Вы находитесь на странице: 1из 6

Tomas Hobs, jedan od najveih i najznaajnijih engleskih filozofa 17.

veka je svojim
teorijama o prirodnom stanju i dru!tvenom ugovoru postavio temelje zapadnoevropskoj
filozofiji politike, a pored toga je svojim delovanjem znaajno doprineo i podrujima etike,
teologije, istorije, geometrije, kao i filozofije uop!te. Tako"e je izvr!io sna#an uti$aj na
antropologiju, pokazav!i ljudsku dru!tvenost kao oblik saradnje iz sebinih razloga, a to
vi"enje je, osve#eno mislima drugih filozofa i naunika, aktuelno i u dana!nje vreme.
%ajpoznatije Hobsovo delo &evijatan je knjiga koja je udarila temelj filozofiji
politike toga doba, a u tom delu Hobs detaljno obrazla#e sintagmu prirodno stanje i
postavlja teoriju dru!tvenog ugovora.
Tomas Hobs se mo#e smatrati tvor$em teorije dru!tvenog ugovora, iako njene
najranije zaetke pronalazimo kod 'latona ()r#ava*, a ona se razvija i kasnije u renesansi.
+nogi filozofi i teolozi su pisali pozivajui se na prirodno pravo, ali tek kod Hobsa teorija
dru!tvenog ugovora poprima prepoznatljiv oblik.
)ru!tveni ugvor je, dakle, in kojim ljudi svojevoljno iz prirodnog stanja stvaraju
dr#avu, ovo je defini$ija koju gotovo svi filozofi prihvataju, razlike se samo nalaze u
njihovom vi"enju prirodnog stanja, razlozima zbog kojih smatraju da je uop!te do!lo do
ugovora, kao i ure"enju koje bi dr#ava trebalo da poseduje.
Hri!anstvo i -rkva su gotovo oduvek pru#ali i tra#ili oslona$ sna#noj, apsolutistikoj
vlasti kon$entrisanoj u liku jedne osobe, vladara, koji je postavljen od .oga i kome .og daje
pravo da vlada nad drugima. /z toga lako mo#emo da zakljuimo da su legitimnost svoje
vladavine kraljevi uvek tra#ili u pravu koje im je direktno podario .og. Hobs tako"e brani
vlast pojedina$a, ali za razliku od sholastikih teologa, ne koristi teoriju o bo#anskom pravu
kraljeva, ve u &evijatanu op!irno izla#e kako legitimnost kraljeve vlasti ne dolazi od
.oga, ve od dru!tvenog ugovora.
0voje izlaganje Hobs poinje jednostavno i hronolo!ki, opisujui prirodno stanje i
branei za!to je ono bilo upravo takvo kakvo jeste. 1a poetak, engleski filozof iznosi dosta
plauzibilnu tvrdnju da su ljudi, gledano u kontekstu sposobnosti za pre#ivljavanje, u naelu
jednaki. /stina, uvek se na"e neko ko je fiziki ili umno superiorniji od svog suseda, ali op!te
gledano te razlike su neznatne i svakom oveku, ma koliko on sna#an bio, preti opasnost da
e se vi!e ljudi udru#iti protiv njega, ili da e ga neki pojedina$ uhvatiti na spavanju. 2asno,
postavlja se pitanje za!to bi to iko #eleo, ali Hobs nagla!ava da uvek postoji oskudi$a dobara
(u to vreme, dok dru!tvo jo! nije bilo izgra"eno i kad su se ljudi bavili iskljuivo lovom i
skupljanjem plodova, ona je bila konstantna*, a i uvek je lak!e uzeti od nekoga gotovu stvar,
nego se sam muiti oko nje. 'rema tome, po!to su se ljudi brinuli iskljuivo za sopstveni
1
opstanak, imali su i motiva$ije i mogunosti da bilo kog drugog oveka ubiju, opljakaju ili
da se njime okoriste na bilo koji drugi nain, jasno, na !tetu tog pojedin$a. /z toga, tvrdi
Hobs, sledi stanje op!te nesigurnosti i straha, po!to svako mo#e da bude savladan, i po!to
drugi imaju koristi ako ga savladaju, ovek veno mora biti oprezan i nepoverljiv. /sto tako
nikom se ne isplati da pravi neke velike poduhvate, kad e time samo poveati pa#nju i zavist
drugih oko sebe. 3ovek koji zasadi njivu privui e pa#nju drugih oko sebe, oni e se udru#iti
i savladati ga, a potom me"usobno podeliti njivu i plodove njegovog rada. 0 druge strane,
ovako jasna materijalna dobit nije jedina motiva$ija za napad na nekog pojedin$a, da ga
mo#da nisu napali ranije, on bi, zahvaljujui usevima na toj njivi, bolje pre#iveo zimu i napao
ih kad su slabi i izgladneli i nesposobni da se odbrane. / tree, neko ko ga je napao jasno je
pokazao da je sna#an i time dao na uvid drugima da je bolje da ga ne diraju i ne poku!avaju
isto s njim jer e on biti u stanju da im se odupre.
