KRIMINALITET

1. POJAM I POJAVNI OBLICI

Kriminalitet predstavlja drutvenu pojavu i vrstu ispoljavanja delikvencije u
teim olici!a inkri!inisani" ponaanja i radnji na i#vesno! prostoru i u
odreenom vremenu.
$eo %ri!inolo&ije ' koji se avi pojavnim oblicima kriminaliteta ' na#iva se
' %(IMINALNA )*NOM*NOLO+IJA. Njen pred!et su,
a- spoljna .or!a dela i
- u/inilac
%od klasi.ikacija kri!inalno& ponaanja0 neke podele pola#e od 1 stepena
drutvene opasnosti 1 nji"ove podele na,
1 lake i
1 te2e olike.
$ru&i pola#e ' od vrste zatienih dobara 1 odnosno vrednosti.
3re4i ' od ate!orije delivenata.
%ri!inalitet se deli na,
1. delikte nasilja0
5. i!ovinske delikte i
6. privredni kri!inalitet
7. or&ani#ovani kri!inalitet0
8. saora4ajnu delikvenciju0
9. ko!pjuterski kri!inalitet00
:. seksualnu delikvenciju0
;. politi/ki kri!inalitet0
<. ekoloku delikvenciju
1=.!aloletni/ku delikvenciju
11.recidivi#a!
5. $*LI%3I NA>ILJA
Nasilje predstavlja drsku i bezobzirnu primenu .i#i/ke sile '
protivpravno& u&ro2avanja inte&riteta /oveka i dr. javni" doara i
drutveni" vrednosti.
Bitna obeleja su sklonost ka i2ivljavanju i drskost e# ra#u!no& povoda0
prinu?ivanje dru&o&a da trpi takvo ponaanje.
Nasilnitvo predstavlja nezaonitu "izi#u ili psihi#u prinudu na
dru&o&a0 na ponaanje protiv njegove volje ' kao sredstvo i !etod radi
i#vravanja najte2i" vidova kri!inaliteta.
@ delite nasilja spadaju,
a- krvni delikti0
- uistva0
c- povrede telesno& #dravlja i
d- dru&i delikti i#vreni pri!eno! sile.
@ najtee oblie spadaju,
1 politi/ki delikti n asilja ,
poseno,
' akti terori#!a i
' #lo/ini protiv /ove/nosti i !e?unarodno& prava.
Po LONIJ@ ' prva etapa je onda ' kada se rtva nasilja ose4a ne!o4no!
da &a izbe!ne ' #ati! da se ona u#i ' kako da i sa!a ude nasilna i da
i#vu/e orist i# to&a i na kraju da neposredno prelazi na akt uistva.
Od svi" olika nasilja najteim se s!atra ono koje i!a oletivna obeleja.
Osnovna razlika i#!e?u uzroka, agresivnosti i nasilja ' kao pojedina/no& i
kolektivno& akta je u to!e ' to se a!resivnost pojedin$a ' !o2e delo!
tu!a/iti i kao iracionalna !otivacija0 koja rezultira nasiljem.
%od kolektivno& nasilja a!resivnost je prete2no racionalno ponaanje u
reavanju puteva do ostvarenja kri!inalno& $ilja.
%(VNI $*LI%3I 1 POJAM V(>3* I OPA3* %A(A%3*(I>3I%*
%od rvnim delitima se podra#u!evaju rivi#na dela uperena protiv
fizikog integriteta linosti0 delikti i#vreni primenom sile i nasilja0
napado! na 2ivot i telesni inte&ritet /oveka.
Ovde spadaju svi obli$i dela ' koja za posledicu i!aju ' smrt ili telesne
povrede ' neka dela imovinskog karaktera ' i#vrena nasilni! pute!.
Nasilje je do!inantno sredstvo0 ali postoje i vali"iovani obli$i nasilja '
koji za posledicu i!aju ' ubistva na svirepi na/in i uistva na podmuao
na/in ' prevarno viestruka ubistva ' uistvo deteta 0 uistvo vie lica0
uustva i# e#o#irne osvete.
