Meunarodna nauna konferencija

M ME EN NA AD D M ME EN NT T 2 20 01 10 0
International Scientific Conference
M MA AN NA AG GE EM ME EN NT T 2 20 01 10 0
Kruevac, Srbija, 17-18. mart 2010
Krusevac, Serbia, 17-18 March, 2010
HOLISTIKA KAO NOV PRISTUP U MENADMENT PROCESU
HOLISTIC AS A NEW ACCESS IN MANAGEMENT PROCESS
Prof. dr Branislav Djordjevi, Emeritus
1

Prof. dr Slavomir Mileti
2

Apstrakt: Nauka je utvrdila da izmedju sistema i oktuzenja postoji interakcija, ali da ona postoji i izmedju
delova unutar jedne celine. Ta interakcija dovodi do komunikacije u kojoj jedni druge obavestavaju o stanju i
promenama koje se desavaju u oviru njih, sto dovodi do delovanja jednih na druge. Holisticki sistem je koncept
uvazavanja objektivne realnosti u vezi sa promenama. On polazi od toga da su promene rezultat kretanja, koje
objektivno menjaju postojecu ravnotezu, ili stanje. Holistika polazi od originalnosti istrazivanja i iznalazenja
najefikasnijih nacina za ostvarenje postavljenih ciljeva. To potvrdjuje razvoj novih proizvoda, sredstava za rad,
novih organizacionih oblika ili stilova upravljanja.
Kljune rei :holistika ,dinamicnost, skeniranje, okruzenje, struktura,projekat, menadzment.

Abstract: Science has consolidated that between sistems and surrounding there are interaction, but its exict and
between the parts inside of one totality. That interaction leads to the communication in which each-other informs
about the situation and changes which happened to him, which leads to the perform each to others. Holistic
system is a concept of consideration objective realistic in the connection with the changes. Its going from the
point, that the changes are results of the moving, which actually change the existing balance, or the state.
Holistic starting from the originals of the research and invent of the most effective ways for the realisation of the
place goals. This confirm the development the new productions, resources for the work, new organization way
or styles of the management.
Key words: holistic, dynamism,scan, surrounding, structure, project, management.
1. UVOD
Upoznavanje sa nepoznatim elementima i karakteristikama razliitih sistema, predstavlja osnov
i uslov za njihovim ovladavanjem, iskoriavanjem, ali i upravljanjem. Ukoliko se to upoznavanje
obavi kvalitetnije, utoliko je manje nepoznanica, a time i devijacija na koje se ne moe uticati.
Poznato je da izmeu sistema i okruenja postoji interakcija, ali da ona postoji i izmeu delova
unutar jedne celine. Ta interakcija dovodi do komunikacije u kojoj jedni druge obavetavaju o stanju i
promenama koje se deavaju u okviru njih, to dovodi do delovanja jednih na druge. Ovako povezani
delovi i njihov meusobni odnos predstavlja organizaciju, kao organizovau celina pojedinih delova.
Kvalitet celine i njenog funkionisanja uslovljen je nainom struktuiranja i povezivanja njenih
delova, kao dinamikih struktura. Ova dinaminost se kree u odreenim granicama, jer ni jedan
sistem ne moe doi u stanje apsolutnog savrenstva, niti do apsolutnog haosa. To je i logino, jer