%e treba vi!e puno pisati i obja!njavati da bi se dobila slika o tome kakav je #ivot u
ovakvim uslovima. &judi postaju pasivni i povueni, stalno su na oprezu i puni nepoverenja,
#ive kratko i lo!e (po!to je sav napredak zaustavljen iz straha da e izazvati napad drugih*, pa
Hobs smatra da takav #ivot ne sadr#i nikakvu vrednost. 'rirodno stanje je, prema Hobsu, rat
svakog sa svakim (bellum omnium $ontra omnes*, a ovek je oveku vuk (Homo Homini
Lupus*. Time postaje oigledno da se ljudi, dok ive bez zajednike vlasti koja ih dri u
strahu, nalaze u stanju koje zovemo RAT, i to rat svakog oveka protiv svakog drugog4.
+o#da nekome pada na pamet kako to ba! i ne bi imalo smisla jer je jako te!ko uop!te
zamisliti svet u kome su svi neprestano u sukobima, ali Hobs to ispravlja. 5ao !to lo!e vreme
ne ini stalno padanje ki!e, nego oblano nebo i stalna mogunost padanja ki!e, tako i rat ne
ine stalni sukobi nego neprijateljstvo i stalna mogunost sukoba (uzmimo tu Hladni rat kao
najbolji primer*.
)a li to znai da su ljudi od poetka bili nepravedni i zli, a da tek po!to se oformi
dr#ava oni pod prisilom prestaju da budu lo!i6 Hobs nagla!ava da nije tako i deo ove
argumenta$ije e ga dovesti u sukob s -rkvom. 7 prirodnom stanju dobro i lo!e je privatna
stvar pojedin$a i nema nekih op!teva#eih moralnih pravila, zapravo nema ni morala, a
jedino pravilo je pre#iveti i uiniti sve !to je potrebno da bi se pre#ivelo. /sto tako, nema ni
pravednosti, antiki filozofi su ve davno definisali pravednost kao davanje svakome ono !to
je njegovo ili ono !to zaslu#uje, u prirodnom stanju sve je svaije, svako ima pravo na sve.
'rema tome, ljudi nisu pre dru!tvenog ugovora bili zli ili nepravedni jer zlo i nepravda nisu
ni postojali, Jer, tamo gde nije prethodio nikakav sporazum, nije preneseno nikakvo pravo, i
svako ima pravo na sve, te shodno tome, nijedna radnja ne moe biti nepravedna.
8
9ratimo se malo na samu defini$iju prirodnog prava (jus naturale* koje smo ranije
spominjali. Hobs tvrdi kako je osnovno pravo svakog oveka da ini sve !to on sam smatra
najboljim kako bi produ#io svoju egzisten$iju. 3ovek ima pravo da ini sve !to mo#e da
omogui i osigura njegov opstanak. /z toga Hobs izvodi i osnovni prirodni zakon (lex
naturalis*, oveku je zabranjeno da ini sve !to je !tetno za njegov #ivot ili !to mu na neki
nain oduzima sredstva za ouvanje #ivota. 2edan od najva#nijih delova &evijatana, popis
1: prirodnih zakona koji su, kako tvrdi Hobs, diktati razuma4, izvodi se iz ove osnovne
formula$ije prirodnog zakona.
;d 1: prirodnih zakona najva#nija su prva tri, koji praktino pokazuju kako je
ra$ionalno sklopiti dru!tveni ugovor i zalagati se za njegovo ouvanje. 5ao prvi prirodni
zakon Hobs istie da svi treba da te#e miru ukoliko postoji !ansa da se on mo#e postii, jasno
je da su nam !anse za pre#ivljavanje daleko vee u stanju mira nego u stanju rata. )rugo,
kako bismo osigurali stabilni mir, treba da odustanemo od svog prirodnog prava, ukoliko su i
drugi voljni da to urade, naravno, bilo bi i vi!e nego glupo odustati od svog prirodnog prava
ako drugi ne odustaju od svog, jer tako se samo izla#emo drugima kao glineni golubovi.
