AUTIZAM

Autizam (gr. Autos, - sam) je ranije definisan kao emocionalna anormalnost, dok nisu !rona"eni
dokazi da je re o organskim disfunkcijama u mozgu, tj. da je to raz#ojni !oreme$aj koji je izaz#an
organskim, jos nedo#oljno ras#etljenim uzrocima.
%rema istra&i#anjima, u s#etu od '(.((( ro"ene dece, et#oro ili !etoro !ate od te)kog raz#ojnog
!oreme$aja !oznatog !od nazi#om autistiki !oreme$aj. %r#i ga je o!isao *eo +aner ( *eo +anner ), u
,A- './0. godine, stalnim !osmatranjem iz #e$e gru!e dece sa !si1ikim !oreme$ajima. Izd#ojio je
jedanaestoro dece koja su izgledala telesno zdra#a, ali su !okazi#ala s!ecifine sim!tome, od koji1 je
dominirao2 !oreme$aj go#ora, !ona)anja i komunikacije 3 koja su se !o iskazanim sim!tomima
razliko#ala od drugi1 !si1iki1 olesti ranog uzrasta. %oreme$aj je naz#ao infantilnim autizmom zog
sim!toma i dou u kojem se !oja#ljuje (infantilni zog !oja#lji#anja u ranom detinjst#u, u !r#e tri
godine &i#ota4 autizam zog dominantni1 !oreme$aja komunikacije). -o danas nije ut#r"en uzrok
nastanka autistinog !oreme$aja. Autizam se ja#lja u ranom detinjst#u i traje ceo &i#ot. To je te)ka
olest koja nastaje u ranom detinjst#u sa nes!osono)$u razgo#ora i us!osta#ljanju odnosa sa drugima.
-eca sa autizmom #ide, uju, dodiruju 3 ali te)ko mogu te utiske sklo!iti u razumnu celinu. Zog toga
se !o#lae u so!st#eni s#et, u kojem nalaze sigurnost za see.
Autizam moemo definisati kao kom!leksni raz#ojni !oreme$aj, defekt mozga koji se !oja#ljuje u
!r#e tri godine &i#ota, !remda se !onekad dijagnostikuje dosta kasnije. Utie na sla raz#oj mozga u
!odruju dru)t#eni1 i komunikacioni1 #e)tina, te ou1#ata )iroki s!ektar !oreme$aja. 5sno#ne
karakteristike ukljuuju naru)enu dru)t#enu (socijalnu) interakciju, naru)enu #eralnu i ne#eralnu
komunikaciju, te ograniene olike !ona)anja (jednolino !ona#ljanje akti#nosti). Me"u !oreme$ajima
socijalne interakcije naje)$i olik je nezaintereso#anost !rema drugim ljudima (naroito deci). 6la&i
olik je !asi#no !ri1#atanje socijalnog kontakta koje se !ri1#ata na udan nain. U ok#iru
komunikacije !ostoji nerazume#anje injenica da go#or slu&i za !reno)enje !oruka drugim i
nerazume#anje !oruka iskazanim gestom, mimikom i izrazom lica. ,im!tomi mogu #arirati od lagi1
do te)ki1 stu!nje#a. 6lagi autizam !oznat je kao Asergero# sindrom.
5soe sa Asbergerovim sindromom naizgled nemaju znatni1 te)ko$a u komunikaciji i nemaju itno
sni&eno intelektualno funkcionisanje, ali su za razliku od oni1 sa autistinim !oreme$ajem, slaije u
ne#eralnim #e)tinama. Asergero# sindrom i autistini !orme$aj etiri do !et !uta e)$e !oga"aju
deake. Tre$ina nji1 ima e!ile!siju u !uertetu ili ranoj adolescenciji. +od neki1 sindroma na!adi
!oinju #e$ u ranom detinjst#u, a regresi#ni je stadijum izme"u !r#e i et#rte godine &i#ota. 7a#lja se
iskljui#o kod de#ojica, a oita#a se i znaznim motorikim !ro!adanjem i s!ecifinim guljenjem
us#ojeni1 #e)tina )ake. -ezintegrati#ni !oreme$aj u detinjst#u karakteri)e regresi#ni stadijum !re
desete godine &i#ota, najmanje na d#a !odruja raz#oja. U !oreme$aje iz autistinog s!ektra ili
!er#azi#ne raz#ojne !oreme$aje trenutno urajamo autistini !oreme$aj (+anero#), As!erger sindrom i
ati!ini autizam ili neodre"eni !er#azi#ni raz#ojni !oreme$aj.
Veoma je vano znati uzroke i faktore rizika autizma. To je stanje !o#ezano sa ilo)kim i
neuro1emijskim anormalnostima mozga. Taan uzrok ti1 anormalnosti nije ne!oznat, ali je to #rlo
akti#no !odruje istra&i#anja.
U !ro)losti se smatralo da je autizam mentalna olest uzroko#ana lo)im #as!itanjem. 8i jedan nauni
dokaz nije !odr&ao tu ideju, zog ega je odaena. ,matra se da #eliku ulogu u nastanku igraju
genetski faktori. 7ezine i s!oznajne ne!ra#ilnosti #rlo su uoiajene kod rodine autistine dece.
9romozomske anormalnosti i drugi neurolo)ki !rolemi tako"e su uoiajeni u !orodicama autistine
dece. 5ko 0(: o#e dece doija e!ile!siju.
U o!)toj !o!ulaciji autizam !oga"a (,;: dece. <izik da $e rani !artneri imati drugo autistino dete
!o#e$a#a za #i)e od =( !uta 3 od '( do ;(:. 5sim toga, #rlo je #ero#atnije da $e autizam imati #i)e
identini lizanci nego neidentini ili druga ra$a i sestre 3 s#e te injenice ukazuju na jak genetski
uzicaj. Autizam 0 do / !uta e)$e !oga"a deake nego de#ojice. <oditeljski ud&et, orazo#anje i stil
&i#ota, ini se, da ni na kaka# nain ne utiu na !oja#u autizma.
Prepoznavanje autizma je veoma teko. -ijagnostiki kriterijum za ut#r"i#anje autizma do sada su
se s#aki1 desetak godina u#ek u neemu menjali, a nastalo je i niz !rocena za autistini !oreme$aj.
