1

Norma- pravilo ponaanja

Pravna norma- ukoliko je pravilo ponaanja u skladu sa pravima
Opti pravni akt- vie pravnih normi
Ustav- najvii pravni akt svake drave kojim se ureuju osnovna pitanja dravnog ureenja,
sistema vlasti, svojine, radnih odnosa, sloboda, prava i dunosti.

USTAV ( Narodna Skuptina)

ZAKONI ( Narodna Skuptina)

Podzakonski akti ( Vlada)
Zakonima se pravno ureuju odreene oblasti, a podzakonskim aktima se blie odreuju
pojedina pitanja i odnosi predvieni zakonom. USTAVNOST- da zakoni moraju biti u skladu sa
Ustavom.

USTAV RS
Najvii pravni akt koji donosi Narodna Skuptina i moe da se promeni samo ako promenu
izglasa 1/3 poslanika te se u narednh 60 dana na referendumu odluuje DA/NE za promenu.
Republika Srbija predstavlja dravu srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive. Zasnovana je
na: VLADAVINI PRAVA I SOCIJALNOJ PRAVDI
NAELIMA GRAANSKE DEMOKRATIJE
LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA
SLOBODAMA I PRIPADNOSTI EVROPSKIM PRINCIPIMA I VREDNOSTIMA

VLAST se deli na : ZAKONODAVNU ( Narodna Skuptina)
IZVRNU ( Vlada)
SUDSKU ( Sudovi)


2

SISTEM VLASTI ine :
Narodna Skuptina
Vlada
Predsednik
Sudovi
Javno Tuilatvo
LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA
Pred zakonom su svi ljudi jednaki i zabranjen je svaki vid diskriminacije vedine nad manjinom.
Ljudska prava zagarantovana zakonom su:
Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno
Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv
Ljudski ivot je neprikosnoven
Svako ima pravo na slobodu i bezbednost
Svako ima pravo na slobodu kretanja, javnog okupljanja, na medije
Svako ko je poslovno sposoban (> 18 godina) ima pravo da bira i bude biran
Pravo na slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti, nacionalnu pripadnost
Pravo na rad i trajk
Pravo na sklapanje i raskidanje braka
Pravo na slobodu odluivanja raanja

Manjinska prava su:
Ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zatita
Pravo da ne budu diskriminisani
Zabranjeno je nasilje
Pravo na kulturna i prosvetna udruenja












3

UREENJE VLASTI

NARODNA SKUPTINA

Najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. Sainjena je od 250
poslanika koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Sastaje se 2 puta
godinje, a vanredno na zahtev 1/3 poslanika ili na zahtev Vlade. U sluaju vanrednog ili
ratnog stanja se okupla bez poziva.


Uloge NS:
Donosi Ustav i menja ga
Odluuje o promeni granica RS
Raspisuje Republiki referendum
Odluuje o ratu i miru tj. Proglaava ratno i vanredno stanje
Donosi zakone i druge opte akte
Usvaja budet
Daje amnestiju za krivina dela
Bira Vladu, nadzire njen rad i odluuje o prestanku rada Vlade i ministara
Bira i razreava s dunosti sudje Ustavnog suda, predsednika Vrhovnog kasacionog
suda, guvernera Narodne banke, i druge funkcionere u skladu sa zakonom

VLADA

Je nosilac izvrne vlasti. Njene uloge su:

Utvruje i vodi politiku drave
Izvrava zakone
Predlae zakone Skuptini
Nadzire i upravlja radom organa dravne uprave

VLADA= PREMIJER+ POTPREDSEDNICI+ MINISTRI
Vladu bira Skuptina, a izabrana je kada je izglasana vedinom poslanika. Mandat joj traje koliko i
Skuptini koja ju je izabrala ( 5 godina). Vlada moe da predloi Predsedniku RS da raspusti
Narodnu Skuptinu pred istek njenog mandata i da se raspiu vanredni parlamentarni izbori.

SUDOVI

Su nosioci sudske vlasti. Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava,
u skladu sa zakonima, pravnim aktima, meunarodnim pravom i meunarodnim ugovorima. U
njima rade poslanici ( odreuju da li je zakon prekren ili ne) i sudije ( izriu mere sankcije i
visinu sankcije ili oslobaaju odgovornosti).


4

1. OPTI SUDOVI : Osnovni, Vii, Apelecioni, Vrhovni kasacioni
2. SUDOVI POSEBNE NADLENOSTI : Prekrajni, Vii prekrajni, Privredni, Apelacioni
privredni, Upravni sud

Ustavni sud odluuje da li su zakoni, pravni aktovi i usvojeni meunarodni ugovori u skladu sa
Ustavom. Takoe se bavi sluajevima kada su nekome uskradena prava.
Visoki savet sudstva obezbeuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova.



JAVNO TUILATVO

Goni poinioce krivinih i drugih dela i preduzima mere za zatitu ustavnosti i zakonitosti.

PREDSEDNIK RS

Predstavlja RS u zemlji i u inostranstvu
Ukazom proglaava zakone
Predlae Skuptini predsednika Vlade, nosioce funkcija
Postavlja i opoziva ambasadore
Daje pomilovanja i odlikovanja
Komanduje Vojskom, postavlja i razreava dunosti oficire

Bira se tajnim glasanjem. Ako nema >50% glasova, postoji 2.krug u koji ulaze 2 kandidata sa
najvie glasova te se izmeu njih bira. Mandat mu traje 5 godina, maksimum 2 puta zaredom se
moe birati. Skuptina ga moe razreiti dunosti ukoliko prekri Ustav, poini krivino delo ili
mu istekne mandat.

TERITORIJALNO UREENJE RS



TERITORIJALNE JEDINICE TERITORIJALNA AUTONOMIJA
Grad Beograd AUTONOMNE POKRAJINE I LOKALNA SAMOUPRAVA
Gradovi
Optine

Skuptina je najvii organ AP i lokalne samouprave. U Skuptini AP sede poslanici, a u Skuptini
lokalne samouprave sede odbornici. Biraju se tajnim glasanjem na pokrajinskim odnosno
lokalnim izborima.