0vakako, neka prava su neotu"iva i od njih nema smisla odustati, re$imo, pravo na #ivot <
besmisleno je odrei se ovog prava (kad smo zbog njega, da bismo sebi osigurali !to du#i i
uspe!niji #ivot, krenuli da odustajemo od drugih prava*. =ta smo dobili ako i to pravo
izgubimo6 >li se zato valja odrei svih ostalih prava kako bismo zauzvrat dobili sigurnost
koju nam mir garantuje. %aravno, odriui se prava sebi ostavljamo isto onoliko slobode
koliko su i drugi ostavili sebi. 5ao trei prirodni zakon Hobs tvrdi da se sporazumi moraju
po!tovati, jasno je da, ako se sporazumi ne po!tuju, sledi povratak u prirodno stanje i rat svih
sa svima, jer ukoliko drugi ne po!tuju sporazum, ne moramo ga po!tovati ni mi.
>ko malo bolje pogledamo ova tri najva#nija prirodna zakona, primetiemo da svi oni
imaju formu kondi$ionala. >5; drugi te#e miru, odustaju od svojih prava i dr#e se
sporazuma, ;%)> to treba da uinimo i mi. )rugim reima, prirodni zakoni treba da se
sklapaju samo ako postoji dobra !ansa da e se oni i odr#ati u budunosti. +e"utim, u
prirodnom stanju to niko ne mo#e da garantuje, i prema tome ne mo#e se pretpostaviti da e
do sporazuma uop!te doi. 1ato Hobs smatra da je nu#no stvaranje suverena ili dr#ave, koja
dobija monopol legalne upotrebe sile, i koja postaje neka vrsta uvara dru!tvenog ugovora.
)a li vladar sklapa neku vrstu dru!tvenog ugovora sa svojim podani$ima6 Hobs,
branei monarhiju i apsolutizam, tvrdi da ne, da bi se sklopio takav dru!tveni ugovor, na
?
jednoj strani mora biti vladar, a na drugoj ili svi podani$i kao $elina (kao jedna osoba*, ili pak
svaki pojedinano. ;ni ne mogu da nastupe kao $elina jer to postaju tek nakon !to su sklopili
dru!tveni ugovor, a ako svaki pojedinano sklapa dru!tveni ugovor sa vladarom, ti ugovori
prestaju da vrede nakon !to se na vladara prenesu sva njihova prava. / drugo, kad bi ak bilo
mogue sklopiti dru!tvene ugovore izme"u pojedina$a i vladara, to bi bilo vi!e nego !tetno
po samo dru!tvo, jer ukoliko do"e do sukoba oko ugovora izme"u nekog podanika i kralja,
ne bi bilo sudije (po!to je vladar sudija u svim sporovima, osim u onima u kojima i sam
uestvuje ugovorom*, i opet bi se vratili u prirodno stanje i rat svih protiv svih.
)a li onda podani$i imaju pravo da se bune protiv vladara6 @ngleski filozof odgovara
odrino, vladar ima pravo na sve (po!to smo na njega preneli na!a prava* i mi nemamo
pravo da se bunimo protiv njega jer bi to bilo besmisleno. 5ao prvo, po!to smo mi sami
izabrali vladara, svaki njegov postupak je ujedno i na!, i prema tome bunei se protiv njega
bunimo se protiv sebe samih. / drugo, velika veina pobuna esto bude ugu!ena u krvi, prema
tome, razumu se suprotstavlja dizanje pobune koja e najverovatnije biti ugu!ena, a mi emo
nastradati. 9ladar, dakle, mo#e da raspola#e na!om imovinom, slobodom i daje odluke na sva
pitanja vezana za nas, a mi nemamo pravo da se bunimo. 2edini sluajevi kada se mo#emo
pobuniti protiv vladara su kada direktno ugro#ava na! #ivot (prema tome, zatvorenik koji je
stvarno kriv i osu"en je na smrtnu kaznu za svoje zloine ima pravo da poku!a da pobegne
kako bi se spasio*. /sto tako, protiv vladara se mo#emo pobuniti kada vidimo da je
nesposoban, na primer ako nije u stanju da sprei kriminal po uli$ama ili da nas za!titi od
napada neke druge dr#ave.
