UVOD

Budžet je, uopšteno rečeno, spisak planiranih prihoda i rashoda pojedinca,

preduzeća, organizacije, lokalne zajednice ili države za određeni period i to najčešće
za godinu dana.

Državni budžet je jednogodišnji dokument, koga priprema ministarstvo

finansija u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja skupština u obliku
zakona.

Budžet ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja

jednu prognozu, ali je i više od toga: odredbe budžeta su obavezujuće za državne
organe na rashodnoj strani i predviđeni izdaci se ne bi smeli prekoračivati bez
rebalansa budžeta, tj. bez izmene budžeta po istoj proceduri po kojoj je donet. Sadržaj
državnog budžeta obično čine razvijeni spisak prihoda i rashoda, zajedno sa njihovim
planiranim iznosima za sledeću godinu, kao i pratećim procesnim i sličnim
odredbama.

Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi – kao

što su svi pojedini porezi, naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i prodaje državne
imovine i slično.
Na rashodnoj stani, koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona,
koriste se dve podele.
Prva je administrativna, odnosno po državnim institucijama kao nosiocima
rashoda (skupština, ministarstva, agencije, sudovi, zdravstvo, prosveta itd.), a druga
po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni
troškovi, investicije, otplata dugova, subvencije, budžetska rezerva itd).

1. Ekonomski aspekt budžeta

Budžet donosi ekonomske efekte na više načina:

1.Svojim postojanjem, jer ubiranje budžetskih prihoda smanjuje privatne

investicije i uopšte ekonomsku aktivnost, dok rashodi pozitivno utiču na ekonomiju,
kako kroz potrošnju države, tako i kroz usluge koje ona pruža (pravni sistem, lična
sigurnost, novac itd).
 2.Svojom veličinom, jer se veruje da u opštem slučaju privatni akteri
produktivnije koriste novac nego država, pa je bolje da je učešće državne potrošnje u
društvenom proizvodu manje.
3.Postojanjem deficita ili suficita u budžetu, jer postojanje i finansiranje
deficita može imati za posledicu inflaciju, a suficit obično predstavlja kočnicu
ekonomskoj aktivnosti, te je većina ekonomista stoga naklonjena uravnoteženom
budžetu.

U svakoj zemlji postoji nekoliko nivoa državne organizacije. Minimum je dva

(državni i opštinski), a često postoji i treći, srednji (federalna jedinica, pokrajina,
region, srez itd). I svaka od tih jedinica ima svoj budžet. Sadržaj svih budžeta određen
je raspodelom nadležnosti između njih, a proističe iz ustava i zakona.

Budžetski sistem u Republici Srbiji čine budžet Republike Srbije, budžeti

lokalnih vlasti i finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Integritet budžetskog sistema obezbedjuje se zajedničkim pravnim osnovom,

jedinstvenom budžetskom klasifikacijom, upotrebom jedinstvene budžetske
dokumentacije za izradu nacrta budžeta i finansijskih planova, jedinstvenim sistemom
budžetskog računovodstva, jedinstvenim kriterijumima za budžetsku kontrolu i
reviziju, prenosom statističkih izveštaja i podataka sa jednog nivoa budžeta na drugi i
principima na kojima se zasniva budžetski postupak, u skladu sa Zakonom o
budžetskom sistemu.

2. Državni budžet

Državni budžet je jednogodišnji dokument, koga priprema ministarstvo

finansija u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja parlament u obliku
zakona.
Budžet ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja
jednu prognozu, ali je i više od toga: odredbe budžeta su obavezujuće za državne
organe na rashodnoj strani i predviđeni izdaci se ne bi smeli prekoračivati bez
rebalansa budžeta, tj. bez izmene budžeta po istoj proceduri po kojoj je donet.

Sadržaj državnog budžeta obično čine razvijeni spisak prihoda i rashoda, zajedno sa
njihovim planiranim iznosima za sledeću godinu, kao i pratećim procesnim i sličnim
odredbama.

1. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi – kao

što su svi pojedini porezi, naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i prodaje
državne imovine i slično.

2. Na rashodnoj stani, koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona,

koriste se dve klasifikacije.

2
  Prva je po administrativna, odnosno po državnim institucijama kao
nosiocima rashoda (skupština, ministarstva, agencije, sudovi,
zdravstvo, prosveta itd).
 Druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za
zaposlene, materijalni troškovi, investicije, otplata dugova, subvencije,
budžetska rezerva itd).

Obično se ove dve klasifikacije kombinuju i dobija složena klasifikacija.

U novije vreme pokušava se priprema budžeta povezati sa opštom

ekonomskom politikom planiranom za duži rok (par ili nekoliko godina), kako bi se
stvorila koherentna osnova i za budžetsko planiranje i za ekonomsku politiku.

3. RAVNOTEŽA BUDŽETA

U poslednjoj deceniji prošlog veka, u Srbiji odnosno Jugoslaviji, imali smo

dve hiperinflacije i dva programa stabilizacije. Oba programa (Vlada SFRJ Ante
Markovića 1990.godine i Vlada SRJ Dragoslava Avramovića 1994.godine) bila su
usredsredjena na brzu, ali tešku održivu stabilizaciju. U skladu sa tim, bili su i
relativno uspešni. Oba programa uspela su da stabilizuju cene, ali nedugo zatim vratili
su se nestabilnost i inflacija.

Uzimajući u obzir tadašnju političku klimu, verovatno je bilo i nemoguće

postići pravu stabilizaciju. Samo novo političko okruženje omogućavalo bi nekoj
novoformiranoj reformskoj vladi bolje rezultate, samo i tada ostaje dilema da li ići na
brze rezultate u makroekonomskoj stabilizaciji, uz rizik kratkotrajnosti takvih
rezultata, ili preduzeti sve što je neophodno, ali često i nepopularno, da bi se
obezbedila dugoročnija stabilnost.

Brza stabilizacija može se zasnivati bilo na kamatnoj stopi, bilo na stanju

nacionalne valute. Izbor izmedju ove dve opcije biće napravljen na osnovu zatečenih
tržišnih uslova. Tako su, na primer, veće šanse za uspeh stabilizacionog programa u
situaciji velike nestabilnosti cena i pune dolarizacije. S druge strane, u situaciji velike
inflacije, ali ne i hiperinflacije, moguće je primeniti i stabilizacioni program sa
ponudom novca kao nominalnim sidrom.

U svakom slučaju, neophodno je bilo dati prednost pokrivanju fiskalnog

deficita i prilagodjavanju ostalih ekonomskih mera. Fiskalni deficit je najteže
političko i ekonomsko pitanje u zemlji i njegovo rešavanje odlučuje ishod celog
stabilizacionog programa. Oba stabilizaciona programa iz devedesetih godina prošlog
veka su zakazala na tom mestu. Štaviše, hiperinflacija 1992-93. bila je proizvod

3
monetizacije fiskalnog deficita. Fiskalni deficit je ostao kao problem i pred novim
reformskim vladama posle 05.10.2000.godine.

