VIA ELEKTROTEHNIKA KOLA

BEOGRAD






M. MILOSAVLJEVI, M. MILI




MONTAA I SERVISIRANJE RAUNARA



SKRIPTA





























BEOGRAD, SEPTEMBAR 2004.GOD.

2












































3








SADRAJ:




UVOD .. 5
MATINE PLOE . 7
MEMORIJA 15
MIKROPROCESORI .. 21
HARD DISKOVI 27
FLOPI DISKOVI I DISK JEDINICE . 37
VIDEO KARTICE .. 39
STEPENI ZA NAPAJANJE .. 45
MONITORI . 55
LASERSKI TAMPAI 65




























4



















































5
UVOD

U dananje vreme PC raunari su prisutni u svim oblastima ivota, pa praktino ne
postoji ni jedna ljudska delatnost u kojoj se oni u veoj ili manjoj meri ne primenjuju. Svakako
da je najvanija njihova primena u poslovne svrhe. U industriji, administraciji i upravi se
savremeno poslovanje bez njih vie ne moe zamisliti. Druga vana oblast primene PC raunara
je u obrazovanju, tako da je obrazovnim ustanovama i pojedincima dostupna ogromna baza
strune i naune literature, kao i mnogobrojni kursevi i slini obrazovni sadraji. Trea oblast
gde su PC raunari takoe najire prisutni je zabava. Sa razvojem PC tehnologije postalo je
mogue koristiti raznovrsne multimedijalne sadraje, tako da se danas korienjem raunara
mogu gledati filmovi, sluati kvaliteni muziki sadraji, igrati mnogobrojne igre, ali i stvarati
kompletna umetnika dela, kao to su slike, filmovi i muzika.
Ogroman broj PC raunara u svetu i jo vei broj njihovih korisnika, dovodi do velike
potrebe za odravanjem, popravkama i nadogradnjama postojeih raunara, kao i odgovarajueg
i racionalnog izbora prilikom nabavke novih raunara. U tom cilju e biti ukratko prikazane
glavne komponente savremenih PC ranara, pri emu nee biti naglaska na suvine tehnike
podatke, koji se i onako veoma brzo menjaju usled neprestanog pojavljivanja novih i jaih PC
konfiguracija, ve e vea panja biti posveena osnovnim principima rada pojedinih
komponenti, njihove ugradnje, konfigurisanja i eventualnog servisiranja.
Pri tome treba imati u vidu da se razvojem i irenjm PC tehnologije i cene pojedinih
komponenti smanjuju, tako da se popravka nekih od njih, sa jedne strane materijalno ne isplati, a
sa druge strane tehnoloki je praktino nemogua sem u fabrikim uslovima. Zbog sve veeg
stepena integracije koji se primenjuje u dananjoj proizvodnji PC raunara, gotovo kod svih
njihovih komponenata preovladava SMD tehnologija (Surface Mounted Devices elementi sa
povrinskom montaom) montae i lemljenja elektronskih sastavnih delova. Osim toga
inegrisana kola (takoe u SMD tehnologiji) postaju sve kompleksnija i namenski pravljena za
pojedine ureaje, pa se kao takva ne mogu ni nai na slobodnom tritu. Uzimajui u obzir ove
dve injenice, broj sastavnih elemenata u PC raunaru koji se isplativo moe popravljati na
nivou pojedinanih elektonskih komponenti se znatno smanjio. Ipak, jo uvek ima prostora i
potrebe za popravkama stepena za napajanje, monitora i periferijskih ureaja kao to su
tampai. Zato e ovim elementima biti posvena i naroita panja.
U svim PC raunarima, njihovim monitorima, svim tampaima, skenerima i ostalim
periferijskim ureajima postoje takozvani impulsni (prekidaki) stepeni za napajanje. Poto se u
svim nabrojanim ureajima se koriste stepeni za napajanje koji rade na istom principu, i ako se
zna da su kvarovi u ovim stepenima relativno esti odnosu na ostale komponente, jasno je da je
od velike koristi upoznavanje sa principima rada ovakvih stepena za napajanje i njihovog
servisiranja.
Monitori za PC raunare jo uvek imaju relativno visoku cenu, a kako se kod njih jo
uvek veinom primenjuje klasina tehnologija izrade, sa integrisanim kolima koja su manje vie
dostupna, i oni spadaju u PC komponente kojima e biti posveena vea panja.
I pored sve veeg korienja dokumenata u elektronskom obliku, jo uvek je potrebno
veliki broj dokumenata koristiti u papirnom obliku. Za tu namenu se najvie koriste laserski
tampai. Kod ovih tampaa se, pored hardverskih, javljaju kvarovi i smetnje koje su ili
privremenog karaktera, ili koji se mogu relativno jedostavnom intervencijom otkloniti. Zato e
biti detaljno opisan princip njihovog rada i nain otklanjanja nekih kvarova i smetnji.
I za veinu ostalih sastavnih komponenti PC raunara e biti navedene mogue
intervencije na njima. Nekim komponentama koje su veoma jeftine ili spadaju u potronu robu
(tastature, mievi i slino) nee biti posveena neka panja, jer za to nema racionalnih razloga.



6



















































Matine ploe
7
MATINE PLOE

Matna ploa je centralni element PC raunara, koji meusobno povezuje sve ostale
elemente. Krienjem ovakvog koncepta raunara omoguena je jednostavna promena pojedinih
komponenata koje ine raunar i na taj nain i promena (unapreenje) njegovih karakteristika.
Na slici 1 je prikazan izgled matine ploe jednog savremenog PC raunara sa glavnim
elmemtima na njoj.



Slika 1 Izgled savremene matine ploe

Matina ploa se sastoji od jedne vieslojne tampane ploe na kojoj se nalazi zalemljen
veliki broj elektronskih i elektromehanikih elemenata. Elektrine veze izmeu elemenata na
matinoj ploi su izvedene tanjim ili debljim bakarnim linijama i povrinama. Neki od
elemenata na ploi omoguavaju prikljuenje ostalih elemenata ranara i to su razni konektori,
podnoija (slotovi), igliasti prikljuci (damperi) itd. Drugi elementi kao to su integrisana kola

SLOTOVI ZA
MEMORIJSKE
MODULE
ATX 12V
KONEKTOR
GORE: MI
DOLE: TASTATURA
GORE:
PARALELNI
PORT
DOLE:
SERIJSKI
PORT
COM1
SPDIF
KOAKSIJALNI
KONEKTOR
DOLE: SPDIF
OPTIKI
KONEKTOR
USB
PRIKLJUCI
P
O
D
N
O

I
J
E

(
S
O
K
E
T
)

Z
A

M
I
K
R
O
P
R
O
C
E
S
O
R

A
T
X

K
O
N
E
K
T
O
R

Z
A

N
A
P
A
J
A
N
J
E


K
O
N
E
K
T
O
R
I

V
E
N
T
I
L
A
T
O
R
A

Z
A

H
L
A

E
N
J
E

IP SET
(NORTH
BRIDGE)
IP SET
(SOUTH
BRIDGE)


KONEKTORI
ZA FLOPI I
PARALELNE
ATA
DISKOVE
BIOS IP
KONEKTORI
ZA SERIJSKE
ATA DISKOVE
BATERIJA
ZA CMOS
MEMORIJU
PRIKLJUCI
ZA
KONTROLNI
PANEL

AUDIO
PRIKLJUCI:
(AUDIO ULAZ,
AUDIO IZLAZ,
MIKROFON...)


DOLE: USB
PRIKLJUCI
GORE: RJ-45 LAN
PRIKLJUAK

Matine ploe
8
i ostale elektronske kompnente (kondenzatori, otpornici, diode, tranzistori i kalemovi)
obezbeuju generisanje i prenos potrebnih elektrinih signala neophodnih za rad raunara.
Naveemo one glavne elemente na matinoj ploi koji su od znaaja prilikom montae
(sklapanja) raunara. Pre svega, da bi matina ploa uopte radila na nju moraju da se dovedu
potrebni naponi iz stepena za napajanje. Dananje matine ploe ATX formata imaju jedan ili
dva konektora za prikljuenje napona za napajanje. Jadan od njih (ATX konektor) je obavezan i



Slika 2 Konektori za napajanje

ima 20 pinova (slika 2) i preko njega se dovode naponi +3,3V, +5V, -5V, +12V, -12V, pomoni
napon +5VSB, kao i signal za ukljuenje raunara PS-ON i signal ispravnosti napona za
napajanje PW-OK (ovaj signal se najee naziva power good i oznaava sa PG). Drugi
konektor (ATX 12V konektor) ne postoji na svim matinim ploama. Prvi put se pojavio na
novijim Pentijum 4 matinim ploama. Njime se dovodi napon +12V na deo matine ploe na
kome se nalazi posebni prekidaki stepen za napjanje i koji koristei taj napon proizvodi napon
za napajanje jezgra mikroprocesora.
Drugi vani element je podnoje (soket) za
prikljuenje mikroprocesora, prikazan na slici 3. Razni
tipovi procesora imaju razliita podnoija (oblik, veliina,
broj pinova, nain uvrenja hladnjaka sa ventilatorom).
Generalno se moe rei da podnoje ima jedan ugao
drugaiji od ostalih (jedan pin manje). Time se oznaava
taan poloaj procesora prilikom njegovog postavljanja u
podnoje. Da bi se procesor postavio, prvo treba osloboditi i
podignuti na vie polugu za fiksiranje procesora, zatim
pazei na orijentaciju procesora u odnosu na podnoje,
spustiti procesor da svojim pinovima upadne u podnoje i na
kraju spustiti i zabraviti polugu za fiksiranje. Posle montae
procesora je neophodno montirati i hladnjak sa ventilatorom.
Za razne procesore sistem montae je razliit i naveden je u
uputstvu za matinu plou. Na kraju treba prikljuiti i konek- Slika 3 Podnoje za procesor

ATX 12V
KONEKTOR
ATX KONEKTOR
Matine ploe
9
tor za napajanje ventilatora u odgovarajui konektor na matinoj ploi.
Sledei elementi koje treba pomenuti su slotovi za proiranja. To su konektori posebnog
oblika u koje se postavljaju razne kartice za proirenje, na primer video kartica, modem, zvuna
kartica, razni kontroleri i tako dalje. Na matinoj ploi prikazanoj na slici 1 postoji pet PCI
slotova i jedan AGP slot. Dok su PCI slotovi univerzalni, to jest mogu da prime kartice razliitih
namena, AGP slot je namenjen samo za prikljuenje grafike (video) kartice. Kod starijih
raunara su postojali i ISA slotovi za proirenja, ali su oni danas naputeni.
Za postavljanje memorijskih modula na matinim ploama postoje posebni slotovi.
Njihov broj varira od 2 do 6, zavisno od toga kava je memorijska arhitrektura primenjena na
matinoj ploi. Sa sadanjim tipovima memorijskih modula (SDRAM i DDR) je dovoljno
postaviti i samo jedan memorijski modul da bi ploa radila, ali se esto postavlja i vei broj
modula (obino parni broj) da bi se dobila vea koliina memorije i vei propusni opseg
memorije (dvokanalni pristup memoriji). Memorijski slotovi imaju tano definisani oblik (broj
kontakata i posebna ispupenja na odreenim mestima), tako da se u njih moe postaviti samo
odgovarajui tip memorijskih modula.
Na matinu plou se preko posebnih konektora prikljuuju i razne disk jedinice: flopi
disk, CD ROM, DVD ROM i hard diskovi. Konektori za ovu namenu su prikazani na slici 4.







Konektor za flopi jedinicu ima 34 pina i na njega se prikljuuje konektor sa trakastog
kabla za vezu sa flopijem. U uputstvu za matinu plou je dat i raspored pinova (poloaj pina 1
na konektoru), a obino je i na samoj matinoj ploi on obeleen sito tampom. Prema tom pinu
treba postaviti pin 1 konektora na trakastom kablu (obino je ica koja je vezana za prvi pin
obojena crvenom bojom). Na veini matinih ploa konektor za flopi jedinicu ima ljeb na
plastinom oklopu i odlomljen pin broj 5, tako da je i fiziki nemogue pogreno okrenuti
konektor na trakastom kablu.
Uobiajeno je da se na matinim ploama nalaze po dva konektora za disk jedinice po
paralelnom ATA standardu. To su takozvani primarni i sekundarni IDE kanali. Na svaki od ova
dva konektora, koji imaju po 40 pinova, mogu se trakastim kablovima prikljuiti po dve disk
jedinice (hard disk, CD ROM, DVD ROM ...). Poto su konektori na trakastim kablovima
vezani paralelno, onda se disk jedinice koje su na njih prikljuene moraju definisati jedna kao
master a druga kao slejv. To se radi posebnim kratkospojnicima na samim disk jedinicama. Kao
i kod konektora za flopi jedinicu, i IDE konektori imaju tano odreeni poetak pinova (pin broj
1) koji je obino oznaen na matinoj ploi, pa treba paziti prilikom prikljuenja trakastog kabla
da se prema tom pinu postavi pin1 konektora na trakastom kablu. Pored toga, esto je na IDE
KONEKTOR ZA DISKOVE
PO PARALELNOM ATA
STANDARDU
KONEKTOR ZA FLOPI
DISK JEDINICU
KONEKTOR ZA DISKOVE
PO SERIJSKOM ATA
STANDARDU
Slika 4 Konektori za prkljuenje disk jedinica
Matine ploe
10
konektorima odlomljen pin broj 20, a i sam konektor ima ljeb na plastinom oklopu, tako da je
u tom sluaju nemogue pogreno prikljuiti konektor trakastog kabla na IDE konektor.
Kod novijih matinih ploa su se pojavili i konektori za prikljuenje hard diskova po
serijskom ATA standardu, takozvanih SATA hard diskova. Na svaki od ovih konektora, koji
imaju po 7 pinova, posebnim sedmoilnim kablom se moe prikljuiti po jedan serijski ATA
hard disk. U poetku je obino bilo po dva ovakva konektora, ali najnovije matine ploe ih
imaju i vie (4 do 8 konektora). Pojavom SATA hard diskova postali su iroko dostupni i
takozvani RAID sitemi diskova, kod kojih se vie fizikih diskova udruuje u jedan logiki disk,
ime se postie vea brzina rada ili/i vea sigurnost snimljenih podataka.
Na prednjoj strani matine ploe se nalazi i grupa igliastih kontakata (konektora) na
koje se prikljuuju LED diode i tasteri sa kontrolnog panela na kuitu raunara, pomou kojih
se upravlja radom raunara i prati njegova aktivnost.
Na zadnjoj strani matine ploe se obino nalazi grupa konektora preko kojih se
prikljuuju spoljanji elementi raunara i razni periferijski ureaji, kao to je prikazano na slici
5. Tu u prvom redu dolaze konektori za tastaturu i mi kao standardni ulazni elementi
savremenog raunara, zatim paralelni port preko koga se najee prikljuuju tampai i jedan


Slika 5 Konektori na zadnjoj strani matine ploe

ili dva konektora za prikljuenje spoljanjih ureaja koji rade po serijskom standardu RS232
(COM1 i COM 2). Danas su, pored nabrojanih konektora, kao standard prihvaeni i takozvani
USB konektori (ima ih najmanje dva), koji omoguavaju prikljuenje velikog broja spoljanjih
ureaja na univerzalu serijsku magistralu (USB Universal Serial Bus). Takoe veina
savremenih matinih ploa na sebi sadri integrisane mrenu i zvunu karticu, pa se u ovoj grupi
konektora nalaze i RJ-45 konektori za prikljuak mrenih kablova i vie in konektora za razne
audio ulazne i izlazne prikljuke. Skuplje i bolje matine ploe mogu imati i dodatne konektore,
na primer SPDIF (Sony/Philips Digital InterFace) izlazne koaksijalne i optike audio konektore
preko kojih se prikljuuju digitalni ureaji za reprodukciju zvuka. Kako postoji veliki broj
izlazno/ulaznih prikljuaka, za neke od njh esto nema mesta za posebni konektor na zadnjoj
ivici matine ploe. U tom sluaju se ti prikljuci zavravaju igliastim kontaktima
(konektorima) na matinoj ploi, pa se odatle spajaju trakastim kablovima na konektore na
zadnjoj ili prednjoj strani kuita raunara. Tako se esto spajaju dodatni USB prikljuci, audio
prikljuci izvedeni na prednju stranu kuita raunara i prikljuci za povezivanje periferija preko
infracrvenih zraka. Pored ovih igliastih konektora, na matinim ploama postoje i manje grupe
igliastih kontakata, pomou kojih se korienjem odgovarajuih kratkospojnika mogu
podeavati neki od parametara bitnih za rad matine ploe, a koji zavise od korienih
elemenata, najee od tipa i brzine mikroprocesora. Ovi parametri se kod nekih matinih ploa
umesto kratkospojnicima (damperima), podeavaju pomou posebnih mikroprekidaa (do 8
prekidaa grupisanih u jedno kuite). Meutim, ova dva naina podeavanja matinih ploa su
danas znatno proreena, poto se sve vie koristi softverski nain podeavanja, pomou
odgovarajuih opcija u okviru Setap programa iz BIOS-a, a esto Setap program automatski
detektuje tip procesora i prema njemu podesi potrebne parametre.
Matine ploe
11
Vaan element na matinoj ploi je i baterija za napajanje CMOS memorije u kojoj se
uvaju podaci o konfiguraciji raunara. Te podatke unosimo koristei Setap program prilikom
prvog ukljuenja raunara, a zatim se uz pomo baterije oni uvaju u CMOS memoriji i kad je
raunar iskljuen, tako da ih pri sledeim ukljuenjima nije potrebno ponovo unositi. Nekada su
se koristile nikl-kadmijumske baterije koje su se dopunjavale tokom rada raunara. Danas se na
matinim ploama upotrebljavaju litijumske baterije koje se ne dopunjavaju tokom rada ranara,
ali zahvaljujui izuzetno maloj potronji CMOS memorije, traju vrlo dugo. Ako raunar posle
dueg vremena pone da gubi sadraj CMOS memorije, takve baterije se jednostavno zamene
novim, s tim da se posle toga mora ponovo proi kroz Setap i uneti potrebne podatke.



Slika 6 Blok ema matine ploe


Matine ploe
12
Pored nabrojanih konektora i prikljuaka, na matinoj ploi se nalazi i veliki broj
elektronskih elemenata. Najznaajniji od njh su razna integrisana kola, od kojih su najvanija
dva kola koja sainjavaju takozvani ip-set (skup ipova). Zadatak ip seta je da omogui
meusobnu komunikaciju izmeu praktino svih delova raunara, tako da se on moe posmatrati
kao srce matine ploe.
Na slici 6 je prikazana blok ema matine ploe sa slike 1. Sa slike 6 se vidi da se ip set
sastoji od dva integrisana kola. Prvo kolo ima nazive severni most (north bridge) ili MCH
Memory Controller Hub, a drugo juni most (south bridge) ili ICH Input/output Controller
Hub. Severni most (North Bridge) ima etiri pristupa. Sa njegove gornje strane (na blok emi na
slici 6) je preko procesorske magistrale (FSB Front Side Bus) prikljuen mikroprocesor, sa
desne strane su preko memorijske magistrale prikljuena podnoja za memorijske module, sa
leve strane je prikljuen AGP slot u koji se postavlja video kartica, i na kraju, sa njegove donje
strane je izvedena veza prema junom mostu. Vidimo da su na severni most prikljuene jedinice
koje zahtevaju veliki propusni opseg (memorija i AGP port) i koje su zbog toga veoma blizu
mikroprocesora. Na juni most (South Bridge) su prikljuene ulazno/izlazne jedinice koje su po
svojoj prirodi sporije od memorije i AGP porta, pa su zato i mogle biti udaljene od procesora.
Na blok emi uoavamo da su te jedinice razni kontroleri (IDE kontroler za paralelne ATA
diskove, kontroler za tastaturu, mia, paralelne i serijske portove, kontroler za zvuk, kao i PCI i
USB slotovi i konektori koji su preko istoimenih magistrala prikljueni na juni most. Preko
PCI magistrale su prikljueni i kontroler za serijske ATA diskove i mreni kontroler. Treba
napomenuti da je ovo samo jedan od sve veeg broja ip setova, tako da drugi ip setovi mogu
imati i drugaiju arhitekturu, mada te razlike nisu sutinske prirode, ve se vie svode na nain
prilkljuenja ulazno/izlaznih jedinica na juni most. Zbog svoje kompleksnosti severni most u
okviru ip seta obavezno ima i hladnjak, a nekada i sopstveni ventilator koji obezbeuje
potrebno hlaenje. Juni most je jednostavnije konstrukcije i obino ne zahteva hladnjak na sebi.
Kako i integrisana kola u okviru ip seta, tako i ostala integrisana kola na matinoj ploi nisu
predviena za zamenu, poto su fiksno zalemljena na tampanu plou. Neka od tih integrisanih
kola predstavljaju kontrolere za razne ulazno/izlazne jedinice, neka obezbeuju potrebne napone
napajanja za mikroprocesor, memorijske module i AGP port, a neka predstavljaju logika kola
kojima se ostvaruju potrebne veze izmeu razliitih elemenata na matinoj ploi.
Ve je reeno da se prilikom sklapanja raunara mora izvriti konfigurisanje matine
ploe. Veina podeavanja u okviru ovog konfigurisanja obavlja se iz Setap programa prilikom
prvog ukljuenja raunara, ali jo uvek ima matinih ploa kod kojih treba runo podesiti neke
od njih. Potrebna podeavanja su navedena u uputstvu za matinu plou koje se obavezno dobija
prilikom njene nabavke. Najvanija od njih zavise od mikroprocesora koji je primenjen na toj
matinoj ploi. Kao prvo neophodno je podesiti napon napajanja mikroprocesora. Dananji
mikroprocesori imaju dva napona napajanja. Jedan je za ulazno/izlazne jedinice, a drugi za
jezgro procesora u kome se i vre sve potrebne operacije. Dok se za prvi napon najee koristi
napon +3,3V iz stepena za napajanje, za napajanje jezgra mikroprocesora postoji na matinoj
ploi poseban prekidaki (impulsni) stepen za napajanje. Ovaj stepen za napajanje daje potrebni
izlazni napon, iju veliinu treba podesiti prema upotrebljenom procesoru. Stariji
mikroprocesori su imali taj napon u intervalu od 2 do 2,9V, a sadanji mikroprocesori zbog
manjeg zagrevanja imaju napon od oko 1,5V, sa tendencijom daljeg smanjivanja. Vano je
podesiti tanu vrednost ovog napona, jer ako se postavi manja vrednost mikroprocesor nee
pouzdano raditi, a ako se podesi vea vrednost, doi e do pregrevanja mikroprocesora to moe
dovesti do prekida njegovog rada, pa ak i do trajnog oteenja. Drugi parametar koji je
potrebno podesiti je uestanost sistemske magistrale. Matine ploe obino pruaju mogunost
izbora ove uestanosti, pa treba izabrati uestanost odgovarajuu primenjenim komponentama.
Na kraju treba podesiti i takozvani mnoilac, to jest broj sa kojim treba pomnoiti uestanost
sistemske magistrale da bi se dobila uestanost na kojoj radi jezgro mikroprocesora. Ostala
podeavanja se obino izvode iz Setap programa, bilo intervencijom korisnika, bilo automatski.
Matine ploe
13
Zato pre prvog ukljuenja sklopljenog raunara treba dobro prouiti uputstvo koje je dolo uz
matinu plou, da bi se upoznali sa potrebnim podeavanjima i nainom njihovog izvoenja
Matine ploe su relativno puozdane komponente savremenih PC raunara i retko se
kvare. Zbog same tehnologije njihove izrade, to jest korienih namenskih integrisanih kola
visokog stepena integracije sa velikim brojem pinova (i preko 200 kod veih kola) i SMD
tehnike lemljenja elemenata na tampanu plou, male su mogunosti za popravak neispravne
matine ploe. I pored toga, neke kvarove je mogue otkloniti. Reeno je da se na matinoj ploi
nalaze regulatori napona (prekidaki i kontinualni) koji daju napone za napajanje jezgra
mikroprocesora, memorijskih modula i AGP porta. Ako neki od tih regulatora ne daje potreban
izlazni napon, mogue je otkriti neispravni element i onda ga zameniti nekim odgovarajuim. Ti
elementi su najee tranzistori MOS-FET tipa, ili integrisani stabilizatori napona koje je esto
mogue nabaviti i reletivno lako zameniti poto imaju mali broj izvoda. Takoe se deava da
elektrolitski kondenzatori u regulatorima napona i na njihovim izlazima izgube kapacitet, pa ak
i da im iscuri elektrolit, to moe izazvati kratke spojeve izmeu pojedinih taaka na ploi.
Ovakvi elektrolitski kondenzatori se prepoznaju po nabubreloj izolaciji oko izvoda, ili po
smanjenom ili istopljenom plastinom omotau. Njihova zamena ne predstavlja problem i ako
nisu izazvali dalje kvarove, velika je verovatnoa uspene popravke.
Postoje matine ploe razlitih karakteristika i mogunosti, a samim tim i cena. Pored ve
opisane ploe koja se moe smatrati kao standard jer omoguava najveu fleksibilnost u
upotrebi i eventualnoj nadogradnji, popularne su i takozvane integrisane matine ploe, koje na
sebi sadre integrisane sve potrebne kontrolere ukljuujui i video kontroler (video karticu).
Takvim matinim ploama je potrebno samo dodati mikroprocesor i memoriju, naravno i disk
jedinice i one su spremne za upotrebu. Na slici 7 je prikazana jedna takva matina ploa.


Slika 7 Integrisana matina ploa

Ova matina ploa ima na sebi integrisane kontrolere za video, zvuk, mreu, IDE disk
jedinice, flopi, serijske i paralelni port, tastaturu i mi. Od mogunosti za eventualnu
nadogradnji na raspolaganju stoje tri PCI slota i jedan CNR slot (CNR Communication
Matine ploe
14
Network Riser, slot u koji se moe postaviti specijalna modemska kartica). Neke matine ploe
su imale i AMR slot (AMR Audio Modem Riser, slot u koji su mogle da se postave zvuna ili
modemska kartica posebnog formata), ali ovaj kao i CNR slot nisu dobili neku iru popularnost i
sada se vie praktino ne pojavljuju na novim matinim ploama.
Stariji raunari su imali matine ploe u AT formatu. Takve matine ploe se vie ne
proizvode, ali se jo uvek koriste u velikom broju raunara, pa emo se ukratko osvrnuti na
razlike izmeu njih i dananjih ploa u ATX formatu. Osim toga to veina od njih nema na sebi
vei broj integrisanih elemenata (zvunu i mrenu karticu, USB kontroler), glavna razlika je u
konektoru za prikljuivanje napona napajanja. Ove ploe imaju dva estopinska konektora preko
kojih se dovode naponi +5V, -5V, +12V, -12V, kao i signal ispravnosti napona za napajanje (PG
- power good). Takoe konektor za prikljuak tastature nije PS/2 tipa kao kod ATX ploa, ve
se koristi DIN 5 konektor. Za prikljuenje mia nema posebnog konektora, ve se za to koristi
jedan od serijskih portova (COM 1 ili COM2). Osim AT ploa poslednje generacije, ranije ploe
nisu imale AGP port za prikljuak video kartice, ve se ona postavljala u jedan od PCI slotova,
to je uslovljavalo slabije karakteristike video sistema. Sve AT ploe su imale i ISA slotove za
proirenje.
Kod najnovijih matinih ploa, pored ve uobiajenih PCI slotova za proirenje i
odgovarajue PCI magistrale, pojavila se i nova magistrala, nazvana PCI Express. Za razliku od
PCI magistrale, koja je paralelnog tipa, poto istovremeno prenosi vei broj podataka (32 bita)
po vie paralelnih linija, PCI Express magistrala je serijskog tipa. Kod nje se prenos podataka
obavlja po serijskom kanalu i to dvosmerno. Na najnovijim matinim ploama se ova magistrala
pojavljujeje u dve varijante, kao PCI Express X1 i kao PCI Express X16. Prva varijanta e u
budunosti postepeno zamenjivati standardne PCI kartice za proirenje, a druga varijanta (PCI
Express 16X) e zameniti AGP 8X port za prikljuivanje video kartica.
Na slici 8 je prikazan izgled PC Express slotova i to za varijante x16 i x1.



