UNIVRZITT U TRVNIKU

KONOMSKI FKULTT U TRVNIKU

ODSJK/SMJR:















EKONOMSKI RZVOJ

Sminrski rd










Studnt: Mntor:
Im i przim Prof. dr.

Broj indks:







Trvnik, jnur 2013.
2

Sdrj
1. Uvod ...................................................................................................................................... 3
2. Definisanje pojmova ekonomskog rasta i razvoja ................................................................. 4
2.1. Definisnje ciljev ekonomskog rzvoj ........................................................................ 4
3. Pokazatelji ekonomskog razvoja ........................................................................................... 8
3.1. Ntu3lno izreni pokztelji ....................................................................................... 8
3.2. Ekonomsko-socijlni pokztelji .................................................................................... 8
3.3. Nuno-tehnoloki pokztelji ....................................................................................... 9
3.4. Vrijednosno izreni pokztelji .................................................................................... 9
4. Mjerenje ekonomskog razvoja ............................................................................................ 11
4.1. GDP ko nin mjerenj ekonomskog rzvoj ............................................................. 11
4.2. Ostli indiktori ekonomskog rzvoj .......................................................................... 12
5. Zkljuk ............................................................................................................................. 15
6. Litertur ............................................................................................................................. 16


3

1. UVOD
Osnov nstnk ekonomske nuke je oskudnost resurs i dobr. Ljudske elje su
neogrniene dok je koliin resurs (rd, zemlj, kpitl) i dobr (koj nstju upotrebom
resurs) ogrnien, te je zbog tog potrebno to efiksnije i efektivnije kombinovti resurse
d bi to vie ljudskih elj i potreb bilo zdovoljeno.
Mjerenje ekonomskog rst je veom vno ko se eli ustnoviti stepen efiksnosti i
efektivnosti koritenj rspoloivih resurs u jednoj zemlji. Shodno tome, to je ovj stepen
vei moe se tvrditi d je i blgostnje stnovnik zemlje vee. Meutim, to ne mor uvijek
biti sluj. Zbog tog emo kroz ovj rd pokzti d su prmetri koji se koriste z mjerenje
ekonomskog rst velikim dijelom pokztelji i ekonomskog rzvoj li, d je u cilju sticnj
potpune slike o ekonomskom rzvoju jedne zemlje, potrebno uvesti dodtne prmetre koji
govore o blgostnju ljudi.
Kroz ovj seminrski rd prvo emo rzgrniiti pojmove ekonomskog rst i rzvoj i
nvesti njihove slinosti i rzlike. Drugi dio je posveen definisnju ciljev ekonomskog
rzvoj koji ukzuju n to t bi se zprvo treblo mjeriti ko se eli izmjeriti ekonomski
rzvoj. Trei dio detljnije rzruje temu pokztelj ekonomskog rzvoj i njihove podjele.
etvrti dio se bvi:
GDP-om ko jednim od pokztelj ekonomskog rzvoj i ninim njegovog
runnj, i
Ostlim indiktorim ekonomskog rzvoj koji imju u fokusu blgostnje
stnovnitv

Zdnji dio rd predstvlj poreenje Bosne i Hercegovine s drugim zemljm regije i
svijet po pokzteljim ekonomskog rzvoj u rzliitim periodim.

4

2. DEFINISNJE POJMOV EKONOMSKOG RST I RZVOJ
Pojmovi ekonomskog rst i rzvoj, iko se esto koriste ko sinonimi ne predstvljju istu
pojvu. P tko:
1

Ekonomski rst predstvlj povenje vrijednosti proizvodnje u jednoj drutvenoj
zjednici (privredi) u jednom periodu (godinu dn) i on je kvntittivn dimenzij
privrede.
Ekonomski rzvoj kvlittivn dimenzij privrede i predstvlj sloen,
viedimenzionlni pojm koji pored ekonomskog rst obuhvt i mnogostruke
strukturne promjene ko to su povenje ivotnog stndrd, rvnomjernij
rspodjel dohotk i ztit okoli. (Ve oekivn ivotn strost, dostupnost pitke
vode, nie stope smrtnosti novoroendi i slino.)
Iko je ekonomski rst kljuni fktor i odrednic ekonomskog rzvoj, ov dv pojm
oznvju rzliite vrste promjen. Drugim rijeim, ekonomski rst sm po sebi ne vodi
odrivom rzvoju.
2.1. Definisnje ciljev ekonomskog rzvoj
Ekonomski rzvoj im mnogo ciljev, li emo mi izdvojiti etiri njvnij:
2