7edna od ti1, mo&da naj#i)e kori)$ena, iako nikada nauno e#aluirana 3 >reko#a skala (>reko#a nine 3
!oint skala, '.?0), u kojoj je od '/ !onu"eni1 sim!toma !otreno najmanje . za !osta#ljanje dijagnoze
autizma. ,kala ou1#ata !ostojanost2
1. Velike tekoe u druenju i igranju sa drugom decom,
2. Dete se ponaa kao da je gluvo
3. Dete ima jak otpor prema uenju
4. Dete nema straa od stvarni opasnosti
!. Dete ima jak otpor prema promenama u rutini
". Dete se radije koristi gestom nego govorom
#. Dete se smeje $e% ra%loga
&. Dete ne voli da se ma%i, niti da se nosi
'. (reterana )i%ika aktivnost *iperaktivnost+
1,. Dete i%$egava pogled u oi
11. -euo$iajena ve%anost %a o$jekte ili delove o$jekata
12. Dete okree predmete i potreseno je ako je u tome prekinuto
13. -eprestano se igra udni igara i ponavlja i i
14. Dete se dri po strani
-okazano je da se !r#i sim!tom, ja#lja naje)$e !re 0( meseci &i#ota.
Uzroci autistinog !oreme$aja nisu !ot!uno razja)njeni. @e$ina strunjaka koji se a#e o#im
!rolemom smatra da je re o #i)e uzroka. @eruje se da se !si1iki i organski faktori is!re!li$u.
Mnoga autistina deca u !uertetu doijaju epileptike napade, te je to jedan od dokaza da je,
izme"u ostalog, re o o)te$enju mozga. %oznato je da su majke mnoge autistine dece imale
kom!likacije u odr&a#anju trudno$e, da su imale te&ak !oro"aj, te je mogu$e da je na taj nain do)lo do
o)te$enja mozga i !si1iki1 !orme$aja kod koji1 dominira autizam.
ovor kod o#e dece kasni u raz#oju. Izostanak u go#oru mo&e iti jedan od !r#i1 znako#a
autistinog !oreme$aja. To je i razlog da se rodietelji !r#i !ut ja#e lekaru, jer drugi sim!tomi nisu
uolji#i. -ete se izra&a#a jednom reju ili #eoma jednosta#nim reenicama. ,t#ara no#e rei
(nelogizme), izokre$e !ojedine rei i !ogre)no i1 izgo#ara, go#ori cele nerazumlji#e reenice samo sa
soom ili se ora$a majci. Autistino dete esto se !ona)a kao da je glu#o, kao da ne uje, ne reaguje i
ne oazire na !ozi#e. +arakteristino je za autistino dete da see oslo#lja#a #lastitim imenom ili
zamenicom (on, ona) a) onako kako uje druge da go#ore o njemu.
-ete !ona#lja ono )to je ulo od drugi1. 8a !rimer, autistino dete ka&e2 AAIgor je &edan. -a$u ti
okoladuAA, misle$i !ri tome2 AA7a sam &edan. -aj mi okoladuAA.
Autistino dete te)ko komunicira zog go#orni1 smetnji. 8eka deca uo!)te ne go#ore. -a i izrazilo
)ta &eli, tak#o dete #ie i ljuti se, !ostaje agresi#no !rema drugima, ali i !rema sei2 grize samo see i
tue se !o gla#i. Bo#or kojim se tak#o dete slu&i nije jezik komunikacije. Cto mu je go#or raz#ijeniji,
to su #e$i izgledi za njego# na!redak. %oreme$eno komuniciranje !rate i !oreme$aji karaktera. Tak#a
su deca razdra&lji#a, te)ko se usredsre"uju, ini se kao da su glu#a, ali i!ak uju, ne !rimer2 )u)tanje
li)$a ili !a!ira, crkut !tica itd. +od jednog roja dece !ostoji !ot!uno odsust#o go#ora, !a ak
!a!agajsko !ona#ljanje rei (e1olalija), zamena redosleda slo#a i slaa kontrola #isine, jaine i
intonacije glasa.
Ponaanje autistinog deteta odstu!a od !ona)anja !si1iki zdra#og deteta, )to je esto uolji#o #e$
u ranom uzrastu. %oreme$aje s!a#anja i us!a#lji#anja esto susre$emo kod autistinog deteta. -ete
neuoiajeno malo s!a#a, kasno zas!i a #eoma se rano udi. 5no esto gleda s#oje ruice, okre$e i1,
!rili&a#a licu, a tak#e igre mogu trajati satima. Desto 1odaju na !rstima AAkao alerineAA, !ri emu
iz#ode udne !okrete rukama i nogama. ,tereoti!ni !okreti (!ljeskanje rukama, le!r)anje, kucanje
!rstima !o !redmetima idt.) karakteristini su za autistini !oreme$aj. %ona)anje je socijalno nezrelo i
#eoma lo)e, !oja#ljuje se izli# gne#a, #ri)tanja, e&anja i mnogo dru)t#eno ne!ri1#atlji#og !ona)anja.
!tra" autistino dete mnogo #i)e ose$a nego zdra#o dete. -olazi iznutra i s!olja i !reti njego#om
integritetu. Desto je !reosetlji#o ili slao osetlji#o na nadra&aje, na !rimer, oje se slai1 z#uko#a, a na
jake ne reaguju, esto !aradoksalno reaguju na nadra&aje (kod iz#ora z#uka zat#araju oi), a kod iz#ora
s#etlosti u)i. ,tra1 je stalan !ratilac autistinog deteta.
Agresija i autoagresija je jedan od esti1 olika !ona)anja kod autistine dece. Agresija je olik
!ona)anja ljudi i &i#otinja, s namerom da se u odre"enim situacijama reaguje na!adom. Autoagresija je
agresija koju dete #r)i nad samim soom. -eo agresi#no1 !ona)anja je s#akako iolo)ki uslo#ljen, a
delom je nauen olik !ona)anja. Agresi#ni !ostu!ci !rema detetu mogu !ogodo#ati deteto#om
agresi#nom !ona)anju.
#gru #ole s#i, jer nema dece koja ne #ole igru. Igra raz#eselja#a, o!lemenjuje, relaksira, u igri se
raz#ija !rijateljst#o, stiu no#a znaja i iskust#a, no#e s!oznaje o s#etu koji nas okru&uje. 5#a deca su
udnog !ona)anja, ali se i!ak igraju. %rete&no se tak#o dete igra samo sa soom, manje sa drugom
decom. Autistino dete igra se gledaju$i so!st#ene ruke, u#ek na isti nain, okre$e i1, !rili&a#a i
udalja#a od lica. Igra se !redmetima koji nisu za igru. %oskakuje, !ljeska rukama. To radi u#ek na isti
nain. -ru)te#ene igre i igre sa drugom decom ga ne interesuju, a mo&da i1 i ne razume, !a i1 zato
odacuje. 5no kao da ose$a drugaije od druge dece, koja ga oino ne !ri1#ataju.
$mocije autistine dece su 1ladne. 5na ne mogu, ali ne &ele !okazati s#oja ose$anja. Autistino dete
nije emocionalno 1ladno. 5no tra&i kontakt, #oli ga, ali esto se !ona)a drugaije, jer ono ne zna da
!ri"e drugome iako je #eoma zado#oljno kada to ini. Autistino dete izega#a !ogled oi u oi. 5no
kao da gleda kroz osoe. @eoma su este neadek#atne emocionalne reakcije kao izostanak stra1a !ri
realnim situacijama, smejanje i !lakanje ez razloga itd.
