KRIMINALISTIKA OPERATIVA

Profesor: Dr Petar Veid

Asistent: Tomislav Markovid
INTERNACIONALNI UNIVERZITET IZ NOVOG PAZARA
DEPARTMAN ZA PRAVNE NAUKE

KRIMINALISTIKA OPERATIVA

Kriminalistika je nauka koja otkriva, usavrava i
primenjuje naune metode i praktino ih
primenjuje na prepoznavanju pojava u
kriminalnom miljeu, analizi, prevenciji,
kontroli i otkrivanju kriminalne delatnosti,
represiji, otkrivanju i razjanjavanju
kriminalnog delikta, uinioca, sprovoenju
kriminalistikih projekata, operacija i
aktivnosti, prikupljanju i obezbeenju dokaza.

Poimo od definicije koju je dao profesor Mido
Bokovid, koja nam se ini obuhvatna, da
kriminalistika operativa predstavlja disciplinu kri-
minalistike koja izuava i usavrava specifine metode i
sredstva koja se odobravaju i primenjuju po posebnom
postupku i u odreenim kriminalistiko-operativnim
situacijama (koje nisu obuhvadene kriminalistikom
taktikom, tehnikom i metodikom), kao i kriminahstiko-
operativni znaaj i kriminalistiko-operativno koridenje
svih tragova, predmeta, injenica i okolnosti, radi
njihove praktine primene u spreavanju i otkrivanju
krivinih dela, njihovih uinilaca i obezbeenje dokaza.
KRIMINALISTIKA OPERATIVA U
SISTEMU KRIMINALISTIKE NAUKE

Imajudi u vidu da operativna delatnost izuava
jednu vrstu problema koji se pojavljuju u
celovitom procesu kriminalnih delatnosti,
prirodno je da se ona oslanja na teoriju koja
osvetljava celinu ove delatnosti. Ona
(operativa) polazi od zakonitosti, principa,
pravila, utvrenih odnosa i injenica koje daju
naune discipline u ijem je delokrugu (iji je
predmet) operativni rad kao celovita pojava i
delatnost.
FUNKCIJA KRIMINALISTIKE
OPERATIVE

Upoznavanje puteva i sredstava operativnih
saznanja s naunog, teorijsko-strunog i
praktinog, stvara mogunosti da se shvati logika
koja u misaonu celinu povezuje najraznovrsnije
postupke kriminalne delatnosti. Korektan
kriminalistiki operativni nauni, teorijsko-struni
i empirijski (praktini) pristup (rad) u svojoj
prezentaciji pored rezultata treba da ponudi
postupke i sredstva koja su koridena za
saznavanje kriminalnih delatnosti i kriminalnog
miljea.
Teorijski stavovi o funkciji
kriminalistike operative

Vedina autora u kriminalistikoj teoriji saglasna je u jednom, da je funkcija
kriminalistike operative u svetu veoma znaajna i nezaobilazna u svim
sferama, navedemo samo neke od njih:
1) predvianje bududih pojavljivanja kriminalnih aktivnosti, njihovih
trendova;
2) pravovremeno identifikovanje uzroka i serija krivinih dela (u na-
stupanju - potencijalnih i postojeih);
3) iznalaenje profila ugroenosti lica, sredstava, struktura ili uopte
entiteta;
4) usmeravanje operativne kontrole;
5) usmeravanje operativnog rada - terenskog i problemskog;
6) uestvovanje u izradi programa preventivnog suprotstavljanja po-
tencijalnoj kriminalnoj delatnosti, i nadzora kriminalne aktivnosti;
7) iznalaenje podataka koji omogudavaju optimalno koridenje resursa;

8) omogudavanje efikasne prevencije i kontrole rizika;
9) koordinacija svih resursa na reavanju problema;
10) stvaranje uslova i alata za efikasno upravljanje operativnim
delat-nostima;
11) omogudavanje efikasnog prepoznavanja i razumevanja pretnje i
12) omogudavanje uoavanja ranjivosti mete, i mnogih drugih zada-
taka koje ovom prilikom nedemo detaljnije izlagati, a odnose se na
primenu kriminalistike operative u svim njenim delovima u raznim
oblastima drutvenog ivota;
13) prikupljanje operativnih saznanja, podataka, informacija;
14) regrutovanje, angaovanje, voenje operativnih izvora;
15) prikupljanje dokaza, za kriminalni delikt i izvrioca, i dr.

Izvori kriminalistikih operativnih
saznanja

Kaemo da je nauka reka sa dva izvora,
teorijskim i praktinim'. Praktini izvor je elja
za upravljanjem akcijama kriminalistikog
operativnog rada, s unapred odreenim
ciljem, a teorijski izvor kriminalistike
operative, elja za razumevanjem, kriminalnih
delatnosti, kriminalnog miljea.