Postoje i privile!ovani deliti nasilja ' zbog olakavajuih okolnosti #a
u/inioce. 3o su uistva i#vrena u a"etivnim i poseni! psihopatoloim
stanji!a Bubistvo na mah-0 uistva iz nehata i samilosti, uistva deteta
pri poro?aju t#v. edomorstvo .
5
@ krvne delikte spadaju i sve vrste nanoenja telesni" povreda0 a naro/ito
tee telesne povrede i povrede koje za posledicu i!aju odre?en stepen
.i#i/ko& ote4enja ' invalidnost ili s!rtnost.
@C(OCI %(VNID $*LI%A3A
Naj/e4i motivi krvnih delikata su&
1 koristoljulje0
1 osveta0
1 prikrivanje neko& dru&o& krivi/no& dela i
1 poude i# kon.liktni" odnosa s okolino!.
Cna/ajan uti$aj i!aju i psiholoi i psihopatoloi u#roci0 kao stanja u
koji!a nastupa nasilje EB*C MO3IVAF .
Pre!a sujektivni! kriteriju!i!a 0 postoje,
- Afektivno-impulsivni akt0 1 kao posledica psihotinih stanja i kao
voljna radnja.
I. Naj/e4i oblici afekta su stanja .rustriranosti i na&o!ilani" a.ekata '
kao posledica rea$ije osoba sa niskim pragom frustracione tolerancije.
Izvrio$i ti" kri!inalni" delikata su u&lavno! osoe ' e# ikakve
kri!inalne karijere.
II. @ dru&u kare&oriju spadaju delikti,
1 koje vre psihotine osobe 0 i#o.reni/ari0 paranoici i osoe u
stanju patoloke ljubomore.
%od amnezija ' nasilje !o2e iti izazvano or&ansko! ili psi"o&eno!
reakcijom.
Alkoholizam je !o&u4i u#ro/nik nasilja kod odre?eni" i#vrilaca.
sihopatije !o&u iti u#ro/nici ' jer od psihopata postoji odsustvo
moralnosti ' snien je prag tolerancije na .rustraciona stanja0 re/ je o
e!o$entri#nim osoa!a ' osoa!a /ija je najva2nija osoina 1 aso$ijalnost.
III. 3re4i olik krvni" delikata je najre?i i pojavljuje se
' kao planirana, svesna i voljna radnja.
Naj/e4e se /ine iz oristoljublja ili motiva osvete0 pririvanja drugog
krivinog dela ili radi izvravanja dru&o& krivi/no& dela.
@ ovu &rupu spadaju i pro"esionalna ubistva i ubistva iz #asti.
3IPOLO+IJA $*LI%V*NA3A
6
Nasilni/ko ponaanje je prete2no vezano za mla'u muu popula$iju0
ni!eg obrazovanog nivoa.
Ni"ov ekono!ski status je ispod proseka i veliki roj poti/e iz porodi$a '
koje na!inju neki! socijalno-patolokim pojavama ' poseno alko"oli#!u0
esposli/arenju0 kocki i veliki roj je iz porodica razvedenih brakova.
POJAM @BIC* I 3IPOLO+IJA
Rej ' dve vrste uica, homi$idni(monomanija$i i riminalne ubi$e.
%rve ( je s!atrao psiholoki abnormalnim0 a dru!e normalnim osoa!a.
%rvi su u apsolutnoj vlasti strasti1 koje nji!a do!iniraju0 dok su riminalne
ubi$e ' osoe koje planiraju zloin radi ostvarenja neko& sasvi! odre?eno&
$ilja.
Lombrozo 1 po#naje ro'ene zlo#in$e karakteristi/ni" fizikih
degenerativnosti.
)eina autora ' uice svodi na ' egocentrine, emocionalno nezrele,
impulsivne osoe sa nisim pra!om .rustracione tolerancije i slao!
kontrolo! racionalno& ponaanja.