Fiskalni deficit se finansirao tako što država prvo odredi u grubim crtama
svoje troškove obavezujući se na finansiranje vojske, ili penzija, u odredjenom
iznosu, ili na održavanje niskih cena proizvoda javnih preduzeća (struje ili benzina,
na primer). U odnosu na ovo odredjuju se i poreske stope. Poreska osnovica je
pretežno odredjena prema platama zaposlenih u privredi i javnim uslugama. Poresko
opterećenje neto primanja prevazilazilo je 100%.

Pošto su poreski prihodi nedovoljni za namirenje svih troškova, stvara se

deficit koji se pokriva bilo neposrednom pozajmicom od NBJ, bilo posrednim preko
banaka. U drugom slučaju NBJ propisuje bankama da daju deo obavezne rezerve
državi u hartijama od vrednosti EPS-a, Direkcije za robne rezerve Federacije. Same
banke su nelikvidne, tako da moraju da pozajmljuju od NBJ, pa se cela operacija
svodi na izdavanje novca od strane NBJ

Drugi deo deficita se namerno ne finansira, nego se pretvara u državni dug

penzionerima, zaposlenima u državnim preduzećima, prosvetnim radnicima itd. Pošto
ove grupe vrše pritisak na državu, ona će pre ili kasnije ponovo morati da pozajmljuje
od NBJ da bi finansirala javni dug.

S vremena na vreme uvodili su se novi porezi, kao što je dodatni porez na

promet i nameti za finansiranje odbrane zemlje u 2000.godini.

Metod finansiranja fiskalnog deficita vodi posredno ili neposredno u inflaciju.

Kontrola cena, prirodno, ne isključuje inflaciju, nego samo potiskuje i odlaže.

Zakon o restrukturiranju dugova države prema NBJ usvojen krajem

1999.godine,1 sve dugove koji su bili zasnovani na odobravanju kratkoročnih
pozajmica na osnovu primarne emisije, a nisu bili namireni, bili su iz kratkoročnih
konvertovani u dugoročne.

Ukupna dug prelazi vrednost monetarne mase krajem 1999. godine, takodje
izražen u nemačkim markama po kursu crnog tržišta. Ovo dokazuje značaj
finansiranja fiskalnog deficita emisijom novca.

Izbalansiran budžet je cilj novoreformske vlade. Ovaj cilj, ipak, nemoguće je

dostići prvih godina reforme. Fiskalne obaveze su velike, a fiskalni prihodi vrlo
ograničeni. Ukoliko bi se porezi podigli na nivo pokrića fiskalnih rashoda, uveliko bi
se povećalo poresko opterećenje privrede, ne ostavljajući sredstva za investiranje. To
bi obezbedilo stabilnost, ali po cenu daljeg smanjenja ionako niske privredne
aktivnosti. Sa izuzetno visokom stopom nezaposlenosti, ovakva stabilnost ne bi bila
održiva. Trebalo bi, takodje, uzeti u obzir i politički pritisak na novoreformsku vlast.
Svi su očekivali trenutne rezultate u poboljšanju životnog standarda i povećanju
zaposlenosti, a ne u povećanju poreza i nezaposlenosti.

4
 Uz nemogućnost trenutnog uspostavljanja ravnoteže budžeta, novoj vladi
ostaju na raspolaganju dve trdicionalne mogućnosti:
- da pozajmljuje od NBJ i time nastavi politiku predhodnih vlada;
- da potraži finansijsku podršku u inostranstvu.

Prva opcija je neprihvatljiva, dok je druga nerealna, a nije ni popularna u

inostranstvu. Trebalo bi utrošiti puno vremena i napora u ubeđivanju relevantnih
međunarodnih činilaca u neophodnost druge opcije i potom obezbediti veću naklonost
međunarodne zajednice.

Ono što bi trebalo uraditi jeste isto ono što je tadašnja vlada 1997.godine
uradila kada je prodala 49% Telekoma relativno brzo. Drugi deo ove kompanije ili
neku drugu, za koju su strani investitori zainteresovani i sredstva od prodaje
upotrebiti za makroekonomsku stabilizaciju.
Kada se radi o fiskusu, stabilizacioni fond trebalo bi da se koristi za pokriće
budžetskog deficita u penzionom fondu i za restrukturiranje vojske i policije. Predlog
Dragoslava Avramovića da se pomogne penzionerima čiji prihodi ne obezbedjuju
minimum životnog standarda, opravdan je kako iz humatinarnih, tako i iz fiskalnih
razloga, jer se na taj način dobija u vremenu za postavljanje celokupnog sistema
penzionog osiguranja na efikasnije osnove. S druge strane, program bi trebao da
doprinese i poboljšanju stabilnosti u regionu, jer podrazumeva demilitarizaciju dela
Vojske Srbije i policijskih snaga. Ovaj program je skup, ali vodi ka velikom
smanjenju javne potrošnje u kasnijim fazama.

4. REFORMA FISKALNOG SISTEMA

Reformu fiskalnog sistema nova vlada započela je formiranjem

konsolidovanog bilansa javnih finansija i uvodjenjem državne blagajne kao nove
institucije, radi boljeg upravljanja javnim prihodima i rashodima.

Konsolidovani bilans javnih finansija je neophodan zbog decentralizovanog

budžetskog sistema (dve republike, pokrajna, lokalna samouprava). S druge strane,
postoje kvazifiskalne institucije, poput penzionog i drugih socijalnih fondova,
državnih preduzeća i robnih rezervi. Fiskalne i kvazifiskalne račune treba spojiti, a
njihova uzajamna potraživanja treba prebiti, da bi se jasno mogao odrediti iznos
javnog deficita.

Ovi računi trenutno nisu bili povezani, nije postojala jasna evidencija o javnim
rashodima, niti usaglašeno rukovodjenje državnim budžetom i likvidnošću fondova.
Sledstveno, nastaju problemi likvidnosti, koji u praksi vode ka pozajmljivanju od
NBJ, ili ka povećanju neplaćenih obaveza, umesto da se poboljšava upravljanje
ukupnim državnim prihodima i rashodima.

Drugi paket mera sastoji se od legalizacije sive ekonomije, koja prema nekim
procenama obuhvatala je 25-35% društvenog proizvoda. Omogućavanjem

5
jednostavnog osnivanja i umerenih poreza, zanačajan deo sive ekonomije prešao je u
legalne kanale trgovine i proizvodnje. Uporedo sa tim, porez na dodatu vrednost
uveden je, sa svom svojom pratećom dokumentacijom, kako bi se drastično smanjilo
izbegavanje plaćanje poreza i druge aktivnosti u ''sivoj zoni''. I porez na lična
primanja je striktno primenjivan.

Institucija državne blagajne je najvajžnija novima u novom konsolidovanom

upravljanju javnim prihodima i rashodima. Ona isključuje formiranje ekstra
budžetskog prihoda i donošenje odluka o fiskusu bez nadzora parlamenta. Na taj
način čitav poreski sistem postaje transparentan i manje podložan korupciji.

Naravno, revizija fiskalnih rashoda je takodje neophodna. Moguće su i

odredjene uštede. Stvarni nivo primanja u prosveti, zdravstvu i sektoru javnih usluga
je takav da je, skoro nemoguće ostvariti veće uštede.