5

Statut je najvii pravni akt AP i lokalne samouprave. Mora biti u skladu sa Ustavom i donosi ga
Skuptina u saglasnodu sa Narodnom Skuptinom.
AP su autonomne teritorijalne jedinice osnovane Ustavom u kojim agraani ostvaruju pravo
na pokrajinsku autonomiju. Kod nas postoje AP Vojvodina i AP KiM.
One ureuju pitanja od pokrajinskog znaaja i to:
PROSTORNO PLANIRANJE I RAZVOJH
POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU, UMARSTVO, LOV, RIBOLOV, TURIZAM,
UGOSTITELJSTVO, INDUSTRIJU, SAOBRADAJ, SPORT, KULTURU...
UTVRUJU SIMBOLE POKRAJINE I NJIHOVO KORIDENJE
IMAJU IZVORNE PRIHODE I OBEZBEUJU SREDSTVA JEDINICAMA LOKALNE
SAMOUPRAVE ZA NJIHOVE POSLOVE



LOKALNE SAMOUPRAVE su:

OPTINE > 10.000 stanovnika
GRADOVI > 100.000 stanovnika
GRAD BEOGRAD vie optina

Ona znai pravo i sposobnost lokalnih vlasti da ureuju poslove i upravljaju bitnim delom javnih
poslova pod svojom odgovornodu i u interesu lokalnog stanovnitva.

Republika
Srbija
Skuptina
(poslanici)
Ustav Predsednik
Narodne
Skuptine
Vlada (premijer) Ministarstva
Autonomna
Pokrajina
Skuptina
( poslanici)
Statut Predsednik
Skuptine AP
Izvrno
Vede (predsednik
Veda)
Sekretarijati
Lokalna
Samouprava
Skuptina
(odbornici)
Statut Predsednik
Skuptine
(gradonaelnik)
Optinsko Vede
(predsednik
Veda)
Optinska/
Gradska Uprava
Organizacija vlasti na republikom, pokrajinskom i lokalnom nivou





6

RADNI ODNOS
Radni odnos je pravni odnos koji se zasniva izmeu poslodavca i zaposlenog u cilju obavljanja
odreenih poslova, ostvarivanja prava na zaradu i ostvarivanja drugih prava.
POSLODAVAC je fiziko lice koje zapoljava sa ili bez posredovanja Nacionalne slube za
zapoljavanje, odnosno radno angauje jedno ili vie lica. On ima obavezu da zaposlenog
upozna sa organizacijom rada, uslovima rada, da mu obezbedi odgovarajude uslove, da ga
isplati za to.
ZAPOSLENI je fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Za obavljeni rad ima pravo
na zaradu, bezbednost i zatitu na radu, zdravstvenu zatitu, materijalnu obezbeenost u
sluaju privremene nesposobnosti za rad.
NEZAPOSLENI je lice > 15 godina do 65. Godine tj.do penzije koje je spremno i sposobno za
rad, ali nije zapoelo radni odnos, a vodi se na evidenciji nezaposlenih i trai posao. On ima
obavezu da trai posao, da se javlja redovno Nacionalnoj slubi za zapoljavanje, da ne odbija
ponueno mesto.

UGOVOR O RADU
Njime se zasniva radni odnos. Prilikom stupanja na rad, poslodavac i zaposleni, u skladu za
Pravilnikom o radu ili nekim drugim pravnim aktom, zakljuuju ugovor o radu i njime se
utvruju PRAVA, ODGOVORNOSTI I OBAVEZE za obe strane.
Ugovor se zakljuuje na ODREENO I NEODREENO ( ukoliko nije naveden datum, smatra se
da je ugovor na neodreeno vreme).
Ugovor o radu sadri:
NAZIV I SEDITE POSLODAVCA
IME I PREBIVALITE ZAPOSLENOG
PODATKE O STRUNOJ SPREMNOSTI ZAPOSLENOG
VRSTU I OPIS POSLA KOJI SE OBAVLJA
MESTO RADA
DAN POETKA RADA
VREME TRAJANJA UGOVORA
RADNO VREME
ZARADU
Uslovi za osnivanje radnog odnosa:
Najmanje 15 godina
Lica <18 godina mogu da zasnuju radni odnos uz saglasnost roditelja ili staratelja
Da oni koji obavljaju poslove koji zahtevaju posebnu fiziku i psihiku spremnost
moraju biti zdravstveno sposoobni

7

Da ispunjavaju uslove koje je predvideo poslodavac uz isprave i dokaze za to

Poslodavac ne sme od zaposlenog da trai podatke o porodinom/branom statusu ili
planiranju porodice.

VRSTE RADNOG ODNOSA

PROBNI RAD ( najdue 6 meseci, otkazni rok je 5 dana ukoliko zaposleni ne pokae
odgovarajudu radnu sposobnost)
RAD NA ODREENO ( najdue 12 meseci, vreme unapred odreeno za obavljanje
npr.sezonskih poslova, projekta, zbog potrebe za vie radnika)
RAD SA POVEDANIM RIZIKOM ( rad u posebnim uslovima koji imaju tetno dejstvo
koje se ne moe ukloniti primenom optih ili posebnih mera za zatitu npr.rad na
visini, pod vodom, na visokoj/niskoj temperaturi, pod dejstvom zraenja, vibracija,
buke...)
RAD SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM ( zbog dopune radnog vremena, u isto vreme
zaposleni moe da dopuni radno vreme kod drugog poslodavca)
RAD ZA OBAVLJANJE POSLOVA VAN PROSTORIJA POSLODAVCA ( kod kude)
RAD SA KUDNIM POMODNIM OSOBLJEM ( isplata moe biti u vidu hrane i smetaja)
RAD VAN RADNOG MESTA

PRIVREMENI/POVREMENI POSLOVI ( najvie 120 dana/1godini, nezaposleni,
studenti, zaposleni sa nepunim radnim vremenom, kosrisnici starosne penzije)
UGOVOR O DELU ( sa licem koje obavlja posao koji nije iz delatnosti
poslodavca, a potreban je za izvrenje neke umne ili fizike delatnosti)
UGOVOR O ZASTUPANJU/POSREDOVANJU ( pravnici, advokati)
UGOVOR O STRUNOM OSPOSOBLJAVANJU/USAVRAVANJU ( pripravniki
sta i specijalizacija)
DOPUNSKI RAD ( zaposleni kod jednog poslodavca moe da zakljui ovaj
ugovor kod drugog poslodavca ali samo ako je 1/3 radnog vremena. Na 12
meseci se zakljuuje i moe se ostvariti kod samo 1 poslodavca)