#nteligencija ili intelektualno funkcionisanje autistine dece je razliito i kre$e se od !roseni1 do
lako i te&e mentalno retardirani1. I!ak, sa sigurno)$u se mo&e re$i da je #e$ina nji1 mentalno
retardirana. 8a testo#ima inteligencije autisti !osti&u najslaije rezultate u delo#ima u kojima se
is!ituje go#or.
Posebne sposobnosti autstine dece (talenti)
<azliito se sagleda#aju, a !oseno kod dece koja imaju izrazitu s!osonost za jedno !odruje, a inae
su mentalno retardirana, !a i1 nazi#ano idiot % savant (ueni idiot). ,matra se da u celom s#etu ima
s#ega nekoliko stotina o#ak#i1 osoa. 8ji1o#e s!osonosti se !rimete oino #e$ u detinjst#u, a
raz#ojem drugi1 s!osonosti i znanja esto se o#i talenti izgue ili #i)e nisu nagla)eni kao talenti.
Talenti mogu iti muziki, liko#ni, za matematiku, s!osonost !am$enja razni1 !odataka, odre"i#anje
datuma, re!roduko#anje rei na ne!oznatom jeziku, ez znanja i znaenja rei itd. 8eka deca mogu
odre"i#ati tano #reme ez sata, ak i kada i1 !roudimo kasno u no$i. 8eki mogu sa #elikom
!recizno)$u !roceniti #eliinu !redmeta na daljinu. U literaturi se na#odi da je jedan autistini deak
imao tako sa#r)enu motornu koordinaciju da je mogao 1odati !o ogradici kre#eti$a ez !ridr&a#anja.
8eka od za!anjuju$i1 s!osonosti idot 3 sa#anta zaele&ene su u literaturi2
)estomeseno odoje koje je mrmljaju$i moglo re!roduko#ati cele arije koje i ulo,
!etogodi)nji deak koji je mogao rasta#iti sat, radio, tele#izor i !ono#o i1 es!rekorno sasta#iti,
sle!a osoa koja je fantastino crtala i
lizanci koji su ez !rolema raunali ;(-oro cifrenim roje#ima.
Uzrok se oja)nja#a razliito. ,matra se da tajna le&i u 1i!okam!usu, delu liminog sasta#a #elikog
mozga, koji je odgo#oran za emocije i !am$enje. %oznato je iz istorije da su neki genijalni ljudi imali
autistine crte (8jutn, Ajn)tajn). Ajn)tajn je !rogo#orio u !etoj godini i nije io doar uenik, a u
detinjst#u je io daleko od genijalnog deteta. ,#e su to !odaci koji su za!isani ali se ja#ljaju u
ne!oznatom roju sluaje#a. Iako se esto istie genijalnost kod jednog roja autistine dece, zog
!rolema u !ona)anju, dru)t#o i1 te)ko !ri1#ata.
%ri postavljanju dijagnoze ne !ostoji adek#atno snimanje, laoratorijske analize niti ilo kaka#
do!unski !regled koji $e dati jasan i siguran dokaz da li je re o autizmu ili ne. -ijagnoza se !osta#lja
na osno#u !re!ozna#anja karakteristika u !ona)anju i tu dijagnozu mogu da !osta#e strunjaci koji
doro !oznaju raz#oj deteta i raz#ojne !oreme$aje. %a&lji#im is!iti#anjem raz#oja danas se ne zna da
!ostoje neke karakteristike koje na autizam mogu da u!ute u ranijem uzrastu. Tu s!ada2 (') odsust#o
osme1a i rado#anja majci u !r#im mesecima &i#ota, (;) odsust#o reakcije 3 dete ne !ru&a ruke i ne
!okazuje radost kada se izima u naruje i (0) odsust#o zajednike !a&nje 3 dete ne raguje na
!okazi#anje igraaka itd. 8a autizam trea da !osumnja deiji lekar ili !edijatar u raz#ojnom
sa#eto#ali)tu, a konanu dijagnozu oino !osta#lja gru!a strunjaka (deiji !si1ijatar, !si1olog i
logo!ed, odnosno defektolog).
&eca sa autistikim poreme'ajem imaju znatni1 te)ko$a u #eralnoj i ne#eralnoj komunikaciji2
=(: nji1 nema funkcionalnu komunikaciju, a E(-F(: ima i !rilino sni&eno intelektualno
funkcionisanje. Mo&e se jo) re$i da su o#a deca olja u ne#eralnim #e)tinama nego u #eralnim. 8a
!lanu socijalnog funkcionisanja !ostoji socijalna !asi#nost i rigidno socijalno !ona)anje.
, ozirom da je autizam kom!leksan !oreme$aj, koji za1#ata #eliki roj razliiti1 funkcija u
organizmu, esto se uz iomedicinske inter#encije !rimenjuju i neki drugi olici tera!ije. @a&no je
naglasiti da, koliko god te metode us!e)ne ile, nemaju mnogo efekta ako se isto#remeno ne
!rimenjuju !rema o!isanom deijem re&imu. U dosada)njem leenju u s#etu se naje)$e !rimenjuju
slede$e teorije2
()* +erapije senzorne integracije (!ensor, integration t"erap,*
-r. Ajres (7ean Auers) !r#o je !osta#io teoriju da neka deca sa neurolo)kim !oreme$ajem im!ulse iz
okoline !rimaju na neodgo#araju$i nain. 5sim ula #ida, slu1a, ukusa, mirisa i dodira, !ostoje jo) i
duoga ula koja u mozak )alju signale o !olo&aju tela i njego#om kretanju i ije delo#anje !oma&e
o#ek da se su!rotsta#i sili Zemljine te&e i stoji us!ra#no. -uoja ula ine ulo dodira, ra#note&e i
!ro!rioce!ti#no ulo (za !olo&aj tela). 5na su me"usono !o#ezana, a samo zajednikim delo#anjem
s#i1 ula, o#ek mo&e doiti !ra#u sliku s#eta oko see i dati !ra#i odgo#or na stimuluse iz okoline.
5#aj kom!liko#ani !roces se nazi#a AAsenzorna integracijaAA, a !oreme$en je kod goto#o s#e dece sa
autizmom.