Dve su grupe fiskalnih rashoda koje zavredjuju posebnu pažnju:

1. rashodi za vojsku i policiju. U svom relativnom iznosu oni su

premašivali uobičajne evropske standarde. Naivno bi bilo verovati da se oni preko
noći mogu dovesti na razumnu meru. Posle deset godina ratovanja i sukoba u bivšoj
Jugoslaviji, postojeći vojni i policijski aparat ne može se jednostavnio srezati kako bi
se eliminisao fiskalni deficit. Predstoji dug proces prekvalifikacije viška zaposlenih
na druga zaposlenja a uspostavljen je poseban fond za restrukturiranje policije i
vojske.
2. Finansiranje penzija. Odnos izmedju penzionera i zaposlenih u Srbiji
je daleko nepovoljniji nego u drugim zemljama. Minimalna penzija ne odredjuje
egzistencijalni minimum. Svaka vlada bi morala da bude veoma osetljiva na probleme
penzionera. Stalni problem penzionog sistema može biti rešen jedino njegovom
rekonstrukcijom, uz saradnju sa Svedskom bankom i uz opšti ekonomski oporavak.

Po osnovu stare devizne štednje država mora da isplati 6,36 milijardi DEM u
roku od 12 godina. Ovo servisiranje duga po osnovu stare devizne štednje ozbiljno
opterećuje svaki budžet. S druge strane, ako se ovaj problem ne reši na
zadovoljavajući način, neće se obnoviti poverenje u bankarski sistem. Pored duga
države, i banke moraju da vrate dodatnih 1,122 milijarde DEM. Dug penzionog fonda
penzionerima namiren je u 1999. kuponima za struju. Tako je bankarski sistem
otplatio dug države penzionerima.

5. BUDŽETSKI SUFICIT I DEFICIT

U svakoj porodici se planiraju izdaci na osnovu prihoda. Kod većine

stanovništva prihodi su mnogo manji od potreba i to osnovnih egzistencijalnih
potreba, jesti, piti, platiti stan i obući se. Naravno da tada dolazi do zaduživanja i
podizanja kredita, koji su skupi, a koriste se za „život“.

6
 Naravno da planiranje budžeta možemo da podignemo na državni nivo. Pored
pojma budžet ovde možemo da govorimo o dva nova pojma i to budžetski deficit i
budžetski suficit. Šta kaže teorija šta je to derficit? Budžetski deficit je višak rashoda
u odnosu na prihode u budžetu, odnosno kada su ukupni prihodi nedovoljni da pokriju
ukupne rashode.

Kako nastaje budžetski deficit? Deficit može biti rezultat nerealnog planiranja
prihoda i rashoda u budžetu, porast cena i prekoračenje izvršenih rashoda. U
savremenim finansijama deficit nastaje kao posledica ekspanzija rashoda vezanih za
jačanje investicija države na ekonomskom i socijalnom nivou. Namerno uvećanje
budžetskih rashoda treba da kompenzuje pad ukupne tražnje u nacionalnoj ekonomiji.
Deficit koji nastaje zbog smanjenja poreskih prihoda u budžet ima za posledicu da se
nižim poreskim stopama podstakne lična, a naročito investiciona potrašnja, odnosno
mogućnost ulaganja u pokretane ili proširenje sopstvene delatnosti poreskih
obveznika.
Budžetski suficit je suprotno od deficita odnosno višak prihoda u odnosu na
ukupne rashode jedne države. Budžetski suficit potreban je da bi se obuzdala
inflacija. Jer, računa se, ako je javna potrošnja manja, biće manja i ukupna tražnja, pa
će cene biti niže ili će rasti sporije. Pored toga, manje će se i uvoziti, što je dobro, jer
će biti manji spoljnotrgovinski deficit, što je opet dobro jer će sporije rasti strani dug.
Dakle, više muva jednim udarcem.

Posle 65. godina, u 2005. godini po prvi put je ostvaren suficit u Srpskom
budžetu od 32,2 mlrd. dinara i to bez uvodjenja novih poreza. Prihodi su iznosili 433
mlrd. dinara, a rashodi 400,8 mlrd. dinara. Suficit će se iskoristiti za otplatu glavnice
javnog duga, deo će biti namenjen programima za podsticaj izvoza, zapošljavanja i
stambenog kreditiranje. Suficit će omogućiti da se u 2006. godini smanje porezi na
lična primanja. Suficit će biti iskorišćen i za vraćanje duga penzionerima od 1,5
penzija i 22 penzija zemljoradnicima nastao tokom devedesetih godina prošlog veka i
2000.godine. Dug će biti vraćen počevši od 2005. godine i u naredne dve godine.

Mišljenje je Vlade Srbije da inflacija ne predstavlja pretnju našoj ekonomiji.

Bilo bi bolje da je niža, ali je daleko važnije da se stvore uslovi za dugoročnu
makroekonomsku stabilnost. ''Inflacija nekoliko procenata veća od planirane nije nešto
što će poremetiti planove u našoj ekonomskoj politici, jer imamo odgovarajuće
"amortizere" koji neće dozvoliti dalji rast cena, osim u slučaju naftnog šoka'' rekao je
Mladjan Dinkić, ministar finansija predstavljajući budžet za 2006. godinu u Narodnoj
skupštini.

„Došlo je vreme da Srbija počne da uravnotežava svoj budžet, jer je to ideal.

Drugo, to je najzdraviji i najizvesniji način za servisiranje spoljnjeg i unutrašnjeg
duga. Treće - suficit je oblik štednje, omogućava da se privatizacioni prihodi
delimično, ili u celosti, koriste za ulaganje u infrastrukturu ili druge projekte. Tako
će, ove godine, biti izmirene sve obaveze od osam milijardi dinara prema putnoj
privredi. Bez suficita je nemoguće smanjiti i dugovanja prema penzionerima, a on će
pomoći i u ostvarivanju makroekonomske stabilnosti, smanjujući domaću tražnju.”

Ministar finansija je precizirao: javni dug Srbije (56 odsto društvenog bruto
proizvoda) nije previsok, manji je za 4,4 milijarde evra nego pre pet godina, ali je

7
naglasio da dug privatno zaduživanje. Kada od Pariskog kluba dobijemo otpis,
očekuje se da ona do kraja godine bude 50 odsto društvenog bruto proizvoda. Dinkić
je saopštio i da je u prvih pet meseci 2005.godine izvoz povećan za 52, a uvoz
smanjen za četiri odsto, što je omogućilo pad spoljnotrgovinskog deficita za 27 posto.

Ministar finansija je rekao i da će rebalansom budžeta biti smanjeni rashodi za

8,9 milijardi dinara, s tim što će neke stavke biti povećane za 14,6 milijardi dinara:
Fondu PIO - 10,5 milijardi, Fondu poljoprivrednika - 2,5 milijarde i Nacionalnoj
službi za zapošljavanje - 1,6 milijarde dinara. Nasuprot tome, smanjuju se izdaci za
održavanje zgrada, subvencije u privredi i plate državnih činovnika. Za po 500
miliona dinara biće smanjene subvencije RTS-u i Železnici Srbije, dok će za milijardu
dinara biti manje subvencije za poljoprivredu, ali samo za programe čija realizacija
nije počela.