Slika 8 Izgled PCI Express slotova na matinim ploama
















Memorija
15
MEMORIJA

Za rad PC raunara neophodna je memorija poto se u njoj tokom rada smetaju
programi koji se izvravaju, kao i podaci koji se tim programima obrauju. Osnovna jedinica za
veliinu memorije je bajt. U jedan bajt memorije, koji sadri osam bita, moe da se smesti jedan
ASCII karakter. U PC raunarima se koriste memorije veoma velikog kapaciteta, pa je bajt
suvie mala i nepraktina jedinica. Umesto nje se ee koriste kilobajt (kB) i megabajt (MB),
pri emu je: 1kB = 1024 B i 1MB = 1024 kB = 1024 x 1024 B = 1048576 B.
U PC raunarima se koristi nekoliko vrsta memorije. Osnovna podela memorije je na
ROM (Read Only Memory) memorija koja moe samo da se oitava i RAM (Random Access
Memory) memorija sa proizvoljnim pristupom, u koju podaci mogu da se i upisuju i iz koje
mogu da se i oitavaju.

ROM MEMORIJA

ROM memorija je takva da kada se podaci jednom u nju upiu, oni se ne mogu menjati
(brisati stari i upisivati novi), ve se mogu iz nje samo oitavati. Vrlo vana osobina ROM
memorije je ta da kada se iskljui napajanje raunara, ona zadrava podatke upisane u njoj, bez
obzira koliko dugo nema napona za napajanje. Zahvaljujui ovoj osobini ROM memorije
mogue je i startovanje raunara po ukljuenju napajanja. Naime, proizvoa matine ploe
uvek smeta na nju jedan ip sa ROM memorijom u kojoj se pored ostalog nalazi i startni
program, na iji poetak se po ukljuenju napajanja upuuje mikroprocesor. Startni program se
ne moe smestiti u RAM memoriju, poto je po ukljuenju napajanja ona prazna. Zato
mikroprocesor uvek kree od memorijske adrese u ROM memoriji na kojoj je smetan poetak
startnog programa, pone njegovo izvravanje, pa onda ve prema upisanom programu poziva i
ostale programe koji omoguavaju testiranje ispravnosti pojedinih komponenti raunara (POST
Power On Self Test), zatim podeavanje i definisanje tipova prikljuenih elemenata raunara
(Setup) i na kraju poziva but (Boot) instrukcije koje zapoinju uitavanje operativnog sistema
instaliranog na raunaru. Pored ovih programa u ROM memoriji se nalaze i BIOS (Basic Input
Output System) programi koji upravljaju raznim hardverskim komponentama u PC raunaru,
tako to prestavljaju vezu izmeu tih komponenata i operativnog sistema. Tokom razvoja PC
raunara ROM memorija je prola kroz nekoliko faza. U prvoj fazi su se koristili ROM ipovi u
koje su u fabrici prilikom proizvonje, jednom za uvek upisani podaci i nije postojala nikakva
mogunost da se oni promene. Posle toga su se pojavili PROM (Programmable ROM) ipovi
koji se proizvode prazni, pa se zatim jednom isprogramiraju i vie se ne mogu obrisati. Sledea
faza su EPROM (Erasable Programmable ROM) ipovi koji su se programirali u posebnim
ureajima (EPROM programatorima), ali iji se sadraj mogao obrisati duim izlaganjem jakoj
ultravioletnoj svetlosti. Ova vrsta ipova se lako prepoznaje po okruglom otvoru na sredini ipa,
koji je pokriven kvarcnim staklom. Kroz taj otvor je omoguen prolaz ultravioletne svetlosti
kojom se brie sadraj ipa. Takvi ipovi sa obrisanim sadrajem su se mogli ponovo
programirati u EPROM programatorima, to je otvorilo mogunost za eventualna poboljanja
BIOS-a smetenog u njima. Najnovija vrsta ROM memorije koja se danas i najee primenjuje
jesu EEPROM (Electrically Erasable Programable ROM) ipovi kod kojih je mogunost
promene podataka jo vie olakana, poto se za brisanje ne koristi ultravioletna svetlost, ve
posebno definisani elektrini signali koji se dovode na ip. Kada se sadraj ipa obrie tim
signalima, ip se onda lako moe ponovo isprogramirati. Ceo proces brisanja i ponovnog
programiranja se obavlja bez vaenja ipa sa matine ploe. Postoje namenski pravljeni
programi kojima se moe obrisati stari sadraj EEPROM ipova i zatim upisati novi sadraj.
Drugi naziv za EEPROM memoriju je i fle (flash) memorija. Naalost, ovu mogunost lakog
brisanja sadraja EEPROM memorije koriste autori raznih virusa, pa je mogue da se dejstvom
virusa obrie BIOS program i time matina ploa uini neupotrebljivom. Proizvoai tome
Memorija
16
pokuavaju da doskoe uvoenjem takozvanog Dual BIOS sistema, gde postoje dva identina
EEPROM ipa, tako da ako jedan pretrpi bilo kakvo oteenje, drugi preuzima kontrolu nad
raunarom i omoguava povratak oteenih podataka na prvi ip.

RAM MEMORIJA

Osobina RAM memorije je da se svakom njenom bajtu moe slobodno pristupiti
nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati i
oitavati iz nje. Svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadraj se automatski
gubi. Druga vana osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadrava
(uva) samo dok postoji napon napajanja na njoj. im nestane napona napajanja, kompletan
sadraj memorije se gubi i prilikom ponovnog dolaska napona napajanja (pri sledeem
ukljuenju raunara) ona je potuno prazna. Zbog ovakvih osobina RAM memorija je veoma
pogodna za izvravanje programa i obradu podataka. Zato se programi i podaci uitavaju u
RAM memoriju (obino sa hard diska) i tu ih koristi mikroprocesor izvravajui uitane
programe i njima obrauje dobijene podatke. On to moe da radi samo u ovoj memoriji pa se
zato RAM memorija obino naziva i radna memorija.
Prema nainu izrade RAM memorija se deli na dve osnovne vrste: statiki RAM
(SRAM) i dinamiki RAM (DRAM). Memorijski elementi kod statikog RAM-a su napravljeni
korienjem flip-flopova, pa zahvaljujui tome, kada se neki podatak upie u njih, on ostaje
nepromenjen sve do sledeeg upisa u istu lokaciju ili do iskljuenja napona napajanja. Za razliku
od SRAM-a, memorijski elementi kod dinamikog RAM-a su napravljeni od minijaturnih
kondenzatora, koji vremenom gube svoje naelektrisanje, pa je neophodno povremeno
obnavljanje upisanih podatka. To obnavljanje se obavlja svakih nekoliko milisekundi, a taj
proces se naziva osveavanjem.
Kao posledica razliitih tehnologija proizvodnje SRAM i DRAM memorije imaju i
razliite karakteristike. SRAM memorija je skuplja za proizvodnju, na odreenu povrinu se
moe postaviti ograniena koliina memorije, ali je zato veoma brza, to jest proces upisivanja u
nju i uitavanja iz nje se brzo obavlja. DRAM memorija je jeftinija, na odreenu povrinu se
moe smestiti mnogo vea koliina memorije, ali je zato i desetak puta sporija od SRAM
memorije. U PC raunarima se koriste i statika i dinamika RAM memorija. Dinamika
memorija se koristi kao glavna radna memorija. U nju se uitavaju programi koje raunar treba
da izvrava, kao i podaci koji se tim programima obrauju. Kako je vreme pristupa
memorijskim lokcijama u dinamikoj memoriji znato due od brzine kojom mikroprocesor
moe da obradi dobijene podatke iz memorije, zakljuuje se da e mikroprocesor gubiti mnogo
vremena ekajui da dobije potrebne podatke iz memorije, to bi dovelo do velikog usporenja
rada raunara. Da bi se to spreilo, izmeu glavne radne memorije koja je realizovana kao
dinamiki RAM i mikroprocesora se postavlja manja koliina znatno bre statike RAM
memorije. Ova memorija se naziva ke memorijom. Na matinim ploama u okviru ip seta
postoji i memorijski kontroler, koji pored ostalih poslova koje obavlja, na osnovu podatka koje
je mikroprocesor zatraio, predvia koji e sledei podaci biti potrebni mikroprocesoru, pa ih iz
spore dinamike memorije unapred prenosi u brzu statiku memoriju. Kada sada procesor
zatrai sledee podatke, ako se oni ve nalaze u ke (statikoj) memoriji, on e ih dobiti mnogo
bre nego da je morao ekati da stignu iz dinamike memorije. Na taj nain se znatno ubrzava
rad raunara, poto se postie maksimalno usklaivanje brzina mikroprocesora i memorije.
Drugi uzrok poveanja brzine raunara pomou ke memorije je injenica da prilikom upisa u
memoriju, mikroprocesor mnogo bre preda podatke ke memoriji nego to bi to bio sluaj sa
radnom memorijom. Kada se podaci koje mikroprocesor treba da upie u radnu memoriju, brzo
prebace u ke memoriju, procesoor moe da nastavi sa nekim drugim poslom, a memorijski
kontroler e podatatke iz ke memorije poslati u radnu memoriju. Naravno, memorijski
kontroler ne moe uvek pouzdano da predvidi koji e podaci uskoro biti potrebni
Memorija
17
mikroprocesoru, pa u sluaju pogrene pretpostavke dolazi do usporenja rada raunara, zbog
toga to se podaci isporuuju mikroprocesoru iz spore dinamike memorije. Od kvaliteta
(preciznosti predvianja) memorijskog kontrolera zavisi u velikoj meri i prosena brzina rada
raunara. To je ujedno i objanjenje zato razliite matine ploe sa istim mikroprocesorima i
istom koliinom memorije, mogu imati prilino razliite brzinske karakteristike. Ranije je ke
memorija bila smetena na matinoj ploi u vidu ipova postavljenih u odgovarajua podnoja,
ili u vidu malih kartica, dok se danas ke memorija po pravilu nalazi ugraena u sam
mikroprocesor, to jo vie poboljava performanse rauanra. Pri tome postoje ak dva nivoa ke
memorije. Prvi nivo, takozvani L1 nivo je relativno mali i on se nalazi u okviru samog jezgra
mikroprocesora i radi na njegovom unutranjem taktu. On obino ima dva odvojena dela. U
jednom se smetaju instrukcije koje bi procesor trebao da izvri, a u drugom podaci koje bi
trebao da obradi. Drugi nivo ke memorije (L2 nivo) ima znatno veu koliinu memorije,
smeten je u ulazno-izlaznom delu mikroprocesora, i zavisno od konstrukcije samog
mikroprocesora moe da radi i sa manjom uestanosti takta.
U PC raunarima postoji jo jedan tip memorije koji po svojoj prirodi spada u RAM
memoriju, ali se praktno koristi kao neka vrsta ROM memorije, kojoj se sadraj moe
povremeno menjati. To je takozvana CMOS memorija ili CMOS RAM. U ovu memoriju se
smetaju podeavanja pojedinih komponenata raunara, koje korisnik moe da izabere prilikom
ukljuenja raunara. Da ne bi bilo potrebno prilikom svakog ukljuenja ranara ponovo
podeavati iste parametre, koristi se CMOS memorija koja i posle iskljuenja ranara zadrava
svoj sadraj zahvaljujui maloj bateriji koja se nalazi montirana na matinoj ploi. Ta baterija
omoguava da CMOS RAM zadri svoj sadraj veoma dugo i posle iskljuenja raunara, poto
je potronja ovog tipa memorije minimalna. Prema tome, podeavanja koje korisnik raunara
obavlja korienjem Setapa se smetaju u CMOS RAM, gde se uvaju, s tim da se mogu vrlo
lako po potrebi promeniti.
Kao radna memorija u PC raunarima se, kao to je ve reeno, koristi dinamika RAM
memorija. Tokom razvoja PC raunara, promenilo se nekoliko generacija ovog tipa memorije. U
poetku je memorija bila u obliku ipova koji su bili zalemljeni na tampanu plou, ili su
postavljani u odgovarajua podnoja. Ubrzo sa porastom potrebne koliine memorije, ovakav
nain realizacije radne memorije je postao jako nepraktian jer je zahtevao veliki prostor na
matinoj ploi. Zato se prelo na korienje memorijskih modula, malih tampanih ploica na
kojima su bili zaljemljeni memorijski ipovi. Moduli na donjoj ivici imaju ivini konektor koji
ulazi u za to predvien konektor na matinoj ploi nazvan memorijski slot. Prvi memoriski
moduli moduli su imali 30, a ubrzo i 72 pina na ivinom konektoru. To su takozvani SIMM
moduli (Single In-line Memory Module). Takvo ime dolazi od toga to su pinovi na ivinom
konektoru koji se nalaze jedan iznad drugog bili elektriki kratko spojeni (povezani), tako da su
zajedno predstavljali samo po jedan pin, odnosno du ivinog konektora postoji samo jedan niz
kontakata. Kod prvih Pentijum raunara moralo se postavljati paran broj SIMM modula od 72
pina, poto su oni 32 bitni, a Pentijum procesori imaju 64 bitnu magistralu podataka. Kapacite
SIMM modula se kretao od 256 kB do 16 MB (moduli sa 30 pina), odnosno 1 do 128 MB
(moduli sa 72 pina). Postoji nekoliko generacija SIMM modula (FPM, EDO), koje su
promenama u organizaciji pristupa memoriji omoguavali vee brzine memorije, a time i bri
rad rauanra.
Zatim su se pojavili DIMM moduli (Dual In-line Memory Module). Kod njih ne postoji
direktna elektrina veza izmeu pinova koji se nalaze jedan iznad drugog na ivinom konektoru,
tako da du samog konektora postoje dva reda kontakata. Ukupan broj kontakata na modulu
iznosi 168. Kod DIMM memorijkih modula se koristi tehnologija SDRAM (Syncronous
Dynamic RAM), kod koje memorija radi sinhrono sa brzinom sistemske magistrale matine
ploe. Ovi moduli su bili 64 bitni, tako da je bilo dovoljno postaviti samo jedan modul na
matinu plou Pentijum raunara da bi on radio. Izgled jenog ovakvog memorijskog modula je
prikazan na slici 8. Kao to se sa te slike vidi, SDRAM memorijski moduli imaju po dva
Memorija
18
udubljenja du ivinog konektora. Ta udubljenja se prilikom postavljanja modula na matinu
plou, postavljaju prema odgovarajuim ispupenjima na memorijskom slotu, tako da je
osigurano ispravno postavljanje modula u slot, to jest ne moe se pogreno okrenuti modul.
Takoe je poloaj udubljenja odreivao i tehnoloku generaciju modula (napon napajanja,
korieni baferi ili ne i tako dalje). Najrasprostranjeniji SDRAM moduli se napajaju naponom
+3,3 V. Moduli mogu da sadre integrisana kola samo sa jedne strane ploice ili sa obe njene




Slika 9 SDRAM memorijski modul

strane. Zato se razlikuju jednostrani i dvostrani moduli, a samim tim i maksimalni memorijski
kapaciteti, koji iznose od 32 do 256 MB. Na slici 9 se pored osam memorijskih ipova vidi i
jedan mali ip. To je takozvani SPD (Serial Presence Detect) ip. To je mala fle memorija u
kojoj je proizvoa modula upisao podatke o njegovim karakteristikama. Podatke iz ove
memorije koristi Setap program prilikom konfigurisanja raunara, da automatski podesi
parametre koji odgovaraju primenjenom memorijskom modulu.
Danas se gotovo iskljuivo koriste DDR SDRAM (Double Data Rate Synchrounus
DRAM) memorijski moduli ili krae DDR moduli. Principska razlika izmeu obinih i DDR
modula je u tome to obini moduli obavljaju jednu operaciju tokom jednog takt impulsa. DDR
moduli tokom jednog takt impulsa obave dve operacije, poto koriste obe ivice takt impulsa (i
uzlaznu i silaznu), to teoretski omoguuje dvostruko bri rad. DDR moduli imaju ukupno 184
pina i jedno udubljenje koje osigurava ispravnu orijentaciju modula prilikom njegovog
postavljanja u memorijski slot na matinoj ploi. Napajaju se naponom od +2,5 V koji se dobija
posebnim regulatorom napona na matinoj ploi. Na slici 10 je prikazan izgled jednog DDR
SDRAM modula.



Slika 10 DDR SDRAM memorijski modul

Kapaciteti DDR memorijskih modula se kreu od 64 MB do 1 GB. Stalna potreba za sve
veom brzinom pristupa memoriji dovodi do novih memorijskih arhitektura. Bolje dananje
matine ploe koristei DDR module, koriste takozvani dvokanalni pristup memoriji. Kod
ovakvog reenja memorijski kontroler u okviru ip seta ima dva kanala po kojima moe
Udubljenje za pravilnu orijentaciju
SPD ip
SPD ip
Udubljenja za pravilnu orijentaciju modula
Memorija
19
istovremeno da pristupa do dva bloka memorije. Time se postie vei propusni opseg, a time i
bri rad memorije. Da bi ovaj reim bio mogu, moraju se memorijski moduli postavljati u
parovima, dakle na matinoj ploi mora biti 2, 4, 6 ili ak do 8 memorijskih modula. Memorijski
moduli u okviru jednog para moraju imati jednake karakteristike.
Na slici 11 je prikazan nain postavljanja jednog memorijskog modula (u sluaju na slici
se radi o DDR modulu) u memorijsko podnoje (slot) na matinoj ploi.


Slika 11 Postavljanje memorijskog modula u podnoje na matinoj ploi

To se postie na sledei nain:

Plastini jezici na podnoju za memorijske module na matinoj ploi se otvore u
stranu.
Memorijski modul se postavi iznad podnoja, tako da se udubljenja na njemu
poravnata sa ispupenjima na podnoju.
Memorijski modul se pritisne na dole, tako da upadne u podnoje, a plastini jezici
se zabrave u polukrune useke na bonim ivicama modula.

Pored uobiajene DDR memorije koja je danas u najiroj upotrebi, pojavljuje se i njena
nova varijanta, nazvana DDR2 memorija. Za razliku od DDR memorijskih modula, koji se
napajaju naponom od 2,5V i imaju 184 izvoda (pinova), DDR2 memorijski moduli se napajaju
naponom od 1,8V (dobija se posebnim regulatorom napona na matinoj ploi) i imaju 240
izvoda (pinova). Iz ovih podataka se vidi da DDR2 i DDR memorijski moduli nisu meusobno
kompatibilni, pa se prema tome i ne mogu zamenjivati jedan drugim. Sutinska razlika izmeu
DDR i DDR2 memorije je u arhitekturi memorijskih ipova, koja kod DDR2 ipova omoguava
veu stabilnost signala podataka, to daje mogunost za vie uestanosti radnog takta, a time i za
vei propusni opseg, odnosno bri rad. Takoe je kod DDR2 memorijskih modula potronja
elektrine energije skoro za 30% manja nego kod DDR modula.








Plastini jezici
Ispupenje
Memorija
20



















































Mikroprocesori
21
MIKROPROCESORI

Osnovni element svakog raunara je mikroprocesor ili centralna procesorska jedinica
(Central Processing Unit CPU). Mikroprocesor je realizovan u vidu jednog integrisanog kola i
u njemu se obavlja najvei broj operacija tokom rada raunara. Te operacije se obavljaju
koristei podesno ureen skup komandi (instrukcija), odnosno program (software).
Mikroprocesor se u principu moe podeliti na etiri glavna elementa, koja su ematski
prikazana na slici 12. Ti elementi su:



Slika 12 Osnovni elementi mikroprocesora

1. Adresna jedinica (Address Unit) koja ima zadatak da upravlja pristupom memoriji i
njenom zatitom. Na primer ona proverava da li je dozvoljen pristup odreenoj zoni
memorije, to moe da bude izuzetno znaajno u multitasking okruenjima.
2. Jedinica magistrala ili ulazno izlazna jedinica (BUS Unit) predstavlja mesto preko koga
se mikroprocesor povezuje sa spoljanjim svetom, to jest prima i alje podatke. Ova
jedinica takoe pristupa instrukcijama koje se nalaze u memoriji.
3. Instrukcijska jedinica (Istruction Unit) prihvata instrukcije koje dolaze iz jedinice
magistrala i dekoduje ih (prepoznaje ih), pa ih u odgovarajuem formatu alje u izvrnu
jedinicu.
4. Izvrna jedinica (Execution Unit) je srce mikroprocesora. Ona se, kao to se sa slike 12
vidi, sastoji od tri glavna dela:
Aritmetika i logika jedinica (Arithmetic and Logical Unit) ALU. U ovoj
jedinici se obavljaju operacije koje su zadane instrukcijom.
Skup registara. Uloga registara je da privremeno sauva podatke koji su potrebni
da bi se obavila zadata instrukcija. Broj registara, njhova vrsta i veliina (broj
bitova) je razliita kod razliitih mikroprocesora. Veliina registara odreuje
bitnost procesora. Kada se kae da je, na primer, Pentijum procesor 32-bitni, to
znai da njegovi registri imaju veliinu od 32 bita.
Mikrokod je blok u kome se nalazi skup instrukcija i tabela na osnovnom nivou
koje kontroliu i odreuju rad samog mikroprocesora.
Mikroprocesori
22
Mikroprocesori komuniciraju sa spoljanjim svetom preko grupa elektrinih signala, koje se
nazivaju magistralama. Magistrala je grupa elektrinih signala koji prenose istu vrstu
informacija, na primer adrese, podatke i tako dalje. Uopteno reeno, postoje nekoliko
magistrala kod mikroprocesora, i to:

Adresna magistrala, koja definie memorijsku lokaciju kojoj procesor treba da
pristupi.
Magistrala podataka se koristi za predaju i prijem podataka (za oitavanje sadraja
memorije ili za upisivanje rezultata operacije). Dananji Intel Pentijum i AMD
Athlon procesori imaju 64-bitnu magistralu podataka, to opet ne znai da su oni 64-
bitni, ve poto su im registri irine 32 bita, oni su 32-bitni.
Kontrolna magistrala definie vrstu pristupa i smer prenosa podataka (R/W
oitavanje/upis). Ova magistrala takoe omoguava periferijskim ureajima da
komuniciraju sa mikroprocesorom. Koristei kontrolnu magistralu, periferijski
ureaji mogu da prekinu trenutni posao mikroprocesora i da ga angauju za svoje
potrebe. Na primer, prilikom svakog pritiska na bilo koji taster na tastaturi, kontroler
tastature preko kontrolne makistrale zaustavlja rad mikroprocesora i predaje mu kod
pritisnutog tastera. Kada mikroprocesor prihvati taj kod i obradi ga, on se vraa
svom prethodnom poslu. Odreena linija kontrolne magistrale takoe definie da li
mikroprocesor pristupa memoriji ili ulazno/izlaznim ureajima (M)/(I/O). Kada
mikroprocesor pristupa memoriji, READY linija kontrolne magistrale oznaava
kada su podaci spremni na magistrali za ciklus oitavanja ili upisivanja. Preko ove
magistrale se dovode i takt impulsi koji odreuju i trajanje svake operacije koja se
izvodi u mikroprocesoru, a time i brzinu rada samog mikroprocesora.