Smnjenje siromtv,
Urvnoteenje rspodjele dohotk,
Smnjenje nezposlenosti,
Podsticnje rurlnog rzvoj.
Odnosno prem Todru, ciljevi ekonomskog rzvoj su:
Poveti rspoloivost i proiriti rspodjelu osnovnih dobr z egzistenciju,
Poveti nivo kvlitet ivot,
Proiriti dijpzon ekonomskih i socijlnih izvor koji stoje n rspolgnju pojednim
zemljm.


1
Htibovi, D., Ekonomski rzvoj, Univerzitet u Bihu, Bih, 2003.
2
Todro, M. P., Smith, S. C., Ekonomski rzvoj deveto izdnje, shinpi, Zgreb/Srjevo, 2006.
5

Smnjenje siromtv
Siromtvo moemo definisti ko nemogunost dijel stnovnitv d si obezbijedi
egzistencijlni nivo hrne, sklonit i odjee i nemogunost odrvnj minimlnog ivotnog
stndrd. U njsiromnije zemlje svijet spdju s GDP per cpit od 900 do 600 $ :
Mlwi, Somlij, Komoros, Solomonsk otoj, Kongo, Burundi, Istoni Timor, Tnznij,
fgnistn i Jemen.
3

Urvnoteenje rspodjele dohotk
U nekim zemljm ekonomski rst je veom brzo smnjio broj siromnih dok se tj broj u
drugim zemljm zprvo poveo. Dkle, smnjenje siromtv direktno zvisi od
rspodjele dohotk i prilike siromnih ljudi d im pripdne dio beneficij od ekonomskog
rst.
Smnjenje nezposlenosti
Historijski, industrijlizcij je posticl ekonomski rzvoj smnjivnjem nezposlenosti.
Kko se urbn industrij iril, stvrl su se nov rdn mjest. Budui d su rurlni rdnici
migrirli u grdove, kko bi iskoristili prilike koje su pruli novi poslovi, industrijlizcij je
tkoer pogodovl rzvoju poljoprivrednih tehnologij koje su zhtijevle mnje rdne
snge. Ov migrcij je smnjil potrebe z rurlnim rdnicim i posticl urbnizciju i
rzvoj.
4

Uprkos ovoj historijskoj injenici, industrijlizcij i ekonomski rst u mnogim zemljm u
rzvoju tokom 1970-ih i 1980-ih nisu vodili smnjenju broj nezposlenih i potplenih ( ljudi
koji rde mnje nego to bi eljeli) ve je broj nezposlenih zprvo rsto. Jedn tkv
primjer je predstvljen grfikonom:


3
CI World Fctbook, http://www.neki.com/, preuzeto, 23.01.2014.
4
Todro, M. P., Smith, S. C., Ekonomski rzvoj deveto izdnje, shinpi, Zgreb/Srjevo, 2006.
6

Grfikon 1: Stop nezposlenosti, 1982-1998
Kolumbij, Pnm i Filipini

Izvor: World Development Indictors 2001
Prem izvjetju Meunrodne orgnizcije z rd (Interntionl Lbor Orgniztion)
'Svjetski izvjetj o nezposlenosti 2001' (2001 World Unemployment Report), gotovo jedn
trein svjetske rdne snge, oko 3 milijrde, ''su ili nezposleni, ili rde mnje nego to bi
eljeli, i zruju mnje nego to je neophodno d bi porodice suvli od siromtv.'' N
primjer, u junofrikim zemljm ko to su Nmibij, Jun frik i Lesoto stop
nezposlenosti je iznosil 19.5, 23.3 i 43% respektivno.
5