Budžet Vojske ostaje nepromenjen, s tim što se menja njegova struktura -

rekao je Dinkić. - Za plate, vojne penzije i tekuće funkcionisanje Vojske biće
izdvojeno 1,6 milijarda dinara više nego do sada, a za toliko će biti smanjena sredstva
za građevinske radove. Ovakvim promenama omogućava se rast plata u Vojsci, u
proseku, za 14,5 odsto.

Suficit u 2005. godini je priprema terena za snižavanje poreza na plate 2006.

Nijedan drugi porez se ne može snižavati, jer su druge poreske stope već veoma niske:
- PDV je ispod proseka u Evropi,
- porez na dobit ne može biti niži,
- doprinose ne možemo snižavati zbog situacije u fondovima
zdravstvenog osiguranja.
Tako da se jedino može snižavati porez na plate, tako da ga dovedemo na nivo
najkonkurentnijih zemalja u Evropi - rekao je ministar finansija.

U 2007.godini planirano je da se u državnu kasu slije 582 milijarde dinara, a

da država potroši 595,5 milijardi dinara. 2006. godine potrošeno je 467,6 milijardi.
Država će dakle 2007. godine potrošiti gotovo 30% više para nego 2006. godine. Plate
bi u 2007.godini trebalo da porastu za 13,6%. Kad smo već kod plata, najveću stavku
u budžetu čine rashodi za zaposlene - 153 milijarde dinara. 2006. godine je za ove
namene potrošeno 115 milijardi. Povećanje iznosi neverovatnih i ni na čemu
zasnovanih 33%. I to nije kraj: 2005. je na plate državnih nameštenika (u najširem
smislu te reči) potrošeno 84 milijarde. Za dve godine, dakle, ovi rashodi u budžetu su
gotovo udvostručeni. U kom je to još sektoru privrede ili društva rast plata u ovom
roku udvostručen. Pitanje je, kako se to kaže, retoričko.

U 2007.godini su prihodi 588,4 milijardu dinara, a rashodi 567,5 milijardi

dinara, tako da je država ostvarila budžetski suficit u iznosu od 12,8 milijardi dinara.
U januaru ove godine (2008) prihodi državne kase bili su 52,1 milijarda, a rashodi
39,4 milijardi dinara, tako da je Srbija na kraju januara ostvarila suficit od 12,7
milijardi dinara. Ukupni planirani prihodi za ovu godinu su 639,6 milijadri, a rashodi
654,4 milijardi dinara. Javni dug Srbije na kraju 2007.godine bio je oko 28% bruto
društvenog proizvoda, odnosno 8,9 milijardi eura, od čega je 3,4 milijarde eura spoljni
dug, 4,6 milijardi eura unutrašnji. Prema grubim procenama, uvoz u januaru iznosio je

8
oko 900 miliona eura što će pri izvozu od oko 470 miliona eura značiti oštru redukciju
deficita na oko 430 miliona eura. Sve ove brojke pokazuju da je restriktivna fiskalna
politika dala rezultata u stabilizaciji kursa dinara i da je štednja države dovela do
suficita u budžetu.

Ako pogledamo samo brojke, onda se može reći da smo ostvarili uštedu i
samim tim i suficit, ali ne bi se svi složili sa brojkama. Brojke su konstante koje
pokazuju rezultat neke formule. Do ovih brojki se može doći različitim računicama i
kako kažu neki ekonomisti suficit može lako postati deficit. Da bi bilo jasnije
uzećemo period januar-mart 2007 i isti period 2006-te godine. U ovom periodu
2007.godine ostvaren je suficit od 36 milijardi dinara (planirani suficit je 5,6 milijardi
dinara), dok je u istom periodu 2006.godine ostvaren budžetski deficit od 9 milijardi
dinara. U tekuće priihode je uračunato i 25,4 milijardi dinara što predstavlja i prihod
od prodaje treće licence za mobilnu telefoniju, kao i to da su ostvareni izdaci za
realizaciju NIP-a (nacionalnog investicionog plana) od 9,4 milijarde dinara iako je
bilo predviđeno 19,6 milijardi dinara. Podaci su preuzeti iz saopštenja Ministarstva
finansija.

Suficit od 36 milijardi dinara u 2007-oj godini može lako da se pretvori u

deficit. Napravimo jednu drugu računicu. Kad u rshode uključimo sve izdatke po
osnovu NIP-a i isplate duga penzionerima, a prihode umanjimo za prihod od prodaje
treće licence za mobilnu telefoniju, umesto suficita od 36 milijardi dinara zabeležili bi
deficit od 8,7 milijardi dinara. Čak je i MMF kritikovao vladu što u tekuće prihode
budžeta uračunava i jednokratne prilive kao što je prihod od prodaje licence za
mobilnu telefoniju.

Ukoliko ne dođe do smanjenja budžetske potrošnje, teret borbe protiv inflacije

bi ponovo pao samo na NBS, koja može da se bori samo protiv bazne inflacije koja
čini nešto iznad 50 odsto ukupne inflacije. Pošto je na svetskom tržištu ponovo
zabeležen rast cena nafte za očekivati je da će i u Srbiji doći do novih poskupljenja
goriva što će uz ostale kontrolisane cene izvršiti pritisak na inflaciju .
Netransparentnost ekspanzivne budžetske politike nameće zadatak NBS da povećava
primarnu kamatnu stopu i stopu obavezne rezerve poslovnih banaka sve do granice
koja je potrebna da se rast cena spreči.

Takođe, stanje dinarskih sredstava Srbije na dan 31. marta 2007. godine iznosi
44,1 milijardu dinara, od čega je račun Izvršenja budžeta Srbije 4,2 milijarde dinara,
što je skoro četiri puta više u odnosu na mart 2004. stoji u saopštenju ministarstva
finansija. Stanje deviznih sredstava Srbije kod Narodne banke Srbije na dan 31. marta
iznosi 1,1 milijardu evra, što je 14,5 puta više u odnosu na mart 2004. godine kada su
devizna sredstva iznosila svega 75 miliona evra. Ministarstvo navodi, da je dinarska i
devizna likvidnost budžeta Srbije i dalje izuzetno visoka, i pored činjenice da je počev
od novembra 2006. godine prevremeno vraćen dug penzionerima u iznosu od 22
milijarde dinara i spoljni dug Svetskoj banci za obnovu i razboj (IBRD) u iznosu od
25 milijardi dinara.

Prilikom računanja deficita MMF i Vlada Srbije su koristili različite

metodologije. Na osnovu obračunske metodologije MMF, kako se objašnjava, prihod
od prodaje licenci za mobilnu telefoniju isključuje se iz prihoda i uključuje u rashode
za otplatu dela duga penzionerima. MMF savetuje i smanjenje tekućeg platnog

9
bilansa, nastavak sveobuhvatne bezuslovne privatizacije i stečajeva, pooštravanje
konkurecije i beskompromisnu borbu protiv korupcije. U tom dokumentu, MMF
navodi da predlog budžeta za 2007. godinu, koji je uradila odlazeća vlada, predviđa
deficit od 2,75 odsto BDP i preporučuje da se takav budžet ne usvoji. Umesto toga se
predlaže produžavanje privremenog finansiranja za još tri meseca, po mogućnosti
izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Time bi se pružilo dovoljno
vremena da se formuliše snažan budžet za 2007. godinu, praćen preispitivanjem
prioriteta u finansiranju rashoda, navodi MMF.