Da bi se sagledao nain funkcionisanja mikroprocesora, potrebno je objasniti kako se
informacije prenose u mikroprocesor i iz mikroprocesora. Naravno da se informacije kreu
preko odgovarajuih magistrala. Kada mikroprocesor treba da zatrai neku instrukciju, adresna
jedinica postavi na adresnu magistralu adresu na kojoj se nalazi potrebna instrukcija. R/W
(Read/Write) linija na kontrolnoj magistrali dobije vrednost logike jedinice. Time zapoinje
ciklus oitavanja. Oitani podatak (instrukcija) se preko magistrale podataka dopremi u jedinicu
magistrala, gde se proita i prosledi u instrukcijsku jedinicu. Dobijeni podaci se u instrukcijskoj
jedinici dekoduju i zatim alju na izvrenje u izvrnu jedinicu. Dekodovana instrukcija sadri
podatke o tome koje registre mora da upotrebi izvrna jedinica, kao i da li mikroprocesor treba
da pristupi memoriji da bi u nju smestio rezultat koji je dobijen izvrenjem instrukcije. Ako
rezultat operacije treba da bude smeten u memoriju, izvrna jedinica prosleuje adresu adresnoj
jedinici radi kontrole (provere). Ako je pristup navedenoj adresi dozvoljen, rezultat i adresa se
onda prenose u jedinicu magistrala, koja podatak i njegovu odredinu adresu postavlja na
magistralu podataka, odnosno adresnu magistralu. R/W linija na kontrolnoj magistrali dobija
vredost logike nule, ime zapoinje ciklus upisivanja u memoriju. Memorijski ureaj koji je
adresiran e onda proitati podatak sa magistrale podataka i smestiti ga u memorijsku lokaciju
definisanu adresom na adresnoj magistrali.
Blok ema mikroprocesora prikazana na slici 11 je opta i na njoj se zasnivaju svi
mikroprocesori. Kako su zahtevi za performansama PC raunara vremenom sve vie rasli, to su
se i mikroprocesori razvijali i poboljavali, pa su osim osnovnih elemenata sa slike 12, dobijali i
dodatne mogunosti i funkcije. Prvo proirenje funkcija mikroprocesora sa slike 12 se odnosi na
dodavanje jedinice za rad sa decimalnim brojevima (Floating Point Unit). Naime, alritmetiko
logika jedinica (ALU) radi samo sa celim brojevima. U sluaju da je potrebna obrada
decimalnih brojeva, to se moe izvriti i u ALU jedinici, ali to zahteva veoma mnogo
izraunavanja a samim tim i vremena. Zato je kod prvih generacija PC raunara pored
mikroprocsora na matinu plou bilo mogue postaviti i takozvani koprocesor. Koprocesor je
Mikroprocesori
23
bio zaduen za rad sa decimalnim brojevima. Poevi od generacije 486 procesora, jedinica za
rad sa decimalnim brojevima je ukljuena u sam mikroprocesor, to je omoguilo znatno
poveanje brzine rada sa decimalnim brojevima.
Procesori su postajali sve bri i bri, ali ostali elelementi raunara nisu mogli da prate
tako brzi razvoj. To se naroito odnosi na memoriju. Brzina RAM memorije je sve vie
zaostajala za brzinom mikroprocesora. Da bi se ta nesrazmera smanjila, uvedena je takozvana
ke memorija. Za razliku od radne RAM memorije koja je dinamikog tipa, ke memorija je
statikog tipa i ima za red veliine (oko 10 puta) krae vreme pristupa. Ke memorija je
postravljena izmeu mikroprocesora i radne memorije, a njenim radom je upravljao posebni ke
kontroler. Ovaj kontroler je na osnovu podatka kojeg je mikroprocesor traio iz memorije
pokuavao da predvidi koji e sledei podatak biti potreban mikroprocesoru, pa je unapred, ne
ekajui zahtev, taj podatak oitavao iz radne memorije i smetao ga u ke memoriju. Ako je
predvianje bilo dobro, kada mikroprocesor zatrai taj podatak, on e ga dobiti iz ke memorije,
a to e biti desetak puta bre nego da ga je ekao iz radne memorije. Drugi uzrok ubrzanja rada
raunara je u tome da kada mikroprocesor treba da smesti neke podatke u memoriju, on ih
predaje brzoj ke memoriji, odakle se ti podaci pod upravljanjem ke kontrolera alju u radnu
memoriju. Za to vreme je procsor slobodan da obavlja neke druge poslove. Ke memorija se
prvobitno smetala na matinu plou, ali je ve od 486 procesora delimino premetena u sam
mikroprocesor. Pojavom Pentijum procesora, pojavila su se i dva nivoa ke memorije. Ke
memorija prvog nivoa (L1 nivo) je smetena u samo jezgro mikroprocesora. Ova veoma brza
memorija ima relativno mali kapacitet i podeljna je na dva bloka, jedan slui za instrukcije a
drugi za podatke. Ona obino radi na istom taktu kao i sam procesor. Ke memorija drugog
nivoa (L2 nivo) ima znatno vei kapacitet i kod dananjih mikroprocesora je takoe smetena
unutar samog procesorskog ipa. Zavisno od tipa procsora, ova ke memorija moe da radi na
punom taktu procesora ili na niem taktu (obino polovina uestanosti takta procesora).
Uvoenjem ke memorije u sam mikoprocesor dobilo se dalje poveanje brzine rada raunara, s
tim da ta brzina dosta zavisi od kvaliteta ke kontrolera, odnosno od toga koliko dobro on
predvia sledee podatke koje e biti potrebni mikroprocesoru, da bi mogao unapred da ih
pripremi.
Kako dolze sve novije generacije mikroprocesora sa sve boljim karakteristikama, to raste
broj tranzistora u mikroprocesoru, a sa time i problemi sa potronjom energije i zagrevanjem
tokom rada. Da bi se ti problemi smanjili tei se ka smanjenju radnih napona mikroprocesora.
Smanjenjm radnih napona se dobija manja potronja elektrine energije, odnosno manja snaga
koju procesor zahteva da bi normalno radio. To je naroito znaajno kod prenosnih raunara koji
rade na baterije. Smanjenjem radnog napona se takoe smanjuje i toplota koja se razvija tokom
rada mikroprocesora, pa je potreban i manji hladnjak za procesor, a to znai i manje zauzetog
prostora, a takoe i dui zivotni vek samog procesora. I konano, ako se procesor tokom rada
manje zagreva, moe se lake ubrzati poveanjem uestanosti radnog takta. Sve do pojave
Pentijum MMX procesora, ceo procesor, dakle i jezgro i ulazno/izlazne jedinice su napajane
istim naponom, prvobitno sa +5V, a zatim sa +3,3V. Takvi procesori imaju jednostruko
napajanje. Od Pentijum MMX procesora pa na dalje, uvedeno je dvostruko napajanje. Kod njih
se naponom +3,3V napajaju ulazno/izlazne jedinice (radi ouvanja kompatibilnosti sa
postojeim magistralama, memorijskim modulima, ip setom i ostalim logikim elementima. Za
razliku od ulazno/izlaznih jedinica, samo jezgro mikroprocesora se napaja niim naponima. Ti
naponi su prvobitno bili oko 2,8V, a kod dananjih mikroprocesora su ve sputeni na oko 1,5V,
sa tendencijom daljeg smanjivanja. Na slici 12 je principski prikazan nain prikljuivanja takvih
mikroprocesora. Sa slike se vidi da se koristi dvostruko napajanje. Jedan napon (oko 1,5V) se
koristi za napajanje jezgra mikroprocesora, a drugi (3,3V) za napajanje ulazno/izlazne jedinice.
Sa ulazno/izlazne jedinice preko adresne magistrale, magistrale podataka i kontrolne magistrale,
mikroprocesor je povezan sa spoljanjim elementima (matinom ploom). Napon napajanja
ulazno/izlazne jedinice se dobija iz stepena za napajanje (kod dananjih ATX raunara), dok se
Mikroprocesori
24
napon napajanja jezgra procesora dobija posebnim prekidakim stepenom za napajanje koji je
smeten na samu matinu plou. Kod Pentijum 4 raunara taj prekidaki stepen se napaja
naponom +12V iz stepena za napajanje raunara, i od tog napona se dobija napon jezgra od oko
1,5V. Noviji mikroprocesori imaju posebne izvode preko kojih se konfigurie perkidaki stepen
za napajanje na matinoj ploi, koji daje napon za napajanje jezgra procesora. Kod takvih
mikroprocesora nema potrebe za podeavanjem napona jezgra, jer sa on automatski podeava.
Meutim, kod nekih starijih mikroprocesora, napon napajanja jezgra se mora podesiti
postavljanjem odgovarajuih kratkospojnika na igliastim konektorima na matinoj ploi,
podeavanjem posebnih mikroprekidaa na matinoj ploi, ili podeavanjem u okviru Setap
programa. Za takve mikroprocesore se mora znati taan napon napajanja i on se mora podesiti
na jedan od tri pomenuta naina.


















Slika 13 Prikljuenje dananjih mikroprocesora

I pored toliko smanjenog napona napajanja, savremeni mikroprocesori se dosta greju i ne
bi mogli da rade bez odgovarajueg odvoenja toplote proizvedene u njima. To odvoenje
toplote se postie korienjem odgovarajuih aluminijumskih ili bakarnih hladnjaka, koji se
uvruju na gornju povrinu mikroprocesora. Na vrhu hladnjaka se nalazi ventilator koji se
napaja naponom +12V sa matine ploe. Ventilator omoguava efikasno hlaenje, a poto je
njegov ispravan rad neohodan za sigurnost mikroprocesora, obino se logikom na matinoj ploi
kontrolie brzina njegovog obrtanja. U sluaju da ta brzina padne ispod odreene vrednosti, ili
da se ventilator ak i zablokira, logika daje upozorenje ili u zavisnosti od naina podeenosti
moe i da obezbedi iskljuenje raunara.
Svi mikroprocesori preko jedne linije na kontrolnoj magistrali dobijaju takt signal
(pravougaone impulse odreene uestanosti). Uestanost tog takt signala je u stvari uestanost
sistemskog takta matine ploe. Samo jezgro savremenih mikroprocesora radi na znatno veoj
uestanosti internog takta. Ta uestanost je odreena takozvanim mnoiocem, to jest brojem
kojim treba pomnoiti uestanost sistemske magistrale da bi se dobila interna uestanost na
kojoj radi jezgro mikroprocesoora. Kod veine starijih matinih ploa je postojala mogunost da
se podeavanjem kratkospojnicima, mikroprekidaima ili u nekoj od opcija Setap programa,
podese i sistemska uestanost matine ploe i mnoilac koji odreuje internu radnu uestanost
mikroprocesora. Veina dananjnih mikroprocesora ima fabriki fiksiran mnoilac, tako da
nema potrebe za njegovim podeavanjem. Time se spreavaju pokuaji da se mikroprocesor
3,3 V
1,5 V
JEZGRO
ULAZNO/IZLAZNA
JEDINICA
ADRESNA
MAGISTRALA
MAGISTRALA
PODATAKA
KONTROLNA
MAGISTRALA
Mikroprocesori
25
natera da radi na vioj uestanosti radnog takta nego to je fabriki predvieno, ime se
obezbeuje njegov stabilan rad i dui ivotni vek.
Tokom razvoja PC raunara, promenjano je dosta generacija i tipova mikroprocesora.
Broj izvoda na procesorskim ipovima se kretao od poetnih 40-tak, a danas kod nekih tipova
prelazi i 900. Kako su se pojavljivali novi tipovi mikroprocesora, tako je rastao broj izvoda
(pinova) na njima, pa su se pojavljivali i novi tipovi podnoja za prikljuenje na matinu plou.
Danas se praktino iskljuivo koriste mikroprocesori u obliku ipa koji ima kvadratni oblik.
Izgled jednog takvog mikroprocesora (Pentium 4) je prikazan na slici 14. Sa slike se vidi da su
izvodi (pinovi) rasporeeni sa donje strane ipa, dok je gornja strana pokrivena metalnim
poklopcem preko koga se montira hladnjak sa ventilatorom. Sa donje srane, na kojoj su izvodi, u
jednom uglu nedostaje jedan pin.














Slika 14 Izgled jednog mikroprocesora

To je nain za oznaavanje poetka brojanja izvoda, odnosno omoguivanja ispravne
orijentacije procesora prilikom postavljanja u podnoje na matinoj ploi. Naime i u podnoju
nedostaje jedan otvor u odgovarajuem uglu, tako da se mikroprocesor u podnoje moe
postaviti samo u jednom poloaju. Nain postavljanja mikroprocesora u podnoje je prikazan na
slici 15.


Slika 15 Nain postavljanja mikroprocesora u podnoje

Posle postavljanja procesora u podnoje, potrebno je na njega montirati hladnjak sa
ventilatorom. Nain montae hladnjaka zavisi od tipa procesora, i obino je opisan u uputstvu
koje stie uz matinu plou. Korisno je izmeu procesora i hladnjaka naneti tanak sloj
termoprovodne paste, koja poboljava prenoenje toplote sa procesora na hladnjak, a time
obezbeuje i njegovo bolje hlaenje. Kod veine novih matinih ploa, u sredinjem delu
RUICA
1. Povui ruicu u stranu
2. Podii ruicu
na gore

4. Spustiti ruicu na
dole i zabraviti je
3. Orijentisati procesor
i spustiti ga u podnoje
POGLED ODOZGO POGLED ODOZDO POGLED SA STRANE
Mikroprocesori
26
podnoja za mikroprocesor postoji ugraen NTC otpornik (otpornik sa negativnim
temperaturskim koeficijentom) koji se moe iskoristiti za merenje temperature kuita
mikroprocesora. Na slici 16 je prikazan hladnjak sa ventilatorom, montiran na jednom
mikroprocesoru.



Slika 16 Hladnjak sa ventilatorom montiran na procesoru

Dananji mikroprocesori su veoma pouzdani i retko se kvare, pod uslovom da im je
obezbeeno odgovarajue hlaenje i da se ne koriste na radnim viim uestanostima od fabriki
predvienih. Ono to je korisno je aktivirati softver za nadgledanje brzine okretanja ventilatora
na hladnjaku i temperature kuita mikroprocesora. Takav softver se esto nalazi i u okviru
BIOS-a matine ploe, a ako ga neka matina ploa nema, postoji vei broj nezavisnih programa
(na primer Hardware monitor), koji pored ostalih poslova vrlo uspeno obavljaju i ova
nadgledanja i u sluaju neke opasnosti tite mikroprocesor od oteenja.
















Hard diskovi
27
HARD DISKOVI

Hard diskovi u raunarima se koriste za uvanje (smetaj) programa koje korisnik
upotrebljava tokom trada na raunaru, kao i za smetaj podataka (dokumenata) nastalih
korienjem pomenutih programa. Osim ove dve namene, sam PC Raunar koristi hard disk kao
privremenu memoriju, kada mu za potrebe nekog posla zafali RAM memorija.
Fiziki satav hard diska sa njegovim glavnim elementima je prikazan na slici 17.



Slika 17 Konstrukcija hard diska

Glavni elementi hard diska su jedna ili vie okruglih ploa od nemagnetnog materijala,
koje su vezane zajednikom osovinom. Ploe su sa obe svoje strane prevuene tankim slojem
magnetnog materijala, na koji se upisuju podaci i sa kojeg se kasnije, kada su potrebni,
oitavaju. Iznad obe strane svake ploe nalaze se glave za itanje i upisivanje podataka. Glave
su smetene na specijalnim ruicama (aktuatorima), koje se nalaze na zajednikoj osovini, tako
da se istovremeno pokreu i menjaju svoj poloaj od ivice ploa pa skoro do njihovog centra.
Svi mehaniki elementi hard diska (ploe sa osovinom i motorom, ruice koje nose glave za
snimanje i itanje sa mehanizmom za njihovo pokretanje) su hermetiki zarvoreni u kuite,
kako bi se spreila oteenja osetljivih elemenata usled neistoa (praine) iz vazduha. Radom
motora koji obre ploe sa magnetnim materijalom, kao i radom sitema za pomeranje ruica sa
glavama za itanje i pisanje upravlja kontroler koji se nalazi na tampanoj ploi smetenoj na
donjoj strani kuita hard diska. Kontroler na sebi, pored ostalih elemenata, ima i konektor
preko koga se disk prikljuuje na raunar (u sluaju savremenih PC raunara to prikljuivanje se
vri na odgovarajue interfejse na matinoj ploi). Pored ovoga konektora postoji i konektor za
pruikljuenje napona za napajanje. Uloga kontrolera je da obezbedi stabilnu brzinu obrtanja
ploa sa magnetnim materijalom, zatim da na osnovu zahteva koji dobije sa matine ploe
raunara, obezbedi pomeranje ruica sa glavama za itanje i pisanje na tano odreeno mesto, i
na kraju, da u sluaju upisivanja podataka na disk, signale koji stiu sa matine ploe obradi i
poalje u glave za snimanje kako bi bili upisani na disk, a u sluaju oitavanja podataka sa diska,
KE
MEMORIJA
KONTROLER
KUITE
OSOVINA
PLOE
GLAVE ZA
ITANJE I
UPISIVANJE
Hard diskovi
28
elektrine signale koji se indukuju u glavama za itanje pojaa, obradi i poalje na matinu
plou raunara.
Da bi se povrina za smetanje podataka na ploama diska racionalno iskoristila,
uvedena je posebna organizacija upisa,
koja je prikazana na slici 18. Osnovni
elementi u toj organizaciji su staze. One
su rasporeene kao koncentrini krugovi
na obe povrine svih ploa, poevi od
spoljnje ivice, pa prema unutranjosti
ploe. Zavisno od konstrukcije diska,
svaka staza moe da sadri veliki broj
bitova podataka, pa bi bilo neracionalno
koristiti stazu kao jedininu veliinu za
smetaj podataka. Da bi se to izbeglo,
staze se dele na odreen broj sektora, s
tim da sektor sadri 512 bajtova
podataka. Jo jedan parametar koji
karakterie organizaciju smetaja
podataka na hard disk su cilindri.
Cilindar ine staze na svim ploama
koje se nalaze na istom polupreniku
(na istom rastojanju od centra ploa). Sa ovakvom organizacijom se postie racionalno
iskorienje povrine za smetaj podataka i obezbeuje najbri rad hard diska. Najmanja
veliina prostora koji se moe iskoristiti za upisivanje nekih podataka je jedan sektor. Ako su
podaci koje treba upisati vei od jednog sektora, onda se prelazi u sledei sektor na istoj stazi i
tako dalje. Ako ni cela staza nije dovoljna za smetaj potrebnih podataka, posle popunjavanja te
staze, prelazi se na stazu sa istim brojem, koja se nalazi na suprotnoj strani iste ploe. Ako je
veliina podataka koje treba smestiti na disk, tolika da i posle popunjavanja istoimenih staza na
jednoj ploi svi podaci nisu snimljeni, prelazi se na istoimenu stazu na susednoj ploi, to jest
smetanje podataka se obavlja u okviru jednog istog cilindra. Tek kada se popuni ceo cilindar, a
svi podaci jo uvek nisu smeteni na disk, ruice sa glavama za snimanje se pomeraju na sledei
cilindar, gde se nastavlja sa snimanjem. Na taj nain je ostvareno minimalno mehaniko
pomeranje ruica sa glavama. Poto je ovo pomeranje najsporija operacija u funkcionisanju hard
diska, na ovaj nain, sa minimalno moguim pomeranjem ruica, se postie najvea brzina
upisivanja ili oitavanja podataka. Naravno, kada se kasnije tokom rada neki sektori ili staze
popune, prilikom sledeeg upisivanja podataka, kontroler e videti da su oni zauzeti, pa e ih
preskoiti, a to moe imati za posledicu prelazak na neki drugi cilindar, a to znai dodatno
pomeranje ruica sa glavama, odnosno sporiji pristup tim podacima.
Radi jo boljeg iskorienja povrine ploa, kod savrmenih hard diskova broj sektora po
stazama nije stalan, ve se disk deli na vei broj zona. Broj sektora na stazama u jednoj zoni je
stalan, ali u razliitim zonama imamo i
razliit broj sektora po stazama. Poto su
duine staza koje se nalaze blie
spoljanjoj ivici ploe vee od duina staza
koje se nalaze blie centru ploe, onda se u
spoljanjim stazama moe smestiti vie
sektora nego u unutranjim, a to znai i
veu koliinu smetenih podataka. Ovo je
ilustrovano na slici 19, gde se vidi jednak
broj sektora po stazama (levo) i znatno
vei broj sektora u prvoj (spoljanjoj) stazi
CILINDAR
SEKTOR
OSOVINA
STAZA
Slika 18 Parametri hard diska
SEKTOR
STAZA
ZONSKO UPISIVANJE
PODATAKA NA DISK
Slika 19 Ravnomerno i zonsko upisivanje podataka
Hard diskovi
29
nego u poslednjoj (unutranjoj) stazi. I u ovom sluaju vai da svaki sektor ima 512 bajtova, pa
je jasno da se tehnikom zonskog upisivanja podataka na plou moe postii znatno vei
kapacitet diska.
Na slici 17 se vidi da na kontroleru postoji i ke memorija. Njena uloga je da uspostavi
ravnoteu izmeu spore mehanike diska i znatno bre elektronike. Naime, poto je brzina
dolaska podataka koji treba da se snime na disk mnogo vea od same brzine upisivanja, onda se
izmeu ulaznog interfejsa na disku i mehanike stavlja ke memorija. Sada kada raunar alje
podatke koji treba da se snime na disk, podaci se smetaju u ke memoriju na kontroleru diska i
odmah zapoinje njihovo snimanje. Kada se svi podaci smeste u ke memoriju, mikroprocesor
se oslobaa za druge poslove, a podaci iz ke memorije diska se nezavisno od mikroprocesora
snimaju na disk. Na taj nain se ubrzava rad raunara, jer sada mikroprocesor ne mora da eka
da se zavri upisivanje podataka na disk, ve nastavlja sa izvravanjem programa im sve
podatke smesti u ke memoriju diska. Korienjem ke memorije se ubrzava rad raunara i
prilikom uitavanja podataka sa diska. Kada se sa povrine ploe oita jedan blok podataka i
smesti u ke memoriju, kontroler uitava i naredne blokove podataka u istu memoriju u nadi da
e uskoro i oni zatrebati mikroprocesoru. Ako je to predvianje bilo dobro, onda e
mikroprocesor te podatke dobiti mnogo bre iz ke memorije, nego da je morao ekati da se oni
oitaju sa ploa diska.
Naponi za napajanje hard diskova i uopte EIDE disk jedinica se dovode iz stepena za
napajanje raunara jednim etvoropinskim konektorom, na kome postoje naponi +5 i +12 V i
dva pina za masu. Konektor za prikljuak napajanja je tako napravljen da se ne moe pogreno
prikljuiti.
Ve je pomenuto da se za prikljuenje hard diska na matinu plou koristi neki interfejs.
U dananjim raunarima se najee koristi takozvani EIDE (Enhanced Integrated Drive
Electronics) interfejs, koji predstavlja poboljanu verziju prvobitnog IDE interfejsa. Drugi naziv
za ovaj interfejs je ATA (Advanced Tecnology Attachment). Do skora je u iskljuivoj upotrebi
bio paralelni ATA interfejs (interfejs kod koga se u jednom trenutku preko vie paralelnih linija
istovremeno alje vei broj bitova podataka). Na matinim ploama PC raunara se po pravilu
nalaze dva konektora za disk jedinice sa paralelnim ATA interfejsom. Prvi konektor predstavlja
primarnu, a drugi sekundarnu IDE granu. Na svaku od tih grana se mogu prikljuiti po dve disk
jedinice (hard disk, CD ROM drajv, DVD drajv). Samo prikljuenje se obavlja trakastim (flet)
kablom prikazanim na slici 20.













Ovaj kabl ima 3 konektora sa po 40 pinova. Svi pinovi sa istim brojem su meusobno
povezani jednom ilom kabla, tako da je broj ila u kablu takoe 40. Kod novijih diskova je broj
ila u kablu povean na 80, tako to je izmeu svake dve prvobitne ile ubaena jo po jedna
ila koja je vezana na masu. Na taj nain se postie vee razdvajanje izmeu pojedinih
elektrinih signala koji se prenose kablom, to jest smanjuju se meusobni uticaji izmeu tih
Slika 20 Kabl za prikljuenje EIDE
Hard diskovi
30
signala. Zahvaljujui tome moe se ostvariti bri prenos signala kroz interfejs (Ultra ATA/66 i
Ultra ATA/100 standardi).
Poto su pinovi sa istim brojevima na konektorima spojeni zajedno, mora se napraviti
razlika izmeu dve disk jedinice koje su prikljuene na isti kabl. Jedna od tih jedinica se definie
kao master, a druga kao slejv. To definisanje jedinica se obavlja spajanjem kratkospojnika
(dampera) na igliaste konektore koji postoje na disk jedinicama. Na svakoj disk jedinici
postoje ovi konektori i obeleen je nain postavljanja kratkospojnika da bi jedinica radila kao
master ili slejv. Na slici 21 je prikazan zadnji deo jednog tipinog hard diska, tako da se vide
konektor za prikljuak trakastog kabla za paralelni ATA interfejs, konektor za prikljuak kabla
za dovod napajanja i igliasti konektor za postavljanje kratkospojnika kojima se koonfigurie
hard disk. Ako u raunaru imamo samo jedan hard disk, njega treba prikljuiti na primarnu IDE
granu i konfigurisati ga kao single ili master. U sluaju da se na istu granu spajaju dve disk

Slika 21 Konektori na hard disku

jedinice, jedna se konfigurie kao master, a druga kao slejv. Postoji jo jedan nain za spajanje
dve disk jedinice na jednu IDE granu. To je takozvani cable select nain definisanja disk
jedinica. U ovom sluaju se na obe disk jedinice kratkospojnici postavljaju u poloaj cable
select, a razlika izmeu njih se postie tako to na trakastom kablu, izmeu dva konektora koja
se prikljuuju na disk jedinice postoji prekid u ili broj 28. Ovaj nain se ee koristi kod
brand name raunara, dok se kod kod nas uobiajenih raunara ee koristi master slejv
nain definisanja disk jedinica.
Pored disk jedinica po paralelnom ATA standardu koje su i dalje u najiroj upotrebi, sve
vie se koriste i disk hard diskovi po serijskom ATA standardu (takozvani SATA diskovi). Kod
ove vrste diskova podaci se prenose serijski, bit po bit, a ne istovremeno vie bitova kako je to
kod paralelnih ATA diskova. Zahvaljujui tome veza izmeu matine ploe i hard diska je
ostvarena sedmoilnim kablom, koji je znatno ui nego trakasti kabl za PATA diskove, pa
samim tim i manje ometa strujanje vazduha kroz kuite raunara, a time se dobija bolje
hlaenje komponenata raunara. Pored toga SATA interfejs obezbeuje veu brzinu prenosa
podataka izmeu diska i matine ploe. Kod SATA diskova nema potrebe za definisanjem diska
kao master ili slejv, poto se na svaki SATA konektor na matinoj ploi moe prikljuiti samo
jedan hard disk. Na slici 22 je prikazan kabl kojim se SATA hard disk prikljuuje na matinu
plou.
Konektori
za napajanje
Konektor za
prikljuenje
IDE kabla
Konektor za
definisanje
diska
(master-slejv)

Hard diskovi
31




Slika 22. Kabl za prikljuenje SATA hard diska na matinu plou

Neki SATA diskovi nemaju standardne konektore za prikljuenje napajanja, pa se za njih
koriste posebni adapteri. Jedan takav adapter je prikazan na slici 23.



Slika 23 Kabl sa konektorima za dovod napajanja na SATA hard diskove

Pojavom SATA diskova postali su iroko dostupni i takozvani RAID (Redundant Arrays
of Independent Disks) sistemi hard diskova. Kod ovog sistema se vie diskova (najee dva)
kombinuje u jednu logiku jedinuicu. Ovim se dobija bri rad diska ili vea sigurnost snimljenih
podataka (otpornost na greke diska). Ova vea sigurnost se dobija redudantnim upisivanjem
podataka na dva diska, tako da ako jedan disk otkae, kopija podataka se moe dobiti sa drugog
diska. Svi pojedinani diskovi iz niza se nazivaju lanovi niza. Informacije o konfiguraciji
svakog lana niza se zapisuju u jednom rezervisanom sektoru na disku, koji identifikuje disk kao
lana niza. Sve diskove koji su lanovi niza, operativni sistem vidi kao jedan jedinstveni fiziki
disk. Kombinovanje diskova u RAID nizove se moe vriti na razne naine, koji se uobiajeno
nazivaju RAID nivoima. Razni RAID nivoi imaju razliite nivoe performansi, sigurnosti
podataka i cene. U PC raunarima se najee koriste nivoi RAID 0 i RAID 1.
Na konektoru koji se prikljuuje na
hard disk se nalazi zatitnik od
praine, koga treba skinuti pre
prikljuenja na disk.
Konektor koji se prikljuuje na
matinu plou
Konektor za vezu sa stepenom
za napajanje
Konektori za prikljuenje napajanja
na neke modele SATA hard diskova
koji nemaju standardni konektor za
prikljuak napajanja
Hard diskovi
32
U RAID 0 nivou (Striping) podaci koje treba upisati na disk se dele na manje paralelne
delove, koji se istovremeno upisuju i to svaki blok na po jedan lan niza. Tim postupkom se
dobija bri rad ekvivalentnog diska. Meutim loa strana ovog RAID nivoa je da ako jedan disk
iz niza otkae, izgubljeni su kompletni snimljeni podaci (dakle i podaci sa ispravnih lanova
niza). Kapacitet ekvivalentnog diska jednak je proizvodu broja lanova niza i kapaciteta
najmanjeg lana iz niza. Veliina blokova koji se istovremeno upisuju na lanove niza se moe
podeavati u opsegu od 4 do 64 kB.
Kod RAID 1 nivoa (Mirroring) paralelno se upisuju isti podaci na par hard diskova,
odnosno paralelno se oitavaju podaci sa oba diska. Ako jedan od diskova iz ovakvog niza
otkae, preostali ispravni disk e nastaviti da funkcionie. Zbog redudancije prilikom upisa
podataka na lanove niza, kapacitet ekvivalentnog diska jednak je kapacitetu najmanjeg lana
niza. Kod ovog RAID nivoa mogue je umesto neispravnog diska prikljuiti novi rezervni disk,
koji e se aktivirati kao potpuna zamena za disk koji je otkazao, to jest na njega e se preneti
kopija podataka sa ispravnog lana niza. Prema tome, ako kod RAID nivoa 1 bilo koji disk
otkae, pristup podacima e biti mogu sve dok postoji bar jedan ispravan disk u nizu.
U serverima za raunarske mree, gde su zahtevi za sigurnou i brzinom veoma veliki,
esto se primenjuju i drugi RAID nivoi nastali kombinacijom nivoa 0 i 1. Ovi nivoi obezbeuju i
bri pristup podacima i veu sigurnost zbog redudancije prilikom snimanja podataka, ali zato
zahtevaju vei broj lanova niza, to naravno znatno utie na cenu takvog ranara.
Pored diskova koji se zasnivaju na EIDE, odnosno ATA standardu, bilo paralelnom bilo
serijskom, u PC raunarima koji se koriste kao serveri za raunske mree se primenjuju i diskovi
koji rade po SCSI (Small Computer System Interface) standardu. Ovaj standard definie
posebnu SCSI magistralu koja je preko odgovarajueg kontrolera vezana za ulazno izlaznu
magistralu raunara. Kontroler se retko nalazi integrisan na matinoj ploi raunara, ve se
najee sree u vidu PCI kartice koja se postavlja u PCI slot za proirenje na matinoj ploi. Na
tampanoj ploi kontrolera se nalazi konektor na koji se prikljuuje trakasti SACSI kabl za vezu
prema unutranjim SCSI jedinicama (SCSI magistrala omoguava prikljuenje ne samo hard
diskova ve i drugih ureaja kao to su CD ROM ureaji, ureaji za bekap podataka sa trakom,
skeneri, Iomega i Zip drajvovi i tako dalje), kao to je to prikazano na slici 24. Na zadnjoj ploi
SCSI kontrolera (koja je uvrena na zadnju stranu kuita raunara) nalazi se poseban
konektor na koji se prikljuuju spoljanji SCSI ureaji. Spoljanji SCSI ureaj obino ima dva
konektora. Prvi konektor slui za vezu prema SCSI kontroleru, a na drugi konektor se moe
prikljuiti sledei spoljanji SCSI ureaj. Vidimo da se na SCSI magistralu moe prikljuiti vie
spoljanjih i unutranjih SCSI ureaja. Postoji nekoliko varijanti SCSI standarda, pa na primer
uska SCSI magistrala prima do sedam ureaja, a iroka do petnaest ureaja. Svaki SCSI ureaj,
ukljuujui i sam kontroler mora imati svoj jedinstveni identifikacioni broj (SCSI ID). Tako kod
uskog SCSI sistema imamo ID brijeve od 0 do 7, a kod irokog od 0 do15. ID brojevi se
podeavaju bilo postavljanjem kratkospojnika (dampera) na odgovarajue igliaste pinove na
samom SCSI ureaju, bilo pomou okretnih kodnih preklopnika, koji i prikazuju izabrani ID
broj. Jo o jednoj stvari se mora voditi rauna kada se ugrauju SCSI ureaji. Krajnji (poslednji
u nizu) SCSI ureaji, i to kako unutranji, tako i spoljanji, moraju biti zavreni posebnim
otpornicima terminatorima, kojima se postie prilagoenje impedanse na linijama magistrale,
a time se postie nesmetani prolaz signala (bez izoblienja) po magistrali. Terminatori se
postavljaju u obliku posebnih konektora na kraju spoljanje i unutranje grane, ili ako na
zavrnom SCSI ureaju postoji ugraen terminator, on se ukljuuje posebnim kratkospojnicima.
SCSI ureaji na sebi imaju sopstvene kontrolere koji komuniciraju sa glavnim SCSI
kontrolerom, koji njima i upravlja. Ovakav koncept omoguava da nekoliko SCSI ureaja moe
da koristi magistralu u isto vreme, a da mikroprocesor za to vreme bude slobodan da obavlja
druge poslove. SCSI hard diskovi imaju bolje karakteristike od ATA diskova (bri su, imaju
vei kapacitet, pouzdaniji su), ali se zbog vee cene, kao i poterbe za posebnim (skupim)
kontrolerom retko koriste u kunim i poslovnim raunarima. Najee se koriste u serverima za
Hard diskovi
33
vane raunarske mree, gde je primarni faktor pouzdanost i brzina, a cena opreme nije
odluujua.