PRIPRAVNIK

Je lice sa visokom, viom ili SSS koje prvi put zasniva radni odnos radi osposobljavanja za
samostalan rad u struci za zanimanje koje je steklo kolskom spremom.
Moe da se osnuje na ODREENO VREME ILI NEODREENO (tj.kada se poloi struni ispit)
Ovaj sta maksimalno moe da traje 1 godinu, kod medicinskih radnika je 6 meseci i zavrava se
polaganjem strunog ispita. Tokom tog perioda ima mentora koji ima min.5 godina iskustva.
Pripravnik ima pravo na 80% zarade kao i na druga primanja
( kod nas se najede odrauje volonterski :-((()



8

RADNO VREME

Je ono vreme koje zaposleni je duan da provede na poslu radi obavljanja posla zbog kojeg je
zasnovan radni odnos.
PUNO RADNO VREME ( 36-40 sati nedeljno)
NEPUNO RADNO VREME ( ako zbog malog obima posla moe da se smanji)
SKRADENO RADNO VREME ( se uvodi na poslovima koji su naroito teki, naporni i
tetni za radnika. Maks. Smanjenje je 10h/nedeljno, postoji i beneficirani radni sta)
PREKOVREMENO RADNO VREME ( kada je vedi obim posla, najvie 4h/dnevno tj
240h/godinje. Poseban oblik ovog rada je deurstvo)
NODNI RAD ( od 22h do 06h maksimalno 1 nedelju, a izmeu 2 smene mora biti 12 sati
neprekidnog odmora)
PRERASPODELA RADNOG VREMENA u jednom periodu se moe skratiti radno vreme, a u
drugom da se produi tako da bude ispunjen odgovarajudi broj radnih sati. Ukupno radno
vreme u periodu od 6 meseci ne sme biti dueod punog radnog vremena tj.vie od
60h/nedeljno. Preraspodela se vri kada priroda posla to zahteva, radi boljeg iskoridavanja
sredstava, ako je potrebno uraditi neto u odreenom roku.


ODMORI

ODMOR U TOKU DANA : Puno radno vreme- 30 min
Nepuno radno vreme-15 min
Prekovremeno radno vreme- 45 min
ODMOR IZMEU 2 RADNA DANA: 12 sati
ODMOR U TOKU NEDELJE: 24 h ( poslodavac moe da odlui da taj dan ne bude
nedelja)
ODMOR U TOKU GODINE: 20 dana ( 15 dana u toku tekude godine, a 5 dana do 30.juna
sledede godine)

GODINJI ODMOR

Pravo na godinji odmor ima lice koje prvi put stupa u radni odnos ili ima prekid radnog
odnosa dui od 30 dana, i to posle 6 meseci neprekidnog rada. U godinji odmor se ne raunaju
bolovanja, davni i verski praznici, pladena odsustva. Najkasnije 15 dana pre odmora poslodavac
odluuje o odobrenju odmora ( ako to ne uradi i time uskrati odmor zaposlenom, tada zaposleni
ima pravo na naknadu tete u visini 3 plate). Za vreme odmora, zaposleni ima pravo na naknadu
u visini plate koju bi ostvario u tom periodu.

ODSUSTVA
PLADENO:
7 dana : sklapanje braka, poroaj supruge, tee oboljenje lana porodice
5 dana: smrt ueg lana porodice

9

2 dana: dobrovoljno davanje krvi
NEPLADENO:
Vojni rok
Rad u inostranstvu na koji ga je poslao poslodavac
Izbori
Privremeni rad kod drugog poslodavca
Zatvorska kazna do 6 meseci

DRAVNI I VERSKI PRAZNICI
DRAVNI ( ukoliko padaju u nedelju, slavi se u ponedeljak):
Nova godina 1. i 2.januar
Sretenje 15.februar
Praznik rada 1. i 2. maj
Dan pobede 9.maja, Sv.Sava 27.januara i Vidovdan 28.juna se praznuju RADNO


VERSKI:
Boid 7.januar
Uskrs Veliki Petak do 2.dana Uskrsa
Pravoslavci- 1.dan krsne slave
Katolici- 25.decembar i Uskrs
Jevreji-1.dan Jom Kipura
Muslimani- 1.dan Bajrama i Kurbam Bajrama

ZARADA

Utvruje se optim aktom ili ugovorom o radu.
Zarada za obavljanje navedenog posla ( + prekovremeni rad, nodne smene, za vreme
praznika)
Doprinosi ( bonusi za obavljen posao)
Druga primanja na osnivu radnog odnosa

Pravo na naknadu zarade zaposleni ima za vreme PRAZNIKA, PLADENOG ODSUSTVA,
BOLOVANJA, VOJNE VEBE. Poslodavac plada i OTPREMNINU PRILIKOM ODLASKA U PENZIJU,
POGREBNE TROKOVE ZAPOSLENOG, NAKNADU ZA POVREDU NA RADU ILI PROFESIONALNO
OBOLJENJE.





10

PREKID RADNOG ODNOSA

Kada je:
ISTEKAO ROK ZA KOJI JE OSNOVAN
KAD ZAPOSLENI NAVRI 65 GODINA TJ.NAJMANJE 15 GODINA OSIGURANJA
SPORAZUMOM IZMEU POSLODAVCA I ZAPOSLENOG
OTKAZOM OD POSLODAVCA/ZAPOSLENOG
NA ZAHTEV RODITELJA/STARATELJA, ukoliko je zaposleni < 18 godina
SMRDU ZAPOSLENOG

Otkaz od strane zaposlenog- moe da otkae ugovor o radu ako dostavi otkaz najmanje 15
dana pre dana koji navodi kao prestanak radnog odnosa.
Otkaz od strane poslodavca- moe da da otkaz ako postoji opravdani razlog koji se odnosi na
radnu sposobnost, ponaanje, zbog krivinog dela, zloupotrebe bolovanja ili prestane da obavlja
taj posao. 3 meseca od otkrivanja ovih saznanja, poslodavac ima pravo da da otkaz zaposlenom
o emu ga obavetava. Po davanju otkaza mora da isplati sve zaostale zarade, naknade i druga
primanja.

Poslodavac NE SME DA DA OTKAZ ZA VREME: TRUDNODE, PORODILJSKOG, ZA VREME NEGE
DETETA, RADA NA ODREENO, OBAVLJANJA FUNKCIJE PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH/SINDIKATA
Poslodavac NE SME DA DA OTKAZ ZBOG: TRUDNODE, BOLOVANJA, VOJNOG ROKA, POVREDE,
PRIPADNOSTI RASI, STRANCI...
KOLEKTIVNI UGOVOR

Ugovor kojim se ureuju prava, obaveze i odgovornosti za zaposlenog i poslodavca. Moe biti:
OPTI ( na nivou RS, vai za sve zaposlene i poslodavce, utvruje prava i obaveze za obe
strane, donosi se u skladu sa Zakonom o radu)
POSEBAN ( specifian poloaj zaposlenih u nekim delatnostima npr.zdravstvu)
KOD POSLODAVCA ( detaljnija pitanja koja se tiu obaveza i prava zaposlenih)

Na 3 godine se zakljuuje, a arbitraom se reavaju sva sporna pitanja.