6. EKONOMSKA POLITIKA od 2001. do 2005. godine

Kretanja u Republici Srbiji u periodu od 2001. do 2005.godine obeležavaju

pozitivni trendovi i značajan napredak kod svih makroekonomskih i strukturnih
indikatora. U ovom periodu ostvaren je visok rast bruto domaćeg proizvoda,
uspostavljena je makroekonomska stabilnost i održana stabilnost deviznog kursa, uz
kontinuirani rast deviznih rezervi. Doneto je 350 sistemskih zakona kojima se
podržavaju strukturne reforme i ostvaren značajan napredak u sprovodjenju reformi.

U periodu od 2001. do 2005. godine postignut je visok realni rast bruto

domaćeg proizvoda (BDP) u proseku od 5,5% godišnje. U 2004.godini ostvarena je
najviša stopa rasta BDP od 9,3% zasnovana na industrijskom rastu, rastu
poljoprivredne proizvodnje i značajnom rastu sektora usluga , posebno PTT i
telekomunikacija i prometa u trgovini na malo. I u 2005. godini je ostvaren značajan
rast BDP od 6,5%, što je iznad projektovanog privrednog rasta za 2005.godinu (5,1%).
Najveći doprinos rasta ekonomije u 2005. godini dao je sektor usluga. U protekle dve
godine ostvarena je visoka prosečna stopa rasta BDP od 7,9%. Kumulativni realni rast
BDP u periodu od 2001. do 2005. godine od 30,9% značajan je rezultat ekonomske
politike, ostvaren u uslovima tranzicije i nepovoljnih kretanja u svetskoj privredi i
trgovini. U ovom periodu BDP po glavi stavnovnika povećan je preko tri puta – sa
oko 1000 USD u 2000. godini na 3197 USD u 2005. godini.

Spoljnotrgovinska razmena u prve četiri godine tranzicije beležila je

nepovoljnu tendenciju bržeg rasta uvoza od izvoza, što je uslovilo visok deficit u
spoljnoj trgovini. U 2005. godini izvoz je značajno povećan, a uvoz smanjen u odnosu
na predhodnu godinu, što je dovelo do smanjenja deficita tekućih transakcija sa 14,7%
u 2004.godini na 10% BDP.

Visok rast privredne aktivnosti i izvoza pratila je dvocifrena inflacija. U

periodu od 2001. do 2005. godine postignut je napredak u smanjenju inflacije, koja je
zabeležila enorman rast u protekloj deceniji i u 2001. godini. Inflacija je redukovana
sa 91,8% u 2001. godini na 19,5% u 2002. godini, 11,7% u 2003. godini, 10,1% u
2004. godini i na 16,5% u 2005. godini. Ovo je značajan rezultat kada se ima u vidu
da je ostvaren u uslovima rasta cena sirove nafte i ispravljanja cenovnih dispariteta.
Stabilnost opšteg nivoa cena zasnovala se na stabilnosti deviznog kursa i
kontinuiranom rastu deviznih rezervi koje su povećane sa 0,5 mlrd USD krajem 2000.
godine na 5,7 mlrd USD krajem 2005.godine i čvrstoj monetarnoj politici, fiskalnoj
politici i politici zarada u javnom sektoru.

10
 U oblasti standarda stanovništva ostvaren je značajan napredak. Ostvaren je
značajan realni rast prosečnih neto zarada sa 102 EUR u 2001. godini (152 EUR u
2002. godini, 176 EUR u 2003. godini, 193 EUR u 2004. godini) na 210 EUR u 2005.
godini, kao i rast prosečnih penzija sa 69 EUR u 2001. godini (108 EUR u 2002.
godini, 120 EUR u 2003. godini, 127 EUR u 2004. godini) na 138 EUR u 2005.
godini.

Ukupna zaposlenost je smanjena u 2002. i 2003. godini kao efekat privatizacije

i restrukturiranja preduzeća, dok je u 2004. i 2005. godini ostvareni blagi porast
zaposlenosti za 0,5% i 0,9% respektivno, prvenstveno u malim i srednjim
preduzećima.

Postignut je značajan napredak u sprovodjenju strukturnih reformi, i, posebno

u oblasti privatizacije preduzeća i konsolidacije i privatizacije bankarskog sektora. U
periodu od 2002. do 2005. godine privatizovano je 1844 preduzeća i ostvaren prihod
od prodaje preduzeća u iznosu od 1,8 mild EUR. U oblasti bankarskog sektora
smanjen je broj banaka sa 86 u 2001. godini na 40 banaka krajem 2005. godine,
promenjena je vlasnička struktura banaka, povećano poverenje u bankarski sistem i
zabeležen rast nove devizne štednje sa 329,8 mil. EUR krajem 2001. godine na 2238,7
mil. EUR krajem 2005. godine.

Privatizovane su četiri banke sa većinskim državnim udelom i ostvaren prihod

od 562,2 mil. EUR. Ostvaren je značajan rast priliva stranih direktnih investicija koje
su u neto iznosu povećane sa 165 mil. USD u 2002. godini, na 475 mil. USD u 2002.
godini, 1,36 mild USD u 2003. godini, 966 mil. USD u 2004. godini i na 1,48 mlrd
USD u 2005. godini. Ostvaren je napredak u liberalizaciji unutrašnje i spoljne
trgovine. Postignuti su pozitivni rezultati u reformi tržišta rada i reformi socijalnog
sektora. Smanjena je spoljna zaduženost sa 169% BDP u 2000. godini na 48,6% BDP
u 2005. godini.

7. JAVNE FINANSIJE od 2006. do 2008.godine

Memorandumom o budžetu i ekonomskoj fiskalnoj politici za 2006. godinu, sa

projekcijama za 2007. i 2008. godinu, predvidjeno je da javne finansije u narednom
srednjoročnom periodu podrže održanje makroekonomske stabilnosti i privrednog
rasta, sprovodjenje strukturnih reformi, smanjenje siromaštva i bolje upravljanje
javnim finansijama, posebno u delu javnih rashoda. Polazeći od ovih opredeljenja
javne finansije u periodu od 2006. do 2008. godine, obezbediće:
Značajnije fiskalno prilagodjavanje na strani javnih rashoda i relativno
smanjivanje učešća javnih rashoda u BDP na održiv nivo, na bazi reformi u oblasti
penzijskog osiguranja, zdravstva, obrazovanja, odbrane i bezbednosti, državne uprave,
restrukturiranja javnih preduzeća.