KR*N ' 8 3IPOVA @BICA ' neuroti/ni0 paranoi/ni0 si!ulativni0
depresivni i nor!alni.
%od neuroti/ni" ' najvie i!a alkoholiara. Oni nisu a&resivni i
su!nji/avi. +bijaju liske ro?ake i prijatelje. Na delikt i" je sti!ulisala
seksualna ljubomora. Gesto su negativnih iskustava iz detinjstva.
Paranoidni tip 1 je socijalno preosetljiva li/nost0 sa prikrivenom
agresivnou. Poti/u iz razorenih ili alko"oli/arski" porodi$a. Ve4ino! su
delikventi povratnici. I!aju loa iskustva i# detinjstva i ne!ativan odnos
pre!a !ajci. Ovaj tip i!a najni!i stepen obrazovanja"
>ti!ulativni tip 1 je slon ubistvu liski" osoa. I#u#etno su a&resivni
pre!a okolini.
$epresivan tip 1 /ine socijalno izolovane osobe0 povu#ene ' sa niski!
nivoo! opte i e!ocionalne ener&ije. Nji!a dominiraju pesimizam i
ose4anje praznine i beskorisnosti i ne!aju sa!opou#danja.
Nor!alno! tipu ' pripada najve4i roj osu'enia sa viom i visokom
kolskom spremom. Poti/u i# porodi$a ' socijalno prole!ati/ni" odnosa0 a
rtve su& po#nanici0 prijatelji0 rodina.
+@3MAD*( ' 3IPOVI, nor!alni0 i#o.reni0 psi"opatski0 alko"oli/arski0
sadisti/ki0 depresivni0 osvetni/ki0 psi"oti/ni0 "isteri/ni0 !entalno#aostali0
seksualni0 pasivno a&resivni0 deca uice i tip sa o&rani/eni! !o2dani!
ote4enje!.
7
%APAMA$HIJA, 1 ra#likuje, I isto A3AJ+L*$*(J
uistvo0 kao prete2no voljna radnja 0
uistvo 0 kao prete2no a.ektivno i!pulsivna radnja i
uistvo 0 kao prete2no psi"oti/na radnja
>*(IJ>%I @BICA
*+*( ' na#iva &a DOMICI$OMAN, da je i#vrio !ini!alno ,(- ubistva '
sa i#vesni! vre!enski! pauzama ' i#!e?u pojedina/ni" slu/ajeva
$a su uice i 2rtve do delita jedni drugima nepo#nati ili u nedovoljno
vrstoj vezi. $a su motivi u&lavno! psi"oloki1 a ne ' !aterijalni.
$a rtve #a uicu i!aju si!oli/ki #na/aj.
$a je delo karakteristi/no ' po sadistikom i!ivljavanju nad rtvom
$a su rtve oi/no ri#i/ne i ranjive !rupe
)BI ' >*(IJ>%A uistva su , uistva koja podra#u!evaju - ili vie rtava
' koja po/ine depresivne i paranoidne osobe ' koje vide sebe kao heroje '
esno ka2njavaju4i svet koje& se oje ili &a !r#e.
Jedni autori 1 isti/u da su meu serijskim ubicama najrojnije ' serijse
ubi$e ' seksualno !otivisane0 a
$ru&i 1 isti/u da postoje dve vrste serijski" uica,
oni koji tragaju za prepoznavanjem i
serijske uice iz koristoljublja
I tre4i koji dodaju treu vrstu0 i to,
profesionalne ubice 1 koji vre delikte i# olasti or&ani#ovano&
kri!inaliteta.
(e/ je o !ukarcu i# ni!e ili srednje klase oko 5=16= &odina. Ve4ina je i!ala
teo detinjstvo0 jer su i" zlostavljali roditelji. Veo!a su inteli&entni i
uspeni. Pro.esionalci u svojoj struci.
