Niki Fren

Igra Pamenja








Naslov originala:
Nicci French
The memory game
(1997)
Za Edgara, Anu,
Hadli i Moli
Sadraj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
O autoru
1.
Sklopila sam oi. Sve je bilo tu, skriveno negde u mojoj glavi. Videla sam nejasne obrise travnjaka
koji se polako gubio u izmaglici. Mogla sam da osetim onaj otar, hladan vazduh kako mi para
nozdrve. Ali stvarno sam morala da skupim svu snagu da bih se setila ta se jo dogodilo onoga dana
kada su pronali telo - njeno telo. Ponovo sam osetila teki miris mokrog, opalog lia.
Dok sam se sputala niz blago, travom pokriveno blatnjavo brdace nedaleko od kue, primetila
sam da su radnici ve stigli. Pili su aj iz velikih olja i puili, a njihov topao dah pun vlage stvarao
je oblak pare koji im je lebdeo oko lica. Podseali su me na staru logorsku vatru koja dimi dok se
posle kie polako gasi. Bio je tek oktobar, ali rano jutro i iznad estara na breuljku u daljini sunce se
negde kroz oblake jedva naziralo. Nosila sam svoj radniki kombinezon, a nogavice sam vrsto
uvukla u gumene izme da mi ne bude hladno. Ostali radnici bili su dosledno obueni u tradicionalnu
zemljoradniku nonju - farmerke, sintetiki demper i prljave kone izme. Cupkali su u mestu da se
zagreju i smejali se neemu to nisam mogla da ujem.
Kada su spazili kako im se pribliavam, naglo su se uutali. Svi smo se ve dugo poznavali, ali
oni nisu bili sigurni kako da se ponaaju sada, kad? sam postala njihov ef. Meni to nije bilo vano,
zaista. Navikla sam na ljude sa gradilita, ak i onih minijaturnih, domaih, poput ovog koje se
nalazilo na mokrom paretu zemlje mog svekra u Sropiru, na imanju Sted ( engl. stead - mesto; korist
) , kako su apsurdno zvali ovu oblast, alei se na raun seoskog plemikog poseda koji je tokom
godina dobio na znaaju.
Zdravo, Dime, pozdravila sam ga, pruajui mu ruku.
Nisi mogao da izdri da i ti lino ne doe. Stvarno mi je drago zbog toga.
Dim Veston bio je sastavni deo Steda, isto kao to su ga inile i kuice na drveu, kojih je ovde
posvuda bilo, ili onaj slatki miris jabuka koji je ak i u vreme Uskrsa dopirao iz podruma. On je
imao veze sa skoro svakim predmetom koji je ikada napravljen na ovom posedu: zamenio je i
ofarbao drvenariju na svim prozorima u kui, i provodio vrele avgustovske dane tako to je, nag do
pojasa, oblagao krov crepom. Kada god bi se desilo neto poput nestanka struje, poplava, ili kada bi
popucali zidovi i sve tome slino, Alan bi pozvao Dima da doe iz Vestburija. Dim bi ga najpre
odbio, rekavi da je previe zauzet. Sat vremena kasnije, uz kripu bi zaustavio svoj rasklimani
kombi ispred kue. Procenjivao bi kolika je teta, zamiljeno lupkao po luli i tuno vrteo glavom, a
zatim bi sa negodovanjem promrmljao neto o tome kako su za sve krive nekakve moderne gluposti.
Videu ta mogu da uradim, rekao bi na kraju.
Pokuau da neto skrpim.
Bila je stvar lokalnog folklora to to Dim nikada nita nije kupovao po punoj ceni, a uopte ne bi
ni kupovao da je mogao sve da dobije tako to bi trampio robu za svoje usluge, ili pomou nekih jo
sumnjivijih sredstava, ime je najverovatnije davao svoj sopstveni doprinos crnoj ekonomiji
ropira.
Kada je video moj plan za novu kuu, Dim me pogledao sa jo vie prekora no inae, kao da je
taj crte samo jo jedna novotarija smiljena da prevari razmaene mekuce iz Londona kao to sam
ja, koji nikada nisu zaistinski zasukali rukave. U sebi sam se tiho zahvalila Bogu to Dim nikada
nee videti moju prvobitnu zamisao. Sagraena na movarnom tlu Steda, za svu decu i sve unuke i
bive ene, i za sve one koji su dolazili i okupljali se na velikim skupovima kod Martelovih, ta mala
kua bila bi najvei poklon koji bih ikada mogla da pruim porodici, i zato sam planirala da sama
napravim jednu pravu kuicu iz snova za njih.
Odluila sam da iskoristim prednost zato to je i zamiljeni poloaj na kom bi se kua gradila,
bio relativno zaklonjen od pogleda, da bih postigla jednu potpuno jasnu strukturu, koju bi inili samo
balvani, cevi, drvene grede i staklo u velikim ploama, jedan pravi funkcionalistiki san: to je bio
najlepi objekat koji sam ikada nacrtala. Pokazala sam nacrt mom samo to nije bivem muu, Klodu,
a on se blago namrtio i proao prstima kroz retku, smeu kosu i promrmljao neto poput: stvarno je
veoma zanimljivo i odlino uraeno, to nije imalo nikakav znaaj, zato to je to bila njegova
reakcija na praktino sve, ukljuujui i to kada sam mu saoptila svoju odluku kako bi trebalo da se
razvedemo. Pomislila sam da e moda njegov brat, Teo, ipak shvatiti ta sam elela da postignem
tim crteom kue. On je prokomentarisao da lii na jedan njegov stari komplet 'napravi sam', na ta
sam mu ja odgovorila. Da, tano tako, zar nije sjajno? svesna da je on time eleo da uvredi moj rad.
Na kraju, predstavila sam nacrt Velikom oveku lino, Alanu Martelu, mom svekru, gospodaru
Steda, i taj moj pokuaj se zavrio kao totalna katastrofa.
ta je ovo? Neki metalni okvir? A ta je sa kuom koja e biti sagraena oko tog okvira? Zar
nisi mogla i to da nacrta?
To jeste kua, Alane.
Frknuo je kroz osedelu bradu. Da se razumemo, ja ne elim kuu o kojoj e brujati vedski
kritiari arhitekture. elim mesto u kojem moe da se ivi. Uzmi lepo taj papir sa sobom i sagradi
tako neto u Helsinkiju ili negde stvarno daleko gde e ti, siguran sam, neki iri kritiara dodeliti
nagradu. Ako ve smatra da treba da napravimo neto u ovom vrtu - a daleko od toga da sam ba u
potpunosti ubeen u to - onda emo napraviti jednu pravu englesku seosku kuu, sa ciglama ili nekim
pristojnim domaim materijalom.
To uopte ne lii na besnog i neobuzdanog mladog Alana Martela, ljubazno sam primetila.
Novi stilovi u arhitekturi, velike promene koje dolaze pravo iz srca, zar nije to bilo ono emu ste vi
oduvek teili?
I pored svega, ipak mi se sviaju starinski stilovi u arhitekturi. Ja vie nisam mlad ovek. A i
nisam vie ni besan, osim kada si ti u pitanju. Zameni taj strukturalistiki horor neim u emu u moi
da prepoznam kuu.
To je bio pravi Alan, u svom elementu, onako nabusit, neodoljiv i armantan kakav je bio, a ja
sam bila zahvalna to je jo uvek mogao tako srdano da vie na mene na onaj dobro poznati nain,
iako sam se upravo razvodila od njegovog sina. I zato sam naravno popustila i napravila plan kue u
besprekorno ruralnom stilu, ak sam dodala i prilino zanimljiv gambrel krov. Bio je dizajniran na
nain na koji dizajnirate sadraj vaih runih kolica za pazarenje dok etate po Sejnsburiju. Fabriki
napravljena okvirna konstrukcija montane kue od drva bila je norveka, iako se zapravo
proizvodila u Maleziji. Alan bi trebalo da bude zahvalan bar zbog toga to e poreklo sirovog
materijala koji je planiran za izgradnju njegove kue verovatno prouzrokovati nestanak jednog malog
dela tropske kine ume.
ta predstavlja ovo ovde, gospoo Martelo? pitao je Dim Veston, lupkajui po planu kue
svojom lulom.
Molim vas, zovite me Dejn, Dime. Tako e ovaj kosi krov biti obloen crepom, poreanim u
stupu.
Hm. Drao je lulu vrsto u zubima. ta hoete da postignete to ete bez veze troiti vreme i
petljati se oko stupe?
Dime, nema razloga da sada raspravljamo o tome. Sve je ve dogovoreno. Kupljeno i plaeno.
Sve to treba da uradimo jeste da sklopimo delove.
Hm, opet je gunao.
Iskopavaemo ovde, samo nekoliko stopa nie...
Aha,Dim je promrmljao.
Zatim, tu e biti temelji, ovde i ovde, pa vodovodne cevi i kanalizacija, mrea zatitnih
membrana, a posle toga dolaze betonske ploe na vrhu i prizemlje je gotovo. Ostaje samo da se
ostatak sklopi.
Zatitne membrane za vodovod? sumnjiavo je ponovio Dim.
Da, na alost, jo 1875. godine usvojen je jedan zakon o zatiti javnog zdravlja koji i to
podrazumeva, tako da nam ne preostaje nita drugo nego da se toga i pridravamo.
Sada, na samom poetku naeg prvog radnog dana, Dim je vie liio na neku biljku koja je rasla
tamo u bati, nego na oveka koji je doao da nadgleda, ili se bar samo pretvara da nadgleda radove
u toj istoj bati. Na licu mu se videlo da je esto bilo izloeno svim vremenskim uslovima i dobilo je
onaj izgled koji podsea na zadnjicu abe krastae. Dlake su mu virile iz nosa i uiju, poput mahovine
na nekoj prastaroj steni. Stvarno je prilino ostareo, i njegov posao bio je samo da govori svom sinu
i neaku ta da rade, a njihov posao sastojao se, oigledno, u tome da ignoriu ono to im Dim
govori. Rukovala sam se i sa njima.
ta kopate tu? Dim je sa neodobravanjem upitao.
To su samo pripremni radovi. Ba sam rekla kako bih elela da ja napravim prvi potez lopatom,
ako se slaete sa tim. Zaista bi mi to mnogo znailo.
Bavila sam se arhitekturom ve petnaest godina, i kada god bih poinjala sa radovima na nekoj
graevini imala sam jedno pravilo, koje skoro da se moglo nazvati sujeverjem. Morala sam da budem
prisutna u trenutku kada se lopata prvi put zakopa u zemlju na kojoj se gradi. Taj momenat bi mi
pruao pravo ulno uivanje, i zato ponekad poelim da mogu da svojim sopstvenim rukama odradim
ceo posao. Nakon meseci - nekad ak i godina - pravljenja nacrta, sreivanja svih onih tehnikih
detalja i estoke borbe za dobijanje tendera, ubeivanja klijenata i smirivanja njihovih ivaca,
pogaanja sa funkcionerima u Odeljenju za prostorno planiranje, nakon svih kompromisa i
nadmudrivanja sa dokumentacijom, bilo je lepo izai napolje, u prirodu, i podsetiti se da je sutina
svega toga ovde, u samoj zemlji, u tome kako e biti sklopljene cigle i spojene cevi, a da se na zimu
ne razbiju i ne popucaju od hladnoe.
Najbolji doivljaji od svega su iskopavanja na dubini od deset do petnaest metara, koja prethode
izgradnji stvarno velikih graevina. Tada stojite na samom rubu nekog zemljita u centru Londona i
virite u nekoliko stotina godina stare fragmente ivota drugih ljudi. Ponekad moda naiete na
nagovetaje drevnih iskopina, a ula sam glasine da izvoai radova neretko tajno zabetoniraju i neku
staru rimsku graevinu na koju usput naiu, i to samo zato da bi izbegli sve one gluposti oko ekanja
da arheolozi daju odobrenje pre nego to nastave sa radovima. Sutina je u tome da mi stvaramo
prostore za nae sopstvene ivote na slomljenim ostacima ivota naih dalekih, zaboravljenih
predaka, kao to e za par stotina ili par hiljada godina neko isto tako graditi na naim zaralim
konstrukcijama, na betonu koji se istroio i raspao pod nemilosrdnim naletom vremena. Gradie
svoje ivote preko tragova nae smrti.
Ovo bi trebalo da bude najmanja rupa od svih do sada, pomislila sam, samo u zagrebati po
povrini. Don, Dimov sin, dodao mi je lopatu. Premerila sam zemljite dan ranije i obeleila ga
kanapom, i sada sam stajala u sred tog pravougaonog prostora i zarila vrh lopate u povrinu zemlje, s
namerom da tako iskopam samo jedan mali grumen.
Pazite na nokte, devojko, ula sam Dima kako mi govori.
Gurnula sam drku lopate nadole ispred sebe. Uspela sam da odvojim taj grumen od ostatka
zemljita i on se rasuo, otkrivajui ispod sasvim zadovoljavajuu koliinu kaljuge i ilovae.
Kako je samo lepo i mekano, veselo sam zakljuila.
Momci e to onda odmah zavriti, Dim ree. Ako se vi slaete sa tim, naravno.
Trgla sam se osetivi ruku na svom ramenu. Bio je to Teo. Teo Martelo kojeg sam ja volela da se
seam, imao je sedamnaest godina, kosu koja mu pada do ramena, s razdeljkom na sredini, i mekanu,
skoro providno mleno belu kou, i pune, lepo zaobljene usne koje su imale blagi ukus duvana. U
mom seanju, on je visok i mrav, i nosi dugaak vojniki kaput. Teko da mogu da pomirim tu sliku
iz seanja sa ovim - o moj Boe - ovekom od etrdeset i neto godina koji stoji ispred mene sa
ispijenim, duboko urezanim crtama lica, grube neobrijane strnjike, kratko podiane kose koja je ve
poela da sedi, i sa jakim borama koje su se isticale oko njegovih oiju. On je sada bio samo jedan
sredovean ovek. Mi smo sada bili sredoveni ljudi.
Nismo te videli sino, obratio mi se. Stigli smo prilino kasno.
Ranije sam otila na spavanje. ta ti radi budan ovako rano?
eleo sam da te vidim.
Povukao me prema sebi i zagrlio me. Nekoliko trenutaka vrsto sam drala svog omiljenog zeta.
O, Teo, poela sam kada me je pustio. Zao mi je. Stvarno mi je ao zbog Kloda.
Osmehnuo se. Nema potrebe da ti bude ao. Samo radi ono to osea da mora da uradi. Bilo
je hrabro od tebe to si se uopte pojavila ovde i skupila snagu da se suoi sa svima iz porodice.
Usput, ko sve dolazi?
Svi, naravno. Svi Martelovi. I svi Krejnovi takoe, koliko ih ima. Tata i moj brat sa svojom
devojkom jo nisu stigli, ali zajedno sa njima, raunam da e biti ukupno dvadeset i etiri gosta.
Kraljevska porodica moe doiveti propast, i moda smo zaboravili koje znaenje ima Boi, ali
godinje okupljanje Martelovih povodom branja peurki i dalje se odrava nimalo ne gubei svoj
sjaj.
Teo je podigao obrve. Crte njegovog lica oko oiju i usana izvile su se u osmeh. Ti se svemu
tome ruga.
Ne, ne rugam se. Pretpostavljam da sam samo nervozna. Boe, Teo, da li se sea, kada je, pre
mnogo godina, tonuo onaj trajekt. Brod za spasavanje sasvim im se pribliio, ali ene i deca ipak nisu
mogli da preu preko, bilo je previe daleko. Zato se jedan ovek postavio izmeu dva broda, a ene
i deca preli su preko njega dok je leao i tako su se spasili.
Teo se nasmeio. Hoe da kae da si ti bila poput tog klimavog, istroenog mosta, zar ne?
pitao me.
Oseala sam se tako s vremena na vreme. Ili bar kada se radilo o Klodu i meni. Bila sam kao
slabana karika koja je drala Krejnove i Martelove zajedno.
Lice mu je poprimilo odluan izraz. Ne laskaj sebi, Dejn. Svi smo mi povezani. Mi smo
zapravo jedna velika porodica. U svakom sluaju, ako zaista i postoji neto to na taj nain dri i
povezuje nae porodice, onda je to prijateljstvo izmeu naih oeva koje je poelo i pre nego to smo
se mi rodili. Bar za to im moraju pripasti zasluge. Ponovo se osmehnuo. U najboljem sluaju, ti si
bila samo jo jedna spona u toj vezi. Klin koji dri sve zajedno ili tako neto?
Nisam mogla da izdrim i poela sam da se kikoem. Da li sam to dobro ula neki tehniki
izraz? Kakav je to, zaboga, klin na koji misli?
Dobro, dobro, to je tvoja struka, pobedila si. Ja ionako nikada nisam radio nita to ima veze sa
drvetom. Drago mi je da si dola ovde, iako je to, po mom miljenju, kao da prolazi kroz trnovito
grmlje.
Morala sam da doem da nadgledam sve ovo, zar ne? Sada se oseam kao da u svakog trenutka
zaplakati nad svojim crteima i umrljati ih tim suzama.
Uli smo u kuhinju i pokupili olje za kafu. Dok smo izlazili napolje, uli smo kako sa gornjeg
sprata, dopiru zvukovi nekakvog komeanja, zveckale su oljice i tanjiri kao da ih neko pere u
sudoperi.
Zatvorite vrata za sobom, mamicu mu, neko je vikao iznutra. Smrzli smo se.
Ok, smiri se, upravo izlazim. Bio je to Teov brat, Donah.
Zdravo, Frede, Teo mu se javio.
Donah je klimnuo glavom kao znak da prihvata staru alu Martelovih. Stvar je bila u tome to su
Donah i njegov brat blizanac, Fred, neverovatno liili jedan na drugog, skoro da nije bilo mogue
raspoznati ih, bar dok su bili mlai. Teo mi je jednom prilikom ispriao da su oni ak menjali
devojke i obojica spavali sa njima ( naravno, bez znanja tih mladih devojaka o kojima se radilo ) , u
ta mi je bilo previe neverovatno da poverujem sve dok nisam videla na koji nain se njih dvojica
ponaaju u svim ostalim stvarima sada kad su odrasli.
Najbolje e nas razlikovati, Teo, rekao je Donah, po tome to je Fred onaj to ima bledi ten
i crveni nos.
Da, ba sam hteo to da primetim, Donah. Gde si bio ovog puta?
U Taksonu, u Arizoni. Neka konferencija o kozmetici.
Kako je bilo?
Kod mene uvek postoji nekoliko zanimljivih mogunosti. Donah je primetio da se Teo smei.
Sada kad su svi imaju dobre zube, treba da smislimo ta bismo dalje mogli da radimo sa njima.
Teo se sagnuo prema njemu i onjuio paru iz olje koju je Donah drao u ruci. Medu tim tvojim
mogunostima je verovatno i ideja o pasti za zube u obliku toplog napitka, prokomentarisao je.
To je aj od peperminta, Donah je odgovorio. Ne volim da poinjem dan sa nekim
stimulansom koji nije prirodan. Zatim se okrenuo prema meni i njegov edan izgled istopio se u neku
vrstu tunog smeka. Boe, da li e mi se ovog vikenda svi ovako smekati? Dejn, moja Dejn,
priao je i zagrlio me, ali ne ba jako, i to zato to nije mogao u isto vreme da me grli i da u ruci dri
olju sa biljnim ajem. Ako mogu bilo ta da uinim, samo mi reci. To to radi, nastavio je,
mislei na one aktivnosti koje su se deavale na travnjaku ispred kue, to je jedan stvarno pozitivan
korak. Dobro je to si odluila da uradi tako neto za sve nas, za porodicu. Siguran sam da je to neka
vrsta terapije za tebe.
O, da, Donah,odgovorila sam mu, bilo je stvarno oputajue to to sam zbog svake i najmanje
sitnice morala da se konsultujem i sa Alanom, i sa Klodom i sa Teom, i zatim da ponovo pregledam
sve crtee i prepravim ih prema njihovim zahtevima, i na kraju jo da naem zajedniki jezik i sa
Dimom. Najvie bih volela da smo se jednostavno drali mog prvobitnog plana.
Bilo ta da si smislila bie bolje nego da ponovo preivljavam prolu no u istoj sobi sa
Meredit i decom, koji nisu spavali ni jedan jedini trenutak. Odmah do nas je soba u kojoj su bili
smeteni Fred i njegovi drugari iz internata. Koliko mi se ini, jedini parovi koji su dobili pristojnu
sobu su Alan i Marta i tvoj sin i njegova slatka cica.
Ovo poslednje me pogodilo.
Alan je sam insistirao da Derom i Hana dobiju zasebnu sobu, protestvovala sam.
Mislim da mu to na neki neobian nain priinjava zadovoljstvo. Uostalom, ja ak ni ne znam
gde je moj mlai sin na kraju zavrio.
Ili sa kim, dodao je Donah. A teko da mi je uopte palo na pamet kako treba izmeniti ono
neprikosnoveno pravilo po kojem ti dobija Natalinu sobu. Prava je lakrdija itava ta stvar sa
sobama.
Krenula sam za Teom i Donahom natrag u kuhinju, ali nije mi bilo do hrane, a ni do guranja kroz,
sada ve gomilu ljudi koji su se borili da priu friideru i mikrotalasnoj penici. Nije bilo traga ni
jednom od dvojice mojih sinova. Alan i Marta e verovatno iskoristiti privilegiju koju imaju
domaini i sii e iz svoje sobe kasno, ali inilo se kao da su svi ostali bili ve tu. Klod, koji je
izgledao izguvano i jadno nakon noi provedene na sofi, prio je tiganj pun jaja na ringli sa plinom.
Doruak je bio jedan od onih obroka u toku dana za koji nisam ba bila zainteresovana da pravim, ali
budui da je to bilo pitanje kako kulinarske vetine tako i same organizacije, Klod je uvek bio bolji u
tome. Prijateljski je klimnuo glavom prema meni dok je Fredu sipao prena jaja u veliki tanjir.
Prolo je tano godinu dana od kada sam poslednji put videla sva etiri brata zajedno u istoj
prostoriji. Bili su ovde, oputeno obueni, u svojim starim farmerkama i demperima ili toplim
vindjaknama, i opet liili na studente, ili ak kolarce, zadirkivali su jedni druge i alili se. Svi osim
Kloda, koji skoro nikada nije bio sasvim neobavezno obuen. Njemu su stalno bili potrebni uniforma
i stroga pravila. Blizanci, sa svojom tamnom puti i visoko podignutim jagodicama, bi sasvim sigurno
izgledali privlanije i mnogo vie seksi posle jedne neudobne noi na kauu. Za Kloda se znalo da
mu je potrebno osam sati sna i veto saiveno odelo da bi bio u svom najboljem izdanju, a ono je bilo
stvarno odlino.
Maznula sam bananu iz inije sa voem i sa oljom kafe u ruci ponovo pobegla napolje. Izmaglica
je polako nestajala iz udoline. Nebo je sada bilo jasnoplave boje, a jedva da je bilo osam sati. Bie
vedar dan, ali ipak hladan, pomislila sam, i moj ogrta nee biti dovoljno topao da me ugreje.
Pretpostavljam da veina nas u glavi ima neki zamiljeni pejza, koji vidimo kada sklopimo oi,
a ovaj talasasti kola livada, travnatih polja i zelenih uma bio je taj moj krajolik iz sna. Svako drvo,
svaka staza, svaka ograda izazivala je u meni oseanja koja su se meala sa toplim, nenim
seanjima, mekim poput svile, na duge nedelje tokom leta, na kratke vikende sa snegom, ogoljeno
drvee ili tek procvetale pupoljke ranog cvea u prolee, iz raznih godina, ak i decenija koje sada
vie ne mogu ni da razlikujem.
Daleko od toga da je Sted bio starinska kua - kamena ploa postavljena iznad glavnih vrata
nosila je natpis ' 19O9 - P. R. F. de Bir ', to je bilo ime oveka koji je dao da se sagradi kua. Ta
godina uvek nam je izgledala nekako mnogo staro. Glavna ulazna vrata, iako nikada o njima nismo
razmiljali na taj nain, nalazila su se na zadnjoj strani kue, onoj koja je bila okrenuta prema
autoputu B8372, koji je, ako biste krenuli levo, vodio prema Velsu, a ako biste ili desno, prema
Birmingemu. Ali odavde gde sam ja sada stajala, ispred Pulamove ume, mogla sam da vidim blago
sputanje prema pravom licu kue, njenoj prednjoj strani, gde su bila vrata koja su vodila u dnevnu
sobu i u kuhinju, a iznad njih, nalazili su se prozori Alanove i Martine spavae sobe i gostinskih
soba, zatim, na sledeem, poslednjem spratu, bila je Alanova radna soba, njegovo sveto mesto, na
ijem se vrhu nalazila jedna besmislena mala kupola od drveta. Bila je to iroka i velika kua, iako je
moda na prvi pogled delovala manje; jo uvek je bila stabilna i vrsta, i pored klimavih drvenih
podova i zidova tankih poput papira.
Stigla sam do same ivice ume - u koju zapravo nikada nisam zalazila - i skrenula desno,
udaljavajui se tako od Pulamove farme, i poela da se sputam prema mestu gde su radnici lopatama
eprkali po zemlji. ula sam kako se pribliava neki automobil, i nepogreivo prepoznala zvuk
Polovog saaba prve klase, koji je bio sjajan, ali ne preterano kako ne bi bio protumaen kao izdaja
politikih principa ili neto slino. Tata je paljivo izaao na vrata sa druge strane. Nije me primetio
i polako je koraao prema kui. Zatim se, kroz ta ista vrata, pojavila i Erika. Verovatno je sedela
pozadi i nosila u krilu malu Rozi, koju je uhvatio skoro teatralan dreme. Pol me spazio i mahnuli
smo jedno drugom. Sada su svi stigli, nikoga vie nismo ekali.

Negde oko deset sati, svi su se okupili na travnjaku zbog velike ekspedicije sakupljanja peuraka,
neizbene tradicije porodice Martelo u jesen. Okupljanje celokupne porodine zajednice bilo je tako
brojno da bi sa nekoliko ruiastih kaputia i oporom pasa tragaa liilo na pravi lokalni plemiki
lov. Sva ta braa i njihove porodice, pa onda kao u sluaju mog brata, Pola, prethodna porodica i
sadanja porodica. Pomislila sam na jedno od onih nerazumljivih poglavlja Starog Zaveta. U stilu:
Alan stvori Tea i Kloda i Donaha i Freda. A Kris stvori Pola i Dejn. Tako sam izbrojala dvadeset
ljudi, ne ukljuujui mene i Dimove radnike, koji su uurbano etkali okolo, neto askali meu
sobom, i uopte nisu izgledali kao da se spremaju negde da idu. Grupu je zadralo nepojavljivanje
nekoga iz mlae generacije, najverovatnije Polove tri erke koje je imao sa Pegi, svojom prvom
enom. Kada je ve prolo deset sati, one su konano ietale napolje, nonalantno, u dubokim
izmama, dugih, putenih kosa, obuene skroz u crno. Nekakav sarkastian izraz bio je na ljupkim
licima sve tri devojke. Stajala sam iza da bih nadgledala radove na graevini, i tako sam mogla sa
strane da posmatram itavu scenu. Isuse, kakva je to bila porodica. Svi su bili obueni u pohabani
teksas i stare dempere, ali ne i Alan i Marta, oni su se ipak prikladno obukli. Alan je nosio neku
smeno elegantnu dugaku jaknu, u kojoj bi verovatno ostao suv i da stoji ispod Nijagarinih
vodopada. Uvek je na njemu bilo nagovetaja one teatralne izvetaenosti, izgledao je kao osoba koju
su poslali u garderobu sa kostimima sa instrukcijama da njegova lina odea bude prilagoena ulozi
ostarelog pisca koji ivi ivot seoskog plemstva. On je ak imao i tap koji je podseao na ono ime
se Erol Flin borio na oborenom drveu iznad potoka. Marta je pak, izgledala predivno: snenobele
kose, vitka poput svojih mladih unuka, i obuena u slinu odeu, isto u crnoj boji, samo bez martinki
na nogama. Nosila je jaknu koja je ve promenila boju i izbledela pod uticajima vremenskih prilika,
koju je imala na sebi dok je ila u svoje duge etnje, i sasvim odgovarajuu pletenu korpu u koju e
kasnije odlagati peurke, tako da se one ne pomeaju ili ne zgnjee. Skoro svi ostali imali su obine
plastine kese iz prodavnica. Jednom prilikom sam pokuala da objasnim Marti da su plastine kese,
uprkos legendama o dobroj staroj korpi od prua, sjajna ideja ako planirate da jedete peurke isti
dan, kao to smo mi uvek radili, zato to u njima one omekaju, nabreknu, kao kada se divlja ostavi
da odstoji u pacu. Ali Marta nije htela da me poslua.

Alan je lupio tapom o zemlju. Oekivala sam jo samo udar groma.
Napred, uzviknuo je.
Da je to bilo ko drugi izgovorio, zvualo bi zaista smeno.
ini mi se da se to desilo malo posle njihovog polaska. Ula sam unutra, u kuu, i sela za
kuhinjski sto, ekajui da me sa gradilita opet pozovu kada im bude trebala moja pomo. Letimino
sam prelistavala novine i reila par redova u ukrtenici, kada sam zaula lupkanje na prozoru,
podigla pogled i ugledala Dimovo lice kroz staklo kuhinjskih vrata. Htela sam neto glasno da
prokomentariem, ali njegovo lice bilo je bledo i uznemireno. Samo mi je jednim pokretom ruke
pokazao da izaem, ali u tom trenutku kao da se neto u meni protivilo, kao da mi nije davalo da
krenem.
im sam izala kroz vrata, Dim se sporim korakom uputio natrag prema rupi i tada sam videla da
je ona bila skoro do kraja iskopana. Pitala sam se da li je ovo neki njegov pedantan nain da me
obavesti o tome da su poetni radovi gotovi. Radnici su se okupili oko mesta gde je lopata bila
zabodena u zemlju. Mala grupa napravila je prolaz kada sam se ja pribliila.
Neto smo pronali, obavestio me jedan od njih, Dimov neak. U glasu kao da mu je bilo
oklevanja.
Pogledala sam dole, prema njihovim stopalima. U prvom trenutku, uinilo mi se da tu i nema
mnogo toga da se vidi. Samo iskopana zemlja, proarana glinom, poput svilenih bombona,
razmrvljeno kamenje, komadii ploica. ta bi to moglo da bude? A, da, ovo mora da je mesto gde je
nekada bio rotilj. To je, inilo mi se, bilo stvarno davno. I meu svim tim ostacima, konano sam
ugledala bele kosti kako razbacane tre iz zemlje. Pogledala sam radnike. Da li su na neki nain
eleli da odgovornost za ovo otkrie prebace na mene?
Da nisu od neke ivotinje? upitala sam. Znala sam i sama da je smeno bilo i pomisliti tako
neto.Neko je moda sahranio kunog ljubimca?
Dim je polako odmahnuo glavom i spustio se na kolena. Nisam elela to da gledam.
Ima komada odee, mrmljao je. Odee za decu. I nala je tu. To mora da je ona, zar ne? To
mora da je njihova devojica, Natali.
Sada sam ipak morala da pogledam. U ivotu, videla sam samo jedno mrtvo telo. Sedela sam
pored moje majke i drala je za ruku u poslednjim trenucima njene dugogodinje patnje. Videla sam
kako joj smrt oduzima izraz sa lica i kako se, posle tog samrtnikog gra, njeno izmueno, slomljeno
telo vraa natrag u postelju. Spustila sam svoje usne na njeno jo toplo elo. Dan kasnije, kada sam
joj ponovo dotakla lice na sahrani, dok je uvotena i hladna leala u kovegu u kapeli, oeljane
kose, obuena u svoju najbolju odeu, i torbica je bila tuno, neprirodno prikaena na njenoj levoj
ruci. A ovo sada je bilo telo male Natali, moje drage, najdrae prijateljice, nakon etvrtine veka,
Natali koja je tada imala esnaest godina. unula sam i pribliila se da bolje pogledam kosti. One
dugake i tanke sigurno su bile od nogu. Bilo je tragova odee, crne boje, koja je bila prekrivena
debelim slojem prljavtine. Odjednom sam u isto vreme osetila i ravnodunost i radoznalost. Nije
bilo mesa, naravno. Nikakvog tkiva, niega. Samo kosti koje su,odvojene, virile iz zemlje. Zemljite
na mestu na kojem su leale bilo je tamnije boje od ostalog. Da li se i kosa raspala? Lobanja je jo
uvek bila zakopana pod zemljom. Setila sam se njenog vitkog, mravog tela, tog leta lepo preplanulog
od sunca. Setila sam se i mladea na njenom desnom ramenu, i njenih dugakih, smenih prstiju na
nogama. Kako sam mogla da zaboravim na nju toliko mnogo vremena?
Mislim da bi bilo najbolje da neko pozove policiju.
Da, Dime, svakako. Ja u to odmah uraditi. Moda ne bi trebalo vie da kopamo. Postoji li
policijska stanica u Vestburiju?
Nije bilo stanice tamo. Potraila sam u telefonskom imeniku i pronala broj stanice policije ak iz
Kirklova. Oseala sam se pomalo budalasto dok sam nekome tamo objanjavala kako smo, kopajui
na gradilitu, pronali telo, koje je veoma staro, oko dvadeset pet godina, i kako pretpostavljam da je
to najverovatnije telo Natali Martelo koja je nestala leta 1969. Ali oni su me ozbiljno shvatili i za
kratko vreme stigla su policijska kola, a zatim, malo kasnije, i sanitet i kola hitne pomoi, ili bolje
reeno neka vrsta ambulantnih kola koja su vie liila na obino karavan vozilo. Bio je zaista
neobian prizor videti kako svi oni dolaze da pokupe samo kosti koje su bile ve toliko stare da su
mogle da stanu u jednu malu kartonsku kutiju. Jedan policajac postavio mi je, kolebljivo, nekoliko
pitanja na koja sam jedva mogla da se skoncentriem. Ljudi iz hitne pomoi nisu odmah odneli kosti.
Nekakva vrsta tankog atora od plastike bila je postavljena iznad skoro itave povrine rupe. Poela
je da pada blaga kia.
Nisam elela da priem blie i vidim ta oni rade, ali opet, nisam mogla da napustim mesto
deavanja i zato sam sela na klupu blizu vrata od kuhinje i zagledala se dole u ator i umu koja se
prostirala iza tog prizora. Pitala sam se da li e se ostali uskoro vratiti. Imala sam sat na ruci, ali
nisam mogla da se setim kada su tano otili, a ni koliko po pravilu traju te njihove berbe peuraka,
iako sam na mnogima uestvovala. Samo sam sedela na klupi dok konano nisam ugledala malu grupu
ljudi kako se pomalja meu drveem. Uvek bismo se razdvojili na tim izletima i vraali se kad ko
hoe, u razliito vreme. Sigurno su svi ve mogli da primete policijska kola, ovaj neobian ator i
gomilu drugih ljudi koja se motala okolo, ali nisam mogla da vidim da li su iznenaeni. Ustala sam i
krenula prema njima, s namerom da im objasnim ta se dogodilo, ali moje oi su se iznenada napunile
suzama i nisam mogla da vidim ko dolazi. Mogao je da bude bilo ko.
2.
No je kliznuo kroz sunerastu koru u mekano kremasto meso. Skinula sam blatnjavi povrinski sloj i
u veliku iniju ubacila jestivi deo glave peurke. Pegi je ula u prostoriju sa jo jednom korpom
prepunom peuraka; unela je sa sobom i miris ume, onaj poznati miris vlane, gnojave zemlje. Njene
kaki pantalone bile su umrljane; skinula je izme u predsoblju i sada je bila samo u arapama.
A, tu ste, javila se ona.
Vrhovima prstiju neno sam podigla zlatkaste, blistave okruglaste loptice koje su, kao na nekoj
slici, leale u korpi i pomirisala zaobljene plodove. Kajsije.
Ko je pronaao kajsije? pitala sam.
Teo, naravno. Da li si dobro, Dejn?
Misli zbog Kloda?
Ne, mislim na ovo to se danas dogodilo.
Ne znam.
U korpi je bilo hrapavih, loptastih puhara koje su oko sebe irile blagi miris, i imale nene, belo
obojene kapice, koje su nosile na stabljikama. U celoj kuhinji oseao se vlani miris peuraka;
natrule peurke koje su oblikom podseale na suncobrane zauzele su itavu sudoperu, komadii
noica slinih drvetu bili su na svim radnim povrinamav Obrisala sam o kecelju ruke koje su jo
drhtale i sklonila kosu sa lica. Kuhinja je je bila obasjana svetlou, ali nita mi ni pod tom jakom
svetlou nije izgledalo stvarno - ni onaj uas u bati, ni ova parodija od prividno normalnog stanja u
haosu kuhinje Martelovih, samom srcu njihove velike kue. Da li smo svi mi ovde poremetili umora,
da li smo bili samo gomila potresenih ljudi koji su uhvaeni u neku vrstu rituala? Nalazili smo mir u
tom obavljanju raznih poslova, ustaljenih, automatskih radnji.
Dobro si uradio, obratila sam se Polu, koji je prolazio kroz kuhinju drei u rukama svoje
prljave izme boje crvenog vina.
Trebalo je da vidi samo koliko ih je: mogli smo da donesemo dvostruko vie. Mada su neke od
njih neupotrebljive.
Kriom je pogledao Pegi dok je izlazio napolje. Delovao je uznemireno. Svako od nas bio je sam
sa svojim mislima, obuzet sopstvenim brigama i strahovima. On je nosio jo jedno dodatno breme
zato to je bio zaglavljen u istoj kui sa svojom bivom enom i sestrom koja se upravo razvodila od
njegovog najboljeg prijatelja. Bilo je neophodno da o svemu tome ne razmilja previe.
Poela sam da seem peurke u tanke listove; njihovo meso bilo je ilavo i elastino. Morala sam
da ih okrenem i tako ih paljivo uzdu seckam u sitne komadie. Voda u loncu poela je da kipi.
Napor sa kojim sam usklaivala svoje pokrete malo me umirio. Otvorila sam vrata pei i viljukom
bocnula crvene paprike; kora im se odvojila i nadula. Duboko sam uzdahnula.
Dejn? Klod mi je rekao da ti dam ovo. Moj otac pruio mi je tri debele lukovice belog luka.
Kada se ve okrenuo da se vrati -reavanju ukrtenice pored kamina, verovatno - iznenada je zastao i
pitao me, Sve e biti u redu, zar ne? Videla sam da su njegove oi naduvene, kao da je plakao.
Stegnula sam ga za rame.
Bie u redu, ne brini, pokuala sam da ga uteim ovom besmislenom frazom.
Oistila sam est enja belog luka i spustila ih u veliki tiganj na poretu. Pegi, koja je bila
nagnuta nad sudoperom, i strpljivo odvajala preostale noice od glava peuraka, isprekidano je
pevuila neku pesmicu, a onda potpuno neoekivano rekla, Stvarno mi je ao. Sigurno ti je bilo
strano teko, to to si je ba ti nala.
Da, odgovorila sam joj. Pretpostavljam da je tako. Ali nita se gore nisam oseala no ostali.
Nije mi bilo do prie. Skrivala sam svoja oseanja, nisam elela da ih pokazujem ovde, dok
pravim veeru. Bar ne pred Pegi, ali ona je bila nezaustavljiva.
Svi ste bili veoma hrabri. udno je to, stvarno: prvi put sam se osetila potpuno iskljuenom iz
ove porodice. Vi svi znate kako da se ponaate jedni prema drugima i ta da radite u ovakvoj
situaciji.
Okrenula sam se prema njoj i uhvatila je za ruku. Pegi, oprezno sam poela, to svakako nije
istina. Zna da mi nikada nikoga ne iskljuujemo. Mi smo jedna velika, mnogobrojna porodica koja
poinje od Alana i Marte, a kraj joj se ni ne vidi.
Sve to znam, u pravu si, ali moda se ovako oseam zato to nisam poznavala Natali.
To je bilo stvarno davno.
Da, Pegi je nastavila I to je deo onog uvenog, legendarnog idilinog detinjstva Martelovih.
Svi ste bili zajedno, delili to vreme i iskustva, zar ne? To me uvek podseti... Zastala je, kao da je
kroz prozor ugledala neto napolju. Vidi ti njih! Ubiu ih! Zato Pol ne moe da ih dovede u red? On
bi trebalo da se ponaa kao otac.
Poletela je iz sobe. Kroz prozor sam mogla da vidim kako njene kerke stoje skrivene iza jednog
grma i kriom pue cigarete. Verovatno su mislile da ih tu niko ne vidi. Pegi je laganim korakom
trala prema njima ne isputajui ni glasa, jo uvek neobuvena. Derom i Robert obino su puili u
svojim spavaim sobama, dok im je prozor bio irom otvoren, a zatim bi silazili dole s mirisom paste
za zube na ustima, i ja im nita ne bih rekla. I ja sam tajno puila, kasno nou u bati, kada nisam
mogla da spavam zato to sam razmiljala o svom ivotu. Kasnije, poeli su da pue i u mom
prisustvu, ak i mene da nude cigaretama. Ceo dan sam samo razmiljala o toj cigareti koju elim da
zapalim, vrpoljila se oko same ivice iskopane rupe, lutala po vrtu, i ekala da se svi vrate i saznaju
ono to sam otkrila? Promeala sam beli luk koji je u tiganju dobijao bledoutu nijansu. Ovo je bilo
vreme samo za mene, nain da dobro razmislim o veeri koja me eka.
Kako si, mama? Da li ti smeta to su samo tebe ostavili da kuva?
Robert je stajao iza mene, moj visoki, zgodni sin. Njegova ravna, plava kosa padala mu je preko
jednog svetlog oka. Bio je obuen u iscepani dins, staru potkoulju plave boje koja se toliko isprala
da je skoro postala svetlosiva, a preko toga ogrnuo je kariranu koulju, raskopanih manetni i svih
dugmadi. Nita nije imao na nogama, etao je bos. Izgledao je stvarno dobro.
Ne, ne smeta mi. U stvari, dobro mi doe da malo zaboravim na sve to se izdeavalo. Moe li
ti da opere salatu?
Nema problema, odgovorio je Robert, dok je otvarao friider i virio unutra.
Ima li neto to bih mogao sada da pojedem?
Nema nita. ta rade ostali? upitala sam.
Uf, ne znam odakle da krenem. Poeo je teatralno da broji na prstima.
Teo igra ah sa deda Krisom; tata naravno koordinira u razraivanju plana gde e ko sedeti, a
poverena mu je dunost i da napravi raspored tanjira na stolu; Donah, Alfred i Meredit otili su u
etnju, najverovatnije da se priunjaju i bace pogled na onaj ator; Hana i Deri se kupaju u kadi. U
istoj kadi. I ne samo to. Jedino nisam video gde su baka i deda. Pretpostavljam da su gore u svojoj
sobi.
Napravio je pauzu. Izgledalo je kao da Robert eka da mu odgovorim. Spustila sam peurke u
vrue ulje. On kao da je i dalje oekivao neto od mene.
Reci? konano sam prekinula tiinu.

