kon.ept je jednostavan i nau&ni.i su nastojali da $a
primenjuju u istraivanju kompleksni) pojava pro.esa i stanja. 8je$ova osnova
je determini"am i me)ani.i"am.
1
B. :ekovi%D )enadment , filozofija i tehnologija3 Ielnid3 Beo$rad3 19913 str. '.
3*
Determini"am3 "na&i da se delovi unutar .eline posmatraju kao odnos
delova u nekom te)ni&kom sistemu3 a to su stati&ni i nepromenljivi odnosi3 sa
jasnim pro$ramima funk.ionisanja sistema. 2 takvim sistemima se sa velikom
verovatno%om mo$u predvideti is)odi3 jer su po"nate te)ni&ke i funk.ionalne
karakteristike3 odnosno inputi3 transforma.ioni pro.esi i autputi. Me)ani.i"am3
"na&i da su odnosi u sistemima be"li&ni3 da i"me5u delova nema komunika.ije i
me5usobne interak.ije i da je svaki deo .elina "a sebe. S)odno navedenom3
me)anisti&ki kon.ept nastoji da dokae da je svaki or$ani"a.ioni sistem3 ure5en
ta&no po "akonima koje je utvrdila nauka. Lasno je da nauka3 kao potvr5eno i
formali"ovano "nanje3 ni i"daleka nije utvrdila sve "akone prirodno$3 pa s)odno
tome i drutveno$ poretka dovode u pitanje njenu nau&nu validnost3 odnosno do
nje$ovo$ naputanja3 a to "a)teva neto iru elabora.iju.
+. 9. R!>$o># n!p<:t!n&! ;$!%#?n#@ n!<?n#@ "eto!
Da bi or$ani"a.ioni3 odnosno poslovni sistemi posti$li br"inu i
fleksibilnost u sti.anju i kori%enju "nanja3 potrebno je usvojiti od$ovaraju%i stil
upravljanja. 8ajefikasniji je stil pridobijanja ljudi3 odnosno onaj stil koji
uvaava ljude kao svesna iva bi%a. Menadmentu mora biti jasno da sti.anje i
primena "nanja predstavlja najtei deo posla i da to ne te&e linearno3 be"
problema i unapred projektovanim putem.
7op menadment mora staviti do "nanja svim "aposlenima da je
do"voljena $reka3 ukoliko se sti&u i primenjuju nova "nanja i ideje i da niko
"bo$ to$a ne%e biti sank.ionisan. 8a taj na&in se "aposleni o)rabruju da se bave
eksperimentima.
4olisti&ko sistemski kon.ept je moderan i prakti&an i predstavlja
"na&ajnu te)niku kojom se ostvaruje ve%a uspenost na makro3 me"o i mikro
nivoima. Me5utim i on kao i dru$e te)nike nije lek "a sve bolesti3 jer trpi
odre5ena o$rani&enja3 koja &esto predstavljaju prepreku3 ili stvaraju teko%e "a
nje$ovu opera.ionali"a.iju.
C)arlesK4andM u 4arvard Business ,evieN je konstatovaoD E2samljenost
bi mo$la biti veliki problem u narednom veku. 2koliko ivimo sami3 radimo
sami i i$ramo se sami3 i"olovani sopstvenim vokmenom3 ili sopstvenom
televi"ijom3 da li ta i takva situa.ija doprinosi svetloj perspektivi )olistike. Cko
pripadamo ni&emu3 teko je videti perspektivu bilo &e$a.!
1"
1#
C)arles 4andMD 3!R juni3 8eNOork3 2**13 p. 31
31
4olisti&ko sistemski pristup u kori%enju "nanja "a)teva i"u"etan napor
od svi) &lanova tima tokom .elo$ pro.esa u&enja i kori%enja "nanja. -raksa
poka"uje da pojedini timovi u toku mese.a ostvare i preko 1** &asova
prekovremeno$ rada.
!vaj pristup se ne moe primeniti u projektima koji "a)tevaju
revolu.ionarne inova.ije. !n je $otovo isklju&en ili $a je teko primeniti u bio
te)nolo$iji i )emiji.
4olistika je teko primenjiva i na dinovske projekte3 odnosno
or$ani"a.ije3 "bo$ svoje sloenosti i nemo$u%nosti da se u svakom trenutku
sa$leda .elina. !n je o$rani&en i na projekte koji se odnose na svemirske
letove3 jer sama sloenost i veli&ina projekta3 onemo$u%ava ili oteava rasprave
na nivou .eline.
7eko je )olisti&ko sistemski pristup primeniti u or$ani"a.ijama u kojima
$enijalni pojedin.i osmisle .eo projekat i koji su isti ra"radili do detalja. !vo se
posebno odnosi na birokratske or$ani"a.ije3 u kojima se ne do"voljava loiji rad
od propisano$3 ali ni bolji ne$o to je naloeno.
8e treba pot.eniti ni kulturoloki3 obi&ajni3 reli$ijski i dru$e faktore.
-raksa Lapana po$oduje "a primenu )olisti&ko sistemsko$ pristupa u
menadment "nanja3 jer oni ive u $rupi i "a $rupu. +ro" $rupu3 Lapan.i mo$u
da kreiraju mno$o bolju inova.ionu atmosferu "a kreiranje novi) ideja i "nanja3
ne$o u ameri&kom drutvu u kome postoji jaki individuali"am.
9" navedeno$ se moe konstatovati da je )olisti&ko sistemski kon.ept u
menadment "nanju "na&ajan i da doprinosi ve%oj br"ini i fleksibilnosti u
sti.anju3 primeni i transferu "nanja. ;a)valjuju%i njemu daleko je lake uvoditi
promene i krea.ije i fokusiranju "aposleni) na permanentno u&enje.
+lasi&ni stru&ni i nau&ni metodi svoju panju usmeravaju na upo"navanje
strukture predmeta istraivanja i nje$ovi) karakteristika. +ada je u pitanju
or$ani"a.ija i menadment klasi&na metoda nastoji da upo"na i otkrije
nepo"nate karakteristike elemenata od koji) se sastoje ovi sistemi. 2
utvr5ivanju nepo"nati) osobina3 klasi&ni nau&ni metod pola"i od determini"ma3
odnosno od nepromenljivosti struktura i me5usobni) odnosa i ve"a koji postoje
i"me5u elemenata. 8a taj na&in klasi&an metod postaje limitiraju%i faktor u
objektivi"a.iji istraivanja3 a time i "a realnije prika"ivanje stvarno$ stanja i
funk.ionisanja or$ani"a.ije i menadmenta. +ao takav nije mo$ao da od$ovori
na sve turbulentnije i sloenije promene koje su se deavale i stalno uve%avale3
32
pa je dolo do nje$ovo$ naputanja i primene samo u projektovanju i
konstruisanju te)ni&ki) sistema.
1'
Dakle3 osnovne ra"lo$e naputanja klasi&no$3 odnosno karte"ijansko$
nau&no$ metoda3 treba traiti u slede%e &etiri nesporne &injeni.e3 i toD
determini"am3
emati"am3
nepou"danost3 i
univer"ali"am.
Direktna posledi.a navedeno$ nau&no$ metoda istraivanja je
kon.ipiranje i projektovanje rukovo5enja i menadmenta kao deterministi&ko$
sistema u kome je osnovni problem utvrditi postoje%e elemente koji su
nepromenljivi i deluju u svakom prostoru i vremenu na isti na&in. Dru$o
o$rani&enje3 ili problem je to se "apostavlja posmatranje ve"a i odnosa i"me5u
elemenata sistema3 kao i ve"e i odnosi koji sistem uspostavlja sa okruenjem.
8a taj na&in se sistemi istraivanja smatraju kao inokosni i ne"avisni od
okruenja3 to je u suprotnosti sa realnim osnovama na kojima po&iva prirodni3
ali i drutveni poredak.
Deterministi&ki kon.ept klasi&ni) metoda istraivanja proi"vodi
emati"a.iju i poistove%ivanje or$ani"a.ija i uopte sistema koji se istrauju.
Jemati"a.ija "na&i da se "apostavlja ra"novrsnost i ra"nolikost3 koja objektivno
postoji kod svako$ posmatrano$ predmeta. -o ovom s)vatanju3 "na&i da je
mo$u%e istraiti jedan predmet ili or$ani"a.ioni sistem i da se na osnovu to$a
kon.ipira model or$ani"a.ije i upravljanja koji bi vaio "a sve dru$e sisteme
posmatranja3 iako je jasno da ne postoje dva ista sistema. 2 emati"a.iji
or$ani"a.ije se ak.enat daje na definisanje odnosa nadre5enosti i podre5enosti3
kao stati&ki) struktura koje mo$u biti primenjene na sve sisteme i or$ani"a.ije.
8epou"danost klasi&ni) metoda istraivanja su evidentne. !va
karakteristika se &esto ne$ira3 jer se predmet ispitivanja &esto predstavlja po
prin.ipu satno$ me)ani"ma3 koji funk.ionie na isti na&in3 be" promena i da
jednom uspostavljena struktura or$ani"a.ije i menadmenta ostaje
nepromenjena. !vaj pristup je poja&an stavom da je klasi&an pristup
istraivanja matemati&ko$ karaktera i da se nje$ove "akonitosti ne mo$u
dovesti u pitanje3 ob"irom da je isklju&ena subjektivnost.
1'
Detaljniji opis i karakteristike klasi&ni) metoda istraivanja u or$ani"a.iji i menadmentu su date u knji"i
prof. Dr 6. 6u&enovi%aD F:i&ni sistem rukovo5enjaG3 F-ronala"atvoG3 Beo$rad3 od 3K#* strane
33
2pravo ovo objanjenje unosi nepou"danost u funk.ionisanju svako$
sistema3 jer je nesporna &injeni.a da se sve u prirodnom i drutvenom poretku
nala"i u stalnom kretanju3 koje u krajnjem dovodi do promene. 7o "na&i da
nema sistema be" kretanja3 odnosno promena i da deterministi&ko s)vatanje
drutveni)3 odnosno or$ani"a.ioni) sistema je nepou"dano i nije "asnovano na
realnim3 odnosno objektivnim osnovama. Sa$lasno navedenom3 u svakoj novoj
vremenskoj dimen"iji nastaje potreba "a novim na&inima i metodima
or$ani"ovanja3 rukovo5enja3 odnosno menadmenta.
2niver"ali"am je3 tako5e bitna karakteristika klasi&ni) metoda
istraivanja3 koji su proi"veli i klasi&ne or$ani"a.ije3 odnosno menadment. 7o
"na&i da su klasi&ni sistemi or$ani"a.ije i rukovo5enja primenljivi u
funk.ionisanju svi) or$ani"a.ioni) oblika3 ne"avisno od vrste nji)ove
delatnosti3 veli&ine3 vlasni&ko$ oblika3 itd. ;apostavlja se da or$ani"a.iju ne
&ine "$rade i maine3 ve% ljudi i da nji)ov kvalitet3 odnosno me5uljudski odnosi
stvaraju uslove "a ra"li&ito konstituisanje i odravanje or$ani"a.ioni) sistema.
S)odno navedenom3 "a svaki or$ani"a.ioni sistem se mora raditi poseban
projekat or$ani"a.ije i menadmenta3 jer u realnosti ne postoje dva ista sistema3
kao to ne postoje dva ista &oveka. 8ji)ovu ra"li&itost3 upravo opredeljuju ljudi
i nji)ovi me5usobni odnosi.
9ako je klasi&an nau&ni metod istraivanja nepri)vatljiv "a istraivanje i
konstituisanje or$ani"a.ioni) sistema3 on se ipak poka"ao kao uspean u
projektovanju i i"$radnji me)anisti&ki)3 odnosno te)ni&ki) i te)noloki)
sistema. !va primena u sadanjosti3 odnosno u budu%nosti %e sve vie dobijati
na "na&aju3 jer se na taj na&in pove%ava mo% &oveka i or$ani"a.ija koje koriste
me)anisti&ki pristup u or$ani"ovanju te)ni&ko te)noloki) pro.esa. 9 8@
SCM! 7!. 2vo5enjem me)anisti&ko$ determini"ma smanjuje entropiju
sistema i spre&ava da sistem pre5e u stanje de"or$ani"a.ije i )aosa.
9" navedeno$ proi"ila"i da je klasi&an na&in nepri)vatljiv i da ne
od$ovara realnosti3 odnosno nije objektivan "a utvr5ivanje nau&ni) "akonitosti.
2 prolosti on nije poka"ivao "na&ajnije nedostatke3 jer promene nisu bile
radikalne i dramati&ne3 ali kako se u dananjem3 a posebno u budu%em svetu
pojavljuju ve%e i bre promene sa ve%im i sloenijim problemima3 to i klasi&an
na&in $ubi na svom "na&aju.
8avedeno upu%uje na neop)odnost naputanja klasi&no$ pristupa u
istraivanju3 i to kako u istraivanju menadmenta3 tako i dru$im predmetima ili
ispoljeni) problema3 pa i istraivanja u or$ani"a.ionim sistemima. !n je pra%en
sa visokim nivoom subjektivi"a.ije3 delimi&nosti u istraivanju i upo"navanju3
34
i"vo5enje delimi&ni) "aklju&aka i "akonitosti3 jer ne pove"uje sistem sa
okruenjem
7ime se javlja potreba "a kon.eptiranja i kori%enja metoda "asnovani)
na postulatima objektivi"a.ije3 realnosti i istinitosti istraivanja i prika"ivanja
posmatrani) predmeta ili ispoljeni) problema3 u or$ani"a.ionim sistemima i
menadment pro.esu. 8eop)odnost naputanja klasi&no$ metoda istraivanja3
prof. 6. 6u&enovi% i"raava kro" slede%i komentarD F8aputanje klasi&no$
karte"ijansko$ nau&no$ metoda uslovile su prakti&ne potrebe ljudi "a
kvalitetnijim na&inima upravljanja raspoloivim ljudskim i ostalim resursima.
2pravo kada je klasi&ni karte"ijanski kon.ept svesno$ or$ani"ovanja ispoljio
svoju nesposobnost u reavanju ispoljeni) problema3 po"vana je u pomo% nauka
da i"na5e kvalitetno nova reenja "a efikasno svesno or$ani"ovanje i
upravljanjeG.
11
8aputanje klasi&no$ nau&no$ metoda u istraivanju i projektovanju
or$ani"a.ioni) sistema doprinelo je otkrivanje informa.ije kao tre%e obave"ne
komponente. 7ime je u .elosti doveden u pitanje stav da se u prirodnom i
drutvenom poretku sve do$a5a ta&no po "akonima koje je utvrdila nauka.
2mesto ovo$ stava3 "a)valjuju%i informa.iji3 pri)va%en je stav da se u svetu sve
deava sa odre5enom verovatno%om koju je utvrdila nauka. !vo dalje "na&i da
su i "akoni koje je utvrdila nauka promenljivi3 to se direktno ili indirektno
odraava i na sva ostala podru&ja ivota i rada.
!tkrivanjem informa.ije i nastojanjem da ona bude bla$ovremena i
pou"dana3 uvelo je novi kvalitet u i"raavanju stepena or$ani"ovanosti
drutveni) sistema. 2 tom smislu se koli&inom informa.ija i"raava stepen
or$ani"ovanosti or$ani"a.ioni) i dru$i) drutveni) sistema. 7o je omo$u%ilo
detaljnije objanjenje tajni funk.ionisanja or$ani"a.ije. Savremena nauka je
putem informa.ije uspela da otkrije u"roke kvaliteta .eline3 u odnosu na
par.ijalne kvalitete3 &ime je o"na&en kraj klasi&ni) nau&ni) metoda.
+.=. Pro&e;to'!n&e # ;on%tr<#%!n&e @o$#%t#?;o %#%te"%;o) ;on*ept!
Savremeni dinami&ni i svestrani ra"voj nauke uslovio je da se u&ini
kvalitetni "aokret u metodama nau&no$ istraivanja. 2mesto vladaju%e$
klasi&no$ karte"ijansko$ nau&no$ metoda "asnovanom na me)anisti&kom
kon.eptu bilo je nuno kon.eptirati i konstituisati nau&ni metod "asnovan na
11
6. 6u&enovi%3 4ini sistem rukovo"enja3 -ronala"atvoG Beo$rad3 1991. str. 9
3
postulatima .elovitosti.
19
9straivanja su se po&ela kon.entrisati na ispitivanja
strukture i kvaliteta .eline3 ali i istraivanja u okruenju kome sistem pripada i
sa kojim &ini tako5e .elinu vie$ reda. 2 osnovi ovi) istraivanja pojavljuje se
fenomen .eline3 odnosno sistem3 ko$a treba detaljnije objasniti i obra"loiti.
-ojam sistema du$o je prisutan u nau&nim anali"ama i istraivanjima.
Be" ob"ira na ra"li&itost definisanja3 pod ovim pojmom Demin$ podra"umevaD
Fme5usobno pove"ane i "avisne komponente koje rade u spre"i u nastojanju da
se ostvari postavljeni .ilj.G
2*
(lavna odredni.a u ovoj defini.iji je postojanje
.ilja i pove"ivanje nji)ovo$ ostvarivanja kro" me5usobnu spre$u delova unutar
neke .eline.
;a prof. Babi%a3 Fsistem je ure5en skup elemenata pove"ani) u interak.iji
na "ajedni&kom ostvarenju .iljevaG.
21
9" navedeno$ se moe konstatovati da je sistem skup komponenti i
nji)ovi) me5usobni) ve"a i odnosa3 putem koji) treba ostvariti odre5ene
.iljeve. 7aj skup je pove"an po odre5enim pravilima3 kako bi se ostvarila to
ve%a efektivnost i efikasnost.
Metod koji se koristi "a istraivanje i objanjavanje strukture i kvaliteta
.eline na"iva se )olisti&ki metod3 ili )olistika. !vaj pojam i novi na&in
istraivanja3 sutinski predstavlja istraivanje i objanjavanje .elovitosti
predmeta3 pojava3 ili pro.esa.
2.#.1. $u%tina sistemskog istraivanja
Sutina sistemsko$ pristupa u istraivanju "asnovano je na prin.ipima
prila$odljive .eline. -rila$odljiva .elina moe opstati >preiveti? u
promenljivom okruenju3 ukoliko se prila$o5ava sredini3 najmanje onim
inten"itetom3 kojim se menja i okruenje. 2 protivnom3 sistem sta$nira i osu5en
je na propast.
Brojni su primeri u praksi koji potvr5u prednju konstata.iju. 7ako3 kada
uputimo po$led na sun.e3 o&i imaju sposobnost da se "atvaraju i na taj na&in
tite od direktno$ prodora sun&evi) "raka. +ada je &oveku )ladno3 or$ani"am
rea$uje dr)tanjem i na taj na&in ubr"ava kretanje krvi3 kako bi se pove%ala
"a$rejanost. Sli&na je situa.ija i kod toplote i lu&enja "noja3 kod or$ani"a.ija
koje narastu do te mere da postanu trome3 i"la" se trai u de.entrali"a.iji3 ali
19
A. Capra3 +rijeme preokreta3 (lobus3 ;a$reb3 191#3 str. 133 31* i 34*.
2*
@. Demin$3 -ova ekonomska nauka3 (rme&3 Beo$rad3 199#. str. 4'
21
M. Babi%3 )enadment3 Clef3 8ovi Sad3 1994. str. 1
3#
nakon de.entrali"a.ije3 potrebno je predu"eti mere inte$risane de.entrali"a.ije3
itd.
+ompanija Aord e$"istira vie od sto $odina. Me5utim3 to nije ona i
onakva kompanija koja je bila u fa"i formiranja. !na ni sutra ne%e biti ono to
je danas. !na opstaje3 "bo$ uspeno$ prila$o5avanja promenama koje se
deavaju u okruenju. 2 svakoj novoj vremenskoj dimen"iji3 ona se or$ani"uje i
de"or$ani"uje3 odnosno reor$ani"uje3 unosi nove elemente u istraivanjima i
implementa.iji novatorija. Svi ovi pro.esi3 odnosno do$a5aji mo$u biti i"raeni
sistemskim je"ikom. !ni predstavljaju ponaanje entiteta koji mo$u biti
tretirani kao prila$odljive .eline3 "a)valjuju%i koji) opstaju i mo$u biti u stanju
Fve&ite mladostiG.
2koliko sistem eli da preivi turbulentnu sredinu3 mora da se menja.
Menadment3 a pre sve$a strate$ijski rukovodila. mora biti sposoban da
predvidi promenu u okruenju i pripremi sistem da je spremno do&eka. 2 naim
telima mno$o takvi) delovanja su automatska3 kao kad se naa temperatura
odrava u okviru prili&no uski) $rani.a. 2 projektovanom sistemu3 inenjeri
treba da stvore me)ani"me koji rade u okviru utvr5eni) $rani.a. Patov
re$ulator koji kontrolie br"inu parne maine je paradi$matski primer3
automatske kontrole.
-rila$odljiva .elina3 ima svoji) karakteristika3 odnosno svoju prakti&nu
primenu3 kako u prirodnim3 tako i u te)ni&kim3 odnosno or$ani"a.ionim
sistemima3 i toD
.elina se moe posmatrati kao sistem3 ukoliko se u okviru nje$a mo$u
diferen.irati pojedini entiteti3 odnosno delovi po nekim "ajedni&kim
svojstvima. Svaki entitet u okviru .eline ima neka "ajedni&ka3 ali isto
tako i spe.ifi&na svojstva i karakteristike po kojima se ra"likuje od dru$i)
entiteta.
sistem mora biti sastavljen i" delova3 odnosno podsistema3 koji su u isto
vreme i sistemi u odnosu na nie delove. 7ako3 ljudsko telo moe biti
smatrano kao sistem3 ali tako5e u okviru nje$a postoje podsistemi kao to
suD respiratorni sistemi3 ili sistemi .irkula.ije krvi. 7o "na&i da sistemsko
ra"miljanje pretpostavlja slojnu ili )ijerar)ijsku strukturu. 2 toj strukturi
sistem je skup me5usobno pove"ani) delova. Cli svaki taj deo u isto
vreme predstavlja .elinu u odnosu na svoje sastavne delove. 7ako
dola"imo do "aklju&ka da je sve .elina neki) delova i u isto vreme deo
neke .eline.
3'
sistemsko ra"miljanje posebno dola"i do i"raaja u uslovim visoke
turbulen.ije i sve sloeniji) i dinami&niji) sistema. !no omo$u%ava da se
svet bolje ra"ume3 ali i da se eventualno unapredi neki nje$ov deo. 7ako
biolo"i3 a naro&ito ekolo$isti prou&avaju prirodne sisteme. !ni su &esto
o"na&eni kao Fprirodni sistemG na primer3 abe3 ume3 biosfera3 planete.
9nenjeri3 s dru$e strane stvaraju Fme)ani&ke sistemeG3 dok menaderi
stvaraju or$ani"a.ione podsisteme. Svaki od nji) u istraivanju i
komponovanju .elina mora da koristi )olistiku.
slede%a iroka oblast primene sistemsko$ istraivanja je delatnost
menadmenta. !no je olakalo sa$ledavanje nje$ove sutine3 a posebno
nje$ovi) elemenata. 8a primer3 sedamdeseti) $odina prolo$ veka3 je
s)va%eno da je sistemski kon.ept nova vrsta i te)nika istraivanja3 kojom
se mo$u efikasno sa$ledavati problemati&ne situa.ije na $lobalnom
nivou. Modeli takvi) sistema mo$u biti i"$ra5eni i kori%eni da bi
istraivali svrsis)odno delovanje realno$ sveta. !vo donosi iroko
opsean pristup problemima i"me5u or$ani"a.ija3 poto je svrsis)odno
delovanje karakteristika ljudski) poslova na ra"li&itim nivoima3 od
kratkoro&no takti&ki) do du$oro&no strateki).
Svesna upotreba sistemski) kon.epata3 je naro&ito korisna u fleksibilnoj
sredini3 da bi se ra"umeli neki fenomeni u svetu3 ili da bi se sprovele
interven.ije "a poboljanje. ,e&eno vie te)ni&kim je"ikom3 sistematske ideje
stvaraju epistemolo$iju
22
.
2.#.2. &azvoj sistemskog koncepta istraivanja
9ako je sistemsko ra"miljanje postojalo i ranije3 sistemski metod
istraivanja se neto inten"ivnije po&eo ra"vijati od dru$e polovine dvadeseto$
veka.
-oseban inten"itet i"u&avanja .eline poprima u staro$r&koj filo"ofiji kada
se ra"vijaju dva me5usobno kvalitetno ra"li&ita prika"ivanja .eline3 odnosno
sistema3 i toD me)anisti&ko s)vatanje i metafi"i&ki finali"am.
Me)ani.isti&ko s)vatanje i tuma&enje .eline "asniva se na stavu da se
svojstva .eline moraju pripisati svojstvima njeni) delova. -o tom kon.eptu
.elina se moe uspeno upo"nati ako se upo"naju delovi od koji) je sastavljena.
-roblem u ovom pristupu je u upo"navanju karakteristika delova. Sumiranjem
22
(r&ki episteme3 to "na&i "nanje3 sa"nanje3 nauka. 2 ra"vijenijoj formi3 nauka o pravilima3 odnosno
aksionimima filo"ofije.
31
karakteristika delova3 dobija se karakteristika .eline. 7a kon.ep.ija postaje
osnov "a kon.eptiranje i konstituisanje klasi&ni) nau&ni) metoda istraivanja u
or$ani"a.ionim3 ali i dru$im sistemima.
!tkrivanjem informa.ije kao tre%e obave"ne komponente svi)
or$ani"ovani) struktura3 i to be" ob"ira da li su proi"vod prirodno$ ili svesno$
or$ani"ovanja3 me)ani.isti&ki kon.ept .eline je i"$ubio na "na&aju3 a nje$ovo
mesto je preu"eo kon.ept metafi"i&ko$ finali"ma3 koji na dru$a&iji na&in
definie odnose i"me5u dela i .eline3 odnosno .eline i okruenja.
23
Metafi"i&ki finali"am svakoj .elini pripisuje neki spe.ifi&an3 bitan faktor
koji skupu elemenata daje karakteristike .eline. 7o je najlu.idnije i"raeno u
po"natoj Cristotelovoj formula.iji kosmi&ko$ poretka kada je utvrdio da je
.elina vie ne$o suma njeni) delova.
Svaka .elina je sastavljena i" delova3 odnosno podsistema. Svaka .elina
se ra"likuje po svojim karakteristikama i svojstvima od svojstava delova od
koji) je sastavljena. 9" navedeno$ proi"ila"i da delovi i .elina nemaju iste
karakteristike i svojstva. 7o je bio jedan od ra"lo$a da se posebna panja usmeri
na istraivanje oni) svojstava .eline koja se ne mo$u i"vesti i" svojstva njeni)
delova.
8ovi kvalitet .eline koji se ne moe i"vesti i" kvaliteta njeni) delova u
staro$r&koj filo"ofiji na"iva se ra"li&itim pojmovima kao to su du)3 dua3 i sl.
8au&na istraivanja to$ spe.ifi&no$ kvaliteta .eline proteu se sve do
savremeni) nau&ni) istraivanja.
24
Savremena nau&na istraivanja su utvrdila da svaka or$ani"ovana
struktura obave"no uspostavlja ve"e i odnose sa okruenjem u kome se nala"i
kao njen sastavni elemenat. S)odno navedenom3 ni jedna or$ani"a.ija nije sama
sebi dovoljna3 ve% da mora da uspostavlja me5u"avisne odnose sa svojom
sredinom.
Sa"nanja do koji) je &ovek doao u toku Dru$o$ svetsko$ rata i
prevo5enje na posleratne aktivnosti u industrijskim i dru$im or$ani"a.ijama3
dovelo je do mnotva metoda istraivanja i reavanja problema. Belove
telefonske laboratorije su3 na primer formali"ovale nje$ov prila" projektima
nove te)nolo$ije u Fsistemu inenjerstvaG. F,and +orpora.ijaG je ra"vila
Fsistemsku anali"uG. -ojavom prvi) ra&unara3 unapre5en je sistemski kon.ept3
jer je mo$ao efikasnije da se koristi u anali"iranju sloeniji) .elina i dublje
utvr5ivanje odnosa me5u komponentama.
23
!pise i "na&aj informa.ije je detaljno prika"ano u knji$amaD 8orbert 6iner3 Ki%ernetika i drutvo3 8olit3
Beo$rad3 19#43 C. L. :eonev3 Principi ki%ernetike3 7e)ni&ka knji$a3 Beo$rad3 19'*.
24
6. 6u&enovi%3 Sistem i organizacija3 8au&na knji$a3 Beo$rad3 191*3 str. 2 i #.
39
/etrdeseti) $odina prolo$ veka3 :udNi$ von BertalanffM >19#1? tvrdio je
da bi ideja o ivim or$ani"mima3 kao otvoreno$ entiteta >bi%a? koji ra"menjuje
materiju3 ener$iju i informa.ije3 mo$la biti primenjena na .eline bilo koje vrste3
odnosno na FsistemeG uopte. !vo je uvelo sistemsko ra"miljanje u formalnom
smislu3 a 194. prva institu.ija u ovoj novoj oblasti je osnovana. 7o je bilo
Drutvo >udruenje? "a !pte Sistemsko 9straivanje posve%eno ra"voju !pte
Sistemske 7eorije koje je mo$lo biti primenjeno u bilo kojoj oblasti. 9straiva&i
su se nadali da %e ovaj pristup poboljati komunika.ije i"me5u ra"li&iti)
nau&ni) oblasti. Me5utim3 ove tenje istraiva&a nisu bile ispunjene.
Sistematsko ra"miljanje se radije ra"vijalo u okviru opti) oblasti3 ne$o to bi
se stvorila posebna oblast koja bi obra5ivala problematiku sistemsko$ kon.epta.
7o "na&i da kao oblast3 sistem ima isti status kao i matematika3 odnosno da se
isti moe upotrebiti u bilo kojoj delatnosti3 ili sferi. 8a taj na&in3 na primer
postoji sistemsko ra"miljanje $eo$rafa3 so.iolo$a3 nau&nika3 or$ani"atora3
menadera i dru$i) delatnosti3 ili sfera.
Sutina sistemsko$ pristupa e"deseti) $odina prolo$ veka je bila u
definisanju .iljeva >pojedina&ni) i na nivou .eline?3 radi ispitivanja mo$u%i)
alternativni) sistema koji mo$u da dosti$nu .iljeve i da i"aberu najbolju
alternativu. 7o je ono to je sada po"nato kao F&vrsto sistematsko ra"miljanjeG.
Sedamdeseti) i osamdeseti) $odina dvadeseto$ veka je ra"vijena
upotreba sistemski) ideja u pro$ramu ak.iono$ istraivanja3 sa .iljem da na5e
bolje na&ine "a reavanje one vrste i"$ra5eni) problemski) situa.ija u realnom
svetu &iji su .iljevi viestruki3 sloeni3 dvosmisleni i konfliktni. 7o je proi"velo
tako"vanu Fmeku sistemsku metodolo$iju istraivanjaG. -od ovim pojmom
treba podra"umevati sistem u&enja3 odnosno sistem ispitivanja i istraivanja
sloeni) pojava3 radi upo"navanja nji)ove sadrine. Sistemski modeli se koriste
kao sredstva3 instrumenti i alati da istrae sloene situa.ije i fenomene. !ni su
efikasno sredstvo u pronalaenju kompromisa i"me5u suprotstavljeni) interesa3
to omo$u%ava da se sprovede Fak.ija "a poboljanje funk.ionisanja sistemaG3
jer se trai najkvalitetnije reenje "a sve delove sistema.
,a"lika i"me5u Ftvrdo$G i Fmeko$G sistemsko$ ra"miljanja lei u tome
kako se sistemsko ra"miljanje koristi. 2 prakti&nim terminima FtvrdiG prila"i
od$ovaraju situa.ijama3 $de su .iljevi i potrebe dobro definisane3 odnosno u
kojima ne postoji turbulen.ija3 a FmekiG od$ovaraju situa.ijama u kojima
postoji visok nivo entropije3 sa tenden.ijom da pre5e u )aos. Jto su pojave3
pro.esi i objekti posmatranja )aoti&niji3 postoji ve%a potreba "a FmekimG
sistemskim kon.eptom istraivanja. 9 obratno.
4*
+.-. Ot;r#'!n&e #nfor"!*#&e ;!o o6!'e>ne ;o"ponente
or)!n#>!*#on#@ %#%te"!
+lasi&an karte"ijanski nau&ni metod je u nau&noj3 ali prakti&noj delatnosti
poka"ao svoje slabosti. !n3 kao to je konstatovano nije bio u stanju da uspeno
istrauje kvalitete .eline3 je bio podloan visokom nivou determini"ma i
emati"ma u objanjavanju prirodni) i drutveni) pojava i pro.esa.
S)odno navedenom3 klasi&an nau&ni metod nije mo$ao biti u funk.iji
uspeno$ reavanja sloeni) problema koji su se sve vie uve%avali. !vaj metod
je bio orijentisan na dve osnovne komponente svako$ or$ani"a.iono$ sistema3 a
to je materija i ener$ije3 pri &emu su isti posmatrani par.ijalno3 be" pove"ivanja
i me5usobno$ uti.aja.
2 kasnijim nau&nim istraivanjima je otkriveno da u svakoj
or$ani"ovanoj strukturi3 pored materije i ener$ije postoji i tre%a obave"na
komponenta3 a to je informa.ija. !vo je bio kvalitativno novi skok u
istraivanjima3 jer je doveo u pitanje raniju "akonitost3 da je prirodni i drutveni
poredak ure5en ta&no po nau&nim "akonima. ;a)valjuju%i navedenom3 dolo se
do nove paradi$me3 odnosno utvr5ena je nova "akonitost da se sve u prirodnom
i drutvenom poretku deava sa odre5enom verovatno%om koju je utvrdila
nauka.
+lju&na re& u novom pristupu bila je verovatno%a3 koja je dovela u
pitanje determini"am. 2 osnovi verovatno%e stoji informa.ija3 to jest sa"nanje o
nekom sistemu3 pro.esu i pojavi. Jto je ve%i stepen informisanosti3 to je
uspenije ovladavanje i usmeravanje odre5enim sistemom. 7o je dovelo do to$a
da je informa.ija3 odnosno "nanje postala osnovni resurs koji bitno uti&e na
uspenost funk.ionisanja svako$ or$ani"a.iono$ sistema.
;na&aj informa.ije je prvi put utvr5en u vojs.i3 tokom Dru$o$ svetsko$
rata u odbrani :ondona. Sve do ovo$ trenutka3 smatralo se da se neprijateljski
avioni mo$u uspeno obarati usavravanjem protivavionske artiljerije i obukom
ljudstva da uspeno koristi ta oruja i direktnim po$a5anjem aviona3 brani
odre5eni prostor. -re.i"ne anali"e su poka"ale da ovakav na&in nije dao
"adovoljavaju%e re"ultate3 "bo$ visoko$ nivoa determini"ma. 8eefikasnost se
posebno poka"ala kada je br"ina3 visina i virtuelnost aviona toliko pove%ana da
su protivavionska oru5a imala visok nivo promaaja3 a &esto nije bilo
mo$u%nosti da se obaraju avioni na velikim visinama.
2
2
Jire o navedenom pitanju u +ojnoj enciklopediji3 6ojno i"dava&ki nau&ni .entar3 Beo$rad3 191'. $odine3
str. 4*K41
41
2 pomo% je po"vana nauka3 odnosno kiberneti&ari. 2 ovim3 kao i u
dru$im slu&ajevima3 multidis.iplinarni pristup je utvrdio da se sistem odbrane
:ondona postavi na sistema informa.ije. Stru&nja.i su utvrdili da je daleko
efikasnije $a5ati prostor u kome %e se avioni nala"iti u odre5enom trenutku3
ne$o direktno avion.
Da bi se utvrdilo u kom se prostoru avion nala"i3 bilo je neop)odno imati
informa.iju o vremenu poletanja aviona3 nje$ovoj br"ini i prav.u kretanja. 8a
ba"i ovi) informa.ija sa velikom verovatno%om su se mo$lo utvrditi parametri3
"a efikasnu upotrebu protivva"dune artiljerije u obaranju aviona.
Dalja istraivanja su bila usmerena na pronalaenje sredstva3 odnosno
te)nike3 koja bi informisala artiljerijsku posadu o parametrima "a $a5anje
prostora. ,eenje je na5eno u pronalasku radara3 kao jedno$ od najve%i) otkri%a
u Dru$om svetskom ratu. !n je bio instrumenat koji je davao informa.ije o
vremenu poletanja3 prav.u3 visini3 br"ini3 itd. 8a ba"i ovi) parametra3 stvoreni
su uslovi "a pove%anje efikasnosti protivavionske artiljerije. Jto je verovatno%a
i pou"danost navedeni) parametra bila ve%a3 to je i u&inak u unitavanju aviona
bio ve%i3 &ime je smer dalji) istraivanja bio na otkrivanju mo%niji) radara i
sistemom nji)ovo$ pove"ivanja sa operaterima3 odnosno krajnjim korisni.ima
informa.ija.
(a5anjem prostora3 a ne direktno$ aviona3 je posebno postajalo efikasno3
kada su ispaljene rakete eksplodirale u $a5anom prostoru i kada su njeni delovi
postajali ubita&ni "a avione. 7ime je indirektni efekat unitenja dobijao na
"na&aju i traile su se mo%nije rakete3 &iji je stepen rasprskavanja bio ve%i.
7ime se dola"i do novi) sa"nanja3 a to je da otkrivanjem jedne
informa.ije kao te"e3 dovodi do otkrivanje dru$e kao antite"e. -ojava radara3 je
dovela do nastanka antiradara3 odnosno ometanja i smanjivanja nje$ove
efikasnosti3 to je problem smetnji i umova koji nastaju u pro.esu
informisanja. S)odno navedenom3 kako su se ra"vijali radari u prikupljanju
informa.ija3 tako su se ra"vijali i anti radari koji su trebali da komunika.ioni
kanal u&ine to manje efikasnim. Ledno i dru$o je pove%avalo "na&aj
informa.ije3 odnosno dovelo je do to$a da je pravovremena i pou"dana
informa.ija postala klju&ni elemenat u uspenosti upravljanja svako$
or$ani"a.iono$ sistema.
+lju&ni doprinos u otkrivanju informa.ije kao tre%e obave"ne
komponente uspenosti svake or$ani"a.ije je sa"nanje da su i "akoni koje je
utvrdila nauka po svom karakteru verovatni i da su i oni podloni promenama3
to je prva ne$a.ija determini"ma. 7o je dovelo do sa"nanja da u prirodnom i
42
drutvenom poretku nita nije kona&no i "a sva vremena dato3 ve% da je sve
promenljivo3 to je re"ultat kretanja kao uslova postojanja i opstajanja materije.
!vako radikalna promena u nau.i3 dalji prava. istraivanja je usmerila na
br"inu i kvalitet3 odnosno pravovremenost informa.ije3 koja je postala klju&na
odredni.a "a donoenje upravlja&ki) odluka kojima se usmerava i projektuje
funk.ionisanje sistema u budu%nosti. Dolo se do sa"nanja da se koli&inom i
kvalitetom informa.ije meri or$ani"ovanost sistema i da sistemi be" nedovoljne
informisanosti tee ka pove%anju entropije i prelasku u )aos.
!tkrivanjem informa.ije kao tre%e obave"ne komponente svake
or$ani"a.ije je o"na&ilo kraj primene klasi&no$ karte"ijansko$ nau&no$ metoda
i nastanak novo$ nau&no$ metoda istraivanja3 a to je )olisti&ki kon.ept3 ili
doktrina.
+.A. Re>#"e
-ret)odna anali"a je bila usmerena na utvr5ivanje metodolo$ije
istraivanja3 kao klju&ne polu$e u sti.anju novi) sa"nanja i utvr5ivanju
"akonitosti u upravljanju "ajedni&kim radom. 9spostavlja se da svako
usavravanje aparature i metodolo$ije istraivanja je pove%avalo stepen
informisanosti i doprinosilo ve%oj uspenosti u usmeravanju3 odnosno
upravljanju "ajedni&kim radom.
@videntno je da je &ovek od svo$ nastanka imao ra"li&ite metode i
te)nike istraivanja. 7o je u velikoj meri "avisilo od ra"voja &oveka3 odnosno
od nje$ovi) "nanja i sposobnosti3 odnosno vetina i opredme%eno$ "nanja u
sredstvima "a rad3 to se "ajedni&kim imenom na"ivaju proi"vodne sna$e.
-oka"uje se da je &ovek u pro.esu odvajanja od ivotinja3 osnovna
sa"nanja sti.ao od ivotinja3 posmatranjem ta rade predvodni.i u &oporu
ivotinja. 7o mu nije bilo teko3 jer je &ovek i sam bio ivotinja i vremenom u
svom evolutivnom ra"voju postajao sve vie svesno ivo bi%e koje je sve manje
bilo "avisno od prirode3 a sve vie od sopstveni) sposobnosti.
+asnije je &ovek sti.ao nova sa"nanja posmatraju%i ta i kako rade dru$i
ljudi i na taj na&in uoptavao iskustva3 pretvaraju%i $a u model3 odnosno teoriju.
2vo5enjem ovo$ sa"najno$ metoda3 nije prestalo u&enje od ivotinja i i"
prirodno$ poretka3 ve% se prirodni poredak sve vie istrauje kako bi se pravila
to$ funk.ionisanja prenela i na funk.ionisanje ljudski) skupina i or$ani"a.ija.
43
+lasi&an karte"ijanski sistem3 odnosno metod istraivanja je dao "na&ajan
doprinos u otkrivanju nau&ni) "akonitosti i kao takav je bio primenljiv u
uslovima manje turbulentnosti. Me5utim3 kako su se promene dinami"irale3
"bo$ slabosti koje su date u ovoj ta&ki3 on nije bio efikasan o otkrivanju novo$ i
nepo"nato$3 pa je svoju uspenu primenu "adrao u projektovanju i
konstruisanju te)ni&ki) sistema3 koji funk.ioniu na prin.ipu determini"ma i
be" ko$a oni ne bi bili uspeni.
7ako je klasi&an karte"ijanski nau&ni metod istraivanja3 ustupio mesto
novom i sa nau&no$ stanovita efikasnijem na&inu utvr5ivanja nepo"nato$3 a to
je )olisti&ko sistemski kon.ept. !vaj kon.ept funk.ionie na suprotnim
osnovama u istraivanju or$ani"a.ioni) sistema3 odnosno na davanje prednosti
.eline u odnosu na delove3 kao i dinami"mu i promenljivosti3 odnosno
verovatno%i u stvarno utvr5enim nau&nim "akonitostima funk.ionisanja
prirodno$ i drutveno$ poretka. 4olisti&ko sistemski kon.ept je kao takav
poka"ao svoje prednosti u istraivanju sistema3 pojava i pro.esa koji se
deavaju u kosmolo$iji3 ili u or$ani"a.ionim sistemima.
44
8. /OLISTI0KO SISTEMSKA DOKTRINA U
MENADMENT PROCESU
2po"navanje nepo"natim elementima i karakteristikama prirodni) i
drutveni) sistema3 predstavlja osnov i uslov "a ovladavanjem3
iskori%avanjem3 ali i upravljanjem. 2koliko se to upo"navanje obavi
kvalitetnije3 utoliko manje nepo"nani.a3 a time i devija.ija na koje &ovek ne
moe uti.ati.
8auka je utvrdila da i"me5u sistema i okruenja postoji interak.ija3 ali da
ona postoji i i"me5u delova3 unutar jedne .eline. 7a interak.ija dovodi do
komunika.ije u kojoj jedni dru$e obavetavaju o stanju i promenama koje se
deavaju u okviru nji)3 to dovodi do delovanja jedni) na dru$e. !vako
pove"ani delovi i nji)ov me5usobni odnos predstavlja or$ani"a.iju3 kao
or$ani"ovana .elina pojedini) delova.
8auka je utvrdila da je kvalitet .eline i njeno$ funk.ionisanja uslovljen
na&inom struktuiranja i pove"ivanja njeni) delova3 kao dinami&ki) struktura.
!va dinami&nost se kre%e u odre5enim $rani.ama3 jer ni jedan sistem ne moe
do%i u stanje apsolutno$ savrenstva3 niti do apsolutno$ )aosa. 7o je i lo$i&no3
jer svaki sistem je otvoren3 Ftako da okruenje preko ula"ni) kanala deluje na
strukturu i funk.ionisanje .eline3 dok .elina preko svoji) i"la"ni) kanala deluje
na okruenje'.
2"
4olisti&ko sistemski kon.ept uvaava objektivnu realnost u
ve"i promena. !n pola"i od to$a da su promene re"ultat kretanja3 koja
objektivno menja postoje%u ravnoteu3 ili stanje. ;bo$ to$a se konstatuje da sve
to na svetu postoji3 je re"ultat kretanja3 odnosno da nita nije nastalo i" ni&e$a3
ve% upravo i" ne&e$a. !va &injeni.a je bitna3 kako bi se mo$ao traiti u"rok
odre5eni) promena i usmeravanje kretanja3 ka promenama3 koje %e dovesti do
odre5eni) .iljeva.
9dentifika.ija ra"li&itosti delova u sistemu3 olakava istraivanje .eline.
9straiva&i i projektanti moraju i"vriti $rupisanje pojedini) ra"li&itosti u
sistemu3 ali i pojedini) sli&nosti. 7ako $rupisane sli&nosti i ra"li&itosti se
vremenom menjaju3 a pojavljuje se i ponavljanje stanja i promena u pojedinim
se$mentima3 ili delovima .eline. 7ime se dola"i do "aklju&ka da sve to na
svetu postoji3 sve se nala"i u promenama3 to name%e potrebu istraiva&ima da
2#
6. 6u&enovi%D :i&ni sistem rukovo5enja3 F-ronala"atvo3 Beo$rad3 199#. str. #3.
4
upo"naju i karakteristike ponovljivosti3 odnosno na&ine3 dinamiku i posledi.e
promena.
4olistika pola"i od ori$inalnosti istraivanja i i"nalaenje najefikasniji) i
najefektivniji) na&ina "a ostvarenje postavljeni) .iljeva. !ni koji utvrde
ori$inalne postavke i u tome postanu lideri3 ire svoju mo%3 u odnosu na
sledbenike3 ili one koji se slue pla$ijatima ili potpunim imitiranjem. Samo
ori$inalne inova.ije dovode do pro$resa u drutvenom ra"voju i "ato one u
)olisti&kom kon.eptu imaju najve%i "na&aj. 7o potvr5uje ra"voj novi)
proi"voda3 sredstava "a rad3 novi) or$ani"a.ioni) oblika ili stilova upravljanja.
8.5. Ce$#%@ono # %'e%no po%t<p!n&e
;a uspenu primenu )olisti&ko sistemsko$ kon.epta u istraivanju
"akonitosti funk.ionisanja or$ani"a.ioni) sistema je bitno definisati ponaanje
&oveka kao najsvesnije$ ivo$ bi%a. 7o je uslov da se ovlada "akonitostima koji
se deavaju u or$ani"a.ionim sistemima3 a ovladavanje je kako smo
konstatovali prvi uslov uspeno$ upravljanja.
2 mno$im teorijama se $ovori o &oveku kao nera.ionalnom bi%u3
odnosno bi%u koje je inertno3 neod$ovorno i koje nema uro5ene radne
osobine.
2'
7ako5e se isti&e sklonost &oveka da samo delimi&no koristi svoje
fi"i&ke i kreativne poten.ijale kako bi odre5ene poslove obavio na to bolji
na&in. 7ako su nastale i teorije koje $ovore o karakteristikama pojedini)
ljudski) skupina3 ob"irom na nji)ovo ponaanje ili navike. Sve dosadanje3 a sa
velikom verovatno%om i budu%e teorije su defektne u tome to nauka do sada
nije uspela da otkrije univer"alno ponaanje &oveka3 ne samo "bo$ to$a to je to
kompleksno ivo bi%e3 ve% vie "bo$ to$a to se &ovek ponaa od slu&aja do
slu&aja na ra"li&ite na&ine3 u "avisnosti od situa.ije3 interesa3 raspoloenja3 itd.
9pak su nauka o &oveku i menadment nauka utvrdili da je &ovek
interesno bi%e i da $a ta karakteristika odvaja od dru$i) ivi) bi%a. 7o sa"nanje
je bitno "a sa$ledavanje "akonitosti profesionali"a.ije usmeravanja "ajedni&ko$
rada3 jer &ovek je u stanju da koristi svoje poten.ijale samo ukoliko kro" to
ostvaruje svoje interese. -oka"uje se da nema &oveka koji nije proet
interesima3 &ak i kada je maksimi"irao svoje interese kro" bo$atstvo. Jto su
interesi ve%i3 to je &ovek spremniji da rtvuje svoje kreativne i fi"i&ke
poten.ijale3 "arad ostvarivanja "ajedni&ki) interesa i .iljeva.
2'
7akva je po"nata teorija Q koju je dao M.(re$or u kojoj se insistira na primenu sank.ija da se &ovek
prisili na odre5ena &injenja3 ili ne&injenja3 i" koje je nastao autokratski model upravljanja?.
4#
;a)valjuju%i svojoj ra.ionalnosti3 &ovek je osnovao i or$ani"a.iju3
odnosno instrument kro" ko$a moe na najbolji na&in da ostvari svoje interese.
7u se dola"i do dru$o$ klju&no$ sa"nanja da nema or$ani"a.ije be" interesa3
niti se interes moe na bolji na&in ostvariti be" or$ani"a.ije. Svaki
subjektivi"am u tretiranju or$ani"a.ije3 kakav je postojao u real so.ijali"mu3 ili
njena politi"a.ija3 koja bi se vremenom pretvorila u politikanstvo je
nepri)vatljiva i kao takva tetna "a pojedin.a3 ali i "a drutvo u .elini.
7re%a nesporna &injeni.a koja $ovori o .elis)odnom ponaanju i
delovanju &oveka je ta3 da ljudi nastoje da prona5u na&ine kako to lake i
uspenije ostvariti postavljene .iljeve3 odnosno da u" troenje iste ener$ije
postiu to ve%i efekat3 a time i svoje li&ne interese. 7o je problem ekonomije3
kro" ko$a treba ostvariti svoje rastu%e elje i potrebe.
-ored .elis)odnosti3 &ovek je jedino svesno ivo bi%e. 7o "na&i da %e on
u svakoj novoj situa.iji postupati na dru$a&iji na&in i od$ovoriti na i"a"ove koji
mu se name%u. Me5utim3 &ovek %e na dru$a&iji na&in postupiti i kada je u istoj
situa.iji3 ali na dru$om mestu i u dru$o vreme. 7o je bitna karakteristika u
odnosu na ivotinju3 u kojoj postoji u$ra5eni $eneti&ki kod3 "a)valjuju%i kome
%e ivotinja uvek postupiti na isti na&in.
9"a navedeno$ se jasno moe videti da se doslednom primenom )olistike
u istraivanjima i ovladavanjima nepo"nato$ u or$ani"a.ionim i dru$im
sistemima ostvaruju ve%i efekti3 u odnosu na klasi&ne metode istraivanja.
8ajvanije je utvrditi u"roke odre5eni) pro.esa3 jer se na taj na&in najuspenije
moe upravljati sistemima3 pro.esima3 ili pojavama.
8.+. 0o'e; ;!o %'e%no # ;ontr!'er>no 7#'o 6#(e
/ovek pored to$a to je najsvesnije3 odnosno interesno ivo bi%e3 on je u
isto vreme i kontraver"no ivo bi%e. Jto se vie odvajao od prirode3 &ovek je
sve manje postajao prirodan3 a sve vie neprirodan. /ovek je po prirodi e$oista3
jer se ra5a sam3 a tako5e umire sam. Da je to ta&no3 moemo se uveriti kod
svako$ deteta3 koje prvo i"$ovori re& F8eG i F8e damG. 9"me5u navedene dve
krajnosti3 &oveku vremenom kro" "ajedni&ki ivot i rad3 odnosno obdanite3
kole3 reli$iju3 vojsku3 poslovne i dru$e or$ani"a.ije3 nastoje da ukau da se
odrekne svoji) e$oisti&ki) .iljeva i iste rtvuje "arad opti) interesa. ;na&i da
&ovek u svom ivotnom veku postaje kontrover"an3 jer vremenom pod uti.ajem
sredine3 postaje ono to nije3 a to je drutvenost.
4'
Dru$a kontrover"a je to je jedino svesno ivo bi%e koje je spremno da
ubija svoju vrstu. 2koliko je to najsvesnije bi%e3 ono bi po prirodi stvari trebalo
da unapre5uje svoju vrstu3 ili makar da je ne unitava. 9" prirodni) "akona3
"namo da ve%i $utaju manje3 danas da bri $utaju sporije3 ali je po"nato malo
i"u"etaka da jedna ivotinjska vrsta ubija svoju vrstu3 ve% dru$u vrstu ivotinja.
7ako lav nikada ne ubija lava3 ti$ar ti$ra3 iako mo$u do%i u sukob "bo$ rtve3 ili
komada mesa.
7re%a kontrover"nost je u tome to je &ovek sklon "avisti3 ljubomori3
sujeti3 odnosno bi%e koje ne podnosi3 ili teko podnosi uspe)e dru$i) ljudi3 a
tako5e teko podnosi svoje pora"e3 u li&nom3 ili korporativnom ivotu i radu.
Da li je to ka"na3 ili ravnotea "a dati ra"um3 odnosno svesnost3 teko je tvrditi3
ali treba verovati u ravnoteu koju priroda uvek uspostavlja3 deluju%i preko
svoji) prirodni) "akona. 6erujemo da priroda ne $rei3 jer su "akoni po kojima
funk.ionie objektivni i da nisu pra%eni interesima3 "a ra"liku od drutveni)
"akona koje formulie skupina ljudi na vlasti3 da bi drala u pokornosti dru$u
$rupu koja je i"van vlasti. 7a "akonitost vai3 be" ob"ira da li &ovek te "akone i
"akonitosti po"navao3 da li i) pri"navao3 ili ne$irao.
21
/ovek je jedino ivo bi%e koje je sklono sujeverju. !va osobina je bitna
"a objektivi"a.iju po"navanja &oveka3 jer veliki broj ljudi veruje u astronomiju3
odnosno u )oroskopske "nake. !d ranije3 a i danas milioni ljudi u SCD3 F&im se
probude3 prve dve stvari koje urade su da po$ledaju )oroskopske "nake3
odnosno kakav %e im dan biti i ta i) o&ekuje. Mno$i ne odla"e na posao3 ili ne
"apo&inju poslovne radnje3 ukoliko je )oroskop ne$ativan. Dru$a stvar je
&itanje ber"anski) i"vetaja3 odnosno koliki je skok aka.ija bio na ber"ama i
pro$no"a ta %e se desiti sa nji)ovim ak.ijama. 7ime3 )oroskop ako ne $ovori
sve3 si$urno postaje $las opre"nosti3 to i nije loe "a profesiju menadmenta.
Be" ob"ira na brojne dru$e karakteristike3 kao to je anatomija i
fi"iolo$ija &oveka3 "a menadment je najbitniji &ovekov neokortes3 nje$ovo
ponaanje3 odnosno sile koje $a motiviu3 ili demotiviu na odre5eno &injenje3
ili ne &injenje. -oka"uje se da je svako uoptavanje ljudski) skupina i davanje
nje$ovi) karakteristika nenau&no i da ne postoje potpuno po"itivni i potpuno
ne$ativni narodi i na.ije3 ve% se moe $ovoriti o ve%em3 ili manjem prisustvu
jedno$3 odnosno dru$o$. Sa$lasno tome3 isti&e se da ne postoje dva ista &oveka3
to samo po sebi $ovori o &oveku kao svojevrsnom prirodnom fenomenu.
Svako "anemarivanje ra"matranja kontrover"nosti &oveka kao ivo$ bi%a3
stvara uslove "a i"vo5enje subjektivni) "aklju&aka3 to dovodi u pitanje
21
Jiri kon.ept o optim karakteristikama &oveka je dat u I. ,adosavljevi%3 )edicina menadmenta3
@dCom3 Beo$rad3 2**4. str. 22K24
41
objektivnost3 a time i nau&nost u i"vo5enju kona&ni) "aklju&aka o
menadmentu kao nau.i i vetini3 odnosno teoriji i praksi.
8.8. O'$!!'!n&e <%$o' <%pe:no%t# <pr!'$&!n&!
8auka i nau&na istraivanja su doka"ali da je upo"navanje prvi i osnovni
uslov uspeno$ ovladavanja3 odnosno upravljanja. 7o je i prirodno3 jer samo
ono to se dobro upo"na3 moe biti predmet uspeno$ ovladavanja3 a time i
upravljanja. ;ato se i delatnost usmeravanja i upravljanja "ajedni&kim radom u
or$ani"a.ijama usmerava na upo"navanje3 nepo"natim3 jer Fje ne"nanje osnovni
u"rok nastanka entropije3 koja ima tenju da pre5e u )aosG. !vde se ispoljava
nesporna &injeni.a3 da vie vredi jedan pro.enat ono$a to se ne po"naje u
or$ani"a.iji3 ne$o 99R ono$a to se "na u or$ani"a.iji.
-ored ovladavanja unutranji) struktura3 u )olisti&koj doktrini je bitno
upo"nati3 odnosno skenirati i okruenje i upo"nati promene koje se deavaju u
istom3 a koje uti&u na or$ani"a.iju i pojedin.e. !vo je potrebno3 jer se poka"uje
da je nepo"navanje promena u okruenju prvi uslov "a pove%anja nesre5enosti
or$ani"a.ije. Cli3 isto tako je prisutno da i "akasnelo upo"navanje promena u
okruenju pove%ava nesre5enost3 odnosno entropiju or$ani"a.ije.
8akon upo"navanja i ovladavanja3 &ovek3 odnosno upravlja&ka struktura
mora da predu"me mere da or$ani"a.iju prila$o5ava promenama koje se
deavaju u okruenju. 2speni su oni koji uti&u na delove i sistem kao .elinu da
se prila$odi novonastalim promenama u" to manje FlomoveG3 a to je mo$u%e
komponovanjem elasti&ne3 odnosno fleksibilne or$ani"a.ije. 2koliko se
upravlja&ka struktura odlu&i da menja okruenje3 utroi%e veliku ener$iju3 a
efekti %e biti skromni3 a naj&e%e be" re"ultata.
S dru$e strane3 menadment3 mora imati u vidu da se dinamika promena
u or$ani"a.iji po svom inten"itetu3 mora odvijati najmanje onom br"inom3
kojom se odvijaju i promene u okruenju. 2koliko3 se or$ani"a.ija menja3 ali
sporije od promena u okruenju3 ona propada3 odnosno u$roen je njen
opstanak3 jer nema rasta i ra"voja. !vde se ispoljava "akonitost3 da onaj koji ne
napreduje3 on "apravo "aostaje i vremenom %e nestati.
8au&na istraivanja su doka"ala da je pri projektovanju transforma.ije i"
jedno$ u dru$o stanje tako5e potrebno upo"navanje i ovladavanje. 2po"navanje
onim to jeste i onim to %e biti3 odnosno &emu se tei. !vde3 kao i u dru$im
upravlja&kim aktivnostima3 najbolje je ovladavati postupno3 odre5enim
redosledom.
49
2 navedenom3 posebno mesto se pridaje utvr5ivanju nepo"nato$ u
i"voritu neke pojave3 pro.esa ili tenden.ije. !tkrivanjem u"roka nastanka neke
pojave3 je najbolji na&in da se konstituie ona upravlja&ka odluka koja %e dati
najve%e po"itivne efekte3 a smanjiti njene loe strane. 7ime se tedi ener$ija i
vreme3 ali i dru$i resursi3 jer se poka"uje da je mno$o le&iti bolest3 ne$o
delovati preventivno da do nje ne do5e.
8.9. Upr!'$&!n&e <%$o' op%t!n;!B r!%t! # r!>'o&!
! "na&aju upravljanja or$ani"a.ionim sistemima je do sada dosta re&eno.
-otvr5uje se da je upravljanje uslov opstanka3 rasta i ra"voja svake or$ani"a.ije3
to "na&i da nema opstanka be" usmeravanja3 odnosno uskla5ivanja
"ajedni&ko$ rada ka odre5enim .iljevima. 2spenost upravljanja se meri3 po
efektima odrivo$ ra"voja or$ani"a.ija3 odnosno ostvarenim efektima u odnosu
na utroene resurse i obe"be5enosti e$"isten.ije budu%i) $enera.ija. ;ato se
upravlja&ko rukovodila&koj strukturi danas poklanja najve%a panja3 kako u
njenom kolovanju3 tako i kro" obe"be5enje odre5eni) povoljnosti3 odnosno
privile$ija koje upravlja&i i rukovodio.i imaju u odnosu na dru$e strukture.
9" navedeno$ proi"ila"i da profesija menadmenta po svom "na&aju
preva"ila"i dru$e profesije3 to se najbolje moe videti i" slede%e tri &injeni.e3 i
toD
upravljanje3 a posebno upravljanje na nivou strate$ijsko$ menadmenta
je orijentisano na upravljanje dru$im profesijama u or$ani"a.ionim
sistemima. !d uspenosti obavljanje poslova na najviem nivou3 "avisi i
uspenost3 odnosno efikasnost i efektivnost obavljanja poslova po dubini
i )ori"ontali or$ani"a.ije. -oka"uje se da mali napori na vr)u3
multiplikuju napore na niim nivoima i da je najvanije imati kvalitetan
vr) )ijerar)ijske piramide. Ler3 uvek kada .entralni3 odnosno $lavni
"up&anik u te)ni&kom sistemu napravi jedan obrtaj3 to i"a"iva daleko
ve%i broj obrtaja kod manji) "up&anika3 to proi"vodi ve%i efekat3 u"
manji utroak ener$ije.
upravljanje3 a posebno profesionali"ovano upravljanje sa$ledava svet
$lobalno3 a to "na&i da "a menadment ne postoje na.ionalne $rani.e.
!va profesija ne pri"naje da postoje $rani.e i u stanju su da otputuju i na
najudaljeniju ta&ku "emaljske ku$le3 ukoliko i) vodi interes. S)odno
navedenom3 upravlja&i svet sa$ledavaju $lobalno3 a probleme lokalno3
odnosno da svaki lokalni problem moe postati i $lobalni. 7akvo
*
s)vatanje deluje po"itivno na irenje bi"nisa3 to omo$u%ava i
obe"be5enje opstanka3 rasta i ra"voja kompanija3
upravljanje na strate$ijskom nivou i nosio.i ove funk.ije su jedini u
or$ani"a.iji koji moraju misliti na .elinu3 a ne na delove. 7o je bitna
odredni.a3 i bitna ra"lika u odnosu na dru$e rukovodio.e. !dnosno svi
dru$i rukovodio.i nastoje da maksimi"iraju efekte dela ili nivoa kojim
rukovode3 jedini top menader je &ovek koji &esto mora da rtvuje
interese delova3 kako bi tim rtvovanjem ostvario ve%i interes .eline.
6r)ovno rukovodstvo u or$ani"a.ijama je u$lavnom orijentisano na
budu%nost. !no mora da sa$ledava nei"vesnosti koje vrebaju u
budu%nosti3 kako bi or$ani"a.iju pripremio da spremno do&eka
nei"vesnost. !stali rukovodio.i3 nastoje da na to uspeniji na&in
reali"uju "adatke u sadanjosti.
8avedene &injeni.e $ovore o karakteristikama3 ali i "na&aju upravljanja
"a uspenost or$ani"a.ija. !n je faktor ra"voja3 jer se poka"uje da i"a uspeni)
kompanija ne stoje velelepne "$rade3 niti ure5eni administrativni prostori3
maine3 ve% uspeni upravlja&ki timovi. 7o potvr5uje i -. Dru.ker
konstata.ijomD FBo$atstvo dananji) najra"vijeniji) "emalja po&iva na
"nala&kom rukovo5enju. !no je pomo$lo da te "emlje uspeno prerastu i"
mali) porodi&ni) i radni) "ajedni.a u drutva sa kompleksnim institu.ijama
o$romno$ proi"vodno$ kapa.iteta. Draker tvrdi da F!pstanak nae$
savremeno$ sveta "avisi od to$a3 sa koliko %e uspe)a3 rukovode%i kadar
obavljati svoju ulo$uG.
29
8avedene tvrdnje su po svemu sude%i ta&ne3 jer ekonomski rast "avisi od
raspoloivi) resursa3 ali oni sami "a sebe nita ne "na&e3 jer ne deluju
samostalno3 ve% u spre"i sa or$ani"a.ijom i ljudima koji su u stanju da i)
svojim aktivnostima pokrenu u odre5enom smeru. Da je to ta&no3 potvr5uju
"emlje bo$ate prirodnim bo$atstvom3 koje bi po svim parametrima trebale da
budu ra"vijene3 ali i) je nedostatak kvalitetno$ ljudsko$ resursa3 u&inio
siromanim. 8eke od nji) se &ak nala"e u $rupi nera"vijeni) "emalja sveta.
8.=. S#%te"%;! %tr<;t<r! %'e%no) r!>"#:$&!n&! # e$o'!n&!
8,
29
-. Dru.ker3 )oj pogled na %udu.nost3 Cdies institut3 8ovi Sad3 str. 191.
3*
+on.i"an i objektivi"irani prika" nastajanja i ra"voja teorije sistema i njene prakti&ne primene
pre"entirano je 6. 6u&enovi% GSistem i or$ani"a.ijaF 8au&na knji$a3 Beo$rad3 191*. str. # 0 2*.
1
!snovni smisao i .ilj nau&ni) i stru&ni) istraivanja uvek je usmeren na
otkrivanje nepo"nato$ i sti.anje novi) sa"nanja kao osnova "a ini.iranje novi)
ideja i mo$u%nosti nji)ove prakti&ne primene.
Svako novo sa"nanje postaje istinski osnov po kome ljudi neprestano
upotpunjuju svoje predstave o predmetima3 pojavama ili pro.esima posmatranja
ili ispoljenim problemima. 8ovo ste&ena sa"nanja na odre5en na&in menjaju
predstavu o predmetnim istraivanjima.
;a sti.anje novi) sa"nanja o pravilima3 na&elima i "akonitostima
prirodno$ i drutveno$ poretka3 kao i o prakti&nom kori%enju ti) sa"nanja3 od
posebno$ je "na&aja me5usobno komuni.iranje ljudi u kojima ra"menjuju
ste&ena "nanja i iskustva u prakti&ne svr)e.
2 ra"li&itim vremenskim periodima kori%ena su ra"li&ita sredstva "a
iska"ivanje misaoni) predstava o predmetima istraivanja i ispoljenim
problemima. Svako i"raajno sredstvo na sebi svojstven na&in omo$u%ava da se
dru$im ljudima saopti misao3 odnosno sa"nanje. 9pak svako i"raajno sredstvo
moe samo delimi&no da prikae ne&iju misaonu predstavu3 ideju ili
konstata.iju3 to "na&i da su i"raajna sredstva nesavreni instrumenti "a
potpuno prika"ivanje spo"naja.
-ostojanje ra"li&iti) $ovorni) podru&ja name%u potrebu konstruisanja
takvi) i"raajni) sredstava koja su ra"umljiva u ra"li&itim $ovornim
podru&jima3 kako se ne bi do$odilo da se pod istim terminima podra"umevaju
ra"li&ite stvari3 ili pod ra"li&itim terminima iste stvari.
-osebno "na&ajan doprinos na ra"voju opte ra"umljivi) i"raajni)
istraiva&ki) sredstava "apo&et je konstituisanjem opte teorije sistema.
9"vorita "a kon.eptiranje i ra"vijanje opte teorije sistema svakako se
nala"e u najstarijim filo"ofijama na podru&jima +ine3 9ndije3 @$ipta3 (r&ke i
dru$im .ivili"a.ijama.
,e& GsistemF se uvek u"ima da o"na&i >objasni? $rupu ujedinjeni)
elemenata koji &ine neku .elinu. ,e& se moe upotrebiti da objasni apstraktnu
.elinu >na primer .elina or$ani"a.iono$ sistema?3 ili fi"i&ku .elinu >ele"ni&ka
lokomotiva?. 2 oba slu&aja .elina predstavlja neto vie ne$o to je "bir njeni)
delova. -rema tome3 mnotvo koje se sastoji od posebni) delova bi.ikle nema
vo"a&ki poten.ijal. Me5utim3 kada su delovi "ajedno spojeni u posebnu
strukturu odnosno .elinu3 bi.ikla ima poten.ijal da neko$a preve"e i" ta&ke C
do ta&ke B. 2 ovom slu&aju bi.ikla dobija pojavno svojstvo .eline i u stanju je
da od$ovori svojoj svrsi "bo$ koje je i napravljena. Sve do to$ trenutka
2
pojedina&ni delovi nemaju nikakvu funk.iju3 jer sam "a sebe nita ne "na&i3 niti
moe obaviti pojedina&no bilo kakav "adatak3 odnosno funk.iju.
Sli&na je situa.ija i u or$anima u &ove&jem or$ani"mu3 kao biolokim
sistemima3 ali i u or$ani"a.ijama kao veta&kim sistemima.
8avedeno upu%uje na "aklju&ak da se u istraivanju or$ani"a.ioni)
sistema trebaju primeniti metode i te)nike3 ali i filo"ofija sistemsko$ pristupa.
!vo i" prosto$ ra"lo$a3 to su or$ani"a.ioni sistemi po pravilu sloeni3 sastoje
se i" brojni) komponenti sa sloenim me5usobnim ve"ama i odnosima.
-oto se menadment bavi projektovanjem3 i"$radnjom i odravanjem
or$ani"a.ioni) sistema i reavanjem sloeni) problema "arad posti"anja
"adovoljavaju%i) .iljeva3 sistematsko ra"miljanje i kon.ept u or$ani"a.iji i
menadment pro.esu je i ra"vijeno da bi se uspenije reavali sloeni problemi
i" sfere menadmenta. 2stvari3 mno$e sistematske ideje u ra"li&itim
varija.ijama su upravo i ra"vijene u menadmentu3 na reavanju menaderski)
problema.
8.-. /o$#%t#;! ;!o no' pr#%t<p < "en!7"ent pro*e%<
2 praksi i svakodnevnom je"iku komuni.iranja3 ljudi &esto i"$ovaraju re&
sistem. !ni to &ine kada $ovore3 ili raspravljaju o poslovnim3 neposlovnim3
biolokim3 materijalnim sistemima3 ili nekoj dru$oj oblasti. +ao to je to u
pret)odnom tekstu i konstatovano u konkretnom slu&aju re& Esistem< se koristi
da o"na&i jednostavnu i jedinstvenu .elinu. Sistemsko ra"miljanje obe"be5uje
ra"novrsnost prika"a sloenosti i stvara te)nike i te)nolo$ije koje mo$u biti
kori%ene u anali"iranju i istraivanju predmeta3 pojava3 ili pro.esa.
2 prolosti3 ve%ina aktivnosti u sistemskom pokretu je bilo pra%eno
svakodnevnim je"ikom3 pretpostavljaju%i da se svet sastoji od interaktivni)
sistema. 8e tako davno3 ak.enat je bio na kori%enju sistematsko$ je"ika3 da se
pokua da se da smisao >osmisli? svet3 koji mi doivljavamo u posebno
odre5enom pro.esu pre ne$o kao entitete.
;a)valjuju%i ra"voju komunika.ije3 stare $rani.e nestaju i nekada
pri)va%ene )ijerar)ije "dravo "a $otovo3 postaju irelevantne. Menaderi sve
vie imaju potrebu da G&itajuF poslovni svet na ra"li&ite na&ine. -resudna
menaderska vetina ostaje da se s)vati sloenost sa kojom se &ovek suo&ava u
anali"ama i istraivanjima. Sistemsko ra"miljanje nudi mo%no oru5e "a
3
menadere u budu%nosti3 da sloene i turbulentne pojave jasnije predstavi i da
i) na to objektivniji na&in anali"ira.
Savremena nau&na istraivanja uka"uju da ukoliko je ve%a ra"nolikost
mo$u%i) aspekata posmatranja pojedini) predmeta3 da je utoliko i"raenija
potreba i"$ra5ivanja pojmovni) aparatura sa kojima se mo$u uspeno
predstaviti opte i posebno karakteristike predmeta posmatranja. 7o upu%uje na
konstruk.iju apstraktni) i"raajni) sredstava &ijim posredstvom se uspeno
prika"uju or$ani"ovane strukture3 nji)ove komponente i karakteristike.
2 apstraktnom prika"ivanju realnosti koriste se ista i"raajna sredstva "a
predstavljanje i objanjavanje kvalitetno ra"li&iti) realni) struktura .elina. 8a
taj na&in smanjuju se teko%e i prepreke u komuni.iranju i"me5u ljudi sa
ra"li&iti) je"i&ki) podru&ja ininjera i so.iolo$a3 na primer?3 kao i ra"li&iti)
nau&ni) i stru&ni) oblasti istraivanja.
Svesno udaljavanje od realnosti ka apstraktnosti pri konstruisanju
univer"alni) i"raajni) sredstava3 najre&itije objanjava nastojanje da se i"$radi
jedinstven je"ik nauke. 7ime se stvaraju uslovi "a uspeniju ra"menu nau&ni)
sa"nanja i uopte "nanja i iskustava u pro.esima otkrivanja i ovladavanja
nepo"natim.
Ste&ena sa"nanja i iskustva u istraivanjima ispoljavaju se kao posebno
efikasna oru5a u obavljanju svake vrste i modaliteta svesne delatnosti. 2pravo
"ato konstituisana opta teorija sistema predstavlja ne"amenljivo oru5e "a
efikasnije otkrivanje nepo"nato$ i kori%enje ti) sa"nanja "a i"nalaenje novi)
ra.ionalniji) postupaka u ostvarivanju .iljeva u svim >veta&kim?
or$ani"a.ionim strukturama koje je &ovek stvorio.
!vaj pristup ima prakti&nu vrednost u istraivanju "akonitosti
unapre5enja menadmenta3 preko objedinjavanja menadment pro.esa i
pojedini) funk.ionalni) oblasti. 2 klasi&nom karte"ijanskom pristupu3 svaki
elemenat menadment pro.esa je delovao pojedina&no u kon.ipiranju
du$oro&ni)3 ili kratkoro&ni) planova i nji)ovoj reali"a.iji3 di"ajneri or$ani"a.ije
tako5e projektovanje or$ani"a.ije3 vo5e vodile ra&una o motivisanju3 a
kontrolori kako da uspostave kontrolu. Svako je inokosno delovao u okviru
svoje "one ovla%enja i od$ovornosti3 tako da elementi nisu bili uskla5eni3 to je
dovodilo da to$a da je efekat .eline bio jednak "biru par.ijalni) elemenata
menadment pro.esa.
2vo5enjem )olisti&ko$ pristupa3 menadment pro.es se komponuje na
nivou .eline3 odnosno svaki elemenat3 odnosno deo menadment pro.esa mora
da uvaava interese3 odnosno spe.ifi&nosti dru$i) delova3 kako u me5usobnim
interak.ijama3 tako i u primanju ili davanju odre5eni) me5usobni) efekata.
4
7ako se odluke na nivou menadment pro.esa donose sa stanovita interesa
.eline3 a ne par.ijalno. ;bo$ to$a je ovaj pristup u rukovo5enju i uspeniji3 jer
se poka"uje da je efekat .eline ve%i od prosto$ "bira njeni) delova. 7ime se
ostvaruju "na&ajni siner$etski efekti3 odnosno dodatno alfa plus3 koje se ne
moe ostvariti i" samostalno$ delovanja pojedini) delova.
Sli&na je situa.ija i sa funk.ionalnim menaderima3 u okviru
or$ani"a.ije3 ali i kada je u pitanju okruenje. 9 oni moraju delovati na
)olisti&kim osnovama. -rimera radi3 u or$ani"ovanju kanala marketin$a3 u
kome postoji proi"vo5a&Ktr$ovina na velikoKtr$ovina na maloKpotroa&3 svako
inokosno delovanje subjekata pove%ava trokove i smanjuje efikasnost i
efektivnost kanala marketin$a. 2koliko se na nivou kanala formira "ajedni&ka
strate$ija nastupa3 mno$e funk.ije %e biti i"metene od jedno$ na dru$o$
subjekta3 odnosno na ono$ &lana koji odre5ene poslove moe da obavi u"
najnie trokove. 7ime se smanjuju trokovi kanala3 to omo$u%ava ve%u
konkurentnost3 a time i ve%u profitabilnost3 odnosno rast i ra"voj svi) &lani.a
kanala marketin$a.
3.".1. (granienja u primeni holistike
4olisti&ko sistemski kon.ept ima svoji) prednosti u sa$ledavanja
kvaliteta .eline i predstavlja3 kako je konstatovano3 uslov "a ovladavanje i
uspeno upravljanje. Me5utim i on3 poput dru$i) kon.epata i doktrina ima
svoji) slabosti i o$rani&enja3 pa nije lek "a sve bolesti3 jer trpi odre5ena
o$rani&enja3 koja &esto predstavljaju prepreku3 ili stvaraju teko%e "a nje$ovu
opera.ionali"a.iju.
C)arlesK4andM u 4arvard Business ,evieN je konstatovaoD E2samljenost
bi mo$la biti veliki problem u narednom veku. 2koliko ivimo sami3 radimo
sami i i$ramo se sami3 i"olovani sopstvenim vokmenom3 ili sopstvenom
televi"ijom3 da li ta i takva situa.ija doprinosi svetloj perspektivi )olistike. Cko
pripadamo ni&emu3 teko je videti perspektivu bilo &e$a.<
31
4olisti&ko sistemski pristup u kori%enju "nanja "a)teva i"u"etan napor
od svi) &lanova or$ani"a.ije tokom .elo$ pro.esa u&enja i kori%enja "nanja.
-raksa poka"uje da pojedini timovi u toku mese.a ostvare i preko 1** &asova
prekovremeno$ rada.
!vaj pristup se ne moe primeniti u projektima koji "a)tevaju
revolu.ionarne inova.ije3 jer se &esto ne "na $de neki pro.es po&inje3 a $de se
31
C)arles 4andM3 3!R juni3 8eNOork3 2**13 p. 31

"avrava. !n je $otovo isklju&en ili $a je teko primeniti u bio te)nolo$iji i


)emiji3 $de postoji mrea me5usobno isprepletani) odnosa3 koji se ne mo$u
identifikovati.
4olistika je teko primenjiva i na dinovske projekte3 odnosno
or$ani"a.ije3 "bo$ svoje sloenosti i nemo$u%nosti da se u svakom trenutku
sa$leda .elina3 odnosno identifikuju podsistemi3 kao delovi sistema. !n je
o$rani&en i na projekte koji se odnose na svemirske letove3 jer sama sloenost i
veli&ina projekta3 onemo$u%ava ili oteava rasprave na nivou .eline3 "bo$ svo$
obima3 ili sloenosti i"me5u nje$ove strukture.
7eko je )olisti&ko sistemski pristup primeniti u or$ani"a.ijama u kojima
$enijalni pojedin.i osmisle .eo projekat i koji su isti ra"radili do detalja. !vo se
posebno odnosi na birokratske or$ani"a.ije3 u kojima se ne do"voljava loiji rad
od propisano$3 ali ni bolji ne$o to je naloeno. 8e treba pot.eniti ni
kulturoloki3 obi&ajni3 reli$ijski i dru$e faktore. -raksa Lapana po$oduje "a
primenu )olisti&ko sistemsko$ pristupa u menadment "nanja3 jer oni ive u
$rupi i "a $rupu. +ro" $rupu3 Lapan.i mo$u da kreiraju mno$o bolju inova.ionu
atmosferu "a kreiranje novi) ideja i "nanja3 ne$o u ameri&kom drutvu u kome
postoji jaki individuali"am.
9" navedeno$ se moe konstatovati da je )olisti&ko sistemski kon.ept u
menadment "nanju "na&ajan i da doprinosi ve%oj br"ini i fleksibilnosti u
sti.anju3 primeni i transferu "nanja i" sfere upravljanja i rukovo5enja.
;a)valjuju%i njemu daleko je lake uvoditi promene u or$ani"a.ionim
sistemima3 ali i uspenije upravljati.
8.A. Re>#"e
4olisti&ko sistemska doktrina i njena primena u upravljanju poslovnim i
dru$im or$ani"a.ijama je lo$i&an refleks na nove i"a"ove koji nastaju u
or$ani"a.ijama. ;a ovaj pristup je vana "akonitost upo"navanja i ovladavanja
sistemom3 kao .elinom3 a ne par.ijalnim delovima i" koji) se .elina sastoji. -ri
tome treba imati u vidu da &ovek ne%e nikada ovladati svim tajnama ni jedne
.eline3 ali da ta &injeni.a ne sme biti prepreka u nastojanju da se u to ve%oj
meri sa"naje nje$ove tajne.
9straivanja poka"uju da onaj koji ne ovlada odre5enom .elinom3 postaje
predmet tu5e$ ovladavanja3 to stvara liderske prednosti na jednoj strani3 ali
dovodi u opasnost one koji ne ovladaju nekim minimumom. 7o je prirodna
#
"akonitost3 jer ako &ovek ne uspe da ovlada "akonitostima svo$ ivota3 onda
prestaje ivot3 odnosno nastupa smrt.
2 )olisti&ko sistemskom kon.eptu se mora imati u vidu da je &ovek
svesno ivo bi%e i da je "a)valjuju%i toj svesnosti u stanju da prvo osmisli3 pa
onda da reali"uje svoju ideju. Me5utim3 &ovek je i interesno bi%e3 to "na&i da u
svakom sistemu jedina varijabla koja nije konstantna je &ovek. !n se ponaa od
slu&aja do slu&aja3 od interesa do interesa3 odnosno na jedan se na&in ponaa
kad je i"vrila.3 a na potpuno dru$i na&in3 kada je rukovodila.. Sve to dovodi
do kontrover"nosti ponaanja &oveka3 to name%e potrebu rukovodio.a i
menadera da se prema ovom osetljivom faktoru ponaaju opre"no i koriste
meki stil upravljanja. Samo na taj na&in se moe ostvariti ve%a uspenost3 to je
i krajnji .ilj svako$ upravljanja.
9ako je )olisti&ka doktrina moderna i moe koristiti menaderima u
podi"anju uspenosti upravljanja3 ona ima odre5eni) o$rani&enja3 na koje je u
radu uka"ano. 9pak3 ona su daleko i"a prednosti i mo$u%nosti koje daje ovaj
kon.ept. ,a"vojem novi) informati&ki) i dru$i) te)nolo$ija3 )olistika moe i
sama pove%ati svoju uspenost3 to %e smanjiti nje$ova o$rani&enja3 odnosno
pove%ati nje$ovu mo%.
'
9. MENADMENT PROCESA OVLADAVANJA I
UPRAVLJANJA
Svaka or$ani"ovana struktura3 bilo da se radi o prirodnom ili drutvenom
poretku ima pro.es usmeravanja3 odnosno upravljanja i rukovo5enja.
!r$ani"a.ioni sistemi imaju svoj upravlja&ki pro.es koji se sastoji odD
pro$ramiranja3 or$ani"ovanja3 vo5enja i kontrolisanja. !d na&ina kako je
or$ani"ovan ovaj pro.es3 u velikoj meri "avisi i uspenost funk.ionisanja
sistema3 &ime se u prvi plan isti&u kvaliteti metoda i transforma.ije i
ostvarivanje .iljeva.
9.5. Metoe tr!n%for"!*#&e # o%t'!r#'!n&e *#$&e'!
/ovek je kro" istoriju3 na ra"li&ite na&ine ostvarivao svoju misiju. !n je
to uspevao u "avisnosti od sopstvene ra"vijenosti3 odnosno prilika koje mu je
nametala priroda. 2 periodu kada se &ovek i"dvojio i" ivotinjsko$ sveta3
opstanak je bio teak3 da bi kro" sopstveni ra"voj3 a pre sve$a usavravaju%i
oru5a i oruja3 &ovek lake obe"be5ivao svoj opstanak. -resudnu ulo$u u tome
odi$rao je ljudski intelekt3 a nje$ovo otelotvorenje je naji"raenije u sredstvima
"a rad. ;a)valjuju%i njima &ovek je uspeo da rad putem mii%a3 "ameni sa
intelektom3 odnosno me)ani"mima3 koje je &ovek stvorio.
S)odno navedenom3 svaka epo)a ljudske .ivili"a.ije je imala onaj na&in
transforma.ije rada u re"ultate3 kakav je bio nivo ra"voja proi"vodni) sna$a3
odnosno &oveka sa svojim radnim iskustvima i sredstvima rada. 7ako5e se
moe konstatovati da je svako vreme3 pa i svaka or$ani"ovana $rupa >rod3
pleme3 konfedera.ija3 itd?3 imalo onu i onakvu or$ani"a.iju kakvu je ve%ina
elela. 2koliko je ve%ina elela rad3 dis.iplinu3 red3 pravi&nost3 itd. ovi elementi
su bili i "astupljeni u "ajedni&kom ivotu i radu. 2 protivnom3 nastajale su i u
duem vremenskom periodu su se odravale primitivne3 autokratske3
diktatorske ili oli$ar)ijske or$ani"a.ije i drutva.
7ako su nastajale i nestajale pojedine metode. 2 prvobitnim primitivnim
drutvima i or$ani"a.ijama je postojalo predvodnitvo3 kao prvi oblik
usmeravanja $rupe ka odre5enim .iljevima3 koje predstavlja imita.iju i"
ivotinjsko$ sveta. 6remenom se predvodnitvo transformisalo u vo5stvo.
1
9.+. Pre'on#:t'o ;!o f!;tor <%pe:no%t# < o%t'!r#'!n&< *#$&e'!
Menadment je verovatno najstarija profesija kojom se &ovek po&eo
baviti. !na je nastala ono$ trenutka kada su iva bi%a >ivotinje i &ovek? po&ela
da se me5usobno drue i da kro" "ajedni&ki ivot i rad obe"be5uju sopstveni
opstanak. 7ada se pojavljuje potreba da jedinka predvodi &opor ivotinja3 kako
bi se .elo stado lake odbranilo od dru$i) ivotinja. Svoje i"vorne oblike3
menadment nala"i u predvodnitvu koje postoji u ivotinjskom svetu. ;ato se
u istorijskom kontekstu3 predvodnitvu u ivotinjskom svetu mora posvetiti
od$ovaraju%a panja3 kako bi se ra"umele "akonitosti u evolu.iji menadmenta3
do dananji) dana. 9spostavlja se da se usmeravanje u ljudskim skupinama i
"ajedni&kom radu "asniva na imita.iji ono$a to se deava u ivotinjskim
skupinama3 da bi se kasnije transformisalo u vo5stvo3 potom u predu"etnitvo3
odnosno rukovo5enje3 da bi u najra"vijenijoj fa"i nastao menadment3 kao
najvia ra"vojna fa"a rukovo5enja i usmeravanja "ajedni&ko$ rada. Svaka od
navedeni) metoda imala je svoje instrumente ostvarivanja .iljeva3 svoja oru5a3
itd. u" "akonitost3 da su se ra"vojem &oveka "nanja i sposobnosti pove%avali3 a
time su uvo5enje metode koje su davale ve%i efekat. 7ako su pojedine metode
obeleile epo)e ljudske .ivili"a.ije3 u" ra"li&ite ra"vojne modalitete primene
pojedini) metoda3 to name%e potrebu detaljnije$ objanjenja.
4.2.1. Predvodni%tvo u ivotinjskom svetu
/ovek je vekovima bio ivotinja i iveo u ivotinjskim skupinama.
;a)valjuju%i u$ra5enoj prirodnoj osobini "a opstankom3 &ovekKivotinja je
uspevao da opstane u odnosu na dru$e ivotinjske skupine. +ada se &ovek kro"
evolutivni ra"voj po&eo odvajati od ivotinja3 po svesnosti i dru$im
karakteristikama3 on je posmatrao or$ani"a.iju i funk.ionisanje prirodni)
pojava i pro.esa3 na&ina funk.ionisanja ivotinjski) skupina3 kao to suD &opor
ivotinja3 jato pti.a3 roj mrava3 roj p&ela3 itd. 9 i"vla&io odre5ene "aklju&ke.
7ako je &ovek doao do "aklju&ka3 da u roju mrava postoji or$ani"a.ija3
&esto savrenija3 ne$o to to &ovek misli. 2 njemu postoji jasna podela rada3 ali
i funk.ije. ;oolo$ija je utvrdila da postoje mravi "atitni.i3 mravi vo5e i oni
koji se bave noenjem i unoenjem )rane u mravinjak. Svako naruavanje
pravila i reda u mravinjaku se estoko kanjava3 jer ukoliko makar ijedan mrav
9
i"a5e i" kolote&ine i reda3 naila"i na dru$e mrave3 sa kojima se sudara3 troi vie
vremena u "aobilaenju3 a time troi i vie ener$ije.
7ako5e je utvr5eno da i u jatu pti.a3 postoji visok nivo $rupno$
delovanja3 kao i pravila nji)ovo$ funk.ionisanja kada su u pitanju du$i letovi.
Cn$els Crien preporu&uje ljudima da u&e i" prirode3 odnosno od $usaka i "a to
daje brojne primere koji se mo$u primeniti i na "ajedni&ki rad kod ljudi.
+ad$od bilo koja $uska i" jata ma)ne krilima3 to stvara potisak va"du)a3
koji pomae svim pti.ama. :ete%i u t"v. E6< forma.iji3 jato $usaka pove%ava
duinu leta u jednom da)u &ak i do '1R u odnosu na let jedne pti.e.
9" navedeno$ primera su i"vedene nekoliko pouka koje se mo$u koristiti
u objanjenju efikasnosti "ajedni&ko$ rada ljudi i potrebi ispoma$anja.
po<;! 6ro& 5D !ni koji tee "ajedni&kom .ilju3 tamo stiu bre i lake3
ukoliko $aje ose%aj "ajednitva3 jer putuju u" pomo% $rupno$ potiska3
odnosno kori%enjem siner$etsko$ efekta. +ada neka pti.a ispadne i"
forma.ije leta3 oseti otpor i prirodnu potrebu da se vrati u jato. 2 jatu joj
prilikom leta pomae Eva"duni dep< koji stvaraju pti.e ispred nje.
po<;! 6ro& +: Da smo pametni kao $uske3 stalno bismo bili u forma.iji
sa onima koji tee istom .ilju kao i mi. !ni bi pomo$li nama3 a mi
dru$ima. 7ako se dola"i do "aklju&ka da se "ajedni&ki rad uvek "asniva
na ispomo%i jedni) dru$ima. +ad se pret)odnik jata umori3 jednostavno
prepusti vo5stvo dru$ome3 a sam se smesti u forma.iju "a Eodmaranje< u
Eva"dunom depu<.
po<;! 6ro& 8D +orisno je smenjivati se na tekim poslovima i deliti
liderstvo sa dru$ima. Ler3 kao i kod $usaka3 uspenost $rupe "avisi od
i"drljivosti3 sposobnosti i talenta svi) &lanova3 odnosno saradnika. Sve
$uske u forma.iji letenja3 $lasno o)rabruju one ispred sebe3 da dre
odre5enu br"inu. 8i jedna ne leti bre3 ve% se prila$o5ava br"ini jata.
po<;! 6ro& 9D Svoj tempo treba prila$o5avati tempu i inten"itetu dru$i).
2 $rupama i timovima u kojima navedeno o)rabrivanje i podsti.anje
postoji3 u&inak je daleko bolji. +ad se neka $uska ra"boli3 bude ranjena3
dve $uske naputaju forma.iju leta i lete "a njom3 da bi joj pomo$le i da
bi je "atitili. !ve dve $uske ostaju sa obolelom dok ne u$ine3 ili ne bude
ponovo u stanju da u"leti. 7ada se pridruuje novom jatu3 ili sustiu $a na
nekoj destina.iji.
#*
po<;! 6ro& =: Cko sledimo primer $usaka3 osta%emo jedni u" dru$e i u
tekim vremenima3 isto onako kao to to &inimo u dobrim i normalnim
vremenima.
32
Sli&na je situa.ija i sa dru$im ivotinjama koje ive u &oporu3 stadu3 jatu3
roju3 itd. 9 kod nji) postoji odre5en nivo or$ani"ovanosti i predvodnitva.
8auke koje se bave i"u&avanjem ivotinjsko$ sveta su utvrdile da
ivotinje funk.ioniu na prin.ipima u$ra5eno$ $eneti&ko$ koda. 8eke ivotinje
imaju sposobnost lo.iranja .iljeva i loka.ija. -rimer $oluba pismonoe to
najbolje potvr5uje. 2koliko u"memo $oluba pismonou i" svo$ kave"a3 stavimo
$a u kutiju3 pokrijemo %ebetom3 odve"emo stotinama kilometara3 u nepo"natom
prav.u od nje$ovo$ kave"a u kome je bio3 potom $a pustimo3 $olub %e postupiti
po svom $eneti&kom kodu i po kibernetskim funk.ijama. !n %e odleprati u
visinu3 napraviti nekoliko kru$ova i vratiti se u mesto odakle je kolima preu"et.
7o "na&i da $olub pismonoa3 ima sposobnost da prepo"na svoju loka.iju
i da pravi per.ep.iju svoje okoline. Sli&na je situa.ija i sa dru$im ivotinjama
koje prepo"naju svoje potomke3 one koji i) $aje3 >pas3 ma&ka?3 itd. 7ako pas
viak svoje )rane &esto "akopa na odre5eno mesto i nakon nekoliko mese.i3
odnosno kada $lad stupi u dejstvo3 on aktivira svoj $eneti&ki kod i sa lako%om
prona5e mesto $de je "akopao komad mesa. -riroda je ivotinjama3 podarila
sposobnost da uvek na isti na&in rea$uju kada im je u$roen opstanak u
prirodnom poretku3 ili kada treba da obave neku aktivnost. ;bo$ svoje
nesvesnosti3 odnosno ne posedovanja intelekta3 ivotinja rea$uje na prin.ipima
ose%aja "a opstanak i po pravilima prirodno$ koda.
9"u&avanjem ivotinjski) skupina utvr5eno je da i u &oporu ivotinja3
postoji lider3 koji se i"dvaja po svojoj sna"i3 veli&ini3 itd. 9 "a kojim %e naj&e%e
po%i .eo &opor3 ili %e na nje$ov "nak svi &lanovi &opora postupati na na&in na
koji on postupa. -redvodnik usmerava ponaanje i delovanje &opora3 to
doprinosi ostvarivanju vie$ nivoa efektivnosti i efikasnosti u ovladavanju i
irenju domina.ije u prirodnoj sredini u kojoj se nala"i. !staje nepo"nato3 da li
se predvodnik u ivotinjskom svetu moe menjati i na koji se to na&in &ini.
Cnali"om forma.ije u kojoj leti jato pti.a na du$im letovima3 se moe dobiti
potvrdan od$ovor.
7ime se moe "aklju&iti da u ivotinjskom svetu postoji or$ani"a.ija i
predvodnitvo. ;a)valjuju%i predvodnitvu i "ajednitvu3 odnosno prirodnoj
32
-rimer timsko$ rada u prirodiD +ako u&iti od $usaka3 je pre"entiran na korpora.ijskom sastanku koje je
odrao Cn$els Crien3 1991. $odine u SCD. 9"vod i" predavanja je posle sastanka umnoen i poslat
.irkularno )iljadama kompanija u SCD3 kao standardni podsetnik u svakodnevnom radu. 8a visokim
poslovnim kolama ;apada se ovaj primer anali"ira kako bi se uka"alo na potrebu kori%enja pravila
funk.ionisanja u prirodnom poretku3 a posebno i" ivotinjsko$ sveta. u vo5enju ameri&ki) kompanija.
#1
sposobnosti per.ep.ije od strane ivotinja3 a posebno predvodnika da utvrdi
opasnosti koje i) vrebaju na odre5enom lokalitetu3 pojedine vrste ivotinja su
opstale3 dok one3 poput dinosaurusa su odavno nestale. ;ato i kaemo3 EDa je
bolje krdo jelena koje predvodi lav3 ne$o krdo lavova koje predvodi jelen.
7o je i prirodno3 jer predvodnik uvek ima ve%u spe.ifi&nu teinu od dru$i)
&lanova &opora3 ili krda3 "bo$ svoje ja&ine3 vetine3 ili prirodne
obdarenosti da artikulie pravila u &oporu3 ili jatu.
9.8. Kon%t#t<#%!n&e pre'on#:t'! < >!&en#?;o" r!<
-o"nato je da je &ovek i sam bio ivotinja i da je delio sudbinu
ivotinjsko$ sveta3 to "na&i da je &ovek nastao od ivotinje3 koji) je u to
vreme3 bilo mno$o.
,a"vojem $ovora3 intelekta i sposobnosti da svoje poruke uobli&ava
putem .rtea ili pisma3 "apaanje o ponaanju ivotinja3 &ovek je posmatranjem3
uoptavao nji)ove postupke i na osnovu to$a i"$ra5ivao odre5ene modele3
sopstveno$ ponaanja. 7o mu nije bilo oteavaju%e3 jer je &ovek i sam nastao u
ivotinjskom svetu3 ali su posmatranje3 opaanje i "aklju&ivanje bili i jedini
na&ini i sa"nanja koje je &ovek mo$ao da ima u )omo sapiensu.
;a)valjuju%i utvr5enim spo"najama ponaanja ivotinja3 &ovek je i sam
po&eo da oblikuje na&in or$ani"ovanja i funk.ionisanja svoji) skupina. -rvo
sa"nanje je bilo da lov u ve%im $rupama prua ve%u uspenost i si$urnost3 ne$o
ukoliko se pojedina&no lovi. :ov.i su doli do sa"nanja da kada love u
$rupama3 da daleko lake i vie ivotinja ulove3 ne$o ukoliko se pojedin.i
odmetnu u lov. 7o sa"nanje koriste i dananji lov.i3 to "na&i da je ono
univer"alno i da %e verovatno vaiti "a sva vremena3 be" ob"ira na kom stepenu
ra"voja &ovek bio.
Da do to$ sa"nanja nije doao3 &ovek bi i dalje ostao ivotinja. 9 ne samo
to. /ovek be" $rupe ne bi mo$ao da opstane3 jer <jedinka nije opstajala "bo$
svoje sna$e3 ne$o "bo$ sna$e $rupe koja je postojala &vr%a i vetija u borbi "a
opstanak=.
33
(rupa je "na&i bila primarna3 a pojedina. sekundaran. -ojedina.
je postajao lak plen ivotinja3 dok je to bilo tee u $rupi3 koja je &esto pruala
or$ani"ovan otpor3 poput roja osa koje mo$u da spre&e i oteaju sopstveno
unitenje3 dok pojedina&na osa to nije u stanju.