>erijaski upica oi/no idealizuje rtvu sa 2eljo! da je postidi0 poni#i i
uniti. Gesto se nad nji!a perverzno i!ivljavaju. >!atra se da su uice
liavale 2ivota dra!e osobe0 jer su i" asocirale na nji"ove maje i nji"ovo
ponaanje.
PO(O$IGNO NA>ILJ* ' POJAM I V(>3*
%rivi/no delo 1 i!a osnovni i tri te2a olika.
*snovni obli 1 odnosi se na povredu i u&ro2avanje telesno& i duevno&
inte&riteta /lana porodice ili o#iljnu pretnju da 4e se napasti na 2ivot i telo.
Tei obli$i 1 postoje ukoliko je pri i#vrenju osnovno& olika korieno
oruje0 opasno oru'e ili sredstvo od&ovaraju4e da se telo teko povredi ili
8
#dravlje teko narui ukoliko je usled osnovno& i prvo& te2e& olika
nastupila teka telesna povreda ili teko i trajno naruavanje zdravlja /lana
porodice ili je delo po/injeno prema maloletniku i ukoliko je i# dela
nastupila smrt lana porodice.
Nasilje u porodi$i smatra se jednim od najteih oblia renja ljudsih
prava
Pre!a !otivu i tipu kori4eni" sredstava ' porodi#nim nasiljem se !o2e
s!atrati, .i#i/ko0 seksualno, verbalno,psiholoko, ekonomsko, strukturalno,
duhovno"
#ajrasprostranjeniji oblici su 1 nasilje roditelja nad de$om i nasilje u
brau.
%rvo 1 podra#u!eva ra#li/ite olike .i#i/ko& i psi"i/ko& #lostavljanja0
u&ro2avanja #dravlja i .i#i/ko& inte&riteta i psi"i/ke strukture li/nosti '
koji!a se one!o&u4ava nji"ov nor!alni e!ocionalni ra#voj i .i#i/ko
#dravlje 0 a
/ru!o 1 podra#u!eva, .i#i/ko i psi"i/ko nasilje0 !aterijalno uskra4ivanje
potrea i seksualno #lostavljanje.
@C(OCI PO(O$IGNO+ NA>ILJA
@ najve4e! roju slu/ajeva u#roci su u ombina$iji sa socijalni!0
psi"opatoloki! i kulturno1istorijski! /inioci!a.
*snovni motiv je sticanje i #adr2avanje kontrole nad porodi/no!
zajednicom ili pojedini! njeni! lanovima" Porodi/no nasilje to du2e traje
' /e4e se ponavlja. Postaje sve surovije i rutalnije. Nasilje po#inje sa
!ali! napadi!a 0 ali vremenom dola#i do o#iljni" povreda ' koje !o&u da
se #avre uistvo!. Ono je naro/ito i#ra2eno u siro!ani! sredina!a ' &de
vladaju ne#aposlenost0 socijalna i e&#istencijalna nesi&urnost0 li/na
#avisnost. Porodi/no nasilje je posledi$a porodine patologije, psihikih
poremeaja, alkoholizma"
NA>ILJ* P(*MA $*CI
@nutar porodice ' dete !o2e iti objekt i svedok nasilja.
Iilo direktno ' ilo indirektnoJ. Nasilje! se dete u porodici ne navikava
sa!o na bol i patnje 0 ne&o i u#i. >tvaraju se uslovi da se i sa!o ra#vije u
li/nost sklonu upotrei sile i kon.liktu. $eca nasilje do2ivljavaju ' kada u
porodi#nim obra#unima postaju 2rtve ' poseno u slu/ajevi!a ' poseno u
slu/ajevi!a ra#voda ' &de roditelji u#i!aju de$u za tao$e.