Osetila sam da mi kolena klecaju i onda odjednom neku neobinu teinu u stomaku. Robert je
stavio ruke na usta i poeo da pria kao kroz megafon; njegov glas odjekivao je kroz kuhinju, otar i
estok. Dobar dan, dobar dan, ima li koga ovde? Rob Martelo vam se obraa, doao je iz stvarnog
sveta. eleo bih da vas obavestim daje ovde pronaeno mrtvo telo. Jedina kerka gospodina i
gospoe Martelo bila je zakopana napolju ispred kue, na mestu otprilike tri stope udaljenom od
vrata na zadnjem delu kue, i oko dva ina udubinu, i to poslednjih dvadeset pet godina. Osoblje vas
sa aljenjem obavetava da e, zbog novonastalih okolnosti, koje su posledica otkria tela, veera
biti posluena koji minut kasnije od predvienog vremena. Nadamo se da vam to nikako nee
poremetiti ostatak veeri.
Njegova predstava izmamila mi je umoran smeak. Nisam mogla da se suzdrim.
Roberte! Bio je to Klod. Uao je u prostoriju Robertu iza lea, ali i on se smeio. Znam da je
sve ovo pomalo neobino, ... Klod je poeo, ali Robert ga je odmah prekinuo.
Sta? Neobino? Iskopali su telo tvoje roene sestre ispred u bati? Zato bi to bilo neobino? U
svakom sluaju, sada je prolo ve nekoliko sati od tog dogaaja, zar ne? A policija je odnela kosti.
Moda je trebalo da ih Alan zamoli da, popune rupu pre nego to odu, kad su ve tu. Kako sada stvari
stoje, postoji mogunost da neko moda u tu istu rupu sutra ujutru upadne i podseti se nemilog
dogaaja. Kada budu krenuli u jo jednu jebenu berbu peuraka.
Klod se trudio da izgleda ozbiljno, ali nije uspeo i rezignirano se osmehnuo. U pravu si, Bobe,
verovatno se ne nosimo sa ovim na najbolji mogui nain, ali...
Ali predstava mora da se nastavi. Ne smemo dozvoliti da neto poput jednog obinog lea
poremeti uveni vikend Martelovih. 111 da neka druga ozbiljna stvar krene naopako. Znate na ta
mislim, na primer da se poslui pogrena vrsta vina uz pogrene vrstu peurki.
Klod se uozbiljio.
Roberte, smesta prestani s tim. Natali je nestala i pre nego to si ti bio uopte roen, zato je
teko da razume situaciju. Kako je vreme prolazilo, mi smo polako prihvatali injenicu da je Natali
mrtva. Tvoja baka - a moja majka -nikada se, zapravo, nije u potpunosti pomirila s tim. Uvek je
elela da veruje kako je Natali pobegla od kue i da e se jednog dana pojaviti. Klod je zagrlio
Roberta rukom. Bio je dovoljno visok da moe to da uradi. Ovo to se danas dogodilo stvarno je
teko za nju - naravno i za sve nas, ali za nju posebno - i zato svi moramo da budemo jaki i da joj
pomognemo. Ako nita drugo, dobro je to se ovo desilo dok smo svi ovako na okupu. Moemo da
budemo podrka jedni drugima. A iznad svega da budemo podrka Marti. Ima toliko toga da se
ispria, Roberte. I to ne samo o Natali, o svemu. I priaemo, obeavam ti. Ali danas je moda bolje
da budemo svi jedni uz druge. Ne zaboravi da jo uvek nisu zvanino identifikovali telo.
Zar nije lepo to emo svi zajedno veerati? dodala sam. Doi kod mene, duo moja.
Privukla sam Roberta prema sebi i stegla ga vrsto u zagrljaj. Oseam se blesavo to sam ti samo do
brade.
Onda, hoe li mi pomoi, Robe? upitao ga je Klod.
Da, da, tata, pomoi u ti,odgovorio je Robert. Moemo svi da se ponaamo zrelo u ovoj
situaciji. Moda bi trebalo da napravimo skicu rupe. Mama, moe li da ponovo napravi plan kuice
koja treba da se gradi pored rupe, da bude kao to si uradila onaj crte od drveta?
Da li to znai da ili ne? pitao je Klod, a u njegovom glasu osetila se odreena vrstina.
Robert je podigao ruke glumei kao da se predaje. To znai da. Biu dobar. odgovorio je i
izleteo iz kuhinje. I Klod i ja smo u istom trenutku bespomono slegnuli ramenima. Bolje smo se
slagali sada nego kad smo bili zajedno. Shvatila sam da moram da se suprotstavim nadolazeem,
varljivom oseanju nostalgije koje me obuzimalo.
Hvala ti, progovorila sam. Ovo je bilo dobro.
Klod se nagnuo nad erpom u kojoj je kipela voda sa peurkama. Odlino mirie, primetio je.
Kao to si rekla, mi smo jo uvek dobri prijatelji, zar ne?
Nemoj da poinje s tom priom.
Nisam mislio nita loe. Zastao je. Planirao sam da veera bude u devet. Da li ti to
odgovara?
Paljivo me posmatrao. Nosila sam donji deo trenerke i muku duksericu koja je nekad pripadala
Deromu. Izvukla sam prvo to mi je dolo pod ruku nakon to sam se istuirala ledenom vodom.
elela sam da operem sve sa sebe: znoj od napornog rada, moje suze, blatnjavu zemlju koja je
skrivala telo.
Bie u redu, ali moram odmah da ubacim i meso da se pee.
Izmrvila sam ruzmarin preko jagnjetine i stavila je u rernu da se pee. Zatim sam iskljuila ringlu
na kojoj se kuvao paprika i sipala pirina u lonac sa peurkama, i sve zajedno energino promeala.
Kao i obino, Kloda je ekalo mnogo posla sa strane, ali sada je izgledao kao da mu se nije ilo.
Nagnuo se nad radnom povrinom i igrao se sa klobucima peuraka koje sam ja odbacila.
Misle da smo ludi, zna.
Ko to?
Ljudi odavde. Oni jedu samo one koje izgledaju potpuno isto kao one koje se mogu nai u
rafovima supermarketa. Ali vidi ta ih u stvari odbija, zar ne? Lie pomalo na trulo meso, zar ne
misli tako? Ne izgledaju ba zdravo. Klod je uzeo u ruku jednu peurku i pritiskao je jednim
prstom. One nemaju hlorofil, vidi. Ne mogu same da prave ugljenik. Mogu samo da se hrane nekim
drugim organskim materijalima.
Zar ne rade to i sve ostale biljke?
Ponekad me stvarno zabrinjava kada ujem da moe da izgovori takve stvari,primetio je
tunim glasom, koji, najednom sam shvatila, vie ne treba uopte da me dotie.
Kako je Marta? Da li si je video?
Mama se odlino dri,odgovorio mi je Klod.
U njegovom glasu bilo je neega odbojnog od ega me prola jeza, i taman sam se spremala da
mu neto odgovorim, kada je Pegi uletela u kuhinju, obrazi su joj goreli, a vunene arape bile crne od
blata iz bate. Pokupila je au i bocu viskija i ponovo izletela napolje.
Pegi, Klod je viknuo za njom dok je izlazila. ne zaboravi da je veera za otprilike sat vremena
i da e biti poslueno mnogo vina.
Klod! uzviknula sam sa prekorom, ali Pegi je mogla i sama da se brani. ula sam neko frktanje
koje je moda bilo njen odgovor dok se buno penjala gore uz stepenice. Klod se okrenuo prema
meni i obratio mi se, ljubazno, Da li si dobro, Dejn? Mogu li neto da uinim za tebe?
Erika je upala u kuhinju, sva namirisana, sa ljubiastim lakom na noktima i bakarnozlatnim
kovrdama.
Klod, tu si. Teo te trai da mu pomogne da pomeri neke krevete gore. Dejn, duice, kako mogu
da ti pomognem?
Ona se ve obukla za veeru. Njena dugaka haljina sa dubokim izrezom dodirivala je zemlju,
svilena haljina boje plavog patlidana padala je preko njenih velikih grudi - pa, sigurno su bile vee
od mojih - narukvice su zveckale na njenim lancima, a dugake minue visile su sa njenih resica na
uima. Dok sam je gledala kako se veselo kikoe, setila sam se koliko mi se, uprkos svemu, svia
mlada Polova ena, koja je blistala nekim egzotinim sjajem u poreenju sa Peginom upadljivo
izmuenom, otrcanom pojavom.
Upravo sam videla Pegine devojice kako se unjaju pored poljskog wc a. O, kako je dobro
imati petnaest godina i kriom puiti u upi. Isuse, kako je ovo bio udan dan. Sirota Natali. Mislim,
pretpostavljam da je to Natali, a ne neka arheoloka iskopina. Pretpostavljam da to mora biti ona, i vi
se svi sa razlogom oseate tako uasno. Moj stav prema mrtvoj deci potpuno se promenio od kada se
rodila Rozi, zna. Naravno, nikada mi se nita slino nije dogodilo. Mislim da bih se istog trenutka
ubila. Frensis je priala kako ona i Teo misle da ovo otkrie verovatno predstavlja olakanje za
Martu, ali ja se pitam da li je zaista tako.
Spustila je prste dugakih kandastih noktiju u iniju sa maslinama i odsutno ubacila nekoliko
komada u strasna crvena usta.
Klod je poeo metodino da skida epove sa boca sve dok osam komada nije bilo postavljeno u
polukrug. Narendala sam parmezan u posudu sa riotom od peuraka iz koje se dizala para i dodala
komadi mekanog neslanog putera, koji su drali ne u friideru nego u ostavi, gde puter i treba da se
dri. Oduvek sam elela da imam u kui ostavu. Teo i njegova ena, Frensis, proli su pored prozora,
onako visoki i elegantno obueni. Ona je neto uzbueno priala, oi su joj ljutito sijale, ali nisam
mogla da razaznam rei i da vidim izraz na Teovom licu. Onda je moj dever okrenuo glavu i
pogledao me pravo u oi. Godine su mi proletele pred oima. Na njegovom zbunjenom licu pojavio
se poluosmeh, ali Frensis mu je neto rekla i on je okrenuo glavu prema njoj. Produili su dalje.

Uvek kada boravim u Stedu, spavam u svojoj staroj sobi koja mi je pripala jo kad sam bila dete.
Bile smo vie kao sestre nego drugarice, Natali i ja, i obino smo se svaale koja od nas e uzeti
krevet blizu prozora, a ona je najee pobeivala. Ipak je to bila njena kua, njena spavaa soba,
njen krevet. Nakon njenog nestanka, nisam mogla da spavam tamo gde je ona uvek spavala. Leala
bih na drugom kraju sobe, ispod kosog plafona, i sluala kucanje sata sa klatnom dole u hodniku, a
ponekad i huku sova koje su u umi svile gnezda. Ponekad bih se probudila usred noi i na nekoliko
trenutaka, dok ne doem sebi i ne setim se svega, videla bih je kako lei ispod ebeta. Marta nije
sklonila nita od njenih stvari; uvek se nadala i ekala da se Natali vrati. Tako bih svake godine, kada
za praznike doemo ovde, morala da stavim svoju odeu meu Natalinu, mumificiranu u plastici, koja
mi je postepeno postajala sve manje bliska, dok jednog dana nisam shvatila da su to bile haljine samo
jedne mlade devojke bez koje sam, a da toga nisam bila svesna, odrasla i prela u zrelo doba. Jednog
dana sve stvari samo su nestale.
Razmakla sam zavese i kroz prozor posmatrala batu, koja je polako nestajala u mraku. Veernja
izmaglica dizala se iznad mokre trave poput dima cigarete. Nebo jo nije bilo potpuno tamno, i
horizont je utonuo u predivnu ruiastu nijansu. Sutra e biti lep dan, pomislila sam u sebi dok sam
tako stajala i gledala kroz prozor. Lie u gomilama lealo je u raznim neobinim oblicima na
travnjaku, ekajui da bude spaljeno. Pravo sa desne strane, mogla sam da vidim jedan nii oblik, na
mestu koje je policija prekrila plastinim pokrivaem. Da li negde stvarno postoji firma koja pravi te
specijalne atore koji se podiu tamo gde su pronaena mrtva tela? Sigurno da je tako. Bilo je veoma
tiho. Polove devojice, dole na samoj ivici ume, zavereniki su sedele u trouglu, i sada su izgledale
samo kao senka sa tri vrha u mraku. Glasovi sa sprata nie dopirali su do mene, ali nisam mogla da
razumem o emu priaju. ulo se klokotanje u cevima, zatim neki pljusak napolju u slivniku, pa
koraci kako protravaju pored moje sobe i ja sam zamislila Deroma i prelepu Hanu, porumenele
poput raia, kako jurcaju dole niz hodnik umotani u pekire. Uinilo mi se da sam ula tihi jecaj.
Otvorila sam kofer i izvukla jaknu u viktorijanskom stilu, sa visokom kragnom i tesnu preko grudi,
koja je u isto vreme izgledala seksi ali i ozbiljno. Kada sam je obukla, oseala sam se bolje, kao da
sam povratila kontrolu. Blagim pokretima natapkala sam parfem iza uiju. Setila sam se Natali tog
leta, kako isprobava ljubiasti karmin, i mirno posmatra svoj odraz u ogledalu, poput make, sa onim
njenim plavim oima istim kao moje. Setila sam se i one bedne gomilice kostiju koju sam jutros
videla tamo, u crvenoj zemlji. ta radim ja u ovoj kui, sa Klodom od koga se razvodim, i njegovim
bratom Teom, sa kojim sam razmenila znaajne poglede kroz kuhinjski prozor, ponaajui se kao
neka tinejderka?
Dejn, Hana, Marta, Alane. To je bio Klod koji nas je zvao sa dna stepenica.
Doite dole svi. Nameravam da otvorim ampanjac.
3.
Marta i Alan su se ponaali kao neki vani gosti kada su sili, kao u nekoj predstavi. Alan je sa svima
vodio ivu konverzaciju, upadljivo maui rukama. Njegov stomak bogato mu je padao preko kaia,
brada mu je bila neobrijana, a seda kosa dodirivala prilino pohaban okovratnik. Ali nosio je
modernu kravatu jarke boje, a njegovom sakou od tvida nije se mogla nai zamerka. Uvek se nosio
poput boema koji ne mari ta e obui na sebe, ali uvek samo kao bogati boem. Zagrlio je Frensis,
koja je u tom trenutku stajala blizu vrata, i srdano potapao Deroma po leima. Derom, oian u
stilu Kijanu Rivsa, nosio je farmerke i crnu majicu sa izrezom, delovao je potiteno i nekako bolesno.
Razgovarao je samo sa Hanom. I ona je bila obuena potpuno u crninu, koja je naglaavala njene
slovenske crte lica. Derom je besno gledao Alana, koji to oigledno nije primeivao.
E, pa sada, kad smo se svi ovako okupili, mogli bismo neto da popijemo, Alan je uzviknuo,
umirem za piem.
Iza njega stajala je Marta, i inilo mi se da izgleda jo blee, i jo mravije nego to sam je se
seala, koa joj se pod uticajem godina opustila i smekala. Mogla sam sa sigurnou da kaem kako
je plakala; njeno lice imalo je taj neni, krhki izraz, a oi su joj udno sijale. Donah joj je priao i
poljubio u obraz: on je bio veoma zgodan ovek, pomislila sam, tamne kose i plavih oiju. Zato me
nije on privukao ili moda Fred, na onaj nain na koji se to desilo sa Teom, onog dugakog vrelog
leta? Onog leta. Moda zato to sam u svakom od njih gledala samo pola jednog oveka; i jo uvek o
njima razmiljam kao o jednoj rei, Donah - Fred, samo kao o blizancima koji neodvojivo idu u
paketu jedan sa drugim. Njihove identine pojave jo uvek su mi bile pomalo smene, ili ak
besmislene. Njihova kosa malo se proredila sada, lepota poela da bledi. Nisu ba postali sreni
odrasli ljudi, razmiljala sam. Ali ak ni to to su bili oenjeni, imali porodice, razdvojene poslove,
nije uspelo da pomiri njihove razliite karaktere. Pitala sam se da li jo uvek izvode one svoje
uvene ale sa ljudima.
Klod je poeo da skida prvi ep sa ampanjca, a svi su stajali i s iekivanjem drali ae ispred
sebe. ula sam neki amor u uima. Pegi je stajala pored mene.
Nisam ba sigurna da je ampanjac prikladan za ovo vee, s obzirom na okolnosti, primetila je.
Slegnula sam ramenima umesto odgovora, to je za Pegi moglo da ima bilo koje znaenje.
Prostorijom se razlegao glasni zveket. Svi smo se osvrnuli. Alan je lupkao upaljaem po svojoj ai
za ampanjac. Kada nam je svima skrenuo panju, doetao je i stao u centar sobe. Dugo nije nita
progovarao i izgledalo je kao da razmilja o neemu. Da nisam tako dobro poznavala Alana, zbog
ove mrtvake tiine mogla sam da osetim uznemirenost ili da mi ak bude neprijatno. Ali setila sam
se jedne emisije koju sam gledala na televiziji posveene jo jednom zabavljau megalomanu, Adolfu
Hitleru, koji je uvek zapoinjao svoje velike govore sa ovakvim dugakim, snebivljivim pauzama s
namerom da privue potpunu panju celokupne svoje publike. Kada je Alan govorio, njegov glas je u
poetku bio sasvim tih, tako da smo svi mi morali da se nagnemo napred prema njemu da bismo uli
ta pria.
Svima vam je dobro poznato koliko volim da vas ugostim ovde i poelim vam dobrodolicu sa
nekom od mojih ala, ali ova prilika postala je neto sasvim drugaije od onoga to sam planirao.
Moda e vas zanimati da znate da sam upravo zavrio telefonski razgovor sa viim inspektorom
Klajvom Vilksom, koji je ef centralnog istranog odeljenja u Kirklovu. On je bio, to je sasvim na
mestu, veoma paljiv u razgovoru sa mnom, ali kada sam upitao da li posmrtni ostaci koje smo
pronali u bati odgovaraju ostacima esnaestogodinje devojke, on mi je bez okolianja odgovorio
potvrdno. to, naravno, nije bilo neko iznenaenje za mene. Bledo se osmehnuo. I bojim se da e
izgradnja kue koju je Dejn tako predivno osmislila morati da bude odloena na neko vreme.
Ova veera koju organizujemo posle berbe peuraka je naa tradicija. To mi stvarno mnogo
znai, ovo okupljanje nae dve porodice, sve nae dece i njihovih voljenih. Gomila je odjednom
promenila raspoloenje i videlo se da im je sada pomalo neprijatno. ta e dalje rei? Ali dananja
veera bie jedna od onih kojih u se seati itavog svog ivota. Pre dvadeset i pet godina, naa
kerka, Natali, nestala je. Neko vreme verovali smo, ili bar pokuavali da verujemo da je, dok je
izgovarao ove rei, pogledao je u Martu koja je bila na ivici suza, pobegla od kue i da e nam se
jednog dana vratiti. Ta nada vremenom je bledela, ali nikada nije umrla u nama. ekati nekoga ko ne
dolazi zaista je teko, uasno teko. Danas, mi smo je pronali i sada konano moemo da se na pravi
nain oprostimo sa njom, da oplakujemo njenu smrt i slavimo njen ivot. Moemo je poslati na veni
poinak. Oseam da bi sada trebalo da ispriam neto o njoj. Da opiem kakva je bila, moja jedina
ker. Ali nisam sasvim siguran ta da vam kaem.
Odjednom, on je postao samo ostareli ovek koji nosi na dui jedan teak gubitak.
Osetila sam neiji dah koji je mirisao na alkohol i zaula apat.
Kakav prokleti glumac. On uiva u ovome, zar ne?
Bio je to Fred. Videlo se da je ve dosta popio. Pokazala sam mu prstom da spusti glas.
Ona je bila pametna i lepa mlada devojka; njen ivot je tek poinjao. ula sam prigueni jecaj,
ali nisam mogla da odredim od koga je doao. Bila je tvrdoglava i imala je svoje ideale. Suze su
se sada kotrljale niz Alanovo lice; nije ni pokuao da ih obrie, samo je hrabro nastavio dalje svoj
govor. Nikada nije volela rastanke -ak i kada je bila sasvim mala, sitna devojica, odgurnula bi me
kada bih pokuao da je zagrlim ispred kole. Nikada mi nije mahala iz kolskog autobusa; uvek je
gledala samo pravo ispred sebe. Takva je bila moja devojica, nikada se nije osvrtala za sobom. Ali
sada konano i mi moemo da se zauvek oprostimo sa njom. Alan je spustio pogled dole na au
koju je drao u ruci, a zatim je, kao da se malo pribrao, nastavio. Zapoinje novi period, nova era u
naim ivotima, jednu ruku naslonio je na Martina uska ramena, a ona je stajala ukoeno, i
pokuavala da obuzda tugu u sebi. Opet, moda bih ak mogao da napiem i knjigu o tome, dodao
je, sa smekom na usnama. U svakom sluaju, eleo sam da vam kaem kako mi je izuzetno drago to
smo se danas svi okupili ovde. Svi vi ste voleli Natali, i ona je vas volela. Podigao je svoju au sa
ampanjcem, mehurii su treperili pod svetlom vatre. eleo bih da nazdravim. Za Natali.
Ljudi su pogledali jedni u druge. Da li je ova zdravica bila na mestu?
Za Natali.
Pre nego to sam mogla da osetim ampanjac u ustima, Fred me snano privukao prema sebi i
pola ae se prosulo.
Zao mi je zbog tvog braka, Dejn, rekao je saoseajno, i ao mi je zbog tvoje kue, zaista,
jedva ekam da spavam u njoj. Ali sada e u toj kui uvek boraviti jedan duh, zar ne misli tako?
Nisam ba sigurna.
,Ja jesam. Sasvim sam siguran u to,ponovio je. Ali pravo pitanje je sledee. Sada je zastao
toliko da sam pomislila da je zavrio s priom. Pomerila bih se od njega da me nije vrsto drao za
rukav. Pitanje je, da li e to biti jedan srean duh, ili jedan tuan duh?
Stvarno ne bih znala da ti odgovorim, ponovila sam, smiljajui u sebi nain da pobegnem.
I kakve sve tajne e imati da nam ispria?
Da, zanimljivo, ali sada treba da veeramo, povisila sam glas. Veera, idemo, svi.

Sve je bilo spremno. Kaa od pirina sa mekanim, ukusnim peurkama; rumena jagnjetina posuta
biljnim zainima; okoladni sufle nabubreo na ivicama. Svetlost svea ublaavala je crte lica svih
koji su sedeli za stolom; glasovi su se kao po nekom zamiljenom ritmu pojaavali i stiavali. Cak su
i mladi tiho priali, kasnije dok su igrali bagl. I sam Alan, koji je vrteo au i drao govor o stanju
savremenog romana (koje se, naravno, pokvarilo bez njegovog prisustva), nije podizao glas. Fred me
opet zadrao u razgovoru i ubeivao me kako i Klod i ja treba da unajmimo njegovu enu, Lin, da
vodi nai brakorazvodni postupak, ali je njegovo dalje izlaganje o toj ideji bilo je prekinuto kada je
Lin shvatila o emu se radi i odvukla ga gore u krevet.
Moram da odem pre nego to se sruim ovde, mrmljao je dok ga je Lin neumoljivo vukla uz
stepenice.
Da li mu je dobro? pitala sam Lin kada se ponovo vratila dole, sama.
Lin je bila zgodna ena, koja je, nepogreivo i uvek sa stilom, bila obuena u haljinu od tamne
svile i blejzer preko toga.
Uestvuje u restrukturiranju jednog trasta, objasnila mi je. To je prilino stresno za njega.
Zbog toga to ima dosta otputanja sa posla?
I smanjivanja plata,dodala je.
Nadala sam se da e mi detaljnije ispriati o tome, ali poela je da me gleda saaljivo i ja sam
najednom izgubila interesovanje za razgovor sa njom. im sam mogla, ostavila sam Lin i pridruila
se Hani i Deromu, koji je jo uvek delovao mrzovoljno. Na moja pitanja, davao je jednoslone
odgovore. Primakla sam se Teu, koji je posmatrao vatru. Dotakla sam ga po ramenu i on se trgnuo.
Izvini,rekla sam.
Okrenuo se prema meni, ali kao da me nije video.
Razmiljam o stvarno blesavim stvarima, poeo je da mi pria. Kada je bila jo mlaa, sa
otprilike dvanaest, trinaest godina, esto smo se valjali i pravili kolutove po travi koja je jo bila
suva, leti. Jedini nain na koji sam mogao da napravim kolut bio je da to uradim stvarno brzo. Ona bi
mi se smejala i govorila mi da su moje noge jo uvek kratke. Dok se ona prevrtala, haljina ili suknja
bi joj spale dole, i mi - mislim na nas deake - mi bismo joj se smejali. Ali ona je mogla da ih izvodi
polako, onako kako i treba da se rade. Spusti se na ruke, zatim polako podigne jednu nogu, a za
njom i drugu, kao dva zupca na brojaniku. Pa sputanje nogu dole. Njeni kolutovi bili su savreni, a
mi smo bili previe ponosni da joj to priznamo.
Mislim da joj to nije smetalo,odgovorila sam mu. Ona je uvek znala u emu je stvarno dobra.
Seam se kako je esto sedela i itala, tamo na irokom prozorskom okviru. Kako se mrtila dok
se koncentrisala na sadraj knjige. Izgledala je tako smeno.
Klimnula sam glavom, nesposobna da izgovorim i jednu re. Nisam bila spremna za sve ovo.
Zna za onaj stari klie o tome kako se jednog dana vrati iz kole i samo u trenutku shvati da je
tvoja mala sestra odjednom postala ena? Otprilike tako neto se meni desilo kada je ona imala
etrnaest, petnaest, ili esnaest godina. Doao bih iz kole za vreme raspusta ili praznika, a ona bi
izlazila napolje sa ljudima sa kojima se ranije igrala. Pa onda onaj Luk, sea li se? Ponovo sam
klimnula glavom. Bilo mi je strano udno sve to. Na neki nain, kao da mi je smetalo. To je bio
prvi put u mom ivotu da sam uopte razmiljao o tome da emo svi mi jednog dana odrasti. Video
sam Natali kako jednog dana postaje ena, majka i sve to ide uz to, ali to se nikada nije desilo.
Okrenuo se opet prema meni. Njegove oi bile su vlane. Uhvatila sam ga za ruku.
Seam se tog njenog namrtenog izgleda, blago sam rekla. Onog groznog leta kada je sve
vreme padala kia, ona je rekla kako e nauiti da onglira i provodila je dan za danom vebajui sa
tri vreice pasulja ili ta je ve to bilo. Bila je namrtena i jezik je izbacila u uglu usta, vebala je
svakog dana, i na kraju je uspela. Sada sam bila samo nekoliko ini udaljena od Tea. Mrmljali smo i
aputali jedno drugom onako kao to ljubavnici to rade. Seam se kako se izleavala ovde ispred
vatre. Plamen je goreo u njenim oima. Bila sam pored nje, sasvim blizu. Kikotale bismo se kada bi
nam se bilo ko obratio. Boe, mora da smo bile stvarno nepodnoljive.
Po prvi put, Teo se nasmejao. Da, bile ste.
arolija je bila prekinuta. Klod je negde u pozadini otvarao bocu porta. Gusta purpurna tenost
polako je klokotala u ae na prepunom posluavniku. Podigao je ruku u kojoj je drao au i amor u
sobi je utihnuo. Za kuvaricu, uzviknuo je i tuno se osmehnuo prema meni, preko svih onih ostataka
hrane na stolu. Najednom, kao da je ovo postala neka vrsta oprotajne veere. Pitala sam se ta e se
sada dogoditi, i osetila sam strah od budunosti.
Za Dejn, odjekivalo je kroz sobu.
Za Alana i Martu, dodao je moj otac. Po njegovom glasu, koji je sada neuobiajeno krivudao,
mogla sam da naslutim da je dosta popio.
I za Kloda koji je sve ovo organizovao, povikao je Derom negde iz gomile.
Za Tea, koji je pronaao ove ukusne peurke, rekao je neko iz pozadine.
Slatka, melanholina arolija bila je prekinuta. Za sve nas, na kraju je dodao Alan. Za sve
nas.
4.
Moja kola u poetku nisu htela da upale. Jutro je bilo hladno i motor je par puta zabrektao i zamro
pre nego to se povratio u ivot. Polako sam sputala prozor na vratima. Moji sinovi su bili tamo, i
izgledali nekako sumorno. Robert je iao sa mnom.
Zdravo Derome, zdravo Hana. Javite mi se kad se vratite u London. Vozite paljivo.
Hana je prila autu i poljubila me kroz otvoren prozor. Poslala sam poljubac Rozi, koja je prstom
pokazivala na mene, a posle taj isti prst stavila u jednu svoju nozdrvu. Pol je ubacivao u njihov auto
neverovatnu koliinu prtljaga. Pozdravila sam ga rukom. On mi je odgovorio mahanjem. Alan i Marta
su doli da me isprate i stajali su sa strane jedno pored drugog. Nagnula sam se kroz prozor i uhvatila
Alanovu ruku i stegla je.
Alane, poela sam, videemo se kada sledei put budete dolazili u London?
Imala sam neki udan oseaj, kao da sam ga molila da ostanemo u kontaktu. Razbaruio mi je
kosu na glavi, kao to je to radio kada sam jo uvek bila tinejderka.
Dejn ,odgovorio mi je, ti e uvek biti naa snaha. Zar nije tako, Marta?
Naravno, potvrdila je, zagrlivi me.
Njen miris bio mi je tako blizak, tako poznat: mirisala je na talk, kvasac i na drvo koje gori.
Marta je uvek uspevala da u isto vreme izgleda tako predivno seksi, ali i da sasvim ubedljivo igra
ulogu ene posveene kui i porodici. Primetila sam joj suze u oima dok me je ljubila, i u trenutku,
vie nego bilo ta, poelela sam da se vratim korak u nazad u vremenu i opozovem sve ono to sam
zapoela: rastavljanje od njenog sina, one proklete nacrte i planove za kuicu zbog koje su otkriveni
posmrtni ostaci njene kerke. Stegla mi vrsto ruku.
U stvari, Dejn, ti si nam vie kao ki, Malo je oklevala, a zatim dodala: Nemoj me izneveriti,
draga moja.
ta je htela time da kae? Kako bih ja mogla da je izneverim?
Klod je izaao iz kue nosei u ruci elegantan kofer. Krenuo je prema nama, a zatim zastao. On e
se ponaati dostojanstveno u vezi sa svim ovim. Ipak, nee odustati, pomislila sam dok sam ga
posmatrala: njegov lik bio mi je tako dobro poznat. Znala sam gde je kupio te farmerke koje je sada
nosio i na koji nain je sloio stvari u svojoj torbi.
Znala sam koju e muziku pustiti u kolima, i kako kazaljka na njegovom brzinometru nee prelaziti
sedamdeset milja na as, nagaala sam da kada bude stigao u svoj mali novi stan, prvo to e uraditi
je da e pozvati mene da bi se uverio da sam bezbedno stigla, a zatim e sipati sebi viski i spremiti
omlet za veeru. Na seditu pored mene, Robert je sedeo i izgledao nekako previe tiho i napeto.
Njegovo bledo lice glatke koe bilo je potpuno bezizraajno. Na trenutak sam spustila svoju ruku na
njega, a onda je podigla da bih mahnula Klodu. Klimnuo je glavom u znak pozdrava.
Dovienja, Dejn, dobacio je, i uao u svoj mali automobil.
Svi smo zajedno napustili Sted, i miljama, dok sam vozila kroz Sropir, mogla sam da u
retrovizoru vidim Klodov mali plavi auto i njegovu tamnu glavu. Kada smo stigli do autoputa, Robert
je glasno pustio muziku, a ja sam nagazila papuicu sa gasom, i tako smo ostavili Kloda daleko iza
nas.