11

ZDRAVSTVENA ZATITA

Zdravstvena delatnost- delatnost kojom se obezbeuje zdravstven azatita graana kroz
aktivnosti zdravstvene slube ( nju ine zdravstveni radnici i saradnici kao i zdravstvene
ustanove i privatna praksa).
Naela zdravstvene zatite:
PRISTUPANOST ( da bude fiziki, geografski i ekonomski dostupna)
PRAVINOST ( bez diskriminacije)
SVEOBUHVATNOST ( svim graanima)
KONTINUIRANOST ( funkcionalna povezanost primarnog, sekundarnog i tercijarnog
nivoa ZZ)
STALNO UNAPREENJE KVALITETA ( u skladu sa savremenim dostignudima)
EFIKASNOST ( najbolji rezultati uz raspoloiva sredstva)

PRAVA PACIJENATA

NA DOSTUPNOST ( uvek, u svakom trenutku, bez diskriminacije)
NA INFORMACIJE
NA OBAVETENJE ( da lekar objasni pacijentu dijagnozu i prognozu bolesti, opie
medicinske mere koje se mogu preduzeti, verovatnodu rizika, posledica, lekove i
njihova dejstva, sa ciljem da pacijent donese odluku. Lekar moe i da kae ove
informacije lanu porodice ukoliko smatra da bi njihovo kazivanje kodilo zdravlju
pacijenta)
NA SLOBODAN IZBOR ( lekara, procedure)
NA PRIVATNOST I POVERLJIVOST INFORMACIJA ( koje se odnose na njegovo zdravlje i
medicinske procedure)
NA SAMOODLUIVANJE I PRISTANAK ( pacijent UVEK mora da da pristanak, osim u
sluajevima kada je bez svesti i u tekom stanju. Pacijent moe da odredi osobu koja
de umesto njega odluivati, a moe i da samostalno odbije)
NA UVID U MEDICINSKU DOKUMENTACIJU
NA TAJNOST PODATAKA ( podaci se smatraju slubenom tajnom koja se moe otkriti
samo uz pristanak pacijenta ili odlukom suda. Sudu, organima starateljstva, organima
zdravstvenog osiguranja mogu se dostaviti podaci ali kao slubena tajna)
NAD KOJIM SE VRI MEDICINSKI OGLED (pacijent mora da da pismeni pristanak na
ogled tek nakon to je prethodno detaljno obaveten o smislu, cilju, postupcima,
rezultatima, mogudim posledicama, rizicima. U sluaju tete ima pravo na naknadu
tete. Pre procedure mora biti zdravstveno osiguran. Odluku o proceduri donosi ETIKI
ODBOR zdr.ustanove)
NA PRIGOVOR ( ukoliko pacijent nije zadovoljan zdr.uslugom ili mu ona nije pruena,
moe da podnese prijavu zatitniku pacijentovih prava koji de o svojoj odluci
obavestiti rukovodioca zdr.jedinice, direktora i podnosioca prigovora)

12

NA NAKNADU TETE ( u sluaju greke koja moe da napravi tetu ili pogoranje u
zdr.stanju)
OBAVETENJE JAVNOSTI ( o faktorima rizika, o zdravim navikama, stilovima,
epidemijama)
ZDRAVSTVENA SLUBA

ZDRAVSTVENE USTANOVE ZDRAVSTVENI RADNICI
PRIVATNA PRAKSA ZDRAVSTVENI SARADNICI

Vrste zdravstvenih ustanova:
Dom zdravlja
Apoteka
Zavod
Zavod za javno zdravlje
Bolnica
Klinika
KBC
Kliniki centar
Institut

PRIVATNA PRAKSA

-obavlja odreene poslove zdravstvene delatnosti. Moe je osnovati NEZAPOSLENI
ZDR.RADNIK SA POLOENIM STRUNIM ISPITOM ILI KORISNIK STAROSNE PENZIJE SA
DOZVOLOM KOMORE. On mora da bude MEDICINSKI EDUKOVAN, DA IMA DOZVOLU ZA
SAMOSTALAN RAD, DA JE UPISAN U NADLENU KOMORU, NEMA KRIVINIH SANKCIJA.

Privatna praksa moe da bude : ORDINACIJA, AMBULANTA, LABORATORIJA, APOTEKA,
POLIKLINIKA I ZUBOTEHNIKA AMBULANTA.
Za praksu su neophodni zdravstveno osoblje, prostorije, oprema za procedure, lekovi i druga
sredstva.
Privatna praksa moe da prestane sa radom u sluaju ODJAVE, SMRTI OSNIVAA,
ZAPOSLENJA OSNIVAA, NE ZAPONE SA RADOM U ROKU OD 12 MESECI OD OSNIVANJA,
OSNIVA BUDE KANJAVAN.

TRAJK

Raspored rada zavisi od vrste delatnosti i vrste zdravstvene ustanove. Poetak i zavretak
radnog vremena, raspored odreuje ministarstvo za zdr.ustanove a u privatnoj praksi- osniva.

13

U toku trajka se mora ostvariti minimum rada: REDOVNE VAKCINACIJE, HIGIJENSKO-
EPIDEMIOLOKE MERE U EPIDEMIJAMA, ZBRINJAVANJE HITNIH I AKUTNIH SLUAJEVA,
SNABDEVANJE LEKOVIMA, BRIGA O HOSPITALIZOVANIM PACIJENTIMA.
NEMA TRAJKA U HITNOJ POMODI!