7o je i prirodno3 jer &ovek ne poseduje ni jake kande3 ni &vrste &eljusti3
ni veliku sna$u3 odnosno br"inu3 da bi se suprotstavio dru$im ivotinjama.
33
I. ,adosavljevi%3 Savremeni menadment3 -ronala"atvo3 Beo$rad3 1992. str. 11
#2
Me5usobnim druenjem3 &ovek je uspeo da udrui svoju sna$u3 a pre sve$a
svoje pojedina&ne sposobnosti3 kako bi obe"bedio sopstveni opstanak3 ali i
ra"voj. ;bo$ to$a je uspeo da se i"dvoji i dominira nad ivotinjskim svetom i da
iskori%ava prirodni poredak.
8a osnovu sa"nanja o mestu i na&inu ivljenja ivotinja3 prvobitni &ovek
je obe"be5ivao )ranu3 smetaj3 itd. (ne"do pti.a3 ivotinjske ja"bine3
sakupljanje &opora ivotinja pod drvetom ili kronjama drve%a3 su bile osnove
da i prvobitni &ovek postupa na isti na&in. ;ato je prvobitni &ovek iveo na
drve%u3 u pe%inama3 kako su ivele i dru$e ivotinje. Cr)eoloka i dru$a
istraivanja poka"uju i doka"uju da su u prvobitnim ljudskim stanitima &esto
pronalaene &itave skupine ljudi. -rvobitan &ovek je3 poput ivotinja3
obe"be5ivao i odre5enu re"ervu u )rani3 kako bi je koristili u oskudi.i.
9maju%i u vidu navedeno3 &ovek je po&eo da formira svoje prve skupine.
7o su verovatno bile lova&ke or$ani"a.ije. 2 prvim lova&kim $rupama3 ljudi su
pored udruivanja3 po&eli da dodeljuju pojedin.ima odre5ene "adatke3 kako bi
bili efikasniji u lovu na divlje ivotinje ili prilikom skupljanja plodova. !ni su
"apa"ili da su u $rupnom lovu uvek bili uspeniji3 ne$o kada su u lov odla"ili
pojedina&no3 ali isto tako da je uspenost u lovu pove%ana3 ukoliko se pojedin.i
"adue "a odre5ene radnje u lovu i da i) obave na odre5enom mestu.
-rvobitni primitivan lova&ki &ovek je s)vatio da $rupa ne moe da
funk.ionie be" predvodnika ko$a treba da slede ostali lov.i3 poput
predvodnika u &oporu ivotinja. Cli3 lov.i su tako5e primetili da je ulov
uspeniji3 ukoliko jedan &lan preu"ima ulo$u vo5e3 odnosno predvodnika. Jto je
isti pojedina. vie puta or$ani"ovao ili vodio lov3 ulov je bio bolji. :ov.i su
posebno bili uspeni3 kada je predvodnik lova na ba"i svoji) iskustava osmislio
plan lova i kada je svakom lov.u dodelio "adatak ko$a treba da obavi u ve"i
neke )ajke na ivotinje. -ojedina.3 odnosno predvodnik lova&ke druine je
&esto odre5ivao i mesto3 odnosno loka.iju na kojoj se pojedina. trebao na%i.
9.9. Kon%t#t<#%!n&e pre'on#:t'! < $&<%;#" >!&en#*!"!
-ored to$a to im je "ajedni&ki lov obe"be5uju ve%u uspenost u ulovu3
prvobitni &ovek je utvrdio da mu je i ivot si$urniji3 ukoliko se na odre5enom
lokalitetu udrui ve%i broj ljudi. !vo je posebno bilo vano u uslovima
postojanja veliko$ broja ivotinja3 ali i nadiranja dru$i) lova&ki) skupina3 koje
su nastojale da "au"mu teritoriju i obe"bede sebi lovita. 7ako su nastale i prve
ljudske skupine3 u na"ivima )orde3 rodova3 bratstava i plemena3 koje su imali
#3
svoja pravila or$ani"ovanja i vo5enja. !ve or$ani"a.ije su prete&e savremeni)
or$ani"a.ija3 i menadmenta3 pa je potrebno utvrditi na&in nji)ovo$
or$ani"ovanja i vo5enja.
4.4.1. )iranje i smenjivanje predvodnika
Cnali"a biranja i smenjivanja stareine ili vo5e u rodovima3 plemenima i
dru$im prvobitnim ljudskim skupinama je bitno "a i"vo5enje "aklju&aka o
evolu.iji usavravanja3 odnosno profesionali"a.ije funk.ije usmeravanja3
odnosno upravljanja "ajedni&kim ivotom i radom. Cnali"a posebno dobija na
"na&aju to je i"bor i smenjivanje stareine bio demokrati&an3 iako se radi o
primitivnim obli.ima ljudsko$ or$ani"ovanja i primitivnim sredstvima "a rad.
Samo delimi&no navo5enje pojedini) elemenata i"bora3 potvrdi%e prednje
konstata.ije.
34
Svaki rod je imao svoje stareine u na"ivima sa)em ili po$lavi.a.
Stareine roda su birane od sami) &lanova roda to je osnovno
demokratsko na&elo da vo5a bude i"abran od oni) kojima %e rukovoditi3
odnosno upravljati. !vde se $ovori o i"boru3 kao demokratskom dosti$nu%u3
umesto imenovanja3 kojim se postavljao rukovodio.3 be" miljenja3 ili stavova
$rupe kojom %e rukovoditi.
Cmeri&ki etnolo$ Mor$an je utvrdio da je svaki rod imao svo$ stareinu u
na"ivu po$lavi.a. !ni su poti.ali i" roda u kome su bili i birani. Stareina roda
je bio promenljiv i dodeljivan je kao na$rada "a li&ne "aslu$e koje je pojedina.
poka"ivao u artikulisanju interesa roda.
+od imenovanja sa)ema i i"bora po$lavi.e3 sa"ivan je savet roda. !bi&aj
je bio da se i"$lasaju dva kandidata. Svaka odrasla osoba po"ivana je da se
i"jasni u po$ledu kandidata i onaj koji je od nji) dobio najvie po"itivni) i"java3
imenovan je na poloaj. Da bi i"bor bio definitivan3 bio je potreban pristanak i
ostali) rodova. Cko bi ovi rodovi odbili da potvrde imenovanje3 ono nije vailo
i &itav postupak bi se ponovio3 opet u okviru roda.
+ada bi ostali rodovi potvrdili li&nost koja je imenovana i" roda3 i"bor je
bio "avren. 7o uka"uje na postojanje prin.ipa konsen"usa kao jedno$ od
demokratski) dosti$nu%a koji u savremenoj .ivili"a.iji nije dobio svoje pravo
mesto.
34
,elativno jasno prika"ivanje na&ina i"bora vo5e prvi) ljudski) skupina je dato u I.,.3 )enadment
menadmenta3 D- -ronala"atvo3 Beo$rad3 str.
#4
;ajedni&ki rodovski savet se nije sastajao radi postavljanja stareine nie$
ran$a od sa)ema i po$lavi.a3 to je na nivou sadanje parlamentarne prakse da
se bira predsednik K mandatar koji bira ostale &lanove.
Broj po$lavi.a u rodu "avisio je od broja &lanova u rodu. +od Seneka K
9roke"a3 praktikovalo se da na svaki) pedeset &lanova dola"i po jedan
po$lavi.a3 to $ovori o postojanju Eraspona u or$ani"a.ijiS kao odnos broja
pot&injeni) koji dola"i na jedno$ pretpostavljeno$.
6odilo se ra&una i o broju rodova u plemenu. !bi&no je bilo vie rodova
ukoliko je pleme bilo brojnije. Broj je varirao od plemena do plemena i kretao se
od 3K2*3 iako je uobi&ajen bio broj est3 osam3 deset.
-ravo smenjivanja sa)ema i po$lavi.a je bilo "asnovano tako5e na
demokratskim na&elima. Smenjivanje su vrili isklju&ivo oni koji su $a i birali3 i
to onda kada su ponaanja stareina odudarala od Edobro$S ili uobi&ajeno$
ponaanja.
-ostavljanje sa)ema je simboli&no i"raavano Estavljanjem ro$ovaS3 a
smenjivanje sa Eskidanjem ro$ovaS3 to je prete&a dananje prakse
.eremonijala oko ustoli&enja vladara.
2koliko bi rod "aka"ao u smenjivanju sa)ema i po$lavi.e3 a nji)ovo
nedoli&no ponaanje i dalje trajalo3 pravo smenjivanja je imao plemenski
savet. !n je to mo$ao da uradi i protiv volje roda3 jer se pretpostavlja da interesi
ire "ajedni.e >plemena? mo$u biti u$roeni "bo$ nedoli&no$ ponaanja dela.
;abrana stupanja u brak u okviru roda3 "bo$ to$a to su srodni.i3
predstavlja veliko dosti$nu%e na kome bitie i savremena .ivili"a.ija.
-rava nasle5ivanja imovine umrli) pripadnika roda3 re.ipro&na obave"a
pomo%u3 odbrane i naknade tete3 "atita pojedini) &lanova su embrioni
dananji) dravni) funk.ija.
,odovski savet je verovatno prvi or$an upravljanja rodom. 7o je bio
demokratski "bor na kome je svaki &lan roda imao po jedan $las prilikom
odlu&ivanja o pojedinim pitanjima.
,odovski savet je odlu&ivao o pitanjima koja su se odnosila na opte
interese roda i koja nisu bila u nadlenosti po$lavi.e.
Savet je birao i svr$avao svoje stareine3 opratao ili svetio ubistva
pripadnika roda3 usvajao stran.e u rod. !n je predstavljao osnovnu %eliju vii)
tela i saveta plemena i jo vii) konfedera.ija plemena3 to uka"uje da su dananje
federalne i konfederalne forme or$ani"ovanja ljudski) "ajedni.a bile po"nate u
rodovskom drutvu.
#
Sli&an na&in i"bora3 smenjivanja i odre5ivanja nadlenosti stareina je
postojao u bratstvima3 plemenima i konfedera.ijama plemena.
3
4.4.2. &egulisanje naina predvo*enja
9"borom vo5a na demokratski na&in je bio prvi potreban3 ali ne i dovoljan
korak da se obe"bedi uspeno vo5enje i artikulisanje interesa $rupe. :judi su
uvideli da je svako vo5enje manje vie kori%enje vlasti ili uti.aja i da &ovek
Eroba< koja je podlona deforma.ijama u nje$ovom ponaanju kao vo5e. !tuda
je bilo neop)odno re$ulisati na&in verifika.ije i"abrano$ vo5e od kolektivno$
tela3 koje se na"iva rodovska3 ili plemenska skuptina3 ali i mo$u%nost smene3
kada se ne ponaa u skladu sa predvi5enim pravilima.
2 tom smislu svaka or$ani"ovana skupina >rod3 bratstvo3 ili pleme? su
predvi5aliD
pravo postavljanja sa)ema i po$lavi.a koje biraju rodovi. 9"abran sa)em3 ili
po$lavi.a u rodovima nije mo$ao obavljati dunost3 dok $a nije postavio
savet plemena. Savet plemena &inile su stareine rodova. !n je vodio
ra&una o optim interesima3 "bo$ &e$a je bilo potrebno da savet postavlja
sa)ema3 jer "a pleme je i"u"etno vano kakav je vo5a roda i &lan
plemena saveta i" ko$a dola"i. 2 sistemu konfedera.ije plemena3 pravo
na postavljenje sa)ema je bilo i"u"eto od plemensko$ saveta i dato savetu
konfedera.ije3 kao viem telu.
pravo na smenjivanje sa)ema i po$lavi.a. Savet plemena je imao ovla%enja
da smeni sa)ema i po$lavi.u3 ne"avisno od volje roda3 pa &ak i protiv
nje$ove volje. Sa)em ili po$lavi.a su ostajali stareine roda3 samo dok je
nji)ovo vladanje bilo dobro. !no$ trenutka kada je vladanje odudaralo od
"a)teva roda ili je bilo u suprotnosti sa interesima plemena3 pokretan je
me)ani"am smenjivanja. 2 nedostatku instituta o$rani&eno$ mandata3
pravo koje je imao plemenski savet je potvr5ivao suverenitet plemena.
vr)ovna vlast je bila u institu.iji saveta plemena. -lemenski savet je imao
svoju prirodnu osnovu u rodovima. 8je$a su &inile po$lavi.e i stareine
rodova3 koji su u savetu kao viem or$anu "astupali interese svo$ roda.
Savet je vrio odre5ene opte funk.ije "a sve rodove u okviru jedno$
plemena3 pa je bilo i"vesno da %e opstati sve dok traje rod kao
or$ani"a.ija. Savet je imao vr)ovnu vlast nad plemenom. 6last se
3
Detaljnu anali"u or$ani"a.ije i funk.ionisanja primitivni) ljudski) skupina je dao :. Mor$an u knji"i
&revno drutvo2 Prosveta2 !eograd
##
"asnivala na predstavni&koj demokratiji kao kli.i dananje demokratije
jer su se odnosi "asnivali na prin.ipima bratstva i i"bora.
dunost saveta plemena su bile da titi "ajedni&ke interese. Cutoritet
plemena "avisio je od mudrosti sa)ema i sposobnosti saveta da artikulie
"ajedni&ke interese kro" sve rodove plemena.
osnovni prin.ip3 u donoenju odluka saveta bila je potpuna sa$lasnost svi)
&lanova. Savet nije do"voljavao pre$lasavanje3 jer se pola"ilo od to$a da je
sna$a $rupe >plemena? ustvari u sna"i svako$ nje$ovo$ &lana tj. roda.
savet je donosio odluku i o ratovanju sa dru$im plemenima. Borbenim
skupinama komandovali su vojni "apovedni.i3 koji su imali vr)ovno$
komandanta.
odluku o "aklju&ivanju mira donosio je savet3 kao i odluke "a ula"ak u
save"e sa dru$im plemenima.
savet je imao vr)ovno$ po$lavi.u. 2 nekim indijskim plemenima jedan od
sa)ema bio je pri"navan kao vr)ovni po$lavi.a plemena i kao takav je
imao vii ran$ od ostali) po$lavi.a.
2strojstvo i rad plemenske or$ani"a.ije predstavlja osnovu na kojoj je
i"rastao savremeni parlamentari"am i podela vlasti naD "akonodavnu3 upravnu i
i"vrnu3 to je veliki napredak po pitanju funk.ionisanja osnovni)3 ali i vii)
or$ani"a.ioni) skupina. ,e$ulativa i postup.i koji su dati u ovim
or$ani"a.ijama3 poka"uju ne samo $ene"u ra"voja sistema vo5stva3 ve% i
i"vorite savremeno$ ure5enja ove problematike.
9.=. U'oCen&e 'oC%t'! ;!o ;'!$#t!t#'no no'o) "oe$! "en!7"ent!
-ojavom prvi) ljudski) or$ani"ovanim skupinama se moe smatrati
po&etkom nastanka i konstituisanja drutveno$ poretka. !ve or$ani"a.ije su
re"ultat ra"umno$ i ra.ionalno$ ponaanja &oveka u imitiranju3 otkrivanju i
upo"navanju pravila i ponaanja koja postoje u prirodnom poretku3 a pre sve$a
imitiranjem ponaanja &opora i predvodnika u ivotinjskom svetu. 2
or$ani"ovanim drutvenim skupinama3 predvodnitvo nije mo$lo da ispunjava
svoje .iljeve3 pa se javlja potreba "a transforma.iju predvodnitva u vo5stvo.
4.#.1. +o*stvo, novi kvalitet u usmeravanju zajednikog rada
#'
,a"vojem iskustava i svesti pojedina.a i iskustva koje je nastajalo u
$rupi3 &ovek je nastojao da obe"be5uje lake svoj opstanak. 7o je ostvarivao
boljom or$ani"a.ijom i vo5enjem "ajedni&ko$ ivota i rada. 7ako dola"i do
transforma.ije predvodnitva u kvalitativno novi oblik i modalitet
predvodnitva3 koji se na"iva vo5enje. Svaki od ti) modaliteta manje3 vie se
"asniva na odre5enom obliku prinude. Bitno je da predvodnik "au"ima sve
"na&ajniji poloaj i da on sve vie dominira u re$ulisanju ponaanja i delovanja
&lanova drutva.
2spenost predvodnika u artikulisanju interesa $rupe3 koji su &esto bili
sudbonosni "a njen opstanak3 opredeljivao je i nji)ov u$led i status. -ojedin.i
koji uspeno ostvaruju interese $rupe sti&u vie u$leda3 to je stvaralo
mo$u%nost da svi &lanovi $rupe i"vravaju nje$ove nalo$e ili "amisli3 jer su
nji)ovom voljom i"abrali neko$a ko$a %e uvaavati3 potovati3 ali i postupati po
nje$ovim "a)tevima.
-ret)odna promena je dovela do to$a da uspeni predvodni.i i u
narednom periodu budu predvodni.i. 7ime se stvaraju uslovi "a stalnim
predvo5enjem $rupe3 ali i do potrebe formali"a.ije me5usobni) odnosa i"me5u
pojedina.a u $rupi.
7ako se stekla potreba da se funk.ija predvodnika ustali3 a vremenom da
se predvodnik transformie u vo5u. 8a taj na&in vo5a postaje stvarni autoritet
koji upravlja .elokupnim aktivnostima "ajedni&ko$ ivota i rada u
or$ani"ovanim ljudskim $rupama.
E7ransforma.ijom predvodnika u vo5u3 predstavlja ra"vojnu fa"u
drutveno$ poretka u kojoj se javlja potreba "a stalnim pro$ramiranjima3
or$ani"ovanjima i usmeravanjima "ajedni&ki) svesni) delatnosti svesno
or$ani"ovani) drutveni) "ajedni.a3 odnosno or$ani"a.ioni) sistema. 7a
potreba u svakoj novoj fa"i drutveno$ ra"voja sve vie i sve potpunije se
ispoljava<.
3#
7ako nastaje kvalitativno nova ra"vojna fa"a3 kako u drutvenom3 tako i u
upravljanju "ajedni&kim radom. 8ovi kvalitet nastaje pojavom3 uslovno re&eno
prvim profesionalnim "animanjem i pojavom prvi) ljudi koji su se bavili
isklju&ivo poslovima upravljanja "ajedni&kim radom i ivotom. 7ako je vo5stvo
postalo stalno "animanje "a one koji su se tim poslom bavili3 ali i stalna potreba
u svakoj ljudskoj skupini3 ne"avisno da li se radi o or$ani"ovanju ivota
3#
C. Markovi% i dr3 *zvorita majstorstva menadmenta3 L- @lektrodistribu.ija3 Beo$rad3 str. 29
#1
>naselja3 lokaliteti3 itd?3 ili or$ani"ovanju ili usmeravanju "ajedni&ki) radni)
aktivnosti.
Dok je predvodnik naj&e%e bio najsnaniji i najvetiji pojedina. u $rupi
na i"vrnim poslovima >pri lovu3 obavljanju .eremonijalni) i dru$i) aktivnosti?3
dotle vo5a svoje kvalitete iska"uje kro" ume%e i vetine u or$ani"ovanju i
usmeravanju "ajedni&ko$ rada. 6etine kojima je vo5a raspola$ao3 postaju i
osnova "a odravanje autoriteta3 ali i "a irenje mo%i pojedina.a.
-ove%anjem li&no$ autoriteta vo5e i irenje nje$ove domina.ije na ostale
&lanove $rupe3 stvara uslove da vo5e sti&u jo ve%e poverenje "a pro$ramiranje3
or$ani"ovanje i usmeravanje "ajedni&ki) aktivnosti.
9stovremeno po&inje da se primenjuje pravilo da se raspodela "ajedni&ki)
efekata ostvaruje u "avisnosti od doprinosa pojedina.a u nji)ovom ostvarenju.
S)odno navedenom3 utvr5eno je nepisano pravilo >obi&aj?3 da onaj koji
or$ani"uje i usmerava "ajedni&ki ivot i rad3 najvie doprinosi ostvarenju
"ajedni&ko$ efekta3 pa je i lo$i&no da on i najvie dobije od ostvareni) efekata.
Me5utim3 pojedina. sa najviim autoritetom3 pored to$a to je imao najve%i
udeo u raspodeli3 je &esto odre5ivao i na&in3 pa i udeo svako$ pojedin.a u
ostvarivanju "ajedni&ko$ efekta.
!snovu "a ovo pravilo na5eno je u &injeni.i da su poslovi or$ani"ovanja3
pro$ramiranja i usmeravanja $rupe najsloeniji i najnaporniji i da od nji) u
najve%oj meri "avisi i uspenost $rupe. +ako su vo5e vodile $rupe u duem
vremenu3 stvarali su se uslovi i "a raslojavanje3 to dovodi do privatne svojine i
prvi) anta$onisti&ki) drutava. +oja su diferen.irala klasu povla%eni) i
pot&injeni). !na su u osnovi promenila status vo5e3 ali i nje$ov i"bor3 odnosno
imenovanje3 kriterijume po kojima se oni imenuju3 do kori%enja ra"li&iti)
instrumenata u ostvarivanju .iljeva3 itd.
4.#.2. arakteristike vo*enja
-ret)odne &injeni.e su bile neop)odne3 kako bi se s)vatilo vo5stvo u
srednjem veku. -ri tom treba konstatovati da svi navedeni fenomeni i problemi
manje vie se odnose i na vo5enje. !b"irom da je jo u robovlasnitvu nastalo
vo5enje u kome se pro.es donoenja upravlja&ki) odluka i nji)ovo sprovo5enje
ra"dvojilo na dva dela3 tako da prva funk.ija pripada vlasni.ima3 a dru$a
nevlasni.ima3 to stanje je "adrano i u esnafskoj3 odnosno feudalnoj
or$ani"a.iji. 2 pitanju su samo dru$i nosio.i ovi) funk.ija i na&ini ostvarivanja
definisani) .iljeva3 pre sve$a "a vlasnike koji su dominirali u svim
#9
anta$onisti&kim drutvima. -rofesionali"a.ija u i"vrnim funk.ijama je
proi"vodila i odre5eni nivo profesionali"ma u upravlja&koj funk.iji3 pa se moe
$ovoriti i o majstorstvu u vo5enju.
Majstorstvo u vo5enju "na&i da nosio.i ove profesije imaju te)ni&ke
vetine u upravljanju radnjama i dru$im or$ani"a.ionim oblastima. 6etine i
sposobnost "a obavljanje vo5enje u esnafskoj or$ani"a.iji3 pojedin.i su sti.ali
putem iskustva3 trenin$a i ponavljanjem odre5eni) postupaka u ve"i
or$ani"ovanja3 motivisanja ili dru$i) postupaka. Majstorska vetina se sti&e
kro" iskustvo ili trenin$3 putem simula.ija i i$ara3 odnosno proverom idejni)
konstruk.ija u radnjama3 na terenu3 itd. 7ime se uka"uje da se nosio.i funk.ije
vo5enja moraju posebno osposobljavati i vebati "a uspeno usmeravanje i
kontrolisanje poslovnim3 ali i svim dru$im or$ani"a.ionim sistemima.
8avedenim elementima treba dodati jo jedno alfa plus3 a to je intui.ija.
6o5e su pored iskustva3 morale da osete poslove i da imaju talenta "a
or$ani"ovanje radioni.e3 odnosno vo5enje poslova. Sjedinjavanjem talenta sa
iskustvom i obukom3 omo$u%avalo je esnafima da ostvare bolje efekte3 od oni)
koji se nisu rukovodili ovom &injeni.om.
6o5enje u feudalnoj or$ani"a.iji je bilo poveravano3 pojedin.ima koji su
se na"ivali katelani ili poni. 2 odnosu na robovlasni&ke vilikuse3 ovde se
vo5enje poverava pojedin.ima koji pored lojalnosti imaju i odre5ene
sposobnosti da or$ani"uje rad "anatlija3 pod jednim krovom i pod jedinstvenom
diri$entskom pali.om3 kao i obradu "emlje na imanjima feudala.a3 koja se
na"ivaju latifundijama. 7ime je pove%ana sna$a esnafske radioni.e3 "bo$
siner$etski) efekata i podele rada.
!ni su kao majstori naj&e%e bili "adueni da vode $rupu dru$i) "anatlija3
kao poslovo5a3 predradnik3 bri$adir3 itd. !ve vo5e su morale da imaju pre
sve$a te)ni&ka "nanja i vetine3 kao i sposobnost obu&avanja3 komunika.ije i
nad$ledanja i"vravanja opera.ija ili dru$i) poslova.
!bavljanjem poslova3 poslovo5a i sam sti&e nova sa"nanja i otkrivaju
nepo"nani.e kojima se usavrava obavljanje poslova vo5enja. 2spenost
vo5enja je u direktnoj ve"i sa sposobnostima nosio.a funk.ije vo5enja3 iako na
to uti&u i oru5a koje "anatlije koriste u upravljanju menadment pro.esa.
;a katelane se re$rutuju pojedin.i3 majstori i" pot&injene klase3 odnosno
kmetovi. !vde kao i u robovlasnitvu3 poverenje se daje nevlasni.ima3 da
or$ani"uju rad nevlasnika na imanjima feudala.a. Cristokratska3 odnosno
povla%ena klasa "a)valjuju%i svom bo$atstvu i privatnoj svojini3 moe
an$aovati lojalnije i visprenije3 ali i sposobnije kmetove3 koji %e raditi i
prisiljavati kmetove da rade "a feudal.a.
'*
+atelani imaju isti .ilj3 kao i vilikusi3 ali "bo$ narasle sposobnosti3
iskustva i "nanja katelana3 oni su u stanju da primenjuju dru$e3 inteli$entnije i
demokrati&nije na&ine ostvarivanja .iljeva "a feudal.e. 2mesto bi&a koje je
primenjivao vilikus3 katelani pribe$avaju dru$im instrumentima. 2mesto da
or$ani"uje i nad$leda rad kmetova3 da koristi fi"i&ku prisilu3 katelani propisuju
dabine3 kuluke3 takse i dru$e namete koje kmet mora u toku $odine da preda
feudal.u. 7ako je kmetovima ostavljena sloboda da sami odlu&uju kada %e raditi na
imanjima3 ali su bili obave"ani da i"vre svoje obave"e koje im je nametnuo
feudal&ev vo5a. 8akon ispunjenja ovi) obave"a3 kmet je mo$ao da radi "a sebe3 pa
i da viak ostvarene "arade ra"meni3 ili i"loi ra"meni sa dru$im kmetovima. 7ome
je doprinela kompetentnost i"vrila.a3 koji su imali vii nivo sposobnosti da
i"vrava odre5ene poslove3 da moderni"uje sredstva "a rad3 ali posebno
postavljanjem "a vo5e pojedina.a koji su u prakti&noj delatnosti usavravali
poslove vo5enja kmetova.
9nteresantan je na&in ubiranja pri)oda od proi"vo5a&a koji je propisala
7urska imperija u 7u"lanskim solanama >i"me5u 1 i 1' veka?. E2 .arskom defteru
i" 1 veka "apisano je da se od (ornje solane3 svake sedmi.e jednodnevna koli&ina
&iste vode u"ima u dravnu bla$ajnu3 a od ostali) est dana po 9 ak&i "a svaki dan.
!d radnika i raje u"imano je "a feudal.a odre5eni i"nos nov.a3 a "a neradne dane
drava je or$ani"ovala sama proi"vodnju preko .arski) slubenika!.
3-
@fekti feudalno$ vo5enja su bili ve%i u odnosu na robovlasni&ko vo5enje.
,a"lo$e treba traiti u elimina.iji prinude3 odnosno fi"i&ke prisile i
maltretiranja i uvo5enje ve%e slobode u obavljanju poslova "a ra&un feudal.a.
Dru$i ra"lo$ je u pove%anoj sposobnosti kmetova3 koji su koristili sredstva "a
rad i na taj na&in ru&ni rad "amenili sa me)ani"mima. 7re%i je i"bor najbolji) i
najlojalniji) pojedina.a kojima je feudala. poveravao poslove or$ani"ovanja i
vo5enja kmetovima.
7ako je feudalna or$ani"a.ija promenila odnose i"me5u &oveka i
or$ani"a.ije. !vde se metod prinude "amenjuje metodom propisivanja obave"a3
koji se poka"ao efikasnijim3 kako "a feudal.a3 tako i "a kmeta.
9.-. Tr!n%for"!*#&! 'oCe < pre<>etn#;!
3'
C. 4adi%3 5uzlanske solane od 06 do 0/ veka3 ;bornik radovaD EDevedeset $odina industrijske proi"vodnje soli
u 7u"li<3 19'3 str. 2
'1
9ako je predu"etnitvo nastalo jo u drevnim vremenima3 ono nije
dovoljno obra5eno u menadment nau.i i or$ani"a.iji. @konomska nauka ovaj
fenomen obra5uje sa klasi&no$ stanovita nje$ovo$ mesta i ulo$e u ra"voju
ekonomske misli3 kao oblika or$ani"ovanja bi"nisa3 sa stanovita motivisanosti
"a otvaranje novi) poslova i radni) mesta3 nje$ovi) vrsta3 itd. @videntno je da
ekonomska nauka ra"matra predu"etnitvo sa aspekta privatno$ bi"nisa. 2 ve"i
to$a su nastali i posebni stavovi i kole predu"etnitva3 kao to suD psi)oloka
kola predu"etnitva3 menadment kola predu"etnitva3 liderska kola
predu"etnitva3 itd.
3.
-re.i"nije anali"e poka"uju da je i"ostala potpunija obrada i istraivanje
predu"etnitva kao ra"vojne fa"e u or$ani"ovanju i reali"a.iji re$ula.iono$
pro.esa. +aemo potpunija3 jer je kro" menadment kolu predu"etnitva3 ovo
pitanje samo na"na&eno3 ali je i"ostala detaljnija anali"a sutine menadment
pro.esa. ,a"matranje ovo$ aspekta predu"etnitva je mo$u%e u" kori%enje
sa"nanja i formulisanja "akonitosti ekonomske nauke3 ali i dru$i) nau&ni)
dis.iplina3 kao to su psi)olo$ija i so.iolo$ija bi"nisa3 or$ani"a.ije predu"e%a3
menadmenta3 ali i nauke o predu"etnitvu3 kao opte nauke.
Sa stanovita evolu.ije usmeravanja i rukovo5enja3 vano je s)vatiti je u
novo uspostavljenom transforma.ionom pro.esu predu"etnitvo postalo novi
mo%ni instrument u pove%anju uspenosti. Be" ob"ira to postoje ra"li&iti
pristupi ovom pitanju3 osnova ovo$ prila"a mora biti predu"etni&ki du)3 koji je
nepomirljiv3 promenljiv3 inovativan u traenju novi) proi"voda i uslu$a3 novi)
trini) nia i uopte novi) i"a"ova. S)odno navedenom3 kada se $ovori o
predu"etnitvu3 treba imati u vidu pre sve$a Ematovitost3 inovativnost3
ini.ijativnost3 "nanje3 obra"ovanje3 dinamiku3 pro.enjivanje i predvi5anje3
moral3 motivisanost i re"olutnost<.
39
-redu"etnitvo u pret)odnom kontekstu se ne sme s)vatiti kao vlasnitvo
nad bi"nisom3 to se &esto u teoriji i praksi &ini. 6lasnitvo nije uslov "a
postojanje predu"etnitva. 7ransforma.ijom vo5enja u predu"etnitvo3 nastao je
novi kvalitet koji nema ve"e sa vlasnitvom3 to "na&i da ove funk.ije postoje i
kada je predu"etnik vlasnik svo$ malo$ porodi&no$ bi"nisa3 ali i kada nema
svojine. 7o potvr5uje i prof. 6aji% konstata.ijomD E8ije vano da li je u pitanju
proi"vodna ili usluna or$ani"a.ija3 privatno predu"e%e3 ili vladina institu.ija3 u
svim tim slu&ajevima nala"i se bitno obeleje 0 predu"etni&ko upravljanje
predu"e%em3 iako su problemi3 norme i o$rani&enja od slu&aja do slu&aja
31
,elativno dobar prika" definisanja3 teorija3 stavova i kola predu"etnitva3 dati su uD B. Tor5evi%3
Preduzetnitvo3 @A -ritinaKBla.e3 2**2. str. 9K3*
39
Dostani% M3 Preduzetnitvo i menadment u malom %iznisu3 Svjetlost3 Sarajevo3 199#. str. '
'2
ra"li&iti<.
4*
Dru$o je pitanje inten"iteta motiva.ije predu"etnitva u ra"li&itim
vlasni&kim odnosima3 koji si$urno imaju bitno$ uti.aja na ra"voj.
-rimer predu"etni&ki) banaka u predu"etni&koj istoriji ra"vijeni) "emalja
to potvr5uje. E-rve predu"etni&ke banke3 najpre banka Credit Mobilier bra%e
-eriere u Aran.uskoj >11'?3 "atim moderni"ovane Deuts)e Bank >11'*?3 a
potom Mor$anova banka u SCD nisu pretendovale na svojinu. 8aprotiv3
"adatak predu"etni&ke banke je bio da mobilie nova. dru$i) ljudi radi
aloka.ije na ona podru&ja koja su produktivna i koja daju ve%e nov&ane efekte3
a u raspodeli ti) efekata u&estvuje i publika koja ima svoje deoni.e<.
41
S)odno navedenom3 predu"etnik i kapitalista nisu sinonimi iako oboji.a
funk.ioniu po prin.ipima kapitala. E-redu"etnik je ekonomski akter3 &ija je
sutina insistiranje na budu%im o&ekivanjima3 to podra"umeva nesi$urnost i
ri"ik<. ;bo$ to$a3 predu"etnitvo nije ideoloki pojam3 koji je ve"an "a
kapitali"am3 ra"vijene trine privrede3 ve% "a sve drutvene sisteme3 odnosno
sve or$ani"a.ione oblike ne"avisno od vlasni&ko$ odnosa3 struktuiranja3 itd.
-redu"etnitvo se tako5e &esto ve"uje "a male bi"nise3 odnosno "a one
sisteme koji daju inova.ije. ;bo$ to$a se smatra da su predu"etni&ki oni sistemi
koji inoviraju i stvaraju uslove "a nastanak novatorija. 9 ovaj prila" nije
pri)vatljiv3 jer $a je praksa demantovala. -. Dru.ker navodi da Epostoji mno$o
veliki) kompanija3 koje su se poka"ale i doka"ale kao veoma dobri predu"etni.i
i inovatori. 7akvi slu&ajevi postoje u SCD3 8ema&koj3 u starim3 kao i mladim
kompanijama.
42
,a"janjenje navedeni) nespora"uma je bitno3 jer se u praksi poka"uje da
se pravilno moe definisati3 samo ono to se dovoljno po"naje3 2koliko se u&ine
po$rene postavke3 dola"i u pitanje i kvalitetan3 odnosno objektivan "aklju&ak.
;ato predu"etnitvo kao ra"vojni kon.ept usmeravanja treba s)vatiti pre
sve$a kao Efilo"ofiju bi"nisa i na&in operativno$ vo5enja i funk.ionisanja
predu"e%a. -ri tom treba biti objektivan i realan. !no nije ni prirodno3 ni
kreativno. !no je kako to kae -. Dru.ker Erad3 trud3 napor... to je preventivna
obave"a predu"etnika<.
4.".1. $u%tina preduzetni%tva kao novog modaliteta usmeravanja
4*
Jire o navedenomD 9van 6aji% >redaktor?3 Preduzetniki menadment3 9nstitut "a mala predu"e%a3
Beo$rad3 2**4. str. 41
41
'konomska i poslovna enciklopedija3 SC3 Beo$rad3 199. str. 11#9
42
-. Dru.ker3 )oj pogled na menadment3 Cdies3 8ovi Sad3 2**3. str. 11
'3
E!bjektivna posmatranja nastajanja i ra"voja na&ina upravljanja
"ajedni&kim radnim aktivnostima uka"uju da predvodnitvo nastaje
osamostaljivanjem spe.ijali"ovani) proi"vo5a&a koji an$auju nekoliko
obu&eni) pojedina.a i" svoje porodi.e3 ili oni) koji se nala"e na tritu rada.
7ako konstituisana poslovna or$ani"a.ija3 kada uspeno ostvaruje poslovanje3
postupno se iri i u svoju strukturu uklju&uje sve ve%i broj najamnika<.
43
7ransforma.ijom vo5enja u predu"etnitvo nastaje novi kvalitet. EDok
vo5a predvodi i usmerava radne aktivnosti u&esnika u obavljanju "ajedni&ko$
rada i sam u&estvuje u reali"a.iji ti) pro.esa3 dotle nevlasnik >u predvodnitvu 0
prim. D. 7.? "a sebe "adrava samo pravo upravljanja i"najmljenim radom i
an$aovanim dru$im resursima radi ostvarivanja oni) .iljeva koje su oni
utvrdili. 7ime se inten"ivira raslojavanje drutva na dve osnovne drutvene
klase<.
Sa novim raslojavanjem drutva3 "apo&inje i ra"dvajanje re$ula.iono$
pro.esa na dve osnovne funk.ije3 koje u ovom kvalitetu dobijaju sve
karakteristike predu"etni&ko$ pro.esa. -redu"etni&ki pro.es po svom statusu i
kvalitetu3 ali i mestu i ulo"i u ostvarivanju efekata or$ani"a.ije3 se ra"likuje od
pro.esa vo5enja3 to $a ra"dvaja na dve fa"e ili dela3 i toD
prvu skupinu &ine one funk.ije3 aktivnosti i "ada.i koji se odnose na
usmeravanje "ajedni&ki) aktivnosti ka odre5enom .ilju3 a koje se
formali"uju kro" donoenje upravlja&ke odluke.
dru$u skupinu &ine i"vrni poslovi3 odnosno onaj deo upravlja&ko$
pro.esa koji se odnosi na opera.ionali"a.iju3 odnosno sprovo5enje
upravlja&ke odluke kako bi se ostvario odre5eni efekat3 ili i"vrila
opera.ija koja %e direktno ili indirektno dovesti do kona&no$ efekta
>proi"vod3 uslu$u3 itd?.
,a&lanjavanjem upravlja&ko$ pro.esa na donoenje upravlja&ki) i
i"vrni) poslova3 nametnulo je potrebu da se "a svaku od nji) odrede posebni
nosio.i3 sa jasnim ra"$rani&enjem nji)ovo$ delokru$a rada i aktivnosti. 8osio.i
ovi) funk.ija i poslova su predu"etni.i.
-redu"etni.i su i dalje ostali vlasni.i3 dok su nevlasni.i bili najamni.i.
!vim je odre5en i status3 mesto i ulo$a nosila.a pojedini) funk.ija3 ali i nji)ovo
u&e%e u raspodeli3 kao najvaniji elemenat "ajedni&ko$ rada. 7o "na&i3 da se
ovde nije nita bitnije promenilo u statusu3 odnosima i privile$ijama u odnosu
na vo5enje. -romene su se desile u na&ini funk.ionisanja jedne i dru$e funk.ije
i kori%enju pojedini) instrumenata u ostvarenju postavljeni) .iljeva.
43
6. 6u&enovi%3 #ampionski menadment3 !bra"ovni informator3 Beo$rad3 2**4. str. ''
'4
4.".2. /ta je novo u preduzetni%tvu kao modalitetu usmeravanja
! predu"etnitvu se &esto $ovori kao o eksploatatorima i ljudima koji
ive na ra&un dru$i). 8eretko i sami predu"etni.i3 pot.enjuju vrednost svoji)
poslova3 s)vataju%i i) na klasi&an na&in3 u kome jedni rade "a ra&un dru$o$a i u
kome predu"etni.i3 kao vlasni.i ne"aslueno ostvaruju velike "arade. -rema
tome3 kao $rupa skloni su da ose%aju manju krivi.u3 "bo$ to$a to su
na$ra5eni.
44
7ransforma.ijom vo5enja u predu"etnitvo nastaje nov kvalitet u kome se
sada vo5e posve%uju samo usmeravanju3 tj. postavljanju .iljeva i upravljanjem
najamnim radom3 a ne i njenom delimi&nom3 ili potpunom reali"a.ijom. 2 isto
vreme se i"vrnim poslovima bave nevlasni.i3 koji sada postaju autonomni3 sa
vie slobode u reali"a.iji predu"etni&ke odluke. 2 predu"etnitvu Ese inte$rie
vie funk.ija u jednu3 a samo jedan i to po pravilu predu"etnik obalja
menadersku funk.iju. ,ealnost veli&ine firme i realnost poslova koji se u njoj
obavljaju3 prisiljava vlasnika da samostalno donosi upravlja&ke i operativne
poslovne odluke!
4#
7o "na&i da predu"etni.i preu"imaju sve elemente upravljanja3 to stvara
uslove "a spe.ijali"a.iju u ovoj oblasti3 a time i "a kon.eptuali"a.iju
kvalitetniji) upravlja&ki) odluka. 8a taj na&in predu"etnik ne troi vreme i
ener$iju na i"vrnim3 kao manje vrednim delovima predu"etni&ko$ pro.esa3 ve%
na nje$ovim kreativnijim i produktivnijim fa"ama3 to je poboljalo kvalitet i
uspenost "ajedni&ko$ rada i or$ani"ovanja.
,a&lanjavanjem je pove%ana mo% i i"vrne funk.ije. 8jeni nosio.i su se
spe.ijali"ovali "a i"vrnu funk.iju3 pri &emu su mo$li da autonomno donose
odluku o na&inu i"vravanja3 be" Etutorisanja< vlasnika. !vaj kvalitet je
prirodan3 jer se u vo5enju3 vie insistiralo na tome da se odluka reali"uje po
stro$im al$oritmima koje je postavio vo5a3 dok se u predu"etni&koj or$ani"a.iji
ostavlja i"vrio.ima da u svakoj novoj situa.iji3 moda primene dru$a&iji3
odnosno onaj i onakav na&in koji %e dati ve%i efekat. 7ime je smanjena
formali"a.ija or$ani"a.ije i usmeravanja3 forma mar$inali"ovana3 a na "na&aju
dobila sutina.
-redu"etnitvo je korisno "a mikro3 me"o i makro nivoe. +ro" nje$a se na
najbolji na&in prepo"naju potrebe koje nisu "adovoljene3 to je ravno
44
Jire o ovakvom s)vatanju se moe videti uD C. Maslovu3 Psihologija menadmenta3 9nstitut Cdiesa3
8ovi Sad3 str. 2#'
4
M. Dosti%3 8avedeno delo3 str. '
'
pronalasku. -redu"etni.i su u velikoj meri "asluni "a pro$res savremeno$
sveta. 2 ve"i to$a interesantan je stavD E,a"lika i"me5u veliki)3 dobri) drutava
i re$resivni)3 propadaju%i) drutava je u$lavnom u oblasti predu"etni&ki)
mo$u%nosti i "astupljenosti3 takvi) ljudi u drutvu. Mislim da %e se svako sloiti
da 1** najvredniji) ljudi3 koje bi trebalo dovesti u drutvo koje propadam na
primer -eru3 ne bi bilo 1** )emi&ara3 politi&ara3 profesora3 ili inenjera3 ve% 1**
predu"etnika<.
4#
9" navedeno$3 proi"ila"i da je predu"etnitvo stvorilo3 ili imalo bitno$
uti.aja na pove%anje bo$atstva i opte$ standarda ivljenja. !no nije smanjilo
ra"liku3 i"me5u predu"etnika i nevlasnika3 ali je stvorilo novi drutveni odnos.
Bo$atstvo vlasnika na jednoj strani i siromatvo nevlasnika na dru$oj
strani3 vremenom stvara konfliktni odnosi i"me5u anta$onisti&ki) klasa. Sukobi
se ne o$rani&avaju samo na navedenim rela.ijama3 ve% se umnoavaju i i"me5u
vlasnika3 kao novi fenomen u anta$onisti&kim drutvima. 2"rok konflikata je
interes i borba "a o&uvanje3 ili proirenja odre5eni) interesni) sfera3 a u .ilju
sti.anja jo ve%e$ bo$atstva.
7ransforma.ija vo5enja u predu"etnitvo3 dovelo je do novo$ kvaliteta
koji je otelotvoren u predu"etni&koj or$ani"a.iji i usmeravanju. 7o name%e
potrebu da se ova evolutivna fa"a u usmeravanju "ajedni&ko$ rada neto
detaljnije objasni i obra"loi.
4.".3. 0spostavljanje novih funkcija preduzetnika
-redu"etnitvo kao ra"vojni modalitet usmeravanja i re$ula.ije
"ajedni&ko$ rada ima ra"li&ite funk.ije. !ne se mo$u sa$ledati sa ra"li&iti)
stanovita3 ali sa stanovita "akonitosti u ra"voju usmeravanja "ajedni&ko$ rada3
najvanije su slede%e funk.ijeD
da stvara vi"iju ra"voja bi"nisa i kreira ideje u budu%nosti3
da donosi kvalitetnu upravlja&ku odluku u ve"i bi"nisa3
di"ajniranje optimalne or$ani"a.ione postavke bi"nisa3
kreativnu destruk.iju3 kao nove paradi$me u bi"nisu3
da udovoljava klijentima i kreira nove potrebe3
kombinovanje i aloka.ija resursa radi ve%e uspenosti.
4#
C. Maslov3 *%idem3 str. 2#1
'#
Jire i u isto vreme sumarno posmatrano3 transforma.ija vo5enja u
predu"etnitvo je stvorilo tri osnovne funk.ije koje treba da obave njeni nosio.i3
i toD funk.ija donoenja upravlja&ke odluke radi posti"anja odre5eni) .iljeva3
aloka.ija resursa i raspodelu ostvareni) efekata na u&esnike.
2 kontekstu ra"voja predu"etnitva i ovo$ rada3 najvanija je upravlja&ka
funk.ija. 8jena sutina je u donoenju br"e i kvalitetne odluke. E-roblem je to
br"e odluke &esto nisu kvalitetne3 a "a kvalitetne odluke je potrebno due
vreme. -redu"etnik treba da bude osposobljen da donosi br"e3 ali i kvalitetne
odluke<
4'
Ledno be" dru$o$ ne ide3 to name%e potrebu da se predu"etni.i
koluju "a vo5enje sopstveno$ bi"nisa. 7ako5e treba imati u vidu da
predu"etnik sam donosi odluku. 8ekvalitetna odluka "na&i nje$ovu tetu kro"
koju se moe i"$ubiti sve to je $odinama mukotrpno stvarano.
-ri donoenju odluke3 predu"etnik mora da ima u vidu sadanjost i
budu%nost. 8e jedno3 ili dru$o3 ve% jedno i dru$o. 7o "na&i da se kro"
predu"etni&ku odluku mora obe"bediti sadanjost3 kako bi se do&ekala
budu%nost3 ali se kro" nju mora obe"bediti i budu%nost. ;bo$ to$a odluka mora
biti projektovana na dui vremenski period3 jer se samo na taj na&in obe"be5uje
adekvatno vrednovanje poslovne ideje. -redu"etnik3 "apravo mora da upravlja
promenama3 ali i da promene upravljaju njime.
Da bi predu"etnik bio uspean u bi"nisu3 on mora da ivi sa promenama3
po prin.ipu da je sve promenljivo3 a da su samo promene stalne. -ostoje &etiri
vremenska $epa koje predu"etnik mora imati u vidu kada je u pitanju
predu"etni&ka odluka3 koja treba da od$ovori na odre5ene promene3 i toD
vreme od kada je nastala odre5ena promena u okruenju i trenutka kada
je predu"etnik3 ili nje$ov tim sa"nao "a istu.
vreme koje protekne od prijema3 prou&avanja3 anali"iranja i pro.ene
informa.ije do trenutka donoenja predu"etni&ke odluke.
vreme od donoenja predu"etni&ke odluke3 do otpo&injanja reali"a.ije
predu"etni&ke odluke3 i
vreme od "avretka ak.ije3 ili neke njene fa"e3 do trenutka kada se
poka"uju re"ultati predu"etni&ke odluke na tritu3 putem valori"a.ije
proi"voda3 ili uslu$e.
2 predu"etni&kom pro.esu3 predu"etnik moe da uti&e na skra%enje prve
tri fa"e3 ob"irom da su one u nje$ovoj nadlenosti3 dok &etvrtu fa"a nije u
nje$ovoj nadlenosti3 iako re"ultati proi"ila"e i" predu"etni&ke odluke.
4'
I.,.3 5eorija i praksa i vetina savremenog menadmenta3 D- -ronala"atvo3 Beo$rad3 2**2. str. 3.
''
-redu"etni&ka praksa poka"uje da predu"etni.i &esto nastoje da ovom
problemu pri5u par.ijalno3 odnosno da skrate pojedina&ne $epove. 2speni
predu"etni.i nastoje da skrate ukupno vreme u sve tri fa"e3 dok je manje vano
par.ijalno skra%enje vremena.
9.A. R!>'!&!n&e pre<>etn#:t'! # r<;o'oCen&!
-redu"etnitvo kao bi"nis je dalo "na&ajan doprinos u ra"voju savremene
.ivili"a.ije. Me5utim3 ono je "na&ajno i kao ra"vojna fa"a usmeravanja. Sa to$
stanovita3 <predu"etnitvo se moe opisati kao dinami&an pro.es neprestano$
menjanja kako ekonomske strukture i njene efikasnosti u kojem se preu"imaju
ri"i.i od strane pojedina.a3 "a posti"anje re"ultata u odre5enim poslovnim
ak.ijama!.
4.
,a"vojem usmeravanja "ajedni&ko$ rada i usloavanje upravljanja
poslovnim bi"nisom3 ispoljava se tenden.ija da u tako sloenim uslovima3
predu"etni.i nisu vie bili spremni da se i"loe naporu i ri"iku u ve"i donoenja
upravlja&ke odluke. !ni na dru$oj strani nisu eleli da $ube domina.iju3 ve%
naprotiv da je i dalje "adravaju3 odnosno ire. Da stvar bude potpuno jasna i
"aokruena3 vlasni.i su sve to eleli3 ali u" manji rad i ula$anja ener$ije3
vremena i itd. 9"la" je na5en u novim or$ani"a.ionim formama u kojoj dola"i
do difu"ije3 odnosno de"or$ani"ovanja upravlja&ke funk.ije.
8ova or$ani"a.iona struktura je karakteristi&na po tome3 to se umesto
dva3 konstituiu tri or$ani"a.iona dela3 ili tri fa"e u obavljanju poslovni)
aktivnosti u or$ani"a.ijama. 7a tri podsistema u sistemu re$ulisanja .elokupni)
odnosa u or$ani"a.ijama suD
49
nosio.i donoenja upravlja&ke odluke. !va or$ani"a.iona .elina ima
primarno mesto u sistemu i njeni nosio.i su vlasni.i sredstava "a
proi"vodnju. 2 ovom or$ani"a.ionom delu3 vlasni.i kro" upravlja&ke
or$ane3 a na ba"i vlasnitva3 donose upravlja&ke odluke. !va skupina je
najmanja od svi) navedeni)3 ali ista ima najve%u ekonomsku mo%3 koja
proi"ila"i i" vlasnitva u raspola$anju.
reali"atori upravlja&ke odluke. !vi podsistemi re$ula.iono$ sistema
imaju "adatak da na to efikasniji i efektivniji na&in reali"uju upravlja&ku
odluku koju je doneo or$an upravljanja3 odnosno vlasni.i. 7a funk.ija u
novo komponovanom or$ani"a.ionom pro.esu se na"iva rukovo5enje3 a
41
9. 6aji%3 *%idem3 str. 49
49
C. Markovi% i dru$i3 *zvorita majstorstva menadmenta3 str. 3'
'1
njeni nosio.i rukovodio.i3 iako je mo$u%e da ovi nosio.i nose i dru$e
termine. !va skupina je brojnija od upravlja&ke3 ali po sna"i i uti.aju
slabija3 jer se i ona nala"i u najamnom odnosu sa vlasni.ima. 2 isto
vreme3 ova skupina je manje brojnija od i"vrne3 ali u isto vreme i
ekonomski snanija od ove funk.ije i njeni) nosila.a.
tre%u or$ani"a.ionu skupinu &ine nosio.i i"vrne funk.ije3 &iji je "adatak
da transformiu upravlja&ku3 odnosno rukovodila&ku odluku u delo. !va
skupina3 "apravo efektira re"ultate pret)odni) nosila.a i fa"a u
re$ula.ionom pro.esu. 8osio.i i"vrne funk.ije su najbrojniji3 &ak i u
savremenim uslovima3 u kojima postoji visok nivo roboti"a.ije i
kompjuteri"a.ije i u kome je minuli rad u najve%oj meri "amenio ljudski
rad. Me5utim3 po ekonomskoj sna"i i uti.ajima ova $rupa.ija je
najslabija3 najmanje vrednovana3 jer se nala"e u podre5enom poloaju3 a
ispod ove funk.ije ne postoji ni jedan dru$i nivo3 ve% se ista an$auje
isklju&ivo na i"vrnim poslovima.
9" navedeno$ proi"ila"i da se u novo uspostavljenom or$ani"a.ionom
obliku pojavljuje funk.ija upravljanja3 funk.ija rukovo5enja i funk.ija
i"vravanja3 koje su istim redosledom i )ijerar)ijski postavljene. 7ime dola"i do
ra"dvajanja funk.ije upravljanja od rukovo5enja3 odnosno i"vravanja3 a "a
nji)ovo obavljanje se imenuju posebni subjekti.
6lasni.i su kao i u ostalim or$ani"a.ionim formama3 "adrali funk.iju
upravljanja i to onaj deo koji se odnosi samo na donoenje upravlja&ke odluke.
!va funk.ija je najvia i ona odre5uje dru$e3 odnosno funk.ije nie$ ran$a3 kao
to su rukovo5enje i i"vravanje. ,eali"a.iju upravlja&ke odluke3 upravlja&i
dodeljuju posebnim najamni.ima koji se na"ivaju rukovodio.i i na koje
dele$iraju ovla%enja da u ime nji) obavljaju poslove reali"a.ije. !ni u
konkretnom slu&aju dobijaju svoj funk.ionalni autoritet3 odnosno vlast po
osnovu dodeljene funk.ije3 koja ima presudnu ulo$u u or$ani"a.ionim
sistemima kojima rukovode.
E2najmljene rukovodio.e vlasni.i3 odnosno upravlja&i3 posebno stimuliu
i ovla%uju3 da u nji)ovo ime i "a nji)ov ra&un or$ani"uju3 odnosno an$auju
neop)odne ljudske i ostale resurse koji su uslov "a reali"a.iju utvr5eni) .iljeva3
da tako an$aovane ljudske i ostale resurse tako me5usobno rasporede i poveu
da se tok pro.esa ostvarivanja odre5eno$ .ilja obavlja sa to manje utroka i
tako obe"bede to povoljniji efekti u ostvarivanju utvr5eno$ .ilja<.
*
Da bi rukovodio.i mo$li da obave svoj "adatak3 pored ovla%enja3
vlasni.i moraju rukovodio.ima staviti na raspola$anje odre5ena sredstva "a rad
*
B. :ekovi% i dru$i3 )enadment tehnologija i filozofija3 Ielnid3 Beo$rad3 199. str. 1*#
'9
i dru$e materijalne i nematerijalne resurse. 8a taj na&in3 vlasni.i prenose i deo
autoriteta na rukovodio.e3 kako bi mo$li da konstituiu rukovodila&ku odluku o
reali"a.iji upravlja&ke odluke3 ali i mo% da prisile ili pridobiju i"vrio.e da
reali"uju projektovanu "amisao rukovodila.a.
9" navedeno$ proi"ila"i da je funk.ija rukovo5enju nie$ )ijerar)ijsko$
ran$a od funk.ije upravljanja3 odnosno da je podre5ena u odnosu na
upravljanje3 to "na&i da je "avisna od ove funk.ije. S)odno navedenom3
rukovo5enje je u isto vreme i nadre5eno u odnosu na i"vravanje3 odnosno
i"vravanje je "avisno od rukovo5enja. 7o je proi"velo novi kvalitet koji se
ra"likuje u odnosu na predu"etnitvo u kome je postojao samo odnos i"me5u
oni) koji su donosili upravlja&ke odluke i oni) koji su i) reali"ovali.
,a&lanjavanjem predu"etni&ko$ pro.esa i imenovanje nosila.a funk.ije
donoenja predu"etni&ki) odluka i nji)ovo$ i"vravanja3 napravljen je "na&ajan
korak u unapre5enju predu"etnitva. !no je omo$u%ilo spe.ijali"a.iju nosila.a
predu"etni&ke funk.ije3 kao "na&ajno$ faktora pove%anja uspenosti.
-orastom broja predu"etnika3 a posebno uvo5enjem me)ani"a.ije rada3
pove%ana je produk.ija odre5eni) proi"voda3 ili pruanje uslu$a3 a time i
konkurentnost. 7o je nametalo potrebu da se permanentno predu"imaju mere "a
sniavanje trokova i pove%anje efikasnosti u proi"vodnji i u dru$im
se$mentima3 jer je to bio realan osnov da predu"etni&ki bi"nisi opstanu.
;ato je predu"etnitvo3 kao ra"vojna fa"a re$ulisanja i usmeravanja ila u
dva osnovna smera3 i toD
prvi smer u prav.u uobli&avanja pojedina&ni)3 a kasnije i $rupni)
predu"etni&ki) iskustava3
dru$i prava. je iao na sti.anje "nanja putem t"v. predu"etni&ko$
obra"ovanja.
;a uspenost predu"etnitva3 na "na&aju dobijaju tri vrste iskustava3 i toD
te)ni&ka3 menaderska i predu"etni&ka.
7e)ni&ka iskustva su neop)odna3 kako bi predu"etnik pro.enjivao ri"ik3
odnosno isplativost odre5eno$ investi.iono$ podu)vata. Studije su poka"ale da
predu"etni.i koji su imali deset i vie $odina radno$ iskustva su bili uspeniji3
od oni) koji te)ni&ko$ iskustva nisu imali.
Menaderska iskustva su neop)odna "a ra"voj bi"nisa. ,onalst je
polovinom osamdeseti) $odina uka"ao3 da najve%i broj malo$ bi"nisa ostaje3
mali3 "bo$ to$a to predu"etni.i nemaju dovoljno upravlja&ko$ iskustva. !vo
1*
posebno dola"i do i"raaja kod novi) poslova i kori%enje or$ani"a.iono$3
timsko$ i nad"orno$ iskustva.
-redu"etni&ko iskustvo je u direktnoj ve"i sa uspe)om. !va iskustva se
sti&u u porodi.i u toku obavljanja predu"etni&ki) aktivnosti3 odnosno i" raniji)
poslovni) aktivnosti. !d ovi) iskustava su naj"na&ajnijaD predu"etni&ka
orjenta.ija i pro.ena novi) poslovni) mo$u%nosti3 kreiranje poslova3 ula"ak u
novi predu"etni&ki podu)vat3 irenje poslova3 itd.
Jto se ti&e predu"etni&ko$ obra"ovanja3 ne postoji jedinstven stav o
nje$ovom uti.aju na poslovni uspe). Ledan broj nau&nika i prakti&ara isti&e da
formalno obra"ovanje smanjuje sposobnost predu"etnika da pri)vati poslovni
ri"ik3 da smanjuje kreativnost i smanjuje kvalitet vi"ije3 odnosno definisanje
sopstvene misije >AallloNs3 S)apiro?. Dru$i3 a posebno ,onstadt3 isti&u da
predu"etni&ko obra"ovanje pove%ava poslovni uspe).
1
8e ula"e%i u dalje rasprave3 moe se konstatovati da obra"ovanje
povoljno uti&e na uspenost predu"etnika3 jer se poka"uje da bi"nisi koji imaju
povoljniju kvalifika.ionu strukturu3 odnosno obra"ovanije ljude3 je po pravilu i
uspeniji. !vaj "aklju&ak je vaio u prolosti3 vai i danas3 a posebno %e dobiti
na "na&aju u budu%nosti3 kada %e inten"itet turbulen.ije biti jo ve%i.
-oda.i i anali"e poka"uju da su predu"etni.i "natno obra"ovaniji od
ostalo$ stanovnitva3 ali da su manje obra"ovaniji od menadera. 8a
univer"itetima se danas koluje veliki broj ljudi koji namerava3 ili se ve% bavi
porodi&nim bi"nisom. 8a koledima se i"u&avaju pojedine te)nike3 kao to suD
sastavljanje bi"nis planova3 pro.enjivanje okruenja3 predu"etni&ko ponaanje3
istraivanje trita3 strate$ija i taktika u vo5enju poslova. +oledi &esto
an$auju uspene predu"etnike da kro" prakti&an rad i kreativne radioni.e
obu&e ili upute u tajne uspeno$ vo5enja bi"nisa.
+ona&no3 drutvo "nanja %e nametnuti obave"u da svi i na svakom mestu
u&e3 jer se ve% doka"alo da nisu uspeni u&eni3 ve% oni koji permanentno u&e.
9.2. R!>'o&no%t "o!$#tet! r<;o'oCen&!
2 prvobitnim posedima3 odnosno kod seljaka3 "anatlija ili mali)
industrijski) predu"e%a3 predu"etnik je obavljao poslove predu"etnitva3 dok su
najamni radni.i imali i"vrnu funk.iju. Me5utim &im se predu"etni&ki posed3 ili
predu"e%e po&elo ra"vijati3 E&im "ada.i finansiranja3 mo$u%nosti "aposlenja3
1
Jire o navedenom moe se videti uD StoreM3 D. L.3 Small 7irms in Regional 'conomic &evelopment3
Cambrid$e 2niversitM -res3 191'. p. 1'
11
promatra konkuren.ija i unapre5ivanje vlastiti) ra"vojni) radova apsorbuje
privredne sna$e u predu"e%u3 moe se stvoriti neobra5eno polje na kome se iri
korov. Jiroko polje oblikovanja rada3 naro&ito li&no$ rukovo5enja radom3 ne
vidi se od akutni) bri$a i "adataka i samo onda kad postane kriti&no3 dospije%e3
neprijatna pra"nina do svijesti<.
2
-ojavom mainsko$ rada3 nastaju or$ani"a.ije koje su bile
moderni"ovane i u mo$u%nosti da proi"vedu ve%i obim robe. 7ada se javlja
potreba da se individualni kapitalisti3 pored te)ni&ke3 poveu ekonomskim
ve"ama i odnosima3 odnosno putem trita. !b"irom da trite preu"ima ulo$u
osnovno$ re$ulatora u uspostavljanju odnosa i"me5u proi"vo5a&a3 prometa i
potroa&a3 name%e potrebu i"$radnje nove or$ani"a.ione strukture "a
ostvarivanje "ajedni&ki postavljeni) .iljeva. 7ako dola"i do transforma.ije
predu"etnitva u rukovo5enje3 kao nova ra"vojna fa"a u usmeravanju ljudsko$
rada i uopte u upravljanju ljudskim3 materijalnim3 finansijskim3 informa.ionim
i dru$im resursima.
-redu"etni.i se u isto vreme transformiu u rukovodio.e3 sa novim
poslovima i radnim "ada.ima3 ovla%enjima i obave"ama. !va transforma.ija je
donela novi kvalitet i promenila konfi$ura.iju re$ula.iono$ pro.esa. Me5utim3
ra"lika i"me5u predu"etnitva i rukovo5enja nije dovoljno anali"irana u teoriji i
praksi3 pa i"ostaju &injeni.e koje bi uka"ivale i doka"ivale da se radi o viem
nivou kvaliteta. 9 ovde su terminoloke nejasno%e i nepre.i"nosti unele
odre5ene probleme3 posebno one $de se rukovo5enje i"jedna&ava sa
menadmentom.
9maju%i u vidu da je menadment modalitet rukovo5enja3 "a i"vo5enje
odre5eni) "aklju&aka i "akonitosti u ra"voju usmeravanja "ajedni&ko$ rada3
terminoloka nepre.i"nost i "brka nema bitnije$ uti.aja na anali"iranje odnosa
i"me5u predu"etnitva i rukovo5enja.
4...1. arakteristike rukovo*enja kao novog modaliteta usmeravanja
!dnos i"me5u rukovo5enja i predu"etnitva se moe anali"irati sa
ra"li&iti) stanovita. Svako od nji) bi dalo dru$a&iju sliku3 odnosno sli&nosti i
ra"like3 prednosti i nedostatke3 to bi se u krajnjem odra"ilo i na kvalitativnu
stranu jedno$ i dru$o$ fenomena.
2
4. 4ilf3 -auka o radu3 str. 2#
12
9maju%i u vidu evolutivni ra"voj rukovo5enja3 karakteristike rukovo5enja
kao novo$ modaliteta usmeravanja je mo$u%e poka"ati kro" kompara.iju
predu"etnitva i rukovo5enja3 odnosno predu"etnika i rukovodio.aD
predu"etnitvo pret)odi rukovo5enju3 odnosno rukovo5enje je via
drutveno ra"vojna fa"a koja je nastala transforma.ijom predu"etnitva u
rukovo5enje.
predu"etnik je vlasnik3 koji se moe baviti funk.ijom rukovo5enja3
posebno ukoliko se radi o malom >porodi&nom? bi"nisu3 ili u "anatskim
radioni.ama3 odnosno manjim industrijskim predu"e%ima. ,ukovodila.
je >nevlasnik?3 odnosno najamnik koji radi "a vlasnika.
rukovodila. je profesionala. koji &ini3 kad ra"misli i kada analiti&kim
putem do5e do objektivni) &injeni.a. -redu"etnik deluje pre ne$o to
ra"misli3 pa se ovo &esto u"ima kao po"itivna strana predu"etnitva. 8ije
teko doka"ati apsurdnost ove o.ene3 posebno u savremenim uslovima3
jer je uspenost svako$ rada3 upravo ve"ana "a i"radu kvalitetni)
misaoni) konstruk.ija. 7eko je biti uspean3 a ne uraditi veliki broj
prora&una u kabinetima i na terenu i ne vriti permanentne pro.ene.
predu"etni&ki pro.es je relativno jednostavniji i manje efikasniji od
rukovodila&ko$ pro.esa3 odnosno rukovodila&ki pro.es je sloeniji3 ali
efikasniji.
predu"etnitvo je &esto ve"ano "a nasle5ivanje3 bo$atstvo3 odnosno ovi
atributi postaju osnova "a odvajanje predu"etni&ke i i"vrne funk.ije i
poslova3 dok je rukovo5enje u ve"i sa sposobnostima i "nanjem kojima
rukovodio.i moraju da raspolau.
Be" ob"ira na navedene ra"like3 moe se konstatovati da je
predu"etnitvo dalo osnovu "a ra"voj rukovo5enja i da nije bilo predu"etnitva3
posebno u nje$ovom najviem stadijumu ra"voja3 ne bi nastalo ni rukovo5enje.
7ako5e treba imati na umu da nastankom rukovo5enja kao kvalitetnije fa"e
ra"voja od predu"etnitva nije prestalo predu"etnitvo kao modalitet
usmeravanja "ajedni&ko$ rada. 9 danas postoje mali porodi&ni bi"nisi u kome
postoji odnos i"me5u predu"etnika i i"vrio.a i u kojima predu"etni.i donose
predu"etni&ke odluke3 povremeno i u&estvuju u obu.i i"vrio.a3 a na dru$oj
strani i"vrio.i koji postupaju po al$oritmima predu"etnika.
2 nau&noj i stru&noj literaturi se jo uvek vode rasprave oko
ra"$rani&enja funk.ije upravljanja3 rukovo5enja i i"vravanja. !vaj problem se
posebno pojavljuje u ra"$rani&enju i"me5u funk.ije upravljanja i rukovo5enja.
13
!teavanju ovo$ ra"$rani&enja je doprinela terminoloka nepre.i"nost
rukovo5enja i upravljanja3 kao i arolikost u ra"li&itim or$ani"a.ionim
postavkama poslovni) i dru$i) sistema i or$ani"a.ija3 posebno tamo $de postoji
posebna skupina nevlasnika i upravlja&a koja ispoljava odre5eni uti.aj i
domina.iju.
,ukovo5enje je dinami&ki sistem sa inten"ivnim ra"vojem. !no je
oduvek predstavljalo instrument "a posti"anje ve%e uspenosti or$ani"a.ija. 2
tom smislu se u prakti&noj reali"a.iji primenjuju ra"li&iti modaliteti. 8eki od
modela su manje ili vie profesionali"ovani3 dru$i su ideolo$i"irani3 ili
pro$laavani "a .iljeve3 itd. -oseban ra"vojni model ili modalitet rukovo5enja
je poslovo5enje3 koje je pokuano da se opera.ionali"uje na prostorima bive
SA,L.
4...2. Poslovo*enje kao pose1an modalitet rukovo*enja
,ukovo5enje u ju$oslovenskoj samoupravnoj or$ani"a.iji je imalo svoj
ra"vojni put3 od administrativno$ perioda u kome je drava bila osnovni
re$ulator privredno$ i drutveno$ ivota3 do udrueno$ rada kao nje$ovo$
najra"vijenije$ dela u kome se klasi&no rukovo5enje transformisalo u
poslovo5enje. ! tome prof. dr M. 8ovak kaeD E7ransforma.ija rukovodne u
poslovodnu funk.iju je sloen i relativno du$ pro.es3 koji %e se uspeno mo%i
ra"vijati3 samo ukoliko se pou"dano "na u kojem $a prav.u treba voditi i koje se
promene na odre5enom stupnju drutveno ekonomsko$ i samoupravno$ ra"voja
mo$u ostvariti<.
3
Be" ob"ira da li se radilo o rukovo5enju3 ili poslovo5enju3 nji)ov ra"vojni
put i uopte pro.es transforma.ije je bio uslovljen ra"vojem samoupravljanja i
stepenom ra"voja proi"vodni) sna$a.
8a rela.iji menadmenta i poslovo5enja su se u teoriji3 ali i u praksi
pojavili brojni nespora"umi. 9sti.alo se da je neefikasnost u poslovo5enju
re"ultat nera"umevanja samoupravljanja3 pa s)odno i nje$ovo$ produkta
poslovo5enja.
-oslovo5enje u so.ijalisti&kim samoupravnim drutveno ekonomskim
odnosima se u svom drutvenom i te)nolokom stanovitu nala"ilo i"me5u
funk.ije upravljanja i i"vravanja. 8je$ov .ilj je bio da pripremi od$ovaraju%u
3
! sutini i aspektima transforma.ije rukovo5enja u poslovo5enje3 odnosno rukovodni) u poslovodne
or$ane3 se moe vie videti u prof. dr. M. 8ovak3 5ransformacija rukovodne poslovodne funkcije2 na
seminaru o permanentnom obra"ovanju poslovodni) kadrova u privredi3 Spe.ijalni bilten3 Sarajevo3 19'1.
str. 3K12
14
odluku or$anima upravljanja "a donoenje3 a nakon usvajanja od or$ana
upravljanja da je reali"uje u or$ani"a.ijama udrueno$ rada3 kao osnovnim
%elijama privredne strukture.
+on.ept ko$a je "astupala ju$oslovenska samoupravna teorija je dakle3
bio isti kao i u optoj postav.i rukovo5enja u anta$onisti&kim drutvima3 samo
to je ra"lika pre sve$a uD
nivoima rukovo5enja3
ovla%enjima i od$ovornostima3
profilisanju nosio.a funk.ije poslovo5enja.
2 poslovo5enju se isti.alo da ono funk.ionie na prin.ipima vie nivoa3
ali da ono Enema &isto )ijerar)ijski odnos koji je i"$ra5en u kapitalisti&kom
predu"e%u i koji je du$o primenjivan3 a sada se naputa i prela"i u t"v.
kooperativni stil rukovo5enja3 umesto )ijerar)ijsko$ odnosno direktivno$<. 2
ve"i navedeno$3 prof. :. ;up&evi% je krajem sedamdeseti) $odina konstatovaoD
E!r$ani"a.iono struktuiranje samoupravno udrueno$ rada je antite"a klasnoj
teoriji )ijerar)ijski) struktura<.
4
Samoupravna or$ani"a.ija je bila $loma"na3 troma3 to je i prirodno3 jer
se njeno poslovo5enje i or$ani"ovanje svodilo na vie nivoa vo5enja poslova.
+oordina.ija i"me5u pojedini) nivoa3 odnosno or$ana je bila odre5ena dobrim
delom i "akonskim aktima3 pre sve$a ;akonom u udruenom radu3 >;2,?3 to
su elementi determini"ma koji su se u prolosti poka"ali kao nepri)vatljivi.

7ransforma.ijom rukovo5enja u poslovo5enje sve su se vie smanjivala


ovla%enja or$ana koji su rukovodili3 ili vodili poslove. 7aj trend je otpo&eo
pedeseti) $odina prolo$ veka3 a "avrio se sa veoma malim ovla%enjima3
krajem osamdeseti) $odina. 7ako su rukovodio.i u samoupravnoj or$ani"a.iji
ostali be" potrebni) ovla%enja da obavljaju svoju misiju3 posebno u uslovima
kada se u ra"vijenim trinim privredama rukovo5enje transformisalo u
menadment sa velikim ovla%enjima menadera. E2 pojedinim sredinama
rukovodio.ima su odu"imana i ona ovla%enja koja su im pripadala po "akonu3
to se posebno ne$ativno odra"ilo na efikasnost rukovo5enja3 odnosno
poslovo5enja<.
#
4...3. (dnosi izme*u rukovo*enja i 2poslo3vo*enja
4
:. ;up&evi%3 (%ornik radova3 @konomski fakultet Sarajevo3 '13 str. 121

2 tome su se posebno isti.ale odredbe &lana 34 i 434 ;2,


#
-auka i organizovanje udruenog rada3 Centar "a eduka.iju kadrova3 C+3 Beo$rad3 1919. str. 214.
1
2vo5enjem poslovo5enja3 kao posebno$ modaliteta rukovo5enja3 umesto
du$o pri)va%eno$ termina direktora3 u ju$oslovenskoj praksi je e$"istirao
poslovodni or$an. 8a politi&ku strukturu i "akonodavstvo nisu uti.ali ni
trendovi sa ;apada3 "bo$ &e$a su ne$irali menadment i menadere i &ak su ove
fenomene smatrali "a najve%e neprijatelje )umanom so.ijalisti&kom
samoupravnom drutvu.
8a navedeni na&in je funk.ija rukovo5enja u samoupravljanju
ideolo$i"irana i politi"irana. !na se nije s)vatala kao profesionalna i od$ovorna
profesija3 ve% kao funk.ija3 u" &ije odre5enje je po pravilu dola"io prefiks da je
ona Espe.ifi&na<. +ako je poslovo5enje s)vatano u odnosu na menadment
sredinom osamdeseti) $odina od strane ju$oslovenske nauke o or$ani"a.iji
moe se videti i" slede%i) stavova ljudi i" naukeD EAunk.ija rukovo5enja3 kao
bitna polu$a "a reali"a.iju .iljeva kapitaliste kao vlasnika ili suvlasnika firme3
de.enijama je ra"vijana i odne$ovana dotle da menaderi kao njeni nosio.i
uivaju poseban status u kapitalisti&kim "emljama. 8auka i praksa posebno su
doprinele uobli&avanju menaderstva3 kao i"u"etne vetine3 "a koju se
posebnim postupkom biraju najsposobniji ljudi. Sistem nji)ovo$ i"bora i
usavravanja posebno je ra"ra5en i on dobro funk.ionie. !d menadera se
mno$o trai "ato su oni najuspeniji3 posebno .enjeni i pri"nati3 kako drutveno3
tako i materijalno...
E2 samoupravljanju3 rukovo5enje ima spe.ifi&nu fi"ionomiju3 koja samo
u nekim elementima ima karakter koji proisti&e i" samoupravni) drutveno
ekonomski) odnosa. +oliko elemenata i koji) treba da se preu"me i"
menaderstva3 a koliko ima elemenata spe.ifi&ni) "a samoupravne odnose i
kakva je nji)ova fi"ionomija3 nije ni danas3 posle 3 $odina od uvo5enja
samoupravljanja3 ni delimi&no ra"janjena. Moe se pak re%i da su miljenja
veoma ra"li&ita3 od tvrdnje da rukovo5enje u samoupravljanju nema nita
"ajedni&ko sa menaderstvom >pa se menaderstvo koristi kao po$rdni i"ra" "a
rukovo5enje3 koji nije "a nas pri)vatljiv3 pa do tvrdnje da je rukovo5enje "anat3
odnosno te)nolo$ija koja skoro uopte ne "avisi od vladaju%i) drutveno
ekonomski) odnosa. 9stina je si$urno3 ne$de na sredini3 ali $de je3 naa nauka to
treba da ra"jasni<.
'
Lasno je da se u konkretnom slu&aju i nauka o$reila o nau&ne prin.ipe3
to "na&i da je i ona bila "a)va%ena ideolo$ijom3 a &esto i bila u slubi
'
Jiri .itat preu"et i" rada M. Milivojevi%a3 7unkcija upravljanja2 rukovo"enja i izvravanja i njihovi
odnosi u $R2 koji je pre"entiran na nau&noj raspravi na temu <-auka i organizovanje udruenog rada83
koju je or$ani"ovao Centar "a marksi"am univer"iteta u Beo$radu i Aakultet or$ani"a.ioni) nauka u
Beo$radu3 u vremenu od 31. oktobra do 1. novembra 191. 0 ;bornik radova3 9"dava& A!83 1913 str. 212
1#
ideolo$ije. 8astala je situa.ija u kojoj je rukovo5enje3 odnosno poslovo5enje
bila osnovna funk.ija "a odravanje nesposobno$ politi&ko$ establimenta. Dok
se u ra"vijenim trinim privredama ra"vijao menadment3 kao poseban
modalitet rukovo5enja3 u ju$oslovenskoj samoupravnoj praksi je dolo do
mar$inali"a.ije3 pa u nekim elementima i do "loupotrebe funk.ije poslovo5enja.
4...4. 4eprofesionalizacija poslovo*enja
Dok je sredinom dvadeseto$ veka3 svetom kruio bauk profesionali"a.ije
u rukovo5enju3 odnosno menadmentu3 dotle je na podru&ju SA,L kruio bauk
deprofesionali"a.ije. 7o je jedna od retki) "emalja u kojoj profesionali"a.ija
upravljanja nije "aivela od "avretka Dru$o$ svetsko$ rata3 do dananji) dana.
2 isto vreme prisutan je trend deprofesionali"a.ije usmeravanja i rukovo5enja
"ajedni&kim radom. -oslovo5enje je tretirano kao funk.ija3 a direktori kao
dravni funk.ioneri. ;aboravilo se da politi&ke funk.ije i poslovo5enje
funk.ioniu na dru$a&ijim osnovama.
Deprofesionali"a.ija je bila pravilo3 to se moe i"ra"iti kro" slede%e
&injeni.eD
poslovo5enjem se mo$ao baviti svako ko je ispunjavao uslov moralno
politi&ke podobnosti. !b"irom da je postojao jedno partijski sistem
normalno je bilo da svako ko bi se imenovao "a mesto direktora u
velikim poslovnim sistemima3 da je morao biti u vladaju%oj partiji. +o to
nije bio3 nije mo$ao obavljati poslovodnu3 ali ni bilo koju rukovode%u
funk.iju u or$ani"a.ionim sistemima. 7ime je dovedena u pitanje
uspenost3 jer se poka"alo da sama lojalnost odre5enoj ideolo$iji nije
mo$la da "ameni stru&nost i "nanje koje je bilo potrebno "a rukovo5enje
ili vo5enje poslova u t"v. samoupravnim or$ani"a.ijama.
poslovo5enje se nije smatralo profesijom3 ve% funk.ijom. !no kao
takvo nije ni postojalo u nomenklaturi "animanja. 2 tom smislu se i
kaeD E2stav SA,L sadri ni" reenja i u velikoj meri obra5uje
poslovodnu funk.iju3 a ;akon o udruenom radu potpunije i detaljnije
ra"ra5uje ustavna reenja i prin.ipe ve"ane "a poslovodnu funk.iju u
or$ani"a.ijama udrueno$ rada.
1
nisu postojale kole "a rukovo5enje. -oslovo5enje je bilo jedina
funk.ija u ju$oslovenskom samoupravnom or$ani"ovanju "a koju nisu
1
prof. dr /. Stra)inji%3 Samoupravljanje i poslovodna funkcija u $R3 &asopis <!r$ani"a.ija i kadrovi<3
'K13 Beo$rad3 1912. str. 11
1'
bila potrebna nikakva "nanja3 niti obra"ovanje. Cpsurd je bio3 da se "a
svako radno mesto traila od$ovaraju%a kvalifika.ija3 i"u"ev "a radno
mesto direktora. 2 ve"i to$a veliki privrednik i predsednik 7!; 9van
Jifter3 kaeD E6elika je $reka to mi rukovo5enje nismo pri"nali kao
profesiju3 ve% samo kao funk.iju. +ada bismo imali pravu kadrovsku
politiku koja bi vodila ra&una o stru&nom u"di"anju direktora koji sada
rukovode3 kao i nji)ovi) "amena3 mi onda ne bismo imali problema!.
#5
umesto "nanja i sposobnosti kao vr)unske kriterijume "a i"bor
poslovodni) or$ana3 isti.an je talenat3 odnosno da je poslovo5enje u
direktnoj ve"i sa naslednim osobinama svoji) predaka. !b"irom da je
talenat retkost prema kojoj se treba adekvatno odnositi3 to su i
poslovodni or$ani dobijali tretman i status koji nisu "asluivali.
kriterijumi uspenosti u ju$oslovenskoj samoupravnoj or$ani"a.iji nisu
imali ekonomske parametre3 ili su oni bili mar$inali"ovani. !snovni
kriterijum je bio ostvarivanje samoupravni) so.ijalisti&ki) drutveno
ekonomski) odnosa3 to je i pro$laeno "a .ilj.
+ao re"ultat deprofesionali"a.ije i mar$inali"a.ije poslovo5enja3
ju$oslovenska privreda je po&ela da sta$nira3 odnosno da smanjuje efikasnost.
4...#. 6fikasnost poslovo*enja
! efikasnosti samoupravne or$ani"a.ije i poslovo5enja3 postoje ra"li&ite
o.ene i prila"i. -oliti&ka struktura i deo nauke koji je pratio politi&ki
establiment je isti.ala prednosti samoupravne or$ani"a.ije na ju$oslovenskim
prostorima. E7ako prof. dr B. 4orvat isti&e da je $odinja stopa rasta u periodu
od 193K19#. $odine i"nosila 113 R3 nasuprot '3 1R u kapitalisti&koj privredi
i 13 'R u etatisti&koj privredi. -o 4orvatu3 u ovom periodu je ju$oslovenska
privreda bila samoupravno najra"vijenija.
#*
Dru$a $rupa nau&nika je bila realnija u o.eni ekonomske efikasnosti
samoupravne or$ani"a.ije i poslovo5enja. ! tome je konstatovano i u stru&nim3
odnosno nau&nim skupovima koji su odravani na temu efikasnosti. 8a jednom
od nau&ni) simpo"ijuma je konstatovanoD E!bjektivna istraivanja
karakteristika i "akonitosti samoupravno$ or$ani"ovanja udrueno$ rada3
nedvosmisleno poka"uju da se ne ostvaruju eljeni i o&ekivani re"ultati u ovoj
oblasti ukupno$ drutveno$ ra"voja...... Brojna dosad obavljena3 nau&na
9
9. Jifter3 Rukovodilac u privredi2 to je profesija3 Direktor broj 33 Beo$rad3 191. str. 14
#*
Politika ekonomija socijalizma3 (lobus3 ;a$reb3 1914. str. 1'*K1'
11
istraivanja ra"voja teorije i prakse samoupravno$ or$ani"ovanja udrueno$
rada3 isti&u prisustvo mnotva neeljeni) pojava i problema3 odnosno
neostvarivanja ni"a primarni) .iljeva u pro.esu samoupravno$
or$ani"ovanja<.
#1
!bjektivna istraivanja samoupravne or$ani"a.ije3 posebno njene idejne
osnove3 odnosno filo"ofije3 i kon.eptu poka"uje da je ona trebala da predstavlja
kvalitetniji kon.ept u efikasnijem ostvarivanju eljeni) .iljeva3. !vde je trebalo
d se reali"uju ideje so.ijalista utopista da se upravljanje ljudima "ameni sa
upravljanjem stvarima3 a da ljudi upravljaju sami sa ostvarenim re"ultatima.
8jenu kon.ep.ijsku postavku su predstavljali slede%i elementi3 i toD
drutvena svojina kao nesvojina3 koja je trebala da ukine vekovnu osnovu
"a eksploata.iju nevlasnika od strane vlasnika. 9deja o drutvenoj svojini
kao kvalitetno boljoj varijanti od svojinsko$ kon.epta se pretvorila u
svoju suprotnost3 odnosno ona je tretirana kao sva&ija i ni&ija3 odnosno
kao imovina be" titulara3 to je stvaralo uslove da se obe"vre5uje i
unitava.
samoupravljanje kao drutveno ekonomski odnos3 kao be"konfliktnom
drutvu3 koje funk.ionie na prin.ipima spora"umevanja3 do$ovaranja i
me5usobno uskla5enom interesu privredni) i drutveni) subjekat3 kao
kvalitetniji odnosi od anta$onisti&ki) sistema. Me5utim3 samoupravni
spora"umi i do$ovori nisu mo$li da re$uliu ekonomski ivot3 jer su oni
bili pre ideoloki instrumenat3 ne$o dokumenti koji su stvarali privredni3
odnosno interesni ambijent3 be" ko$a nema uspene privrede. 9"a
samoupravni) spora"uma nije bilo sank.ije3 a formiranjem sudova
udrueno$ rada3 je bila kva"i institu.ija3 koja je poremetila ravnoteu
ostalo$ sudstva. 7ako je i ovu ideju bilo nemo$u%e sprovesti u praksu.
istom statusu ljudi u or$ani"a.iji3 ne$iraju%i pot&injenost3 odnosno pravo
jedni) da i"daju nalo$e i obave"u dru$i) da te nalo$e i naredbe
i"vravaju3 a u slu&aju da to ne &ine3 da budu sank.ionisani. !va ideja se
tako5e pretvorila u svoju suprotnost3 jer je uspostavljena kontrover"a3 tj.
da su radni.i3 sa skromnim "nanjem i sposobnostima imali vii status i
rejtin$ u odnosu na stru&njake3 koji su smatrani kao te)no struktura3
protiv koje se treba boriti. 7ako su radni.i bili suprotstavljeni nosio.ima
poslovodne funk.ije3 odnosno direktorima i mo$li su da i) smene3 ili
ponovo ne i"aberu kro" pre$lasavanje u radni&kim savetima u kojima su
dominirali. 7ako je ne"nanje dobilo ve%i "na&aj od "nanja3 &ime je
#1
'konomska efikasnost i samoupravljanje3 ;bornik radova Marksisti&ko$ .entra C+ S+ Srbije3 191#. str.
1'
19
naruen isti status ljudi u or$ani"a.iji. Ler3 Evelika je nepravda iste ljude
ra"li&ito tretirati3 ali je jo ve%a nepravda ra"li&ite ljude isto tretirati<.
7akav sistem jednostavno nije mo$ao da opstane3 kao to mno$e dru$e
ideje koje su propa$irali so.ijalisti utopisti nisu bile mo$u%e3 "bo$ &e$a
su i na"vani utopistima.
da "aposleni vre raspodelu "ajedni&ki) efekata na u&esnike3 sa$lasno
u&e%u u stvaranju "ajedni&ki) efekata. !vo je sutinsko pitanje3 jer je
klju&ni elemenat svako$ sistema ko vri raspodelu ostvareni) efekata.
9deja da radni.i raspodeljuju "ajedni&ki ostvarene efekte nije bila realna3
jer objektivno oni nisu ni imali vlast3 odnosno mo%3 iako je ona
deklarativno postojala. ,aspodela je bila diri$ovana od politi&ki) .entara
mo%i3 "bo$ &e$a je bila tako5e ideolo$i"irana i politi"irana i kao takva
nije mo$la da bude stimulativna "a ve%u efikasnost rada.
8ije bilo realno da radni.i vre raspodelu ostvareni) efekata i" nesporne
&injeni.e da je &ovek interesno bi%e i ukoliko bi radni.i odlu&ivali na
niskom nivou svesti3 naj&e%e bi se opredeljivali "a ve%a i"dvajanja "a
plate3 a time bi doao u pitanje ra"voj koji bi u povratnom uti.aju
ne$ativno uti.ao na ra"voj or$ani"a.ija i nji)ovu moderni"a.iju.
Sa$lasno navedenom ideje i .iljevi koji su pred samoupravnu
or$ani"a.iju postavljani nisu reali"ovani. !na nije davala odre5ene re"ultate3
iako je u osnovi ideja i kon.ept samoupravne or$ani"a.ije kvalitetniji u odnosu
na klasi&an sistem rukovo5enja.
8a ovaj na&in se elelo staviti do "nanja da nosio.i poslovodne funk.ije
imaju "adatak upravljanja poslovima3 pro.esima i stvarima3 dok je upravljanje
ljudima i re"ultatima nji)ovo$ rada bilo u nadlenosti sami) ljudi3 odnosno
"aposleni)3 to je i"raeno kro" fenomen samoupravljanja. -oseban kvalitet
samoupravne or$ani"a.ije se "asnivao na objedinjavanju svi) funk.ija u
or$ani"a.iji u istim subjektima3 odnosno funk.ije upravljanja i i"vravanja su
obavljali "aposleni3 odnosno radni.i3 to je bilo neprirodno3 jer uspeno
upravljanje podra"umeva profesionali"a.iju upravlja&ko rukovodila&ki)
kadrova.
8e ula"e%i u dalje rasprave po navedenom pitanju3 moe se konstatovati
da samoupravna or$ani"a.ija sa ondanje3 ali pre sve$a dananje distan.e nije
posti$la "adovoljavaju%u efikasnost. Svi parametri po kojima se o.enjivala
uspenost su bili u padu3 a parametri koji su trebali da padaju su rasli.
-oslovo5enje3 kao modalitet rukovo5enja je u svojoj ra"vojnoj fa"i doiveo
brojne kontrover"e. Svakako je najve%a suprotnost u "loupotrebi poslovo5enja3
to uka"uje da opti trend profesionali"a.ije menadmenta na $lobalnom nivou3
9*
"a svoju suprotnost moe imati ne samo deprofesionali"a.iju3 ve% i "loupotrebu.
7o je dovelo do slabljenja ekonomske sna$e3 a u" ostale de"inte$ra.ione
tokove3 dolo je do raspada bive Lu$oslavije sa brojnim posledi.ama koje se
ose%aju do dananji) dana.
4...". 7loupotre1e poslovo*enja
-roblemi koji proi"ila"e i" "ajedni&ko$ rada predstavljaju osnovno
i"vorite menadmenta. +retanja i"a"ivaju promene3 promene dovode do
problema3 a problemi name%u potrebu nji)ovo$ reavanja. -roblemi se mo$u
reavati na amaterski3 profesionalni i superprofesionalni na&in.
Cmaterski na&in reavanja problema je bio mo$u% u prolosti ljudske
.ivili"a.ije3 kada je inten"itet promena bio mali3 a problemi koji su i" to$a
proi"ila"ili bili jednostavni. 7ada su ljudi probleme reavali na ba"i neki)
proli) sa"nanja i iskustava i to relativno efikasno. Bilo je potreba da se
"abelei ili upamti na&in na koji je nekada isti ili sli&an problem reavan i da se
ista primene.
+ako su se promene i turbulentnosti pove%avale3 usloavali su se
problemi3 a nji)ovo reavanje je "a)tevalo profesionali"am3 odnosno "nanje i
vetine. 7ako je kompetentnost postala uslov uspenosti3 a kompetentnost
upravlja&a posebno dobila na "na&aju.
2 savremenom3 a posebno u budu%em vremenu3 efikasno reavanje
problema %e "a)tevati i superprofesionali"a.iju. -od ovom pojmom se
podra"umeva visok nivo profesionali"ma3 svi) struktura u or$ani"a.iji po
prin.ipu spe.ijali"a.ije i postojanje ra"vijene infrastrukture koja je u stanju da
prui podrku visokokompetentnim menaderima u reavanju problema 2
pitanju su a$en.ije3 predu"e%a3 konsultanti3 a$enti3 itd.
7ime se doka"uje da je menadment sastavni deo prirodno$ i drutveno$
poretka i da on nije sam sebi .ilj3 ve% da je instrument3 odnosno oru5e "a
re$ula.ije i reavanje problema u veta&kim sistemima.
!pte je po"nato da svaki &ovek pri istraivanju i upo"navanju neko$
predmeta3 pro.esa3 ili pojave ispoljava odre5eni subjektivitet. 7o sa"nanje ipak
nije o$rani&avaju%i faktor da se u raspravi o filo"ofiji i te)nolo$iji
menadmenta panja kon.entrie na utvr5ivanje oni) objektiviteta koji
i"raavaju posebne kvalitete te)nolo$ije menadmenta. Samo na osnovu tako
utvr5eni) &injeni.a mo$u%e je da svaki &ovek i"$ra5uje svoju predstavu o
91
te)nolo$iji to$ spe.ifi&no$ modaliteta upravljanja3 odnosno ra"vojne fa"e
rukovo5enja u kojoj rukovo5enje preu"ima i obavlja naj"na&ajnije funk.ije
donoenja upravlja&ki) odluka. 7o je istovremeno uslov i osnov da svaki &ovek
moe da kon.eptira i konstituie svoj li&ni sistem3 odnosno pristup i na&in
kori%enja tako ste&eni) sa"nanja u prakti&ne svr)e upravljanja svojim i tu5im
radom i dru$im resursima koji su nuni "a uspeno ostvarivanje .ilja.
:i&ni ili individualni sistem upravljanja3 "na&i da svaki &ovek3 pa s)odno
tome i svaki menader odre5ena sa"nanja moe koristiti manje vie na
objektivan ili subjektivan na&in. 7ako5e3 upravljanje moe biti usmereno na
ostvarenje opti)3 me"o3 ili li&ni) .iljeva. ;bo$ to$a se moe $ovoriti i o
mo$u%nosti "loupotrebe menadment profesije i njeno pretvaranje u alat "a
ostvarivanje dru$i) i dru$a&iji) .iljeva u odnosu na one koje menadment treba
da reali"uje3 a na koje uka"uje menadment nauka.
#2
Be" ob"ira na ra"li&ite mo$u%nosti "loupotrebe3 ipak u tekstu koji sledi
uka"a%e se na nekoliko najvaniji)3 i toD
ne$iranje ili mar$inali"a.ija menadmenta3
volonteri"am u menadmentu3
amateri"am u menadmentu3
poltronstvo3 i
politikanstvo.
8avedene "loupotrebe se ne javljaju pojedina&no3 ve% naj&e%e u
kombina.iji. 8ji)ova manifesta.ija je ra"li&ita3 &esto nedovoljno po"nata3 ili se
ostvaruje u" objanjavanja i opravdavanja "a ostvarivanje odre5eni) .iljeva.
Mrea "loupotreba &esto dovodi da se jedna "loupotreba pojavljuje kao u"rok
dru$e3 pa se moe $ovoriti o u"ro&no posledi&nim ve"ama i odnosima koji
postoje i"me5u ra"li&iti) "loupotreba.
-raksa realso.ijali"ma3 uklju&uju%i prostor bive SA,L i dananje$
dravno$ ustrojstva Srbije i Crne (ore prua obilje &injeni.a i doka"a da je
"loupotreba or$Cni"a.ije3 rukovo5enja i menadmenta3 bila pre pravilo3 ne$o
to se koristila nauka3 ili praksa menadmenta ra"vijeni) "emalja sveta3 to
"a)teva neto ire obra"loenje.
#2
Aunk.ija direktora kod nas je o$rani&ena na poslovodne poslove3 a to "na&i da su nje$ova ovla%enja da
upravlja poslovima. 8je$ova ovla%enja su s jedne strane data ;akonom o predu"e%u3 a sa dru$e strane
unutranjim aktima predu"e%a3 odnosno statutom.
92
a3 8egiranje i2li3 marginalizovanje menadmenta
-ret)odne napomene imaju svoj smisao da objasne nelo$i&nost i tetnost
to se na bivim ju$oslovenskim prostorima de.enijama posle Dru$o$ svetsko$
rada sputavale nau&ne i stru&ne rasprave o komponentama i karakteristikama
menadmenta. -oseban problem je bio to se ne$irao menadment kao te)nika i
te)nolo$ija koja mora biti "asnovana na odre5enim3 odnosno spe.ijalisti&kim
"nanjima i vetinama. 7ako se poslovima menadmenta mo$ao baviti bilo ko3
iako je po"nato da je to jedna od najsloeniji) i naj"na&ajniji) profesija kojom
se &ovek moe baviti i koja ima presudnu ulo$u i uti.aj na uspenost
or$ani"a.ija.
2" ta o$rani&enja neop)odno je uka"ati i na $reke nauke. 8au&na misao
i predstavni.i nauke su ostali pasivni3 kada je bio u pitanju menadment.
!dravani su brojni simpo"ijumi na temu samoupravno or$ani"ovanje i
poslovo5enje na kojima su dravni i politi"irani nau&ni.i $ovorili i veli&ali
samoupravljanje3 dok ni jedan simpo"ijum nije odran na temu menadmenta3 a
svako nastojanje da se postoje%i >samoupravni? kon.ept i"loi kriti.i3 naila"ilo
je na veliki otpor pristali.a u samoupravljanje. 7ako je bio uveden termin
poslovo5enje3 kao ori$inalni termin koji je trebao da o"na&i nepri)vatljivost
menadmenta3 ali ni rukovo5enja. 8auka se &esto stavljala u slubu politike i
udvorni&ki ponaala3 veli&aju%i samoupravni kon.ept3 koji je po ideji kvalitetan3
ali je ta ideja u naim uslovima tako loe i"vedena3 da i nije mo$la dati ve%u
uspenost. 7akva situa.ija u privredi se bitnije nije promenila ni do dananji)
dana.
8e$iranju menadment nauke i s)vatanju menadmenta kao profesije "a
koju se treba pripremati kro" kolovanje3 a kasnije nado$ra5ivati i osveavati je
doprinela i doma%a pamet koja je u menadmentu videla funk.iju koja se poput
politi&ki) funk.ija mo$lo $ovoriti uopteno3 a krajnji epilo$ je bio u
permanentnim promenama direktora3 na na&in kako se to deavalo ili se trebalo
deavati sa politi&arima.