Prekomponovanje strukture javne potrošnje u pravcu:

1. smanjenja učešća rashoda za zaposlene, kupovine roba i usluga, penzija,

troškova socijalne zaštite i subvencija u BDP

11
 2. povećanja učešća kapitalnih investicija i troškova servisiranja javnog duga u
BDP;
3. poboljšanje finansijskog položaja organizacija obaveznog socijalnog
osiguranja, uz smanjenje učešća njihovih rashoda u BDP;

4. uskladjivanje kretanja rashoda lokalnih zajednica sa kretanjem rashoda u

budžetu Srbije, uz smanjenje tekućih rashoda u korist povećanja kapitalnih
izdataka;

5. značajnije povećanje kapitalnih izdataka i podršku strukturnom

prilagodjavanju privrede i tržištu rada;

6. stabilne i predvidive poreske prihode, uz smanjenje fiskalnog opterećenja na

održiv nivo, mereno učešćem javnih prihoda u BDP, što će doprineti povećanje
konkurentnosti privrede;

7. dalji porast naplate javnih prihoda širenjem poreske osnovice i svodjenje sive
ekonomije u legalne tokove;

8. preispitivanje poreskih stopa, poreskih oslobadjanja i poreskih olakšica u

funkciji preraspodele poreskog tereta;

9. uravnoteženje javnih prihoda i javnih rashoda, uz odredjen budžetski suficit;

10. dalje relativno smanjenje učešća javnog duga Srbije u BDP, uz redovno
servisiranje obaveza prema domaćim poveriocima i servisiranje kamate i
glavnice na novi i reprogramirani garantovani spoljni dug;

11. harmonizaciju poreskog sistema sa pravnim standardima EU i osposobljavanje

poreske administracije za primenu moderne poreske regulative.

Generalno opredeljenje Vlade je da se strukturnim prilagodjavanjem na strani

rashoda podrži politika kojom se tekući rashodi smanjuju, uz istovremeni rast
izdvajanja za kapitalne reshode. Radi obezbedjenja realnog smanjenja pojedinih vrsta
javnih rashoda Memorandumom su utvrdjeni limiti za pojedine kategorije rashoda
ukupnog javnog sektora, tako da većina rashoda ima niži rast od realnog rasta BDP.

Memorandumom je utvrdjena projekcija osnovnih fiskalnih agregata bazirana

na projektovanom makroekonomskom okviru. Za period od 2006. do 2008. godine,
projektovan je relativno visok realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 4,6 u
2006. godini do 7% u 2008.godini i značajno obaranje inflacije na 4,5 % na kraju
perioda. Projekcija javnih prihoda je bazirana na proceni javnih prihoda u 2005.
godini i efekata poreske reforme i na projekciju realnog rasta BDP u naredne tri
godine, uzimajući u obzir i pozitivne uticaje strukturnih reformi na javne finansije
Republike Srbije.Procenjeni fiskalni potencijal prihoda i predvidjeni obim javnih
rashoda u periodu 2006. do 2008. godine, saglasno usvojenoj ekonomskoj politici,

12
opredeljeni su sa stanovišta njihove održivosti, sa ciljem da se rashodi finansiraju iz
realnih izvora.

(u mil. din.)
procena projekcija projekcija projekcija
2005.g. 2006.g. 2007.g. 2008.g.
Prihodi, % 707,940 780,758 857,614 944,794
BDP 46.2 44.9 43.7 42.5
Rashodi, % 700,260 775,928 853,389 943,836
BDP 45.7 44.6 43.5 42.5
Fiskalni 7,680 4,830 4,225 958
suficit, % 0.5 0.3 0,2 0.0
BDP
Ukupni i 31,031 49,816 62,094 63,376
fiskalni suficit 2.0 2.9 3.2 2.9
(overall fiscal
balance),
%BDP
Prihodi, rashodi i fiskalni suficit

Na nov način Zakonom o budžrtskom sistemu uredjeno je iskazivanje suficita,

odnosno deficita budžeta (Republike, lokalnog nivoa vlasti i fondova obaveznog
socijalnog osiguranja) u skladu sa metodologijom Medjunarodnog monetarnog fonda:
Government Finance Statistics–Statistike državnih finansija.

U skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, po prvi put u Biltenu javnih

finansija iskazuje se suficit. Rebalansom budžeta za 2005. godinu utvrdjen je suficit u
visini od 32231,2 mil. dinara. Ako se izuzmu izdaci za otplatu glavnice, posmatrano
po GFS metodologiji, suficit koji u 2005. godini iznosi 2,0% BDP, u 2006. godini se
povećava na 2,9% BDP, odnosno na 3,2% u 2007. godini, uz manje smanjenje u 2008.
godini na 2,9%. Ovakav obim suficita rezultat je pre svega smanjenja učešća rashoda
u BDP u 2006. godini i narednim godinama. Na kretanje suficita delovalo je
istovremeno i manje prilagodjavanje javnih prihoda.

Poreska politika utvrdjena Memorandumom ima za cilj smanjenje ukupnih

poreskih opterećenja, i to daljim smanjivanjem zahvatanja po osnovu direktinih
poreza, uz istovremeno veće zahvatanje i povećanje indirektnih poreza, radi daljeg
rasterećenja privrede i podizanje njene konkurentne sposobnosti, a većeg opterećenja
potrošnje.

Dva ključna principa u poreskoj politici: jednaki poreski tretman svih poreskih
obveznika i povećanje obuhvata poreskih obveznika u postupku naplate poreskih
obaveza uvodjenjem sive ekonomije u legalne tokove, obezbediće se daljim
prilagodjavanjem poreskih stopa. Snižavanjem stope poreza na dobit, na nivo koji je
konkurentan u odnosu na zemlje u okruženju i zemlje EU (10%), i sa relativno niskom
stopom poreza na dodatu vrednost (18% odnosno 8%), obezbedjeno je niže efektivno
poresko opterećenje. Republika Srbija nema još sintetički porez na dohodak, koji

13
sabira različite vrste dohodaka i oporezuje ukupnu sumu dohodaka, tako da je
predvidjeno da se zakon kojim bi se uredio ovaj poreski oblik donese u 2006. godine.

Nakon donošenja novog Ustava Republike Srbije zavisno od ustavnih rešenja

u pogledu preraspodele funkcija izmedju države, kao centralne vlasti i opština i
gradova na lokalnom nivou, biće izmena i u pogledu fiskalne decentralizacije.

Memorandumom se predvidja dalje reforme poreskog sistema, a najznačajnije

izmene su:

1. Zakonom o porezu na dodatu vrednost predvidjeno je dalje usaglašavanje sa

pravom EU i rešenjima iz Šeste direktive EU, pre svega kada su u pitanju
poreska oslobadjanja.

2. Zakon o porezu na dobit preduzeća uskladiće se sa rešenjima koja preovladjaju

u EU (visina stope, poreske olakšice) i utvrdjene raspodele profita rezidentne
filijale i nerezidentne stalne poslovne jedinice.

3. Zakon o porezu na dohodak gradjana uvodi sintetički porez koji se primenjuje

svuda u većini zemalja EU. Kod poreza na prihode od samostalne delatnosti
povećaće se kriterijumi za paušalno oporezivanje. Sistem oporezivanja
poljoprivredne delatnosti inoviraće se revalorizacijom katastarskog prihoda i
uvodjenjem poreza na ocenjeni dohodak proizvodjača. Kod oporezivanja
prihoda od kapitala promene će ići u pravcu izbegavanja dvostrukog
oporezivanja dividendi, prihoda od kamata i štednje fizičkih lica.