%oreme$aj AAsenzorne integracijeAA manifestuje se2
(') !reosetlji#o)$u na dodir, !okret, s#etlost ili z#uk, (;) smanjenom reakcijom na stimulanse, (0)
1i!erakti#no)$u ili 1i!oakti#no)$u, (/) !rolemima u koordinaciji, (=) !oreme$ajem go#ora,
jezika i motorike, (?) !rolemima u !ona)anju i nemogu$nosti st#aranja !redsta#e o samom
sei. Ukoliko se ut#rdi da dete ima o#e !roleme, strunjak 3 fizijatar ili tera!eut koji !oseduje
sertifikat mo&e !ro#oditi tera!iju AAsenzorne integracijeAA, sasta#iti !rogram #e&i koje
odgo#araju raz#ojnim !otreama deteta. %rogram je strogo indi#idualan, a deca mogu irati
akti#nosti u kojoj &ele uest#o#ati. %o)to se tera!ija od#ija uz igru (oino uz !omo$ ljulja)ke,
jastuka, lo!te i sl.), #e$ini dece !rija i sa zado#oljst#om je !ri1#ataju. Tera!ija senzorne
integracije traje odino od )est meseci do d#e godine, a zatim tera!eut !a&lji#o !rati raz#oj
deteta i na!redak u motornoj koordinaciji, jeziku, go#oru, !rilago"a#anju i dr.
(-* Vebe auditorne koordinacije (A,ditor, integration training*.
5#a metoda je nastala u Grancuskoj )ezdeseti1 godina, !ro)log #eka, iako je trealo !ro$i goto#o
trideset godina da se njena u!otrea !ro)iri u drugim e#ro!skim zemljama i ,A--u. ,#e je #i)e dokaza
o njenom !oziti#nom uinku na decu sa autizmom. ,manuje !roleme u !ona)anju i !oolj)a#a
odgo#or mozga na slu)ne dra&i. Tako"e, !o#e$a#a du&inu i k#alitet kontakta oima, s!ontani go#or,
socijalizaciju, !a&nju i smanjuje !reosetlji#ost na odre"ene z#uko#e. @e&a se sastoji od uku!no deset
sati slu)anja modulirane muzike u toku '( 3 ;( dana. %re !oetka tera!ijem, oa#ezno je detetu uraditi
audiogram (test kojim se is!ituje osetlji#ost slu)nog a!arata na z#uko#e razliiti1 frek#encija). 8eka
deca sa autizmom imaju !ojaanu osetlji#ost na z#uko#e odre"eni1 frek#encija koji su oznaeni kao
AAslu)ni maksimumAA i koji se mogu registro#ati uz !omo$ audiografa. Muzika se modulira !rema
doijenom nalazu i dete je slu)a uz !omo$ za to s!ecijalno !ri!remljeni1 slu)alica. 8akon !et seansi,
s#aka !o sat #remena, !ono#o se radi audiogram i no#i ciklus #e&i !rilago"a#a doijenim rezultatima.
,lede$i audiogram se radi nakon za#r)etka tera!ije kako i se ut#rdila njena efikasnost. Ukoliko detetu
nije mogu$e uraditi audiogram (dete uo!)te ne go#ori ili nije #oljno da sara"uje), muzika se modulira
AAna!ametAA. 8edostatak #e&e auditorne koordinacije jeste da samo neka deca reaguju na o#u tera!iju, te
da kod manjeg roja dece mo&e izaz#ati !rolazno !ogor)anje !rolema u !ona)anju.
(.* Vizuelne intervencije deteta znae mnogo #i)e od oinog gledanja i uoa#anja ojekata oko
see. To !odrazume#a i koordinaciju oiju, !erce!ciju, fokusiranje i mnogo toga jo). @eoma je
#a&no da oftalmolog detaljno !regleda dete kako i se iskljuile raz#ojne anomalije oka. -ete
sa autizmom ima !roleme sa #idom ukoliko2 jedno oko ima tendencu da AAletiAA u stranu ili
!rema unutra)njem uglu oka (straizam)4 dete zat#ara jedon oko kako i koristilo samo drugo
ili ako okre$e gla#u i !redmete !osmatra sa strane ili sa uglo#a2 tre!$e, !ra#i grimase, ili na
neki drugi nain kom!enzira nedostatak4 !okazuje #izuelnu stimulaciju 3 !ucketa !rstima,
okre$e !redmete, zadi#ljeno je odsjajem ili drugim #izuelnim efektima4 ima kratko trajanje
!a&nje i nizak !rag frustracije4 !ati od gla#oolje, #rtogla#ice, munine !rilikom #o&nje
automoilom ili je !reosetlji#o na s#etlost.
8e !ostoji neka metoda koja i ila standard u #izuelnoj tera!iji. Ugla#nom se koriste razliite !rizme i
soi#a koje su namenjene za !oolj)anje duine #ida, !erifernog #ida, uo#a#anje !redmeta u !okretu,
kao i no$nog #ida. Tretman je indi#idualan i #e&e koje se koriste su, kao i drugim olicima senzorne
tera!ije, !rilago"ene raz#ojnim !otreama s#akog deteta.
(/* 0uzikoterapija je dosta ra)iren olik tera!ije za decu sa autizmom u H#ro!i i koristi se u
#e$ini )kola za autizam. 5a#ljaju je muzikotera!euti koji su za to eduko#ani. Muzikotera!ija
ukljuuje rojne akti#nosti, kao )to su !e#anje, s#iranje instrumenata i !les. -eca sa autizmom
je sa zado#oljst#om !ri1#ataju, jer ne za1te#a #eralnu interakciju. %okazalo se da se uz dore
tera!eute muzikotera!ija raz#ija s!osonost antici!acije, )to je #eoma itno za raz#oj socijalni1
#e)tina.
8eka deca sa autizmom is!olja#aju izuzetnu nadarenost za muziku 3 s#iraju melodije koja su ula
samo jednom, i to sa zau"uju$om !recizno)$u (oko =: dece sa autizmom). 5stala deca, uz str!lji#o
uenje, mogu !okazati s#oj doar ose$aj za ritam i melodiju i us!e#aju da naue da s#iraju neki
instrument. A!solutni slu1 - s!osonost da se ot!e#a tano onaj ton kojim !oinje melodija ez
da#anja intonacije 3 !ostoji kod znatnog roja dece sa autizmom. Iskust#o je !okazalo da je za neku
decu !e#anje razumlji#ije i !ri1#atlji#ije od go#ora. Zog toga se !e#anje koristi kao !odsticaj
komunikacije.
(1* 2olding terapija (tera!ija dr&anjem) raz#ila je Marta (Mart1a IeltcJ u 8eK Lorku) i ona se
danas s!ro#odi u #i)e centara )irom s#eta. 5d roditelja se tra&i da #rsto zagrle s#oje dete i da
ga tako dr&e tokom du&eg !erioda, ak i ako dete !rotestuje ili !oku)a#a da se otrgne. Tokom
tak#og #rstog dr&anja dete se !oste!eno smiruje, te !oinje da us!osta#lja olji kontakt oima.