Pored jedinstva teorije i prakse, kriminalistiku
operativu ini i jedinstvo teorije i metode, a
posredstvom nje i prakse i metode.
Kriminalistika operativa je, u stvari,
sistematizovano saznanje o odreenoj vrsti
predmeta i njihovim svojstvima na osnovu, ili uz
pomod odreene naune metode.
Izvori kriminalistikih operativnih saznanja i
njenih metoda kao naune grane, vode iz
kriminalistike ili tanije, kriminalistika operativa
je jedna od grana kriminalistike.
Njen predmet je operativno posmatranje i
istraivanje kriminala. Zadatak kriminalistike
operative je da otkrije, opie i objasni
kriminalnu delatnost
8
, tj. da pokae i objasni
kriminalnu delatnost. ak i kada je kri-
minalistika operativa shvadena kao posebna
nauka, ona je ostala posebna kriminalistika
grana (disciplina), iji je zadatak da prouava
kriminalnu delatnost,
Kriminalistiki operativni procesi saznanja o
kriminalnim delatnostima nose izuzetne
kreacije koje se izdiu iznad uobiajenih i
poznatih postupaka drugih grana
kriminalistike, kao to su kriminalistika
metodika, kriminalistika taktika ih
kriminalistika tehnika.
Dakle operativno istraivanje obuhvata:
1. Kriminalni milje
2. Kriminalnu delatnost
3. Kriminogene pojave

SPECIFINOSTI KRIMINALISTIKE
OPERATIVE

Savremena kriminalistika operativa se uglavnom diferencira u
nekoliko osnovnih grana:
a)operativno istraivanje kriminalnih aktivnosti;
b) operativno istraivanje tragova krivinog dela i predmeta;
c) operativno regrutovanje, angaovanje i voenje izvora ,
d) prikupjanje saznanja , podataka i informacija ;
e) izgradnja i voenje operativnih zahvata, operacija i aktivnosti;
f) izgradnja operativnih instrumenata komunikacije, bontona i etike.

Svaka od navedenih grana imasopstveno istraivako polje, svoj
predmet i zadatak, pa prema tome i odgovarajude puteve dolaska
do naunih saznanja.
ASPEKTI KRIMINALISTIKE OPERATIVE
Obrazovni aspekt

operativna delatnost se mora poklapati sa
interesima drutva. U tom nastojanju da se
operativna delatnost razvija (formira) po meri
drutva (graana koji odluujude utiu na
politiku) preovlauje pristup operativnom
radu kao celovitoj delatnosti
To uslovljava potrebu svestranog obrazovnog
prilaza metodici operativnog rada.
Kriminalistiki aspekt

Ukoliko prihvatimo dosadanja nauna dostignuda i
otkrida u kriminalistici, dodi demo do zakljuka da
je kriminalistika nauka koja prouava, pronalazi i
usavrava naune i na praktinom iskustvu
zasnovane metode i sredstva, koja su
najpogodnija da se otkrije i razjasni krivino delo,
otkrije i privede krivinoj sankciji uinilac,
osiguraju i fiksiraju svi dokazi radi utvrivanja
(objektivne) istine, kao i da se sprei izvrenje
bududih planiranih i neplaniranih krivinih dela.
S druge strane, kriminalistika operativa kao
grana kriminalistike je kriminalistika
disciplina, koja istrauje metode i sredstva za
prikupljanje i utvrivanje injenica i saznanja,
objedinjavanje, pregledanje i analiziranje
podataka u vezi s kriminalnim aktivnostima i
iznalaenje znaenja tih kriminalnih aktivnosti.
Dakle, vidimo da su kriminalistici za njenu
kompletnu delatnost bile neophodne metode i
sredstva kriminalistike operative.
Krivino-procesni aspekt

Znanja kriminalistike operative u znatnoj meri
doprinose uspenom prepoznavanju, otkrivanju i
reavanju kriminalnih dogaaja. Meutim, i
pored toga to se u postupku ostvarivanja zadatka
kriminalistika operativa koristi rezultatima
drugih naunih disciplina, ona ne zavisi od svih tih
disciplina. S nekim naunim disciplinama, kao to
je krivino-procesno pravo, kriminalistika
operativa je u neposrednoj zavisnosti, dok je sa
drugim naunim disciplinama ta veza slabija.

PREDMET KRIMINALISTIKE
OPERATIVE
Uvod u predmet kriminalistike
operative


Predmet kriminalistike operative, odnosno
kriminalistikog operativnog istraivanja je svima
dobro poznati kriminal.
Bitna osobina kriminalnih pojava sastoji se u
njihovom dinamikom karakteru. Kada se jedna
kriminalna pojava menja u toku vremena u
kriminalnom miljeu, mi bez primene
kriminalistike operative ne moemo, na osnovu
poznavanja njenih osobina saznanih u jednom
trenutku, zakljuivati kakve de biti njene osobine
u kriminalnom miljeu u bududnosti.