1
Univerzitet Union, Beograd
2
Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica

123
svaki sistem je otvoren, `tako da okruenje preko ulaznih kanala deluje na strukturu i funkcionisanje
celine, dok celina preko svojih izlaznih kanala deluje na okruenje`.
Holistiko-sistemski koncept uvaava objektivnu realnost vezanu za promene, da su one rezultat
kretanja koja objektivno menja postojeu ravnoteu. U krajnjem sve je rezultat kretanja, i sve je iz
neega proisteklo. Ova injenica je kljuna, kako bi se mogao traiti uzrok odreenih promena i
usmeravanje kretanja, ka promenama koje e dovesti do odreenih ciljeva. Promene uvek donose
neto novo, to do sada nije bilo. Otuda, identifikaija razliitosti delova u sistemu, olakava
istraivanje celine. Istraivai i projektanti moraju izvriti grupisanje pojedinih razliitosti u sistemu,
ali i pojedinih slinosti. Tako grupisane slinosti i razliitosti se vremenom menjaju, a pojavljuje se i
ponavljanje stanja promena u pojedinim delovima celine.
Sve se, dakle, nalazi u promenama, to namee potrebu istraivaima da upoznaju i
karakteristike ponovljivosti, odnosno naine, dinamiku i posledice promena. Holistika polazi od
originalnosti istraivanja i iznalaenja najefikasnijih i najefektivnijih naina za ostvarenje postavljenih
ciljeva. Oni koji utvrde originalne postavke i u tome postanu lideri, ire svoju mo, u odnosu na
sledbenike, ili one koji se slue plagijatima ili imitiranjem. Samo originalne inovacije dovode do
progresa u drutvenom razvoju i zato one u holistikom konceptu imaju najvei znaaj. To potvruje
razvoj novih proizvoda, sredstava za rad, novih organizacionih oblika ili stilova upravljanja,
marketinkih procedura. Stoga se u ovom radu i ukazuje na posebnost znaaja holistike u menadment
procesu uopte.
2. CELISHODNO POSTUPANJE U ISTRAZIVANJU ZAKONITOSTI FUNKCIONISANJA
ORGANIZACIONIH SISTEMA
Za uspenu primenu holistikog sistemskog koncepta u istraivanju zakonitosti funkcionisanja
organizacionih sistema bitno je definisati ponaanje oveka kao njegovog organizatora. To je uslov da
se ovlada zakonitostima koje se deavaju u organizacionim sistemima, a ovladavanje je prvi uslov
uspenog upravljanja.
Sve dosadanje teorije koje se bave karakteristikama pojedinih ljudskih skupina, obzirom na
njihovo ponaanje ili navike,
3
a sa velikom verovatnoom i budue su nedoreene, jer nema
adekvatnog objanjenja univerzalnog ponaanja oveka, ne samo zbog njegove kompleksnosti, ve
vie zbog toga to se ovek ponaa od sluaja do sluaja na razliite naine, u zavisnosti od situacije,
interesa, raspoloenja, itd.
injenica da je ovek svesno interesno bie koje se odvaja od drugih, omoguava sagledavanje
zakonitosti profesionalizacije usmeravanja zajednikog rada, jer je on u stanju da koristi svoje
potencijale samo ukoliko kroz to ostvaruje svoje interese. Pokazuje se da nema oveka koji nije proet
interesima. to su interesi vei, to je ovek spremniji da rtvuje svoje kreativne i fizike potencijale,
zarad ostvarivanja zajednikih interesa i ciljeva.
Zahvaljujui svojoj racionalnosti, on je izgradio organizaciju kao instrument preko koga moe
na najbolji nain da ostvar(uje)i svoje interese. Znai, nema organizacije bez interesa, niti se interes
moe na bolji nain ostvariti bez organizacije.
4
Svaki subjektivizam u tretiranju organizacije, kakav je
postojao u predtranzicionom periodu ili njena politizacija, koja bi se vremenom pretvorila u
politikanstvo je neprihvatljiva i kao takva tetna za pojedinca, ali i za drutvo u celini.
Nesporna je i injenica o celishodnom ponaanju i delovanju oveka. On nastoji da pronae
naine kako da to lake i uspenije ostvari postavljene ciljeve uz troenje iste koliine energije za to
vei efekat, a time ostvari i svoje line interese. Pored celishodnosti, zahvaljujui samosvesnosti, on e
u svakoj novoj situaciji postupati na drugaiji nain i odgovoriti na izazove koji mu se nameu.
Meutim, ovek e na drugaiji nain postupiti i kada je u istoj situaciji, ali na drugom mestu i u drugo
vreme.
Iza navedenog se jasno moe videti da se doslednom primenom holistike u istraivanjima i
ovladavanjima nepoznatog u organizacionim i drugim sistemima ostvaruju vei efekti, u odnosu na