Ovo je rezultt drstino promijenjenog mkroekonomskog okruenj. U rzvijenom svijetu,
rst u nezposlenosti je bio smo trenutni rezlutt stnj u kome je stvrnje rdnih mjest
ksklo z industrijskim rstom.
Ovo nije bio sluj u svijetu u rzvoju. Vnjski fktori, ukljuujui pogorn blns u
plnju, povenje dugov i meunrodn primjen progrm koji su u kombinciji
prouzrokovli pd u industrijskom rstu to je dlje vodilo do povenj nezposlenosti.
Zbog tog, problem nezposlenosti u zemljm u rzvoju je jedinstven. Ukrtko, problemi
nezposlenosti u zemljm u rzvoju su mnogo kompleksniji od onih u rzvijenim zemljm.
6



5
Pyson centr z meunrodni rzvoj - www.pyson.tulne.edu, preuzeto, 21.01.2014.
6
Todro, M. P., Smith, S. C., Ekonomski rzvoj deveto izdnje, shinpi, Zgreb/Srjevo, 2006.
7


Posticnje rurlnog rzvoj
Budui d otprilike 70% svjetskog siromnog stnovnitv ivi u rurlnim podrujim i
primrno je ukljueno u ivotno znjnu poljoprivedu, rurlni rzvoj je kljuni cilj
ekonomskog rzvoj. iroko rsporostrnjeno siromtvo, rstue nejednkosti i
nezposlenost su svi povezni s ekonomskom stgncijom u rurlnim podrujim. Ilustrcije
rdi, procijenjeno je d 800 milion ljudi (od ukupno 3 milijrde rurlne populcije) nem
dovoljno hrne d zdovolji svoje prehrmbene potrebe.
Zbog svoje uloge u proizvodnji jeftine hrne i rdne snge z rstui industrijski sektor,
poljoprivredni sektor je trdicionlno smtrn podrom cjelokupnom rzvoju. Ipk, kko se
rezultti u globlnoj ekonomiji mijenjju, industrijlizcij se vie ne smtr primrnim
ciljem rzvoj. Generlno je prihveno od strne ekonomist koji se bve rzvojem, d je
rurlnim ekonomski rzvoj nezmjenjiv dio ekonomskog rzvoj, nroito u 63 njmnje
rzvijene zemlje svijet.

8

3. POKZTELJI EKONOMSKOG RZVOJ
Ekonomski rzvoj, ko i mnoge druge ekonomske pojve, imju odreene pokztelje,
indiktore, pomou kojih se prte promjene veznu z tu pojvu. Pokztelji ekonomskog
rzvoj slue ko putokzi n osnovu kojih se donose zkljuci i odluke koje jednu zemlju
treb d dovedu do ostvrenj nvedenih ciljev ekonomskog rzvoj, odnosno blgostnj.
7

Postoje etiri osnovne grupe pokztelj ekonomskog rzvoj:
Nturlno izreni pokztelji,
Ekonomsko-socijlni pokztelji,
Nuno-tehnoloki pokztelji,
Vrijednosno izreni pokztelji.
3.1. Nturlno izreni pokztelji
U ovu skupinu spdju pokztelji z iskzivnje i uporeivnje dostignutog nivo
poljopriverednog, privrednog i industrijskog rzvoj pojedinih zemlj po nekim znjnijim
vrstm proizvod (mlijeko, meso, nft, elektrin energij, uglj, elik...) iskzno po glvi
stnovnik.
3.2. Ekonomsko-socijlni pokztelji
Smtrju se sve snnijom ktegorijom pokztelj dostignutog nivo rzvoj, jer direktno ili
indirektno odrvju nivo ostvrene dobrobiti i promjene u ostvrenoj dobrobiti. Nvedeni
indiktori odrvju kvlitet ivot ljudi u odreenoj zemlji:
oekivn duin ivotnog vijek pri roenju,
stnje tekueg opteg zdrvlj stnovnitv,
struktur porodinih izdtk,
uee izdtk z hrnu u ukupnim izdcim,
stepen pismenosti (ili nepismenosti),
obrzovni nivo stnovnitv,
stepen obuhvenosti populcije progrmom socijlnog,
osigurnj i