Slika 24 Prikljuenje unutranjih SCSI ureaja pomou trakastog kabla


PRIPREMA HARD DISKA ZA KORIENJE

Pre nego to se disk moe poeti koristiti, moraju se izvriti neke pripremne radnje koje
omoguavaju korienje. Osnovna operacija je formatiranje. Postoje dve faze formatiranja. Prvo
se vri formatiranje hard diska na niskom nivou (low level formating). Ovo formatiranje obavlja
proizvoa diska i korisnik nema potrebe da o tome brine. Tokom formatiranja na niskom
nivou, ploe diska se dele na staze i sektore. U ovoj fazi formatiranja se pored navedenog vri i
postavljanje svih bajtova na svim stazama i ploama na vrednost logike nule. Kod sadanjih
diskova se iskljuivo koristi tehnika zonskog upisivanja kod koje staze koje su blie ivici ploe
imaju vie sektora nego staze koje su dalje od ivice (blie centru ploe). Kao to je ve reeno,
svaki hard disk dolazi iz fabrike ve formatiran na niskom nivou i korisnik nema potrebe da to
ponovo radi, pogotovo to se ovo formatiranje obavlja posebnim postupkom, koji nije svakom
dostupan. Mogue je i da korisnik kasnije izvri formatiranje na niskom nivou, ali u tom sluaju
teko moe da postigne maksimalni kapacitet diska.
Prva operacija koju budui korisnik hard diska mora da obavi je definisanje particija,
odnosno odvojenih delova diskova koji se sa stanovita operativnog sistema ponaaju kao
posebni diskovi. Hard disk moe imati i samo jednu particiju, ali ga je racionalnije, naroito kod
sadanjih diskova velikog kapaciteta, podeliti na vie delova.
Hard diskovi
34
Najei sluaj je podela diska na dve particije, od kojih je prva takozvana primarna
particija, a druga produena particija. Produena particija se dalje moe podeliti na vei broj
logikih disk jedinica. Sve ovo se moe obaviti pomou programa Fdisk. Ako je potreban vei
broj primarnih particija (maksimalno ih moe biti 4), mora s koristiti neki drugi program, na
primer Partition magic.
Podelom diska na particije se omoguava laka organizacija smetnja programa i
podataka na disk, a takoe i u zavisnosti od korienog operativnog sistema i bolja iskorienost
prostora na disku. Na primer, DOS operativni sistem koji je 16 bitni i koji koristi FAT16 sistem
datoteka, moe da adresira samo 2
16
= 65536 jedinica na disku. Poto je najmanja jedinica koja
se moe adresirati jedan sektor, koji kao to je poznato ima 512 bajtova, to bi znailo da bi
maksimalni kapacitet hard diska bio 65536 x 512 = 33554432 bajta, odnosno
33554432/1024/1024 = 32 MB. U poetku je u DOS operativnom sistemu maksimalna veliina
hard diska stvarno bila ograniena na 32 MB. Kako su vremenom rasli zahtevi za veim
kapacitetima diskova, uvedena je nova minimalna jedinica koju operativni sistem moe
adresirati na disku. Ta jedinica se naziva klaster i ona se sastoji od vie uzastopnih sektora koji
ine jedan klaster. Broj sektora u klasteru moe biti 2, 4, 8, 16, 32 ili 64. Sa ovako definisanom
minimalnom adresibilnom jedinicom prostora na disku, maksimalni kapacitet diska iznosi
65536 x 512 x 64 = 2147483648 bajtova, odnosno 2147483648/1024/1024 = 2048 MB = 2 GB.
Pri tome je veliina klastera 512 x 64 = 32768 bajta, odnosno 32768/1024 = 32 kB. Nedostatak
ovog sistema je neracionalno korienje kapaciteta hard diska u sluaju velikog broja malih
datoteka koje treba na njega snimiti. Naime, minimalni prostor koji e zauzeti neka mala
datoteka (na primer od 1 kB) iznosi jedan klaster, a to u sluaju diska od 2 GB iznosi 32 kB.
Vidimo da je u tom klasteru za smetaj datoteke upotrebljen 1kB, dok je preostalih 31 kB
izgubljeno, poto se u tom prostoru vie nita ne moze smestiti. Tako, ako na disku postoji veliki
broj malih datoteka, veliina izgubljenog prostora na disku moe dosta narasti i dostii i
nekoliko desetina procenata od ukupnog kapaciteta diska. Iz ovoga se zakljuuje da bi za
efikasnije korienje kapaciteta hard diska, trebalo da veliina klastera bude to manja.
Meutim, kako su potrebni kapaciteti diskova jo bre rasli, uvidelo se da je dotadanji
FAT16 sistm datoteka prevazien, pa je umesto njega uveden novi sitem FAT32. Kod njega je
maksimalni broj klastera na jednom disku 2
26
= 67108864, a to je 1024 puta vie nego kod
FAT16 sistema. Zato su veliine klastera kod FAT32 sitema manje, pa se bolje koristi kapacitet
diska (manji gubitak prostora na disku u sluaju veeg broja malih datoteka). Pored toga,
FAT32 sistem datoteka podrava i veliine particija vee od 2 GB. Do 1998 godine veliina
particije je bila ograniena na 8,4 GB zbog toga to su dotadanji BIOS-i koristili 24 bita za
adresiranje klastera na disku. Tada je promenom BIOS-a (uvoenjem proirenog prekida 13h),
omogueno da se za adresiranje sada moe koristiti 64 bita. To omoguava veoma velike
particije koje u doglednoj budunosti sigurno nee biti prevaziene.
Podelom savremenih hard diskova velikih kapaciteta na particije i logike diskove,
obezbeuje se minimalna veliina klastera, a time i bolje iskorienje kapaciteta diska.
Posle izvrene podele diska na particije i eventualne logike diskove, potrebno je izvriti
i formatiranje na visokom nivou tih delova diska. To formatiranje se obavlja programima koji
zavise od operativnog sistema koji e biti instaliran na konkretnoj particiji. Za najee koriten
operativni sistem Windows, formatiranje particija i logikih diskova se moe obaviti
programom Format, mada se mogu koristiti i drugi programi (disk menaderi) koje esto
isporuuju proizvoai diskova uz svoje diskove.
Hard diskovi su elementi u PC raunaru koji neprestano rade dok je raunar ukljuen.
Tokom rada oni se i zagrevaju, pa u takvim uslovima nije iskljuena pojava njihovih otkaza i
kvarova. Postoje dva tipa kvarova po nainu njihovog nastanka.
Prvi tip kvara je hardverski kvar, kada moe da otkae mehanika diska, to jest obrtne
ploe na koje se smetaju podaci, motor za njihovo okretanje, ruice sa glavama za snimanje i
oitavanje podataka i mehanizam za njihovo pokretanje, a takoe moe doi i do kvara na
Hard diskovi
35
elektronici diska. U oba ova sluaja (kvar mehanike ili elektronike), popravak diska u kunim
uslovima je praktino nemogu.
Drugi tip kvara hard diskova je softverski, kada zbog neke neregularnosti pri upisu ili
uitavanju podataka doe do oteenja pojedinih sistemskih sektora na disku. Ti sektori
omoguavaju operativnom sistemu da pronae potrebne datoteke koje ve postoje na disku, kao
i da na slobodna mesta na disku snimi nove datoteke. Jedan od moguih uzroka softverskih
kvarova na hard diskovima je i dejstvo raznih virusa. U sluaju kvara ove prirode, esto je
mogue izvriti oporavak diska korienjem odgovarajuih softverskih alata. Tako na primer za
oporavak hard diska sa operativnim sistemom Windows, moe se koristiti program Scandisk,
ali postoje i znatno bolji i efikasniji programi, kao to je Norton disc doctor i drugi.










































36



















































Flopi diskovi i disketne jedinice
37
FLOPI DISKOVI I DISKETNE JEDINICE

Flopi diskovi ili diskete su iroko prihvaeni prenosivi medijum za snimanje podataka u
PC raunarima. Za razliku od hard diskova, koji su fiksni delovi raunara i u principu se ne vade
iz njega, disketu na kojoj su snimljeni neki podaci moemo izvaditi iz disketne jedinice i preneti
u bilo koji drugi PC raunar i tu ponovo koristiti snimljene podatke.
U dananjim PC raunarima se koriste disketne jedinice irine 3,5 ina. Ranije su se
koristile jedinice irine 5,25 ina, ali su one potpuno potisnute jedinicama od 3,5 ina koje pored
veeg kapaciteta imaju i veu pouzdanost.
Na prikljuak flopi kontrolera na matinoj ploi raunara se posebnim trakastim (flet)
kablom mogu prikljuiti jedna ili dve flopi jedinice. Ovaj trakasti kabl ima 34 ile i tri konektora
sa po 34 pina. Ranije je trakasti kabl imao pet konektora da bi obezbedio mogunost
prikljuenja i disketnih jedinica od 5,25 ina, koje imaju drugaiji konektor za prikljuenje.
Kako su te disketne jedinice danas naputene, sada se isporuuju trakasti kablovi sa samo tri
konektora. Na slici 25 je prikazan izgled trakastog kabla kakav se danas koristi za prikljuenje
flopi jedinica.



Slika 25 Trakasti kabl za prikljuenje flopi disk jedinica

Konektor na poetku kabla se prikljuuje na odgovarajui konektor na matinoj ploi.
Izmeu preostala dva konektora, uvrnute su ile od 10 do 16. Ako u raunaru imamo jednu disk
jedinicu, na nju treba prikljuiti krajnji konektor sa trakastog kabla, koji se nalazi iza uvrnutog
dela kabla, gledano od poetka kabla (od konektora koji se prikljuuje na matinu plou). Tako
prikljuena disketna jedinica e dobiti ime A. Ako u raunaru treba da postoje dve disketne
jedinice (to je danas veoma redak sluaj), jedinicu koja treba da bude prva (sa imenom A) treba
prikljuiti na krajnji konektor trakastog kabla, a jedinicu koja treba da bude druga (sa imenom
B), treba prikljuiti na srednji konektor trakastog kabla, dakle ispred uvrnutog dela kabla
gledano od poetka kabla (od konektora koji se prikljuuje na matinu plou). Na taj nain se
postie definisanje imena disketne jedinice, bez potrebe da se na samim jedinicama bilo ta
podeava. Ako iz nekog razloga ovakav raspored disketnih jedinica nije pogodan, u veini
BIOS-a postoji opcija kojom se softverski mogu zameniti mesta jedinica A i B. Konektori na
trakastom kablu obino imaju osiguranje od pogrenog prikljuenja (okretanja za 180
0
).
Meutim, mogue je naii na konektore koji nemaju to osiguranje. Ako se takav konektor
okrene za 180
0
u udnosnu na ispravni poloaj, flopi disk jedinica nee moi da radi, a na njenoj
prednjoj strani e stalno svetleti LED dioda koja normalno treba da svetli samo prilikom upisa
ili itanja podataka sa diskete. Stalno svetljenje LED diode je znak da je konektor pogreno
okrenut i da ga treba postaviti u ispravan poloaj.
Konektor za vezu sa
flopi kontrolerom na
matinoj ploi
Konektor za
A flopi jedinicu
Konektor za
B flopi jedinicu
1. ila (crveno obojena)
10. ila
16. ila
34. ila
Flopi diskovi i disketne jedinice
38
Pored trakastog kabla kojim se prenose signali podataka i upravljaki signali sa i ka flopi
kontrolera na matinoj ploi, na flopi jedinicama postoji i konektor na koji se prikljuuju
potrebni naponi za napajanje. Ovaj konektor ima etiri pina preko kojih se iz stepena za
napajanje dovode naponi +5V i +12V i masa. Na slici 26 je prikazan raspored napona na ovom
konektoru.








Slika 26 Raspored napona na konektoru za napajanje flopi jedinice

Dananje flopi jedinice od 3,5 ina u sebi sadre dve glave za itanje i pisanje, tako da
mogu da koriste obe strane diskete koja se ubacuje u jedinicu. Glave se pomeraju posebnim
mehanizmom sa step motorom, tako da se mogu precizno postaviti na odreenu stazu na disketi.
Organizacija upisa podataka na diskete je slina kao i kod hard diskova. Naime disketa je
podeljena na strane, staze i sektore. U FAT16 fajl sistemu koji se koristi u operativnom sistemu
Windows i DOS, standardna disketa ima dve strane, sa po osamdeset staza na svakoj strani i sa
18 sektora po svakoj stazi. Svaki sektor sadri, kao i kod hard diskova, po 512 bajtova, tako da
ukupan kapacitet jedne diskete iznosi: 2 x 80 x 18 x 512 = 1474560 bajtova, odnosno
1474560/1024 = 1440 kB, ili 1440/1024 = 1,4MB. Postoje i diskete koje imaju kapacitet od 720
kB, kao i 2880 kB, ali su one malo rasprostranjene i retko se sreu.
Da bi flopi disketa mogla da se koristi, mora se izvriti njeno formatiranje. Poto je
danas najee koriten operativni sistem Windows, proizvoai disketa obino isporuuju
diskete koje su ve formatirane prema FAT16 fajl sistemu, koji se koristi za rad sa disketama.
Ako korisniku zatreba naknadno formatiranje diskete (to je najsigurniji nain za brisanje
sadraja diskete), to se moe obaviti pomou programa Format.
Disketne jedinice su danas postale toliko jeftine da se njihova eventualna poravka u
sluaju kvarova apsolutno ne isplati ni vremenski ni finansijski. Ipak, ako se povremeno tee
oitavaju fajlovi sa disketa sa kojih je to ranije bilo bez problema mogue, moe se probati sa
ienjem glava za snimanje i oitavanje. Za tu namenu postoje specijalne diskete za ienje
koje se ubace u disketnu jedinicu. Obranjem diskete u disketnoj jedinici, dolazi do trenja izmeu
povrina glava i naroitih etkica na disketi za ienje, ime se moe ukloniti praina i
prljavtina sa povrina glava.














+
5

V

G
N
D

G
N
D

+
1
2

V

Video kartice
39
VIDEO KARTICE

Uloga video kartice u PC raunaru je da daje signal slike koja treba da se prikae na
monitoru. Monitori sa katodnom cevi, koji su danas jo u velikoj veini u odnosu na TFT
monitore, za svoj rad zahtevaju analogne signale triju osnovnih boja: crvene, zelene i plave.
Osnovna funkcija video kartice je da primi digitalne informacije o slici od procesora, zatim da ih
pretvori u analogne siganle triju osnovnih boja i da ih kao takve poalje u monitor. Pored
analognih signala boja, video kartica alje u monitor digitalne signale vertikalnih i horizontalnih
sinhro impulsa. Od svih komponenti u raunaru, video kartica je definitivno najzaposleniji deo,
poto ona neprestano alje nove signale koje monitor treba da prikae. U dananjim PC
raunarima video kartice se pojavljuju u dva oblika, kao prava kartica za proirenje koja se
postavlja u jedan od slotova za proiranje na matinoj ploi i kao integrisana kartica u okviru
same matine ploe. Video kartice integrisane na matinoj ploi u principu imaju slabije
karakteristike od samostalnih kartica, i obino se nalaze u jeftinijim raunarima namenjenim
uglavnom za jednostavnije poslove. Integrisane kartice se pored toga, uvek upotrebljavaju u
prenosnim lap-top raunarima.
Kao i mnogi drugi elementi u PC raunarima, video kartice u poetnim oblicima su bile
jednostavni ureaji sa relativno malom intelegencijom. Takve starije video kartice su
jednostavno samo obavljale konverziju video signala i nita vie. Sa takvim nainom rada,
mikroprocesor na matinoj ploi je morao da obavlja sve proraune potrebne za prikaz svih
objekata na povrini ekrana monitora. Kako su PC raunari sve vie postajali orijentisani ka
grafici, zadaci koji su bili dati mikroprocesoru u vezi generisanja grafike postali su toliko veliki,
da su zahtevali veliki deo njegovog vremena, tako da je za ostale poslove ostajalo sve manje
vremena. To je imalo za posledicu veliko usporenje rada raunara pri obavljanju programa koji
su bili orijentisani ka grafici. Zato se pojavila nova generacija video kartica koja u sebi sadri
posebni mikroprocesor, i danas se iskljuivo upotrebljavaju takve video kartice. Mikroprocesor
koji je ugraen na grafikoj kartici se naziva i video procesor. to vie poslova u procesu
generisanja slike preuzme na sebe procesor na video kartici, ostatak raunara ima vie resursa za
obavljanje ostalih poslova. Mnogi programi, a naroito video igre zahtevaju vrlo veliku
procesorsku snagu u video kartici, da bi korektno funkcionisali. Loe dizajnirane video kartice i
njihovi drajveri su jedni od glavnih uzroka nestabilnosti u radu PC raunara.
Video kartica zajedno sa monitorom je odgovorna za kvalitet slike na ekranu monitora.
Loa video kartica ili monitor moe izazvati naprezanje i zamor kod korisnika.
Osnovni element bilo kog grafikog ekrana je piksel (pixel picture element). Broj
upotrebljenih piksela da bi se formirala cela slika se naziva rezolucijom ekrana. Rezolucija se
uobiajeno izraava kao proizvod broja piksela po horizontali i po vertikali ekrana. Uobiajene
rezolucije su 640 x 480, 800 x 600, 1024 x 768 i 1280 x 1024. Ukupan broj piksela u slici se
dobija jednostavnim mnoenjem broja piksela po horizontali i vertikali. Svaki piksel je
napravljen jo od manjih elemenata. To su take (dot) u tri osnovne boje: crvena, zelena i plava.
Promenama intenziteta (osvetljaja) tih taaka, moe se menjati boja svakog piksela, tako da se
dobiju sve boje koje ljudsko oko moe da razlikuje.
Broj promena intenziteta koji se moe proizvesti na svakoj od te tri osnovne take se
naziva dubinom boje. Dubina boje je odreena brojem bitova po pikselu, kojima se mogu
izazvati te promene u intenzitetu. Na primer standardni VGA reim rada ima 16-o bojnu paletu,
koja zahteva 4 bita (2
4
= 16) memorije po jednom pikselu. Novije video kartice podravaju i
reim prave boje (true color), koji koristi 24 ili 32 bita po pikselu. U 24-bitom true color reimu,
svaki piksel moe da prikae 2
24
= 16.777.216 razliitih boja, dok u 32-bitom reimu broj
moguih boja iznosi 2
32
= 4.294.967.296. Ako se zna da ljudsko oko moe da razazna neto
malo vie od 1.000.000.000 razliitih boja, vidi se da 32 bitni reim daje vie boja nego to oko
to moe da razazna, pa prema tome, samo nepotrebno troi memoriju.
Video kartice
40
Koliina memorije koja je potrebna da se prikae neka slika se moe izraunati po
sledeoj formuli:

(broj piksela po horizontali) x (broj piksela po horizontali) x (dubina boje[bit])
M [MB] = ------------------------------------------------------------------------------------------------
8 x 1024 x 1024

Na primer za prikaz slike u rezoluciji 1024 x 768 u 24-bitnom reimu (true color),
potrebna je sledea koliina memorije:


1024 x 768 x 24
M = ----------------------- = 2,25 MB
8 x 1024 x 1024

Moe se primetiti da je kod uobiajenih rezolucija odnos broja piksela po horizontali i po
vertikali jednak 4:3. Ova vrednost se naziva odnos strana (aspect ratio) i obino iznosi upravo
4:3.
Kao to je ve navedeno, prvobitne verzije video kartivca su bile jedostavno samo
posrednici izmeu procesora i monitora. Takve kartice samo uzimaju podatke u digitalnom
obliku od mikroprocesora raunara, pa ih pretvaraju u analogni oblik i onda alju u monitor. To
se ostvaruje korienjem specijalnog kola koje se naziva digitalno-analogni konvertor (Digital to
Analog Converter DAC). Ovaj koncept je bio sasvim dobar dok je na ekranu monitora
prikazivan uglavnom tekst. Sa pojavom Windows operativnog sistema, mikroprocesor raunara
je postao optereen velikim poslom pomeranja i menjanja dimenzija prozora, prevlaenjem i
postavljanjem ikona i upravljanjem velikom paletom boja. Ubrzo su takve video kartice postale
usko grlo za performanse raunara, koje su koile dalji razvoj i irenje Windowsa. Da bi
smanjili optereenje mikroprocesora, proizvoai video kartica su uveli koncept ubrzanih
grafikih kartica. Ovakve video kartice su na sebe preuzele zadatak proraunavanja svih
promena u slici na displeju. Sada ako korisnik eli da pomeri na primer neku ikonu na ekranu,
mikroprocesor e poslati jednostavnu instrukciju video kartici da pomeri tu ikonu iz take A u
taku B. Video kartica e onda, koristei sopstveni mikroprocesor koji je ugraen na njoj,
obaviti sva izraunavanja potrebna za eljeno pomeranje ikone na ekranu. Danas praktino svi
PC raunari koriste ubrzane grafike kartice. Ova tehnologija se naroito razvila pojavom 3D
(trodimenzionalnih) ubrzanih grafikih kartica. Ove kartice preuzimaju na sebe ogroman
matematiki posao pretvaranja trodimenzionalne slike iz prirode, u dvodimenzionalnu sliku na
ekranu.
Na slici 27 je prikazana uproena blok ema jedne savremene vido kartice. Na levoj
strani slike je prikazan prikljuak na AGP port, a na desnoj strani prikljuci na VGA konektoru
preko koga se prikljuuje monitor. Pored standardnih signala (analogni siganali triju osnovnih
boja R, G i B i digitalnih signala horizontalnih i vertikalnih sinhro impulsa H_SYN i V_SYN),
prikazani su i signali takozvanog DDC kanala (Display Data Chanel), koji uspostavlja
dvosmernu komunikaciju izmeu monitora i video kartice. Ovi signali (DDC_CL takt i
DDC_DA podaci) omoguavaju da operativni sistem automatski prepozna tip monitora i da na
osnovu njegovih karakteristika podesi reim rada video kartice.






Video kartice
41














Slika 27 Uproena blok ema video kartice

Na slici 28 je prikazan izgled jedne video kartice sa glavnim elementima na njoj.