3
Takva je poznata teorija X koju je dao MGregor u kojoj se insistira na primenu sankcija da se ovek prisili na
odreena injenja, ili neinjenja, iz koje je nastao autokratski model upravljanja.
4
V. Vuenovi: Lini sistem rukovoenja, Pronalazatvo, Beograd, 1996. str. 63.

124
klasine metode istraivanja. Najvanije je utvrditi uzroke odreenih procesa, jer se na taj nain
najuspenije moe upravljati sistemima, procesima, ili pojavama.
3. POJEDINAC KAO SVESNO I KONTROVERZNO BIE
ovek pored toga to je najsvesnije interesno ivo bie, on je u isto vreme i kontroverzno bie.
to se vie odvajao od prirode, to je sve manje bitisao prirodan, a sve vie neprirodan. On je po prirodi
egoista, jer se raa sam, a takoe umire sam. Da je to tano, moemo se uveriti kod svakog deteta,
koje prvo izgovori re `ne` i `ne dam`. Izmeu navedene dve krajnosti, oveku vremenom kroz
zajedniki ivot i rad, odnosno obdanite, kole, religiju, vojsku, poslovne i druge organizacije, nastoji
da ukau da se odrekne svojih egoistikih ciljeva i iste rtvuje zarad optih interesa. On znai u svom
ivotnom veku postaje kontroverzan, jer vremenom pod uticajem sredine, postaje ono to nije, a to je
drutvenost.
Kontroverza je vidljiva i u tome to je ovek jedino svesno ivo bie koje je spremno da ubija
svoju vrstu. Ukoliko je to najsvesnije bie, ono bi po prirodi stvari trebalo da unapreuje svoju vrstu,
ili makar da je ne unitava. Iz prirodnih zakona, poznato je da vei gutaju manje, da bri gutaju
sporije, ali je poznato malo izuzetaka da jedna ivotinjska vrsta ubija svoju vrstu, ve drugu vrstu
ivotinja. Tako lav nikada ne ubija lava, tigar tigra, iako mogu doi u sukob zbog rtve, ili komada
mesa.
Sledea kontroverznost je u tome to je ovek sklon zavisti, ljubomori, sujeti, odnosno bie koje
ne podnosi, ili teko podnosi uspehe drugih ljudi, a takoe teko podnosi svoje poraze, u linom, ili
korporativnom ivotu i radu. Da li je to kazna, ili ravnotea za dati razum, odnosno svesnost, teko je
tvrditi, ali treba verovati u ravnoteu koju priroda uvek uspostavlja, delujui preko svojih prirodnih
zakona. Verujemo da priroda ne grei, jer su zakoni po kojima funkcionie objektivni i da nisu praeni