B(AGNO NA>ILJ*
9
Pored opti" .aktora ' u#roka porodi/no& nasilja ' i#dvajaju se 0olika
nasilja nad 2ena!a i to po,
speci.i/nosti nasilja, 1 pojava MICO+INIJ* i po
statusu 2ene u drutvu uopte
MICO+INIJA ' kao olik !r2nje0 netrpeljivosti ili dru&i" vidova
ani!o#iteta B!r2nja0 o&or/enje0 neprijatnost- pre!a 2ena!a ' mani"estuje se ne
sa!o u !iljenju i stavovi!a ljudi ve4 i u diskri!inacioni! postupci!a u
s.eri svakodnevno& i javno& 2ivota0 kao i u s.eri najinti!niji" odnosa i#!e?u
2ena i !ukaraca.
$rutveni i socijalni polo2aj 2ene ne /ini njen statusni tret!an jednak
!ukarci!a ' po&otovu ne u #e!lja!a s patrijar"alni! na/ino! 2ivota.
Pre!a vrsti napada !o2e!o ra#likovati,
li/no nasilje i
strukturalno nasilje
Li/no nasilje je prete2ni olik pod koji! podra#u!eva!o diretni "izi#i
napad na telo 2ene. Napr, 1 nanoenje telesni" povreda
>trukturalno nasilje izraeno je u po#icioniranju statusa !anje vrednosti '
njeno! nepotovanju kao porodi/no& i drutveno& sujekta. Najtee
posledi$e porodinog nasilja su uistva njeni" /lanova. %o#inila$ je
naj/e4e muara$ ' prete2no su !u2evi uijali 2ene0 #ati! o/evi sinove i
rat1 rata.
Vrlo su reti slu#ajevi da je !ajka uila sina ili sestra rata. Mu2evi uijaju
svoje 2ene u&lavno! u a.ektu. A posle to&a i#vre sa!ouistvo. %ada
donese odluku da uije ' 2ena retko odustane od te na!ere0 jer #a ra#liku od
!ukarca ' niad ne ubija iz ljubomore0 ve4 0 naj/e4e posle du&o&odinje&
nasilja i #lostavljanja ' pa ne ose4a &ri2u savesti. Hene ' u&lavno! uijaju
na spavanju1 kada 2rtve ne o/ekuju napad.
Muar$i ' naj/e4e uijaju ' usled akutni" duevni" pore!e4aja i
alko"oli#!a 0 a ene to u&lavno! /ine u a.ektivno! stanju. Hene su
e!ocionalno lailnije. Mukarci naj/e4e uijaju supru&e i roditelje0 a 2rtve
2ena su oi/no !u2evi i deca.
%od uistava de$e od strane !ajke postoje tri !rupe motiva0 odnosno
slu/ajeva ' pre!a !otivi!a,
uistvo deteta 1 koje i#vri duevno obolela majka0
uistvo iz ljubomore ' kada dete /ini s!etnju u odnosu sa
partnero!0
:
uistvo iz socijalnih razloga ' kada !ajka i# ra#novrsni"
ra#lo&a ' usled teki" socijalni" uslova ' uija decu ' jer ne!a
dru&o reenje #a nji".
$*LI%3I P(O3IV GIV*GNO>3I ' POJAM0 P(AVNA P(I(O$A I
OPA3* %A(A%3*(I>3I%*
$elikti protiv /ove/nosti i !e?unarodno& prava ' predstavljaju skup
krivi/ni" dela ' #iji je opti #atitni ojekat, nacionalna0 etni/ka0 rasna ili
verska &rupa0 civilno stanovnitvo 0 telesni inte&ritet0 sloode &ra?anina.
%AN3 ' u svo! delu $%A &'(#O) )*+,-s!atra da rat i!a dvostruo
li$e, uzbudljivo i herojsko0 ali i destruktivno i u!asno.
Od u/esnika rata se najstro2ije tra2i da su u ratni! operacija!a ' oave#ani
konvencija!a ' da i!aju pri!ereno ponaanje ' pre!a neprijateljski!
vojnici!a0 ratni! #aroljenici!a0 da prave ra#liku i#!e?u vojnika i civila.