4. Zakon o porezu na imovinu uvešće proporcionalnu stopu poreza na imovinu,

inoviranje sistema utvrdjivanja poreske osnovice zasnovane na celokupnoj
vrednosti kapitala i kapitalnoj vrednosti i preispitivanje postojećeg
oslobodjenja. Kod poreza na nasledje i poklon trebalo bi dosadašnje
progresivne stope zameniti proporcionalnom stopom.

5. U oblasti carina biće uskladjivanje carinske politike sa strategijom razvoja i

ekonomskih integracija uz prilagodjavanje zahtevima STO (harmonizacija
spoljnotrgovinskih mera i mera carinske zaštite).

8. Ciljevi ekonomske politike

Osnovni ciljevi ekonomske politike – afirmacija tržišta i tržišnih uslova

privređivanja, restrukturiranje preduzeća sa razvojnom perspektivom i
osposobljavanje za privatizaciju, dalji razvoj privatne preduzetničke inicijative,
povećanje broja zaposlenih, podsticaj izvozne orijentacije, smanjenje upliva sive

14
ekonomije i stvaranje povoljnog ambijenta za priliv stranog kapitala imaju
dominantnu ulogu u politici javne potrošnje.

Politika budžetske potrošnje ima za cilj smanjenje budžetskog deficita,

odnosno finansiranje budžetskih rashoda iz realnih izvora, odnosno ravnotežu
budžetskih prihoda i rashoda, stabilno funkcionisanje svih korisnika Budžeta,
smanjenje unutrašnjeg duga, redovna isplata obaveza po osnovu devizne štednje
građana i redovno izmirivanje obaveza prema međunarodnim finansijskim
institucijama. Uredno servisiranje obaveza prema međunarodnim finansijskim
institucijama je veoma značajno sa aspekta kreditnog rejtinga. U realizaciji ovih
ciljeva poseban značaj ima dosledna primena reformisanog poreskog sistema, veća
finansijska disciplina i efikasnija naplata poreskih obaveza.

Reformom platnog sistema i uspostavljanjem novog načina računovodstvene

evidencije i kontrole javnih prihoda, stvorene su pretpostavke za efikasniju kontrolu i
naplatu javnih prihoda, odnosno mogućnost da institucije zadužene za kontrolu i
naplatu javnih prihoda svakodnevno vrše uparivanje uplaćenih javnih prihoda sa
primarnom računovodstvenom evidencijom i brzom identifikacijom poreskih
obveznika.

Upravljanjem novcem kroz sistem trezora obezbeđuje se racionalizacija

budžetske potrošnje u sistemu javnih finansija i minimiziranje troškova po osnovu
pozajmica, veća stabilnost u finansiranju javne potrošnje i prilagođavanje sistema
finansija standardima međunarodne zajednice. Prioritet u izvršavanju budžetskih
obaveza imale su obaveze koje se odnose na finansiranje osnovnih funkcija državnih
organa: obrazovanja, kulture, realizacija socijalnog programa i podsticaj razvoja
poljoprivrede kao strateških grana privrednog razvoja, realizaciju programa javnih
radova, kreditiranje malih i srednjih preduzeća i podsticanje njihove konkurentske
sposobnosti, održavanje, izgradnja i rekonstrukcija državnih puteva, uredno
izmirivanje međunarodnih obaveza i smanjenje unutrašnjeg duga.

Nastavlja se implementacija programskog budžeta radi što kvalitetnijeg

formiranja strategije za realizaciju vladinih ciljeva kao i preciznijeg definisanja
programa i aktivnosti kojima se ti ciljevi ostvaruju. Programskim budžetom iskazuje
se delatnost budžetskih korisnika i dodatne aktivnosti, shodno važećim zakonskim
propisima radi poboljšanja kvaliteta delatnosti i postizanja boljih programskih
rezultata.

9.Unapređenje procesa planiranja ekonomskog

razvoja

Unapređenje procesa ekonomskog planiranja na makroekonomskom nivou i na nivou

projekta.

15
Na makroekonomskom nivou treba uraditi analitičku studiju o tekućim problemima
ekonomskog rasta kojom se identifikuju grane sa najvećim potencijalom za rast i
mere kojima se može ostvariti ubrzani ekonomski rast i tranzicija ka tržišnoj
ekonomiji. Razmatra se makroekonomska analiza u kojoj su predložene odgovarajuće
promene.

Programiranje potrošnje zahteva realnu procenu raspoloživih sredstava koja se može

dobiti iz Srednjoročnog plana potrošnje. Medutim, nedostatak adekvatnih statističnih
podataka za duži vremenski period onemogućava upotrebu ekonometrijskih metoda.
Zbog toga se fiskalni ciljevi Ministarstva finansija mogu uzeti kao finansijski okvir za
izbor javnih investicija bez verifikacije datog makroekonomskog konteksta.

Na nivou Projekta, okosnica projekata javnih investicija je banka podataka. U banku

podataka je ugrađeno sredstvo za obračun stalnih troškova. Korisnik ima mogućnost
izbora raznoraznih vrsta projekata tipičnih javnih investicija.

Banka podataka obuhvata razne projekte javnih investicija koje su predložila resorna
ministarstva i drugi organi uprave za planski period. Investicioni predlozi se
podvrgavaju analizi koja polazi od nove uloge Vlade u tržišnoj ekonomiji i
rezultirajućeg obrazloženja za javne investicije.

S obzirom na stanje Budžeta, posebna pažnja se posvećuje stalnim troškovima zato

što su oni najčešće bili zanemarivani u toku planiranja projekata. Svaka potrošačka
jedinica dobija tabelu sa koeficijentima pomoću kojih se izračunavaju stalni troškovi
projekata u njihovim sektorima.

Cilj projekta je da se obezbedi okvir po kojem se može ostvarivati izrada, ocena,

analiza, realizacija i praćenje projekata. Namera je, izmedu ostalog, da se obuhvati
upravljanje projektnim ciklusom, ekonomska i finansijska analiza projekata i ocena
ekološkog uticaja. U tom cilju, projektom su se uvele smernice pomoću kojih se
planer investicija sistemski vodi kroz različite faze projektnog ciklusa.

Priručnik o upravljanju projektnim ciklusom i analizi logičkog okvira sarži analitička

sredstva koja su čvrsto utemeljena u ekonomskoj teoriji, a ipak praktična i
jednostavna za upotrebu i zbog kojih je pristup ekonomskoj oceni projekata javnih
investicija još transparentniji. Polazna tačka u priručniku je kako da se izvrši
sistematična i logična ocena sektora u cilju identifikacije mogućnosti za postizanje
boljih rezultata u okviru sektora. Da bi se utvrdili rezultati određenog sektora, u
priručniku se razmatraju različiti načini za merenje ostvarenog uticaja na nacionalnu
ekonomiju, i rezultate sektora u vidu robe i usluga. U alternativnoj analizi su izložene
mere za identifikaciju, ocenu i definisanje prioriteta alternativnih intervencija.

10. Jačanje sistema upravljanja javnom

potrošnjom

16
 Cilj projekta je unapređenje procesa upravljanja javnim finansijama,
povezivanjem planiranja javnih investicija sa procesom izrade budžeta. Projekat se
usmerava na Republički sekretarijat za razvoj i resorna ministarstva kao glavnu ciljnu
grupu kako bi se obezbedilo da primena odgovarajućeg mehanizma koordinacije u
procesu odlučivanja (u saradnji sa Ministarstvom finansija i pod nadzorom kabineta
predsednika Vlade) dovede do izrade programa javnih investicija koji su u skladu sa
raspoloživim sredstvima i koji obezbeđuju efikasnost u upotrebi usmerenih sredstava.