8eki roditelji su na#eli da o#aj !ostu!ak do#odi do olje socijalnog !ona)anja i komunikacije
uo!)te.
9oding 3 tera!ija koristila je i nekim roditeljima2 mnogi su izja#ili da su !oeli da ose$aju #e$u fiziku
liskost sa detetom, a neki da su !r#i !ut, !rimetili da nji1o#o dete is!olja#a !ri#r&enost. Tera!ija jo)
nije nauno dokazana kao efikasna, a njena lo)a strana je AA!risilja#anjeAA deteta na zagrljaj, )to mo&e
imati kontraefekat.
U tera!iji autizma korisne metode su alternativne medicine, !ri emu je #eliki roj roditelja u
!oslednji1 nekoliko godina !riega#a metodama alternati#ne medicine u nadi da $e !rona$i lek za
autizam s#og deteta. Mnoge od o#i1 metoda imaju !oziti#an uinak na decu sa autizmom, ali trea
imati na umu da one jo) nisu nauno dokazane i o!ra#dane.
,u!rotno uoiajenom mi)ljenju, #eliki roj autistine dece s!osono je us!osta#iti oni kontakt,
smejati se ili !okazi#ati !ri#r&enost. Iako je razume#anje autizma znatno na!redo#alo od kada ga je
'./0. !r#i !ut i o!isao +aner (*eo +anner), #e$ina ljudi, ukljuuju$i i strunjake, jo) ne zna na koje
s#e naine autizam utie na ljude.
Pojava simptoma. 8eki su roditelji zarinuti zog naga"anja da #akcina !roti# os!ica, zau)aka,
rueola, koju deca !rimaju nakon '; meseci &i#ota, mo&e !rouzroko#ati autizam. Ta je teorija azirana
na injenici da se !oja#a autizma konstantno !o#e$a#a u #reme kada se !rimaju o#e #akcine i na
injenici da se deci sa regresi#nim olikom autizma sim!tomi !oja#ljuju u!ra#o u #reme kada !rime
#akcinu. @e$ina roditelja autistine dece sumnja da ne)to nije u redu u #reme kada dete ima 'F meseci i
tra&i !omo$. -eca sa autizmom oino imaju !ote)ko$e u #eralnoj i ne#eralnoj komunikaciji,
dru)t#enoj interakciji i igrama. U nekim sluaje#ima zna da ude !risutna agresi#nost !rema sei ili
drugima. 8eka autistina deca izgledaju normalno !re !r#e ili druge godine &i#ota, te se naglo AA#rateAA i
izgue komunikacijske i dru)t#ene #e)tine koje su stekla !re. To se zo#e regersivan oblik autizma.
*judi sa autizmom imaju osoine !o!ut !ona#ljanja odre"eni1 !okreta tela, !okazi#anja neoine
!o#ezanosti sa !redmetima ili !okazi#anja znako#a izrazite !otresenosti kada se !romeni rutina.
%ojedinci tako"e mogu iskusiti naroitu osetlji#ost u ulima #ida, slu1a, dodira, ukusa ili mirisa. Tak#a
deca, na !rimer, odijaju da nose AAu!a#ijuAA ode$u i !ostaju !reterano uznemirena ako se to za1te#a
zog osetlji#osti nji1o#e ko&e.
Istra&i#anja o#e dece ukazuju na razne !romenlji#osti.
(') +omunikacija2 nemogu$nost za!oinjanja ili odr&a#anja komunikacije, raz#oj go#ora je
us!oren ili ga uo!)te nema, !ona#ljanje rei, ornuti izgo#or, kori)$enje esmislene rime,
komuniciranje gestikulacijom umesto reima i kratka mogu$nost koncentracije.
(;) -ru)t#ena interakcija2 nedostatak em!atije (neosetlji#ost na ose$aje i &elje drugi1), !ote)ko$e u
skla!anju !rijateljst#a, !o#uenost u see, !referiranje !ro#o"enja #remena i delimini ili
!ot!uni izostanak onog kontakta.
(0) Dulni !oreme$aji2 smanjena ili !o#e$ana akti#nost, sta#ljanje !redmeta u usta, struganje !o
!o#r)inama, nedostatak reakcije na ol, nedostatak reakcije na glasne z#uko#e i izega#anje
fizikog kontakta.
(/) Igra2 !okazuje smanjeni interes za ma)to#ite i kreati#ne igre, !okazuje smanjeni interes za
imitiranjem i !ona)anja drugi1 i !referira ritualne igre.
(=) %ona)anje2 uestalo !ona#ljanje neki1 telesi1 !okreta, jaka !otrea za rutinom i
ne!romenji#osti, is!olja#anje sna&ni1 is!ada esa, izrazito uska !olja interesa, o!sesi#no
zanimanje za odre"enu st#ar, ideju, akti#nost ili osou, jasna distanciranost, agresi#nost
usmerena na see ili druge i !reterana akti#nost.
8a Me"unarodnom kongresu o autizmu u 6arseloni ('..?) !ri1#a$ena je klasifikacija 3 s!ektar
autizma (na !redlog ameriki1 !si1ijatara), gde je autizam s#rstan u #e$u gtu!u tz#. Pervazivni
razvojni porme'aj (,#etska zdra#st#ena organizacija).
+estiranje % 8e !ostoji jedinst#eni medicinski test dijagnostiko#anja autizma. -ijagnoza mora iti
azirana na indi#idualnim momentima komunikacije, !ona)anja i raz#oja. @eliki roj !ona)anja koji je
!o#ezan sa autizmom !o#ezan je i sa drugim !oreme$ajima, zog ega je !otreno iz#r)iti razliita
testiranja kako i se otkrili i drugi mogu$i uzroci sim!toma. <utinsko is!iti#anje raz#oja trealo i iti
oa#ljeno na s#akoj redo#noj kontroli kod !edijatra. -odatne !retrage su !otrene ukoliko !ostoji
zarinutost lekara ili roditelja. To se naroito odnosi na sluaje#e kad dete ne us#oji !ostignu$a2
(') AArljanjeAA do ';. meseca
(;) gestikulaciju (!okazi#anje i ma1anje) do ';. meseci
(0) !ojedine rei do '?. meseci
(/) s!ontano s!ojene d#e rei do ;/. meseca (ne samo !ona#ljanje) i
(=) izostanak ilo kak#i1 go#orni1 ili dru)t#eni #e)tina u ilo koje #reme
Zog toga )to je autizam tako )irokog s!ektra, jednostrano !osmatranje ne mo&e !recizno !red#ideti
deteto#e s!osonosti. -ete i trealo da !regleda multidisci!linarni tim. Te !retrage i ukljuile
o!se&ne 3 go#orno 3 jeziko 3 komunikacione !retrage, s!oznaje i !rilago"ene testo#e, ose$ajno 3
motorike !rocene i oku!acijske tera!ije, neuro 3 fizolo)ke i akademske !rocene. %onekad lekari ne
&ele da donose dijagnoze autizma zog mogu$nosti AAetiketiranjaAA deteta.