Cigarete su jedna predivna stvar. Svako jutro ja se istuiram, siem dole u kunoj haljini,
sameljem kafu, sipam svei sok od pomorande u au i zapalim jednu. Prouavala sam planove koje
sam napravila za svoj novi projekat sa cigaretom u ruci. Palila bih cigaretu svaki put kada bih
podigla slualicu. Puila sam u kolima -Boe, kako bi to samo nerviralo Kloda. Cesto sam puila u
mraku, na kraju dana, i posmatrala kako se iz uarenog, vatrenog vrha izvija dim i pravi are u
vazduhu. Brojala sam dane kroz tanke tapie nikotina. Puila sam svakog jutra dok sam prelistavala
novine i traila ima li jo nekih lanaka o otkriu Natalinog tela sada kad su ga identifikovali, sasvim
sigurno, na osnovu njenog zubnog kartona. Tragina sudbina kerke Pobesnelog mladog oveka, (
kako su zvali Alana ) pisao je Gardijan. Tragedija Martelovih, naslovili su u Mejlu. Alan je
davao intervjue, koji su obino bili praeni njegovim arhivskim snimcima kada je bio mlai i mnogo
uspeniji ovek.
Vratila sam se u London u ponedeljak i krajem te nedelje telefonom me je pozvao jedan narednik
iz Centralnog istranog odeljenja u Kirklovu. eleli su da sa mnom obave razgovor, to je bio samo
rutinski postupak u ovakvim situacijama. Ne, neu morati da dolazim u Kirklov, dva istraitelja bie
u Londonu sledee nedelje. Rasporedila sam vreme i narednog utorka, tano u 11 i 3O, dva detektiva
sedela su u mojoj dnevnoj sobi. To su bili vii detektiv Helen Ostir, koja je vodila ispitivanje, i
pomonik detektiva Turnbul, krupan ovek rie kose, zalizane na potiljku. Skuvala sam nam kafu, a
Turnbul i ja smo zapalili cigaretu.
Ostir je bila obuena u poslovno elegantan sako i suknju. Njena kosa bila je svetlosmee boje,
oi imale neki ukasti sjaj, a pogled joj je bio fokusiran na neto iza moje glave. Nosila je burmu i
bila je mlada, moda ak deset godina mlaa od mene, razmiljala sam. Pijuckali smo kafu,
razmenjivali usiljena opaanja o tome kako je London stvarno veliki grad. Izgledalo je da im se ne
uri da zavre sa poslom zbog kojeg su doli. Ja sam prva zapoela tu temu.
Da li obilazite sve lanove porodice ovde u kraju?
Helen Ostir se osmehnula i pogledala notes. Upravo dolazimo od vaeg oca, gospodina Krejna,
odgovorila mi je. Primetila sam da je imala blagi birmigenski naglasak. Posle ruka treba da se
naemo sa Teodorom Martelom, u njegovoj kancelariji na Ostrvu Pasa, a posle toga idemo u BI-BI-
SIjev televizijski centar da posetimo vaeg brata, Pola.
Vei deo dana proveete u saobraaju, primetila sam sa saoseanjem.
Oekujete da ljudi mogu da se sete bilo ega nakon ovoliko vremena?
Postoji nekoliko pitanja koja moramo da vam postavimo.
Da li vodite Natalinu smrt kao mogue ubistvo?
To je jedna od mogunosti.
Zato to je bila zakopana, pretpostavljam.
Ne, postoje neki dokazi koji ukazuju na to da je zadavljena.
Kako moete sve to da zakljuite samo na osnovu kostiju koje su pronaene?
Oster i Turnbul su se pogledali.
To je jednostavan tehniki detalj, odgovorila je Osterova. Kada je osoba zadavljena, skoro
uvek postoji fraktura kosti pod nazivom jezinjaa, koja u stvari predstavlja sam poetak jezika. Ta
jezinjaa kod pokojnice je polomljena. Ali naravno, moramo uzeti u obzir da je ona toliko dugo
vremena bila pod zemljom.
Neko je sigurno tamo zakopao telo, nabacila sam.
Da, odgovorila je Osterova.
A ta osoba je verovatno i ubila?
Moda. U ovom trenutku, mi samo pokuavamo da prikupimo to vie informacija. Kao to vam
je ve verovatno poznato, jedan dui period u prolosti smatralo se da je Natali Martelo pobegla od
kue. Poslednji put je viena jutra 27. jula 1969.
Dan nakon velike zabave, da, ubacila sam se.
Tek mesecima kasnije uzete su izjave, a istraga tada nije dogurala ba daleko. Natali Martelo
ostala je registrovana kao nestala osoba.
Za trenutak, nastala je tiina, i ja sam kao i obino pourila da je prekinem.
Bojim se da su se tragovi prilino ohladili do sad. Kako ete uspeti bilo ta da otkrijete?
Ono to pokuavamo da objasnimo ljudima jeste da je izuzetno vano da, ako se setite bilo ega,
koliko god vam to beznaajno izgledalo, obavestite nekog od nas.
Da, naravno.
Oster je jo jednom spustila pogled u svoje beleke. Poslednja osoba koja je videla Natali bio
je metanin, Derald Frensis Doerti.
Video je kako tri pored reke koja tee celom duinom severne strane imanja vaeg svekra.
Oigledno, mi bismo eleli da saznamo da li je neko moda' video i posle toga.
Mislim da su nas to i onda pitali. Ja je nisam videla posle zabave.
Priajte mi o toj zabavi.
Sigurno vam je moj otac ve neto ispriao. To je bila proslava dvadeset godina Alanovog i
Martinog braka. Oni su bili negde na nekom krstarenju i moj otac je otiao da saeka njihov brod u
Sautemptonu na sam dan zabave i doveze ih direktno u ropir. Porodica je organizovala veliko
slavlje. Bilo je mnogo gostiju, a veina ih je ostajala ovde i da prenoi, u samoj kui ili u nekoj iz
okoline. Mislim da su mnogi spavali na podu, u vreama za spavanje. Uglavnom se seam priprema.
Klod i ja smo bili zadueni za nabavku, seam se toga - da pripremimo najrazliitije stvari, hranu,
pie, ae. I Natali je to isto radila, ini mi se. Vee same zabave bilo je predivno, veoma toplo, sa
onim ugrejanim oseanjem koje imate na kraju jednog letnjeg dana. Pravili smo rotilj. Klod je
pekao, a Pol mu je pomagao; zato rotilj uvek prave mukarci, kao da vole da se baku sa ivi
mesom? Natali je nosila crnu haljinu bez rukava, koliko se seam; Tog leta stalno je nosila crno;
imitirala sam je; a isto tako i Luk. To je bio njen deko, to ve sigurno znate. Bili su veoma
pomodni; ona vrsta mravih i mrzovoljnih ljudi; pored njih sam se oseala nekako nezgrapno, prosto,
iako sam ja bila ta koja je ivela u Londonu. Potpuno sam se udaljila od teme. ta vas jo zanima da
vam ispriam?
Helen Oster izgledala je prilino bledo i kao da joj je bilo neprijatno. Mislim da ni ona sama nije
znala ta eli da joj kaem.
Da li se seate kako se Natali ponaala za vreme zabave?
Kako to mislite?
Da li je delovala potiteno? Da li je bila besna? Ili moda vesela?
Osetila sam da su obrazi poeli da mi gore. Kada sam razmiljala o zabavi, nije bila Natali ta
koje sam se seala, to je bio Teo.
Ne seam se da sam je esto sretala tom prilikom. To je bila stvarno velika zabava, znate.
Prisustvovalo je stotinak Ijudi.
Mislila sam da ste vi bili njena najbolja drugarica.
Znam, ali uvek je teko biti sa svima na jednoj zabavi, zar ne?
Da, sloila se Helen Oster. ta se dogodilo sledeeg dana?
Na neki nain, zabava se nastavila, mislim da je tako bilo. Mnogo ljudi se muvalo okolo, neki su
se vratili. Ili su u etnje i slino, a svi su poeli da piju ampanjac jo u podne.
Da li je cela porodica bila prisutna na zabavi?
Na samoj zabavi, jeste. Kao to je uvek bio obiaj, Klod se za sve pobrinuo i otiao pre zore u
nedelju uvee i stigao u London sa svojim najboljim prijateljem, Alekom, da bi uhvatio let za
Bombaj. Proveo je dva meseca lutajui po Indiji sa otprilike dvadeset funti u depu. Klod i ja smo
uvek planirali da zajedno odemo tamo. Sada to izgleda malo verovatno. Trebalo je da vam objasnim
da se mi upravo razvodimo.
Zao mi je.
U redu je. Da se vratim na priu. Ljudi su se ratrkali svuda tog dana. pretpostavljam da bi bilo
potpuno nemogue rekonstruisati gde je ko tano bio u odreeno doba dana.
Osim toga gde je bila Natali. Znamo da je bila pored reke, malo pre nego to je otkucao jedan
sat. Da li je postojao neki poseban razlog zbog kojeg je ona trebalo da bude tamo?
Ne mogu da se setim ni jednog. Mislim, ne nekog posebnog razloga, nije se inilo preterano
udno to je bila tamo. ao mi je, izgleda da vam nisam bila od velike pomoi.
Nema problema. U svakom sluaju, shvatila sam da ste vi na indirektan nain odgovorni za
pronalazak tela. Zato ste poeli da gradite kuu ba na tom mestu?
Objasnila sam im kako sam prvobitno elela da napravim kuicu - tada je to bila samo jedna
ideja na papiru - dalje ispod brda, ali da sam promenila svoj plan kada sam otkrila da mala pritoka
reke protie ba ispod tog podruja. Drenaa tla bi bila suvie komplikovana i vrlo skupa. Ispriala
sam joj za kopanje na gradilitu i kako smo iskopali Nataline kosti.
Zato ste pretpostavili da je to Natali? pitala me.
Ne znam, odgovorila sam, blago iznenaena. Verovatno zato to je Natali nestala, a uvek sam
mislila da je sigurno mrtva - iako Marta nikada nije htela da poveruje u to - i kada je pronaeno telo
pored kue, pa to je nekako delovalo oigledno, hm... na trenutak sam se izgubila, a zatim ponovo
nastavila. Oduvek sam verovala da emo jednog dana pronai Natalino telo. Tako da sam na neki
nain to i oekivala, mislim da smo svi mi. Ali nikada nisam pomislila, pa, hm, da je ubijena.
Pretpostavljala sam da joj se dogodila neka nezgoda ili tako neto. Zato je to to smo je pronali bilo
stvarno uasno, ne samo zato to je to bila ona, nego zato to je neko zakopao tu. U stvari, to sam
htela da vas pitam. Zar ne mislite da je to zaista neobino mesto da se Natali pokopa - u bati, na
korak od kue u kojoj je ivela?
Oster se osmehnula svom kolegi. Priali smo o tome, zar ne, Stjuarte? Moglo bi da se smatra i
veoma pametnim izborom mesta da se sakrije telo. Veina ubica nije ba dobra u tome. Zabaena
podruja obrasla iprajem ili neko vrelite mogu izgledati kao dobra ideja, ali na njima nema mnogo
aktivnosti i bilo bi lako primetiti da je neko kopao. A u bati se stalno neto prekopava.
Ali ima mnogo ljudi koji se kreu po vrtu, negodovala sam.
Da, nastavila je, vidno nezainteresovana. Bilo je jasno da nema neku preteranu elju da sedi
ovde sa mnom i raspravlja o raznim teorijama. Kao to sam ve rekla, ako se setite bilo ega to bi
moglo da bude od koristi, molim vas, javite nam se.
Pogledala je u sat na svojoj ruci i upitala me da li postoji neki pab u blizini. Rekla sam joj da ima
jedan na kraju ulice a ona me upitala da li elim da im se pridruim na jednom kratkom ruku. Nerado
sam ila u pabove i nisam bila gladna, ali odgovorila sam da bi mi prijalo pie. Turnbul je eleo da
svrati u ulicu Oksford, na putu za Ostrvo Pasa, tako da smo Helen Oster i ja same proetale niz ulicu
do Glouba, gde je ona naruila pintu bitera i lazanje, a ja sam uivala u soku od paradajza i puila
cigarete. Poela sam da oseam naklonost prema Helen, kako sam joj se sada obraala. Priala je
kako je to biti ena policajac, i o njihovoj kulturi, o svom muu koji je bio savetnik u jednoj
snabdevakoj firmi u Sropiru, Sejnsberi. Pitala me za moj razvod i poverila sam joj nekoliko
banalih stvari. Kada je bilo skoro vreme da poemo, vratila sam se na sluaj:
Sada je suvie kasno za sve, zar ne? pitala sam. Neete biti u stanju da pronaete bilo ta.
Postoji jedna ili dve mogunosti, ali u svakom sluaju bie teko.
Izgleda da ste izvukli deblji kraj.
Verovatno je tako. Sada poinjem da mislim da su Martelovi jedna interesantna porodica.
Helen mi je dala svoju vizit kartu na kojoj je napisala broj direktne linije. Dok smo se rastajale
na ploniku Hajgejt ulice, rekla sam joj da se obavezno javi kada sledei put bude dolazila u London
i ona je obeala da hoe. Zar je mogue da mogu da postanem prijateljica sa jednom enom
policajcem?