+ada je s)va%ena potreba "a rukovo5enjem3 odnosno menadmentom3
Enauka< je u prvi plan istakla talenat kao odlu&uju%i faktor menadmenta. 7o je
ponovo dovodilo u pitanje potrebu profesionalni) "nanja3 a da je intui.ija i
uro5eni talenat u kome treba prepo"nati prilike i opasnosti najvanije "a
uspenost or$ani"a.ija. !vakav stav je uti.ao da se prolon$ira otvaranje
poslovni) kola na kojima bi se obra"ovali menaderi3 ve% se &ekalo da se
menaderi Erode<3 te ukoliko se to ne desi da od uspenosti nema nita. 6e%
samo to3 unosi mnotvo problema u pro.ese or$ani"ovanja i upravljanja
93
"ajedni&kim aktivnostima.3 to predstavlja perfidan na&in u mar$inali"a.iji
menadmenta.
8avedeni pro.es je &esto pra%en u" podrku odre5eni) stru&ni) i nau&ni)
kadrova3 koji i" ne"nanja ili "arad ostvarenja odre5eni) li&ni) interesa "a sebe
ili ideolo$iju kojoj pripadaju3 nastoje da ostvare par.ijalne .iljeve i interese.
+olonterizam
6olonteri"am podra"umeva privremeno bavljenje poslovima
menadmenta3 od neprofesionala.a. Lavna predu"e%a i dru$e dravne institu.ije
i or$ani"a.ije3 ali i veliki sistemi koji su pod uti.ajem politike su i"loene
privremenim bavljenjem menadmentom od odre5eni) ljudi. !ni se imenuju od
strane nadleni) or$ana i dola"e naj&e%e i" politi&ki) struktura ili partija. 8a
mestima direktora ostaju dok je na vlasti nji)ov politi&ka op.ija3 a kad ona
nestane3 menja se i upravlja&ka struktura3 tako da na nji)ova mesta ponovo
privremeno dola"e ljudi na upravlja&ka mesta.
7ime nema kontinuiteta u obavljanju menadment pro.esa3 odnosno
nema stabilnosti u obavljanju menadment profesije. 8ovo doli direktori
nakon imenovanja se upo"navaju sa problemima i kada bi trebali da nakon
dija$no"e pristupe nji)ovom reavanju3 isti se smenjuju i postavljaju dru$i po
istom s.enariju. +ratak vremenski period stvara uslove da menaderi &esto
stvore odre5ene probleme3 a nakon to$a odla"e ostavljaju%i jo ve%e probleme.
;a odre5ena &injenja ili ne&injenja3 volonterski menadment nije sank.ionisan3
ve% po pravilu je dobijao i danas dobija od$ovaraju%a unapre5enja.
7ako su nastali paradoksalni uslovi. 8a jednoj strani su postojali stalni
"aposleni3 odnosno i"vrio.i3 a na dru$oj strani donosio.i upravlja&ki) odluka
>menaderi? su se stalno menjali. Jto su se vie menjali3 smatralo se da je takva
Ese&a< doprinosila demokrati&nosti drutva3 jer su po mno$ima svi problemi
dola"ili upravo od ljudi koji su imali mo% i &esto pro$laavani "a te)no
menadere3 ili te)no liberale. 8aravno da se o tome nije ni mo$lo $ovoriti3 jer
te)nokrati"am podra"umeva stru&nost3 a ovako imenovani direktori to nisu
imali.
8e samo da u menadmentu nije postojao kontinuitet3 ve% je postojao
potpuni diskontinuitet3 pri &emu se nije "nalo od &e$a se po&elo i ta je u
me5uvremenu "avrio. Jta to "na&i "a efikasnost na makro3 me"o3 ili mikro
nivoima3 ne treba posebno objanjavati. -oka"uje se da i u uslovima ra"vijene
trinosti i konkurentnosti3 kakvi postoje u visoko ra"vijenim "emljama sveta3
94
svaki dola"ak ili promena visoko profesionali"ovano$ menadmenta u
kompanijama3 dovodi do pada re"ultata3 &esto i .ena ak.ija. ;ato je opte
nastojanje da menadment tim bude stalan i stabilan3 u to duem periodu3 a to
je mo$u%e ukoliko je obe"be5eno ra"umno vreme da oni upo"naju or$ani"a.iju
i probleme3 a potom da i) reavaju na dui vremenski period.
!vo je "na&ajan na&in uruavanja i unitavanja .elokupno$ privredno$
or$ani"ma3 jer menadment kon.ept podra"umeva rad na dui vremenski period
i bavljenjem menadmentom kao stalnom profesijom.
Amaterizam
"3
2 svakodnevnoj praksi prisutno je irenje profesionalno$ amateri"ma u
menadmentu. !n je u direktnoj ve"i sa pret)odnim elementom "loupotrebe
menadmenta. !staje dilema da li je volonteri"am3 u"rok ili posledi.a
amateri"ma.
Menadment se u netrinim uslovima privre5ivanja s)vata kao funk.ija3
a ne kao i svaka dru$a profesija. 2 ju$oslovenskim uslovima ona je bila
i"jedna&ena sa politi&kim funk.ijama "a &ije imenovanje nisu potrebne bilo
kakve stru&ne kole. 7ako je politi&ar i direktor mo$ao postati svako3 jer se
stru&nost nije "a)tevala3 pa su se tim poslom bavili naj&e%e oni3 koji "bo$ svoje
nekompetentnosti nisu mo$li da na5u upoljenje na dru$im mestima3 ili
oblastima. !vo se pre sve$a odnosi na uslovno re&eno top menadment. Ler3 E"a
te)ni&ko$3 komer.ijalno$3 ili finansijsko$ direktora se "a)tevalo posedovanje
odre5ene stru&ne srednje3 vie3 ili visoke kole i" od$ovaraju%e oblasti3 ali je
direktor &esto postajao onaj koji nije imao nikakvu stru&nu kolu<.
Cmateri"am je omo$u%io spre$u i"me5u nesposobni) politi&ara i
nestru&ni) rukovodio.a3 koji su jedni dru$ima pravili ustupke. -oliti&ar su
imenovali nesposobne direktore3 da bi preko nji) mo$li da ostvaruju svoje li&ne
.iljeve3 interese i ambi.ije3 a ovi su politi&arima "a u"vrat bili posluni i
spremni na brojne e$"eku.ije3 koje su politi&ari "a)tevali.
8a taj na&in se on pot.enjuje i vul$ari"uje. 8a mestima top menadmenta
u poslovnim i dru$im or$ani"a.ijama3 postavljaju se nekolovani ljudi "a
upravljanje3 jer je broj ljudi koji su "avrili visoke poslovne kole "a upravljanje
ispod jedan pro.enat. 8a rukovode%im mestima se &esto nala"e pojedin.i be"
diplome fakulteta3 koji nemaju nikakvo upravlja&ko iskustvo3 ali i) je odre5ena
#3
-od amateri"mom se podra"umeva nedostatak profesionalni) "nanja i" oblasti upravlja or$ani"a.ionim
sistemima3 a amateri oni koji nisu "avrili od$ovaraju%e kole "a upravljanje.
9
politi&ka op.ija preporu&ila3 ili omo$u%ila da dose$nu vr)ove koje nisu
"asluili. 7ako uslovni menaderi postaju "avisni od oni) koji su i) imenovali i
primorani da rade po nji)ovim nalo"ima3 uklju&uju%i i finansiranje odre5eni)
politi&ki) op.ija.
! ovakvim uslovima politi&ka partija koja je imenovala uslovno$
menadera3 donosi upravlja&ku odluku i .iljeve3 koji ne korespondiraju sa
interesima sistema3 pa ni ire "ajedni.e3 ve% "a one koji su po raspodeli dobili
odre5eni privredni se$ment. -oliti&ka partija je preu"ela donoenje stru&ni)
odluka umesto menadmenta3 a imenovani pojedin.i treba da ostvare .iljeve
koji su u istoj odre5eni. 2koliko politi&ka partija ne ostvari svoje interese3 be"
ob"ira to or$ani"a.ija i uslovni menadment moe biti uspean3 uslovni
menadment se menja i imenuju ljudi koji %e raditi "a one koji $a je i imenovao.
Poltronstvo
8i&e
#4
je poltronstvo smatrao "a jedno od najnemoralniji) ponaanja kod
ljudi. !no je posebno opasno u upravlja&ko rukovodila&koj strukturi3 jer na
nivou top menadera moe proi"vesti najve%e tete3 koja se prenosi i po dubini
or$ani"a.ije.
-oltronstvo je u direktnoj ve"i sa ideolo$i"a.ijom i politikanstvom.
!snovna karakteristika poltronstva je poslunost. Besprekorna odanost vladaru
je najvie .enjena osobina poltrona. Menaderi 0 poltroni3 slepo sprovode
upravlja&ke odluke svoje partije ili vladara3 neretko i u" brutalnu fi"i&ku
likvida.iju protivnika i neposluni)3 pri &emu se ne biraju sredstva3 ve% se
koriste sva do"voljena i nedo"voljena3 ne"akonska i nemoralna sredstva.
2"roke nastanka poltronstva treba traiti u brojnim faktorima i
deforma.ijama koje su re"ultat pre sve$a u nepostojanju trita. 7o je
omo$u%ilo da politi&ki i privredni establiment ne bude i"loen konkurentnosti i
trinoj valori"a.iji svo$a rada3 ve% internim3 a to "na&i subjektivnim
kriterijumima vrednovanja. 7ako se ispoljila po)lepnost "a bo$a%enjem i
vladavinom nad dru$im ljudima i nji)ovim "ajedni.ama.
-ored navedeno$3 bo$a%enje dovodi do klasne podele u drutvenom
netrinom poretku3 pri &emu bo$ati nastoje da i dalje pove%avaju svoje
bo$atstvo i koriste svoj drutveni poloaj "a eksploata.iju siromani).
2vo5enje kate$orije drutveno politi&ke podobnosti kadrova koji se bave
#4
A. 8i&e3 5ako je govorio (aratrusta3 (rafos3 Beo$rad3 199*3 iri .itat3 str. 19#
9#
uslovno re&eno menadmentom3 najpotpunije objanjava smisao poltronstva3
odnosno besprekornu poslunost.
-oltroni u menadmentu su ljudi koji nemaju "nanja ili $a nemaju
dovoljno3 da bi donosili kvalitetne upravlja&ke odluke. Stvaranje "abluda i
ideoloko "avo5enje se najlake sprovodi kod ljudi koji malo "naju i malo
ra"miljaju o svom drutvenom poloaju.
-rofesionali"ovan i kompetentan menadment i uopte poslovni ljudi koji
imaju sposobnosti da se bave odre5enim poslovima3 nisu po$odni "a
bespo$ovorne e$"ekutore ideja koje dola"e od diktatora. ;ato se oni teko3 ili
tee3 pretvaraju u poltrone. 7o objanjava u"roke3 to se u jednopartijskoj
vladavini i drutvu3 profesionalni menaderi nisko vrednuju i to im se ne prua
ansa da obavljaju menaderske poslove3 "a koje su osposobljeni.
Me5utim3 da bi poltronski menadment opstao i on mora traiti poltrone
na niim )ijerar)ijskim3 ili funk.ionalnim nivoima. 7ako se stvara mrea
poltrona3 koji &esto odlu&uju o kadrovskim i dru$im reenjima3 davaju%i primat
opet poltronima. 7ako se poltronstvo umnoava3 ali i "adrava kro" davanje
brojni) privile$ija3 na$rada3 a neretko i "atita pred dravnim i dru$im
or$anima.
-raksa poka"uje da poltroni najvie vole da napreduju stepeni.ama
)ijerar)ijske piramide3 pa vladari &esto ovaj na&in primenjuju u na$ra5ivanju3
sa tenjom da budu Eunapre5eni< u politi&ke funk.ije3 koje pruaju jo ve%e
mo$u%nosti "a irenje poltronstva. 7ako se i" menadersko$ poltronstva3 prela"i
u politi&ke poslunike i poltrone. -ri tom treba imati na umu da svaki vii
)ijerar)ijski poloaj3 donosi ve%e privile$ije i na$rade.
6e% navedeno3 dovoljno $ovori da je eliminisanje ili "loupotreba
menadmenta kao visoko stru&no$ "animanja i profesije3 stvorilo prostor "a
nestanak poltronstva3 koje je jedan od osnovni) $eneratora kri"e u drutvenom
ra"voju. +rajnji epilo$ ovakvo$ stanja vodi u nastanak diktatorsko$ reima.
!vako uspostavljena vladavina neminovno i"a"iva kri"e u odnosima me5u
ljudima i spre&ava svaki pro$res.
;ato se kao primaran "adatak name%e potreba da se eliminiu koreni
poltronstva3 kako bi se stvorio prostor "a kompetentno donoenje upravlja&ki)
odluka i odluka "a nji)ovu reali"a.iju. 8ji)ovim odstranjivanjem i" sfere
menadmenta3 kao i u dru$im sferama3 je utoliko "na&ajnije3 to je poltronstvo
delom prisutno i u srpskom karakterolokom bi%u.
#
#
Jire o srpskim i balkanskim sujeverjima i "avisti uD M. (alo$aa3 so%ine Sr%a od znaaja za trini
menadment aktivnosti3 MM Cole$e3 8ovi Sad3 2**1. str. 11K111
9'
8euki menaderi u$lavnom se "adovoljavaju postoje%im stanjem i
nastoje da ostvare korist "a sebe i partiji kojoj pripadaju. 7ako se stvara spre$a
i"me5u politi&ki) op.ija i nesposobni) uslovno re&eno menadera3 koji jedni
dru$ima daju poverenje i na taj na&in ire domina.iju i uti.aj na okruenje. !ni
po pravilu o$rani&avaju uvo5enje inova.ija u strukturu i funk.ionisanje
poslovni) sistema sa kojima upravljaju. Birokrati"a.ija pro.esa menadmenta u
svom okrilju donosi mnotvo najra"li&itiji) problema koji se u svakoj novoj
vremenskoj dimen"iji umnoavaju. Birokratija ima sposobnost samoodravanja
i re$enera.ije3 pa je istu teko eliminisati3 odnosno "a njeno unitenje je
potrebna ener$ija3 vreme3 ali pre sve$a odlu&nost.
7enden.ije emati"a.ije pro.esa menadmenta na sebi svojstven na&in
i"a"ivaju probleme koji se pre sve$a ve"uju "a ra"ne modalitete u"urpirane
vlasti i davanja nera"umni) privile$ija poltronima i dru$im trabantima.
Me)ani&ko prenoenje iskustava3 i to oni) koja su neod$ovaraju%a "a odre5eno
so.ioloko kulturoloko okruenje je veliki problem3 "a neuk3 odnosno
menadment koji funk.ionie na prin.ipima profesionalno$ amateri"ma.
Samo navedeni primeri dovoljno uka"uju na realnost postojanja problema
u menadmentu sa tenden.ijom nji)ovo$ namnoavanja. 7o istovremeno
uka"uje da se u raspravama o menadmentu mora svestranije uka"ivati na
u"ro&nike nastajanja pojedini) vrsta problema i teko%a sa kojima se susre%e
savremeni menadment. !bjektivi"a.ija realno$ stanja u ra"voju menadmenta
postaje primarna komponenta "a su"bijanje narastanja problema u
menadmentu. -roblemi u menadmentu se ra"li&ito ispoljavaju u netrinim3 u
odnosu na ra"vijene trine "emlje sveta. Dok se u netrinim "emljama
pojavljuje problem ideolo$i"a.ije i feudali"a.ije menadmenta3 u ra"vijenim
"emljama se u prvi plan isti&e profesionali"a.ija3 to "a)teva da se o ovim
problemima daju potpunija objanjenja.
Politikanstvo
9deolo$i"a.ija i politi"a.ija uspostavljanja drutveni) odnosa posebno se
ne$ativno odraava na ra"voj i uspenost obavljanja funk.ija menadmenta u
netrinim uslovima privre5ivanja. Aunk.ije menadmenta dodeljuju se
ideoloko i politi&ki podobnim3 koji po pravilu ne poseduju neop)odna "nanja i
vetine u obavljanju funk.ija menadmenta. 7ime u prvi plan i"bija lojalnost3
odnosno pripadnost nekoj politi&koj op.iji3 a "nanje3 odnosno sposobnost se
mar$inali"uje. -onekad se sposobni direktori smanjuju be" ra"lo$a3 a na
nji)ova mesta dovode manje sposobni. +lju&ni uti.aj na i"bor direktora ima
91
moralna poli1ti&ka podobnost3 kadrovske liste3 be" ob"ira to ova reenja nisu
imala uporite u "akonodavstvu.
##
Svaka politika opte drutveno$ ra"voja se "asniva na nekoj politi.i i
ideolo$iji. 2 ra"vijenim trinim privredama3 ideolo$ija bi"nisa je da nema
ideolo$ije. 7o je sutina obavljanja svake delatnosti i aktivnosti u ovim
sistemima. Ailo"ofija bi"nisa svake kompanije se "asniva na ovom prin.ipu.
Svaka promena u ideolo$iji i politi.i opte drutveno$ ra"voja neminovno se
odraava na filo"ofiju3 metode i te)nike3 odnosno te)nolo$iju upravljanja kako
poslovnim3 tako i dru$im or$ani"a.ionim sistemima.
7ran"i.ioni period3 u kome se prela"i i" jedne u dru$u fa"u3 po pravilu
vie$ nivoa kvaliteta3 uslovljava prisustvo mno$i) neuskla5enosti i sukoba u
drutvenom ra"voju
#'
. -oborni.i naputaju%i) ideolo$ija i politike u drutvenom
ra"voju ne predaju se lako. 8ji)ove aktivnosti usmerene su na "adravanje to
je mo$u%e vie i due preva"i5ene ideolo$ije i politike i da spre&e nastanak
nove ideolo$ije i politike. 8asuprot njima poborni.i novi) ideolo$ija i politika
&esto kre%u u ak.iju uvo5enja nove ideolo$ije i politike3 pri &emu se &esto ide u
krajnost3 da se i" drutveno$ ra"voja i"ba.i sve to je u pret)odnim periodima
bilo prisutno i ra"vijano. -ri tome je korisno uka"ati na po"natu narodnu i"reku
da u svakom dobru ima i ne&e$ loe$3 kao to u svakom loem ima i ne&e$
dobro$ i da navedene krajnosti ne doprinose efikasnosti kako na makro tako i
na ostalim nivoima na.ionalni) "ajedni.a.
Svestranije i potpunije anali"e modaliteta drutveno$ ra"voja pojedini)
drutveni) "ajedni.a nedvosmisleno poka"uju da je osnovno obeleje svake
ideolo$ije i politike po svojoj sutini interesno$ karaktera. Sa$lasno tome
konstituisana ideolo$ija i politika u svakoj drutvenoj "ajedni.i ima
prevas)odni .ilj da obe"bedi prvenstveno ostvarivanje interesa vladaju%e
politi&ke elite koja se nala"i na vlasti.
!bjektivne &injeni.e uka"uju da svaka filo"ofija3 odnosno ideolo$ija i
politika drutveno$ ra"voja u sebi sadri manje ili vie subjektiviteta3 ili
odre5enije interesa one drutvene $rupa.ije koja je nosila. vlasti3 odnosno koja
bira i utvr5uje pravila or$ani"ovanja3 upravljanja i rukovo5enja or$ani"a.ionim
sistemima. 9deoloka vlast utvr5uje i sprovodi raspodelu ostvareni) ekonomski)
i dru$i) efekata u pro.esima obavljanja delatnosti u &emu i samo kro" le$alne i
nele$alne forme u&estvuju.
##
Jire obra"loenje problema i ar$umenta.ija po ovom pitanju se moe videti u L. 6eselinovi%3 $pravljaki
menadment3 Centar "a privredni konsaltin$3 8ovi Sad3 2**3. str. 42K43
#'
6. 6u&enovi%3 *zvorita vetina rukovo"enja2 @konomski fakultet Beo$rad3 1991. str. 99K121
99
Drutvene "ajedni.e svojim normativnim aktima utvr5uju uslove i
pravila3 odnosno kriterijume koji se moraju potovati pri or$ani"ovanju i
funk.ionisanju pojedini) vrsta or$ani"a.ioni) sistema. 7o se posebno odnosi i
na poslovne sisteme koji proi"vode ra"na materijalna dobra i vre uslu$e
pojedin.ima3 ili ra"novrsnim or$ani"a.ionim sistemima3 uklju&iv u to i
porodi.e. 7ako utvr5eni uslov i kriterijumi "a konstituisanje i funk.ionisanje
or$ani"a.ioni) sistema i"raavaju formalne interese vlasnika3 odnosno nosio.a
vlati u drutvenim "ajedni.ama.
8au&na i stru&na istraivanja struktuiranja i funk.ionisanja
formali"ovani) or$ani"a.ioni) sistema poka"uje da u strukturi ti) sistema
tako5e e$"istiraju i neformalne or$ani"ovane skupine koje imaju sebi
svojstvene interese radi koji) se konstituiu i funk.ioniu. 7ako se ispostavlja
da u svakoj formalnoj or$ani"a.iji e$"istira neformalna or$ani"a.ija i da
s)odno tome pored formalni) .iljeva i interesa postoje i neformalni .iljevi i
interesi. 9" to$a se "aklju&uje da realno u svakoj or$ani"a.iji postoje formalne i
neformalno or$ani"ovane skupine koje imaju i svoje vo5e.
-risustvo formalni) i neformalni) interesa u pro.esima or$ani"ovanja i
funk.ionisanja or$ani"a.ioni) sistema neminovno dovodi do sukoba interesa i
tenje nosio.a funk.ija upravljanja da se obe"bede to potpuniju domina.iju.
8osio.i upravljanja nastoje da uspostave vladavinu nad ve%inskim delom ljudi
u strukturi or$ani"a.iono$ sistema3 koji preteno obavljaju i"vrne funk.ije.
9pak3 u savremenim drutvenim uslovima irenje domina.ije i vladavine
ima $rani.e koje o$rani&avaju pojedine skupine u irenju nji)ove vladavine i
ostvarivanju formalni) i neformalni) interesa. Mno$e me5unarodne konven.ije
i u$ovori tako5e su barijera koja spre&ava i onemo$u%ava irenje vladavine nad
ljudima preko odre5eni) $rani.a. Sva ta o$rani&avanja irenja domina.ije i
vladavine vlasnika nad nevlasni.ima3 odnosno vladavine nosio.a politi&ke
vlasti3 direktno i indirektno uti&u da se u svakoj drutvenoj "ajedni.i i"$ra5uje i
ra"vija posebna filo"ofija i te)nolo$ija menadmenta.
;a )olisti&ko sistemski menadment je bitno konstatovati da se ne mo$u
apsolutno isklju&iti svi subjektiviteti3 odnosno elementi ideolo$i"a.ije i
politi"a.ije i" pro.esa or$ani"ovanja i funk.ionisanja tr$ovinski) poslovni) i
dru$i) vrsta or$ani"a.ija. 8a taj na&in se uka"uje da se ne moe konstituisati
savreni i na apsolutno objektivnim osnovama "asnovan sistem menadmenta u
bilo kom obliku drutveno$ or$ani"ovanja. 7a konstata.ija proi"ila"i i"
&injeni.e da su ljudi u stanju da samo delimi&no upo"naju pravila i "akonitosti
prirodno$ poretka. 2" to je bitno konstatovati da ljudi mo$u misaono
1**
konstruisati or$ani"ovane strukture .elina samo na osnovu spo"nati) struktura
prirodno$ or$ani"ovanja

9.D. N!%t!n!; "en!7"ent! ;!o no'o) # ef#;!%n#&e) "o!$#tet!
r<;o'oCen&!
8a odre5enom stepenu drutveno$ ra"voja se doka"alo da ra"dvajanje
rukovodila&ko$ pro.esa na donoenje upravlja&ki) odluka i na njenu reali"a.iju
se poka"alo neefikasno i neefektivno. ,a"lo"i su brojni3 ali su dominantniD
visok stepen turbulen.ija3 odnosno nei"vesnosti3 u kojoj je trebalo pre
predvi5ati nei"vesnost i pripremati kompaniju da je spremno do&eka3
ne$o to se posve%ivala panja vo5enju Ednevni) bitaka<.
sistemi rukovo5enja "asnovani na )ijerar)iji i funk.ionalnom3 ili
linijskom3 odnosno formalnom autoritetu3 vie nisu bili efikasni. 8ji)ova
neefikasnost se posebno ispoljila u industrijskoj revolu.iji3 kada je
problem plasmana i uopte poslovanja toliko "aotren3 da se novi
problemi nisu mo$li reavati primenom klasi&no$ sistema rukovo5enja.
sve ve%a konkurentnost koja je postajala toliko inten"ivna3 da je borba "a
opstanak i"bijala u prvi plan. Borba "a svaki trini se$ment3 "a svako$
kup.a3 je toliko i"otrena da su samo sposobni i visoko obra"ovani
pojedin.i3 mo$li uspeno da ree novonastale probleme.
pro.es depersonali"a.ije vlasnika. !vaj ra"lo$ je aktueli"iran ra"vojem
trita3 odnosno depersonali"a.ijom kapitala3 odnosno uve%anjem broja
vlasnika ak.ija na donosio.a. 7ako se nisu "na&i stvarni vlasni.i3 a time
nije postojala ni mo$u%nost da se oni bave donoenjem upravlja&ki)
odluka.
nestru&no%u vlasnika da &itaju ber"anske i"vetaje3 bilanse3 a &esto i da
ra"umeju finansijske transak.ije3 odnosno odakle su pare dole3 $de su
otile3 odnosno utroene3 kakva je profitabilnost3 itd. !vo su vani
finansijski instrumenti3 "bo$ &ije$ nepo"navanja vlasni.i nisu ni mo$li da
donose kvalitetnu upravlja&ku odluku. !ni3 s)odno navedenom nisu
mo$li da pro.enjuju najprofitabilniju sferu "a svoje investi.ije3 ili
kompetentno u&estvuju u donoenju strate$ijski i dru$i) interesni)
odluka.
1*1
broj vlasnika3 odnosno ak.ionara u velikim transna.ionalnim i
multina.ionalnim korpora.ijama se kretao i po nekoliko desetina )iljada
ljudi3 &esto i" ra"li&iti) "emalja. 7ako pove%an broj vlasnika >ak.ionara?
je onemo$u%avao da se isti sakupe na jednom mestu i donose odluke.
+ada bi to i bilo mo$u%e3 "a)tev "a br"inom u rea$ovanju na odre5ene
pojave i probleme je onemo$u%avao nji)ov kvalitetan rad. +ako bi
ovoliko veliki broj u&estvovao u donoenju upravlja&ke odluke i da li bi
se mo$ao posti%i konsen"us3 ili ve%ina "a odre5eni stav ili odluku3 je
pitanje vie u sferi fanta"ije3 ne$o to je realnost sa kojom se treba baviti
u ovakvoj vrsti radova.
9" navedeni) ra"lo$a vlasni.i nisu mo$li da donose kvalitetne i br"e
odluke. !ni koji su nastojali da se i u ovako promenjenim okolnostima bave
upravljanjem3 imali su problem u nekvalitetnim odlukama. 2koliko su odluke
bile kvalitetne3 "a nji)ovo donoenje je bilo neop)odno du$o vremena3 to je
u$roavalo uspenost u budu%nosti. 9spostavlja se da Eak.ije menadmenta koje
predu"imamo u sadanjosti i odluke koje donosimo uvek su usmerene ka
budu%nosti3 a budu%nost je me5usobno ne"avisna3 to oteava sutinu
problema<....... -osmatraju%i upravljanje ra"vojem predu"e%a u sloenim
dinami&nim uslovima3 nuno se name%e potreba u uvaavanju filo"ofije
menadmenta3 i" &e$a proi"ila"i dvostruko vi5enje ovo$ fenomena i toD kao
upravljanje strukturom 0 statikom upravljanja i upravljanjem pro.esima 0
dinamika upravljanja<.
#1
7ako se objektivno pojavljuje problem da br"e odluke nisu kvalitetne3 a
kvalitetne odluke su pra%ene du$im vremenom donoenja. 9 jedno i dru$o je
ne$ativno uti.alo na uspenost kompanija3 odnosno u tako uspostavljenim
odnosima poslovni sistemi nisu mo$li da obe"be5uju sopstveni opstanak. ;ato
se traio i"la" i" novonastale situa.ije. ,eenje je prona5eno u menadment
kon.eptu3 kao novom modalitetu usmeravanja "ajedni&ko$ rada.
4.5.1. oncept menadmenta
-ri odre5enju menadmenta3 u teoriji i praksi se ovaj termin poistove%uje
sa or$ani"a.ijom3 upravljanjem3 rukovo5enjem. 7ome je doprinela i
menaderska praksa ;apada3 a posebno neadekvatan prevod 7ejlorovo$ dela
<S)op mana$ement< i E7)e prin.iples of s.entifi. mana$ement<3 tako to se
#1
, 7odosijevi% i dru$i3 )enadment2 @konomski fakultet Suboti.a i Clef 8ovi Sad3 1994. str. '1
1*2
prvo delo prevodi kao nau&no upravljanje3 a dru$o kao nau&no rukovo5enje. 7o
stvara brojna neodre5enja i konfu"iju3 to se direktno odraava i na sutinu3 jer
ono to nije dobro definisano3 ne moe biti ni predmet kvalitetne obrade.
Lednu od najstariji) odre5enja menadmenta dala je Meri -arker Aolit
>MarM -arker Aollett?.
#9
;a ovo$ pionira or$ani"a.ije i menadmenta3
menadment je Sumetnost ostvarenja .iljeva posredstvom dru$i) ljudiS3
odnosno orkestriranje ljudi3 rada i sistema3 kako bi se posti$li definisani .iljevi.
9" navedeno$ odre5enja proi"ila"i da je sutina kon.epta menadmenta u
orkestriranju3 ili sin)roni"a.iji rada dru$i) ljudi3 u ostvarenju odre5eni) .iljeva.
Menadment se odre5uje na ra"li&ite na&ine. 7reba ra"likovati odre5enje
u klasi&noj or$ani"a.iji3 odnosno od nji)ovi) tvora.a3 posebno 7ejlora koji $a
je posmatrao sa nivoa po$ona. 4. Aajol je ovu funk.iju posmatrao kao
komponentu3 ili deo administrativne funk.ije i to onaj deo koji se odnosi na
rukovo5enje. Dru$i klasi&ni teoreti&ari or$ani"a.ije su u menaderstvu videli
vetinu manipula.ije dru$ima3 radi ostvarenja postavljeni) .iljeva.
;a -. Dru.kera3 jedno$ od najpo"natiji) teoreti&ara menadmenta na
svetu menadment jeD E6etina upravljanja ljudima3 spe.ifi&na samostalna
oblast aktivnosti i "nanja. 9ako je pret)odno odre5enje menadmenta ba"irano u
nje$ovim ranim radovima3 u kasnijim pre.i"nim anali"ama3 a posebno danas3 -.
Dru.ker smatra da je menadment nauka i to jedna od naj"na&ajniji) i
najsloeniji) nauka3 kojom se &ovek moe baviti.
-ored navedeno$3 on smatra da se menaderstvo odnosi samo na
poslovna predu"e%a3 odnosno ona koja ostvaruju profit3 dok ne i "a dru$e3 a
posebno ne "a neprofitne or$ani"a.ije. 9 ovde se kasnije Dru.ker kori$uje i
insistira na ra"likovanju vlasnika3 odnosno Eboss< od menadera3 pri &emu
isti&e da je menadment spe.ifi&an or$an drutva3 to "na&i da $a ra"matra kao
drutveno istorijsku pojavu.
-rema 6. 8eNmanu menaderstvo je Espe.ijalna te)nika upravljanja3 a
menader je neop)odan svakom predu"e%u<. 2 ovom odre5enju klju&no je
isti.anje da je menadment te)nika i to spe.ijalna te)nika3 to "na&i da je njen
osnovi "adatak da maksimi"ira efekte. 8eNman tako5e isti&e da je menadment
potreban svakom predu"e%u. 2 irem kontekstu3 menadment je potreban
svakom "ajedni&kom radu3 odnosno or$ani"a.iji3 to je i lo$i&no3 jer svaki
sistem be" ob"ira da li se radi o profitnom ili neprofitnom ima ekonomsku
dimen"iju3 koja je u isto vreme i krajnja3 odnosno primarna dimen"ija.
#9
-o obra"ovanju filo"of3 dala je poseban doprinos u ra"voju so.ijalne psi)olo$ije i menadmenta. 8jeni
radovi u smanjenju konflikta or$ani"a.ije su pri)va%ani3 ali i nad"irani od poslovni) ljudi. 6ie o
navedenom u M. -arker Aollet3 9reative ':perience3 :ondon3 1924
1*3
9 doma%i autori su nastojali da odrede sutinu kon.epta menadmenta.
7ako prof. 6u&enovi% pri odre5ivanju mesta i sutine menadmenta na makro3
me"o3 ili mikro nivoima3 definie menadment Ekao opti kon.ept i filo"ofiju
upravljanja poslovnim i dru$im or$ani"a.ijama<. !vaj autor smatra da je po
svom sadraju ovo potpuno nov modalitet rukovo5enja3 odnosno upravljanja3
koji u novo komponovanoj preraspodeli funk.ija i poslova3 objedinjava pro.ese
donoenja upravlja&ki) odluka >donoenje i reali"a.iju odluka?.
8e ula"e%i u dalja ra"matranja ovo$ pitanja3 pod ovim pojmom treba
podra"umevati nauku i vetinu upravljanja pro.esom donoenja i reali"a.ije
upravlja&ki) odluka3 "arad posti"anja odre5eni) .iljeva.
+lju&ni elementi ovo$ odre5enja su nauka i vetina3 te objedinjenost
elemenata upravlja&ko$ pro.esa. Ledno be" dru$o$ ne ide3 jer nije dovoljno da
se nau&i menadment3 ve% i da se nau&eno primeni u praksi. Be" to$a3
menadment "nanje nema svoju upotrebnu vrednost3 a time ni vrednost.
Dru$i klju&ni elemenat je donoenje kako upravlja&ki)3 tako i odluka
koje se odnose na reali"a.iju upravlja&ki) odluka. Dok su ove dve aktivnosti
ranije bile ra"dvojene u ra"li&itim subjektima3 u menadmentu su one
sjedinjene3 to stvara novi kvalitet i novu preraspodelu poslova unutar
menadment pro.esa.
7re%i deo se odnosi na posti"anje .iljeva. Smisao svi) aktivnosti u
menadment pro.esu je ekonomska .elis)odnost &injenja ili ne&injenja u
menadment pro.esu. Da ne postoji ekonomska dimen"ija3 menadment pro.es
ne bi trebalo ni or$ani"ovati.
-ri navedenom se treba imati u vidu da se menadment pro.es sastoji i"
planiranja3 or$ani"ovanja3 vo5enja3 koordinisanja i kontrole3 prirodni)3 ljudski)
i materijalni)3 informa.ioni)3 finansijski) i dru$i) resursa.
:judi koji se bave menadment profesijom se na"ivaju menaderi. -ored
donoenja upravlja&ki) odluka3 menaderi usmeravaju rad dru$i)3 podsti&u
dru$e da reali"uju se$ment ili upravlja&ku odluku u .elini. ;bo$ to$a se i
konstatuje da je menadment profesija i vetina rada putem dru$i) ljudi. 2
kojoj meri menaderi uspeju da animiraju i podstaknu "aposlene "a reali"a.iju
ideja i odluka3 u toj meri "avisi i nji)ova uspenost.
4.5.2. valitet menadmenta kao novog koncepta
1*4
2 okviru ovo$ pitanja postoji dilema3 da li ima neto novo$ u
menadment kon.eptu3 ili je to novi trik vlasnika3 odnosno staro vino u novom
pakovanju. 2koliko se na postavljeno pitanje od$ovori po"itivno3 postavlja se
pitanje "bo$ &e$a je nastao novi kon.ept3 ta je to kvalitativno novo u
menadment kon.eptu3 itd.
2sloavanjem poslovanja i br"e promene nastale uvo5enjem
savremeniji) sredstva "a rad je dovodilo u pitanje opstanak oni) or$ani"a.ija
koje su se na amaterski na&in bavile najvanijim delom upravlja&ko$ pro.esa3 a
to je donoenje strate$ijski) odluka. Da bi odrali sopstveni bi"nis3 vlasni.i su
pronali reenje i novom di"ajniranju upravlja&ke funk.ije.
9spostavilo se da je vlasni&ka elita imala imovinu3 vlast i mo%3 ali ne i
dovoljno "nanja i sposobnosti da reava probleme u promenjenim okolnostima.
7akvo stanje je dovodilo u pitanje i nji)ov opstanak3 jer su trita postajala
mesta na kome su se odvijale stalne trine borbe u kojima su pobedni.i bili oni
koji su "nali3 a ne koji su bili bo$ati. 7ako su is)odi trini) borbi "avisili pre
sve$a od pameti profesionalni) upravlja&a 0 nevlasnika3 a ne od resursa i
bo$atstva vlasnika.
9maju%i u vidu navedeno3 bilo je nuno da se promeni infrastruktura3
odnosno or$ani"a.ioni di"ajn upravlja&ke funk.ije. !dnosno3 Enasledna prava
nad materijalnim dobrima3 s jedne strane3 i pove%anje sloenosti upravljanja i
rukovo5enja "ajedni&kim radnim aktivnostima3 dru$e strane3 uti&u da vlasni.i
sve vie funk.ija ukupno$ pro.esa upravljanja prenesu na profesionalne
rukovodio.e. 7a tenden.ija predodre5uje da ra"vojnost rukovo5enja o"na&ava
postupno preu"imanje komponenti pro.esa donoenja upravlja&ki) odluka3 od
vlasnika na profesionalne rukovodio.e.<
'*
7ako je konstituisan novi model usmeravanja3 odnosno rukovo5enja
"ajedni&kim radom i uopte poslovanjem. 8je$ova sutina3 odnosno osnovni
sadraj na najbolji na&in objanjava slede%a konstata.ijaD EDalje kvalitativne
promene u obli.ima privatno$ vlasnitva.......... uslovljava kvalitativne promene
u odnosima upravljanja i rukovo5enja or$ani"a.ionim sistemima. 6lasni.i
kapitala kao nosio.i funk.ija upravljanja "adravaju po pravilu "a sebe3 samo
donoenje odluka o dividendama3 dok sve ostale funk.ije upravljanja dele$iraju
profesionalno osposobljenim najamni.ima. 2 toj transforma.iji3 nosio.i
funk.ija rukovo5enja poprimaju kvalitativno nova obeleja3 jer se sve potpunije
ispoljavaju kao nosio.i funk.ije upravljanja.
'1
'*
C. Markovi% i dru$iD 9bidem3 str. 43
'1
B. :ekovi% i dru$i3 )enadment3 Ielnid3 Beo$rad3 199. str. 11*
1*
!vaj modalitet rukovo5enja se "asniva na stvarnom3 odnosno
profesionalnom autoritetu3 koji "a osnovu ima stru&nost3 odnosno sposobnost
pove%anja efikasnosti i efektivnosti or$ani"a.ija. !vo je "na&ajna kvalitativna
ra"lika u odnosu na ranije modalitete usmeravanja3 jer se ukida po"i.ioni
autoritet koji se "asnivao na sna"i kapitala i koji je bio u nadlenosti vlasnika.
2 takvoj situa.iji vlasni.i koji raspolau velikim kapitalom3 prenose
pravo upravljanja or$ani"a.ijama kvalifikovanim i i"u"etno sposobnim
stru&nja.ima u ra"li&itim na"ivima kao to suD predsedni.i3 direktori3 i"vrni
direktori3 $eneralni menaderi3 komisije3 kole$ijalni or$ani3 itd. Sva ova li.a
manje vie se na"ivaju menaderi.
2 menadment kon.eptu se primenjuju dru$a&iji instrumenti motivisanja u
odnosu na ranije modalitete rukovo5enja. 2mesto prinude i fi"i&ke prisile3 koriste
se pravila struke "a pove%anje profita i ostvarenje .iljeva. 7ime se samo
delimi&no reavaju suprotnosti i"me5u drutveno$ karaktera proi"vodnje i
privatno$ prisvajanja efekata proi"vodnje.
Dok je vo5a u svojoj delatnosti i pri donoenju odluka imao u vidu
interese drutvene "ajedni.e3 odnosno iri) ljudski) skupina3 dotle se
upravljanje ve"uje "a ostvarivanje li&ni) interesa vlasnika. S)odno navedenom3
ra"likuju se .iljevi3 na&in donoenja upravlja&ke odluke i na&in njeno$
ostvarenja u menaderskom kapitali"mu3 u odnosu na ranije ekonomske
sisteme.
;a donoenje upravlja&ki) odluka je neop)odno posedovanje odre5eni)
"nanja3 vetina3 kao to je to potrebno i "a svaku dru$u aktivnost i delatnost.
;nanje se sti&e svesnim delovanjem ljudi3 jer se niko nije rodio sa "nanjima i
ume%ima. -otrebe "a "nanjem se tako5e pove%avaju u svakoj novoj vremenskoj
dimen"iji3 to "na&i da se i "nanje u menadmentu treba s)vatati kao dinami&ki
sistem.
+lasni karakter i me5usobno suprotstavljeni interesi3 nametali su potrebu
da se nevlasni.i or$ani"uju kako bi se oslobodili "avisnosti i tiranije vlasnika3
posebno u delu raspodele "ajedni&ki ostvareni) efekata. !ni se or$ani"uju u
neformalne or$ani"ovane otpore3 kako bi se suprotstavili or$ani"ovanoj
forma.iji koja i) prisiljava na rad "a dru$o$a.
2 monopolskom kapitali"mu3 pro.es ra"dvajanja svojine nad kapitalom od
funk.ije upravljanja3 doivljava svoj vr)una.. 7o dovodi do situa.ije da vlasni.i
sredstava i imovine postaju rentijeri3 a da kapitalom upravljaju menaderi. 7ime
ekonomska vlast sa vlasnika prela"i u ruke posebne elite3 koja poti&e i" klase
najamni) radnika i koja ima sve uslove da i sama preraste u povla%enu klasu3
odnosno da se i" najamni) radnika transformie u kapitaliste.
1*#
2 kvalitativno novim uslovima i"vrena je prakti&na dena.ionali"a.ija od
vlasnika i pravo upravljanja u .elosti povereno profesional.ima "a upravljanje.
E!ni moda ne "naju da i"vre ni jednu opera.iju na proi"vodu ko$a proi"vodi
nji)ova fabrika3 ali su profesional.i "a upravljanje. @ksperti "a upravljanje su
osposobljeni pre sve$a da upravljaju ljudskim3 ali i dru$im resursima i da u
turbulentnim uslovima poslovanja obe"be5uju uspeno poslovanje kompanija
koje su im poverene na upravljanje<.
'2
9" navedeno$ prika"a se moe jasno "aklju&iti da su eksperti ljudi koji
raspolau spe.ijali"ovanim "nanjima i vetinama3 i to onima koja se odnose na
upravljanje "ajedni&kim radom3 odnosno kompanijama i or$ani"a.ijama.
Menaderi "a)valjuju%i svojoj sposobnosti su u stanju da efikasnije i
efektivnije upravljaju or$ani"a.ijama3 u odnosu na vlasnika. 2 ovakvoj situa.iji
svako meanje vlasnika u sferu upravljanja donosi3 ili bi mo$lo da donese velike
probleme. !b"irom da su vlasni.i .elokupnu upravlja&ku delatnost predali
ekspertima "a upravljanje3 mno$i vlasni.i Eive po nekoliko stotina kilometara
dalje od svoji) fabrika3 provode vreme u svojim letnjikov.ima3 &esto u dokoli.i3
ne uputaju%i se u probleme svoji) kompanija. @fikasnost menadersko$ rada3
vlasni.i o.enjuju po visini profita3 odnosno dividende koja se ispla%uje
;adovoljavaju%a dividenda3 ili rast kompanije3 "na&i naj&e%e i produetak
mandata menaderskom timu "a dalje upravljanje kompanijom. 2 suprotnom3
menadmentu se uskra%uje poverenje i dalje upravljanje i trae se novi eksperti "a
upravljanje. !ni kojima je uskra%eno poverenje u daljem upravljanju3 imaju
probleme da na5u ponovni an$aman3 jer je kriterijum uspe)a u menadment
kon.eptu osnova na kojima se "asniva3 ova3 ali i dru$e profesije i uopte filo"ofija
ivota i rada.
Menaderska revolu.ija je revolu.ija u revolu.iji. Sa stanovita
reali"a.ije odvajanja funk.ije svojine i funk.ije upravljanja3 ova promena je pre
bila evolu.ija3 ne$o revolu.ija. Me5utim3 ova promena se smatra
revolu.ionarnom3 jer je prvi put u ljudskoj istoriji dolo do mirne primopredaje
prava upravljanja posebno stru&nim li.ima3 koja su u isto vreme bila i i"van
porodi&no$ plemena. 9 ne samo to. !va promena je "na&ajna3 jer je i"vrena
prakti&na dobrovoljna dena.ionali"a.ija od vlasnika i pravo upravljanja
povereno stru&nja.ima koji su bili obu&eni da upravljaju tu5im vlasnitvom.
Menaderi su poseban sloj ljudi "a upravljanje. Menaderi imaju vlast
nad ljudima3 pro.esima i stvarima i dru$i najamni radni.i su u obave"i da
postupaju po nji)ovim nalo"ima i pro$ramskim postavkama. !vde su
promenjeni metodi rada3 ali i .elokupan odnos u or$ani"a.ijama3 posebno
'2
I. ,adosavljevi%3 )enadment menadmenta3 D- -ronala"atvo3 Beo$rad3 1992. str. 19K2*
1*'
odnos i"me5u sami) radnika3 odnos i"me5u radnika i menadera3 menadera i
vlasnika3 itd. ,e&ju3 Emenaderska revolu.ija< je uvod u novi kon.ept
upravljanja or$ani"a.ijama3 koji je doprineo jo brem ra"voju poslovni)
or$ani"a.ija3 ali i sveta u .elini.
4.5.3. $linosti i razlike izme*u rukovo*enja i menadmenta
2 menadment nau.i nisu jasno ra"$rani&eni pojmovi upravljanje i
rukovo5enje. 7ome je doprinela i sama menadment nauka3 jer nije ovaj pro.es
posmatrala sa stanovita dinami"ma i promenljivosti3 ve% stati&nosti. 7o je
unosilo i dalje unosi velike probleme u teoriji3 ali i u praksi3 "bo$ &e$a treba
napraviti jasno ra"$rani&enje i ra"like i"me5u navedeni) modaliteta re$ula.ije i
usmeravanja "ajedni&ko$ rada.
9ako se radi o modalitetima usmeravanja3 "a objektivnu anali"u evolu.ije
profesionali"a.ije menadmenta3 neop)odno je uka"ati pre sve$a na3 sli&nosti i
ra"like i"me5u rukovo5enja i menadmenta.
Sli&nosti rukovo5enja i menadmenta se relativno jasno mo$u i"ra"iti
kro" nekoliko slede%i) &injeni.aD
rukovo5enje3 kao i menadment su istorijske kate$orije. !ne su nastale
na odre5enom stepenu ra"voja proi"vodni) sna$a i kao takvi %e i nestati.
,ukovo5enje je nastalo ono$ trenutka i u onim uslovima3 kad vlasni.i
vie nisu bili u mo$u%nosti da obe"be5uju uspenost upravljanja svojom
imovinom3 ili ne na takav na&in da bi im obe"be5ivalo "adovoljavaju%u
dobit. Menadment je nastao i" rukovo5enja3 kao nje$ova via ra"vojna
fa"a3 u uslovima industrijske revolu.ije3 kada su se "aotrila pitanja
plasmana i opstanka or$ani"a.ija.
rukovo5enje i menadment imaju iste "adatke. 9 jedan i dru$i fenomen
imaju "adatak da to efikasnije i efektivnije sprovedu upravlja&ku3 ili
upravlja&ke odluke. ;bo$ to$a se nji)ovi nosio.i slue istim3 ili sli&nim
metodama i te)nikama u svom radu.
rukovodio.i i menaderi moraju biti osposobljeni "a reavanje problema3
tj. moraju imati "nanja "a reavanje problema i" sfere rukovo5enja i
upravljanja. 9 jedni i dru$i predstavljaju profesional.e3 ili "anatlije "a
upravljanje tu5om imovinom i sredstvima. 8ji) vlasni.i an$auju "bo$
to$a to oni poseduju optim i posebnim "nanjima i vetinama koja
obe"be5uju uspenost or$ani"a.ija kojima rukovode3 ili upravljaju rada.
1*1
8ji)ovi nosio.i ra"vijaju posebne te)nike i te)nolo$ije3 koje imaju
sto)asti&ki3 odnosno dinami&ki karakter. -oslovi rukovo5enja i
menadmenta su sli&ni i ra"likuju se od svi) dru$i) poslova koji se
obavljaju u or$ani"a.ijama.
rukovodio.i i menaderi ostaju na mestima nosio.a rukovodni)3 ili
menaderski) funk.ija3 sve dok "adovoljavaju interese vlasnika. +ada se
to ne deava3 oni se "amenjuju i trae novi nosio.i. 7ako je funk.ija
rukovo5enja3 kao i upravljanja stalna3 dok se menjaju samo njeni nosio.i.
rukovo5enje i menadment su usmereni na ljude3 kao primarno$
elementa svake or$ani"a.ije3 dok se dru$im resursima3 ili elementima
poslovanja daje sekundarni "na&aj.
sa stanovita uspenosti3 rukovo5enje i menadment su nesavreni
modaliteti usmeravanja or$ani"a.ija. ;a jedan i dru$i modalitet je
karakteristi&no da nikad ne%e biti u stanju da dosti$nu savrenstvo i da %e
se ovi modaliteti u svakoj novoj vremenskoj dimen"iji menjati3 odnosno
usavravati. S)odno navedenom3 ra"li&iti nosio.i funk.ije3 ili poslova
rukovo5enja i menadmenta %e na ra"li&ite na&ine sprovoditi3 u "avisnosti
od brojni) i relevantni) faktora.
-ored sli&nosti rukovo5enja i menadmenta i nji)ovi) nosila.a3
rukovo5enje i menadment imaju i me5usobne ra"li&itosti. !ne se u svakoj
novoj vremenskoj dimen"iji menjaju3 to je i lo$i&no3 jer se radi o dinami&nom
sistemu u kome je mirovanje nemo$u%e. Be" ob"ira na veliki broj ra"lika3
uka"uje se na najvanijeD
svaki nosila. funk.ije rukovo5enja i menadmenta se ra"likuju
me5usobno3 to "na&i da %e svaki od nji) jedan te isti problem s)vatiti na
dru$a&iji na&in i rea$ovati ra"li&itim te)nikama i te)nolo$ijama da se
od$ovaraju%i problem rei. 7a ra"novrsnost postoji u okviru profesije
rukovo5enja i menadmenta3 ali je posebna ra"lika i"me5u rukovo5enja i
menadmenta na jednoj strani i ostali) profesija na dru$oj strani.
menadment je via3 odnosno kvalitativno nova ra"vojna fa"a
rukovo5enja. !va ra"vojna fa"a na sebe preu"ima poslove i radne
aktivnosti donoenja upravlja&ke odluke3 ali i poslovi donoenje odluka o
reali"a.iji upravlja&ke odluke. 8a taj na&in dola"i do nove preraspodele
nosio.a klju&ni) aktivnosti3 a menadment dobija jo vie na "na&aju.
,ukovo5enje se bavi operativno te)ni&kim i dnevnim poslovima. ;a
ra"liku od menadera koji imaju irok manevar u donoenju upravlja&ki)
1*9
odluka3 rukovodio.i nemaju tu slobodu3 ali imaju slobodu u pronalaenju
na&ina3 kako da reali"uju upravlja&ku odluku.
menadment je orijentisan na budu%nost3 odnosno pro$no"iranje i
planiranje budu%nosti3 odnosno na ra"voj or$ani"a.ije.
'3
8asuprot
navedenom3 rukovodila. je orijentisan na sadanjost3 odnosno da
povereni "adatak i"vri to uspenije u odre5enom trenutku.
menader je prin.ipal vlasnika. 6lasnik sa menaderom "aklju&uje
u$ovor sa pravima i obave"ama. 8je$ov "adatak je da reali"uje i ostvari
o&ekivanja vlasnika i sve dok ta o&ekivanja ostvaruje3 traje i u$ovor.
6lasni.i imaju komunika.ije sa $eneralnim menaderima3 ali ne i sa
rukovodio.ima. 8a dru$oj strani3 ispod menadmenta se nala"e
rukovodio.i3 koji su u odnosima nadre5enosti i podre5enosti.
,ukovodio.i su na niim nivoima3 od$ovorni menaderima3 koji i)
na$ra5uju3 sank.ioniu3 ili na$ra5uju. ,ukovodio.i nemaju nikakve ve"e3
komunika.ije3 odnosno obave"e prema vlasni.ima3 ve% prema
menaderima3 odnosno menaderu. ;bo$ to$a3 pre.i"no re&eno u
sistemima postoji samo jedan menader3 dok postoji vie rukovodio.a
raspore5eni po )ijerar)ijskom3 ili funk.ionalnom kriterijumu.
tokom drutveno$ ra"voja3 nosio.i upravlja&ki) funk.ija prenose sve vie
i sve sloenija funk.ija i opera.ija na rukovodio.e. Do pojave i ra"voja
industrijsko$ drutva3 prenoenje funk.ija upravljanja na rukovo5enje
u$lavnom se svodilo na obe"be5ivanje reali"a.ije .ilja koji je utvr5en
upravlja&kim pro$ramom3 odnosno upravlja&kom odlukom. ,ukovodio.i
su trebali da utvrde najbolji na&in u reali"a.iji pro$ramske postavke koju
je dala upravlja&ka struktura.
drutveni ra"voj uslovio je preraspodelu funk.ija i"me5u upravljanja i
rukovo5enju i to tako da menadment preu"ima ni" novi) funk.ija
ve"ani) "a donoenje i reali"a.iju upravlja&ki) odluka.
ra"lika i"me5u menadmenta i rukovodio.a3 odnosno i"me5u
rukovodio.a i menadera svodi se na ra"like u pravima3 ovla%enjima3
obave"ama i od$ovornostima u ostvarivanju kona&ni) .iljeva poslovni)3
ili dru$i) or$ani"a.ioni) sistema.
9" navedeno$ se moe "aklju&iti da se odnos i"me5u rukovo5enja i
menadmenta vremenom menjao. -romene oteavaju ra"$rani&enje upravljanja
'3
,elativno dobar prika" upravljanja ra"vojem i aktivnosti koje menaderi obavljaju dato je uD ,.
7odosijevi%3 Prognostika3 SC3 Beo$rad3 191#3 str. 4'K
11*
i rukovo5enja3 "bo$ &e$a je neop)odno dinami&ki i analiti&ki pristupiti ovom
fenomenu.
9.5,. Re>#"e
-ro.es ovladavanja i upravljanja je kro" .elu ljudsku istoriju menjao
svoje modalitete. @videntno je da je evolutivni ra"voj usmeravanja iao od
predvodnitva3 prema vo5enju3 predu"etnitvu3 rukovo5enju i poslovo5enju3 do
menadmenta kao moderno$ kon.epta u upravljanju or$ani"a.ionim sistemima.
Svaki od navedeni) metoda je imao neke svoje opte3 ali i ni" posebni)
karakteristike. 7o se odnosi i na nji)ove nosio.e. /injeni.a je da su nosio.i
navedeni) modaliteta koristili ra"li&ite metode i alate "a ostvarivanje ve%e
uspenosti. ;a predvodnitvo je karakteristi&an relativno demokratski metod u
kome je dominirao konsen"us u donoenju vani) odluka3 a posebno kada je u
pitanju bio i"bor i smenjivanje predvodnika. 6o5enje kao modalitet je imalo
najvii nivo prinude3 a bi& je bio osnovni alat "a posti"anje ve%e uspenosti.
-redu"etnitvo je koristilo demokrati&nije metode ostvarivanja uspenosti3 kao
to su pore"i3 radne rente3 kulu.i3 itd3 da bi menadment koristio nau&no
te)ni&ki pro$res i profesionalna "nanja i" upravljanja "a ostvarenje ve%e
uspenosti.
,a"vojni ideo$ram u transforma.iji pojedini) modaliteta usmeravanja i
upravljanja3 poka"uje "akonitost da je svaki naredni modalitet upravljanja bio
efikasniji i efektivniji od pret)odno$3 to je i lo$i&no3 jer da to nije bilo3 novi
modalitet ne bi ni "aiveo. 7o uka"uje da je kriterijum uspenosti osnovna "a
vrednovanje svako$ pojedina&no$ modaliteta.
7ako5e se poka"uje da je svaki naredni modalitet upravljanja bio
demokrati&niji3 jer se fi"i&ka prisila i maltretiranje po pravilu smanjivalo3 a
uvodile su se demokrati&nije metode. Me5utim3 ideo$ram poka"uje da ni jedan
modalitet upravljanja nije eliminisao prinudu3 ve% je ona samo menjala svoje
oblike i na&ine i"raavanja. 7o uka"uje da prinuda u upravljanju3 pa i u
menadmentu nije eliminisana i da se to ne%e desiti ni u budu%nosti3 jer bilo koji
kon.ept upravljanja ne moe biti uspean be" )ijerar)ije i neko$ oblika prinude.
2 budu%nosti se )ijerar)ija ne%e "asnivati na vlasti3 ve% na "nanju3 koje %e se i
koristiti u pridobijanju ljudi "a reali"a.iju postavljeni) .iljeva.
Cnali"a poka"uje da do dananji) dana i dalje postoje svi kon.epti
upravljanja i usmeravanja "ajedni&ko$ rada3 koji su navedeni u ovom radu3
111
samo to su postali mar$inalni i "astupljeni u pojedinim i po pravilu u
neuspenim or$ani"a.ijama3 ili dravama.
7ako5e je evidentno da je ivotni vek svako$ slede%e$ modaliteta
usmeravanja i upravljanja do dananji) dana imao kra%i ivotni vek. 7ako je
predvodnitvo kao dominantan oblik usmeravanja imao najdui ivotni vek3
vo5enje kra%i ivotni vek od predvodnitva3 kao i predu"etnitvo od vo5enja.
-retpostavka je da %e i menadment kon.ept tako5e imati "a kra%i ivotni vek
od predu"etnitva.
112
=. ZAKONITOSTI PROFESIONALIZACIJE
MENADMENTA
=.5. R!>$#?#to%t %@'!t!n&! # pr#;!>#'!n&! "en!7"ent!
9" literature je po"nato da su Skli.e menadmentaS nastale u dalekoj
prolosti ljudske .ivili"a.ije. 7o je verovatno najstarija delatnost kojom se
&ovek po&eo baviti3 jer je usmeravanje nastalo ono$ trenutka kada su makar i
dva &oveka po&ela da se me5usobno drue ili "ajedni&ki obavljaju odre5eni rad.
7ada se javila i potreba da jedan od nji) usmerava taj "ajedni&ki rad3 kako bi se
to uspenije i"vrio.
9ako je to jedan od najstariji) fenomena3 ipak se menadment kao nauka
profilisao po&etkom dvadeseto$ veka3 u periodu industrijske revolu.ije. !d tada
do dananji) dana3 menadment se ra"li&ito definie3 odnosno na ra"li&ite
na&ine prika"uje nje$ova sutina3 te sadraj menadment pro.esa3 itd. !n se
&esto identifikuje ili mea sa rukovo5enjem3 predu"etnitvom3 vo5enjem3
or$ani"a.ijom3 administra.ijom3 itd. ,a"lo"i navedene arolikosti treba traiti u
subjektivnosti ili interesa oni)3 "a &iji se ra&un vri prika"ivanje ili
objanjavanje. 7ime je stvorena Sdun$laS odre5enja3 pri &emu se &esto
postavlja pitanje ta "apravo jeste3 odnosno ta nije menadment.
8edovoljna odre5enost3 odnosno ra"li&itost menadmenta3 dovodi do
teoretski)3 ali i prakti&ni) problema3 to je i prirodno3 jer je po"nato da samo
pre.i"no odre5enje pojedini) stanja3 pro.esa i pojava3 mo$u biti predmet
uspeno$ istraivanja3 ovladavanja i upravljanja. 8epre.i"nosti mo$u dovesti
do to$a da se dobije ta&an od$ovor na po$reno pitanje3 to moe biti opasnije
od nedobijanja bilo kakvo$ od$ovora.
2 srpskom je"iku je $otovo nemo$u%e na%i adekvatan i"ra" koji bi
apsolutno od$ovarao i"ra"u menadment. S-rema samoj etmilo$iji3 ovaj i"ra" bi
vie od$ovarao pojmu rukovo5enja3 jer $la$ol Smana$eS poti&e od latinske re&i
SmanusS >ruka?3 a prvobitno je o"na&avao Sobu&avanje konja u )odu9.
-4
9maju%i u vidu navedeno3 dr M. Mesi%3 konstatuje da se i"ra"
menadment u najve%oj meri podudara s funk.ijom rukovo5enja3 pa proi"ila"i
da su pojmovi menadment i rukovo5enje sinonimi. 8a mo$u%nost
'4
4. BraNerman3 Rad i monopolistiki kapital3 ;a$reb3 1913. str. #1
113
podudarnosti3 odnosno sli&nosti i"me5u menadmenta i rukovo5enja3 upu%uje i
&injeni.a da se oba i"ra"a koriste u optem3 neodre5enom "na&enju3 "a bilo koji
nivo or$ani"a.ije. 7ako se $ovori o top3 srednjem i niem menadmentu.
2 .ilju otklanjanja nespora"uma3 a ob"irom na brojnost i ra"li&itost
pristupa3 menadment se moe definisati kao aktivnost usmerena na posti"anju
odre5eni)3 unapred "a.rtani) .iljeva3 ali putem dru$i) ljudi. -ored ovo$3 u
praksi se &esto menadment definie kao pro.es koordina.ije faktora
proi"vodnje3 odnosno poslovanja3 u svr)u posti"anja odre5eni) .iljeva.
,a"li&itost s)vatanja i prika"ivanja menadmenta je dovela do nastanka
brojni) teorija koje se kre%u u rasponu od matemati&ko statisti&ke i so.ioloko
te)ni&ke teorije3 do teorije odlu&ivanja3 teorije sistemsko$3 odnosno situa.iono$
pristupa. 9ako postoji veliki broj teorija3 poka"uje se da na savremenom stepenu
ra"voja ljudske .ivili"a.ije ne postoji jedna kon"istentna i jedinstvena teorija
menadmenta koja bi se mo$la uspeno primeniti u praksi. 9pak3 kada se
anali"ira menadment sa svi) strana3 teorija koja je najblia toj kon"istentnosti
je teorija konti$en.ije3 odnosno situa.iona teorija u kojoj se u prvi plan stavlja
situa.ija u kojoj se menader nala"i
-ored to$a nastali su i ra"li&iti stilovi upravljanja kao to suD stil prinude3
stil paternali"ma i stil pridobijanja ljudi. +ona&no3 ra"li&itost s)vatanja dovela
je i do nastanka ra"li&iti)3 a &esto i me5usobno suprotstavljeni) menaderski)
metoda3 kao to suD autokratska sa oli$ar)ijskim i poli)ar)ijskim modalitetima3
liberalna ili metoda Sslobodni) rukuS3 demokratska3 timska i li&na metoda. 9
metodi koji su primenjivani u praksi3 od autokratske i liberalne3 do
demokratske3 odnosno timske.
,. :essem3 isti&e da i pored ovako veliko$ broja pristupa i teorija3 kro"
Sistoriju je mo$u%e prepo"nati &etiri osnovna pristupa3 kro" koje je proao
menadment u svom ra"voju i toD primarni3 ra.ionalni3 ra"vojni i metafi"i&ki
menadment. Dok primarni menadment isti&e li&no i "ajedni&ko3 ra.ionalni
menadment stavlja ak.enat na funk.ijsko i or$ani"a.ijsko3 "a ra"liku od
ra"vojno$ menadmenta koji se orijentie na individualno i ne"avisno3
+ona&no3 metafi"i&ki menadment u prvi plan stavlja du)ovno i kulturno.
-#
,a"li&iti pristupi i s)vatanja menadmenta su se direktno odra"ili na
ra"li&itu opera.ionali"a.iju3 tako da postoje "na&ajne ra"like u praksi ameri&ko$
i "apadno evropsko$3 u odnosu na japanski i skandinavski menadment. Dok3
primera radi3 japanski menadment ak.enat stavlja na so.ijalni aspekt
menadmenta i konsen"usu3 dotle ameri&ki menadment funk.ionie na
prin.ipima individualnosti i )ijerar)ijske podeljenosti.
'
,. :essem3 1lo%al management principles hall3 8eN Oork et.. 1919. str. '4K'#
114
8avedeno poka"uje da je menadment kao pojam i fenomen kompleksan
i interdis.iplinaran3 odnosno da ima vie "na&enja. -ored navedeno$3 on se
moe tretirati kao funk.ija3 profesija3 odnosno kao nauka i vetina3 ali i kao
teorija i praksa.
=.+. Men!7"ent ;!o n!<;!B profe%#&! # 'e:t#n!
2smeravanje "ajedni&ko$ rada3 je u svakoj novoj vremenskoj dimen"iji
nastojalo da prona5e nove na&ine ostvarivanje svoji) "adataka. -ola"ite je
uvek bila nesporna &injeni.a da je efekat "ajedni&ko$ rada efikasniji3 od prosto$
"bira par.ijalni) radova. Me5utim3 ljudi su utvrdili da je podela "ajedni&ko$
rada na pojedine delove i opera.ije3 te nji)ovo dodeljivanje pojedin.ima3
pove%alo nje$ovu efikasnost3 jer su i) obavljali pojedin.e koji su raspola$ali
spe.ijali"ovanim "nanjem i ume%em.
!vo vai kako "a i"vrne3 tako i upravlja&ke3 odnosno poslove koji se
odnose na donoenje upravlja&ke odluke3 i poslove donoenje odluke o
reali"a.iji upravlja&ke odluke. -ri tom je vano uka"ati da je prvi korak u
svakom "ajedni&kom radu da se donese upravlja&ka odluka3 od koje "avisi
uspenost i dru$i) funk.ija i aktivnosti.
Be" ob"ira na ra"li&itost prika"ivanja3 kon.ept menadmenta treba
s)vatiti kao i bilo koji dru$i "anat3 odnosno profesiju. !va profesija3 pored
opti)3 ima i posebni) "akonitosti.3 ali i svoji) tajni3 koje su nepo"nate i koje se
javno ne saoptavaju. 2smeravanjem se uvek bavi onaj pojedina. koji poseduje
"nanje i ume%e da veto dele$iranje3 vo5enje i motivisanje3 ali su ta sa"nanja i
vetine3 naj&e%e nepo"nata "a ostale u&esnike u "ajedni&kom radu. 7ako
nastaje profesionali"a.ija3 pa s)odno tome i uobli&avanje u posebne "anate.
-ermanentni rast potreba ljudi3 dovelo je do nastanka na )iljade "animanja i
"anata3 koji su proi"vodili odre5ene proi"vode ili pruali uslu$e.
#.2.1. onstituisanje menadmenta kao nauke
E+li.e< menadmenta se nala"e u lova&koj or$ani"a.iji3 odnosno
or$ani"a.iji lova od strane lova.a. !vde se moe $ovoriti o vetini lova koja se
sti.ala iskustvom i ponavljanjem odre5eni) aktivnosti koje su "a)tevale
uspenost lovljenja ivotinja. 2 kasnijem periodu3 neto potpunije vetine
usmeravanja3 naila"imo Eoko 3**. $. p. n. e. u ratovima i"me5u tadanji)
11
plemenski) dravi.a 9ridu3 9sina u Mesopotamiji. !ko **. $od. pre nove ere
napisane su i knji$e o vetini ratovanja.
-"
2 Q9Q veku se pojavljuje +arl +alu"evi. sa tenjom da stvori nauku o
ratnoj vetini3 ili polemisti.i u kojoj je predvideo sve elemente strate$ije
klasi&ni) ratni) dejstava. 7ako je stvorena osnova "a nastanak vojne strate$ije
i" koje se kasnije ra"vila poslovna strate$ija3 odnosno nauka o menadmentu.
8a viem nivou drutveno$ ra"voja3 sloeni problemi upravljanja se nisu
mo$li reavati primenom ste&eni) iskustava i" prakse3 ili putem intui.ije. !ni
koji bi u turbulentnim uslovima postupali na stari na&in3 u$ro"ili bi opstanak
svoji) or$ani"a.ija. ;ato se nametnula potreba profesionali"a.ije menadmenta3
ali i nje$ove s.ijenti"a.ije3 odnosno nau&nosti3 odnosno do stvaranja posebne
nauke koja %e se baviti pitanjem upravljanja kao svojom delatno%u.
-od pojmom nauke treba podra"umevati uoptena3 uobli&ena i u praksi
proverena ljudska "nanja koje je sistemati"ovano na osnovu spe.ifi&ni) "akona
i pojava sveta i nji)ovo$ u"ajamno$ odnosa. !na predstavlja sistemati&no i
metodsko istraivanje i "nanje u kojem svaka tvrdnja mora biti "asnovano na
dovoljnim i relevantnim ra.ionalnim ra"lo"ima3 a nji)ovo vaenje "a predmet
na koji se odnose mora biti u praksi potvr5eno3 bilo primenjivo%u3 bilo
uspeno%u predvi5anja budu%i) do$a5aja3 bilo verodostojnim dokumentima i
svedo&anstvima3 ili eksperimentalnim postup.ima.
''
8avedene karakteristike i
odre5enja ima i menadment nauka.
Menadment je transdis.iplinarna nauka i prakseolo$ija. !na je pove"ana
sa brojnim dru$im naukama3 &ija sa"nanja koristi u svojim nau&nim
istraivanjima3 ali tako5e njima stavlja na raspola$anje svoja sa"nanja i nau&ne
"akonitosti. 7ako L. Breki% isti&e3 da menadment kompanije u sebe uklju&uje
&ak 23 nau&ne dis.ipline3 kao to suD ekonomija3 te)nika3 te)nolo$ija3 pravo3
kadrolo$iju3 psi)olo$ija or$ani"a.ija3 informatika3 komunikolo$ija3 etika3
er$onomija3 edukolo$ija3 andra$o$ija3 estetika3 ekolo$ija3 so.iolo$ija3
$eo$rafija3 demo$rafija3 antropolo$ija3 medi.ina rada3 matematika3 lo$istika i
strate$ija planiranja.
-.
Menadment kao nauka je otkrivanje3 istraivanje i anali"iranje
"akonitosti vo5enja trini) borbi. 8a tritu vladaju objektivni "akoni i
'#
E2metnost ratovanja je knji$a koju je verovatno napisao Sun Cu3 kineski vojni strate$3 koji je iveo pre
2** $odina. Sun Cu navodi est pravila "a uspeno vo5enje ratova3 koja se mo$u uspeno primeniti i na
bi"nis. 7o suD >1? moral3 >2? vo5stvo3 >3? vremenske uslove uklju&uju%i $odinja doba i promene u vetru i
plimi3 >4? "emljite3 >? or$ani"a.iju i planiranje i >#? upotreba pijunae. JireD Sun 7"u3 $metnost
ratovanja3 8eNOork3 1994.
''
'konomska i poslovna enciklopedija3 SC3 str. 193
'1
L. Breki%3 redaktor3 Strateki menadment3 Me$atrend3 Beo$rad3 1991. str. 14
11#
"akonitosti. Da bi se efikasno upravljalo tritem i usmeravale trine pojave3
potrebno $a je upo"nati. !d posebno$ "na&aja su dve vrste "akonitosti3 i toD
opti "akoni3 i
posebni "akoni.
!pti "akoni su osnovni "akoni koji vae "a svaku nauku i imaju
univer"alni karakter. 2 ove "akone spadaju "akoni dijalekti&ko$
materijali"ma3 "akon jedinstva i suprotnosti3 "akon prelaska kvantiteta u
kvalitet3 "akon ne$a.ije ne$a.ija i "akon uslovljenosti drutveni) pojava
materijalnim i ekonomskim &injeni.ama i uslovima.
-osebni "akoni su spe.ifi&ni "akoni koji se primenjuju u posebnim
situa.ijama. !ni nemaju univer"alni karakter3 "bo$ &e$a se tee
otkrivaju. -ri tom treba imati u vidu da svaki poseban "akon u nekim
svojim elementima ima i neka opta pravila i prin.ipe3 ali ob"irom da
preteu spe.ifi&nosti3 $ovori se o posebnim "akonima i "akonitostima. 2
o ve "akone spadajuD "akon "avisnosti uspe)a od ra"voja proi"vodni)
sna$a3 uslovljenost ostvarenja .iljeva te)ni&ko te)nolokom osnovom3 itd.
arakteristike menadment nauke
Menadment nauka se ra"likuje od dru$i) nauka po brojnim
osobenostima koje ima3 a pre sve$a kada je u pitanje predmet delatnosti i
vrsta poslova kojim se bavi. Menadment "a predmet svo$ delovanja ima
upravljanje ljudskim poten.ijalima3 kao primarnim3 odnosno materijalnim3
finansijskim informa.ionim i dru$im resursima. Menadment kao nauka ima
slede%e karakteristike3 i toD
menadment je mlada nauka. !na se pojavila u industrijskom drutvu3
ono$ trenutka kada se problemi or$ani"a.ija vie nisu mo$li efikasno
reavati primenom sopstveno$ iskustva3 vetine i intui.ijom.
menadment je interdis.iplinarna nauka. !va karakteristika je bitna3
jer menadment nauka u sebe uklju&uje brojne dru$e nauke. !vu
karakteristiku treba posmatrati i sa stanovita prakti&nosti
menadmenta3 jer se poka"uje da menaderi moraju da imaju
multidis.iplinarna "nanja3 ali i da sam menaderski tim bude
multidis.iplinaran i ra"nolik.
11'
menadment je primenjena nauka3 to "na&i da nje$ove "akonitosti
moraju imati prakti&nu potvrdu i valori"a.iju. 7o "na&i da nije
dovoljno da se nau&i nauka o menadmentu3 ve% i da se nau&eno
primeni u praksi. Samo u tom slu&aju "nanje koje imaju menaderi
ima svoju vrednost3 to je i prirodno3 jer resurs koji nema upotrebnu
vrednosti nema nikakvu vrednost.
nauka o menadmentu je diversifikovana. 2 svakom novom vremenu
ona dobija nove kvalitete3 ali i" nje nastaju posebne3 odnosno $ranske
nauke3 kao to suD industrijski menadment3 poljoprivredni3 turisti&ki3
tr$ovinski3 )otelijerski3 "dravstveni3 kulturni3 javni3 itd. -otreba "a
ovim menadmentom se pojavila ono$ trenutka3 kada se problemi
uspeno$ upravljanja pojedini) privredni) $rana nisu mo$li reavati
efikasno3 primenom "akonitosti opte$ menadmenta. !vaj pro.es nije
"avren. 8je$ova spe.ijali"a.ija se i dalje nastavlja3 pa se sve vie $ovori
i o subspe.ijali"a.iji3 kao to suD industrijski menadment >primarne i
prera5iva&ke industrije?3 prometni menadment >maloprodaja3
veleprodaja3 an$rodetaljisti&ki3 itd.?.
dinami&nost je osnovna karakteristika svi) drutveno. ekonomski)3 ali
i menadment nauke. !na funk.ionie po prin.ipima dinami"ma3
otvoreno$ sistema3 u" uvaavanje ra"li&itosti po ra"li&itim osnovama.
menadment je univer"alna nauka. -rin.ipi3 pravila i "akonitosti
menadment nauke se manje vie mo$u primeniti na sve oblasti
privredno$ i drutveno$ ivota. 7o je i lo$i&no3 jer se svuda planira3
or$ani"uje3 rukovodi3 kontrolie3 motivie3 itd. Spe.ifi&nosti pojedini)
privredni) i drutveni) sektora ne dovode u pitanje optost i
univer"alnost nauke o menadmentu.
Menadment ima i elemente umetnosti. !n se upore5uje sa dru$im
vrstama umetnosti kao to su slikarstvo3 mu"ika3 itd. -re.i"nije re&enoD
Smenadment je nauka3 a uspean menadment je umetnost. +ada
menadment nauka dosti$ne svoj vr)una. u prakti&noj opera.ionali"a.iji3
tada menadment postaje umetnost. 9 kao to svaka umetnost ima svoj efekat
>slika3 mu"i&ko delo3 kip3 itd?3 tako i menadment mora biti umetnik "a
pravljenje para3 odnosno vo5enje kompanije na turbulentnom moru do
krajnje destina.ije.
'9
!va konstata.ija je bitna3 jer koliko se $od i"u&avala
nauka o menadmentu3 ona se ne moe do kraja nau&iti3 a jo manje kopirati.
'9
7. Derek i dru$i3 'ffective )anagement; People and rganization3 -renti.e 4all3 8eN Oork3 1999.
str. 393K394
111
9" navedeno$ se moe "aklju&iti da je nauka o menadmentu "apravo
sistemsko i metodoloko istraivanje na osnovu koji) se dola"i do "akonitosti
i &injeni.a koje se mo$u objektivno potvrditi3 odnosno da ne postoji
mo$u%nost nji)ovo$ dovo5enja u pitanje. -rin.ip opovr$avanja nau&ni)
tvrdnji3 &ini te &injeni.e maksimalno ra.ionalnim i maksimalno dostupnim
kriti&nom preispitivanju3 popravljanju3 dopunjavanju i usavravanju. 7ako su
nastali tradi.ionalni3 ali i savremeni metodi istraivanja menadmenta.
#.2.2. :enadment kao profesija
!bjektivna anali"a poka"uje da je donoenje upravlja&ke odluke sloenije
od donoenje odluke o njenoj reali"a.iji3 kao i da je nji)ova opera.ionali"a.ija
jednostavnija od pret)odne dve funk.ije. S)odno navedenom3 moe se
konstatovati da je upravljanje u svim fa"ama drutveno$ ra"voja pretstavljalo i
danas predstavlja3 najsloeniju profesiju kojom se &ovek moe baviti.
!.ena i pro.ena sloenosti profesije menadmenta se i"vodi i" potrebno$
"nanja i vetina koje su potrebne da bi se ona uspeno obavljala. ;a obavljanje
poslova upravljanja su potrebna ve%a "nanja i ume%a u odnosu na dru$e
funk.ije i poslove. ;ato se ovaj posao smatrao i najvrednijim elementom u
pro.esu "ajedni&ko$ rada od prvobitne "ajedni.e do dananji) dana3 a
verovatno da %e tako ostati i u budu%nosti.
Sloenost i vanost upravlja&ke funk.ije posebno dobija na "na&aju u
kon.eptu menadmenta3 $de se najve%i deo funk.ija pro.esa donoenja
upravlja&ki) odluka kao i poslova reali"a.ije upravlja&ke odluke stavlja u
nadlenost menadment funk.ije3 odnosno menadera. Sloenost je dovela do
to$a da se u reali"a.iji upravlja&ke odluke3 posebno "a)teva spe.ijali"a.ija po
)ijerar)ijskom nivou. 7ako srednji menaderi u&estvuju u kon.ipiranju
upravlja&ke odluke3 da bi je po njenom donoenju3 ra"ra5ivali i pripremali "a
reali"a.iju na najniem nivou. 8ajnii upravlja&ki nivo3 ispod sebe vie nema
nikakav nii nivo na ko$a moe preneti odluku3 ili njene delove3 ve% radi na
njenoj opera.ionali"a.iji. ;a svaki od navedeni) nivoa su potrebna tako5e
profesionalna "nanja i vetine koje se sti&u na od$ovaraju%im kolama "a
poslovni menadment. 7ako se pojavljuju poslovne kole "a kolovanje i
osposobljavanje srednje$ >middle mana$ementa?3 odnosno kole "a nii >loN
mana$ement?3 odnosno "a operativni menadment.
8arasla sloenost sistema i br"ina promena koje se deavaju u okruenju3
nametnulo je i spe.ijali"a.iju po funk.ionalnim oblastima. 7ako se posebno
119
osposobljavaju pojedin.i "a upravljanje3 te)ni&kom3 komer.ijalnom3
finansijskom3 kadrovskom3 funk.ijom ra"voja3 kvaliteta3 itd. Svaka od
navedeni) funk.ija ima posebne probleme3 "a &ije reavanje je potrebno
posebno "nanje i vetine3 ali i ra"li&iti instrumenti3 te)nike i alatke. 8ji)ovim
skladnim delovanjem3 odnosno inte$ra.ijom funk.ionalni) menadera u
jedinstvene sistem3 omo$u%ava se ostvarenje uspenosti or$ani"a.ije. 2 tome
presudnu ulo$u ima top menader3 &iji je osnovni "adatak pove"ivanje
pojedina&ni) funk.ija i poslova i usmeravanje ka ostvarenju postavljeni)
.iljeva.
8avedeno uka"uje da se usloavanjem upravljanja3 pove%avao broj ljudi
koji se bave menadment profesijom. 7o je danas jedna od najbrojniji)
profesija3 jer ni jedan sistem ne moe da funk.ionie be" odre5eni)
)ijerar)ijski)3 ali i funk.ionalni) upravlja&a.
Da bi se neka profesija formirala i unapre5ivala potrebno je da postoji
visoko kolska ustanova3 koja %e joj davati odre5ena "nanja i vetine3 inovirati i
osveavati postoje%a "nanja i ume%a3 okupljati je i artikulisati njen drutveni
"na&aj i ra"voj. Be" visoko kolske ustanove nema ni profesije. 7o pravilo vai
i "a menadment profesiju.
Menadment profesija je postala jedna od naj"na&ajniji)3 ali i
najsloeniji) profesija kojom se &ovek moe baviti. !na je poka"ala ni"
spe.ifi&nosti i karakteristika u odnosu na dru$e profesije.
arakteristike menadment profesije
Svaka profesija3 odnosno "anat se ra"likuje od svako$ i svi) ostali)
"anata i profesija. Svaki "anat ima ni" svojstava koja su karakteristi&na "a svaki
dru$i "anat3 odnosno profesiju. 7o se pre sve$a odnosi na nji)ovu
te)nolo$i&nost. Svaki "anat se obavlja na sebi svojstven na&in3 sa oru5ima koja
od$ovaraju samo tom3 ili manjoj $rupi isti) "anata. S)odno navedenom3 i
menadment je "anat3 odnosno profesija3 koja se sti&e na od$ovaraju%im
obra"ovnim institu.ijama. !n je "anat3 odnosno profesija3 kao i bilo koji dru$i
"anatD stolar3 bravar3 knji$ovo5a3 lekar3 ekonomista3 mu"i&ar3 slikar itd. :judi se
ovom profesijom bave .elo$ ivota3 kao to je to slu&aj i sa dru$im "anatlijama.
Menadment profesija je verovatno jedna odD najnaporniji)3 najsloeniji)3
najri"i&niji)3 ali i najprofitabilniji) "animanja kojim se &ovek moe baviti.
+aemo najverovatnije3 jer u menadmentu kao dinami&kom sistemu nita nije
kona&no3 ob"irom da ova profesija funk.ionie na prin.ipima sto)asti&nosti3
12*
odnosno E.rne kutije<3 a to "na&i da su mno$i pro.esi nepo"nati3 ili nepou"dani
i da se &esto mno$i od nji) mo$u pretpostaviti3 ali ne pou"dano3 ili
determini"mom postavljati.
1*
8apornost i sloenost ove profesije je u tome to ona upravlja ljudima3
kao najsloenijim elementom menadment sistema. 9spostavlja se da je rad sa
ljudima najtei3 jer su ljudi interesna bi%a i ponaaju se od slu&aja do slu&aja3
odnosno "avisno od svoji) interesa. !ni %e se ponaati u jednoj situa.iji3 kada
su u pitanju li&ni3 na dru$a&iji3 &esto i suprotan na&in kada su u pitanju opti3 ili
ne&iji dru$i interesi.
;adatak menadment profesije je da s)vati ovu osobinu &oveka3 jer je ona
utemeljena u .elokupnu filo"ofiju bi"nisa. 9nteres je snano ko)e"ivno tkivo
koje pove"uje ljude ra"li&iti) na.ija3 boje koe3 reli$ije3 obi&aja3 mentaliteta3 itd.
Be" interesa nema or$ani"a.ije3 a interes se najbolje reali"uje kro" or$ani"a.iju3
odnosno menadment kao efikasna alatka u upravljanju "ajedni&kim radom.
+od materijalni) resursa je situa.ija potpuno dru$a&ija. !vi elementi
menadment pro.esa funk.ioniu na prin.ipima determini"ma3 pri &emu se
nji)ovo ponaanje pro$ramira i sa velikim nivoom pou"danosti se moe
kontrolisati nji)ovo funk.ionisanje i ponaanje. ;ato je upravljanje te)ni&kim
funk.ijama daleko jednostavnije3 u odnosu na upravljanje ljudima.
Menadment je visoko ri"i&na profesija. 2 njoj postoji t"v. trostepeni
nivo ri"i&nosti3 i toD ri"ik po nosio.e menadment funk.ija i poslova3 ri"ik po
or$ani"a.ije kojima upravljaju i ri"ik po dravu. !vi ri"i.i su "apravo ri"i.i na
mikro3 me"o i makro nivou.
Menaderska profesija je ri"i&na pre sve$a "a nosio.e ovo$ "animanja.
!b"irom da se radi o napornoj i sloenoj profesiji3 ista je ri"i&na "a ivot
i "dravlje menadera. Cnali"e visoko ra"vijeni) "emalja poka"uju da menaderi
imaju najkra%e ivotni vek3 odnosno da se nala"e u $rupi najri"i&niji) profesija.
-ored to$a3 obavljanje menaderski) poslova3 proi"vodi profesionalna
oboljenja3 koja sve vie poprimaju karakteristike menaderski) bolesti. 2
pitanju suD bolest povieno$ krvno$ pritiska3 kardiovaskularne bolesti3 do
bolesti debljine koja je re"ultat slabo$ kretanja3 rada u "atvorenim prostorijama3
nepravilne i neredovne is)rane.
11
1*
! is.rpnim karakteristikama menadment profesije moe se vie videti u ,adovan 7omi% i dr.3
)enadment u modernom %iznisu3 BB!3 2**3 Beo$rad3 str.
11
Detaljnija obrada ovo$ pitanja i uka"ivanje na u"roke i posledi.e menadment profesije na nji)ovo
"dravlje i ivot3 dato je u knji"i prof. I. ,adosavljevi%3 )edicina menadmenta ili menadment medicine3
@dCom3 Beo$rad3 2**3 str.
121
Menaderska profesija je ri"i&na i "a samu or$ani"a.iju3 odnosno
kompaniju kojom menadment upravlja. !vde se poka"uje da ni u jednoj
profesiji ne postoji mo$u%nost da samo jedan postupak3 ili odluka dovede u
pitanje .elokupan rad veliko$ broja ljudi u duem vremenskom periodu3 kao to
je to slu&aj u menadment profesiji. Menaderi mo$u $odinama i de.enijama da
donose dobre odluke i obe"be5uju uspenost3 a da samo jedna3 uniti i poniti
sav du$o$odinji napor menadmenta i "aposleni) u nekoj or$ani"a.iji.
7o name%e potrebu da menadment donosi permanentne odluke i da se
kro" strate$ijske odluke &esto odlu&uje o Eivotu ili smrti kompanije<. !va
karakteristika bitno uti&e i na rad3 odnosno ona proi"vodi menaderski stres koji
nepovoljno uti&e na ivotni vek3 ali i "dravlje nosila.a menaderski) funk.ija.
,i"ik po dravu je evidentan3 jer jaka privreda ima jak poslovni
menadment3 koji je u stanju da proi"vodi efekte "a odravanje javni) i dru$i)
sistema3 odnosno dravu i njene or$ane i or$ani"a.ije. 2 suprotnom3 slaba
privreda ne omo$u%ava funk.ionisanje i drave. 8euspean menadment jedne
korpora.ije3 pa i manje or$ani"a.ije proi"vodi ni" Elomova< u privredi3 to je i
lo$i&no3 jer ni jedan u$ovorni ili poslovni odnos nije nikada o$rani&en na dve
strane3 ve% se multiplikuje na veliki broj u&esnika na doma%em3 a &esto i na
me5unarodnom nivou. ;ato je i drava &esto "ainteresovana da stvara "drav
privredni ambijent u kome %e menaderi stvarati efekte3 odnosno ri"ik "a
ostvarenje odre5eni) efekata smanjiti na to manju meru.
Menadment profesija je u isto vreme i jedna od najkontrover"niji)
profesija. 8jena kontrover"nost je ra"li&ita i moe se posmatrati sa ra"li&iti)
stanovita. 9pak3 dve kontrover"e "asluuju posebnu panju da budu obra5ene.
-rva se odnosi na nespornu &injeni.u da je menadment profesija jedna
od najsloeniji)3 najnaporniji)3 najri"i&niji)3 ali u isto vreme i profesija koju
svako eli. San mno$i) pojedina.a je da bude na &elu neke or$ani"a.ije3
odnosno "au"mu najvii tron u predu"e%u. 7o pravilo postoji od kada postoji
or$ani"a.ija i "ajedni&ki rad.
;bo$ to$a je i lo$i&no pitanje ta je to3 to i pored svi) navedeni)
karakteristika3 ovu profesiju &ini privla&nimU
Be" ob"ira na ra"li&itost od$ovora3 &ini se da je u biti &oveka da voli da
vlada nad dru$im ljudima. !vaj motiv i"$leda3 nadja&ava sve dru$e probleme
sa kojim se bavi menadment profesija3 pa i one koji su ve"ani "a duinu
ivotno$ i radno$ veka3 odnosno "dravlja3 kao dve najve%e vrednosti koje &ovek
moe imati. 7o "na&i Eda u svakom &oveku manje vie postoji u$ra5en
$eneti&ki kod vladanja nad dru$im ljudima. Da li %e on biti i koliko aktiviran3 to
"avisi od situa.ije i okolnosti. ;ato u svakom &oveku poten.ijalno postoji
122
mo$u%nost "a ra"vijanje diktatorski) osobina3 a da li %e do to$a do%i "avisi od
okolnosti.
Dru$a kontrover"a se odnosi na so.ijali"a.iju porodi.e i uopte odnos
prema potom.ima. -o"nato je da je &ovek kao ivo bi%e >poput ivotinja? jedino
spreman da se rtvuje "a svoje potomke. 2 menadment profesiji se ispostavlja
da se ova postavka dovodi u pitanje3 posebno u delu u kome menadment nema
milosti ni prema kome3 pa ni prema svojim potom.ima3 kada je u pitanju
nje$ova uspenost.
Delimi&an od$ovor na ovo pitanje se moe dobiti samo i" ire$ konteksta
filo"ofije bi"nisa i sutine kapital odnosa. Menadment funk.ionie na
prin.ipima profesionali"ma3 a ne ose%ajnosti. !n ima jasan "adatak3 a nje$ovu
uspenost o.enjuju vlasni.i. 8euspe) "na&i samoubistvo3 odnosno stvara uslove
"a i"radu Emrtva&ki) kov&e$a< i" koji) nema povratka i re)abilita.ije.
8avedene i dru$e karakteristike3 postaju predmet brojni) anali"a.
/injeni.a je da ni jedna karakteristika ne deluje ne"avisno3 ve% u spre"i sa
dru$im3 pri &emu postoje iterativni odnosi. ;ato je u menadment anali"i
neop)odno svaku karakteristiku anali"irati pojedina&no3 ali i na nivou .eline
nji)ovo$ delovanja3 kako bi se dolo do to objektivniji) karakteristika.
#.2.3. :enadment kao ve%tina
-ored to$a to je menadment nauka i profesija3 on je u isto vreme i
vetina. 7o "na&i da je vetina sastavni deo i nauke i profesije3 to jest kada
deluje nauka u isto vreme mora delovati i vetina3 to uka"uje da su ovo dve
strane isto$ problema.
2ka"ivanje da je menadment i vetina3 uka"uje na nje$ovu prakti&nost3
tj. sposobnost da se ste&ena nau&na "nanja i veto primene u praksi upravljanja i
stvaranja re"ultata3 odnosno posti"anja .iljeva. !na &esto postaje presudna i "a
menadment kao nauku3 jer ukoliko neto ne moe biti primenjeno3 ili se
"a)tevaju spe.ijali"ovane vetine "a primenu3 nauka trpi odre5ene kritike i
osporavanja3 kada je u pitanju uspenost ostvarivanja .iljeva.
-raksa menadmenta poka"uje da je veliki broj predu"etnika i menadera
stvorio velike imperije3 a da nije po"navao nauku o menadmentu. !ni su uspeli
jer su imali sposobnost da prepo"naju ansu i da je na adekvatan na&in i
iskoriste. 7o je bilo mo$u%e3 ne samo "bo$ $enijalnosti i intui.ije poslovni)
ljudi3 ve% i "bo$ mali) turbulen.ija3 odnosno promena koje su se deavale.
123
+ako su se promene dinami"irale3 intui.ija i sposobnost prepo"navanja ansi je
sve vie mar$inali"ovana3 a nauka dobijala na "na&aju. 6etina da se ste&eno
"nanje i" menadment nauke prakti&no opera.ionali"uje je dobilo na "na&aju i
ono %e i u budu%nosti biti sve "na&ajnije.
Menaderske vetine se prema +at"u mo$u podeliti u tri naj"na&ajnije
skupine3 i toD
12
te)ni&ke vetine3
vetine u op)o5enju sa ljudima3 i
kon.eptualne vetine.
7e)ni&ke vetine se odnose na sposobnost menadera da svoja stru&na3 ili
spe.ijalna "nanja primene u praksu reavanja opti) i spe.ifi&ni) problema
or$ani"a.ioni) sistema. !ve vetine su neop)odne pre sve$a niim
menaderima.
-od vetinama op)o5enja sa ljudima se podra"umeva sposobnost
menadera da uspeno komuni.iraju3 motiviu3 usmeravaju i podsti&u ljude na
to bolje kori%enje svoji) poten.ijala. !no se odnosi na rad sa ljudima i
pomo%u ljudi i &esto se na"ivaju so.ijalnim vetinama. -ojedini autori pojam
so.ijalni) vetina proiruju i naD interpersonalne3 komunika.ijske3 vetine
vo5enja dru$i)3 te)nike or$ani"a.ijsko$ ponaanja i kulture3 itd. !na
dominantno uti&u na uspenost svako$ pojedin.a3 odnosno menadera3 ali i
uspenost or$ani"a.ije i kao takve su neop)odne svim nivoima menadmenta.
+on.eptualne ili strate$ijske vetine uklju&uju sposobnost sa$ledavanja
budu%nosti i nei"vesnosti koje prete or$ani"a.iji3 ili povoljnosti koje treba
iskoristiti. !ve vetine se odnose i na sposobnost sa$ledavanja odnosa i
pove"anosti or$ani"a.ije i njene ue i ire okoline i &esto predstavljaju klju&nu
odredni.u u uspenom planiranju budu%nosti or$ani"a.ioni) sistema.
+on.eptualne vetine su neop)odne top3 odnosno strate$ijskom menadmentu.
!dnos i"me5u pojedini) nivoa menadmenta i potrebni) vetina koje
moraju imati3 moe se relativno jasno prika"ati na slede%oj sli.iD
13
12
,. +at"3 Skills of an effective administrator3 4arvard Business ,eviev3 8o 3 p 9*K1**
13
prema C. Samuelu3 Principles of modern management; 7unctions and Sistem3 CllMn and Ba.on3 Boston3
et.3 1919. p. 1#K1'
124
;akonitosti profesionali"a.ije menadmenta
9" navedeno$ se moe konstatovati slede%eD
to se ide dalje od vr)a prema dnu )ijerar)ijske piramide3 to se vie trae
te)ni&ka "nanja3 to "na&i da ona treba da budu najmanja u vr)u3 a
najve%a u uslovno re&eno dnu )ijerar)ijske piramide.
to se dalje ide od dna prema vr)u )ijerar)ijske piramide3 to se vie trae
kon.eptualna3 odnosno strate$ijska "nanja i vetine3 tako da ovi) "nanja i
vetina najmanje ima u dnu3 a najvie u vr)u )ijerar)ijske piramide.
"nanja i vetine rada sa ljudima podjednako trebaju na svim
or$ani"a.ionim nivoima3 to je i prirodno3 jer ta vetina ima
multiplikatorni uti.aj po dubini i irini or$ani"a.ije.
9maju%i u vidu navedeno3 ra"vijeni svet je odavno spo"nao "na&aj rada sa
ljudima. ;bo$ to$a se odravaju brojni seminari3 ku%ni trenin"i3 radioni.e na
kojima se treniraju menaderski nivoi "a sti.anje oni) vetina koje su im
najpotrebnije.
=.8. Te@no$o)#?no%t "en!7"ent profe%#&e
Menadment profesija spada u $rupu najsloeniji) "anata kojim se &ovek
moe baviti. 7aj "aklju&ak se i"vodi i" napora i od$ovornosti3 ali i anali"om
poslova i radni) "adataka kojima se menaderi bave. ;bo$ to$a se konstatuje da
Top
Sren&#
"en!7"ent
N#7#
"en!7"ent
Ve:t#ne r!! %!
$&<#"!
Kon*ept<!$ne
'e:t#ne
Te@n#?;e
'e:t#ne
12
i ovaj3 kao i bilo koji dru$i "anat ima svoje te)nike3 odnosno te)nolo$ije koje
mu daju sve elemente te)nolo$i&nosti.
7e)nolo$ija menadment profesije se sastoji i" ra"li&iti) fa"a
menadment pro.esa i ra"li&iti) funk.ija koje se odvijaju po odre5enoj
te)nolo$iji. 7ako se menadment pro.es sastoji i"D planiranja3 or$ani"ovanja3
vo5enja3 koordina.ije i kontrole3 dok se dru$a strana menadmenta odnosi na
funk.ionalna podru&ja3 kao to suD te)ni&ka3 komer.ijalna3 finansijska3
kadrovska i dru$e funk.ije. !vako ra&lanjen menadment pro.es i odre5ena
funk.ionalna podru&ja imaju dvostruku namenu3 i toD
da se menadment pro.es raspodeli na ve%i broj i"vrila.a3 koji svaki od
nji) ima svoje te)nike i te)nolo$ije3 odnosno fa"e u pro.esu rada.
svaki elemenat menadment pro.esa ima ra"li&it stepen sloenosti3 "a &ije
je obavljanje potrebno posebno "nanje3 vetine i sposobnosti.
8avedeni elementi menadment pro.esa3 kao i funk.ije3 name%u potrebe
da Ste)nolo"i S koji upravljaju pojedinim elementima ili funk.ijama imaju svoje
alate3 odnosno instrumente3 kao to je to slu&aj i u bilo kom dru$om "anatu.