3eenje % Intenzi#na i odgo#araju$a rana inter#encija daje izrazito zado#olja#aju$e rezultate kod
#e$ine autistine dece. @e$ina !rograma temelji se na interesima dece i #isokostrukturisanom !rogramu
konstrukti#ni1 akti#nosit. @izuelna !omo$ je esto delot#orna. Tretmani su najus!e)niji kada su ra"eni
!rema odre"enim indi#idualnim !otreama. Iskusni s!ecijalista ili tim i trealo da izradi
indi#idualizo#ani !rogram. %ostoje i neki AA!o!ularniAA tretmani za autizam koji nemaju naunu osno#u,
a esto kao !ozadinu imaju iz#e)taj o AAudesnim izleenjimaAA. Mogao i znatno !omo$i razgo#or sa
roditeljima druge autistine dece kao i sa lekarima s!ecijalistima, te !o dogo#oru !ratiti na!retke na
o#om !odruju.
3ekovi se esto koriste za leenje !rolema kod dece i adolescenata sa autizmom. Za sada !ostoje
oskudna #erodostojna istra&i#anja sigurnosti kori)$enja tera!ija leko#ima kod adolescenata i odrasli1.
5soa mo&e da neti!ino reaguje na lek. *ek mo&e imati )tetne nus!oja#e. 8i jedan !oznati lek ne
!oma&e u gla#nim sim!tomima autizma 3 o)te$enju socijalne interakcije i komunikacije. %ri
sagleda#anju osno#ne !rgnoze, leka nema. @e$ini dece sa autizmom nedostaje socijalna sigurnost,
!otreni dru)t#eni odnosi i #eze, udu$nost mogu$eg za!o)lja#anja ili samoo!redeljenje. Iako gla#ni
!rolemi ostaju, sim!tomi esto !ostanu lak)i u kasnijem dedinjst#u. +od neki1 !ojedinaca !ostoje
skromna !oolj)anja kod neki1 sim!toma, ali kod neki1 ima i !ogor)anja.
%oslednji1 godina uinjen je na!redak u s1#atanju autizma i kreiranju metoda re1ailitacione !omo$i.
Izegnuta je re o leenju autizma jer ni jedan #id leenja leko#ima i !si1otera!ijom nije nauno
o!ra#dao s#oju delot#ornost, a kako je re o #rlo slo&enim neuroraz#ojnim !oreme$ajima sa
raznolikom uzronom !ozadinom, za sada je nerealno oeki#ati udot#oran lek od kojeg $e tak#a deca
AAozdra#itiAA. 8eo!1odno je to ot#oreno re$i roditeljima koji godinama tragaju za nainom izleenja,
gue$i dragoceno #reme za ranu inter#enciju, no#ac, #lastito zdra#lje, a nekad i roditeljsku celo#itost.
+ad nas se ta olest dijagnostikuje #rlo retko, #e$inom kod dece sa te&om klinikom slikom relati#no
kasno. U !ojedinim zemljama rizina deca za autizam !re!oznaju se u tou od ? meseci do godine dana
&i#ota i odma1 ukljuuju u rani tretman, a dijagnoza se !osta#lja #e$ sa 'F meseci starosti deteta.
U leenju autistinog !oreme$aja !rimenjuju se razliiti !ostu!ci. ,trunjaci su saglasni s tim da je
najolji onaj tretman koji je !rilago"en odre"enom detetu. @e$ina ustano#a za autizam u H#ro!i i ,A-
!rimenjuje !osene !rograme re1ailitacije dece i odrasli1 osoa sa autizmom, koji ukljuuje
edukati#no 3 s!ecijalno 3 !edago)ke !ristu!e, uz !o#remenu !rimenu razliiti1 olika !si1otera!ije za
decu i roditelje. Cto se !re !re!ozna autistini !orme$aj i dete se ukljui u odgo#araju$u strunu
re1ailitaciju, to su )anse #e$e. <oditeljima deteta sa autizmom !otreno je mnogo snage i u!ornosti da
s!oznaju da nji1o#o dete nije !o!ut druge dece, da ono &i#i u s#om s#etu, da se ne raz#ija. Desto se
!orodica izoluje od dru)t#ene okoline, koja ne !ri1#ata autistino dete. Autistino dete tra&i rigu i
!omo$ goto#o ;/ sata na dan, uz stalno otklanjanje krizni1 stanja. <e)enje nije u zat#aranju u
so!st#enu !orodicu. 6ez strunog rada u odgo#araju$im uslo#ima ne mo&e se !omo$i ni licu sa
autizmom, niti !orodici iz koje ono !otie.
!ocijalni razvoj. *judi sa autizmom nemaju raz#ijene socijalne #e)tine. Desto im nedostaje intuicija
ili ose$aj za druge ljude u s#om okru&enju. 8edostatak socijalni1 #e)tina !oinje da se uoa#a jo) u
ranom detinjst#u, a i #ide se kod odrasli1 osoa. Autistine ee !okazuju manje !a&nje za socijalnu
stimulaciju, manje je interakcijski1 gesto#a osme1om i !ogledom, slaije odgo#araju na !ozi# #lastitim
imenom. +od mla"e dece sa autizmom esto je !risutan nedostatak kontakta oima, go#or tela i manje
su skloni kori)$enju tu"e ruke ili tela kao alata. Autistina deca od tri do !et godina naj#ero#atnije ne$e
s!ontano !rilaziti drugima, imitirati i odgo#arati na emocije i ne#eralno komunicirati. I!ak, mogu
raz#iti !ri#r&enost osoama koje su im !rimarne u da#anju sigurnosti (oino jedan ili oa roditelja).
Autistina deca ne #ole iti sama. ,t#aranje i odr&a#anje !rijateljst#a esto se !okazalo kao !rolem,
jer za nji1 je merilo k#alitet !rijateljst#a, a k#antitet !rijateljst#a 3 to je merilo nji1o#e usamljenosti.
Manji deo o#e dece sklono je agresiji i autoagresiji. Mali ogranieni iz#or !odataka ukazuje da kod
dece sa mentalnom retardacijom autizam se !o#ezuje sa agresijom, nano)enjem materijalne )tete i
nastu!ima gne#a.