Radno vreme u zdr.ustanovana moe biti organizovano u 3 smene, a u privatnoj u 2.
Prekovremeni rad:
DEURSTVO ( nodu, nedeljom, praznikom, kada lekar mora biti prisutan u ustanovi,
max.10h/nedeljno)
PRIPRAVNOST ( lekar tada nije prisutan u ustanovi, ali mora biti dostupan i dodi po
pozivu)


PRIMARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST

DOM ZDRAVLJA
APOTEKA
ZAVOD

1. Zatita, unapreenje zdravlja, prevencija i rano otkrivanje bolesti, leenje i
rehabilitacija bolesnih i povreenih
2. Prevencija kod onih sa povedanim rizikom
3. Zdravstveno vaspitanje i savetovanje
4. Spreavanje, rano otkrivanje i kontrola maligniteta
5. Spreavanje, rano otkrivanje i leenje bolesti usta i zuba
6. Nega i rehabilitacija lica ometenih u razvoju i smetenih u ustanove socijalnog staranja
7. Hitna medicinska pomod
8. Farmaceutska delatnost
9. Zatita mentalnog zdravlja
10. Palijativno zbrinjavanje
DOM ZDRAVLJA
Moe biti organizovan na nivou jedne ili vie optina, na nivou grada
U njemu se odvija:
PREVENTIVNA ZZ
OPTA MEDICINA
HITNA POMOD
ZZ DECE
ZZ ENA
PATRONANA SLUBA
LABORATORIJA

14

+ moe da sadri i:
STOMATOLOKA ZZ
MEDICINA RADA
FIZIKALNA MEDICINA I REHABILITACIJA
SANITETSKI PREVOZ
FARMACEUTSKA DELATNOST
PORODILITE
Radi dostunosti ZZ svima, u okviru DZ mogu se organizovati i ZDRAVSTVENE STANICE ( OPTA
MEDICINA, ZZ DECE I HITNA POMOD) i ZDRAVSTVENE AMBULANTE ( OPTA MEDICINA).

Primarnu zdravstvenu zatitu graani ostvaruju preko IZABRANOG LEKARA.
IZABRANI LEKAR JE DR MEDICINE ILI SPECIJALISTA OPTE MEDICINE/MEDICINE
RADA/PEDIJATRIJE/GINEKOLOGIJE/STOMATOLOGIJE.
Izabrani lekar radi:
Ouvanje i unapreenje zdravlja pojedinca i porodice
Otriva faktore rizika za bolesti
Hitnu med.pomod
Upuduje na 2. i 3.stepen ZZ
Propisuje lekove
Kudno leenje i palijativno zbrinjavanje
Dijagnostiku i leenje
Daje ocenu o zdr.stanju i upuduje na procenu radne sposobnosti
Daje bolovanje do 30 dana ili upuduje lekarskoj komisiji za produenje
Pacijent bira svog lekara na 1 godinu, a moe i ranije da ga promeni ( ako lekar vie ne radi, ako
je odutan > 6 meseci, dolo je do nesporazuma sa njim) i taj podatak je u zdr.kartonu, a kada ga
menja mora da potpie izjavu o promeni i tada karton odlazi novom izabranom.

APOTEKA

Ustanova u kojoj se obavlja FARMACEUTSKA DELATNOST na 1.ivou ZZ koja se bavi stavljanjem
lekova u promet, proizvodnjom galenskih i magistralnih lekova u svojoj laboratoriji ( moe
snabdevati i deijom hranom, kozmetikim preparatima, dijetetskim preparatima)


15

ZAVOD

Ustanova u kojoj se odvija zdr.delatnost za pojedine grupacije stanovnitva ili pojedine oblasti
ZZ.
ZAVOD ZA ZZ STUDENATA ( preventivno-kurativna delatnost i opta medicina,
ginekologija, stomatologija, dijagnostika i stacionar + konsultacije)
ZAVOD ZA ZZ RADNIKA (preventivno-kurativna delatnost i opta medicina,
ginekologija, stomatologija, dijagnostika i stacionar + konsultacije)
ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOD ( pomod i prevoz do odgovarajude
zdr.ustanove)
ZAVOD ZA PLUDNE BOLESTI I TBC ( preventivne, dijagnostike, terapijske i
rehabilitacione usluge iz ove oblasti)
ZAVOD ZA DERMATOVENEROLOGIJU ( preventivne, dijagnostike, terapijske i
rehabilitacione usluge iz ove oblasti)
ZAVOD ZA STOMATOLOGIJU ( preventivne, dijagnostike, terapijske i rehabilitacione
usluge iz ove oblasti)
ZAVOD ZA GERONTOLOGIJU ( preventivne, dijagnostike, terapijske i rehabilitacione
usluge iz ove oblasti)

SEKUNDARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST

Ustanove u kojima se vri specijalistiko-konsultativna i bolnika delatnost ( dijagnostika,
terapija, rehabilitacija, nega i smetaj u bolnicama i farmaceutska delatnost u bolnikoj apoteci)

OPTA BOLNICA- prua ZZ licima svih uzrasta obolelih od razliitih vrsta bolesti. Mora da
ima: HITAN PRIJEM I ZBRINJAVANJE
ODELJENJE INTERNE MEDICINE, PEDIJATRIJE, GINEKOLOGIJE, OPTE HIRURGIJE
ODELJENJE DIJAGNOSTIKE ( laboratorija, Rtg, CT, NMR)
ANESTEZIOLOGIJU SA REANIMACIJOM
AMBULANTU SA REHABILITACIJOM
BOLNIKU APOTEKU

+ moe da ima:

TRANSPORT I UPUT NA 3.NIVO ZZ
SNABDEVANJE KRVLJU
LABORATORIJU ZA PATOLOKU ANATOMIJU


16

SPECIJALNA BOLNICA- prua ZZ licima odreenih doba, odnosno obolelima od razliitih
bolesti. Sadri:
SPECIJALISTIKO-KONSULTATIVNU DELATNOST I STACIONAR IZ ODR. OBLASTI
LABORATORIJU I DRUGU DIJAGNOSTIKU
BOLNIKU APOTEKU

+ moe da ima:

TRANSPORT I UPUT NA 3.NIVO ZZ
SNABDEVANJE KRVLJU
LABORATORIJU ZA PATOLOKU ANATOMIJU

TERCIJARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST


KLINIKA- visokospecijalizovana specijalistiko-konsultativna i stacionarna
zdr.delatnost iz ODREENE oblasti medicine + obrazovna i nauna delatnost
KBC- visokospecijalizovana specijalistiko-konsultativna i stacionarna zdr.delatnost iz
JEDNE/VIE oblasti medicine
KLINIKI CENTAR- visokospecijalizovana specijalistiko-konsultativna i stacionarna
zdr.delatnost iz VIE oblasti medicine + obrazovna i nauna delatnost
INSTITUT- visokospecijalizovana specijalistiko-konsultativna i stacionarna
zdr.delatnost iz JEDNE/VIE oblasti medicine + obrazovna i nauna delatnost