Primenom saznanja nastalih kroz operativni
proces i operativnim radom u pretpolju,
moemo da utiemo na datu kriminalnu
pojavu i na ponaanje te pojave, tako da se
ona moe ponaati drugaije nego to mi
predviamo na osnovu trenutnih operativnih
saznanja koja smo ved prikupili o njoj.
Dakle, iz operativnog aspekta istraivanjem
pojava u kriminalnom miljeu, pokuavaju se
objasniti i razumeti pojave koje su odreene
spletom razliitih inilaca, gde se svakoj od
njih nastoji da izmeri specifina teina".
Viestranost predmeta kriminalistike
operative
prva strana je najede teorijsko odreenje
kriminalne pojave u kriminalnom miljeu, gde
se kriminalna pojava moe operativno
istraivati u sistemu opte uslovljenosti drugim
kriminalnim pojavama u kriminalnom miljeu.
U najvedoj optosti moemo redi da je svaka
kriminalna pojava u kriminalnom miljeu
uslovljena svim ostalim kriminalnim
pojavama u tom kriminalnom miljeu"
druga strana je teorijsko operativno odreenje
kriminalne pojave. Cilj ove strane (kriminaliste) kada
posmatra kriminalnu pojavu u kriminalnom miljeu nije
da kae, da je posmatrana pojava uslovljena svim i
svaim u kriminalnom miljeu, ved da iz obilja tih veza
(kriminalne orijentacije ili ne) izdvoji dovoljan i nuan
uslov za njeno objanjenje, a da sve ostale ne zanemari
ved da ih stavi u kontekst kojem su usmerene. Prema
tome, operativni proces praktine strane ima za cilj da
utvrdi granice, tj. proces odbacivanja nebitnih
elemenata iz operativnog rada (situacije, kriminalnog
sluaja) koje i njih obuhvata.
trea strana je praktino odreenje kriminalne
pojave u odreenom kriminalnom dogaaju.
Naime, do koje nas mere iz kriminalistikog ili
procesnog aspekta, interesuju veze jedne
kriminalne pojave s drugim kriminalnim
pojavama u kriminalnom miljeu ili u jednom
konkretnom kriminalistiko-istranom
predmetu nije stvar samo teorije, ved i
praktinog kriminalistikog i krivino-
procesnog cilja istraivanja.

NAUNE METODE U
KRIMINALISTIKOJ OPERATIVI


Uvod u metode kriminalistike operativne

Metode u kriminalistikoj operativi, kao grani
kriminalistike, tesno su povezane s predmetom
kriminalistikog operativnog istraivanja. Svakako,
metode kriminalistike operative nauno su zasnovane
nainom istraivanja predmeta. S druge strane, ove
metode ne predstavljaju samo naucno zasnovane
naine spoznavanja, istraivanja i postupanja s
objektima kriminalistike operativne spoznaje, ved
obuhvataju i naine organizovanja i delanja organa u
procesu kontrole, otkrivanja, razjanjavanja i
procesiranja, kao i spreavanje izvrenja bududih
krmimalnih delikata.
Naune metode kriminalistike
operative

Prvo, kriminalistika operativa u svojim istraivanjima
koristi logike metode za koje se moe slobodno redi da
se primenjuju u velikom broju nauka. Drugo,
kriminalistika nauka primenjuje u svojim
istraivanjima optenaune metode, kao to su
opservacija, opisivanje, posmatranje, eksperiment,
uporedivanje i mnoge druge metode, kao to su
matematike, statistike, ali i posebne. Takoe,
kriminalistika operativa esto primenjuje i metode
drugih nauka, kao to su humanistike: psihologija,
sociologija. Naroito su znaajne iz aspekta
kriminalistikog operativnog naunog istraivanja,
metode kibernetike i drugih tehnikih nauka.
U prvu grupu izvornih metoda svrstavaju se
kriminalistike operativne metode koje
pripadaju kriminalistikoj operativi, kao to su:
planiranje operativnog istraivanja i mnoge
druge. U drugu grupu izvornih metoda
svrstavaju se kriminalistike operativne
metode koje ona izgrauje radi otkrivanja,
fiksiranja, kriminalistikih saznanja, podataka i
informacija iz njihovog sadraja.

KRIMINALISTIKA OPERATIVA I
DRUGE NAUNE DISCIPLINE

Opta razmatranja o odnosu kriminalistike
operative i drugih naunih disciplina

To su: ustavno pravo, krivino procesno pravo,
krivino pravo, psihologija, sudska medicima,
sudska psihijatrija, kriminalistika metodika,
kriminalistika taktika, kriminalistika tehnika,
kriminologija, penologija.