7e)nolo$i&nost menadmenta uka"uje da se "a obavljanje poslova na
niim )ijerar)ijskim nivoima "a)tevaju manja menaderska "nanja i vetine3
dok je na najviem nivou3 odnosno top menadmentu potrebno da raspolae pre
sve$a sa "nanjima3 vetinama i sposobnostima i" menadmenta. 9maju%i u vidu
navedeno3 napredovanje stepeni.ama )ijerar)ijske piramide se odvija u
"avisnosti od sloenosti te)noloki) funk.ija. 7o se najbolje moe videti i"
postupka napredovanja "anatlija3 od e$rta3 preko kalfe3 odnosno majstora i
maestra3 kao vr)unski) profesionala.a u obavljanju odre5eni) poslova. S)odno
navedenom i u menadment profesiji postoje e$rti3 kalfe3 majstori i maestri.
7enden.ija i "akonitost od prvobitni) drutava do danas je da sve manje ima
e$rta3 a sve vie majstora i maestra. 2 budu%nosti %e se teko biti uspean3
ukoliko u menadment profesiji ne budu dominirali majstori i maestri3 to %e
biti predmet ra"matranja u narednim po$lavljima.
7e)nolo$i&nost menadment profesije name%e potrebu da se menaderi
koriste ra"ne alate i te)nike3 kojim bi pove%ali svoju mo%3 odnosno efikasnost i
efektivnost. 7enden.ija je da &ovek u svakoj novoj vremenskoj dimen"iji
i"ra5uje kvalitetnije oru5e i oruja. 7o pravilo vai i "a menadment.
6rsta alata i te)ni&ki) sredstava koje koriste menaderi %e "avisiti od
)ijerar)ijski) nivoa na kome se isti nala"e. 2koliko se radi o niim nivoima
)ijerar)ije3 koristi%e se vie oru5a te)ni&ko$ karaktera3 kao to suD pribor i alati3
maine3 ure5aji3 merni instrumenti3 re.epture i pro.edure3 normativi3 itd. 8a
12#
viim nivoima3 odnosno kod top menadera prisutno je kori%enje alata kao to
su planovi3 or$ani"a.ione eme3 pravilni.i "a stimulisanje3 motivisanje i
sank.ionisanje3 eme koordina.ije i interak.ije3 pravilnik3 pro.es i pro.edure
kontrole3 itd. 8a srednjem nivou3 koristi%e se priblino i te)ni&ki i menaderski
alati3 odnosno oni koje koriste top menaderi3 kao to na primer te)ni&ki
direktor ima plan proi"vodnje3 ili remonta.
2vo5enjem informati&ke te)nike i te)nolo$ije>kompjuteri i softveri?
pro.esi i pro.edure u pojedinim delovima3 ili na nivou sistema kao .eline su
moderni"ovane i u velikoj meri mar$inali"ovali3 odnosno eliminisali ivi rad.
Me5utim i dalje ostaju navedena pravila3 jer softveri koji se koriste na
strate$ijskom3 odnosno takti&kom i operativnom nivou %e se ra"likovati3 i
od$ovara%e predmetu obavljanja poslova3 s tim to se isti ne%e obavljati
manuelno3 ve% informati&kim te)nikama.
=.9. K$!%#f#;!*#&! "en!7er! po te@no$o:;o& o%po%o6$&eno%t#
Svaki "anat3 pa s)odno tome i menaderski3 "a)teva odre5enu
osposobljenost pojedina.a da obavljaju poslove upravljanja. 7o "nanja i vetine
predstavljaju te)noloke posebnosti koje imaju odre5eni) karakteristika.
Menaderska profesija se ra"likuje od dru$i) po sloenosti3 po vrsti poslova
kojim se bavi i po potrebi posebni) te)nolo$ija koje %e se primeniti u radu
menadera.
!snovni alat kojim se slui menadment su "nanje i vetine u obavljanju
poslova upravljanja. !va "nanja su uslovljena )ijerar)ijskim nivoom na kome
se pojedini menaderi nala"e. 6ii3 odnosno top menaderi moraju imati najvie
menaderski) "nanja3 a to su "nanja i"D menadmenta3 or$ani"a.ije3
informatike3 upravljanja parama3 kadrovima i vremenom3 te komunika.ija
ljudima3 upravljanje me5uljudskim odnosima3 itd. 8a srednjim nivoima su
potrebna "nanja podjednaka "nanja i vetina i" menadment profesije i te)ni&ka
"nanja3 dok se na najniem nivou menadmenta3 "a)tevaju pre sve$a te)ni&ka
"nanja.
9sta je situa.ija i sa funk.ionalnim podru&jima. Svaka funk.ija ima svoju
te)nolo$iju rada3 a njeni nosio.i moraju imati "nanja i vetine "a obe"be5enje
nji)ove uspenosti. ;nanja i vetine su ra"novrsni3 to "a)teva nji)ovo
uskla5ivanje3 ili nadopunjavanje3 kako bi se uspenost funk.ija posmatrala na
nivou .eline sistema.
12'
7ako te)ni&ki menaderi moraju imati "nanja i" sfere te)nika i
te)nolo$ija3 odnosno or$ani"ovanja pro.esa proi"vodnje i pruanja uslu$a. 2
nje$ovoj je nadlenosti da pripremi i or$ani"uje pro.es proi"vodnje u pruanje
uslu$a3 da i"abere od$ovaraju%u te)nolo$iju i definie pro.es3 da obe"bedi
kvalitet proi"voda ili uslu$e3 da upravlja trokovima proi"vodnje3 motivie
ljude3 meri nji)ove u&inke3 obe"be5uje primenu te)ni&ko )i$ijenske "atite3 itd.
Da bi navedene poslove uspeno i"vravao3 te)ni&ki menader se mora
sluiti svojim alatima3 a to suD te)ni&ko te)noloke karte3 eme rasporeda
maina i nji)ova pove"anost3 te)ni&ke knjii.e i kartoni3 te)ni&ko te)noloke
pro.edure3 te)noloki pro.esi3 standardi3 normativi3 uputstva "a rad3 itd.
Menadment komer.ijalne funk.ije mora posedovati "nanja i" sfere
pre$ovaranja3 nabavke3 prodaje i upravljanja "ali)ama. 9ako je ova
te)nolo$i&nost ra"novrsna i ra"li&ito di"ajnirana3 ipak navedeni poslovi
diktiraju da komer.ijalni rukovodio.i moraju imati ekonomska "nanja i vetine
"a upravljanje robnim tokovima u or$ani"a.ijama.
+omer.ijalni direktor se koristi svojim alatima i instrumentima rada. 8a
raspola$anju su muD uputstva "a pre$ovaranje i u$ovaranje3 adresar dobavlja&a i
kupa.a3 planovi nabavki i prodaje3 pro.edure u istraivanju trita3 i"boru
dobavlja&a3 odre5ivanju asortimana sirovina i materijala3 odnosno robe u
tr$ovinskim sistemima3 uputstva "a definisanje minimalni) "ali)a sirovina i
materijala3 odnosno robe3
Ainansijski menader je ekspert "a upravljanje finansijama i investi.ijama
u or$ani"a.ijama. !n obavlja jedan se$ment u te)nolokom ni"u menadment
pro.esa i "bo$ to$a su mu potrebna finansijsko ekonomska "nanja. 7o suD
pribavljanje para na vreme i uskla5ivanje vremena priliva i odliva para3
upravljanje finansijskim tokovima3 planiranje ula$anja u proirenje materijalne
osnove rada3 re&ju3 finansijski menader upravlja imovinom i budetom
or$ani"a.ije.
Ainansijski menader u obavljanju svoji) funk.ionalni) poslova se koristi
finansijskim alatima i instrumentima3 kao to suD budet3 ili bi"nis plan
kompanije3 finansijski i"vetaji kao to suD bilans stanja i bilans uspe)a3 sa
aneksima3 "aklju&ni list3 popisne liste3 stopa profitabilnosti3 stopa "aduenosti
>finansijski leverid?3 pro.edure "a dobijanje kredita ili plasmane3 itd.
2 or$ani"a.ijama postoje i dru$i menaderi koji se tako5e bave vanim
poslovima3 kao to suD kvalitet3 inova.ije3 ra"voj3 i dr. !ve funk.ije mo$u biti
samostalne3 ili u sastavu osnovni) funk.ija. !ve3 kao i pret)odne funk.ije imaju
svoj delokru$ poslova koje obavljaju3 a "a koje su tako5e potrebna
od$ovaraju%a "nanja. !vi funk.ionalni spe.ijalisti "a upravljanje tako5e imaju
121
svoje alate i te)nolo$iju rada. 8a primer3 funk.ionalni spe.ijalista "a kvalitet se
slui pro.edurama i standardima "a utvr5ivanje sistema kvaliteta standarda 9S!
9***3 9**23 9*14 i 9*113 pro.edure "a testiranje sistema3 te postupak "a
eventualno odu"imanje sertifikata navedeni) standarda.
8avedeno uka"uje da je menadment profesija i "anat kao i svaki dru$i i
da se tim poslom moraju baviti "anatlije koje raspolau menaderskim "nanjima
i sposobnostima3 odnosno koji imaju kompetentnost. S-ola"ite istraivanja i
odre5enje kompeten.ije3 kao temeljne karakteristike osobe3 koja re"ultira u
uspenim ili superiornom obavljanju poslovaS 7o moe biti osobina li&nosti3
motiv posti"anja .iljeva3 struktura "nanja3 vetine3 itd.
14
!vo sa"nanje je
"na&ajno3 jer ono stvara branu da se poslovima upravljanja moe baviti svako3
odnosno oni koji nisu kompetentni "a taj posao. 8je$ova efikasnost je
uslovljena nivoom raspoloivo$ "nanja i efikasne primene te)nikama i alatima
koji mu stoje na raspola$anju.
=.=. Inter#%*#p$#n!rno%t te@no$o)#&e # te@n#;e "en!7"ent!
-ove%ana sloenost poslovanja or$ani"a.ija3 nametala je potrebu
uvo5enja sve sloeniji) te)noloki) sistema3 ali i novi) or$ani"a.ioni) formi.
Da bi se mo$lo od$ovoriti na navedene promene3 moralo se usavravati i
rukovo5enje3 odnosno menadment. !n je "a)tevao sve ve%a "nanja3 vetine i
sposobnosti. 7ako je menadment proao svoj ra"vojni put od
multidis.iplinarne3 ka interdis.iplinarnoj nau.i3 to "a)teva neto ire
obra"loenje.
#.#.1. arakteristike menadmenta kao multidisciplinarne nauke
9ako je usmeravanje ljudi jedna od najstariji) aktivnosti kojom se &ovek
po&eo baviti3 menadment nauka je nastala u kapitali"mu3 odnosno u
industrijskoj revolu.iji. 7ada se po prvi put u ljudskoj istoriji javio viak
ponude proi"voda u odnosu na tranju3 jer su uvedene maine koje su bile
efikasnije od ljudsko$ rada. 2 takvim okolnostima3 kao to je konstatovano u
pret)odnim po$lavljima3 se "aotrio problem plasmana do te mere da je
14
9straivanje kompeten.ije menadera je relativno dobro sproveo ,. BoMatsis na primeru 2*** menadera
sa ra"li&iti) )ijerar)ijski) nivoa i" 12 veliki) svetski) kompanija. 6ie o samom istraivanju i "aklju&aka
do koji) se dolo moe se videti uD D. 7arrin$ton3 Personnel )anagement; A ne< approach3 2+3 -renti.e
4all 9nternational3 1999. pK4*1K41*
129
klasi&an obra"a. formiranje prodajne .ene >-CV C+ W D?3 bio "amenjen novim
obras.em3 u kome se dobiti ostvarivala i" ra"like prodajne i .ene kotanja >DV
-CKC+?. 7ada je nastala potreba da se trokovi3 odnosno .ena kotanja
smanjuje i da "a)valjuju%i tom smanjenju se ostvaruje ve%a dobit. 2slov da bi
se to desilo je bio u uvo5enju profesionala.a koji su bili stru&ni da uspeno
upravljaju or$ani"a.ijama i da kro" smanjenje .ene kotanja i pove%anje
kvaliteta3 obe"bede novi .iklus poslovanja.
2 industrijskoj revolu.iji problem rukovo5enja po&inje da se i"u&ava u
okviru dru$i) delatnosti3 a pre sve$a kao elemenat or$ani"ovanja i upravljanja
proi"vodnjom i to onaj elemenat koji se odnosi na rukovo5enje proi"vodnim
tokovima i pro.esima3 te uskla5ivanjem sa i"vrio.ima koji su direktno
proi"vodili industrijski proi"vod. -oka"alo se da je to i"u&avanje koristilo
pove%anju efikasnosti ne samo rukovo5enja3 ve% i i"vrne funk.ije3 odnosno
.elokupno$ poslovanja.
6remenom se menadment uvodi u dru$e nauke3 a u okviru iste3 u
industrijsku ekonomiku. Cilj je bio da se kro" ekonomiku kao nauku koja se
bavi ra.ionalnom upotrebom o$rani&eni) resursa3 detaljnije obra5uje i
rukovo5enje ili administrativna funk.ija3 koja je do tada bila "apostavljana3 ili
mar$inali"ovana. 7ada se javljaju i prvi teoreti&ari or$ani"a.ije3 me5u njima 4.
Aajol. A. 7ejlor3 @merson3 i dru$i koji su na"vani tvor.ima nau&ne or$ani"a.ije
rada. !ni su nastojali da i"na5u najefikasniji model di"ajniranja or$ani"a.ija.
7ako se pored ekonomike3 odnosno industrijske ekonomike3 rukovo5enje
po&elo obra5ivati i u nau.i o or$ani"a.iji3 so.iolo$iji3 vojnim naukama3 itd.
;astupljenost rukovo5enja u dru$im naukama je dosti$lo takav nivo3 da
skoro nije postojala ni jedna nauka3 koja se manje vie nije bavila
rukovo5enjem sa stanovita svoje nau&ne opredeljenosti. 7ako se u okviru
so.iolo$ije i"u&avao odnos formalne i neformalne or$ani"a.ije3 odnosno
formalni) i neformalni) lidera3 u okviru vojni) nauka pro.es vo5enja i
navo5enja projektila3 ili rukovo5enje oruanim $rupa.ijama3 u te)ni&kom
inenjerstvu upravljanje projektima3 u politi&kim naukama na&in or$ani"ovanja
drutava i upravljanja3 itd.
,e&ju3 menadment nauka je bila ra"asuta i obra5ivana
multidis.iplinarno u brojnim dru$im naukama. 9pak rukovo5enje3 odnosno
menadment je najvie obra5ivan u okviru or$ani"a.ije kao nauke3 tako da su
or$ani"a.ija i rukovo5enje &esto smatrani kao sinonimi3 a u nau.i su kole
or$ani"a.ije dobijale na"iv kole menadmenta.
13*
2 okviru nauke o ekonomi.i i or$ani"a.iji su posebno i"u&avane funk.ije
upravljanja3 rukovo5enja i i"vravanja.
1
7reba ra"umeti ovu ve"u3 jer se
teoreti&ari or$ani"a.ije i danas smatraju tvor.ima moderne teorije
menadmenta3 to "na&i da su or$ani"a.ija i menadment toliko me5usobno
pove"ani3 da i) je nemo$u%e odvojeno posmatrati. !va ve"a %e "asi$urno biti i
u budu%nosti3 to je i lo$i&no3 jer %e jedan od najve%i) problema menadmenta
biti3 kako najbolje upotrebiti resurse or$ani"a.ije u promenljivoj okolini. Dakle
optimalna kombina.ija resursa i nji)ova najbolja upotreba3 jedan je od najve%i)
problema sa kojim se suo&ava moderan menadment. Sa pove%anjem sloenosti
or$ani"a.ije3 ti problemi postaju jo i tei.
1#

!pta karakteristika multidis.iplinarno$ pristupa je difu"ija3 odnosno
ra"asutost menadmenta kro" dru$e nauke3 a pre sve$a kro" ekonomiku i
or$ani"a.iju. 7ime je ovaj problem par.ijalno ra"matran3 a &esto je tretiran kao
sporedan3 jer svaka nauka ima svoj predmet i osnovnu nit obrade i formulisanje
"akonitosti. Menadment je obra5ivan u okviru3 odnosno u okrilju nauke u
kojoj se naao. -rimera radi3 ukoliko se radilo o ekonomi.i3 rukovo5enje je
obra5ivano sa stanovita ekonomske dimen"ije3 odnosno kako rukovo5enje
u&initi efikasnijim i efektivnijim. Me5utim3 poka"uje se da rukovo5enje ima i
dru$e dimen"ije3 a pre sve$a so.ijalnu3 pravnu3 te)ni&ku3 eti&ku3 itd. koje ostaju
po strani3 ili su mar$inalno obra5ene. 7o je bitno uti.alo na problem uspeno$
dija$nosti.iranja3 ali i reavanja problema koji su se pojavljivali u ovoj3 ali i u
dru$im funk.ijama i delovima or$ani"a.ije. Da bi se pove%ala efikasnost
menadmenta3 i"la" je na5en u transforma.iji menadmenta i"
multidis.iplinarne u interdis.iplinarnu nauku.
#.#.2. 0spostavljanje menadmenta kao interdisciplinarne nauke
9maju%i u vidu pret)odno3 a ob"irom da par.ijalni pristupi u
menadmentu nisu mo$li da od$ovore na sloenost i nove i"a"ove koji su se
permanentno usloavali3 javlja se potreba "a interdis.iplinarnim
1'
pristupom u
menadment nau.i i profesiji.
1
7o se moe videti u udbeni.ima i &asopisima krajem e"deseti) $odina prolo$ veka3 pa i udbeni.ima
koji su postojali na @konomskom fakultetu u Beo$radu. 6ideti udbenik I. +osti%a3 'konomika i
organizacija preduze.a3 SC3 Beo$rad3 19'*.
1#
Jire o navedenomD S. C. Cappelbaum3 5he strategic management2 model; A prescription for the 9'2
*nternational of the pu%lic sector3 Mana$ement 8o 13 1991. p. 41
1'
ovaj pojam "na&i da se neka pojava ili stanje i"u&ava sa stanovita vie nauka ili nau&ni) $rana. S)odno
navedenom3 ovde se pola"i od i"u&avanja menadmenta u" pomo% dru$i) nauka
131
7aj pristup podra"umeva stvaranje nauke i profesije o upravljanju
"ajedni&kim radom i poslovanjem or$ani"a.ija3 odnosno menadmenta kao
inte$ralne nau&ne dis.ipline3 koja %e imati svoj predmet i metodolo$iju
utvr5ivanja nau&ni) "akonitosti u upravljanju or$ani"a.ioni) sistema svi) vrsta3
vlasni&ki) oblika3 veli&ine3 itd.
7ime je nastao i novi kvalitet u menadment nau.i. ,anije ra"asute i
disper"ovane prin.ipe i metode menadmenta koji su se i"u&avali kao par.ijalni
i sporedni u pojedinim naukama3 se u novom kvalitetu inte$riu3 to stvara
siner$etske efekte koji dodatno pospeuju ra"voj menadmenta3 ali je u stanju
da na daleko viem nivou uspenosti reava probleme upravljanja
or$ani"a.ijama. 7ako je nastala opta nauka o menadmentu3 a kasnije i
strateki menadment koji koristi posebne kon.eptualne okvire3 sadraje i
anali"e "a upravljanje or$ani"a.ijom na najviem nivou.
11
2niver"alnost opte nauke o menadmentu se o$leda u tome3 to je ona
formulisala opte prin.ipe i "akonitosti upravljanja or$ani"a.ionim sistemima.
!na je predstavljala temelj "a profilisanje menadment profesije kao
univer"alne profesije koja je uspeno mo$la da reava probleme upravljanja
ra"li&iti) or$ani"a.ija3 od a$rarni) i industrijski) do bolni.a3 po"orita3
obra"ovni) institu.ija3 )umanitarni) or$ani"a.ija3 itd. 7o je mo$u%e jer se u
svim or$ani"a.ionim sistemimaD planira3 or$ani"uje3 vode poslovi3 koordinira i
kontroliu elementi menadment pro.esa i pojedini) funk.ionalni) oblasti.
9nterdis.iplinarnost u nau.i o menadmentu i profesiji je u osnovi
promenilo svet i predstavlja svojevrsnu revolu.iju koja je sli&na dananjoj
elektronskoj revolu.iji. 2 ve"i to$a3 -. Dru.ker isti&eD SMenadment je sam po
sebi "na&ajna inova.ija. !n je delotvorno unapredio prirodu poslovanja
poslednji) sto $odina. 2 tom periodu3 revolu.ionarno mesto pripada
menaderskoj revolu.iji. !na je na isti na&in3 kao i automobil3 ili
telekomunika.ija promenila na&in ivota u .elom svetu. !na je proi"vela3 kao i
svaka revolu.ija3 mnotvo ra"li&iti) ljudi3 ideja i okolnostiS.
19
9nte$risana i profilisana menadment nauka se sada osvetljava sa svi)
strana3 kori%enjem brojni) dru$i) nauka. Dru$e nauke ovde imaju onu ulo$u3
koju je menadment imao u ekonomi.i3 or$ani"a.iji3 so.iolo$iji3 objanjavaju%i
predmet nji)ove nau&ne oblasti u sferi rukovo5enja. 7ime se i problemi
upravljanja sa$ledavaju inte$ralno u" kori%enje dru$i) relevantni) nauka3 to
stvara uslove da isti budu i to kvalitetnije reeni.
11
JireD ,. 7odosijevi%3 Konceptualni okviri i analize stratekog menadmenta3 SO8K!,(.3 A!83 Beo$rad
K ;latibor3 maj 1994
19
8avedeno premaD ,. :essem3 1lo%al menadment principles3 -renti.e 4all3 8eN Oork3 1919. p. '3
132
2 interdis.iplinarnom pristupu3 menadment uspostavlja u"ajamne
odnose saD ekonomikom3 pravom3 so.iolo$ijom3 matemati&ko statisti&kim
naukama i te)nikama3 prirodnim naukama >fi"ika3 biolo$ija3 medi.ina3
antropolo$ija?3 itd. Skoro da ne postoji nauka koju manje vie ne koristi
savremena menadment nauka.
2 povratnoj spre"i i menadment nauka je u stanju da u&estvuje i
doprinese reavanju problema dru$i) nauka. 7o je i prirodno3 jer je nemo$u%e
da bilo koja nauka bude inokosna i nepove"ana sa dru$im naukama.
Me5utim3 krajem prolo$ milenijuma3 utvr5eno je da i pored svoje
univer"alnosti3 interdis.iplinarna opta nauke o menadmentu3 nije u stanju da
uspeno reava probleme ra"li&iti) or$ani"a.ioni) sistema. 7ada se i javila
potreba "a nastanak spe.ijali"ovani) menadmenata3 jer je utvr5eno da i pored
opti)3 univer"alni) prin.ipa koji vae "a upravljanje svakom or$ani"a.ijom3
postoje i spe.ifi&ni prin.ipi koji se odnose na upravljanje samo konkretne
or$ani"a.ije ili oblasti. -rimera radi3 upravljanje jednom ele"arom je u nekim
pravilima sli&no upravljanju nekim uslunim sistemom >tr$ovinskim3
bankarskim? jer se svuda planira3 motivie3 kontrolie3 itd. Me5utim3 sve ve%a
turbulentnost name%e potrebe da se "a ra"li&ite oblasti formuliu posebne3
$ranske nauke o menadmentu3 jer se ispostavlja da proi"vodni3 usluni ili dru$i
sistemi imaju i brojne spe.ifi&nosti u svom radu.
7ako su nastaliD industrijski menadment koji se bavi problemima
upravljanja industrijskim sistemima3 a$rarni3 tr$ovinski3 )otelijerski3
"dravstveni3 menadment kulture3 javne uprave3 medija3 itd. koji se bave
konkretnim delatnostima i or$ani"a.ijama. 8avedeni >$ranski? menadmenti su
"adrali svoju interdis.iplinarnost3 pri &emu koriste sa"nanja pre sve$a opte
nauke o menadmentu3 ali i spe.ijali"ovane nauke. 7ako na primer3 tr$ovinski
menadment je oslonjen na nauku o optem menadmentu3 ekonomiku
tr$ovine3 informa.ione sisteme u tr$ovini3 marketin$3 ra&unovodstvo u tr$ovini3
psi)olo$ija potroa&a3 itd. ;a)valjuju%i navedenim naukama3 menadment
tr$ovine formulie svoje nau&ne "akonitosti koje se odnose na uspeno
upravljanje tr$ovinskim poslovnim sistemima. Sli&na je situa.ija i u dru$im
$ranskim naukama o menadmentu.
-ro.es spe.ijali"a.ije i subspe.ijali"a.ije3 po pitanju menadmenta3 nije
kona&an. Menadment nauka se dalje subspe.ijali"ira "a pojedine podsisteme
$ranski) sistema. 7ako se menadment tr$ovine dalje diversifikuje na
menadment maloprodaje3 veleprodaje3 an$rodetaljisti&ko$ sektora3 odnosno
menadment robnim ku%ama3 supermarketima3 tr$ovinskim .entrima3 9nternet
tr$ovinama3 itd.
133
8a poslovnim koledima u svetu3 evidentno je da postoji dalje
klasifika.ija smerovi "a kolovanje menadera3 i toD "a upravljanje robnim
ku%ama3 u okviru koji) postoje usmerenja "a upravljanje robnim ku%ama u
urbanim i ruralnim .elinama3 odnosno upravljanje velikim modernim robnim
ku%ama u .entru $rada3 ili robnim ku%ama nie te)ni&ke opremljenosti3 itd.
9" navedeno$ se moe videti evolutivni ra"voj menadment nauke i
menadment profesije3 odnosno kako je menadment i" multidis.iplinarne3
preao u interdis.iplinarnu nauku i kakav je uti.aj jedne i dru$e nauke.
8avedene promene u menadment nau.i nisu bile same sebe .ilj3 ve% su to
od$ovori na novo nastale situa.ije i probleme koji su se usloavali3 a "a &ije je
reavanje potrebno donositi br"e i kvalitetne upravlja&ke odluke.
=.-. Spe*#&!$n! #eo$o)#&!B o6<?!'!n&e # tren#r!n&e "en!7er!
Menadment profesija je pra%ena ideolo$ijom bi"nisa. !va ideolo$ija
podra"umeva da u menadmentu ne sme biti ideoloke3 odnosno politikanske
ideolo$ije. 7o "na&i da je osnovno ko)e"ivno tkivo koje pove"uje3 odnosno
inte$rie menadere i "aposlene3 odnosno menadment sa dru$im
konstituentima i" okruenja >ak.ionariKvlasni.i3 dobavlja&i3 kup.i3 drava3 itd?
interes. -o"nato je da se interes najbolje ostvaruje kro" or$ani"a.iju3 to "na&i
da or$ani"a.iju treba s)vatiti kao instrument "a ostvarenje to ve%e$ interesa.
S)odno navedenom3 or$ani"a.ija i menadment ne predstavljaju tvorevinu
putem koje se ostvaruju politi&ko partijski3 odnosno ideoloki3 ve% ekonomski
interesi. 7o "na&i da je ideolo$ija menadment profesije ideolo$ija bi"nisa i
interesa3 to praksa ra"vijeni) trini) "emalja sveta to i potvr5uje.
Bi"nis ideolo$ija je doivela takav nivo da je prela u indoktrina.iju. !na
po&inje jo u prvim $odinama studija na visokim poslovnim kolama. Sve je
podre5eno kako to uspenije ostvariti ekonomsku dimen"iju3 kao najvaniju u
svakoj or$ani"a.iji i moe se osetiti na svakom koraku. -rimera radi3 sama
anali"a pro$rama kolovanja budu%i) menadera jasno poka"uje koja "nanja oni
sti&u. +ro" supo"i.ije3 odnosno pretpostavke u anali"ama i studijama slu&ajeva3
vidi se tako5e da u reavanju budu%i) problema dominiraju ekonomski
problemi. !ni su u isto vreme i najsloeniji3 kako "a nji)ovo sa$ledavanje3
odnosno dija$nosti.iranje3 tako i "a donoenje odluka kojima %e se ekonomska
dimen"ija poboljavati i ra"vijati.
S dru$e strane politikanska ideolo$ija3 kakva je postojala i danas u velikoj
meri postoji u menadment profesiji "emalja u tran"i.iji3 uklju&uju%i i Srbiju3
134
"apostavlja interes i &esto smatra or$ani"a.ije kao sisteme putem koji) se mo$u
ostvariti interesi odre5ene politike partije3 dok su interesi or$ani"a.ije
sekundarni3 pa i potpuno "apostavljeni. 7akav pristup nanosi velike tete
or$ani"a.ijama3 ali i tran"i.ionim drutvima3 jer svako "apostavljanje interesa
or$ani"a.ije dovodi u pitanje ostvarenje njeni)3 ali i vii) interesa.
-ove%anje uspenosti menadmenta je u direktnoj pove"anosti sa
obra"ovanjem3 obu&avanjem i trenin"ima. -oka"uje se da obra"ovaniji i
menaderi koji stalno osveavaju "nanja i" sfere upravljanja i or$ani"ovanja3
ostvaruju bolje re"ultate3 u odnosu na neobra"ovane i one koji upravljaju na
osnovu proli)3 &esto i "astareli) "nanja. +ro" permanentno obu&avanje i
treniranje3 menadment moe na najbolji na&in da odri konkurentsku prednost.
!tuda i pro.ena da u SCDKu vie od 'R poslovni) i dru$i) or$ani"a.ija
provodi neki oblik obra"ovanja menadera3 a sli&no je i sa dru$im ra"vijenim
trinim "emljama sveta.
9*
;bo$ to$a je prirodno da se ra"voj or$ani"a.ije velikim delom odnosi na
obra"ovanje i ra"vijanje menadera. 7ako se dola"i do nesporno$ stava da
Sra"voj menadmenta vie nije pro.es ra"vijanja male skupine SnaslednikaS top
menadera3 ve% je postao pro.es i"$radnje konkurentske prednosti.
91
-raksa ra"vijeni) trini) "emalja poka"uje da pro.esu obra"ovanja
menadera i dru$i) rukovode%i) struktura3 odnosno svi) "aposleni)3 "apo&inje
sa$ledavanje potrebe "a obra"ovanjem i uka"ivanjem na "na&aj sti.anja novi)
"nanja i vetina na ukupnu uspenost or$ani"a.ioni) sistema.
8akon navedeno$3 utvr5uje se dinamika obu&avanja pojedini) struktura
sa pre.i"iranjem koje vrste menadera treba obu&iti i u kom trajanju3 obli.i3
odnosno metodi obu&avanja3 itd. 9 obe"be5enje finansijski) sredstava. 7ako
definisana pitanja se formali"uju kro" +orpora.ijski plan obra"ovanja
"aposleni) i dele$ira kadrovskim strukturama da $a dalje opera.ionali"uju.
-rema planu obra"ovanja Motorole3 predvi5eno je da svaki "aposleni mora u
toku $odine da provede najmanje R radno$ vremena na obra"ovanju3 odnosno
obu.i3 "a inenjere je to vreme pove%ano "a duplo kako bi odrali to "nanje na
nivou novodiplomirani)3 a 2*K2R ukoliko ele "adrati jednaku vrednost "a
poslodav.e i drutvo. ;a menadere3 je planirano da u toku $odine potroe
najmanje 2*R radno$ vremena u sopstveno obra"ovanje3 kako bi se spre&ilo
"astarevanje3 a ukoliko se eli biti bolji3 onda jo toliko vremena. 9" navedeno$
9*
6ie o ovom pitanjuD D. S.)ult"3 and et.3 Ps=chhholog= and *ndustr= 5oda=3 4t). ed.3 8eN Oork3
Ma.Milan3 199#3 p 22K22#
91
C. 6i.era and et.3 ':ecutive &evelopment in )ajor 9orporations; A ten =ear Stud=3 Lournal of
Mana$ement Development3 13. *1. 19943 p. 4K2*
13
se moe konstatovati da %e menaderi ve% danas vie vremena provode u
obra"ovanju3 odnosno sti.anju "nanja3 ne$o u radu na svojim radnim mestima.
92
!bu&avanje moe biti i"vedeno na ra"li&ite na&ine3 na ra"li&itim mestima
i u ra"li&itim vremenskim trajanjima. 2 praksi postoji podela naD metode
obra"ovanja na poslu i metode obra"ovanja van posla.
Metode obra"ovanja na poslu se or$ani"uju kod novo"aposleni)
menadera3 bilo da se pojedina. prvi put po&inje baviti poslom upravljanja3 ili
je taj posao obavljao u nekoj ranijoj or$ani"a.iji3 a .ilj je da se novoprimljeni
menader upo"na sa kulturom3 te)nikama i te)nolo$ijama komuni.iranja sa
"aposlenima3 potroa&ima3 itd.?. !va metoda se primenjuje i kod menadera pri
uvo5enju nove te)nolo$ije3 pri promeni radni) postupaka3 pro.edura i
standarda3 pri premetaju i unapre5enju na nova mesta na )ijerar)ijskoj lestvi.i3
itd. !vom na&inu preferiraju japanske or$ani"a.ije.
!d metoda obu&avanja koje se primenjuju na poslu u primeni suD metoda
individualni) instruk.ija3 stru&na praksa3 pripravni&ki sta3 rota.ija posla3
mentorstvo3 studentska praksa.
93
Metode obra"ovanja i"van posla obu)vatajuD predavanja3 audiovi"uelne
metode3 pro$ramirano u&enje3 interaktivni video3 konferen.ije i rasprave3
simula.ije3 metode slu&ajeva3 i ostale metode u koje se ubrajajuD i$ranje ulo$e3
poslovne i$re3 trenin"i3 itd. Svaka od navedeni) metoda3 kao i u pret)odnom
stavu ima svoju primenu.
+oja %e metoda obu&avanja biti primenjena "avisi od obra"ovno$
pro$rama3 nje$ovi) .iljeva3 nivoa sa ko$ dola"e menaderi >top menaderi3
srednji3 nii?. +lju&no pitanje u i"boru od$ovaraju%e metode je ta se treba
nau&iti3 ili odu&iti3 "bo$ &e$a su predvi5eni i odre5eni kriterijumi koje mora da
"adovolji metoda da bi bila pri)va%ena. -raksa poka"uje da najpri)vatljivija
metoda mora da "adovolji slede%e kriterijume3 i toD
da stimulie pola"nike na poboljanju svoje uspenosti3
da omo$u%i aktivno u&e%e3
da jasno uka"uje i prika"uje "nanje3 vetine i te)nike kojima se pove%ava
uspenost ili nad$radnju postoje%i)3
stvoriti uslove i mo$u%nosti "a vebanje3
92
+. +elllM3 )otorola2 5raining for the )illennium3 Business Peek3 Mar.)3 1994. p. 11K1#1
93
! karakteristikama svake metode moe se vie videti u relevantnoj menadment literaturi3 ali se ovde
samo navode metode3 kao evolutivni ra"voj i unapre5enje menadment profesije. 2 tom smislu relativno
dobar prika" navedeni) karakteristika moe se videti u M. (ome" i dru$i3 )anaging 3uman Resources3
@n$ledNood Cliffs3 8j3 -renti.e 4all3 199. p. 3**
13#
nau&iti pola"nike da primene ste&eno "nanje3 vetine i sposobnosti u
praksi3
raspola$ati povratnom informa.ijom o uspenosti tokom obu&avanja.
Svaki od navedeni) metoda ima svoju primenu3 odnosno podru&je u kome
poka"uje najbolje re"ultate. 7ako na primer3 istraivanja poka"uju da je "a
sti.anje "nanja najefikasnija metoda pro$ramirane instruk.ije3 "atim studije
slu&aja i panel diskusije. ;a menjanje stavova je najpri)vatljiviji trenin$3 a
potom i$ranje ulo$e3 odnosno panel diskusija. ;a sti.anje vetine reavanja
problema3 na prvom mestu je anali"a slu&aja3 na dru$om mestu poslovne i$re3 a
na tre%em mestu i$ranje ulo$e. 2 sti.anju interpersonalni) vetina prvo mesto
"au"ima trenin$3 potom i$ranje ulo$e i na tre%em mestu konferen.ijske
diskusije.
Be" ob"ira na navedeno3 istraivanja poka"uju da se u praksi obuke
menadera3 najvie koriste trenin"i koji se odvijaju na poslu >on t)e job
trenin$?. 8a ove trenin$e se i"dvaja oko *R3 od ukupni) finansijski) sredstava
koji se i"dvoje "a obra"ovanje i obu&avanje menadmenta.
Dakle3 nije dovoljno samo obaviti obu&avanje3 ve% se mora i"na%i najbolji
na&in da ista proi"vede i najbolji re"ultat. 6eliki korporativni sistemi su
opremljeni poslovnim objektima na atraktivnim mestima >planine3 reke3 je"era?
u kojima se i"vodi obuka i u kojima se ostvaruju najbolji re"ultati.
=.A. M!&%tor%t'o < "en!7"ent profe%#&#
Mali broj ljudi u kompanijama pri)vata potrebu "a preispitivanjem
korpora.ijske filo"ofije poslovanja. 7o se naro&ito ne deava kada kompaniji
ide dobro3 kada se ostvaruju re"ultati i kada manje vie ne postoje problemi sa
plasmanom proi"voda ili uslu$a na tritu. 2 takvim situa.ijama3 kompanije
"apostavljaju i potrebu "a or$ani"a.ijskim u&enjem3 &ime se sti&u uslovi i "a
sta$na.iju3 pa i nestanak or$ani"a.ija.
-raksa poka"uje da menaderi moraju permanentno da redefiniu svoju
filo"ofiju poslovanja. !ni moraju da naputaju staru do$mu i obras.e
planiranja3 or$ani"ovanja3 motivisanja i kontrole i da pri)vate nove paradi$me.
2koliko eli uspenost i opstanak3 menadment mora u svakoj novoj
vremenskoj dimen"iji da daje nove od$ovore na stara pitanja3 ali i da postavlja
nova pitanja3 kako bi se dobili novi od$ovori.
13'
Majstorstvo je fra"a koja se &esto koristi u poslovnom3 ali i obi&nom
ivotu. !na postoji i u menadmentu i u direktnoj je ve"i sa u&enjem3 kako na
li&nom3 tako i na korpora.ijskom nivou. Menaderi sa visokim nivoom li&no$
majstorstva3 neprestano ire svoje sposobnosti i nastoje da stvore re"ultate koji
su i"nad proseka. !d nji) u velikoj meri "avisi i efikasnost u&enja na
or$ani"a.ijskom nivou.
Majstorstvo ide dalje od kompeten.ije i vetine3 iako je sa njima u tesnoj
pove"anosti. !no je neto vie i od du)ovno$ ra"vitka3 iako "a)teva du)ovni
rast. 7o "na&i da pojedina. i or$ani"a.ija moraju pristupiti poslu i ivotu po
prin.ipu kreativnosti. Majstori su oni koji imaju kreativna3 a ne rekreativna
$ledita u pristupu poslu i ivotu uopte.
7ermin majstorstvo aso.ira na vladavinu ljudima i stvarima. Me5utim3
ovaj termin moe upu%ivati i na poseban nivo vetine i "nanja. 6eliki majstori
"anata3 na primer3 ne dominiraju u proi"vodnji $rn&arije ili tkanja3 iako i"
nji)ove radioni.e i"la"e najbolje posu5e3 ili tkanine. Majstorstvo3 isto tako3
podra"umeva poseban nivo vetine u svakom aspektu li&no$ i profesionalno$
ivota. ;ato prof. 6. 6u&enovi% i kaeD EMajstorstvo se u kona&nom predstavlja
kao vetina &oveka da svojim svesnim delovanjem i"a"iva efektivnu
transforma.iju postoje%i) stanja u nova stanja3 koja se predstavljaju kao .ilj
svesno$ delovanja<.
94
Majstori su ljudi posebno$ kova. !ni imaju nekoliko bitni) karakteristika
koje i) pove"uju i stvaraju &itave strukovne >majstorsko "anatske? stalee.
-osebno je "na&ajno da imaju poseban ose%aj svrsis)odnosti3 koji nastaje i"
nji)ovi) vi"ija i .iljeva. ;a majstore3 vi"ija je po"iv3 pre ne$o samo dobra ideja.
Majstori vide problem i stvarnost kao save"nika3 a ne kao neto to je loe ili
kao neto to bi se mo$lo neprijateljski okarakterisati. !ni su nau&ili kako da
opaaju i rade sa silama koje se opiru promenama3 radije ne$o da im se
suprotstavljaju.
Majstori su jako rado"nali. 8e "adovoljavaju se sa prvim E8e<3 ili sa
EDa<3 ve% trae dodatna objanjenja "a jedno ili dru$o. !se%aju se pove"ani sa
dru$im ljudima i sa ivotom uopte3 s)vataju%i da je interak.ija ljudi uslov "a
ra"vijanje sopstveno$ majstorstva.
Majstori ive u stalnom u&enju. !ni nikada ne stiu3 ve% stalno putuju.
!tuda i termin majstorstvo sam po sebi je kontrover"an3 jer se &esto s)vata kao
ose%aj definitivno$. ;aboravlja se da apsolutno$ savrenstva u menadmentu i
ivotu nema i da $a ne moe biti. Majstorstvo je neto to ne poseduje niko3 ve%
je to pro.es3 ustvari "na&ajna ivotna dis.iplina. Majstori su pre svesni svo$a
94
Jampionski menadment<3 str.
131
ne"nanja i nesposobnosti3 ne$o "nanja i sposobnosti3 a to je i najve%e "nanje
koje &ovek moe imati.
Majstori u&e bre i vie su posve%eni poslu. !ni su vie predu"imljiviji3
imaju ini.ijativu i ve%u od$ovornost prema poslu. 7op menadment &esto
nastoji da kod svoji) "aposleni) ra"vija potrebu "a majstorstvom3 veruju%i tako
da %e time oja&ati i kompaniju. 7o je u isto vreme i najefikasniji na&in u
obe"be5enju uspenosti or$ani"a.ije.
;ato je potrebno majstorstvoU
Da bi ostvarili ve%u "aradu3 bio bi od$ovor koji pripada instrumentalnom
s)vatanju radno$ mesta i posla kojim se neko bavi. !vo je klasi&na potroa&ka
orjenta.ija ka poslu. -osao je instrument "a sti.anje plate3 a ukoliko neko neto
eli da radi i" unutranje potrebe3 tim poslom se moe baviti posle radno$
vremena3 &esto i be" plate.
Danas se pri)vata so.ioloko s)vatanje posla u kome se trai posve%enost
poslu3 odnosno uspostavljanje u"ajamni) odnosa i"me5u individue i
or$ani"a.ije. !dnosi moraju biti usa$laeni i"me5u individue i kompanije3 a
usa$laavanje po&iva na "ajedni&kom "ala$anju sa idejama3 temama3
vrednostima3 .iljevima i pro.esima upravljanja. 2sa$laen odnos je odra"
jedinstva3 dobro&instva i uravnoteenosti3 kakav postoji u japanskim
kompanijama. 2 Matsus)itu su primetili da Epostoji skoro reli$ijska atmosfera
u kojoj se posao smatra svetinjom<. C sa svetinjama se niko nikada nije
poi$ravao. 2 Lapanu3 majstorstvo proi"ila"i i" tradi.ionalne japanske
posve%enosti poslu. !vde "aposleni ive "ajedni&ki u ispoma$anju jedni dru$e3
radije ne$o da se me5usobno suprotstavljaju i konfrontiraju.
#.-.1. (snove menaderskog majstorstva
Majstorstvo je predstavljalo "na&ajnu kvalitetnu inova.iju u feudalnoj
or$ani"a.iji. Smatralo se da uspostavljanje )ijerar)ije i"me5u e$rta3 kalfe i
majstora3 predstavlja "na&ajan korak ka posti"anju ve%e uspenosti feudalne
or$ani"a.ije "a)valjuju%i ve%em "nanju3 odnosno vetini u obavljanju prakti&ni)
poslova i" ra"li&iti) oblasti3 kao to su "anatstvo3 poljoprivreda3 tr$ovina3 itd.
Majstorstvo je najvii nivo "nanja i vetine3 koju neko ima3 u odre5enom
trenutku i u odre5enoj oblasti. ;bo$ to$a se u svakoj profesiji3 odnosno "anatu3
pa s)odno tome i u menadment profesiji moe $ovoriti o majstorstvu. +ao
takvo3 ono nema svoju kona&nost3 odnosno kraj i savrenstvo3 ve% je to
139
putovanje koje ve&no traje i nikada se ne "austavlja. 2spena su drutva i
poslovni sistemi koja podsti&u majstorstvo3 a neuspena ona koja se tome opiru
ili nastoje da $a ne$iraju.
Majstorstvo u svom prvobitnom obliku se moe s)vatiti kao prete&a
savremene or$ani"a.ije koja u&i. 2 tom fenomenu postoje ni" radnji i
postupaka koji se moraju koristiti3 da bi bili u funk.iji pove%anja uspenosti
rukovo5enja3 odnosno menadmenta.. +ao to neko postane po"nati umetnik
putem neprestano$ rada3 vebanja i trenin$a3 tako je i sti.anje "nanja i vetine3
temelj uspeno$ majstorstva.
Majstorstvo u savremenom s)vatanju menadment nauke i profesiji se
"asniva na slede%im osnovama3 i toD
li&noj vi"iji3
kreativnoj ten"iji3
strukturalnom konfliktu >konfliktu sa samim sobom?3
posve%enost istini3
kori%enje svesti i podsvesti3 ra"uma i intui.ije.
!ve elemente ne treba posmatrati odvojeno3 ve% u me5usobnoj
interak.iji3 jer manje vie svako se nala"i u u"ro&no posledi&nim ve"ama i
odnosima i jedan na dru$i posredno ili neposredno uti&u3 to "a)teva neto ire
obra"loenje.
;ina vizija
:i&na vi"ija je unutranja stvar svako$ pojedin.a. Svaki &ovek ima vi"iju3
koja se vremenom menja. Ledni ele Evisine< dru$i ele Eja"bine<. 6e%ina ljudi
ima mali ose%aj prave vi"ije. :judi imaju .iljeve i prav.e3 ali to nisu vi"ije.
+ada se ljudi pitaju3 ta bi eleli3 mno$i $ovore ta ne bi eleli. Iele bolji posao3
pri &emu ele da se otarase dosadno$ posla ko$a rade3 odnosno obavljaju. Ieleli
bi da ive u boljem kraju3 ali pri tome misle na loe stvari koje se deavaju u
svom kraju. 2mesto predstavljanja vi"ije3 postoji "apravo i"livi ne$ativni)
ose%anja.
Dru$i oblik predstavljanja vi"ije je njeno suavanje. Mno$i se
usredsre5uju na sredstvo3 a ne na .ilj. 7o &ine i veoma uspeni poslovni ljudi3
odnosno supermenaderi veliki) svetski) kompanija. !ni isti&u da je profit
14*
nji)ov .ilj. Me5utim3 profit je pre sredstvo "a ostvarenje .iljeva3 ne$o to moe
biti .ilj kompanija. Sposobnost da se ljudi u poslovnom svetu usredsrede na
bitne .iljeve3 ne samo na sekundarne3 je temelj li&no$ majstorstva. 8ita se ne
deava be" vi"ije3 niti vi"ija moe da postoji be" smisla. 6i"ija be" smisla je
samo dobra ideja i ne "na&i nita.
Majstori se moraju stalno takmi&iti. -re sve$a sa samim sobom. !no im
omo$u%ava da i" sebe i"vuku ono najbolje i da .rpe novu ener$iju. 2 ovom
pro.esu3 majstorstvo neprestano fokusira i refokusira elje i ono to pojedina.
eli3 odnosno na nje$ovu vi"iju.
6i"ija naj&e%e nije pisani dokumenat3 iako pojedine kompanije nastoje
da svoje vi5enje putem dokumenta pre"entuju "aposlenima. 6i"ija moe biti
materijalna i du)ovna. Materijalna vi"ija je ve"ana "a stvaranje materijalni)
pretpostavki "a ivot i rad kao to su plata3 si$urnost posla3 stambeno
"brinjavanje3 itd3 dok je du)ovna ve"ana "a "dravlje3 slobodu3 istinitost i dru$e
elemente du)ovno$ bo$atstva.
Majstorstvo u sebi inte$rie i uspostavlja ravnoteu i"me5u jedne i dru$e
vi"ije. 2koliko se ove vi"ije ne podudaraju3 odnosno ukoliko i"me5u nji)
postoji ra"lika3 ne moe se o&ekivati majstorstvo3 jer jedno i" dru$o$ proi"ila"i.
9 obratno.
$tvaraju kreativnu tenzije
9"me5u vi"ije3 odnosno ono$a to &ovek "aista eli i mo$u%nosti3 postoje
ra"like. Studenti &esto "amiljaju da po "avretku studija3 osnuju svoju firmu3
ali se i pri samoj pomisli sukobljavaju sa problemom kapitala. 7ako naa vi"ija
&esto postane nerealna3 ona nas &ini be"nadenom ili &ini pesimisti&ki
raspoloenim. !na se &esto s)vata besmisleno u turbulentnim uslovima3 kada se
promene deavaju velikom br"inom i kada postoji visok nivo nei"vesnosti.
;bo$ to$a mno$i odustaju od vi"ije3 s)vataju%i da ve% ono to su "amislili
sutradan da $a ne%e mo%i ostvariti3 a da se ne $ovori o duoj vremenskoj
dimen"iji.
9straivanja3 ipak poka"uju da ra"lika i"me5u vi"ije i mo$u%nosti moe
biti i i"vor nove ener$ije. ;bo$ ra"like3 postoji potreba "a ak.ijom3 koja
predstavlja i novi i"vor ener$ije. +ada ne bi bilo ove ra"like3 ne bi bilo ni
potrebe "a ak.ijom. ;ato i kaemo da su poten.ijalne ra"like i i"vor kreativne
ener$ije. !vu ra"liku na"ivamo kreativnim ten"ijama.
141
+ako se reava problem kreativne ten"ijeU
-ostoje dva na&ina i toD
pribliiti mo$u%nost K vi"iji3 ili
pribliiti vi"iju K stvarnosti.
8aravno3 postoji i kombina.ija jedno$ i dru$o$3 odnosno3 istovremeno
pribliavanje stvarnosti ka vi"iji3 i pribliavanje vi"ije ka stvarnosti. +oji na&in
%e pojedin.i primeniti3 "avisi od spremnosti pojedin.a3 odnosno da li su
pojedin.i spremni na rtvovanje ili oputanje.
+reativna ten"ija je osnova majstorstva. 7o je sila koja nastupa kada
konstatujemo da vi"ija nadja&ava stvarnost. 9ako se ten"ija poistove%uje sa
napeto%u3 kreativna ten"ija je ustvari u"nemirenost koja nastaje i"
nemo$u%nosti reali"a.ije .iljeva. 2"nemirenost se deava pre sve$a u &ove&jem
neokortesu3 a ne u sr.u i ona &esto stvara revolu.iju u inten"itetu
ra"mnoavanja neourona3 ali i u pove%anju br"ine nji)ovo$ kretanja. -roblem
se reava tako da se predu"imaju mere "a pribliavanje vi"ije mo$u%nosti3 ili da
se menja stvarnost3 to "a)teva ve%e napore i due vreme. +oji %e se na&in
i"abrati "avisi od brojni) faktora.
Majstorstvo putem kreativne ten"ije3 menja $ledite pojedina.a na
neuspe). @ventualne $reke3 ili neuspesi "na&i potrebu dodatno$ u&enja. +ada
se ne ostvaruju "adovoljavaju%i re"ultati3 "na&i da se ne &ini dovoljno u
kompaniji.
Majstorstvo podra"umeva istrajnost i strpljenje. Lapan.i i Cmerikan.i
imaju ra"li&it odnos prema vremenu. Lapan.i do&ekuju Cmerikan.e u"
uobi&ajen .eremonijal3 pijenja &aja i nikad ne na br"inu. +ako dani prola"e3
Lapan.i su sve si$urniji i "naju da pre$ovore uspeno dovedu do kraja. Dok su
Lapan.i postepeni u "aklju&ivanju svoji) stavova3 ili u$ovora3 Cmerikan.i su
direktni i idu odma) na pre$ovaranje. ;a nji) je vreme neprijatelj3 "a Lapan.e je
save"nik.
Majstorstvo nas vodi do fundamentalno$ "aokreta u naem stavu prema
stvarnosti. 7renutna stvarnost u majstorstva postaje save"nik3 a ne neprijatelj.
Cko je vi"ija prvi uslov da se dosti$ne majstorstvo u profesiji kojom se neko
bavi3 onda je odanost realnosti3 dru$i uslov to$ uspe)a. !ba su od vitalno$
"na&aja "a stvaranje kreativne ten"ije. 2 ve"i to$a3 Arit" konstatujeD E;aista3
kreativna osoba "na da sve to je stvoreno3 posti$nuto je u" mukotrpan rad. Be"
napre"anja3 nema ni stvaranja3 a kada se .ilj posti$ne3 napori se "aboravljaju<.
142
$uko1 sa samim so1om
Mno$i majstori trae uto&ite u svojim iska"ima3 koji su suprotni nji)ovoj
realnosti. !na se &esto deavaju i nesvesno. +oliko puta smo &uli3 da majstor
moe sve3 pa i okolinu da promeni. !vi iska"i su &esto doka" nji)ovi) duboki)
predrasuda. 2 prirodi je &oveka da ima dominantno uverenje koje nije u stanju
uvek da ispuni. 7o nastaje u toku rasta i odrastanja &oveka i to nije neto to je
loe3 jer su uspeni oni koji postavljaju visoke .iljeve i koji neto od nji) i
reali"uju3 dok su neuspeni oni koji postavljaju bliske i blie .iljeve3 pa i kada
ostvare visok pro.enat Epo$odaka< to je jo uvek malo u odnosu na vi"ionare.
Jta je strukturalni konfliktU 7o su sile koje vuku pojedin.a ka .ilju i u
isto vreme udaljavaju od .ilja. 9"me5u nji) nastaje konflikt. +oliko se vie
pribliavamo .ilju3 toliko se udaljavamo od vi"ije3 odnosno sve se vie vi"ija
pretvara u .ilj. 8a putu do .ilja3 mo$u se pojaviti brojni neplanirani problemi3
ali su oni po pravilu sve manji3 to vi"ija postaje stvarnost.
Strukturalni konflikt proi"ila"i i" ube5enja. S)odno navedenom3 on se
moe reavati isklju&ivo promenom ube5enja. Cli3 psi)olo"i su sa$lasni da
fundamentalna ube5enja ne mo$u biti promenjena br"o. !na su nastala u
detinjstvu. 2be5enja se menjaju postepeno i veoma teko i to u postupku
sti.anja novi) iskustava i "nanja3 odnosno li&no$ majstorstva. 8ema
majstorstva sa ube5enjem o nemo%i3 stra)a3 itd.
Posve<eni istini
-osve%enost istini3 poslovnim ljudima i"$leda kao neadekvatna takti&ka
radnja. !danost istini ne "na&i traenje istine. 7o je spremnost da unitimo
puteve koji nas o$rani&avaju3 da vidimo ono to jeste i da neprestano istinski
objanjavamo "ato su stvari onakve kakve jesu. Majstori su ljudi3 koji vide vie
i ire od strukturalni) konflikata.
S)odno navedenom3 prvi "adatak pri reavanju strukturalni) konflikata je
da se oni prepo"naju i pri"naju. 7o je i prvi uslov da se strukturalni konflikt
dovede u ravnoteu3 jer ukoliko ne pri"namo da postoji konflikt3 nema anse da
%e on biti i reen.
Mo% istine3 odnosno $ledanje stvari onakve kakve one "aista jesu3 je
uslov da se dosti$ne majstorstvo. ,a"li&ite reli$ije imaju isti pristup istini.
Budisti nastoje da direktno $ledaju stvarnost be" per.ep.ije i ulepavanja.
143
4indusi3 $ovore o svedo&enju i du)ovnoj pove"anosti. +uran se "avrava
fra"omD E7ra$i&no je3 to &ovek mora da umre3 da bi se probudio<. Mo% istine je
bila .entralna ta&ka rano$ 4ri%anstva3 iako je i"$ubila primarno mesto tokom
dve )iljade $odina.
S)odno navedenom istina se ra"li&ito s)vata. Da li je istina da %e se
&ovek nakon umiranja3 ponovo probuditi3 ili budisti&ko verovanje da to &ovek
bude loije iveo na ovom svetu3 da %e imati bolji ivot na onom dru$om svetu.
;ato se i istina mora preispitivati3 jer se ona ne moe i"miljati. Majstori upravo
to i &ine. !ni se nikada ne "adovoljavaju prvim od$ovorom3 &ak u nje$a uvek i
sumnjaju.
$jedinjavanje svesti , nesvesti i razuma , intuicije
Majstori su pojedin.i koji su uspeli da sjedine3 svest i podsvest3 odnosno
ra"um i intui.iju i da deluju na )olisti&ko sistemskoj osnovi3 odnosno kao
.elina3 me5usobno uskla5eni) delova. Majstorski menadment je najvii nivo
obavljanja jedne od najsloeniji) profesija kojom se &ovek moe baviti3 to
"a)teva neto ire objanjenje.
2obi&ajeno je da se .elokupan ra"voj ljudske .ivili"a.ije pripisuje
inteli$en.iji3 odnosno ljudskom umu3 to se predstavlja kao podsvest.
Savremena istraivanja su potvrdila da podsvest predstavlja i"vorite "a
reavanje svi) problema3 pa i "a otkrivanje nepo"nato$ u prirodnom i
drutvenom poretku. Misaona konstruk.ija se stvara u &ove&jem mo"$u3 kao
najve%e tajne3 &ije funk.ionisanje &ovek nije uspeo da otkrije do dananji) dana.
-odsvest je najmanje iskori%eni deo &oveka3 kao svesno$ ivo$ bi%a. !
Brein i" 4anovera kaeD 8ajneistraenija teritorija na svetu je ona i"me5u nai)
uiju<. Si$uran sam da %e or$ani"a.ije koje u&e na%i na&ina da obu&e i
fokusiraju sposobnosti u nama3 koje danas "ovemo neverovatnim. Ledan od
najfas.inantniji) aspekata majstora je nji)ova sposobnost da "avre i"u"etno
kompleksne "adatke sa lako%om i "a kratko vreme. Svi se divimo majstorima u
umetni&kom kli"anju3 ili prima balerinama3 koarkaima ili virtuo"ima u
.irkusima3 "abavnim parkovima. Svi smo uivali u majstorskim $e$ovima /arli
/aplina3 ali mno$i ne "naju da je ovaj virtuo" po nekoliko stotina puta
ponavljao svoje $e$ove3 kako bi to bolje nasmejao publiku. ;ato se naporni i
stalni trenin"i i be"brojno ponavljanje odre5eni) radnji smatra uslov uspeno$
majstorstva3 u svakoj3 pa s)odno tome i u menadment profesiji.
144
!b"irom da su i"vorita majstorsko$ menadmenta3 odnosno
ampionsko$ menadmenta u inova.ijama3 koje predstavljaju najsi$urniji put
uspenosti3 to %e se o odnosu svesti i podsvesti detaljnije objasniti u ta&ki #
ovo$ rada.
Sjedinjavanje ra"uma i intui.ije je neop)odno u ostvarivanju vr)unski)
re"ultata. Ledno be" dru$o$ teko dovodi do uspe)a3 to potvr5uje i drevna
pri&a. ESlep &ovek je lutao i"$ubljen u umi. 8akon odre5eno$ vremena je pao
na bo$alja. ;apo&eli su pri&u ale%i nad svojom sudbinom. Slep &ovek je rekaoD
E:utam ovom umom i nikako ne mo$u da na5em i"la". Bo$alj kaeD ELa leim
u ovoj umi i nikako da ustanem i odem<. 2 %askanju3 bo$alj se doseti i re&eD
ESetio sam se kako %emo i"a%i i" ume. -odi$ni me na ramena i ja %u ti $ovoriti
kuda da ide. ;ajedno moemo na%i put i" ume<. -rema drevnoj pri&i3 slepi
&ovek simboli"uje ra.ionalnost. Bo$alj simboli"uje intui.iju. Da bi i"ali i"
ume3 slepa. i bo$alj su morali da ujedine ove dve stvari. ;a)valjuju%i
siner$etskim efektima3 ova dva nesretnika su reila problem3 dok bi svako od
nji) i dalje ostao na ranijim po"i.ijama.
9ntui.ija je du$o vremena i$norisana u menadment nau.i. ,a"voj novi)
nauka i danas mar$inali"uje intui.iju3 iako praksa poka"uje da se mno$i
menaderi oslanjaju na nju3 iako je i sami nedovoljno po"naju. Da je intui.ija
prisutna u poslovnom obra"ovanju3 potvr5uju i kursevi na kojima se $ovori o
intui.iji i kreativnom reavanju problema.
:judi sa visokim nivoom majstorstva se ne trude da sjedine ra"um i
intui.iju. 2koliko to i &ine3 radije putaju da se to desi3 kao nus proi"vod.
;aboravljaju da je teko birati i"me5u ra"uma i intui.ije3 kao to je teko birati
i"me5u mo"$a i sr.a3 i"me5u )odanja na jednoj ili obema no$ama3 odnosno
$ledanja na jedno3 ili oba oka. ,a"um i intui.ija su stvoreni da bi bili u
)armoniji i da bi podsti.ali &ovekovu inteli$en.iju. !va dva fenomena treba
sistemski posmatrati3 odnosno kao dva dela jedne .eline3 koje se nala"e u
u"ro&no posledi&nim odnosima. 8ji)ovim "ajedni&kim delovanjima3 ostvaruju
se "na&ajni siner$etski efekti. Sve velike mislio.e je karakterisala sjedinjenost
ra"uma i intui.ije. @isten je konstatovaoD E8ikad nisam nita otkrio ra.ionalnim
umom. Lednom je opisao kako je ra"miljaju%i o teoriji relativiteta3 "amiljaju%i
sebe kako putuje na "ra.ima svetlosti<. 9pak3 mo$ao je da intui.iju pretvori u
kratku3 ra.ionalnu pretpostavku.
8ajvii nivo majstorstva se transformie u ampiona3 odnosno umetnika
odre5eno$ "anata. +ada majstorstvo u odre5enoj profesiji dosti$ne svoj uslovno
re&eno vr)una. >jer vr)un.a u savrenstvu nikada nema3 niti $a moe biti?3 ono
prela"i u umetnost. Cli kada majstorstvo kao umetnost dosti$ne svoj vr)una.3
14
ono prela"i u ampione. 9ako je teko ra"likovati majstore i ampione3 "bo$
nesavrenosti pojmovni) i"ra"a i subjektivnosti3 i"me5u jedno$ i dru$o$ postoji
tanka nit3 to %e biti obra5eno u narednoj temi.
=.2. Re>#"e
-ret)odna anali"a i istraivanje je poka"alo evolutivni ra"voj
menadmenta. @videntno je da se menadment ra"li&ito s)vata i prika"uje i da
ne postoje jasna odre5enja3 iako u$lavnom postoji sa$lasnost o mestu3 ulo"i3
"na&aju i sadraju3 ili sutini poslova koje obavljaju menaderi. !n je prvobitno
bio vetina3 da bi kasnije kro" uoptavanje iskustava nastala teorija3 odnosno
nauka o menadmentu.
Danas menadment predstavlja posebnu profesiju3 a menaderi eksperte
"a upravljanje resursima or$ani"a.ije3 a pre sve$a ljudskim resursima. 7ime
menadment dobija karakteristike nauke i vetine3 teorije i prakse3 odnosno
spe.ijalne profesije3 koja upravlja dru$im profesijama i od &ije efikasnosti3
"avisi uspenost or$ani"a.ije.
Menadment nauka3 profesija i vetina ima svoju te)nolo$i&nost3
odnosno te)nike3 alate i instrumente koje koristi u obavljanju menaderski)
poslova. 7ime se dola"i do "aklju&ka da ovaj3 kao i bilo koji dru$i "anati i
"anatlije >stolar3 limar3 slikar3 mu"i&ar?3 koristi alate da bi pove%ao svoju
uspenost.
2 te)nolo$i&nosti3 tako5e postoje "akonitosti3 koja upu%uje da &ovek u
svakom novom vremenu koristi one alate koji efikasnije obavljaju i"vrne
funk.ije3 ne$o to bi i) obavljao &ovek. Sa$lasno navedenom3 &ovek danas
koristi informati&ku te)nolo$iju3 kao najsavreniju od nastanka &oveka3 $de su
mno$e manuelne funk.ije prenete na softvere.
-renoenjem i"vrni) funk.ija na alate i te)ni&ka sredstva3 &ovek
osloba5a sebe manuelni) poslova i u stanju je da se vie posveti kreativnim3
odnosno stvaranjem ideja koje nastaju u svesnom3 a misaona konstruk.ija "a
nji)ovo i"vravanje se prenosi na podsvest. 7ime &ovek postaje uspeniji u
ostvarivanju .iljeva i "a)valjuju%i ovoj "akonitosti .ivili"a.ija je napredovala
do dananje$ nivoa3 u kome &ovek osvaja kosmos i u stanju je da uspostavi br"u
komunika.iju sa bilo kojom ta&kom na "emaljskoj ku$li.
Me5utim3 dalje usloavanje poslovanja3 nametnulo je da se i sam
menadment diversifikuje3 odnosno da se i" opte$ menadmenta ra"vijaju
14#
posebni profesional.i i "anatlije3 koje %e upravljati spe.ijalnim funk.ijama3 kao
to je te)ni&ka3 komer.ijalna3 finansijska3 kadrovska3 itd. !ve "anatlije imaju
spe.ijali"ovana "nanja3 ali i svoje te)nolo$ije i alate koje koriste u obavljanju
svoji) aktivnosti.
8avedena spe.ijali"a.ija je dovela do to$a da se menadment deli po
svojim te)nolo$ijama3 >te)ni&ki3 komer.ijalni3 finansijski3 kadrovski itd.? koji
se opet dalje diversifikuju na spe.ijali"a.iju pojedini) poslova3 sve u .ilju
pove%anja uspenosti.
Sve navedeno je dovelo do majstorstva u menadmentu kao nivo u kome
se ostvaruju najvii3 odnosno3 ampionski re"ultati. Jampionski3 odnosno
majstorski menadment ima svoji) karakteristika koji $a odvajaju od dru$i)3
odnosno manje uspeni) menadera. Cli3 i u $rupi ampiona3 opet postoje
ampioni3 odnosno najbolji me5u najboljima3 to dovodi do maestralnosti u
menadmentu.
14'
-. INOVACIJE I KREACIJE OSNOV USPE1NOSTI
MENADMENTA
2vo5enje inova.ija je permanentna "akonitost u obavljanju "ajedni&ko$
rada. !vaj fenomen je dobio na inten"itetu u poslednje dve de.enije dvadeseto$
veka i predstavljao je osnov uspenosti or$ani"a.ija korporativno$ tipa.
9nova.ije su postale osnovni "adatak i delatnost svi) vrsta menadmenta. 2 ve"i
to$a prof. dr. ,. 7odosijevi% konstatujeD E+reativno ra"miljanje treba da
postane sastavni deo du$oro&ne sposobnosti menadera3 to se javlja kao
osnovna determinanta inova.ije. -riliv ideja "a inova.ijom i elja da se ideje
materijali"uju uvek deluju i"a"ovno i impresivno<.
9
Lednostavan ideo$ram
ra"voja i unapre5enja "ajedni&ko$ rada3 od prvobitne ljudske "ajedni.e do
dananji) dana to potvr5uje. 2 anali"ama na&ina or$ani"ovanja i usmeravanja
proli) or$ani"a.ija3 poka"uje se da su bre napredovale one na.ionalne
skupine koje su primenjivale nova "nanja3 odnosno koje su bile lideri u
inova.ionim projektima.
S)odno navedenom pojavljuju se i inova.ije u or$ani"ovanju i
upravljanju "ajedni&kim radom. ;a)valjuju%i novatorijama3 usmeravanje
"ajedni&kim radom se ra"vijalo i transformisalo3 od predvodnitva do
savremeno$ menadmenta i nje$ovi) modaliteta. 2vo5enjem novi) metoda3
te)nika i te)nolo$ija3 eliminie ili mar$inali"uje stare metode i vodi i) do fa"e
i"umiranja. 7ako je mar$inali"ovan3 odnosno eliminisan stil prinude u
upravljanju "ajedni&kim radom3 a uveden demokratski3 odnosno stil
pridobijanja ljudi. Me5utim3 treba imati u vidu da &ovek nikada ne%e biti u
stanju da napravi savrenu or$ani"a.iju3 niti idealno usmeravanje3 odnosno
upravljanje "ajedni&kim radom. !n %e u svakoj dru$a&ijoj situa.iji naj&e%e
postupati na dru$a&iji na&in3 to mu omo$u%ava nje$ova svesnost.
Stvaranje povoljne inova.ione atmosfere3 kreiranje inova.ija i krea.ija i
nji)ovo kori%enje3 postaju osnovni "ada.i savremeno$ menadmenta.
;a)valjuju%i toj primarnosti3 menadment u savremenim uslovima dobija sve
karakteristike inova.iono kreativno$ menadmenta3 a or$ani"a.ije koje oni
kreiraju postaju inovativne or$ani"a.ije.
9straivanja poka"uju da ra"lika i"me5u uspeni) i manje uspeni)3
odnosno neuspeni) poslovni) sistema lei u nji)ovom ra"li&itom pristupu
9
,. 7odosijevi%3 )enadment3 6-J3 8ovi Sad3 1991. str. 21
141
inova.ijama. EMenaderi manje uspeni) kompanija sledili su i slede
konven.ionalnu strateku inova.ionu lo$iku. Menaderi uspeni) poslovni)
sistema su praktikovali strate$iju korisni) inova.ija. 9spostavlja se da
Ekompanije koje eli da "adri svoje dosadanje kup.e i da proiri kru$ kupa.a3
mora efikasnije inovirati od svoji) konkurenata. 9novativna klima mora da
proima tada svaki deo kompanije. Svako odeljenje i svaka funk.ija3 mora da se
bavi inova.ijom rastu%e$ tipa. +ompanija mora "a potrebe inovativne delatnosti
da obe"bedi ljudske i finansijske resurse kako bi se proi"vela inova.ija "a
budu%nost<.
5"
Savremena praksa menadmenta u osnovi postavlja dva klju&na pitanjaD
E+ako nove metode3 te)nike i te)nolo$ije mo$u unaprediti poslovanje
kompanija i kako iste mo$u "adovoljiti trenutne i budu%e potrebe konstituenata
or$ani"a.ije<. 2 "avisnosti od kvaliteta od$ovora na ovo pitanje3 u velikoj meri
"avisi i uspenost or$ani"a.ije3 odnosno menadmenta.
-.5. Lo)#?no $#ne!rno # ne$#ne!rno >!;$&<?#'!n&e
;a upravljanje krea.ijama i inova.ijama je neop)odno uka"ati na
"aklju&ivanja koja nastaju u &oveku3 kao najsvesnijem ivom bi%u3 a u okviru
to$a na linearno i nelinearno "aklju&ivanje. :inearno "aklju&ivanje je
najjednostavniji na&in u reavanju problema. E!no pretpostavlja da svaki
problem ima jednostavno reenje3 koje %e se odnositi samo na problemati&nu
oblast >ne na ostatak or$ani"a.ije? i kada je jednom implementirano3 reenje %e
biti valjano i bi%e pro.enjivano samo po pitanju koliko dobro funk.ionie.........
9ako menadere privla&i sama jednostavnost linearno$ na&ina dolaenja do
reenja3 on &esto ne predstavlja efikasan na&in reavanja problema
or$ani"a.ije<.
9'
Slabosti linearno$ ra"miljanja3 doveli su do nelinearno$3 ili
or$ani"a.ijsko$ ra"miljanja3 kao savremeniji i obu)vatniji pristup koji
pretpostavlja da su problemi sloeni i pove"ani sa situa.ijom...... da nisu
i"olovane veli&ine3 ve% da i) treba posmatrati u odnosu na sve dru$e aspekte
or$ani"a.ije<. Sto$a i reavanje problema treba s)vatiti kao Edinami&an pro.es3
poto nova reenja stvaraju nove stvarnosti3 a nove okolnosti "a)tevaju nova
reenja!.
5.
9#
-otpuniji prika" uti.aja inova.ija na strate$ijski menadment dat je u ,. 7odosijevi%a i dru$i3
)enadment2 @konomski fakultet Suboti.a3 1994. str. 141K1#4
9'
6ie o ovom pitanju kodD B. Tor5evi%a3 )enadment2 principi2 teorija primena3 Centar "a industrijski
menadment plus3 +rueva.3 2**#. str. 1K
91
B. Tor5evi%3 *%idem3 str. 2
149
!dnos i"me5u linearno$ i nelinearno$3 je "apravo odnos i"me5u svesno$
i podsvesno$. 2po"navanjem to$ odnosa dola"i se do "aklju&ka da "a)valjuju%i
interak.iji i"me5u svesno$ i nesvesno$3 nastaju nove misaone konstruk.ije "a
nastanak novi) na&ina u reavanju problema3 to je problem krea.ija i inova.ija3
kao osnove svake uspenosti. 9spostavlja se da je &ovekovo ponaanje3 re"ultat
nje$ovo$ miljenja3 to "na&i da se na miljenje moe uti.ati kao i na svaki
dru$i deo u &ovekovom or$ani"mu.
-o"navanje pro.esa proimanja svesti i podsvesti je uslov "a nastanak
inova.ija i veliki) dela. 6e%ina veliki) nau&nika3 umetnika3 pesnika3
pronala"a&a i dru$i) veliki) imena i" ra"li&iti) oblasti su dubinski po"navali i
ra"umeli na&in delovanja svesti i podsvesti. 7o i) je i dovelo do $enijalnosti u
inoviranju i preobraaju sveta3 to je i lo$i&no3 jer su svest3 odnosno podsvest
i"vorita inova.ija. Da bi se promenila posledi.a3 odnosno da bi dobili ve%i broj
kvalitetni) inova.ija3 potrebno je promeniti u"rok3 odnosno promeniti na&in
ra"miljanja. 7o je lo$i&an put3 nasuprot ve%ini ljudi koji se bavi posledi.ama3
"bo$ &e$a postaju i neuspeni.
55
8auka je utvrdila da postoje dva nivoa ljudsko$ uma3 i toD svesni i
podsvesni. -rvi nivo je ra.ionalni3 dok je dru$i ira.ionalan. Svest ima ulo$u
kapetana3 koji upravlja brodom prema odre5enoj destina.iji. Da bi brod doveo
do odre5eno$ mesta3 kapetan i"daje nalo$e i"vrnim or$anima u mainskom
odeljenju3 navi$a.iji3 trai miljenje meteorolo$a3 itd. 9 oni su duni da te
nalo$e i"vravaju3 ne ula"e%i u to da li su oni i koliko ispravni. 7o "na&i da je
kapetan3 $ospodar broda i nje$ove naredbe su "akoni. Svest u &ovekovom telu
je ono to je kapetan na brodu.
-odsvesno je podre5eno svesnom i "bo$ to$a se na"iva podsve&u. !na
dobija nare5enja od svesti3 a svest i"daje nalo$e na osnovu ono$a ta je u nju
po)ranjeno3 odnosno u "avisnosti od to$a u ta svest veruje3 ili ne veruje. Svest
ne moe i"davati po"itivne nalo$e3 ako je u nju po)ranjena ne$ativna ener$ija
ili misao3 to je i lo$i&no3 jer i" kibernetiski) "akona proi"ila"i stav da nita ne
moe nastati i" ni&e$a3 ve% sve proi"ila"i i" ne&e$a i slui ne&emu.
-odsvest je vrlo osetljiva i rea$uje na svesnost3 odnosno na samu prirodu
misli3 ne ula"e%i u to da li je svest ispravno i"dala nalo$3 ili je on neispravan.
2koliko je svest obu"eta stra)om da se ne%e uspeti3 na to %e ne$ativno rea$ovati
podsvest3 koja javlja svesti da je neuspe) nei"bean3 u kom slu&aju svest3
odnosno &oveka obu"ima panika3 .rne slutnje3 o&aji3 itd. -osejana stra) od
neuspe)a %e dovesti do stvarno$ neuspe)a.
99
,elativno dobra anali"a uti.aja svesti i podsvesti na &ovekova &injenja ili ne&injenja data je uD D. Marfi3
)o. svesti i podsvesti3 ,7- ,aleX3 Beo$rad3 199. od strane 'K'*
1*
8ova nauka kibernetika opskrbila nas je doka"ima da tako"vani
podsvesni um nije uopte um3 ve% me)ani"am3 servo me)ani"am3 koji usmerava
ono to je po)ranjeno u svesti3 odnosno umu. /ovek ima jedan um sa dva
elementa i to svesnost koja upravlja automatskom mainom koja se "ove
podsvest. !va maina radi3 kao i svaki du$i me)ani"am3 ali je &udesnija i
sloenija od bilo ko$ elektronsko$ mo"$a3 ili diri$ovane rakete koju je stvorio
&ovek.
2koliko stalno sami sebe ponavljamo da ne moemo biti uspeni3 da
nismo u stanju da prona5emo novi na&in upravljanja or$ani"a.ijama3 itd.
podsvest %e u to o"biljno poverovati i slediti ono to je u nju po)ranjeno3
ne"avisno od to$a da li je to ispravno3 ili neispravno. -odsvest je toliko
dis.iplinovana3 da &ovek moe ivot svoj provesti3 a da se ne usudi da inovira3
stvara3 ili kreira bolju budu%nost.
/ovek moe da spre&i navedeno3 ili da otkloni posledi.e3 ali kako je
re&eno samo delovanjem na u"rok. 7reba se naredbodavno obratiti sopstvenim
ira.ionalnim ose%anjima koji su se ukorenili u podsvesti i oterati i). Cko ne
jednom3 onda vie puta3 odnosno onoliko koliko je potrebno da i) eliminiemo.
Da li smo to i u&inili3 oseti%emo da li smo mirni3 i da li se prijatno ose%amo.
8ajvanije u ra"vijanju podsvesti kod inova.ija i inovatora je stvaranje
tenje "a posti"anjem eljeni) re"ultata. 9novatori ose%aju da idu prema pravom
.ilju. !ni to &ine kro" matu i vi"ueli"a.iju. 7o je sli&no vr)unskim pliva&ima
svetske klase koji "amiljaju da su im ruke duplo due3 da su im no$e peraje3 da
stvarno plivaju bre od dru$i). Mentalna proba3 sloeni) podvi$a je postala
rutinski psi)oloki trenin$ "a i"vo5enje ra"li&iti) poslova. 2sko oslanjanje
samo na svesno u&enje3 nikada ne bi posti$lo ovaj nivo umetnosti3 &ak i sa
sna$om volje u svesti.
-odsvest ima od$ovore na sva pitanja i u stanju je da reenje svako$
problema. Da bi dolo do reenja u nekom problemu3 potrebno je da svest uputi
"a)tev svesti "a reavanje neko$ problema. 2kupna &ove&ja inteli$en.ija ima
od$ovore na sva mo$u%a pitanja. -odsvest deluje isklju&ivo na na&in na koji se
ra"milja. Svaka &injeni.a u koju svest poveruje da je istinita3 podsvest kao
takvu usvaja i sprovodi.
S)odno navedenom3 svaki &ovek je u stanju da i"meni samo$ sebe3
ukoliko to naloi svojoj podsvesti. 7o "na&i da svako moe postati inovator3
ukoliko to eli i ukoliko uskladi matu i elje. 2 tom smislu je potrebno
pove"ivati svest i podsvest3 odnosno treba svesno matati i nastojati da se mata
ne pretvori u fanta"iju3 odnosno matu u kojoj ne postoji realnost njene
reali"a.ije.
11
-odsvest re$ulie brojne aktivnosti &oveka. ;a)valjuju%i podsvesti &ovek
)oda3 jede3 die3 vo"i bi.ikl3 itd. -odsvest deluje ispod ili Ei"a< nivoa svesnosti.
Mno$i je "ovu nesvest3 ili Eautomatski um<.
9" navedeno3 moe se postaviti pitanjeD E(de se nala"i nova. i
bo$atstvo<U
Si$urno ne u bankama3 nekretninama i bo$atim naftnim poljima3 ve% u
ve&itoj ri"ni.i koja se nala"i u svakom &oveku. -odsvest %e prona%i na&in da
reali"uje ono to je svest naloila. -onavljanjem3 verom i nadanjem3 svaka se
ideja moe usaditi u podsvest3 a od to$a koji je kvalitet ideje usa5en "avisi%e i
nivo rea$ovanja podsvesti. ;ato je podsvest uslov "a opstanak3 rast i ra"voj
svako$ &oveka. !na radi svi) dvadeset &etiri sata dnevno3 to "na&i da je ona
marljiva3 dok svest ne radi dok se spava. ;a)valjuju%i podsvesti &ovek die i
kad spava. +ada bi podsvest prestala da funk.ionie3 prestao bi i ivot &oveka3
jer podsvest diktira rad plu%a3 sr.a3 metaboli"ma3 itd.
-o"navanje odnosa svesti i podsvesti je bitno "a inova.ije3 stvaranje i
upravljanje sopstvenom budu%no%u. 9novativni menaderi moraju s)vatiti da se
u svakom &oveku nala"i velika ri"ni.a bla$a i da od$ovore u unapre5enju
or$ani"a.ije treba traiti od ljudi u or$ani"a.iji. 9novativni ljudi su oni koji su
uspeli da otkriju i oslobode sile sopstvene podsvesti. !ve sile imaju od$ovore
na sva pitanja. E;akon ivota je "akon vere. 6era je misao koja se ra5a u umu.
8e treba verovati u stvari koje nanose tetu i bol. 7reba verovati da je podsvest
sposobna da i"le&i3 nada)njuje3 snai i vodi u bolju budu%nost. 2spe) u ivotu
je sra"meran veri u uspe).<
1**
-o"navanja svesnosti3 odnosno uma i podsvesti je kru.ijalno "a krea.ije i
inova.ije. +rea.ije nastaju u svesnom3 a to su ideje. Misaona konstruk.ija3
odnosno nji)ova opera.ionali"a.ija je u podsvesnom. -odsvest je me)ani"am
inova.ija. 2koliko ne dobije nalo$ od svesno$3 podsvest ne%e proi"voditi
novatorije. Stavovima3 miljenjima i tuma&enjima do$a5aja3 um opisuje
problem na ba"i memorije3 a podsvest reali"uje krea.ije3 odnosno ideje.
9" navedeno$ se moe konstatovati da be" po"navanja svesti i podsvesti
nije mo$u%e objasniti kako ljudi ostvaruju vr)unska dela i pronala"e vr)unske
novatorije. -oka"uje se da vr)unski inovatori imaju ve%u uskla5enost i"me5u
svesti i podsvesti. 9nimori +Mo.eri u ve"i ovo$a kaeD E+ada se
kon.entriem....... ula"im u podsvesni um. ,e&eno je da ljudi poseduju svest i
podsvest i da naa podvest ima kapa.itet ve%i deset puta<.
1**
D. Marfi3 )o. Podsvesti2 ,7- E,aleX<3 Beo$rad3 199. str. 19K2
12
-.+. In'en*#&! ;!o pro#>'o ne%'e%no) "#:$&en&!
9nven.ija >krea.ija? se &esto i"jedna&ava sa inova.ijom3 ili se ova dva
pojma smatraju sli&nim. -rof. dr 6. 6u&enovi% inven.iju predstavlja i definie
kao Epro.es krea.ije3 odnosno sposobnost pronalaenja novotarija. 2 inven.iji
kao pro.esu nastaje neko novo sa"nanje3 "amisao ili ideja kako se moe na
ra.ionalniji na&in ovladati nekom prirodnom ili veta&kom strukturom3 kao i
kako se postoje%e stanje moe poboljati ili prila$oditi novim "a)tevima3 ili
trendovima.
1*1
7o "na&i da inven.ija predstavlja prvu fa"u u stvarala&kom pro.esu. 2
pitanju je fa"a u kojoj "apo&inje pro.es i"nalaenja novi) na&ina usmeravanja3
re$ula.ija i upravljanja. 9nven.ija kao svesna delatnost3 ustvari predstavlja
istraiva&ki pro.es na osnovu ko$a nastaje misaona konstruk.ija mo$u%e$
novo$ reenja u ostvarivanju neko$ .ilja. ;ato se inven.ija &esto predstavlja
kao pro.es stvaranja nove "amisli3 odnosno ideje kao najkvalitetnije$ proi"voda
ko$a &ovek moe kreirati i proi"vesti.
9nven.ija se ra5a u pro.esu posmatranja realni) i apstraktni) objekta3
pojava i pro.esa3 kao i u eksperimentisanju. 2 inven.iji nastaje ideja3 odnosno
misaona konstruk.ija koja dobija karakteristike .eline. 8jena prava vrednost se
ispoljava tek kada "apo&ne da se reali"uje. -ojedin.i u or$ani"a.iji3 a posebno
menadment je "ainteresovan "a permanentan ra"voj inven.ija3 odnosno novi)
ideja. !ne u savremenom bi"nisu postaju roba3 koja je najtraenija i koja je u
isto vreme i najskuplja. 9straivanja poka"uju da ra"vijeni ive od prodaje ideja3
a manje ra"vijeni od nji)ove opera.ionali"a.ije tj. prakti&ne reali"a.ije. 9deje su
date u projektima3 softverima3 pro.edurama3 uputstvima i standardima
upravljanja. !ne postaju $lavna roba na kojoj se danas "ara5uje. -ojedin.i i
$rupe koje primenjuju ideje3 &esto ostvaruju manje "arade.
9" navedeno$ se moe konstatovati da su inven.ije realna i ne"amenljiva
polu$a kako stvarala&ki) pro.esa3 tako i konstruisanja novi) te)nolo$ija
upravljanja. 9deja je oduvek bila i ostaje isklju&ivo ve"ana "a &oveka. 7o je
jedina funk.ija svesne delatnosti koja se ne moe preneti na me)ani"me3 be"
ob"ira kakve one konstruk.ione i softverske vrednosti bile. 2pravo u tome se
o$leda prava vrednost inven.ije3 odnosno ideje "a nova reenja u obavljanju
svesne delatnosti.
1*1
6. 6u&enovi%3 *zvorite majstorstva menadmenta2 str.
13
Dok je inven.ija
1*2
pro.es u kome nastaju ideje3 Edotle je inova.ija pro.es
u kojim se te nove ideje prenose u praksu< -rona%i3 to je na%i novu stvar3
inovirati to je reali"ovati novu stvar<.
1*3
2 inovativnom menadmentu kao ra"vojnoj fa"i rukovo5enja3 inova.ije u
sferi menadmenta se s)vata kao pro.es stvaranja ideja u laboratorijama3 na
terenu i u or$ani"a.ionim sistemima3 te nji)ova prakti&na opera.ionali"a.ija u
poslovnim i dru$im sistemima. -rema +unjoiju >+uniMos)i? inova.ija
obu)vata &itavu seriju pro.esa koji imaju "adatak da potpomo$nu reali"a.iju
neke nove ideje3 &ija primena kro" novi proi"vod vodi poboljanju i ve%oj
konkurentnosti privrede. Svaka inova.ija je ni" kumulativni) promena3 odnosno
pro.esa3 od ideje do kona&ne reali"a.ije.
-. Dru.ker na primeru tr$ovine3 odnosno prometa poka"uje korisnost
inova.ija3 kad kaeD <-rodava. koji uspe da proda friider @skimima da bi se
spre&ilo smr"avanje )rane3 moe se smatrati inovatorom koji je i"mislio nov
proi"vod. -rodaja friidera @skimima da bi se )rana ras)ladila je pronalaenje
novo$ trita. -rodaja friidera da bi se spre&ilo preveliko )la5enje )rane je
pravo stvaranje novo$ proi"voda. 8aravno da te)noloki postoji samo jedan
proi"vod3 ali kada se posmatra sa ekonomsko$ stanovita radi se o inova.iji.
1*4
!vakvo predstavljanje inova.ija i inova.ioni) pro.esa uslovljava
objanjavanje drutveno ekonomske uslovljenosti ra"voja inova.ija i nau&ni)
dosti$nu%a3 kao i ra"vijanje inova.ioni) pro.esa3 odnosno vrste i korisnost
inova.ija "a or$ani"a.ije.
Be" ob"ira to se inven.ija i inova.ija ra"likuju3 one imaju i svoji)
"ajedni&ki) karakteristika. Ledan i dru$i fenomeni maju kreativnost3 ali je
inova.ija sloenija aktivnost. !na pored te)ni&ko te)noloki) problema sadri i
ekonomsku3 so.ioloku dimen"iju. !na u menadment profesiji je posebno
kompleksna jer je u pitanju upravljanje ljudskim resursima3 koji su u primeni
inven.iji &esto vo5eni li&nim interesima. 2koliko "aposleni imaju interes da
inven.iju3 odnosno ideju pretvore u praksu3 odnosno u inova.iju3 oni %e to i
u&initi. 2 suprotnom3 menadment %e imati problema. -rimera radi3 ukoliko se
uvo5enjem informati&ke te)nolo$ije eli ubr"ati pro.es donoenja upravlja&ki)
odluka3 a ta inova.ija u$ro"i "aposlene3 oni %e biti protiv inova.ije i prui%e
otpor njenom uvo5enju.
-.8. Ino'!*#&e # ;re!*#&e ;!o pr#"!r!n >!!t!; "en!7"ent!
1*2
;. 9bid3 str. 2#*K32*
1*3
'konomska i poslovna enciklopedija3 Savremena administra.ija3 Beo$rad3 199.3 str. **
1*4
-. Dru.ker3 )oj pogled na menadment3 Cdies institut3 8ovi Sad3 2**2. str 2
14
9nova.ije su re"ultat podsvesno$ u &ovekovom or$ani"mu. E8ae svesno
miljenje3 je kontrolno du$me nae podsvesne maine. 8a osnovu svesne misli3
iako moda nerealne i ira.ionalne3 nesvesna maina je ra"vila svoje ne$ativne i
neod$ovaraju%e obras.e rea$ovanja. Me5utim3 svesnom ra.ionalnom milju3
ovi automatski obras.i reak.ija se mo$u i promeniti<.
1*
2 savremenim
uslovima poslovanja3 primarnu i odlu&uju%u komponentu uspenosti &ine
nau&ne "akonitosti i na&ini nji)ove primene u praksi. 8au&ne "akonitosti
predstavljaju temelj ra"vijanja inova.ija. Sve novotarije3 odnosno inova.ije su
re"ultat stvarala&ki) pro.esa ljudi. 7eko je prona%i da se ra"vila i primenila
neka inova.ija koja nije "asnovana na nekoj ve% po"natoj nau&noj "akonitosti3
koja je manje ili vie modifikovana3 a neretko i u .elosti primenjena.
Svaka inova.ija podra"umeva ni" promena i de"or$ani"ovanja koje treba
i"vesti u or$ani"a.iji. -rofesionalni menadment po ovom pitanju postaje
kreativni ar)itekta3 koji se koristi alatima da uspostavi nove odnose i"me5u
delova i i"me5u delova i .eline neko$ sistema. Da bi se uvela inova.ija u
menadment pro.esu3 potrebno je da se uniti postoje%e po prin.ipima
kreativno$ )aosa3 ili kreativne destruk.ije. 7o unitenje postoje%e$3 ima smisla i
ekonomske svrsis)odnosti3 ukoliko %e nova upravlja&ka konstruk.ija i njena
opera.ionali"a.ija proi"vesti ve%i efekat. 7o "na&i da presudnu ulo$u u
inova.ijama ima ekonomska dimen"ija ovi) aktivnosti.
-rimarni "adatak menadmenta je da inovira3 odnosno poseban je i"a"ov
da se permanentno kre%e od jedne do dru$e vi"ije. Budu%nost mora biti
u$ra5ena u ono to je pruila prolost3 poput ruenja neko$ staro$ mlina3 kako
bi se napravila nova "$rada3 ili unitilo sitno rastinje u prirodnom poretku3 kako
bi se omo$u%ilo produktivnijim stablima da se ra"vijaju. 2nitenje staro$ i
neproduktivno$ je u funk.iji novo$ i produktivnije$3
2spenost menadmenta3 nala"i se u direktnoj "avisnosti od to$a kako se
unitava3 ili de"or$ani"uje klasi&no3 staro i nera.ionalno i kako se uvodi novo i
savremenije. Ledno i dru$o je re"ultat inven.ije i inova.ije menadera koji
kreiraju na&in de"or$ani"a.ije3 reor$ani"a.ije i ponovno$ or$ani"ovanja. 7o
uka"uje na neminovnost naputanja klasi&no$ s)vatanja di"ajniranja
or$ani"a.ije i menadmenta u kome je primarno mesto bilo re"ervisano "a
manuelnu radnu sna$u3 koja je trebala da postupa po diktatu vlasnika i
menadmenta3 a da ne koristi pamet. Savremena nau&na istraivanja su
doka"ala da je primarni i odlu&uju%i osnov ra"voja produktivnosti rada3 stvarno
"nanje koje poseduju ljudi i vetine u kori%enju "nanja u prakti&ne svr)e.
1*
M. Mol.3 Psihoki%ernetika3 Ainesa3 Beo$rad3 2**1. str. #4
1
2speni su oni menadment sistemi koji imaju jaku intelektualnu osnovu3
odnosno koji koriste "ajedni&ku pamet3 a ne oni koji imaju fi"i&ku mo%3 sna$u i
vlast.
Me5u nepobitne istine spada sa"nanje da su nova sredstva "a rad3 alati i
pribori3 odnosno te)nolo$ije u proi"vodnji ili pruanju uslu$a3 pove%ali sna$u
menadmenta3 na jednoj strani3 a na dru$oj olakali i ubr"ali pro.es donoenja
upravlja&ki) odluka. ;ato se i kae da se drutveno ekonomske forma.ije ne
ra"likuju po tome ta se proi"vodi3 ne$o kako3 odnosno kojim se sredstvima "a
rad proi"vodi<. 9"$radnja i upotreba oru5a i oruja stvarno o"na&ava prenoenje
i"vreni) funk.ija &oveka na me)ani"me koji te funk.ije efikasnije i efektnije
obavljaju od &oveka. ;ato ljudi pristupaju i"$radnji i kori%enju oru5a i oruja
samo pod uslovom da nji)ovim posredstvom pove%avaju produktivnost rada3 ili
olakavanju nje$ovo i"vrenje.
!premljenost rada3 uklju&uju%i i upravlja&ki rad novim i efikasnijim
oru5ima i orujima je sve vie dinami&nija3 tako da se produktivnost rada
permanentno pove%ava3 ali i ekonomija troenja dru$i) resursa. 2 toj
"akonitosti ispoljava se nastojanje da se stalno pove%ava an$aovanje ljudski) i
ostali) resursa na ra"vijanju inova.ija i inova.ioni) pro.esa3 jer one proi"vode
nove vrednosti i stvaraju uslove "a liderske po"i.ije u uspenosti. :ideri su
danas oni koji predvode u inova.ijama.
8ovo opremanje rada i uvo5enje novotarija u menadment pro.esu
pove%ava investi.iona ula$anja u sferu informati&ki) te)nolo$ija3 to name%e
potrebu uvo5enja te)noloko$ menadmenta3 koji pove"uje inenjerstvo3 nauku
i menaderske dis.ipline "a planiranje3 ra"voj i uvo5enje te)noloki) kapa.iteta
radi ostvarenja strateki)3 takti&ki) i operativni) .iljeva predu"e%a. 7e)noloki
menadment mora raspola$ati od$ovaraju%im "nanjem3 ovla%enjima3 ali i
potovati odre5ene prin.ipe.
1*#
8ji)ovim ra"vojem se obe"be5uje pro$res u
drutvenom ra"voju. Me5utim3 i taj pro.es u svom okrilju donosi i poreme%aje
u drutvenom ra"voju i uspostavljenim odnosima me5u ljudima i nji)ovim
"ajedni.ama. 7o se posebno odnosi kada se ispolji promaaj u investi.ionim
odlukama3 koje ne mo$u nadoknaditi bilo koja produktivnost rada. Lednostavno3
sistem "a odravanje i re$ula.iju3 odnosno upravljanje or$ani"a.ijama troi
veliku ener$iju i vreme3 jer njeno projektovanje nije i"vedeno na ra.ionalnim
osnovama.
6isoka efikasnost "nanja u ra"voju proi"vodne sna$e rada isti&e i
doka"uje da su upravo najrentabilnije investi.ije u sti.anje i kori%enje novi)
1*#
! te)nolokim prin.ipima na kojima se "asniva upravljanje te)nolo$ijama i inova.ijama moe se vie
videti uD Mon$er3 ,. A.3 )astering 5ehnolog=. A )anagement 7rame<ork for 1etting Results3 7)e Aree
-ress3 8eN Oork3 p. 214K291
1#
"nanja ljudi. 7e investi.ije ne samo da su najprofitabilnije3 one se u isto vreme
vra%aju na najbri na&in. ;ato se na obra"ovanje3 odnosno sti.anje "nanja danas
i"dvajaju o$romna sredstva3 ali svaka nov&ana jedini.a uloena u obra"ovanje
se viestruko vra%a.
7o potvr5uje i praksa multina.ionalni) kompanija3 koje sve vie
investiraju u ra"vojne funk.ije. -rimena inova.ija u podi"anju nivoa
produktivnosti rada direktno "avisi od odnosa prema kreativnom radu i politike
koju vodi menadment3 ali i od politike u okruenju. Drutvena politika moe
podsti.ajno delovati na ini.iranje i ra"vijanje inova.ioni) pro.esa. -raksa
ekonomsko najra"vijeniji) "emalja poka"uje da se nji)ova ekonomska sna$a
"asniva na uspeno ra"vijenom pokretu pronala"atva3 te)ni&ko te)noloki)
unapre5enja i uopte stvaralatva3 to se sve "ajedno predstavlja kao inova.ije.
9 korisni predlo"i su vrlo rasprostranjeni obli.i stvaralatva. -oka"uje se
da ni" sitni) popravki3 modifika.ija i predlo$a imaju veliki "na&aj3 posebno
ukoliko nastaju masovno i permanentno. -raksa japanski) or$ani"a.ija to
potvr5uje. E-ojedin.i se vrednuju po tome koliko su i kakvi) korisni) predlo$a
dali "a poboljanje pro.esa rada. -od korisnim predlo$om podra"umeva se
svako novo reenje koje nije obu)va%eno kate$orijom patenata i te)ni&ko
te)noloki) unapre5enja3 a predstavlja ra.ionalno reenje u i"vo5enju bilo ko$
radno$ postupka3 ili opera.ije3 bilo da se i"vodi u proi"vodnoj ili neproi"vodnoj
>administrativnoj? sferi or$ani"a.ije.