ORGANI ZDRAVSTVENE USTANOVE
DIREKTOR
UPRAVNI ODBOR
NADZORNI ODBOR
DIREKTOR
Mandat mu traje 4 godine, najvie 2 puta zaredom moe biti izabran.
Organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdr.ustanovu, odgovoran je za
zakonitost rada. Upravnom odboru podnosi 3-meseni tj.6-meseni izvetaj o radu ustanove.
Direktor je osoba koja IMA ZAVREN MEDICINSKI FAKULTET, 5 GODINA ISKUSTVA RADA, a
postaje direktor tako to se javi na Javni konkurs koji raspisuje Upravni odbor i biva predloen
od njih a izabran od strane osnivaa.
UPRAVNI ODBOR

17

Mandat im traje 4 godine. On donosi statut i opte akte zdr.ustanove, odluuje o poslovanju
ustanove, o programu rada i razvoja, finansijama, sredstvima, usvaja godinje izvetaje,
objavljuje Javne konkurse i predlae direktora.
NADZORNI ODBOR
4 godine traje mandat. Nadzire rad i poslovanje zdr.ustanove.
UPRAVNI ODBOR NADZORNI ODBOR

DZ, APOTEKA, ZAVOD
5 lanova
2 (predstavnici zdravstva) +
3( predstavnici osnivaa)

3 lana= 1 + 2
BOLNICA, KLINIKA, KBC, KC 7 lanova= 3 + 4 5 lanova= 2 + 3

STRUNI ORGANI ZDR.USTANOVE
STRUNI SAVET ( savetodavno telo direktora i Upravnog odbora)
STRUNI KOLEGIJUM ( razmatra i usvaja strune i doktrinarne stavove)
ETIKI ODBOR ( prati pruanje i sprovoenje ZZ na naelima profesionalne etike)
KOMISIJA ZA UNAPREENJE KVALITETA ( stara se o unapreenju kvaliteta u ustanovi)
LICENCA
Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence vri nadlena komora. Licenca je dokaz
osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalan rad. Ako lekar nema licencu tada radi pod
nadzorom lekara koji je ima. Traje 7 godina.
Lekar dobija licencu tako to podnosi zahtev komori i dobija je ukoliko IMA STRUNU
SPREMU, POLOEN STRUNI ISPIT, UPISAN JE U IMENIK KOMORE, NIJE KRIVINO
OSUIVAN
Obnavlja licencu tako to podnosi dokaz o kontinuiranoj edukaciji i zahtev komori 60
dana pre isteka roka
Komora mu moe oduzeti licencu ukoliko JE NE OBNOVI NA VREME, AKO NAINI
STRUNU GREKU, BUDE OSUEN ZA KRIVINO DELO, IMA ZABRANU SAMOSTALNOG
RADA, ZLOUPOTREBI SREDSTVA ZDR.OSIGURANJA




18

KVALITET ZZ, PROVERA KVALITETA I AKREDITACIJA
Kvalitet- sve mere i aktivnosti kojima se povedavaju povoljni ishodi a smanjuju rizici za
nastanak neeljenih posledica po zdravlje stanovnitva. On se procenjuje na osnovu
obezbeenosti stanovnitva zdravstvenim radnicima, kapaciteta zdr.ustanova i opreme,
rezultata i ishoda po zdravlje stanovnitva.
Provera kvaliteta strunog rada:
UNUTRANJA KONTROLA ( vri je Komisija za unapreenje kvaliteta. Zdr.radnici za
kvalitet odgovaraju rukovodiocu organizacione jedinice slube za kvalitet, a on
direktoru/osnivau)
SPOLJNA KONTROLA (REDOVNA: Ministarstvo, na osnovu godinjeg plana provere
VANREDNA: Ministarstvo, na zahtev graanina, dr.organa...)

AKREDITACIJA- ocenjivanje rada zdr.ustanove na osnovu unapred utvrenih standarda.
AGENCIJA ZA AKREDITACIJU ZDR.USTANOVA utvruje standarde, procenjuje na osnovu njih
kvalitet pruene ZZ i izdaje javne isprave o akreditaciji.
Sertifikat se daje za pojedinu oblast medicine ili za celu delatnost zdr.ustanove na max.7
godina.

ZDRAVSTVENA INSPEKCIJA

Inspektor je samostalan u svom radu, nepristrasan i uva sve prikupljene podatke kao slubenu
tajnu. Inspektor je lice koje ima zavrenu medicinu/stomatologiju/farmaciju/prava, poloen
struni ispit i struni ispit u organima dravne uprave, kao i 3 godine iskustva. On nesmetano
pregleda prostorije, opremu, akte u zdr.ustanovi i moe privremeno da oduzme predmete i
dokumentaciju kako bi utvrdio injenice o radu te ustanove. Ukoliko utvrdi da je poinjeno
krivino delo, privredni predtup, javlja se nadlenom organu kako bi se pokrenuo prekrajni
postupak.
OBDUKCIJA
Doktor medicine koga odredi nadleni organ optine, utvruje vreme i uzrok smrti u
zdravstvenoj ustanovi ili van nje na osnovu neposrednog pregleda umrlog lica. Zdravstvena
ustanova je tada u obavezi da obavesti punoletnog lana porodice o vremenu i uzroku smrti i
obezbedi pristup umrlom licu, koje nakon toga moe biti sahranjeno u roku od 24-48h, ukoliko
je uzrok utvren.