Zar ne misli kako je krajnje vreme da ostavi puenje?
Kim je sedela preko puta mene; svetlost svee na papirnom stolnjaku bacala je neobine senke na
njeno bledo trouglasto lice. Viljukom je uzela komad sabljarke i zalila ga gutljajem vina.
Koliko sada popui dnevno? Trideset?
Zavrila sam obrok - ili bolje reeno, odgurnula tanjir od sebe, jedva da sam pipnula hranu, i
sada sam sedela u stanju blaenog zadovoljstva, isputajui plavi dim iznad ostataka hrane na stolu.
Mahnula sam italijanskom konobaru, i pokazala mu praznu flau sa vinom.
Jo jednu bocu vina, molim vas.
Istresla sam pepeo sa vrha cigarete u pepeljaru.
I vie od trideset, mislim. Uskoro u prestati. Najozbiljnije. Problem je u tome to ja stvarno
uivam u njima. Nikada mi ne smetaju, niti se oseam loe od njih.
Konobar je priao, otvorio flau belog vina i sipao ga u moju au da probam.
Ranije mi nije bilo teko da prestanem . Vrlo lako mogu opet.
Jue sam gledala rezultate jedne pacijentkinje koju sam poslala da uradi rendgen plua. Stalno
se alila na kaalj i blage bolove u predelu grudi. Bie mrtva u ovo vreme sledee godine. Ima
etrdeset etiri godine i troje dece u tinejderskom uzrastu.
Ne poinji s tom priom.
Kako napreduje tvoj rad na onom hostelu?
Ne pitaj.
Nije napredovao nikako. To je bilo samo mesto obeleeno na papiru; razgovor u kancelariji; stvar
zbog koje su se odravali sastanci vea; izgovor za dobijanje dozvole za projektovanje. Na poslu,
ekale su me desetine ogromnih listova papira na kockice na kojima su se nalazili moji jo uvek
neodobreni predlozi: gometrijski precizno uraeni dizajni, krunica za krunicom iscrtane tehnikom
olovkom. Samo sam ekala da mi neko kae da mogu da nastavim dalje. U meuvremenu, prialo se o
nekakvom dogovoru sa metanima. Nije mi se ni malo svialo kako to zvui.
Dobro, neemo da priamo o hostelu, saglasila se Kim. Hajde da priamo o tebi. ta radi sa
sobom sada kad si sama?
Upalila sam jo jednu cigaretu i sipala jo jednu au vina.
Postala sam ona prava usamljena ena, odgovorila sam joj. Poinjem da hvatam sebe kako
sedam pored razvedenih mukaraca na veernjim zabavama. Da li se i tebi to esto deava?
Kim je slegnula ramenima. Vie ne.
Obino nemamo mnogo toga da kaemo jedno drugom, nastavila sam. Sad su tu jo i prijatelji
koje godinama nisam viala, koji su poeli da me iznenada zovu, i u njihovom glasu oseam da me
saaljevaju zato to sam se rastala od Kloda, i ne mogu da ne pomislim da je nekima od njih uasno
drago to sad mogu da oseaju saaljenje prema meni. Ali u stvari, meni je sasvim lepo to ivim
sama. Bila sam iznenaena vrstinom u svom glasu. Gledam filmove na televiziji u sred dana, idem
na izlobe, upoznajem nove Ljude. Mogu da budem neuredna. Kua mi se sada ini nekako velika.
Godinama, nas etvoro ivelo je ovde, a sada sam tu samo ja. U neke sobe uopte i ne ulazim.
Pretpostavljam da u morati da prodam kuu jednog dana.
Nije mi kua izgledala samo vea nego pre; oseala sam se strano usamljeno. Provodila sam to
sam manje vremena mogla u njoj sada, iako sam nekada uivala kad Klod i momci svi odu negde i
ostave me samu. Skoro dve decenije odlazila sam na posao svakog radnog dana u nedelji i trala
natrag u ogromnu, bunu kuu, koja je bila puna galame, nereda i deaka koji su vikali da bi pridobili
moju panju. Usisavala sam i peglala, i prala ve, i kuvala, a kada su malo porasli, odvodila sam i
dovodila deake na gomilu drutvenih aktivnosti iji je broj neverovatnom brzinom rastao.
Prireivala sam zabave i veere za kolege sa posla - i moje i Koldove. Odlazila na boine kolske
predstave i letnja sportska deavanja, i vukla sa sobom upakovane uine iz praznog friidera. Igrala
sam Monopol, koji sam mrzela, i ah, u kojem sam uvek gubila, sve vreme matajui o tome da itam
knjigu pored kamina. Pravila sam kolae za kolske dobrotvorne rasprodaje. Pekla bi ih kasno nou
kako bih se osetila dobrom majkom, naroito nakon to je moja mama umrla. Na poslu sam trpela
glasne kritike koje su inile da se oseam kao sredovena ena jo u svojim tridesetim. Vodila sam
rauna o aknama, o promenama raspoloenja i domaim zadacima. Ostajala bih u naoj spavaoj sobi
kada bi deaci pravili urke. Sedela bih, dan za danom, i pijuckala dintonik sa Klodom pre veere.
Budila bih se iz noi u no sa glavom punom spiskova, ustajala ujutru sa groznom glavoboljom, i
odlazila uvee na spavanje svesna kako je moj dan bio tako natrpan obavezama da u njemu nije bilo
mesta za mene.
Sada nije bilo glasne muzike, nije bilo prepirki, poziva iz telefonske govornice u jedan nou,
Mama, pobegao mi je prevoz, moe li da doe po mene? Svi oni su otili, i ja sam mogla da
radim ta god poelim: moje vreme bilo je samo moje, i to je upravo ono to mi je uvek nedostajalo.
Ali sada nisam znala ta da radim sa svim tim slobodnim vremenom, pa sam pokuavala da ga na neki
nain popunim. Provodila sam sate i sate u kancelariji, esto ostajala i posle osam uvee. Dosta sam
izlazila. Istina je da sam dobijala mnogo poziva od ljudi koji su mislili da je potrebno da se malo
razveselim, ili ljudi kojima je trebala jo jedna enska osoba za stolom. Ila sam u bioskop da
gledam filmove, ponekad ak i u sred dana.
Kada bih stigla kui, popila bih au vina, popuila nekoliko cigareta, i legla u krevet uz neki
dobar triler. Rekla sam sebi da e dugaki romani iz viktorijanskog doba morati jo malo da
saekaju. Za vikende, gledala bih jutarnje filmove, i ila u etnje po Hitu. Da li su jeseni uvek bile
ovako sumorne?
Jedne nedelje, otila sam do tate da mu spremim ruak, i nakon to smo jeli, pitala sam ga da li
mogu da pogledam stare fotografije. elela sam da pronaem neke na kojima je Natali, nisam imala
ni jednu kod sebe kui. Klod i ja smo je potpuno izbrisali iz naih ivota, a da toga nismo ni bili
svesni. Sada sam elela da mi se ona ponovo vrati. Prelistavala sam stare albume, traei njenu sliku.
esto je bila samo nejasna figura negde na ivici slike; ili jedva prepoznatljivo lice u grupi slika koje
smo pravili preko leta: jedanaest lica koja bulje u objektiv. Tu su bili i Alan i Marta, mladi i
velianstveni i veseli; mama, uvek po strani, zamiljena negde u daljinu - kako je samo mrzela kada
je morala da se slika. Nakon njene smrti, tata je traio jednu na kojoj se dobro videla - ali uvek je
njena glava bila okrenuta prema neemu drugom. Bilo ih je mnogo sa mnom i sa Polom - bili smo
mravi, sa okruglastim stomaiima, i bosim nogama, sveani sa est, sedam, i neobini sa trinaest -
sve je to uhvatilo oko aparata, i slike su stavljene u tatin album, a ispod svake fotografije neto je
pisalo. Nala sam jednu na kojoj smo Natali i ja kada nam je bilo osam godina, kako stojimo ispred
Steda i drimo se za ruke, i gledamo pravo u kameru. Bile smo veoma sline tada, iako sam se ja
nestrpljivo smeila, a Natali je besno gledala ispod svojih gustih trepavica. Natali se retko smejala,
skoro nikad, da budem precizna. Uzela sam tu fotografiju i jo jednu koja je verovatno bila
napravljena samo nedelju dana pre nego to je umrla. Nosila je majicu bez rukava i iseene farmerke,
i itala je knjigu na travnjaku ispred njene kue. Njene tanke bose noge bile su prekrtene; jedna
jedina crna lokna padala je preko njenog bledog lica; bila je duboko zamiljena nad knjigom. Da li su
nae poslednje rei bile prijateljske, pitala sam se, ili smo se moda posvaale? Nisam mogla da se
setim.
Ali ega sam mogla da se setim? Znam da sam ila sa njom na zabavu u Forston, blizu Kirklova,
kada nam je bilo otprilike etrnaest godina. Ispriala sam joj za jednog deka koga sam elela da
vidim. Kako se ono zvao? Imao je tamnu kosu, sa razdeljkom na sredini, seam se. Nakon nekog
vremena, Natali je nestala. Kasnije, dok sam lutala okolo, skoro da sam se saplela o Natali i
plavokosog deka koji su se grlili na podu. Sve vreme su bili zajedno na zabavi.
Izgledalo mi je kao da traje itavu venost. Alan je doao po nas u jedanaest sati u svom Roveru.
Sela sam na zadnje sedite, onako neraspoloena, a Natali se privukla prema meni. Bez rei, zagrlila
me i vrsto me stegla. Mogla sam da osetim miris paulija u njenoj kosi. Ja sam opratala njoj ili je
ona opratala meni?
Jedne veeri, mesec dana nakon to je pronaeno telo, bila sam na privatnoj izlobi jednog
umetnika slikara, i srela sam Vilijama, javnog tuioca koji je nekada bio oenjen enom sa kojom sam
odavno izgubila kontakt. Bio je visok, plav ovek, privlaan na neki uglaen, neodreen nain.
Seala sam se da je bio mrav i tanak, ali sada je imao primetan stomai. Proetali smo zajedno po
prostoriji, drei u ruci ae sa visokom drkom, pune svetlucavog vina, posmatrajui velika, bogato
oslikana platna. Vino me opustilo. Priala sam mu o svom braku koji se zavravao, a on me upitao
zato sam zapravo odluila da napustim Kloda. Nisam elela da zalazim u tu temu.
Pretpostavljam, polako sam poela, da vie nisam mogla da podnesem da je to moj ivot.
Teko je objasniti reima.
Ispriao mi je da se rastao od ene, Lusi, pre sedam godina, i da vida svoju kerku svakog drugog
vikenda. Razili su se zato to je imao vezu sa jednom enom sa posla.
Ne znam zato sam to uradio, poverio mi se. Bilo je kao da me spopalo neko ludilo, kao
lavina kojoj nisam mogao da se oduprem.
Rekla sam mu da sam ve ula neki takav izgovor ranije, a on se nelagodno osmehnuo.
Boe, Dejn, znam da je tako. Kada je Lusi otila, pogledao sam tu drugu enu i naravno, nisam
osetio ni najmanji plamiak elje prema njoj. Unitio sam brak i izgubio svoje jedino dete.
Posmatrao je neto to je meni liilo na narandastu brljotinu na platnu (i koja je kotala 75O
funti, kako je pisalo u katalogu ) .
Mrzim sebe zbog toga, dodao je.
Nije izgledao kao neko ko toliko mrzi sebe. Poveo me u vinski bar dole u podrumu i naruio flau
suvog belog vina i sendvie sa piletinom. Priznao mi je da me prepoznao im me ugledao na izlobi; i
da je oduvek smatrao da sam veoma privlana ena. Ve sam bila blago pripita, ali u isto vreme, u
glavi mi je bilo uasno bistro. Mogu da se izvuem iz ovoga, rekla sam samoj sebi. Vilijam nije bio
tip oveka koji ostavlja duboki trag. Ali ipak sam bila nervozna. Puila sam, vrtela kosu oko prsta,
vakala suvu preslanu piletinu, pila jo vina. Kada smo dovrili flau, pitao me da li bih elela jo, a
ja sam samo ula sebe kako govorim: Zato ne bismo svratili do mene i popili pie tamo? Treba
nam samo deset minuta taksijem.
Kada smo stigli kod mene, navukla sam sve zavese, pustila muziku, ak priguila svetlost u
prostoriji. Sipala sam dve ae vina, i sela na sofu odmah pored Vilijama. Usta su mi bila suva i
mogla sam da osetim kako mi pulsira u uima. Vilijam je spustio ruku na moje koleno, a ja sam
gledala u njegove nepoznate, debele prste; krajikom oka videla sam kako treperi znak na mojoj
sekretarici i obavetava me da ima poruka za mene. Zaboravila sam da nazovem tatu. Okrenula sam
se prema Vilijamu i poljubili smo se. Njegov dah bio je pomalo kiseo. Osetila sam njegovu ruku
ispod suknje, kako klizi preko moje arape, i pitala se koliko esto on radi ovako neto. Povukla sam
se i rekla mu: Malo sam ispala iz fazona; zaboravila sam kako se rade ove stvari. Zatresao je
glavom i ponovo me poljubio.
Gde je spavaa soba? proaputao je.
Skinuo je cipele i uredno ubacio arape u njih. Ja sam skinula sako, i poela da otkopavam
dugmie na koulji. On je raskopao kai i skinuo pantalone, koje je isto tako uredno prebacio preko
naslona od stolice. U trenutku sam osetila odbojnost prema njemu, ali i pritajenu elju. Moja pohota
se malo ohladila kada sam skinula koulju; oseala sam se udno, neuobiajeno, kao da nisam navikla
na ovako neto. Pogledala sam sebe u ogledalu kada sam otkopala brushalter: bilo je bledih, blagih
linija na mojim grudima, i oiljak od carskog reza na stomaku kada sam se poraala sa Deromom.
Smrala sam od oktobra; moje ruke izgledale su tanke a zglobovi koati. Okrenula sam se ponovo
prema Vilijamu, koji je sada stajao samo u donjem veu.
ta sad treba da radim? pitala sam ga.
Lezi na krevet i pusti mi da te pogledam. Predivna si, zna.
Svukla sam bokserice i ispruila se po irokom krevetu, sklopivi oi. Oseanje istovremenog
uzbuenja i neprijatne zbunjenosti obuzelo me kada su Vilijamove ruke polako poele da istrauju
moje telo. ula sam da telefon zvoni, a zatim kako se ukljuuje telefonska sekretarica. Glas je jasno
dopirao sa stepenica: Zdravo, mama, ja sam, Robert, na etvrtak vee. Samo sam hteo da se uverim
da si okej. Javi mi kakvi su ti planovi. Kakvi su mi planovi? Zamislila sam se.
Nisam mnogo priala Kim o Vilijamu te veeri, samo sam promrmljala neto o tome da sam
imala seks sa nekim drugim, ko nije bio Klod, po prvi put za dvadeset godina i da je bilo u redu, ali i
pomalo napeto.
Sve vreme sam oekivala da e se otvoriti ulazna vrata i da e se pojaviti Klod.
Da li ti je bilo lepo? Kim me neobino pogledala.
Na neki nain. Mislim, on je stvarno bio paljiv, uivala sam. Pomalo. Ali opet, mislim da sam
se sutradan oseala nekako udno u vezi sa tim, kao da se sve dogodilo nekom drugom.
Idemo, Dejn. Kim je ustala. Vodim te kui.
Napravila sam kafu, a Kim je zaloila vatru. Oduvek je volela da potpaljuje vatru, jo kada smo
bile studenti. Delile smo stan na drugoj godini fakulteta, i Kim je esto provodila sate posmatrajui
plamen, dodajui drva, ponekad i neke stare eseje, kao to je provincijska verzija Boema. Kao da je
znala o emu razmiljam, Kim je rekla:
Shvata li, Dejn, da se nas dve poznajemo vie od polovine naih ivota?
Htela sam neto da kaem, a onda sam zastala. Kim je unula ispred moje fotelje, uzela me za
obe ruke, i pogledala me.
Pogledaj me, Dejn, nastavila je.
Posmatrala sam njene pametne sive oi. Izvukla je maramicu iz svog depa i obrisala njom suze
koje su tekle niz moje obraze.
Maskara ti se razmazala po celom licu. rekla mi je. Nee privui mukarce ako bude tako
izgledala, osim ako ne eli da izae na sastanak sa zebrom.
Ne znam zato plaem, jecajui sam izgovorila. Oseala sam teinu tuge u grudima, a moj nos
je cureo. Tako sam umorna, Kim, iza mene je nekoliko nedelja koje su za mene bile emocionalno
veoma iscrpljujue.
,Draga moja Dejn, poela je, posluaj me sad. Prestala si da jede. Navukla si se na cigarete.
Pije vie nego obino. Radi deset, dvanaest sati na dan. Ne spava koliko ti je potrebno. Izlazi
napolje svako vee, kao da te neko tera da to radi. Pogledaj se u ogledalu: ti nisi samo umorna, ti si
potpuno iscrpljena. Napustila si Kloda, tvoji momci su napustili tebe, pronala si Natalino telo kako
lei zakopano u rupi. U razmaku od nekoliko nedelja, tvoj ivot se potpuno izokrenuo, a to je vie
nego to moe da podnese, i zato se ne trudi toliko da sve to podnese. Nemoj se praviti da si toliko
hrabra. Da si jedan od mojih pacijenata, savetovala bih ti da potrai profesionalnu pomo.
Kako to misli?
Mislim da bi ti dobro dolo da se sa nekim posavetuje , Kim je objasnila. Ti si sada u oku.
Moglo bi da ti pomogne da porazgovara sa nekim.
Izduvala sam nos i obrisala lice, upalila jo jednu cigaretu, a onda smo sele uz lonac aja i
kolaie i malo igrale ah, u emu sam, naravno, izgubila. Zatim sam opet plakala, u velikim jecajima
oajanja, cvilela sam da mi nedostaje Klod, da mi nedostaju moji deaci, da ne znam ta da radim sa
svojim ivotom. Na kraju, Kim me odvela u sobu i uukala u krevet poput deteta. Sedela je pored
mene sve dok nisam zaspala.
5.
Doktor je bio mlai nego to sam oekivala. Zapravo, on je bila ona. Mora da je moje iznenaenje
bilo oigledno.
Sve je u redu? upitala je.
Izvinjavam se, objasnila sam. valjda sam oekivala nekog starijeg oveka sa sedom bradom i
bekim akcentom.
Hoete da kaete, oekivali ste da vidite Jevreja?
Ne, nisam tako mislila.
Neprijatno vam je to sam ena?
Pa, to je mnogo pitanja a ja jo nisam ni sela, dr Preskot.
Doktorka Preskot bila je najmanje est stopa visoka, to je jo vie pojaavalo njen ionako
prilino upadljiv izgled. Put joj je bila bleda, skoro providna, sa uskim, dugakim, umetnikim
nosom. Njena kovrdava smea kosa bila je veto skupljena tako da je samo par pramenova lepralo
oko njenog vrata, dajui joj izgled jedne od sestara Bronte. U stvari, one izrazito snane i zdrave
sestre Bronte koja dri mo u rukama. Svratila sam na putu od Vejtrouza do mesta na kojem bi trebalo
da se gradi hostel i bila blago posramljena njenim sveim i istim elegantnim kostimom. A zatim sam
se postidela to se uopte stidim zbog toga. Ne znam ni sama kako sam to oekivala da bude obuena
ena psihoterapeut.
Treba li da popunim neki formular, ili tako neto?
Dejn - u redu je da vas zovem Dejn? Doktorka Preskot rukovala se sa mnom i onda mi
zadrala ruku u svojoj, kao da me odmerava. Da li vam je vano da i u ovoj prilici bude
formalnosti?
To je deo terapije?
Kako to mislite?
Napravila sam dugaku pauzu i uzdahnula sa blagim olakanjem. Jo uvek sam stajala. Moj novi
psihoanalitiar jo uvek me drao za ruku.
Stvarno mi je ao, doktorko Preskot, nastavila sam, trudei se da ostanem smirena. Zivim
prilino haotinim ivotom u poslednje vreme. Jedna moja prijateljica, koja je isto tako doktor, i
kojoj verujem vie nego bilo kome na ovom svetu, rekla mi je da misli da sam trenutno u krizi. A i
sam dananji dan isto tako je bio haotian za mene. Ila sam da kupim namirnice u Vejtrouzu i stigla
tamo im su otvorili, a zatim trala natrag do kue da ostavim kese, i sada kad razmiljam o tome,
mislim da nisam stavila sladoled u zamrziva, i na kraju svega toga doletela sam do vas. Kada
zavrim sa vama, moram da odjurim na gradilite gde e biti zgrada koju sam ja projektovala. Treba
da se sastanem sa pomonikom saveta za planiranje, a ona e me obavestiti o izmenama koje moraju
da se izvedu u mom planu i koje zahtevaju odreene izdatke, tako da nema izgleda da e se on
sprovesti u delo u skorije vreme, to vraa taj projekat, koji mi je inae snano prirastao za srce, opet
na sam poetak, i zbog toga u se verovatno oseati bedno.
Sada sam ovde u vaoj ordinaciji i gajim izvesne nade kako e mi to pruiti neku vrstu utoita od
onoga za ta mislim da mi predstavlja probleme. Pretpostavljam da sam zamiljala da bismo mogle
da ponemo tako to emo razgovarati o tome koja vrsta terapije je odgovarajua za mene. Mogle
bismo da se dogovorimo o osnovnim pravilima, utvrdimo o kojim stvarima emo priati, tako neto.
Ali u ovom trenutku, ja samo elim da sednem i da sve ovo pone da mi deluje kao razuman potez.
Onda sedite, Dejn.
Doktorka Preskot pokazala je rukom prema niskom kauu preko kojeg je bio prebaen istonjaki
pokriva. Bacila sam kratak pogled po sobi. Bilo je oigledno da je svaki detalj bio paljivo
isplaniran. Jedna fotelja je bila postavljena odmah pored kaua. Na zidu se nalazio poster Marka
Rotka koji pacijent, dok lei, nije mogao da vidi. Na ispupenoj ivici prozora iza fotelje, bila je
postavljena jedna mala apstraktna figurica sa rupom u sredini, ali nisam bila sigurna od kojeg je
materijala napravljena. Zidovi i plafon bili su okreeni u toboe neutralnu belu boju. U prostoriji nije
bilo vie niega.
Treba li da sednem ili da legnem?
Kako god elite.
Ali ovo je kau.
Kako god elite.
Glasno sam uzdahnula i spustila se na kau i gledala u lamperiju, produkt one tune razmene
osamdesetih. Samo Bog zna ega je sve bilo ispod. Ako ih je kupila posle 87' , doktorka Preskot je
verovatno bila do gue u dugovima. Sela je na fotelju, odmah pored mojeg levog ramena.
Mislite li da moemo da imamo otvorenu transakciju u vezi sa bilo im?
Zato koristite termin ' transakcija' ?
A ne, ne, ne, ne, ne, ne elim da priam o tome zato sam izabrala ba tu re. Doktorko Preskot,
ini mi se da nismo poele kako treba. Ako nastavimo ovako, proi e nam sat vremena a neemo
stii ni do 'dobro jutro' .
ta biste eleli da radite?
Osetila sam peckanje u oima kao da u zaplakati. elela bih da zapalim cigaretu. Da li je to u
redu?
Bojim se da nije.
ega se bojite?
To se samo tako kae. Uobiajena fraza.
Prilino bolno sam iskrivila vrat tako da bih mogla da pogledam doktorku Preskot u oi. Kaete,
to je samo fraza?
inilo se da je ovo ne zabavlja. Dejn, ta vi u stvari hoete?
Pretpostavljam da sam oekivala da ete me pitati u emu je problem, a ja u vam priati o
svemu to mi padne na pamet, o stresovima koji me trenutno pritiskaju, i tako nekako bismo moda
poele normalan razgovor.
Pa onda priajte.
Doktorko Preskot, mogu li da vas pitam neto?
Moete rei - ili pitati - ta god elite.
Imate li iskustva u ovome? Ja se trenutno nalazim u upavoj situaciji, i veoma sam ranjiva.
Moda bismo mogle da priamo o tome kako da budem sigurna, da se uverim da mogu da vam
verujem?
Zato vam je neophodno da se uverite u to?
Kada bih ostavila auto u nekoj radionici, sigurno bih elela da znam da su mehaniari koji rade
tu zaista dobri u svom poslu. Isto tako, pre nego to se prepustim ovom terapeutskom procesu,
neophodno je da shvatim njegov smisao, ta e to znaiti za mene.
Dejn, ovo jeste terapija. U ovoj sobi, ne postoji nita drugo osim tog procesa. Jedini nain da
steknete poverenje u mene i u ono to ja radim, jeste da mi verujete, da se jednostavno prepustite.
Svi koji su sedeli za stolom, smejali su se. U poetku, sve je izgledalo poput none more, ali
kasnije te veeri, kada sam im prepriavala svoju posetu doktorki Preskot, uz vino, creme brulee i
sir, postalo je komino.
Oseala sam kao da neu moi da se suzdrim, nastavila sam sa priom, Oajniki mi je bila
potrebna neka vrsta utoita, neto to e mi pruiti sigurnost, a dobila sam samo jo jedan dopunski
as iz dekonstrukcije. Nije bilo naina da je smekam. Svaki put kada bih je neto pitala, ona bi
ponavljala istu reenicu. Kao da nije uopte bila prisutna. Izbegla bi odgovor i ponovila mi da ono o
emu mi stvarno treba da razgovaramo jeste zato oseam potrebu da postavljam takva pitanja.
Nisam sigurna da bi mi i magnum 45 bio dovoljan da izvuem neto drugo iz nje.
Ovo je u stvari bila vrsta terapije koja mi je bila neophodna. Bila sam u Polovoj i Erikinoj
raskonoj kuci, preko puta parka Vestburn, u egzotinom delu Londona koji se meni nikada nije
posebno sviao. Za stolom za kojim smo veerali sedeo je Krispin, Polov urednik, i njegova devojka
Kler. Tu je bio i Gas, veoma poeljni neoenjeni mukarac kojeg su tako prikladno smestili pored
mene. On je bio sasvim pristojan i na mestu, ali mene su vie zanimala dva druga mukarca, dva
australijska graevinara, Filip i Kolin, koji bi, i jedan i drugi, bili mnogo bolji izbor za moje
oajnike kombinacije za jedno vee, od onog ije ime nisam ni zapamtila, ali na alost, ne samo da
su obojica bili gej, nego su ak i iveli zajedno. Nije me privukla samo njihova struka bliska mojoj,
njihova tela su dobila zanimljive odlike zato to su provodili vreme na suncu i premetali teke
predmete.
Znai, uopte nisi uspela da ostvari neki normalan kontakt sa njom? upitao me Pol.
Ne, ipak jesam. Na kraju, mogla sam da uradim samo jedno: ustala sam i rekla joj, 'Odlazim, a
to znai da u izai iz ove prostori je i nikada se ponovo neu vratiti u nju.' Ona je na to odgovorila,
neete verovati, 'ta je to emu se toliko opirete?' Iznenada, zamislila sam sebe kako ivim uhvaena
u ovakvu vrstu konverzacije do kraja svog ivota, kao neko koga su uvukli u vrtlog bez izlaza. Zato
sam joj konano, da izvinite, rekla da odjebe i besno izjurila, upravo tako moe da se opie nain na
koji sam izala iz njene ordinacije. Uzela sam gutljaj vina i sa uivanjem povukla dim cigarete.
Sledee ega se seam, jeste da priam vama ovu priu.
Trebalo je da je polije kofom hladne vode, da se osvesti, rekao je Pol.
Verovatno bi se potpuno istopila. U svakom sluaju, dobro si uradila.
Ali zato ste pruali toliki otpor?
Za stolom je zavladala mrtva tiina. Bio je to Gas, veliki utljivi uitelj.
Molim? upitala sam Niste joj pruili ansu, objasnio je. Vaa mlada terapeutkinja imala je
pravo. Kada bi moji uenici poeli da me zapitkuju zato treba da uimo istoriju samo bih im rekao
da uute. injenica da su tako mladi i da ne poznaju istoriju znai da nee razumeti nita to im
budem predavao. Mogu da odgovaraju na moja pitanja samo tako to e se potruditi da ue istoriju.
E pa ako je tako, onda odjebite i vi, besno sam mu odgovorila.
Nastala je uasna tiina, ali Gas se nakezio i poeo da se smeje kao da sam ja bila strano
duhovita, a ne histerino neprijatna, i njegova iskrena i dobronamerna primedba o terapiji dobila je
nastavak. Erika i Gas su ozbiljno govorili u korist terapije, dok je Pol tvrdio da je dokazano da su se
ljudi koji nisu ili kod terapeuta bre oporavili od svojih neurotinih simptoma nego oni koji su ili
na terapije. Krispin i njegova devojka su se preko stola doaptavali o neemu. Krenula sam da
skupljam tanjire ispred ljudi, ali mi je Pol, koji je sedeo sa moje leve strane, dao znak da ostanem na
stolici i obratio mi se tiho.
Dobro si?
Da, dobro sam, oprezno sam odgovorila. Da li si video Kloda skoro?
Da, odgovorio je. Igrali smo skvo jutros.
Pobedio me tri - nula.
Nisam na to htela da te pitam.
ta hoe da ti kaem? Teko mu je. Na trenutak se zamislio kao da okleva, a zatim ipak
odluio da nastavi. Dejn, draga moja. Rei u ti ovo samo jednom. Najvie dve, tri stvari, i ne
elim da mi bilo ta odgovori. Kao prvo, ti si moja sestra, i ja te volim i uvek u verovati u tebe,
bilo ta da radi. S druge strane, Klod je moj najbolji prijatelj. Uvek je bio, uvek e i biti. Sve to
strano komplikuje moj poloaj u svemu ovome, ali to je sada najmanji problem. Kao drugo, neu
rei da je Klod uniten ovek, ali injenica je da je prilino zbunjen onime to mu se trenutno dogaa
u ivotu. Iskreno je iznenaen time to si iznenada odluila da prekine neto to je on smatrao
brakom iz snova, i to nakon dvadeset i jedne godine.'To je podigao ruku da bi mi stavio do znanja da
treba da utim. Molim te, nemoj nita da govori. Ne pokuavam da na bilo koji nain osuujem ili
da kritikujem tvoju odluku. Niti ti to govorim, niti mislim tako. Nikada nije bilo potrebe da mi se
pravda. Tree... Sada je zastao i uhvatio me za ruku. Pomislila sam da e moda da zaplae, ali
kada je progovorio, njegov glas bio je sasvim smiren. Naa porodica - nae dve porodice, Natali, i
ona leta koja smo svi zajedno provodili - toliko su mi znaila da to verovatno nikada ne bih mogao da
opiem reima. Kako ide ona pesma, ona koja se pojavljuje u onom filmu Denisa Potera u kojem
odrasli glume decu, Seanja sa plavih brdal Kako ono ide? Saekaj.
Pol je ustao sa stola i klepeui siao niz stepenice, tako da se pod ispod naih nogu tresao.
Sedela sam pomalo izdvojeno, na uglu , dalje od diskusije koju su vodili ljudi oko mene. Gas se
spremao da krene. Osetila sam se nekako ponieno. Neemo zajedno otii. Neemo ak ni razmeniti
brojeve telefona. Nagnuo se preko stola i pruio mi ruku:
Drago mi je to smo se upoznali, Dejn, rekao je.
I meni, odgovorila sam. Zao mi je to sam vam rekla da 'odjebete' . Obino ne govorim takve
stvari u ovakvim prilikama.
To je onda jo gore po mene, odgovorio mi je, prilino veselo. Verovatno je bio sasvim na
mestu. Pol se vraao stepenicama gore i klimnuo glavom Gasu koji je silazio, a zatim jo dugo
eprkao po knjizi koju je doneo sa sobom.
Evo je, rekao je zadovoljno.
Ovo je zemlja davno izgubljene sree, Jasno vidim njen sjaj, Staze zadovoljstva kojima sam
prolazio I vreme koje se vratiti vie nikada nee.
Ali uvek moe da se vrati. Ide tamo skoro svakog leta. Samo to smo se vratili odatle.
Da, ali ja sam mislio na detinjstvo i na sve one stvari koje smo nekada tamo radili. Toga se uvek
setim kada se vratim u Sted. I da smo pronali Natali, naravno.
Nismo progovarali, samo me drao za ruku. On je prekinuo tiinu. O, da, ima jo neto o emu
sam eleo da razgovaramo. Iznenada, njegovo raspoloenje se promenilo. Kao da je ona njegova
ranija leernost bila samo gluma. Onaj vikend ostavio je snaan utisak na mene. Bio je to jedan od
onih trenutaka koji mogu promeniti oveku ivot. Razmiljao sam o tome da bih mogao da napravim
film o naim porodicama.
Pole, ti to misli ozbiljno?
Da, ozbiljan sam. Palo mi je na pamet dok je Alan drao govor. Mislim da bi to sada bila prava
stvar. Oseam da je vreme da se suoim sa tim.
Moda ti tako osea, ali nisam sigurna da i mi ostali moramo da se isto tako suoimo sa tim.
Ne, mislim da e to biti sasvim u redu. Bie to sjajan potez. elim da se vratim iza kamere, da
ponovo pravim dokumentarce. ini mi se da ba to treba da uradim.
Umorio si se od jurnjave za novcem, to je u pitanju, zar ne? zadirkivala sam ga. Polu se nikada
nije sviala ta tema.
Vidi, emisija koju vodim, sada ve moe da opstane bez mene. Pitaj Krispina, on moe da ti
potvrdi. To je sigurna formula za uspeh. Samo mi je s vremena na vreme neophodna neka vrsta
podsticaja. Potreban mi je izazov. Ponovo je napunio svoju au. Ve je previe popio veeras.
Nastavio je da pria glasom koji je bio toliko tih da je liio na apat. To to je Natali pronaena kao
da me podstaklo. Stvarno mi je bila veoma draga. Jo uvek je. Za mene, ona predstavlja onu
izgubljenu nevinost, sve ono to nam klizi kroz prste dok odrastamo, stvari za koje oseamo da treba
da se dese, a nikada ih ne doivimo.
Ona ti je, znai, mnogo toga predstavljala, oprezno sam primetila.
Poslednje to sam elela bila je rasprava o tome kome je Natali najvie znaila, ali Pol je
zamiljeno posmatrao au ispred sebe. Gosti su poeli da se etkaju oko stola i Krispinova devojka,
Kler, sela je na stolicu sa moje desne strane. Nasmeila mi se. Imala je kratko oianu tamnu kosu,
neto izmeu Luiz Bruks i Bitlsa, i okruglo lice poput plianog mede, koje su njene staromodne
naoare inile jo okruglastijim.
Kada vam je termin? pitala sam je.
Boe, zar je toliko oigledno?
Ne, ne ba. Najpre mi je bilo neprijatno da vam bilo ta pominjem. Jedno od mojih najgorih
iskustava u ivotu jeste kada sam estitala eni na trudnoi, a onda se ispostavilo da je ona samo
debela. Ali ako ena koja iole podsea na trudnicu, nosi farmerke sa tregerima i ne pui i ne pije nita
alkoholno itave veeri, u tom sluaju sam spremna da rizikujem i da joj poelim sve najbolje.
Prokletstvo, nisam znala da sam celo vee preko puta mene za stolom sedeo erlok Holms. ta
jo znate o meni ?
Nita. Samo to da izgledate zaista dobro.
Bojim se da ste tu pogreili. Muka mi je i povraam svaki dan. Mislila sam da to prestaje nakon
prva tri meseca.
Nema pravila, nasmeila sam se. Moja prijateljica patila je od tih jutarnjih munina sve vreme
trudnoe, ak i dok se poraala.
Hvala, ba ste me uteili. Kler je odgovorila aljivim tonom. Sad mi je stvarno muka.
Pribliila mi se malo blie. Znate, meni je stvarno ao zbog one uasne stvari u vezi sa vaom
zaovom, ali i zbog svega ostalog to vam se deava trenutno. Sigurno vam je teko.
Dobro sam, ali hvala u svakom sluaju. I bili ste u pravu kada ste priali o onoj eni terapeutu,
mislim da je njeno ponaanje stvarno bilo neprijatno.
Ne znam za to, ali sigurna sam da ona nije bila ono to mi je sada poterbno. Pretpostavljam da
ovek treba da bude savreno dobrog mentalnog zdravlja da bi mogao da se suoi sa doktorkom
Preskot.
Delujete mi prilino snano, Dejn. Samo vam je potreban neko da sa njim popriate. Vidite, vi
mene ne poznajete ba dobro, i moete slobodno da ignoriete sve to vam priam, ako vam smetam,
ali mi poznajemo jednog treapeuta koji je stvarno izuzetan ovek. On je moda ba ono to vam je
potrebno u ovom trenutku.
Verovatno sam napravila neki sumnjiav izraz lica, jer je Kler odjednom postala uznemirena.
Aleks nije guru, ili bilo ta slino tome, Dejn. Nee izvoditi nekakve rituale sa kristalima. On
je pravi doktor, ima sva ona slova ispred svog imena i sve to. Najvanije od svega je da je on zaista
sjajan, drag ovek. Dozvolite mi da vam dam njegov broj telefona. Koji ja naravno, nemam kod sebe.
Krisp, ljubavi, ima li ti broj Aleksa Dermota Brauna?
Krispin je vodio neki duboki razgovor sa Polom o tehnikim stvarima i uo je pitanje tek kada ga
je Kler ponovila.
ta e ti?
Zar ne misli da bi on bio sjajna osoba sa kojom bi Dejn mogla da popria?
Krispin je nekoliko trenutaka razmiljao, a zatim se nasmeio. Da, pretpostavljam da je tako. Ali
mora biti fina sa njim. On je na stari prijatelj.
Njegov Filofax bio je otvoren na stolu i on je otkucao neto na njemu i pronaao broj.
Evo, pruio mi je papiri. Ako tvoja misija ne uspe, Dejn, mi emo svakako poricati da te
uopte poznajemo.
6.
Sledeeg jutra napisala sara pismo Rebeki Preskot i priloila ek za seansu, u kojem sam je
obavestila da neu nastaviti terapiju kod nje. Zatim sam, oseajui se pomalo glupo, okrenula broj
koji mi je Krispin dao. Neko se javio i rekao neto to nisam mogla da razumem.
Halo, mogu li da govorim sa doktorom Aleksandrom Dermotom Braunom, molim vas? Opet
neki nerazumljivi govor.
Halo, da li su tvoji mama ili tata tu?
Ovim sam postigla da ono mrmljanje od pre postane razumljivo ' Dada, dada '. Oigledno je neko
oteo slualicu od onoga ko se prvi javio i ko je sada ispustio ljutiti vrisak.
Smiri se, Dek. Halo, ima li koga?
Halo, elela bih da razgovaram sa doktorom Aleksandrom Dermot Braunom. ,Ja sam.
Vi ste terapeut.
Da, znam. ulo se neko komeanje u pozadini i Dermot Braun je neto uzviknuo. Izvinite,
uhvatili ste nas u sred doruka.
Zao mi je, potrudiu se da budem kratka. Va broj sam dobila od Krispina Pita i Kler hm...
Kler Svenson, da.
Da li bih mogla da doem da porazgovaram sa vama?
U redu, zastao je. Da li vam odgovara oko dvanaest?
Mislite danas?
Da. Idem na odmor. Ako ne moete danas, moraemo da odloimo nae vienje za neki dan
sledee nedelje. Ili ak nedelje posle toga.
Ne, ne, dvanaest je sasvim u redu.
Dao mi je svoju adresu, u Kamden Taunu, blizu pijace. Boe, opet u morati da se izvuem sa
posla. Nije da mi je to bilo toliko vano. ' Posao ' je za mene bila kancelarija firme KFM na
poslednjem spratu starog skladita melasa koje je gledalo na kanal i basen u Islingtonu. K je bilo od
Luis Kerju - koji je umro od side 1989. Sada smo ostali samo ja, K od Krejn, i F, to je bilo F od
prezimena Dankana Faulera, i nakon godina recesije mi smo se trenutno samo pribliavali vremenu
kada je bilo posla za nas oboje. Sve dok sam odlazila na one sastanke vezane za ' moj ' hostel, na
vreme zavravala papirologiju i tako doprinosila naoj firmi, nita nije moglo ba mnogo da krene
naopako.
Ipak sam na biciklu svratila do kancelarije. Pregledala sam potu i proaskala sa naom
asistentkinjom, inom ( ona je u stvari naa sekretarica, ali mi je ne zovemo tako da bismo opravdali
njenu uasno visoku platu ) . Dankan je stigao u jedanaest i izgledao oputeno kao i uvek. Dankan je
bio krupan ovek, prilino nizak, skoro sasvim elave glave koja je bila uokvirena crvenkastom
kovrdavom kosom, i preterano iroke brade. Ispriala sam mu za nove komplikacije oko hostela, a
on je meni priao o nekom zajednikom poslu koji bi nam doneo jo manje novca. Ipak, nije bilo
razloga za brigu. Nisam imala hipoteku, a deca nisu ivela sa mnom i izdravao ih je uglavnom Klod.
Ni Dankan nije imao hipoteku i bio je razveden, bez dece i bez alimentacije. Nismo plaali zakup,
prostorije su bile nae vlasnitvo. Da Dankan nije bar to sauvao u mranim danima ranih
devedesetih , pre nego to smo mogli da bankrotiramo, nas dvoje bismo bili prvi koji trae novi
posao.
Rekla sam Dankanu da idem na seansu kod drugog terapeuta i to u samo dva dana, on se nasmejao
i zagrlio me, a zatim sam sela na svoj bicikl. Imala sam ak i predispozicije da mi se svidi
Aleksander Dermot Braun zato to sam najvei deo puta do njega mogla da preem vozei bicikl du
kanala. Trebalo je da proem samo Aper Strit i mogla sam da nastavim kroz naputene gasometre i
pruge koje nisu bile u upotrebi, zatim da proem pored potanskih magacina i napustim put pored
obale tek kada stignem do brane Kamden. Samo nekoliko stotina metara dalje, vezivala sam bicikl za
ogradu.
Aleksander Dermot Braun nosio je gornji deo trenerke, farmerke i tanki, pohabani demper sa
rupama na laktovima, kroz koje se videla trenerka ispod. Imao je jaku bradu, skoro kao Klark Kent u
onom starom stripu, talasastu smeu kosu proaranu prvim znakovima sedih i izrazito tamne oi.
Doktor Dermot Braun, pretpostavljam.
Nasmeio se i pruio ruku prema meni. Dejn Martelo?
Rukovali smo se i on me pozvao da uem unutra. Sili smo stepenicama u kuhinju u podrumu.
Jeste li za kafu moda?
Rado, ali zar ne bi trebalo da samo uem u sobu i legnem na kau?
Pa, verovatno bismo mogli da pronaemo neki kau negde u kui ako ste toliko oajni. Mislio
sam da je bolje da prvo malo proaskamo i vidimo kako stoje stvari.
Mermerni pod, zidne obloge od obojenog drveta i kredenci u kuhinji mogli su da izgledaju
prilino elegantno da je kuhinja bila prazna. Ali igrake su bile razbacane svuda po podu, zidovi
izlepljeni posterima, razglednicama i dejim crteima koji su bili bez ikakvog reda zakaeni
penadlama, trakom i raznobojnim ekseriima. Zidovi su u stvari bili sasvim neznatno manje
natrpani od table za poruke, prostranoj podlozi od plute koja je bila postavljena iznad jedne radne
povrine, i na kojoj su u nekoliko slojeva bili prikaeni meniji restorana sa kunom dostavom,
pozivnice, poruke iz kole, ak i neke fotografije.
Dermot Braun primetio je da gledam okolo.
Izvinite, trebalo je malo da sredim.
Ne, u redu je. Ali mislila sam da psihoanalitiari treba da rade u neutralnom okruenju.
Ovo jeste neutralno okruenje, u poreenju sa mojom kancelarijom.
Izvadio je kafu u zrnu iz zamrzivaa i samleo je, a zatim je spustio u veliki bokal i sipao vruu
vodu preko toga. eprkao je neto po kredencu.
Hteo sam da vas posluim keksima, ali sve to mogu da pronaem je ova Jafa. Ako svakom
detetu dam po jedan, ostaje samo jedan preko toga. Hoete li?
Ne, u redu je. Samo u kafu. Crnu, molim vas.
Sipao je kafu u dve olje i seli smo jedno preko puta drugog za uglancanim kuhinjskim stolom od
borovine. Osmeh mu je igrao na usnama, kao da je itav ovaj susret za njega pomalo komian, kao da
se samo pretvara da je odrastao ovek.
Sada, Dejn - ne smeta vam da vas tako zovem? Vi mene slobodno zovite Aleks - zato mislite
da vam je potrebna terapija?
Uzela sam gutljaj kafe i osetila uobiajenu neodoljivu elju. Smem li da zapalim?
Aleks se ponovo nasmeio. Vidite, Dejn, jedna od mojih ideja je da posmatram terapiju kao
neku vrstu igre i zato mi oboje moramo da se dogovorimo oko nekih osnovnih pravila. Jedno od njih
je da se ovde ne pui. Imam malu decu u kui. To vam, u isto vreme, donosi jo jednu prednost
seanse, ako nita drugo ne postignemo, bar ete smanjiti puenje. Druga prednost ovog pravila je da
ja mogu lako da mu se povinujem jer ne puim. Postoji velika mogunost da u ja biti miran i oputen
dok ete vi imati neurotian napad zbog nedostatka nikotina, a to je opet dobro, bar za mene.
Dobro, izdrau bez njih.
Odlino, a sada, recite mi neto o sebi.
Duboko sam udahnula i u kratkim crtama opisala svoju situaciju, tamo, uz kafu, koju je on stalno
dosipao, u njegovoj kuhinji, laktovima oslonjena na prilino lepljiv sto. Ispriala sam mu o svom
razvodu i o tome kako smo pronali Natalino telo. Dotakla sam se malo i porodice Martelo, te
predivne, mnogobrojne zajednice, a mi koji smo bili njeni lanovi, trebalo bi da se zbog toga
oseamo privilegovano. Opisivala sam mu svoj samaki ivot u Londonu sa svim nezadovoljstvima
koja on donosi sa sobom, ali ipak sam izostavila one svoje seksualne ludorije. Trebalo mi je dosta
vremena da sve to ispriam i kada sam zavrila Aleks je malo saekao pre nego to mi je odgovorio.
Njegova prva izjava nakon utanja je bila da me ponudio sa jo kafe. Osetila sam se nekako prazno.
Ne, hvala. Ako popijem mnogo, ponem sva da se tresem.
Prelazio je prstom po ivici olje za kafu blago uzvrpoljen. Dejn, niste mi odgovorili na
pitanje.
Jesam, odgovorila sam vam. Rekla sam da ne elim jo kafe.
Aleks se nasmejao. Ne, mislio sam, niste mi odgovorili zato smatrate da vam je potrebna
terapija?
Zar to nije oigledno?
Meni nije. Shvatio sam da sada morate da se suoite sa tim da ivite sami posle koliko -
dvadeset i jedne godine braka. Da li ste ikada iveli sami pre toga?
Odmahnula sam glavom.
Dobro doli u svet samaca, rekao je Aleks ironinim tonom. Znate, ponekad sam matao o
tome kako bi bilo da nisam oenjen i da nemam decu. Mogao bih iznenada da odluim da uvee
izaem napolje, da odem u bioskop ili negde na pie. Moda bih s vremena na vreme upoznao enu
na nekoj zabavi i, razmiljao sam, ako bi ona bila slobodna, mogao bih da imam avanturu sa njom i to
bi bilo tako uzbudljivo. Ali kada sam neoekivano stvarno ostao sam, to uopte nije izgledalo kako
sam zamiljao. Moda me samo na kratko u poetku uhvatila euforija. Moda sam ak imao jedno ili
dva seksualna iskustva. Ali sumnjam da mi je sve to bilo onoliko zabavno koliko sam zamiljao. Pa
onda sve one stvari na koje sam navikao, sigurni oseaj da u videti ljude kada se vratim kui, svega
toga vie nije bilo. Bilo je teko.
Mislila sam kako bi ja trebalo da sve vreme priam.
Aleks se ponovo smejao. Ko kae? Verovatno ste previe itali Frojda. Da sam na vaem mestu,
ne bih mnogo obraao panju na oveka koji je primenjivao psihoanalizu i na sebi i na svojoj roenoj
kerki. U svakom sluaju, vi ne samo da sa tim morate da se suoite, ve je tu jo i prava porodina
tragedija. Imate potpuno pravo da budete nesreni neko vreme. elite da ja mahnem arobnim tapom
i oteram sve probleme daleko od vas?
To zvui primamljivo.
Dozvolite mi da vam dam jednu povrnu dijagnozu, Dejn, i to vas astim, neu vam je naplatiti.
Mislim da ste vi jedna snana ena kojoj se ne svia ideja da ne moe da savlada neto, i koja pri
tome ne eli da je ljudi saaljevaju. U tome je problem. Moj komentar na sve to je: ivot je bolan.
Dozvolite sebi da se prepustite tome. Moete da razgovarate sa mnom, naravno, ali isto tako moete
da potroite novac na neki drugi nain. Mogli biste jednom nedeljno da odete na masau, ili na neku
lepu veeru u restoranu, ili odete na odmor negde gde je toplo.
Sada je bio red na mene da se smejem. Sada stvarno izgleda privlano.
Oboje smo se smeili i nastala je prilino neugodna pauza. Bila je to ona vrsta pauze koju bi u
drugaijim okolnostima pomislila da prekinem tako to u poljubiti Aleksa.
Aleks, mrzim da govorim ' ali ozbiljno' ... Ali sada vam stvarno ozbiljno govorim. Sino sam
imala razgovor sa mojim bratom, koji je, sluajno, doao na poremeenu ideju da napravi film o
porodici, tako da ete uskoro imati priliku da saznate sve o mojim problemima gledajui BBC 2, a
Pol, tako se zove moj brat, je priao o naem zlatnom detinjstvu. I ja sam uvek imala tu idilinu sliku
o naem detinjstvu kao zlatnom, ali dok je on sino s nostalgijom govorio o tome, neto u meni se
javilo i govorilo ne, ne, ne, to nije bilo ba tako. Proteklih par dana stalno mi je u glavi jedna slika.
To sigurno ima veze sa tim to je Natali pronaena. Ali neprestano razmiljam o tom svom toliko
zlatnom detinjstvu i o jednoj velikoj crnoj rupi u sred njega, i nikako ne mogu da dokuim o emu se
tu radi. Stalno je tu, na samoj ivici te moje vizije, ali kada se okrenem da pogledam pravo u nju, ona
nestane, opet pobegne negde na rub. Izvinite, verovatno ovo to vam priam nema nikakvog smisla.
ak i meni je teko da razumem. Ako i moete da zamislite, ne znam da li moete da razumete, kad ja
i samoj sebi moram da opisujem da bih nekako uspela da shvatim. Moda je ono to traim od vas to
da mi verujete kada vam kaem da postoji neto ispod toga to vredi iskopati.
Dok sam drala ovaj dugaak, nekoherentan govor, gledala sam dole u sto, i kada sam zavrila,
podigla sam pogled, pomalo se bojei da uhvatim Aleksov pogled. On je bio namrten, sa izrazom
duboke koncentracije na licu koji nisam primetila pre.
Moda ste u pravu, odgovorio je, skoro mrmljajui.
Uzeo je moju oljicu i njegovu, i spustio ih u sudoperu. Umesto da se vrati u stolicu, on je poeo
da se etka gore - dole. Nisam znala treba li da kaem neto ali odluila sam da utim. Konano,
ponovo je seo.
Verovatno imate pogrenu predstavu o samom procesu terapije. Moda ste gledali filmove u
kojima je neiji psiholoki problem dramatino reen. Moda imate prijatelje koji su se navukli na
terapije psihoanalizom i govore vam kako na taj nain dobijaju fantastian uvid u svoje probleme i
koliko ih to ini srenijim osobama.
Moda je to stvarno tako, ali i da nije, vi ste provodili tri sata nedeljno ve pet godina i potroili
ste dvadeset hiljada, i tako ste unapred stekli pravo na uspeh terapije.
Ali, zato...?
Aleks je podigao ruku da bi me uutkao. Zanima me va sluaj, Dejn. Mislim da bismo mogli
neto da postignemo. Ipak, smatram da prvo oboje treba da raistimo nekoliko stvari. Ovaj proces
nee liiti na ono kad odete kod doktora zbog neke infekcije ili zato to ste polomili nogu. Moete me
pitati da li u uiniti da se oseate bolje i onda biste mogli da sluate dosadnu filozofsku raspravu o
tome kako ja mogu bilo ta da uinim za vas i ta podrazumevamo pod tim da vama bude bolje.
Ne traim neke jednostavne, lake odgovore.
Ne mislim da. traite. Zato mi dozvolite da vam najjasnije to mogu stavim do znanja ta moe
ili ne mora da se desi. Da vas upozorim na nekoliko stvari. Moda oseate, kao mnogi ljudi, da nema
nita prijatnije od toga da provodite dva ili tri sata nedeljno tako to se lepo ispovedite o svojim
problemima, i izbacite to iz sebe. Iz mog sopstvenog iskustva, to teko da je ikada stvarno tako. Sam
proces moe biti veoma neprijatan. Kako da vam to opiem? Aleks se osvrtao po kuhinji i smekao
se. Nered u ovoj kuhinji verovatno vas je zaprepastio. Mene to sasvim sigurno obeshrabruje, a moju
enu razbesni. Zato onda jednostavno ne raistimo taj haos? Pa, iako izgleda uasno, mi smo se u
stvari toliko nauili na to i moemo vrlo lako i brzo da pronaemo veinu stvari koje su nam
potrebne. Ako bih poeo da raziavam, to bi znailo da u stanje uiniti jo haotinijim na neko
vreme, s obzirom da u morati da ispraznim sve kredence. Znai, doi e period kada e sve biti jo
gore, sa dodatnim strahom da emo moda izgubiti ivce i ostaviti tako katastrofalno stanje.
Nastavie da izgleda sve gore i gore sve do trenutka kada ienje bude sasvim gotovo. Cak i tada,
neemo se oseati tako prijatno kao to smo se oseali pre. I pored toga to e novi raspored teorijski
biti mnogo funkcionalniji, zato to je sloen po nekoj logici, u praksi mi verovatno neemo biti u
stanju da tako lako pronalazimo stvari, zato to smo jo uvek naueni na onu staru iracionalnost. Zato,
vidite, ja propagiram da se sve ostavi kako je i bilo.
' Moda ak ni ne postignete nita tim velikim spremanjem. Ne mogu da sa sigurnou tvrdim
kako ete, posle ne znam koliko, moda est meseci ili godinu dana, vi biti sreniji ili se bolje
snalaziti sa konkretnim problemima u vaem ivotu. I dalje ete iveti u svetu u kojem ljudi umiru i
imaju nepomirljive razlike meu sobom. Ali bar jednu stvar mogu da vam garantujem. Va ivot u
ovom trenutku moda izgleda kao kolekcija grubih skica i utisaka, a ja I mogu da vam pomognem da
te utiske pretvorite u priu koja e za | vas imati smisla. To moe da vam pomogne da preuzmete
odgovornost za svoj ivot, da moda ak i uspostavite kontrolu nad njim.