Odnos izmeu kriminalistike
operative i ustavnog prava

Ustavno pravo, kao osnovna grana prava,
predstavlja sistem pravnih normi koje utvruju
oblik drutva-drave, sistem vlasti i odnose u
njemu, kao i poloaj oveka u njemu. Kao
takav ustav je najvii i osnovni zakon i sva
pozitivna prava imaju svoje izvorite u ustavu i
samim tim moraju biti u skladu sa ustavom.
Analogno ovome i izvorite operativnog rada
kao posebne naune discipline nalazi se
takoe u ustavu.
Odnos izmeu kriminalistike
operative i krivinog prava
Kao grana posebnog zakonodavstva krivino
pravo je sistem zakonskih propisa kojima se u cilju
zatite drutvenog i ekonomskog ureenja
odreene drave utvruju uslovi za primenu kazni
i drugih krivinih sankcija prema uiniocima
kriminalnih delikata. Izmeu krivinog prava i
operativnog rada postoji tesna funkcionalna
povezanost u kojoj kriminalistika operativa
omoguduje ispunjenje osnovnog cilja krivinog
prava-tj. prava na kanjavanje (ius puniendi).
Odnos izmeu kriminalistike
operative i penologije


Kriminalistika operativa je u tesnoj vezi sa
penologijom kao posebnom i samostalnom
naunom disciplinom. Posmatrano iz aspekta
sadraja njenog pojma penologija je nuka o
izvrenju krivinih sankcija koje je izrekao sud
u krivinom postupku.
Odnos izmeu kriminalistike
operative i kriminologije

najoptije reeno kriminologija je nauka koja
izuava kriminalitet kao posebnu drutvenu
pojavu.
kriminologija se moe definisati kao nauka
koja se bavi prouavanjem pojavnih oblika
kriminalnog ponaanja, uzroka i uslova koji
dovode do takvog ponaanja, kao i
preventivnih i represivnih mera u borbi proziv
kriminaliteta.

Kriminalna etiologija kao grana kriminologije
za svoj predmet prouavanja ima izuavanje i
utvrivanje korena, neposrednih uzroka i
uslova kriminalnog ponaanja.
Takoe je ovde znaajno da istaknemo i
pojavu kriminalne viktimologije koja prouava
kriminoloke probleme koji su povezani sa
rtvom krivinog dela.
kriminalna fenomenologija za svoj predmet
ima pojedine oblike, strukturu, klasifikaciju i
dinamiku kriminalnog ponaanja, ona time u
znaajnoj meri doprinosi efikasnijem
operativnom radu.
Kriminalna terapeutika kao grana
kriminologije za svoj predmet prouavanja ima
preventivne i represivne mere u suzbijanju
kriminaliteta.
Odnos izmeu kriminalistike
operative i kriminalistike

Veze operativnog rada sa kriminalistikom su
takve da sa pravom veliki broj autora
zakljuuje da je to u stvari grana ej realija
kriminalistike koja u prvom redu , pored
dodirnih taaka sa drugim naukaa slui
kriminalistici, a to svoju podlogu nalazi u
njegovom i njenom pojmu.

Odnos izmeu kriminalistike
operative i kriminalne psihologije
Prema jednim autorima kriminalna psihologija
je nauna disciplina koja se bavi psihikim
zbivanjima i njima odgovarajudim ponaanjem
uesnika u kriminalnom miljeu. Po drugim
autorima pod pojmom kriminalna psihologija
podrazumeva se u stvari samo psihologija
postupaka koji se preduzimaju u kriminalistici.
Imajudi u vidu nespornu injenicu da je
psiholoka problematika uesnika u
kriminalnom miljeu i samog operativnog rada
veoma sloena i raznovrsna, ima opravdanja za
koridenjem naunih dostignuda kriminalne
psihologije u operativnom radu.
Primena drugih naunih disciplina u
kriminalistikoj operativi

Ovde spada pre svega pedagogija ija je primena
predviena kada je predmet operativnog rada regrutovanje
i angaovanje izvora; sudska medicima koja operativnom
radu prua znanja kojima moe da saznaje kako, kada i na
koji nain je dolo do odreenih promena koje su nastale
na ovekovom telu.
U okviru sudske medicine: traumatologija, toksikologija,
nozologija, teratologija. Meu naunim disciplinama koje
svojim metodama omogudavaju uspeniji operativni rad je
sudska psihijatrija. Prouavajudi psihu kao svoj predmet
daje operativnom radu nuna znanja o njenom stanju:
bolesti, poremedenosti ili zaostalosti kojima kriminalistika
operativa pridaje naroitu panju pri ostvarivanju svog
zadatka.

Hvala na panji





Mart 2014