interesima, za razliku od drutvenih zakona koje formulie skupina ljudi na vlasti, da bi drala u
pokornosti drugu grupu koja je izvan vlasti. Ta zakonitost vai, bez obzira da li ovek te zakone i
zakonitosti poznaje, da li ih priznaje, ili negira.
5
ovek je jedino ivo bie koje je sklono sujeverju. Ova osobina je bitna za objektivizaciju
poznavanja oveka, jer veliki broj ljudi veruje u astronomiju, odnosno u horoskopske znake. Od ranije,
a i danas milioni ljudi u SAD, `im se probude, prve dve stvari koje urade su da pogledaju
horoskopske znake, odnosno kakav e im dan biti i ta ih oekuje`. Mnogi ne odlaze na posao, ili ne
zapoinju poslovne radnje, ukoliko je horoskop negativan. Druga stvar je itanje berzanskih izvetaja,
odnosno koliki je skok akcija bio na berzama i prognoza ta e se desiti sa njihovim akcijama. Time
horoskop ako ne govori sve, sigurno postaje glas opreznosti, to i nije loe za profesiju menadmenta.
N bez obzira na brojne druge karakteristike, kao to je anatomija i fiziologija oveka, za
menadment je najbitniji ovekov neokortes, njegovo ponaanje, odnosno sile koje ga motiviu, ili
demotiviu na odreeno injenje, ili ne injenje. Pokazuje se da je svako uoptavanje ljudskih skupina
i davanje njegovih karakteristika nenauno i da ne postoje potpuno pozitivni i potpuno negativni
narodi i nacije, ve se moe govoriti o veem, ili manjem prisustvu jednog, odnosno drugog. Saglasno
tome, istie se da ne postoje dva ista oveka, to samo po sebi govori o oveku kao svojevrsnom
prirodnom fenomenu. Svako zanemarivanje razmatranja kontroverznosti oveka kao ivog bia, stvara
uslove za izvoenje subjektivnih zakljuaka, to dovodi u pitanje objektivnost, a time i naunost u
izvoenju konanih zakljuaka o menadmentu kao nauci i vetini, odnosno teoriji i praksi.
4. OVLADAVANJE USLOV USPESNOSTI UPRAVLJANJA
Prvi i osnovni uslov uspenog upravljanja je upoznavanje. To je i prirodno, jer samo ono to se
dobro upozna, moe biti predmet uspenog ovladavanja, a time i upravljanja. Stoga se i delatnost
usmeravanja i upravljanja zajednikim radom u organizacijama usmerava na upoznavanje,
nepoznatim, jer `je neznanje osnovni uzrok nastanka entropije, koja ima tenju da pree u haos`. Ovde