U svakom sluaju, to je najmanje emu se moemo nadati. Postoje, naravno i druge mogunosti.
Dau vam jedan spekulativan primer. Zainteresovao me nain na koji ste priali o tome kako je sestra
vaeg biveg mua bila zakopana tamo, u samom srcu tog pejzaa vaeg detinjstva. Ta slika ima svoju
poruku, ona nam govori neto. Neki od nas imaju mrtva tela u svojim mislima, sakrivena, tela koja
ekaju da ih neko pronae.
Kako to mislite?
Ne brinite zbog toga, to je samo jedan primer, jedna zamisao.
A ta je sa praktinim stvarima? ta mi u stvari radimo?
Dobro. Sad prelazimo pravo na stvar. eleo bih da vas viam dva puta nedeljno na sat vremena
koji zapravo traje pedesetak minuta. Moja tarifa je trideset osam funti po seansi, koje plaate j
unapred na poetku svake nove nedelje. Kao to sam ve rekao, bilo bi sasvim razumljivo od vas da
odluite da ne idete na terapiju. Skoro sam sto posto siguran da ete se i bez ikakve terapije ili
tretmana, kroz godinu ili vie, oseati znatno bolje. Bol zbog ponovnog pojavljivanja sestre vaeg
mua polako e se izgubiti, i vi ete se nauiti na svoj novi ivot. Ali ako odluite da nastavite sa
terapijom, a nadam se da hoete, onda se morate obavezati. Pod tim mislim na to da su seanse sveta
stvar, ne smeju se proputati zbog posla, bolesti, mogueg seksa, razoaranja, umora ili bilo ega
drugog. Ako polomite nogu, na putu do bolnice svratite ovde. Naravno, imate potpunu slobodu da
prekinete terapiju u bilo kom trenutku, ali lino mislim da bi trebalo da samoj sebi obeate da ete
izdrati najmanje etiri, pet meseci. I isto tako da kaete sami sebi da ete pruiti sebi ansu. Mislim i
u emocionalnom i u intelektualnom smislu. Znam da ste pametni i da ste verovatno itali Frojda
mnogo skorije nego ja. Ako doete ovde i ponete da zahtevate da razgovaramo o transferaciji, u koju
ja ni malo ne verujem, onda emo oboje traiti vreme, a vi ete traiti i novac. Tako. Da li sam sve
spomenuo?
Da li e to biti ovako? pitala sam. Sedeemo u vaoj kuhinji, piti kafu i avrljati?
Ne. Kao to ste rekli, ovo je samo askanje i mi se dogovaramo oko pravila. Kada budemo
poeli, moraemo, naravno, da damo sve od sebe i ponemo da se igramo. ini mi se da, ako ovo
bude funkcionisalo na pravi nain, mora da bude neka vrsta rituala, da bude neto to odskae od
vaeg uobiajenog drutvenog ivota. Zato, ako elite da nastavite, sledei va dolazak ovde bie
drugaiji. Biemo u sobi koja se koristi za terapije.
Koristio je re ' terapija' , kao neki nezgrapan termin koji mu je silom nametnut.
To nee biti neko oputeno druenje. Neemo piti kafu, neemo zaista askati. Vi ete leati na
kauu, ne zato to je to neki psihoanalitiarski pribor, nego upravo zato to ne treba da se oseate kao
to ste se oseali danas, prijatno, oputajue, licem u lice. Sada, elim da razmislite o tome ta elite
da radite, a onda me pozovite.
Znam ta elim da uradim. elim da nastavim. Ako ne budem zadovoljna terapijom, uveravam
vas da u prekinuti. Aleks se nasmeio i pruio mi ruku.
Pretpostavljam da je to neto najblie obeanju koje mogu da izmamim od vas. Dobro, onda smo
se dogovorili.
7.
Nakon to sam potpisala papire za razvod u tri primerka u kancelariji mog advokata, i definitivno
odbacila ideju o branom savetovanju, vozila sam se na svom biciklu po hladnom, sunanom danu
kroz severni London, do mesta gde treba da se izgradi moj hostel, a od same pomisli na to ve mi je
bilo muka. Prvobitna zamisao bila je da se izgradi potpuno nova zgrada koja bi udomila petnaest
jedinica odeljenja 117, gde su bili smeteni duevno oboleli pacijenti koji su otputeni iz bolnice ali
im je i dalje bila potrebna neka vrsta nadzora, ako nita drugo onda da neko proverava da li su uzeli
lekove. Napravila sam jedan elegantan, funkcionalan i jeftin nacrt koji je, to me nije naroito
iznenadilo, bio odmah odbijen. Ako moja karijera nastavi ovako da se razvija, uskoro u imati toliko
planova nesagraenih zdanja poput Piranezija ili Hitlera. Plan B, to se hostela tie, bio je da samo
preradim zgradu koja je bila naseljena bez dozvole i ve dve godine nije imala krov.
Kada sam stigla, dva oveka i jedna ena, svi u odelima, ve su stajali tamo. Moja prijateljica
Deni, iz Socijalnog, izgledala je uznemireno, kao i obino. Upoznala me sa gospodinom Vitakerom
iz Zdravstvenog i gospodinom Brejdeijem iz Urbanistikog.
Koliko vremena imate? pitala sam.
,Ve kasnimo deset minuta,Deni je odgovorila.
Dobro, onda emo ii u kratak obilazak. Usput, bilo bi mnogo lake kada svaki put kada imam
sastanak ne bih viala nove ljude.
Odvela sam ih gore gde nije bilo krova, i sada smo se sputali preko nekih navodno privrenih
greda prema sputenom podrumu, a ja sam im u kratkim crtama objanjavala kako bi trebalo da
izgleda primarna rekonstrukcija, generalne popravke, izlazi za sluaj poara na zadnjoj strani i
spretne adaptacije koje sam uradila na ostalim prostorijama i hodnicima, kako bi zgrada dobila
prostora koliko i jo jedan sprat.
To bi bilo to, zavrila sam dok smo stajali na stepenitu ispred kue, ne samo da je ovo delo
predstavlja vrhunac genijalnosti i praktinosti, nego vi sada stojite pred remek delom genijalnosti i
praktinosti koje e isplatiti samo sebe.
Gospodin Brejdi se nelagodno osmehnuo. Moda imate pravo, ali ja bih samo eleo da
kalkulacije poreskih revizora uzmu vae argumente u razmatranje.
Ne brinite, gospodine Brejdi, nastavila sam, svi emo biti nagraeni kada doe Sudnji dan.
Gospodin Brejdi i gospodin Vitaker razmenili su poglede. Ima neeg stvarno uznemirujueg u
tome kada ljudi iz ministarstva za prostorno planiranje ponu da izgledaju mlae i bolje od vas.
Dejn, ovo je zaista genijalan nacrt. Mi smo veoma zadovoljni. Postoji jedan problem, a to je da
se suoavamo sa smanjenjem budeta za petnaest posto, koje moramo sa primenimo podjednako na
sve nae projekte, i zato se nadamo da e moi da se uklopi u to. Bez obzira na sve, ovo to smo
videli je potpuno zadovoljavajue.
Kako to mislite, ' bez obzira na sve ' ? Ve ste dobili najbolju moguu ponudu. Prihvatili ste na
tender.
Koji je podloan izmenama u sluaju ... i tako dalje i tako dalje.
Namestila sam svoj zvanini ton. Gospodine Vitaker, sigurno moete da potvrdite da e ovaj
hostel predstavljati istu utedu novca jer ete prekinuti da plaate krevet i doruak za petnaest ljudi
na jedan dui vremenski period.
Dejn, i vi, kao i ja, vrlo dobro znate da je to teorijski tano, ali potpuno irelevantno za nae
uslove plaanja.
Znai, podizanje krova treba jednostavno da ostavim za sledeu fiskalnu godinu? Na kraju
krajeva, prolee nije tako daleko. S druge strane, zato bismo se uopte muili oko ove kue? Moda
bih i mogla da sredim da metalne posluavnike sa hranom lepo raznose napolju, po ulicama. Ako vam
preostane neto novca, mogli biste ak da naslikate logo svog saveta sa strane i da ludi ljudi mogu tu
i da ostanu, a lekove biste mogli da im aljete potom. ta kae na to , Deni?
Deni je izgledala zaprepaeno. Shvatila sam da sam se ponaala kao neki od njenih pacijenata.
Dejn, to nam nee ba pomoi, rekao je gospodin Brejdi. Nema svrhe da pokuavate da
pronaete neto protiv nas. Mi smo svi na istoj strani. Jednostavno, pravo stanje stvari je takvo da mi
sada ne moemo da biramo ak ni izmeu kompromisnog reenja i vaeg prvobitnog plana. Sada je
pitanje da li prihvatiti kompromis ili ne prihvatiti nita, a ak i tu moe biti borbe. Treba da vidite ta
se tek deava u drugim odeljenjima. Osnovna kola Tresel moda e raditi samo etiri dana u nedelji
sledeeg tromeseja.
Dobro, smanjiu trokove, ali isto tako u se pobrinuti da ako budem imala napad izofrenije
dok to radim, budem negde na sigurnom van grada. Onda, kada emo nas etvoro odreenih
predstavnika ponovo sastati?
Pozvau vau sekretaricu, Dejn, odgovorio je gospodin Brejdi. Hvala vam to ste bili
relativno razumni.
Vratila sam se do bicikla i vozila to sam bre mogla, sve dok nisam osetila kako mi miii na
butinama gore, itavo vreme razraujui u glavi sitne detalje i finese svog nacrta koji sam napravila
za hostel.
Moj sledei nezahvalni zadatak koji je trebalo da obavim u ovom danu prepunom nezahvalnih
zadataka, bio je da posetim svog oca, koji je eleo da mi pokae neke svoje planove. Nisam ila da
ga posetim sama. Spomenula sam poziv Polu dok smo priali telefonom i on je insistirao da poe sa
mnom, ali ja sam posumnjala da to ima nekakve veze sa njegovim filmom. Ba me briga, bar u imati
prevoz. Ostavila sam bicikl iza kue i ekala da Pol doe po mene, to mi je dalo izgovor da
popuim jo dve cigarete. Dok smo se vozili niz Stokvel, Pol se konstantno alio da je ovo najgore
vreme da se vozi junim delom grada i da bismo bre stigli severnim autoputem, na ta sam mu ja
odgovorila da ne postoji ni jedan jedini razlog zato bi severni autoput bio bri, nakon ega smo
utali sve dok nismo stigli do mosta Blekfrajers.
Moj otac je roen 1925. Imao je ezdeset i devet godina. Bio je samo jedan stari ovek. Znala
sam da je tako, ali obino bih to zaboravljala. Na kraju krajeva, on nije bio mnogo stariji od mene
sada, u vreme kada se pojavio Narednik Peper, a to mi se i nije inilo tako davno. Imala sam petnaest
godina tada. Ali kada je tata otvorio vrata meni i Polu, jasno sam osetila da se izmeu nas stvara jaz,
on je izgledao sve slabije, sa sve vie sedih u kosi, njegova ramena delovala su ukoeno, a starake
pege postajale su sve jasnije izraene na njegovim rukama. Ipak, kada sam ga zagrlila i malo ga bolje
pogledala, videla sam da je on jo uvek zgodan ovek. Imao je vie kose nego njegov sin, i ona je
pokrivala vei deo njegove glave, a ja sam prola rukom kroz nju, mazei ga sa neim to sam se
nadala da lii na ljubav.
Hoete oboje aj? pitao nas je Ti idi sedi, a ja u staviti vodu, odgovorila sam. Donela sam
ti teglu dema od limuna, pa ako ima malo hleba, moemo da ga namaemo na tost.
Tata i Pol otili su u dnevnu sobu, prostoriju natrpanu knjigama i papirima izmeu etiri
tamnocrvena zida. Kuhinja je, ipak, bila vie nalik kvekerskom domu molitve, sa grubo obraenim
zidovima okreenim u belo, i neudobnim drvenim klupama. Nesklad su jo vie pojaavale svetiljke
niskog napona, koje se, koliko je meni bilo poznato, uglavnom upotrebljavaju u prodavnicama i
potpuno su neodgovarajue za kuhinju, pogotovo ne za neku siromano opremljenu i kao to je bila
ova tatina. Dokle mi seanje see, mnogo pre nego to je mama umrla, tata je voleo neto da petlja sa
icama, ali to je podrazumevalo i neke situacije koje su bile vrlo, ponekad ak previe
uznemiravajue. Umesto da odustane, on je nastavio i dalje da sam majstorie po kui. Gde god da
pogledate, na svakom zidu, gajtani za struju bili su privreni ekseriima du zida.
Kada sam donela posluavnik sa ajem i tostom u dnevnu sobu, tata je sedeo u svojoj fotelji, a
Pol na taburetu pored, konspirativno nagnut prema njemu. Razlog zbog kojeg su sedeli u mraku, bio je
daleka posledica tatine strategije osvetljenja, koja datira jo iz sredine sedamdesetih, a zasniva se na
konceptu da se u stvari ne osvetljavaju sobe, osvetljavaju se 'prostori'. Rezultat toga bilo je to da su
sa plafona u svim sobama poskidani gajtani za struju i uasna hromirana svetla bila su postavljena u
svim uglovima. Kua je sada bila prelomljena na prostore od svetla i prostore od mraka, a tata i Pol
su sedeli u jednom od prostora mraka. Kada sam se pribliila dovoljno blizu da mogu da ih vidim,
prepoznala sam odluan sjaj u Polovim oima: on je istraivao. Iz depa njegove jakne ak je virio i
notes, u koji je verovatno nameravao da zapisuje beleke.
Tata, da li ti je Pol spomenuo da namerava da napravi dokumentarac o naoj porodici? veselo
sam upitala, lupivi posluavnikom dole o sto.
Pol se ispravio na taburetu i namrtio se. Upravo sam to hteo da uradim, Dejn, rekao je. Prui
mi ansu.
Uinilo mi se da je tati zadrhtala brada. Zato? pitao je. ta to ima tako interesantno u vezi sa
nama?
Pol je duboko uzdahnuo i spustio pare tosta koje je hteo da stavi u usta.
To je veoma dobro pitanje, poeo je, a tata je izgledao blago iznenaen. Kada govorim o
svojoj porodici - to je, naravno interesantno za mene - onda isto tako i samom gledaocima na neki
nain omoguavam da u novom svetlu razmiljaju o svojoj sopstvenoj porodici, svom sopstvenom
detinjstvu. Svaka porodica je razliita, ali opet i slina na neki nain.
Ti to citira nekoga? promrmljala sam. Pol je ignorisao moj komentar.
Kada priam o naoj porodici - o tebi, o mami, o Dejn i o meni - i kada priam o Martelovima,
jer naravno ne mogu da ostavim njih po strani, pitam se koje su to stvari na koje u obraati panju,
na koje u ukazivati? On nije saekao odgovor a ja sam uzela njegovo pare tosta i gladno ga strpala
u usta. Propustila sam da ruam. Nostalgija. Bliskost i otuenje. Posesivnost i ljubomora.
Ozlojeenost koju deca oseaju prema svojim roditeljima. Sva ta raspoloenja i oseanja, i mnogo
vie od toga mogu se istraivati unutar jedne porodice. Nadam se da e i ti hteti da mi pomogne?
Dosta sa tim glupostima, tata je rekao. Popij svoj aj, Pole, a ja hou da pokaem Dejn neto.
Doi ovamo.
Odveo me do stola u uglu. Crtei i velike stare knjige bili su naslagani u velike gomile.
Kako napreduje tvoj projekat? pitao me.
Na koji misli?
Ne mislim na Sted. ta se deava sa hostelom?
To ve postaje pravo muenje.
ao mi je zbog toga, Dejn. Mogu li ja nekako da ti pomognem?
Moe, pobi sve iz stambenog zavoda.
To je samo pola posla, tata je kratko odgovorio. Pozvao sam te ovde sa jednom skrivenom
namerom. Mislio sam da bi moda mogla da baci pogled na ovo.
ta je to?
To e biti moj projekat pod stare dane. Nameravam da preuredim unutranjost ove kue.
A kako e da je restaurira?
Prema osnovnim strukturalnim i dekorativnim naelima unutranjeg ureenja koja su prvobitno
ustanovljena sredinom osamdesetih. Vidi da sam napravio neke preliminarne crtee. U svakom
sluaju, provlai se ta osnovna crta kroz njih. Glavni posao e biti ponovno pregraivanje u ovoj
sobi i na prvom spratu.
Pol je sada stajao iza nas, i gledao preko mog ramena. Znai popravie ono to si sklepao
ezdesetih, naalio se.
Gurnula sam laktom Pola, ali moj otac je nastavio kao da nije ni uo.
Neke karnie i rue morae da budu premetene, naravno, ali uzeemo pelcere od onih koje
preive.
Potpuno sam zapanjena, priznala sam. Ali zar nee to mnogo kotati?
Sve u sam da uradim.
Nee.
Hou. Pat Viler je obeao da e mi pomoi.
Nisam znala ta da kaem, ali nije bilo ni potrebe jer je tata neto ivo opisivao. Proveo nas je
kroz njegove preliminarne crtee i specifikacije. Govorio je o prozorskim okvirima, smesama za
zaptivanje, o zatiti od poara, o gipsanim radovima, ugaonim garniturama i materijalu od kojeg e
biti napravljena vrata. Le Corbusier je bio ponovo roen kao Vilijam Moris. Pol ga je iz zezanja
pitao da li e uvesti osvetljenje na gas i ukloniti centralno grejanje. Moja oseanja su bila pomeana,
ne samo zbog nepraktinosti samog plana, ve i zbog toga to je to izgledalo kao jedna ema u kojoj
je moj otac sistematski izbacivao samog sebe iz svoje roene kue. Na kraju rekonstrukcije, ako
ikada i doe do kraja, unutranjost e biti liena bilo kakve inovacije i ideala za koje tata iveo.
Promrmljala sam neto o tome kako treba potovati prolost, a on se glasno, ironino nasmejao.
Svi se mi na sebi svojstven nain odnosimo prema prolosti. Ja se nadam da u uspeti da je
restauriram i tako je sauvam. Zar nije to bolje od nekog dokumentarnog filma o prolosti? Otro je
pogledao Pola, ije lice je poelo da crveni.
Iznenaen sam to si tako naivan u vezi sa tom restauracijom,Pol je odgovorio. Uvek si imao
obiaj da pie o graevinama i o znaaju koje one imaju u drutvu. Koja je svrha toga da se ponovo
izgradi viktorijanska porodina kua u devedesetim? Zar e poeti jo i da jae na konju okolo?
Moj stav prema prolosti je da je treba preispitati u skladu sa uslovima dananjice.
Natali, tata je otro rekao.
Molim? Pol se pravio da ga nije razumeo.
Zna ti dobro o emu ja priam, nastavio je tata. Natali su iskopali iz zemlje a ti e to da
pretvori u televizijski dokumentarac, i jo hoe da ti mi ispriamo kako se oseamo zbog svega
toga, zar nije tako? Pretpostavljam da eli da ti usput ispriam neto i o smrti tvoje majke. Koga bi
jo mogli da ubacimo? Tvoje dve ene? Sirotog, odbaenog Kloda?
Sada je bio red na mene da planem od besa i uvreeno odreagujem. ta emo sa Alanom i
Martom? Marta ti nee mnogo toga rei, ona je uvek drala svoju tugu duboko u sebi; ali zato Alan -
ve mogu da vidim - razjareni stari ovek koji gleda unazad svoj ivot, i pokuava da ga sagleda.
Njegovo pojavljivanje ba bi ti znailo za film. To je ono to eli, zar ne Pole, jedna porodica
likova sa televizije?
Pol je izgledao okirano, ali isto tako i uzbueno. Dobio je sliku kako bi otprilike trebalo da
izgleda njegova emisija. Odgovorio je tonom kao da najavljuje program. Moj film e se sa najveim
potovanjem odnositi prema integritetu svake linosti.
Tata je okrenuo lea Polu i poeo da pria o tome kako namerava da otvori i renovira okrugli
dimnjak od opeke. Skrenula sam mu panju da te glinene obloge od cigle moda nisu najbolje reenje,
ali on nije uopte obratio panju na moj savet.
Neu da odustanem samo zato to jedan starac mora neto da izvodi. Da li si ikada ula neto
smenije od te njegove glupe restauracije? Misli li da je tata postao senilan?
Pol je zvuao prilino ratoborno dok je sedeo u pabu i vrpoljio se sa aom od pola pinte u ruci,
ali ja sam znala da je oseao krivicu.
Nemoj samo da frke kroz nozdrve na mene, Dejn. Sasvim je u redu da za svoj rad koristim
svoje sopstveno iskustvo, iskustvo koje je povezano sa nae dve porodice. Samo zato to su
Precenjene vrednosti veliki hit, ne znai da ne mogu da radim nita drugo osim takve vrste zabavnih
emisija.
utala sam.
I, ta ti misli o tome?
Slegnula sam ramenima. Nije vano ta ja mislim. Ne pada mi na pamet da uloim novac u taj
tvoj film.
Meni jeste bitno. Od onog vikenda, jedino o emu mogu da razmiljam jeste Natali. Mislim da bi
za sve nas bilo dobro da napravim film o njoj i o nama. Kao nain da doemo do saznanja ta se
stvarno dogodilo.
Zvui kao terapija sa televizije, primetila sam.
Pa, to verovatno nije nita gore od bilo ega to ti trenutno radi. Oboje samo pokuavamo da
pomognemo sebi. ta ima toliko loe u tome?
Spustila sam ruku na rukav njegove koulje, a on se osorno otrgao.
Poi, poela sam. ti eli da ti ljudi priaju o svojim ivotima, ali veina nas ne poznaje svoj
sopstveni ivot. Ono to ti namerava da uradi je rizino. Moe da izgazi preko seanja tih ljudi i
njihovih snova ba u trenutku kada su najranjiviji. A to su ljudi sa kojima treba da nastavi da ivi.
Ne elim da Klod kae svetu kako se osea zbog mene. Televizija zna da zavede: ljudi govore u
kameru stvari koje ne bi ni u snu rekli ak ni najboljim prijateljima. Ugasila sam cigaretu i krenula
da uzmem kaput To e biti samo jedno iskreno, otvoreno filmsko ostvarenje. Mogu da ti obeam da
neu uraditi nita to bi obezvredilo seanje na Natali.
Sauvaj to za Radio tajms, Pole, planula sam, i osetila krivicu ali u sledeem trenutku nije me
bilo briga. Rastali smo se a da s nismo ni pozdravili.
8.
Moja prva seansa - moja prva prava seansa - sa Aleksom, liila je na prvi dan u novoj koli. Bila
sam nervozna. Neuobiajeno paljivo sam birala ta u obui, i oseala sam se veoma nesigurno. ak
mi je i Aleksova kua izgledala drugaije, budui da nismo otili dole u tamnu i toplu, umirujue
neurednu kuhinju, ve gore, u malu sobu u zadnjem delu kue, na prvom spratu. Ila sam ispred
Aleksa koji je skrenuo drugim stepenitem da donese notes. Doetala sam do prozora i spustila ruku
na hladno staklo. Prozor je gledao na dugaak uzak vrt koji je vodio do drugog dugog, uskog vrta u
nastavku, koji je pripadao kui prekoputa, i poput odraza u ogledalu liio na vrt Aleksa Dermot -
Brauna. Sve biljke u bati su bile potkresane u velikom oekivanju prolea, i taj prizor shvatila sam
kao prekor zbog svog zaputenog dvorita iza kue. Trgnula sam se kada sam ula da su se zatvorila
vrata iza mene i okrenula se da pogledom pronaem Aleksa.
Molim vas, rekao je, lezite.
Nisam ba dobro pogledala sobu, nisam imala oseaj ta se sve nalazi u njoj, ni to da li ima tepih
i kakve su boje zidovi. Samo sam videla fotelju koja je bila nametena pored kaua. Legla sam i ula
zvuk federa kada je Aleks seo iza mene, iza mog pogleda.
Ne znam odakle bih poela, rekla sam drhtavim glasom.
Zato ste ovde? Ponite od toga, a posle nastavite da priate ta god elite, Aleks je pokuao da
me opusti.
Dobro. Na poetku septembra rekla sam svom muu, Klodu, da sam odluila da vie ne treba da
ivimo zajedno i da je najbolje da se razvedemo. To je bila neoekivana odluka i Klod i cela
porodica bili su strano iznenaeni.
ta podrazumevate pod tim cela porodica?
Mislim na sve blie i dalje lanove porodice. Kada god priam o 'svojoj' porodici, nikada ne
mislim samo na malu porodicu Krejn, ve i na predivnu mnogobrojnu porodicu Martelo.
Zvuite pomalo ironino.
Samo malo. Moda sa odreenom rezervom, ali znam da je ona stvarno predivna. Mi smo svi
zaista 'uasno' sreni. To su rei koje moj otac uvek koristi. Kada je napustio vojsku, otiao je na
Oksford, odmah posle rata, i upoznao Alana prvi dan kada je stigao tamo. Naravno, svi smo proitali
Town Drain sada i znamo ta da oekujemo , tako da je teko zamisliti kako je bilo nekome poput
mog tate - ceo ivot dobijao je stipendije, bio je veoma pametan, ali i veoma stidljiv - stigao je na
Oksford, potpuno zbunjen i preplaen, i prva osoba koju je upoznao bio je prototip Bilija Beltona. A
ako razmislite o uticaju koji je on imao na ljude i to samo kao junak knjige, zamislite ga lino,
neverovatno duhovita linost, koja sa potpunim prezirom gleda na sve za ta smo mislili da bi trebalo
da oseamo potovanje. Mislim da su skoro bili zaljubljeni jedan u drugog u to vreme.
Kroz nekoliko godina, i Alan i moj otac su se oenili, i tako su dve porodice rasle poput jedne.
Alan se prilino obogatio kada je Vozni grad postao bestseler i kada je napravljen film po njegovoj
knjizi i sve to ide uz to, kupio je kuu i imanje u Sropiru. To je postalo mesto na kojem smo
provodili nae praznike. To je bilo ono klasino savreno mesto, i kada bismo poveli ljude tamo, sve
bi ih zasenila ta zadivljujua porodica i njihova etiri zgodna sina - i prelepa kerka, naravno. To je
bio centar mog ivota. Natali je bila moja sestra i moja najbolja prijateljica. Teo je bio moja prva
ljubav. inilo se sasvim normalno, kako to ide u svim velikim dinastijama, to to sam se udala za
Kloda.
Da li je Teo najstariji brat?
Ne, Klod je najstariji, zatim ide Teo, pa Natali, a Donah i Alfred su najmlai. Oni su blizanci.
Kako su svi oni reagovali kada ste se rastali sa Klodom?
Teko je rei. Jedna od najvanijih stvari o kojima se prialo onog vikenda kada smo pronali
Natali bilo je i to da mi svi stave do znanja da sam ja jo uvek lan porodice.
Da li vam je bilo bitno da od njih dobijete odobravanje za svoj postupak ?
Nije to ba bilo njihovo odobravanje. Samo nisam htela da izgleda da sam ja neko ko rastura
porodicu.
Ljudi su vas pitali zato ste to uinili?
Zapravo, nisu.
I, onda, zato ste to uradili?
Znate, razmiljala sam o tome dok sam vozila bicikl do vas. Znam da je trebalo da dam neku
vrstu odgovora, ili objanjenja, ali ipak nisam. Zar to nije neobino? Evo me ovde, imam etrdeset i
jednu godinu a udala sam se za Kloda kada sam imala dvadeset, dok sam jo bila na studijama. Sve
sam to odbacila od sebe. I naravno da su se ljudi pitali zato. Klod je bio uniten a moji sinovi
strano su se potresli i bili su besni i traili otvoren odgovor - verovatno da bih im dala neto za ta
mogu da se uhvate, da shvate, pretpostavljam - a ja to nisam mogla da im pruim. Nije u pitanju to da
sam imala neki razlog koji sam htela da sakrijem od njih. Sve to sam mogla da kaem bilo je da
mislim da sam to uradila na slepo, kao da sam se probudila iz dugakog sna i pogledala oko sebe, a
Derom i Robert su bili ve odrasli ljudi i otili su od kue, samo sam odluila da moram da izaem
iz svega ovoga. ao mi je ako je moja pria bila previe dugaka i moda prilino nerazumljiva.
Nastala je dugaka tiina i ja sam poela da plaem. Bila sam besna na sebe, ali nisam mogla da
zaustavim suze koje su mi lile niz obraze. Iznenadila sam se kada sam osetila Aleksovu ruku na svom
ramenu.
Izvinite, glas mi je bio hrapav i odvratno plaljiv. Samo, uasno se oseam zbog onoga to
sam uradila, a sada se ponaam glupo, kao najobiniji slabi. Stvarno se izvinjavam.
Aleks je proao na drugi kraj sobe i vratio se sa rukama punim toaletnog papira.
Evo, pruio mi je papir.
Izduvala sam nos i obrisala lice. Aleks me iznenadio kada je unuo ispred mene umesto da se
vrati u svoju fotelju. Kada je koprena suza nestala sa mojih oiju, primetila sam da me prouava sa
velikom koncentracijom.
Rei u vam par stvari, poeo je. ve znate da nema nita loe u tome ako plaete u ovoj sobi.
U stvari, moete da radite ta god poelite, sve dok ne postoji opasnost da isprljate kau. Ipak,
postoji neto mnogo vanije od toga. Sve vreme dok budete dolazili kod mene i priali sa mnom,
trudiu se da budem to vie iskren i direktan u razgovoru sa vama, koliko god bude mogue. eleo
bih daj ponem tako to u vam rei da smatram da niste slabi i da ne bi trebalo da se oseate
pokajniki zato to niste u stanju da date neki jednostavan i lak odgovor zato ste napustili mua. Za
to treba! mnogo hrabrosti. U stvari, da ste mi dali neko neiskreno opravdanje za ono to ste uradili,
prvo to bismo morali da uradimo bilo bi da se reimo toga i vidimo ta se krije ispod. Ali vi niste to
uradili, i to je dobar znak. A sada, da li se oseate bar malo bolje?
Ustala sam da opet izduvam nos i potpuno nesvesno sklopila maramicu i strpala je u dep.
Klimnula sam glavom sa odobravanjem. Aleks me ohrabrujue potapao po ramenu a zatim ustao i
poeo da se etka gore - dole po sobi, to je, kako sam mogla da primetim, bila njegova navika da
radi kada duboko razmilja. Oigledno je sreivao svoje misli. Na kraju, ponovo je seo u fotelju.
Sasvim sigurno neu poeti odmah da vam dajem odgovore. To e biti va zadatak. Ono to ja
treba da radim, jeste da nekako odravam pravac u kojem idu nai napori. Ako vam se ne bude
svidelo gde vas vode moja pitanja, onda mi to morate obavezno rei, i zato bih voleo da mi verujete
ako moete. Prvo to sam primetio iz onoga to ste mi ispriali, jeste da vi niste zavrili samo sa
svojim brakom, vi ste raistili sa veoma vanim delom svoje prolosti i svog detinjstva. Mnogi ljudi
koji se nau u situaciji poput vae, prvo to rade jeste da impulsivno pobegnu od svoje porodice, a
zanimljivo da kod vas to nije bio sluaj. Ono to mi je posebno interesantno jeste to da ste se vi
instinktivno vratili njima i traili od njih da prihvate vae odluku. Oseam da ono to treba da
uradimo nije da toliko priamo o detaljima vaeg razvoda, ve da se udaljimo i vratimo se toj
porodici. Da li se slaete sa tim?
Smrknula sam. Ponovo sam bila smirena i mogla sam da priam. Ako mislite da je tako
najbolje.
Dejn, jedna od stvari koju elim da uradim za vas jeste da vas oslobodim sila koje vas
razbijaju i ponovo ih stavim pod vau kontrolu. Jedan od naina da se to uradi jeste da pronaemo
skrivene obrasce i pokuamo da ih prepoznamo. Doli ste kod mene, Dejn, i rekli mi da elite da
razgovarate o svom razvodu, i to jeste vano, i mi emo se i sa tim suoiti, ali jedan od krucijalnih
problema jeste da odluimo ta vi to u stvari traite, i kad smo kod toga, ja bih eleo da vam
predloim neto. Ono na ta bih eleo da vam skrenem panju jeste to da nije sluajnost to ste,
upravo u vreme kada je vaa najbolja prijateljica, bliska skoro kao sestra bliznakinja, pronaena
zakopana u zemlji, a zatim ekshumirana, vi po prvi put u svom ivotu odluili da potraite pomo, da
iskopate sopstvenu prolost, proakate svoju sopstvenu tajnu. Da li ovo to vam govorim ima nekog
smisla za vas, Dejn?
U prvom trenutku, bila sam malo zateena i dekoncentrisana.
Ne znam. To je oigledno bio straan ok za sve nas. Ali to je samo jedan neoekivani, tragini
dogaaj koji nas je sve pogodio i ne vidim o emu mi moemo da priamo u vezi sa tim.
Aleks je bio smiren i nepokolebljiv. Zainteresovale su me rei koje koristite. Bio je to ok za
'sve nas ' . Kaete da je to bio neoekivan dogaaj. Da li je zaista bio neoekivan? Znate, ponekad
mislim da su one teme o kojima ljudi ne ele da priaju obino najbolja mesta za poetak razgovora.
Va razvod stvar je vaeg razmiljanja, vaih emocija, vaeg stava. Natalina smrt bila je injenica,
suva realnost. Kao i njeno pronalaenje i ekshumacija. I mislim da bi od tih injenica trebalo da
krenemo.
Oduvek sam bila nepoverljiva prema prii koju terapeuti imaju prema emociji, i njihovom
nepoverenju prema realnosti dogaaja i bila sam veoma impresionirana koliko je Aleks bio
praktian. Potpuno me osvojio time.
Da, slaem se. Mislim da ste u pravu.
Odlino, Dejn. Priajte mi o tome kako je Natali nestala.
Smestila sam se ponovo dole na kau. Razmiljala sam odakle da ponem.
Grozno je rei, ali iako je to bila strana tragedija i svaki detalj ne moe se lako zaboraviti,
toliko toga je nejasno, maglovito u mom seanju i nekako daleko. To se dogodilo pre etvrt veka, u
leto 1969. Natali je nestala odmah posle velike zabave koja je bila organizovana u Stedu - u kui
Martelovih u Sropiru. Zabava je u stvari bila proslava dvadeset godina braka izmeu Alana i
njegove ene Marte. Moda zbog toga to se nije dogodilo nita neoekivano, kao to je ovo otkrie
tela, deavanja iz tog vremena nisu ba najjasnija iskristalisana u mojim mislima. Ono ega se jasno
seam jeste da je Natali poslednji put viena dan nakon zabave, ovek iz sela primetio je dok je
etala pored reke. Zastala sam. Najudnije od svega je to sam i ja bila tamo.
Kako to mislite?
Pa, nisam ba bila tamo, naravno, ali sasvim blizu tog mesta., Verovatno sam bila najblia osoba
koja se nalazila pored nje, pored oveka koji je video, i moda, osobe koja je...pa, znate ve ta.
Osobe koja je ubila Natali.
Da. Moda bi trebalo da vam opiem to mesto. Da li je to u redu?
Naravno.
Natali je poslednji put viena pored Kola, jedne male reke ili, ako hoete, velikog potoka koji
prolazi du granice imanja Martelovih. Postoji jedan puteljak od Vestburija, lokalnog sela, koji ide
preko reice Kol a zatim prelazi preko Alanove i Martine zemlje, odmah pored kue. Taj ovek je
iao puteljkom kako bi isporuio neto u Sted, ili je sakupljao neke priloge, ne mogu da se setim, i
video je Natali kako stoji na stazi pored vode, u blatu na dnu brda Kri. Cak joj je i mahnuo, ali ona ga
nije primetila. To je bio poslednji put da je neko video Natali ivu.
A gde ste vi bili?
Na drugoj strani tog istog brda. Ono izgleda kao vrh neke planine, ili tako neto, ali u stvari je
samo gomila zemlje koju potok nanosi okolo.
Sklopila sam oi.
Nisam bila tamo od tog dana, nikada nisam mogla da podnesem ni samu pomisao na to mesto, i
nikada ne prolazim ni blizu, ali mogu da zamislim svaki detalj. Ako je Natali krenula dalje od mosta,
du staze koja prolazi junom stranom Kola, onom koja je blia Alanu i Marti, onda je sigurno morala
da nastavi gore, ljunkovitom stazom koja ide kroz neko drvee i grmlje na vrhu, i ako je prolazila
ba tim putem, mogla je da pogleda dole u mene. Bile smo udaljene jedna od druge ne vie od dva, tri
minuta hoda.
ta ste vi radili tamo?
To je jedna od stvari koje se jasno seam. Sve do najsitmjeg detalja. Tada sam bila udljiva
esnaestogodinjakinja. Ne verujem da bih vam se ba svidela. Pomalo sam bila zaljubljena, pomalo
ostavljena, a tokom tog leta, ili sam bila sa Natali, mada ne kao to sam bila pre, i to zbog raznih
razloga; ili sam bila sa Teom; ili sam jednostavno bila sama. Tog dana, bilo je rano popodne,
uhvatilo me neko posebno mrano raspoloenje. Zato sam uzela jedinu postojeu kopiju rukopisa
ljubavnih pesama koje sam pisala tokom leta, otila do Kola i ispruila se tamo, na samoj ivici
potoka, naslonjena na veliki kamen u podnoju brda Kri. Sedela sam tamo nekoliko sati i prelistavala
pesme, ak sam probala da napiem jo jednu. Zatim, na neki nevidljivi znak, sasvim impulsivno,
iscepala sam, jednu po jednu, sve pesme iz knjige i savila listove tako da su liili na mali bele
karanfile. Bacila sam te cvetove napravljene od papira u potok, sedela i posmatrala ih kako odlaze
niz reku sve dalje od mene, sve dok mi se nisu potpuno izgubili iz vida. Znate, nisam sigurna da ima
svrhe da nastavljam svoju priu o ovome.
Molim vas, Dejn, udovoljite mi.
Ako tako ba elite. Imam problem, u stvari, nepoverljiva sam u vezi sa tim, zbog toga to
oseam da u sebi ohrabrujem, moda ak podstiem, odreena oseanja koja nisu preterano
opravdana ili pozitivna.
Kakva oseanja?
Nisam mislila ni na jedno posebno. Ali da se vratim na situaciju koju sam upravo opisivala.
Godinama sam oseala taj intenzivni oseaj krivice, oseaj da sam mogla da uinim neto i da tako
spreim ono to e se dogoditi. Bila sam sasvim blizu i da su stvari bile samo malo drugaije, da sam
na primer odluila da idem do vrha brda, to se moda nikada ne bi dogodilo, moda sam mogla da
spasim Natali. U isto vreme, uvek sam bila svesna da je to smeno i glupo razmiljanje i da ovek,
ako hoe, skoro o svemu moe da razmilja na takav nain.
Oseate ogromnu krivicu.
Da.
Dobro, mislim da emo stati ovde.
Aleks mi je pomogao da ustanem sa kaua. Bili ste sjajni danas, pohvalio me.
Osetila sam kako mi obrazi crvene, kao kada bi me pohvalili zbog neega u koli, i kao i tada,
nervirala me ta moja osetljivost.
9.
Meu njenim posmrtnim ostacima nali su i manje kosti. Natali je bila u drugom stanju kada je
zadavljena. Policija je saoptila to Alanu i Marti, Alan je pozvao svoje sinove, a Klod je pozvao
mene na dan pre sahrane. Isprva, nisam mogla da razumem ta mi je on to govorio priguenim glasom.
Kao i uvek kada bi Klod zauzeo svoj profesionalno smireni stav, ja bih postala iracionalno brbljiva.
Mogla sam samo da postavljam neka pitanja bez ikakvog smisla i reda.
Kako je mogla da bude trudna?
Ovo je veoma teko za sve nas, Dejn.
Ko je mogao da bude otac?
Klod je poeo da zvui iznervirano i nestrpljivo. Dejn, ovog trenutka sam i ja sam saznao, ne
znam nita vie od tebe.
Sahrana se sada, zbog ovih okolnosti, nee odrati, zar ne?
Ne, Natali e biti sahranjena. Policija nam je dozvolila da uzmemo njene posmrtne ostatke.
Ali, zar ne postoje neka ispitivanja koja mogu da sprovedu? Zar ne mogu da saznaju ko je otac
preko dnk testa ili neke stvari sline tome? Ti si doktor, ti sigurno zna ta moe da se uradi.
To je Klodu bio znak da nastavi u svom pedagokom tonu. Siguran sam da su forenziari
zadrali njene uzorke, Dejn. Ali koliko sam ja razumeo, bilo kakvo analiziranje dnk nee biti
mogue. Mislim da su za to ipak neophodni uzorci krvi ili telesnih tenosti.
Zar ne mogu da iz kostiju odrede dnk?
Ne znam da li je sada pravo vreme da ti objanjavam tako neto, Dejn. elije kostiju, kao i sve
ostale, imaju nukleus, i zato, naravno, sadre dnk, ali koliko ja znam, ona se razgrauje u skeletima, i
ako je telo bilo zakopano u zemlji, lanci dnk ne samo da se raspadaju, oni isto tako i kontaminiraju.
Ali to nije moja specijalnost i zato ne mogu nita sa sigurnou da tvrdim. Morae svoja istraivanja
o toj temi da usmeri prema onima koji su zadueni za to, tako su bar nama rekli.
Sve mi to zvui beznadeno. poalila sam se.
Situacija nije ba najbolja.
Bila je u drugom stanju. Osetila sam muninu, i poelo je da me obuzima neko udno oseanje,
kao da mi je neko snano stegao srce koje je sada udaralo kao ludo.
O, Isuse, Klode, o moj Klode. ta emo mi svi da preduzmemo? Utueno sam sela u staru
zelenu fotelju pored telefona i polako se zaljuljala napred - nazad.
Da preduzmemo? odgovorio je pitanjem. Draemo se zajedno, kao porodica, kao to smo
uvek inili, i prebrodiemo ovo. Znam da nam je svima teko, ali mi jednostavno moramo da
pomognemo jedni drugima. A najtee je ipak Alanu i Marti. Veoma im je vano da i ti bude prisutna
sutra na sahrani. Glas mu je postao mek.
Nemoj nas napustiti, Dejn. U ovome smo svi zajedno. Bie tamo sutra, zar ne?
Hou.
Pozvala sam Helen Oster na njenu direktnu liniju u Kirklovu, ali ona je bila previe zauzeta da bi
mogla dugo da pria sa mnom. Rekla mi je da e biti u Londonu za nekoliko dana i da bismo tada
mogle da se naemo. Uostalom, ne znam ni ta bih je pitala u ovom trenutku.