Slika 28 Glavni elementi na video kartici

Kao to matine ploe sadre sadre posebna logika kola (ipset) koja kontoliu i
ostvaruju meusobne veze izmeu razliitih komponenti u raunaru i mikroprocesora, tako i
ubrzane grafike kartice sadre slina logika kola (ipset). Karakteristike video ipseta imaju
direktni uticaj na performanse video kartice. ipset na grafikoj kartici se esto naziva i video
koprocesorom.
Dananje video kartice, koje koriste sopstvene mikroprocesore (u ovom sluaju oni se
nazivaju video procesorima, poto se namenski prave za poslove obrade video signala), mogu se
smatrati mini raunarima unutar samog PC raunara. Kao to PC raunar ima svoj BIOS na
matinoj ploi, i video kartice imaju svoje BIOS programe koji upravljaju interfejsom izmeu
Video memorija zalemljena
na karticu
Proirenje video memorije: Podnoja za ipove
Ili konektor za dodatnu ploicu sa memorijom
Video procesor
SVGA
konektor za
prikljuenje
monitora
Video BIOS
Konektor za
video ulaz
RAMDAC
VGA konektor
za proirenja
Konektor sa lokalnom
magistralom za
periferije
DDC_CL
DDC_DA
VIDEO
PROCESOR
VIDEO
MEMORIJA
RAMDAC
R
G
B
H_SYN
V_SYN
AGP PORT
Video kartice
42
video ipseta i video memorije. Naravno da je video BIOS jednostavniji od BIOS-a na matinoj
ploi, poto su u njemu samo instrukcije koje se odnose na video funkcije. Razliite video
kartice koje koriste isti ipset, a razliite video BIOS-e, mogu imati i razliite karakteristike.
Postoji veliki broj grafikih kartica koje se uglavnom meusobno razlikuju po softveru (BIOS i
drajveri), a vrlo malo u primenjenom hardveru.
Video memorija (Frame Buffer) je deo video kartice u kome se uvaju informacije o
slici koja se trenutno prikazuje na ekranu monitora. Video memorija se pravi od razliitih tipova
RAM memorije. Prednost reenja u kome se video memorija nalazi na samoj video kartici je u
tome to onda ona moe biti dizajnirana i podeena za specifini posao prikaza slike. Koliina
video memorije na grafikoj kartici direkto ofruje maksimalnu rezoluciju slike na ekranu i
dubinu boje. Kao to je napred pokazano, slika u rezoluciji 1024 x 768, sa true color dubinom
boje (24 bita) zahteva 2,25 MB video memorije. Na isti nain se moe pokazati da slika u
rezoluciji 1600 x 1200 sa dobinom boje od 32 bita, zahteva neto vie od 7 MB video memorije.
Informacija o slici koja treba da se prikae se smeta u video memoriju u digitalnom
obliku, kao niz jedinica i nula. Poto tu informaciju treba proslediti u monitor, koji zahteva
analogni signal, na video karticama se koristi naroito logiko kolo RAM digitalno-analogni
konvertor (RAM Digital to Analog Convertor RAMDAC). RAMDAC uzima digitalnu
informaciju o slici iz video memorije, pretvara je u analogni signal, koji zatim alje u monitor.
Brzina i kvalitet RAMDAC-a imaju direktni uticaj na maksimalnu rezoluciju, dubinu boje i
vertikalnu uestanost osveavanja slike, koje podrava video kartica.
Za realizaciju video memorije se koriste razni tipovi memorijskih ipova. Uobiajeni
tipovi su Video RAM (VRAM), Window RAM (WRAM), sinhroni grafiki RAM (SGRAM) i
multi-bank DRAM (MDRAM). Standardni DRAM ipovi koji se koriste za radnu memoriju
raunara nisu pogodni za korienje u video karticama zbog ogranmienog propusnog opsega i
injenice da video koprocesor i RAMDAC neprestano pokuavaju da istovremeno pristupe
video memoriji. Gore navedeni tipovi memorijskih ipova koji se koriste u video karticama
imaju dvostruke portove za pristup, tako da memoriji istovremeno mogu da pristupaju i video
koprocesor i RAMDAC. Na dananjim video karticama ima znato vie memorije nego to je
potrebno za prikaz slike. Ta dodatna memorija je potrebna video procesoru za rad, poto on
naroito u programima sa 3D grafikom ima ogromni broj izraunavanja. Da bi ta izraunavanja
brzo obavio, potrebna mu je velika koliina memorije. Zato se na dananjim video karticama
postavlja i preko 10 puta vie memorije nego to je neophodno samo za smetaj slike koja se
prikazuje na ekranu. Na nekim video karticama moe da bude i manje memorije, ali u tom
sluaju su predviena podnoja za dodavanje memorijskih ipova, kako bi u sluaju potrebe
mogla da se povea ukupna koliina memorije na kartici. Proirenje memorije na nekim video
karticama se moe izvriti i pomou dodatne memorijske kartice koja se postavlja u za to
predvien konektor.
Video kartice se na matinu plou prikljuuju preko slotova za proiranje. Prvobitne
video kartice su koristile 8-bitne ISA slotove, a zatim se prelo na 16-bitne ISA slotove i
magistrale. Sa pojavom grafiki orijentisanih operativnih sistema (Windows), ove magistrale su
postale suvie spore. Zato su se pojavile 32-bitne magistale, prvo VESA Local Bus (VLB), a
zatim i PCI. Od ove dve magistrale je preovladala PCI magistrala, pa su dugo vremena video
kartice upravo nju i koristile. PCI magistrala radi na uestanosti takta od 33 MHz.
Kada je i PCI magistrala postala spora za sve veu koliinu podataka koje je trebalo
preneti u video karticu, razvijen je novi tip prikljuka. To je takozvani ubrzani grafiki port
(Accelerated Graphic Port AGP). Ovo nije magistrala kao u sluaju PCI, VLB ili ISA, koje
mogu koristiti dodatne kartice raznih namena, ve je posebno namenjen slot za proirenje,
iskljuivo namenjen za video kartice. Kao i PCI magistrala i AGP port ima 32-bitnu magistralu
podataka, ali radi na duplo veoj uestanosti takta, odnosno na 66 MHz. Posledica dvostruko
breg takta je i dvostruko vei propusni opseg. Poto se koristi samo za prikljuenje video
kartice, AGP port ne deli svoj propusni opseg sa bilo kojim drugim ureajem. Druga prednost
Video kartice
43
AGP porta u odnosu na PCI magistralu je u tome to AGP port ima direktnu vezu sa sistemskom
memorijom na matinoj ploi raunara.
Prvobitni AGP port je i dalje unapreivan pojavom AGP 2X reima, kod koga se
udvostruuje propusni opseg slanjem podataka i na uzlaznoj i na silaznoj ivici takt signala, dakle
dva puta u okviru jedne periode takt signala. Posle ovog su se pojavili i AGP X4 i AGP X8
reimi, koji su ponovo udvostruavali prenosni opseg u odnosu na prethodni reim. Zahvaljujui
direktoj vezi sa sitemskom memorijom, kao i razvojem same sistemske memorije (pojavom
DDR memporije sa dvokanalnim pristupom), dolo je do ujednaavanja propusnih opsega AGP
porta, sitemske memorije i procesorske magistrale, to je dovelo do daljeg poveanja brzinskih
karakteristika savremenih PC raunara.
Dananje video kartice se iskljuivo rade kao AGP kartice i rade u reimima AGP X4 ili
AGP X8. Video procesori koji se na njima koriste po svojoj kompleksnosti (broju tranzistora u
njima) esto prevazilaze i mikroprocesore na matinim ploama raunara. Zbog toga se i kod
video procesora javlja problem odvoenja toplote koja se neminovno razvija u njima tokom
rada. Od prvobitnih pasivnih hladnjaka od rebrastog aluminijuma ili bakra, ubrzo se prelo na
aktivne hladnjake sa ventilatorima koji se napajaju naponom +12V sa same video kartice. Zbog
velikih struja koje troe savremeni video procesori, na nekim video karticama se ak mogu nai
i konektori kojima se direktno dovodi napon iz stepena za napajanje. Time se izbegavaju gubici
u energiji koji nastaju zbog prelaznih otpora na kontaktima izmeu video kartice i AGP slota na
matinoj ploi. Kao i kod mikroprocesora, tako i kod video procesora se smanjenje potronje
energije, a time i smanjenje zagrevanja, postie smanjenjem napona napajanja. Tako se jezgra
video procesora na video karticama koje rade u reimima AGP X4 i X8, napajaju naponom od
1,5V. Ovaj napon se dobija posebnim prekidakim stepenom za napajanje smetenim na
matinoj ploi ili na samoj video kartici.
Savremene video kartice, pored standardnog izlaznog VGA konektora za vezu prema
monitoru, imaju esto i dodatne izlazne konektore kojima se signal iz kartice moe proslediti i
na druge ureaje za reprodukciju ili snimanje video signala (TV prijemnici, video rikorderi i
tako dalje). Pored izlaznih konektora, kod nekih video kartica postoje i ulazni konektori, preko
kojih se u karticu moe dovesti neki spoljanji video signal, koji se u samoj kartici pomou
namenskih programa moe obraivati, pa zatim i reprodukovati.
Sa pojavom TFT monitora, koji imaju potpuno drugaiji nain formiranja slike na ekranu
u odnosu na dosadanje monitore sa katodnom cevi, dolo je i do modifikacije i video kartica.
Naime, TFT monitori mogu da primaju video signale u digitalnom obliku, pa prema tome nije
potrebna konverzija signala slike iz digitalnog u analogni oblik na video kartici. Signal slike se
moe preneti u monitor u digitalnom obliku. Poto se takvim nainom rada izbegava postupak
digitalno analogne konverzije, u kome uvek ima po malo izoblienja, dobija se kvalitetnija
slika. Zbog ogromnog broja video kartica sa analognim VGA video izlazom, svi TFT monitori
standardno imaju analogni VGA ulazni prikljuak. Kvalitetniji monitori imaju i digitalni DVI
prikljuak. Na boljim video karticama zato, pored analognog VGA izlaznog konektora, postoji i
digitalni DVI konektor, preko koga se slika u moniotor alje digitalnim signalima. Tako e jo
dosta vremena na video karticama postojati i analogni i digitalni izlazni prikljuci.
Zbog primenjene tehnologije izrade (skoro svi elementi na tamanoj ploi su SMD tipa,
koriste se integrisana kola vrlo visokog stepena integracije) popravke neispravnih savremenih
video kartica su praktino neizvodive u naim uslovima. Ipak je potrebno s vremena na vreme
prokontolisati rad ventilatora na hladnjaku video procesora i oistiti ga od eventualno nataloene
praine, jer bi ona mogla da izazove njegovo blokiranje.




Video kartice
44












































Stepeni za napajanje
45
STEPENI ZA NAPAJANJE

VRSTE STEPENA ZA NAPAJANJE

Stepen za napajanje nekog ureaja ima zadatak da obezbedi potrebne napone za
napajanje. Najei sluaj je da se ureaj napaja iz mree naizmeninog napona 220 V, a da je
za rad njegovih sklopova potreban jedan ili vie jednosmernih napona. Zadatak stepena za
napajanje je da iz mrenog napona od 220 V, obezbedi poterbne jednosmerne napone.
Postoje dva osnovna tipa stepena za napajanje: linearni (kontinualni) i prekidaki
(impulsni). Principske blok eme ove dve vrste stepena za napajanje su prikazane na slici 29.







Linearni stepen za napajanje Prekidaki stepen za napajanje

Slika 29 Dve osnovne vrste stepena za napajanje

Kod oba stepena za napajanje je na poetku mreni transformator MT, koji sniava
mreni napon na vrednost koja odgovara potrebnom jednosmernom naponu. Sekundarni
naizmenini napon se zatim ispravlja u grecu GR tako da se iza greca dobija jednosmerni napon
koji se filtrira kondenzatorom Cf. Dobijeni jednosmerni napon je nestabilisan i njegova vrednost
se menja sa promenama mrenog napona i sa promenama struje potroaa koji je prikljuen na
taj stepen za napajanje. Da bi se od nestabilisanog jednosmernog napona dobio stabilisani,
koriste se stabilizatori napona. Kod linearnog stepena za napajanje stabilizator napona
sainjavaju tranzistor TR i upravljako kolo UK, a kod prekidakog stepena za napajanje, pored
tranzistora TR i upravljakog kola UK, stabilizator ine i dioda D0, prigunica L0 i kondenzator
C0.
Karakteristika linearnog stepena za napajanje je da na tranzistoru TR stalno postoji
razlika nestabilisanog i stabilisanog napona (Uul Uiz), zbog ega je disipacija snage na
tranzistoru velika, jer direktno zavisi od proizvoda (Uul Uiz) x Iiz, gde je Iiz struja potroaa.
Zato tranzistor TR mora biti predvien za veliku snagu i mora biti montiran na veliki hladnjak.
Upravljako kolo UK obezbeuje takvu polarizaciju tranzistora TR da izlazni napon Uiz bude
konstantan.
Za razliku od linearnog stabilizatora napona, kod prekidakog stabilizatora, struja kroz
tranzistor TR tee u impulsima, i to tako da kada tranzistor provodi, on bude u zasienju. Tada
je napon na njemu vrlo mali (reda oko 0,5 V), pa je i disipacija snage na njemu mala. Kada
tranzistor ne provodi na njemu praktino nema disipacije snage. Na osnovu toga se zakljuuje da
je disipacija snage na tranzistoru u ovom sluaju znatno manja nego kod linearnog stabilizatora,
pa je samim tim potreban tranzistor manje snage i manji hladnjak za njega. Upravljako kolo
UK daje impulsnu pobudu tranzistoru TR, tako da se na izlazu stabilizatora, pomou diode D0,
prigunice L0 i kondenzatora C0, dobija jednosmerni napon koji vrlo malo osciluje oko
potrebne vrednosti jednosmernog napona.
Zbog potrebne velike snage u PC raunarima se iskljuivo koriste prekidaki stepeni za
napajanje. Dalje smanjenje veliine i teine stepena za napajanje se postie time da se mreni
napon prvo grecom GR ispravi u jednosmerni, pa se takav nestabilisani jednosmerni napon,
filtriran kondenzatorom Cf, dovodi na invertorski transformator preko jednog prekidaa
(prekida je realizovan sa jednim ili dva prekidaka tranzistora). Principska ema ovakovog
Lo
UK
220V
50Hz
MT
MT
GR
Cf
TR
Uiz
Uul
U
220V
50Hz
MT
GR
Cf
Uul
Uiz
TR
Do
Co
UK
Stepeni za napajanje
46
stepena za napajanje je prikazana na slici 30. Upravljako kolo UK daje impulsnu pobudu
tranzistoru TR, tako da kroz primar invertorskog transformatora IT tee struja u impulsima. Zato
se i u sekundaru transformatora indukuju naponski impulsi, koji se diodom D ispravljaju u
jednosmerni napon i zatim filtriraju prigunicom L i kondenzatorom C. Na taj nain se na izlazu
stabilizatora dobija jednosmerni napon koji vrlo malo osciluje oko potrebne vrednosti
jednosmernog napona. Taj napon se pored potroaa vodi i na upravljako kolo koje na
osnovu











Slika 30 Principska ema stepena za napajanje u PC raunaru.

njegove vrednosti regulie impulsnu pobudu prekidaa (tranzistora) u primaru invertorskog
transformatora IT, tako da se dobije potrebna vrednost izlaznog napona. Regulacija izlaznog
napona se postie na sledei nain: Ako izlazni napon opadne od nominalne vrednosti,
upravljako kolo UK daje due pobudne impulse prekidakom tranzistoru TR, usled ega e
kroz primar invertorskog transformatora IT due tei struja, pa e se u njegovom sekundaru
indukovati impulsi veeg napona, koji posle ispravljanja daju vei jedosmerni izlazni napon,
koji kompenzuje prethodni pad izlaznog napona. Slino vai i u sluaju poveanja izlaznog
napona, samo to sada upravljako kolo daje krae pobudne impulse prekidakom tranzistoru.
Uestanost prekidanja struje kroz invertorski transformator je reda nekoliko desetina kHz, pa je
za tu uestanost potreban mnogo manji i laki transformator nego za uestanost od 50 Hz sa
kojom se radi u stepenima za napajanje prikazanim na slici 29. Takoe pri tim veim
uestanostima su potrebni i kondenzatori manjeg kapaciteta, to sve dovodi do mnogo manjih
dimenzija i teina celog stepena za napajanje, nego kada bi se koristio princip prikazan na slici
29.

KARAKTERISTIKE NAPAJANJA U PC RAUNARIMA

Dananji PC raunari sa matinim ploama u AT formatu, zahtevaju sledee napone za svoj
rad: +5V, +12 V, -5 V i 12 V. Pri tome su potronje na pojedinim naponima dosta razliite,
tako da na naponu od +5 V, potronja moe da bude i preko 20 A, na naponu +12 V oko 7 A,
dok na naponima 5 i 12 V potronja ne prelazi 0,5 A. Potrebna snaga koju stepen za
napajanje mora da obezbedi zavisi pored potronje osnovnih sklopova raunara (procesor,
memorije, ip-set i ostali elementi na matinoj ploi, disk jedinice ugraene u raunar), zavisi i
od potronje kartica za proirenje ugraenih u slotove na matinoj ploi. Zato stepen za
napajanje mora biti tako dimenzionisan da obezbedi dovoljnu snagu za napajanje svih
prikljuenih elemenata raunara. Najee snage stepena za napajanje danas iznose 200 ili 230
W. Meutim za raunare koji treba da slue kao serveri, sa veim brojem prikljuenih diskova i
drugih ureaja, koriste se i snaniji stepeni za napajanje, pa ak i vie stepena za napajanje u
jednom raunaru.


Cf
TR
IT
C
L
GR
220V
50Hz
D
Ui
z
UK
Stepeni za napajanje
47
MEHANIKA KONSTRUKCIJA STEPENA ZA NAPAJANJE U PC RAUNARIMA

Stepen za napajanje se nalazi zatvoren u metalnoj kutiji uvrenoj sa unutranje strane
kuita. Da bi se obezbedilo hlaenje samog stepena za napajanje, kao i ostalih sklopova u
kuitu raunara, kutija u kojoj je smeten stepen za napajanje je perforirana, i u njoj je smeten
ventilator koji izbacuje topao vazduh iz kuita raunara kao i iz samog sklopa za napajanje. Iz
samog kuita napajanja izlazi vie grupa kablova, kojima se dovodi mreni napon i odvode
jednosmerni naponi ka matinoj ploi i disk jedinicama ugraenim u kuite raunara.
Napajanje za matinu plou raunara se prikljuuje preko dva estopinska konektora. Pored
sva etiri napred pomenuta napona koje stepen za napajanje obezbeuje, na jednom od ova dva
estopinska konektora postoji i jedan napon (signal), koji se vodi ka reset ulazu mikroprocesora
na matinoj ploi. Taj signal se naziva POWER GOOD (PG). Dok se sva etiri napona koja daje
stepen za napajanje ne stabiliu na potrebne vrednosti, signal POWER GOOD ima vrednost 0 V,
pa time dri mikroprocesor resetovanim. Zato mikroprocesor ne moe da krene sa izvravanjem
programa iz BIOS-a raunara. Kada svi naponi dobijeni iz stepena za napajanje postignu svoje
nominalne vrednosti, signal POWER GOOD dobija vrednost +5 V, pa mikroprocesor vie nije u
reset stanju, ve zapoinje izvravanje programa iz BIOS-a i podizanje operativnog sistema
raunara. Na taj nain se izbegavaju mogue greke u radu mikroprocesora sa neodgovarajuim
naponima napajanja. Signal POWER GOOD daje upravljako kolo u stepenu za napajanje, koje
upravlja i samim radom stepena za napajanje. Na slici 31 je prikazan raspored napona na
pojedinim izvodima konektora za napajanje matine ploe, kao i boje ica kojima se ti naponi
dovode na matinu plou. Prilikom spajanja tih konektora na matinu plou mora se voditi
rauna da etiri crne ice koje dovode masu, budu zajedno jedna do druge, u sredini konektora,
kao to je to prikazano na slici 31.















Slika 31 Konektori za prikljuenje napajanja na matinu plou

Napajanje na svaku od disk jedinica u raunaru se prikljuuje posebnim kablom, na
ijem se kraju nalazi etvoropinski konektor. Na konektor se pored dva pina koja dovode masu,
dovode i naponi +5 V i +12 V. Raspored pinova i boje ica na konektorima za disk jedinice, bilo
da su od 3,5 ili 5,25 ina, su prikazani na slici 32.
Noviji raunari koji imaju matine ploe u ATX formatu, imaju samo jedan konektor
kojim se dovodi napajanje na matinu plou. Na slici 32 je prikazan izgled ovog konektora i
raspored pojedinih napona i signala na njegovim pinovima. Taj konektor ima 20 pinova i on se
ne moe pogreno prikljuiti na matinu plou. Pored svih napona koji postoje na konektorima
za napajanje ploa AT formata, kod konektora za napajanje ploa ATX formata postoji i napon

N
A
R
A
N
D

A
S
T
A

C
R
V
E
N
A

U
T
A

P
L
A
V
A

C
R
N
A

C
R
N
A

C
R
N
A

C
R
N
A

B
E
L
A

C
R
V
E
N
A

C
R
V
E
N
A

C
R
V
E
N
A

P
G

+
5

V

+
1
2

V

-
1
2

V

G
N
D

G
N
D

G
N
D

G
N
D

-
5

V

+
5

V

+
5

V

+
5

V

Stepeni za napajanje
48












Slika 32 Konektor za prikljuenje napona na disk jedinice

+3,3 V (slui za napajanje procesora i nekih tipova memorijskih modula), zatim takozvani
pomoni (stand-by) napon od +5 V koji slui za omoguavanje softverskog ukljuenja
raunara (preko tastature, mrene kartice itd), oznaen sa +5V-SB na slici 33, i ulaz za
takozvano soft ukljuenje stepena za napajanje (izmeu njega i mase se prikljuuje mali
prekida sa prednje strane kuita raunara, kojim se raunar ukljuuje u rad), oznaen sa PS-
ON na slici 33.
Napajanje za raunar u ATX formatu moe, ali i ne mora, na sebi da ima i prekida
kojim se potpuno iskluuje mreni napon. Ako takav prekida ne postoji, onda ak i kada
raunar ne radi, u stepenu za napajanje postoji mreni napon, tako da kod eventualnog otvaranja
stepena za napajanje o tome treba voditi rauna. Takoe stepen za napajanje u tom sluaju
obezbeuje pomoni napon od +5 V koji se vodi na matinu plou, pa je i tu potrebna
opreznost kod eventualnih intervencija na matinoj ploi. Ovaj napon se dobija posebnim
prekidakim stepenom za napajanje, koji ima malu snagu, tako da i ako stalno radi (ak i kad je
raunar iskljuen prekidaem na prednjoj strani kuita), disipacija na njemu je minimalna, to
mu i omoguava neprestani rad.

Slika 33 Konektor za prikljuenje napona na ATX matinu plou.

Na slici 34 je prikazana blok ema jedne od realizacija ATX napajanja, sa
karakteristinim elementima.
Jednosmerni napon dobijen ispravljanjem mrenog napona se vodi na dva invertora,
glavni i pomoni. Pomoni invertor stalno radi kada je prikljuen mreni napon, tako to
oscilator OSC pobuuje tranzistor Q2 u ijem se drejnu nalazi pomoni invertorski trafo PIT. U
sekundaru ovog trafoa se ispravljanjem i filtriranjem dobija jednosmerni napon koji se stabilie

C
R
V
E
N
A

C
R
N
A

C
R
N
A

U
T
A

+
5

V

G
N
D

G
N
D

+
1
2

V

1
2 3 4 5 6 7 8 9 10
11 12
13 14 15 16 17 18 19 20
+
3
,
3
V
G
N
D
+
5
V
+
1
2
V
-
1
2
V
-
5
V
P
G
P
S
-
O
N
+
3
,
3
V
+
3
,
3
V
G
N
D
G
N
D
G
N
D
G
N
D
+
5
V
+
5
V
+
5
V
G
N
D
G
N
D
+
5
V
-
S
B
Stepeni za napajanje
49
























na +5V fiksnim regulatorom napona. Tako se dobija pomoni (stand-by) napon. Taj napon se
pored ostalog vodi i na sekundarno upravljako kolo glavnog invertora (UK). Na ovo
upravljao kolo se prikljuuje i prekida za ukljuenje raunara u rad. Pritisak na prekida se
preko upravljakog kola i opto kaplera OK2 prenosi na primarno upravljako kolo glavnog
invertora (UK), to izaziva i poetak njegovog rada. Kada ovo upravljako kolo proradi, preko
tranzistora Q1 se pobuuje glavni invertorski trafo GIT. Naponski impulsi koji se javljaju u
primaru ovog trafoa se prenose u njegove sekundare, gde se ispravljaju i filtriraju, dajui
potrebne izlazne napone. Izlazni naponi se vode i na sekundarno upravljako kolo UK, odakle
se preko optokaplera OK1 uspostavlja petlja koja regulie izlazne napone i ostvaruju potrebne
prenaponske i prekostrujne zatite.

PRAKTINA REALIZACIJA STEPENA ZA NAPAJANJE PC RAUNARA

Na slici 35 je prikazana elektrina ema jednog konkretnog stepena za napajanje PC
raunara. Pomou ove eme e ukratko biti objanjen nain rada i uloga pojedinih elemenata u
stepenu za napajanje.
Na prikljuke oznaene sa AC IN se dovodi naizmenini napon iz mree 220 ili 110 V.
U okviru sklopa napajanja postoji preklopnik SW kojim se vri izbor napona napajanja. Taj
preklopnik mora biti postavljen u odgovarajui poloaj prema vrednosti mrenog napona. Ako
se to ne potuje, moe doi do velike havarije stepena za napajanje. Kondenzatori C1 i C2
zajedno sa prigunicom T1 ine mreni filtar, ija je uloga da spreava prolaz impulsnih smetnji.
Zatim se mreni napon vodi na grec ispravlja BD1 gde se ispravlja, tako da se na rednoj vezi
kondenzatora C5 i C6 dobija nestabilisani jednosmerni napon reda 310 V. NTC otpornik R1 u
trenutku ukljuenja napona ima relativno veliku otpornost (10 do 20 oma), tako da ograniava
struju punjenja praznih elektrolitskih kondenzatora C5 i C6. Kako struja tee kroz NTC
otpornik, on se zagreva i smanjuje svoju otpornost na malu vrednost (reda jednog oma), tako da
220V
50Hz
OSC
+5V
ON/
OFF
GR
Cf
Q1
UK
STAB
UK
OK1
OK2
Vi
Q2
PIT
GIT
Slika 34 Blok ema ATX napajanja
Stepeni za napajanje
50

S
l
i
k
a

7


S
l
i
k
a

3
5

Stepeni za napajanje
51
se na njemu tokom rada ne stvaraju gubici energije. Osigura F1 slui za zatitu u sluaju
proboja neke od dioda u grecu BD1, proboja elektrolitskih kondenzatora C5 i C6, ili proboja
prekidakih tranzistora Q1 i Q2. Prekidaki tranzistori Q1 i Q2 naizmenino proputaju struju
kroz primar invertorskog transformatora T3, i to u suprotnim smerovima, tako da ta struja
primara nema jednosmernu komponentu. U sekundarima invertorskog transformatora T3 se
nalaze ispravljake diode D22 (dupla dioda, t.j. dve diode u jednom kuitu, koja slui za
dobijanje napona +5 V), D21 i D26 (slue za dobijanje napona +12 V), kao i D19 i D23 koje
slue za dobijanje napona -12 V. Ispravljeni impulsi sa sekundara invertorskog transformatora
se vode na filtre koje sainjavaju prigunice L3, L4, L5 i L6 i kondenzatori C22, C27, C25 i
C24. Na izlazima filtara se dobijaju stabilisani jednosmerni naponi +5 V, +12 V i 12 V. U
ovom stepenu za napajanje se napon od 5 V dobija pomou integrisanog kola U3 koje koristi
stabilisani napon 12 V. (Drugi nain za dobijanje napona 5 V, koji se primenjuje u stepenima
za napajanje, je dodavanje jo dve ispravljake diode na sekundarima invertorskog
transformatora, zatim jo jedne prigunice i elektrolitskog kondenzatora, tako da se tada napon
5 V dobija na isti nain kao i ostali naponi).
Radom stepena za napajanje upravlja upravljako kolo koje sainjavaju integrisana kola
U1 i U2 sa pripadajuim elementima oko njih. Napon za napajanje upravljakog kola se dobija
preko diode D24, od ispravljenih impulsa za napon +12V, posle ega se napon filtrira
kondenzatorima C19 i C20, kao i otpornikom R47. Integrisano kolo U1, na osnovu veliine
izlaznog jednosmernog napona, daje preko pobudnih tranzistora Q3 i Q4 i transformatora T4
impulse kojima se pobuuju prekidaki tranzistori Q1 i Q2. Trajanja tih impulsa se tako
odreuju da se na izlazu stepena za napajanje dobiju potrebni jednosmerni naponi. Integrisano
kolo U1 pored impulsa kojima upravlja radom samog sklopa napajanja, obezbeuje i napon
napajanja za integrisano kolo U2 koje generie POWER GOOD signal.
U okviru upravljakog kola se nalazi i kolo za zatitu od preoptereenja . Naime struja
primara invertorskog tramsformatora T3 prolazi i kroz primar transformatora T2. Indukovani
napon u sekundaru ovog transformatora se ispravlja diodama D7 i D8, tako da se dobija
jednosmerni napon propcionalan struji kroz primar invertorskog transformatora. Taj
jednosmerni napon se preko otpornika R16 i R18 vodi na pin 15 integrisanog kola U1. Ako taj
napon pree neku odreenu vrednost (usled prevelike struje potroaa), upravljako kolo U1
blokira dalji rad napajanja i tako ga titi od eventualnog oteenja.