5
iri konept o optim karakteristikama oveka je dat u . Radosavljevi, Medi na menadmenta, Edom,
Beograd, 2004. str. 22-24.


125
se ispoljava nesporna injenica, da vie vredi jedan procenat onoga to se ne poznaje u organizaciji,
nego 99% onoga to se zna u organizaiji.
Pored ovladavanja unutranjih struktura, u holistikoj neophodnosti je bitno upoznati, odnosno
skenirati i okruenje i upoznati promene koje se deavaju u istom, a koje utiu na organizaciju i
pojedince. Ovo je potrebno, jer se pokazuje da je nepoznavanje promena u okruenju prvi uslov za
poveanja nesreenosti organizacije. Ali, isto tako je prisutno da i zakasnelo upoznavanje promena u
okruenju poveava nesreenost, odnosno entropiju organizacije.
Nakon upoznavanja i ovladavanja, ovek, odnosno upravljaka struktura mora da preduzme
mere da organizaciju prilagoava promenama koje se deavaju u okruenju. Uspeni su oni koji utiu
na delove i sistem kao celinu da se prilagodi novonastalim promenama uz to manje lomove, a to je
mogue komponovanjem elastine, odnosno fleksibilne organizacije. Ukoliko se upravljaka struktura
odlui da menja okruenje, utroie veliku energiju, a efekti e biti skromni, i najee bez rezultata.
S druge strane, menadment
6
, mora imati u vidu da se dinamika promena u organizaciji po
svom intenzitetu, mora odvijati najmanje onom brzinom, kojom se odvijaju i promene u okruenju.
Ukoliko, se organizacija menja, ali sporije od promena u okruenju, ona propada, odnosno ugroen je
njen opstanak, jer nema rasta i razvoja. Ovde se ispoljava zakonitost, da onaj koji ne napreduje, on
zapravo zaostaje i vremenom e nestati.
Nauna istraivanja su dokazala da je pri projektovanju transformacije iz jednog u drugo stanje
takoe potrebno upoznavanje i ovladavanje. Upoznavanje onim to jeste i onim to e biti, odnosno
emu se tei. Ovde, kao i u drugim upravljakim aktivnostima, najbolje je ovladavati postupno,
odreenim redosledom.
U navedenom, posebno mesto se pridaje utvrivanju nepoznatog u izvoritu neke pojave,
procesa ili tendenije. Otkrivanjem uzroka nastanka neke pojave, je najbolji nain da se konstituie ona
upravljaka odluka koja e dati najvee pozitivne efekte, a smanjiti njene loe strane. Time se tedi
energija i vreme, ali i drugi resursi, jer se pokazuje da je mnogo bolje leiti bolest, nego delovati
preventivno da do nje ne doe.
5. UPRAVLJANJE KAO USLOV OPSTANKA, RASTA I RAZVOJA
Potvruje se da je upravljanje uslov opstanka, rasta i razvoja svake organizacije, to znai da
nema opstanka bez usmeravanja, odnosno usklaivanja zajednikog rada ka odreenim ciljevima.
Uspenost upravljanja se meri, po efektima odrivog razvoja organizacija, odnosno ostvarenim
efektima u odnosu na utroene resurse i obezbeenosti egzistencije buduih generacija. Stoga se
upravljakoj strukturi danas poklanja najvea panja, kako u njenom usavravanju, tako i kroz
obezbeenje odreenih povoljnosti, odnosno privilegija koje upravljai imaju u odnosu na druge
strukture. Proizilazi da profesija menadmenta po svom znaaju prevazilazi druge profesije, to se
najbolje moe videti iz sledee tri injenice, i to:
- Upravljanje, a posebno upravljanje na nivou strategijskog menadmenta je orijentisano na
upravljanje drugim profesijama u organizacionim sistemima. Od uspenosti obavljanja
poslova na najviem nivou, zavisi i uspenost (efikasnost i efektivnost) obavljanja poslova po
dubini i horizontali organizacije. Pokazuje se da mali napori na vrhu, multiplikuju napore na
niim nivoima i da je najvanije imati kvalitetan vrh hijerarhijske piramide. Jer, uvek kada
centralni, odnosno glavni zupanik u tehnikom sistemu napravi jedan obrtaj, to izaziva
daleko vei broj obrtaja kod manjih zupanika, to proizvodi vei efekat, uz manji utroak
energije.
- Upravljanje, a posebno profesionalizovano upravljanje sagledava svet globalno, a to znai da
za menadment ne postoje nacionalne granice. Ova profesija ne priznaje da postoje granice i u
stanju je da otputuju i na najudaljeniju taku zemaljske kugle, ukoliko zato postoji interes.
Shodno navedenom, upravljai svet sagledavaju globalno, a probleme lokalno, odnosno da
svaki lokalni problem moe postati i globalni. Takvo shvatanje deluje pozitivno na irenje
biznisa, to omoguava i obezbeenje opstanka, rasta i razvoja kompanija,