19

Doktor medicine NE SME izdati potvrdu o smrti ukoliko:
NE MOE DA UTVRDI IDENTITET UMRLOG LICA
NE MOE DA UTVRDI UZROK SMRTI
UTVRDI ZNAKOVE POVREIVANJA I POSUMLJA NA NASILNU SMRT
Tada obavetava organizacionu jedinicu Ministarstva unutranjih poslova koja obavetava Sud,
koji odluuje o izvoenju obdukcije.
ALTERNATIVNA MEDICINA
Tradicionalne metode dijagnostike i terapije koje blagotvorno utiu na zdravlje a nisu u sklopu
zdravstvenih usluga.
Dg i Th: AJURVEDA, AKUPUNKTURA, MAKROBIOTIKA, HOMEOTERAPIJA, FITOTERAPIJA,
KINEZIOLOGIJA
Rehabilitacija: AROMATERAPIJA, TAI I UAN, REIKI, JOGA
Osoba koja se bavi alternativnom medicinom mora imati zavrenu odgovarajudu kolu za to,
poloen struni ispit, mora biti upisan u komoru i registrovan u udruenje tradicionalne
medicine i imati dozvolu za samostalan rad.
Za obavljanje prakse su neophodne odgovarajude prostorije, oprema, lekovi i medicinska
sredstva u okviru zdravstvene ustanove ili privatne prakse. Moe postojati u formi ambulante,
poliklinike, klinike.
KOMORA ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Nezavisna, profesionalna organizacija koja objedinjuje doktore medicine, stomatologe,
farmaceute, biohemiare, medicinske sestre i tehniare u cilju unapreenja uslova rada, zatite
njihovih interesa, sprovoenja ZZ. Za sve njih koji obavljaju zdravstvenu delatnost u
zdr.ustanovama i privatnoj praksi obavezno je lanstvo u jednoj od komora:
LEKARSKA KOMORA SRBJE
STOMATOLOKA KOMORA
FARMACEUTSKA KOMORA
KOMORA BIOHEMIARA
KOMORA MEDICINSKIH SESTARA I ZDRAVSTVENIH TEHNIARA SRBIJE
Funkcije komore:
Vri upis lanova ( u imenik lanstva, licenci i disciplinskih mera)

20

Izdaje, obnavlja i oduzima licence
Posreduje u sporovima izmeu lanova i komore, lanova i korisnika zdr.usluga
Organizuje sudove asti za povrede profesionalne dunosti
Organi komore:
SKUPTINA ( donosi statut, etiki kodeks, bira i razreava predsednika Skuptine,
direktora komore, lanove Upravnog odbora, Nadzornog odbora, Sudova asti, Etikog
odbora)
UPRAVNI ODBOR ( sprovodi odluke Skuptine, utvruje predlog statuta i godinjeg
programa komore, primedbe i predloge lanova)
NADZORNI ODBOR ( kontrola poslovanja i unutranji nadzor nad radom komore)
DIREKTOR ( rukovodi, predstavlja i zastupa komoru, izdaje, obnavlja i oduzima licencu)
ETIKI ODBOR ( bavi se etikim pitanjima)
KOMISIJA ZA POSREDOVANJE
SUDOVI ASTI 1. I 2. STEPENA ( izriu javnu opomenu, novanu kaznu, privremenu
zabranu bavljenja zdr.delatnodu u sluaju povrede profesionalne dunosti)














21

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Zakon o zdravstvenom osiguranju ureuje prava i obaveze zdr.osiguranja zaposlenih i drugih
graana koji su obuhvadeni osiguranjem. Zdravstveno siguranje moe da bude OBAVEZNO I
DOBROVOLJNO.
OBAVEZNO
- kojim se zaposlenima i drugima obezbeuje pravo na ZZ i na novane naknade za sluajeve
utvrene zakonom.
Sredstva se obezbeuju uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Oni koji nisu
osigurani mogu biti ukljueni zahvaljujudi lanovima porodice koji jesu (
OSIGURANICI/OSIGURANA LICA)
Sprovodi se u Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje i u filijalama ( organizacione
jedinice).
Ono obuhvata :
OSIGURANJE U SLUAJU BOLESTI I POVREDE VAN POSLA
OSIGURANJE U SLUAJU PROFESIONALNE BOLESTI I POVREDE NA POSLU
DOBROVOLJNO
-Kada osiguranici ele da sebi i svojoj porodici obezbede vedi obim ili druga prava a da ona nisu
odreena obaveznim osiguranjem, ili nemaju obavezno osiguranje.
NAELA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
OBAVEZNOST ( sveobuhvatno za osiguranike i njihove porodice, a ostvaruje se
uplatom doprinosa od poslodavca i zaposlenih)
SOLIDARNOST I UZAJAMNOST ( izmeu generacija, polova, bolesnih i zdravih, bogatih
i siromanih)
JAVNOST ( sve informacije o pravima i radu Rep.zavoda moraju biti dostupne javnosti)
ZATITA PRAVA OSIGURANIH I JAVNOG INTERESA (da osigurani ostvaruju sva prava iz
zdr.osiguranja)
STALNO UNAPREENJE ZDR.OSIGURANJA
EKONOMINOST I EFIKASNOST ( uz to manje raspoloivih sredstava to bolji rezultati)



22

OSIGURANICI
Osiguranim licima se smatraju osiguranici i lanovi njihovih porodicakojima se obezbeuju
prava iz obaveznog zdr.osiguranja, a ko su oni utvruje filijala na ijem podruju imaju
prebivalite. Fizika lica koja su obuhvadena osiguranjem su:
ZAPOSLENI
ZAPOSLENI VAN PROSTORIJA POSLODAVCA
ZAPOSLENI U KUDNOM OSOBLJU
PRIVREMENI POSLOVI
PRIVREMENI POSLOVI OMLADINSKE ZADRUGE ZA <26G
CIVILNA LICA U VOJSCI
IZABRANA, IMENOVANA LICA
NAI GRAANI ZAPOSLENI KOD STRANIH DRAVLJANA U SRBIJI
NAI GRAANI ZAPOSLENI KOD STRANIH DRAVLJANA U INOSTRANSTVU
NAI GRAANI KOD NAIH DRAVLJANA U INOSTRANSTVU
NAI GRAANI UPUDENI NA RAD U INOSTRANSTVO
NEZAPOSLENI
NEZAPOSLENI SA POVREDOM NA RADU/PROF.BOLEDU
SPORTISTI
SVETENICI
POLJOPRIVREDNICI >18G
KORISNICI STAROSNE I INVALIDSKE PENZIJE
STRANI DRAVLJANI KOD DOMADIH ORGANIZACIJA/NA
USAVRAVANJU/KOLOVANJU
DECA DO 15 G, STUDENTI DO 26 G
TRUDNICE, PORODILJE
>65 G
INVALIDI
LICA SA HRONINIM BOLESTIMA npr.HIV +, hemofilija, MS, CF...
MATERIJALNO NEOBEZBEENI
SOCIJALNO UGROENI
ROMI
+ u sluaju povrede/profesionalne bolesti:
ACI NA OBAVEZNOJ PRAKSI, NA VOLONTIRANJU
LICA NA OBUCI, AKCIJAMA SPAAVANJA, NA SLUENJU ZATVORSKE KAZNE