NAJEI KVAROVI NA STEPENIMA ZA NAPAJANJE PC RAUNARA

Kvarovi na stepenima za napajanje se ne deavaju esto, ali se ipak deavaju. Stepen za
napajanje je, pored monitora, praktino jedini sklop u savremenim PC raunarima koga je
mogue i isplativo popravljati na nivou komponenti. Zato je od interesa znati karakteristine
kvarove i nain njihovog otkrivanja i otklanjanja.
Kada doemo u dodir sa raunarom koji ne radi, i na njemu ne gori LED dioda koja
signalizira ukljuen raunar, moemo odmah znati da ne postoji napon +5 V kojim se ta LED
dioda napaja. Meutim, ne treba uriti sa zakuljukom da je stepen za napajanje neispravan.
Mogue je da bude neispravan mreni prekida, tako da mreni napon uopte ne dospe do
stepena za napajanje. Ovu neispravnost je najlake otkriti merenjem napona na prikljuku za
napajanje monitora, koji se nalazi na samom kuitu stepena za napajanje (AT tip). Ako je
mreni prekida u ukljuenom poloaju, a na prikljunici za napajanje monitora ne postoji
mreni napon, onda je mreni prekida neispravan, pa ga najee treba zameniti novim. Moe
se pokuati popravka mrenog prekidaa, tako to se on otvori i oiste se zagaravljeni kontakti, a
zatim vrate na svoje mesto. U izvesnom broju sluajeva ovo e reiti problem, ali je svakako
sigurnije neispravni prekida zameniti novim, naravno ako se moe nai odgovarajui.
Ako je mreni prekida ispravan, a na izlazima stepena za napajanje ipak nema napona,
treba odspojiti sve kablove kojima se napon vodi na disk jedinice i matinu plou, tako da
Stepeni za napajanje
52
stepen za napajanje bude bez optereenja. Ako se tada pojave naponi na izlazima stepena za
napajanje, znai da na nekoj od disk jedinica ili na matinoj ploi postoji proboj, zbog koga se
napajanje preoptereti, pa reaguje ugraena zatita od preoptereenja, koja blokira dalji rad
stepena za napajanje. Deava se da neki stepeni za napajanje nee da rade ako nemaju neko
minimalno optereenje. Da bi se i ta mogunost iskljuila, treba izlaz za +5 V opteretiti nekim
otpornikom otpornost reda 1 do 3 oma, i snage bar 10 W. U nedostatku takvog otpornika moe
se koristiti neka disk jedinica ili matina ploa za koju sigurno znamo da je ispravna. Ako i
posle svega toga nema napona na izlazima stepena za napajanje, onda je sam stepen sigurno
neispravan.
Najvei broj kvarova na stepenima za napajanje se deava na elementima preko kojih se
prenosi velika snaga, kao to su grec ispravlja mrenog napona, prekidaki tranzistori u
primaru invertorskog transformatora, ispravljake diode u sekundarima invertorskog
transformatora, kao i elektrolitski kondenzatori koji filtriraju ispravljeni mreni napon i
ispravljene napone na sekundarnoj strani stepena za napajanje. Ako je pregoreo mreni osigura,
onda obavezno treba nai uzrok tog pregorevanja. To je najee proboj neke od dioda u grec
ispravljau ili proboj prekidakih tranzistora u primaru invertorskog transformatora. Ove
kvarove, kao i kvarove na sekundarnoj strani, najlake je traiti ispitivanjem sumnjivih
elemenata ommetrom, bez ukjuenog mrenog napona. Relativno esto se deava da budu
neispravni otpornici za polarizaciju prekidakih tranzistora. U emi stepena za napajanje na slici
35 to bi bili otpornici R6, R7, R8 i R9. Ako se ispitivanjem pobrojanih elemenata ne nae kvar,
treba prei na ispitivanje upravljakog kola. Treba rei da su kvarovi na elementima koji ine
upravljako kolo dosta rei. Za ovo ispitivanje je neophodan osciloskop i jedan ispravni stepen
za napajanje. Iz tog ispravnog stepena treba dovesti sve izlazne napone na odgovarajue
prikljuke ispitivanog napajanja, to jest +5 V, +12 V i -12 V. Napon od 5 V treba dovesti ako
se na ispitivanom napajanju 5 V generie direktno ispravljanjem napona sa sekundara
invertorskog transformatora, dok ako se napon 5 V generie stabilzatorom iz napona 12 V,
kao to je to sluaj na slici 35, tada se na ispitivano napajanje ne dovodi spoljanji napon 5 V.
Pri ovom ispitivanju se neispravno napajanje ne priukljuuje na mreni napon. Kada se ispravno
napajanje ukljui, osciloskopm se mogu posmatrati talasni oblici napona na upravljakom kolu.
Kao upravljako integrisano kolo se redovno koristi kolo TL494, i ono ako je ispravno, treba da
na svojim pinovima 6, 8, 11 i 14, da talasne oblike prikazane na slici 36.
Impulsi na pinu 6 upravljakog integrisanog kola su signal iz unutranjeg oscilatora,
impulsi na pinovima 8 i 11 su izlazni impulsi kojima se pobuuju prekidaki tranzistori, a napon
na pinu 14 je referentni napon +5 V koji se interno generie u samom integrisanom kolu. Ako
neki od ovih signala ne postoji, treba proveriti samo integrisano kolo, ili neki od elemenata oko
njega. Impulse sa pinova 8 i 11 treba osciloskopom ispratiti preko pobudnih tranzistora Q3 i Q4,
pobudnog transformatora T4, sve do baza prekidakih tranzistora Q1 i Q2. Praenjem impulsa i
otkrivanjem mesta gde se oni gube, moe se lokalizovati neispravan element u upravljakom
kolu. Takoe prilikom ovog ispitivanja treba proveriti i kolo koje daje POWER GOOD signal.
Na emi na slici 35, ovo kolo je realizovano integrisanim kolom U2.
Kod servisiranja stepena za napajanje za ATX format, prvo je potrebno utvrditi da li je
kvar u kolu koje obezbeuje pomoni napon ili u kolu glavnog invertora. To se radi tako da se
dovede mreni napon na stepen za napajanje, pa se proveri postojanje pomonog napona . Ako
taj napon ne postoji, kvar je u kolu prekidakog stepena male snage, a ako taj napon postoji, pa
kada se prekidaem na prednjoj ploi raunara ukljui stepen za napajanje a na izlazima nema
potrebnih napona, kvar je u kolu prekidakog stepena velike snage (glavni invertor).





Stepeni za napajanje
53
























Slika 36. Talasni oblici napona u karakteristinim takama stepena za napajanje PC raunara


























t
t
~0,5
~0,5
~2 V
~3 V
5 V
U1/14
U1/11
U1/8
U1/6
t
t
~2 V

54



















































Monitori
55
MONITORI

.Monitori su izlazni ureaji preko kojih se prati rad raunara. Mada se tokom vremena
tehnologija monitora razvijala i menjala, princip rada je sve do skora ostao nepromenjen, vrsto
se oslanjajui na katodnu cev. Dijagonala katodne cevi je i osnovna karakteristika monitora i
ona se obino izraava u inima. Savremeni monitori imaju katodne cevi od 14, 15, 17, 19 i 21
ina. Za kune potrebe se koriste uglavnom monitori sa ekranima 14 (ova veliina je ve
naputena), 15 i 17 ina. Za kancelarijske poslove su pogodne veliine 15 i 17 ina, a za
profesionalce u pripremi za tampu i grafikoj obradi su odgovarajui ekrani od 19 i 21 ina.
Na slici 37 je prikazan ematski prikaz katodne cevi sa svim njenim prikljucima. Svi ti
elementi, osim skretnog sistema i namotaja za razmagnetisavanje ekrana, se nalaze unutar
staklenog balona posebnog oblika, u kome se nalazi vakuum. Sliku na ekranu stvara mlaz
elektrona koji pogaa povrinu presvuenu specijalnim fosfornim slojem na unutranjoj strani
ekrana. Kod monitora u boji postoje tri osnovne boje, odnosno tri tipa fosfornih taaka, crvene,
zelene i plave, koje se nalaze grupisane jedne do drugih, obrazujui najmanji mogui element
slike koji se naziva dot.














Slika 37 Katodna cev

Na zadnjoj strani katodne cevi se nalaze tri katode (elektronska topa) KR, KG i KB, po
jedna za svaku od osnovnih boja. Katode se se zagrevaju grejnim vlaknom f f zbog struje koja
tee kroz njega. Uareno grejno vlakno zagreva katode i usled toga one emituju elektrone.
Elektroni pod uticajem visokog pozitivnog napona na anodi katodne cevi A (reda 25 kV)
obrazuju mlazeve koji udaraju u odgovarajue fosforne take na ekranu. Na svaku od te tri
fosforne take pada posebni elektronski mlaz. Kada mlaz elektrona padne na fosfornu taku, ona
emituje svetlost. Intenzitet te svetlosti zavisi od intenziteta elektronskog mlaza. Na taj nain,
menjanjem intanziteta elektronskih mlazeva koji odgovaraju trima osnovnim bojama, mogu se
meanjem tih boja dobiti praktino sve postojee boje. Menjanje intenziteta elektronskih
mlazeva, a time i promena intenziteta osvetljaja i boja se vri promenom napona izmeu katoda
i prve reetke katodne cevi G1. Napon na G1 je negativan u odnosu na napone na katodama i u
zavisnosti od njegove veliine vie ili manje e spreavati prolaz elektronima sa katoda prema
anodi katodne cevi. Na drugu reetku katodne cevi G2 se dovodi pozitivan napon reda 500 do
600 V, koji ima zadatak da pomogne elektronima da savladaju negativni potencijal na prvoj
reetki i da nastave put ka anodi. Na treu reetku katodne cevi G3 se dovodi pozitivni
jednosmerni napon reda 6 kV kojim se vri fokusiranje elektronskih mlazeva tako da svaki od
njih padne tano na odgovarajuu fosfornu taku na ekranu, ime se obezbeuje otra slika i
precizna reprodukcija boja.
A
VSK HSK
f f G1 G2 G3
KR
GND
KG
KB
DGC
Monitori
56
Mlazevi se zajedno kreu po povrini ekrana po precizno odreenom redu; prva
horizontalna linija koju ispisuju, poinje u gornjem levom uglu ekrana, a zavrava se u gornjem
desnom uglu. Kada mlazevi na kraju te linije dou do desne ivice ekrana, oni se gase i vraaju
se na poetak sledee linije, na levu ivicu ekrana, kada se ponovo ukljue i zaponu iscrtavanje
nove linije. Kada posle iscrtavanja poslednje horizontalne linije elektronski mlazevi dospu u
donji desni ugao ekrana, oni se gase i vraaju u gornji levi ugao, ime postaju spremni za
iscrtavanje sledee slike. To pomeranje elektronskih mlazeva po horizontali i vertikali se vri
dovoenjem odgovarajuih struja kroz horizontalne i vertikalne skretne kalemove HSK i VSK
koji se nalaze sa spoljanje strane grla katodne cevi u okviru takozvanog skretnog (otklonskog)
sistema.
Pored opisanih elemenata katodne cevi koji neposredno uestvuju u formiranju slike na
ekranu, katodna cev sadri i namotaj za razmagnetisavanje ekrana (degaussing coil), oznaen sa
DGC na slici 37. Namena ovog namotaja je da se proputanjem naizmeninog napona kroz
njega, izvri razmagnetisavanje povrine ekrana. Ekran se moe sluajno namagnetisati nekim
spoljanjim magnetnim poljem i usled toga se gubi na istoi boja. Namotaj za razmagnetisanje
ekrana u tom sluaju omoguuje ponovni prikaz istih boja na ekranu.
Broj slika koji se u jednoj sekundi na opisani nain iscrta, zove se uestanost vertikalnog
skeniranja ili brzina vertikalnog osveavanja (refresh rate). Ona se izraava u hercima (Hz). Ako
je ta uestanost niska dolazi do treperenja slike, jer fosfor smanjuje intenzitet izraene svetlosti
(gasi se), ako ga elektronski mlaz nije na vreme ponovo pogodio, to jest osveio. Nekada je
vrednost uestanosti vertikalnog skeniranja bila reda 60 Hz, ali je danas opte prihvaeno da ona
iznosi bar 72 Hz, a po mogustvu i 75 do 85 Hz. Savremeni monitori postiu uestanosti
vertikalnog skeniranja i preko 100 Hz, ali je teko primetiti neki poseban dobitak pri tim
uestanostima u odnosu na uestanost od 85 Hz. Uestanost vertikalnog skeniranja ograniava
maksimalna uestanost horizontalnog skeniranja na kojoj monitor moe da radi. Da bi pri
odreenoj rezoluciji imali neku uestanost vertikalnog skeniranja, monitor mora da stabilno radi
na uestanosti horizontalnog skeniranja datoj izrazom:

horizont. uestanost = (vert.rezolucija) x (uestanost vert.skeniranja) x k

Iz izraza se vidi da to je vea vertikalna rezolucija (odnosno broj horizontalnih linija
koje treba iscrtati) i broj slika koje treba iscrtati u jednoj sekundi, monitor e morati da radi na
veoj uestanosti horizontalnog skeniranja. Odavde je takoe jasno da nema potrebe insistirati
na uestanostima vertikalnog skeniranja preko 85 Hz, jer to povlai vee uestanosti
horizontalnog skeniranja, a time i komplikovanija i skuplja elektronska kola koja upravljaju
skretanjem elektronskih mlazeva. Faktor k u gornjem izrazu (kree se od 1,1 do 1,3) uzima u
obzir vreme potrebno za povratak elktronskog mlaza sa kraja jedne na poetak sledee linije i sa
kraja jedne na poetak sledee slike. Tako na primer, za rezoluciju 800 X 600 taaka, pri
uestanosti vertikalnog skeniranja od 75 Hz, uestanost horizontalnog skeniranja iznosi:

fh = 600 x 75 x 1,1 = 49500 Hz

Da bi postigli i veu rezoluciju i veu brzinu vertikalnog osveavanja, monitor, odnosno
elektronska kola u njemu, moraju da imaju dovoljno irok propusni opseg (bandwidth), to jest
rastojanje izmedju minimalne i maksimalne uestanosti koje mogu da prenesu bez izoblienja.
Ako je irina propusnog opsega nedovoljna za datu rezoluciju, slika e izgubiti otrinu i
stabilnost. Potrebna irina propusnog opsega se moe izraunati pomou izraza:

propusni opseg = 1,5 x (horizont.rezol.) x (vert.rezol.) x (brzina vert. osveavanja)

Monitori
57
Iz gornjeg izraza se vidi da potrebni propusni opseg odreuje broj elemenata slike
(jednak proizvodu broja elemenata slike po horizontali i vertikali) i broj osveavanja svakog
elementa slike u jednoj sekundi, uz faktor sigurnosti od 1,5. Ako monitor nema dovoljan
propusni opseg za eljenu rezoluciju i brzinu vertikalnog osveavanja, moze se pribei
takozvanom ispisivanju linija sa preplitanjem (interlace). Naime, tada se u prvom prolazu
iscrtavaju neparne linije slike, a u sledeem prolazu parne linije slike. Time se broj elementata
slike koje treba preneti smanjuje na polovinu, pa i potrebna irina propusnog opsega postaje
dvostruko manja. Meutim, kvalitet slike u ovom radnom reimu je mnogo loiji nego u radu
bez preplitanja, poto je primetnije trepernje slike, tako da dui rad u reimu sa preplitanjem nije
preporuljiv.
Jo jedan parametar koji utie na kvalitet monitora je veliina fosforne take, to jest
razmak izmeu dva fosforna elementa iste boje. to je taj razmak manji, slika je otrija.
Dananji monitori imaju veliinu fosforne take oko 0,25 milimetara.
Noviji i skuplji monitori poseduju digitalne komande, kod kojih se upotrebom tastera,
najee u zajednici sa on screen display-em, vre sva podeavanja parametara slike, dok su
na starijim i jeftinijim monitorima te komande analogne (pomou potenciometara). Koji od ova
dva naina kontrole je bolji (jednostavniji za korienje) je stvar ukusa, ali stoji injenica da kod
monitora sa digitalnim komandama, zahvaljujui postojanju memorije, prilikom promene
rezulucije nee biti potrebno ponovo podeavati veliinu i poziciju slike na ekranu.
Kada danas proizvoai svoje monitore deklariu kao digitalne, onda se to u stvari
odnosi samo na nain podeavanja parametara slike, poto su signali boja u sutini analogni, jer
se samo tako moe imati veliki broj razliitih boja na ekranu (do16,7 miliona boja). ak ta vie,
stariji tipovi monitora koji se vie ne proizvode (crno beli Herkules, ili CGA i EGA u boji), su
pre digitalni monitori, jer su njihovi signali boja imali ogranieni broj tano definisanih nivoa,
tako da su oni mogli da prikau maksimalno 16 do 256 boja.
Monitor je sa raunarom (odnosno sa video karticom u raunaru) povezan signalnim
kablom koji na svojem kraju ima 15-o pinski konektor. Raspored pojedinih signala koji iz video
kartice stiu na monitor preko VGA konektora, dat je na slici 38.








Slika 38 VGA konektor

Pored standardnog VGA konektora prikazanog na slici 38, pojedini, naroito monitori
viih klasa, imaju i BNC konektore. Takvi monitori se na video karticu prikljuuju standardnim
petnaestopinskim konektorom iz koga polazi pet koaksijalnih kablova sa mukim BNC
konektorima na krajevima. Ti konektori se prikljuuju na odgovarajue enske BNC konektore
na kuitu monitora. U ovom sluaju se posebnim koaksijalnim kablovima vode signali
osnovnih boja (crvena, zelena i plava), kao i vertikalni i horizontalni sinhro impulsi. Kabl sa
BNC konektorima je skuplji od standardnog VGA kabla, ali zato obezbeuje bolju zatitu od
umova i smetnji iz okoline.
Sve doskoro komunikacija izmeu video kartice i monitora je bila jednosmerna jer je
monitor samo primao signale triju osnovnih boja (crvene, zelene i plave; pinovi 1, 2 i 3 na
konektoru), kao i horizontalne i vertikalne sinhro impulse (pinovi 13 i 14 na konektoru). Noviji
monitori, koji podravaju Plug and Play standard, preko pinova 12 i 15 obezbeuju i
1 5
6 10
11 15
1 SIGNAL CRVENE BOJE (R)
2 SIGNAL ZELENE BOJE (G)
3 SIGNAL PLAVE BOJE (B)
5,6,7,8,10 MASA (GND)
13 HORIZ. SINHRO IMPULSI (H)
14 VERT. SINHRO IMPULSI (V)
Monitori
58
komunikaciju u smeru monitor - video kartica, takozvani VESA Display Data Channel, ime se
omoguava automatsko konfigurisanje monitora.


BLOK EMA MONITORA U BOJI I NAIN NJEGOVOG FUNKCIONISANJA

Na slici 39 je prikazana uoptena blok ema monitora u boji sa njegovim osnovnim
sklopovima. Prikazani su samo osnovni sklopovi, dok kod boljih i novijih monitora mogu
postojati i dodatni sklopovi koji omoguavaju kvalitetnu sliku pri velikom opsegu rezolucija i
radnih uestanosti kao i prikaz menija za podeavanje parametara slike na ekranu, reprodukciju
zvuka potrebnu za multimedujalne primene i tako dalje.































Slika 39 Uproena blok ema monitora u boji

Osnovni sklop bez koga ne bi mogao da radi ni jedan drugi sklop je stepen za napajanje.
Zadatak ovog sklopa je da koristei dovedeni mreni napon obezbedi jednosmerne napone
potrebne za napajanje ostalih sklopova u monitoru. Na blok emi monitora na prikazanoj na slici
39 na stepenu za napajanje oznaena su dva izlazna jednosmerna napona U1 i U2, ali razliiti
stepeni za napajanje mogu i obino imaju i vie izlaznih napona razliitih vrednosti, to zavisi
od konkretne realizacije. Sam stepen za napajanje je prekidakog (impulsnog) tipa. Na slici 40
je prikazana principska ema tipinog sklopa napajanja u monitorima. Dovedeni mreni napon
REGULACIJA
OSVETLJAJA
-
REGULACIJA
KONTRASTA
KG
G3
FOCUS (6 kV)
SCREEN (500 V)
VSK
HSK
A
G2 G1
ANODNI NAPON (25 kV)
KATODNA CEV
VIDEO
POJAIVA
PROCESOR
SINHRO
IMPULSA
VERTIKALNI
IZLAZNI
STEPEN
HORIZONTALNI
IZLAZNI
STEPEN
R
G
B
V
H
+
STEPEN ZA
NAPAJANJE
220 V / 50Hz
U1
U2
U3
U4
KR
KB
Monitori
59
se direkno grecom GR ispravlja u jednosmerni napon koji se onda filtrira
kondenzatorom Cf. Tako dobijeni jednosmerni napon reda 310 V se vodi na primar
invertorskog transformatora IT. U kolu primara ovog transformatora se obino nalazi MOS-
FET tranzistor TR koji igra ulogu prekidaa. Radom toga prekidaa se upravlja upravljakim













Slika 40 Principska ema stepena za napajanje u monitorima

kolom UK, obino realizovanim integrisanim kolom UC3842 ili nekim slinim. Sekundar
invertorskog transformatora ima nekoliko namotaja u kojima se indukuju naponski impulsi. Na
slici 40 je prikazan samo jedan namotaj, i to onaj iji ispravljeni napon, preko kola sa
optokaplerom OK, regulie rad upravljakog kola UK. Impulsni naponi iz svakog sekundarnog
namotaja se diodama D ispravljaju u jednosmerne napone i filtriraju kondezatorima C. Na taj
nain se dobijaju potrebni jedosmerni izlazni naponi Uiz. Upravljako kolo sadri i kola za
zatitu koja u sluaju prenapona ili preoptereenja blokiraju rad stepena za napajanje i time tite
sam stepen za napajanje, kao i ostale stepene u monitoru od moguih daljih i veih oteenja.
Iz video kartice u monitor dolaze signali tri osnovne boje (R, G i B), kao i horizontalni i
vertikalni sinhro impulsi. Signali boja su u analognom obliku, sa amplitudom oko 0,7 Vp-p, dok
su sinhro impulsi digitalni sa TTL nivoima.
Sinhro impulsi se vode u sklop procesora sinhro impulsa, u kome se oni obrauju i
sinhroniu odgovarajue oscilatore (vertikalni i horizontalni), pa tako generisanim impulsima
pobudjuju vertikalni i horizontalni izlazni stepen. Dananji monitori obino imaju jedno
integrisano kolo koje prima i obrauje oba tipa sinhro impulsa iz video kartice, dok su stariji
monitori imali odvojena kola za vertikalne i horizontalne impulse.
Vertikalni izlazni stepen, koristei izlazni signal iz dela procesora sinhro impulsa koji
obrauje vertikalne sinhro impulse, proizvodi izlazni napon testerastog oblika. Tim naponom se
pobuuje vertikalni skretni kalem na katodnoj cevi, i njime se upravlja vertikalnim pomeranjem
elektronskih mlazeva. Vertikalni izlazni stepen je danas obino realizovan jednim integrisanim
pojaivaem snage, dok su ranije umesto integrisanog kola korieni diskretni elementi
(tranzistori).
Horizontalni izlazni stepen ima viestruku ulogu. Na slici 41 je prikazana njegova
principska ema sa najkarakteristinijim elementima. Na toj slici su prikazani samo glavni
delovi horizontalnog izlaznog stepena; stvarna realizacija je dosta sloenija. Obraeni
horizontalni sinhro impulsi (uestanosti od 30 do 80 kHz, zavisno od rezolucije i brzine
vertikalnog osveavanja) iz procesora sinhro impulsa dolaze na pobudni tranzistor Q1, u ijem
se kolektoru nalazi pobudni transformator T1. Tranzistor Q1 se napaja naponom Ucc1 iz stepena
za napajanje. Sinhro impulsi pojaani tranzistorom Q1, preko pobudnog transformatora T1
dolaze na bazu tranzistora Q2. Ovaj tranzistor je predvien za velike snage i radne napone (reda
50 W i 1500 V). U njegovom kolektorskom kolu se nalazi primarni namotaj takozvanog
linijskog transformatora T2, preko koga se dovodi napon Ucc2 iz stepena za napajanje. Kao
Uiz
220V
50Hz
Cf
TR
IT
C
D
UK
OK
GR
L

Monitori
60
posledica dovedenih sinhro impulsa na bazu tranzistora Q2, na njegovom kolektoru se javljaju
kratkotrajni naponski impulsi vrednosti oko 1200 V. Pogodnim izborom vrednosti
induktivnosti primara transformatora i horizontalnog skretnog kalema, kao i kapacitivnosti Cd,























Slika 41 Principska ema horizontalnog stepena

kroz horizontalni skretni kalem, prikljuen na kolektor tranzistora Q2, se dobija struja koja ima
testerasti oblik, i koja ravnomerno pomera elektronske mlazeve u horizontalnom pravcu.
Pored ove uloge, horizontalni izlazni stepen obavlja jo neke vane funkcije. Jedan od
njegovih sekundarnih namotaja ima veoma veliki broj navojaka, tako da se u njemu indukuju
veoma visoki naponi. Ti naponi se ispravljaju diodom Da, pa se tako dobija jednosmerni napon
reda 25 kV, potrerban za anodu katodne cevi. Sa izvoda na tom sekundarnom namotaju se
uzimaju neto nii naponski impulsi, koji se ispravljaju diodom Df, ime se dobija jednosmerni
napon reda 6 kV. Ovaj napon se vodi na rednu vezu dva potenciometra, Pf i Ps, sa ijih se
klizaa odvodi napon za fokusiranje elektronskih mlazeva (FOCUS - na treu reetku katodne
cevi) i napon za predregulaciju osvetljaja (SCREEN na drugu reetku katodne cevi). Diode Da
i Df, kao i potenciometri Pf i Ps se nalaze zaliveni u samom kuitu linijskog transformatora, i iz
njega su dostupni samo klizai potenciometara kojim se vri fokusiranje i predregulacija
osvetljaja ekrana.
Trea uloga horizontalnog linijskog stepena, pored dve ve opisane, je da obezbedi i
jednosmerne napone za napajanje nekih kola i sklopova u monitoru koji ne moraju da se
napajaju iz samog stepena za napajanje. Na blok emi monitora (slika 39), ti naponi su oznaeni
sa U3 i U4, ali ih moe biti i vie i manje od dva. Na slici 41 je, zbog preglednosti slike,
prikazan nain dobijanja samo jednog takvog napona. Naponski impulsi indukovani u
sekundarnom namotaju linijskog transformatora se ispravljaju diodom Di i filtriraju
kondenzatorom Cf, tako da se dobije potrebna vrednost jednosmernog napona. Sama ta vrednost
je odreena brojem navojaka sekundarnog namotaja iz koga se i dobija. Koristei ovaj princip
mogue je dobiti vie razliitih i pozitivnih i negativnih napona. Ovi naponi se najee koriste
Dd
Ps
ANODNI
NAPON
(25 kV)
T1
PROCESOR
HORIZONT.
SINHRO
IMPULSA
Ucc1
Ucc2
Q1
Q2
HORIZONTALNI
SKRETNI KALEM
Cs
Uiz3
Cf
T2
Di
Da
Df
FOCUS
(6 kV)
SCREEN
(500 V)
Pf
Cd
Monitori
61
za kola za regulaciju osvetljaja ekrana, kao i za potrebe regulacije i zatite u horizontalnom
stepenu.
Noviji monitori, naroito oni sa veim dijagonalama ekrana esto imaju horizontalni
izlazni stepen podeljen u dva dela sline konstrukcije. Svaki od tih delova ima svoje tranzistore
Q1 i Q2 sa slike 41, s tim to jedan ima linijski transformator i slui za dobijanje visokih
jednosmernih napona za katodnu cev i pomonih jednosmernih napona, a drugi ima horizontalni
skretni kalem i slui za generisanje testeraste struje, kojom se vri horizontalno pokretanje
elektronskih mlazeva. Pored toga, svaki od ova dva dela horizontalnog izlaznog stepena moe
da ima i sopstveni pomoni prekidaki izvor napajanja, iji izlazni napon zavisi od izabranih
radnih uestanosti. Na ovaj nain se mnogo lake postie da monitor ima stabilnu sliku istih
dimenzija u celom opsegu rezolucija i uestanosti vertikalnog osveavanja sa kojima moe da
radi.
Video pojaiva se moe podeliti na dva podstepena: predpojaiva i izlazni pojaiva,
kako je to prikazano na slici 42. Video stepen dobija iz video kartice tri analogna signala
osnovnih boja: crvene, zelene i plave, ije amplitude iznose 0,7 do 1 V. Ovi signali se obino
zajedniki pojaavaju u jednom predpojaivau - integrisanom kolu (na primer LM1203N). U
ovom kolu se promenom pojaanja vri regulacija kontrasta slike na ekranu. Vee pojaanje
znai vei raspon izmeu najsvetlijih i najtamnijih detalja na slici, to jest vei kontrast, i
obrnuto, smanjenjem pojaanja smanjuje se i kontrast slike. U okviru ovog kola se nalaze i
trimer potenciometri kojima se pojedinano mogu podesiti pojaanja i nivoi signala u kanlima
osnovnih boja, to omoguava precizno podeavanje balansa boja. Ova podeavanja se vre u
fabrici, i ako nije neophodno, ne treba ih obavljati pri servisiranju, jer zbog velikog broja
meusobno zavisnih potenciometara (obino 5 ili 6), samo podeavanje nije lako tano izvesti.
Posle opisanog pretpojaivakog kola,koje na svom izlazu daje amplitude signala oko 3 do 4 V,
signali dolaze na izlazni video pojaiva. Zadatak ovog sklopa je da obezbedi amplitudu video


