6
Djorjdjevi B., Strategijski menadment, Univerzitet Union Beograd, str. 591.

126
- Upravljanje na strategijskom nivou i nosioci ove funkije su jedini u organizaciji koji moraju
misliti na celinu, a ne na delove. To je bitna odrednica, i bitna razlika u odnosu na druge
menadere. Odnosno svi drugi menaderi nastoje da maksimiziraju efekte dela ili nivoa kojim
rukovode, jedini top menader je ovek koji esto mora da rtvuje interese delova, kako bi tim
rtvovanjem ostvario vei interes celine.Vrhovno rukovodstvo u organizaijama je uglavnom
orijentisano na budunost. Ono mora da sagledava neizvesnosti koje vrebaju u budunosti,
kako bi organizaciju pripremilo da spremno doeka neizvesnost. Ostali menaderi, nastoje da
na to uspeniji nain realizuju zadatke u sadanjosti.
Navedene injenice govore o karakteristikama, ali i znaaju upravljanja za uspenost
organizacija. Upravljanje je faktor razvoja, jer se pokazuje da iza uspenih kompanija ne stoje
velelepne zgrade, niti ureeni administrativni prostori, maine, ve uspeni upravljaki timovi. Na ovu
injenicu ukazuje i P. Draker konstatacijom: `Bogatstvo dananjih najrazvijenijih zemalja poiva na
znalakom rukovoenju. Ono je pomoglo da te zemlje uspeno prerastu iz malih porodinih i radnih
zajednica u drutva sa kompleksnim institucijama ogromnog proizvodnog kapaciteta`. On dalje tvrdi
da: `opstanak savremenog sveta zavisi od toga, sa koliko e uspeha, rukovodei kadar obavljati svoju
ulogu`.
7
Navedene tvrdnje su po svemu sudei tane, jer ekonomski rast zavisi od raspoloivih resursa,
ali oni sami za sebe nita ne znae, jer ne deluju samostalno, ve u sprezi sa organizacijom i ljudima
koji su u stanju da ih svojim aktivnostima pokrenu u odreenom smeru. Da je to tano, potvruju
zemlje bogate prirodnim bogatstvom, koje bi po svim parametrima trebale da budu razvijene, ali ih je
nedostatak kvalitetnog ljudskog resursa, uinio siromanim. Neke od njih se ak nalaze u grupi
nerazvijenih zemalja sveta.
6. SISTEMSKA STRUKTURA SVESNOG RAZMISLJANJA I DELOVANJA
Bazini smisao i cilj naunih i strunih istraivanja
8
uvek je usmeren na otkrivanje nepoznatog i
sticanje novih saznanja kao osnova za iniciranje novih ideja i mogunosti njihove praktine primene.
Svako novo saznanje postaje istinski temelj po kome ljudi neprestano upotpunjuju svoje predstave o
predmetima, pojavama ili procesima posmatranja ili ispoljenim problemima.
Novosteena saznanja na odreen nain menjaju predstavu o predmetnim istraivanjima. Za
sticanje novih saznanja o pravilima, naelima i zakonitostima prirodnog i drutvenog poretka, kao i o
praktinom korienju tih saznanja, od posebnog je znaaja meusobno komuniciranje ljudi u kojima
razmenjuju steena znanja i iskustva u praktine svrhe.
U razliitim vremenskim periodima koriena su razliita sredstva za iskazivanje misaonih
predstava o predmetima istraivanja i ispoljenim problemima. Svako izraajno sredstvo na sebi
svojstven nain omoguava da se drugim ljudima saopti misao, odnosno saznanje. Ipak svako
izraajno sredstvo moe samo delimino da prikae neiju misaonu predstavu, ideju ili konstataciju,
to znai da su izraajna sredstva nesavreni instrumenti za potpuno prikazivanje spoznaja.
Postojanje razliitih govornih podruja nameu potrebu konstruisanja takvih izraajnih
sredstava koja su razumljiva u razliitim govornim podrujima, kako se ne bi dogodilo da se pod istim
terminima podrazumevaju razliite stvari, ili pod razliitim terminima iste stvari. Posebno znaajan
doprinos na razvoju opte razumljivih izraajnih istraivakih sredstava zapoet je konstituisanjem
opte teorije sistema. Izvorita za konceptiranje i razvijanje opte teorije sistema svakako se nalaze u
najstarijim filozofijama na podrujima drevnih civilizaija. Re `sistem` se uvek uzima da objasni
grupu ujedinjenih elemenata koji ine neku celinu, a moe se upotrebiti da objasni apstraktnu celinu
(npr. celina organizacionog sistema), ili fiziku celinu (automobil). U oba sluaja celina predstavlja
neto vie nego to je zbir njenih delova. Prema tome, mnotvo koje se sastoji od posebnih delova
bicikle nema vozaki potenijal. Meutim, kada su delovi zajedno spojeni u posebnu strukturu odnosno
celinu, bicikla ima potenijal da nekoga preveze iz take A do take B. U ovom sluaju bicikla dobija
pojavno svojstvo celine i u stanju je da odgovori svojoj svrsi zbog koje je i napravljena.