Hobs ukratko teoreti!e i o obli$ima dr#avnog ure"enja, on razlikuje monarhiju (gde
vlada jedan ovek, za protivnike je to tiranija*, aristokratiju (gde vlada manjina, i koju
protivni$i e!e nazivaju oligarhijom*, i demokratiju (gde vlada narod, a protivni$i je
nazivaju anarhijom*. Hobsu je $ilj da odbrani monarhiju i poka#e za!to je bolja od ostala dva
oblika. ;n navodi kako je u monarhiji privatni i javni interes vladara naju#e povezan, dok e
u aristokratiji i demokratiji ljudi odluivati prema vlastitim interesima i zbog toga e esto
dolaziti do sukoba, dok je u monarhiji privatni interes monarha najbli#i dr#avnom interesu jer
je on jedini vladar. )alje navodi jo! hrpu drugih razloga, vladar mo#e da prima savete od bilo
koga (ak i tajno*, dok je te!ko da e neko moi tajno da pru#i savet $elom narodu, koji vlada
u demokratiji. 9ladar ne mo#e da do"e u sukob sam sa sobom, dok je to mogue unutar
naroda ili vladajue manjine i isto tako vladar ima daleko manje ro"aka kojima mo#e
A
poklanjati slu#be i imanja, dok aristokrata ima mnogo i kad bi svako tako davao svojim
ro"a$ima dr#avne slu#be i imanja ne bi ostalo puno od dr#ave (!to mo#emo videti na primeru
na!e 0rbije*. / za kraj, Hobs navodi kako su brojne aristokratije i demokratije (>tina, Bim i
tako dalje*, u kriznim situa$ijama birale jednu osobu koja je privremeno dobijala
neogranienu vlast i tu sposobnost boljeg delovanja u kriznim situa$ijama pripisuje kao jo!
jednu od velikih vrlina monarhije. +e"utim, bitno je naglasiti da, iako navodi argumente za
monarhiju, Hobs nigde ne napada druga dr#avna ure"enja, nego ka#e kako je svaki
(sposoban* oblik vlasti bolji od gra"anskog rata ili prirodnog stanja.
=to se slobode pojedin$a tie, Hobs smatra da ona poinje tamo gde se zavr!avaju
vladarevi zakoni. 0ve !to vladar nije propisao i odredio ostavljeno je na slobodni izbor
pojedin$u i on tu mo#e samostalno da odluuje. Hobs tako"e pru#a i dosta #estoku kritiku
antike demokratije i njihovog pogleda na slobodu, prema kojoj su robovi svi koji #ive u
nekom obliku vladavine koji nije demokratija, te istie da su antiki filozofi zapravo samo
preuzeli stanje koje su zatekli u svojim polisima i opisali ga kao nu#no najbolje mogue
ure"enje, bez nekih vrednih argumenata.
5ao !to sam ve napisao, Hobs je jo! uvek aktuelan u savremenoj filozofiji politike.
/ako mnogi smatraju da je njegov pogled na ljudsku prirodu (i samo prirodno stanje* isuvi!e
pesimistian, Hobs ih lako razuverava < da stvarno ne sumnjamo u pokvarenost ljudi, zar
bismo zakljuavali vrata kad napu!tamo stan i izbegavali da se kreemo mranim i pustim
uli$ama6 +i smo sigurni i bezbri#ni samo dok smo pod za!titom suverena, dok idemo
!etali!tem ili parkiramo kola ispred poli$ijske stani$e, ali im postoji mogunost da suveren
nee moi da nas za!titi, odmah postajemo sumnjiavi i oprezni, !to znai da smo svesni da
nam od drugih ljudi preti opasnost, i besmisleno je to pori$ati. 7 dana!nje vreme mnogi
filozofi i so$iolozi zastupaju sline stavove. 0vakako, javie se i brojni filozofi koji se nee
slagati sa Hobsom, nego e drugaije gledati na samo prirodno stanje, poput )#ona &oka i
Busoa. +e"utim, u modernoj filozofiji postoji ideja da ak i ako prihvatimo Hobsovo
prirodno stanje, to i dalje ne znai da moramo da prihvatimo ostatak teza napisanih u
&evijatanu, jer #ivimo u vremenu u kom mo#emo videti mnogo dr#ava sa razliitim
ure"enjima koje funk$ioni!u sasvim dobro, ali pored toga poznajemo i mnoga ure"enja i
dr#ave u kojima ljudi #ive u katastrofalnoj situa$iji koja mo#e biti vrlo slina Hobsovom
prirodnom stanju.
C
Literatura:
1. Thomas Hobbes, &evijatan, %aklada 2esenski i Turk, 1agreb 8DDA.
8. Erederi$k -opleston, Histor! o" #hilosoph!$ %olume %$ &odern #hilosoph!$ The
'ritish #hilosophers "rom Hobbes to Hume. &ondonF .urns, ;ates G Hashbourne,
1:C:.
?. httpFIIhr.Jikipedia.orgIJikiIThomasKHobbes
L