Slika 42 Blok ema video pojaivaa

signala dovoljnu za pobudu katoda katodne cevi. Ta amplituda obino iznosi oko 60 V. Ovaj
pojaiva se najee realizuje kao tri zasebna pojaivaa sa visokonaponskim tranzistorima,
mada postoje i integrisana kola za tu namenu, koja u sebi sadre sva tri izlazna pojaivaa.
Izlazni signali iz video pojaivaa se vode na katode katodne cevi. Pored njih na
elektrode katodne cevi se dovode jo neki naponi. Za grejanje katoda se na grejno vlakno moe
dovesti ili naizmenini, ili jednosmerni napon. Kod monitora se najee dovodi jednosmerni
NA KATODE
KATODNE
CEVI
PREDPOJAIVA
IZLAZNI POJAIVA
KONTROLNI
SIGNALI
R
G
B
R
G
B
SA VIDEO
KARTICE
Monitori
62
napon, zbog manjeg uticaja na kvalitet slike. Na prvu reetku se dovodi jednosmerni napon.
Ovaj napon se obino moe menjati potenciometrom, ili kod novijih monitora posebnim kolom
kojim se komanduje tasterima ili ekranskim menijem, ime se menja naponska razlika izmeu
katoda i prve reetke, a time se regulie i osvetljaj ekrana. Kod nekih monitora prva reetka
moe biti vezana na fiksni napon (esto na masu), a regulacija osvetljaja se obavlja u okviru
video pojaivaa. Ve je reeno da se na drugu reetku katodne cevi, iz horizontalnog izlaznog
stepena, dovodi jednosmerni napon reda 500 V za predregulaciju osvetljaja, a na treu reetku
napon reda 6 kV, kojim se vri fokusiranje elektronskih mlazeva. Najzad na anodu katodne cevi
se dovodi jednosmerni napon reda 25 kV, takoe iz horizontalnog izlaznog stepena. Na blok
emi na slici 39 nije nacrtano, ali na katodnoj cevi postoje jo neki namotaji. Jedan od njih je i
namotaj za razmagnetisavanje ekrana i on se napaja iz stepena za napajanje naizmeninim
mrenim naponom preko otpornika sa pozitivnim temperaturskim koeficijentom (PTC
otpornik). Ovaj namotaj prilikom ukjuenja monitora stvara jako naizmenino elektromagnetno
polje, kojim se uklanjaju eventualna namagnetisanja ekrana, ija je posledica neistoa boja na
ekranu. Pored tog namotaja u okviru skretnog (otklonskog) sistema postoje i namotaji za
korekciju geometrijskih karakteristika slike, takozvana korekcija istok zapad i sever jug. Ovi
namotaji slue za ispravljanje zakrivljenja slike po horizontali i vertikali, nastalih kao posledica
zakrivljenja same povrine katodne cevi na kojoj se stvara slika. Kod savremenih monitora
postoji i posebni mikrokontroler (mikroprocesor posebne namene), koji se nalazi u sklopu
procesora sinhro impulsa i sa kojim mogu da se obavljaju praktino sva podeavanja parametara
slike na ekranu. Ta podeavanja se mogu upisati u ugraenu memoriju, tako da je mogua laka i
brza promena radnog reima monitora, bez potrebe za bilo kakvim dodatnim podeavanjima
slike. Mikrokontroler pored ovih funkcija, zajedno sa horizontalnim izlaznim stepenom
ostvaruje i zatitne funkcije koje spreavaju vee i opasnije kvarove, odnosno rad monitora u
reimima koji bi mogli da budu opasni i za sam monitor i za njegovog korisnika.


NAJEI KVAROVI KOD MONITORA I NAINI NJIHOVOG OTKLANJANJA

Monitori za PC raunare su dosta komplikovani ureaji, a kako ih ima mnogo tipova od
raznih proizvoaa, koji imaju uvek po neko specifino reenje za neki sklop, teko je
generalizovati sve mogue kvarove i njihove uzroke. Ipak, mogu se navesti neki karakteristini
kvarovi i njihovi simptomi, uz naznaku u kom stepenu monitora treba traiti neispravnost.

Monitor po ukljuenju uopte ne radi, ne gori ni LED dioda koja signalizira
ukljuenje

Prilikom ovakvih simptoma opravdano je pretpostaviti da ne radi stepen za napajanje,
tako da ni jedan drugi sklop u monitoru ne dobija potrebne napone napajanja. Tada je potrebno
proveriti elemente u ovom stepenu i to: mreni osigura, grec ispravlja (moe biti realizovan
kao jedinstveni element ili sa etiri posebne diode), NTC otpornik u kolu greca, kao i filtarski
elektrolitski kondenzator iza greca, prekidaki tranzistor u primaru invertorskog transformatora
(najee MOS-FET), ispravljake diode u sekundarima invertorskog transformatora i
elektrolitske kondenzatore u filterima iza njih, a takoe i integrisano kolo koje upravlja radom
prekidakog tranzistora (najee je to kolo UC3842). Kvar sa navedenim simptomima mogu
izazvati i neki od elemenata koji se nalaze oko navedenih elemenata, tako da otkrivanje
neispravnog, ili neispravnih elemenata zahteva strpljenje i sistematinost. Kada se nae
neispravni element, potrebno je proveriti da on nije stradao zbog neke druge neispravnosti, jer
ako je to sluaj, ponovo bi dolo do istog kvara.


Monitori
63
Nema slike na ekranu, a LED dioda koja signalizira ukljuenje blinka

Kada se naie na ovakve simptome, moe se zakljuiti da stepen za napajanje
funkcionie, poto LED dioda zasvetli. Meutim, poto ona ne svetli trajno nego blinka, moe se
pretpostaviti da je neki od izlaza stepena za napajanje proptereen i da zato stupa u dejstvo
zatita od preoptereenja koja postoji u stepenu za napajanje. Ta zatita prekida rad stepena za
napajanje, usled ega nestaje izlazni napon a time i preoptereenje, pa LED dioda se gasi. Zatim
stepen za napajanje ponovo poinje da radi, LED dioda opet zasvetli, ali kako se opet javi
preoptereenje, stupa u dejstvo zatita, i stvari se ciklino ponavljaju. Poto stepen za napajanje
ne daje normalne izlazne napone, monitor ne radi, a LED dioda koja signalizira ukljuenje
stalno blinka.
U sluju ovakvih simptoma treba proveriti otpornosti prema masi na svim izlazima
stepena za napajanje. Vrednosti ovih otprnosti mogu da budu od nekoliko stotina oma pa do
nekoliko kilooma. Ako se nae neki izlaz koji prema masi ima relativno malu otpornost, onda je
verovatno neki element u kolima koja se sa njega napajaju probio, to izaziva preoptereenje i
opisane simptome. Relativno esto se deava da kvar ove vrste nastane u izlaznom
horizontalnom stepenu, tako to probije izlazni tranzistor (Q2 na slici 41). Poto se ovaj
tranzistor napaja naponima od preko 100V, zbog njegovog proboja nastaje veliko preoptereenje
i aktiviranje prekostrujne zatite u stepenu za napajanje. Osim proboja ovog tranzistora, opisane
simptome e izazvati i proboj nekog od elektrolitskih ili blok kondenzatora koji se nalaze du
posmatrane linije za napajanje prema masi, a mogui su i drugi uzroci. Kod nekih monitora,
proboj izlaznog tranzistora u horizontalnom izlaznom stepenu trajno blokira rad stepena za
napajanje, tako da LED dioda uopte ne zasvetli. Tada imamo isti simptom kao i kod
prethodnog kvara, ali kako vidimo, uzrok je drugaiji. Zato prilikom otkrivanja mesta kvara
treba i o ovome voditi rauna.

Na sredini ekrana postoji horizontalna tanka bela linija

U ovom sluaju se zakljuuje da stepen za napajanje i horizontalni izlazni stepen
ispravno rade, poto postoji skretanje mlazeva po horizontali, ali poto ne postoji skretanje
elektronskih mlazeva po vertikali, ne funkcionie stepen za vertikalno skretanje. Uzroci za
njegovo nefunkcionisanje mogu biti razliiti, poev od nepostojanja potrebnog napona za
napajanje, zatim otkaza nekog od elemenata oko izlaznog vertikalnog pojaivaa ili samog
integrisanog kola koje obavlja funkciju izlaznog pojaivaa. Ako se naie na ovakav kvar, treba
obratiti panju da dugotrajno prisustvo svetle bele linije na istom mestu moe otetiti fosforne
elemente na koje padaju elektronski mlazevi. Zato prilikom ispitivanja treba regulatorom
osvetljaja zatamniti ekran i samo ispitivanje obaviti u to kraem vremenu.

Na sredini ekrana postoji vertikalna bela linija

Kod ovog simptoma ne treba po analogiji sa prethodnim kvarom zakljuiti da ne radi
stepen za horizontalno skretanje. Ovaj stepen radi, jer da on ne radi, ne bi postojao anodni napon
na katodnoj cevi, pa uopte ne bi mogao da ekran bude bilo gde osvetljen. Ovaj kvar je relativno
redak, a moe ga izazvati prekid u horizontalnom skretnom kalemu (ree) ili lo kontakt u
konektoru kojim se skretni kalemovi prikljuuju na tampanu plou monitora (ee). Lo
kontakt u konektoru, e zbog velikih struja koje teku kroz skretni kalem, izazvati zagrevanje
konektora, pa moe doi ak i do topljenja kalaja kojim je konektor zalemljen na tampanu
plou, a time i do prestanka protoka struje kroz skretne kalemove. Ovakav kvar izaziva i gubitak
kapaciteta (prekid) kondenzatora oznaenog sa Cs na slici 41.


Monitori
64
Slika na ekranu postoji, ali je njena geometrija deformisana

Ovakvi simtomi ukazuju na to da kvar treba traiti u stepenima koji upravljaju kretanjem
elektronskih mlazeva, a oni se nalaze u okviru horizontalnog i vertikalnog izlaznog stepena i
procesora sinhro impulsa. Pored eventualnog proboja nekog od aktivnih elemenata u tim kolima,
ovakav kvar najee izazivaju osueni elektrolitski kondenzatori, ili blok kondenzatori kod
kojih je dolo do pregrevanja. Zato treba paljivo pregledati sve kondenzatore u navedenim
sklopovima, jer svaki blok kondenzator koji nema pravilan geometrijski oblik, nego je
deformisan, predstavlja mogui uzrok ovog kvara. Takoe, osueni elektrolitski kondenzatori se
prepoznaju po nabubreloj izolaciji oko izvoda, ili po smanjenom ili istopljenom plastinom
omotau.

Ekran je osvetljen (postoji raster), ali nema slike

Poto je ekran osvetljen, znai da su stepeni za skretanje elektronskih mlazeva (procesor
sinhro impulsa, vertikalni i horizontalni izlazni stepen) ispravni, a poto nema slike znai da je
neispravan video pojaiva. U ovom sluaju greka je najverovatnije u prvom stepenu
pojaanja, to jest u predpojaivau, u kome se obino nalazi integrisano kolo LM1203N.
Neispravno moe biti samo integrisano kolo, ili neki pasivni element oko njega. Takoe je
mogue da na kolo ne dolazi neki od kontrolnih signala iz drugih delova monitora.

Slika na ekranu postoji, ali fali neka od osnovnih boja

I kod kvara sa ovakvim simptomima, greka se nalazi u stepenu video pojaivaa.
Prilikom ovog kvara na ekranu se ne vidi bela boja. Da bi se na ekranu videla bela boja, na tri
susedne takice sa osnovnim bojama i koje ine najmanji element slike (dot), moraju pasti
odreeni intenziteti elektronskih mlazeva sve tri osnovne boje. Ako nedostaje bilo koji od
mlazeva nee biti mogue dobiti belu boju, a i ostale boje (osim postojeih osnovnih) nee biti
tano prikazane (iste). Greka u ovom sluaju je obino u izlaznom video stepenu, koji je
realizovan posebnim tranzistorima za svaki od kanala tri osnovne boje. Zato treba proveriti
tranzistor (ili tranzistore) i elemente oko njega, u pojaivau one boje koje nema na ekranu. Kod
nekih monitora izlazni video pojaiva je realizovan integrisanim kolom koje pojaava sve tri
osnovne boje. U ovom sluaju treba proveriti to integrisano kolo i elemente oko njega. Naravno,
pre provere ispravnosti pomenutih elemenata treba utvrditi da li postoji napon napajanja
izlaznog video pojaivaa. Ovaj napon se po pravilu dobija iz stepena za napajanje, ali se moe
dobiti i sa jednog od namotaja na linijskom transformatoru u horizontalnom izlaznom stepenu.















Laserski tampai
65
LASERSKI TAMPAI

UVOD

Dostignua u oblasti raunarske tehnike i razvoja informacionih sistema kao i masovna
proizvodnja personalnih raunara, nametnuli su i nove zahteve u oblasti tampaa. Klasini
tampai bazirani na sloenim elektromehanikim elementima nisu obezbeivali kvalitetan
otisak pri tampanju, stvarali su veliku buku, a brzina tampanja im je bila relativno mala.
Takoe, sloeni precizni mehanizmi tampaa nisu bili dovoljno pouzdani u radu, to je uticalo
na trokove njihovog odravanja.
Te zahteve u najveoj meri ispunjavaju laserski tampai, koji u odnosu na klasine
pruaju niz prednosti:
velika brzina tampanja dokumenata,
visok kvalitet otiska pri tampanju kako teksta, tako i grafike,
laserska tehnika (modulacija laserskog zraka) kao i programsko upravljanje funkcijama
tampaa omoguili su da se jednostavno generiu svi alfanumeriki karakteri i grafika
razliitih tipova,
visok estetski izgled alfamunerikih karaktera i grafikih simbola, izbor i korienje
velikog broja fontova, kako numerikih, tako i namenskih, znai i visok estetski izgled
samog dokumenta,
tampanje na razliitim vrstama materijala i u razliitim formatima (bankpostu, pausu,
kovertama, nalepnicama, P.V.C. folijama, termo-stabilnim folijama, folijama u boji i
slino),
mala buka (praktino beuman rad).

Laserski tampai se svrstavaju u sloene elektronske ureaje kako po njihovoj
konstrukciji, tako i po primenjenim tehnikama. Nastali su kao rezultat sinteze niza tehnika i
tehnologija:
mikroelektronike
laserske tehnike
optike
precizne mehanike
elektrofotografije
programskog upravljanja i drugih.

Iako su laserski tampai sloene elektronske maine, oni su relativno malih dimenzija,
lako prenosivi i pogodni za rukovanje svih struktura korisnika. Potrebno je rei da oni, sve
masovnijom proizvodnjom i svakodnevnim usavravanjem zahvaljujui razvoju tehnologije,
postaju i po ceni sve blii klasinim tampaima, kao i najirem sloju potroaa.
Posebno mesto u porodici laserskih tampaa zauzimaju kolor laserski tampai, ijim su
se nastankom zaokruili i najstroi zahtevi, potrebe i mogunosti veoma zahtevnog trita.
Obzirom na sve veu primenu laserskih tampaa, koja za sobom neminovno vodi i
brojne kvarove, od interesa je upoznati osnovne principe rada crno-belih laserskih tampaa,
mogue greke na njima kao i naine popravke i otklanjanje kvarova.
Postoji vie proizvoaa koji u svojoj ponudi imaju laserske tampae, npr. HEWLETT
PACKARD, EPSON, CANON, XEROX, koji se po kvalitetu izdvajaju od ostalih.
Dalje izlaganje ima za cilj da kae vie o nainu rada laserskih tampaa, principa i
procesa koji se u njemu odvijaju tokom rada, kao i o najeim problemima u radu i nainima da
se kvarovi i zastoji otklone i prevaziu.

Laserski tampai
66
CRNO BELI LASERSKI TAMPAI

Na slici 43 je prikazan presek kroz jedan tipini crno beli laserski tampa, a na slici 44
njegova principska blok ema sa glavnim sistemima koji omoguavaju njegovo funkcionisanje.
Slika 43 Presek kroz crno beli laserski tampa


Slika 44 Principska ema laserskog tampaa
Laserski tampai
67
Radi razumevanja naina rada laserskih tampaa, neophodno je definisati i detaljno
opisati sisteme koji omoguavaju tampanje dokumenata na ovim ureajima. Rad laserskog
tampaa zahteva interakciju nekoliko razliitih tehnologija: elektronike, optike,
elektrofotografije, mehanike itd. Svaki proces funkcionie nezavisno, ali mora biti usaglaen sa
ostalima.
Razlikujemo dva osnovna sistema:
A sistem formiranja slike
B sistem za transport i kontrolu protoka papira kroz tampa

A. Sistem formiranja slike

Proces formiranja slike sastoji se iz 7 faza ( slika 45 )

1. uspostavljanje primarnog naelektrisanja ( conditioning, primary charging )
2. ispisivanje ( formiranje otiska slike ) (writing, scanning exsosure)
3. razvijanje ( developing )
4. prenoenje ( transfering )
5. odvajanje (separation)
6. fiksiranje ( fusing )
7. ienje ( cleaning )



Slika 45 Faze u formiranju sloke kod laserskog tampaa

U procesu formiranja slike centralnu ulogu igra toner kaseta (cartridge). Toner kaseta
(slika 46) se sastoji iz:

1. fotoosetljivog bubnja (print drum, photosensitive drum)
2. valjka za nanoenje primarnog naelektrisanja (primary charging roller)
3. valjka za razvijanje (developing roller)
4. ureaja za ienje otpadnog tonera (cleaning blade)
5. kontejnera za toner,
6. kontejnera za otpadni toner.

Laserski tampai
68

Slika 46 Toner kaseta

Fotoosetljivi bubanj (slika 47) je centralna komponenta toner kasete, oko koje se odvija
itav niz operacija koje omogiavaju formiranje slike na njegovoj povrini i njen prenos na
papir. Fotoosetljivi bubanj je napravljen od aluminijumskog cilindra, koji je presvuen slojem
neotrovnog, organski fotoprovodnog materijala. Aluminijumska osnova bubnja je elektriki
povezana sa masom. Organski fotoprovodni materijal ima osobine sline fotodiodi. Ako nije
izloen svetlosti on je neprovodan.



Slika 47 Fotoosetljivi bubanj

Ako se povrina bubnja negativno naelektrie, pa se jedan njen deo izloi dejstvu
svetlosti, onda delovi bubnja koji su bili izloeni svetlosti postaju elektriki provodljivi (samo u
jednom smeru) tako da se negativna naelektrisanja sa te povrine kreu ka aluminiskoj osnovi
bubnja i odatle do mase. Delovi povrine bubnja koji nisu bili izloeni svetlosti ostaju
neprovodljivi pa zadravaju svoje negativno naelektrisanje.
Uloge ostalih delova toner kasete bie objanjene u nastavku, prilikom opisa svake od
faza koje se u toner kaeti deavaju.
U toner kaseti se odvijaju faze: ienje, uspostavljanje primarnog naelektrisanja,
ispisivanje slike i razvijanje slike.
Pored toner kasete u procesu formiranja slike ulogu igraju i laserski moduo sa sistemom
ogledala, kao i sistem za transfer slike i grejni istem (sistem za fiksiranje) tonera.
Uloga svakog od ovih sitema e biti posebno objanjena.

1. Faza ienja

U toku ove faze, fotoosetljivi bubanj se priprema za prijem slike. Tokom tampe bubanj
se stalno okree, inei nekoliko punih rotacija po jednoj odtampanoj stranici. Pre formiranja
Laserski tampai
69
sledeeg dela slike iz naredne rotacije, toner koji je ostao od predhodne rotacije mora biti
oien. Tokom faze ienja, slika 48, gumena otrica za ienje (cleaner blade) uklanja sav
viak tonera sa fotoosetljivog bubnja (photosensitive drum). Taj suvian toner se smeta u
sklonite otpadnog tonera (waste toner case) u toner kaseti i vie se ne koristi za tampanje.



Slika 48 Faza ienja


2. Faza uspostavljanja primarnog naelektrisanja ( slika 49 )




Slika 49 Faza uspostavljanja pozitivnog naelektrisanja

Posle ienja, neophodno je pripremiti novo poetno stanje na fotoosetljivom bubnju za
sledeu stranicu. Ovaj proces se sastoji od polarizacije fotoosetljivog bubnja stalnim negativnim
naelektrisanjem po celoj njegovoj povrini. Ovo se radi uz pomo drugog, negativno
naelektrisanog valjka (primary charging roller) smetenog takoe u toner kaseti. Taj drugi valjak
je prevuen slojem provodne gume. Na njega se dejstvuje naizmeninim (AC) prednaponom da
bi se otklonilo svako drugo naelektrisanje od prethodne slike. Pored toga, na taj valjak deluje i
jednosmerni (DC) prednapon da bi se stvorio stalan negativan potencijal na povrini valjka.
Veliina jednosmernog napona je prilagoena gustini tampe. Trenjem ovog valjka o
fotoosetljivi bubanj, prenosi se negativno nalelktrisanje na celu povrinu fotoosetljivog bubnja.



Laserski tampai
70
3. Faza ispisivanja formiranja elektrostatike slike ( slika 50 )

U ovoj fazi, laserski snop se koristi za pranjenje negativnog potencijala bubnja (iz
predhodne faze) na masu, pomou fokusirane laserske svetlosti, na odreenim delovima
povrine fotoosetljivog bubnja, odnosno na mestima na kojima treba da se nalaze elementi slike
koju treba odtampati. Ovo stvara nevidljivu elektrostatiku sliku, koja se kasnije, nanoenjem
praha tonera, razvija u vidljivu sliku. Lasersku zrak proizvodi laserska dioda koja je modulisana
strujom iji je intenzitet proporcionalan svetlini povrine na slici koja treba da se odtampa.
Laserski zrak koji obrazuje dioda pada na rotirajue ogledalo (moe biti dvostrano,
etvorostrano ili estostrano, to zavisi od konkretnog tampaa), koje se pogoni motorom
skenera. Kako se ogledalo okree, laserski zrak se











Slika 6





Slika 50 Faza ispisivanja

odbija od ogledala, i kree se levo i desno. Grupa soiva fokusira laserski zrak, koji kroz prorez
na toner kaseti, pada na povrinu fotoosetljivog bubnja. Zrak se kree celom duinom bubnja, a
bubanj se okree. Laserski zrak se ukljuuje i iskljuuje, tako da u jednom trenutku formira
jednu po jednu taku slike, kako se pomera po povrini bubnja. Ovaj proces se ponavlja sve dok
se ne poalju podaci i o poslednjoj liniji slike. Oblasti na bubnju pogoene laserskim zrakom se
razelektiu, a oblasti na koje nije pao laserski zrak ostaju negativno naelektrisane, to stvara
nevidljivu elektrostatiku sliku na povrini bubnja.
Ovako se na celokupnoj povrini valjka formira slika. Tako se za svaku ispisanu liniju
slike valjak pomera za na primer 1/600 ina, a i zrak se moe du linije ukljuiuti i iskljuiti na
svakih 1/600 delova ina. Na ovaj nain se formira slika ija se rezolucija meri u broju taaka po
inu, u ovom sluaju dobijamo rezoluciju 600 x 600. Brzina motora skenera koji pokree
ogledalo i glavnog motora kojki pokree fotoosteljivi bubanj su sinhornizovane. Ova
sinhronizacija se uspostavlja korienjem signala detektovanja mlaza. Na poetku svake linije,
pre nego to zrak doe do bubnja, odbija se od ogledala za deterkciju zraka, koje ima ulogu
fotoreceptora senzora poetka reda na stranici. Kratkotrajan impuls svetlosti se alje direktno
ili preko optikog vlakna do fotodiode na DC kontroleru, gde se pretvara u elektrini signal, koji
se koristi za sinhronizaciju brzine ulaza/izlaza podataka za svaku liniju slike. Ovaj signal
(VDOUT na slici 50) treba da ima tano odreenu uestanost, i kada je to postignuto
uspostavljena je sinhronizacija izmeu motora skenera i motora fotoosetljivog bubnja, pa se
moe obaviti upisivanje linije. Ovaj signal se takoe koristi za utvrivanje problema sa
laserskom diodom ili motorom skenera.
Beam detect
mirror
Laser beam
Scanning mirror
Scanning mirror
Laser beam
Photosensitive drum
BD BD BD
BD
BD
BD
Direction of scan
Laserski tampai
71
Na kraju celog procesa, delovi bubnja koji nisu bili izloeni laserskom zraku jo uvek
imaju stalan negativan potencijal, a delovi koji su bili izloeni zraku su ispranjeni od
negativnih naelektrisanja, pa dobijamo formiranu elektrostatiku sliku.

4. Faza razvijanja ( slika 51 )

Tokom faze razvijanja na osnovu nevidljive elektrostatike slike koja je u prethodnoj
fazi (upisivanje) formirana na povrini fotoosetljivog bubnja, formira se vidljiva slika na bubnju.
Delove toner kasete koji se koriste u fazi razvijanja ine metalni cilindar za razvijanje
(developing roler) koji se okree oko fiksiranog magnetnog jezgra unutar udubljenja za toner i
toner smeten u spremitu. Toner je prakasta supstanca napravljena od gvozdenih delia,
oivienih crnom plastinom smolom, koju na povrinu valjka za razvijanje privlai magnetno
jezgro valjka. Gumena otriica ograniava koliinu tonera koji dolazi na povrinu valjka za
razvijanje i ravnomerno ga rasporeuje po njemu.

Slika 51 Faza razvijanja

Slika se razvija na sledei nain: estice tonera dobijaju negativno povrinsko
naelektrisanje trenjem o valjak za razvijanje koji je povezan sa negativnim jednosmernim (DC)
izvorom za napajanje. Tako negativno naelektrisane estice tonera privlae delovi fotoosetljivog
bubnja koji su bili izloeni laserskoj svetlosti i koji su zbog toga ispranjeni od negativnog
naelektrisanja, a odbijaju se od negativno naelektrisanih oblasti koje nisu bile izloene
laserskom zraku. Ovako se na fotoosetljivom bubnju od tonera formira pozitiv slika. Na
valjku za razvijanje je i naizmenini (AC) potencijal koji spreava prekomerno privlaenje
tonera i magnetskog jezgra cilindra i poveava odbijanje od onih delova bubnja koji nisu bili
izloeni laserskoj svetlosti, ime se poboljava gustina i kontrast slike.