Natalin sanduk je bio lagan, a nebo iznad nas sivo. Nije bilo lia na drveu, ali zato je svetlo,
blistavo cvee stajalo na sjajnim, novim nadgrobnim spomenicima koji su imali ugravirane slike i
posvete i do kojih se dolazilo irokim poljunanim stazama. Na predivnom starom, istroenom
kamenju nije bilo cvea. Pogledala sam u crkvu. Romanski stil, rekao je apat u mom uvetu. To je bio
Klod, naravno. Ako budem imala vremena posle, rekao mi je, moram otii da vidim normansku
krstionicu. Njegov glas su milostivo uguila crkvena zvona.
Njen grob bila je otvorena rana na zemlji. im sanduk sa njenim kostima bude sputen unutra,
blato e opet biti baeno preko. Za godinu dana, trava e porasti i prekriti taj oiljak. To ce postati
mesto koje e Ljudi povremeno poseivati, da bi spustili cvee. Za Boi, doi emo sa zelenikom, a
na prolee, skupiemo ute narcise i venie maka. Jednog dana, grob vie nee izgledati nov i nee
imati onu blistavosivu boju. Utopie se u melanholini pejza i deca e se igrati odmah pored njega.
Mnogi e ljudi proi pored njega, a nee ga ni primetiti. Doi e dan kada nee ostati niko da
poseuje mesto gde Natali lei. Stranci e zastajati pored nadgrobne ploe i upirati prstom na utisnute
datume; umrla je mlada, rei e.
Kada sam ugledala Martu, mislila sam da e mi srce prepui. Ostarila je deset godina u razmaku
od nekoliko nedelja. Njeno lice bilo je ostarelo od patnje, njena kosa skoro sasvim seda. Stajala je
uspravno na ledenom vetru i nije plakala. Pitala sam se da li joj je sada uopte ostalo suza. Ona nije
verovala u Boga, ali znala sam da e dolaziti svake nedelje ovde da bi sedela pored groba svoje
kerke. Po prvi put, zapitala sam se koliko joj je jo preostalo godina. Uvek mi se inilo kao da je
ona besmrtna, a sada je delovala tako slabano i istroeno. Alan je, isto tako, delovao smodeno.
Pomislila sam kako sada odjednom izgleda nii, povijen u tekom kaputu, dok je u rukama vrsto
stiskao svoj tap. etiri sina stajali su onako visoki i mirni, i izgledali lepo u svojim tamnim odelima.
Mi ostali -ene i bive ene, unuci i prijatelji - mi smo stajali pozadi. Derom (samo je rekao Imam
as. ) i Robert (Ne volim sahrane. ) nisu doli, ali se zato Hana, neoekivano, u sedam ujutro,
pojavila na mojim vratima, obuena u dugaku suknju boje sleza, i drala u rukama sendvi sa
slaninom, termos i buket anemona u raznim bojama.
Slobodno mi reci, ako ne eli da i ja poem, zamolila me, ali ja sam elela da ona krene sa
mnom. Bilo mi je drago to je stajala pored mene i drala me za ruku, dok joj je od hladnog vazduha
pocrveneo nos, a njena smena odea leprala na vetru. Nekoliko stopa dalje od nas, sredoveni
ovek ije lice mi je od nekuda bilo poznato - sada je bilo ukoeno i napeto - izduvao je glasno nos u
veliku maramicu. Nije se uo ni jedan drugi zvuk. Cak ni ptice nisu pevale.
Vikar je slao rei o smrti i uskrsnuu u ledeni vazduh, i izazivao u meni neko neprijatno oseanje.
Koveg sa svojim tunim dvostrukim teretom bio je sputen na mesto. Marta je sasvim polako
zakoraila napred i bacila jednu utu ruu na vrh kovega Zauo se tihi jecaj iza mojih lea. Niko
drugi nije ispustio nikakav glas. Marta se pomerila nazad i uhvatila Alana za ruku; nisu gledali jedno
u drugo ve su nepomino zurili u rupu u zemlji koja je sada bila popunjena. Klod je zakoraio
napred sa buketom cvea, a za njim su krenuli sva etvorica, jedan po jedan. Uskoro, sirova zemlja
bila je sasvim pokrivena gomilom ivih boja. Porodina rana bila je zakrpljena jednom zakrpom
punom ivotne radosti.

Sted je izgledao drugaije sada dok sam ga gledala svojim bolnim, peckavim oima. Kada sam
bila dete, mislila sam da je to najtoplija kua na svetu, koja me uvek ekala sa najlepom
dobrodolicom. Seala sam ga se kao mesta kojem sam se vraala nakon dugake etnje u sumrak:
svetlucavi kamenii, sjaj sa prozora kue, vijugavi pramenovi dima koji izlaze iz dimnjaka, sve to
obeavalo je toplinu unutra. Sada, pomislila sam kako izgleda naputeno. Prozori su bili mrani. Bilo
je korova oko glavnih vrata. alosna vrba koja se nadvijala iznad prilaznog puta delovala je
zaputeno i neuredno.
Dejn Martelo, novoimenovani direktor preduzea za isporuku jela, donela je puslice, i druge
sitne kolaie sa nesoljenim puterom i demom koji sam napravila prole godine, i madera kola.
Vee pre sahrane, pravila sam kolae: moja kuhinja je bila puna mirisa esencije vanile i limuna.
Kada je kola narastao u rerni, ponovo sam pozvala Kloda.
Ko e sve biti tamo? pitala sam ga.
Nisam siguran, odgovorio mi je i spomenuo par imena.
Luk! Luk e doi?
Pa, zato da ne, Dejn? Klod je sada zvuao pomalo razdraljivo, a ja sam pogledala na
kuhinjski sat i shvatila da je odavno prola pono: verovatno sam ga probudila.
Ali Luk je bio njen deko tada. Natali je bila u drugom stanju, a on je bio njen deko.
Laku no, erloe, videemo se sutra.
Dok sam aranirala posluenje na dugakom stolu od hrastovine u kuhinji u Stedu, shvatila sam da
je ovek koji je duvao nos na sahrani u stvari bio Luk. Za nekoliko trenutaka on e doi ovde i mi
emo ljubazno askati. Otra patnja koju smo svi oseali dok smo stajali pored groba nestae pred
dosadom glupih razgovora i sendvia na tanjirima. Trebalo je sada da svi, odvojeno, svako za sebe,
odemo i ponesemo svoju tugu i svoj strah sa sobom i da budemo malo sami sa tim oseanjima i
proivimo ih. Ubacila sam kolaie u rernu da ih podgrejem, a Hana je stigla nosei na posluavniku
puslice. Nita nismo govorile: ona je uvek znala kada da treba bude tiha.
Dejn, draga. Hana. To je bio Alan, ali Alan bez glume. Njegova brada izgledala je nespretno
podiana, ili moda samo nije bila oeljana. Nikada nisam dozvolila Klodu da pusti bradu. Marta
je otila gore, ali sii e za minut. Mogu li ja neto da uradim?
Ne, Alane. Sve je sreeno.
U tom sluaju, ja u - napravio je neki neodreeni pokret rukom, kao da mae, i izaao iz
kuhinje. Ostavila sam Hanu da slae tanjire, i otila u vrt. Cak i pre nego to sam upalila cigaretu,
primetila sam svoj dah kako se uvija u vazduhu. Mogla sam da vidim grupice ljudi koji su zaostali sa
sahrane i tako rasuti polako prilazili kui. Jo uvek nisam bila sasvim spremna da se suoim sa njima
i prola sam kroz kapiju sa strane i obila prednji deo kue kako se ne bi susrela sa njima. Moja
hrana mogla je da me zameni neko vreme u drutvu.

I, ime se sada bavite?
Ovo je bilo upravo ono ega sam se plaila. Pogledala sam u uglaenog oveka u tamnom odelu,
koje je bilo loe ispeglano i ne ba uredno. Verovatno ga je nosio na poslu povremeno. Ali ono to
sam ja stvarno videla jeste mrav deak sa okruglim, metalnim naoarima, upave dugake kose kako
ljubi Natali, kako je obuzima celu, kako dri njeno lice u svojim nenim rukama, a Natali je u svemu
tome bila pomalo gruba. Delovalo je kao da ga je ovo pitanje trglo iz nekog dubokog razmiljanja.
Profesor sam, odgovorio je. U Sparkhilu. Srednja kola.
Luk je bio mrav i visok. Zastao je pored mene dok je priao, i sa tim svojim dugakim nosom
izgledao je kao tuna sova. Ali njegov pogled bio je bistar. Automatski, rekla sam ono to uvek
govorim uiteljima ili nastavnicima, o tome kako je to najdragocenija profesija i sve te gluposti. Bla,
bla, bla.
Dau vam nau adresu, objanjavao je nekome, i tako moete naruiti brouru. Bio je to
traak starog, zaralog Luka, ali njegovog srca vie nije bilo tu. Dejn, pitao sam se, da li bismo
mogli da popriamo?
Zgrabio me za lakat i provukao me kroz grupice ljudi sve do vrata.
Tako je ve bolje, primetio je, govorei usplahirenim apatom, kao da mu se strano uri ili se
plai da bi neko mogao da ga uje. Gledao je preko mog ramena dok je priao sa mnom, na nain na
koji to rade ljudi na zabavama kada trae neko zanimljivije drutvo. uo sam - u stvari, Teo mi je
rekao - da je Natali ubijena. Ve sama ta injenica bila je dovoljno veliko iznenaenje za mene. Ali
onda je rekao jo i to da je ona bila u drugom stanju. Tada sam shvatio zato nisam ba najtoplije
doekan natrag u ovu zajednicu nakon svih ovih godina. Marta nije mogla ni da se pozdravi sa mnom.
Teo, kao i svi ostali, misle da sam ja to uradio.
Misle da si ta uradio?
Osetila sam da je moj glas bio grub i nemilosrdan. Na svim crtama njegovog lica moglo se videti
da je on doiveo slom, i opet je izvadio maramicu iz depa. U mojoj glavi pojavilo se iznenadno i
kratko seanje na njega kako jeca jo kao deak, ali mi je isto tako sasvim brzo umaklo. Razmiljala
sam o tome kako je od svih mukaraca u Natalinom ivotu, on bio prvi kojeg sam videla da zaista
plae za njom.
,Ja sam je voleo. Znam da sam tada bio samo glupi tinejder, ali voleo sam je. Ona je bila tako
slatka i tako - tako - nemilosrdna.
Kako zna da nije sa tobom ostala u drugom stanju? pitala sam, sakupljajui te njegove opise
koje je upravo upotrebio i spremala se da ih prouavam kasnije.
Sada nije plakao. Gledao me pravo u oi. Mi nismo..., poeo je. Ona nije htela. Sigurno je
postojao neko drugi.

Ko? Kada?
Kako ja to da znam? Dajem ti re da stvarno pokuavam da se setim, da se setim bilo ega.
Jednom prilikom, Bog zna gde smo bili, i ljubili smo se, ja sam ljubio Natali. Imala je one predivne
zlatne paperjaste dlaice na obrazima, iako je bila sasvim tamne kose i puti. Jo uvek se seam tog
oseaja na usnama. Poeo sam da je dodirujem, da je neno milujem, ali ona me samo odgurnula i
rekla mi: Zna, ti si jo uvek dete. Bio sam itavih godinu dana stariji od nje. Nisam mogao da
poverujem u to, ali sada je jasno da je ona zaista radila takve stvari. Ti je zna. Poznavala si je bolje
nego bilo ko drugi.
Nisam elela da vodim ovaj razgovor.
Dobro, ali zato mi sve to pria?
Reci mi, da li mi veruje?
Koga je briga u ta je verujem ili ne verujem?
Mene jeste briga, odgovorio je Luk, a zatim promrmljao neto to nisam mogla jasno da ujem.
Bilo je vidljivo da se uasno napree da bi ostao pribran. O tome se radi, zar ne? Vi svi zbijate
svoje redove. Vidim da vam to sasvim odgovara.
Okrenula sam se i otila.
Zna, mislim da tako samo olakavate sebi, dobacio je. Nisam vie obraala panju na njega.
10.
Evo, sve ove su tvoje.
Poela sam da izvlaim ploe u kartonskim omotima. Kada smo se Klod i ja upoznali, on je ve
tada imao jednu izvanrednu kolekciju ploa, sloenih, naravno, po abecednom redu, sa razliitim
sadrajima. Ja sam ih imala samo pet; dve su bile sa pesmama Majlsa Dejvisa, a preostale tri Nila
Janga, sve previe izgrebane da bi uopte mogle da se sluaju na Klodovom deku. On ih je i pored
toga uvao. Kupovao je muziku sve vreme naeg braka: klasinu, dez, soul, pank. Bio je, to se toga
tie, neumorni entuzijasta, beskrajno tolerantan. Kada su Derom ili Robert eleli da izraze svoju
pobunu protiv neega, doneli bi kui neto od one najnovije buke: haus, tehno, grand, nikada nisam
razlikovala ta je ta, i stvarno sam bila prava neznalica to se muzike tie, a da budem iskrena,
uasavale su me te stvari. Ali Klod je nauio da voli sve. Putao je rep pesme o policajcu koji je bio
brutalno ubijen, tako da je i sam Robert bio okiran njegovim izborom. Pompezno je govorio o tome
koliko je vano da se sloboda govora odnosi i na nekoga ko se zove Ajs Ti, ili kako je ve glasilo
njegovo ime.
Klod je voleo da mi puta Ganse. Dok su njegovi sinovi mrzovoljno gledali, ja sam prouavala
ilustraciju na omotu koja je predstavljala enu koju je oigledno zlostavljao robot. Kada god bi
njegova braa dola kod nas, poeli bi da mu preturaju po kolekciji, izvlaei neke hitove iz praine,
neto poput uasnog petnaestominutnog solo nastupa nekog bubnjara, koji ih je podseao na neku
davno izgubljenu zabavu ili neko ljubavno razoarenje iz deakih dana.
I ovi. Naslagala sam kompakt diskove u uredne gomile pored kutija. Klod me posmatrao, a
pogled mu je bio vlaan. Nisam odgovorila na to. Pregledao sam veinu knjiga, ali treba, naravno, i
ti da ih pregleda, da budemo sigurni. Za neke je stvarno bilo malo tee odluiti ije su. Sve zajedno
sam ih stavio na ovu policu.
' Venecija ' Dejmsa Morisa. Klodov glas bio je enjiv. Sea li se vremena koje smo mi
proveli tamo?
Seala sam se. Bio je februar, vlaan i maglovit, a Venecija skoro pusta. Setali smo miljama du
sivih staza, i nije nam smetao smrad pomeane slane i slatke vode, dok smo lutali kroz stare palate
oljutenih zelenih fasada, i zalazili u crkve u kojima je bogato cvetala umetnost. Vodili smo ljubav na
drvenim krevetima sa jastucima, dok su kripali stari prozorski kapci.
,Evropske vrste peuraka, Uspon i pad rimskog carstva, Ojden, Hardijeve pesme, Ptice Velike
Britanije. Klod je lupkao prstom po polici, nabrajajui naslove knjiga.
Biti sam je super , pretpostavljam da bi ja trebalo da uzmem ovu. A ova je sigurno moja.
Izvukao je sa police tanak Selov vodi kroz crkve u itavoj Engleskoj, i dodao je u svoju kutiju.
Moemo neke zajednike knjige dati deacima. Nekako mi se ini da bi to bilo najispravnije. A sada,
mogu li da dobijem neko pie?
Oni ne itaju knjige. Nismo jo razvrstali slike, a ni porcelan; isto tako, mnogo nametaja je
tvoje.
Dejn, mogu li da dobijem pie? Ne mora ba toliko da uri da ukloni i poslednji trag koji
podsea na mene u ovoj kui.
Seli smo za sto u kuhinji, a ja sam sipala dve ae nekog pia koje je bilo jeftino i crveno.
Upalila sam cigaretu, uvlaei dim duboko u svoja plua, na onaj nain na koji se najlake dobija
rak. U poetku smo samo askali o deacima, zatim o Natali - i na moje iznenaenje, razgovor je bio
ak zanimljiv i oputajui. ula sam i previe izjava nostalginih oseanja, izliva ljubavi i
privrenosti. Klod je priao o njenim nestalucima, o tome kako nas je sve zadirkivala i sa kakvom
lakoom je otkrivala nae tajne, i sklapala saveze. To je bila prava Natali, a ne devojka koja je bila
zaista mrtva i idealizovana. Ja sam bila zaboravila na tu Natali. Ponovo su sada u meni oivela
oseanja prema njoj. Klod i ja razmenili smo te trenutke kojih smo se seali i ponovo napunili ae
vinom. Bilo je teko ba tano rekonstruisati sled dogaaja, ali setili smo se da je ona provodila
mnogo vremena sa Lukom tih poslednjih nedelja. Postao joj je dosadan i zato ga je drala na
odstojanju, zbog ega je on bio ljut i zbunjen. Imao je obiaj da sedne na telefon i zivka je po ceo
dan, i poto Natali nije htela da mu se javi, on bi razgovarao sa mnom ili sa Martom.
Priali smo o onoj uvenoj zabavi i o mojim sopstvenim maglovitim seanjima o danu posle i
Klodovim sasvim preciznim seanjem na let Er Indije do Bombaja sa Alekom i na dva meseca
tumaranja po Indiji sa nita vie nego - zar je mogue da je to zaista bilo samo dvadeset funti?
Praina, opojne droge i dizenterija. Oduvek sam planirala da i ja odem tamo. Dok smo razgovarali,
setila sam se da smo Klod i ja planirali da ponovo odemo na to njegovo putovanje jednog dana (
naravno, u jednom mnogo zdravijem stilu) i nadala sam se da on to nee spomenuti. Igrala sam se
rukama sa malom, antiknom inijicom koja je stajala na stolu. Znala sam da je napravio neko poznat, i
bila je veoma skupa: jedno od nas dvoje poklonilo je ovom drugom, ali nisam mogla vie da se setim
ko je u stvari kome poklonio.
Sve ovo nije bila dobra ideja. Klod je podigao svoju au i usne su mu se iskrivile u osmeh, a ja
sam se osetila bespomono, kao da je kroz moje telo prolo neto to je podsealo na elju za ovim
ovekom. Pre nego to smo se razdvojili, ilo nam je bolje kada smo bili u drutvu drugih ljudi, nego
kada smo bili sami. Tada bih ga posmatrala preko sobe, kako armira sve oko sebe, ili kako ga je
neka privlana ena uhvatila za ruku, i kako se smeje neemu to je on rekao, a to ja nisam mogla da
ujem, i u tim trenucima bih shvatila koliko sam srena. Veina mojih prijatelja ga je oboavala, i
zavidela mi na njegovom dobrom izgledu, njegovoj privrenosti koju je pokazivao prema meni,
njegovoj odanosti. Nikada ne bi primetio da ene flertuju sa njim, a to ga je, to je jo gore, inilo da
mi bude jo vie drag. Shvatila sam da smo negde posrnuli i da sedimo u potpunoj tiini. Mogla sam
da naslutim ta se sprema.
Znam kako ne bi trebalo da ovo govorim, poeo je Klod, i znala sam da sada samo izgovara
ve ranije pripremljen govor, ali ovo, sve ovo, pokazivao je na haos oko nas, izgleda mi tako
pogreno. U jednom trenutku ti si priala o naim problemima, a ve u sledeem ja sam bio negde, u
nekom jednosobnom stanu i zato mislim da bi trebalo da pokuamo jo jednom. Sada se u njegovom
glasu oseala uasno jasna udnja. Mrzim to moram to da kaem, ali moda bismo mogli da odemo
u neko savetovalite.
Nije mogla da me ne dirne njegova pria: Klod je oduvek oseao prezir prema bilo kakvoj vrsti
psihoterapeutskog procesa.
Ne, Klod. Naterala sam sebe da se zaustavim, da se ne rasplinem u objanjavanju na koje bi on
mogao da mi odgovori.
Ali ni ti nisi srena, bio je uporan. Pogledaj se: ne vadi cigarete iz usta, sva si smrala i
ubledela. Zna i sama da si napravila greku.
Nikada nisam rekla da sam to uradila da bih bila srenija, odgovorila sam.'Ali moram da ivim
sa izborom koji sam napravila.
U emu sam pogreio? ta sam to uradio da ti poeli da izabere ovo ? Opet je mahao rukama
oko sebe. Pokazivao je na sobu. Na mene.
Nita. Ne elim da razgovaram o tome. To nam nee doneti nita dobro.
Neto drugo je u pitanju, neto to nee da spomene? pitao me glasom punim oajanja. Ima
li to veze sa Teom? Eto, izgovorio sam. Misli da nisam primetio kako ga posmatra, irom otvorenih
oiju?
Klod, nemoj vie, tvoja pria postaje smena.
Postoje neke stvari koje bih mogao da ti ispriam o Teu, stvari koje je uradio...
Ne verujem u to, Klod. Ali u svakom sluaju, to nema nikakve veze sa nama.
Iznenada, on je izgledao potiteno, njegova ramena bila su pognuta. Izvini, rekao je. Zao mi je,
ali stvarno mi strano nedostaje. Naslonio je lice na dlanove i posmatrao me kroz reetke od svojih
prstiju.
Dok sam tako sedela u kuhinji sa Klodom, kao to smo sedeli zajedno toliko godina, i gledala
suze kako klize kroz njegove dlanove, dok ja ne preduzimam nita da bih ga uteila, nisam mogla da
se setim zato sam uopte rasturila na brak. Nisam oseala da to ima ikakve veze sa besom, sa
nekom frustracijom koja se komeala u meni, nije me hvatala panika ili oseaj da mi vreme klizi kroz
prste. Sve to sam elela bio je mir, prijateljstvo, rutina, dom. Sklapala sam paljivo svoj ivot,
kockicu po kockicu, a onda sam samo jednog dana, prolog septembra, osetila kako se sve to to sam
izgradila rui na mene. Osetila sam se staro i umorno, kao da me ivot pobedio. Za trenutak,
pomislila sam da u ustati i kleknuti pored Klodove stolice, zagrliti ga dok ne prestane tiho da plae i
spustiti glavu u njegovo krilo, osetiti njegove ruke kako prolaze kroz moju kosu, i oprostiti sama sebi.
Ali nisam uradila nita od toga i trenutak je proao. Nakon par minuta, on je ustao.
Doi u po ove stvari drugi put.
Jo uvek mi je ona inijica bila u rukama. A ta emo sa ovim? Pruila sam je prema njemu.
To? To je nae. Uzeo je u obe ruke i bez bilo kakve emocije na licu ili promene izraza,
polomio je na dva dela i pruio mi jednu polovinu. Bila sam suvie iznenaena da bih mogla da se
pomerim, a kamoli da neto izgovorim, ali primetila sam da je on posekao jedan prst i to prilino
jako.
Uzeu samo ovo.
Spustio je deo porcelanske inijice u jednu od kutija. Otvorila sam mu vrata, a nalet jake kie
uao je u kuu.
Mnogo si me razoarala, Dejn, rekao je. Mogla sam samo da slegnem ramenima.
Kasnije u spavaoj sobi, svukla sam sa sebe farmerke i sivi pleteni demper od kardigana,
skinula minue, raeljala kosu i navukla kunu haljinu. Neto mi je palo na pamet. Otila sam u
kupatilo, nakvasila sapun i natrljala ga oko jednog svog prsta. Snano sam povukla i prsten je
skliznuo sa zglavka. Isprala sam ga i odnela u svoju radnu sobu, Deromovu staru spavau sobu, sada
natrpanu nogarima i listovima grafikog papira i pismima na koja nisam napisala odgovor. Otvorila
sam malu fioku na svom stolu, tamo gde sam drala one narukvice koje su deaci nosili oko zgloba u
bolnici kada su se tek rodili, plutani ep od ampanjca na kome je penkalom bilo ispisano diploma,
poslednje pismo koje mi je mama napisala, slova iskrivljenih od bola, i one fotografije sa Natali koje
sam nedavno uzela od oca. Stavila sam i prsten tamo, i zatvorila fioku. Zatim sam otila u krevet i
dugo samo leala, ekajui da me stigne zaborav.
11.
Da li vas to iznenauje?
Strano sam iznenaena, odgovorila sam. Mislim da nisam u stanju reima da opiem kako se
oseam zbog toga.
Pokuajte da mi ispriate, ohrabrio me Aleks.
Nasmejala sam se. Da, zbog toga sam i dola kod vas, zar ne? Izvinite, priala sam u klieima.
Samo sam mehaniki izgovarala stvari koje ste vi sami hteli da kaete o snanim oseanjima - a to je
da se ona teko mogu iskazati reima. Jednostavno, sve je to bilo previe za mene. Pretpostavljam da
oseam da sam prevarena, samo to je prevarena previe blaga re, i to zato to se sada ispostavilo
da je postojalo drugo lice Natali koje ja nisam poznavala. Mogla bih to i na drugi nain da vam
objasnim. Nae prijateljstvo bilo je detinjasto, nezrelo, Natali i ja, to skoro da je bila samo igra.
Govorile smo jedna drugoj da smo najbolje drugarice, da se volimo kao sestre. Oko nas je bilo toliko
deaka, a mi smo bile jedine dve devojice meu njima. Imale smo obiaj da o svemu priamo jedna
drugoj, posebno uvee, u njenoj spavaoj sobi. Tog leta, 1969. , stvari su se ipak malo promenile. I
ranije smo bile sa deacima, ali njena veza sa Lukom bila je neto drugaije, neto u emu ja nisam
mogla da uestvujem. A u isto vreme, ja sam potpuno izgubila glavu za Teom.
Priajte mi o Teu.
Na ta ste tano mislili? Da vam priam o Teu kakav je bio nekada ili kakav je sad?
Kako god elite.
Teo je jo uvek sjajan. Volim ga. Sigurna sam da bi vam se dopao i da ga upoznate ovakvog
kakav je sada. Visok je i markantan mukarac, a sada i sed, ali sed kao umetnik, ne kao oni bankarski
inovnici koji prebacuju preostale pramenove kose preko svoje ele.
O, to je zanimljivo, primetio je Aleks kroz smeh. Moramo istraiti tu vau averziju prema
bankarskim inovnicima.
,J)opada mi se moj bankarski inovnik, bila sam uporna. On je bio stvarno dobar prema meni,
koliko god da sam se ja trudila da ga isprovociram.
Uprkos mranim novostima, ova seansa sa Aleksom bila je nekako oputenija. Postala sam svesna
prijateljske atmosfere, koja je ak pomalo liila na flert. Oseala sam da pored njega imam potpunu
slobodu. Znala sam da mi je dozvoljeno da priam o emu god poelim.
U svakom sluaju, Teo nije bankarski inovnik, a nije ni umetnik. On je u nekom neodreenom
meuprostoru, veoma je teko tano odrediti ime se on bavi. Savetnik je u oblasti informacionog
menadmenta. Da, verovatno se pitate ta to znai. On je poslovan ovek, koji radi u jednoj firmi sa
seditem u Cirihu, a isto tako i akademik koji povremeno dri predavanja na katedrama svuda po
svetu. Taj njegov posao je vrlo moderan i postmenaderski i veoma dobro plaen, a u isto vreme i
apstraktan i filozofski, i znam da je stalno odsutan, bilo da je u pitanju konferencija u Torontu ili skup
u nekom starom zamku u Bavarskoj. Ljudi kao to sam ja, koji ive na jednom mestu i u blizini tog
mesta i rade, deluju nezamislivo staromodno. Njegova linost je oaravajua, kao to je oduvek i
bila.
Retko sam viala Tea tih nekoliko godina pre leta '69. Bio je u koli tada, a ja sam izlazila sa
jednim mladiem, koji ne samo da je vozio motor, ve je mogao i da ga rastavi do najsitnijih delova i
da ih sve ponovo sastavi, a da ne ostane ni jedan suvian, i to je bilo na neki nain zaista
zadivljujue. Meutim, mi smo svi poeli polako da se okupljamo u Stedu, negde pri kraju jula, zbog
Alanove i Martine zabave, i kada se pojavio Teo, bila sam oborena s nogu. Imao je onih idealnih
1,85 metara i dugu kosu, polagao je zavrne ispite sa najboljim ocenama, ali isto tako itao je
Remboa i Bodlera u originalu i znao je da svira gitaru, ali mislim, znao je stvarno svira, ne samo da
drnda po icama nego i da svira po notama, onu sumornu muziku Leonarda Koena, i ja sam bila
potpuno njegova. Najveim delom, u duhovnom smislu.
Izvinite, malo sam se zanela u svojoj prii. Ono to sam u stvari htela da kaem bilo je da smo
Natali i ja, tog leta, na neki nain odrasle. To udaljavanje, do te mere smo se udaljile da je to stvarno
bila neka vrsta osamostaljivanja, predstavljalo je injenicu da smo mi postale odvojene linosti, da
smo izgradile sopstvenu nezavisnost, svoje sopstvene ivote. Kako bih to mogla da vam opiem?
Seam se jednog detalja, otprilike nedelju dana pre nego to je ona nestala. Bila sam u oblinjem
gradu, Kirklovu, verovatno sam kupovala neto za proslavu godinjice braka. Videla sam grupu
mladih ljudi kako sede ispred paba na uglu, pili su i puili. I Natali je bila jedna meu njima.
Sklonila je kosu sa lica, i smejala se neemu to je neko od njih rekao u tom trenutku. Dok se smejala,
osvrnula se oko sebe i uhvatila moj pogled. Blago mi se osmehnula i okrenula glavu, a ja sam
shvatila da to znai da mi nije dozvoljeno da preem ulicu i pridruim im se. Kada pogledam unazad
to leto, mislim da je bol zbog te uasne, tragine Nataline smrti bio jo jai jer se podudarao sa
trenutkom u kojem sam bila prisiljena da prestanem da budem dete i da se suoim sa svom onom
zbunjenou koja je karakteristina za jednu odraslu osobu.
Nakon to sam zavrila svoju priu, nastala je tupa tiina, ali ja nisam osetila onaj svoj impuls da
treba da je prekinem. Sada se vie nisam plaila tih praznina.
Pa, to bi onda bilo to, zakljuio je Aleks, a ja sam bila okirana njegovim sarkastinim,
neozbiljnim tonom.
Kako to mislite, 'to bi bilo to' ? pitala sam.
Dejn, ispriali ste mi jednu izuzetno preciznu priu, u kojoj su svi detalji sreeni i na svom
mestu. Sve ste to sjajno upakovali i uklopih. Uspeli ste da se suoite sa Natalinom smru i poveete
je sa pozitivnim razvojem u vaem ivotu. Ona je umrla, vi ste odrasli, i postali arhitekta. To bi bilo
to. Analiza je uspeno zavrena. estitam.
Njegov sarkazam delovao je poraavajue na mene.
Aleks, zato ste tako sarkastini? Uasno se ponaate prema meni.
Da li volite da itate, Dejn?
Ne razumem o emu priate.
Kladim se da volite da itate romane. Kladim se da kada odete na odmor, itate romane svaki
dan.
Zapravo, ne. Ja sam od onih ljudi koji sporo itaju.
Da li ste ikada eleli da sami napiete roman?
Vi se to alite sa mnom, Aleks? Slobodno mi recite to to elite da mi kaete i ne zajebavajte me
vie sa tim nerazumljivim glupostima.
Ne, iskreno, Dejn, mislim da postoji neto o emu vi treba dobro da razmislite. Siguran sam da
ete se sjajno snai u tome. Samo nemojte to da radite ovde, sa mnom. Vi ste jedna inteligentna ena,
Dejn, i ono to ste mi upravo ispriali je neverovatno detaljno izvedena prerada vaeg iskustva.
Odlino ste to uradili. Prilino sam siguran da ste u stanju da sutra doete kod mene na seansu i
ispriate mi novu verziju vaeg ivota i interpretirate je na potpuno drugaiji nain, i ta vaa nova
pria bila bi sasvim uverljiva. Ako ste bili savreno sreni svojim ivotom, i ako vam je sve tako
lepo ilo, kao to kaete, onda je jednostavno trebalo da budete zadovoljni time. To je ono to bi
veina nas uradila, ali veina nas verovatno nije tako dobra u tome kao vi. Vi izmiljate precizne
interpretacije vaeg ivota na nain na koji oktopod izbacuje oblak mastila i sakriva se iza njega.
Jesam li nepravedan prema vama, Dejn?
Oseala sam se uasno dezorijentisano, kao da izgubljena lutam nekim potpuno nepoznatim
prostranstvima.
Ne znam. Zaista ne znam ta da vam kaem.
Aleks se pomerio napred, tako da sam sada mogla da ga vidim i kleknuo pored mene. Po tome
kako je izgledao, mogla sam da ocenim da ga je sve ovo zaista zaintrigiralo, i da u stvari nije u
pitanju samo neodobravanje moje prie.
Znate ta, Dejn? Poinjem da sumnjam da vi imate kod kue vae izdanje Frojda i da ste dali
re samoj sebi da ete jednog dana proitati sve te knjige, ali nikada niste sasvim uspeli u tome, samo
ste tu i tamo bacili pogled. I sigurno ste usput proitali jednu ili dve knjige o terapiji. Jedna od stvari
koje ste saznali iz tih knjiga jeste da se takva terapija, zasnovana na psihoanalizi, sastoji iz dva
segmenta: iz prie i interpretacije. Ne zanimaju je previe injenice i stvarni dogaaji, samo
vrednosti i znaaj koji im mi sami pripisujemo. Da li sam otprilike u pravu?
Ne znam ba mnogo o tome, negodovala sam. Nisam htela da mu popustim. Bio je tako siguran
u sebe.
elim da sada zaboravite na sve to, nastavio je Aleks.
elim da vas izleim, da vam pomognem da se oseate bolje - bar neko vreme - i da vas
oslobodim te vae neverovatne vetine da u svojoj glavi oblikujete svoj ivot po nekim uobiajenim
obrascima, po klieima. elim da se sada vrsto drite injenica u vaem ivotu, znai, onih stvari
koje su se zaista dogodile. Ostaviemo interpretacije za kasnije, moemo li tako da se dogovorimo'
Iznenaena sam to smatrate da u mom ivotu postoje injenice koje se mogu odvojiti od
interpretacije, od naina na koji sam vam ih ja predstavila.
Znam da vi, duboko u sebi, ne verujete u to. Mogu da se proseravam ovde i da vam slaem prie
o tome zato ste uradili ovo ili ono, i ako je to ono to elite, moemo da sedimo ovde i igramo takve
igre nekoliko sati, ili nekoliko nedelja i cepidlaimo o znaenjima i najsitnijih detalja. Da li je to ono
to elite?
Ne, to nije ono to elim.
Do sada, davali ste mi samo onu standardnu priu o odrastanju, kroz koju se preplie i ljubavna
pria u bezbrino letnje doba vaeg zlatnog detinjstva. Ustao je i ponovo seo u svoju fotelju. Recite
mi neto o neobinim, neprijatnim stvarima koje su se tada dogaale.
Zar nije dovoljno to to je Natali bila u drugom stanju, a onda je i brutalno ubijena? Treba li
vam neto vie od takve neprijatnosti?
Ali, Dejn, vi kao da mi dajete izvetaj o tom prosto fantastino idilinom letu koje ste proveli
sa porodicom koju su svi oboavali. Gde se tu uklapa ubistvo?
Zato bi ubistvo moralo da se uklapa u taj kontekst? Moda je Natali ubio neko ko nije imao
nikakve veze sa porodicom, neko za koga nikada nismo ni uli.
ta vi mislite o svemu tome, Dejn?
Mislite, koja oseanja to u meni izaziva?
Ne, ne koja oseanja, hou da mi kaete koje misli vam padaju na pamet. Ideje.
Napravila sam prilino dugu pauzu pre nego to sam odgovorila. U stvari, mui me jedna stvar.
Moda je to sasvim beznaajno - ena detektiv sa kojom sam priala bi verovatno pomislila da
priam gluposti - ali stalno se vraam na jedan tako oigledan problem, a to je samo mesto na kojem
je Natali pronaena. Ako uzmemo u obzir da je njeno telo tu ostalo sakriveno dvadeset i pet godina, i
sada sasvim sluajno pronaeno, jasno je da je to bilo skoro savreno skrovite, ali ipak ne mogu da
ne pomislim da je veoma udno to je ona bila zakopana ba na tom mestu. Ne znam nita o ubicama,
ili o tome ta oni rade sa svojim rtvama, ali pretpostavljam da ih zakopavaju u udaljenim umama,
ili ih ostavljaju u nekoj pustoi ili pranjavom jarku. Natali je poslednji put viena pored reke. Ubica
je mogao jednostavno da je baci tamo, u reku. Ali ne, ona je ipak bila zakopana nama pred nosom, na
dan nakon ogromne zabave kada je itavo okruenje bilo krcato ljudima. Za mene to nema stvarno
nikakvog smisla, ali jedina stvar u koju sam sigurna jeste da to nije uradila neka lutalica u prolazu
koja je napala i zatim je zakopala bukvalno na pragu nae kue.
I? ta jo moete da mi kaete o tome? Mora da postoji jo neto, bio je uporan Aleks.
Uh, stvarno ne znam. Sve se to dogodilo tako davno. Imam oseaj da samo to to spominjem
neke od tih stvari, njima daje mnogo vei znaaj, mnogo veu vanost od one koju one zaista
zasluuju.
Probajte da mi ispriate.
Uhvatila sam se vrsto za kau prstima, poput ptice koja kandama dri svoj plen.
Postojali su problemi, kao to ih, uostalom, sve porodice imaju. Na neki nain, to je u naim
porodicama bilo jo vie oigledno, zato to smo bili tako bliski i mogli da vidimo i saznamo toliko
toga jedni o drugima.
Potedite me tih izgovora, samo mi ispriajte.
Deavale su se neke budalaste stvari. Morate uzeti u obzir koliko nam je tada bilo godina, bili
smo jo uvek suvie mladi da bismo pridavali veliki znaaj tim sitnim razlikama. Natali tek to je
napunila esnaest godina, a Pol je imao osamnaest i trebalo je da ode na Kembrid, a uz sve to, bio je
potpuno opsednut njom.
Da li su oni imali bilo kakvu vrstu veze?
Ne, Natali je bila strano odbojna prema njemu. Teko je to zamisliti sada, ali Pol je bio veoma
stidljiv tinejder, u stvari, uasno stidljiv, i nikada nije bio u bilo kakvoj vezi sa nekom devojkom.
Mislim da sam ga videla kako je skupio hrabrost da prie Natali, jednom ili dvaput, pokuao je da
uradi neto, hteo je da je zagrli, ali ona je svaki njegov pokuaj surovo odbijala.
Bez razloga je bila surova prema njemu?
Ne znam. Kako uopte neko moe da sudi o tim stvarima? Ako mi dozvolite da dam jednu svoju
malu interpretaciju dogaaja, seam se da mi je ponekad izgledalo da je Pol patio i zbog same
injenice da se i Luku sviala Natali. Kada se razila sa Lukom, ona se poigravala sa Polom da bi na
neki nain muila Luka.
Kako ste se vi oseali zbog toga?
Mislite, kako sam se oseala dok sam gledala kako mog starijeg brata poniava moja najbolja
drugarica? Smetalo mi je, moda manje nego to je trebalo da mi smeta. Uglavnom sam se stidela
zbog toga. A moda sam bila i pomalo ljubomorna: svi, mislim na veinu mladia, uvek bi prvo
primeivali Natali. Ona je delovala tako ravnoduno prema njima, iako, naravno, nije to bila, i nije
se minkala poput nas ostalih devojaka, nije se smejala njihovim alama, i nije flertovala sa njima,
osim na jedan ironian nain. Cesto je ak gledala na njih sa prezrenjem, ali njima ni to nije bilo
vano. Pol je bio oaran njom. Ali adolescencija je put pun trnja, zar ne? Ve sam ionako pridala
previe znaaja svemu tome, vie nego to treba.
Kako se Pol oseao tada?
Nikada nije govorio o tome, osim kao o jednoj epizodi iz njegove zlatne mladosti, koju e sada
pretvoriti u televizijski dokumentarac.
Mislite li da je to ono to on stvarno osea?
Moda se sada tako osea. Ne verujem da je mogao da uiva u tome u ono vreme, bar ne tokom
tok leta.
Da li je to sve?
Jeste.
Mogla sam da ujem uzdah nestrpljenja iza sebe.
Dejn, bacili ste mi mamac. Ali to nije ono to ste stvarno hteli da mi ispriate.
To me podsetilo na doba kada sam kao dete stajala na uasno visokoj skakaonici, a jedini nain
da skoim bio je da se bacim sa nje bez ikakve prethodne pripreme ili razmiljanja.
Jedan od problema tog leta - to je oduvek bio problem, ali posebno tog leta - bilo je Alanovo
neverstvo.
Da?
Pa, kakve veze ima? Ispriau mu.
Nije ba bila najbolje uvana tajna na svetu da je Alan bio neveran Marti i da je to bila stvar
njegove navike. To je onaj stari, dosadni klie. Alan voli Martu i potpuno zavisi od nje. Ali pored
toga, imao je mnogo afera bukvalno tokom itavog njihovog braka, otkad znam za sebe.
Pretpostavljam da bi se on u svakom sluaju tako ponaao, ali kada je napisao Vozovski grad i
postao popularan, mlade i poeljne ene bukvalno je trebalo tapom terati od njega.
Da li je Marta znala za ta njegova neverstva?
Mislim da je duboko u sebi znala. Bilo je tako oigledno. Stalno se deavalo, ali nije se prialo
o tome. Te afere nisu bile vane, u tome je bila sutina.
Da li je njoj smetalo?
Pretpostavljam da Ljudima to uvek smeta, zar vi ne mislite tako? Marta je jedna pametna i mudra
ena, i verujem da je od samog poetka znala kakav je Alan u stvari, ali shvatila je da se tu nita ne
moe promeniti. Ili je moda bila previe pametna i nije elela da se svaa sa Alanom. Sigurna sam
da je uvek dosta patila zbog toga.
,Svi ste svi znali za to?
Ne ba uvek. Kada pogledam unazad, bilo je stvari koje su postale jasne samo kada bismo
obratili panju na njih. Moda vam je teko da razumete, ali ponekada se desi da neke stvari u isto
vreme i znate i ne znate. Razumete ta hou da kaem?
Apsolutno.
U svakom sluaju, istina o Alanovom ponaanju postala je neizbena. Da skratim itavu tunu
priu, otkrili smo da je prethodnog leta Alan spavao sa devojkom koja je bila Natalina i moja
drugarica. Imala je otprilike isto godina kao i mi. Zvala se Krisi Pilkington i dolazila je iz lokalne
porodice, njeni roditelji su bili odlini prijatelji Martelovih, i ila je u kolu sa Natali. Bilo je
stvarno grozno.
Kako ste otkrili?
Krisi je sve ispriala Natali. Natali je ispriala meni. To je bilo veoma neobina situacija,
zaista, zato to smo tog kasnog popodneva nas dve otvoreno priale o tome. Ja sam bila vie okirana
od Natali - izgledalo je kao da ona uopte nije iznenaena, ali ipak, pretpostavljam da je oseala
neku vrstu odvratnosti. Priala je zaista grubo i surovo o njemu, o njegovom pivskom zadahu i
njegovoj stomani. Seam se da ga je imitirala kako izgleda kada je pijan. Ali, posle svega, ona
nikada vie nije spomenula tu temu, a nisam ni ja. Mislim da sam znala da je to bilo zabranjeno.
Da li ste rekli neto Alanu? Ili Marti?
Ne, nikada mi se nije ukazala prava prilika za to, zaista. Ali ispriala sam Teu. Pretpostavljam
da je veina nas mladih znala.
ta se zatim dogodilo? Kako ste se vi oseali zbog svega?
ta se dogodilo? Ne znam, stvarno, mislim da se ta pria nekako izgubila u itavom onom haosu
oko Natalinog nestanka. Takve stvari nikada nisu trajale dugo kod Alana, i verovatno je iskoristio taj
uasan trenutak kao izgovor da napravi raskid.
A ta ste vi mislili o tome?
U meni su bila pomeana oseanja. Uvek je bilo tako sa Alanom. Ponekad mislim da je on samo
jedno uasno izrabljivako govno, on je bio spreman na sve, samo ako je neto eleo u tom trenutku.
A ponekad, opet, mislim da je on samo jedna jadna i slaba linost na koju treba paziti i trpeti takvu
kakva jeste. Nekad ak mislim o njemu na nain na koji ga doivljavaju ljudi koji ga ne poznaju ba
dobro: dobri stari nepopravljivi Alan, pomalo neobuzdan i teatralan, ali sasvim jedinstven i mi smo
sreni to ga imamo. Kada pomislim na Martu, moja oseanja prema njemu postaju odbojnija, ali
ipak, s druge strane, ona sve to sasvim stoiki podnosi.
utala sam. Moje misli su bile prazne. Oseala sam se iscrpljenom od itave ove prie. Aleks je
mislio isto.
Oprostite mi to sam bio neprijatan, Dejn, izvinjavao se.
Pa, priznajem da ste bili malo grubi.
Ustao je iz fotelje i okrenuo je, tako da sam sada mogla da je vidim. Imala je tokie na dnu.
Primetila sam udubljenja na mestu gde je do malo pre stajala. Da li je ovo bio prvi put da je uopte
bila pomerena?
Dejn, skoro da smo zavrili i znam da ste sigurno strano umorni, ali eleo bih da pokuamo
neto. Prvo sam mislio da ostavim to za kasnije seanse, ali moda bi vredelo probati.
Na ta mislite?
Posluajte me na trenutak, Dejn. elim da vi upravljate ovim procesom. elim da pratite
tragove i ostavite ih za mene. Jo emo se dotai mnogih tema, nadam se, ali ipak imam neki oseaj
da je crna rupa u itavoj vaoj prii onaj dan kada je Natali nestala, ona sluajnost da ste vi bili
sasvim blizu, toliko da ste mogle da se sretnete.
Da, ta sa tim?
elim da se vratite tom trenutku.
Nisam sigurna da postoji jo neto emu bih mogla da se vratim. To je bilo zaista davno.
Da, svestan sam toga. Ali, hajde da pokuamo neto. U svakom sluaju, to e biti dobro za vas.
Hajde da pokuamo da izvedemo jednu vebu. elim da ponovo legnete, da se potpuno naslonite
nazad na naslon od kaua, zatvorite oi i opustite svaki deli vaeg tela, poevi od vaih stopala,
vaeg trupa, du vaih ruku i konano doete do vaeg lica i glave. Da li vam to prija?
Mmm.
Aleksov glas sada je zvuao poput neke blage melodije u pozadini, liio je na zujanje pela koje
se uje kroz prozor.
Sada, Dejn, ne otvarajte oi, i pokuajte da zamislite scenu pored reke na dan kada je Natali
nestala. Ne elim da mi je opisujete, ne elim da gledate u okolinu. eleo bih da zamislite sebe tamo,
kako sedite pored reke. Vratite se tamo. Moete li to?
Mogu.
Opiite mi kako se oseate.
Oseam kamenje brda Kri iza svojih lea. Sa moje desne strane je uma. Suma koja se nalazi
izmeu reke i Steda. Reka Kol je sa moje leve strane. Mogu da vidim kako tee nizvodno od mene.
Mogu to da kaem zbog paria papira koje sam iscepala i bacila u vodu. Oni su otplovili od mene i
im su zamakli iza krivine poeli su da plutaju niz male brzake, u stvari, preko kamenja u plitkoj
vodi, a zatim su nestali iz mog vidokruga.
Kakvo je vreme bilo?
^Vrue, stvarno vrue. Rano popodne. Ja sam u hladu, ispod reda brestova koji su sa moje desne
strane, na samoj ivici ume. Oseala sam hladnou stene iza mojih lea.
Da li ste bilo ta radili?
Moje misli su postale prazne, promucala sam neto. U redu, Dejn, otvorite oi. Ovde emo se
zaustaviti. Poela sam polako da se podiem.
Usput, dodao je, mogu li da znam zato se roman Alana Martela zove Vozovski grad ? To je
neki citat ili tako neto?
Zar je niste proitali?
Nalazi se na mom spisku.
Mislila sam da su svi proitali tu knjigu? Naslov potie iz neega to je navodno rekao preasni
Spuner jednom od svojih studenata. Ide nekako ovako, ' Savakali ste sve moje lekcije o tajnim
zagonetkama i okusili ukus gliste. Sada morate otii voznim gradom. ' Znate, vozni grad je zapravo
gradski voz koji ide iz Oksforda do Londona.
Pretpostavljam da bih shvatio alu da sam proitao knjigu.
To u stvari nije ala, ve neka vrsta anti - Brajdedovskog razoaranja.
Pa, hvala vam na ovoj maloj lekciji, Dejn. Moda bih sada trebalo ja vama da platim. Podigla
sam jednu obrvu.
Ovo je sada stvarno ala.
12.
Kada smo bile male - imale smo osam ili devet godina - Natali i ja imale smo obiaj da leimo na
krevetu i raspravljamo o tome ta emo biti kada porastemo. I sada mogu jasno da je zamislim, onako
sklupanu, kako grli svoja kolena koja su virila ispod njene spavaice. I jedna i druga zamiljale smo
da emo biti lepe i da e nas svi oboavati, i naravno, imaemo mnogo dece. Ostaemo prijateljice
zauvek, i poseivati jedna drugu u naim velikim kuama na selu. U naoj mati, sve je bilo mogue.
Nikada mi nije palo na pamet, dok sam priala da u postati pevaica, da moj glas dok pevam zvui
poput kreketanje abe kreketue. I to one koja ratimovano krekee. Moja mama obino mi je svirala
na pijaninu, ija je povrina jo tada bila dobro izgrebana, i kojeg je tata prodao nakon njene smrti, a
ja sam pokuavala da pevam uz njene note. Kada na njenom mravom licu ne bi zatrepereo znak
ohrabrenja, ve je poput svetle zastavice koja se predaje, ostalo mirno sa izrazom majinskog
strpljenja, znala sam da nisam uspela. Odrekla sam se ideje da postanem pevaica, i poela da
razmiljam o stvarima u kojima sam bila dobra: crtanje, pisanje, brojevi. ta je moglo da se radi sa
brojevima? Pre nego to sam napunila deset godina, shvatila sam da elim da budem arhitekta, kao
moj tata. Pravila sam modele od starih kartonskih kutija, i crtala nemogue planove na grafikom
papiru koji sam ukrala sa oevog radnog stola. Projektovala sam futuristike stambene blokove od
praznih kutija za ibice. To je postala samo moja teritorija, mesto na koje niko sem mene nije imao
pravo da ue.
Natali je u poetku govorila da eli da postane balerina; posle je htela da bude glumica; a na
kraju voditeljka na televiziji. elela je da bude viena, da je Ljudi gledaju. Kada je odrasla,
provodila bi sate posmatrajui samu sebe u ogledalima, gledajui u svoje bledo lice, i bila je sama
sebi publika. Tu se nije toliko radilo o njenoj tatini, vie je to bilo hladno samoprocenjivanje, koje
je umelo da izbaci iz takta nekoga kao to sam ja. Za mene, ogledala su uglavnom bila izvor kritika i
prekora prema samoj sebi, ali povremeno su ipak mogla da mi prue i utehu.
Razmiljala sam o Natali dok sam birala ta u da obuem danas. Vii detektiv Oster dolazila je
da se vidi sa mnom u mojoj kancelariji. Posle toga, trebalo je da idem na ruak sa Polom. Da li bih
imala neto protiv, pitao me onako usput, ako sa nama za vreme ruka bude prisutna i njegova
asistentkinja koja mu pomae u istraivanju? Njegov predlog bio je prihvaen, televizijski
dokumentarac bie ubaen u program, urednik koji je odluivao o tome stajao je iza njega, i ve je
uvrstio njegov film u prolenu emu. Navukla sam crni kaput preko svilene koulje boje burgundca,
zakopala lic na svojim tesnim crnim pantalonama i preturala okolo traei crne izme. Da, smetalo
bi mi da i ona bude prisutna. Obuzela me panika od kada sam saznala za Natalinu trudnou. Ponekad
sam jedva mogla da diem dok sam razmiljala o tome. Vozila sam se na svom biciklu ulicama
Londona i pomislila, Nikome od ovih ljudi pored kojih sada prolazim ne bi palo na pamet da ivim
u nepodnoljivoj atmosferi uasa. Moja maska bila je savrena.
Kada sam, dok sam stajala na njenom tremu, ispriala Kim o Natalinoj trudnoi, njene oi
napunile su se suzama. Siroto dete, rekla je, a njeno dirljivo saoseanje acnulo me i u istom
trenutku i postidelo. Ja sam samo pokuavala da reim Natalin problem sa isto tehnike strane. Da li
sam uopte uzela u obzir da se radi o mojoj drugarici iz detinjstva? Da li sam pokuala da zamislim
kroz kakav pakao je ona prola? Kim je prekinula moje sanjarenje.
Zna, u jednom trenutku u mom ivotu pokuavala sam da ostanem u drugom stanju.
Nisam znala za to.
inilo mi se kao dobra ideja. Ali nita se nije dogodilo. Pokuali smo nekoliko stvari, oboje
smo radili neke testove koji nisu doneli nikakav konkretan zakljuak. U svakom sluaju, on je sada
oenjen i ima dve kerke. Kakva ironija sudbine, zar ne?
Zato mi nisi priala o tome, Kim?
Evo sada ti priam. Stvarno mi je bilo vano da ti se poverim. I elim da zna da moe da se
osloni na mene, zato to ja verujem da mogu da se oslonim na tebe.
Ali ti se nisi oslonila na mene.
Ne budi blesava, Dejn. Uvek si mi bila potrebna.
Zagrlile smo se i ja sam je ostavila da stoji na pragu sa njenim smenim, blentavim osmehom na
licu, ali oseala sam duboko u sebi da nisam zadovoljna naim razgovorom. Osvrnula sam se na nae
prijateljstvo koje se sastojalo od zajednikih vikenda, rukova, oljica aja sa nekoliko sladunjavih
kaiica eera, i povremenih dugakih etnji. Da li je Kim bila u pravu? Pitala sam se da li je naa
veza bila zasnovana na tome to sam ja traila podrku, a Kim mi je to pruala. Cak i to to mi se
poverila, mnogo vremena nakon to je sam taj dogaaj izgubio svoj znaaj, bila je sitnica koja me
ohrabrila da i dalje zavisim od njene podrke. Dok sam vozila bicikl du staze koja je pratila kanal,
stvorila sam u svojoj glavi sliku naeg prijateljstva kao jedne veze u kojoj sam ja uvek bila ona koja
grei, ona kojoj je potrebna pomo, a Kim je, s druge strane, uvek bila ona iroka dobra dua. Da li
tako izgledaju ak i najblia prijateljstva? Da li uvek postoji onaj koji daje i onaj koji prima?