7
Todro, M. P., Smith, S. C., Ekonomski rzvoj deveto izdnje, shinpi, Zgreb/Srjevo, 2006.
9

uslovi stnovnj i drugi socijlni indiktori.
3.3. Nuno-tehnoloki pokztelji
Nuno-tehnoloki pokztelji su pokztelji rzvoj nuke i tehnologije. U novije vrijeme
ovj fktor sve je oblikuje dinmiku ekonomskog rzvoj to potvruje injenic d dns,
ekonomski njrzvijenije zemlje svijet imju i njrzvijeniju tehnologiju i njihovu primjenu:
U ove pokztelje spdju:
obim i struktur izdtk z istrivko rzvojni rd,
nuno istrivk bz (kdrovi),
obim i oblici trnsfer i usvjnje tehnologije,
udio proizvod novih tehnologij u svjetskom izvozu,
ptenti i rzvijenost proizvodnje i trit porizvodnje,
tehnoloki i trgovinski bilns zemlje.
3.4. Vrijednosno izreni pokztelji
Oni govore o finnsijskim iznosim mkroekonomskih gregt, tj. zsnovni su n
ostvrenom outputu. U ovu skupinu pokztelj spdju:
Bruto domi proizvod (GDP),
Bruto ncionlni proizvod (GNP),
Neto ncionlni proizvod ili ncionlni dohodk (GNI),
Ncionlni dohodk po stnovniku (NI per cpit),
Ncionlni dohodk po rdniku (NI per worker),
Ncionlni dohodk po rdnom su (NI per hour),
tednj (kumulcij) po stnovniku,
kumulcij po rdniku,
Stope promen u ncionlnom proizvodu, dohotku i kumulciji.
Sve nvedene skupine pokztelj bi trebo, brem godinje, d prti drvni institut z
sttistiku, ili nek drug institucij tog krkter zduen z sttistik mjerenj nivou
10

drve. N tj nin vlde zemlj lke mogu prtiti kretnje cjelokupnog ekonomskog
rzvoj te shodno tome prilgovti svoju ekonomsku politiku.
8

Ipk, ove vrste sttistikih prenj su dost skupe i zhtijevju koordinirne sisteme unutr
zemlj, to vein zemlj, koje bi imle njvie koristi od ove vrste pokztelj zprvo
nem. Ovu situciju n neki nin ublv injenic d postoji nekoliko meunrodnih
orgnizcij koje se bvem pitnjim ekonomskog rzvoj i koje z svoje potrebe vre ovkv
prenj i istrivnj koj su uglvnom jvno dostupn. Neke od tih orgnizcij su Svjetsk
bnk (World Bnk), Ujedinjeni nrodi (United Ntions), Meunrodni monetrni fond
(Interntionl Monetry Fund), OECD i slino, koji su i smi kreirli neke od indiktor
ekonomskog rzvoj.
9



8
Htibovi, D., Ekonomski rzvoj, Univerzitet u Bihu, Bih, 2003.
9
Todro, M. P., Smith, S. C., Ekonomski rzvoj deveto izdnje, shinpi, Zgreb/Srjevo, 2006.
11

4. MJERENJE EKONOMSKOG RZVOJ
Prenje ekonomskog rzvoj je veom vno z jednu zemlju koj tei ostvrenju ciljev
ekonomskog rzvoj. U svrhu prenj rzvijene su etiri osnovne skupine pokztelj, unutr
kojih postoji veliki broj rzliitih ekonomskih prmetr. Budui d se prmetri iz pojedinih
grup sutinski meusobno rzlikuju po oblsti ljudskog ivot n koju se odnose, ninu
mjerenj, mjernoj jedinici, metodm koje koriste i td, tko su one pogodnije z donoenje
konne ocjene ekonomskog rzvoj od drugih. Vrijednosno iskzni pokztelji su z sd
njpogodniji pokztelji ekonomskog rzvoj jer se runju mtemtiki i sttistiki i
brojno su iskzni, te omoguvju obuhvtnje cjelokupnih pojv koje treb d prte i
isku. Njee koriten mjer je GDP (Bruto drutveni proizvod).
4.1. GDP ko nin mjerenj ekonomskog rzvoj
Bruto drutveni proizvod, BDP odnosno GDP (eng. Gross Domestic Product) je osnovni
mkroekonomski pokztelj jer predstvlj njsveobuhvtniju mjeru ukupne proizvodnje
dobr i uslug u jednoj zemlji.
10