2 savremenom menadmentu iskristali"iran je stav3 da je svaki &ovek
poten.ijalni inovator i da se nji)ovim aktiviranjem mo$u ostvariti "na&ajna
unapre5enja u poslovanju. 2 njima se potpunije koriste ukupni radni poten.ijali
ljudi kao primarni) i odlu&uju%i) elemenata "a uspenost ostvarivanja
pro$ramirani) .iljeva "ajedni&ko$ rada.
".3.1. =novativni i inovacioni menadment kao uslov uspe%nosti
2 pret)odnom tekstu je konstatovano da je inven.ija prvi korak3 ili fa"a u
ukupnom inova.ionom pro.esu. !na je i"vorite3 odnosno neto i" &e$a
proi"ila"e sve dru$e aktivnosti u inova.ionom pro.esu i sistemu. ;ato se
inven.ija &esto predstavlja kao poten.ijalna inova.ija3 odnosno poten.ijal koji
moe dovesti do odre5ene koristi u menadment pro.esu3 ili u dru$im sferama
poslovanja or$ani"a.ija.
Dru$i korak3 ili fa"a u inova.ionom pro.esu je inova.ija. !na predstavlja
opredme%eni istraiva&ki pro.es3 odnosno pro.es stvaranja misaone
1'
konstruk.ije mo$u%e$ novo$ reenja neke novatorije. 9nven.ija ima svoju
vrednost3 samo ukoliko se transformie u inova.iju. ;a ra"liku od inven.ije3
odnosno krea.ije3 inova.ioni pro.es se moe delimi&no3 ili u potpunosti preneti
na me)ani"me i na taj na&in osloboditi Smo"akS manuelno$3 kako bi bio u
funk.iji pove%ane krea.ije. ;ato se u savremenom menadmentu $ovori o
inven.iji i inova.iji3 kao dve strane iste medalje3 jer jedno be" dru$o$ ne moe
funk.ionisati3 ili nema ekonomsko$ smisla.
9" navedeno$ se moe konstatovati da je uvo5enje inova.ija u
menadment3 lo$i&ni nastavak evolu.ije ra"voja or$ani"a.ije i menadmenta3
kao uslova opstanka3 rasta i ra"voja or$ani"a.ija. !r$ani"a.ija i menadment su
i same proi"vod inova.ija. +ao takve i one su u svom evolutivnom putu
menjale svoje forme3 od klasi&no$ u kome je postojao visok nivo determini"ma3
do savremeno$ koji se "asniva na situa.ionom pristupu. 8astankom t"v.
ko$nitivno$ menadmenta3 uveden je novi kvalitet u di"ajniranju i usmeravanju
or$ani"a.ija3 to je nametnulo i nove "a)teve3 ali i i"a"ove nosio.ima
or$ani"ovanja i upravljanja. 9spostavlja se da su inova.ije i krea.ije osnovni
"adatak svi) nivoa i vrsta menadmenta u or$ani"a.iji. +o po tom pitanju nema
ta da radi3 taj ne vidi svoje mesto i ulo$u u odravanju3 ali i u unapre5enju
or$ani"a.ije. 9nova.ije i menadment inova.ije funk.ionie na potpuno
dru$a&ijim osnovama u odnosu na klasi&nu birokratsku or$ani"a.iju i
menadment3 ali proi"vodi i daje daleko ve%e efekte. Samo nekoliko &injeni.a
potvrdi%e pret)odne konstata.ije.
dok je klasi&na or$ani"a.ija insistirala na redu3 sa nastojanjem da do5e do
apsolutno$ reda3 dotle inovativna or$ani"a.ija funk.ionie na prin.ipima
kreativno$ )aosa. !vde je red3 a posebno visoko ili apsolutno or$ani"ovan red
nepoeljan i tetan3 jer $ui ini.ijativu i ne$ativno uti&e na uspenost
or$ani"a.ije.
1*'
inovativna or$ani"a.ija funk.ionie na prin.ipima ra"novrsnosti i ra"nolikosti.
!vde je jednoobra"nost velika opasnost3 to "a)teva i primenu ra"li&iti) stilova3
metoda i te)nika u menadment pro.esu. ,a"novrsnost je prirodni ambijent
inovativne or$ani"a.ije3 "bo$ &e$a menadment nauka nastoji da ovu &injeni.u
promovie u pravilo. Da bi menadment postao pokreta& i ini.ijator inova.ija i
on mora biti ra"novrstan3 kako po ra"li&itosti ljudi >po kompetentnosti3 radnom
iskustvu3 $odinama starosti3 polnoj strukturi3 itd?3 tako i po ra"novrsnosti
metoda koje primenjuje u usmeravanju or$ani"a.ijom. -raksa poka"uje da
ra"novrsniji timovi menadmenata imaju ve%u uspenost3 od jednorodni).
1*'
-ri navedenom treba imati u vidu da je apsolutni red u or$ani"a.iji nemo$u%3 kao to je nemo$u% ni
apsolutni )aos. 2koliko bi se teoretski uspostavio apsolutni red3 to bi ve% bio po&etak apsolutno$ )aosa3 to
je i prirodno3 jer bi prestalo kretanje3 kao u"rok svi) promena.
11
9novativni menadment svoju primarnost u inova.ijama moe najefikasnije da
reali"uje u de.entrali"ovanoj or$ani"a.iji. !ne su po pravilu SplitkeS3 imaju
malu koli&inom vlasti u vr)u )ijerar)ijske piramide. De.entrali"ovane
or$ani"a.ije umesto piramide3 imaju tenden.iju di"ajniranja po prin.ipu
pravou$aonika. 8a taj na&in se briu )ijerar)ijski nivoi i po"i.ioni autoriteti3 a
primarno mesto daje "nanju i idejama.
menadment koji je primarno orjentisan na inova.ije3 permanentno trai na&ine
da se one kreiraju3 a potom primenjuju. 2 tom smislu stvara inova.ionu
or$ani"a.iju koja je proeta stalnim stvaranjem inova.ioni) inkubatora. 7o su
modane or$ani"a.ione %elije "a stvaranje povoljne inova.ione atmosfere i
emitovanje ideja. 9nova.ioni inkubatori su me5usobno pove"ani3 tako da se
stvaraju Enau&ni parkovi<3 Enaselja pameti< E$radovi mo"$ova<3 itd.
8ajpo"natija je Silikonska dolina u +aliforniji u kojoj je kon.entrisano na
)iljade kompanija i" oblasti visoki) te)nolo$ija3 konsultantski) i dru$i)
kompanija. 2 ovom nau&nom parku postoji preko 2**.*** najstru&niji) $ra5ana
i" brojni) oblasti nauke3 umetnosti3 kulture3 sporta3 itd. Sli&na je situa.ija i sa
dru$im dravama. Lapan ima $rad Cukubi u kome se oko 3*R nje$ovi) $ra5ana
or$ani"ovano bave istraiva&kim poslovima.
u inova.ionom menadmentu3 primarno mesto u or$ani"a.iji imaju inovatori i
kreatori. 9maju%i u vidu da i u prioritetima postoje prioriteti3 moe e
konstatovati da primarni "adatak top menadmenta nije da stvara inova.ije3 ve%
da stvori povoljne uslove "a stvaranje i primenjivost inova.ija. Menadment
ovde ima primarnu ulo$u da podsti&e inovatore i bude u nji)ovoj funk.iji3
odnosno da stvora dobre me5uljudske odnose3 odnosno da eliminie konflikt
kao i"vorite odre5eni) problema. 8a dru$oj strani3 menadment u&i "aposlene
na i"a"ivanje stru&ni) konflikata3 koji su do"voljeni i poeljni u inova.ionoj
or$ani"a.iji.
imaju%i u vidu pret)odno3 menadment u inova.ionoj or$ani"a.iji primenjuje
stil pridobijanja i podsti.anja ljudi. !vaj stil je kvalitetniji3 jer je u najve%oj
meri3 isklju&io primenu pravila i prin.ipa klasi&ne or$ani"a.ije u kojoj su
sank.ije i prisila bili dominantni na&ini u posti"anju .iljeva. 9novatori i kreatori
su oslobo5eni klasi&ni) formi u potovanju radno$ vremena3 nisu obave"ni da
postupaju po odre5enim radnim i te)nolokim reimima3 eliminisani su rokovi3
ne postoje norme3 itd. 7ako je menadment 9BM oslobodio ljude u ra"vojnom
odeljenju obave"no$ dolaska u kompaniju3 ukinuo svaku vrstu formalnosti koja
postoji kod ostali) radnika3 ukinuo rokove do koji) se odre5ene inova.ije
moraju okon&ati3 itd.
19
strpljivost i postepenost su osnovni prin.ipi u inovativnom menadmentu. ;bo$
to$a je neop)odno u i"boru vo5e u inovativnim or$ani"a.ijama birati ljude koji
imaju strpljenja u istraivanju3 nastanku i kreiranju ideja3 koji su spremni korak
po korak da osvajaju tajne u sferi istraivanja. Mora se imati u vidu da je
inoviranje i stvaranje novo$3 najtei posao kojim se &ovek moe baviti3 ali i da
je to najprofitabilniji posao. Mno$o je lake i%i utabanim sta"ama3 ali se sa
takvom filo"ofijom ostaje na nivou prose&nosti3 koja nikome ne obe"be5uje
uspenu budu%nost.
9nova.iona or$ani"a.ija i menadment u osnovi funk.ioniu na potpuno
dru$a&ijim3 &esto i suprotnim prin.ipima3 u odnosu na klasi&an menadment.
9nova.ioni menadment interesuju ideje3 kao najvredniji proi"vod. !ni nastoje
da br"o rea$uju na ideje3 naro&ito u nji)ovoj primeni3 utoliko pre3 kako kae
,uso to Eideje "astarevaju bre od re&i<. 9nova.ioni menaderi toleriu $reke3
posebno $reke koje proi"ila"e i" traenja novi) na&ina u usmeravanju
"ajedni&ko$ rada. Menadment stavlja do "nanja svim "aposlenim3 da ne%e biti
sank.ionisani3 ukoliko u traenju novi) metoda3 te)nika i na&ina "a efikasniji
na&in rada3 naprave $reku.
;a inovativni menadment se mora imati u vidu da je du$a uslovno
re&eno vladavina3 smrt "a inova.ije. 6remenom3 nosio.i funk.ija menadmenta3
ali i "aposleni se "asite3 otupljuje nji)ova otri.a3 nisu u funk.iji stvaranja
inova.ione atmosfere3 itd. !tuda i potreba da se menadment u inova.ionim
sistemima povremeno menja. 2vo5enjem novi) ljudi u menadmentu3 dola"i do
promene stilova rada3 to povoljno uti&e na efikasnost or$ani"a.ije.
-.9. Z!;on#to%t# < r!>'o&< "en!7"ent #no'!*#&!
-ored to$a to postoji "akonitost u ra"voju menadmenta3 istraivanja
poka"uju da i u inova.ionoj praksi postoje odre5ena pravila3 koja se pretvaraju
u "akonitosti. Menadment kao nauka i profesija je podlona brojnim uti.ajima
i" okruenja. 2 pitanju su ekonomski3 so.ioloki3 kulturoloki3 reli$ijski i dru$i
faktori i sile koje deluju na menadment. !ne mo$u da pospeuju ostvarenje
ve%i) efekata u menadment pro.esu i delatnosti3 ali i da te efekte umanjuju.
8ajvanije je da se menadment mora prila$o5avati promenama u okruenju. 9
ne samo to. -rila$o5avanje mora biti onim inten"itetom i dinamikom3 kako se
promene deavaju u okruenju. 2 protivnom3 or$ani"a.ija "aostaje3 &ime
dovodi u pitanje sopstveni opstanak.
1#*
;bo$ navedeno$3 nije slu&ajno da inova.ije &ine jedno od osnovni)
obeleja menadment delatnosti. Skoro ni jedna delatnost nije podlona takvom
inten"itetu promena3 kao menadment profesija. ;ato su i iskustva i"
menadmenta3 tokom ljudsko$ ra"voja i"u"etno bo$ata. !na pruaju mo$u%nost
odre5eno$ uoptavanja i i"vla&enja odre5eni) "akonitosti3 kako po pitanju
nji)ovo$ evolutivno$ usavravanja3 tako i nji)ove implika.ije na uspenost
kompanija3 odnosno na.ionalni) "ajedni.a.
Be" ob"ira na ra"li&itost pristupa u anali"i inova.ija3 "a menadment je
najvanije utvrditi evolutivni tok i "akonitost nji)ovo$ ra"voja. ;bo$ to$a se
ak.enat daje na nekoliko nesporni) "akonitosti u nji)ovom ra"voju3 i toD
inova.ije u menadmentu se javljaju pre sve$a u ra"vijenim "emljama.
Menadment je i sam jedna od najve%i) inova.ija koja je najbolje i"raena
kro" fenomen Smenaderske revolu.ijeS. Sutina ove inova.ije je bila u
odvajanju prava vlasnitva od prava upravljanja i to je ova inova.ija
i"vedena mirno3 be" SkrviS3 a pod pritiskom konkuren.ije3 koja je dovodila u
pitanje plasman proi"voda. Menaderske inova.ije su prvo nastale u
ra"vijenim "emljama i danas su one inkubatori novina kada je u pitanje
or$ani"a.ija i menadment. !ve "emlje su trino orjentisane3 a nji)ov
menadment vodi permanentne trine borbe "a opstanak3 rast i ra"voj.
Ledan od najefikasniji) na&ina u ostvarivanju ti) .iljeva je uvo5enje novina i
novatorija u sve elemente menadment pro.esa.
inova.ije u sferi menadmenta3 or$ani"ovanja i dru$im elementima po
pravilu nastaju u velikim korpora.ijama3 multina.ionalno$3 ili
transna.ionalno$ tipa. !vi sistemi imaju naj&e%e ra"vijen sistem
istraivanja i usavravanja upravljanja3 u stanju su da eksperimentiu u
pojedinim delovima kompanije i po"itivna iskustva da primene na .elu
kompaniju. 7ako u$ovorni lan.i i sistemi >proi"vodni3 prometni3 )otelijerski
itd? postaju lideri u primeni inova.ija3 to im stvara prednosti u poslovanju.
manje ra"vijene "emlje i manji sistemi porodi&no$ tipa su sledbeni.i3
odnosno pratio.i uvo5enja ve% provereni) inova.ija u menadmentu3 ali i u
dru$im oblastima. 2 savremenim uslovima3 inova.ioni pro.esi se or$ani"uju
od ire$ kru$a subjekata u lan.u reproduk.ije3 ili kanalu distribu.ije3 ukoliko
je u pitanju tr$ovinska or$ani"a.ija. 9nte$ra.ioni pro.esi3 posebno kro"
strate$iju interna.ionali"a.ije3 "ajedni&ka ula$anja ili franin"in$ sistem3
nera"vijene "emlje su u stanju da do5u do novina u menadmentu i
or$ani"a.iji.
1#1
inova.ije u menadmentu su uslovljene te)nolokim inova.ijama. 2koliko
se promeni te)ni&ko te)noloka osnova3 neminovno je promeniti i di"ajn3 a
tome prila$oditi i menadment pro.es. 2vo5enje informati&ke te)nolo$ije3
posebno elektronsko$ komuni.iranja i prikupljanje podataka je najbolji
doka" prednje$ "aklju&ka.
pro.es ini.iranja i pri)vatanja inova.ija se stalno inten"ivira. 7o postaje
opta "akonitost i trend3 jer su inova.ije u direktnoj ve"i sa uspeno%u.
Danas najuspenije svetske korpora.ije su one koje su permanentno uvodile
kvalitetnije inova.ije3 dok su sledbeni.i inova.ija po pravilu bili manje
uspeniji.
inova.ije i" or$ani"a.ije i menadmenta3 nastaju u vr)u )ijerar)ijske
piramide3 dok sve manje na niim nivoima. 8osio.i inova.ija i" or$ani"a.ije
i menadmenta su u vr)u uslovno re&eno E)ijerar)ijske piramide<. ;na&i
smer kretanja or$ani"a.ioni) inova.ija je od vr)a3 prema dnu3 s tim da i) u
vr)u ima najvie i najkvalitetnije3 dok i) sve manje ima ukoliko se ide prema
dnu.
pret)odna "akonitost je bitna3 jer se poka"uje da te)ni&ko te)noloke
inova.ije imaju suprotan smer kretanja. !ne idu od dna prema vr)u. !vaj
smer je lo$i&an3 jer na dnu )ijerar)ijske piramide dominiraju te)ni&ka "nanja
i vetine i svaka via stepeni.a u )ijerar)iji ima sve manje te)ni&ki)3 a sve
vie menaderski) "nanja. 8osio.i te)ni&ko te)noloki) inova.ija su nii
menaderiKrukovodio.i3 odnosno poslovo5e3 bri$adiri3 supervi"ori3 i dr.
Da bi inova.ije uspele3 moraju biti pri)va%ene od strane kupa.a3 odnosno
potroa&a. +ona&nu o.enu korisnosti novi) proi"voda3 ili novo$ na&ina
upotrebe postoje%i) proi"voda daju potroa&i. Svaka inova.ija koja bi bila
od koristi or$ani"a.iji3 ali koju potroa&i ne pri)vataju3 ne moe dobiti
prela"nu o.enu3 odnosno ne moe biti primenjena3 jer nema svoje kup.e.
;ato je potrebno istraivati trite i utvr5ivati3 ta je to to kup.i ele3 ali i
kreirati nove potrebe3 odnosno nova trita na kome bi se promovisali i
plasirali novi proi"vodi3 te)nike i te)nolo$ije3 itd.
9" navedeno$ proi"ila"i "akonitost da su inova.ije u menadmentu jedan
od najvaniji) faktora3 koji uti&u na privredni ra"voj i uspenost poslovni)
sistema. 8ji)ova pokreta&ka sna$a je konkuren.ija3 proi"vo5a&i i potroa&i3
odnosno kup.i. 9pak3 najve%i uti.aj na inova.ije ima konkuren.ija. 7ako su
te)ni&ko te)noloke inova.ije u sferi maloprodaje nastale u$lavnom "bo$
rastu%e konkuren.ije. ! tome prof. dr S. :ovreta kaeD E!na >inova.ija 0 prim.
7D?3 je bila primarni ini.ijalni faktor nastanka i ra"voja novi) or$ani"a.ioni)
1#2
oblika3 sistema i metoda prodaje. ;a)valjuju%i konkuren.iji3 savladane su
po&etne teko%e u inova.iji maloprodaje<.
1*1
-.=. EKre!t#'n! #"#t!*#&!E no'! te@n#;! #no'!t#'no) "en!7"ent!
+reativnost je osobina ljudi3 kao najsvesniji) ivi) bi%a. !na u
menadment profesiji ima veu spe.ifi&nu teinu3 to je i prirodno3 jer od
kreativnosti prvi) ljudi3 odnosno menadmenta3 "avisi &esto i kreativnost
"aposleni). ;a menadment je vano sa"nanje3 da je svaki &ovek kreativan u
i"vesnom smislu i da najve%e o$rani&enje po tom pitanju ljudi sami sebi
name%u3 postavljanjem determinisani) i o$rani&avaju%i) stavova i Sobru&aS u
svojim $lavama.
-ove"ano sa navedenim je i Skreativna imita.ijaS. !vaj pojam i"a"iva
odre5ene nedoumi.e i kontrover"e3 jer se &esto osporava da imitiranje moe biti
kreativno3 odnosno ukoliko je neto kreativno ne moe biti imitirano3 a ukoliko
je imita.ija3 onda nije kreativno. Me5utim3 ovim pojmom se eli uka"ati na
praksu poboljanja funk.ionalni) sposobnosti3 ili korisnosti u stvaranju novi)
proi"voda3 ili novi) metoda or$ani"a.ije i menadmenta. 8je$ova sutina je u
kreiranju modifikovani) postoje%i) funk.ionalni) oblika or$ani"a.ije i
upravljanja3 ili pribavljanju putem kupovine3 odnosno menaderskom
pijunaom. 8akon navedeno$3 an$auju se visokostru&ni kadrovi "a i"$radnju
jo kvalitetnije$ na&ina or$ani"ovanja ili upravljanja.
+reativno imitiranje u menadmentu i or$ani"a.iji je i"vedeno i"
imitiranja na&ina ivota i funk.ionisanja ivotinjski) skupina. 2 ljudskim
"ajedni.ama3 ovaj fenomen se prika"uje kao oponaanje i &esto ima ne$ativan
pristup "a one pojedin.e3 koji nastoje da imitiraju dru$e. !no je u velikoj meri
doprinelo opstanku ivotinjski) skupina3 ali i ljudi a danas predstavlja "na&ajan
instrumenat u pove%avanju efikasnosti i efektivnosti or$ani"a.ioni) sistema.
+reativna imita.ija3 kao oblik unapre5enja menadmenta se ra"vio
prvenstveno u Lapanu3 $de se i" proi"vodne sfere3 preneo i na dru$e oblasti
ivota i rada. -rema anali"ama i istraivanjima3 smatra se da je Lapan uspeo3
upravo "a)valjuju%i kreativnom imitiranju. Lapan.i su prakti&ni i praktikuju da
istrauju tu5u praksu3 ili proi"vode3 kako bi eliminisali loe3 a poja&ali dobre
strane.
2 nekim industrijama te)noloka "atita je &esto vrlo slaba i mno$i
patenti mo$u biti vrlo lako i"miljeni na vie mesta. 9straivanjem neki)
1*1
S. :ovreta i dru$i3 5rgovina3 SC3 Beo$rad3 199.3 str. 114
1#3
ekonomista >Mensfield3 1914.? su poka"ala da je skoro dve tre%ine patentni)
inova.ija le$alno kopirano u roku od 4 $odine od nji)ovo$ uvo5enja. Dobro
obaveteni imitatori &esto imaju sopstvene ver"ije te)nolo$ije na tritu3 pre
ne$o to se pojavio standardni industrijski projekat<.
1*9
7ipi&na kreativna inova.ija je bila i"vedena u klasi&noj koli or$ani"a.ije.
Cnali"iraju%i linijsku i funk.ionalnu or$ani"a.iju3 odnosno nji)ove dobre i loe
strane3 @meron je stvorio t"v. linijsko tabnu or$ani"a.iju u kojoj je linijskom
rukovodio.u pridodao tab i na taj na&in oja&ao sna$u linijsko$ rukovodio.a3
posebno u delu donoenja kompetentni) or$ani"a.ijsko upravlja&ki) odluka.
!vako kreativno imitiranje je doprinelo efikasnijem na&inu or$ani"ovanja3 ali u
dobroj meri i smanjenoj primeni linijske or$ani"a.ije &iji je ori$inalni tvora.
bio Aajol3 odnosno funk.ionalne or$ani"a.ije3 &iji je tvora. 7ejlor. Sli&na je
situa.ija i kod kreativno$ imitiranja funk.ionisanja robni) ku%a i diskonta3 pri
i&emu su nastale diskontne robne ku%e3 kao institu.ije koje su pri)vatile
modifikovana ori$inalna reenja funk.ionisanja
2 menadment profesiji3 tako5e postoji imitiranje3 ili oponaanje oni)
koji uspeno obavljaju svoj posao. 9ako se menadment smatra visoko
intelektualnom profesijom i u njemu postoji oponaanje uspeni) menadera i
predu"etnika3 kako u nji)ovim postup.ima3 tako i u na&inima na koji oni
or$ani"uju menadment pro.es.
Svako imitiranje i oponaanje "a)teva odre5enu vrstu i kvantum "nanja i
vetine3 koja se sti&e ponavljanjem postupaka i trenin$om3 na onaj i onakav
na&in3 kako to rade uspeni menaderi3 ili dru$i nosio.i rukovodila&ki)
funk.ija. Jto se vie ponavlja odre5ena radnja ili opera.ija3 postoji ve%a
verovatno%a da se i efekat imitiranja ostvari. 9pak3 ponavljanje mora biti to vie
verodostojnije osobi koju imitiramo.
Me5utim3 nikada pojedina. ma kako nastojao da oponaa uspeno$
&oveka3 ne moe da to ostvariti u potpunosti. -utem trenin$a i uvebavanja se
nastoji eliminisati nepotrebne korake i aktivnosti3 ali i nepravilne3 kako bi se
menadment pro.esu mo$ao tako or$ani"ovati da se postavljeni .iljevi reali"uju
u" to manje napora i utroaka resursa. +orek.ijama se nastoji odstranjivanje
naporni) i pokreta koji "a)tevaju ve%e napore i trokove3 a da se istovremeno
koriste pokreti kojima se ostvaruje ve%a efikasnost.
8avedeno poka"uje da kreativno imitiranje pove%ava uspenost
or$ani"a.ije i menadmenta. Da bi se uspeno imitirali sposobni i uspeni
menaderi3 mora se "nati kako to oni rade3 odnosno treba po"navati nji)ove
profesionalne tajne u upravljanju pro.esima i te)nikama3 tj. te)nolo$ijama
1*9
S. -okraja.3 )enadment promena i promene menadmenta3 7opM3 Beo$rad3 2**1. str. '2
1#4
menadmenta. ;a)valjuju%i tajnama u sferi menadmenta3 danas su menaderi
najbolje pla%ene profesije. ;arada supermenadera u velikim svetskim
kompanijama >Oa)ooKu3 9BM3 Pal MartKu3 itd? na $odinjem nivou se kre%u i
po nekoliko stotina miliona dolara. 7ako je menadersko "nanje odnosno
informa.ija u ve"i or$ani"ovanja i upravljanja postalo najskuplja roba3 a
supermenaderi su postali najtraeniji stru&nja.i3 "a koje se nudi Esuvo "lato<.
!va konstata.ija vai kako u sferi visoki) te)nolo$ija3 tako i u sferi
or$ani"a.ije i upravljanja. 7ime je u prvi plan i"bila potreba da se &uvaju
profesionalne tajne3 a na dru$oj strani potreba da se otkrivaju tajne kod
konkuren.ije3 to je predmet menaderske pijunae i kontrapijunae.
".#.1. :enaderska %pijunaa i kontra%pijunaa
!b"irom da je kreativna imita.ija uslovljena otkrivanjem profesionalni)
tajni u menadment profesiji3 to se u prvi plan isti&e pronalaenje metoda i
te)nika "a otkrivanje3 ali i "atitu profesionalni) tajni. !ve dve aktivnosti su
posebno dobile na "na&aju u savremenom menadmentu3 kao refleks na "na&aj
inova.ija i informa.ija "a posti"anje uspenosti. 8a to uka"uju i anali"e budeta
veliki) svetski) kompanija koje i"dvajaju o$romna finansijska sredstva3 a u isto
vreme an$auje o$roman ljudski i materijalni poten.ijal "a &uvanje svoji)3 ili
otkrivanje inven.ija3 odnosno inova.ija.
/uvanje3 odnosno "atita profesionalni) i poslovni) tajni3 kao aktivnosti
imaju potpuno suprotne .iljeve. !ne imaju i dru$a&ije na&ine i te)nike rada3 a
"a jednu i dru$u je "ajedni&ka nit da se bave tajnama3 a to "a)teva i neto ire
objanjenje.
7a%tita profesionalnih tajni
-ostojanje profesionalni) tajni stvorilo je potrebu da se tajne otkrivaju.
Me5utim3 ova ak.ija je stvorila reak.iju3 odnosno potrebu da se tajne &uvaju3 jer
se ispostavilo da oni koji imaju tajne3 imaju ve%u ansu da uspeju na sve
promenljivijem i turbulentnijem tritu. 7ako se u kompanijama osposobljavaju
profesional.i "a &uvanje tajni sadrane uD projektima ra"voja novo$ proi"voda3
odnosno projektovanja novo$ or$ani"a.iono$ di"ajna3 pro.edura3 pro.esa3
normativa i standarda3 uputstava o odvijanju odre5eni) pro.esa3 itd. 8avedeni
elementi predstavljaju intelektualni kapital kompanija3 koji je i najvredniji. 2
1#
.ilju "atite navedeno$ intelektualno$ kapitala3 odnosno dokumenta.ije i tajni
koje su sadrane u njima3 osnivaju se Eratne sobe< u kojima su propisana
pravila i pro.edure oko mo$u%nosti uvida pojedina.a u pojedine elemente3
evidentiranje >osobe3 vreme3 itd? uvida3 u"imanja3 dostavljanja i vra%anja
dokumenta.ije3 evidentiranje3 itd.
2 .ilju &uvanja profesionalni) i poslovni) tajni3 menadment &esto
definie osobe kojima informa.ije treba dostaviti. !pte je nastojanje da mali
broj ljudi treba da ima .elinu projektno$ reenja ili neke inova.ije3 odnosno da
se od$ovornim menaderima dostavlja samo ono to je "a nji) interesantno. 8a
taj na&in se smanjuje mo$u%nost da se otkrije .elina neko$ reenja.
-re.i"ne anali"e poka"uju da pret)odna mera nije bila dovoljna u "atiti
profesionalni) tajni. ;bo$ to$a menadment predu"ima i dru$e mere.
8ajdelotvornije se poka"ala eduka.iji "aposleni)3 a posebno svi) nivoa
menadmenta3 u &uvanju poslovni) tajni. 9spostavlja se da ne postoje E&uvari<
koji mo$u pojedina&no da spre&e otkrivanje tajni3 ve% da podi"anje kulture u
&uvanju poslovni) tajni3 u kombina.iji sa pret)odnim daje relativno dobre
re"ultate. -osebna panja se usmerava na sektore ili odeljenja ra"voja u kojima
postoji dokumenta.ija3 ali i ljudi koji rade na ra"voju novi) te)nolo$ija3
istraivanja3 itd. 2 uspenim kompanijama ovo predstavlja i najvredniji deo
intelektualno$ kapitala kojim kompanije raspolau. /uvanje tajni mora biti
na&in ponaanja3 stil ivota.
Jtete "bo$ neadekvatni) mera u ve"i "atite tajni3 mo$u biti velike.
E8ema&ki savetnik "a be"bednost ;i$frid ,aj)in$er pro.enjuje da je teta
koju $odinje trpi 8ema&ka privreda od privredne pijunae3 najmanje pet
milijardi dolara3 a ra"voj do$a5aja poka"uje tenden.iju rasta<.
11*
;atita i otkrivanje tajni3 kao dve me5usobne aktivnosti u menadment
profesija imaju ra"li&ite .iljeve3 koriste se optim3 ali i posebnim "nanjima i
te)nikama. Menadment se moe odlu&iti da ove dve funk.ije sjedini u jedan
sektor3 na &ijem &elu se nala"i profesionala. koji po"naje obavetajne3 ali i
kontraobavetajne poslove3 odnosno ima spe.ijalisti&ka "nanja i "a jednu i "a
dru$u aktivnost.
6remenom3 profesionalne tajne u menadmentu >kao i u dru$im
oblastima postaju po"nate i kao takve se pretvaraju u pravila i na&ela koja se
koriste javno u radu. 8akon otkrivanja jedni) profesionalni) tajni u
menadmentu3 nastaju nove koje se &uvaju3 ali i novi pokuaji da se one otkriju.
7ime dola"imo do "aklju&ka da se ovi pro.esi stalno ponavljaju3 da nikad ne
11*
I. ,adosavljevi%3 5eorija2 praksa i vetina2 savremenog menadmenta3 -ronala"atvo3 Beo$rad3 2**1.
str. 11
1##
prestaju i u budu%nosti ne%e prestajati. Ciljevi %e biti isti3 ali metodi "a
maskiranje i demaskiranje tajni %e se menjati.
9" navedeno$ se moe konstatovati da je "a &uvanje i otkrivanje
profesionalni) tajni u sferi menadmenta3 neop)odno napustiti klasi&an na&in
istraivanja i primeniti savremeni3 u kome se uspeno mo$u &uvati i otkrivati
nepo"nate komponente3 samo ako se menadment3 kao uslovno re&eno objekt
prou&avanja3 povee sa okruenjem. ;a efikasno otkrivanje3 ali i &uvanje tajni3
potrebna su teorijska i prakti&na "nanja.
(tkrivanje profesionalnih tajni
Dok je "atita tajni3 a u okviru isti) profesionalni) tajni koje se
primenjuju u or$ani"a.iji i menadmentu3 relativno jednostavniji posao i
delatnost3 dotle je otkrivanje profesionalni) tajni3 i"u"etno sloen3 od$ovoran i
ri"i&an posao. !vo pravilo vai3 kako u korporativnom nivou3 tako i na nivou
drave3 2 teoriji i praksi menadmenta i or$ani"a.ije3 postoje brojni na&ini u
otkrivanju profesionalni) tajni3 ali su &etiri dominantna3 i toD
emati"a.ijom or$ani"ovanja i upravljanja3
i" memoara i mono$rafija uspeni) menadera i predu"etnika3
kupovinom profesionalni) tajni3 i
kra5om profesionalni) tajni.
Jemati"a.ija je jednostavan3 ali i relativno efikasan na&in sa"nanja.
!snova ovo$ na&ina je detaljna anali"a postoje%e or$ani"a.ione eme koja se
nala"i u or$ani"a.ionim priru&ni.ima ili statutima korpora.ija. 7ako su u
ideo$ramu ra"voja nastajaleD linijske3 funk.ionalne3 tabske i dru$e vrste
or$ani"a.ioni) sistema. Jeme su relativno lako postale predmet emati"a.ije3 a
time i imitiranja. Jemati"a.ija je veoma efikasan na&in "a upo"navanje i
kori%enje tajni u profesiji menadmenta i or$ani"a.ije3 posebno ukoliko su iste
pra%ene stru&nim i nau&nim opserva.ijama i kritikama3 kako bi se i samo
imitiranje nado$ra5ivalo i unapre5ivalo. 8ji)ov problem je to se dovoljno ne
unosi kreativna korek.ija3 koja treba da ima u vidu kulturu or$ani"a.ije. ;ato
ova imita.ija moe imati i kontra efekte.
-aralelno sa tim ra"vija se potreba "a otkrivanje profesionalni) tajni.
-oseban doprinos u otkrivanju tajni i" sfere or$ani"a.ije i menadmenta
dali su uspeni menaderi u svojim memoarima ili u mono$rafijama kompanija.
1#'
>H!ve mono$rafije i"daju velike kompanije u ve"i korpora.ijsko$ jubileja i u
njima se &esto prika"uje uspe)3 ali i na&in kako je kompanija uspela3 odnosno
ta namerava &initi u narednom periodu?. !ni naj&e%e u njima otkrivaju na&in
reavanja pojedini) problema. Memoarska literatura moe biti korisna i "a
istraivanje menadmenta kao filo"ofije i te)nolo$ije. -roblem kod nje je to
uspeni menaderi u svojim memoarima nikada3 ili se to malo puta desilo da
i"nose $reke koje su &inili u upravljanju or$ani"a.ijama. !ni su naj&e%e
$ovorili kako su uspeli3 i po prvilu taj uspe) multiplikovali3 unose%i visok nivo
subjektivi"ma. 2koliko su3 ipak neki o $rekama i neuspesima pisali3 si$urno je
da su i) mar$inali"ovali3 ili da su ostale pod velom tajni3 pa memoare kao i"vor
tajni treba opre"no koristiti3 kako bi se dolo do objektivne istine.
7re%i na&in upo"navanje uspeni) menadera ili menaderski) timova.
Leste kupovina profesionalni) tajni menadersko$ "anata. !vaj na&in je nastao
kao dopuna3 odnosno "bo$ nemo$u%nosti da se putem emati"a.ije i di"ajna
or$ani"a.ije sa"naju sve tajne i ra"lo"i >ne? uspenosti u menadmentu. !vde se
nastoji kupiti novo otkri%e3 novatorija ili novina koja nije do sada kori%ena od
menaderske profesije. 7ako su profesionalne tajne postale predmet tr$ovine3
jer se ona kupuje i prodaje kao i svaka dru$a roba3 pa se moe $ovoriti o tritu
profesionalni) tajni.
2 isto vreme3 ra"vijali su se brojni na&ini "a kra5u inova.ija i novatorija.
Me5u savremene te)nike otkrivanja menaderski) profesionalni) tajni3 spada i
pijunaa. -od menaderskom pijunaom treba podra"umevati <plansko3
or$ani"ovano i ile$alno prikupljanje tu5i) podataka ili informa.ija o bitnim
namerama i .iljevima protivnika3 ili poten.ijalno$ protivnika >konkuren.ije?<.
!na postaje sve brojnija i ra"novrsnija. +od nje treba ra"likovati pijuniranja
kao aktivnost ile$alno$ prikupljanja tajni) podataka3 pre sve$a i" sfere visoki)
te)nolo$ija. !va pijunaa se odnosi pre sve$a na konkuren.iju. 8jen je .ilj da
do5e do sa"nanja ta konkuren.ija ili dru$e strukture pripremaju u sferiD
or$ani"ovanja3 vo5enja3 motivisanja3 promo.ije i plasmana novi) proi"voda3
te)nika i te)nolo$ija3 koje %e uti.ati na menadment pro.es3 ali i ire.
Jpijuniranje i prikupljanje inova.ija moe biti i na tritu3 kro" trino
komuni.iranje i istraivanje. ;a ovu vrstu otkrivanja poslovni) tajni se
an$auju spe.ijalno te)ni&ki obu&ena li.a3 osposobljena da pribave one
informa.ije koje se teko dobijaju. 8ajokrutnije oblike pijunae nala"imo u
otkrivanju vojne i dravne tajne3 koje se u irem ponovo svode na ostvarenje
ekonomski) .iljeva.
1#1
Sve navedeno je nametnulo potrebu da se uvedu posebne mere "a "atitu
profesionalni) tajni kao to su patenti3 ali i slube "a "atitu profesionalni)
tajni3 kako u sferi menadmenta i or$ani"a.ije tako i u sferi visoki) te)nolo$ija.
-.-. Men!7"ent #no'!*#&! # ;re!*#&! < "!e%tr!$no" "en!7"ent<
2pravljanje inova.ijama i krea.ijama u maestralnom menadmentu se
ra"likuje od klasi&no$ na&ina upravljanja !snove maestralno$ upravljanja
inova.ijama su u stalnom kreiranju novi) novatorija i nji)ovom efikasnom i
br"om primenom u praksi proi"vodnje novi) proi"voda3 ili pruanju uslu$a.
+aemo br"om primenom3 jer "akasnele inova.ije i pored svo$ kvaliteta postaju
beskorisne3 ili manje korisne. !tuda i opte nastojanje da se vreme od inven.ije
do inova.ije skrati na to manju meru. 2speni su oni koji su uspeli da taj $ep
svedu na to manju meru. !vakav pristup i stvara maestralne menadere3 jer
kako je i prika"ano u pret)odnom tekstu3 postoji uska korela.iona ve"a i"me5u
inova.ija i uspenosti or$ani"a.ija.
Menadment inova.ija u maestralnom menadmentu se vie orijentie na
uvo5enje novi) novatorija u sferu upravljanja3 usmeravanja i or$ani"ovanja
or$ani"a.ioni) sistema i i"nalaenja na&ina da se nji)ovo funk.ionisanje
uskla5uje sa promenama u okruenja. !va je &injeni.a realnost3 jer su
or$ani"a.ione inova.ije u nadlenosti top menadera3 dok su te)ni&ko
te)noloke u nadlenosti nii) nivoa )ijerar)ijske piramide. S)odno navedenom
menadment treba da kreira or$ani"a.ione3 a da podsti&e nastajanje te)ni&ko
te)noloki) inova.ija.
Moderni maestralni menadment u vo5enju or$ani"a.ija se orijentie na
tri temeljne orijenta.ije3 i toD
111
orijenta.ija na potroa&e3
orijenta.ija na "aposlene3
orijenta.ija na stalne inova.ije i promene.
Svaka od ovi) orijenta.ija trai i promene u na&inu ponaanja menadera3
naputanje stari) i klasi&ni) "nanja u vo5enju3 a posebno promenjen odnos
prema inova.ijama i promenama. ;ato C. C. Carnall isti&e da je klju& "a
uspeno upravljanje or$ani"a.ijama u ra"doblju promena i kri"a u vo5enju.
112
111
-rema A. Ba)tijarevi%KJiber3 d managementa ka vo"enju3 Slobodno prudu"etnitvo3 7@B3 ;a$reb3 br.
14K13 1994. strana 2*K2*#
1#9
8ovi kvalitet u maestralnom upravljanju inova.ijama je transforma.ija
menadera i" transak.ijsko$ u transforma.iono$ menadera. -rva vrsta
menadmenta se odnosi na upravljanje putem na$rada i sank.ija. 2koliko se
stvori inova.ija3 menadment na$ra5uje nji)ove kreatore3 ili sank.ionie "a
neadekvatan u&inak inova.ije3 to "na&i da u njemu dominira Sar$arepa
>na$rada?3 odnosno tap >sank.ija?S. 7ransak.ioni menader upravlja pro.esima
inova.ija i postavlja se kao osnovni $enerator u or$ani"ovanju inova.iono$
pro.esa.
;a ra"liku od pret)odno$3 transforma.ijsko vo5enje se orijentie na onaj
metod3 $de se u me5usobnim interak.ijama menadmenta i sledbenika
uspostavljaju odnosi podsti.aja3 bodrenja3 me5usobno$ ispoma$anja3 kako bi se
pronali novi i efikasniji na&ini u or$ani"a.iji i upravljanju. !n3 "a ra"liku od
transak.iono$ menadera inovira3 odnosno podsti&e sledbenike na inven.iju.
;ato ovi menaderi postaju lideri3 jer rade primarne3 odnosno prave stvari3
dok transak.ijski menaderi rade na pravi na&in3 ali &esto ne i prvu stvar.
".".1. +anije vrste inovacija za maestralni menadment
,a"vojem menadmenta inova.ija i krea.ija je nametalo potrebu da se
inova.ije tipi"iraju po odre5enim kriterijumima. -raksa je poka"ala da sve
inova.ije nemaju isti "na&aj "a menadment3 da su ra"li&ite inova.ije pra%ene
ra"li&itim na&inima i te)nikama upravljanja. -ostoje tako5e i .ikli&ne varija.ije
u inova.ionim pro.esima3 koje su re"ultat okruenja i interni) faktora
funk.ionisanja or$ani"a.ioni) sistema3 a re"ultat su materijalni) i intelektualni)
resursa kojim raspolae or$ani"a.ija.
8ajoptija podela inova.ija je na te)noloke i nete)noloke. 7e)noloke
inova.ije se odnose na promene u sferi te)nolo$ije. !ne odraavaju te)ni&ko
te)noloki pro$res. 8ete)noloke inova.ije ve"ane su "a or$ani"a.iono
restruktuiranje3 na&ine upravljanja3 itd. 9 &esto proi"ila"e i" te)noloki)3 ili se sa
njima nala"e u u"ro&no posledi&nim ve"ama i odnosima.
Sa stanovita mesta nastanka3 postoje inova.ije koje dola"e i" okruenja3
koje menadment kupuje i u manjoj ili ve%oj meri adaptira "a svoje potrebe i
interne inova.ije koje su re"ultat rada upravlja&ko menaderske i rukovodila&ke
strukture odre5eno$ or$ani"a.iono$ sistema. 9nterne inova.ije u menadmentu
dobijaju posebno na "na&aju3 ne samo "bo$ to$a to su one re"ultat rada
112
6ie o ovom problemu se moe videti uD C. C. Carnall3 )anaging change in organizations3 -renti.eK
4all3 8eN Oork3 199*. str. 1'*
1'*
"aposleni) i to se ne pla%aju3 ve% to su one nastale u od$ovaraju%em
ambijentu3 odnosno u kulturolokoj sredini.
-ored navedene3 postoji podela na ori$inalne i adapterske inova.ije.
!ri$inalne inova.ije su one koje i"vorno nastaju u odre5enim kompanijama3
obra"ovnim i nau&nim institu.ijama i re"ultat su stru&no$3 ili nau&no
istraiva&ko$ rada te nji)ova verifika.ija u praksi. !ri$inalne upravlja&ke
inova.ije nastaju po pravilu u velikim kompanijama3 koje imaju posebne
or$ani"a.ione jedini.e i stru&ne kadrove "a istraivanje3 ra"voj i primenu. ;a
one koji do nji) dola"e3 ove inova.ije su eksterne3 a menadment do nji) dola"i
putem kupovine3 dobijanjem na poklon3 pijunaom3 kra5om3 ili kombina.ijom
navedeni) mo$u%nosti.
Cdapterske su one novatorije koje menadment primenjuje u praksi. !ne
su ra"ra5ene3 proverene i postoji dovoljno "nanja i vetine o nji)ovoj primeni.
Cdapterske inova.ije su naj&e%e eksterne3 jer nastaju i"van or$ani"a.ije i
menadmenta. !ri$inalni inovatori mo$u i sami primenjivati upravlja&ke
inova.ije u praksi i na taj na&in one postaju i adapterske.
9ako su "a menadment vane sve inova.ije3 na posebnom "na&aju dobija
podela na institu.ionalne i funk.ionalne inova.ije. !ne su ve"ane "a
menadment3 odnosno nje$ove ra"li&ite )ijerar)ijske nivoe.
9nstitu.ionalne inova.ije u menadmentu proi"ila"e i" nastanka novi)
or$ani"a.ioni) formi3 u proi"vodnoj3 prometnoj3 ili dru$im sferama. 8a primer3
Eradi se o .elovitim inova.ijama u tr$ovini3 a posebno o inova.ijama pojedini)
institu.ija tr$ovine3 kao to suD robne ku%e3 supermarketi3 diskonti3 itd..... H !ve
inova.ije imaju vode%u ulo$u u pove%anju uspenosti menadmenta3 jer se one
direktno odraavaju na ve%u efikasnost i efektivnost u funk.ionisanju
or$ani"a.ije. ;ato menadment mora posvetiti dunu panju institu.ionalnim
inova.ijama i to na du$i rok3 posebno "bo$ to$a to su one pra%ene i
od$ovaraju%im ri"i.ima u nji)ovom pri)vatanju od strane "aposleni)3 ili
ukoliko je u pitanju i tr$ovinska or$ani"a.ija od strane kupa.a3 odnosno
potroa&a.
113
Aunk.ionalne inova.ije se odnose na prila$o5avanje upravlja&ki) i dru$i)
aktivnosti u menaderskim aktivnostima na nivou pojedini) delova3 ili na nivou
.ele or$ani"a.ije. 7ipi&an primer su inova.ije u sferi planiranja i stvaranja
uslova da se isto sprovede i na nivou strate$ijski) poslovni) jedini.a3 odnosno u
naru&ivanju3 skladitenju3 te)nolo$ijama isporuke robe ili proi"voda3 itd.
113
S. :ovreta i dru$i3 5rgovina3 @konomski fakultet Beo$rad3 199. str. 3
1'1
9"me5u institu.ionalni) i funk.ionalni) inova.ija postoje odnosi
me5u"avisnosti i me5usobni) uti.aja. !d funk.ionalni) inova.ija &esto "avisi
opstanak3 ili pri)va%enost institu.ionalni) inova.ija. -raksa poka"uje da
institu.ionalne upravlja&ke inova.ije ne mo$u opstati3 ukoliko nisu pra%ene
od$ovaraju%im funk.ionalnim novatorijama. -rimera radi3 uvo5enje robni)
ku%a kao novi) tr$ovinski) institu.ija ne bi donelo uspenost3 ukoliko ove
institu.ije ne bi poboljale i funk.ionalnu sferu u "adovoljenju kupa.a3 odnosno
potroa&a.
;a te)noloki dinami"am3 na "na&aju dobijaju t"v. 9nkramentalne
inova.ije. !ne u sutini "na&e Eporast3 odnosno napredovanje3 koje nije re"ultat
nekoliko eks.entri&ni) $enija3 ne$o se javlja kao re"ultat planirano$ i
or$ani"ovano$ usmeravaju%e$ rada...... Svako odeljenje3 odnosno strate$ijska
poslovna jedini.a3 trba svake $odine da navede svoje proi"vode i uslu$e3 svoje
sisteme3 metode obuke3 svoj proi"vodni pro.es i pro.es isporuke3 upravo sve
ono "a ta je definisan nivo od$ovornosti<.
114
9nte$ralni pristup u i"$ra5ivanju i uvo5enju menaderski) inova.ija dalje
najbolje re"ultate. ;bo$ to$a se moe $ovoriti o inova.ionom miksu3 u kome %e
se kombinovati dobre strane jedne i dru$e inova.ije3 u" eliminisanje ili
mar$inali"ovanje nji)ovi) loi) uti.aja. 9novativni menadment treba da
upravlja or$ani"a.ijama u" visok stepen pri)vatanja inova.ija3 kako bi ostvario
potrebnu efikasnost3 ali i da obe"bedi i od$ovaraju%u frekventnost3 kako bi
ostvario "adovoljavaju%u efektivnost or$ani"a.ija.
-.A. Re>#"e
9nova.ije su prate%a pojava &oveka od nje$ovo$ odvajanja od
ivotinjsko$ sveta. !bjektivna istraivanja poka"uju da je &ovek u svakoj novoj
vremenskoj dimen"iji3 nastojao da posti$ne to ve%i efekat3 u" to manje
napora3 pri &emu je koristio nova "nanja i alate3 odnosno ona sredstva "a rad
kojima je mo$ao da posti$ne ve%u uspenost.
6e% ova konstata.ija uka"uje da je &ovek kao ra"umno i ra.ionalno bi%e
napredovao do dananji) dana "a)valjuju%i uvo5enju novatorija u obavljanju
radni) i dru$i) aktivnosti. !va konstata.ija se odnosi i na menadment3 kao
ra"vojnu fa"u rukovo5enja3 jer je &ovek nastojao da pove%a i efekat
usmeravanja i upravljanja "ajedni&kim radom. ;ato moemo konstatovati da je i
sam fenomen menadmenta3 ustvari inova.ija3 kojom je trebalo pove%ati
114
-rema ,. 7odosijevi%u i dru$ima3 )enadment3 @A3 Suboti.a3 1994. str. 149
1'2
uspenost upravljanja or$ani"a.ionim i dru$im sistemima3 u uslovima sve
sloeniji) i turbulentniji) promena.
Detaljnija anali"a menadmenta3 poka"uje da je osnovno i"vorite
uspeno$ menadmenta i rukovo5enja u inova.ijama. 7rine "akonitosti
name%u potrebu svakom menadmentu da i"nala"i nove na&ine "a pove%anje
uspenosti u ostvarivanju postavljeni) .iljeva. Menaderi koji uvode ve%i broj
inova.ija3 ali i sloenije u pojedina funk.ionalna podru&ja bre osvajaju
pojedina trita3 odnosno due "adravaju pojedina trita3 &ime se ostvaruje
ve%a uspenost. 2 tom smislu su inova.ije u fa"i ra"vijanja postale stro$o
&uvane poslovne tajne3 to je dovelo do nastanka profesije "a otkrivanje
inova.ioni) tajni koja se na"iva menaderska pijunaa3 ali i delatnost "atite
inova.ija3 na"vana kontrapijunaa.
Cli treba imati u vidu da je menadment naj"asluniji "a uvo5enje
inova.ija u or$ani"a.ione sisteme3 ne po broju uvedeni) inova.ija3 ve% po
stvorenim uslovima "a nastanak inova.ija. -rimaran "adatak menadmenta je
da i"nala"i i uvodi inova.ije u sve delove or$ani"a.ija. !ni menaderi i
rukovodio.i koji su najuspeniji u uvo5enju inova.ija postaju lideri3 odnosno
ampioni u odre5enoj $rani ili sektoru. ;ato se u evolutivnom putu ra"voja
menadmenta3 sve vie $ovori o inova.ionim or$ani"a.ijama i inova.ionom
menadmentu3 koji funk.ionie na kvalitativno dru$a&ijim osnovama od
klasi&no$3 ili neinovativno$ menadmenta.
-oka"uje se da je uspean menadment koji podsti&e "aposlene na
uvo5enje inova.ija3 do"voljava "aposlenima da $ree3 kada je u pitanju
i"nalaenje novi) i efikasniji) na&ina poslovanja3 stvara dobre me5uljudske
odnose radi ve%e$ siner$etsko$ uti.aja pojedina.a3 itd.
2 ra"vijanju i uvo5enju inova.ija postoje odre5ene "akonitosti3 na koje je
u radu uka"ano. ;a menadment je vano mesto nastanka or$ani"a.ioni) i
te)ni&ko te)noloki) inova.ija3 te nji)ovi nosio.i. Menaderi treba da po"naju
utvr5ene i navedene "akonitosti3 kako bi s)vatili trendove u nastanku i irenju
inova.ija3 ali i kako bi stimulisali nji)ove nosio.e na kreiranje inova.ija.
9nova.ije mo$u biti ra"li&ito tipi"irane3 to je uslovljeno kriterijumima po
kojima se mo$u ra"vrstati. !d veliko$ broja inova.ija najvaniji su kriterijumiD
sloenosti3 odakle dola"i inova.ija3 inova.ije u odravanju or$ani"a.ione
strukture3 reor$ani"a.iji3 inova.ije u promeni proi"voda3 oru5a "a rad3 itd.
-osebna vrsta inova.ija je kreativna inova.ija3 koja poboljava pre sve$a
funk.ionalne karakteristike i korisnost3 proi"voda3 uslu$e3 ili or$ani"a.ije.
1'3
A. SPECIFI0NOSTI MAESTRALNO. MENADMENTA
!samdeseti) $odina dvadeseto$ veka3 menadment je postao osnova
uspenosti or$ani"a.ije. !n je nastojao putem strate$ija i or$ani"a.ioni)
struktura da ostvari konkurentsku prednost. ;a)tevano je da se menaderske
aktivnosti planiraju i me5usobno pove"uju po vertikali )ijerar)ijske piramide3
odnosno artikuliu interesi svako$ dela or$ani"a.ije3 ali i interesi .eline. 7ime
se javila i potreba "a vr)unskim spe.ijalistima "a upravljanje3 koji poprimaju
sve karakteristike maestra3 a upravljanje or$ani"a.ijama karakteristike
maestralno$ upravljanja.
-od maestralno%u
11
se podra"umeva umetnost u obavljanju neko$
"adatka. E7aj pojam se obi&no odnosi na profesional.e koji su dosti$li najvii
stepen ume%a i vetine u obavljanju neko$ "anata<. 7o je najvii nivo
majstorstva u kome se koriste najsavrenije metode i te)nike u obavljanju neki)
poslova3 ali $de se uvek istrauje bolji na&in "a posti"anje ve%e uspenosti. 7o
maestralni menadment i or$ani"a.ije koje su u nji)ovoj nadlenosti &ini
uspenim i liderima na tritu.
Danas je nemo$u%e "amisliti uspene or$ani"a.ije i menadment3 koji ne
poseduje profesionalna "nanja3 najvie$ nivoa. 9ako ponekad ne postoji ve"a
i"me5u Sbeli) mantila i "latni) okovratnikaS na jednoj strani i uspenosti
kompanija na dru$oj strani3 si$urno da niko o"biljan i" sveta nauke3 ne dovodi u
sumnju da raspoloivost "nanja najvie$3 a to "na&i nau&no$ ran$a3 stoji u
upravnoj propor.iji sa uspeno%u or$ani"a.ije i drutva u .elini. 8au&ni
menaderi su po pravilu uspeni3 posebno ukoliko raspolau profesionalnim
"nanjima i vetinama i" sfere menadmenta i or$ani"a.ije.
Sve navedeno poka"uje da je put do maestralno$ menadmenta3 preko
diplome visoko$ obra"ovanja3 ali u" od$ovaraju%u vrstu stru&ne spreme3
odnosno diplome poslovni) studija.
11
9talijanski maestro3 latinski ma$ister o"na&ava veliko$ majstora u stvaranju mu"i&ki) dela3 u&itelj
mu"ike3 veliki a)ista3 $ospodin3 itd. M. 6ujaklija3 4eksikon stranih rei i izraza3 -rosveta3 Beo$rad3 1991.3
str. *1
1'4
A.5. M!e%tr!$no%t < "en!7"ent profe%#&#
Maestralnost u menadment profesiji se "asniva na istim osnovama kao i
maestralnost u bilo kojoj dru$oj profesiji. ;a ra"liku od majstorstva3 koje ipak
ima od$ovaraju%a o$rani&enja3 maestralnost se ispoljava u novim reenjima u
upravljanju poslovnim sistemima3 odnosno u uspostavljanju novi) te)nolo$ija
koje dobijaju karakteristike revolu.ionarni) promena u upravljanju
menadment pro.esima i kompanijama uopte.
Dok su majstori usredsre5eni na usavravanje definisani) misaoni) i
projektovani) "amisli i te)nolo$ija u menadment pro.esu3 dotle se
maestralnost orijentie i usmerava na i"nalaenje novi) te)nika i te)nolo$ija u
upravljanju poslovnim3 odnosno or$ani"a.ionim sistemima. Maestri3 "apravo u
menadmentu otkrivaju kvalitetno nove mo$u%nosti ostvarivanja .iljeva i novi)
do tada nepo"nati) metoda3 te)nika i te)nolo$ija u upravljanju sistemima.
!snova maestralno$ upravljanja je krea.ija3 pra%ena $enijalnim otkri%ima
i idejama3 koje do tada nisu primenjivane u menadmentu. Maestri se nikada ne
"adovoljavaju postoje%im reenjima3 ma kakvo$ kvaliteta oni bili. Snovi o
preva"ilaenju visine od pet metara putem motke su odavno preva"i5eni u svetu
sporta3 kao i tr&anje ispod deset sekundi na sto metara. Sli&na je situa.ija i u
menadmentu. Menaderi s)vataju da do titule maestra i nije teko do%i3 ali da
je teko tu titulu "adrati3 jer je svi napadaju i ele da se pridrue eliti maestra.
!tuda i potreba da se stalno inovira i bude u trendu stalno$ poboljanja
upravljanja poslovnim sistemima.
Maestri menadmenta imaju posebne osobine3 odnosno karakteristike
koje i) odvajaju od dru$i) ljudi. Be" ob"ira na ra"li&itost pristupa po ovom
pitanju3 anali"e brojni) maestra menadmenta poka"uju da oni imaju slede%e
osobine3 i toD
kon.entrisanost3
"dravstveno stanje i kondi.ija3
oncetrisanost. !va osobina u menadmentu se odnosi na permanentnu
usmerenost pojedina.a u i"nalaenju novina "a efikasnije i efektivnije
obavljanje upravlja&ki) funk.ija. +on.etra.ija "na&i da se pojedin.i potpuno
posve%uju odre5enoj ideji3 dok u isto vreme "anemaruju sve dru$o. Jto je vii
nivo kon.entrisanosti na odre5enu ideju to su ja&e sile koje eliminiu
nepotrebne3 odnosno ja&aju sile kojima se pospeuje konstruisanje ili
pospeivanje ideje. Jto se vie ra"milja o ideji3 to mo"ak ima sposobnost da
ubr"ava kretanje neurona3 ali i da pospeuje nji)ovo ra"mnoavanje. Ledno i
1'
dru$o uti&e na stvaranje kvalitetniji) misaoni) konstruk.ija po pitanju
menadmenta.
-ojedin.i koji ele vr)unske re"ultate i titulu maestra menadmenta
moraju po"navati odre5ena pravila "a uspostavljanje kon.entrisanosti3 i toD
ra"miljanje samo o onome to se namerava &initi i i" misli eliminisati
sve ono to tome ne doprinosi3
analiti&ki ra&laniti problem i utvrditi kakvi su nji)ovi me5usobni odnosi3
otkloniti sve poten.ijalne smetnje i prepreke3 posebno stra) i sumnju.
+on.etra.ija omo$u%ava nastanak lo$i&no$ ra"miljanja3 ali i podsvesno
stvaralatvo3 kao "na&ajni) instrumenat u maestralnom menadmentu. -ri tom
treba imati u vidu da se kon.entrisanost u&i i da se sti&e navikom.
7dravstveno stanje i kondicija. -ret)odna osobina je u bliskim ve"ama i
odnosima sa "dravstvenim stanjem pojedina.a koji se bave menadmentom3 a
koji imaju titulu maestra. 7o je i prirodno3 jer je osnovni uslov "a visok stepen
kon.entrisanosti u obavljanju menadment profesije "adovoljavaju%e "dravlje i
kondi.ija.
11#
;dravlje u menadment profesiji dola"i posebno do i"raaja3 jer se radi o
sloenoj3 napornoj i od$ovornoj profesiji koja je pra%ena ten"ijama i
problemima. Maestralni menaderi su i"loeni visokom ri"iku po duini radno$
i ivotno$ veka3 ali i sa profesionalnim oboljenjima koja oteavaju
kon.entrisanost3 a time i sposobnost "a permanentno inoviranje u menadment
profesiji. !tuda i potreba da se "dravstvenom stanju posveti posebna panja3
kako bi se obe"bedila najmanje dva .ilja3 i toD
da se putem "adovoljavaju%e$ "dravstveno$ stanja pove%a
kon.entrisanost na nove ideje i novatorije3 i
da se produi radni i ivotni vek u kome bi maestri mo$li da daju jo
kvalitetnija poboljanja u obavljanju menadment profesije.
Ledno i dru$o name%e potrebu odravanja "dravstveno$ stanja i kondi.ije
u menadment aktivnostima. 8ajefikasniji na&in odravanja "dravlja
menadera3 sa titulom maestra3 ali i svi) menadera uopte3 jeD
otklanjanje u"roka koji naruavaju "dravlje menadera3
pravilna is)rana3 i
rekrea.ija.
11#
! korela.iji medi.ine i menadmenta3 odnosno uti.aja "dravlja menadera na uspenost or$ani"a.ija3
detaljnije se moe videti uD I. ,adosavljevi%3 )enadment medicine3 @dCom3 Beo$rad3 2**
1'#
-rvi na&in je uslov "a primenu dru$i) na&ina odravanja ili re$enera.ije
"dravlja. 2koliko menadment provodi veliki deo vremena u kompaniji3 nema
mo$u%nosti "a urednu is)ranu3 ali ni "a rekrea.iju. 2 odravanju "dravlja
menadera3 pa i menadera sa titulom maestra3 potrebno je otkloniti u"roke koji
dovode do t"v. menaderski) bolesti3 kao profesionalna oboljenja. 2"ro.i su
re"ultat spe.ifi&nosti menadment profesije. Menaderske bolesti nastaju uvek
kada or$ani"am nije u stanju da i"dri udare koji dola"e i" obavljanja
menaderski) aktivnosti. Dominantno mesto pripadaD urbanom bumu3
napornom i du$om radu3 rad sa promenama3 trka "a vremenom3 rad u
"atvorenim prostorijama3 itd.
6eliko optere%enje u menadment profesiji se i"raava3 pre sve$a kro"
duinu radno$ vremena i inten"itet rada3 odnosno dinamiku prelaska sa
problema na problem. -o"nato je da menaderi imaju najdue radno vreme od
svi) profesija. Cnali"e poka"uju da je nji)ovo prose&no radno vreme oko #*
&asova u radnoj sedmi.i3 to je skoro dvostruko3 u odnosu na propisano radno
vreme "a dru$e profesije. -ojedini menaderi3 &esto ostvaruju i do osamdeset
sati rada u toku radne sedmi.e. -ri tom treba imati u vidu da menadment radi3 i
kada ne radi. !va profesija &esto trai E.elo$< &oveka3 odnosno pojedin.a koji
%e ra"miljati o kompaniji dvadeset &etiri sata u toku dana i svi) trista e"deset
pet dana u $odini.
11'
Menaderi sa titulom maestra3 naj&e%e nisu oni koji provode .elodnevni
rad u kompaniji3 ve% oni koji se bave najvanijim3 ili t"v. Ere"ervisanim
poslovima<3 a to su poslovi ra"voja i unapre5enja upravljanja i funk.ionisanja
kompanija. !ni naj&e%e imaju vreme ra"miljanja i kreiranje novi) ideja.
-reoptere%eni menaderi3 naj&e%e nisu vr)unski3 jer se "amaraju trivijalnim
problemima3 &ime smanjuju kon.entrisanost i i" suvino velike preoptere%enosti
ne mo$u emitovati ideje.
Menadment maestralno$ tipa3 mora podjednako odravati telo3 ali i du).
Ledno be" dru$o$ ne ide. ;ato se u velikim korpora.ijama or$ani"uje
permanentna kontrola "dravstveno$ stanja vr)unski) menadera3 pri &emu
kompetentni lekarski timovi u odre5enim vremenskim intervalima3 pose%uju
kabinete $eneralni) menadera i kontroliuD krvni pritisak3 teinu3 primenu
odre5eni) terapija3 konsultovanje o eventualnim promenama3 te$obama3 itd.
-oka"uje se da je ovo "na&ajna preventiva koja spre&ava brojne bolesti kod
prvi) ljudi kompanija3 utoliko pre to svaka informa.ija o loem "dravstvenom
11'
Detaljnije o karakteristikama menadment profesije i problemima menadmenta u savremenim uslovima
moe se videti u knji"i ,. 7omi% i dru$i3 )enadment u modernom %iznisu3 BB!3 Beo$rad3 2**.3 str. '1K
11
1''
stanju top menadera moe poljuljati poverenje ak.ionara i destabili"ovati
funk.ionisanje kompanije.
Dru$i na&in u odravanju "dravlja3 a to "na&i i kon.etrisanosti
maestralno$ menadmenta je is)rana. 6eliko fi"i&ko i umno napre"anje "a)teva
odre5enu koli&inu3 ali i kvalitet is)rane.
8e postoje poda.i koliko kvantitet i kvalitet is)rane uti&e na maestralnost
i $enijalnost pojedina.a. -o"nato je da je 4itler bio ve$etarijana. i da je u
is)rani koristio pre sve$a namirni.e biljno$ porekla. 8ije voleo meso3 a teko je
podnosio krv na mesu. -aradoksalno je da je ovaj ne$ativan $enijala.3 prolio i
najvie krvi u istoriji &ove&anstva.
Cnali"e $enijalni) predu"etnika koji su o"na&ili svet osnivanjem svoji)
poslovni) imperija su bili vie $ladni3 ne$o siti3 pa im to nije smetalo da
postanu velikani. 2 savremenom svetu3 is)rana ipak ima uti.aja na
kon.entrisanost ljudi3 pa u nedovoljnoj is)rani3 ili kada je &ovek $ladan3 ne
moe stvarati ideje3 ili ne na kvalitetan na&in.
;a kvalitet is)rane je bitno da se eliminie i suvino kon"umiranje masti i
u$ljeni) )idrata3 ali i ra"novrsnost u is)rani. !vi sastoj.i )rane nepovoljno uti&u
na metaboli"am i "a svoj re"ultat imaju $oja"nost3 kao veliki problem u
savremenom svetu3 a posebno u menadment profesiji. -reobilna i nekvalitetna
is)rana su osnovni u"ro.i kardiovaskularni) oboljenja. 2 ve"i ovo$a predsednik
korpora.ije 9BM +ristofer Brenan kaeD E(odinama "a doru&ak u"imam svee
vo%e3 be" ob"ira na kom se delu sveta nala"im3 mno$o vode i irski &aj3 ukoliko
$a ima. Moja is)rana je nisko kalori&na3 dijetalna3 ali jedem i irski buter. 7o je
jedina masno%a koju unosim u or$ani"am. 8isam ve$etarijana.. Meso u"imam
u malim koli&inama3 ali jedem puno ribe i povr%a. 6olim .rno vino<.
2 velikim svetskim korpora.ijama su an$aovani nutri.ionisti koji vode
ra&una o kvalitetu is)rane "aposleni)3 ali i menadera. !ni savetuju "aposlene i
menadere o pravilima is)rane3 $de i ta jesti3 ali i kontroliu jelovnike po
kojima korpora.ije pripremaju )ranu "a svoje "aposlene.
7re%i na&in u odravanju "dravlja i kondi.ije maestralno$ menadmenta
je sport i ra"onoda. !vo je najefikasniji3 ali i najjeftiniji) na&ina odravanja3
unapre5enja "dravlja i spre&avanja bolesti koje umanjuju stvarala&ku mo%
menadera.
8ajefikasniji je "bo$ to$a3 to sport i rekrea.ija delotvorno deluju na
ljudski or$ani"am3 ja&aju nje$ov imunitet i osveavaju ljudsku psi)u.
8ajjeftiniji3 jer "a sportsko rekreativne aktivnosti &esto nisu potrebna nikakva3
ili su potrebna minimalna finansijska sredstva.
1'1
2pranjavanje sportsko rekreativni) aktivnosti je posebno korisno "a
menadment. !n najve%i deo radno$ vremena provodi u sede%em poloaju3 u
"atvorenim prostorijama >kabinetima3 automobilima3 itd?3 profesija je &esto
ve"ana "a preobilno kon"umiranja )rane i pi%a3 a redovni pratila. stresni)
profesija je i duvan.
-omenuti predsednik korpora.ije 9BM u ve"i svoji) rekreativni)
aktivnosti kaeD ESvakodnevno pretr&im est do sedam3 a vikendom3 pored reke
i po dvanaest kilometara. 2vek sa sobom nosim patike. Dva puta $odinje idem
na sistematske pre$lede. 8e puim i trudim se da ljubav vodim to &e%e3 jer mi
to pomae da se ose%am dobro.< /ini se da bolji re.ept "a odravanje "dravlja
nije mo$ao niko dati do ovo$ uspeno$ 9r.a.
Maestro menaderi su oni koji se bave sportom i rekrea.ijom. !ve
aktivnosti potpomau kon.entrisanju3 smanjuju ten"ije3 lake podnose pora"e i
neuspe)e u or$ani"a.ijama. 7o je i lo$i&no3 jer sport i rekrea.ija i"$ra5uju telo3
ali i psi)u3 koja je najvanija "a maestralnost. ;ato se u mese&nim planovima
rada menadera3 planiraju i sportsko rekreativne aktivnosti na koje su
menaderi obave"ni da idu i to u toku radno$ vremena.
A.+. S<per FProfe%#on!$#>!*#&!G "en!7"ent!
Crvena nit kro" dosadanji3 ali i naredni tekst je uka"ivanje da je
menadment oduvek3 a posebno danas3 klju&ni faktor drutveno$ i ekonomsko$
ra"voja3 a rukovodila.3 odnosno menader najvaniji kapital svake or$ani"a.ije.
-ored navedeno$3 menadment je najskuplji kapital3 to je u korela.iji sa
nje$ovim "na&ajem3 pre sve$a u or$ani"a.ijama korporativno$ tipa. ;ato -3
Druker isti&e da je menadment Snajskuplji i istovremeno i vrlo kratkotrajno
sredstvo3 koje se najbre otpisuje. 6rlo je skupo3 jer trai velika ula$anja da bi
se dobili kvalitetni menaderi3 treba mno$o vremena da se i"$radi dobar
menaderski tim3 ali se moe ra"oriti veoma br"o.
9maju%i u vidu navedeno3 javljaju se o"biljna upo"orenja3 da $lavno
o$rani&enje rastu korpora.ijama ne%e nuno biti nedostatak nov&ani) i
materijalni) resursa3 ne$o pre sve$ nedostatak menadera. -oseban defi.it %e se
javiti u kvalitetnim menaderima3 koji bi trebali da obe"bede kontinuiranu
profitabilnost or$ani"a.ija u sve sloenijim uslovima poslovanja.
11.
7o bi
neminovno dovelo i do ti)o$ odumiranja veliki) korpora.ija3 a time i do
u$roavanja opstanka .ivili"a.ije.
111
L. B. Miner3 5he real crunch in managerial manpo<er3 4arvard Business ,evieN3 19933 8o 13 p. 14#
1'9
Da do navedeno$ ne bi dolo3 potrebno je posebnu panju posvetiti
menadmentu svi) nivoa i svi) vrsta3 a pre sve$a u pove%anju nji)ovo$
profesionalno$ "nanja i vetina3 a onda u kontinuelnom odravanju i
unapre5enju menaderski) "nanja i vetina. !vo i" ra"lo$a3 to se poka"uje da
su vr)unski re"ultati u korporativnim or$ani"a.ijama nemo$u%i be" visoko
profesionali"ovani) i superprofesionali"ovani) menaderski) timova3 ali i svi)
"aposleni). 7ime savremeni poslovni sistemi u prvi plan isti&u potrebu "a
"nanjem i nekom vrstom nau&no$ menadmenta. 8esporno je da su kompanije
ra"vijeni) trini) "emalja odavno s)vatile da je verifikovano i nau&no
potvr5eno "nanje osnova svako$ posla pa samim tim i u menadment profesiji.
Da bi or$ani"a.ija bila uspena3 odnosno lider3 potrebno je da
menadment stalno podsti&e "aposlene na stalno u&enje i da upu%uju radnike na
nova otkri%a i sa"nanja u svetu u ve"i delatnosti kompanije3 ali i ire. 7aj tim
ljudi "vao bi se nau&ni menadment. Jta je ustvari nji)ov posaoU
8ji)ov posao je da stalno prate ra"voj te)nolo$ije u svetu3 protok
informa.ija3 nau&ni) otkri%a3 elje i potranju doma%i) i strani) kupa.a3 itd.
Stalno moraju da u&e i prikupljaju podatke koji %e im pomo%i da se ra"vijaju i
budu u toku sa novatorijama koje se deavaju u okruenju. 8ji)ov "adatak je
tako5e da obu&avaju radnike i da i) u&e da permanentno u&e3 ali i da podele
"nanje me5usobno.
;ato je to takoU
:judi koji &ine nau&ni menadment su ljudi koji stalno sti&u "nanja.
Me5utim3 oni nita ne mo$u posti%i3 ukoliko im ne pomo$nu ostali "aposleni3
jer samo "nanje koje se opera.ionali"uje ima svoju upotrebnu3 a time i vrednost.
Da bi se to ostvarilo "aposleni moraju nau&iti da stalno u&e3 be" ob"ira to su
mno$i "avrili visoke kole i fakultete3 jer se svet stalno menja i ra"vija.
Dru$a stvar koju trebaju da nau&e menaderi je da "nanje i informa.ije
me5usobno dele3 jer %e tako vie posti%i u odnosu na nji)ovu "atvorenost. :judi
su navikli da sve to "naju3 a vano je3 da "adre "a sebe i da to iskoriste "a
svoju dobit. 8avedeno stanje treba transformisati u stanje da se informa.ije
po&nu deliti i da menadment do"voli "aposlenima i svim akterima da u&estvuju
u uspe)u.
,a"vijene "emlje sveta su odavno s)vatile "na&aj obra"ovanja "a
upravljanje. !ne su stvorile od$ovaraju%e obra"ovne institu.ije u kojima budu%i
menaderi sti&u potrebna "nanja "a upravljanje bi"nisom. 2 mno$im "emljama3
postoje univer"iteti koji obra"uju isklju&ivo eksperte koji treba da upravljaju
or$ani"a.ijama.
11*
-.2.1. /kolovanje menadera , uslov profesionalizacije
Svaka profesija se sti&e na od$ovaraju%im kolama. 6isoke kole3 pre
sve$a3 stvaraju profesiju3 dre je na okupu i artikuliu njene interese. 7o pravilo
vai i u menadment profesiji3 pa i u najviem nivou3 maestralno$
menadmenta. !va profesija se sti&e na visokim poslovnim kolama3 t"v. S)i$)
business s.)ooll?3 $de se i"u&ava teorija i praksa upravljanja >ne? profitnim
or$ani"a.ijama. 2 ve%ini kola "a menadment3 postoji podela na &etiri
kate$orije predmeta3 koje &ine i &etiri katedreD
opte i spe.ijalno profesionalno upravlja&ko majstorstvo.
ekonomika i situa.ioni menadment3
ljudski resursi i odnosi3 i
finansije sa revi"ijom i kontrolom.
-ro$rami se menjaju3 onako i onom br"inom koju name%e poslovni svet.
!vde je sve u "naku bi"nisa i nema mesta "a bilo kakvu ideolo$i"a.iju. Sve je
usmereno ka tome da se linija ekonomsko$ kretanja okrene navie3 "bo$ &e$a se
pri sastavljanju pro$rama "a pojedine predmete ili $rupe predmeta konsultuju
menaderi veliki) multina.ionalni) i transna.ionalni) korpora.ija.
Spe.ifi&nosti u pojedinim oblastima ne dovode u pitanje pret)odni
"aklju&ak3 posebno kod strate$ijsko$3 odnosno top menadmenta. E+ada se
menaderi nau&e da efikasno upravljaju ljudima3 ra"lika i"me5u ono$a koji "na
i koji ne "na3 %e biti jednaka ra"li.i koja postoji i"me5u sna$e nuklearne
elektrane i vodeni&ko$ kamena<.
8ajelitnija i najstarija visoka poslovna kola u svetu je svakakoE4arvard
Business S.)ool<3 koja je osnovana pre trista pedeset $odina i koja je ikolovala
veliki broj po"nati) menadera sveta3 ali i mislila.a koji su dali veliki doprinos
u ra"voju menadment misli.
119
4arvard koluje rukovodio.e3 odnosno menadere "a ameri&ku privredu.
Diploma 4arvarda3 obe"be5uje njenim imao.ima visok ran$ u ameri&koj
poslovnoj eliti. 8a ovoj prestinoj poslovnoj koli kao predava&i se pojavljuju
elitni ameri&ki profesori menadmenta i uspeni bi"nismeni. 4arvard daje
$odinje po nekoliko )iljada obra"ovani) menadera. !ni svoju kona&nu
119
! kvalitetima 4arvardove visoke poslovne kole i "a)tevima koji se postavljaju pred studentima koji se
koluju "a upravljanje bi"nisom3 se moe vie videti u ,obert ColesD Predavanje iz etike na 3arvardovoj
visokoj komercijalnoj koli3 Cmeri&ki &asopti -re$led broj 2433 p 24K39
111
potvrdu doka"uju u praksi3 a time i kvalitet obra"ovne institu.ije koja i) je
Eproi"vela<.
EAran.uski rukovodio.i su po"nati po tome3 to su osposobljavani i
kolovani u nekoj od po"nati) E(randes le.oles< Aran.uske. (odinama u
Aran.uskoj niko nije mo$ao biti nita3 ukoliko pret)odno nije "avrio @.ole
8ationale d Cdministration ili @.ole -olMte.)niYue.
!d najpo"natiji) je fran.uska poslovna kola 98S@CD. !vo je
interna.ionalna kola u svim svojim elementima. !na je fran.uska samo "ato
to se nala"i u Aran.uskoj. Studenti3 profesori i privredni.i koji dre predavanja
u ovoj Jkoli su i" preko pedesetak "emalja. !va kola je interna.ionalna i
obra"uje budu%e top menadere pre sve$a "a me5unarodni bi"nis. !vo je
relativno mlada poslovna kola i nema veliki broj "avreni) studenata3 ali je
nji)ova trina vrednost velika3 a tako5e i same poslovne kole. 98S@CD je
karakteristi&na po fleksibilnim pro$ramima. -o na&inu rada3 pro$ramima i
kvalitetu3 ova poslovna kola se o"biljno pribliava do sada najuspenijoj
poslovnoj koli na svetu 4arvardu.
Sli&na situa.ija je i u 6. Britaniji. -rema pisanju E7)e @.onomista<
E6elike britanske kompanije3 kao i Aran.uske3 tee da daju prednost opte
obra"ovnim administrativ.ima. 9sto vai i "a britanske javne slube.... 9ako u
Britaniji ne postoji ekvivalent fran.uskim poslovnim kolama3 2niver"iteti
!ksford i +embrid daju sli&ne diplome. Britan.i stavljaju na$lasak na
drutveno politi&ke vetine3 u" primenu knji$ovodstva i ekonomije3 koje se pre
sve$a sti&u obukom u kompanijama<.
8em.i3 Lapan.i i 9talijani3 imaju neto dru$a&iji odnos prema visokim
poslovnim kolama. Mali broj nji)ovi) kompanija ima diplomu visoke
poslovne kole3 iako se i tu stnje menja. !ni koji su "avrili poslovne kole3
naj&e%e otvaraju konsultantske firme i pruaju uslu$e privrednim
rukovodio.ima.
2 bivoj SA,L je sedamdeseti) $odina bila formirana prva samoupravna
kola "a obra"ovanje rukovodio.a u +ranju. !va kola je bila lo$i&an nastavak
ni"a or$ani"ovani) kurseva "a eduka.iju i osveavanje "nanja pre sve$a
privredni) rukovodio.a.
!vu kolu su mo$li da upiu pojedin.i koje su dele$irale privredne
aso.ija.ije3 starosti do 3 $odina. Jkola je nastojala da imitira 4arvardov na&in
rada3 iako je evidentno da je bila pod stro$om kontrolom partijsko$
establimenta3 koji je pomno pratio pro$ramska opredeljenja. ;bo$ to$a je
nosila premise ideoloko politi&ke kole3 a moralno politi&ka podobnost bila
odlu&uju%i kriteriju "a po)a5anje.
112
-redava&i na t"v. poslovnoj koli u +ranju su bili po"nati profesori sa
doma%i)3 ali i strani) univer"iteta3 uspeni privredni.i. +ao predava&i su bili
an$aovani i partijsko politi&ki rukovodio.3 pre sve$a radi popularisanja
samoupravljanja. -ro$rami ove3 kao i dru$i) kola su bili kontrolisani od strane
partijsko$ rukovodstva.
Jkolovanje je trajalo tri mese.a3 pa se "a ovako kratko vreme nije mo$lo
$ovoriti o potpuno ste&enom "nanju i osposobljenosti budu%i) rukovodio.a3 ali
je samo njeno formiranje bilo daleko "na&ajnije3 jer je kona&no s)va%eno da se
be" obra"ovanja i stvaranja rukovodio.a3 ne moe biti uspean u lokalnom3 a da
se ne $ovori na irem i me5unarodnom tritu.
S)odno navedenom moe se konstatovati da menaderi imaju svoje kole
u kojima se koluju kadrovi pre sve$a "a upravljanje profitnim3 neprofitnim i
dru$im or$ani"a.ionim sistemima i da je to uslov "a obe"be5enje
profesionali"ovano$ menadmenta.
A.8. Spre)! %<perprofe%#on!$#>o'!no) "en!7"ent! # n!<?no
te@n#?;o) pro)re%!
-ermanentno usloavanje upravljanja or$ani"a.ijama korporativno$ tipa3
nametalo je nove "a)teve pred menadmentom. 8akon uspostavljanja visoko$
nivoa profesionali"a.ije3 koja je obe"be5ena kro" od$ovaraju%e obra"ovne
institu.ije3 nametala se potreba "a superprofesionali"a.iju i pove"ivanje
menadmenta sa spe.ijali"ovanim nau&nim i stru&nim institu.ijama i
or$ani"a.ijama. -aralelno sa navedenim je neminovnost pove"ivanja
profesionali"ovano$ menadmenta i spe.ijali"ovani) nau&ni) i stru&ni)
institu.ija sa nau&no te)ni&kim pro$resom3 a pre sve$a kori%enjem
informati&ke te)nike i te)nolo$ije3 kao instrument "a pove%anje mo%i
menadment profesije.
8avedeno poka"uje da novo doba trai visoko stru&ne eksperte "a
upravljanje or$ani"a.ijama. S7ako na primer u SCD3 veliki broj strate$ijski)
menadera ima diplomu i nau&na "vanja i" poslovno$ upravljanja3 odnosno
diplome spe.ijali"a.ije Business Cdministration i MBC3 "a ra"liku od
8ema&ke3 u kojoj dominira te)ni&ko obra"ovanje i dominantan profil
menadera koji su "avrili te)ni&ke fakultete. -rema poda.ima3 4R direktora u
upravnim odborima u sto najve%i) nema&ki) kompanija ima doktorat nauka u
podru&ju te)ni&ki) i prirodni) nauka.
12*
12*
9"vorD C). 4andM i dru$i3 )aking managers3 -itman3 :ondon3 199'3 p. 3
113
-ored profesionalne spe.ijali"a.ije "a upravljanje3 u ra"vijenim "emljama
je uspostavljena i inte$ra.ija nauke i prakse3 odnosno "nanja i te)nike3 odnosno
te)nolo$ije. 7ako dola"i do s.ijenti"a.ije3 odnosno do prakse da se upravljanje
s.ijenti"ira3 a to "na&i da se podvr$ava nau&nim "akonitostima3 odnosno
pove"uje sa nau&no te)ni&kim pro$resom.
2 tom smislu su velike svetske korpora.ije3 pove"ane sa elitnim
univer"itetima3 ali one i same predstavljaju univer"itete3 jer se u njima
permanentno u&i. -rofesori elitni) fakulteta u&estvuju u donoenju vani)
poslovni) korporativni) odluka3 a tako5e i predsedni.i korpora.ija3 ili i"vrni
direktori u&estvuju u radu katedri3 odnosno nau&ni) i stru&ni) ve%a3 visoki)
poslovni) kola i fakulteta poslovni) studija i na taj na&in se spaja teorija i
praksa. +oristi su viestruke3 jer eksperti i" kompanija u komunika.ijama sa
univer"itetima osveavaju svoja "nanja3 dok korporativni menaderi u&e%em u
radu kola mo$u da prenose "a)teve prakse.
-ored visoko profesionalno$ menadmenta i menadment timova3 u
ra"vijenim "emljama je ra"vijena i spe.ijali"ovana infrastruktura koja je u
funk.iji menadmenta. 7ime se ostvaruje superprofesionali"am u
menadmentu3 koji bitno pove%ava i mo% profesionali"ovano$ menadmenta. 2
pitanju su brojna spe.ijali"ovana predu"e%a3 >"a odabir i selek.iju menadera3
dija$nosti.iranje odre5eni) problema3 ili nji)ovo reavanje3 itd?3 a$en.ije3
konsultantske ku%e3 a$enti3 Slov.i na talenteS3 >)ead )unter?
121
itd.
-rofesionali"ovan menadment se moe obratiti od$ovaraju%oj spe.ijali"ovanoj
institu.iji "a reavanje problema i da ove institu.ije3 "a)valjuju%i spe.ijalnim
"nanjima i uoptavaju iskustva dru$i) or$ani"a.ija3 mo$u dati najbolja reenja.
!ve spe.ijali"ovane institu.ije i or$ani"a.ije su te)ni&ki opremljene da
mo$u u relativno kratkom vremenu da dija$nosti.iraju odre5ene probleme3
sa$ledaju iste sa stanovita or$ani"a.ije i okruenja3 ali i sa stanovita
sadanjosti i budu%nosti. 6eliki broj nji) je pove"an sa me5unarodnim
institutima koji su se spe.ijali"ovali "a odre5ene oblasti.
-raksa poka"uje da se u velikim korpora.ijama formiraju or$ani"a.iona
odeljenja u kojima se inte$riu stru&nja.i osposobljeni "a optimi"a.ije svi)
sfera kompanije. 2 pitanju su stru&nja.i "a reavanje problema i" domena
opera.ioni) istraivanja. !va odeljenja su pove"ana sa nau&no istraiva&kim
institu.ijama i or$ani"a.ijama3 vojnim istraiva&kim .entrima3 itd. sa .iljem da
121
<Spe.ijali"ovane privatne a$en.ije koje se bave traenjem i pribavljanjem kandidata "a vie
menaderske po"i.ije i uopte stru&njake "a klju&ne menaderske po"i.ije. 2 svetu su ove a$en.ije &esto
jedini na&in pribavljanja kvalitetni) menadera.= 6ie o navedenomD A. Ba)tijarevi% urednik3 4eksikon
menadmenta3 Masmedija3 ;a$reb3 2**13 str. 2'*.?
114
daju alternativna reenja "a i"radu upravlja&ke odluke3 kojom se postiu
definisani .iljevi3 ali u" najnii nivo trokova.
!va odeljenja su tako5e kadrovski i te)ni&ki opremljena3 informati&kom3
ali i dru$om opremom koja je u funk.iji to efikasnije$ i efektivnije$ obavljanja
delatnosti korpora.ija. 8ji)ovo strukturiranje moe biti ra"li&ito3 odnosno u
okviru odeljenja "a nau&no istraiva&ki rad3 ili "asebno.
A.9. Ne"#no'no%t %t'!r!n&! <?e(#@ or)!n#>!*#&!
:i&na iskustva nas u&e3 da je upornost jedini put do uspe)a3 a da je uspe)
u direktnoj ve"i sa u&enjem. 8a primer3 kada padnemo sa bi.ikla3 mi se ponovo
popnemo i budemo uporni u pokuajima odravanja ravnotee. +ada bi ovu
upornost i u&enje mo$li da prevedemo na or$ani"a.iju3 imali bi veliki broj
uspeni) or$ani"a.ija3 a time i ve%u sre%u "aposleni).
2 modernom bi"nisu se poka"uje neminovnost stvaranja u&e%i)
or$ani"a.ija. 7o su Eor$ani"a.ije u kojima ljudi stalno ra"vijaju svoje
sposobnosti da kreiraju re"ultate koji istinski ele3 u kojoj se ne$uju novi i
ekspan"ivni obras.i ra"miljanja3 u kojima se kolektivne i individualne
aspira.ije slobodno postavljaju3 u kojoj ljudi stalno u&e kako u&iti "ajedno3
odnosno or$ani"a.ije koje stalno unapre5uju sposobnosti kreiranja svoje
budu%nosti!.
122
!vim odre5enjem je Sen$e napravio "na&ajan kvalitativni skok
u odnosu na klasi&nu or$ani"a.iju3 jer je u prvi plan istaknuta neminovnost
ra"vijanja sposobnosti kro" pro.es u&enja3 itd.
-ored Sen$ea3 u&e%om or$ani"a.ijom se bavio i +ris Cr$iris. !n je
uti.ajni pisa. i propa$ator u&e%e or$ani"a.ije. 8je$ov esej3 S2&iti pametne ljude
kako da u&eS >1991?3 je naj&e%e preporu&en kao vodi& "a istraivanje3 ta je
sutina u&ene or$ani"a.ije. 9ako se o ovom pitanju mno$o raspravljalo3 "bo$
ra"li&iti) pristupa i miljenja brojni) stru&njaka i" ra"li&iti) oblast3 &ini se da je
"a svaku u&e%u or$ani"a.iju bitno sti.anje "nanja i kako or$ani"a.ija da u&i.
Me5utim3 kako kae Cr$iris3 Spre ne$o to kompanija postane u&ena mora
s)vatiti da njena konkurentnost "avisi od njene spremnosti da u&i3 kako ona3
tako i pojedin.i. Cli veliki broj ljudi ne "na da u&i. Mno$i su "avrili fakultete3
ali nikada nisu nau&ili kako da u&e. -raksa poka"uje da &ak i &lanovi
or$ani"a.ije "a koje se veruje da najbolje po"naju u&enje3 nisu ba najbolji u
tomeS.
122
-. Sen$e3 Peta disciplina3 Mo"aik knji$a3 ;a$reb3 2**33 str '
11
S dru$e strane postoji problem to u or$ani"a.iji postoje pojedin.i koji
"naju da u&e3 ali se time automatski ne stvaraju uslovi i da or$ani"a.ija u&i. !vo
proisti&e i" nesporno$ stava da je "nanje3 ipak jedina privatna svojina koju
&ovek ima i kojom raspolae. 7o "na&i da u&enje pojedina.a3 pa &ak ni svi)
"aposleni) ne "na&i d %e postojati i u&e%a or$ani"a.ija. Da bi do to$a ipak
dolo3 potrebno je "nati transferisati pojedina&na3 u or$ani"a.ijska "nanja3
odnosno u or$ani"a.iono u&enje.
2spene kompanije se danas ne mo$u "amisliti be" u&enja svi)
"aposleni)3 posebno menadmenta i visoko stru&ni) kadrova !no predstavlja
sastavni deo strate$ijsko$ planiranja i provo5enja strate$ije. 7ako je na primer3
(eneral @lektrik3 svojevremeno predu"imao velike strate$ijske promene "a
bli"u 1**.*** menadera i dru$i) stru&njaka. !ni su svi proli inten"ivnu obuku
od nekoliko dana "a svaku strate$ijsku promenu i sa njom pove"ana potrebna
"nanja. Be" ovakvo$ u&enja3 promene se ne bi mo$le uspeno i"vesti.
Cr$iris ar$umentujeD S@fektno u&enje3 nije u ve"i sa pravim
sposobnostima ili motiva.ijom pojedina.a. -re je3 proi"vod to$a kako ljudi
ra"miljaju o svom sopstvenom ponaanjuS >p. 11?. Cr$iris pie3 da ljudi koji su
konfrontirani sa svojim sopstvenim pravilima i time kako i) pove"ati sa
or$ani"a.ijskim problemima3 %e &esto pori.ati da su pravili $reke. 8ji)ov
naj&e%i prakti&an od$ovor je bio u defan"ivnosti. 7o naravno ne doputa
ljudima sa intelektualnom slobodom da budu dovoljno kriti&ni kada su u pitanju
o"biljni problemi i pokuaj da i) ree. ;a Cr$irisa3 reenje "a kompanije je u
slede%emD
uka"ivati menaderima i "aposlenima na na&in nji)ovo$ ponaanja3 i
fokusirati i) na or$ani"a.ijsko u&enje.
-rvo je &esto uslov "a ostvarenje dru$o$3 jer se poka"uje da u&iti ljude
kako da ra"miljaju o svom ponaanju na neki nov i efektniji na&in3 je
pretpostavka "a ruenje barijera or$ani"a.ijsko$ u&enja.
123
-.4.1. 8ovi trendovi u organizaciji koja ui
2 savremenim uslovima3 $otovo je si$urno da ni jedna kompanija ne
moe biti uspena3 ukoliko ne bude u&ila. ;a)valjuju%i u&enju3 neu&eni %e
postati u&eni i pametni3 odnosno oni koji ne budu u&ili posta%e ne"nali.e i $lupi.
+orpora.ijski menadment mora s)vatiti da u&enje novo$ "nanja postaje klju&
uspe)a.
123
Detaljnije o navedenom se moe videti u +. Cr$iris3 $iti pametne ljude kako da ue3 :ondon3 19913 str.
1*K12
11#
7eorijske anali"e poka"uju da se kompanije koje kreiraju "nanje ra"li&ito
na"ivaju. 2 opti.aju je u&e%a or$ani"a.ija >learnin$ or$ani"ation?3 kompanija
koja kreira "nanje >knoNled$e .reatin$ .ompanM?3 ili or$ani"a.ija "asnovana na
"nanju >knoNled$e based or$ani"ation?.
Be" ob"ira na ra"li&itost3 moemo re%i da je u&e%a or$ani"a.ija ona S&iji
"aposleni stalno u&e nove stvari i primenjuju nau&eno u poboljanju kvaliteta3
proi"voda ili uslu$a. 7o je mesto $de ljudi konstantno ire svoj poten.ijal da bi
kreirali re"ultate koji stvarno ele3 $de se ra"vijaju novi i ekspan"ivni modeli
miljenja3 $de je kolektivna aspira.ija oslobo5ena i $de ljudi stalno u&e kako
u&iti "ajedno. 7o je "apravo or$ani"a.ija koja stalno iri svoj kapa.itet3 da bi
stvarala svoju budu%nost.
2&e%a or$ani"a.ija je na&in ponaanja3 odnosno na&in postojanja u kojem
je svako radnik "nanja >knoNled$e Norker? i predu"etnik. !na je osposobljena
da kreira3 usvaja3 prenosi i modifikuje svoje ponaanje u skladu sa onim to se
"a)teva od strane potroa&ko$ auditorija.
124
Da li je u&e%a or$ani"a.ija prola"ni trik3 poput klasi&ni) or$ani"a.ija i
menadmenata i da li ona "aista predstavlja novi kvalitet koji moe biti od
koristi "a reavanje sve ve%i) i sloeniji) problema. Dileme na navedenu
dilemu "apravo i nema3 jer je u&e%a or$ani"a.ija si$urno neto to je oduvek
postojalo i to nikada ne%e prestati. Menja%e se samo forme i inten"itet u&enja3
ali u&enje nikada ne%e prestati3 jer je &ovek od svo$ poten.ijala iskoristio samo
dvadeseti deo3 to i"nosi oko R ukupno$ poten.ijala.
Da bi sa$ledali kvalitete u&e%e or$ani"a.ije i nove trendove koji se
o&ekuju u narednim $odinama tre%e$ milenijuma3 potrebno je konstatovati da je
u Su&e%oj or$ani"a.ijiS svako uklju&en u dija$nosti.iranje problema i mo$u%i)
arita nastajanja problema3 ali i u reavanje or$ani"a.ioni) problema.
!snovne karakteristike u&e%e or$ani"a.ije suD
stalno u&i i pove%ava nivo individualni) i or$ani"a.ijski) "nanja3
stalno u&enje postaje obave"a svi) &lanova or$ani"a.ije3
u&enje se smatra sastavnim delom posla i elementom radne dis.ipline3
prenoenje3 odnosno transfer stvoreno$ "nanja3 postaje obave"a svi)
"aposleni)3
u u&e%oj or$ani"a.iji3 svako je u&itelj i u&enik3
sposobnost u&enja i prenoenje "nanja postaju "na&ajan elemenat u
pro.eni uspenosti3 svako$ pojedin.a3
124
! u&e%oj or$ani"a.iji se moe vie videti uD -. Sen$e3 Peta disciplina3 Mo"aik knji$a3 ;a$reb3 2**33 str.
#3K141
11'
.ilj u&enja je stvaranje novo$ na&ina ponaanja i primena novo$3 odnosno
efikasnije$ i efektivnije$ u praksi reavanja problema i stvaranja
proi"voda3 odnosno pruanja uslu$e3
u&e%e or$ani"a.ije u&e i" svoji) iskustava3 ali i od svako$ i na svakom
mestu3
najbolji parametar da li or$ani"a.ija u&i ili sta$nira3 jeste konkurentska
sposobnost i visina trokova3 odnosno "adovoljstvo potroa&a3
osnovni resurs u&e%e or$ani"a.ije je "nanje.
9" navedeno$ se moe "aklju&iti da nivo u&e%e or$ani"a.ije direktno
odre5uje konkurentsku prednost3 a doivotno u&enje i irenje "nanja3 postaje
$lavni "adatak menadmenta3 kao i svi) "aposleni). Be" to$a je teko ostvariti
promene i uskla5ivati iste sa promenama u okruenju3 kreirati inova.ije i
obe"be5ivati uspenost or$ani"a.ioni) sistema3 ali i pojedina.a u or$ani"a.iji.
2 tom smislu3 menaderi %e sve vie postajati treneri3 odnosno u&itelji3
"amenjuju%i profesionalne trenere i nji)ov "adatak %e sve vie biti
or$ani"ovanje u&enja unutar or$ani"a.ije.