23

PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

1. PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZATITU

MERE PREVENCIJE I RANOG OTKRIVANJA BOLESTI
PREGLEDI I LEENJA ENA U VEZI SA PLANIRANJEM PORODICE, U TOKU TRUDNODE,
POROAJA I MATERINSTVA DO 12 MESECI
PREGLEDI I LEENJA U SLUAJU BOLESTI I POVREDA
MEDICINSKA REHABILITACIJA
PREGLEDI I LEENJA BOLSETI ZUBA
LEKOVI
POMAGALA I PROTEZE
Ova prava se ostvaruju u matinoj filijali kod izabranog lekara. Ako je neophodan specijalistiki
pregled, izabrani lekar daje uput za specijalistu u najblioj filijali koji vai 30 dana i posle
pregleda se mora javiti svom izabranom lekaru u 3 dana. Stacionarno leenje se sprovodi u
najblioj stacionarnoj ustanovi sa uputom koji vai 30 dana i opet se sa izvetajem treba javiti
izabranom lekaru u naredna 3 dana.
Ako lice ode kod privatnika, tada sam snosi trokove ali moe traiti od matine filijale
refundiranje trokova.
2. PRAVO NA NAKNADU TROKOVA

Naknadu do 30 dana bolovanja snosi POSLODAVAC, preko 30 dana REPUBLIKI ZAVOD ZA
OSIGURANJE ( matina filijala)
BOLOVANJE USLED BOLESTI ILI POVREDE VAN RADA
BOLOVANJE USLED PROFESIONALNE BOLESTI ILI POVREDE NA RADU
BOLOVANJE USLED KOMPLIKACIJE U VEZI SA TRUDNODOM
BOLOVANJE USLED OBAVEZNE IZOLACIJE (kliconoa, zarazne bolesti)
BOLOVANJE USLED DOBROVOLJNOG DAVANJA TKIVA, ORGANA ( ne krvi)
BOLOVANJE USLE DPRADENJA BOLESNOG LICA
Lekarska komisija daj ebolovanje do 6 meseci, sve preko toga odreuje Invalidska komisija koja
ocenjuje radnu sposobnost i donosi odluku za produenje bolovanja/skradenje radnog
vremena na 3 meseca/radna nesposobnost.
Naknada trokova se ne dobija ako:

24

SE NAMERNO UZROKUJE NESPOSOBNOST ZA RAD
NAMERNO SE SPREAVA OZDRAVLJENJE
POVREDA JE NASTALA ZBOG ALKOHOLISANOSTI ILI UPOTREBE NARKOTIKA
NEODAZIVANJA KOMISIJI
BAVLJENJA DRUGIM POSLOM
NEPODVRGAVANJA LEENJU
SLUENJA ZATVORSKE KAZNE

3. PRAVO NA NAKNADU TROKOVA PREVOZA

U sluaju putovanja van matine filijale min 50km, mora da se podnese dokaz o potrebi
putovanja od lekara i prevozna karta. Ako se lice razbolelo ili povredilo na putu tada nema
pravo na naknadu trokova.

PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Obavezno i dobrovoljno osiguranje koje se dobija upladivanjem doprinosa od strane
osiguranika i poslodavca. Njime se obezbeuju prava za sluaj STAROSTI, INVALIDNOSTI, SMRTI
I TELESNOG OTEDENJA.
OBAVEZNO
Stie se poetkom a zavrava danom prestanka zaposlenja, sa min.15 godina.

ZAPOSLENI
U RADNOM ODNOSU
U VOJSCI
IZABRANA, POSTAVLJENA LICA
VAN PROSTORIJA POSLODAVCA
NAI GRAANI ZAPOSELNI U INOSTRANSTVU
NAI GRAANI ZAPOSLENI KOD STRANACA U SRBIJI
STRANCI ZAPOSLENI U SRBIJI
PRIVREMENI, POVREMENI POSLOVI
SA PREKIDOM RADNOG ODNOSA KOJI PRIMAJU NAKNADU


25

LICA KOJA SAMOSTALNO OBAVLJAJU SVOJU DELATNOST ( osnivai, na ugovor o delu,
svetenici, privrednici)
POLJOPRIVREDNICI ( bave se poljoprivredom, a nisu zaposleni samostalni, na kolovanju
niti korisnici penzija)
PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA

1. ZA SLUAJ STAROSTI- pravo na starosnu penziju
20 godina staa i 63 godina za mukarce/58 godina za ene
15 godina staa i 65 godina za mukarce/60 godina za ene
40 godina staa za mukarce/ 35 godina staa za ene i min 53 godine ivota

2. ZA SLUAJ INVALIDNOSTI- pravo na invalidsku penziju
Potpuni gubitak radne sposobnosti usled zdr.stanja, povrede na radu/van rada, profesionalne
bolesti, koja se ne moe otkloniti leenjem ili rehabilitacijom.
Ako je povreda nastala:
Na radu/profesionalna bolest
Van rada, a pre navrenih uslova za starosnu penziju sa min 5 godina radnog staa
<30 godina ivota, pod posebnim uslovima predvienim zakonom

3. ZA SLUAJ SMRTI- pravo na porodinu penziju i pogrebne trokove
Ukoliko je osiguranik:
Imao min 5 godina staa ( osim ukoliko je bila povreda na radu, tad godine nisu bitne!)
Ispunio uslove za invalidsku penziju
Bio korisnik penzije
4. ZA SLUAJ TELESNOG OTEDENJA USLED POVREDE NA RADU/PROFESIONALNE BOLESTI
Kad nastane gubitak, otedenje ili znatna onesposobljenost bez obzira da li prouzrokuje
invalidnost. Kada je telesno otedenje > 30% tada se ispunjava pravo na naknadu.
POVREDA NA RADU- povreda koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj, uzronoj
povezanosti sa obavljanjem posla prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehanikim,
fizikim ili hemijskih dejstvom, naglom promenom poloaja tela ili iznenadnim
opteredenjem. To je i povreda nastala na promenjenom radnom mestu na koje upuduje
poslodavac, na putu do posla/s posla, na slubenom putu
PROFESIONALNA BOLEST- odreene bolesti nastale duim uticajem procesa i uslova rada
na radnom mestu.


26

PENZIJSKI STA
Vreme koje se rauna u sta osiguranja tj vreme koje je osiguranik proveo na radu na kom je
bio obavezno osiguran i za koji je pladao doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i
vreme koje je proveo na privremenim, povremenim poslovima, radu na ugovor, u Omladinskoj
zadruzi.
STA SA UVEDANIM TRAJANJEM imaju oni koji rade na tekim poslovima i na onima gde se
nakon nekoliko godina smanjuje radna sposobnost i ne mogu ih vie obavljati ( najmanje 10
godina staa)