Ovog puta, Helen Oster je bila sama. Popela se stepenicama do moje kancelarije i izgledala je
prilino zadihano, zbog dugakih stepenica i preteke torbe koju je nosila preko ramena. Pruile smo
jedna drugoj ruku i povela sam je do mog radnog stola. Ona je u istom trenutku bila zadivljena
pogledom, a ja sam joj skrenula panju na pristanite koje se nalazilo ispod, odmah pored kanala, i
pokazala joj pravac u kojem vozim bicikl natrag do kue, a zatim je povela na drugu stranu i pokazala
joj kulu na Ostrvu pasa, koja je, objasnila sam joj, nekako sama po sebi delovala dominantno nad
itavom linijom horizonta Londona.
Svia mi se, bila je oduevljena.
Obema sam sipala kafu i sele smo za moj radni sto.
O emu ste hteli da razgovaramo? pitala sam. Kad razgovaram sa policijom uvek se oseam
kao da sam kriva za neto.
Mislim da ovaj na sastanak nee biti nita nalik tome, objasnila mi je Helen.
Sigurno je teko poeti iz poetka istragu o ubistvu nakon prekida od dvadeset i pet godina.
Izmeu nas, odgovorila je Helen, poinjemo sa mrtve take. Centralno istrano odeljenje u to
vreme je smatralo da je Natali sluaj nestale osobe, samo jo jedna devojka koja je pobegla od
kue, njene oi sada su bile irom otvorene, i zato moramo da ponovo otvorimo taj sluaj.
Otvorila je svoju torbu i izvukla tanku fasciklu. Pruila mi je dva lista papira spojena spajalicom.
Ovde su dva spiska sa imenima, objasnila je. Na prvom se nalaze imena Ljudi koji su bili
prisutni na zabavi Alana i Marte Martelo, u subotu 26. jula 1969. godine. Na drugom spisku su imena
onih koji su bili prisutni - misli se na one koji su ostali u kui ili negde u blizini ili su doli u posetu
taj dan - sledeeg dana, u nedelju, kada je Natali poslednji put viena.
Prela sam pogledom preko oba spiska imena. Bilo ih je zaista mnogo.
Ovo je stvarno zadivljujue, primetila sam. Kako ste doli do svih tih imena? Da li je
postojao spisak gostiju?
Ne, razgovarali smo sa raznim lanovima porodice. Najvie nam je pomogao Teodor Martelo.
Videla sam se sa njim nekoliko puta do sada. On ima zaista neverovatno pamenje. Da li mi se
uinilo ili je ona stvarno pocrvenela?
Da, zaista je tako. Ovde su navedena i neka imena na koja sam ja potpuno zaboravila. Mislim da
nisam videla Vilijama Feglsa jo od te zabave. Pie da Kortnijevi sada ive u Torontu. Oni su
roditelji jedne od Natalinih najboljih drugarica. Mogu li da dobijem kopije ovih spiskova?
Ovo jesu kopije za vas. Ako bi ste samo mogli da bacite pogled na njih, moda vam se osvei
pamenje. Videete da su neki od gostiju navedenih samo po imenu, a vi ete moda biti u stanju da
dopunite praznine. Moda se ak setite i jo nekih gostiju.
Pa, za poetak, ovaj Gordon ovde mora da je Gordon Bruks. On je nekada bio prijatelj brae
blizanaca.
,Jo uvek nisam pregledala listu zajedno sa njima. Ali vi samo dopiite prezime pored imena.
Ovo izgleda kao jedan uasno dosadan posao.
Mnogo je uzbudljiviji od onoga to rade neki drugi istraitelji, mogu da vam kaem.
Da li ste ve razgovarali sa Alanom?
Da, naravno, odgovorila je Helen. Da vam pokaem ta upravo itam.
Zavukla je ruku u torbu i izvukla sasvim novo Pingvinovo izdanje The Town Drain.
Da li vam se svia?
Odlina je. Nisam ba neki strunjak za knjievnost... ali mislim da je strano duhovita. Alan
Martelo je sada jedna tako ugledna linost, i teko je zamisliti da je on napisao neto to je ovako..
pa, moe se rei, na neki nain, neozbiljno.
Mislim da on i nije stvarno toliko ugledna linost.
Imao je veoma ozbiljan izraz lica kada sam ga upitala na emu radi trenutno. Vi ste sa njim neto
poput porodice, zar ne?
Izgleda da je Ljudima to uvek tako izgledalo. Ako imate nameru da proitate sve knjige koje su
napisali lanovi ove porodice, moraete da uzmete jedno dugako odsustvo. Za poetak, tu su sve one
knjige za decu koje je Marta ilustrovala. Neke od njih su stvarno izuzetne. Sve vreme dok je Alan
dizao toliku galamu oko sebe, teatralno glumei da ga je uhvatila ona umetnika blokada, Marta je sa
strane tiho i smireno radila na svojim knjigama, a da se za to nije ni ulo.
Mislim da u se za sada zadrati samo na delima Alana Martela. Da li su i ostale njegove knjige
tako dobre?
Postoji samo jo jedan njegov roman, i jo nekoliko kratkih zbirki pria. Nita od toga nije
prilo ni blizu da ostvari uspeh koji je postigao The town drain . Ali da se ni sluajno niste usudili da
mu kaete da sam vam rekla tako neto.
Jo par minuta askale smo o nekim drugim stvarima. Helen me pitala o mojoj arhitekturi, a ja
sam nju pitala zato je postala policajac. Odgovorila mi je da je studirala fiziku na univerzitetu i kako
je imala viziju u svojoj glavi da eli da provede itav svoj ivot u istraivakoj laboratoriji, ali onda
je iznenada osetila da se neto u njoj pobunilo protiv takvog ivota. Svidela mi se zbog toga. Popila
je i poslednji gutljaj svoje kafe.
Mislim da je najbolje da krenem,rekla je. Kada budete pregledali spisak, moemo se opet
nai, ako elite. Sada sam vrlo esto u Londonu.
I to ne smeta vaem muu?
On radi jo tei posao od mene.
Ispratila sam Helen do vrha stepenica. Trebalo je da kaem neto. Helen, dvadeset i pet godina
je veoma dug period. Ima li ova istraga bilo kakve svrhe?
Naravno da ima.
Pomislila sam da ete moda moi da uradite dnk analizu na ... znate na ta mislim, na bebi, ali
Klod kae da je to nemogue nakon ovoliko vremena.
Helen se nasmeila. To je tano.
Znai, ne postoje nikakvi forenziki dokazi.
Ipak nam ostaje jedna ili dve druge mogunosti. Ne postoji zamena za onaj dobri, staromodni
policijski nain rada, u svakom sluaju. Tako nam na ef stalno govori. Do vienja, Dejn,
videemo se uskoro.

Moj otac je i dalje odbijao da ima bilo kakve veze sa emisijom. Pol ga je molio i pretio u prazno,
ak je slao i Eriku - sa izgovorom da donosi lukovice za tatinu batu - sve da bi okrenuo situaciju u
svoju korist. Meni, ipak, jo uvek nije palo na pamet da ga odbijem.
Uurbano sam vozila bicikl kroz vazduh koji je bio prepun vlage i oseala sam da je kia poela
sitno da rominja na mom putu do restorana u Sohou koji je Pol izabrao. Njegova asistentkinja u
istraivanju bila je mlada ena koja se zvala Bela - veoma visoka i mrava, sa oreolom crvene kose i
irokim, okruglim oima koje su sa oboavanjem bile fiksirane na Polu. Puila je jake cigarete palei
, jednu za drugom, pila kiselu vodu i uz sve to naruila salatu.
Preko tanjira sa poiranim jajima, pitala sam Pola sa kim je jo razgovarao.
Zna da tata ne razgovara sa mnom? Klimnula sam glavom. Ali zato je Alan bio zaista
fenomenalan. Ve sam imao dve seanse sa njim. Boe, on stvarno ume da pria. Pustio je bradu i kosa
mu je sada duga, zna, i deluje nekako ispijeno i zaputeno. Recitovao mi je poeziju, i dugo priao o
tome kako su najslabiji u stvari najjai, ili neto tako, i dok je opisivao naa leta koja smo proveli
zajedno, izgledalo je kao da sluam roman koji je ve napisan.
Napravila sam grimasu na licu. To i nije toliko udno s obzirom da je proveo poslednjih par
decenija u pabovima i restoranima poput ovog, prepriavajui uvek iznova svoj roman.
Pol je umoio crni hleb u umance i uzeo gutljaj crnog vina, i nije odgovorio na ovaj moj pomalo
zajedljiv komentar.
Zapravo, nije hteo mnogo da pria o Natali, ali dao mi je nekoliko fotografija. Marta nije
direktno odbila da razgovara sa mnom, ali kada sam ukljuio magnetofon, i postavio joj neka pitanja,
ona kao da mi se nasmeila - bio je to tako tuan, blag osmeh - i odmahnula glavom. Ona nije srena
ena, Dejn.
Bolesna je, a i sve ovo to se dogodilo... poela sam, a zatim upitala, Kako si proao sa
drugima?'
Svi su raspoloeni da priaju. Svako eli da se pojavi na televiziji. Teo sebe smatra pravim tele
guru materijalom. Sa Alfredom i Donahom sam se ve sve dogovorio. A Klod mi je isto tako bio od
velike pomoi. Pogledao je u mene sa strane i Bela je uradila isto, a na njenom licu primetila sam
izraz radoznalosti.
Film e biti zaista interesantan, Dejn. I postii e veliki uspeh, verujem. Biemo neto poput
Voltonovih.
Mislim da u uzeti jo malo vina, rekla sam. ta si eleo da me pita, Pol? Bela se nagnula
napred prema meni i ukljuila magnetofon.
Da li je to u redu? pitala me, ali oigledno, to je bilo samo retoriko pitanje. Ipak je to
televizija. Kako sam uopte mogla da se suprotstavim?
udno je, u stvari, moda je bolje rei zabrinjavajue, kako u magnetofon, pred potencijalnom
publikom od milion anonimnih slualaca koji nam ne predstavljaju nikakvu pretnju, moemo da
govorimo o stvarima na nain na koji ne elimo, i ne moemo da govorimo sa nekim prijateljem ili
ljubavnikom. Ili sa bratom. Pol me pitao da mu opiem svoja seanja koja me veu za Sted
(Slobodno moe da ih nabraja nasumice, kako ti se koja uspomena vrati, rekao mi je), i dok su se
kalemi na kaseti vrteli, a Belina olovka uurbano vrljala po notesu, ja sam prebirala sve dalje po
seanjima za koja nisam ni znala da ih uvam u sebi. Setila sam se kako smo igrali kroket na
travnjaku; nae neobuzdane igre murke; ekspedicije po umama koje smo organizovali i iji je voa
uvek bio Klod, tajne ponone gozbe sa hranom koju smo ukrali iz bogato popunjene ostave; ivahnog,
balavog retrivera kojeg su Martelovi nekad imali ( ini mi se da se zvao Kendi), i koji bi nespretno
skakao u potok da donese tap; seam se malina u zelenom grmlju koje smo skupljali u vrelo
popodne; onih dana kada se pravio dem (od ogrozda, borovnica, jagoda, crnih bobica, denarika,
ljiva) ; opekotina od sunca ije smo arenje oseali dok smo mazali losion na lea jedni drugima;
bunih rukova na kojima bismo se svi okupljali, a Alan bi nas stalno neto zaikavao. Priseala sam
se ranih jutara, kada je trava jo bila mokra od rose, i dugih veeri, kada su odrasli veerali u
trpezariji, a mi smo mogli da ujemo zveckanje noeva i tanjira, i agor njihovih glasova, tada bismo
obuvali gumene izme na bosu nogu i trali u vrt do ljuljake koja je bila zakaena na veliko,
bakarno, bukovo drvo. U svim tim seanjima, mi deca bili smo jedna grupa, a odrasli su uvek bili u
pozadini, i uvek je bilo sunano. Ovo to sam priala nije bilo ono to je Pol zaista eleo da uje.
Zanimljivo je, primetio je Pol, da se sea samo vremena kada si bila jako mala. Moe li da
mi kae neto o kasnijem periodu, kada si bila tinejderka?
Iznenada, vino u mojim ustima je dobilo je kiseli ukus. Zato sam nastavljala sa ovom priom?
elela sam da je prekinem. eli li da ti govorim o letu kada je Natali nestala? Da li je to ono na ta
cilja?
Priaj i o tome ako eli.
Seam se koliko si patio, Pol. Seam se da sam gledala kako te Natali poniava i pitala se ta da
preduzmem povodom toga i...
O emu to govori? pitao je Pol otro, a Bela je iskljuila magnetofon i spustila olovku. ta si
to naumila, Dejn?
Kako to misli?
Ne glumi nevinace preda mnom. Zna dobro na ta mislim. Ti namerno eli da uniti
uspomenu, zar ne? Pa, zar nije tako?
Ne, odvratila sam. Odgurnula sam tanjir od sebe, sipala jo vina u au i upalila cigaretu.
Oseala sam se sigurnije sada, jasnije sam videla stvari, nije vie mogla da me zavede nena, zlatna
svetlost moje zamiljene prolosti. Zar e se praviti da nisi bio zaljubljen u Natali i namerno
zaboraviti koliko je ona bila surova prema tebi? To je bilo tako komplikovano, zar ne? Prvo se radilo
o tebi i Natali, zatim o Natali i Luku, pa ja i Teo, pa opet ja i Klod, a tu su bili i blizanci sa njihovim
stvarno udnim ponaanjem, i njihovim blesavim alama, a uz sve to tu je bio i Alan koji je tucao
devojke, dok je za to vreme Marta svima nama spremala rukove i lepila nam flastere na razbijena
kolena, i mama koja je bila nesrena, i tata koji ko zna ta je mislio o svemu tome?
I jo se seam - sada vie nisam mogla da se suzdrim, rei su prosto same izlazile iz mene -
seam se da je Natali nestala kada sam ja imala esnaest, a ti osamnaest godina. Pretpostavljam da ti
njen nestanak vidi kao kraj nae deije nevinosti. To e sjajno izgledati na televiziji. Ali nisam
sigurna da ti stvarno veruje u to.
U nekom trenutku moje prie, Pol je ponovo ukljuio magnetofon. Mogla sam da vidim da se u
sebi dvoumio izmeu sopstvenih uskomeanih oseanja i profesionalnih interesa. Dobro je, bar sam
ispunila njegova oekivanja. A zatim sam rekla neto stvarno uasno. Rei su same izlazile iz mojih
usta, i lebdele izmeu nas poput otrice, i pre nego to sam mogla da razmislim, ula sam sebe kako
govorim:
Kada si ti poslednji put video Natali, Pol?
Na moje iznenaenje, Pol nije reagovao neprijateljski. Gledao je u mene nekoliko sekundi, kao da
pokuava da shvati ta sam uopte htela da ga pitam. Uzeo je komadi hleba i zgnjeio ga meu
prstima, pre nego to je primakao glavu magnetofonu i izgovorio direktno u njega:
Ne mogu da se setim. To se dogodilo pre zaista mnogo vremena.
Popili smo kafu, a Bela i ja zapalile jo po jednu cigaretu: Pol je sedeo izmeu dva plaviasta
oblaka dima i postavio mi jo nekoliko pitanja, ali pravi razgovor, znala sam, bio je zavren. Uskoro,
navukla sam svoju konu jaknu, poljubila Pola u obraz, klimnula glavom Beli u znak pozdrava i
otila. London je sada bio sumoran i siv, duvao je vetar pun vlage, i podizao baene papire koji su
leali na ploniku. Neka ena sa detetom prosila je novac i ja sam joj dala pet funti, a ona me pitala
da li moe da dobije deset. Svet je postao stvarno tuan.
13.
Mislim da Alan jednim delom uiva u svemu ovome.
Spremala sam veeru za Kim, koja je sasvim premorena dola iz sale sasvim premorena, i pruila
joj dve boce vina i nekoliko paketa sira. Pire je bio gotov, salata zainjena, svee cvee stajalo je u
vazi na stolu: konano sam imala za koga da kuvam. Kim je skinula cipele i oamueno tumarala po
kuhinji, podizala poklopce sa inija, zavirivala u friider. Na povratku kui, svratila sam u
supermarket i friider je sada bio zadovoljavajue pun: kupila sam paradajz, koji je usput bio
sumnjive bledocrvene boje, struke divlje miroije, neku vrstu salate sa smenim nazivom, parmezan,
jogurt u tetrapaku. sveu testeninu i paket dimljenog lososa. Odluila sam da budem dobra. Dosta je
bilo onih veera koje je samo trebalo podgrejati i ubaciti u usta. Prepodne, uglavnom bih odlazila na
plivanje na putu do posla; uvee, spremala bih sebi neki pristojan obrok.
Kako to misli?
Skinula je zatvara sa flae vina i svakoj od nas sipala po au. Uzela sam gutljaj, bacila malo
seckanog belog luka na tiganj, i poela da istim lignje i izvlaim prstima iz njih onu groznu sluzavu
masu.
Pa, pretpostavljam da je skrhan bolom. Ali da li si videla onaj intervju u Gvardijanu? Stvarno!
A Pol me samo nazvao telefonom i rekao mi da se Alan upravo slikao za jedan enski magazin. Prave
veliku reportau o poznatim ljudima ija su deca umrla.
U ivotu ne postoje problemi, zakljuila je Kim zajedljivo postoje samo mogunosti.
To je ono to govori i svojim pacijentima, zar ne? Onda je za njega najvea mogunost od svih
ona emisija na ICA sutra uvee, deo njihovog serijala ' Besni ljudi u godinama ' ; Alan uivo u
razgovoru sa Lizi Dad. Zna, novinarka koja je napravila ime sa onom knjigom koja se zove Dok
sedite na neudobnoj stolici, u kojoj je napala Kerola Luisa i Roalda Dala i druge pisce za decu koji
su dospeli u novine. Prava je ajkula.
Hoe li idi na snimanje?
Naravno. To je poput koride, zar ne? Kau da ovek treba to da vidi bar jednom u svom ivotu.
Ne znam da li e Alan zauzeti svoj galantan, dentlmenski stav ili e pokuati da okira publiku
surovom istinom, ali jedno i drugo, sigurna sam, zavrie se katastrofom.
Nemoj da brine, Dejn, ljudi e se sjajno zabaviti. Bie to poput moderne verzije borbe pasa i
medveda, upravo ono u emu Alan uiva.
Ali nee biti mnogo zabavno za medvedovu snajku.
Kim je upoznala jednog mukarca, saznala sam dok smo jele lignje. Njegovo ime bilo je Andreas.
Bio je est godina mlai od nje i bavio se muzikom. Bio je nizak i zgodan i oseajan, a njihov prvi
sastanak potrajao je itav jedan vikend, prekinut na kratko samo kada je Kim morati da ustane iz
kreveta i odradi kune vizite. Oduvek sam zavidela Kim na njenom seksualnom ivotu; na
raznolikosti, uzbuenju, broju mukaraca. Jedan od njenih najinteresantnijih kvaliteta, koje je
posedovala kao prijateljica, bilo je to to je uvek bila raspoloena da opisuje do detalja ta je tano
radila u krevetu sa tim mukarcima. A ja sam uvek imala tako malo toga da ispriam njoj. Usudila
sam se da joj bojaljivo postavim pitanje da li e ta njena veza moda postati neto ozbiljnije, ali ona
je, kao i obino, samo odmahnula rukom.
Da li ti nedostaje Klod?*' pitala me dok je grickala sir.
ta sam mogla da joj kaem Znala sam da Kim nee upotrebiti moju zbunjenost protiv mene.
Nedostaje mi jedan dec moga ivota, ali opet elela sam da se oslobodim te stare bliskosti koju
sam oseala prema Klodu. Moda sam pomalo uplaena onim to sam uradila, ali u isto vreme me to
na neki nam uzbuuje. Zastala sam da sredim misli.
Oseam da neto veliko poinje da se deava sa mojim ivotom, ali kao da se trenutno nalazim
na pogrenom mestu. Skoro da poelim da mogu da pratim istragu policije, da budem ukljuena u sve
to. Oseam kao da treba da preduzmem neto i otkrijem kako je Natali umrla. Jednostavno moram da
saznam ta se dogodilo.
Ali to mora da je uradio onaj njen stari deko, zar nije tako?
Misli na Luka?
Da, policija ga je sigurno privela.
Mislim da su samo razgovarali sa njim.
Eto vidi. Luk joj je napravio bebu, neto su se posvaali, on ju je ubio, moda ak i sluajno. I
onda je zakopao.
U Alanovoj i Martinoj bati. Tano ispred kue.
Ljudi se ne ponaaju logino kada su upravo ubili nekoga. Da li sam ti ikada priala o onom
mom pacijentu koji je ubio svoju enu? Raskomadao je njeno telo i poslao delove u filijale Barklis
banke svuda po svetu.
To zvui kao prilino pametan potez.
Da, samo to je napisao svoju adresu na mestu poiljaoca.
Zato?
Njegov psihijatar kae da je on u stvari eleo da bude uhvaen.
Ta pria je istinita?
Naravno da jeste. U svakom sluaju, ne vidim da ta neverovatna injenica o mestu gde ste je
pronali, u bilo kom smislu oslobaa Luka krivice vie nego nekoga drugog. Neko je ipak zakopao
Natali tamo.
Da, priznala sam, on je ipak najsumnjiviji.