-oto je osnova uspenosti savremene or$ani"a.ije u u&enju3 a u&enje
podra"umeva sti.anje "nanja3 to %e se u ta&ki '. . uka"ati na "na&aj sposobnosti
menadmenta u upravljanju "nanjem i informa.ijama.
A.=. No'# >!@te'# "en!7er! < "oerno" 6#>n#%<
Menadment3 odnosno vo5stvo je jedan od $lavni) tema koje se
pojavljuju u nau&nom menadmentu. Botkin >1999? ispituje klju&ne osobine
lidera koje se odraavaju na uspe)3 "asnovan na ba"i nauke. -rema Botkinu
>1999? tri su fundamentalne osobine menadera koji eli da bude lider3 i toD
12
menader kao sluala.3
menader kao inte$rator3 i
menader kao u&enik.
Men!7er ;!o %$<:!$!*. Menader >vo5a?3 mora da oslukuje trite i svoje
kup.e3 odnosno potroa&e. Lan :apido)3 osniva& firme koja je fokusirana na
kup.e u Stok)olmu savetuje svoje klijente da sluaju kup.e. !n .itira lek.ije i
upo"orava da moramo imati 1*K1 sekundi da &ujemo kup.a u nevolji i
12
C. Las)apara3 Kno<ledge management3 -renti.e 4all3 :ondon3 2**43 p. 24*K2*
111
"adobijemo nje$ovo3 ili njeno poverenje3 i ubedimo $a da elimo da mu
pomo$nemo. Mno$i ljudi imaju ui3 ali mali broj "na da saslua ta dru$i kau3
posebno kada je u pitanju neto loe. 9mamo nekoliko dra$o.eni) minuta da i)
"adobijemo psi)oloki3 tako da ose%aju da smo na nji)ovoj strani.
;ato konstatujemo da je sluanje veoma vana osobina menadmenta. !na
se danas u&i na visokim poslovnim kolama. ,etorika i besednitvo su bili du$o
dominiraju%i faktor u kolovanju budu%i) menadera. Smatralo se3 a i danas se
u klasi&nom menadmentu smatra da je na&in komuni.iranja bitan "a
pridobijanje ljudi. ;ato su menaderi u&ili dik.iju3 formu $ovora3 ta treba re%i
na po&etku3 ta na kraju i uopte metodolo$iju $ovora.
Me5utim3 danas na "na&aju dobija sluanje. 2 praksi se &ak insistira na
ofan"ivnom sluanju. 7o je vetina "a koju elimo da je menaderi3 a posebno
politi&ari vie primenjuju. 7o je osobina koju najvie .enimo kod dobri)
doktora kada proveravaju simptome kod bolesnika. Dobri lideri provode dosta
svo$ vremena sluaju%i3 naro&ito ne$ativne povratne ve"e3 jaki otpor i sumnje
kao i iskrena nesla$anja sa odre5enim menaderskim odlukama.
-roblem sluanja kod ljudi je i"raen3 jer mno$i ne s)vataju da je sluanje
osnov "a dobijanje informa.ija.. 2&enje sluanju je mno$o sloenije3 ne$o se
u&iti $ovora. -utem sluanja dola"imo do vredni) informa.ija3 putem retorike3
mi dru$ome dajemo informa.ije. ;a menadment su informa.ije najvanije.
Menadment ne s)vata da mora ofan"ivno sluati3 kako bi &uo ono to se teko
&uje3 da bi sa"nao to se teko sa"naje3 a to su ne$ativne pojave u kompaniji.
/ovek nau&i da $ovori "a dve do tri $odine3 ali ne i da %uti3 odnosno da slua
.elo$ ivota.
:enader kao integrator. Menader >vo5a? mora biti inte$rator3 a ne
de"inte$rator. 9nte$ratori objedinjavaju resurse3 i pospeuje inte$ra.ione
pro.ese. 9nte$ratori stvaraju jedinstvo .eline3 nastoje%i da efikasno poveu
delove3 kao i delove sa .entralnim delom or$ani"a.ije.
:enader kao uenik. (eri 4aj je od$ovoran "a u&enje kod Saturnu.
8edavno nje$ov "adatak je proiren na obra"ovanje i treniranje svi) nii)
prodava.a kola u (M "apadne Cmerike. !n pravi ra"liku i"me5u nau&ni)
lidera i lidera koji u&e. 2 prolosti efovi u automobilskim kompanijama su se
sreli sa nau&nim liderima. !ni su uvek imali od$ovor "a sve. 2koliko nije bilo
od$ovora3 smatralo se da je nau&nik slab3 to u mno$im kompanijama postaje
pravilo.
2 Saturnu su radije eleli da ra"vijaju lidere koji u&e ne$o nau&ne lidere.
7o su radije lideri koji mo$u da nau&e kako da funk.ioniu u budu%nosti3 ne$o
lideri koji projektuju budu%nost na osnovu "nanja i" prolosti. 9spostavlja se da
119
se problemi sadanjosti ne mo$u uspeno reavati sa "nanjima i" prolosti3 niti
da %e se budu%i problemi mo%i reavati sa "nanjima i" sadanjosti.
2ka"ivanje menadmentu da mora u&iti je veoma ne"a)valno3 posebno
kada je u pitanju top menadment. !vaj nivo menadmenta &esto misli da ono
to "na3 "adovoljava potrebe kompanije u sadanjosti3 a neretko i u budu%nosti3
a da ono to ne "na3 nije ni bitno. Me5utim3 ovakav odnos prema "nanju je sve
manje prisutan u praksi savremeno$ menadmenta.
-.#.1. Pona%anje naunog menadmenta
+oju vrstu ponaanja moemo o&ekivati od klju&ni) i$ra&a3 odnosno od
strate$ijski) menadera u or$ani"a.iji koja u&i i od nau&no$ menadmenta.
8ita vie ne%e biti kao to je bilo u klasi&nom menadmentu.
Ledan od ra"lo$a "bo$ &e$a su ljudi protiv irenja "nanja je &injeni.a da
"nanje predstavlja i"vor mo%i "a pojedin.a. :judi brinu da %e i"$ubiti osobenu
vrednost3 ili vanost "a svoju or$ani"a.iju3 ako podele svoje "nanje. Cli3 praksa
uspeni) kompanija poka"uje da "nanje treba deliti i da postoje tri na&ina u
podeli "nanja3 i toD
recipronost. 6reme i ener$ija su o$rani&eni3 a &ovek od nauke nastoji da
pomo$ne "aposlenima3 o&ekuju%i da %e kro" to dobiti vredno "nanje u
sadanjosti3 ili i budu%nosti.
ugled. 2 ovom na&inu3 nau&ni.i nastoje da budu .enjeni u kompaniji3 kao
eksperti i" svo$ funk.ionalno$ podru&ja. !vde se pola"i od stava3 da be"
reputa.ije nema ni mo%i. 2 interesu je svako$ &oveka da $a kole$e3
pot&injeni i pretpostavljeni .ene i to na odre5eni na&in i"ra"e.
altruizam. 2 altrui"mu pojedin.i koji "naju nastoje da nau&e dru$e i pri
tome ne o&ekuju nikakvu protivuslu$u. 2 ovom na&inu3 ljudi prosto nastoje
da u&e i obu&e dru$e i to ose%aju kao svoju unutranju potrebu. Cltrui"am je
veoma .enjena osobina svako$ &oveka3 pa s)odno tome i nau&ni) radnika.
!va osobina je vana kod ljudi koji upravljaju dru$im ljudima3 odnosno kod
menadera.
!va tri fundamentalna na&ina u u&enju3 poka"uju i doka"uju da i unutar
or$ani"a.ije postoji interno trite "nanja i da ono moe biti "na&ajan faktor u
"bliavanju pojedini) struktura or$ani"a.ije3 ali i oni) koji kupuju3 odnosno
prodaju.
19*
+ako menadment podsti&e klju&ne i$ra&e u poslovnim sistemima da
doprinose u ra"vijanju kulture i ponaanja koje se ba"ira na "nanju3 a tako5e i
da sami sti&u "nanje.
-rema 8ovaku i 7akeu&i >199? postoje pet klju&ni) stanja koja moraju
da preovladaju da bi uspeno nau&no "nanje "au"elo svoje mesto3 i toD
strate$ijski menadment mora biti posve%en akumula.iji3 eksploatisanju i
obnavljanju nau&no$ "nanja unutar or$ani"a.ije i da bude u stanju da stvori
menadment sistem koji %e olakati ovaj pro.es.
kod pojedina.a treba da postoji autonomija delovanja. +ako individue
ra"vijaju nove i inovativne ideje3 njima mora biti do"voljeno da istrauju
prilike i nova stanja3 pro.ese i pojave. 7o je u nadlenosti pre sve$a top
menadmenta3 odnosno on mora da stvara inovativnu atmosferu.
pro.es istraivanja moe da dovede do kreativno$ )aosa u kome postoji
sloboda davanja ideja i $de ne postoje pravila u nji)ovom stvaranju.
"nanje ne treba da bude na$omilavano na nekim mestima3 a da nedostaje na
dru$im mestima. 7ako5e se mora imati u vidu od$ovaraju%e "nanje3 jer
svakom funk.ionalnom podru&ju3 ili nivou u poslovnim sistemima "a)tevaju
odre5ena3 a ne bilo kakva "nanja.
"adnji uslov je po"nat kao potrebna ra"nolikost. 7o "na&i da or$ani"a.ija
mora biti u mo$u%nosti da od$ovori spoljanjem svetu i da kompanijska
unutranja ra"nolikost mora da se podudara sa sloeno%u spoljanje$
okruenja u kojem funk.ionie.
Modeli koje koristimo "a menadment "nanja je s)vatanje da je "nanje
aktiva koja se stvara $odinama. Cli3 stvarno postoji ni" stavki aktive koje se ne
vrednuju u bilansima poslovni) sistema3 kao to su dobavlja&i3 kup.i3 reputa.ije
i prepo"natljivost3 intelektualni kapital3 itd. 8a primer3 Mikrosoft vredi mno$o3
"bo$ sposobnosti "aposleni)3 ali i "bo$ intelektualno$ vlasnitva3 ve"ama sa
snabdeva&ima i odnosima sa kup.ima. 8ova ekonomija i uspeni menadment
"nanja "a)tevaju ra"umevanje i kontrolu nad svim ovim funk.ijama. !vo je
podru&je $de nau&ni menadment moe najvie pomo%i. -rimer menadmenta
Marks and Spen.er poka"uje da nedostatak navedeno$ ra"umevanja moe biti
opasno "a uspenost kompanije. !vaj veliki maloprodajni lana. i" 2+ je
postepeno erodirao svoje liderstvo sa snabdeva&ima i tako i"$ubio ose%aj sa
ra"vojem asortimana i proi"voda. -re pet $odina3 mo$li smo da kaemo da je
MZS imao jedan od najja&i) lojalni) ve"a sa kup.ima3 ali sada $a nemaju.
Slabljenje lojalnosti i partnerski) odnosa se u ovom sistemu ve% poka"alo kao
191
loe3 to je konstatovano i u $odinjim i"vetajima ovo$ maloprodajno$
lan.a.
12#
-.#.2. $truni i lini suko1i u naunom menadmentu
:judi3 pa teoreti&ari menadmenta &esto pretpostavljaju da su
najuspenije one kompanije koje i"be$avaju sukobe3 odnosno u kojima postoji
)armoniju i u kojima se svi po svim pitanjima slau. Je"deseti) i sedamdeseti)
$odina prolo$ veka ju$oslovenska samoupravna or$ani"a.ija je ostvarivala
visok nivo )armonije. !dluke su se donosile potpunim konsen"usom3 svi)
delova unutar or$ani"a.ija >!!2, u okviru radne ili sloene or$ani"a.ije
udrueno$ rada?3 a u i"boru or$ana upravljanja i konsen"usom svi) "aposleni).
9ako je upravljanje funk.ionisalo na prin.ipima konsen"usa3 poka"alo se da
kada svi misle na isti na&in3 da "apravo niko nita ne misli i da je takav na&in
rada3 tetan "a or$ani"a.iju.
!va3 kao i dru$a iskustva poka"uju da nisu uspene )armoni&ne
or$ani"a.ije3 ve% one koje koriste sukobe3 da bi neto nau&ile3 i koje se ne mire
sa posti$nutim u sukobima. 2 tom smislu se &esto koriste teorije kreativne
destruk.ije. 2 njima se putem novi) paradi$mi ra"araju stare ideje i navike i
stvaraju uslovi "a nastanak novi)3 a napredak u nau.i posmatra kro" sukob
ideja3 a ne personalne sukobe. Cnaliti&ari predlau da or$ani"a.ije pri)vate
sukobe u u&enju nadmetanju sa idejama3 u" o&uvanje disidentsko$ ponaanja.
2spena drutva su surova prema idejama3 ali bla$a prema ljudima.
;a stvaranje nau&no$ menadmenta najvanije je da postoji lider. 8au&ni
menadment je nastao u poslednjoj de.eniji dvadeseto$ veka. 8au&ni
menadment mora da bude ra"li&itiji od pro.eduralno$3 odnosno klasi&no$
menadmenta. 9"me5u jedno$ i dru$oj postoje slede%e ra"like3 i toD
nau&ni menadment je orjentisan na okruenje3 budu%nost i trai da se svi
or$ani"a.ioni delovi i nivoi s.ijenti"uju3 odnosno nau&no oblikuju3
ra"nolikost i posebnost3 odnosno situa.iono ponaanje su na&ini rada
nau&no$ menadmenta. 7u nema ablona i ema3 ve% se svakoj situa.iji
prila$o5ava odluka koja je u skladu sa osobenostima situa.ije3
komunika.iona pove"ivanja su visoko promenljiva sa ra"li&itim u"or.ima i
koristima media. 7imski na&ini rada i or$ani"ovan )aos su karakteristike
12#
6ie o tajnama uspe)a i na&inu or$ani"a.ije i upravljanja Marks and Spen.eru se moe videti u S.
:ovrete3 5rgovinski menadment3 @A Beo$rad3 199
192
nau&no$ menadmenta3 "a ra"liku od klasi&no$ koji trai or$ani"ovan red3 sa
tenjom da preraste u apsolutan red.
8auka se iri unutar or$ani"a.ije putem proaktivni) nau&ni) anali"a3
uvo5enjem nau&no te)ni&ko$ pro$resa i od$ovaraju%im medijima3 kao to su
9nternet. 7elekomunika.ijske mree3 a pre sve$a 9nternet i intranet su postali
osnovni instrumenti komuni.iranja3 u&enja i transfera "nanja.
Dru$i vaan klju& u miksu nau&no$ menadmenta uklju&uje konsulta.ije.
-ove%ani interes "a nau&ni menadment ili intelektualni kapital nei"beno vodi
ka pove%anju broja i kvaliteta konsultantski) ku%a3 koje pruaju lo$isti&ku
podrku nau&nom menadmentu.
12'
. ;aslu$e "a ovakvu orjenta.iju3 treba
pripisati popularnosti kompanija koje se ba"iraju na "nanju i sti.anju radikalni)
konkurentski) prednosti u odre5enim podru&jima.
8aj"na&ajniji problem sa kojim %e se suo&iti drutva i or$ani"a.ije "nanja
je stvaranje od$ovaraju%e kulture i klime unutar or$ani"a.ije i stvaranje ljudi
koji %e se prila$oditi i pri)vatiti novi na&in ra"miljanja ponaanja i rada.
9" navedeno$ se moe "aklju&iti da %e u nau&nom menadmentu stru&ni
sukobi biti uslov nje$ove uspenosti. 8au&ni.i u ulo"i strate$ijsko$
menadmenta se moraju osposobljavati na provo.iranju stru&ni) konflikata3 i"
koji) treba da proi"a5e to kvalitetnija ideja. S)odno navedenom3 stru&ni sukobi
u or$ani"a.iji koja u&i i u nau&nom menadmentu su do"voljeni3 dok su li&ni
sukobi kao re"ultat netrpeljivosti3 karijeri"ma3 e$oi"ma i dru$i) ne$ativni)
pojava nepri)vatljivi.
A.-. Spo%o6no%t <pr!'$&!n&! >n!n&e" # #nfor"!*#&!"! <%$o'
<%pe:no%t#
Menadment "nanja predstavlja pro.es3 koji treba da se odvija
permanentno u svim delovima or$ani"a.ije. 8ajvaniji "adatak menadmenta je
da upravlja "nanjima i vetinama3 ali i da stvara ambijent "a sti.anje i kreiranje
novi) "nanja i vetina3 te nji)ov raspored i iskori%avanje3 odnosno inoviranje
postoje%i) "nanja i vetina. ;ato se ovaj pro.es moe predstaviti kro" est
osnovni) elemenata3 ili fa"e3 koji su bitni "a svaku or$ani"a.iju3 i toD uka"ivanje
na "na&aj "nanja3 poka"ivanje spe.ifi&nosti "nanja kao resursa3 objanjenje
pro.esa u&enja3 pam%enja3 raspore5ivanja i iskori%avanje "nanja.
-.".1. 7nanje kao najznaajniji resursa
12'
-rema istraivanjima sprovedena od strane 4ju"mena i (odmena >.itirana u @mpsonu 1999? > S!ko
'1R veliki) kompanija u Cmeri.i nastoji da se ra"vija na osnovu "nanja<
193
;nanje kao resurs ima "na&ajan uti.aj na sve se$mente privrede i drutva.
Me5utim ono se ra"li&ito definie3 to i"a"iva &este nedoumi.e i u sferi
upravljanja. 9pak najve%i broj autora se Eslau da "nanje &ine kontekstualne
informa.ije3 koje se na"ivaju ekspli.itno "nanje3 odnosno "nanja koja se mo$u
kodifikovati i "abeleiti "a kasniju primenu ili transfer i t"v. ta%it "nanja u koje
spadajuDintui.ija3 iskustvo3 vetine3 stavovi i kreativnost. -rema miljenju
ve%ine autora3 ovu vrstu "nanja nije mo$u%e "apisati3 kodifikovati. Me5utim3
o"biljni pokuaji kodifikovanja ta.it "nanja3 obavljaju se u najra"vijenijim
svetskim kompanijama<.
121
Cnali"e poka"uju da ni jedan resurs nije ispoljio
toliki uti.aj na na.ionalne i $lobalne nivoe3 kao to je to "nanje. ;na&aj i uti.aj
"nanja na privredu i drutvo se moe sa$ledati kro" nekoliko slede%i) &injeni.aD
"nanje uti&e na nivo demokratije3 odnosno demokratija i "nanje stoje u
upravnoj propor.iji. Jto vie "nanja3 to vie demokratije. Danas su
najra"vijenije "emlje na svetu3 u isto vreme i najdemokrati&nije. !vde na
"na&aju dobijaju ekonomske slobode3 pola"e%i od to$a da su one primarne i
da &esto opredeljuju i nivo politi&ki) sloboda i demokratije. 2 isto vreme
najnedemokrati&nije "emlje na svetu su po pravilu nera"vijene "emlje u
kojima postoje diktature i oli$ar)ije3 visok nivo raslojavanja drutva u kome
ima mno$o siromani) i malo bo$ati).
"nanje pove%ava efikasnost privrede i drutva. Jto u nekoj or$ani"a.iji ili
drutvu postoji ve%i kvantum "nanja3 to %e i njena efikasnost biti ve%a.
-o"nato je da su prvobitna drutva bila neefikasna3 upravo "bo$ malo$
"nanja. +ako se nivo "nanja pove%avao3 odnosno uvo5enjem te)ni&ki)
sredstava3 kao primenjeno$ "nanja3 tako se i efikasnost pove%avala. ;ato je
svaka slede%a drutveno ekonomska forma.ija bila naprednija3 u odnosu na
pret)odnu i "ato je svaka drutveno ekonomska forma.ija u svom okrilju u
svojoj najvioj fa"i "nanja stvarala uslove "a njeno propadanje.
nivo "nanja uti&e na stil upravljanja. 2 drutvima i or$ani"a.ijama3 koje
ne$uju stil prinude3 odnosno autokratski metod upravljanja po pravilu
nedostaje "nanje. 2 ovim sistemima3 se nedostatak "nanja pokuava
nadoknaditi sna$om vlasti i mo%i koju neko ima "a)valjuju%i po"i.ionom
autoritetu. 9 obrnuto. 2 intelektualnim or$ani"a.ijama se primenjuje stil
pridobijanja ljudi "a ideje menadmenta. !vde bi svako uvo5enje prinude3
proi"velo konflikte3 to je i prirodno3 jer svaka neprimerena3 a posebno
121
6ie o "nanjima kojima se mora upravljati i objanjenje "bo$ &e$a je to potrebno uD ;. :ovrekovi%3
$pravljanje znanjima>izazov novog do%a3 ;bornik radova3 AM3 8ovi Sad3 2**3. str. 9K1'
194
sank.ije na intelektual.e3 proi"vodi reak.ije3 to pove%ava entropiju
funk.ionisanja or$ani"a.ije i u krajnjem dovodi do )aosa.
"na&aj "nanja je i u tome3 to se putem prodaje "nanja daleko vie "ara5uje3
ne$o prodajom dru$i) resursa. ;arade se kre%u na milijarde dolara3 a da se
ne prodaje ili rasprodaje prirodno bo$atstvo u sirovinama3 materijalima3
sredstvima3 itd. ;nanje koje je u$ra5eno u projekte3 softvere3 inova.ije i
novatorije3 danas postaje primarno3 u odnosu na radnu sna$u koja se prodaje
jeftino i koja ne moe da stvori profit. Drutva i or$ani"a.ije koje preferiraju
"nanju imaju najve%i ivotni standard3 ali one ostvaruju i najbri rast.
trite menadmenta "nanja se br"o ra"vija i u skoroj budu%nosti3 ono %e
prete%i trita roba3 kapitala. ;bo$ to$a %e ono biti $lavni elemenat
poslovni) strate$ija. !no se inten"ivno ra"vija. -rimera radi3 trite "a
softvere koji se koriste u menadmentu "nanja u 1999. $odini i"nosilo je
Eoko 1 miliona dolara3 dok je ta .ifra u 2**4. $odini porasla na 33
biliona dolara. 2 isto vreme trite "a pruanje uslu$a menadment "nanju
%e porasti sa 23 # na preko 13 1 biliona dolara. Cifra od 1. 1 biliona dolara
predstavlja samo informa.ione te)nolo$ije i uslu$e menadmenta "nanja. 2
stvari3 postoja%e ni" ostali) delatnosti i aktivnosti koje name%e trite "nanja3
a koje je teko pro.eniti. !vo se odnosi na kadrove3 pravnu slubu3
konsaltin$3 slubu obuke i obra"ovanja3 koji su presudni "a trite
menadmenta "nanja. Cko su ova trina predvi5anja ta&na3 a malo je
ra"lo$a koji uka"uju na suprotno3 da li bilo ko na svetu moe da i$norie ovu
i"u"etno "na&ajnu temu i pitanje.
"nanje stavlja te)nolo$iju u pravi kontekst3 odnosno na mesto na kome
"aista i treba da bude. 7e)nolo$ija omo$u%ava da pojedin.i3 kompanije i
uopte drutva ra"vijaju sisteme pro.ese koji su bitni "a nji)ovu efikasnost.
:judski faktor u tome ima presudnu ulo$u. !no to o$rani&ava ra"voj
mno$i) kompanija nije nedostatak finansija i "a)teva potroa&a ve% to
nemaju kvalitetne ljude.
"nanje je promenilo i odnos prema ljudima koji "naju. Danas se fokus panje
menadmenta usmerava na &uvanje ljudsko$ kapitala3 kao Esuvo$ "lata<.
-rema 6eru i Aerenu3 kompanije u Silikonskoj dolini pro.enjuju da svaki put
kada i) jedan "aposleni napusti kompaniju u proseku kota 123 *** dolara.
Bil (ejts je tako5e komentarisao da bi nje$ova kompanija bankrotirala da i"
nje ode 2* klju&ni) ljudi Mi.rosofta.
19
9" navedeno$ proi"ila"i da "nanja ima veliki "na&aj i ispoljava bitan
uti.aj na sve se$mente privrede i drutva. !vaj "aklju&ak vai na mikro3 me"o i
makro3 odnosno $lobalnom nivou.
-.".2. 7nanje kao specifian resurs
;nanje je proi"vod tri ra"li&ita elementa. 7o je neto to je kupljeno3
neto to je stvoreno kro" ra"miljanje i neto to je dobijeno kro" praksu i
u&enje. Sve navedeno je potrebno da bi &ovek sklopio uspenu sliku o "nanju.
Clati3 kao to su najprakti&nija ba"a podataka su vani3 ali to nije sve. -ored
navedeno$3 potrebni su ljudi koji %e u&iti nove stvari3 nove te)nolo$ije i
postavljati nove i i"a"ovne .iljeve. 7o je konstantan kru$ $de se pojedin.i
preispituju i nastoje da stvore intelektualni prostor da bi mo$li da u&e i olakaju
posti"anje uspe)a.
2 savremenim uslovima javljaju se dileme oko ra"likovanja "nanja i
intelektualno$ kapitala. Mno$i posebno ra"matraju "nanje3 a posebno
intelektualni kapital. 8e ula"e%i u detaljniju raspravu po ovom pitanju
neop)odno je ova dva fenomena posmatrati kao dve strane isto$ nov&i%a3 kako
je konstatovao ,obert ,ei.)D S2 ekonomiji "asnovanoj na "nanju3 novi nov&i%
to$ kraljevstva je u&enjeS.
129
;nanje u sebe uklju&uje istraivanje i ra"voj3
"atitne "nake i patente i intelektualno vlasnitvo3 @Kkomer. >elektronsko
poslovanje? i 9nternet.
9ntelektualni kapital3 je sve ono to postoji u ljudima3 ili proi"ila"i od
ljudi. 2 ovaj resurs spadaju individualna "nanja i vetine3 norme i vrednosti3
kultura i ponaanje "aposleni)3 ba"e podataka3 metodolo$ije3 standardi i
pro.edure3 li.en.e3 brendovi. /esto se na"iva nevidljivim kapitalom3 ele%i da
se na taj na&in napravi ra"lika u odnosu na vidljivi3 odnosno materijalni kapital.
9ntelektualni kapital se nala"i u $lavama ljudi. !n nije svojina
or$ani"a.ije3 odnosno nije pod kontrolom menadmenta i ne moe biti predmet
prometa. 8avedena &injeni.a je lo$i&na3 jer je "nanje jedina privatna svojina
koju &ovek ima. 9ntelektualni kapital je ono to odla"i i" or$ani"a.ije3 nakon
"avretka radno$ vremena3 a to je najvredniji deo or$ani"a.ije.
9ntelektualni kapital se ra"likuje od dru$i) resursa. ;nanje u odnosu na
materijalne resurse ima slede%e spe.ifi&nosti3 i toD
dualnost vlasnitva. Dok kod materijalni) resursa nema mo$u%nosti da
postoje dva3 ili vie vlasnika nad jednim predmetom3 kod "nanja je to
mo$u%e. +ada se "nanje daje3 ili prenosi na dru$o$a3 davao. ne ostaje be"
129
Citirano u 6on +ro$) et al.3 2***3 str. 3
19#
"nanja3 ve% ono i dalje ostaje u vlasnitvu davao.a3 ali i kod primao.a3 koji
sada postaje tako5e vlasnik.
to se "nanje vie deli3 ono se uve%ava3 dok se kod materijalni) resursa ono
smanjuje. 7o pove%anje je prisutno kod davao.a3 ali i kod primao.a.
pove%anje kvantiteta "nanja3 dovodi i do poboljanja nje$ovo$ kvaliteta3
posebno ukoliko "nanjem raspolae ve%i broj ljudi.
dok je ne"nanje univer"alna kate$orija3 "nanje je ra"novrsno. +ada ljudi
neto ne "naju3 svi ne "naju na isti na&in3 ali kada "naju3 svi "naju na
ra"li&ite na&ine. 7ime "nanje postaje "amaja. "a pokretanje brojni)
aktivnosti3 jer %e postoje%i fond "nanja3 svaki &ovek pove%ati3 dodati neto
novo3 ili eliminisati neto to je ometalo poboljanju.
"nanje je danas najvredniji resurs. !n je mno$o vredniji od bilo ko$ dru$o$
resursa3 jer se "a nje$a moe kupiti bilo koji dru$i resurs. 7o "na&i da je on
transver"ibilan. ;bo$ to$a ra"vijeni svet prodaje "nanje i po tom osnovu
ostvari daleko ve%i profit3 dok "emlje u ra"voju prodaju sirovine i po tom
osnovu jo vie siromae.
pro.esi i tokovi "nanja u drutvu i or$ani"a.iji koja u&i su vaniji3 od tokova
nov.a. -rotok "nanja mora biti tako or$ani"ovan da taj pro.es dobije
karakteristike krvotoka u or$ani"a.iji3 a to "na&i s)vatiti potrebu da "nanje
mora dote%i do svako$ dela or$ani"a.ije. 2 protivnom3 svuda tamo $de ne
dosee "nanje do%i %e do umiranja dela privredno$ or$ani"ma.
!vde se ne$ira klasi&na or$ani"a.ija i menadment3 koji su se "asnivali
na )ijerar)ijskoj podeljenosti3 subordina.iji3 jedinstvu uprave3 pot&injavanju3
itd. 2pravljanje "nanjem se ne moe obavljati na klasi&an na&in3 odnosno na
na&in na koji smo navikli.
;nanje kao sistem je pove"ano i sa okruenjem. Be" ove pove"anosti3
ovaj sistem ne bi mo$ao da opstane3 da se ra"vija i ostvaruje svoju misiju. !va
napomena je posebno "na&ajna "a "nanje3 jer se ono kristali"iralo tokom .ele
ljudske .ivili"a.ije3 od pojedina.a i $rupa3 prenoenjem sa kolena na koleno i
uvek nadopunjavalo novim sa"nanjima. ;ato je ovaj sistem i"u"etno dinami&an3
jer ono to je bilo "na&ajno i epo)alno ju&e3 danas predstavlja moda
preva"i5eno sa"nanje.
-.".3. 0enje
19'
;a mno$e or$ani"a.ije3 inova.ije3 a posebno "nanje su postale "bunjuju%a
stvar. 2spean menadment u "nanju i inova.ijama vidi "na&ajan i"vor
konkurentske prednosti. !vi fenomeni su u velikom broju sistema postali i"vor
strateki) promena i obnova. ;bo$ to$a se u ve"i i oko "nanja postavljaju
brojna pitanja3 od definisanja menadmenta "nanja3 i"vorita "nanja3 kako
putem "nanja odrati prednost i liderske po"i.ije. 2 ve"i navedeni) &injeni.a3
i"vrni direktor >C@!? SLo)nson and Lo)nsonS ,alf :arsen3 kaeD SMi nismo u
proi"vodnom bi"nisu. mi smo u bi"nisu "nanja<.
13?
!va i"java uka"uje da su
or$ani"a.ije sa visokim dosti$nu%ima oslonjeni pre sve$a na "nanje i
inteli$en.iju u sprovo5enju svoji) strate$ija. ;nanje se stvara3 proi"vodi3 koristi
i usvaja od strane ljudi. 2 savremenom dobu3 "nanje se iri i proi"vodi o$romno
bo$atstvo.
Menadment "nanja je i"vanredno i"a"ovan i kompleksan "adatak. ;ato je
sti.anje "nanja pro.es koji se stalno menja i napreduje. !no to je bitno danas3
ne mora biti bitno sutradan3 a &esto moe biti i potpuno nevano. !tuda i
konstantnost postojanja tri osnovna problema u poslovnim sistemima koji se
odnose na problem menadment "nanja3 i toD
kako definisati parametre "nanja[
kako identifikovati ta je relativno "nanje naspram vremena operativni)
s.enarija[
kako je najefikasnije upravljati "nanjem3 da bi se stekle prednosti u odnosu
na konkuren.iju i po tom osnovu ostvarili dodatni efekti.
;nanje je posebno "na&ajno "a ter.ijalni sektor3 pa s)odno tome i "a
tr$ovinske poslovne sisteme. Menadment ovi) or$ani"a.ija mora da podsti&e
"aposlene da permanentno sti&u "nanja3 odnosno da se permanentno pove%a
intelektualna sna$a i time stekne prednost u odnosu na konkuren.iju. -ored to$
neop)odno je nau&iti "aposlene kako da na najefikasniji na&in steknu "nanja.
:judi dola"e do novi) sa"nanja o pravilima3 na&elima i "akonitostima
prirodno$ i drutveno$ poretka na vie na&ina3 i to
131
&ulnim sa"nanjima3
putem oru5a i oruja3
putem nau&ne aparature.
13*
Mal.olm Parner3 5he concise %usiness and management3 7)omson3 :ondon3 seven part3 p. 1#2
131
C. Markovi%3 i dru$i G9"vorite majstorstva menadmentaF @lektroprivreda3 Beo$rad3 2**2. $.3 str. 39.
191
-osmatraju%i "bivanja u prirodi i drutvu3 uo&avaju se ponavljanja i
sli&nosti pojedini) kretanja i do$a5aja. !va sa"nanja se "adravaju u memoriji
da bi se kasnije stvarala predstava o nekom novom istovetnom3 ili sli&nom
"bivanju3 odnosno do$a5aju. 7ako novo ste&ena sa"nanja postaju ne"amenljiva
osnova "a upravljanje i usmeravanje pojedina&ni)3 ili "ajedni&ki) aktivnosti3 ka
eljenom .ilju.
+ako se drutvo ra"vijalo3 dolo je do i"$ra5ivanje sve savreniji) i
ra"novrsniji) oru5a i oruja koja su bila u funk.iji poboljanja donoenja
misaoni) konstruk.ija3 a potom nji)ove reali"a.ije. Me5u njima3 naj"na&ajnije
mesto "au"ima i"$ra5ivanje i usavravanje t"v. veta&ki) memorija u kojima se
skladite3 odnosno ar)iviraju ste&ena sa"nanja3 kako bi ista mo$la biti dostupna
dru$im ljudima "a nji)ovo kori%enje.
7ako se sa"nanja i iskustva prenose s kolena na koleno3 odnosno s
$enera.ije na $enera.iju3 usavravala se3 to je omo$u%ilo konstituisanja nauke
kao najefikasnije$ oru5a koje je ljudska vrsta i"$radila u svojoj relativno du$oj
$ene"i. 7o oru5e se permanentno usavrava i nado$ra5uje novim "nanjima i
sa"nanjima koje se koristi u misaonom pro.esu "a stvaranje novi)
or$ani"a.ioni) formi i metoda upravljanja or$ani"a.ijama. ;a)valjuju%i tome3
menadment je postao nova proi"vodna sna$a rada3 odnosno onaj faktor
poslovanja koji u najve%oj meri opredeljuje i uspenost poslovanja or$ani"a.ija.
7ako utvr5ene nau&ne "akonitosti3 postaju osnov svi) savremeni) oblika
menadmenta. 7aj pro.es neprestano te&e. ;a)valjuju%i njemu3 "a manje od
jedne de.enije stekla se ista koli&ina nau&ni) sa"nanja i" oblasti or$ani"a.ije i
menadmenta kao u svim pret)odnim periodima ljudske .ivili"a.ije. Savremeno
doba poprima sve karakteristike revolu.ionarno$ inova.iono$ doba. Sve to
upu%uje na potrebu neto detaljnije$ definisanja nau&ni) "akonitosti3 jer je ovo
oru5e postalo ne"amenljiv instrument u savremenom menadmentu. ;a
menadment je bitno "nati $de i kako u&iti.
ako uiti@
Mesto i na&in u&enja je prostor i te)nika koju &ovek koristi da bi stekao
nova "nanja i vetine. !na su se ra"likovala u "avisnosti od stepena ra"voja
ljudsko$ drutva3 "bo$ &e$a se moe kon.ipirati ideo$ram u&enja. 9maju%i u
vidu istorijski kontekst3 sti.anje "nanje i vetina moe bitiD
kro" pojedina&ne aktivnosti koje &ovek obavlja. !vaj na&in je prisutan u
prolosti3 ali i danas nije i"$ubio na "na&aju. -retpostavlja se da %e &ovek
koji obavlja pojedine aktivnosti3 u svakom slede%em .iklusu imati vie
199
vetina. 6remenom se one pretvaraju u rutinu3 koja stvara uslove "a nova
sa"nanja. !va "nanja i vetine se sti&u na radnom mestu3 ili u mestu
ivljenja3 odnosno na jednom i dru$om mestu.
posmatranjem prirode3 odnosno ta rade ivotinje. !vo je po mno$ima
primitivan na&in sti.anja "nanja3 jer je &ovek toboe pametniji od ivotinja i
nema smisla svoditi $a na nivo primitivni) ivi) bi%a. Me5utim priroda je
neis.rpan i"vor sa"nanja. ESvet traje. 2koliko budemo dublje istraivali
prirodu3 utoliko %emo bolje ra"umeti da trajanje "na&i inven.iju3 stvaranje
oblika3 neprekidno i"$ra5ivanje apsolutno novo$a<.
132
/injeni.a je da su
prvobitna "nanja sti.ana upravo posmatranjem na&ina ivota i
funk.ionisanja prirodni) skupina3 odnosno &opora ivotinja3 roja mrava3 ili
p&ela3 pojedina&ni) pti.a ili jata pti.a3 itd. 7ada je &ovek sa"nao da u svakoj
ivotinjskoj skupini postoje odre5ena pravila or$ani"ovanja3 koja moraju da
potuju svi &lanovi &opora ivotinja. 7ako5e su "apa"ili da u svakom &oporu
postoji predvodnik koji artikulie ponaanje stada i na &iji %e "nak svi
&lanovi krda krenuti. !va sa"nanja je &ovek pokuao da prenese i u
re$ula.iju "ajedni&ko$ ivota i rada.
posmatranjem ta rade dru$i pojedin.i. /ovek u&i od dru$i) ljudi3 ali
odrastao &ovek u&i i od deteta. /ovek je utvrdio da dete od jedne $odine
moe biti "na&ajan i"vor sa"nanja "a odraslo$ i visoko intelektualno$
&oveka. Dete pri u&enju )odanja nastoji da posti$ne stabilnost u stajanju3 pa
onda pravi prve korake. !no nikad ne%e sastaviti no$e3 jer je tada nje$ova
stabilnost manja3 ve% %e rairiti no$e3 kako bi se statika nje$ovo$ nejako$
tela pove%ala. Dete nikada ne optere%uje ki&meni stub kada treba neto da
do)vati sa poda3 ve% &u&ne3 klekne itd. pa u"ima i$ra&ku. 7o "na&i da treba
u&iti i od de.e i ta sa"nanja prenosi na odrasle. 2koliko bi to &inili3 bilo bi
manje lomova3 oboljenja ki&meno$ stuba3 iijal$isa3 itd. Dete se nau&i da
pri&a "a oko tri $odine3 odrastao &ovek ne nau&i da %uti .elo$ ivota. nikada
je svesno ivo bi%e3 ali svaki &ovek ima ra"li&ite sposobnosti da u&i i da
ste&ena sa"nanja i vetine pretvara u delo. /injeni.a je da ni jedan &ovek u
.elosti ne moe u potpunosti i na isti na&in da ponovi radnju3 ili aktivnost
dru$i) ljudi i da %e svaki pojedina. to uraditi na dru$a&iji na&in.
u&enje kro" $rupu K or$ani"a.iju. !vaj na&in u&enja je delotvoran i pratio je
&oveka od nastanka3 do dananji) dana3 kako kro" obavljanje "ajedni&ko$
rada3 tako i kro" "ajedni&ki ivot. -roblem ovo$ u&enja je uvek bio isti3 ali
su od$ovori bili u svakoj novoj vremenskoj dimen"iji potpuno dru$a&iji.
7ako je &ovek uvideo da udrueni lov.i imaju ve%i efekat u lovu3 ne$o kada
132
C. Ber$son3 Stvaralaka evolucija3 +osmos3 Beo$rad3 19323 str. 3'
2**
pojedin.i deluju poput Sslobodni) strela.aS. 6o5a lova&ke druine je
dodeljivao pojedin.ima posebne "adatke3 "a koje su se spe.ijali"irali i
"a)valjuju%i tome3 lova&ka skupina je postajala efikasnija. +ako su ljudi
u&ili jedni od dru$i)3 tako je i or$ani"a.ija postajala uspenija.
u&enje i" tradi.ije i prolosti. 9"u&avanje prolosti je bitan i"vor sa"nanja3 jer
se na osnovu ideo$rama prolosti3 mo$u sa$ledati trendovi budu%nosti.
Mudrost prolosti je &esto data kro" narodne poslovi.e. +ada bi se narodne
poslovi.e klasifikovale po odre5enim podru&jima3 to bi verovatno bili
najtemeljitiji i"vori sa"nanja. 8arod3 odnosno .ivili"a.ije su svaka na svoj
na&in3 u" visok nivo ra.ionalnosti iska"ivali odre5ene stavove3 ili poruke. 7o
su mudrosti koje su se stvarale i proveravale vekovima i kao takve dobijaju
karakteristike "akonitosti. Setimo se narodne poslovi.eD S+o dru$om jamu
kopa3 sam u nju upadaS. Sa malo re&i3 je"$rovito3 vekovima potvr5eno u
praksi se pretvorilo u "akonitost.
u&enje putem trenin$a. -od trenin$om podra"umevamo ponavljanje
odre5eni) radnji3 aktivnosti ili postupaka3 kako bi ovladali vetinama i"
odre5ene oblasti. !vaj na&in u&enja nije pra%en sti.anjem novi) "nanja3 ve%
se putem ponavljanja sti&e sposobnost da se odre5ene aktivnosti sprovode
to bre3 efikasnije i efektivnije. 7reniranje opera.ija3 pokreta ili aktivnosti
ne mora da bude pove"ano sa "nanjima.
u&enje u spe.ijali"ovanim obra"ovnim institu.ijama. !vaj na&in u&enja je
otpo&eo industrijali"a.ijom drutva3 kada se pojavljuju odre5eni problemi u
ivotu i radu ljudi. -roblemi koje je nametnuo br" te)noloko te)ni&ki
ra"voj3 masovna proi"vodnja3 koja je stvarala masovnu potronju3 odnosno
masovnu distribu.iju3 stvarali su potrebu da se formiraju posebne institu.ije
koje bi u&ile ljudi novim "nanjima i vetinama3 kao nji)ovom osnovnom
delatno%u. 7ako su nastale kole3 univer"iteti3 akademije3 instituti i dru$e
kolsko obra"ovne or$ani"a.ije i institu.ije3 "a koje je karakteristi&no
masovno obra"ovanje. !vo je svakako najefikasniji na&in u&enja i sti.anja
"nanja3 ;ato se i kaeD S@n$le"i u&e na +embridu3 Cmerikan.i na
4arvardu3 Aran.u"i na 98S@CD fakultetu3 dok "emlje u ra"voju na svojim
$rekama. Ledan od ra"lo$a uspenosti prvi) u odnosu na dru$e3 je u na&inu
sti.anja "nanja i or$ani"ovanosti u&enja popula.ije.
133
Aormali"ovano u&enje kro" obra"ovne institu.ije je menjalo svoje te)nike
i te)nolo$ije. 7ako je dolo do masovno$ obra"ovanja3 kao refleks na masovnu
proi"vodnju i potronju3 odnosno promet. +ako su se te)nike i te)nolo$ije
133
;bornik radova3 5rening za direktore i menadere3 !bra"ovni informator3 Beo$rad3 ;latibor3 12K1 jun
2**
2*1
ra"vijale u proi"vodnom sektoru3 tako su se menjale i te)nike3 ali i te)nolo$ije
u&enja. Danas masovno obra"ovanje $ubi na "na&aju i uvodi se pojedina&no
obra"ovanje3 po prin.ipima masovno$ u&enja. 2&enje je preneto i" u&ioni.a po
stro$o definisanom te)nolokom reimu3 unapred definisanim metodolo$ijama i
standardima3 na u&enje putem telekomunika.ijski) mrea3 9nterneta.
9nformati&ka i dru$a te)nolo$ija omo$u%ava da pojedina. u&i kada njemu
najvie od$ovara3 da ivi i radi u jednoj "emlji3 a u&i u dru$oj "emlji3
"a)valjuju%i daljinskom u&enju3 itd.
-ored navedeni) na&ina u&enja3 "drava lo$ika nalae da se &ovek u&i i"
uspe)a3 ali i $reaka koje je u&inio u ivotu i radu. !vo u&enje moe biti na
individualnom i na korpora.ijskom nivou3 u&enje jedni od dru$i)3 u&enje od
partnera >dobavlja&a3 kup.a3 konkuren.ije3 itd?.
9"vor sa"nanja3 kao to je re&eno mo$u uspesi i $reke. 2spesi po"nati)
imena svetsko$ stvaralatva i" ra"li&iti) oblasti >sporta3 ratovodstva3 umetnosti3
bi"nisa3 kulture3 itd? mo$u biti kvalitetni i"vori sa"nanja. !ni se naj&e%e
koriste u obra"ovanju budu%i) menadera u traenju od$ovora na pitanje kako
su oni uspeli. -roblem ovo$ na&ina u&enja je to se i" mono$rafija i
autobio$rafija velikana3 ne vide nji)ovi neuspesi3 odnosno $reke3 pa ostaje
rasvetljena samo jedna strana nji)ovo$ ivota i rada. Dru$i problem je to su
uspesi &esto ulepavani ili uve%avani3 a uslovi u kojima su nastali prika"ivani
teim ne$o to jesu.
2&enje na sopstvenim $rekama je najskuplje. !vaj na&in u&enja
primenjuju primitivna drutva. Me5utim3 ovaj na&in primenjuju i ra"vijenija
drutva kada usvoje filo"ofiju konver$en.ije3 s)vataju%i da su tu5a iskustva i
"nanja nepri)vatljiva3 bilo i" ideoloki)3 kulturoloki) i dru$i) ra"lo$a.
2&enje na tu5im $rekama je delotvornije. !no se "asniva na anali"i
uspenosti odre5eno$ &injenja ili ne&injenja3 a na osnovu verifikovani)
kriterijuma. 8akon to$a se utvr5uje u"rok $reke i nastoji formirati kodeks
pravila3 ili "akonitosti3 koje prerastaju u kodifikovano ili verifikovano "nanje.
2spena drutva i kompanije ovo dobro ra"umeju i nastoje da
permanentno u&e3 kako bi stekli od$ovaraju%u konkurentnu prednost u odnosu
na konkuren.iju. 2 ve"i to$a -iter Sen$i kaeD Stvarna konkurentska prednost
or$ani"a.ija je nji)ova sposobnost da u&e bre od konkuren.ije3 da sakupljaju i
dele "nanje i stalno $a uve%avajuS. Me5utim3 u pro.esu u&enja se ispoljavaju
brojni problemi3 po&ev od konflikata3 ra"like koje proisti&u i" kulturno
so.ioloki)3 reli$ijski)3 obi&ajni) i dru$i) osobenosti3 tvrdo$lavosti ljudi ili loa
dis.iplina itd. -reva"ilaenje navedeni) problema i pove%anje efikasnosti u
u&enju3 predstavlja jedno od podru&ja menadment "nanja. Menadment mora
2*2
uka"ivati i doka"ivati da su ljudske mo$u%nosti u u&enju neo$rani&ene3 ukoliko
pojedin.i u svojim $lavama ne o$rani&e svoje sposobnosti.
-.".4. Pam<enje
2 direktnoj ve"i sa upravljanjem intelektualnim kapitalom je i u&enje3
odnosno pam%enje3 kao fenomen "adravanja3 ili skladitenja "nanja. /ovek
ima imperativnu potrebu "a stalnim sti.anjem sve noviji) i noviji) sa"nanja. 7o
mu je pored bioloki) i so.ioloki)3 jedna od vaniji) du)ovni)3 ali i ivotni)
potreba3 jer mu nova sa"nanja obe"be5uju bolji i dostojanstveniji ivot. :judi su
opstali3 ra"vijali se i uspevali da nadja&aju mno$e prirodne sile3 "a)valjuju%i
novim sa"nanjima i u&enjem i" prirode i prirodno$ poretka. /ovek ne poseduje
ni snane kande3 ni jake "ube3 odnosno &eljusti3 nema dovoljno br"ine da
nadja&a dru$e ivotinje. !n se jedino putem "nanja moe suprotstaviti svim
i"a"ovima koje pred njim name%e prirodni ili drutveni poredak. ;a)valjuju%i
"nanju3 on moe prirodu prila$o5avati svojim potrebama i da kreira one potrebe
koje mu priroda moe udovoljiti.
;a)valjuju%i svesnosti3 miljenju3 motiva.iji i aktivnostima3 &oveku je
omo$u%ena adapta.ija3 ali i mo$u%nost menjanja stvarnosti i drutva. /ovek je
putem miljenja osi$urano kontinuirano uvi5anje i otkrivanje ve"a i odnosa
i"me5u stvari i pojava3 odnosno nji)ovu u"ro&no posledi&nu pove"anost.
Smatra se3 s pravom3 da je neposredna funk.ija miljenja u stvari reavanje
&ovekovi) svakodnevni) problema3 "adataka i dilema. -o 6. 6uji%u miljenje
je psi)i&ka funk.ija3 koja slui udovoljavanju bioso.ijalni) i sa"najni) potreba
&oveka. ;a ameri&ke autore miljenje je sposobnost obra"ovanja novi) ve"a3
odnosno sposobnost sti.anja novi) tipova ponaanja.
134
;a nauku i ra"voj ljudsko$ drutva bitno je kreativno miljenje. /ovek
koji kreativno misli stvara nova3 ori$inalna reenja. 8ovo3 stvarala&ko
miljenje3 ili stav moe nastati u trojakoj formi3 i toD
kao objanjenje >da ra"umemo "ato?3
kao predvi5anje >da anti.ipiramo do$a5aj koji se jo nije do$odio?3
kao otkri%e K pronala"ak K inven.ija >da stvorimo nov ni" uslova koji %e dati
neto spe.ifi&no K novo K kvalitet?.
8ajsavreniji vid miljenja je nau&no miljenje. !no je po"nato kao
stvarala&ko K kreativno3 produktivno ili umetni&ko miljenje.
134
'nciklopedija medicine3 Medi.inska knji$a3 Beo$rad3 19913 str. 123
2*3
8au&no miljenje je osnova "a reavanje problema3 jer "a svoju osnovu
ima nau&nu aparaturu3 koja se "asniva na nau&nim "akonitostima. !vo miljenje
u svojoj evolu.iji ima &etiri osnovne fa"e3 i toD
pripremna faza. 2 ovoj fa"i mislila. se upo"naje sa elementima problema3
pro.esa ili pojave "a koje poka"uje interesovanje. 2po"navanjem
nepo"nato$ se odvija putem kombina.ije ideja i" koji) nastaju nove ideje.
Cnali"e poka"uju da u ovoj fa"i jedna plus dru$a ideja nikada nisu jednake
dve ideje3 ve% uvek neto vie. !d alternativni) ideja3 vri se i"bor ideja i
ni&u radne )ipote"e3 na osnovu koji) se moe dati okvir i spe.ifi&na reenja
"a odre5eni problem.
faza inku1acije. !vo je dru$a fa"a u kojoj mislila. ostavlja problem po
strani3 nastaje pau"a3 odnosno odmor od reavanja ili upo"navanja
nepo"nato$. !va fa"a ima ra"li&ito vreme trajanja3 kod svako$ pojedin.a.
-roblem i dalje ostaje u svesti mislila.a3 ali podsvest preu"ima dalje ak.ije.
iluminacija. 2 fa"i ilumina.ije3 nastaje pro.es uvi5anja. K Cr)imedovo
@ureka\ 2 njoj nesvesna aktivnost u interak.iji sa poja&anim svesnim
naporom3 pronala"i klju& "a reenje i samo reenje neko$ problema3 pro.esa
ili objanjavanje odre5ene pojave.
verifikacija. 2 ovoj fa"i se obavlja provera utvr5eno$ reenja putem
prakti&no$ eksperimenta na stvarima3 ivim bi%ima3 pojavama ili pro.esima.
2koliko se u prakti&noj primeni pokae da je reenje pri)vatljivo3 odnosno
da isto moe da i"dri kritiku prakse3 isto se usvaja i formulie u odre5enu
nau&nu "akonitost. 2 suprotnom3 se ponavljaju u potpunosti ili delimi&no
odre5ene fa"e3 sve do "adovoljavaju%i) re"ultata. -ri)vatljivo reenje ostaje
na sna"i3 sve dok se novim eksperimentom ne dovede u pitanje3 kada nastaje
nova verifika.ija i nova nau&na "akonitost.
8a ovakav na&in su nastala mno$a nau&na i umetni&ka dela. 7esla3 taj
najve%i $enije inova.ija je svojevremeno konstatovao da su svi nje$ovi
pronalas.i3 bili upravo onakvi kakve i) je "amiljao u fa"i nastanka. 7o "na&i da
temeljna misaona >idejna? konstruk.ija predstavlja osnovu i "a
opera.ionali"a.iju ideje u delo.
9" navedeno$ se moe "aklju&iti da &ovek sa$ledava realne odnose
i"me5u predmeta i pojava u prirodnom poretku i na osnovu to$a donosi
od$ovaraju%e lo$i&ne "aklju&ke3 koje moe kvalitetno primeniti i na drutveni
poredak3 kakve su or$ani"a.ije >predu"e%a3 poslovni i neposlovni sistemi?. 2
tom misaonom pro.esu3 &ovek se koristi ra"li&itim te)nikama3 kao to su
anali"a i sinte"a3 kompara.ija3 apstrak.ija3 teorije sistema. Cko kro" navedeni
2*4
pro.es3 &ovek do5e do lo$i&ko$ "aklju&ka3 "na&i da je miljenje normalno. 9
obratno.
/ovek je jedino svesno ivo bi%e. !n je jedino svestan svo$ postojanja.
/ovek je sposoban da misli3 tj. da stvara misaone konstruk.ije3 a potom da i) i
reali"uje. !n pamti i stvara jedinstveni re"ervoar "nanja koje koristi u svesnom
delovanju. 7aj Sre"ervoarS mu omo$u%ava da u svakoj novoj vremenskoj i
prostornoj dimen"iji sa$ledava odre5ene prirodne i drutvene okolnosti i da se
sa$lasno njima prila$o5ava3 a u skladu sa mo$u%nostima i da menja.
,e"ervoar3 ili skladite "nanja kod &oveka je nje$ov mo"ak. !n je
.entralni i najvaniji or$an koji SkomandujeS svim dru$im delovima tela. Svaki
&ove&ji deo %e i"vriti sve ono to mu naloi mo"ak. +valitet nalo$a %e "avisiti
od kvaliteta informa.ija3 odnosno "nanja koje se u njemu nala"i. !n jedini ima
sposobnost da "adrava otiske raniji) drai. 7ra$ ili otisak u mo"$u se na"iva
en$ram >$r&. D en K uD $rafo K ure"ati "nakove3 pisati? i u nji)ovom stvaranju
u&estvuju belan&evinasti lan.i i nukleinske kiseline. 7aj pro.es utiskivanja u
mo"ak3 na"iva se pam%enje i jedino je svojstvena &oveku.
-am%enje je psi)i&ka funk.ija koja se sastoji od tri fa"e3 i toD
upam%ivanja >stvaranje en$rama?3
pam%enja u uem smislu >skladitenje en$rama u mo"$u?3 i
se%anja >prepo"navanje en$rama3 pri ponovnom susretu sa informa.ijom i
reproduk.ija upam%eno$ sadraja3 be" ponovno$ opaanja informa.ije?.
$pam.ivanje se odvija u nekoliko fa"a. -rva fa"a su ultrakratko i kratko
pam%enje. !ne se ba"iraju na elektri&nim impulsima i kod nji) jo nije dolo do
stvaranja belan&evina3 odnosno do stvaranja en$rama. 7o se na"iva jo i
primarno >sen"orno? pam%enje. Smatra se da ono postoji "a verbalne i vi"uelne
informa.ije i da traje oko 2* sekundi >npr. kada okre%emo telefonski broj koji je
"au"et i pamtimo $a samo dotle dok po"ivamo vie puta taj broj?. !vo
kratkotrajno pam%enje je rever"ibilno K neuronske ve"e se br"o uspostavljaju3
ali se br"o i $ase. Budu%i da je ovo pam%enje vano "a ra"ne kratke
profesionalne "adatke na"iva se jo i radno3 odnosno funk.ionalno pam%enje.
+ada se neka informa.ija due i"lae naim &ulima i ako se vri
ponavljanje opaanja >npr. u pro.esu u&enja? formira%e se en$rami i informa.ija
%e se "a due vreme "apamtiti. 7ek kada se formira i deponuje en$ram smatra
se da je informa.ija trajno upam%ena.
2 du$otrajnom pam%enju moemo ra"likovati epi"odi&no >pam%enje
do$a5aja? i semanti&ko >pam%enje re&i3 "nanje?. 2 prvom slu&aju u &ove&jem
2*
mo"$u se stvara utisak3 odnosno slika3 predstave ili ski.a neko$ doivljaja.
do$a5aja ili s.ene3 dok je u dru$om slu&aju re& o pam%enju &injeni.a3 re&i3
)ronolo$ija3 odnosno ono$ to u obi&nom ivotu na"ivamo "nanje.
9" navedeno$ moemo "aklju&iti da3 pam%enje moe da bude trenutno
>upam%ivanje? i odnosi se na nekoliko sekundi do minuta3 kratkotrajno
>nekoliko dana? i du$otrajno >mese.i i $odine?. 8avedena pam%enja su po
pravilu u upravnoj propor.iji sa vremenom koje se utroi na upam%ivanje. ;a
du$otrajno "nanje je potrebno najvie napora pojedina.a3 dok "a kratkotrajno
"nanje treba i najmanje vremena3 odnosno napora.
-am%enje je uslov "a raspola$anje "nanjem. !no je preduslov
ra.ionalnom postupanju i ponaanju u &oveku3 jer omo$u%ava da se ste&eno i
upam%eno "nanje iskoristi da bi &ovek i"be$avao nepovoljne okolnosti. 2koliko
ne bi postojalo pam%enje3 &ovek bi u svakoj novoj situa.iji pola"io od po&etka3
to bi umanjivalo nje$ovu efikasnost3 a i drutvo se ne bi ra"vijali.
9ako je pam%enje osobina &oveka3 kao jedino$ svesno$ ivo$ bi%a3 on
&esto "aboravlja i bitne stvari koje mu opredeljuje opstanak3 odnosno pro$res.
!va pojava je teko objanjiva u ponaanju pojedin.a pa i &itavo$ drutva3 to
je i praksa nebrojeno puta potvrdila. Dakle pam%enje be" samokontrole ne daje
povoljan i"la"3 ali to je ve% teren destruktivno$ u svakome od nas.
-.".#. &aspored menaderskih znanja
,aspored "nanja i vetina u or$ani"a.iji3 spada u nadlenost
menadmenta.
Stvaranje povoljne atmosfere "a u&enje i pam%enje3 odnosno skladitenje
"nanja3 name%e potrebu da se ono adekvatno rasporedi po svim nivoima i
funk.ionalnim delovima or$ani"a.ije. 7o "na&i da nije dovoljno da or$ani"a.ija
bude inteli$entna i intelektualno jaka3 ve% je "na&ajno da postoje%e "nanje bude
adekvatno raspore5eno u or$ani"a.iji. Menadment mora da svako$ &oveka
postavi na pravo mesto. 2koliko se pravi &ovek postavi na po$reno mesto3
or$ani"a.ija ne omo$u%ava pojedin.u da iskoristi svoje "nanje i vetine3 to
demotiviraju%e uti&e na uspenost "aposleno$3 ili "aposleni). -o$reno lo.iranje
"nanja i vetina3 moe biti kontraproduktivno i i"a"vati ve%i problem na nivou
or$ani"a.ije3 ne$o kada bi ljudi sa manjim obra"ovanjem obavljali odre5ene
poslove.
Menaderi su svesni da se svaka profesija3 odnosno "anat ra"likuje od
svako$ i svi) ostali) "anata i profesija. Svaki "anat ima ni" svojstava koja su
2*#
karakteristi&na "a svaki dru$i "anat3 odnosno profesiju. 7o se pre sve$a odnosi
na nji)ovu te)nolo$i&nost. Svaki "anat se obavlja na sebi svojstven na&in3 sa
oru5ima koja od$ovaraju samo tom ili manjoj $rupi isti) "anata. S)odno
navedenom3 i menadment je "anat3 odnosno profesija3 koja se sti&e na
od$ovaraju%im obra"ovnim institu.ijama. !n je "anat3 odnosno profesija3 kao i
bilo koji dru$i "anatD stolar3 bravar3 knji$ovo5a3 lekar3 ekonomista3 mu"i&ar3
slikar itd. :judi se ovom profesijom bave .elo$ ivota3 kao to je to slu&aj i sa
dru$im "anatlijama.
9maju%i u vidu navedeno3 moe se konstatovati da u svakoj or$ani"a.iji
postoje radne i upravlja&ke ve"e koje &ine i"vrio.i i menaderi. ,adne mree
su jednostavnije i nisu predmet ovo$ rada. 2pravlja&ke mree su me5usobno
pove"ane3 po vertikali ili )ori"ontali3 me5usobno uslovljene i u u"ro&no
posledi&nim ve"ama i odnosima. 7o "na&i da svaki rukovodila. se nala"i u
dvojakoj ulo"i. 2 ulo"i pretpostavljeno$ u odnosu na svoje pot&injene3 i u ulo"i
pot&injeno$ u odnosu na vii nivo upravljanja i )ijerar)ije. 6ertikalnim
pove"ivanjem pojedini) )ijerar)ijski) nivoa3 uspostavlja se jedinstvo
menadment ak.ije. !snova struktuiranja po vertikali i )ori"ontali &ini vrsta
"nanja i vetina3 te nivo stru&ne osposobljenosti.
S)odno navedenom3 svakom )ijerar)ijskom nivou su potrebna dru$a&ija
"nanja i vetine u odnosu na nie3 ili vie nivoe.
Strate$ijski menaderi bilo koje delatnosti treba da imaju "nanje i"
oblasti upravljanja or$ani"a.ionim sistemima. 7o su univer"alna "nanja koja se
adekvatno mo$u primeniti na sve or$ani"a.ije3 ne"avisno od or$ani"a.iono$
oblika i vlasni&ko$ odnosa. 7aj "aklju&ak proi"ila"i i" nesporno$ stava da se u
svim or$ani"a.ijama javlja menadment pro.es u kome menaderi planiraju3
or$ani"uju3 vode3 motiviu i kontroliu. Spe.ifi&nosti u pojedinim oblastima ne
dovode u pitanje pret)odni "aklju&ak3 posebno kod strate$ijsko$3 odnosno top
menadmenta. +ada se menaderi nau&e da efikasno upravljaju ljudima3 ra"lika
i"me5u ono$a koji "na i koji ne "na3 %e biti jednaka ra"li.i koja postoji i"me5u
sna$e nuklearne elektrane i vodeni&ko$ kamena.
;ato3 $eneralni direktor bilo ko$ poslovno$ sistema3 klini&ko$ .entra3
dekan fakulteta3 direktor kole3 upravnik po"orita3 direktor filmske ku%e3
direktor neko$ sportsko$ drutva3 komandant u vojs.i ili poli.iji3 itd. moraju da
imaju "nanje i" oblasti menadmenta3 or$ani"a.ije i reor$ani"a.ije3 motivisanja
ljudi3 kontrole i koordina.ije.
7o "na&i da direktor K menader klini&ko$ .entra3 ili bolni.e3 odnosno
neko$ "dravstveno$ .entra ne sme biti lekar ili stru&njak medi.inske
spe.ijalnosti3 odnosno stru&njak koji je "avrio medi.inski fakultet. 9ako je
2*'
&ovek medi.ine3 lekar tokom svo$ kolovanja nije nita u&io o upravljanju
sistemima3 pravljenje para i upravljanju finansijama3 upravljanju vremenom3
komunika.ijama3 "aklju&ivanju u$ovora3 kontrolisanju trokova3 itd. :o$i&no je
da on nije stru&njak "a upravljanje sistemom3 jer ne poseduje "nanja i" ove
oblasti. 8epotovanjem ovo$ pravila dola"imo u situa.iju da od dobri) )irur$a3
ortopeda ili spe.ijalista "a dru$e oblasti3 stvaramo loe direktore ili menadere.
9sto tako3 dekan K menader univer"iteta ili direktor vie kole ne treba da
bude li.e sa "vanjem redovno$ profesora3 nau&ni radnik itd. !n upravlja3 ili bi
tako bar trebalo da bude3 univer"itetom ili fakultetom putem brojeva3
strate$ijsko$ plana3 anali"ama3 bi"nis plana3 odlukama "a re$ulisanje odnosa na
obra"ovnoj institu.iji3 itd. ;a ovo su potrebna menaderska3 a ne bilo kakva
"nanja.
Sli&no je i sa dru$im institu.ijama privredno$ ili neprivredno$ sektora.
;a upravnika po"orita ne treba postavljati $lum.a. Dobar $luma. nikako ne
"na&i da %e biti i dobar upravnik3 direktor ili menader. ;a direktora neko$
sportsko$ drutva ne treba postavljati profesionalno$ sportaa. 2spean u
i$ranju3 ne "na&i uspenost i u upravljanju klubom. Savi%evi% je u Lu$oslaviji i u
@vropi3 bio vr)unski fudbalski ma$3 ali u vo5enju repre"enta.ije veoma
neuspean.
9" navedeno$ se moe "aklju&iti da se na vr)u )ijerar)ijske piramide
ustanova i institu.ija vanprivredno$ sektora mora nala"iti &ovek koji ima 9* do
1**R "nanja i" kibernetike3 menadmenta3 or$ani"a.ije3 upravljanja parama3
vremenom3 komunika.ija itd. 7a "nanja i vetine se na"ivaju menadment
"nanjima i vetinama. -osedovanje "nanja i" delatnosti or$ani"a.ije institu.ije3
nisu neop)odna. 8a primer3 nisu neop)odna "nanja i" $lume3 da bi neko bio
uspean upravnik po"orita. 7o je lo$i&no3 jer prvi &ovek upravlja3 a ne $lumi.
!n mora da "avri menadersku3 odnosno )i$) business s.)oll na kojoj se
i"u&ava nauka o upravljanju3 kao i te)nike i te)nolo$ije upravljanja poslovnim i
dru$im sistemima i or$ani"a.ijama.
2 sredini )ijerar)ijske piramide3 nala"e se srednji menaderi3 odnosno
rukovodio.i. 7o su funk.ionalni menaderi3 u ra"li&itim na"ivima3 kao to suD
finansijski3 komer.ijalni3 te)ni&ki3 kadrovski i dru$i direktori koji se bave
odre5enom funk.ionalnom obla%u. 9 oni se bave menadment pro.esom.
8ji)ov "adatak je da prime i pri)vate strate$ijsku odluku koja dola"i sa vr)a
)ijerar)ijske piramide3 da je ra"radi i prila$odi "a njenu opera.ionali"a.iju na
niim nivoima )ijerar)ijske piramide. 2 povratnoj spre"i3 srednji menadment
treba da pri)vati predlo$e sa nii) nivoa3 iste prou&i i u" poboljanje prosledi
viim nivoima3 odnosno top menadmentu na verifika.iju i usvajanje.
2*1
Srednji menaderski kadar mora da ima "nanja i vetine i" oblasti
menadmenta3 ali i i" delatnosti poslovno$ sistema. 7aj "a)tev proi"ila"i i"
samo$ mesta srednje$ menadmenta u )ijerar)ijskoj menadment strukturi. !n3
"apravo3 mora podjednako da ra"ume vii nivo3 odnosno svoje pretpostavljene
kako bi mo$ao da predlae donoenje odre5eni) odluka3 ali i nie nivoe3 kako
bi mo$ao da stvori uslove "a i"vravanje odluka na niim nivoima. Srednji
menaderi treba da poseduju *R "nanja i" oblasti menadmenta3 a *R
tako"vana te)ni&ka "nanja koja se odnosi na delatnost ustanove i institu.ije. 8a
primer3 te)ni&ki direktor mora da ima dovoljno "nanja i vetina da motivie3
kontrolie i komuni.ira sa neposredno pot&injenim3 ali i te)ni&ka "nanja da
projektuje i i"$radi3 odnosno odrava te)ni&ke sisteme koji proi"vode ili
pruaju uslu$u. 9li3 $lavna medi.inska sestra u bolni.i mora da poseduje
menaderska "nanja u i"nosu od *R jer u svojoj nadlenosti ima nekoliko
desetina medi.inski) sestara koje treba voditi3 motivisati i kontrolisati. Cli3 ovaj
rukovodila. mora da poseduje "nanje i" medi.inske struke >te)ni&ko "nanje?3
jer se medi.inske sestre &esto obra%aju $lavnoj sestri "a reavanje neko$
stru&no$ problema. Be" posedovanja te)ni&ko$ "nanja na ovom nivou3 srednji
rukovodila. ne bi mo$ao biti uspean3 jer ljudi .ene one koji mo$u da reavaju
stru&ne probleme.
;ato se "a te)ni&ko$ direktora u poslovnom sistemu imenuju i biraju li.a
koja su "avrila te)ni&ke fakultete3 "a komer.ijalno$3 ili finansijsko$ direktora
li.a sa "avrenim ekonomskim fakultetom3 "a kadrovsko$ li.e sa "avrenim
pravnim ili fakultetom kadrovsko$ usmerenja3 itd. !va li.a raspolau
od$ovaraju%im "nanjima i vetinama3 koja omo$u%avaju da se efikasno upravlja
odre5enim funk.ionalnim podru&jem.
2koliko bi odnos "nanja i vetina na srednjem nivou bio dru$a&iji3 to bi
ne$ativno uti.alo na efikasnost or$ani"a.ije. -rimera radi3 ukoliko bi doktore
te)ni&ki) nauka stavili na mesto poslovo5e3 ili na &elo poslovno$ sistema3 to ne
bi bila dobra kombina.ija3 jer oni imaju previe te)ni&ko$ "nanja "a jednu ili
dru$u funk.iju3 a nedovoljno "nanja i vetine "a or$ani"ovanje3 menadment3
itd.
+ona&no na najniem nivou )ijerar)ijske piramide se nala"e takti&ki
menaderi. 9spod nji) ne postoji vie ni jedan rukovode%i nivo kome se mo$u
prenositi nalo"i3 ve% je nii menader usmeren na direktne i"vrio.e. 8a ovom
nivou menadment strukture je potrebno da rukovodio.i raspolau sa 9*R
te)ni&ko$ "nanja i vetina i 1*R "nanja i" menadmenta. !vako visok pro.enat
te)ni&ko$ "nanja je potreban3 jer se na ovom nivou reavaju problemi i"
delatnosti poslovno$ sistema. !d menadment "nanja najpotrebnija su "nanja
2*9
i"D komunika.ija3 ne$ovanje dobri) me5uljudski) odnosa3 motiva.ije3
uspostavljanje od$ovaraju%e raspodele3 itd.
;a nie menadere se imenuju ili postavljaju li.a koja su "avrila srednje
stru&ne kole i koji imaju "vanje te)ni&ara3 kvalifikovano$ ili
visokokvalifikovano$ radnika3 supervi"ora3 poslovo5e3 itd. 2 nekim poslovnim
sistemima je praksa3 da poslovo5a odre5eni deo vremena provodi u i"vrnoj
funk.iji >na i"radi proi"voda3 ili pruanju uslu$a?3 dok u dru$om delu na
evidentiranje3 kontrolisanje3 motivisanje i obe"be5enju poslova svojoj $rupi.
8a najniim nivoima )ijerar)ijske piramide3 u t"v. nultoj3 odnosno
radni&koj strukturi dominiraju te)ni&ka "nanja i vetine. ,adnik3 an$aovan na
i"vrnim radnim mestima3 $de obavlja jednu ili vie opera.ija3 treba da ima
te)ni&ka "nanja. 8a ovu &injeni.u je svojevremeno uka"ao i ameri&ki in.
7ejlor3 kada je na nivou radioni.e utvrdio da radni.ima nisu potrebna "nanja i"
finansija i ra&unovodstva3 or$ani"a.ije3 itd. ve% "nanja i vetine u ve"i i"rade
proi"voda.
!vakav raspored "nanja i vetina u or$ani"a.ionim sistemima stvara
poten.ijalne uslove da se "nanje iskoristi na najefikasniji i najefektivniji na&in.
;nanje i vetine su ravnomerno raspore5eni3 tako da svaki deo sistema ima
od$ovaraju%u vrstu i nivo "nanja. ;nanja i vetine su ra"novrsni3 to omo$u%ava
ostvarenje siner$etski) efekata.
-.".". =skori%<avanje znanja
-ret)odne aktivnosti u menadment pro.esu su imale "a krajnji .ilj
iskori%avanje "nanja i ostvarivanje odre5eni) efekata koji su postavljeni od
strane strate$ijsko$3 odnosno top menadmenta. 7ek sa iskori%avanjem "nanja3
i ostvarivanje odre5eni) ekonomski) efekata3 valori"uju se napori3 vreme i
ener$ija koja je uloena u pret)odnim fa"ama menadment pro.esa.
Menadment mora da ima od$ovaraju%u strate$iju3 ali i operatiku3 odnosno
taktiku u iskori%avanju "nanja i vetina.
2 strate$iji iskori%avanja "nanja je vano da menadment napusti
klasi&an i pri)vati )olisti&ko sistemski na&in iskori%avanja "nanja. 2
turbulentnim i sve sloenijim uslovima privre5ivanja3 stari sekven.ijalni pristup
u kori%enju "nanja ne%e dovesti do eljeni) re"ultata. 8eop)odno je uvesti
nove metode u kojima %e biti u$ra5ena samoor$ani"a.ija3 odnosno
viedimen"ionalno u&enje i suptilna kontrola prilikom transfera3 odnosno
iskori%avanja "nanja. !vaj pristup moe da deluje kao pokreta& promena
21*
uvode%i kreativne trine ideje i pro.ese u vertikalne i )ijerar)ijske strukture3
koje jo uvek dominiraju u savremenom bi"nisu. 7aj pristup se na"iva
)olisti&ko sistemski pristup.
+ori%enje .eline u reavanju problema se vremenom menjalo3 onako
kako su se menjale proi"vodne sna$e. 2 a$rarnom dobu dominantan resurs je
bila "emlja i smatralo se da su bo$ati oni koji poseduju velike povrine plodne
"emlje. -otom je nastupilo industrijsko doba u kome je najvaniji resurs bio
kapital. 8ovo doba je doba "nanja3 koje "a)teva i nove na&ine upravljanja i
kori%enja3 ovo$ najvrednije$ resursa. 6e%ina uspeni) kompanija danas
naputa fokus kvaliteta3 nisko$ troka i diferen.ija.ije3 jer se to samo po sebi
podra"umeva. S)odno navedenom sve se vie naputa klasi&an3 odnosno
sekven.ijalni pristup u reavanju problema3 i pri)vata )olisti&ko sistemski
pristup i filo"ofija poslovanja. ;a)valjuju%i ovom pristupu upravljanje "nanjem
postaje popularno sve vie kao kon.ept u poslovnim i upravnim kru$ovima i
ilustruje se u slede%em .itatuD <2pravljanje "nanjem je inte$risani3 sistematski
pristup identifikovanju3 upravljanju3 podeli i iskori%avanju svi) kompanijski)
aktiva3 uklju&uju%i ba"e podataka3 dokumenata3 polise i pro.edure kao i
pret)odne nejasne eksperti"e i iskustvo individualni) radnika<. ?!aron2 @AAAB
7radi.ionalno sekven.ijalni na&in rada i upravljanje "nanjem3 ili tafetni
pristup tuma&en sistemom fa"no$ na&ina rada je u suprotnosti sa br"inom i
fleksibilno%u ra"miljanja i opera.ionali"a.ije ideja. +od klasi&no$ na&ina
upravljanja i iskori%avanja "nanja or$ani"a.ija je funk.ionisala na prin.ipu
trke "a tafetu. Ledna $rupa "nala.a nakon par.ijalno$ sa$ledavanja neko$
problema3 dodaje tafetu3 dru$oj3 a ova tre%oj $rupi3 i tako redom. -ristup je3
"apravo3 iao i" fa"e u fa"u. 8a primer u ra"voju novo$ proi"voda3 odeljenje
ra"voja je kon.ipiralo ideju3 modelari su testirali mo$u%nost opera.ionali"a.ije3
nakon &e$a se uklju&uju di"ajneri3 te)ni&ari i te)nolo"i u .ilju projektovanja
pro.esa proi"vodnje3 ispitivanje prototipa i kona&ne proi"vodnje. !vaj pristup
pola"i od spe.ijali"ovani) funk.ija u kojima su "nanja bila podeljena. Stru[nja.i
i" marketin$a su ispitivali trite3 odnosno potrebe3 elje i interese kupa.a3
ininjeri i te)ni&ari bi projektovali proi"vodni sistem "a proi"vodnju proi"voda
ili uslu$e3 dru$i funk.ionalni spe.ijalisti bi se bavili prodajom3 pruanjem
postprodajni) uslu$a3 i tako tafetu prenosili i" fa"e u fa"u3 i od jedno$ do
dru$o$ spe.ijaliste3 kao to se moe videti i" slede%e$ prika"aD
211
Sekven.ijalni na&in
+ao to se i" navedeno$ moe videti kori%enje "nanja je par.ijalno u
okviru svoji) funk.ionalni) ili )ijerar)ijski) podru&ja. Svako radi svoj posao3
"atvoren je u svoje atare3 ne interesuju $a problemi ispred3 ili i"a svo$
funk.ionalno$ podru&ja. Aunk.ionalni spe.ijalisti moraju imati spe.ifi&na
"nanja i oni su od$ovorni "a svoj delokru$ rada. !ni ne toleriu $reke. ;bo$
to$a nastoje da nau&e to vie i da nau&eno sprovedu u praksi u okviru $rani.a
svoje "one od$ovornosti. !vaj na&in kori%enja "nanja je primenjen u 8CSC3
odnosno prilikom pro$ramiranja i planiranja kosmi&ki) letova u SCD i poka"ao
je prednosti u odnosu na tadanji nivo ra"vijenosti or$ani"a.ije i menadmenta.
2mesto ovo$a3 uspene kompanije danas koriste )olisti&ki3 ili ra$bi
pristup3 $de kolektivno "nanje i pamet pokuava da pro5e kro" .eo sistem kao
.elinu3 dodavaju%i loptu svojim sai$ra&ima.
13
!vaj pristup moe biti "na&ajna
kompetetivna prednost u menadmentu "nanja i be" nje$a se ne moe $ovoriti o
uspenom upravljanju "nanjem. !vo i"me5u ostalo$ i "bo$ to$a to je veoma
teko povu%i $rani.e i"me5u pojedini) vrsta "nanja3 kvaliteta ili kvantuma3 pa
bi svako par.elisanje ne&e$a to se ne moe deliti imalo ne$ativno$ odra"a na
uspenost or$ani"a.ija.
,a$bi pristup nastaje i" stalne interak.ije dobro odabrani) timova i"
ra"li&iti) oblasti "nanja3 &iji &lanovi rade "ajedno na nekoj ideji i njenoj
opera.ionali"a.iji3 od po&etka do kraja. +olektivna pamet $rupisana u $rupe se
ne kre%e stro$o propisanim postup.ima i etapama3 ne$o kro" pro.es
"ajedni&ko$ rada i me5usobne interak.ije.
+ompara.ijom sekven.ijalno$ i )olisti&ko$ sistema u kori%enju "nanja
evidentne su kvalitativne ra"like3 i toD
br"ina i fleksibilnost. 4olisti&ki pristup ide od linearno$ i par.ijalno$3 ka
inte$ralnom i sveobu)vatnom. !n o)rabruje ra"li&ite i &esto nei"vesne
pokuaje3 dok se ne do5e do prave i dobije status kvo.
13
Detaljniju ra"radu ovo$ pitanja moe se videti u -D 4eisi$ i dru$i3 K)2 5he 3olistic Approach of Arthur
&. 4ittle2 *nc.3 +noNled$e mana$ement3 Berlin3 (ermanM3 2**3. p. 21K2#1
TRANSF.
PROCES 5
TRANSF.
PROCES +
TRANSF.
PROCES 8
212
#np<t o<tp<t
stimulie u&enje i ra"miljanje na ra"li&itim nivoima i funk.ionalnim
podru&jima or$ani"a.ije3
pospeuje promene kro" me5usobne i istovremene interak.ije ra"li&iti)
"nanja i spe.ijalnosti.
ostvaruje ve%u efikasnost i efektivnost3 jer ener$ija koju ovaj pristup
proi"vodi ima multiplikatorno$ uti.aja po dubini .ele or$ani"a.ije. 7ime se
ra"bija monotonija3 i svi "aposleni nastoje da ra"miljaju kako da unaprede
i"vravanje svoji) poslova i radni) "adataka.
4olisti&ko sistemi pristup u iskori%avanju i uopte u upravljanju
"nanjem3 primenjuju danas najuspenije kompanije na svetu3 kao to suD 3M3
QeroX3 4onda3 8@C3 @-S!83 Brote)er3 4eNlett and -a.kard3 itd. !n je u fa"i
uvo5enja i u dru$im svetskim kompanijama i si$urno %e u narednom periodu
predstavljati osnovnu filo"ofiju u menadment nau.i3 odnosno praksi.
Dok je kod tradi.ionalno$ upravljanja "nanjem primarno ekspertsko
"nanje3 kod )olisti&ko sistemsko$ pristupa ak.enat se daje na $rupu3 pri &emu u
reavanju problema u&estvuju &esto i neeksperti "a odre5enu oblast. 8eeksperti
nisu &esto optere%eni stru&nim3 nau&nim ili dru$im "nanjima3 pa su u stanju da
ra"miljaju &esto na improvi"ovan3 lo$i&an i inovativan na&in. 7ime se problem
osvetljava sa svake strane3 to omo$u%ava da se donese i odluka koja %e na
najkvalitetniji na&in otkloniti u"roke neko$ problema.
-.".-. :oderni pristup upravljanja sistemom znanja
2mesto klasi&no$3 uspene kompanije danas koriste moderan3 odnosno
Era$bi< pristup u upravljanju sistemom "nanja. 2 njemu3 kolektivno "nanje i
pamet pokuava da pro5e kro" .eo sistem kao .elinu3 dodavaju%i loptu svojim
sai$ra&ima. !vaj pristup ve% danas predstavlja "na&ajnu kompetetivnu prednost
u menadmentu "nanja.
,a$bi pristup nastaje i" stalne interak.ije dobro odabrani) timova i"
ra"li&iti) oblasti "nanja3 &iji &lanovi rade "ajedno na nekoj ideji i njenoj
opera.ionali"a.iji3 od po&etka do kraja. +olektivna pamet $rupisana u $rupe se
ne kre%e stro$o propisanim postup.ima i etapama3 ne$o kro" pro.es
"ajedni&ko$ rada i me5usobne interak.ije3 kako je prika"ano na slede%oj sli.iD
13#
13#
Dija$ram preu"et i" A -e< Paradigm for &eveloping rganizations3 u L. Cdams3 <7ransformin$ Pork=3
1914
213
,C(B9 S9S7@M
+ompara.ijom sekven.ijalno$ i moderno$ pristupa u upravljanju
sistemom "nanja i informa.ija evidentne su kvalitativne ra"like.
Moderni pristup ide od linearno$ i par.ijalno$3 ka inte$ralnom i
sveobu)vatnom. !n o)rabruje ra"li&ite i &esto nei"vesne pokuaje3 dok se ne
do5e do najkvalitetnije ideje i dobije status kvo. 7ako5e stimulie u&enje i
ra"miljanje na ra"li&itim nivoima i funk.ionalnim podru&jima or$ani"a.ije.
Moderni pristup pospeuje promene kro" me5usobne i istovremene interak.ije
ra"li&iti) "nanja i spe.ijalnosti. +ona&no se ostvaruje ve%a efikasnost i
efektivnost3 jer ener$ija koju ovaj pristup proi"vodi ima multiplikatorno$
uti.aja po dubini .ele or$ani"a.ije. 7ime se ra"bija monotonija3 i svi "aposleni
nastoje da ra"miljaju kako da unaprede i"vravanje svoji) poslova i radni)
"adataka3 kori%enjem kolektivne pameti i inteli$en.ije.
Moderni pristup upravljanja primenjuju danas najuspenije kompanije na
svetu3 kao to suD 3M3 QeroX3 4onda3 8@C3 @-S!83 Brote)er3 4eNlett and
-a.kard. !n je u fa"i uvo5enja i u dru$im svetskim kompanijama i si$urno %e u
214
narednom periodu predstavljati osnovnu filo"ofiju u menadmentu. Jire
posmatrano3 moderni3 ili ra$bi sistem posmatranja pojava3 pro.esa i objekata je
prirodan i lo$i&an. Ler3 ljudi nisu stvoreni da ive sami. -otrebno je da &ovek
pripada nekome i ne&emu. Samo tamo $de ima u"ajamnosti i me5usobne
pove"anosti3 nasta%e situa.ija u kojoj %e ljudi biti spremni da se odreknu dela
sebe sami)3 da bi "adobili deo i dobro dru$i).
+ompanije koje primenjuju ra$bi sistem u upravljanju "nanjem ;a sve
navedene kompanije postoji .rvena nit koja i) manje vie pove"uje3 iako se radi
o kompanijama koje se bave ra"li&itim delatnostima >automobilska3
kompjuterska3 di$italna industrija? i u ra"li&itim kulturoloko so.iolokim
ambijentima >SCD i Lapan?. 6ode%e kompanije poka"uju &etiri karakteristike u
upravljanju "nanjima3 i toD
u$ra5ena nestabilnost3
samoor$ani"ovanost kolektivno$ "nanja3
u&enje kro" vie nivoa3
or$ani"a.ioni transfer "nanja.
8avedene &etiri karakteristike ne treba posmatrati par.ijalno3 odnosno i
kod nji) treba primeniti )olisti&ko sistemski pristup3 poput jedne velike
sla$ali.e. -ojedina&no3 svaki navedeni elemenat ne donosi br"inu3 ni
fleksibilnost. !ni svi "ajedno3 kao .elina3 proi"vode novu dinamiku i inten"itet
koji pospeuje ra"voj or$ani"a.ije.
0gra*ena nesta1ilnost. 2spene kompanije ra&unaju na nestabilnost "a
koju treba stvarati adaptilnu or$ani"a.iju3 odnosno onu koja %e automatski
rea$ovati na promene u okruenju. 2 tom .ilju strate$ijski menadment pola"i
od to$a da postavi iroko polje delovanja3 ili neko$ strateko$ prav.a3 na nivou
.eline. !n retko daje ta&no odre5en kon.ept3 ili poseban i pre.i"an plan
delovanja. !r$ani"a.ionim timovima se stavlja velika sloboda u reavanju
problema3 ali se pred njima postavljaju i i"a"ovni .iljevi. -rimera radi3 QeroXov
menadment je traio da or$ani"a.ioni timovi projektuju prestinu mainu3 koja
%e biti po svim performansama dru$a&ija3 u odnosu na dosadanje i kvalitetnija
od konkuren.ije. 7op menadment je odredio da tim AQ 3** "a dve $odine
osmisli navedenu foto kopir mainu3 ali koja %e biti i duplo jeftinija od sli&ni)
tipova.
7im je dobio potpunu slobodu u obavljanju i okon&anju navedeno$
"adatka. 2 tim su uklju&eni eksperti i" ra"li&iti) oblasti i ra"li&iti subjekti3
uklju&uju%i i korisnike3 servisere3 itd.
21
7imski rad je inten"ivno primenjivala E4onda<. Ledan od potpredsednika
ra"voja u 4ondi je konstatovaoD E7o je kao da smo stavili &lanove tima na dru$i
sprat3 sklonili merdevine3 i rekli im da dok ne i"vre "adatak ne%e dobiti
merdevine. Mo$u se odlu&iti da sko&e3 ali su posledi.e po nji) velike. !n veruje
da se kreativnost stvara tako3 to se kolektivnom "nanju >timovima? postavi .ilj3
odredi vreme i stvori sloboda da rade. -rojektni timovi &esto funk.ioniu po
prin.ipima kreativno$ i visoko or$ani"ovano$ )aosa. 8jima se ostavlja sloboda
da sami i"nala"e na&ine rada3 &esto i vreme kada %e raditi3 tj. osloba5aju se
te)ni&ko te)noloko$ reima koji &esto postaje brana kreativnosti<.
$amoorganizovanost kolektivnog znanja. +olektivno "nanje i pamet se
najbolje or$ani"uje putem projektni) timova. !ni se u or$ani"a.iji koja
permanentno u&i moraju samoor$ani"ovati3 jer pret)odno "nanje koje poseduju
&esto ne moe koristiti novim situa.ijama3 problemima i pro.esima koji su
predmet upo"navanja. 2 startu3 projektni timovi po&inju da rade kao i svaka
kompanija kada po&inje svoj bi"nis3 odnosno preu"ima ri"ik i ini.ijativu i
ra"vija svoj pro$ram rada3 da bi kasnije usavravali svoj kon.ept i filo"ofiju
poslovanja.
Samoor$ani"ovanost tima proi"vodi jedinstvenu dinamiku i ritam.
Sposobnost "a samoor$ani"ovanje se o.enjuje po tri osnovna kriterijuma3 i to
poD autonomiji3 samonadmaivanju i unakrsnoj fertili"a.iji.
Cutonomija je osnovni uslov "a samoor$ani"ovanje. !vde nema
formali"a.ije i o$rani&enja od strane top menadmenta. 7im je slobodan da sam
odredi svoj prava. delovanja. 7akvu samoor$ani"a.iju je imao 9BM kada je
ra"vijao personalni kompjuter. Menadment ove kompanije je do"volio timu da
radi po svome. 9"me5u ostalo$3 timu je bilo do"voljeno da sami vre i"bor
dobavlja&a "a ra&unare i mikropro.esore. Sli&no je uradila i 4onda. 8ji)ov tim
je dobio "adatak da naprave automobil "a mlade. 2 timu su bili mladi inenjeri3
koji su imali slobodu da rade po svome.
Samonadmetanje je u"di"anje i"nad proseka. 7imovi po&inju svoj rad sa
osnovnim smerni.ama koje postavlja top menadment3 a nakon to$a po&inju da
postavljaju svoje .iljeve3 koji se tokom rada pove%avaju i usavravaju. 7imovi
se nadme%u i nastoje da nadvise sami sebe u br"ini ili efikasnosti ostvarenja
.iljeva.
Dok je samonadmetanje po"itivno i poeljno3 ono nije do"voljeno u
individualnom nadmetanju i"me5u pojedina.a u timu. -ojedina&no tr&anje "a
re"ultatima je tetno i po pravilu donosi manju efikasnost. 2 tome3 presudnu
ulo$u imaju vo5e timova3 koji moraju da usmeravaju individualna "nanja i
sposobnosti u kolektivni kanal3 koji dovodi do .ilja.
21#
2nakrsna fertili"a.ija je ustvari me5usobno usavravanje i u&enje. 7im
sastavljen od multidis.iplinarni) spe.ijalista kro" me5usobne interak.ije se
usavrava i ra"vija. 4ondin tim je naprimer bio sastavljen od stru&njaka
ra"li&iti) "nanjaD te)ni&ki)3 komer.ijalni)3 di"ajnerski) i dru$i). Me5utim3 on je
sastavljen od pojedina.a ra"li&iti) starosni) $odina3 ra"li&ito$ radno$ iskustva3
od teoreti&ara i prakti&ara3 itd. 7akva ra"novrsnost je i"rodila nove ideje i
"nanja3 to je i prirodno3 jer ra"novrsnost uvek ima ve%u efikasnost i
efektivnost3 od jednoobra"nosti.
0enje kroz vi%e nivoa. 2&enje u or$ani"a.iji se moe odvijati na
ra"li&ite na&ine. -ojedina&no u&enje se odvija kada menadment podsti&e svoje
"aposlene da deo vremena odvoje i posvete se ostvarivanju sopstveno$ sna.
Canon praktikuje kolektivni pritisak na pojedin.e da permanentno u&e. !vde se
pola"i od stava da u&enje i obra"ovanje nisu privatna stvar pojedin.a3 ve%
potreba svake kompanije. 2 kompaniji 3M praktikuju u&enje i" iskustva3
odlaskom u prodavni.e i posmatranjem kako prodajno osoblje radi. 9"
posmatranja nastaju nove ideje3 koje su veoma kvalitetne i profitabilne.
;a )olisti&ki pristup u menadmentu "nanja je bitno po"navati du)
or$ani"a.ije koja u&i. !r$ani"a.ija u&i kro" individue koje u&e. Be" to$a
kompanija ne moe u&iti. 9a"uo 9namori3 predsednik i osniva& kerami&ke
te)nolo$ije3 u ve"i navedeno$ kaeD EBilo da se radi o istraivanju i ra"voju3
rukovo5enju3 ili bilo kom dru$om poslu3 aktivna sna$a na koju se kompanija
naslanja su ljudi. !ni imaju svoju volju3 svoju pamet i sopstveni na&in
ra"miljanja. Cko sami "aposleni nisu dovoljno motivisani da se u)vate u
kota. sa rastom i te)nolokim ra"vojem3 jednostavno ne%e biti ni rasta3 ni
ra"voja3 ali ni ivota kompaniji.. <
Me5utim3 kada pojedin.i u&e3 to ne "na&i da i kompanija u&i. !vde se
ak.enat daje na kolektivitet3 odnosno or$ani"a.iju.
0enje na grupnom nivou. (rupno u&enje3 odnosno rad u $rupi se danas
praktikuje i podsti&e u svim uspenim kompanijama sveta. Svojevremeno je
tvora. sadanje$ srpsko$ ELumka< i" 6ranja3 Branko (olubovi%3 slao ljude u
inostranstvo sa napomenomD E!di3 vidi3 vrati se i primeni3 ono to si video<.
Sli&no je postupila i 4onda. +ada je dola u %orsokak u ra"voju sopstveno$
kon.epta3 menadment je poslao tim u @vropu da posmatra kako rade u @vropi.
7u je nastala ideja o malom automobilu koji se sve vie trai na automobilskom
tritu3 kao potpuno suprotna refleksija na velike automobile koji su u to vreme
dominirali u poslovnoj filo"ofiji @vrope.
0enje u kompaniji. 8aj"na&ajnije u&enje koje se deava u savremenom
poslovnom menadmentu je u or$ani"a.ijama. Mno$e or$ani"a.ije ne doive
21'
prose&no ni &etrdeset $odina3 jer se ne prila$o5avaju spoljnjem okruenju i ne
u&e.
13'
2&enje u kompaniji se najefikasnije uspostavlja3 ukoliko se formulie
pro$ram u&enja "a .elu kompaniju. -ri tom je vano da se isti sastave po
nivoima i funk.ijama i ravnomerno tokom .ele $odine. -ro$rami ne smeju da
optere%uju3 ve% da osveavaju. +ompanija QeroX praktikuje ovaj na&in rada.
-osebne re"ultate QeroX je ostvario korpora.ijskim u&enjem "a posti"anje
7]M. Cilj u&enja je bio da pobolja kvalitet3 produktivnost3 trinu
orjentisanost i profitabilnost.
+ompanije &esto primenjuju i dru$e na&ine u&enja. 4eNlettK-a.kard
i"najmljuje akademike3 savetnike i pojedine spe.ijaliste koji podu&avaju
"aposlene u ve"i trine orjentisanosti. !va kompanija tako5e primenjuje i
$rupne ra"$ovore3 istraivanje trita i testiranje marketin$a. ;a)valjuju%i ovim
na&inima u&enja i pove%avanja intelektualne sna$e3 kompanija je posti$la
"na&ajne re"ultate u odnosu na konkuren.iju.
Multifunk.ionalno u&enje3 se odvija na vie funk.ionalni) podru&ja u
kompaniji. !vde se u tim uklju&uju multidis.iplinarni stru&nja.i3 &esto i oni koji
nisu u direktnoj ve"i sa "adatkom ko$a treba obaviti. 8a primer3 tim koji je
radio na -C 1*** u 8@CKu3 sastojao se od komer.ijaliste. +omer.ijalni tim u
Marks and Spen.eru se sastoji odD te)nolo$a3 selektora i komer.ijaliste. 7o je
dobitna kombina.ija u ovom velikom maloprodajnom tr$ovinskom lan.u.
8avedeni primeri poka"uju koliko je "a kompaniju vano u&enje. 7akav
pro$ram podsti&e ini.ijativu i volju "a u&enjem. !no tako5e slui i "a
kvalitetnije promene3 koje su uslov opstanka3 rasta i ra"voja kompanija3 ali i
pojedina.a. 7o je i prirodno3 jer onaj koji ne u&i3 on "aostaje i u$roava svoj
opstanak.
Aransfer znanja. 7enja da se "nanje akumulira kod pojedin.a i u
kompaniji3 je samo jedan aspekt u&enja. Me5utim3 praksa poka"uje da pojedin.i
i or$ani"a.ije poka"uju interesovanje da se nji)ovo "nanje prenese i"van nji)
sami)3 to se na"iva transferom "nanja. 7o se deava3 a da &esto &ovek nije to$a
ni svestan. +oliko se puta u poslovnim sistemima desila analo$ija3 odnosno da
odre5ena iskustva koja su se poka"ala dobrim3 prenesemo na dru$u
or$ani"a.ionu jedini.u3 ili na dru$i projekat3 odnosno fa"u u nje$ovoj
reali"a.iji. 7o se obi&no ostvaruje3 uklju&ivanjem raniji) operatora u
or$ani"a.ione jedini.e $de odre5eno "nanje treba primeniti.
13'
! navedenom detaljnije je objanjeno uD D. Oankelovi.)3 -e< Rules; Searching for Self 7ulfillment in a
Corld 5urned $pside &o<n3 8eN Oork3 ,andom 4ouse3 1911
211
-renos "nanja se obavlja i putem usvajanja isto$ kao standarda. 7o je i
lo$i&no3 jer kompanije nastoje da institu.ionali"uju lek.ije i" prolosti. Canon
je u proi"vodnji Cuto BoM proi"veo jedan tip3 koji je kasnije kori%en i u dru$im
projektima. 9BM nastoji da oponaa ra"vojni projekat personalno$ kompjutera
koji je "avren "a trinaest mese.i u" stranu pomo%.
9nstitu.ionali"a.ija "nanja3 posebno ukoliko se u tome preteruje3 moe
biti kontraproduktivna. -renoenje mudrosti i iskustva i" prolosti i
uspostavljanje standardne prakse3 dobro do5e kada je okruenje stabilno.