Tko GDP moemo definisti ko ukupnu vrijednost proizvodnje svih mterijlnih dobr i
uslug koje se relizuju n tritu u toku jedne godine izrenu u US dolrim.
U usluge se ubrjju: trgovinske, sobrjne, bnkrske, zdrvstvene, obrzovne, nune,
kulturne i usluge orgn uprve. Nveden, ir, definicij vi z sve zemlje svijet, p i
nu, osim Rusije i Kine koje GDP runju neto drugije.
Nime, bive socijlistike zemlje, dns smo Kin i Rusij, od veih zemlj, u vrijednost
ukupnog proizvod obrunvju vrijednost ukupne proizvodnje mterijlnih dobr i smo
''proizvodnih uslug'' ko to su usluge u oblsti sobrj, komunikcionih vez,
trgovinskog promet i drutvene ishrne. To zni d ukupn proizvod biv zntno mnji od
onog koji smo prethodno predstvili.
Drutveni proizvod se izrv u brutto i netto veliini i to ko:
Bruto drutveni proizvod (GDP)- koji izrv ukupnu vrijednost finlnih proizvod i
uslug proizvedenih tokom godinu dn.

10
Htibovi, D., Ekonomski rzvoj, Univerzitet u Bihu, Bih, 2003.
12

Ukupni GDP,
GDP per cpit (GDP po glvi stnovnik) koji je relniji, reltivn pokztelj,
GDP per cpit iskzn u PPP (Pyment Power Prity) - pritet kupovne moi,
GDP per cpit (per hour) po stnovniku po stu,
Neto drutveni proizvod (NDP) kog dobivmo umnjenjem GDP z iznos
mortizcije.
4.2. Ostli indiktori ekonomskog rzvoj
Iko postoje mnogi pokztelji ekonomskog rst, oni dju mlo informcij o ekonomskom
rzvoju. To je vodilo stvrnju pogodnijih, potpunijih indiktor z mjerenje ekonomskog
rzvoj. Dv dns njzstupljenij su:
11

WDI (World Development Indictors) Svjetske bnke
HDI (Humn Development Index) UN-
WDI Indiktor svjetskog rzvoj
Iko se Svjetsk bnk do sd, uglvnom, vie brinul o ekonomskom rstu nego
ekonomskom rzvoju, ko rezultt meunrodnog pritisk on sd u svojim ocjenm
rzvoj rzmtr iri spektr socijlnih fktor. Njpotpuniji index je WDI indiktor.
WDI pru irok i potpun prikz rzvoj. On ukljuuje socioekonomske i podtke o okoliu iz
rzliitih izvor drvnih sttistikih publikcij, istrivkih institucij i meunrodnih
orgnizcij.
Izdnje od 2001.godine im oko 800 indiktor u 87 tbel koje su orgnizovne u est
sekcij: svjetski pregled, ljudi, prirodno okruenje, ekonomij, drve i trit i globlne veze.
Tbele pokrivju 148 ekonomij i 14 grup zemlj s osnovnim indiktorim z jo 59
ekonomij. Ovi indiktori pruju generlni pregled nivo rzvoj zemlj i omoguvju
njihovo uporeivnje.
HDI Index humnog rzvoj

11
Todro, M. P., Smith, S. C., Ekonomski rzvoj deveto izdnje, shinpi, Zgreb/Srjevo, 2006.
13

Stvoren je 1990. kko bi se pobio predrsude Svjetske bnke d je ekonomski rst mjer
ekonomskog rzvoj. Cilj HDI index Ujedinjenih nrod je d ''ljude stvi nzd u sredite
rzvojnog proces u smislu ekonomske rsprve, politik i podrke.'' Drugim rijeim, HDI
se fokusir n ljudske ishode, ne smo ekonomske podtke prilikom mjerenj rzvoj. Index
je kreirn n osnovu uvjerenj d bi ivotni uslovi, ne prost ekonomski rst, trebli biti
njvniji kriterij z ocjenu rzvoj jedne zemlje. Ko to nredni grfikon pokzuje, postoje
znjne rzlike izmeu GDP i HDI index u nekim zemljm.
Grfikon 2 : GNP per cpit nsprm HDI (1999)