5. Faza prenoenja (slika 52)

Tokom faze prenoenja, slika sa bubnja za tampanje se prenosi na papir. Glavnu ulogu
u ovoj fazi igra prenosni (transfer) valjak koji je prikljuen na pozitivni napopn. Ovaj pozitivni
napon na transfer valjku formira pozitivno naelektrisanje na pozadini papira koji prolazi izmeu
valjka i fotoosetljivog bubnja, usled ega negativne estice tonera sa fotoosetljivog valjka bivaju
privuene na papir. Kao deo ove faze moe se smatrati i faza razdvajanja papira od fotosetljivog
bubnja. Mali prenik fotoosetljivog bubnja i krutost papira dovode do toga da se papir odvaja od
bubnja po nanoenju tonera na papir. Pored toga papir na daljem putu dodiruje i eliminator
statikog naelektrisanja (red otrih metalnih zuba koji su vezani na masu) koji uklanja pozitivno
Metalic
Cylinder
Magnetic
Core
Laserski tampai
72



Slika 52 Faza prenoenja

naelektrisanje sa papira i time slabi sile privlaenja izmeu bubnja i papira. Bez njegove pomoi
papir bi mogao da se umota oko bubnja. Nakon odvajanja, papir se pomera ka sklopu za
fiksiranje, a bubanj se okree ka sklopovima u kojima se obavljaju faze ienja i pripreme
(uspostavljanja negativnog naelektrisanja) za sledeu sliku.

7. Faza fiksiranja (spajanja) (Slika 53)



Slika 53 Faza fiksiranja

U fazi fiksiranja (spajanja), koja se odvija u delu tampaa koji se zove greja (fuser),
toner se uz pomo toplote i pritiska stapa sa papirom da bi se proizveo trajni otisak. Papir
prolazi izmeu nelepljivog valjka, koji je iznutra zagrejan pomou halogene lampe ili
keramikog grejaa i mekog (gumenog) potisnog valjka. Zagrejani valjak za fiksiranje rastapa
toner na papiru, pa se rastopljeni toner lepi za vlakna papira, poto ga sa jedne strane pritiska
valjak za fiksiranje (fusing roller), a sa druge potisni valjak (pressure roller). Da bi se spreilo
lepljenje tonera ili papira, valjak za fiksiranje je presvuen nelepljivim slojem teflonskog tipa.
Iz ovog razloga ovaj valjak se naziva i teflonski valjak. Na povrinu teflonskog valjka se
Laserski tampai
73
moe dovesti i negativan jednosmerni napon koji spreava rasturanje estica tonera pre nego to
se fiksiraju na papir.
Temperaturu valjka za fiksiranje nadgleda regulator temperature sa termistorom
oslonjenim na povrinu tog valjka i logikom na DC kontrolerskoj ploi. Ako je greja realizovan
halogenom lampom, tada DC kontroleror odrava temperaturu od 120
o
C tokom pripremnog
(stand by) stanja, do 150
o
C za vreme tampanja. Termistor menja otpornost u zavisnosti od
temperature, i tu promenu koriste kola na DC kontroleru kako bi regulisanjem napona koji se
dovodi na greja, podesila potrebnu temperaturu. Ukoliko se pri prelasku iz stand-by stanja u
fazu tampanja sklop ne zagreje sa 120
o
C do 150
o
C u roku od 30 sekundi, pojavie se
indikacija o greci na displeju. Kod tampaa koji imaju keramiki greja fjuzera, u pripremnom
(stand-by) stanju se greja ne ukljuuje, poto se on moe zagrejati za vrlo kratko vreme pred
tampanje. U okviru sklopa za fiksiranje se nalaze jedan ili dva termoprotektora
(termoprekidaa) nalegnuta na teflonski valjak. Ukoliko se teflonski valjak usled nekog kvara
na termistoru ili DC kontroleru pregreje (preko 175
o
C), termoprekidai e prekinuti strujno
kolo do grejaa, i na displeju e se pojaviti indikacija o greci. Termoprekida koji je dejstvovao
je nepovratno otvoren, pa se on mora zameniti. Na ovaj nain se tampa titi od pregrevanja ili
ak i od zapaljenja. Pre zamene otvorenog termoprekidaa mora se otkriti uzrok njegovog
otvaranja. Na slici 54 je prikazana principska elektrina ema sklopa za fiksiranje (fjuzera) sa
glavnim elementima (greja, termoprotektor i termistor).













Slika 54 Elektrina ema sklopa za fiksiranje


B. Sistem za prihvat, transport i kontrolu protoka papira kroz tampa

Ovaj sistem je odgovaran za prihvat papira iz ulazne kasete ili tanjira za papir, njegovo
dovoenje do sistema za formiranje slike u tano odreeno vreme, zatim dovoenje papira do
sistema za fiksiranje i na kraju isporuku papira do odabranog izlaznog tanjira. Kod simpleks
(jednostranog) tampanja, papir prolazi samo jenom kroz tampa. Kod dupleksnog (dvostranog
tampanja), papir mora jednom da proe kroz tampa da bi primio sliku, zatim da se okrene i
po drugi put proe kroz tampa da bi primio drugu sliku.
Na slici 55 je prikazan presek kroz jedan laserski tampa, tako da se vidi tok papira kroz
njega prilikom tampanja. Otvor za stavljanje papira i slot za runo ubacivanje pojedinanih
listova papira se skupljaju u jedan, glavni ulazni postor. Papir stavljen u bilo koji od ova dva
ulaza aktivira senzor PS202, kopji obavetava DC kontroler da je papir prisutan na ulazu u
tampa i da proces tampanja moe da zapone. Kada dobije komandu za tampanje, DC
kontroler aktivira sklop lasera/skenera i glavni motor. Tada se deavaju sledei koraci:

GREJA
FJUZERA
TERMPROTEKTOR
TERMISTOR
(NTC OTPORNIK)
NA DC KONTROLER
NAIZMENINI
NAPON IZ
STEPENA ZA
NAPAJANJE
Laserski tampai
74


Slika 55 Elementi sistema za transport papira i tok kretanja papira kroz tampa

1. Pomou elektromagneta koji igra ulogu kvaila se aktivira zupanik, kojim se pokrene
valjak za prihvat papira (pick-up roller), tako da on napravi jedan krug. Ploa za potiskivanje
papira gura papir do valjka za prihvat. Valjak za prihvat prihvata gornji list papira i pomera ga
do pogonskih valjaka za dopremu papira. Da bi se obzbedilo da se uzme samo jedan list papira,
postolje za odvajanje (separation pad) dri ostatak papira na svom mestu.
2. U veini modela tampaa, papir se privremeno zaustavlja na sklopu (valjcima) za
registraciju (registration rollers), omoguavajui kontroleru tampaa da sinhronie vodeu ivicu
papira sa slikom na bubnju za tampanje, pri emu se onemoguuje i iskoenje papira. Kada su
ivice papira i slike na bubnju sinhronisane, aktivira se kvailo kalema za registraciju, pa valjci
za registraciju poinju da se okreu i da pomeraju papir prema fotoosetljivom bubnju.
Informaciju o poloaju papira kontroleru daje senzor vrha papira PS203. Ovaj senzor
obavetava DC kontroler o tanom poloaju prednje (vodee) ivice papira, tako da se slika koja
je formirana na fotoosetljivom bubnju moe precizno pozicionirati na listu papira. Koraci 1 i 2
su ilustrovani slikom 56.

Slika 56 Koraci 1 i 2 u kretanju papira
Laserski tampai
75
3. Pogonski valjci onda pomeraju papir do oblasti valjka za transfer (slika 57), gde se
toner sa fotoosetljivog bubnja prenosi na papir.

Slika 57 Korak 3 u kretanju papira

4. Poto se slika prense na papir, papir uz pomo voica i eventualno valjaka, ulazi u
sklop za fiksiranje (slika 58), gde toplota sa fjuzera (valjka za fiksiranje) i pritisak sa potisnog
valjka trajno lepe toner za papir. Izlazni senzor papira PS201utvruje da je papir uspeno
napustio oblast fiksiranja.

Slika 58 Korak 4 u kretanju papira

5. Izlazni valjci u sklopu fjuzera isporuuju papir u zavisnosti od poloaja poluge
usmerivaa papira u gornji ili prednji otvor za izlaz papira.

DETEKCIJA GREAKA PRI TRANSPORTU PAPIRA

Fotosenzori (slika 59) su elementi koji se u laserskom tampau koriste za davanje
podatka o prisustvu ili neprisustvu papira u kaseti ili tanjiru za papir, prisustvu ili neprisustvu
toner kasete i o tome da li su poklopci na tampau otvoreni ili zatvoreni. Prednja i zadnja ivica
papira se koriste za aktiviranje fotosenzora, koji signaliziraju kontroleru tamaa kretanje papira
kroz tampa

Slika 59 Fotosenzor
Laserski tampai
76
Senzor nedostatka papira PS202, senzor za registrovanje papira PS203 i senzor izlaza
papira PS201, prate kretanje papira kroz tampa. Ako neki od njih detektuje greku
(zaglavljivanje, guvanje papira), DC kontroler odmah zaustavlja proces tampanja i daje
poruku o greci (zaglavljivanju papira) na displeju (kontrolnom panelu).
Greka u transportu papira se detektuje u sledeim sluajevima:
Greka prilikom ukljuenja tampaa, to jest kada je papir prisutan kod senzora PS201 ili
PS203 prilikom ukljuenja tampaa
Greka prilikom prihvata papira, to jest kada papir ne dospe do prethodno slobodnog
senzora PS203 za odreeni period vremena. Taj period poinje od trenutka kada DC
kontroler pobudi elektromagnet prihvata papira.
Greeke kanjenja kod kojih papir ne dospe do, ili ne napusti pojedini senzor u toku
odreenog vrmenskog intervala.


RAD ELEKTRONSKIH SKLOPOVA

Pored elektromehanikih, mehanikih i optikih elemenata, vani elementi laserskog
tampaa su i elektronski sklopovi. Tipini elektronski sklopovi kod laserskog tampaa su: DC
kontroler, formater, stepen lasera/skenera, stepen za napajanje, visokonaponski stepen i ulazni
interfejsi. Zavisno od konstrukcije nabrojeni elementi mogu da budu na zasebnim tampanim
ploama, a takoe neki od njih mogu biti realizovani na zajednikoj tampanoj ploi.
Na slici 60 je prikazana blok ema jednog laserskog tampaa na kojoj se vide glavni
elektronski sklopovi i veze izmeu njih.




Slika 60 Blok ema laserskog tampaa

Laserski tampai
77
Uloga stepena za napajanje je da koristei naizmenini mreni napon obezbedi potrebne
jednosmerne napone napajanja za ostale elektronske i elektrine sklopove u tampau. Obino ti
jednosmerni naponi iznose +5V (i +3,3V kod novijih tampaa), +12V ili +24V (od ova dva
napona je prisutan samo jedan, ali kod nekih tampaa mogu postojati i oba dva). Osim
jednosmernih napona, stepen za napajanje obezbeuje i regulisani naizmenini napon kojim se
napaja grejni element u sklopu fjuzera. Sam stepen za napajanje je prerkidakog (impulsnog
tipa).
Visokonaponski stepen ima zadatak da obezbedi visoke jednosmerne i naizmenine
napone potrebne za elemente toner kasete u fazi tampanja. Tu spadaju naponi za valjak za
uspostavljanje primarnog naelektrisanja (primary charging roller), valjak za razvijanje
(developoing roller), kao i valjak za prenoenje tonera na papir (transfer roller).
Ulazni interfejsi omoguavaju prikljuenje tampaa na raunar sa koga dolaze
dokumenti koji treba da se tampaju ili na raunarsku mreu, ako je tampa predvien kao
mreni tampa, tako da se na njemu moe tampati sa vie raunara koji se nalaze u toj mrei.
Standardni interfejs za prikljuenje tapaa na raunar je paralelni port (Centronics), a noviji
tampai pored njega imaju i USB prikljuak. Kod starijih tampaa koristio se i serijski
(RS232) prikljuak. Za prikljuenje na mreu se najee koristi standardni RJ45 prikljuak.
Kontroler tampaa (sreu se termini DC kontroler, ECU engine control unit i tako
dalje) je odgovoran za koordinaciju svih aktivnosti ukljuenih u proces tampanja. Ovaj
kontroler kontrolie sledee sisteme i funkcije:

transport papira,
vremensku sinhronizaciju,
stanje tampaa,
veliinu i dostupnost papira,
visokonaponski stepen,
temperaturu fjuzera,
pomeranje glavnog motora i snabdevanje jednosmernim naponom.
kalemove, gde svaki kalem preko odgovarajueg kvaila ukljuuje odreeni valjak.
fotosenzore kojima se kontrosije kretanja papira kroz tampa
mikroprekidae pomou kojih se kod nekih tampaa odreuje veliina kasete ili
posluavnika za papir.
motore:
o Glavni motor ( M1 ) se okree nakon to je bilo koji poklopac tampaa
zatvoren, za vreme perioda zagrevanja, perioda poetne rotacije, tampanja i
perioda zavrne rotacije. Glavni motor preko sistema zupanika i kalema sa
kvailima u odreenim intervalima pokree valjke u tampau.
o Motor skenera. Ovaj motor radi za vreme poetne rotacije, tampanja i zavrne
rotacije. Njegova uloga je okretanje ogledala kojim se laserski zrak pomera, tako
da posle usmeravanja kroz sistem soiva, padne na fotoostljivi bubanj i na njemu
ispie sliku koju treba odtampati.
o Motor izduvnog ventilatora. Ovaj motor omoguava hlaenje sklopova unutar
tampaa. On radi malom brzinom za vreme zagrevanja i u pripremnom periodu.
Velikom brzinom radi za vreme poetne rotacije, tampe i zavrne rotacije.

Formater je elektronski sklop u tamapau koji ima sledee uloge:

Primanje i obrada ASCII podataka o slici sa ulaznih interfejsa (prikljuaka), kao i
komunikacija u suprotnom smeru koja omoguava korisniku da podeava parametre
tampaa i nadgleda njegovo stanje sa raunara.
Laserski tampai
78
Generisanje i koordinacija smetanja elemenata slike (takica) i sinhronizacija sa
sklopom DC kontrolera.
Nadgledanje komandi sa kontrolnog panela i prikazivanje informacija o stanju tampaa
na kontrolnom panelu.
uvanje informacija o fontovima.

Formater prima ASCII podatke o slici od ulaznih interfejsa i pretvara ih u take koje ine
sliku. Primljene i obraene podatke o slici smeta u radnu (RAM) memoriju. DC kontroler
tampaa sinhronie formiranje slike sa sistemom za dopremu papira, i kada je sve spremno
alje signal formateru da zapone slanje podataka o slici iz radne memorije. Formater onda alje
ove podatke (takice) u formi video signala i proces tampanja poinje. Na sklopu formatera se
najee nalaze i dodatni slotovi za proirenje RAM memorije.
Formater sadri sledee blokove:

Centralni procesor CPU. Formater koristi jedan namenski mikroprocesor za kontrolu
svih operacija. Brzina rada procesora zavisi od tipa i generacije tampaa.
ROM memorija Osim to uva programe koje mora da izvrava mikroprocesor, ROM
memorija uva i odreeni broj unapred definisanih, internih fontova. Maksimalan
kapacitet ROM memorije zavisi, takoe, od tipa tampaa.
Neizbrisiva memorija ( NV RAM ). NV RAM ima kapacitet relativno mali kapacitet (na
primer 1024 bajta). Poto se njen sadraj ne gubi kada se iskljui napajanje, koristi se za
uvanje podataka o broju odtampanih stranica i informacije o parametrima
konfiguracije tampaa koje korisnik unosi preko kontrolnog panela ili raunara.
RAM memorija Kapacitet RAM memorije zavisi od tipa tampaa i moe se proiriti
dodavanjem memorijskog modula u za to predvieni slot za proirenje Ova memorija
uva informacije o strani koju treba odtampati i fontovima dobijene od raunara, kao i
izgled celokupne stranice za tampu pre nego to se podaci poalju u laserski sklop
tampaa.
Ulazno/Izlazni interfejs (prikljuak). Ovaj interfejs je najee paralenog tipa
(Centrnics), a noviji tampai mogu da imaju i USB prikljuak. Neki stariji tampai su
pored paralelnog imali i serijski (RS232) prikljuak.

Novije generacije tampaa poseduju mogunost za masna slova, poboljanje rezolucije i
zatitu stranice. Poboljanje rezolucije se postie modifikovanjem video podatka (podaci o
takama slike) pre njihovog slanja u sklop laserske diode. Tim postupkom se dobijaju ublaene
otre (nazubljene) ivice. Ova (RET Resolution Enhancement Tecnology) opcija se aktivira
preko kontrolnog panela ili preko raunara, i moe se izabrati jedan od nekoliko nivoa.
Zatita stranice (page protect) je potrebna u situacijama kada kompleksnost zadate
stranice prevazilazi mogunosti tampaa. U tim sluajevima, mogue je da je tampa tampa
stranicu u delovima pri emu moe da izgubi deo podataka. Javlja se poruka greke na
kontolnom panelu ili displeju (print overrun). Zatita stranice omoguava formateru da kreira i
smesti izgled cele stranice u memoriju, pre fizikog pomeranja papira kroz tampa. Ovaj proces
osigurava da e cela stranica biti odtampana na jednom listu papira. Zatita stranice zahteva bar
1MB memorije i moe se po elji ukljuiti ili iskljuiti.
Laserski tampai
79
Rad elektronskih sklopova u laserskom tampau se moe prikazati u pet faza (koraka)
prikazanih na slici 61:

Slika 61 Faze u radu elektronskih sklopova u laserskom tampau

1. Faza zagrevanja

Faza zagrevanja poinje po ukljuenju tampaa. Sklop fjuzera dobija naizmenini
napon za napajanje i poinje da se zagreva. Veliinu napona, a samim tim i temperaturu sklopa,
odreuje DC kontreoler, na osnovu otpornosti termistora.
Ako postoje ventilator (ili ventilatori) za hlaenje, oni poinju da rade.
Glavni motor dobija napajanje u toku 2 do 3 sekunde, to omoguava okretanje bubnja
za tampanje i njegovo ienje.
Valjak za naelektrisanje se trenutno naelektie da bi se pripremila povrina valjka za
tampanje.
Kontroler tampaa alje READY signal u formater.
Formater alje READY signal na displej na kontrolnoj ploi.

2. Faza ekanja

Tokom faze ekanja tampa je ukjuen i eka na sledei posao za tampanje. Sklop
fjuzera odrava svoju temparaturu predvienu za fazu ekanja.
NAPOMENA: tampa sa Instant-on fjuzerom (fjuzer sa keramikim grejaem) ne
odrava temperaturu tokom faze ekanja, jer on moe da zagreje grejni element za vrlo kratko
vreme, tako da se na taj nain smanjuje potronja energije.
Kontrolni panel pokazuje READY poruku.

3. Faza poetne rotacije

Formater prima podatke za tamapnje iz raunara. On obrauje te podatke i smeta ih u
bafer za tampanje.
Formater alje signal za tampanje u kontroler tampaa, ime ga obavetava da zapone
tampanje.
Sklop fjuzera poinje da se zagreva do temperature potrebne za tampanje.
Glavni motor, motor za skeniranje, i ventilator za hlaenje (ako postoji) dobijaju
napajanje i poinju da funkcioniu.
Laserski tampai
80
Snaga koja se dovodi na lasersku diodu se proverava i po potrebi podeava. Signal
detekcije laserskog zraska se alje u kontroler tampaa, oznaavajui poetak linije skeniranja
rasterskih podataka.
Dovodi se polarizacija na valjak za naelektrisanje, ime se omoguuje da on negativno
naelektrie povrinu bubnja za tampanje.
Valjak za transfer (ili transfer ica na nekim tampaima) se negativno naelektrie da bi
odbio eventualni toner sa svoje povrine.
Skolp fjuzera dostie svoju radnu temperaturu.

4. Faza tampanja (slika 62)

Tokom faze tampanja, rade sve komponente tampaa. Svi sklopovi za proces formiranja slike
se pobuuju da bi primili rasterske podatke i pretvorili ih u sliku na papiru. U ove komponente
spadaju:

formater
kontroler tampaa
laserski sklop za skeniranje
valjak za naelektrisanje
bubanj za tampanje
valjak za razvijanje
valjak za prenoenje slike
zagrevni element u sklopu fjuzera



Slika 62 Faza tampanja


Sledei mehaniki elementi na putanji kretanja papira (slika 63) se pobuuju i
transportuju papir kroz tama:

glavni motor
valjak (valjci) za prihvat
valjak za prenoenje
valjak za fiksiranje




Laserski tampai
81


Slika 63 Elementi za transport papira kroz tampa

5. Faza zavrne rotacije

Formater dobija signal za kraj posla od raunara.
Formater obavetava kontroler tampaa da zapone fazu zavrne rotacije. Tokom
zavrne rotacije, tampa se priprema za povratak u stanje (fazu) ekanja. Ove posebne
procedure se razlikuju od tampaa do tampaa.


GREKE U RADU LASERSKIH TAMPAA

Tokom rada laserskog tampaa mogu se javiti razne smetnje privremenog ili trajnog
karaktera, kao i kvarovi na elementima samog tampaa. Zahvaljujui ugraenim hardverskim i
softverskim komponentama, omogueno je otkrivanje dobrog dela smetnji, njihovo
identifikovanje i prikaz informacije o prirodi smetnje (greke) na kontrolnom panelu tampaa.
Kod jeftinijih tampaa kontrolni panel je realizoan sa nekoliko LED dioda i tastera. U
korisnikom uputstvu za upotrebu tampaa dato je i uputstvo za upotrebu kontrolnog panela, sa
nainom interpretiranja poruka prikazanih LED diodama. Obino jedna dioda svetli kada je
tampa ispravan i u READY stanju, druga svetli (blinka) kada tampa prima podatke za
tampanje, a trea svetli kada postoji neka smetnja (greka). U sluaju greke, treba pritisnuti
odreeni taster, posle ega se pale neke od LED dioda i svetle bilo stalno, bilo isprekidano
(blinkaju). Svaka kombinacija svetlenja LED dioda predstavlja jednu vrstu smetnje (greke) u
radu tampaa, tako da se koristei opis u korisnikom uputstvu relativno brzo moe ustanoviti
vrsta i mesto nastale greke u radu tampaa. Skuplji tampai umesto kantrolnog panela sa
LED diodama i tasterom imaju alfanumeriki displej koji u dva do tri reda daje osnovne podatke
o detektovanoj greki, i to numeriki kod greke i tekstualni naziv sklopa u kome se greka
nalazi. Na primer kod tampaa Hewelet Packard, neke od karakteristinih poruka na displeju
mogu biti:

00 READY - tampa je spreman za upotrebu.
13 PAPER JAM - Ova poruka se pojavljuje ukoliko papir ne ulazi, ne pomera se, ili
ne izlazi iz tampaa u pravilnim vrmenskim intervalima, to jest
ako doe do zastoja, guvanja ili cepanja papira.
41 ERROR - Privremena greka do koje dolazi ako u toku tampe iz nekog
razloga nisu sinhronizovani prednja ivica papira, sa
fotoosetljivim bubnjem i signalom detektovanja poetka linije.
Laserski tampai
82
50 NEEDS SERVICE - Ova poruka ukazuje na neispravan sistem za fiksiranje (fjuzer)
51 ERROR - Ova poruka ukazuje na neispravnosti u radu sklopa laserske diode
i motora skenera, kao i sistema za detekciju poetka linije.

Ovo su samo neke od poruka koje se mogu pojaviti na displeju, a potpuni spisak svih
poruka sa preporuenim nainom njihovog otklanjanja je dat u uputstvu za upotrebu tampaa.
Tokom rada laserskog tampaa mogue je da na kontrolnom panelu ne bude prijavljena
nikakva greka, tako da se proces tampanja normalno odvija, ali da na odtampanim stranicama
ipak postoje neke nepravilnosti (defekti). U korisnikom uputstvu za tampa je dat i spisak
ovakvih defekata kao i saveti za njihovo prevazilaenje. Meutim, ako se zna nain formiranja
otiska u laserskom tampau, serviser moe se i sam zakljuiti ta moe biti uzrok tih defekata.
Neki od tih defekata su:

1. Ako iz tampaa izlazi prazna (bela) stranica papira, mogu se pretpostaviti neki od
uzroka ove pojave:
Blokiran ulaz laserskog zraka u toner kasetu. Poklopac (zatvara) otvora za
laserski snop na toner kaseti je zatvoren i spreava prolaz laserskog zraka do
fotoosetljivog bubnja. Kao posledica toga nema upisa slike na povrini
fotoosetljivog bubnja, pa ceo bubanj ostaje negativno naelektrisan i ne moe da
privue estice tonera sa valjka za razvijanje. U ovom sluaju treba proveriti rad
poklopca otvora za laserski snop na toner kaseti. Po potrebi zameniti toner
kasetu.
Loi kontakti kojima se dovodi masa na fotoosetljivi bubanj u toner kaseti.
Ukoliko je kontakt uzemljenja na visoko-naponskom stepenu savijen i ne
dodiruje kontakt na toner kaseti, sa delova bubnja koji su pogoeni laserskim
zrakom nee se isprazniti negativno naelektrisanje, pa nee biti privuen
negativno naelektrisan toner sa valjka za razvijanje. U ovom sluaju treba
pregledati i eventualno oistiti i ispraviti odgovarajue kontakte na
visokonaponskom stepenu i toner kaseti.
Nema pozitivnog napona na valjku za transfer. Bez ovog napona na valjku za
transfer, toner se ne moe prebaciti sa fotoosetljivog bubnja do papira. U ovom
sluaju treba proveriti i oistiti kontakte na visokonaponskom stepenu preko
kojih se dovodi napon na valjak za transfer, kao i stanje valjka za transfer. Ako je
potrebno oistiti ili zameniti valjak za transfer.
Nema negativnog napona na valjku za razvijanje. Negativni napon na valjku za
razvijanje negativno naelektrie estice tonera, tako da ih zatim mogu privui
mesta na fotoosetljivom bubnju koja su bila izloena laserskom zraku. Proveriti i
oistiti kontakte na visoko naponskom stepenu i toner kaseti. Ako su ovi kontakti
dobri, zameniti visokonaponski stepen.
2. Ako iz tampaa izlazi potpuno crna stranica papira, jedan od moguih uzroka ove
pojave su i loi kontakti kojima se dovodi negativni napon na valjak primarnog
naelektrisanja. Ako su kontakti valjka za nanoenje primarnog naelektrisanja iskrivljeni,
valjak nee biti negativno naelektrisan, pa zbog toga ni fotoosetljivi bubanj nee dobiti
potrebno negativno naelektrisanje. Povrina bubnja e se onda ponaati kao da je cela
bila izloena laserskom zraku, a rezultat toga je crna stranica. Ako su ovi kontakti dobri,
mogue je da je neispravan visokonaponski stepen pa ga treba zameniti.
3. Vertikalne bele linije na odtampanoj stranici. Pored ostalih moguih uzroka, ovu pojavu
mogu izazvati strani predmeti (praina, dlaice i slino) koji se nalaze na putu laserskog
zraka od laserske diode do fotoosetljivog bubnja. U ovom sluaju je potrebno mlazom
vazduha ili finom krpicom koja ne ostavlja dlaice, paljivo oistiti ogledala i soiva u
sklopu laser/skenera, koja usmeravaju laserski zrak na fotoosetljivi bubanj.
Laserski tampai
83
4. Vertikalne crne linije na odtampanoj stranici. Ovakav defekat mogu izazvati ogrebotine
na povrini fotoosetljivog valjka u toner kaseti. Na takvim mestima se ne moe naneti
poetno negativno naelektrisanje, pa e ona privlaiti toner kao i ona mesta koja su bila
pogoena laserskim zrakom. U ovom sluaju se mora zameniti toner kaseta.