7
P. Druker, Moj pogled na budunost, Adies institut, Novi Sad, str. 198.
8
Koncizan i objektivizirani prikaz nastajanja i razvoja teorije sistema i njene praktine primene prezentirano je
V. Vuenovi Sistem i organizacija Nauna knjiga, Beograd, 1980. str. 6 20.

127
Sve do tog trenutka pojedinani delovi nemaju nikakvu funkciju, jer sam za sebe nita ne znai,
niti moe obaviti pojedinano bilo kakav zadatak, odnosno funkciju. Slina je situacija i u biolokim
sistemima, ali i u organizaijama kao vetakim sistemima. Navedeno upuuje na zakljuak da se u
istraivanju organizacionih sistema trebaju primeniti savremene metode i tehnike i filozofija
sistemskog pristupa primerena globalnim uslovima biznisa. Ovo iz prostog razloga, to su
organizacioni sistemi po pravilu sve sloeniji, sastoje se iz brojnih komponenti sa sloenim
meusobnim vezama i odnosima. Kako se menadment bavi projektovanjem, izgradnjom i
odravanjem organizacionih sistema i reavanjem sloenih problema zarad postizanja
zadovoljavajuih ciljeva, sistematsko razmiljanje i koncept u organizaciji i menadment procesu je i
razvijeno da bi se uspenije reavali sloeni problemi iz sfere menadmenta. Ustvari, mnoge nove
sistematske ideje u razliitim varijacijama su upravo i razvijene u menadmentu, na reavanju
menaderskih problema.
7. OGRANIENJA U PRIMENI HOLISTIKE
Holistiko sistemski koncept ima svojih prednosti u sagledavanja kvaliteta celine i predstavlja,
kako je reeno, uslov za ovladavanje i uspeno upravljanje. Meutim i on, poput drugih koncepata i
uenja ima svojih slabosti i ogranienja, pa nije lek za sve bolesti, jer trpi odreena ogranienja, koja
esto predstavljaju prepreku, ili stvaraju tekoe za njegovu operacionalizaciju.
Usamljenost smatra C.Handy
9
bi mogla biti veliki problem u veku koji je pred nama, ukoliko se
ljudi budu izolovani sopstvenim `vokmenom, ili sopstvenom televizijom i td`. Pitanje je da li ta i takva
situacija doprinosi svetloj perspektivi holistike. Ako pripadamo niemu, teko je videti perspektivu
bilo ega.Holistiko sistemski pristup u korienju znanja zahteva izuzetan napor od svih lanova
organizacije tokom celog procesa uenja i korienja znanja. Praksa pokazuje da pojedini timovi npr. u
toku meseca ostvare i preko 100 asova prekovremenog rada. Ovaj pristup se ne moe primeniti u
projektima koji zahtevaju revolucionarne inovacije, jer se esto ne zna gde neki proces poinje, a gde
se zavrava. Naime, projekti su uvek neto novo u organizaciji, to do sada nije bilo, jer da je bilo,
verovatno se sada vie ne bi zvalo projekt, ve bi preraslo u proceduru. A samo projekti omoguuju
dosezanje efektivnosti nekog reenja, dok e uspostavljanje procedura oko dostignutog reenja, uticati
na dosezanje njegove efikasnosti. Otuda e se ljudsko delanje u budunosti sve vie seliti iz
proceduralnih u projektne modele. Ovakav pristup je gotovo iskljuen ili ga je teko primeniti u
biotehnologiji i hemiji, gde postoji mrea meusobno isprepletanih odnosa, koji se ne mogu
identifikovati. Holistika je teko primenjiva i na dinovske projekte, odnosno organizacije, zbog svoje
sloenosti i nemogunosti da se u svakom trenutku sagleda celina, odnosno identifikuju podsistemi,
kao delovi sistema. On je ogranien i na projekte koji se odnose na svemirske letove, jer sama
sloenost i veliina projekta, onemoguava ili oteava rasprave na nivou celine, zbog svog obima, ili
sloenosti izmeu njegove strukture.
Teko je holistiko sistemski pristup primeniti u organizacijama u kojima genijalni pojedinci
osmisle ceo projekat, i koji su isti razradili do detalja. Ovo se posebno odnosi na birokratske
organizacije, u kojima se ne dozvoljava loiji rad od propisanog, ali ni bolji nego to je naloeno. Ne
treba potceniti ni kulturoloke,
10
obiajne, religijske i druge faktore.
Svakako, praksa zemalja dalekog istoka pogodna je za primenu holistikog sistemskog pristupa
u menadmentu znanja, jer oni ive u grupi i za grupu. Kroz grupu, npr. Japanci mogu da kreiraju
mnogo bolju inovaiconu atmosferu za graenje novih ideja i znanja, nego u amerikom drutvu u
kome postoji jaki individualizam.Sve ovo ukazuje da je nov holistiko-sistemski konept u
menadmentu znanja znaajan i da doprinosi veoj brzini i fleksibilnosti u sticanju, primeni i transferu
znanja iz sfere upravljanja i rukovoenja. Zahvaljujui njemu daleko je lake uvoditi promene u
organizaionim sistemima, ali i uspenije upravljati.