/eliti u vezi sa ratovima uoi/ajeno se nazivaju meunarodna krivina
dela0 jer je re/ o deli!a ' koja su regulisana !e?unarodni! krivi/ni!
pravo! ili !e?unarodni! ratni! pravo!.
3akvi delikti se oi/no vre u ratni! uslovi!a0 a u nji" se urajaju,
delikti &enocida i ratni #lo/ini0
delikti povrede "u!anitarno& prava u ratu
Prvi put su uvr4eni u >tatut !e?unarodno& vojno& suda.
@ ovu vrstu delikata spadaju,
#lo/ini protiv !ira0
ratni #lo/ini i
#lo/ini protiv /ove/nosti.
1<79. &odine @N su donele re#oluciju0 a 1<7;. i %onvenciju o &enocidu '
koja je stupila na sna&u 1<81.
$elikte ove vrste re&uliu i >tatuti 5 3(IB@NALA,
Me?unarodni sud #a krivi/no &onjenje osoa ' od&ovorni" #a
krenje !e?unarodno& "u!anitarno& prava ' na teritoriji ive
Ju&oslavije B %A(L@ 1 trea na tarau .....etc- i
Me?unarodni krivi/ni sud i# 1<<;. &odine
Clo/ini protiv /ove/nosti i !e?unarodno& prava usmereni su ka '
zloinakom karakteru, nehumanosti i neovenom postupanju"
Me?unarodno1pravna klasi.ikacija,
Clo4ini protiv !ira 0
Clo/ini protiv "u!anitarno& prava0
;
(atni #lo/ini i
Clo/ini &enocida
%od nas ,
+enocid0
(atni #lo/in protiv civilno& stanovnitva0
(atni #lo4in protiv ranjenika i olesnika 0
(atni #lo/in protiv #aroljenika0
Protiv1pravno uijanje i ranjavanje neprijatelja Bprvo sa/eka
da te srede 0 a ti tek onda s!e nji" da dira-
Protiv1pravno odu#i!anje stvari od uijeni" i ranjeni"
na ojitu0
@potrea nedo#voljeni" sredstava ore B oni tee perin&o! 0 a
ti nji" pra4ko! "a.."a.. ta da se radi kad oni vole video i&rice-0
Povreda parla!entara0
Neopravdano odla&anje reparacije ratni" #aroljenika0
@nitavanje kulturni" i istorijski" spo!enika0
Or&ani#ovanje &rupe i podsticanje na i#vrenje &enocida
i ratni" #lo/ina.
CLOGINI P(O3IV MI(A I D@MANI3A(NO+ P(AVA
Clo/ini protiv !ira sastoje se u pripremanju rata ' nje&ovo! planiranju i
#apo/injanju1a&resiji.
Planiranje a&resije0 ratni" #lo/ina i #lo/ina protiv #ove#nosti ' spada u
kri!inalne akte iz nadlenosti unutranjeg prava dr!ava s oave#a!a
dr2ava da i" sankcioniu u skladu sa !e?unarodno preu#eti! oave#a!a0
dok
zlo#ini protiv mira spadaju u internacionalne prole!e naruavanja
!e?unarodno& !ira.
Najva2nija odlika zloina protiv humanitarno! prava je odbacivanje
principa E)*( (A3OVANJAF i potovanje obiaja E(A3NID P(AVILAF.
@neta su Pravila surovosti0 unitavanja i ra#aranja u svi! .a#a!a e#
ra#u!no& ojanjenja svrsis"odnosti takvi" postupaka.
$*LI%3I +*NOCI$A
Predstavljaju sistematso unitavanje nacionalnih , verskih , etnikih ili
rasnih grupa pre!a %onvenciji o &enocidu @N 1<7;. &odine.
1eno$id je pro&laen Me?unarodni! delikto! ' takvo delo !o2e iti
i#vreno za vreme rata0 oru!anog sukoba i u miru. %arakteriu &a,
1 masovnost, brutalnost, perfidnost ' pri!ene.