Me5utim3 u turbulentnim uslovima privre5ivanja3 prole lek.ije mo$u biti
neprakti&ne i kontraproduktivne3 jer nova vremena trae nova reenja3 a &esto i
nove ljude. ;ato kompanije &esto postavljaju .iljeve svojim projektnim
timovima3 da ra"viju na primer novi proi"vod3 tako da ima 4*R od postoje%i)
performansi. 9li3 uvo5enje tre%e $enera.ije Civi. modela u 4ondi je bio pra%en
elimina.ijom stari) i uvo5enjem potpuno novi) delova. +ada je model bio
i"loen promo.iji3 pored novo$ modela stajali su stari delovi. 7aj auto je
pro$laen "a auto $odine u 1994. $odini.
Dok je kod tradi.ionalno$ upravljanja "nanjem primarno ekspertsko
"nanje3 kod ra$bi pristupa se ak.enat daje na $rupu3 pri &emu u reavanju
problema u&estvuju &esto i neeksperti "a odre5enu oblast. 8eeksperti nisu &esto
optere%eni stru&nim3 nau&nim ili dru$im "nanjima3 pa su u stanju da ra"miljaju
&esto na improvi"ovan3 lo$i&an i inovativan na&in. 8ji)ova pitanja &esto dovode
eksperte u iskuenje.
A.A. Pr#"en! %!'re"en#@ te@n#;! # te@no$o)#&! < "!e%tr!$no"
"en!7"ent<
+ao to je vidljivo i" pret)odno$ teksta3 menadment je dinami&ki
fenomen. !n se vremenom menjao3 ali se i dalje menja. -o ovom i dru$im
pitanjima savrenstva nema3 niti $a moe biti. @volu.ija u ra"voju
menadmenta3 a posebno nje$ova profesionali"a.ija je dovela do uvo5enja
odre5eni) te)nika i te)nolo$ija koje su pove%ale efikasnost i efektivnost svi)
elemenata menadment pro.esa >planiranja3 or$ani"ovanja3 rukoKvo5enja3
koordina.ije i kontrole?3 kao i svi) funk.ionalni) podru&ja.
-rimenom odre5eni) te)nika i te)nolo$ija se posebno pove%ala
pou"danost i objektivnost donoenja upravlja&ki) odluka i nji)ove reali"a.ije.
7o je mo$u%e jer je &ovek "a)valjuju%i svojoj inteli$en.iji konstruisao odre5ene
modele3 te)nike i te)nolo$ije3 koje imaju vii nivo determini"ma3 ili potpuni
219
determini"am i koji mo$u biti u funk.iji pove%anja kvaliteta i br"ine donoenja
upravlja&ki) odluka.
-.-.1. 7naaj menaderskih tehnika u maestralnom menadmentu
2vo5enje te)nika i te)nolo$ija u savremenom menadmentu je "na&ajno
dosti$nu%e. !ne imaju .ilj da objektivi"iraju istraivanja i na&in formulisanja
"aklju&aka "a donoenje upravlja&ki) odluka. 9spostavlja se da je danas
nemo$u%e biti uspean3 ukoliko se menaderska pamet ne umnoi putem dru$i)
ljudi3 ili pove%a kreativna sposobnost na utrb fi"i&ko$ rada. 7o je i prirodno3
jer danas nema $enijalni) pojedina.a3 ve% postoje $enijalni timovi koji moraju
imati podrku informa.ione i dru$e te)nolo$ije.
-ri navedenom treba imati u vidu da se menadment pro.esi3 kao i bilo
koji dru$i pro.esi3 odvijaju po odre5enom redu i al$oritmu. Svaki od ti) na&ela
se Fmoe delimi&no formali"ovati i sa$lasno tome prika"ati i objasniti kao
te)nolo$i&nost nji)ovo$ odvijanja u svakom pojedina&nom slu&aju.
7e)nolo$i&nost je jedna od naj"na&ajniji) karakteristika svako$ "anata3
odnosno profesije3 pa s)odno tome i menadment profesije.
13.
!b"irom da je menadment orjentisan na donoenje upravlja&ke odluke3
proi"ila"i da i donoenje upravlja&ke odluke ima svoje te)nike i te)nolo$ije3
odnosno prin.ipe3 al$oritme i redoslede koji se moraju potovati.
2spostavljanje i formali"ovanje redosleda i pravila donoenja upravlja&ke
odluke poprima karakteristike te)noloki) sistema.
7e)nolo$i&nost u menadmentu podra"umeva da se i" isto$ mora
eliminisati determini"am3 jer se radi o dinami&koj aktivnosti i sistemu3 koji se u
svakoj dru$oj vremenskoj dimen"iji i situa.iji menja i dobija nova obeleja i
karakteristike. ;bo$ to$a se mora primeniti sto)astika3 jer se menaderi
me5usobno ra"likuju3 pa %e u svakoj novoj situa.iji doneti manje vie dru$a&iju
upravlja&ku odluku. 2koliko je i situa.ija ista3 menadment mora imati u vidu
da su ljudi ra"li&iti i da nema dva ista &oveka3 odnosno da se jedna te ista
te)nolo$ija nikada u menadment pro.esu ne%e apsolutno primeniti. !va
tvrdnja je lo$i&na3 jer %e ra"li&iti ljudi naj&e%e ra"li&ito rea$ovati na istu
upravlja&ku odluku. ;a pojedin.e %e ista upravlja&ka odluka biti pri)vatljiva3 "a
dru$o$a potpuno nepri)vatljiva3 pa %e s)odno tome i pruiti otpor u njenom
donoenju3 ili reali"a.iji. 8avedena situa.ija je pretnja3 ali i ansa. Menadment
131
C. Markovi% i dr3 *zvorita majstorstva menadmenta3 -ronala"atvo3 Beo$rad3 19923 str. 11
22*
treba pretnje i opasnosti da transformie u prilike i anse3 a u tome su
te)nolo$ije menadmenta "na&ajna alatka.
7e)nike i te)nolo$ije obu)vataju ra"li&ite )ijerar)ijske nivoe3 odnosno
funk.ije. !ne imaju "a .ilj da obe"bede to ve%u profitabilnost3 kao osnovni .ilj
funk.ionisanja svako$ poslovno$ sistema. 7ako svaki funk.ionalni
menadment ima svoje te)nike i instrumente3 odnosno te)nolo$ije rada.
-rimera radi3 menadment proi"vodnje >te)ni&ki menadment? ima D standarde3
normative3 uputstva i instruk.ije3 radne i te)noloke mape3 itd. Ainansijski
menadment u upravljanju finansijskom funk.ijom koristi te)nike budetiranja3
upravljanja parama i finansijskim tokovima3 finansijskim i"vetajima >bilans
stanja3 bilans uspe)a3 i aneksi u finansijske i"vetaje3 stopu profitabilnosti3
finansijski leverid3 itd. Sli&na je situa.ija i sa dru$im funk.ionalnim
menadmentom3 to "na&i da se be" ovi) alatki ne bi mo$lo efikasno upravljati
ni jednom funk.ijom.
-.-.2. +rste menaderskih tehnika i tehnologija
2 menadment pro.esu se mo$u koristiti ra"li&ite te)nike i te)nolo$ije.
8eke su se koristile vie od jedno$ stole%a sa permanentnim usavravanjem i
prila$o5avanjem. Dru$e te)nike su novije$ datuma3 proverene u praksi veliki)
or$ani"a.ija3 dok su tre%e idejno pri)vatljive3 ali sa stanovita
opera.ionali"a.ije teko problemati&ne3 ili se "a nji)ovu primenu "a)tevaju
posebni uslovi.
9nten"itet primene pojedini) te)nika je tako5e ra"li&it. ;a menadment
nauku i profesiju su najvanije one te)nike koje poboljavaju donoenje
or$ani"a.ioni) ili menadment odluka i to na strate$ijskom nivou. 2
savremenim uslovima najve%i "na&aj imaju slede%e te)nike i te)nolo$ije3 i toD
kvantitativno kvalitativne metode i te)nike3
te)nike totalno$ kvaliteta3
te)nike brainstormin$a3
reinenjerin$ te)nika3
ben.)markin$ te)nika3
!d navedeni) metoda3 &etiri su novije$ datuma i manje vie predstavljaju
nepo"nani.u3 pre sve$a u masovnoj prakti&noj opera.ionali"a.iji nji)ovi)
221
dosti$nu%a3 dok su kvantitativno kvalitativne te)nike >opera.iona istraivanja?
po&ela da se inten"ivno primenjuju &etrdeseti) $odina prolo$ veka.
!G K'!nt#t!t#'no ;'!$#t!t#'ne te@n#;e
!va te)nika je dobila na "na&aju uvo5enjem matematike i statistike u
menadment pro.ese. 2 prolom veku3 ra"vio se matemati&ki prava. u
menadmentu i or$ani"a.iji3 koji je nastojao da u potpunosti determinie
ponaanje or$ani"a.ioni) delova3 pa i ljudi u or$ani"a.iji. 8ije se s)vatilo da se
ljudsko ponaanje ne moe pro$ramirati.
+vantitativno kvalitativne te)nike >opera.iona istraivanja? su alatke "a
utvr5ivanje ponaanja poslovno$ sistema u ra"li&itim situa.ijama i pri promeni
uslova poslovanja. !va te)nika je "na&ajan instrument u donoenju
upravlja&ki) odluka. Menaderi moraju da po"naju metode opera.ioni)
istraivanja3 ali i mo$u%nosti3 kao i nji)ova o$rani&enja3 posebno u sferi
menadmenta $de je teko odre5ene pojave kvantifi.irati3 ili je kvantifika.ija
nepou"dana.
2opteno3 kvantitativno kvalitativne metode i te)nike se sastoje od
primenjeni) nauka i te)nolo$ije. 8eke te)nike3 modeli i prila"i3 ipak su blisko
pove"ani sa opera.ionim istraivanjima3 iako se koriste i u nekim dru$im
oblastima.
+ako rad na opera.ionim istraivanjima &esto "a)teva detaljne
opserva.ije ra"li&iti) pojava3 .esto se koriste statisti&ke metode. !vi modeli i
metodi koriste se da opiu ra"li&ite pojave pro.ese i stanja3 uklju&uju%i i
elemente verovatno%e 6eliki je broj modela i te)nika koje menadment moe
koristiti u donoenju upravlja&ki) odluka. 8ji)ova sutina se odnosi na to da se
subjektivi"am u donoenju upravlja&ki) i dru$i) odluka svede na najmanju
meru3 tako da se problem rei na najopitimalniji na&in3 u" potovanje
predvi5eni) o$rani&enja i uslova. Cilj je simulirati efikasnost i efektivnost
odre5ene upravlja&ke odluke pri odre5enim o$rani&enjima.
Mree >umreenost? i kompleksnost brojni) pojava i pro.esa su realnost
savremeno$ bi"nisa. -rimer brodsko$ transporta3 distribu.ije i planiranje
"adataka u sloenim projektima su povoljno tle "a ra"voj kvantitativno
kvalitativni) metoda i te)nika. ;ato su istraiva&i ra"vili ra"li&ite na&ine "a
efikasno suo&avanje sa ra"li&itim aspektima problema koji uklju&uju mree u
u"ro&no posledi&nim odnosima.
222
+ada su ra&unari po&eli da se koriste3 istraiva&i su bili pret)odni.a
primene ovo$ oru5a "a reavanje poslovni) i upravlja&ki) problema. !va
praksa je danas iroko rasprostranjena u slu&ajevima kada istraiva&i rade na
reavanju prakti&ni) problema.
7ransportni problem je te)nika koja daje najmanje trokove u
or$ani"ovanju lo$isti&ki) funk.ija na ra"li&itim rela.ijama u prevoenju3
odnosno transportu. 8je$ovom primenom se nastoji i"vriti prevo" odre5eno$
tereta 0 ljudi3 na odre5enoj rela.iji3 ali u" najnie trokove prevo"e.
7ransportni problem i nje$ovo reavanje daje velike mo$u%nosti ukoliko
se povee sa informati&kim te)nolo$ijama i te)nikama. ! kakvim se
mo$u%nostima unapre5enja i optimali"a.ijama radi3 moe posluiti i slede%i
primer.
139
<+amionska prevo"ni&ka kompanija :DS i" 2SC se ra"vila i"
re$ionalno$ operatera u jednu od najve%i) prevo"ni&ki) kompanija >"a transport
manji) koli&ina robe? u "emlji. 2 trenutku kada su analiti&ari sa$ledavali
poslovanje3 kompanija je imala oko 1 miliona poiljki $odinje3 preko mree
od #3* terminala. +ako je kompanija rasla3 menadment je sve vie ose%ao
nedostatak informa.ija koje bi mu omo$u%avale da koordiniraju svoj rad u
okviru mree. Menaderski tim je ra"vio sveobu)vatan interaktivni
informa.ioni sistem3 koji je omo$u%avao da kompanija usavri plan svoje
transportne mree i rutiranje >odre5ivanje putanje? poiljki. !vaj sistem3 je
omo$u%io kompaniji da pro.eni svoj rad i usvoji operativne taktike koje
"na&ajno ra.ionali"uju rute3 odnosno pove%avaju utede transporta.=
;a)valjuju%i timskom radu i primeni informati&ke te)nolo$ije3 kompanija
:DS je ubr"ala kretanje poiljki3 to je bilo "na&ajno rea$ovanje na sve ve%e
"a)teve klijenata da poiljka u to kra%em vremenu do5e do odre5ene
destina.ije. Me5utim3 "a)valjuju%i upravo ovom poboljanju3 koji od$ovara
primeni marketin$ te)nika u donoenju upravlja&ki) odluka3 profitirala je i
kompanija. !na je "adobila poverenje oko 3**.*** korisnika nji)ovi) uslu$a3
ali se odra"ilo i na profit3 koji je u prvoj $odini porastao "a oko dvanaest
pro.enata. 7ako je :DS postala lider u transportu tereta i veliki problem "a
ostalu konkuren.iju u ovoj delatnosti.
+vantitativno kvalitativnim te)nikama se moe efikasno reiti i problem
u va"dunom saobra%aju. @fektna primena propisa re"erva.ija je kriti&na "a
funk.ionisanje avioprevo"nika. ;bo$ to$a su3 od 19#*. analiti&ari u Cmerikan
Cirlines3 sprovodili istraivanje u .ilju ostvarivanja dobitaka od re"erva.ija.
,a"vila se serija modela3 koji efektivno redukuju ovaj veliki problem na tri
139
-reu"eto u" modifika.iju i prila$o5avanje i"D <Mana$ement todaM= majKjuni 2***3 :ondon3 str. 31K4*
223
manja i lake reiva podproblemaD prebukiranost3 odre5ivanje popusta i
upravljanje saobra%ajem.
14*
,eenja ovi) podproblema mo$u se kombinovati da bi se odredio nivo
popisa re"erva.ija. -revo"nik na ovaj na&in je ostvario dobit u tro$odinjem
periodu koja se pro.enjuje na 14** miliona dolara i dodatnu $odinju dobit koja
se pro.enjuje na pola milijarde dolara.
Mno$e te)nike opera.ioni) istraivanja3 uklju&uju poboljanja
transportni) opera.ija3 odnosno transportni) modela. 9ako klasi&na reenja
opera.ioni) istraivanja3 podravaju i"bor prava.a delovanja ba"irano na
jednom kriterijumu3 uobi&ajena je praksa da se u ob"ir u"me vie kriterijuma.
Matemati&ari i kiberneti&ari su stvorili po$odne softvere "a i"nalaenje
optimalni) reenja i sa ve%im brojem kriterijuma.
;a menadment je vano da ima to iri uvid u mo$u%nosti3 ba"irane na
sveobu)vatnosti i ra"umevanju u reavanju problema optimali"a.ije. !vde su
alternative ne"aobila"ne3 pri &emu se &esto mora imati u vidu i pou"danost3
odnosno be"bednost prevo"a3 naro&ito kada su u pitanju ljudi. -roblem se
usloava3 jer se ovaj kriterijum teko kvantifi.ira3 ali se kro" opisnu
pre"enta.iju mora u"eti u ob"ir. !n &esto moe biti primaran i da nadvlada
ekonomsku optimi"a.iju.
:inearno pro$ramiranje je tako5e "na&ajna te)nika opera.iono$
istraivanja. 8jena sutina je u matemati&koj anali"i problema optimuma3
odnosno anali"a problema u kome se trai maksimalna >minimalna? vrednost
linearne forme3 pri unapred datim o$rani&avaju%im uslovima3 koji su i"raeni
sistemom linearni) >nelinearni)? jedna&ina. Matemati&ka formula.ija problema
$lasiD odrediti nene$ativne promenljive Q13 Q2.... Qn3 tako da funk.ija
kriterijuma >linearna forma? bude maksimalna.
141
-rimenom te)nika linearno$ pro$ramiranja u menadment kon.eptu se
mo$u reavati svi problemi strukturne prirode $de postoji veliki broj alternativa
i $de se kao imperativ odre5uje i"bor najpri)vatljivije alternative3 a na osnovu
unapred odre5eni) kriterijuma.
7e)nike ve"ane "a teoriju i$ara su du$o vremena smatrane kao pou"dan
na&in "a optimi"a.iju menaderski) odluka. 9ako nisu ispunile o&ekivanja3 one
ipak mo$u biti od koristi u odre5ivanju optimali"a.ije3 kada postoje konflikti3 ili
je u pitanju velika nei"vesnost. +ao te)nika je posebno mesto nala u
ekonomskoj anali"i3 $de postoji konflikt interesa3 i"me5u u&esnika u poslovnom
do$a5aju3 odnosno transak.iji.
14*
*%idem3 str. 39
141
'konomska i Poslovna enciklopedija3 SC3 Beo$rad3 199. str. '2# K'2'
224
-raksa poka"uje da je menadment od mno$i) kvantitativno kvalitativni)
metoda i te)nika3 &esto imao nerealna o&ekivanja. !vo se posebno ispoljilo u
nastanku matemati&ke kole u or$ani"a.iji i menadmentu3 koja je nastojala da
sprovede determini"am u menadmentu i da poput me)anisti&ko$ pristupa3
uspostavi matemati"a.iju ljudski) odnosa i ponaanja ljudi. 7ako je stvoreno
jedno sjajno pokoljenje rukovodio.a3 koji su odli&no po"navali matematiku i
na"vani su <idiotima matematike=3 ali koji nisu po"navali ljudske due.
7ako na primer3 pojavom teorije i$ara3 o&ekivalo se uspenije reavanje
brojni) problema i" bi"nisa3 ali i i" politi&ko$ ivota. Me5utim3 ova te)nika se
nije poka"ala efikasnom u odnosu na o&ekivanja3 jer su konflikti i"me5u
u&esnika suvie pojednostavljeni3 &esto nerealni i nepo"nati3 a i "bo$
formali"ma teorije i$ara3 u kojoj se realni konflikti ideali"uju. 9pak3 ovakvi
primeri su dobro doli menaderima da s)vate i sa$ledaju sve situa.ije sa
kojima se suo&avaju pri donoenju odluka.
;a primenu kvantitativno kvalitativni) metoda i te)nika se mora
raspola$ati od$ovaraju%im stru&nja.ima3 odnosno "anatlijama. Menadment
&esto koristi konsultante i prakti&are3 jer se mno$e stvari mo$u matemati&ki
optimi"irati3 ali i) je nemo$u%e prakti&no sprovesti. ;ato iskustvo ovde ima
ve%u spe.ifi&nu teinu3 ne$o u dru$im oblastima. ;a analiti&ara 0 ili "a tim
analiti&ara i istraiva&a je najbolje da pristupi nepristrasno i da tei potpunom
istraivanju svi) aspekata problema i mo$u%i) na&ina "a nje$ovo reavanje.
Menadment moe an$aovati i spe.ijali"ovane a$en.ije i stru&njake "a
dija$nosti.iranje odre5eni) problema putem opera.ioni) istraivanja i davanje
predlo$a "a reavanje problema. !vaj odnos se "asniva na u$ovoru sa jasnim
pravima i obave"ama a$enta i naru&io.a posla. 7ako je )olandska vlada
sedamdeseti) $odina prolo$ veka nastojala da primenom ra"li&iti) metoda
kvantifika.ije rei problem snabdevanja vode.
7im stru&njaka je preu"eo neop)odne korake3 kako bi ra"vio na&in "a
pro.enu viestruki) posledi.a politike upravljanja vodnim resursima i primeni
i) na stvaranje alternativne politike.
-oto je bilo vie taktika koje su mo$le da doprinesu reavanju ovo$
problema >te)ni&ka3 menaderska3 .enovna3 pravna3 ekoloka3 me5unarodna?
bilo je neop)odno i"abrati od$ovaraju%u alternativu. Cnaliti&ari su morali da
i"aberu od$ovaraju%e veli&ine3 koje bi bile i realne i ra"umljive irokom spektru
"ainteresovani) strana3 koje su bile uklju&ene u donoenju kona&e odluke.
7im je ra"vio sloen set modela "a pro.enu uti.aja taktike3 strate$ije i
politike3 preko i"brani) veli&ina. ,e"ultati dobijeni ovim modelima3 omo$u%ili
su istraiva&ima da prikau i provere ra"li&ite taktike i strate$ije3 kako bi se
22
eliminisale manje eljene i da bi i"brane politike ispoljile najve%u korist.
4olandska vlada je "atim kombinovala ove re"ultate sa sopstvenim3 dodatnim
anali"ama3 da bi formirala predlo$ modela3 u nekoliko varijanti.
142
9pak3 te)nike i modeli opera.ioni) istraivanja u saradnji sa dru$im
naukama3 odnosno te)nikama i metodama mo$u dati koristan doprinos u
reavanju mno$i) problema na makro nivoima pojedini) na.ionalni) "ajedni.a.
-omo%u nji) se mo$u reavati problemi ekoloko$ menadmenta3 kao to suD
upravljanje kvalitetom biosfere3 vodenim tokovima i kori%enje vode u
ekonomske svr)e3 kako kreirati ekonomske i operativne poslovne3 odnosno
drutvene strukture3 kako se boriti protiv "a$a5enja i odravanja ekoloke
ravnotee3 do pre$ovora na svetskom nivou "a uspostavljanje mira i saradnje. 2
budu%nosti treba o&ekivati da se opera.iona istraivanja usmere na ove
probleme.
6G Te@n#;e tot!$no) ;'!$#tet! FTHMG
!samdeseti) $odina dvadeseto$ veka3 Pall Street Lournal potvrdio je
pretpostavke ameri&ki) menadera3 otkrivaju%i da je tri &etvrtine proi"voda
bolji ili jednak po kvalitetu sa proi"vodima koji se prave u SCD. Dokumentara.
na 8BCKu pod na"ivomD <Cko mo$u Lapan.i3.... "ato ne moemo mi=3 je
dovelo do ameri&ki) standarda kvaliteta i uopte filo"ofije kvaliteta.
Menadment je utvrdio da je unapre5enje kvaliteta proi"voda i uslu$a u stvari
najve%i i"a"ov sa kojim se suo&avaju kompanije. ;a vreme osamdeseti) i
po&etkom devedeseti) $odina revolu.ija kvaliteta se irila. Menadment
kon.ept je pronaao novu formulu i na&in3 ako ne unitenja3 a onda si$urno
mar$inali"a.iju $lobalne konkuren.ije.
6ekovima se menadment kon.etrisao na kvantitet3 traenjem od$ovora
na pitanje3 kako se moe proi"vesti to ve%a koli&ina proi"voda po to nioj
.eni.
Me5utim3 osamdeseti) i devedeseti) $odina prolo$ veka je postalo jasno
da kvalitet postaje primarni .ilj u strate$iji menadmenta. 2 tome je prednja&io
ameri&ki menadment3 koji je po ovom pitanju bio dobrim delom u$roen od
Lapana.a. Cmerikan.i su neke japanske te)nike >kao to su "atvorene petlje
kvaliteta? direktno oponaali3 ali kada u tome nisu uspeli3 menadment je po&eo
da ra"vija vlastiti pristup. Menadment kvaliteta je krenuo u &etiri me5usobno
pove"ana prav.a3 i toD
142
-rimer preu"et u" modifika.iju i prila$o5avanje i" &asopisa <7imes=3 2**1. :ondon3 p. 41
22#
ra"voj opte filo"ofije ra"voja sistema totalno$ kvaliteta3
implementa.ija strate$ije totalno$ kvaliteta3
dele$iranje ovla%enja3 i
odre5ivanje referentne performanse.
;na&ajno je napomenuti da su navedeni prav.i bili me5usobno
sin)roni"ovani i da i) kao takve treba posmatrati u jedinstvu3 pri &emu se stvara
sistem kvaliteta3 koji ima sve karakteristike dru$i) sistema.
&azvoj i filozofija totalnog kvaliteta
Ailo"ofija totalno$ kvaliteta >7]M? se "asniva na kvalitetu kao fenomenu
koji se provla&i kro" sve aktivnosti i pro.ese u or$ani"a.iji. -rvi vesni.i
kvaliteta su i nastali u ameri&kim idejama kvaliteta koji su dali Demin$3 Luran i
Aei$enbaum.
143
Ailo"ofija kvaliteta u Severnoj Cmeri.i je u po&etku i"raavana
kro" publika.ije3 kao to suD kvalitet je slobodan >]ualitM 9s Aree? i i"raavaju
umetnost u ostvarenju kvaliteta. !ne su doprinele bu5enju menadera da
uspostave kvalitet kro" sve ameri&ke kompanije.
Ailo"ofija menadment kvaliteta se "asniva na deset klju&ni) vrednosti.
!ne su osnova "a planiranje3 implementa.iju i kontrolisanje svi) napora na
poboljanju kvaliteta.
$smerenost na klijenta. Sve metode i pro.edure u menadment pro.esu
su osmiljene da "adovolje interna i eksterna o&ekivanja klijenta. 7otalni
kvalitet ne samo da uklju&uje sve "aposlene3 ve% tei "a nultim stepenom
$reaka3 be" ob"ira o kom se volumenu proi"vodnje ili inten"itetu uslu$a radi.
7enja "a perfek.ijom je najbolji na&in u kome klijenti nala"e korisnost.
+o"stvo. Menadment mora prvi da ra"ume ta totalni kvalitet "na&i i u
potpunosti podri napor or$ani"a.ije da $a posti$ne. Menaderi moraju da
prednja&e u "a)tevima "a kvalitetom i to po pravilu3 to je vii nivo
)ijerar)ijske piramide3 kvalitet mora "au"imati vanije mesto u menaderskim
odlukama strate$ijsko$ "na&aja.
Potpuno ue.e. Svi "aposleni u or$ani"a.iji imaju obuku "a
menadment totalno$ kvaliteta. Menadment je direktno uklju&en u
implementa.iju ideja o totalnom kvalitetu3 on predvodi i motivie3 ali i li&nim
primerom uka"uje i poka"uje odnos prema kvalitetu. Menadment pola"i od
to$a da kvalitet nije nikada toliko dobar da ne bi mo$ao biti jo i bolji.
143
! tri najpo"natija $urua kvaliteta na svetu Demin$a3 Lurana3 +ro"bi3 moe se vie videti uD 8. Bara. i
dru$i3 $pravljanje poslovnom logistikom3 @A 8i3 2***. str. 431K43
22'
Sistem nagra"ivanja. Menadment nastoji da ra"vija sistem motivisanja
"aposleni) kako bi se obe"bedila trajna podrka .elokupnom naporu "a
unapre5enje sistema kvaliteta. -ri tome treba imati u vidu da se u sistemu
unapre5enja kvaliteta mo$u koristiti i sank.ije3 ali su one po pravilu neefikasne3
jer se one svode na reavanju problema nastali) $reaka i" prolosti3 a ne
budu%nosti.
Skra.eno vreme ciklusa. *ako se u klasi&nom s)vatanju kvaliteta pola"i
od tetnosti kvaliteta3 jer on toboe "adrava3 odnosno usporava pro.es
proi"vodnje ili pruanja uslu$a3 &ine se veliki napori da se skrati vreme
potrebno "a isporuku autputa3 tako to se stalno anali"iraju radne opera.ije i tok
rada. 8eki elementi pro.esa se eliminiu3 te on postaje efikasniji3 to je tako5e
"adatak menadmenta3 pre sve$a takti&ko$ nivoa.
Preventiva umesto leenja. Svi napori na poboljanju kvaliteta se
"asnivaju na pokuaju da se $reka spre&i ili i"be$ne3 umesto da se po&injene
$reke otkrivaju i kasnije ispravljaju. 2 osnovi ovde se sprovodi stav da se
prava stvar uradi i" prvo$ pokuaja3 odnosno da treba spre&iti nastanak $reke3
a ne le&iti njene posledi.e. -reventiva je uslov "a posti"anje "adovoljavaju%e$
nivoa u sistemu kvaliteta.
)enadment na osnovu injenica. -ovratna informa.ija menadmenta
totalno$ kvaliteta je "asnovana na poda.ima "a kvantitativnu anali"u3 dok
"natno manje na pismenim3 ili usmenim primedbama3 intui.iji i instinktu3 kome
se posve%uje minimalna panja. 7o opredeljuje3 da se "aposleni obu&avaju3 ali i
da se kod nji) stvara ose%aj od$ovornosti da rade kvalitetno3 odnosno da je
nekvalitet veliki problem "a opstanak svake or$ani"a.ije3 ada je kvalitet
"na&ajan "a posti"anje liderski) po"i.ija na tritu.
&ugorona orjentacija. Menadment3 mora neprekidno da prati spoljno
okruenje3 kako bi se od$ovorilo na pitanjeD <+oji %e nivo kvaliteta proi"voda
ili uslu$e biti neop)odno muterijama u slede%i) nekoliko $odina i kako bi se tj
.iloj mo$ao posti%i. +valitet se uvek mora posmatrati na du$oro&nu sta"u3 jer se
on postepeno ostvaruje. -raksa poka"uje da se poverenje u kvalitet veoma teko
"adobija3 ali i veoma lako se $ubi.
Razvijanje partnerskog odnosa. Me5u or$ani"a.ijama i nji)ovim
muterijama i snabdeva&ima se stvara sistem mree3 koja pomae poboljanju
kvaliteta. -artnerski odnosi podra"umevaju odnose saradnje3 ispoma$anja i
"ajedni&ko reavanje problema3 to je potpuno suprotno u odnosu na u$ovorne
odnose u kojima se &esto dobitak jedne strane3 s)vata kao $ubitak dru$e
u$ovorne strane. 2 partnerskim odnosima u uspostavljanju kvaliteta3 svi
221
dobijaju3 to je "na&ajan ra"lo$ da se eliminiu u$ovorni3 a uvedu partnerski
odnosi u bi"nisu3 odnosno menadmentu.
&rutvena odgovornost. (ra5ansko ponaanje i od$ovornost u
korpora.ijama se ne$uje tako to se sa dru$im or$ani"a.ijama koje od to$a
mo$u imati koristi dele informa.ije u ve"i sa kvalitetom3 tako to se o$rani&ava
stvaranje karta koji ne$ativno uti&e na drutvo i smanjivanjem proi"vodnje
nekvalitetne robe3 koja se kasnije mora povu%i sa trita. ;a)valjuju%i ovom
prin.ipu mno$e individualne korisnosti ne%e biti pri)va%ene3 ukoliko tete
interesima .eline. -rimera radi3 efikasno reenje u poboljanju kvaliteta koje bi
naruavalo ekoloku ravnoteu na nekom lokalitetu3 sa stanovita drutvene
od$ovornosti ne bi bilo opravdano3 pa sto$a ni pri)va%eno od strane ire
drutvene "ajedni.e.
=mplementacija
Da bi filo"ofija totalno$ kvaliteta postala realnost3 mora se formulisati i
primeniti u praksu. Sve dok ne do5e do implementa.ije3 filo"ofija nita ne
"na&i3 be" ob"ira to postoji u $lavama menadera. 2 ve"i ovo$a se pojavljuje
problem kako formulisati i primeniti filo"ofiju u praksi svake kompanije.
Strate$ija formulisanja i taktika implementa.ije filo"ofije totalno$
kvaliteta se moe i"vriti u &etiri koraka3 i toD >1? formulisanje vi"ije kvaliteta3
>2? aktivno uklju&enje strate$ijsko$ >top? menadmenta3 >3? planiranje i
or$ani"ovanje delova i .eline "a implementa.iju3 >4? kontrola &itavo$ pro.esa.
For"<$#%!n&e '#>#&e ;'!$#tet!. Aormulisanje vi"ije uklju&uje definisanje
ili kon.etra.iju na pitanje odre5enja kvaliteta. 6i"ija se formulie putem
davanja i"jave $eneralno$ menadera3 kojom stavlja do "nanja svim
"aposlenim3 partnerima itd. u kom prav.u usmerava kompanije3 sve aktivnosti i
pro.ese na tom .ilju. 8a primer3 ;ejtek3 proi"vo5a& elektri&ne ener$ije3 &ije je
sedite u Minesoti i koja je dobitnik Boldridove na$rade3 ovako definie svoju
vi"ijuD <;ejtek je kompanija koja svoju konkurentnost "asniva na vrednosti3
ponaa se trino3 obe"be5uje i"vanredan kvalitet i uslu$e3 $radi snane ve"e sa
svojim muterijama i obe"be5uje te)ni&ku savrenost svoji) proi"voda. Dru$e
firme imaju sli&ne i"jave o vi"iji. 2 svojoj i"javi o vi"iji kvaliteta3 ,ank ;iroks
sebe definie kao kvalitetnu kompaniju i u"ima kvalitet kao osnovni poslovni
prin.ip svoje firme.
Por:;! 'r@<n%;o" "en!7"ent< obi&no po&inje tako to menaderi
vie$ ran$a po)a5aju seminare o kvalitetu kako bi nau&ili na&in funk.ionisanja
sistema. ,ank ;iroksu3 na primer3 menadment korpora.ije je proveo $odinu
229
dana pose%uju%i kompanije koje imaju pro$rame totalno$ kvaliteta u SCD3
@vropi i Lapanu. !ni su paljivo prou&avali materijale i preporuke najbolji)
u&itelja po ovom pitanjuD Demin$a3 Turana i +ro"bija. 8akon ste&eni)
sa"nanja3 strate$ijski menadment je odobrio plan uvo5enja menadmenta
totalno$ kvaliteta u or$ani"a.iji.
P$!n#r!n&e # or)!n#>o'!n&e ;o"p!n#&e uklju&uje odre5ivanje .iljeva3
osmiljavanje planova ak.ije "a svaku jedini.u i odlu&ivanje kako %e se sve ove
aktivnosti efikasno koordinirati. 2 Motoroli3 na primer3 .ilj kompanije
uklju&uje i poboljanje kvaliteta sto puta u periodu od &etiri $odine3 posti"anje
est3 odnosno samo oko 33 defekta na milion proi"voda u periodu od pet
$odina kao i kon.etra.iju svi) napora na jedan fundamentalan .iljD potpuno
"adovoljstvo muterije po svim performansama nji)ovo$ proi"voda.
Kontro$! pro*e%! #"p$e"ent!*#&e se sprovodi putem odre5ivanja neko$
od menadera vie$ nivoa da upravlja projektom implementa.ije totalno$
kvaliteta. !n je "aduen da uspostavi neop)odnu infrastrukturu i^ili da "asnuje
projekte u ve"i sa kvalitetom na nivou odeljenja3 ili $rupe. 8a primer3 sistemska
$rupa u ,ank ;iroksu ima potpredsednika "a kvalitet3 a svaki od pet odeljaka
sistemske $rupe ima "adueno$ &oveka "a upravljanje $rupom. Svaki odeljak
ima jo jedan nivo menadmenta3 koji je od$ovoran da obe"bedi da se sve
odvija po planu u ve"i sa kvalitetom. !vi menaderi projekta kvaliteta tako5e
&ine tim koji usmeravaju pro.es kvaliteta "a .eo odeljak.
4elegiranje ovla%<enja
Dele$iranje ovla%enja je davanje punomo%ja "aposlenima kako bi mo$li
da preu"imaju kontrolu i donose od$ovaraju%e odluke "a poboljanje kvaliteta3
ili reavanje problema. Cilj ovo$ postupka je da se "aposleni podstaknu na li&nu
"ainteresovanost "a svoj posao i da se nji)ova ovla%enja iskoriste "a obavljanje
poslova i isporuku kvaliteta3 kako internim3 tako i eksternim muterijama.
8a primer3 u )otelskom lan.u ,i. +arlton3 H >HJire o marketin$
strate$ijama i ovla%enjima usluno$ osoblja moe se videti u ,. 8MkielD
E4ospitalitM mana$ement<3 -renti.e 4all3 8j3 2**. p. 123K1#1? "aposleni
imaju ovla%enja da potroe do 2*** dolara "a reavanje problema kao to je
slanje odela potom $ostu koji se odjavio3 a odelo "aboravio u sobi3 slanje
biljno$ &aja i aspirina $ostu koji samo to je sti$ao3 a ima na"eb3 ili
i"najmljivanje televi"ora i video rekordera3 jer su svi )otelski televi"ori u
upotrebi3 a $ostu je ova oprema potrebna "a sastanak koji odma) po&inje. 2 C7
and 7 2niver"al +ard Servises3 "aposlenima je doputeno da odobre sve
23*
trokove neop)odne da se smanje trokovi i pobolja uslu$a3 kao to je slanje
nove karti.e putem preporu&ene pote3 muteriji koji je i"$ubio karti.u3 a nova
mu je potrebna to pre.
Dele$iranje ovla%enja je pove"ano sa obukom. !vla%eni radni.i su
obu&eni kako da obave svoj posao na kvalitetan na&in i kako da se odnose
prema muterijama da bi oni bili "adovoljni. 2 Motoroli na primer3 "aposleni se
obu&avaju u sti.anju vetine prodaje. Svaki "aposleni u ovoj kompaniji nau&i
kako da upravlja vlastitom kreativno%u i produktivno%u3 kako da osmiljava
raspored proi"vodnje i raspodelu posla3 nabavku materijala3 postavi opremu ili
obavlja njeno rutinsko odravanje3 obe"bedi input i "a proi"vod i "a pro.es3
osmisli radno mesto3 ra"vija i upravlja fondom3 stvara input "a donoenje
odluke o novom "apoljavanju3 daje informa.ije "a sastanke na kojima se
pro.enjuju performanse "aposleni) u istoj stru.i i da obu&ava nove "aposlene.
Sa dele$iranjem ovla%enja po pitanju kvaliteta na "aposlene3 ne dele$ira
se istovremeno i od$ovornost menadmenta. !d$ovornost je uvek li&na i od nje
menadment ne moe biti oslobo5en. Menadment je od$ovoran3 "bo$ &e$a se
name%e potreba da se vodi ra&una kome se ta dele$ira3 da se ljudi u&e
dele$iranju3 itd.
Dele$iranje ovla%enja je tako5e u bliskoj ve"i sa sistemima poboljanja
rada. 8a primer3 u ;ajteku3 plan dele$iranja ovla%enja uklju&uje elemenat
po"nat kao implementirani sistem poboljanja >99S?3 sistem savetovanja u
japanskom stilu koji jako na$laava uklju&ivanje "aposleni) u stvaranje novi)
ideja "a pove%anje produktivnosti.
+lju&ni elemenat sistema je kon.ept stalno$ poboljanja. 7rajno3 ili
stalno poboljanje "na&i nikad se ne "adovoljavati trenutnim stanjem3 stalno
ula$ati napor u poboljanju uslu$e klijentima. 9nova.ija3 koju karakteriu
poboljanja u stvaranju i isporu&ivanju kvalitetni) dobara ili uslu$a3 i$raju
vode%u ulo$u. 6etina kompanija na$laava stalna poboljanja. ;a ra"liku od
dramati&ne koristi3 proistekle od visoko inovativni) pristupa3 stalno poboljanje
du$oro&no donosi ve%u korist "bo$ svoje neprekidne prirode. 2" to3 stalno
poboljanje na$laava ulo$u ljudi3 "aposleni) i muterija3 a ne samo te)nolo$ije
i podsti&e timski rad >"a ra"liku od individuali"ma?. Devedeseti) $odina
severnoameri&ki menaderi su po&eli da se opredeljuju "a stalna poboljanja
kao na&in posti"anja du$oro&no$ uspe)a.
(dre*ivanje referentne take
231
2 bliskoj ve"i sa stalnim poboljanjem je i odre5ivanje referentne ta&ke3
pro.es upore5ivanja trenutne performanse i prakse sa onima "a koje se smatra
da su najbolje. -ostoje dva na&ina na koja se odre5ivanje referentne ta&ke moe
upotrebiti "a menadment kvalitetaD >a? prou&avanjem najbolje$ pro.esa i praksi
koje se interno koriste i >b? prou&avanjem pro.esa odre5ivanja referen.e "a
pro.ese i prakse kako bi se prikupile nove ideje koje se mo$u modifikovati "a
upotrebu.
2 slu&aju 9BM3 firma ,oster je osmislila i proi"vela uspeni CS^4**
minikompjuter. !vaj posao je uspeno okon&an3 jer je $rupa traila referen.u i
u svojoj firmi i van nje. 2 svojoj firmi3 $rupa je sa"nala kako dru$a odeljenja
9BMKa uspeno reavaju problem preven.ija nastanka defekata3 prou&ila
dokumenta.iju pro.esa stvaranja )ardvera i sopstvene kapa.itete. 6an firme3
te)nike poboljanja kvaliteta su nau&ili od Motorole3 o planiranju mo$u%nosti
proi"vodnje resursa od 3M o efikasnom kori%enju predstavnika uslu$e od
4julit -ekarda3 o planu poboljanja sekretarski) uslu$a od 4anivela i od
japanski) firmi metod upravljanja "ali)ama3 odnosno prin.ip L97.
*G Br!#n%tor"#n)
Brainstormin$ je te)nika kreativno$ stvaralatva3 odnosno metode ili
na&ini koje menaderi koriste da bi or$ani"ovali i motivisali pojedin.e ili $rupe
da kreiraju ideje. 9ndividualna motiva.ija "a stvaranje ideja je korisna "bo$ to$a
to se pojedin.i lake osloba5aju predrasuda3 dok je vreme potrebno "a
prila$o5avanje "ada.ima "natno due. 2 $rupnom motivisanju se po pravilu
stvara ve%i kreativni poten.ijal3 to dovodi do kvalitetniji) ideja.
Sutina brainstormin$a je u vebanju du)a3 provetravanju mo"$a3 pa se
&esto na"iva i <modana oluja=. !vu te)niku menadment primenjuje kada
nastoji da podsti&e nastanak ideja ili inten"ivira "aposlene na ra"miljanje kako
da se rei odre5eni) i po pravilu sloeni problem.
Smatra se da je brainstormin$ nastao &etrdeseti) $odina prolo$ veka od
ameri&ko$ biolo$a CleXe !sborna. !n je utvrdio da klasi&ni poslovni sastan.i
ne po$oduju nastanku ideja3 ve% naprotiv da formali"a.ija sastanaka i
"vani&nost u komuni.iranju proi"vode suprotne efekte po pitanju ideja. -raksa
poka"uje da je suvina formali"a.ija prepreka u stvaranju ideja3 "bo$ &e$a je
potrebno stvoriti povoljnu kreativnu atmosferu.
!sborn je nastojao da prona5e onu i onakvu formu poslovni) sastanaka
na kojima je stvarana atmosfera "a podsti.aj i kreiranje ideja. 9ako u svom
232
povoju3 ova te)nika se poka"ala veoma delotvorna u industriji3 to i nije
problem3 jer se radi o jednostavnoj te)ni.i3 koju primenjuju po&etni.i3 odnosno
neiskusni menaderi3 a to je njena velika prednost. ;a kratko vreme po&ela se
primenjivati i u uslunom sektoru3 a pre sve$a u "dravstvu3 dravnoj
administra.iji3 obra"ovnim institu.ijama i dru$im or$ani"a.ijama.
7e)nike stvarala&ko$ miljenja se mo$u $lobalno podeliti na )olisti&ko
sistemske i analiti&ke. 4olisti&ke te)nike se orijentiu na .elokupnost3 a ne
par.ijalnost ili posebnost ideja. 2 )olisti.i mislila. ima kompleksan mo"aik
problema i ideja kojima se isti moe reiti i svako par.ijalno i"dvajanje ideja
moe naruiti jedinstvenost. Svaka promena jedno$ se$menta neke ideje se
odraava i na dru$e delove3 pa i na okruenje3 ali i promene na nivou .eline se
moraju odra"iti na pojedine delove sistema.
Cnaliti&ka te)nika se svodi na probleme koji se mo$u dekomponovati i
par.ijalno posmatrati. !na se ba"ira na anali"i i sinte"i i krajnji re"ultat
proi"ila"i i" mo"$ovanja3 a ne i" intui.ije.
,a"lika i"me5u analiti&ko$ i sinteti&ko$ metoda u reavanju problema je
u tome3 to kod analiti&ki) prvo sastavljamo spisak mo$u%i) reenja koje potom
proveravamo3 dok kod )olisti&ko$ prvo utvr5ujemo kriterijume adekvatnosti3 pa
tek onda dola"imo do reenja.
Brainstormin$ pola"i od nesporne &injeni.e da kritika3 o.enjivanje i
vrednovanje pojedina.a po unapred propisanim kriterijumima $ue stvaralatvo3
odnosno nastanak ideja3 jer pojedin.i nastoje da urade kako je propisano3 a u
slu&aju da se to ne desi3 &esto se primenjuju sank.ije. -ojedin.i se prosto po&nu
plaiti svoji) sopstveni) ideja3 pot.enjuju iste3 a neretko radikalne ideje
smatraju nemo$u%im ili da naila"e na otpor u okruenju. 7ako auto.en"ura
postaje velika prepreka "a nastanak pre sve$a diver$entni) ideja3 odnosno ideja
koje su radikalne i &esto navode na potpuno dru$a&iji na&in rada3 ne$o to je to
do sada bilo.
2 .ilju i"be$avanja auto.en"ure3 !sborn je nastojao da pro.es miljenja
vremenski odvoji u dva koraka3 iako je to teko uraditi. 8a prvom sastanku se
ak.enat daje na produk.iji ideja3 a na dru$om sastanku se iste kritikuju i
podvr$avaju nji)ovom vrednovanju.
!sborn je tako5e utvrdio da najve%i otpor u kreiranju novi) ideja dola"i
od iskusni) ljudi3 i"u"etni) stru&njaka3 koji &esto pro.ese rada s)vataju kao
rutinske aktivnosti. !ni &esto nisu u stanju da uvide jednostavnija i ra.ionalnija
reenja3 jer se ista naj&e%e ne uklapaju u nji)ov iskustveni milje. ;ato iskusne i
velike stru&njake treba pripremati da budu u funk.iji nastanka i ra"vijanja3 a ne
spre&avanja nastanka ideja. 2 tome "na&ajan uti.aj imaju pojedin.i i" dru$i)
233
brani3 koji naj&e%e nisu "aslepljeni ori$inalno%u svoje struke i koji &esto
ra"bijaju tabue po pojedinim pitanjima. 7ako na primer3 u reavanju neko$
medi.insko$ problema treba an$aovati i stru&njake i" te)ni&ke struke3 odnosno
u reavanju te)ni&ki) problema eksperte i" marketin$a3 itd. ,a"nolikost uslove
"a ra"vijanje ideja i kreativnosti uopte.
Aehnologija 1rainstorminga
Cnali"a i praksa poka"uje da postoje ra"li&ite te)nolo$ije modani) oluja.
!va <te)nika se &esto koristi malom $rupom radnika >#K12 u&esnika? da bi
$enerisali veliki broj alternativa ukratko vreme__ 7o je fa"a $enerisanja
alternativa3 pri &emu se ne do"voljava bilo kakva kritika tokom ovo$ pro.esa3
jer se moe prekinuti $enerisanje poten.ijalni) reenja=.
144
Ledna od po"natiji) metoda brainstormin$a3 koja se relativno mno$o
upotrebljava u praksi je po"nata pod na"ivomD <-)ilips bu"" ##=3 &iji je autor
Donald -)ilips i" Mi&i$ena. !va metoda se primenjuje na skupovima i
simpo"ijumima3 na kojima nema vremena da se kreiraju3 a potom o.enjuju3
odnosno vrednuju ideje. -utem t"v. <mini oluja= u&esni.ima se postavljaju
konkretni problemi koji iskrsnu tokom samo$ simpo"ijuma3 seminara ili $a
postave u&esni.i seminara.
8a&in rada je jednostavan. 2&esni.i su podeljeni u male $rupe oko
ljudi. Svaka $rupa ima svo$a vo5u. 2&esni.ima se daje vreme oko desetak
minuta da produkuju ideje "a reavanje neko$ problema. 8akon ovo$a3 dola"i
fa"a o.enjivanja ideja3 pri &emu se svaka ideja kritikuje3 vrednuje od svako$
pojedin.a3 kako bi se iskristali"irala najkvalitetnija ideja. 8akon i"bora
najkvalitetnije ideje3 ide se na plenarnu sedni.u na kojoj se nala"e svi u&esni.i i
pre"entira ideja3 nakon &e$a se otvara rasprava.
-roblem u ovom na&inu kreiranja ideja je to je mo$u%e da postoji veliki
broj ideja3 to "a)teva du$o vreme "a nji)ovo vrednovanje. !vaj problem se
otklanja $rupisanjem isti)3 ili sli&ni) ideja u pojedine $rupe3 a po utvr5enim
kriterijumima. 8akon to$a se o.enjuju $rupe ideja3 pri &emu se bira jedna ili
dve ideje koje su i najkvalitetnije.
+valitet ideja je u upravnoj propor.iji sa brojem predlo$a. ;ato
menadment mora nastojati da produkuje to ve%i broj3 jer po "akonu veliki)
brojeva postoji i ve%a mo$u%nost da se i"aberu najkvalitetnije. -o pravilu3 samo
144
B. Tor5evi%3 )enadment3 9"dava&ki .entar "a industrijski menadment plus3 +rueva.3 2**#3 str. 1'3
234
R od ukupni) ideja "asluuje o.enu i vrednovanje. 2koliko se ovaj broj
pove%a3 dola"i do pove%anja i entropije u vrednovanju.
Dru$a te)nolo$ija se "asniva na fenomenu t"v. najlu5i) ideja3 odnosno
lu.idni)3 neobi&ni) i na prvi po$led $lupi) ideja. 8a kraju seanse3 $rupa bira
nekoliko najpri)vatljiviji) ideja koje se u" manje i"mene mo$u formulisati. D.
Sakan navodi primer privla&enja kupa.a u tr$ovinske objekte. 8eko je
predloio da se ispred prodavni.e stave veliki ekseri3 koji bi "austavili autobuse.
!vaj neprakti&ni predlo$ je doveo do ni"a i"menjeni) ideja. 7ako je posti$nut
do$ovor sa transportnim predu"e%em da se autobusi "austavljaju ispred
prodavni.e3 da se roba i"lae na prvom spratu kako bi je mo$li videti i putni.i
i" autobusa3 da se uvede stani.a ispred autobusa3 itd. = !d na prvi po$led <lude=
ideje3 nastala je prava3 odnosno realna ideja koja je ostvarila "na&ajan efekat.
7re%a te)nolo$ija brainstormin$a je obrnuti brainstormin$. 2 ovoj vrsti
kreiranja ideja se ne ide od pitanja ka ideji3 ve% od ideje ka pitanju. 2mesto da
traimo od$ovor na pitanje kako reiti neki problem3 &lanovi tima ra"miljaju
kako da uspe ideja. -ro.enjuju se situa.ije koje mo$u onemo$u%iti reali"a.iju
ideje3 odnosno pojedin.i3 ili $rupe koje mo$u pruiti estoki otpor uvo5enju
novi) ideja.
2 obrnutom brainstormin$u se radi o utvr5ivanju na&ina "a reali"a.iju
ideja. ;ato ovaj na&in &esto predstavlja nastavak prve seanse3 ili se koristi kao
dopuna.
Solo brainstormin$ je individualna varijanta ra5anja ideja. -ojedina.
pret)odno dobro prou&i problem3 a potom trai mo$u%e varijante "a nje$ovo
reavanje. ,a"miljanje se odvija u oputenoj atmosferi3 "apisivanjem na papiru
i ra"miljanjem o svakoj ideji. !vde ne postoji stra) od ismejavanja ili otpora
$rupe3 pa je &esto veoma produktivna.
14#
!rainstorming na slepo !snovu ove te)nike &ini anali"a pro.esa
stvarala&ko$ miljenja. -ojedina. koji daje ideje se prvo udubljuje u detalje3 a
"atim se udalji od nje$a i posmatra $a na apstraktan3 odnosno uopten na&in.
-oto nije "adovoljan sa reenjima3 mislila. odlae ra"radu ideje "a dru$a
vremena3 nastoje%i da prona5e nova i bolja reenja. !vde u&esni.i ne po"naju
problem3 ve% se isti iskristalie3 tek na kraju seanse. Celinu problema samo "na
vo5a seanse.
Menadment mora "nati da nema nekvalitetni) ideja. 9deje koje se ne
mo$u odma) reali"ovati3 ili koje nisu realne3 odnosno koje pripadaju fanta"iji3
14
-rimer traenje naslova "a knji$u o kreiranju ideja koju je dao Sakan >str. *K1? je ilustrativan. 8a"iv
knji$e bi mo$ao bitiD <+ako do idejeU !d problema do ideje. !d problema do reenja. Aeniks stvaralatva.
,a5anje ideja i" 8ita u 8eto. 8a kraju knji$a je dobila naslovD <-utevi do novi) ideja=
23
ne treba odba.ivati3 ve% sa&ekati vreme u kome %e i one mode biti aktuelne.
Mno$e uspene or$ani"a.ije imaju ideje u svojim stolovima koja &ekaju bolje
dane.
!b"irom da je brainstormin$ $rupna te)nika stvaranja ideja3 "a uspenost
ove te)nike je bitna veli&ina $rupe. 6eli&ina $rupe %e "avisiti od brojni)
faktora3 kao to su stru&nost3 psi)oloke karakteristike pojedina.a. Be" ob"ira
na navedeno3 $rupa ne bi trebala da bude manja od pet3 ali ne i vie od petnaest
&lanova. Male $rupe ne stvaraju dovoljno kreativno$ i stvarala&ko$ poten.ijala3
dok suvie velike $rupe su kontraproduktivne.
2koliko se menadment odlu&i "a manje $rupe od pet3 emitova%e se i
manje ideja3 a ukoliko se pove%a broj i"nad petnaestak &lanova3 onda se
pove%ava entropija funk.ionisanja $rupe i tada po pravilu se smanjuju kreativne
mo$u%nosti "a emitovanje ideja. 2 velikoj $rupi pojedin.i se &esto boje da
komentariu ili iskau svoje ideje.
@fikasnost $rupe po pitanju kreiranja ideja raste ukoliko je ista
ra"novrsna. Lednoobra"nost je veliki problem "a kreativnost. ;bo$ to$a u
brainstormin$ timove treba uvoditi ljudstvo ra"li&iti) starosni)3 stru&ni)3 polni)3
)ijerar)ijski) i dru$i) nivoa3 2 $rupe ne bi trebalo imenovati rukovodio.e3
odnosno menadere. 8e$ovanje $rupno$3 odnosno timsko$ du)a je osnovna
pretpostavka "a uspenost stvaranja ideja.
6o5a $rupe je naj"na&ajnija li&nost u timu "a kreiranje ideja. ;bo$ to$a
je neop)odno i"abrati pojedin.a koji ima smisla "a demokratski stil upravljanja
timom3 koji ima ose%aj "a timski rad3 koji "na da motivie i koji ima sposobnost
komuni.iranja.
2 brainstormin$u je bitno i mesto u kome radi tim. 8ajbolji re"ultati se
posti%u ukoliko tim radi u prijatnom ambijentu i te)ni&ki ure5enom prostoru. ;a
tu namenu su najpo$odniji t"v. <bi"nis .entri=3 koji se nala"e i"van kompanija3
u ivopisnim predelima >na moru3 je"erima3 planinama3 itd?3 i sa
od$ovaraju%om opremom "a pre"enta.iju mo$u%nosti kompanija. 2&esni.i
treba da sede "a okru$lim stolom3 &ime su u startu stavlja do "nanja da su svi
u&esni.i ravnopravni3 a da je vo5a prvi me5u jednakima. !vakav na&in
omo$u%ava i bolju komunika.iju.
7imovi "a kreiranja ideja moraju formulisati prin.ipe koji) se svaki
pojedina. treba drati3 kao to suD
-roi"vodimo ideje3 jer su one najvrednije.
7ra$ajmo "a neobi&nim i radikalnim idejama.
23#
i najlu5e ideje su dobrodole.
-o$rena je samo nei"$ovorena ideja.
-ove"ujmo svoje ideje sa idejama dru$i) ljudi.
;abranjeno je kritikovati ideje3 ma kakve one bile i od ko$a dola"ile.
8ismo ovde da bi kritikovali i komentarisali tu5e ideje.
8ema autorstva ideja.
9staknimo to vie ideja3 broj je naj"na&ajniji.
;a stvaranje ideja je bitno i vreme odravanja seansi3 duina trajanja
isti)3 itd. Seanse treba odravati kada je bioritam pojedina.a najve%i i kada
&ovek moe dati i najvrednije i najbrojnije ideje. 7o je svakako vreme oko 2
sata nakon otpo&injanja radno$ vremena u kompanijama. 6reme trajanja seansi
ne bi trebalo da bude due od pedeset minuta3 jer nakon to$a opada kon.etra.ija
pojedina.a u $rupi. 8akon ovo$ vremena treba napraviti pau"u3 ili pri&u o
idejama "a reavanje problema nastaviti "a vreme ru&ka.
9" navedeno$ se moe konstatovati da su te)nike stvaranja ideja
ra"novrsne i da umenost menadmenta da stvara povoljnu inova.ionu
atmosferu i vo5enje ljudi predstavlja osnovu svi) te)nika. 9pak3 najve%i "na&aj
ima brainstormin$3 &ije mo$u%nosti ni i"daleka nisu iskori%ene u savremenom
menadmentu.
G Re#n7en&er#n) I Reor)!n#>o'!n&e
Dosadanja sa"nanja poka"uju da u drutvenom poretku ne postoji
savrena or$ani"a.ija. 8esavrenost or$ani"a.ioni) sistema upu%uje na
"aklju&ak da uvek postoje uslovi i mo$u%nosti "a bolje i savrenije
or$ani"ovanje. 7o "na&i da se u postoje%im strukturama moe i"vriti dru$a&ije
pa &esto i suprotno raspore5ivanje i pove"ivanje.
14#
-reraspore5ivanje i dru$a&ije me5usobno pove"ivanje elemenata u
postoje%im .elinama3 obi&no se u teoriji i praksi or$ani"a.ije na"iva
reor$ani"ovanje. 7o je dakle3 onaj pro.es u kome se od elemenata postoje%e
strukture .eline3 svesno konstituie nova struktura u kojoj se uspostavljaju novi
14#
!&i$ledan primer je prvobitno struktuiranje poslovni) sistema kao visoko .entrali"ovane i
)ijerar)ijski stratumirane or$ani"a.ije3 da bi se u modernoj or$ani"a.iji i menadmentu pri)vatila
de.entrali"a.ija kao kvalitetniji na&in or$ani"ovanja poslovni) sistema.
23'
odnosi i"me5u pojedini) elemenata. 7ako se dola"i do "aklju&ka da
di"ajniranje3 ili strukturiranje nema svoju kona&nu dimen"iju. S)odno
navedenom3 uvek postoji mo$u%nost "a kvalitetnije or$ani"ovanje3 a time i "a
ostvarivanje kvalitetniji) re"ultata u or$ani"a.iji.
,eor$ani"ovanje3 kao i or$ani"ovanje je permanentan "adatak
menadment profesije. ,eor$ani"ovanjem se pored postoje%i)3 obi&no
upotpunjuje uvo5enjem jo i neki) novi) resursa i elemenata3 dok se i"
strukture &esto isklju&uju pojedini elementi koji u novoj or$ani"a.ionoj postav.i
nisu neop)odni3 ili predstavljaju viak. 7ako se putem reor$ani"ovanja
usavrava funk.ionisanje poslovni) sistema3 uvo5enje novi)3 ali i
eliminisanjem neki) od elemenata or$ani"a.ije3 ili nji)ovo unutranje
pove"ivanje na nov na&in. 8ije od "na&aja da li se i u kom stepenu obavlja
reor$ani"a.ija3 bitno je da ona menja ko"meti&ki3 ili radikalno i sutinski
postoje%e stnje or$ani"a.iono$ sistema.
Me5utim3 u savremenoj literaturi o menadmentu3 "a aktivnost i sadraj
reor$ani"ovanja se primenjuje termin reinenjerin$3 pri &emu se isti definie
kaoD SAundamentalno redefiniranje i radikalno preoblikovanje poslovni)
pro.esa kako bi se posti$lo dramati&no poboljanje u kriti&nim merilima
poslovne uspenosti3 kao to su trokovi3 kvalitet3 uslu$a i br"ina9.
14-
Mno$i su $a pro$lasili "a novu filo"ofiju i te)niku poslovanja3 iako je
ova te)nika postojala i u klasi&noj or$ani"a.iji. 2 njoj nema ni&e$a novo$3 to
nije bilo po"nato jo u dalekoj prolosti3 a posebno nita novo u odnosu na
klasi&nu or$ani"a.iju koja je &esto ila u radikalne promene u svom
evolutivnom putu3 kao to je prela"ak sa klasi&ni) kola or$ani"a.ije na kolu
me5uljudski) odnosa @. Maje3 koja je najradikalnija promena koja se desila u
evolutivnom ra"voju or$ani"a.ije.
9"raavaju%i re"erve na novi kon.ept3 ili novu te)nolo$iju u
menadmentu3 u daljem tekstu %e se koristiti reor$ani"a.ija K reinenjerin$3 ne
"bo$ svoje opravdanosti3 ve% "bo$ to$a to je taj termin pri)va%en u doma%oj i
svetskoj literaturi menadmenta.
2 savremenom menadment kon.eptu i praksi3 reor$ani"a.ija3 odnosno
reinenjerin$ se najinten"ivnije sprovodi u uslunom sektoru. 7o se moe
ra"umeti i "bo$ to$a to su primarni elementi or$ani"a.ioni) usluni) sistema 0
ljudi koji se tokom vremena menjaju i poprimaju neke nove osobine3 koje
i"iskuju da se nji)ov poloaj u strukturi or$ani"a.iono$ sistema promeni.
14'
C. Cs.aari.3 i dru$i)3 Reengineering and rganizational 9hange; 4essons from a 9omparative Anal=sis
of 9ompan= ':periences3 @uropean Mana$ement Lournal3 of 13. o1. 199. p 1K3*
231
,einenjerin$ postoji i u proi"vodnom sektoru3 ali u njemu dominira robotika i
kompjuteri"a.ija3 koja po pravilu ima manju mo$u%nost deforma.ije.
2 teoriji reor$ani"a.ije or$ani"a.ije3 odnosno reinenjerin$a se
ispostavlja da je on prirodan pro.es i nunost3 koja proi"ila"i i" dva osnovna i
prirodna "akona3 i toD
"bo$ stalne potrebe da se ljudi usavravaju u obavljanju svoji) funk.ionalni)
"adataka3 &ime pojedin.i sti&u uslove da obavljaju sloenije te)noloke
funk.ije u odnosu na one koje su im pret)odno dodeljene.
"bo$ stalno$ opadanja radni) sposobnosti ljudi usled starenja ili $ubljenja
neki) radni) sposobnosti kao posledi.a bolesti ili povreda.
9spostavlja se da svi obli.i i modalitet reor$ani"ovanja or$ani"a.ija
prvenstveno su uslovljeni promenama kod ljudi koji se nala"e u nji)ovoj
strukturi. Sto$a nije slu&ajno3 da mno$e or$ani"a.ije pro.es reor$ani"a.ije3
odnosno reinenjerin$a "apo&inju od ljudi3 nji)ovo$ obra"ovanja3 menjanja
nji)ovo$ or$ani"a.iono$ ponaanja i kulture3 kreiranja novi) pro$ramski)
postavki. !snovna pretpostavka uspene reor$ani"a.ije or$ani"a.ioni) sistema
je pripremiti ljude3 uklju&iti i) u pripremanje i provo5enje promena3 adekvatno
motivisati i stimulisati3 itd.
7ako se dola"i do "aklju&ka da or$ani"ovanje3 de"or$ani"ovanje i
reor$ani"ovanje predstavljaju svojevrsnu pove"anost i uslovljenost. S)odno
navedenom osnovni uslov da bi se i"vrio reinenjerin$3 je da se pret)odno
i"vri de"or$ani"a.ija postoje%e3 ali i dru$i) or$ani"a.ija3 pa i prirodno$
poretka. !va nesporna &injeni.a je pribliila odre5enje reinenjerin$a onom to
je L. Jumpeter na"vao Skreativnom destruk.ijomS3 odnosno naputanje stari)
na&ina da se oslobode resursi "a nove i vie upotrebe.
14.
-ored terminoloki) problema3 spora da li je to neto novo3 ili Sstaro vino
u novom pakovanjuS3 u teoriji3 a posebno u praksi menadmenta3 reinenjerin$
kao te)nika3 nije dobio iru ra"radu. 7o dovodi do brojni) problema kako na
me"o3 tako i na nivou makro privrede i drutva.
,einenjerin$ kao radikalno i fundamentalno menjanje postoje%e
or$ani"a.ione strukture je nedefinisan pro.es. 7eorija menadmenta je
preplavljena jakim i"ra"ima3 koji nita ne $ovore. 8ije jasno ta je radikalno i
dramati&no3 i"nad koje $rani.e je neto radikalno i dramati&no a ispod koje to
nije. 7e kriterijume je teko postaviti3 a sami po sebi nita sutinski ne reavaju.
141
:. M. Spen.er3 Reengineering 3uman Resources3 8eN Oork3 PileM3 1993 p. 33
239
,adikalne promene su &esto veoma opasne. !ve promene ne i"vodi ni
priroda3 koja je osnovni parametar u vrednovanju brojni) pojava u
or$ani"a.ionim sistemima3 a kada to &ini3 nastaju katakli"me. Cko je to slu&aj u
prirodnom poretku3 kao najsavrenijem delu kosmi&ko$ poretka3 mala je
verovatno%a da je &ovek u stanju da vri radikalne i dramati&ne promene.
+ada bi to teoretski i bilo mo$u%e3 veliko je pitanje da li se tim
promenama moe proi"vesti novi i ve%i kvalitet3 odnosno ve%a uspenost. 7o
&ak moe biti i kontraproduktivno3 jer se manje vie sve u or$ani"a.iji moe
relativno br"o i be" ve%i) problema promeni3 ali ne i &oveka3 odnosno nje$ove
navike3 ponaanje3 itd. 7o potvr5uje i tvora. ameri&ke industrije &elika /arls
Jvob konstata.ijomD S+ada bi sve moje fabrike i"$orele3 to ne bi bio toliki
$ubitak3 kao kada bi nestala kultura moji) radnika. jer3 ja "$rade i fabrike mo$u
napraviti "a nekoliko $odina3 ali "a obnavljanje kulture bi mi trebalo nekoliko
desetina $odinaS.
8avedeno poka"uje da je reinenjerin$ problemati&an sa stanovita
termina3 ve% je problem i nje$ove postavke3 a i nau&ne verifikovanosti. 2mesto
radikalni) i dramati&ni) promena3 koje su neodre5ene3 maestralni menadment
mora stvarati fleksibilne i adaptivne or$ani"a.ije. 7e promene su neminovne3 i
re"ultat su uti.aja trita3 informati&ke te)nolo$ije i moderno$ menadmenta.
Dananji bi"nis se mora permanentno menjati3 i prila$o5avati i toD od duboki)
ka plitkim strukturama3 od autoritarni) ka demokratskim metodama upravljanja3
od stalni) i stabilni) ka povremenim i virtuelnim or$ani"a.ijama.
,e&ju3 sve i svi se moraju menjati3 jer kako kae 7om -etersD <:uda
vremena "a)tevaju ludu or$ani"a.iju=3 koja %e se prila$o5avati turbulentnim
uslovima poslovanja. ,eor$ani"a.ijama se or$ani"a.ija mora prila$o5avati
stalnim promenama koje dola"e i" okruenja. 8jenom primenom nastaju
virtuelne i informativne korpora.ije3 a to su or$ani"a.ije koje permanentno u&e
i koje se menjaju.
6fekti reorganizacije , reinenjeringa
,eor$ani"a.ija3 odnosno reinenjerin$ su neop)odne te)nike kojima se
funk.ionisanje or$ani"a.ije prila$o5ava trinim "a)tevima. !vom te)nikom se
mo$u poboljati efekti bilo ko$ or$ani"a.iono$ sistema3 a to je uslovljeno
sposobno%u menadmenta. !vaj "aklju&ak je prirodan3 jer su pravila i prin.ipi
reor$ani"a.ije3 tj. reinenjerin$a kao te)nike menadmenta univer"alni3 a tamo
$de i postoji spe.ifi&nosti ne dovode u pitanje pret)odnu konstata.iju. Svako
24*
nerealno isti.anje spe.ifi&nosti poslovno$ sistema po pitanju uvo5enja
reinenjerin$a je prvi "nak slabosti i nespremnosti da se ovom sloenom i
od$ovornom poslu pri5e sa svom o"biljno%u.
149
-ostoji veliki broj uspeni) primera reor$ani"a.ije3 odnosno
reinenjerin$a u korpora.ijama ra"vijeni) "emalja3 a pre sve$a ameri&kim3 koje
su po ovom pitanju i najdalje otile. !va te)nika je postala sastavni deo
strate$ija uspeni) kompanija3 ili oni) koje nameravaju da ostanu i postanu
uspene.
Menadment mora imati u vidu da reor$ani"a.ija3 odnosno reinenjerin$
kota. Cli3 koliko kota avion koji se vo"i be" remontovanja3 a i to je neka vrsta
reor$ani"a.ije. Daleko vie. 2koliko se kompanija ne bavi promenama3
odnosno ukoliko ne ra"milja3 ili ne uvodi reinenjerin$3 kao te)niku
redi"ajniranja or$ani"a.ije i menadmenta3 osu5ena je na propadanje.
@fekti reor$ani"a.ije3 odnosno reinenjerin$a u svakoj kompaniji se
mo$u sumirati kro"D ra"li&ite parametre. -re.i"nija anali"a se ipak odnosi na
sutinske efekte3 i toD
ve%u uspenost3
pove%anu fleksibilnost3
poboljanu konkurentnost3
restrik.iju trokova3
pove%anu produktivnost3
pove%an fokus na potroa&e.
Svaki od navedeni) efekata i"raava par.ijalnu korist koju donosi
reinenjerin$. Me5utim nji)ovo posmatranje na nivou .eline3 poka"uje i
dodatne siner$etske efekte3 posebno ukoliko se u projektovanju efekata
reinenjerin$a misli o ukupnim3 a ne par.ijalnim efektima.
+e.a uspenost. Svaka kompanija mora da vodi ra&una o tome ta radi i
kako to radi. 8ije dovoljno raditi sve stvari dobro3 ve% se moraju raditi prave
stvari na pravi na&in3 to je problem efikasnosti i efektivnosti. 2koliko
korpora.ija nije efikasna3 "na&i da menadment nije dovoljno u&inio i da mora
pove%ati svoje an$aovanje. 8ije bitno ta o tome misli menadment3 ve% je
bitno eksterno vrednovanje or$ani"a.ije.
149
D. ,isti%3 snove menadmenta3 AM3 8ovi Sad3 2**4. str. 13*
241
;apostavljanje uspenosti3 odnosno efikasnosti i efektivnosti dovodi do
promene di"ajna poslovni) sistema koji je sam sebi .ilj. !vakav prila"
proi"vodi samo trokove3 "avarava menadment i "aposlene da se neto radi u
sistemu3 a sutinski se nita kvalitetno ne deava.
Pove.ana fleksi%ilnost. !vaj efekat je od sutinsko$ "na&aja "a svaku
kompaniju3 a posebno "a velike poslovne sisteme3 koji su naj&e%e $loma"ni i
nadasve inertni na promene. +ao takvi ne mo$u3 ili malo to$a mo$u da urade
neto br"o3 efikasno i efektivno.
,eor$ani"a.ijom or$ani"a.ije se uspostavljaju novi odnosi sa starim
resursima ili uvode novi3 &ime se smanjuje inertnost3 a pove%ava br"ina u
brojnim sferama menadment pro.esa3 ali i ire. 7o umno$ome menja i
prirodne "akone i s)vatanja koja su du$o bili stubovi evolu.ije. 2
or$ani"a.ijama pre reinenjerin$a G6e%i su $utali manjeF3 2 or$ani"a.ijama
koje su redi"ajnirane po prin.ipima reinenjerin$a GBr"i $utaju sporijeF.
9"me5u jedno$ i dru$o$ stanja postoje bitne kvalitativne ra"like3 jer u <bi"nisu
se nita tako ne .eni kao br"o obavljen posao=3 konstatovao je Losep) @dison3
jo pre &etiri i po veka.
Konkurentska prednost. ,edi"ajnirani poslovni sistemi po pravilu
ostvaruju ve%u konkurentsku prednost. 7o je bitan efekat i u monopolskim
kompanijama3 koje se "a)valjuju%i antimonopolskom "akonodavstvu i same
morati da se bore "a mesto pod sun.em.
-ored antimonopolsko$ "akonodavstva3 u svetu se nasuprot monopolskim
kompanijama omo$u%ava stvaranje subjekata mno$ofilijalno$ tipa koji
pove%avaju konkurentnost u sferi proi"vodnje ili prometa. 2 tom smislu &esto i
drava daje odre5ene povoljnosti predu"etni&kom sektoru da ulae u pojedine
oblasti koje su podlone monopolu. 9nteres svake drave i drutva u uvo5enju
konkuren.ije je viestruk3 to je svojevremeno i potvrdio La.ob +indleber$er
svojom konstata.ijomD <8e <ubijajte= konkuren.iju3 jer tako sebe spaavate. 9
slaba konkuren.ija je dobra3 a jaka je bla$oslov. 8a konkuren.iji3 "a)valjujem
bo$u=.
Redukcija trokova. -oboljanje konkurentnosti je mo$u%e putem
smanjenja3 odnosno reduk.ije svi) vrsta i trokova. -otroa&3 odnosno kupa.
posmatra ukupnu prodajnu .enu ovi) proi"voda. 8je$a ne interesuje koji
subjekat u kanalima distribu.ije radi dobro3 a koji loe. 8je$a interesuje samo
ukupna .ena3 to "na&i da je ekonomski patrioti"am nepri)vatljiv. +upa. kupuje
proi"vod3 ako on "a nje$a vredi vie ne$o to $a je platio3 be" ob"ira odakle
poti&e3 i" koje "emlje3 da li kupa. ima dobro miljenje o nekoj "emlji3 ili
242
proi"vo5a&u3 ili se radi o suprotnom. 8iko ne moe da napravi profit u
proi"vodnji ili prometu3 ako kupa. ne kupi neki proi"vod.
;adatak je menadmenta koji redi"ajnira kompaniju da prui najbolji
mo$u%i proi"vod3 odnosno uslu$u3 ali u" najniu mo$u%u .enu i dru$e
povoljnosti3 a to je mo$u%e samo kro" snienje trokova. ,einenjerin$
omo$u%ava visok kvalitet u" nisku .enu3 to je novina3 jer se u klasi&noj
or$ani"a.iji i menadmentu smatralo da visok kvalitet podra"umeva visoku
.enu.
Pove.anje produktivnosti. !vaj efekat je u ve"i sa prvim. ,einenjerin$
nastoji da kro" novo redi"ajniranje or$ani"a.ije uspostavi nove odnose u
or$ani"a.iji i menadmentu3 odnosno one koji bi pove%ali produktivnost i
omo$u%i ra.ionalniji rad i poslovanje.
9straivanja3 a i praksa poka"uju da kompanije pre redi"ajniranja naj&e%e
rade mno$o3 a loe. Sokrat je insistirao na suprotnoj sinta$miD <Bolje radi
manje3 a dobro=. 8ajve%i broj kompanija nakon reinenjerin$a imaju po pravilu
ve%u produktivnost rada. !dnos i"me5u proi"vodni) i neproi"vodni) radnika je
povoljniji3 i"me5u ostalo$ i "bo$ ukidanja )ijerar)ijski) nivoa3 stvaranje plitke
or$ani"a.ije3 ukidanje funk.ionalni) rukovodila.a3 itd. Mno$i rukovodio.i su
pre usporavali3 ili spre&avali inventivnost3 ne$o to su doprinosili efikasnijem
radu. Brojni rukovode%i nivoi u novoj or$ani"a.iji se ukidaju3 a $lavnu ulo$u
preu"imaju multifunk.ionalni timovi3 koji sa$ledavaju probleme3 i na li.u mesta
donose odluku kako neki problem treba reiti. 7ime se kompetentnost
pribliava mestu $de nastaju problemi i kompetentni timovi mo$u u"
siner$etsko delovanje ostvariti daleko vii nivo efikasnosti3 ne$o u
pojedina&nom i odvojenom radu.
(adovoljstvo potroaa. !vaj efekat se ostvaruje primenom marketin$
kon.epta u upravljanju. 7o je bitna promena3 jer veliki broj poslovni) sistema
ne s)vata svoju misiju. !ni pola"e od sebe3 a ne od kupa.a ili potroa&a. ,ade%i
svoj posao3 "aposleni u najve%em broju kompanija se &esto ponaa kao da &ine
uslu$e potroa&u. ;apostavlja se nesporna &injeni.a d kup.i &ine uslu$u
prodav.u3 jer kod nje ostavljaju nova.. :judi na pumpnim stani.ama3 smatraju
da oni to&e i prodaju $orivo. Iele"ni.a smatra da se oni bave prevo"om putnika3
robe i tereta. 4otelijeri i u$ostitelji s)vataju da se oni bave obe"be5enjem
smetaja i pripremanjem )rane "a $oste. :ekari smatraju da le&e ljude i da im
pa.ijenti trebaju biti "a)valni.
Cpsurdnost navedeni) s)vatanja nije teko dovesti u pitanje. Marketin$
kon.ept pola"i od to$a da je "adovoljstvo kup.a primarno3 jer ono u povratnoj
spre"i stvara i "adovoljno$ proi"vo5a&a proi"voda ili pruao.a uslu$a. Sto$a
243
posluio.i na pumpnim stani.ama3 ele"ni.a3 )oteli i restorani3 maloprodajni
objekti3 bolni&ki i dru$i objekti itd. su pre sve$a u funk.iji "adovoljenja
potreba3 elja kupa.a i reavanje nji)ovi) problema. 7o je eksterno
vrednovanje3 be" ko$a nema opstanka or$ani"a.ije.
Menadment putem reinenjerin$a mora da projektuje poslovni sistem
koja %e biti u funk.iji potroa&a. Cko se redi"ajnira u se$mentima koji nisu bitni
"a potroa&a3 u"aludno se $ubi vreme i ener$iju. Cko pokuamo da budemo
svima sve3 najverovatnije da %emo biti niko i nita "a sve. Cko budemo eleli da
budemo svuda podjednako jaki3 bi%emo svuda podjednako slabi3 odnosno na
nivou prose&nosti. ,einenjerin$ mora da ra"vija one delove koje %e potroa&i
primetiti3 .eniti i od to$a imati koristi.
9" navedeno$ se moe "aklju&iti da je reinenjerin$ primenjen u
ra"vijenom svetu i pod nje$ovim uti.ajem je stvorena3 ili se stvara t"v.
<virtuelna korpora.ija=. Menadment nastoji da stalno prila$o5ava
funk.ionisanje or$ani"a.ije sa promenama koje se deavaju u okruenju.
Me5utim3 ove promene moraju biti radikalne i fundamentalne3 da bi se
menadment odlu&io na uvo5enje reinenjerin$a. 2 "emljama u tran"i.iji3
reinenjerin$ nije doiveo ve%u primenu3 a posebno u primarnom i
sekundarnom sektoru koji jo uvek funk.ionie na prin.ipima klasi&ne
or$ani"a.ije i menadmenta.
+ompanije koje funk.ioniu na prin.ipima reor$ani"a.ije3 odnosno
reinenjerin$a su u stanju da budu u stanju <ve&ite mladosti=. 7o je mo$u%e3 jer
one ive sa permanentnim promenama3 menjaju se u skladu sa promenama u
okruenju3 odnosno tritu. 2spene kompanije3 poput Aorda3 Aiata3 !liveti3
Simensa3 6al Marta3 Marks and Spen.era i dru$e3 funk.ioniu po nekoliko
stotina3 ili desetina $odina3 "a)valjuju%i permanentnom menjanju. !ne nose
stare na"ive3 ali su to potpuno dru$a&ije or$ani"a.ije3 u odnosu na prvobitne.
,eor$ani"a.ija3 tj. ,einenjerin$ %e u budu%nosti posebno dobijati na
"na&aju3 jer %e i inten"itet promena biti ve%i. -ri tom treba imati u vidu i"reku
po"nato$ bi"nismena Lesse Pernera3 koju je dao jo pre devedeset $odinaD
<,etke su kompanije koje mo$u da pretpostave da %e sa istim proi"vodima3
istim na&inom poslovanja i istom filo"ofijom da budu prisutne na istom tritu i
u naredni) deset $odina=. Be" reinenjerin$a i permanentni) promena3 to %e
si$urno biti nemo$u%e.
eG Ben*@"!r;#n)
244
Savremeni menadment kon.ept je upotpunjen jednom novom te)nikom
unapre5enja poslovanja3 a to je ben.)markin$ >en$l. ben.)markin$?. 8eki to
&ine i" stvarni) potreba nastoje%i da ostvare natprose&ne re"ultate3 ili da budu
lideri u svojim branama3 a dru$i i" pomodarstva3 nastoje%i da budu u modnom
trendu. a neke i" stvarne potrebe. 2 sutini3 ben.)markin$ uklju&uje sistemski i
kontinuirani pro.es merenja i upore5ivanja poslovni) pro.esa jedne
or$ani"a.ije u odnosu na poslovne pro.ese lidera bilo $de u svetu. Cilj ovo$
pro.esa je dobijanje informa.ija koje %e pomo%i or$ani"a.iji da predu"mu
ak.ije "a poboljanje svoji) performansi. !snovni instrument u ben.)markin$u
je upore5ivanje i istraivanje pa dobija karakteristike statisti&ke te)nika "a
utvr5ivanje odre5eni) stanja3 pojava i pro.esa.
,e& ben.)markin$ je po&ela inten"ivno da se koristi u menadment i
dru$oj literaturi u poslednjoj de.eniji dvadeseto$ veka. !va te)nika nastoji da
ukae i dokaeD ko je najbolji i "ato su oni najbolji=. -rimenjuje se u
proi"vodnom i uslunom sektoru. /esto se s)vata kao produetak postoje%i)
pro$rama poboljanja funk.ionisanja or$ani"a.ija i kao jedan od na&ina "a
stvaranje novi)3 bitniji) i efikasniji) performansi poslovanja=.
2 doma%oj teoriji i praksi menadmenta3 ben.)markin$ nije dovoljno
prou&en i pri)va%en u praksi restruktuiranja i tran"i.ije poslovni) sistema. 8a
privrednoj s.eni u "emljama tran"i.ije jo uvek nije nastupila kreativna
destruk.ija3 odnosno prekidanje sa du$o$odinjom poslovnom praksom i
tradi.ijom i pri)vatanje reenja najbolji)3 "bo$ &e$a nisu mo$li biti ostvareni ni
"na&ajniji re"ultati.
Blice! 1enchmarkinga i razvoj
<+li.e= ben.)markin$a su se pojavile u dalekoj prolosti3 odnosno kada
su se rodovi i plemena po&eli me5usobno upore5ivali i i" to$a i"vla&ili
odre5ene "aklju&ke3 o nji)ovoj uspenosti ili neuspenosti. Manje uspeni
rodovi i plemena u svojim &injenjima3 ili ne&injenjima su se u$ledali na
uspenija i nastojali da se ponaaju i rade3 kako su radila dru$a3 po pravilu
uspenija plemena. ;a)valjuju%i posmatranju dru$i) $rupa i pojedina.a3 &ovek
je napredovao i "a)valjuju%i tome %e i u budu%nosti napredovati.
8eto ra"vijeniji ben.)markin$ se pojavio kod stari) @$ip%ana. -rilikom
$radnje +eopsove piramide3 traila su se najbolja reenja po pojedinim
pitanjima. 2 podi"anju e$ipatski) piramida svako pret)odno iskustvo je dobro
24
dolo u i"$radnji naredni) piramida. Sli&na je praksa primenjena i u i"$radnji
6avilonsko$ $rada3 +inesko$ "ida3 itd.
Ben.)markin$ je &esto "a)tevan i u vetini ratovanja. +ineski teoreti&ar
ratovanja Sun Cu u svom delu <2me%e ratovanja= je svojevremeno
konstatovaoD <+ad po"naje sebe i svoje neprijatelje3 ne mora brinuti "a is)od
sukoba=. 7o upo"orava na potrebu menadmenta da stalno prati konkuren.iju3 i
to one koji su uspeni3 ili lideri u odre5enoj oblasti.
-edeseti) $odina dvadeseto$ veka3 Lapan je prakti&no opera.ionali"ovao
ben.)markin$3 iako se o tom terminu malo "nalo i o njemu malo pisalo. Lapan
je slao emisare irom sveta3 a pre sve$a u SCD3 da prona5u najbolju praksu u
pojedinim oblastima3 koja bi se mo$la primeniti i u japanskoj privredi. 8akon
donoenja dobri) stvari i reenja3 sledila su prou&avanja i anali"e3 a "atim i
opera.ionali"a.ija po prin.ipu <kreativne imita.ije3 odnosno pretvaranje
najbolji) reenja u nove )ibride. ;a)valjuju%i tome3 Lapan.i su majstori
rafina.ije3 modifika.ije3 pro.esne varija.ije3 transforma.ije i evolu.ije. !d
192. $odine3 Lapan je doiveo ekonomski rast3 ko$a nije "abeleila ni jedna
"emlja na svetu u svojoj ekonomskoj istoriji. 7a ekonomska transforma.ija je u
dobroj meri prisutna i danas3 pod$revaju%i kon.ept neprestano$ poboljanja kao
na.ionalni ideal.
Ben.)mark se prvi put pojavio u teoriji i praksi menadmenta rani)
devedeseti) $odina3 pojavom i prve studije i" ove oblasti3 pod na"ivom
<-otra$a "a industrijski najboljim praksama=. -rema poda.ima3 do devedeseti)
$odina je evidentirano oko dvadeset &lanaka3 to $ovori o veoma oskudnim
radovima i" ove oblasti3 ali i o relativno mladoj te)ni.i menadmenta. 2pravo
i" ti) ra"lo$a je prili&no rano prosu5ivati efikasnost ove te)nike. Budu%nost %e
poka"ati da li ben.)markin$ predstavlja samo jo jedan prola"an )ir prakse
menadmenta3 ili te)niku koja %e i"drati vreme provere.
7okom osamdeseti) i devedeseti) $odina dvadeseto$ veka3 desile su se
velike promene na svetskom tritu koje su bitne "a ben.)markin$. Dvesta
kompanija koje su se sredinom osamdeseti) nale na listi petsto najve%i)3
po&etkom devedeseti) nisu postojale. 8a svetskoj ekonomskoj s.eni3 Lapan.i su
pristi$li Cmerikan.e3 pa me5u )iljadu najve%i) i jedni i dru$i imaju oko trista
kompanija. +ompanije koje su tokom e"deseti) i sedamdeseti) bile nepo"nate3
preu"ele su lidersku po"i.iju. Mno$e su i" Lapana. 8ji)ov uspe) dobrim delom
je "asnovan na inova.ijama u menadmentu. +lju& $lobalno$ uspe)a
devedeseti)3 lei u sposobnostima menadmenta da se neprekidno menja3 ali i
pri)vata praksu lidera.
24#
!d nekoliko defini.ija ben.)markin$a treba i"dvojiti odre5enje koje je
dao ota. ben.)markin$a CampD <Ben.)markin$ je permanentan pro.es merenja
proi"vodnje3 uslu$a i prakse kompanije prema najuspenijim3 ili kompanijama
koje se smatraju "a industrijske lidere=. -o 6otsonu to je <stalna potra$a "a
primenom "natno bolji) praksi koje vode do superiorniji) re"ultata. 2 osnovi
svi) defini.ija i odre5enja je prisutno da je <ben.)markin$ pro.es upore5ivanja
poslovni) praksi i nivoa i"vrenja me5u kompanijama da bi se dobio novi uvid i
da bi se identifikovale $reke koje onemo$u%avaju3 ili usporavaju pro$res i rast
kompanija.
EBen.)markin$ je pro.es unapre5enja bilo ko$ aspekta poslovanja3
determinisanjem na&ina na koji ostala predu"e%a3 a ne samo konkurenti
obavljaju spe.ifi&ne .iljeve i funk.ije3 a potom to primenjuju kreativnom
inte$ra.ijom Edobri) ideja< u sopstvenom poslovanju<.
1*
+lju&ni elementi ben.)markin$a su jednostavni. !n je pre pro.es3 ne$o
pojava3 koja se bavi sistemati&nim upore5ivanjem <okantni) vrednosti=3 bilo
i"dvajanjem prin.ipa najbolje prakse i" vie i"vo5a&ki) opera.ija3 ili
identifikovanje loe prakse koja dovodi kompaniju do problema u njenom
funk.ionisanju.
Potre1e za 1enchmarkingom
2tvr5ivanjem potrebe "a ben.)markin$om je jedno od vaniji) pitanja u
strate$iji ben.)markin$a. !d od$ovora na nje$a u dobroj meri i "avisi
uspenost primene najbolji) reenja. 7o je i prirodno3 jer mi proi"vodnju i
promet bilo ko$ poslovno$ sistema ne%emo pove%ati samo inten"iviranjem
proi"vodnje3 ve% pre sve$a ra"vijanjem ose%aja i potrebe "a kori%enjem te)nika
koje pove%avaju uspenost or$ani"a.ija. +ada stvorimo potrebu3 odnosno
motiv3 onda se refleksno javlja interak.ija i na istraivanje prakse dru$i).
,a"lo"i "a ben.)markovanje mo$u biti ra"li&iti3 a pre sve$a su u pitanju
.iljevi kojima kompanija tei3 i toD
-romena menadmenta3
-rimena najbolje prakse na svetu3
Definisanje "a)teva trita3
1*
B. Tor5evi%3 )enadment> principi teorija i primena3 9"dava&i .entar "a industrijski menadment plus3
+rueva.3 2**#3 str. 23*
24'
-ravilno definisanje misije kompanije3
9"na%i najbolji na&in "a pove%anje produktivnosti.
-roblem ben.)markin$a u industriji3 posebno u monopolskoj3 je u tome
to ona &esto nema ekonomsku prinudu da se bavi najboljom praksom na svetu.
7o proi"ila"i i" nesporno$ stava da monopolska privreda i or$ani"a.ije nisu
i"loene konkuren.iji. 7akvo stanje naj&e%e dovodi do ne"ainteresovanosti
poslovni) sistema da vre bilo kakve promene3 pa s)odno tome iste se i ne trude
da istrauju najbolja reenja po pojedinim pitanjima. -rema :evitu postoje &etiri
ra"lo$a koji dovode tradi.ionalne poslovne sisteme da <ive be" promena=3 i
toD
11
verovanje da je opstanak3 rast i ra"voj monopolski) $rana i sektora3
"a$arantovan ekspan"ijom privrede i rastom kupovne sna$e stanovnitva.
!vaj ra"lo$ je manje vie bli"ak svakoj tradi.ionalnoj industriji. ,astu%a
i imu%nija popula.ija smanjuje ten"ije3 koju svako ose%a dok ra"milja o
budu%nosti. Cko se broj muterija uve%ava i u isto vreme raste nji)ova
kupovna mo%3 moe se komotnije $ledati na budu%nost3 ne$o kada postoji
obrnuto stanje. Cko menadment s)vati da proi"vod3 ili uslu$a imaju
trite koje se automatski iri3 onda ne%e mno$o ra"miljati o tome kako
da $a proiri. 7o je i prirodno3 jer je ra"miljanje intelektualni od$ovor na
problem. Svako odsustvo problema vodi ka odsustvu ra"miljanja.
verovanje da ne postoji konkurentska "amena "a vode%i proi"vod te
industrije. Sve klasi&ne industrije su manje vie ivele u "abludi da ne
postoji konkurentska "amena "a nji)ov $lavni proi"vod. Me5utim3
istraivanja poka"uju da su sve istorijske &injeni.e protiv ove te"e.
Doka"i poka"uju da proi"vodi i uslu$e klasi&ne industrije nikada nisu bili
superioran proi"vod "a bilo koju svr)u3 ve% da su i sami prola"ili kro"
ivotne .ikluseD rasta3 "relosti i opadanja tranje.
prevelika vera u ekonomiju obima i kori%enje prednosti masovne
proi"vodnje3 masovno$ prometa3 masovne potronje. @konomija obima i
monopolska po"i.ija3 &esto "apostavlja potroa&a3 kao .entralnu ta&ku u
svim trinim ekonomijama i marketinki orjentisani) poslovni)
or$ani"a.ija. +lasi&an menadment naj&e%e misle da se bave
proi"vodnjom i prometom proi"vod ili uslu$e. ;ato im se i deavaju
samo na prvi po$led &udne stvari. +lasi&na industrija se radije odlu&uje
da pobolja ili popravlja postoje%i proi"vod3 ne$o da ra"vije neki novi
koji najbolje "adovoljava kup.e. ;ato se na primer3 naftna industrija
11
7. :evit3 )arketing )=opia3 8eN Oork3 1993 p. 131
241
isklju&ivo orijentisala na eksploata.iju nafte i" "emlje3 kada je mo$u%e da
ti i"vori presue. ;bo$ &e$a se paralelno ne orijentie na dobijanje nafte
i" sekundarni) sirovina3 odnosno i" otpada3 sme%a3 itd. !d$ovori su
ra"li&iti3 ali je verovatno najpri)vatljiviji da kod nji) postoji marketinko
slepilo na ko$a je svojevremeno uka"ao :evit.
&etvrti mo$u%i ra"lo$ "a mar$inali"ovanje ben.)markin$a je ne
postojanje <kreativna destruk.ije=. Da bi klasi&ni poslovni sistemi
osi$urali sopstveni opstanak3 mora da naprave kreativnu destruk.iju3
odnosno da prekinu sa postoje%om praksom. Mora se po%i od potroa&a
kada se donose strate$ijske odluke.
9" navedeno$ "aklju&ujemo da nema $aran.ije koja %e "atititi proi"vod
pre "astarevanja3 ukoliko $a sama industrija ne u&ini "astarelim. Mno$i
poslovni sistemi su do sada imali sre%e3 ali oni mo$u lako do%i u <opasnu
"onu=3 kao to se to desilo i sa brojnim tradi.ionalnim industrijama. 8ajbolji
na&in da se osi$ura poslovna sre%a3 jeste da sami poslovni sistemi projektuje
svoju budu%nost i obe"be5uje se od opasnosti3 a ben.)markin$ je u tome
relativno pou"dana te)nika. 2koliko to ne u&ine sami3 dru$i %e im odre5ivati
budu%nost3 a to &esto ne%e biti po meri odre5eni) or$ani"a.ija.
9ndustrija svake "emlje mora imati na umu da <8euspe) u$lavnom dola"i
sa vr)a=. !ni koji se bave formulisanjem .iljeva3 politike i strate$ije su
od$ovorni "a neuspe) kompanije. Mno$e $rane koje su se nale u kolapsu su
bile vie orjentisane unutranjim3 ne$o spoljnim problemima3 vie proi"vodu
ne$o muterijama3 "anemaruju%i tu5u praksu i najbolja reenja po pojedinim
pitanjima.
12
6fekti 1enchmarkinga
-ostoje ra"li&ite tipolo$ije ben.)markin$a3 odnosno ra"li&iti kriterijumi
po kojima se ova te)nika moe primeniti. 7ako5e su prisutni i ra"li&iti na&ini ili
te)nolo$ija ben.)markovanja. 9pak sve te)nolo$ije ben.)markovanja su prema
(arvinu3 manje vie orjentisane na Epro.es koji otpo&inje detaljnim
istraivanjem najbolji) or$ani"a.ija u kojima %e se sprovoditi
ben.)markovanje3 nastavlja se istraivanjem sopstvene prakse i performansi3
ra"vija se posve%ivanjem mesta do$a5aja i istraiva&kim metodama3 a "avrava
anali"om re"ultata3 davanjem preporuka i implementa.ijomJ.
12
JireD 4. 4arin$ton3 3igh Performance %enchmarking; @A steps to success3 M. (raNK4ill3 199#.
249
Cnali"e poka"uju da postoji iroko rasprostranjen interes u
ben.)markin$u. 7eko je pre.i"no utvrditi do koje$ nivoa se ovaj interes
prevodi u stvarnu aktivnost ben.)markin$a. -ojedine kompanije su formirale
posebne or$ani"a.ione jedini.e "a bavljenje ben.)markin$om. <8edavne
studije o ben.)markin$u poka"uju da je oko '1R uspeni) kompanija koristilo
ben.)markin$. -ri tome treba imati u vidu da su proi"vodne kompanije vie
sprovodile studije o ben.)markin$u3 od usluni). 7o je i ra"umljivo3 jer je
primarni sektor po svojoj prirodi sli&niji3 dok su uslu$e veoma diver$entne i
teko uporedive. -oseban problem kod uslu$a je ra"li&itost so.ioloko
kulturoloko$ miljea u kome se uslu$e odvijaju3 tako da dobra praksa u jednom
kulturnom miljeu3 ne poka"uje dobre re"ultate u dru$om kulturoloko
so.iolokom podru&ju.
Sutina ben.)markin$a u poslovnim sistemima je u tome da i on mora
oslukivati okruenje i prila$o5avati se permanentno tom okruenju. +ompanija
mora nastojati da bude najbolja u ovoj oblasti. Biti najbolji je veliki problem3
jer je &esto lake "au"eti prvo mesto3 ne$o $a odravati. 9pak liderstvo
omo$u%avaD irenje trita3 a time i profita3 ve%e "adovoljstvo unutranji)
subjekata u kompaniji3 ve%i rejtin$ menadmenta3 ve%a pri"nanja3 sa kojim
dola"i i mo% kompanije.