9
Charles Handy, Harvard Business Review, juni, New York, 2001, str. 38.
10
Deresky, H., International Management: Managing Across Borders and Cultures, Pearson Prentice-Hall, New
Jersey, 2006. str. 214.

128
8. UMESTO ZAKLJUKA
Inovirani i novim uslovima prilagodjeni holistiko-sistemski pristup u korienju znanja zahteva
poseban napor od svih lanova organizacije tokom celog procesa uenja i korienja znanja. Nova
holistiko-sistemska doktrina i njena primena u upravljanju poslovnim i drugim organizacijama je
logian refleks na nove izazove koji nastaju u organizacijama. Za ovaj pristup je vana zakonitost
upoznavanja i ovladavanja sistemom, kao celinom, a ne parcijalnim delovima iz kojih se celina sastoji.
Pri tome treba imati u vidu da ovek nee nikada ovladati svim tajnama jedne celine, ali da ta
injenica ne sme biti prepreka u nastojanju da se u to veoj meri saznaje njegova tajna.
Nov holistiko-sistemski koncept ima svojih prednosti u sagledavanja kvaliteta celine i u
snano narastajuim globalnim uslovima poslovanja predstavlja, kako je reeno, uslov za ovladavanje
i uspeno upravljanje. Meutim i on, poput drugih koncepata i uenja ima svojih slabosti i ogranienja,
pa nije lek za sve probleme, jer trpi odreena ogranienja, koja se esto ispoljavaju kroz znaajne
prepreke, ili stvaraju tekoe za njegovu punu operacionalizaciju.
LITERATURA
[1] Vuenovi, V., Lini sistem rukovoenja, Pronalazatvo, Beograd, 1996.
[2] Radosavljevi, ., Medina menadmenta, Edom, Beograd, 2004.
[3] Druker, P., Moj pogled na budunost, Adies institut, Novi Sad
[4] Vuenovi, V., Sistem i organizacija, Nauna knjiga, Beograd, 1980.
[5] Handy, C., Harvard Business Review, juni, New York, 2001.
[6] Djordjevi, B., Strategijski menadment, Univerzitet Union, Beograd, 2009.
[7] Deresky, H., International Management:Managing Across Borders and Cultures, Pearson
Prentice- Hall, New Jersey, 2006.




129