Analizira se postojeći sistem upravljanja i upoređuje sa najboljom međunarodnom

praksom koja služi kao reper da se skrene pažnja na pitanja koja iziskuju najviše
pažnje u postojećem sistemu i procedurama.

Analiza predstavlja model sveobuhvatnog procesa izrade budžeta, kojeg karakteriše

postepeni pristup i u kojem se opisuje čitav niz aktivnosti, događaja i procesa koji su
povezani logičnim redosledom. Što se tiče raspodele nadležnosti među raznim
akterima koji su uključeni u postupak izrade budžeta, posebna pažnja se skrće na
potencijalnu ulogu Republičkog sekretarijata za razvoj. Imajući u vidu međunarodno
iskustvo, naročito se posvećuje pažnja objašnjavanju potencijalne uloge Republičkog
sekretarijata za razvoj u pravljenju programa javnih investicija koji treba da posluži
najviše kao mehanizam koordinacije i analize za programe javnih investicija, ne
mešajući se u sektorske nadležnosti resornih ministarstava.

17
 ZAKLJUČAK

Prvi put od 1940. godine u Srbija ima budžetski suficit. To pokazuje da je

javna potrošnja smanjenja, dok se zadržava visok nivo budžetskih prihoda zbog dobre
naplate PDV. Budžetski suficit, tvrdi se, potreban je da bi se obuzdala inflacija. Jer,
računa se, ako je javna potrošnja manja, biće manja i ukupna tražnja, pa će cene biti
niže ili će rasti sporije. Pored toga, manje će se i uvoziti, što je dobro, jer će biti manji
spoljnotrgovinski deficit, što je opet dobro jer će sporije rasti strani dug. Dakle, više
muva jednim udarcem. Da i ne govorimo o istorijskim rekordima koji se postižu: prvi
put posle velikog Stojadinovića, suficit!

Jedino što se inflacija, za sada, ne smiruje. Zašto? Zato što suficit dolazi u
nevreme, deluje prociklično, kako se to kaže. Budući da se smanjuje privredna
aktivnost, budžetski suficit, manja tražnja, to samo pogoršava, između ostalog, i tako
što povećava troškove. Uz to, manji uvoz a veći izvoz znače i povećanu tražnju
domaće proizvodnje i usluga, što je, naravno, dodatni inflatorni pritisak. I cene rastu, a
proizvodnja se smanjuje.

Tu se onda nadovezuje monetarna politika. Centralna banka povećava

obaveznu rezervu kako bi obuzdala rast novčane mase. To taj novac poskupljuje. Što
je trošak. A i otežava investiranje, što doprinosi usporavanju proizvodnje. Ova
monetarna politika je posebno nerazumljiva jer se sprovodi u vreme kada ima viška
para u budžetu. Obično je opasnost da će centralna banka da monetizuje budžetski
deficit i tako da podstakne inflaciju. Zašto se vodi restriktivna monetarna politika kada
je budžet u suficitu, to bi valjalo znati.

18
 LITERATURA

Prof.dr Žarko Ristić i Prof.dr Miroslav Dinčić; Fiskalna ekonomija; Čačak 2007g.
Prof.dr Žarko Ristić Fiskalna ekonomija i menadžment javnog sektora, Liber,
Beograd, 2008.
Službeni glasnik RS, br. 76/91, 18/93, 22/93 - ispravka, 57/93, 67/93, 45/94, 42/98, 54/99,
22/01,33/04....
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Službeni glasnik broj 80/02 i 84/02.
Zakon o budžetskom sistemu, Službeni glasnik br. 9/02, 87/02, 61/05, 66/05.101/05, 62/06,
63/06, 85/06, i 86/06
Zakon o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 25/2001,
80/2002, 43/2003, 84/2004.
Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja
amortizacije za poreske svrhe, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 116/2004 od 22. 10.
2004.
Zakon o porezu na dohodak građana, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 24/01, 80/02,
135/04, 62/2006, 65/2006 - ispravka.
Zakon o porezima na imovinu, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 26/01, 45/02,
80/02, 135/04.
Zakon o akcizama, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03,
43/04, 55/04, 335/04, 46/05, 101/05.
Zakon o porezu na dodatu vrednost, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 84/04, 86/04 -
ispravka, 61/05.
Zakon o fiskalnim kasama, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04, član 4.
Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Službeni glasnik Republike Srbije,
broj 26/01, 80/02, 43/04, 132/04. Usklađeni dinarski iznosi poreza na upotrebu, držanje
i nošenje dobara, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 114/06.
Zakon o porezu na premije neživotnih osiguranja, Službeni glasnik Republike Srbije, broj
135/04.

Zakon o osiguranju, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 55/04, 70/04,61/05, 85/05.

INTERNET ADRESE:

http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/g/documents/investicioni_fondovi.ppt

19
http://www.asocbt.org.yu/download/Fond_za_razvoj.zip

http://www.ekof.bg.ac.yu/nastava/javne_finansije/Pristup%20javnim
%20rashodima.ppt

http://www.ekonomija.cg.yu/files/1146220159.ppt

https://www.ekonomist.co.yu/konferencije/prezentacije/P.%20Kovacevic
%20Ekonomist%20Jun.ppt

http://www.fondzarazvoj.sr.gov.yu/

http://www.gom.cg.yu/files/1164707067.doc

http://www.ien.bg.ac.yu/bba/2_godina/javne_finansije/JAVNE%20FINANSIJE
%20PREZ%20I%20nova%20verzija.ppt

http://www.ien.bg.ac.yu/bba/2_godina/javne_finansije/JAVNE%20FINANSIJE
%20PREZ%20II.ppt

http://www.ien.bg.ac.yu/bba/2_godina/javne_finansije/Javne%20finansije.ppt

http://www.nbs.yu/export/internet/cirilica/62/rlinks/faq_zakon_penzijski_fondovi.pdf

http://www.nbs.yu/internet/cirilica/62/index.html

http://ns.ekof.bg.ac.yu/predmeti/nacionalna_ekonomija/2.3.javni_sektor.ppt

http://ns.ekof.bg.ac.yu/predmeti/rem/prezenta/b-d/B-D-4.PPT

http://one.ekof.bg.ac.yu/%7Etranzicija/12EK%20TR%20PRIVATIZACIJA%20I
%20MONOPOLI.ppt

http://www.propisi.net/proinfo/svibroj2/04213.htm

http://racunovodstvo.uni-bk.ac.yu/predavanja/PREDAVANJA%20JAVNE
%20FINANSIJE/uvod%20u%20javne%20finansije%20tema1.ppt

http://www.scmn.cg.yu/dokumenta/materijali%20za%20ispit/Investicioni
%20fondovi.ppt

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD
%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0

http://t7.sw4i.com/vest.jsp?id=101

http://www.trezor.sr.gov.yu/onama/index.php

http://vrakic.uni-bk.ac.yu/Javna%20uprava%2002.ppt

20
21