-oslovni sistemi moraju permanentno vriti ben.)markovanje. 7o nije
jedan3 ve% ni" ben.)markovani) pro.esa i stalno istraivanje najbolji) reenja u
praksi. 8akon i"vreno$ ben.)markovanja3 kompanija postaje &esto
redi"ajnirana i &esto funk.ionie na potpuno dru$a&ijim osnovama3 ne$o ranije.
Ben.)markovanjem se stvaraju virtuelne korpora.ije3 &ija je osnovna
karakteristika da ive sa stalnim promenama. 2 virtuelnim korpora.ijama sve se
menja3 samo su promene stalne3 to name%e nove "a)teve i i"a"ove top
menadmentu. (lobalne promene u poslovanju nakon sprovedeno$
ben.)markin$ projekta su slede%eD
13
Pre Ben*@"!r;#n)! Po%$e 6en*@"!r;#n)!
neinventivnost[ iskori%avanje svake dobre ideje[
samo jedno mo$u%e reenje[ ve%i broj alternativa
ak.enat na interno[ ak.enat na eksterno[
13
Dato prema 8. ,enko i dru$i3 !enchmarking u strategiji marketinga3 Mate3 ;a$reb3 1999
2*
.iljevi i" prolosti[ najbolji .iljevi[
slabo ra"umevanje trita[ dobro ra"umevanje trita[
interni prioriteti[ prioriteti potroa&a[
dobri smo[ trebamo biti bolji[
upravljanje prema iskustvu[ upravljanje putem &injeni.a[
prate dru$e i" svoje $rane[ lideri u svojoj brani[
+ompanije koje koriste ben.)markovanje mo$u se opisati kao
proaktivne3 eksterno usmerene i bliske tritu. !ne imaju inova.ioni pristup u
stvaranju ideja i nado$radnju na postoje%u utvr5enu praksu najbolji). +ao takve
su spremne na radikalne ideje i velike kvalitativne skokove u svom radu.
Ben.)markin$ se &esto koristi "a pro.enu stanja trita i pro.ene trino$
poten.ijala. !n je u isto vreme i jedan od najbolji) i"vora poslovni) ideja i to
oni) ideja koje su se potvrdile u praksi konkuren.ije ili sli&ni) kompanija.
Ben.)markin$ je ustvari u&enje i" iskustva dru$i)3 pri &emu trba imati u vidu
da su tu5e "nanje i iskustvo najjeftinije. 8ajskuplje je u&enje u okviru svoje
kompanije i na svojim $rekama3 "bo$ &e$a mudri menaderi pri)vataju
ben.)markin$.
+ompanija koja tei najboljoj praksi moda je ne moe i ostvariti3 jer je
mesto re"ervisano samo "a jedno$a. Me5utim3 sama tenja da se bude najbolji
dovodi "aposlene i menadment u situa.iju da budu i"a"ovni3 odnosno bli"u
lidera3 sa mo$u%no%u da se preu"mu liderske po"i.ije. 2 ben.)markin$u treba
eleti liderske po"i.ije3 to je pretpostavka i "a uspenost.
Ben.)markin$ je posebno koristan kada "aposleni sumnjaju da oni neto
ne mo$u i da "a)tevi menadmenta nisu realni. 9ra.ionalnim verovanjima se
suprotstavlja postoje%a i to najbolja praksa koja je potvr5ena i trino
verifikovana. -ri tom treba imati u vidu konstata.iju ArojdaD <Sve nevane
odluke se donose lo$ikom3 a sve vane se donose nelo$i&no ili emotivno=. ;ato
se kod menadmenta koji tei najboljim reenjima3 ne postavlja pitanje moe li
se neto uraditi3 ve% kako to ostvariti. 8e postoji <Beda i"obilja3 niti i"obilja
bede=. !bmana je da sve to je loe na svetu3 da $a ima u i"obilju3 a da sve to
je dobro postoji u oskudi.i. Svaka situa.ija ima pretnje i anse3 a da li %e se ona
iskoristiti ili ne3 to "avisi pre sve$a od strate$ijsko$ menadmenta3 ali i
"aposleni).
+ompanije koje ne pri)vataju3 odnosno ne praktikuju ben.)markin$ su
interno usmerene3 be" jasne predstave o svojim mo$u%nostima i slabostima3 sa
21
reaktivnim pristupom prema konkuren.iji. !ne ne po"naju stanje na tritu i
"a)teve potroa&a. +ao takve su neinovativne i naj&e%e sledbeni.i odre5eni)
deavanja na tritu.
@mpirijska istraivanja koju je uradila Mann $rupa3 1991. na primeru od
131 kompanija koje su se bavile distribu.ijom elektro proi"voda. 8ji)ova
istraivanja su$eriu da Epore5enje sa partnerima i "nanje o najboljim
iskustvima "aista doprinose3 "ajedno sa odre5ivanjem .iljeva i pro.enom
re"ultata3 .elokupnoj efikasnosti kompanija. Sli&ne "aklju&ke je dao 6oss i
$rupa u 199'. $od. u anali"i evropski) proi"vo5a&a sajtova3 a na primeru od
#** ispitanika. <
Ben.)markin$ trpi i odre5ene kritike. +ritike se odnose &esto ne
me)ani&ko prenoenje tu5i) iskustava3 ne uvaavaju%i ra"li&itost so.ioloko
kulturoloko$3 ali i te)noloko$3 obi&ajno$3 reli$io"no$ ili dru$o$ faktora. ;bo$
to$a mno$a reenja u jednom kulturolokoKso.iolokom miljeu ne mo$u biti
kvalitetno preneta na dru$u kulturu3 obi&aje i mentalitet. Dru$i problem se
odnosi na teko%e u istraivanjima najbolje prakse3 ob"irom da mno$e
kompanije nastoje da prikriju na&ine koji su i) doveli na liderske po"i.ije.
8avedene kritike ne treba pot.enjivati3 ali praksa poka"uje da su one
re"ultat nedovoljne pripremljenosti ili nedovoljno$ iskustva u nje$ovoj primeni.
Studije ben.)markin$a su poka"ale da je on veoma efikasna te)nika
menadmenta3 jer &esto "a)teva mala finansijska ula$anja3 a na dru$oj strani
doprinosi ostvarenju ve%e efikasnosti i efektivnosti. 9deja ben.)markin$a je
moda i najbolje saeta u japanskom terminu <dantotsu= koji "na&i pokuaj da
se postane najbolji me5u najboljima.
9" navedeno$ se moe konstatovati da je ben.)markin$ relativno nova
te)nika menadmenta3 koji je stekao popularnost devedeseti) $odina
dvadeseto$ veka. !va tvrdnja se potkrepljuje brojnim skupim seminarima i
radioni.ama "a ben.)markin$3 koji su vo5eni od strane u$ledni) konsultantski)
firmi. 9straivanja su poka"ala da ben.)markin$ moe doprineti poboljanju
opera.ionali"a.ije odre5eni) iskustava i prakse3 prvo kro" prepo"navanje
konkurentnosti i sopstvene po"i.ije3 odnosno u pro.eni dobri) i loi) strana3 ali
i kro" obe"be5ivanje sistemati&ni) pro.esa "a efektivnu primenu.
A.2. O%t!$! o6e$e7&! # ;!r!;ter#%t#;e "!e%tr!$no) "en!7"ent!
22
Be" ob"ira na ra"li&itost posmatranja fenomena maestralnosti i na
ra"li&ite komponente kojima se ista predstavlja3 najvanije karakteristike
maestralnosti suD
14
kreativnost3
inventivnost i inovativnost3
obu&enost3
upornost3
$enijalnost3 i
nau&nost.
Maestralni menaderi ne poseduju jednu3 ve% ve%i broj navedeni)
karakteristika. +arakteristike su me5usobno uslovljene3 i &esto jedna be" neke
dru$e ne predstavlja vrednost sama "a sebe. -rimera radi3 ukoliko menader
poseduje kreativnost i $enijalnost3 ali ne i upornost3 teko da se moe do%i do
nivoa maestralnosti. 7ako5e3 ukoliko ima upornost3 ali ne i dru$e komponente3
do vr)unske uspenosti se ne moe do%i3 ili je to mo$u%e u" veliku upornost.
-...1. reativnost
+reativnost je re"ultat ljudsko$ ra"miljanja koje se deava u mo"$u
&oveka. /ovek je jedino u stanju da kreira3 "a)valjuju%i svom neokortesu.
/ovek reali"uje samo manji deo kreativni) mo$u%nosti3 a najve%i deo ostaje
neiskori%en. Maestri imaju vie smisla "a kreativnost3 u odnosu na dru$e3 "bo$
&e$a postaju i uspeniji u svom "anatu. !ni su ljudi nemirno$ du)a3 nisu
optere%eni postoje%im "nanjima. 9deje su "a nji) samo i$ra&ke s kojima
on$liraju3 ra"miljaju%i &esto o ne"amislivom3 ali ipak mo$u%em. Maestralni
menaderi vide oni to dru$i sanjaju3 a ono to dru$i vide3 oni opet vide na
dru$a&iji i po prvilu na funk.ionalniji i korisniji na&in.
+reativnost ima svoj pro.es3 pa se ne moe svesti na jednu funk.iju. 7aj
pro.es se na"iva kreativni pro.es i sastoji se od slede%i) elemenataD
1
ori$inalnost3 fleksibilnost3 stvarala&ka fanta"ija3 fluentnost ideja3 toleran.ija
14
2$lavnom u" preradu prema 6. 6u&enovi%u3 #ampionski menadment3 !bra"ovni informator3 Beo$rad3
2**
1
Detaljnije o navedenom pro.esu i elementima B. Tor5evi%3 )enadment i kreativnost3 @konomika3 8i3
2**. str. 11K91
23
neodre5enosti3 iskustvena otvorenost3 kreativna $enerali"a.ija i osetljivost "a
novo i formulisanje problema.
9pak3 svaka kreativna li&nost %e na sebi svojstven na&in kreirati pro.es
stvaranja3 tako da nema univer"alni) pravila3 to je dobro3 jer ra"li&itost ljudi3
proi"vodi i ra"li&ite ideje. 9pak kreativne li&nosti imaju neke "ajedni&ke3 ali i
ni" posebni) karakteristika3 kao to suD samouverenost3 visoku sna$u
sopstveno$ e$a i emo.ionalne stabilnosti3 tenja "a novim3 odba.ivanje
kriti&ki) pritisaka u miljenju3 itd.
Menadment krea.ija i inova.ija3 posebno u maestralnom menadmentu
je ra"vio i brojne metode koje se koriste "a dolaenje do inovativni)3 odnosno
kreativni) reenja3 vrednovanje kreativni) poten.ijala kod menadera3 itd.3 kako
bi se kreativnost u&inila to efikasnijom.
-...2. =nventivnost
/ovek kao jedino svesno bi%e ima sposobnost da pove%ava sopstvenu
mo% delovanja. 9nven.ija je pronalaenje novi) na&ina i "akonitosti
projektovanja i i"vravanja poslova3 odnosno pronala"ak novatorija. 2 inven.iji
nastaje neko novo "nanje koje otkriva neko novo do sada nepo"nato stanje ili
nepo"nani.u. Svaka inven.ija je poten.ijalna inova.ija. -rava vrednost
inven.ije se ispoljava tek kada se transformie u inovativnost. Maestralni
menaderi su kreatori ideje i stvaranje uslova da se one i opera.ionali"uju.
9nven.ija se ra"likuje od intui.ije3 iako intui.ija uti&e na inven.iju3 jer se
na osnovu intui.ije &esto dola"i do ideje koja je uvek bila i bi%e produkt
isklju&ivo &ovekovo$ neokortesa. 2 tom smislu &oveka ne moe "ameniti
nikakav me)ani"am3 pa ni bilo kakav $enijalni kompjuterski softver. 9deja je
uvek produkt &oveka.
-...3. =novativnost
Maestralnost se pre sve$a i"raava u pro.esu prevo5enja inven.ije u
inova.ije3 odnosno novatorije. ;ato se maestralnost i"raava kro" stvaranje
inova.ione atmosfere3 pa je inovativnost primarna komponenta3 odnosno
24
elemenat maestralnosti. E-omisao jeste ak.ija od koje sve po&inje. ,eak.ija
predstavlja od$ovor i" podsvesti3 tesno pove"ane sa miljenjem.<
1#
Maestralni
menaderi su spojili inventivnost i inovativnost3 kao dve strane iste medalje.
-...4. (1uenost
!bu&enost je bitna komponenta majstorstva i maestralnosti. Be" ove
komponente ne bi bilo ni maestralnosti3 pa se ona smatra fundamentom
maestralnosti.
!bu&enost moe biti re"ultat prirodne nadarenosti3 odnosno sti.anja
"nanja na od$ovaraju%im obra"ovnim institu.ijama3 putem trenin$a3 odnosno
ponavljanje u obavljanju odre5eni) aktivnosti. 8avedene na&ine sti.anja "nanja
i obu&avanja treba posmatrati u me5usobno pove"anim odnosima i
interak.ijama.
2 odnosima talenta i trenin$a kao elementa obu&enosti treba primeniti
)olisti&ko posmatranje. 7alenat kao elemenat obu&avanja3 moe pove%ati i
olakati mo% obu&enosti3 ali sam po sebi ne proi"vodi efekat. +ao takav
predstavlja samo poten.ijalnu korist. 7renin$ moe funk.ionisati be" talenta3 i
nadoknaditi netalentovanost. 7alenat i trenin$ u me5usobnim interak.ijama
stvaraju uslove "a obu&enost. 6eliki uslovno re&eno talenat i visok nivo
trenin$a stvaraju uslove "a visok nivo obu&enosti3 koja dovodi do maestralnosti3
odnosno $ospodina u obavljanju odre5eni) poslova.
-...#. 0pornost
/ovek se mora stalno obu&avati3 odnosno stalno u&iti3 a posebno u
menadment profesiji. 2pornost u ovoj3 kao i u dru$im oblastima je uslov
uspenosti. 8ajve%a $reka je kada pojedin.i odustaju od savla5ivanja prepreka
i napora koji se deavaju u pro.esu obu&avanja. Brojni primeri poka"uju3 da
samo uporni pojedin.i3 postaju visoko obu&eni3 a time i lideri u svojoj profesiji.
2pornost proi"ila"i i" verovanja. Maestralni menaderi veruju u svoju ideju i u
njen kona&an is)od. -rimeri uspeni) poslovni) ljudi3 menadera i predu"etnika
potvr5uju3 da oni &esto nisu imali nau&na "nanja3 ali su imali ose%aj da
prepo"naju ansu i da je na najbolji na&in iskoriste3 "a)valjuju%i pre sve$a
1#
D. Marfi3 )o. ?podB svesti3 -7- ,aleX3 Beo$rad3 199. str. 11
2
upornosti. 7o je i prirodno3 jer postoje mno$o nau&ni) ljudi koji nisu uspeli3 jer
im je &esto nedostajao jo samo jedan korak da bi postali maestri.
-...". Cenijalnost
:judska bi%a se me5usobno ra"likuju3 od ispodprose&ni)3 prose&ni) i
natprose&ni) sposobnosti. 2 svetu postoje i pojedin.i koji imaju veliku
stvarala&ku mo% i sposobnost "a obavljanje odre5eni) aktivnosti3 koja se &esto
odre5uje kao $enijalnost. (enijalni pojedin.i &esto raspolau visokim nivoom
prirodne nadarenosti3 "nanja i istreniranosti u obavljanju sloeni)
profesionalni) aktivnosti.
(enijalnost se o.enjuje po sposobnosti pojedina.a da otkrivaju novo i
nepo"nato u pro.esima3 pojavama i stanjima i da to nepo"nato u
transforma.ionom pro.esu pretvaraju u "akonitosti ili "aklju&ivanja. 7oni
Bu"an u ve"i ovo$a konstatujeD :eonardo da 6in&i je bio najve%i $enije svi)
vremena. ES)vatite da je osoba koju smatramo najve%im $enijem to postao
samo "ato to je radila na sebi. :eonardo je bio ponosan na &injeni.u da je bio
samouk i imao je obi&aj da se potpisuje Eu&enik na iskustvima<.
1'
;a menadment3 or$ani"a.iju3 ali i "a svaku dru$u oblast je vano
s)vatanje da je $enijalnost svojstvena svakom &oveku. Da li %e ona biti
iskori%ena3 to "avisi pre sve$a od svako$ pojedin.a3 odnosno od nje$ove volje
da aktivira taj o$romni poten.ijal koji se nala"i u svakom &oveku. S)odno
tome3 svaki &ovek je poten.ijalni $enijala.3 ali i uslovno re&eno poten.ijal "a
postojanje Ereptile. Jta %e od to$a biti3 "avisi pre sve$a od svako$ pojedin.a.
!vaj "aklju&ak je lo$i&an3 jer se &ovek ra5a kao Etabula ra"a<3 odnosno
neispisana tabla. Maestri kro" ivot i rad ra"vijaju svoje sposobnosti3
usavravaju i) do nivoa $enijalnosti i nikad ne pri)vataju da su doli do nivoa
savrenstva3 jer ono ne postoji u prirodnom i drutvenom poretku.
-...-. 8aunost
2 prolosti pojedin.i su posti"ali vr)unske re"ultate u svojim
profesijama3 odnosno otkrivali nepo"nani.e "a)valjuju%i svojim intui.ijama i
talentovanosti u "aklju&ivanju. 7aj pro.es je bio veoma du$3 sa brojnim
1'
7. Bu"an3 3orizonti inteligencije3 Ainesa3 Beo$rad3 2***3 str. 11K19
2#
neuspelim eksperimentima3 Elutanjima<3 pri &emu je jedan neuspeli
eksperiment3 &esto upu%ivao na nove puteve i kretanjem od po&etka.
2 svetu turbulentni) promena3 intui.ija je "amenjena nau&nim prila"om u
posti"anju vr)unski) re"ultata3 pa i oni) koje na"ivamo ampionima3 odnosno
maestrima. ;a)valjuju%i nau.i3 svet je vie otkrio nepo"nani.a i konstruisao
te)ni&ki)3 te)noloki) i dru$i) novatorija u poslednji) pedeset $odina3 ne$o u
.eloj ljudskoj istoriji.
Sa pravom se moe konstatovati da je svet uveliko u nau&noj revolu.iji.
-renoenjem brojni) manuelni) poslova na me)ani"me3 &ovek je stvorio uslove
da putem ti) isti) me)ani"ama i u" vie vremena "a ra"miljanje3 jo ubr"anije i
efektivnije inovira i ra"vija nauku3 kao najefikasniji instrumenat u upo"navanju
nepo"nato$. -osebno je vano upo"navanje prirodno$ poretka i primena
utvr5eni) "akonitosti na drutveni poredak3 odnosno na or$ani"a.ione sisteme.
;ato se ra"voj maestralnosti u savremenim uslovima pove"uje sa naukom
i to sa ra"vojem fundamentalni)3 ali i primenjeni) nauka. -aralelno sa naukom3
potrebno je ra"vijati i kontrolisanu matu i traenju od$ovora na postavljena
pitanja. -ri tom treba imati u vidu da se reenja uvek nala"e u samom problemu3
a od$ovori u postavljenim pitanjima3 ali i da se Enajbolji i"bor strateki) .iljeva
najverovatnije nala"i u nekom elementu sadanje situa.ije<.
11
A.D. Re>#"e
7e)nike i te)nolo$ije u savremenom menadmentu su lo$i&an nastavak
evolutivno$ ra"voja u menadment profesiji. !ne sa stanovita nau&nosti ne
predstavljaju novinu3 ali sa stanovita utvr5ivanja "akonitosti u
profesionali"a.iji menadmenta3 one predstavljaju "na&ajne te)nike kojima se
pove%ava mo% menadmenta. !ne uka"uju i doka"uju tvrdnje koje se proimaju
tokom .elo$ rada3 da je menadment profesija najsloenija i da se permanentno
trae novi na&ini u ostvarivanju uspenosti upravljanja or$ani"a.ionim i dru$im
sistemima.
Same te)nike predstavljaju inova.ije u menadment nau.i i to one
inova.ije koje se odnose na kreiranje i implementa.iju ideja kao i"vorita
maestralno$ menadmenta3 na poboljavanje di"ajna or$ani"a.ione postavke
putem reor$ani"a.ije ili reinenjerin$a3 primenu najbolje mo$u%e prakse
or$ani"ovanja i upravljanja na svetu3 uspostavljanje i stvaranje pou"dani)
11
Jire o navedenom se moe videti u ,. 7odosijevi%3 )enadment reagovanja firme orjentisane na
%udu.nost3 ;bornik radova3 Cemik3 8ovi Sad3 1994.3 str. 1K#
2'
or$ani"a.ija u proi"vodnji proi"voda3 ili pruanju uslu$a3 ili i"nalaenje
optimalni) reenja pri troenju resursa i posti"anje projektovani) .iljeva3
odnosno efekata.
9ako neke od te)nika imaju odre5eni) nedostataka i o$rani&enja3 dru$e
nisu nau&no verifikovane3 praksa poka"uje da se nji)ovom primenom mo$u
ostvariti ve%i efekti. ;bo$ navedeno$3 menadment mora biti opre"an u
nji)ovoj primeni3 jer se poka"uje da je velika opasnost ukoliko se iskustva
ra"vijeni) me)ani&ki prenose na odre5eno kulturoloko so.ioloko tlo. !ve
te)nike3 treba koristiti u" pret)odno anali"iranje ta se i kako moe u"eti i
koristiti3 a najve%i efekti se postiu primenom te)nika kreativne imita.ije.
;a i"vo5enje "aklju&aka u ve"i "akonitosti profesionali"a.ije
menadmenta3 bitno je da svaka od navedeni) te)nolo$ija3 ima svoje te)nike
kojima se slui3 svoje al$oritme3 koji su tako5e promenljivi. 7ako se "aklju&uje
da %e nabrojane te)nike biti u daljoj upotrebi3 ali i da %e neke od nji) $ubiti na
"na&aju i primeni3 jer %e nastati nove i efektivnije3 kojima %e se ostvarivati ve%a
uspenost.
Spre$a3 savremeni) te)nika sa nau&no te)ni&kim pro$resom3 "nanjem3
intui.ijom i inova.ionim te)nikama3 stvara velike poten.ijale. !vo se posebno
odnosi na informa.ione te)nolo$ije koje daju velike mo$u%nosti3 kako u broju
obrade veliko$ broja podataka3 tako i u br"ini i pou"danosti dobijanja ti)
podataka. Cdekvatna i potpuna primena3 odnosno skladnost delovanja ovi)
te)nika dovodi do maestralno$ menadmenta3 koji se dalje nado$ra5uje i
posebnim kvalitetom3 kao to su kreativnost3 inovativnost3 upornost3 nau&nost3
itd.
9" navedeno$ se moe tako5e konstatovati da menadment mora
permanentno sti.ati nova "nanja3 ali i primenjivati moderne te)nike
menadmenta3 kao i nau&no te)ni&ki pro$res3 radi donoenja kvalitetni)
menaderski) odluka. ;bo$ to$a je menadment profesija jedna od
najsloeniji)3 ali i jedna od najnaporniji) i najod$ovorniji) profesija.
21
2. PRETPOSTAVKE I 1ANSE ZA PRIMENU IDEO.RAMA
PROFESIONALIZACIJE MENADMENTA U
.EO.RAFSKO3PROSTORNOM I DRU1TVENO3
POLITI0KOM OKRUENJU NA PRIMERU VOJVODINE
Svaka drutvena "ajedni.a u "avisnosti od raspoloivi) resursa3 ra"vija
sebi svojstvenu privredu i dru$e drutvene delatnosti. 7a "akonitost vai i "a
6ojvodinu3 kao po mno$o &emu spe.ifi&nu drutveno politi&ku "ajedni.u3 u
kojoj se objedinjavaju kako ra"li&iti prirodni resursi3 tako isto i ra"li&ite
drutvene i privredne or$ani"a.ije. 6ojvodina kao drutveno politi&ka
"ajedni.a je deo Srbije. !na ima neki) "ajedni&ki)3 ali isto tako i svoji)
posebnosti3 po pitanju prirodni) resursa3 demo$rafije3 kao i ra"li&itost po pitanju
kulturoloko so.ioloki) elemenata i komponenata3 tako da ona predstavlja
"aokruenu oblast3 kako na nivou drave kojoj pripada3 tako i sa stanovita
$lobalno$ nivoa. 6ojvodina ima "na&ajne poten.ijale u a$rarnom sektoru.
Dovoljno je napomenuti da 6ojvodina ostvaruje vr)unske re"ultate u
proi"vodnji3 ali i u uvo5enju novi) sorti ratarski) i dru$i) kultura3 "a)valjuju%i
ra"vijenosti nau&ni) institu.ija u ovoj delatnosti.
-ored navedeno$3 6ojvodina raspolae "na&ajnim )idro$rafskim
bo$atstvom3 posebno re&nim tokovima3 termomineralnim vodama3 bo$atim i
ra"novrsnim biljnim i ivotinjskim svetom3 ali ima i ra"li&itu klimu u odnosu na
dru$e delove Srbije.
1#5
8e ula"e%i u dalju anali"u $eo$rafsko topo$rafski) i dru$i)
karakteristika3 najve%a vrednost 6ojvodine je u ljudskim poten.ijalima3 moe se
konstatovati da ono to &ini posebnost 6ojvodine je njeno stanovnitvo3 koje
&ine ra"li&ite na.ionalne3 kulturne3 reli$ijske i dru$e "ajedni.e. 8ji)ovo
pove"ivanje3 a posebno interesno pove"ivanje u skladnu drutvenu "ajedni.u3
predstavlja najve%u vrednost3 ali i i"a"ov "a sve relevantne drutvene i
privredne subjekte 6ojvodine.
8au&ne i istorijske &injeni.e kro" brojne primere doka"uju da ra"li&itosti
ljudi u pojedinim drutvenim "ajedni.ama3 predstavljaju "na&ajan faktor u
19
Dok u dru$im delovima Srbije vlada u$lavnom umereno kontinentalna klima3 dotle u -anonskoj ni"iji i
7imo&koj krajini vlada kontinentalna klima.. !vi krajevi imaju topla leta i )ladne "ime. +oava ovde duva
br"inom i preko 1** kilometara na &as. Donosi niske temperature3 to uti&e na stvaranje nanosa3 talo$a3
ledene kore.. S. Jteti%3 5uristika geografija3 Beo$rad3 2**4. str. 9
29
posti"anju uspenosti u .elokupnom drutvenom ra"voju. ,a"li&itost dovodi do
to$a da ljudi u&e jedni od dru$i) i upravo ta &injeni.a doprinosi ra"li&itosti ideja
koje poti&u i" ra"li&iti) kultura i obi&aja. 7ime i "ajedni.e sa ra"li&itim
kulturama3 po pravilu imaju prednost u ra"voju drutva i privrede u .elini.
-raksa ne$ovanja ra"li&itosti u ra"vijenim "emljama i spre&avanje
diskrimina.ije po na.ionalnim3 verskim3 obi&ajnim i dru$im osobenostima3 na
najbolji na&in poka"uje "na&aj ra"li&itosti "a ra"voj na na.ionalnom3 ali i
$lobalnom nivou. -oka"uje se da bi jednoobra"nost bila smrt "a uspenost3 ali i
"a ivot i rad3 to je i prirodno3 jer "amislimo ta bi se desilo da je svet
sastavljen od ljudi jedne na.ionalnosti3 jedne reli$ije3 obi&aja3 kulture3 da svi
preferiraju istoj )rani3 da vole iste stvari u obi&nom i drutvenom ivotu3 itd.
7akav svet ne samo da ne bi bio uspean3 on bi po svemu sude%i bio veoma
opasan.
2pore5uju%i demo$rafsku strukturu stanovnitva 6ojvodine po strukturi
pola3 $odinama starosti i dru$im osobenostima sa stanovnitvom Centralne
Srbije3 moe se konstatovati da i po tim karakteristikama 6ojvodina ima svoji)
osobenosti3 koje se moraju uvaavati kada se sa$ledavaju svi elementi koji uti&u
na njen ra"voj.
1#*
8avedene &injeni.e jasno doka"uju da 6ojvodina ima "na&ajne prirodne
poten.ijale3 bilo da se radi o prirodnim resursima3 ili ljudskim resursima koji su
i najvaniji "a privredni ra"voj svake "emlje. !ve resurse treba posmatrati samo
kao poten.ijalne3 ali da li %e se oni pretvoriti u stvarne3 "avisi pre sve$a od
efikasno$ i efektivno$ upravljanja3 to je problem menadmenta i nje$ove
profesionali"a.ije.
2.5. K'!$#t!t#'no %t!n&e "en!7"ent! Vo&'o#ne
2 objektivnim ra"matranjima ra"voja 6ojvodine3 mora se konstatovati da
su protekli) de.enija politi&ke strukture kro" or$ane vlasti koje su formirali3
o$rani&avale dinami&niji ra"voj ove drutveno politi&ke "ajedni.e. 9maju%i u
vidu njene poten.ijale3 ona je imala uslove da se ra"vije ve%om dinamikom3 da
postane "na&ajno ra"vijenija3 ali u isto vreme i "na&ajan "amaja.3 koji je mo$ao
da pokrene ra"vojne tokove i na nivou .ele Srbije. 2 periodu jednopartijske
vladavine3 &ak je pro$resivniji ra"voj 6ojvodine spre&avan3 kako bi ona
navodno bila na nivou ra"vijenosti .ele ,epublike. 7o je doprinelo minimalnom
1#*
6ie o ovim karakteristikama se moe videtiD M. Savkovi%3 -eki aspekti demografske strukture
stanovnitva +ojvodine3 ;bornik radova3 6-J3 8ovi Sad3 2**3. str. 212K119
2#*
rastu parametara po kojima se o.enjuje privredni rast kako 6ojvodine3 tako i
Srbije kao .eline.
-osebno o$rani&avanje u ra"voju 6ojvodine se poka"alo na podru&ju
upravljanja poslovnim i dru$im drutvenim or$ani"a.ijama. +lasi&ni obli.i
or$ani"ovanja vojvo5anski) poslovni) sistema su sputavale ra"vijanje
ini.ijative i stvaralatva3 to je dovodilo ove3 ali i poslovne sisteme na nivou
Srbije da "aostaju i da ne mo$u obe"bediti konkurentnost na svetskom tritu.
8edovoljna3 odnosno pre.i"no re&eno neod$ovaraju%a stru&nost
vojvo5anski) rukovode%i) kadrova je posebno ne$ativno uti.ala na nedovoljnu
dinamiku u ra"voju privrede. 8aime3 nakon uvo5enja demokratski) promena u
Srbiji3 a time i u 6ojvodini3 poka"uje se veliki nedostatak profesionalni)
rukovodio.a "a upravljanje u svim sektorima privrede i drutva3 to je nastavak
prakse i" pret)odno$ perioda. 7ako je istraivanje 9nstituta @konomsko$
Aakulteta u Beo$radu sredinom devedeseti) $odina prolo$ veka3 poka"alo da
Srbiji nedostaje oko 2**. *** menadera i da je to "animanje i profesija koja
najvie nedostaje.
1"1
Be" ob"ira to nema podataka3 koliko menadera nedostaje
6ojvodini3 moe se konstatovati da je taj broj impo"antan.
..1.1. $trunost direktora u +ojvodini
Me5utim3 menadment kao profesija3 do dananji) dana nije dobila
mesto koje mu po svom "na&aju pripada3 kako u 6ojvodini3 tako i u Srbiji. 7o
se moe "aklju&iti i po tome3 to se statistika ne bavi strukturom rukovode%i)
kadrova po stru&noj spremi3 $odinama starosti3 polnoj strukturi3 i dru$im
kriterijumima. 7ime nisu stvoreni uslovi "a i"vo5enje kvalitetni) anali"a3 pa se
obavljaju pojedina&na i par.ijalna anketiranja3 koja su &esto nepou"dana "a
i"voT@nje objektivni) "aklju&aka.
-rema pojedinim istraivanjima i anketiranjima koja su vrena na
teritoriji Srbije3 uklju&uju%i i 6ojvodinu3 pro.ena je da u 6ojvodini oko 1R K
9*R direktora u dravnom i drutvenom sektoru imaju diplome fakulteta. 7o je
"a vie od *R bolje stanje od stanja koje je bilo 1919. $odine3 kada je oko
#4R imalo diplome fakulteta3 dok je u $rupi oni) koji nisu imali fakultet >3#R?3
bilo i direktora koji su imali "vanje +6 radnika3 pa i direktora sa niim
stepenom stru&ne spreme.
1#2
1#1
M. Milisavljevi%3 rukovodila. projekta3 Potre%e za menaderima Sr%ije3 @A Beo$rad3 199.
1#2
-rema Statisti&kom $odinjaku SA, Lu$oslavije "a 1919. $odinu
2#1
Be" ob"ira na nepou"danost pro.ene3 &injeni.a je da sadanji rukovode%i
kadar u privredi 6ojvodine nije problemati&an po pitanju formalno$
obra"ovanja3 koje je visoko3 jer si$urno vie od dve tre%ine ima diplomu
fakulteta3 ali je problem to su to neod$ovaraju%e diplome. 9spostavlja se da i"a
nji) ne stoji menadersko "nanje koje je potrebno "a savremeno upravljanje
or$ani"a.ionim sistemima i" ra"li&iti) oblasti3 a koje se sti&e na menaderskim
fakultetima tipa )i$) business s.)ool.
-rema istraivanjima Centra "a menadment 2niver"iteta u Beo$radu u
srpskom direktorijumu sredinom devedeseti) $odina prolo$ veka su dominirali
direktori te)ni&ke i ekonomske struke3 sledi pravna. -rema pro.enama3 stanje
po tom pitanju se verovatno nije bitno promenilo3 a ukoliko jeste3 to se moda
odnosi na promenu mesta3 tako da su direktori ekonomske struke "au"eli prvo3 a
slede i) direktori te)ni&ke3 pravne3 struke.
Cnali"a sadraja nastavno obra"ovni) pro$rama na ekonomskim i
fakultetima "a menadment i poslovne studije u Srbiji i 6ojvodini poka"uju da
oni nude "adovoljavaju%i nivo "nanja "a sve vrste i nivoe menadmenta te da bi
tim "nanjima mo$li ostvariti "adovoljavaju%i uspe) na nivou 6ojvodine.
Me5utim3 ovde je problem ne postojanja od$ovaraju%e menaderske prakse3
nedovoljno profilisana profesija menadmenta i jo uvek nepostojanje trino$
poslovno$ ambijenta.
+olika je $lad "a ekonomskim i menaderskim "nanjima kod nas3 moe
se videti da su te)ni&ki fakulteti ostali be" studenata3 a da su privatni fakulteti
na kojima se koluju kadrovi i" oblasti menadmenta prebukirani3 a posebno
smerovi koji daju profil menadera >u tr$ovini3 industriji3 bankarstvu3 medijima3
medi.ini3 itd?. 9nteresantno je da i oni koji su "avrili te)ni&ke i dru$e srodne
fakultete3 &esto upisuju postdiplomske studije i" ekonomije3 or$ani"a.ije i
menadmenta.
8avedeno dovodi do le$ali"a.ije profesionalno$ amateri"ma i
voluntari"ama u rukovo5enju poslovnim sistemima u 6ojvodini3 jer se
upravljanje poslovnim sistemima poverava pojedin.ima koji su osposobljavani
"a dru$a profesionalna "animanja. 7o delimi&no $ovori o statusu menadmenta
na ovim prostorima. 9spostavlja se da u praksi ne postoje slu&ajevi da se na
radno mesto medi.inske sestre3 postavi ekonomski te)ni&ar3 ali je mo$u%e da se
upravljanje bilo ko$ sistema poveri onima koji nisu osposobljavani "a
upravljanje or$ani"a.ijama3 odnosno koji nisu sti.ali "nanja i" upravljanja
materijalnim3 ljudskim finansijskim i dru$im resursima3 parama3 vremenom3
komunika.ijama3 trokovima3 odnosno koji ne po"naju elemente menadment
2#2
pro.esa3 i koji &esto od vr)unski) stru&njaka u svojoj stru.i >medi.ini na
primer?3 postaju loi i neuspeni direktori.
2 6ojvodini postoji nekoliko )iljada studenata koji su diplomirali na
ekonomskim3 menaderskim fakultetima i oblasti tr$ovine3 bankarstva3
ra&unovodstva i revi"ije i koji su dobili "vanje diplomirani menader i"
navedeni oblasti. 7ako5e postoji nekoliko stotina stru&njaka i" poslovni) studija
i" oblasti usluno$ bi"nisa. Cko tome dodamo i nekoliko stotina studenata koji
su "avrili poslediplomske studije i" ekonomije na smeru or$ani"a.ije i
menadmenta3 onda se moe "aklju&iti da u 6ojvodini postoji po&etni stru&ni
poten.ijal "a upravljanje poslovnim sistemima.
+ada postoje%i obra"ovni menaderski poten.ijal "au"me klju&ne
po"i.ije u vojvo5anskim or$ani"a.ijama i steknu iskustva i" prakti&no$
upravljanja poslovni) sistema3 odnosno kada im se pridodaju i oni koji se danas
koluju na doma%im i stranim fakultetima ekonomski)3 poslovni) i
menaderski) usmerenja3 onda se moe konstatovati da %e obra"ovni nivo
vojvo5anski) direktora biti na viem nivou3 a to %e se po"itivno odra"iti i na
uspenost vojvo5anske privrede.
Sli&na je situa.ija i po dru$im kriterijumima3 kao to su $odine starosti3
polna struktura3 radno iskustvo i dru$i kriterijumi.
..1.2. $tarosna i polna struktura direktora +ojvodine
Starosno doba ima bitno$ uti.aja na uspenost menadera. !vaj
"aklju&ak je i"vodi i" po"nate &injeni.e da ljudi u srednjem ivotnom dobu3 iste
stru&nosti i dru$i) performansi3 po pravilu imaju ve%u uspenost. ;ato se
postavlja pitanje3 koliko uopte $odina treba da imaju menaderi3 odnosno koje
su to najbolje $odine "a preu"imanje menaderski) po"i.ija i ula"ak u
menadersku po"i.iju.
-ret)odno pitanje je suvino u ra"vijenim trinim "emljama i jedino je
lo$i&no u netrinim uslovima. !vo i" ra"lo$a to u ra"vijenim "emljama
postoje kolovani ljudi3 koji nakon "avretka fakulteta "a poslovne studije i
menadment3 odma) "aposedaju menaderska mesta u korpora.ijama3 kao to
je slu&aj i sa dru$im profesijama. !ni mo$u biti uspeni u mladosti3 kao i u
"enitu3 odnosno dobu "relosti3 to je i prirodno3 jer "nanje i sposobnost ne lei u
$odinama3 ve% u $lavama ljudi. 9pak3 Emoe se konstatovati da jako mladi
menaderi3 posebno kada se radi o najviim nivoima menadmenta3 nisu ni u
2#3
svetu pravilo i da je starosna struktura i"nad * $odina3 vie kao pravilo3 ne$o
i"u"etak "a menadere vie$ nivoa<.
1#3
+ada je u pitanju 6ojvodina3 kao i Srbija3 ne postoje statisti&ki poda.i o
starosti srpsko vojvo5anski) rukovodio.a. Do 1919. $odine3 statistika je pratila
direktore do 21 $odina starosti3 odnosno one koji su bili u doba mladosti i preko
ti) $odina3 da bi se posle ovi) $odina prestao pratiti ovaj kvalitet.
@videntno je da je poslednji) $odina u 6ojvodini prisutan trend
podmla5ivanja rukovode%i) kadrova3 &ak i na mestima top menadera veliki)
poslovni) sistema3 tako da se na tim mestima javljaju pojedin.i i ispod 4*
$odina starosti. 7reba konstatovati da je to re"ultat visoko$ uti.aja politi&ki)
partija3 u koje se u&lanio veliki broj mladi) ljudi3 jer se poka"uje da je
pripadanje politi&koj partiji osnovni uslov "a postavljanje pojedina.a na mesta
top menadera3 &ak i u velikim poslovnim sistemima.
1"4
2 okviru ovo$ pitanja je interesantna i ve"a $odina starosti sa
menaderskim nivoom. !b"irom na nedostatak verodostojni) statisti&ki) i
dru$i) podataka3 kao ni istraivanja po ovom pitanju3 "a o&ekivanje je da se na
viim menaderskim nivoima nala"e stariji rukovodio.i starosno$ doba i"nad
* $odina3 dok se na niim nivoima nala"e mla5i pojedin.i.
;a menadment svake "emlje3 pa i "a 6ojvodinu3 je interesantna anali"a
polne strukture menadera. !va anali"a bi mo$la biti od koristi i" najmanje tri
ra"lo$a3 i toD
ra"vijene trine privrede su sve vie osetljive na na.ionalnu i polnu
diskrimina.iju u stvaranju uslova da menaderska mesta budu jednako
dostupna svima3 be" ob"ira na na.ionalne i polne karakteristike3
sve se vie $ovori o superiornosti ensko$ menadmenta po pitanju stila
upravljanja3 boljoj komunika.iji3 boljem odnosu prema finansijama3 itd.
ve%om efikasno%u u upravljanju ra"li&itostima ra"novrsnostima u
odnosu na mukar.e.
1#
+ada se radi o menaderskom nivou3 poka"uje se da postoji "na&ajna
korela.ija i"me5u pola menadera i menadersko$ nivoa na kojima se nala"e
mukar.i ili ene. Iene se po pravilu nala"e mno$o re5e na viim3 odnosno
1#3
-. Sikavi.a3 )enadment3 Masmedia3 ;a$reb3 2**4. str.
1#4
-rimer imenovanja direktora javni) predu"e%aD LC73 Srpski) ele"ni.a3 Beo$radsko$ sajma3 pojedini)
delova 8aftne industrije Srbije3 @lektroprivrede Srbije3 itd. to potvr5uje. Me5utim3 treba imati u vidu da je
to promenljivo3 tako da se menjanjem vladaju%i) struktura3 po pravilu menja i rukovode%i kadar3 to
oteava sa$ledavanje opti) trendova i i"vla&enje pou"dani) "aklju&aka.
1#
6ie o ovim pitanjima moe se videti uD S.3 4el$eson3 5he 7emale Advantage3 Curren.M DoubdlaM3 8eN
Oork3 19993 and L. B ,osener PaMs Nomen lead3 4arvard Business ,evieN3 8o '* 1992. p. 1*K112
2#4
&e%e na niim i najniim nivoima menadmenta u 6ojvodini. !va )ipote"a je
potvr5ena u statisti&kim poda.ima po ovom pitanju krajem osamdeseti) $odina
prolo$ veka na nivou SA,L. +ao takva je tako5e potvr5ena u istraivanjima
,epublike 4rvatske obavljeno u periodu od 2**1K2**3. $odine3 u kome se
poka"uje da samo #R ena menadera "au"ima mesta top menadera3 iako je
nji)ovo u&e%e u ukupnoj strukturi menadmenta 2#R3 to je vie od &etiri puta
manje. >#D2#? S dru$e strane nji)ovo u&e%e se pove%ava na mestima srednje$
menadmenta3 a najve%e je na nivou nie$ menadmenta i i"nosi #'R.3 to je tri
puta vie od nji)ove "astupljenosti u ukupnom menadmentu >#'D2#?. 2koliko
se sumiraju navedeni re"ultati3 proi"ila"i da je poloaj ena menadera u
)rvatskim poslovnim sistemima preko ' puta loiji u odnosu na muki pol.
1##
2 nedostatku "vani&ni) podataka3 a imaju%i u vidu statisti&ke podatke u
SA,L3 krajem osamdeseti) $odina prolo$ veka3 $de u&e%e ena na
rukovode%im mestima nije prela"ilo K#R3 te najnovija istraivanja i"vrena u
4rvatskoj3 moe se "aklju&iti da nema ra"lo$a "a dovo5enje u sumnju da je na
teritoriji 6ojvodine bitno dru$a&ije stanje. !no se moe ra"likovati u
pro.entualnom u&e%u3 ali se time ne dovode u pitanje "aklju&.i i trendovi.
8avedeno uka"uje da je stanje menadmenta 6ojvodine po pitanju
formalne stru&nosti3 odnosno diploma fakulteta na visokom nivou3 odnosno
"adovoljavaju%e3 a da po pitanju vrste stru&ne spreme i stvarni) "nanja kojima
raspolau "a moderno upravljanje poslovnim i dru$im sistemima nije
"adovoljavaju%e. 7o se isto odnosi na $odine starosti i polne strukture
vojvo5anski) rukovodila.a3 ali po dru$im kvalitetima3 kao to suD nedovoljno
po"navanje informati&ki) te)nika i te)nolo$ija3 nepo"navanje upravljanja
parama i bilansima3 vremenom3 nesposobnost kvalitetne komunika.ije3 itd. !vo
su limitiraju%i faktori u dinami.i dalje$ unapre5enja menadmenta3 to se
direktno dovodi do neefikasne privrede i drutva.
2.+. V#%o;o pr#%<%t'o #eo$o)#>!*#&e # !"!ter#>"! < "en!7"ent<
Vo&'o#ne
1##
Detaljnije A. Ba)tijarevi% i dr3 5eorija menadmenta i veliko empirijsko istraivanje u 3rvatskoj3
Masmedia3 ;a$reb3 2**4. str. 1K#4
2#
Cnali"a opti) karakteristika svake drutvene "ajedni.e poka"uje da
i"me5u politi&ke stranke3 ili stranaka na vlasti i menadmenta postoje
me5usobne "avisnosti i odnosi3 koji se i"raavaju pre sve$a u ekonomskoj sferi.
;ato se utvr5uje3 da je i menadment u direktnoj pove"anosti sa ideolo$ijom
politi&ke partije na vlasti i &esto predstavljaju nji)ov re"ultat.
2 svakoj dravi3 vladaju%a politi&ka partija konstituie or$ane "a
sprovo5enje vlasti. -oliti&ka partija raspore5uje svoje &lanove na poloaje3
odnosno na upravlja&ka radna mesta kako u or$anima dravne vlasti3 tako i u
dravnim or$anima i or$ani"a.ijama3 pa i na rukovode%a radna mesta u javnim i
dru$im korporativnim or$ani"a.ijama i sistemima.
Svaka politi&ka partija utvr5uje kriterijume po kojima se njeni &lanovi
raspore5uju na upravlja&ke funk.ije. 2 ra"vijenim "emljama je $otovo pravilo
da se "a imenovanje na vana upravlja&ka mesta u privredi i drutvu re$rutuju
&lanovi partije na vlasti3 po kriterijumu kompetentnosti3 odnosno stru&nosti3
iskustva3 doka"ani) vrednosti u privrednom i drutvenom ivotu3 itd.
-ravila navedeni) odnosa i"me5u politi&ke partije na vlasti i
menadmenta treba da postoje u svakoj drutvenoj "ajedni.i pa i u 6ojvodini.
7o "na&i da politi&ka partija na vlasti od svoji) &lanova bira najkompetentnije i
postavlja i) na najvanija mesta u privredi i drutvu. Ledino na taj na&in3 ona
moe da obe"bedi ve%u uspenost privrede i drutva3 to je jedan od najvaniji)
kriterijuma da politi&ka partija na vlasti ponovo "adobije poverenje $ra5ana.
Me5utim u 6ojvodini3 kao i u Srbiji3 pri i"boru rukovode%i) kadrova i
menadera u javnim i dru$im or$ani"a.ijama je u prvi plan stavljena lojalnost
&lanova odre5enoj politi&koj op.iji3 dok je kompetentnost mar$inali"ovana i
$otovo potpuno "apostavljena. 7ako se u velikom broju slu&ajeva3 desilo da su
vana i od$ovorna mesta u drutvenom i privrednom sektoru preputeni ljudima
koji imaju "adovoljavaju%e formalno obra"ovanje3 ali ne i iskustvo i "nanje i"
sfere upravljanja3 koje je potrebno modernim menaderima "a unapre5enje
uspenosti or$ani"a.ioni) sistema.
9spostavlja se da je mno$ima prvo radno mesto bilo da upravljaju
pojedinim velikim sistemima3 ili pojedinim funk.ionalnim oblastima3 &ime je
ne$irano pravilo postepenosti u napredovanju. Cpsurd je i u tome to je veliki
broj vojvo5anski) direktora imenovan i" politi&ki) struktura3 "aboravljaju%i da
je rad u politi&kim strukturama i or$ani"a.ijama neto dru$o3 u odnosu na
upravljanje poslovnim i dru$im or$ani"a.ijama.
-raksa ra"vijeni) "emalja poka"uje da se na politi&ke funk.ije dola"i i"
privrede $de se najobjektivnije poka"uju sposobnosti pre sve$a u reavanju
teku%i)3 ali i ra"vojni) problema or$ani"a.ija. 2 6ojvodini3 kao i u Srbiji3
2##
$otovo je pravilo da se sa politi&ki) funk.ija dola"i na najvanija mesta u
privrednim i neprivrednim delatnostima3 kao to suD bolni.e3 obra"ovne
institu.ije3 kulturne institu.ije i or$ani"a.ije3 javna predu"e%a3 itd. ,a"lo$ je taj
to se na ovaj na&in nastoji da politi&ka partija na vlasti putem upravlja&ki)
struktura obe"bedi kontrolu pre sve$a finansijski) tokova i na taj na&in3 preko
odre5eno$ poslovno$ sistema i menadmenta obe"bedi privile$ije svojoj partiji3
odnosno &lanstvu.
6isoko prisustvo ideolo$i"a.ije i politi"a.ije u menadmentu 6ojvodine
je pretvoreno u t"v. 9deoloko politikanstvo3 koje predstavlja najdrasti&niji vid
"loupotrebe menadment profesije. !no je svoj vr)una. doivelo u onim
or$ani"a.ijama3 u kojima je menaderski tim komponovan od stru&njaka
ra"li&iti) politi&ki) op.ija3 tako da se mesto top menadera dodeljuje jednoj
politi&koj stran.i3 mesto finansijsko$ dru$oj3 kadrovsko$ menadera tre%oj
politi&koj op.iji3 itd. 7ime se naruava jedinstvo uprave ili komande3 kao
osnovni prin.ip u rukovo5enju i upravljanju i umesto da postoji jedna i
jedinstvena politika upravljanja or$ani"a.ijom3 svaki pojedina. u
menaderskom timu sprovodi politiku svoje partije3 nastoje%i da joj obe"bedi
odre5ene privile$ije u ekonomskoj sferi.
6r)una. apsurdnosti ideolo$i"a.ije i politi"a.ije menadmenta je u
podeli i upravni) odbora po politi&koj pripadnosti i nastojanje da se u iste
preslika onaj odnos3 koji postoji u pokrajinskom parlamentu 6ojvodine. 7ako
se uspostavlja politi&ka vertikala upravljanja u or$ani"a.ijama3 od
ministarstava3 preko upravni) odbora3 menadment tima i nii) nivoa. 2
ovakvoj situa.iji3 menaderi 6ojvodine3 postaju &inovni.i politi&ki) struktura3
koji treba da ostvare interese svoji politi&ke $rupa.ije koja $a je i imenovala na
to mesto. 2koliko se to ne reali"uje3 politi&ka partija smenjuje svo$ &lana i
ponovo postavlja ono$a koji %e raditi "a njene interese.
8avedeno poka"uje da je menadment 6ojvodine pra%en visokim
nivoom ideolo$i"a.ije i politi"a.ije3 tako da je politi&ka podobnost3 odnosno
lojalnost odre5enoj politi&koj op.iji postao osnovni kriterijum "a imenovanje
menadera. Jirenje kriterijuma podobnosti u poprima sve potpunije obeleja
poltronstva u kome se ideolo$ije i .iljevi politi&ke partije i"diu i"nad svi)
dru$i) .iljeva drutva. 7akva ideolo$ija politi&ki) partija usmerava se ka
ra"voju diktatorski) sistema u dravnoj or$ani"a.iji i njenim sastavnim
delovima i preti da uniti demokratiju3 a time i primarni uslov "a ra"vijanje
menadmenta.
2.8. Z!po%t!'$&eno%t profe%#on!$#>!*#&e "en!7"ent! Vo&'o#ne
2#'
2 pret)odnoj ta&ki je uka"ano na probleme ideolo$i"a.ije i politi"a.ije
menadmenta3 koji doseu do politikanstva i amateri"ma3 ali i volonteri"ma. 7o
neminovno dovodi do situa.ije da je u potpunosti "apostavljen profesionali"am
u menadmentu 6ojvodine3 sa dalekosenim posledi.ama "a privredni i
drutveni ra"voj3 ali i "a ra"voj demokratije3 kao univer"alne ljudske potrebe na
savremenom ra"voju drutveno$ ra"voja.
7ako se u menadmentu 6ojvodine dola"i do potpune suprotnosti u
odnosu na savremena svetska kretanja. 2 savremenoj teoriji i praksi
or$ani"a.ije sve vie se isti&e "na&aj kompetentnosti li&no$ profesionalno$
autoriteta menadera3 dok se funk.ionalni autoritet manje ili vie koristi kao
korektiv u obe"be5ivanju sprovo5enja utvr5eni) .iljeva politi&ki) partija.
9spostavlja se da se u ra"voju industrijske .ivili"a.ije postupno naputaju
pravila i na&ela klasi&ni) na&ina or$ani"ovanja "asnovani) na me)anisti&ko
deterministi&kim osnovama3 a da se primenjuju savremeni prin.ipi i metodi
upravljanja koji se "asnivaju na situa.ionom i dru$im kon.eptima upravljanja.
;apostavljenost profesionali"ma3 je ustvari uvo5enje amateri"ma u
upravljanje privredom 6ojvodine3 a to "na&i da je upravljanje preputeno
nekompetentnim pojedin.ima koji nemaju "nanja3 sposobnosti i vetine "a
upravljanje poslovnim i dru$im sistemima na modernim osnovama. !vde se
uspostavlja "akonitost da se samo sa nekompetentnim3 odnosno amaterima
moe upravljati i" .entrala politi&ki) partija3 to je i lo$i&no3 jer profesionala.
radi po pravilima struke i ne do"voljava uplitanje spoljni) struktura u donoenju
menaderski) odluka.
9spostavlja se da politi&ke partije na vlasti nisu ni "ainteresovane "a ve%u
kompetentnost u upravljanju poten.ijalima 6ojvodine. Da ta "ainteresovanost
postoji3 imenovanje ljudstva i" svoji) partija bio bilo "amenjeno konkursima3
preko koji) bi se takmi&ili pojedin.i u svojim kompeten.ijama "a i"bor na
od$ovaraju%a i vana mesta u privredi i drutvu. +onkursi bi &ak dobro doli u
okviru odre5eni) politi&ki) partija3 kao interni konkursi3 na kojima bi se
nadmetali &lanovi odre5ene politi&ke op.ije po propisanim kriterijumima. Cli3
do to$a ne dola"i3 jer se putem imenovanja >a ne i"bora?3 eli staviti do "nanja
svakom pojedin.u da se na odre5eno mesto menadera ili dru$o$ rukovodio.a
dola"i "bo$ pripadnosti odre5ene politi&ke op.ije3 a ne "bo$ svoje
kompeten.ije.
;apostavljenost profesionali"ma i irenje amateri"ma3 dovelo je i do
volonteri"ma3 odnosno pojave privremeno$ obaljanja upravlja&ki) poslova. 7o
dodatno po$orava uspenost menadmenta3 jer se poka"uje da se najve%i broj
2#1
rukovode%i) kadrova i" ra"li&iti) sektora smenjuje3 kada u politi&kom
takmi&enju i"$ubi nji)ova politi&ka op.ija. !b"irom da se to deava u vremenu
od 3 do 4 $odine3 "na&i da se skoro .elokupna rukovode%a privredna i drutvena
struktura u 6ojvodini menja u periodu kra%em od 4 $odine. 8ova rukovode%a
$arnitura po&inje i" po&etka3 omalovaavaju%i re"ultate pret)odnika i
projektuju%i &esto nove strate$ije ra"voja $rane3 or$ani"a.ije3 ili njeni)
podsistema.
Jta navedeno "na&i "a privredu svake drutveno politi&ke "ajedni.e3 ne
treba objanjavati3 jer ne postoje profesional.i3 ma kakve $enijalnosti bili3 koji
mo$u da budu uspeni na tako kratak rok.
2.9. Neop@ono%t profe%#on!$#>!*#&e "en!7"ent! Vo&'o#ne
Sve navedeno uka"uje na neop)odnost profesionali"a.ije menadmenta
6ojvodine. !va potreba je prioritetna i najvanija3 jer se poka"uje da nita ne
vredi ni prirodni i ljudski poten.ijali ukoliko se ne ra"vija menadment kao
nauka3 vetina3 profesija i praksa. -rofesionali"a.ija menadmenta
multiplikatorno deluje na upravljanje i iskori%avanje resursa kojim raspolae
svaka drutvena "ajedni.a3 pa s)odno tome i 6ojvodina.
Da bi do profesionali"a.ije "aista i dolo3 potrebno je uka"ivati na
korisnost profesionali"a.ije "a sve sektore privrede i drutva3 pa i "a politi&ke
partije koje su na vlasti. -rofesionali"am je lek "a mno$e bolesti3 ali je i lek "a
o"dravljenje i pove%anje uspenosti 6ojvodine u svim se$mentima. -ro$res
moe ostvariti samo profesionali"am i profesionalan odnos svi) "aposleni)3 a
pre sve$a menadmenta. 2koliko se to desi3 politi&ka partija koja je omo$u%ila
profesional.ima da rade svoj posao i ostvari "adovoljavaju%e re"ultate3 "adobi%e
poverenje u novom .iklusu takmi&enja i tako "adrati vlast3 a time i svoje
privile$ije koje proi"ila"e i" svake vlasti.
;ato je "a privredni drutveni ra"voj 6ojvodine primarno iriti
profesionali"am svi) i profesionalan odnos na svakom mestu.3 jer praksa
najra"vijeniji) ekonomija poka"uje3 da od profesionalno$ menadmenta "avisi
.elokupan ra"voj privrede i drutva u .elini. 7o je slikovito prika"ao -. Dru.ker
na primerima veliki) svetski) kompanija kao to su Aord3 Simens3 Mi.ubii i
dru$e3 koje je profesionalni menadment spasio od bankrotstva i nestanka3 ali i
doprineo nji)ovom daljem uspenom ra"voju. !va i sli&na iskustva uka"uju da
je i u 6ojvodini nuno jo inten"ivnije iriti profesionali"a.iju menadmenta3
kao $eneratora .elokupno$ drutveno$ ra"voja.
2#9
Da bi do prakti&ne profesionali"a.ije dolo3 potrebno je pre sve$a
eliminisati preterani uti.aj politi&ki) partija na vlasti. 2 sadanjem trenutku3 od
te Enaje"de< se ne moe odbraniti menadment3 jer je on postavljen od
politi&ki) partija. 2 navedenom nauka moe dati najve%i doprinos3 ali i
institu.ije konkursa i i"bor najkompetentniji) pojedina.a3 be" ob"ira na
pripadnost partiji. 9spostavlja se da institu.iju imenovanja direktora klini&ki)
.entara3 bolni.a3 obra"ovno vaspitni) i "abavni) institu.ija3 ustanova kulture3
do javni) predu"e%a i dravni) or$ani"a.ija treba "ameniti institu.ijom i"bora u
kojoj bi dominantno mesto pripadalo "aposlenima i" sistema $de se vri i"bor
rukovodio.a3 odnosno menadera. ;aposleni najbolje po"naju sposobnosti
pojedina.a i" or$ani"a.ije >ukoliko se i"bor vri i" or$ani"a.ije?3 ali i "bo$ to$a
to je primarno pravo svake $rupe i or$ani"a.ije da vri i"bor vo5e3 koja %e $a
predstavljati i artikulisati interese $rupe3 odnosno or$ani"a.ije.
6ojvodina ve% sada raspolae sa nekoliko )iljada diplomirani)
menadera i stru&njaka koji su "avrili ekonomske i fakultete poslovni) studija.
6eliki broj nji) se stekao iskustvo na niim nivoima or$ani"a.ije i u" uvo5enje
institu.ije konkursa3 ovi stru&nja.i3 koji su relativno mladi3 mo$u da bitno
promene postoje%e stanje u privredi i drutvu 6ojvodine3 u relativno kratkom
vremenu.
-ro.es privati"a.ije drutveno$ sektora3 uklju&uju%i i dravna3 odnosno
javna predu"e%a3 koji se u 6ojvodini3 mora "avriti najkasnije krajem 2**'.
$odine3 delotvorno %e delovati na profesionali"a.iju upravlja&ke funk.ije.
Ck.ionari3 odnosno vlasni.i %e3 poput kompanija u ra"vijenim trinim
"emljama3 biti "ainteresovani "a ve%u uspenost jer je ona u tesnoj ve"i sa
kompetentno%u. 6e% se sada poka"uje da privatna predu"e%a u 6ojvodini
imaju bolju kvalifika.ionu strukturu "aposleni)3 ali i rukovode%e i upravlja&ke
strukture u pore5enju sa drutvenim i dravnim sektorom.
-aralelno sa pro.esom irenja profesionali"a.ije u 6ojvodini3 potrebno je
inten"ivirati i ra"voj predu"etnitva3 a u okviru nje$a predu"etno$
menadmenta.
2.=. Mo)<(no%t profe%#on!$#>!*#&e "en!7"ent! Vo&'o#ne
6ojvodina ima poten.ijale i mo$u%nosti "a profesionali"a.iju svi)
struktura "aposleni)3 u ra"li&itim privrednim sektorima3 ali i u dru$im
oblastima3 kao to je vanprivreda3 javna uprava3 itd. S)odno navedenom3
2'*
postoje mo$u%nosti i "a profesionali"a.iju rukovodio.a3 odnosno menadera "a
potrebe svi) )ijerar)ijski) nivoa3 ali i svi) funk.ionalni) oblasti.
!pta ra"vijenost obra"ovni) i nau&ni) institu.ija3 kao i "dravstveni)3
so.ijalni)3 kulturni) i dru$i) institu.ija u 6ojvodini &ine onaj deo kvaliteta
drutvene "ajedni.e koji omo$u%ava da se inten"ivno i dinami&ki uvode nove i
visoke te)nolo$ije3 kako u ra"voju privrede3 tako i u dru$e drutvene delatnosti.
8ajve%i istraiva&ko ra"vojni .entar u 6ojvodini je 2niver"itet u 8ovom Sadu.
!n u svom sastavu ima 13 fakulteta i nekoliko nau&ni) instituta. 9straiva&ki
kadar 28S &ini preko 2*** nastavnika i saradnika. !vaj univer"itet je visoko
stru&na institu.ija osposobljena "a istraivanje i ra"voj u velikom broju nau&ni)
oblasti.
1#'
2 okviru 2niver"iteta postoje i tri ra"vojna istraiva&ka .entra3 dva
ne"avisna nau&na instituta od koji) je 8au&ni institut "a ratarstvo i povrtarstvo3
nau&na institu.ija po"nata i i"van 6ojvodine i Srbije. 8a Aakultetu te)ni&ki)
nauka3 -oljoprivrednom fakultetu i 7e)nolokom fakultetu3 postoje nau&no
ra"vojne jedini.e koje se bave nau&no istraiva&kim radom i prenosom "nanja
i" sfere visoki) te)nolo$ija.
6e%a predu"e%a imaju svoje istraiva&ko ra"vojne .entre3 koji su
pove"ani sa univer"itetskim ra"vojno istraiva&kim .entrima. !vi .entri
predstavljaju embrione ra"voja veliki) kompanija u pronalaenju novi) te)nika
i te)nolo$ija3 supstituta u sirovinama i materijalima3 itd.
6e%ina fakulteta je ve% due vreme uvela smerove "a or$ani"a.iju i
menadment3 odnosno "a poslovne studije3 kao i poslediplomske studije na
kojima se koluje kadar "a rukovo5enje i upravljanje or$ani"ai.jama. !vim
fakultetima treba dodati i nekoliko privatni) fakulteta koji obra"uju kadrove "a
oblast usluno$ bi"nisa3 "a menadment u tr$ovini3 bankarstvu3 ra&unovodstvu i
revi"iji3 sportu i turi"mu3 itd.. 8avedeno uka"uje da 6ojvodina raspolae
"adovoljavaju%im kapa.itetima "a obra"ovanje kadrova budu%nosti3 kako u
smislu infrastrukture i te)ni&ke opremljenosti3 tako i po pitanju ljudski)
poten.ijala.
Me5utim3 limitiraju%i faktor u profesionali"a.iji u nedovoljna finansijska
sredstva koja se i"dvajaju i" budeta ,. Srbije "a obra"ovnu delatnost. -rema
raspoloivim poda.ima3 ose%a se nedostatak finansijski) srdstava "a
obra"ovanje3 a situa.ija je bila posebno nepovoljna u periodu od 1991K2**1.
kada je udeo sredstava "a finansiranje obra"ovanja u odnosu na Drutveni bruto
1#'
6ideti ire u Programu privrednog razvoja Autonomne pokrajine +ojvodine3 redaktor ;. -opov3 9"vrno
ve%e Cutonomne pokrajine 6ojvodine3 8ovi Sad3 de.embar 2**3
2'1
proi"vod ima tenden.iju opadanja3 sa 23 13R u 1991. na 13 2'R u 2**13 to je
vie ne$o duplo manje.
Ministarstvo "a nauku3 te)nolo$iju i ra"voj Srbije je i"vor finansiranja
nauke 6ojvodine. Cnali"e poka"uju da je 6lada finansirala projekte i" domena
osnovni) nauka3 biote)nike i pre)rambeni) te)nolo$ija3 ener$etike i ener$etske
efikasnosti3 pro$rame te)noloko$ ra"voja3 ali ne i projekte i" oblasti
menadmenta3 kao poseban projekat3 ve% se u okviru navedeni) projekata dosta
skromno obra5ivao i problem upravljanja. -otreba "a takvim projektom bi bila
neop)odna u 6ojvodini3 kao i u Srbiji3 jer bi se tada "nalo kakvim upravlja&kim
kadrom raspolae 6ojvodina3 koje su vrste stru&ne spreme3 $odina ivota3
radno$ iskustva3 polne strukture3 koje stilove upravljanja koriste3 raspona
menadmenta3 dele$iranja ovla%enja3 itd.
1#1
8ovosadski univer"itet je bio i nosila. nekoliko me5unarodni) projekata
me5u kojima je naj"na&ajniji 7@M-2S projekat koji je "na&ajan "a ra"voj
sistema efikasnije$ plasmana "nanja i novi) te)noloki) reenja3 sa posebnim
ak.entom na osnivanje nau&no te)ni&ki) parkova u 8ovom Sad3 kao i osnivanje
.entara "a transfer te)nolo$ije kao pilot jedini.e budu%e$ 8au&no te)ni&ko$
parka u 8ovom Sadu.
2 okviru 7@M-2S projekta "na&ajno je u&e%e u reali"a.iji projekta
Menadment mali) i srednji) predu"e%a3 &iji je u&esnik -oljoprivredni fakultet
i" 8ovo$ Sada u saradnji sa univer"itetima i" 8ema&ke i Custrije3 kao i projekti
u oblasti industrijski) sistema i menadmenta3 upravljanje sistemima3 itd.
6ojvodina ima mo$u%nosti da obra"uje3 odnosno pove%ava profesionalni
nivo menadera i putem simpo"ijuma3 seminara3 trenin$a i savetovanja3 kako sa
doma%im3 tako i sa inostranim u&e%em. Savetovanja o produktivnosti3
menadmentu3 marketin$u3 turi"mu i dru$im oblastima3 kao i i"lobe o
inovatorstvu3 samo dopunjuju predstavu o mo$u%nostima "a podi"anje
profesionalnosti svi) "aposleni)3 a posebno menadera.
7ematski sadraji nau&no istraiva&ko$ rada i obra"ovanja u 6ojvodini
treba kao i u Srbiji da prati tematika data u okviru Jesto$ okvirno$ pro$rama
istraivanja "emalja @23 i posebni) pro$rama koji se odnose "a "emlje
;apadno$ Balkana.
2.-. Kon*ept %<per profe%#on!$#>!*#&e # %t'!r!n&e "!e%tr!$no)
"en!7"ent! Vo&'o#ne
1#1
7reba konstatovati da je 4rvatska kao susedna "emlja uradila projekat kojim je istraila stanje
menadera u 4rvatskoj u kome je istraila sve relevantne komponente menadera. -. Sikavi.a3 5eorija
menadmenta i veliko empirijsko istraivanje u 3rvatskoj3 Masmedia3 ;a$reb3 2**4
2'2
-rofesionali"a.ija rukovode%e$ i menadersko$ kadra je potreban3 ali ne i
dovoljan "a uspenost or$ani"a.ija i 6ojvodine kao .eline. -oka"uje se da i u
6ojvodini3 kao i u ra"vijenim evropskim "emljama treba dodati jo nekoliko
elemenata3 kako bi upravljanje poslovnim i dru$im or$ani"a.ijama bilo
efikasnije i efektivnije. Be" ob"ira na mo$u%nost ra"li&ito$ pristupa3 &injeni.a
je da bi dalji kon.ept usavravanja menadmenta trebao i%i u smeru
superprofesionali"a.ije i stvaranja vr)unski) ampiona u menadmentu.
-rva korak bi bio u posti"anju opte$ konsen"usa i"me5u svi)
relevantni) politi&ki) i dru$i) struktura o "na&aju menadment profesije u
pove%anju uspenosti privrede 6ojvodine. !vaj korak je i najtei3 jer
uvo5enjem profesionali"ma u upravljanju3 dananje politi&ke strukture bi
i"$ubile onaj nivo mo%i koji sada imaju3 a pre sve$a meanje u vo5enje
poslovne politike pre sve$a veliki) poslovni) sistema.
Dru$i korak bi bio u li&nom primeru najvii) dravni) or$ana Srbije i
6ojvodine da prakti&no sprovedu profesionali"am u javnim predu"e%ima koja
su u nadlenosti ,epublike ili dru$i) drutveno politi&ki) "ajedni.a. 2 okviru
to$a bi bilo od koristi da "aivi institu.ija konkursa3 kao instrument "a
uspostavljanje kompetentnosti i demokrati&nosti3 po kojoj bi i najvia
upravlja&ka radna mesta postala dostupna svima3 a na ista bi dola"ili
najsposobniji.
Slede%i korak bi bio u stvaranju uslova da postoje%i menaderi koji su
"avrili fakultete "a opti ili spe.ijali"ovane menadmente i poslovne studije3
kao i postdiplomske studije smer menadment i or$ani"a.ija "au"mu najvie
upravlja&ke po"i.ije u velikim poslovnim sistemima i dru$im or$ani"a.ijama.
!vi stru&nja.i3 pored formalno$ obra"ovanja imaju i iskustvo od nekoliko
$odina u radu3 pa mo$u biti uspeniji od sadanji) rukovodio.a. 2 okviru ovo$a
bilo bi "na&ajno eliminisati politi&ku podobnost3 odnosno pripadnost politi&ki)
op.ijama3 kao uslov "a i"bor menaderski) kadrova.
-rofesionali"a.ija rukovo5enja i menadmenta se moe pove%ati i
kolovanjem pojedina.a i" or$ani"a.ija koji imaju te)ni&ko3 komer.ijalno3
finansijsko ili dru$o stru&no "nanje3 na menaderskim fakultetima. !vo
kolovanje bi posebno koristilo mladim ljudima3 koji imaju radno iskustvo u
pojedinim funk.ionalnim oblastima3 koji su poka"ali sposobnost "a upravljanje
pojedinim funk.ijama3 ili nivoima i koji preferiraju upravlja&kim poslovima.
!vi pojedin.i bi do$radnjom "nanja i" menadmenta3 mo$li biti uspeni
upravlja&i.
2'3
Dinami"iranje kolovanja rukovode%e$ i menadersko$ kadra svi) nivoa
bi bio naredni korak u kon.eptuali"a.iji menadmenta 6ojvodine. /injeni.a je
da ni i"daleka ne postoji dovoljan broj visoki) poslovni) kola na kojima se
koluju budu%i menaderi. -ro.ena je da %e Srbija u slede%em periodu imati
najvie potreba "a top menaderima3 odnosno menaderima "a komer.ijalu3
finansije3 kadrove3 odnosno spoljnu tr$ovinu i ra"voj3 odnosno inova.ije. !vde
poseban ak.enat treba dati na otvaranje srednji) poslovni) kola na kojima %e
se obra"ovati t"v. operativni menadment3 odnosno te)ni&ari3 nad"orni.i3
supervi"ori3 poslovo5e3 itd. -raksa poka"uje da se o ovim menaderskim
nivoima malo $ovori i da se najve%a panja usmerava na top menadment.
Me5utim3 mora se s)vatiti da nita ne%e "na&iti ni $enijalni top menaderi3
ukoliko ne postoje profesional.i i na srednjim3 odnosno niim nivoima
rukovo5enja.
6e% ovi) pet elemenata bi u kon.eptualnom smislu otklonilo vie od
polovinu problema koji postoje u profesionali"a.iji menadmenta 6ojvodine.
-rofesionali"a.ija3 odnosno i"bor visoko profesionali"ovano$ menadera na
&elno mesto u poslovnim sistemima3 stvara uslove da i ostale rukovodio.e koji
su u nje$ovoj nadlenosti i koje on bira3 naj&e%e %e biti profesional.i3
kompetentni i sposobni da obavljaju radne "adatke na najviem nivou. S dru$e
strane profesional.i rade po pravilu struke i ne do"voljavaju da se politi&ki
amateri meaju u dnevno vo5enje or$ani"a.ija3 ili u donoenju poslovni)
odluka.
Dalje unapre5ivanje menadment profesije bi se usmeravalo na
obave"ivanje svi) )ijerar)ijski) menaderski) nivo i svi) funk.ionalni) oblasti3
na permanentno obra"ovanje i osveavanje "nanja i" svoje funk.ionalne oblasti3
onako kako se to radi u ra"vijenim evropskim "emljama. !vo obra"ovanje se
moe or$ani"ovati unutar or$ani"a.ija3 ili kori%enjem spoljne saradnje sa
edukativnim .entrima3 obra"ovnim institu.ijama3 itd. ;a ovu namenu je
potrebno u budetu or$ani"a.ije planirati i finansijska sredstva. 7ime stalno
u&enje i osveavanje "nanja svi) rukovode%i) nivoa postaje obave"a3 a ne li&na
stvar pojedina.a. +o tu obave"u ne i"vrava3 mora snositi sank.ije.
Menadment svako$ poslovno$ sistema bi morao imati svoje stru&ne
&asopise putem koji) bi pratio novine u okviru svoje funk.ionalne oblasti.
-oka"uje se da se najnovija "nanja i informa.ije nala"e u &asopisima3 a da su
knji$e "astareli i"vor sa"nanja. Menaderi svi) nivoa bi morali koristiti 9nternet
kao sredstvo u&enja3 odnosno intranet kao me5usobno pove"ivanje i
informisanje unutar sistema.
2'4
!snivanje spe.ijali"ovani) stru&ni) a$en.ija i predu"e%a3 konsultantski) i
inenjerin$ or$ani"a.ije bi tako5e doprinelo profesionali"mu3 dovode%i $a do
nivoa superprofesionali"a.ije. !ve or$ani"a.ije bi mo$le svaka na svoj na&in da
doprinosi uspenosti upravljanja3 pri &emu treba uka"ivati da je Etu5e "nanje
najjeftinije< i da menadment ne mora sve da "na3 ve% samo da "na ko "na i $de
moe na%i od$ovaraju%e "nanje. 2 praksi ra"vijeni) "emalja su se veoma
korisnim poka"ali konsultanti strate$ijski) rukovodila.a3 koji se koriste pri
donoenju strate$ijski) odluka.
;a profesionali"a.iju i superprofesionali"a.iju menadmenta 6ojvodine i
Srbije3 bilo bi od koristi uspostaviti eti&ki kodeks menaderske profesije. !vaj
kodeks postoji u dru$im profesijama3 kao to su advokati3 lekari3 itd.3 ali bi
uvo5enjem u profesiju menadmenta on multiplikatorno delovao na sve
se$mente privrede i drutva. @ti&ki kodeks bi spre&io nemoralnost koja se
deava u profesiji menadera3 a koja proi"vodi mno$o ve%e probleme u odnosu
na dru$e profesije.
-ut do maestralno$ menadmenta dalje vodi preko primenjivanja meko$
stila upravljanja3 odnosno primene stila pridobijanja ljudi "a .iljeve koje
postavlja menadment3 di"ajniranje plitke or$ani"a.ione strukture u kojoj %e se
eliminisati birokratska or$ani"a.ija i menadment i stvaranje konkurentsko$
poslovno$ ambijenta3 kako na tritu3 tako i u poslovnim sistemima.
8avedeni kon.ept profesionali"a.ije menadmenta 6ojvodine i nje$ova
primena u praksi je utoliko "na&ajniji3 to daje velike efekte3 a ne "a)teva velika
finansijska sredstva3 "bo$ koji) se &esto trae opravdanja "a odre5ena &injenja
ili ne&injenja. Svaka kon.eptuali"a.ija je dinami&an sistem koji bi se
dopunjavao3 ili bi se uspostavljali novi prioriteti3 a u skladu da promenama koje
se deavaju u 6ojvodini3 odnosno u okruenju.
2.A. Mo)<(# efe;t# F%<perG profe%#on!$#>!*#&e "en!7"ent! Vo&'o#ne
-rofesionali"a.ija i superprofesionali"a.ija menadmenta su uslov
opstanka3 rasta i ra"voja svako$ or$ani"a.iono$ sistema3 odnosno drutva. Be"
nji) nema drutveno$ pro$resa3 jer je menadment profesionalno upravljanje
resursima "arad ostvarenja postavljeni) .iljeva. !n na najefikasniji na&in moe
da rei dispropor.iju i"me5u sve ve%i) potreba ljudi i sve manji) resursa koji
postoje u prirodnom poretku.
6ojvodina ni i"daleka nije iskoristila svoje prirodne3 ljudske i
kulturoloko so.ioloke poten.ijale3 kojima raspolae. Cnali"e poka"uju da se u
2'
or$ani"a.iji i menadmentu svako$ drutva i or$ani"a.ije3 pa s)odno tome i
6ojvodine3 nala"e najkvalitetnije re"erve3 "a &ije aktiviranje nisu neop)odne
nikakve investi.ije3 ve% samo potpunije kori%enje kreativni) sposobnosti
ljudsko$ poten.ijala. !vo utoliko pre3 to savremena nau&na istraivanja
uka"uju da ljudi prakti&no koriste samo minimalni deo svoji) kreativni)
poten.ijala. -rofesionalni menadment je u stanju da pove%a iskori%enost
kreativno$ poten.ijala "aposleni)3 pre sve$a putem uskla5ivanja interesa
pojedin.a sa interesom or$ani"a.ije u kojoj je "aposlen3 tako da se
ostvarivanjem li&ni)3 odnosno individualni)3 ostvaruju i or$ani"a.ijski interesi.
2 protivnom3 poten.ijali or$ani"a.ije ne%e biti iskori%eni3 to dovodi u pitanje
njen opstanak3 odnosno rast i ra"voj u duoj vremenskoj dimen"iji.
+lasi&na or$ani"a.ija je utvrdila da postoji bli"ak odnos i"me5u
profesionalno$ nivoa pojedina.a i efekta koji ostvaruju. -oka"uje se da %e
visokokvalifikovan radnik u istoj jedini.i vremena3 po pravilu ostvariti ve%i
u&inak3 i"raen u metri&kim ili nekim dru$im jedini.ama3 od kvalifikovano$3
odnosno nekvalifikovano$ radnika. S)odno navedenom3 u re$ularnim uslovima
poslovanja3 menader koji ima vii nivo kompetentnosti u" ostale iste uslove3 %e
imati i bolji re"ultat. 9maju%i u vidu navedenu "akonitost3 ra"vijeni svet je
pristupio kolovanju i obra"ovanju kadrova3 dodatnom obra"ovanju i trenin$u3
te obave"ivanjem da svi rukovodio.i3 pa i "aposleni moraju da sti&u nova
"nanja i vetine.
8avedene "akonitosti vae i "a menadment 6ojvodine. 2vo5enjem
profesionali"ma i superprofesionali"ma u upravljanju se na najefikasniji i
najefektivniji na&in upravlja svim resursima or$ani"a.ija. 7ime se ostvaruje i
ve%a uspenost3 odnosno manji trokovi3 koji pove%avaju konkurentsku mo%
kompanija.
-rofesionali"ovan i superprofesionali"ovan menadment po pravilu
ostvaruje bru dinamiku rasta i ra"voja od amatersko$ menadmenta. !vde3 kao
i u dru$im oblastima se poka"uje pravilo3 da nita ne moe nastati i" ni&e$a.
S)odno tome i uspenost na mikro3 me"o ili makro nivoima ne moe nastati be"
ula$anja3 pre sve$a u pojedin.e koji upravljaju sistemima. 6ojvodina moe
postati snaan "amaja. privrede Srbije3 ukoliko upravljanje poslovnim i dru$im
or$ani"a.ijama poveri profesionalnom menadmentu. 7o bi dovelo do bre$ i
ve%e$ rasta bruto drutveno$ bruto proi"voda3 bolje$ ivotno$ standarda ljudi3
inten"ivnije moderni"a.ije privrede i uklju&ivanje u takmi&enja na
me5unarodnom tritu.
-rofesionali"a.ija je jedini lek "a eliminisanje politi"a.ije3 ideolo$i"a.ije
i "loupotrebe menadmenta3 koji su naneli i jo uvek nanose velike tete
2'#
ukupnoj efikasnosti privrede 6ojvodine. !na moe dodatno delovati na
uspostavljanje novi) sistema vrednosti3 koji su u 6ojvodini3 kao i u Srbiji do te
mere poreme%eni3 da postaju o"biljna ko&ni.a u daljem napretku ove drutveno
politi&ke "ajedni.e.
6isoko profesionali"ovan menadment je u mo$u%nosti da di"ajnira i
uspostavlja fleksibilne or$ani"a.ione sisteme koji su u stanju da od$ovore na
"a)teve i nove i"a"ove moderne privrede. -rofesionali"a.ija bi3 nema sumnje3
eliminisala3 ili smanjila prinudu3 koja je predstavljala osnovu klasi&ne
or$ani"a.ije3 a koja je u velikoj meri "astupljena i u sadanjoj rukovode%oj
strukturu 6ojvodine.
4ijerar)ijski odnosi nadre5enosti i podre5enosti u profesionali"ovanom
menadmentu se po pravilu "amenjuju na&elom )ijerar)ije sloenosti funk.ija u
obavljanju "ajedni&ki) aktivnosti. 2mesto )ijerar)ije vlasti3 profesionali"am
"a)teva3 )ijerar)iju "nanja3 sposobnosti i vetina. 7ime bi se afirmisalo novo
na&elo uspeno$ upravljanja3 a to je pridobijanje ljudi "a ostvarivanje
pro$ramski) .iljeva i opredeljenja u ra"voju 6ojvodine. !vaj na&in upravljanja
je tei3 ali i efikasniji.
Sa ra"vojem i unapre5enjem menadmenta u 6ojvodini dolo bi i do
pro.esa inten"ivnije$ ra"voja predu"etnitva3 koje doprinosi sve broj
kon.etra.iji3 odnosno "apoljavanja kadrova u novoosnovanim privrednim i
dru$im institu.ijama. -redu"etni&ka ekonomija "a svoju osnovu ima masovan i
inten"ivan ra"voj inova.ija u sva podru&ja privrede i drutva. 7aj uti.aj
predu"etnitva se najbolje moe videti u ra"vijenim "emljama3 $de se uvode
nove te)nike i te)nolo$ije i putem koji) se obe"be5uju nii trokovi poslovanja3
a time i ve%e profitabilnosti3 kao primarno$ .ilja3 kako poslovni)3 tako i dru$i)
or$ani"a.ija.
>Super? -rofesionali"a.ija menadmenta i svi) "aposleni) u privrednom i
drutvenom sektoru 6ojvodine bi $eneralno uti.alo na produetak ivotno$
veka stanovnitva3 na kvalitetniji ivot u tako produenom ivotnom veku3
odnosno na inten"ivniju reproduk.iju stanovnitva.
2.2. Re>#"e
2''
9" navedeno$ se moe "aklju&iti da se profesionali"a.ija i
superprofesionali"a.ija menadmenta3 odnosno rukovode%e strukture u
or$ani"a.ionim sistemima svi) vrsta3 vlasni&ko$ oblika i veli&ine moe
primeniti u svim sektorima 6ojvodine. !na raspolae prirodnim3 ljudskim3 u
kulturolokim karakteristikama3 koje se najefikasnije mo$u oplemeniti
kompetentnim upravlja&ima na najviim nivoima menadmenta.
6ojvodina trenutno ima nekoliko )iljada menadera i" oblasti poslovno$
bi"nisa3 turi"ma3 sporta3 tr$ovine3 bankarstva3 ra&unovodstva i revi"ije3 itd. !vi
stru&nja.i su "avrili dravne ekonomske i privatne fakultete "a menadment u
6ojvodini i Srbiji3 odnosno poslediplomske studije i" or$ani"a.ije i
menadmenta3 poseduju menaderska "nanja3 ve% nekoliko $odina su "aposleni
na neod$ovaraju%im radnim mestima3 po"naju ra"nolikost kulture i obi&aja u
6ojvodini i mo$li bi "a kratko vreme da pokrenu privredne aktivnosti i stvore
"adovoljavaju%u privrednu ekspan"iju. Da bi postoje%i stru&nja.i doli na mesta
top menadera i ostali) rukovode%i) mesta u privredi 6ojvodine3 nisu potrebna
nikakva finansijska sredstva3 ve% samo spremnost i elja da se privreda i
drutvo poveri ekspertima "a upravljanje.
8avedeni broj menadera ni i"daleka ne "adovoljava potrebe privrede i
drutva 6ojvodine. !tuda i potreba "a dinami&nijim kolovanjem kadrova "a
top i srednje menadere3 ali i profesionalne upravlja&e "a oblast finansija3
marketin$a3 menadmenta ljudski) resursa3 ra"voja kvaliteta3 komer.ijalno$
menadmenta3 lo$istike3 itd. 9spostavlja se da %e u narednom periodu najve%e
potrebe biti "a navedenim kadrovima i da %e od nji) u najve%oj meri "avisiti
uspenost privrede i drutva 6ojvodine.
Me5utim3 veliki je problem okotala birokratska struktura postoje%i)
or$ani"a.ija koje jo uvek nisu i"loene trinim "akonima i u kojima jo uvek
postoji prin.ip na.ionali"a.ije dobitaka od uspeni) i so.ijali"a.ija $ubitaka
neuspeni). 6elikim poslovnim sistemima u 6ojvodini upravljaju strukture koje
su pre sve$a ideoloko politi&ki &inovni.i i e$"ekutori "a)teva vo5a politi&ki)
partija. 7ako je u$lavnom3 upravlja&ka struktura >upravni odbori?3 kao i
menaderski tim di"ajnirani po politi&koj pripadnosti3 be" jedinstvene strate$ije
upravljanja kompanijama3 ali u" &esto nastojanje da svaki &lan upravno$ odbora
ili menadersko$ tima pribavi odre5ene privile$ije ili koristi politi&koj partiji
koja i) je imenovala na ta mesta. Jta to "na&i "a uspenost or$ani"a.ija kojima
upravlja3 ne treba posebno objanjavati.
Cnali"a je poka"ala efekte koji se mo$u ostvariti uvo5enjem
profesionali"a.ije i superprofesionali"a.ije. /ini se da ni jedan faktor ne moe
2'1
bre i bitnije uti.ati na dinamiku drutveno$ i privredno$ ra"voja 6ojvodine3 od
eksperata "a upravljanje or$ani"a.ionim sistemima.
2'9
D. ZAKLJU0NA RAZMATRANJA I PREDLOZI ZA
POVE4ANJE USPE1NOSTI MENADMENTA
VOJVODINE
2pravljanje "ajedni&kim radom je oduvek privla&ilo panju ljudski)
skupina i drutava. ;a menadment nauku i profesiju od "na&aja je posmatranje
re$ula.ije3 ili usmeravanja3 kro" transforma.ije jedno$ modela3 kon.epta i
filo"ofije u dru$i3 koji je po pravilu kvalitetniji3 odnosno efikasniji. !snovni
kriterijum "a ovako prika"ivanje re$ula.ije "ajedni&kim radom je kako se
donose upravlja&ke odluke3 odnosno odluke o reali"a.iji3 ko i kako i"vrava
odluke i kakvi se re"ultati ostvaruju reali"a.ijom upravlja&ki) odluka.
9" navedeno$ proi"ila"i da je ra"voj profesionali"ma u donoenju
upravlja&ki) odluka imao najve%i uti.aj na poboljanje efikasnosti i efektivnosti
or$ani"a.ija i da %e to biti i u budu%nosti. !snovno i"vorite ra"voja
profesionali"ma u upravlja&koj sferi3 be" ob"ira na istorijski kontekst3 je u
stepenu ra"voja proi"vodni) sna$a.
Me5utim3 treba imati u vidu3 da &ovek nije dosti$ao vr)una.3 ili
savrenstvo u bilo kojoj oblasti3 ve% naprotiv iskoristio je veoma mali deo od
poten.ijala kojim raspolae. +ada bi uslovno re&eno dolo do savrenstva3 tada
bi prestalo kretanje3 nakon &e$a bi dolo do pove%anja entropije3 koja
neminovno vodi u stanje de"or$ani"a.ije3 odnosno )aosa3 odnosno nestanka
veta&ki) struktura. ;ato je i usavravanje profesionali"ma i"a"ov3 ali i na&in da
se pove%a uspenost u obavljanju profesionalni) aktivnosti3 a time ostvari i ve%a
uspenost privrede i drutva u .elini.
-rofesionali"am u upravlja&koj funk.iji daje jo ve%e efekte. 7aj
"aklju&ak je vaio u prolosti3 vai i danas3 a vai%e i u budu%nosti3 to je i
lo$i&no3 jer profesionali"a.ija upravljanja multiplikatorno uti&e i na ra"voj
dru$i) profesija. 7o vai "a sve modalitete rukovo5enja i usmeravanja3 samo
to se u svakoj drutveno ekonomskoj forma.iji usmeravanje or$ani"ovalo na
ra"li&ite na&ine3 to se moe dati i u narednom saetku.
-redvodnitvo je bilo prvi oblik ljudsko$ usmeravanja3 odnosno
re$ula.ije. 2 njemu je posejano i prvo Eseme< menadmenta3 na &ijim se
osnovama "asniva i savremeni menadment.
21*
8a odre5enom stepenu ra"voja proi"vodni) sna$a3 dolo je do
transforma.ije predvodnitva u vo5enje. !no je kvalitetniji na&in usmeravanja i
artikulisanja "ajedni&ko$ rada od predvodnitva3 iako je imalo ra"li&ite ra"vojne
fa"e.
8je$ova sutina je u tome to je pro$ramske postavke i prin.ipe
usmeravanja postavljao vlasnik3 dok je njenu opera.ionali"a.iju obavljao
nevlasnik3 odnosno vetiji i lojalniji rob3 ili kmet3 tako to $a je vlasnik
unapre5ivao u vo5u i "a to mu dodeljivao odre5ene privile$ije. 8evlasnik3
odnosno vo5a predvodi i usmerava3 ali i sam u&estvuje u reali"a.iji te)ni&ko
te)noloki)3 ili radni) pro.esa3 bilo u .elosti3 ili u nekim njenim fa"ama
reali"a.ije3 "ajedno sa dru$im robovima3 ili kmetovima.
,obovlasni&ki vo5a je koristio fi"i&ku prisilu3 odnosno bi& kao osnovni
instrument "a posti"anje .iljeva. !n nije bio osposobljen "a vo5enje3 pa je svoju
mo% iska"ivao kro" estinu bi&a..
@fikasnost robovlasni&ko$ vo5enja je bila minimalna3 jer svaka prinuda
ima ak.iju3 ali po svojoj sutini proi"vodi i reak.iju. 6isok nivo prinude je
proi"veo potpuno suprotan efekat3 odnosno nakon due$ perioda3 on je
is.rpljivao robove i smanjivao nji)ovu proi"vodnu mo%. @pilo$ takvo$ na&ina
vo5enja je doveo do ruenja robovlasnitva3 ali i robovlasni&ko$ modaliteta
vo5enja koje se "asnivalo na prinudi.
8a ruevinama robovlasni&ko$ vo5enja3 nastalo je feudalna or$ani"a.ija3
a u njenoj kasnijoj fa"i i feudalno vo5enje. 2 feudalnom vo5enju prinuda se
"amenjujeD dabinama3 taksama3 nametima3 pore"ima3 kulu.ima3 itd.
9nstrumenti prinude nisu prestali3 ali su promenili oblik i formu3 tj. bili su
demokratskiji i inteli$entniji.
+rajnji efekat transforma.ije predvodnitva u vo5stvo je ve%i stepen
uspenosti poslovanja3 jer je fi"i&ka prisila bila "amenjena prinudom i"
materijalne ili radne obave"e.
-ret)odni "aklju&ak upu%uje i na i"vla&enje "akonitosti da pove%an nivo
demokratije u vo5enju3 "a svoj re"ultat ima i pove%anu uspenost3 to "na&i da
je demokratija u vo5enju u upravnoj propor.iji sa uspeno%u3 ali i da pove%ana
uspenost u povratnoj spre"i re$ula.ije uti&e na demokratiju. ;bo$ navedeno$3
imalo je i smisla transformisati robovlasni&ko u feudalno vo5enje.
Slede%i nivo u ra"voju usmeravanja i profesionali"a.ije upravljanja
"ajedni&kim radom je predu"etnitvo3 kao via ra"vojna fa"a upravljanja
"ajedni&kim radom.
211
Sutina predu"etnitva je u tome to se re$ula.ioni pro.es ra&lanjuje na
dve funk.ije3 i to funk.iju donoenja t"v. predu"etni&ke odluke i funk.iju
i"vravanja tako donete odluke. 8a navedeni na&in se pojedina&ni nosio.i
spe.ijali"uju "a odre5ene poslove3 a to "na&i pove%anje profesionali"a.ije3 koja
bitno uti&e na sve elemente rukovodila&ko$ pro.esa.
7ransforma.ijom vo5enja u predu"etnitvo3 stvoreni su uslovi "a ve%u
uspenost u obe fa"e predu"etni&ko$ pro.esa3 to je dovelo do fenomena
predu"etni&ke dobiti3 koja se pojavljuje kao na$rada "a kombinovanje faktora
proi"vodnje3 "bo$ spremnosti da se i"loi ri"iku3 uvo5enju inova.ija3 itd. 7ako
je i ovaj faktor doprineo ra"voju i irenju predu"etni&ko$ bi"nisa3 ali i
pove%anju efikasnosti i efektivnosti "ajedni&ko$ rada.
,a"vojem proi"vodni) sna$a3 predu"etnitvo je transformisano u
menadment kao poseban kon.ept3 model i filo"ofiju. 2 novouspostavljenom
kon.eptu upravljanja "ajedni&kim radom3 javlja se nova paradi$ma kapitala i
vlasnika3 tj. odvojena je funk.ija svojine od funk.ije upravljanja. 6lasni.i
kapitala "a sebe jedino "adravaju poslove raspodele ostvareni) efekata3
odnosno dividende3 dok donoenje upravlja&ki) odluka prenose u .elosti na
profesional.e koji su osposobljeni "a ovaj posao kao i u bilo kojoj dru$oj
profesiji i "anatu. -rofesional.i na taj na&in definiu ta raditi3 da bi nakon to$a
utvr5ivali i na&in na koji se .iljevi mo$u na najuspeniji na&in i ostvariti.
7ime se uspostavlja ponovo dvostepenost3 u kojoj se profesional.ima
dodeljuju najsloeniji poslovi "a posti"anje odre5eni) .iljevi3 a kada se oni
ostvare3 propor.ije raspodele odre5uju vlasni.i3 po osnovu prava vlasnitva.
Menadment kon.ept i filo"ofija kao novi modaliteti upravljanja
"ajedni&kim radom se permanentno ra"vija i usavrava3 tako da isti dobija
karakteristike dinami&ki) sistema. 7o "na&i da se u okviru menadment
kon.epta pojavljuju brojni modaliteti3 pristupi i te)nike3 od koji) su
naj"na&ajnijiD inova.ioni i maestralni menadment.
9nova.ioni3 odnosno kreativni menadment je modalitet menadmenta
koji je poka"ao prednosti u odnosu na dru$e3 jer je utvr5en visok nivo
me5u"avisnosti i"me5u nivoa inova.ija i uspenosti. !vo pravilo vai i "a
Ekreativno imitiranje<3 kao poseban na&in inoviranja. 9nova.ija je postala
osnova uspenosti3 ali i faktor liderstva3 a "nanje i vetina u stvaranju
inova.ione atmosfere dovela je do nastanka inova.ione or$ani"a.ije i
menadmenta.
8ajvii nivo evolutivno$ ra"voja nauke i prakse menadmenta je
ampionski menadment. 2 $rupi ampiona postoje dve naj"na&ajnije $rada.ije
i toD majstori i maestri menadmenta.
212
Majstori menadmenta su visoko profesionali"ovani menaderi koji u
svojstvu veliko$ u&itelja3 ili majstora umetnosti upravljaju resursima i na taj
na&in postiu vr)unske re"ultate.
Dru$i i najvii nivo $rada.ije ampionsko$ menadmenta je
maestralnost. !n predstavlja veliko$ ili najbolje$ majstora3 odnosno
velemajstora u menadmentu3 ili u&itelja koji u&i majstore sti.anju "nanja3
vetina3 ali i kori%enju intui.ije i podsvesti3 te spajanje navedeni) elemenata u
jednu .elinu. Maestri su najbolji me5u najboljima.
-aralelno sa transforma.ijom pojedini) oblika i modaliteta usmeravanja i
upravljanja "ajedni&kim radom3 ra"vijale su se i te)nike3 odnosno te)nolo$ije3
koje je menadment koristio u obavljanju svoje delatnosti. 7e)nolo$ije treba
posmatrati kao alatke koje su pove%avale produktivnost menadmenta. 8a taj
na&in je eliminisano ili mar$inali"ovano poslovno rutinerstvo3 subjektivnost i
pove%avan kvalitet upravlja&ke odluke.
9maju%i u vidu navedeno mo$u se sumirati odre5eni "aklju&.i koji
uka"uju na evolu.iju i "akonitosti profesionali"a.ije menadmenta3 te
drutvene3 ekonomske i dru$e implika.ije koje je ona stvarala.
!pta je "akonitost da je profesionali"a.ija menadmenta po"itivno
uti.ala na sve se$mente privrede i drutva3 kako na mikro3 me"o3 makro tako i
na $lobalnom nivou. -rofesionali"a.ija up