+od lica sa autizmom mogu$i su sim!tomi neza#isni od dijagnoze, ali koji imaju uticaj na !ojedinca
ili roditelje. Mali deo osoa !okazuje neoine s!osonosti, !o!ut !am$enja tri#ijalnosti od retki1 tz#.
autistini1 naunika. +od autistine dece #i)e je uoiajena i !oznata neti!ina reakcija na senzornu
stimulaciju, iako nema !ouzdani1 dokaza da o#i sim!tomi razlikuju autizam od drugi1 raz#ojni1
!oreme$aja. 5#e reakcije i mogle iti AAnormalneAA samo za decu. 8ekoliko studija je !okazalo da je
kod autistine dece !risutno o)te$enje taktilne !erce!cije, dok kod odrasli1 ljudi sa autizmom nije. Iste
studije !okazuju da lica sa autizmom imaju #i)e !rolema sa slo&enom memorijom i zadacima
oja)njenja. 5#e karakteristike su uoiajene kod odrasli1 ljudi sa autizmom. U nekoliko studija se #idi
da kod autizma !ostoje i odre"eni motoriki !rolemi (slaijeg mi)i$nog tonusa, slaijeg motorikog
!laniranja ili odanja na prstima itd.+.
5dijanje 1rane i rituali, koji se ja#ljaju, mnogo e)$i je !rolem iranje, ali to nije rezultat lo)e
is1rane. +od neke dece su !risutni razliiti !roa#ni !rolemi. %ostoje odre"eni dokazi da 3 !rolem
s!a#anja (inae uoiajen kod dece sa raz#ojnim !oreme$ajem) jo) #i)e !risutan, nego kod dece sa
drugom #rstom raz#ojni1 !oreme$aja. +od autistine dece mogu$i su !rolemi sa us!a#lji#anjem,
estim u"enjem u toku no$i i #eoma rano jutarnje u"enje. <oditelji oino !r#i uoe neoino
!ona)anje kod s#oje dece. , ozirom da odgo"eni ili zakasneli tretman mo&e uticati na dugotrajni is1od
tera!ije ako je !risutan ilo koji od slede$i1 znako#a, !otreno je odma1 od#esti dete na !rocenu
s!ecijalisti2 '. rljanja do '; meseci, ;. gestikulacije (u!iranje !rstom, ma1anje rukom !ozdra#ni1
!oruka i sl.) do '; meseci, 0. ni jedne rei do '? meseci, /. ez s!ontani1 fraza od d#e rei do ;/
meseca i =. guitak ilo koje jezike ili socijalne #e)tine.
Benetsko testiranje na autizam za sada nije !ri1#atlji#o.
Autizam je definisan s uku!no najmanje ? sim!toma, ukljuuju$i najmanje d#a sim!toma
k#alitati#nog o)te$enja u komunikaciji i najmanje jedan ogranienog !ona#ljaju$eg !ona)anja. %rimeri
sim!toma ukljuuju nedostatak socijalne ili emocionalne inteligencije, stereoti!na i !ona#ljaju$a
u!otrea jezika ili u!orna !reoku!acija samo sa jednim delom ojekta. AA8a!adiAA $e naje)$e iti !re
tre$e godine, s us!orenim ili anormalnim funkcionisanjem u socijalnoj interakciji, jeziku kori)tenom u
socijalnoj komunikaciji, simolici ili imaginacijskim (zami)ljenim) igrama.
%edijatar oino kod !r#og !reliminarnog !regleda uzima u ozir istorijat raz#oja i fiziki !regled
deteta. Ako !ostoji rizik, dijagnoza i !rocena se dalje radi uz !omo$ strunjaka, !osmatranjem,
komunikacijom rodine i drugim faktorima, ukljuuju$i standardne !retrage i uzimaju$i u ozir slino
!o#ezana medicinska stanja.
7ednostrano leenje se nije !okazalo dorim. +erapija se oino !rilago"a#a deteto#im !otreama.
Ako se krene rano sa intenzi#nim, us!osta#ljenim !rogramima edukacije i tera!ije, mo&e !omo$i
detetu da !ostigne odre"eni ste!en samostalnosti socijalni1 i !oslo#ni1 #e)tina. Inter#encije u dou od
; do 0 godine, kao !resudno #a&ne, nisu #rsti dokazi.
%ojam autizam laici neretko koriste kako i o!isali osou sle!u za dru)t#ena zi#anja. Autizam se
smatra #idom razumske sle!o$e, a deca sa autizmom se o!isuju kao deca koja &i#e !od staklenim
z#onom, simolom nji1o#e otu"enosti od socijalne okoline. 8eretko se istie nji1o#a genijalnost u
!am$enju u aratanju rojkama i !odacima, !rostornoj orijentaciji, muzici i liko#nom izrazu, ali zog
!rolema u !ona)anju dru)t#o i1 te)ko !ri1#ata. 8i roditelji nisu !o)te"eni nerazume#anja. 5ni ne &ele
da im dete doije dijagnozu mentalne retardacije i !si1oze.
&is"armonija razvojni" podruja % %od !ojmom autizam !odrazume#a se niz slini1, ali i
razliiti1 kliniki1 slika sa !reo#lada#aju$im sim!tomima !oreme$aja socijalne interakcije i
komunikacije, jezike, go#ora i ma)te, senzorna !ona#ljanja stereoti!ni1 radnji i !oseni1 #e)tinda u
razliitom intenzitetu od slai1 do nagla)eni1 sim!toma. Intelektualno funkcionisanje nije dijagnostiki
kriterijum sim!toma u ranom detinjst#u, oino nakon kra$eg razdolja na izgleda normalna !oja#a.
5ele&je ti1 !oreme$aja je dis1armonian raz#oj sa k#alitati#nim i k#antitati#nim odstu!anjima na
!ojedinim raz#ojnim !odrujima. Istina je da su zog neurolo)ke osetlji#osti, ogranienja u
razume#anju s#eta, komunikacioni1 te)ko$a i te)ko$a u formiranju linosti izuzetno !odlo&ni raz#oju
emocionalni1 !oreme$aja, !oreme$aja u !ona)anju, a nekad i du)e#ni1 olesti. 8ji1 trea razliko#ati
od osno#nog !oreme$aja, te !reduzeti odgo#araju$e mere !re#encije za ou#anje mentalnog zdra#lja
ti1 osoa.
@e$inom se autizam !oja#ljuje #e$ u !r#im mesecima &i#ota, a re"e izme"u druge i tre$e godine.
Tak#o dete nema interesa za okolinu, ali mu je !ogled !razan, uje, ali je ra#nodu)no !rema
z#uko#ima. +ada ga uzmete u naruje, ono ne reaguje, ostaje ukoeno i ne reaguje. 8e sme)i se, osim
samom sei, te!a, ali ne odgo#ara na majine rei. Autistinom detetu su !oreme$eni 1ranjenje i san.
8ekad tak#o dete uo!)te ne s!a#a. %ojedinano ti !oreme$aji nisu karakteristini za autizam, ali
nekoliko nji1 zajedno znak su za uzunu.