Izvor: World Development Report 2000/2001, Worl Bnk
Humn Development Report 2001, UNDP
HDI, mjeri dostignu drve u tri spekt ljudskog rzvoj: duinu ivot, znnje i ivotni
stndrd
Duin ivot se mjeri u odnosu n oekivnu ivotnu strost pri roenju
Znnje se mjeri kombinovnje stepen pismenosti odrslih i kombinovne stope
ukljuenih u primrno, sekundrno i tercijrno obrzovnje
ivotni stndrd se mjeri GDPom po glvi stnovnik iskznom u PPP ( pyment
power prity) (US$)
14

Ove vrijble mogu poprimiti vrijednosti od 0 do 1, gdje 1 predstvlj njvei stepen rzvoj.
N ovoj skli, njnii stepen rzvoj je 0,5 i ispod, srednji stepen je od 0,5 do 0,79 i visok
stepen rzvoj je od 8,0 nvie.
HDI pokzuje npredk rzvoj jedne zemlje. Od 174 nlizirne zemlje u 2001. po HDI
indexu:
46 je imlo visok stepen rzvoj,
93 je imlo srednji stepen rzvoj,
35 je imlo nizk stepen rzvoj.
Znimljivo je d je, 20 zemlj, uglvnom iz subshrske frike, imlo nii HDI u 2000.
nego u 1990.
Iko ov ob indiktor 'pte' od dostupnosti i pouzdnosti podtk, stndrdizcijskih
problem i nedovoljno rzvijenih sttistikih sistem u zemljm u rzvoju; oni pruju
mnoge pogodnosti. Neke od njih su:
12

Ukzuju n znjne trendove,
Nglvju rzlike meu zemljm,
Omoguvju uvid u proces rzvoj,
ine osnovu z odbir drvnih politik,
Podstiu uporeivnje meu zemljm.
Ukrtko, oboje i WDI i HDI pokzuju d dohodk nije jedini fktor rzvoj te d nedosttk
dohotk nije jedini uzrok zpostvljnj ljudi. Budui d se fokusirju n druge stvri osim
dohotk i ne tretirju dohodk ko ekvivlent ivotnog stndrd, ovi indiktori su pogodnij,
potpunij mjer ekonomskog rzvoj od vrijednosno iskznih pokztelj.

12
Htibovi, D., Ekonomski rzvoj, Univerzitet u Bihu, Bih, 2003.
15

5. ZKLJUK
Cilj rd je bio ukzti n vnost i nine mjerenj ekonomskog rzvoj. Moe se zkljuiti
d mjerenje ekonomskog rst i mjerenje ekonomskog rzvoj njveim dijelom koriste iste
prmetre.
Budui d je ekonomski rst vie orijentisn n isto ekonomske prmetre, z mjerenje
ekonomskog rzvoj potrebno je bilo uvesti i dodtne indiktore koji e u fokusu imti
blgostnje ljudi u odnosu n dostignuti stepen ekonomskog rzvoj.
GDP (Gross Domestic Product) je njee koriteni prmetr z mjerenje ekonomskog rst
i rzvoj i on se moe runti n dv nin koji dju isti konni rezultt jer predstvljju
mjerenje iste pojve s dv rzliit spekt.
Pored GDP-, u ovom rdu su obreni indexi koje su kreirle Svjetsk bnk i Ujedinjeni
nrodi (WDI i HDI index). Ovi indexi uzimju u rzmtrnje rzliite druge indiktore ko
to je oekivn duin ivot, stop ukljuenosti stnovnitv u obrzovni proces u
kombinciji s GDP, GDP per cpit i slino, d bi kreirle konnu vrijednost.
Svi pokztelji koji se koriste z mjerenje ekonomskog rzvoj se izrvju u reltivnim
vrijednostim (njee u US $ ili u vrijednostim od 0 do 1) kko bi bili komprbilni z sve
zemlje svijet.

16

6. LITERTUR

1) Htibovi, D., Ekonomski rzvoj, Univerzitet u Bihu, Bih, 2003.
2) Todro, M. P., Smith, S. C., Ekonomski rzvoj deveto izdnje, shinpi,
Zgreb/Srjevo, 2006.
Interne izvori:
1) Svjetsk bnk - www.worldbnk.org
2) Pyson centr z meunrodni rzvoj - www.pyson.tulne.edu