2utina delikta sastoji se u nameri da se potpuno ili delimino uniti neka
nacionalna0 rasna ili verska !rupa ' uistvi!a0 teki! naruavanje!
<
.i#i/ko& ili duevno& #dravlja ili nanoenje! patnji ljudi ' prinudni!
iseljavanje! ili stavljanje! stanovnitva u takve 2ivotne uslove 1 koji
dovode do nji"ovo& potpunog ili delininog istrebljivanja. %od ove vrste
delikta je ' #a ra#liku od ostali" !e?unarodni" krivi/ni" dela ' dovoljna
na!era ' a ne i .akti/ka posledica.
Ca postojanje &enocida ' nebitni su broj rtava i na#in njihovih ubistava.
(A3NI CLOGINI
3o su tei obli$i povrede !e?unarodno& ratno& prava i pravila vo?enja
rata.
Nasilje u ti! delikti!a ' pojavljuje se u vidu uistava0 #lostavljanja0
kolektivno& #astraivanja0 ka2njavanja i odvo?enja u koncentracione lo&ore0
prisilno& raseljavanja0 prisiljavanja na prinudni rad0 nanoenja patnji0
povreda telesno& inte&riteta ioloki! eksperi!enti!a i dru&i! nasilni!
akti!a.
3akvi #lo/ini predstavljaju delite povrede nor!i !e?unarodno& i
"u!anitarno& prava.
3IPOLO+IJA (A3NID CLOGINACA
/va su osnovna problema opstana #ovea u ratni! uslovi!a. 3o je
prole!,
alijenacije i
ani!ali#acije
+ prvom slu#aju0 on se svodi na otu?enje0 t.j. ' drutveno rastrojstvo i
ludilo0 prouzrokovano speci.i/ni! /inioci!a 2ivota u at!os.eri rata. Govek
na ratitu ' raskida sa nor!alni! !irnodopski! 2ivoto! i prinu?en je da
pri"vata realnost uijanja i ra#aranja.
Animaliza$ija ' odsustvo ljudskog ' je sa!o logina posledica i poslednji
stadiju! alijenacije. Ona podra#u!eva svo?enje ponaanja li/nosti na
neovene postupke0 bestijalnost, odsustvo emocija i bezdunost ' na strah i
sebinost ' koji od /oveka na/ine CV*( ' koja ili &oni ili je &onjena.
I#vrioci krivi/ni" dela protiv /ove/nosti 1 na#ivaju se ratni zlo#in$i.
3u spadaju direktni i indirektni naredodavci.
@ prvu &rupu spadaju osoe ' i# srednje& i visoko& vojno! ko!andno&
kadra ' /iji! se #apovesti!a i nareda!a ' neposredno nareuje '
i#vravanje dela,
1 ratni" #lo/ina i #lo/ina &enocida.
Indirektni naredodavci su najvii politi#i dr2avni i nacionalni lideri 1 koji
svesno, ideoloki!0 politi/ki! i nacionalni! do&!a!a ' podstiu direktne
i#vrioce ' na #lo/in.
1=
Clo/inac je oi/no #ove ' koji je i# nor!alno& &ra?ansko& 2ivota0
prelasko! u uni.or!u ' pretvoren u !asovno& uicu
1 bez gri!e savesti, oseanja krivice i moralnih ljudskih obzira"
On je u po&ledu !entalno& #dravlja ' sasvi! normalan /ovek.
Neki s!atraju da su ratni zlo#in$i duevno oolele osoe1
1 su!ene moi rasuivanja i intelegencije"
Me?uti!0 istra2ivanja &ovore da je re/ o li#nosti sa narcisoidno! i
paranoidno! struturom li/nosti. %od neposredni" i#vrilaca ratni" #lo/ina
' prisutni su elementi ' psihopatske crte linosti, iracionalna svest i
racionalni motivi, a od posrednih i#vrilaca do!iniraju ' racionalno
iracionalni !otivi.
11