Mo&e se iz#esti zakljuak da je #eoma #a&no na #reme !re!oznati sim!tome i otkriti olest, za!oeti
iomedicinske inter#encije sa drugim olicima tera!ija, kao )to su2 muzikotera!ija, !si1otera!ija,
alternati#na medicina i slino.
%rogram leenja je indi#idualan (za#isno od deteta do deteta) i tada leenje daje olje rezultate. -a i
im olak)ali &i#ot, !otrena je #e$a socijalna !omo$, #e$a riga dru)t#a, te u starijem &i#otnom dou
(onima sa izra&enim talentima) omogu$iti za!o)lja#anje.
8eo!1odno je raziti zalude da su to deca za dru)t#o te)ko !ri1#atlji#e osoe i ne doz#oliti da se
ose$aju odaenim i manje #a&nim. Iako je olest neizlei#a manji roj tak#e dece ima izra&ene
s!osonosti za jedno !odruje i toj deci trea omogu$iti da s#oj talent i !oka&u. Uenik koji je
dijagnostiko#an ka&e2 ,,7a imam s#oj s#et, ali deo st#arnog s#eta mora !ostati i moj s#et, a tu $e mi
!omo$i #r)njaciAA. Melja je uiti i raditi sa s#ojim #r)njacima.
H#o i !rimera.
). #gor 4. <o"en je =.januara ;(('. godine, kao drugo dete u !orodici zanatlija, majka stara 0F
godina. Meljno je i oeki#ano mu)ko dete, a sestra mu je na#r)ila '; godina, kod koje se ne
!rime$uju nikak#e !romene.
-o na#r)ene d#e godine s!adao je u zdra#u i na!rednu decu, normalnog rasta, #eoma &i#a1an i sa
!rosenom inteligencijom. 8a lekarskom !regledu (komisija2 defektolog, !si1olog, logo!ed, !si1ijatar i
!edijatar) !rocenjen je koeficijent inteligencije /(. %re!orueno je leenje, a nakon d#e godine
!ono#no dijagnostiko#anje. 8a slede$em dijagnostiko#anju uoeni su manji !okazatelji na!retka, a
mogu$nost !olaska u )kolu da $e se re)iti kada ude organizo#an lekarski !regled o s!osonosti. *ekari
su us!osta#ili dijagnozu autizma, ali je nisu sao!)ta#ali roditeljima, #e$ su isticali da to nije neka
olest, #e$ !oseno stanje organizma. 8a testiranju, kada je Igor na#r)io / godine, komisija je sao!)tila
da $e dete iti ogranieni1 s!osonosti za )kolu. %orodica se ose$ala #eoma !ogo"eno. 5#o je te)ko
!alo roditeljima. Usledila su !riku!ljanja !odataka o !orodinom stanju, da li je neko u !orodici io
olestan, da li je mali Igor maltretiran kao dete, na )ta su roditelji ili AA1ladniAA nakon razgo#ora sa
lekarima. %ri testiranju za !rijem u osno#nu )kolu nije !okazao !rosene intelektualne s!osonosti,
motorika #eoma lo)a i ne iz#r)a#a tra&ene zadatke, te je odgo"en !rijem u )kolu za godinu dana. U
a!rilu ;((E. godine uoen je manji na!redak, ali je us!osta#ljena dijagnoza autizma, kada je i odlueno
da !o"e u !r#i razred.
-. Vukain 0. <o"en je '0. a!rila '.... godine, uenik je drugog razreda, ro"en u
!oljo!ri#rednoj !orodici, sa &i#otnim standardom roditelja is!od !roseka. %ri !rijemu u )kolu
ustano#ljen je kolinik inteligencije ==, te us!osta#ljena dijagnoza autizma, sa #i)e !oreme$aja.
5d ostali1 uenika razlikuje se !o tome )to esto ustaje sa stolice i )eta !o razredu, esto !rati uiteljicu
(kre$e se iza nje) i esto sa njom razgleda doma$e zadatke uenika. 8a !oznato !itanje koje !osta#lja
uiteljica insistira da on odgo#ori. 5stali ueniti su ga kao tak#og !ri1#atili, !a i uiteljica. ,#aki
uenik u razredu radi s#oj !osao, a @uka)in &eli da ude kontrolor uenika, oilaze$i i1 za #reme rada.
@eoma je #a&no kod o#og uenika raz#iti motorike s!osonosti, !a i na aso#ima liko#nog i
muzikog #as!itanja. Me"utim, nasta#nici za o#o nisu eduko#ani, tako da rade sa o#im uenicima isto
kao i sa zdra#im uenicima. To znatno ote&a#a na!redo#anje o#om i ostalim uenicima.
,MHT87H %<5UZ<5+5@A8H 65*HCNU
,#ako dete reaguje na olest kao i s#aki odrastao olesnik. Manju decu trea !osmatrati unutar li&e i
)ire sredine, tj. 8a relaciji !orodica 3 )kola 3 olnica 3 lekar 3 )ira socijalna sredina. U !r#im
mesecima &i#ota dete s#e s#oje !otree zado#olja#a za1#aljuju$i majci. -ok god mu !ru&a ose$aj
ugodnosti, ono stie osno#no !o#erenje u majku, a !reko nje i u okolni s#et. Ako u tom !eriodu olest
!oremeti taj sklad, tada olest neugodno ometa do&i#lja#anje !o#erenja, te dete i u kasnijem &i#otu
mo&e imati !remalo samo!ouzdanja. 5d#ajanje deteta od majke do&i#lja#a se kao guitak njene
ljua#i.
-ete, kada ozdra#i, !ona)a$e se na s!ecifian nain, jer samo ose$a da nikad nije ilo tako !a&eno i
ma&eno kao kada je ilo olesno. 9ronine olesti menjaju dotada)nji nain &i#ota deteta, !a mogu
nastati razliite !si1ike reakcije i !oreme$aji u raz#oju linosti. ,#ako dete koje je oolelo od
1ronine olesti ()e$erne, astme, e!ile!sije, 1emofilije ima odre"ene srane smetnje) za1te#a !osean
!ristu! lekara, )kole, a naj#i)e s#oje li&e okoline (!oseno u&e !orodice) 3 kako emocionalne tegoe
ne i uzroko#ale !red#i"ene neuroze (koje su naje)$i olik !oreme$aja linosti ez !oznatog
organskog uzroka).
,ama s!oznaja da je dete olesno duoko traumatizuje (izazi#a jai stres) roditelje. Zato od linosti
roditelja, nji1o#e kulture i socioekonomskog statusa za#isi i nain dr&anja roditelja, koji esto ide od
de!resije do !re#elike rige, )to detetu oduzima s#aku inicijati#u. ,lian je odnos lekara i deteta, jer
ima sline karakteristike kao kod roditelja. ,tr!lji# lekar, koji !o)tuje dete i njego#u linost, u#ek
!osti&e doru saradnju kako sa detetom tako i sa roditeljima.