Kau da, ako ponovo podignete javnost na noge to e privui horde ostalih. ICA je bila spremna.
U publici su uglavnom bili mladi ljudi. Televizijske kamere bile su postavljene blizu scene, a krupni
ovek koji je nosio okrugle naoare sa metalnim okvirom, nalik onim koje je imao Bertold Breht,
etao je po sceni drei u ruci tablu za pisanje. Probijala sam se kroz red prema dva slobodna mesta
u sredini. Teo jo uvek nije doao. ovek koji je sedeo na seditu pored mog skoro da se sakrio u
glomaznom kaputu od tvida. Oepila sam ga po nozi i saplela se o plastinu kesu koju je neko bacio
na pod.
Izvinite, nervozno sam rekla, a on je samo kratko klimnuo glavom i ponovo poeo da zuri u
plafon.
Stigao je Teo. Nosio je crno odelo i aktovku, i izgledao previe formalno obuen za ovu priliku.
Poljubio me u obraz i apnuo mi: Sad sam bio sa Alanom. Napio se.
Napio? skiknula sam.
K' o guzica.
Kako to misli, napio se? Treba da bude na sceni za jedan minut.
Dobro, jo uvek moe da pria, Teo je odgovorio. Gospoda Dad teko da de uspeti da ga
zaustavi.
Zajecala sam u sebi. Zato sam uopte i dolazila?
Minut ili dva nakon to je prolo osam sati, Lizi Dad je odlunim korakom uetala na scenu, to je
bila jedna izrazito lepa ena u tankom sivom kostimu. Njena plava kosa bila je zalizana na potiljku,
na sebi nije imala nikakav upadljiv nakit ni jaku minku, i nije donela sa sobom beleke. Sela je u
jednu od dve stolice koje su bile postavljene na scenu i sipala sebi au vode. Onda je Alan dojurio
na scenu, kao da treba da odri neki vaan govor.
ta je on to obukao? proaputala sam.
Znala sam odgovor, naravno. Smoking od somota koji je ponekad nosio uvee po kudi. Na
njegovoj sedoj glavi bila je fedora. Podsetio me na Tuluz Lotrekov poster koji je nekad bio na zidu
jedne od mojih studentskih soba. U meni je navrla bujica emocija prema ovom nedostojanstvenom,
prkosnom starom oveku. Malo ljudi je poelo da tape, ali ovek pored mene bio je jedan od njih.
Alan se bacio na praznu stolicu pored Lizi Dad. U ruci je drao iroku au ije su tri etvrtine bile
pune neega to je imalo boju viskija. Uzeo je gutljaj tog pia i pogledom preao preko publike.
Lizi Dad je izrazila svoje aljenje (a sigurna sam da i publika tako osea ) zbog otkrida
Natalinog tela. Kratko se osvrnula na The Town Drain ( antiromantiarski... prati tradiciju kominog
realizma... nia - srednja klasa... u sutini muki roman ). Spomenula je u jednoj reenici njegova
manje - vie poznata kasnija dela, i zakljuila da de se na njegovo dugo odsustvo sa izdavake scene
svakako vratiti kasnije u toku razgovora.
Gospodine Martelo, Lizi Dad je poela.
Zovite me Alan, prekinuo je Alan.
U redu, Alane. Don Apdajk jednom je rekao da nema potrebe pisati aljive romane. ta vi
kaete na to?
Ko je Don Apdajk? Alan je odgovorio pitanjem.
Lizi Dad je izgledala pomalo smeteno.
Izvinite?
On je Amerikanac?
Da, jeste.
Onda dobro.
Da li je to va odgovor?
Alan je bio zavaljen u svoju stolicu kada mu je ona postavila to pitanje ( primetila sam da su
njegove arape bile razliitih boja ). Polako se ispravio, popio malo viskija i nagnuo se prema
voditeljki.
,Vidite, Lizi, napisao sam jebeno dobar roman. Jebeno dobar roman. Imate li primerak ovde?
Nemate? okrenuo se prema publici. Da li neko od vas ima? Nije bilo odgovora. Svi vi, otvorite
vae primerke The Town Drain na stranici sa pravima izdavaa i videete da je moj roman doiveo
vie izdanja. Izgleda da i dalje zasmejava ljude. Zato bi me bilo briga ta neki usrani Amerikanac
misli o tome?
Lizi Dad ostala je ledeno smirena.
Moda bi trebalo da krenemo dalje, rekla je. Vai romani nedavno su bili izloeni kritikama
feministkinja.
Alan je frknuo.
Izvinite? pitala je Lizi.
Nita, sve je u redu, samo vi nastavite.
Pria se da su enski likovi u vaim romanima prikazani ili kao goropadi ili kao sisati seksualni
objekti. Cak su i neki vai oboavatelji priznali da, ve dvadeset i pet godina, ostaje problem
seksizma u vaim delima.
Alan je uzeo veliki gutljaj viskija, to ga je spreilo da progovori, za njega iznenaujue mnogo
vremena.
Zato bi to predstavljalo problem? upitao je nakon to je popio poslednji gutljaj. Drago mi je
to moji romani jo uvek izgledaju seksi. Postoji li neto loe u tome to smatram privlanim ene sa
velikim sisama? To je super stvar.
Preklopila sam lice dlanovima. Pored mene se zauo prigueni kikot. To nije bio Teo, ve ovek
koji je sedeo na seditu do.
Alan je zastao, oigledno uivajui zato to su svi postieno uutali. Gospoa Dad je u tiini
ekala da on ponovo progovori.
Samo sam se alio, Lizi. Ne bi trebalo da priam o stvarima kao to su sise, zar ne? To nije
dozvoljeno. Hoete da kaete da ja mrzim ene, Lizi, duo?
Pa zato mislite da hodu to da kaem?
Zato to ljudi kao to ste vi vole to da kau za mene. Da li se ovde radi o meni ili o mojim
knjigama, Lizi? Ja volim ene. Volim tucanje. 111 sam bar voleo, dok sam to jo mogao da radim. Da
li je to ono to ste hteli da ujete? A sada, moemo li da priamo o mojim knjigama?
Glava mi je sada bila meu kolenima i poela sam ozbiljno da razmiljam o tome da zapuim ui.
Zaula sam nekakvo komeanje. Da li je on to ustao sa stolice?
Napisao sam taj roman iz dubine srca. Prislonio je pesnicu na srce. Zbog mikrofona koji je
nosio taj zvuk je bio znatno pojaan i zvuao je kao kada ovan udara o kapiju zamka. Isto tako,
napisao sam je kada sam bio veoma mlad, i jebe mi se za ljude koji koriste knjigu da bi raspravljali o
tome ta Alan Martelo misli o enama. Dosadilo mi je, jebeno mi je dosadilo da uestvujem u
raspravama koje kau da je jedan roman bolji od drugog zato to je lepi.
U publici se zauo uzbueni agor. Podigla sam pogled i nala se u sred ume podignutih ruku.
Lizi Dad pokazala je na mladu enu koja je sedela sa strane.
Znai, hoete da kaete da moral nema nikakve veze sa knjievnom vrednou romana?
Ma odjebite, Alan je odgovorio. Ovo nije jebeni Oksfordski savet, zar ne? Mislio sam da smo
doli ovde da priamo o mojim knjigama. 111 demo samo priati o seksu? Lizi, da li eli da nam
ispria ta ti radi u krevetu ili sa kim, ili ako hode neko drugi?
Sada su se zauli uzvici sa razliitih strana auditorijuma. Lizi Dad je ostala smirena i zamolila
za tiinu poput sudije na teniskom meu.
Gospodine Martelo, elite li da nastavite sa ovom raspravom? Alan je podigao svoju au, kao
da na jedan bizarno neprikladan nain pokuava da nazdravi.
Dobro sam, odgovorio je.
Ruke su se ponovo podigle u vazduh. Jedan bledunjavi i mravi mladi je ustao, a oko vrata je
obmotao al toliko visoko da sam jedva mogla da mu vidim lice.
I ja sam mukarac, gospodine Martelo, rekao je.
Stvarno? sumnjavo je upitao Alan.
Ali nisam iz vae generacije, mladi je nastavio drhtavim glasom. Mislim da su ene esto
bile ugroene ba zbog te privlanosti za koju vi kaete da je oseate prema njima, zbog te
predatorske seksualnosti koju vi prikazujete sa odobravanjem. Da li e svet ikada uspeti da promeni
ljude poput vas, ljude iji glas ipak i drugi ljudi sluaju, ljude koji istraju u svom ovinizmu i
nazivaju ga pesnikom slobodom?
Publika je sa odobravanjem mrmljala u itavoj sali. Bilo je uasno vrue pod svetlou
televizijskih reflektora. Alan se znojio; Lizi Dad je izgledala nepogreivo hladno.
Ti pompezni pubertetlijo, poeo je Alan, sada ve zapliui jezikom.'Ako se ene oslanjaju na
tebe da ih brani, onda stvarno imaju veliki problem. Takvi kao ti samo ih ohrabruju da budu rtve.
Izvlaite iz rukava i uzvikujete rei kao to su zlostavljanje i silovanje i sve tome slino, a da niste ni
svesni njihovog znaenja. Prokletstvo.
Neka ena iz pozadine uzviknula je Kopile!. Lizi Dad je i dalje ostala ledeno smirena.
To je va stav prema silovanju. Da li je tako, gospodine Martelo?
Alan je popio svoj viski, i spustio au dole, blago promaivi sto tako da je ona pala i
otkotrljala se po podu.
Izvinite zbog ovoga, promrmljao je. Treba imati muda! Zene vole snane mukarce i pomalo
divlje. Samo se posle ale zbog toga. To ini da se oseaju bolje. Ne ele da priznaju da vole kad ih
tretiraju kao stoku. Meni se nikada nijedna nije poalila. Ne bi trebalo da govorimo o ovome, zar ne?
Nije politiki ispravno, je li tako?
Znai, to je va stav kao jednog uglednog romanopisca? pitala je Lizi Dad, pokazujui blage
znakove uznemirenosti zbog onoga to je dopustila da se dogodi.
Nisam ja jebeni ugledni romanopisac, uzviknuo je Alan nejasnim glasom.
Nisam zavrio ni jedan jedini jebeni roman poslednjih trideset godina. Dobro, priznajem, mi
nismo socijalni radnici. Mi stvaramo u svetu u kojem su obini ljudi ubice, u kojem ene ele da budu
jebane, ili silovane, i ne znaju za bolje. To je jebeni svet mate.
Neki Ljudi bi moda mogli da kau da postoji kontinuum izmeu izmiljenih scena zlostavljanja
koje su dramatizovane u mati, kao to je vaa, i stvarnog nasilja sa kojim se ene suoavaju.
Alan je nesigurno ustao.
elite da vidite kontinuum? Pokazau vam ja jebeni kontinuum.
Poput poseenog debla koje pada on se sruio na Lizi Dad, zgrabio joj dojku i glasno poljubio
njena iznenaena usta. Mikrofon mora da joj je bio nameten blizu lica zato to je soni poljubac
glasno odzvanjao u itavoj sali. U isto vreme, u meni su se javili pomeani utisci. Kamere su se
uskomeale. Zauli su se uzvici iz gomile. Ljudi su poskakali i potrali napred prema sceni. Alana su
odvojili od Lizi Dad. On je odgurnuo nekoga i poeo da vie:
Mislite da ja ne znam ta je to silovanje? Moja erka je bila silovana i ubijena, a ovek koji je
to uradio je puten na slobodu. Pozvao se na svoje jebeno pravo utanja, nije eleo da odgovara na
pitanja koja su mu postavljali, i tako je policija pustila jednog silovatelja i ubicu da ode. Sada
moete da me razapnete na jebeni krst.
Alan je nastavio nerazgovetno da urla i da mae rukama, sve dok ga nekoliko ljudi iz publike,
koja je sada nagrnula na scenu, nije zadralo. Teo je potrao napred i probijao se kroz guvu kako bi
stigao do svog oca. Lizi Dad su pomogli da se podigne na noge, njena kosa bila je raupana, a po
celom licu razmazan karmin. Drala se za glavu. Ja sam ostala sama na svom seditu. Nisam bila u
stanju da se pokrenem.
Isuse Hriste, glasno sam rekla. ovo je totalna jebena katastrofa.
Nije bilo ba toliko loe.
Okrenula sam se oko sebe, iznenaena. To je bio ovek koji je sedeo pored mene.
Stanite malo. Upravo sam gledala kako moj svekar brani silovanje i napada poznatu
feministkinju pred oima naelektrisane publike. Ja to smatram dovoljno loim.
Samo sam hteo da kaem...
Samo se vi lepo sklonite.
On je otiao, a ja sam ostala sama.
14.
Nalazila sam se ispred srednje kole Nevil emberlen u Sparkhilu. Uas od sivog betona.
Verovatno nije bila starija od dvadeset godina, ali ve zahvaena vlagom, poput fleka od znoja pod
mikom. Liila je na istononemaki policijski centar za ispitivanje, ubaen u svet od kamenih kula,
prizemnih kua od crvenih opeka, i uskih prolaza meu njima. Krenula od kue dok je jo uvek bio
mrak, i sada, dok sam parkirala auto ispred kole, jo nije otkucalo ni osam sati. Nikoga nije bilo u
okolini.
Morala sam da sedim u kolima, u kojima je bivalo sve hladnije, a stakla zamagljena. Nisam imala
nita za itanje, i zato sam odluila da preem ulicu i odem u mali kafe preko puta glavnog kolskog
ulaza. Naruila sam olju aja boje mahagonija, prena jaja - slaninu i salatu od paradajza. Za skoro
svim stolovima sedeli su ljudi u smenim jaknama, a vazduh je bio zaguljiv i pun pare. Bacila sam
pogled na naslovnu stranu Sana koji je itao ovek preko puta mene. Pitala sam se da li e se u
novinama pojaviti bilo ta o onom Alanovom fijasku.
Do osam i dvadeset ve sam bila napolju na ulici, i etkala se gore dole da bih se ugrejala. Deset
minuta kasnije, videla sam ga kako dolazi, na biciklu. Bio je umotan u iroki kaput, nosio je debele
rukavice i kapu, ali sa nepogreivom preciznou, mogla sam da prepoznam Lukovo bledo, upalo
lice. Kada se pribliio kapiji, spretno je sklonio svoju desnu nogu sa pedale i odvozio poslednjih
nekoliko jardi dok je stajao samo na levoj pedali, krivudajui izmeu grupica aka koji su se polako
okupljali. Morala sam da pretrim preko ulice da bih ga presrela. Pozvala sam ga po imenu i on se
osvrnuo. Nije izgledao iznenaen, i samo mu je na licu zaigrao blag, sarkastian osmeh. Skinuo je
kapu i proao rukom kroz svoju dugu kosu koja je bila proarana sedim vlasima.
Zar ne bi trebalo da budete na poslu?
Dok sam se vozila, u mojoj glavi su brujale stvari koje sam elela da saznam od Luka. Sada kad
sam bila ovde, bilo mi je teko da smislim ta da ga pitam.
Moemo li da porazgovaramo? pitala sam.
ta vi radite ovde? ta elite od mene?
Mislila sam, moemo li da porazgovaramo u etiri oka
Vena je iskoila na njegovom elu. Njegovi obrazi dobili su jaku crvenu boju i ja sam pomislila
da de poeti da vie na mene, ali on se samo osvrnuo oko sebe i uloio oigledan napor da se
iskontrolie.
Podite sa mnom, rekao je na kraju. Mogu da vam dam par minuta.
Luk je zakaio svoj bicikl za ogradu i poveo me kroz vijugave kolske hodnike. Nai koraci
glasno su odzvanjali dok smo ili niz hodnik ije su sivilo razbijali crtei i kolai prikaeni na
zidove.
Da li ste itali novine danas? pitao me je, ali nije se osvrtao dok je hodao ispred mene.
Ne.
Znate, mogao bih da tuim Alana.
Mogli biste i da izgubite.
Luk je odgovorio odseno se nasmejavi i uveo me u prostoriju koja je bila toliko mala da, kada
smo seli, naa kolena skoro da su se dodirivala. Bili smo okrueni policama sa sjajnim, novim
vebanka ma i rolnama papira za crtanje. P
Da li ste saraivali sa policijom?
Luk se ponovo nasmejao, bilo je oigledno da mu je laknulo.
O tome se radi? pitao je. Niste nita saznali od njih, je li tako, pa ste doli kod mene?
I, da li ste saraivali?
Policija me ispitivala, moje ime se pojavilo u novinama. Bojim se da nisam mnogo
zainteresovan da razgovaram jo i sa vama o tome. Znate ta, ne znam ta to pokuavate da otkrijete,
ali ako elite da dokaete neku svoju detinjastu fantaziju o Nat, onda zaboravite na to.
Ako to dete nije bilo vae, ije je moglo da bude?
Mislim da Luk nije ni sluao ta mu govorim.
Oduvek ste mi se sviali, Dejn. Ostali, pri tom mislim na Natalinu bradu, uvek su me gledali
popreko. Nekako sam oseao da jedino vi niste.
Plaili ste me, odgovorila sam mu. Delovali ste mi uvek tako sofisticirano.
Bio sam samo godinu dana stariji od vas.
Luk, dajte mi bar jedan razlog da verujem da to niste bili vi.
Zato bih? Pogledao je na sat na svojoj ruci. Vaih pet minuta je isteklo. Nadam se da vam
nisam bio od velike pomoi. Pustiu vas da sami pronaete izlaz.

Sedela sam u kolima nekoliko minuta, a zatim poela polako da vozim prema auto putu, sve dok
nisam ugledala telefonsku govornicu. Pozvala sam Helen Oster u Kirklovu, i zamolila je da se
naemo, i to odmah sada, im uspem da stignem do nje. Zvuala je zbunjeno, ali je ipak pristala. Dan
je bio vedar i blistao je na suncu dok sam vozila zapadno od Birmingama, i kada sam ula u ropir i
prelazila du planinskih vrhova, moje raspoloenje se malo popravilo. Policijska stanica u Kirklovu
bila je jedna iroka, moderna graevina odmah pored centralne pijace. Helen me saekala na samom
ulazu, obuena u dugaak kaput, i predloila mi da se proetamo. Dok smo razgovarale, etale smo
ulicama, pored predivnih zgrada obnovljenih fasada koje su inile sam centar grada. Bilo je veoma
hladno, a ja nisam bila sigurna ni zato sam dola.
Da li ste dobro? Helen je pitala.
Malopre sam posetila Luka Mekana, odgovorila sam.
Gde?
U njegovoj koli u Sparkhilu?
Zato ste to uradili?
Da li ste videli novine? Da li ste videli ta se dogodilo sa Alanom u emisiji na ICA?
Helen se bledo osmehnula. Njena bleda koa pocrvenela je od hladnoe, a njeni obrazi su poeli
da gore.
Da, videla sam.
Bilo je grozno, ali mislim da je Alan u pravu i oseam se oajno zbog toga.
Mislite, zbog Luka.
Da, nastavila sam. Zato sam i otila da se suoim sa Lukom. Nisam bila sigurna ta u tano
da mu kaem, ali ini mi se da se on prilino potresao.
Zar to nije razumljivo, s obzirom na sve okolnosti?
,Vidite, Helen, znam da ne postoji nauni metod koji moe da pokae da je Luk bio otac Nataline
bebe, ali razbijam glavu o tome ta biste vi mogli da preduzmete da sve to nekako poveete.
Pomislila sam da bih mogla ponovo da pregledam spisak gostiju zajedno sa vama, i identifikujem
ljude koji su moda poznavali Luka. Moda je on nekome od njih spomenuo neto to bi moglo da
nam pomogne. Da li ste razgovarali sa njegovim roditeljima? Moda oni mogu da nam pomognu.
Helen se osvrnula oko sebe.
Hajde da uemo ovde, rekla je, i povukla me u jednu malu gostionicu gde smo obe naruile
kafu. Kada nam je konobar doneo kafu, i jedna i druga smo stavile promrzle dlanove oko oljica da ih
ugrejemo. Helen me upitno pogledala.
Ko vam je rekao da je nemogue povezati Luka sa fetusom?
Klod. Rekao je da neete moi da uradite dnk analize zato to se dnk do sada raspala i
kontaminirala. Helen se kratko nasmejala.
Da, on zaista ima pravo. Jedna od baza dnk je oksidirala i lanci su se raspali. A kod dnk koja je
izvuena iz pronaenih kostiju kontaminacija je iznosila 99 posto.
Ne razumem o emu priate.
Nije vano. Uglavnom, analiza dnk ne moe se izvesti u ovom sluaju, ali postoji druga tehnika
koja se zove polimerna lanana reakcija.
Kako se to kae obinim reima?
To je metoda koja omoguava da se proire veoma mali delovi ljudskih ostataka. Naravno, dnk
lanci su i dalje pokidani, ali u samoj strukturi dnk ima mnogo ponavljanja. A te kratke sekvence koje
se ponavljaju nose karakteristine osobine i nasledne su.
ta to u stvari znai?
To znai da Luk Mekan nije bio otac Natalinog deteta.
Osetila sam da sada meni gore obrazi.
Stvarno mi je ao, Helen. Bila sam tako glupa.
Ne, Dejn, to je sasvim razumljivo. Gospodin Mekan nikada nije bio uhapen ili bar priveden
zbog sasluanja. Tako da on nije mogao da bude zvanino osloboen, i zbog toga nismo ni
objavljivali rezultate testa. U svetlu dogaaja koji su usledili, odluili smo da damo zvaninu izjavu
povodom toga ovog popodneva.
Da li je test pouzdan?
Da.
Boe, pa Luk je trebalo samo da mi kae. Strano sam pogreila.
Popile smo kafu. Helen je insistirala da plati. Izale smo iz gostionice i prele ulicu prema oku
iza kojeg se nalazila policijska stanica. Zastale smo ispred i spremala sam se da se pozdravim sa
njom. Helen je oklevala, a zatim progovorila pomalo zastajkujui:
,Vi i Teodor Martelo, vi ste bili zajedno, zar ne, tog leta?
Moglo bi tako da se kae.
Zato, mislim, kako se to zavrilo?
Ne ba sreno.
On mnogo pria o vama, Dejn.
Kako vi to znate?
Pa, znate, dok razgovaram sa njim. Rekla sam vam pre, videli smo se nekoliko puta. I dugo
razgovarali.
Njeno lice dobilo je neobian izraz, ali zamiljen, eljan, i meni je kroz glavu prola misao -
prilino strana misao. Posmatrala sam je, njeni obrazi imali su jasnu, jarko crvenu boju. Ali ona nije
skrenula pogled. Znala sam, i ona je znala da ja znam; htela sam da kaem neto, da je upozorim ili da
joj kaem da se ne zanosi previe. Ali ona je napravila grimasu na licu, prilino nespretnu, i ostavila
me. Potroila sam tek pola sata moje karte za parkiranje i iskoristila sam ostatak tako to sam
proetala kroz centar Kirklova, potpuno nesvesna svog okruenja.
15.
Postala sam svesna - i skoro da sam osetila zadovoljstvo zbog toga - da moj ivot klizi u koloteinu.
Svodio se na obaveze, sastanke i navike, koji su se smenjivali izmeu mojih seansi kod Aleksa
Dermot - Brauna. One su postale tako uobiajene i nesvesne radnje, kao to odlazimo na spavanje i
jedemo. Jutarnje vonje biciklom du kanala, krivudanje kroz prepunu pijacu na putu do njegove
kude, sada su bile neto to sam mehaniki radila, ne razmiljajui o tome. Posete su se nagomilale u
mom pamenju i nisam vie mogla da ih razdvojim, to je bilo u neku ruku uteno.
Seansu za seansom, ja sam probijala svoj put kroz seanje na ono to je izgledalo kao moj ivot.
Priala sam mu o svojoj adolescenciji, o Polu i roditeljima, ali pria se, naravno, uvek vraala na
Martelove, skoro kao da su oni odravali tok moje prie. Izgledalo je da su oni uvek u centru onoga
to je bilo najbolje u mom ivotu. Opisivala sam Aleksu nae letnje igre iz detinjstva. Drugi ljudi
imali su nostalgina, skoro mitska vienja svojeg najranijeg doba: nae zajedniko detinjstvo stvarno
je bilo zlatno. Priala sam mu o svojoj bliskosti sa Natali i Teom, i mnogo toga o Klodu, kao da sam
i sama pokuavala da u svojoj glavi ponovo izgradim nau vezu, moda kao nain da opravdam to to
sam ga napustila.
Bilo je teko izraziti to reima, jer na brak nije bio toliko rasturen koliko je vremenom izbledeo.
Nisam mogla da se uhvatim ni za jedan jedini oigledan razlog. Nije bilo neverstva, svakako ne
nikakvog nasilja, ak ni nekog blagog zanemarivanja sa njegove strane. To nije bio Klodov stil. Na
mnogo naina, divila sam se Klodu vie nego ikada. Dok sam govorila o njemu, tamo u Aleksovoj
sobi, oseala sam da postoji opasnost da ga uinim skoro neodoljivim, i da odgovaram sebe od
onoga to sam ve uradila.
Klod je bio u srednjim tridesetim kada je dobio praksu u Svetom Davidu, i ispostavilo se da je
bio odlian u svojim novim dunostima, u tom drutveno - korisnom radu. Zaista je bio odlian.
Pored hirurgije, ginekologija je istorijski podruje u kojem dominiraju mukarci, i Klod i ja smo se
esto raspravljali na tu temu. Ali, kada realno pogledam, ta je on mogao da uradi kao student
zavrne godine? Samo da uzalud pokuava da istera pravdu i tako uspori svoju karijeru. Bila mi je
poznata injenica da lekare koji izazivaju nevolje dok su mladi, kasnije nekako uvek zaobie
unapreenje. Kada je Klod postao konsultant, sve se promenilo. Naravno, gledano njegovim oima,
to nije bilo nita toliko vano i spektakularno, i trebalo je da proe vreme, naroito to se tie
njegovih neistomiljenika, da bi se jasnije videlo ta se dogaa. Ono to je Klod radio jeste stvaranje
odbora koji bi predstavljao ene ginekologe u toj profesiji. Kada su ljudi shvatili njegove namere,
nastala je pometnja. Pokrenut je sudski postupak, izlazio je feljton u Dejli telegrafu ili u nekim drugim
novinama, ne mogu da se setim, ali Klod ih je ipak sve nadmaio.
Kada smo bili deca, uvek je Klod bio taj koji je znao koja ica ide na koje mesto u utikau, kada
polazi poslednji voz i sve one stvari koje nikoga drugog nisu zanimale, i tu svoju sposobnost on je
kasnije pokazivao i u bolnici. Dok su se drugi ljudi razmetali i pravili vani, Klod nije mnogo priao,
ali u kljunim momentima, uvek je znao da kae pravu stvar vanim ljudima, ili da izvue i iskoristi
neko tajanstveno pravilo za koje niko nije znao ni da postoji i tako rei problem u svoju korist.
Rezultat toga bilo je to da je u poslednjih sedam godina, svako slobodno mesto ginekologa u Svetom
Davidu dobila ena. Bio je heroj. I umeo je pametno da iskoristi svoju sposobnost ubeivanja i
pridobije i one koji jo uvek nisu stali na njegovu stranu. Morao je da ima veinu pre nego to krene
u akciju.
Bilo je stvarno udno to Klod nikada nije doao kod mene i natrljao mi nos reenicom ta sam
ti rekao. Nikada mi nije objasnio da je sve te godine strpljivo ekao da doe pravi momenat i da se
sve poklopi. Volela bih da jeste, ali on je uvek bio preterano razuman i skroman u vezi sa svojim
dostignuima, i insistirao je na tome da je ginekologija traila svoje potencijale, a on je radio samo
ono to je bilo neophodno. Pored toga, govorio je, u ovom novom sistemu, ene ginekolozi bile su
mnogo fleksibilnije, i vie raspoloene za saradnju. Moda je Klod od onih ljudi koji ostvaruju
najvee reforme, onaj konzervativac u dui koji prihvata promene samo da bi, to je mogue vie
stvari sauvao iz starog sistema. Moda je bilo tako. Ali uvee, nije bilo vidljive razlike izmeu
Kloda koji je uspeo da pridobije itavo odeljenje za sebe, uprkos brojanoj nadmonosti, i Kloda
koji je doiveo poraz. Ta njegova osobina brilijantno mu je sluila itavi niz godina, ali mene je na
neki nain poela da odbija.
Klodovi uspesi bili su ono to je uvrstilo moja oseanja prema njemu. Ako ne oseam nita
prema njemu nakon svega to je postigao, na brak je zaista u opasnosti, razmiljala sam. Kako
uopte stvari krenu naopako u braku? Skoro da sam poelela da mogu da kaem da sam ga uhvatila
kako spava sa svojom sekretaricom ili sa nekom od onih njegovih privlanih asistentkinja. Klod me
nikada nije prevario i znala sam da bi mi bio odan suprug sve dok neko od nas ne bi otiao na onaj
svet, ako ni zbog ega drugog, onda zbog toga to je u prisustvu dva svedoka potpisao dokument koji
ga na to obavezuje, 28. maja 1973. godine. Sve su to bile sitnice, male stvari koje su mi znaile, ali
neke su i nedostajale.
Seks, naravno. Pogledaj pod rubrikom u minusu . Kada smo se tek uzeli, imali smo strastven
seksualni ivot, a Klod je bio prilino dobar u tome. Ne mislim samo na ono to je umeo da radi
rukama, nekako je sve savreno funkcionisalo. Vie od bilo kog mukarca sa kojim sam spavala ( a to
je bio stvarno mali broj, mogla sam sve da ih izbrojim na prstima dve ruke), Klod je shvatao seks ne
samo kao impuls, zadovoljavanje potrebe, ve je uz to vezivao i oseanja, i prijateljstvo, smeh,
nenost, i razumevanje. Oboavala sam sve to, a oboavala sam i njega zbog toga.
Tokom mojih tinejderskih godina, Klod je bio ono to su Derom i Robert zvali treber. Poeo
je da nosi naoare kada je imao otprilike tri godine i on je uvek bio onaj ozbiljni brat, bez harizme
koju su Teo, a kasnije i blizanci s lakoom pokazivali. On je bio uporan, vredan, ali nikada nije bio
zvezda. Kasnije, otprilike one uasne godine kada je Natali nestala, i kada je izgledalo kao da de bol
rasturiti porodicu Martelo, mi smo se zbliili. I u tome je pokazao svoju upornost. Klod je odluio da
me osvoji i njegovi napori bili su toliko oigledni, ali uspelo mu je. Pokazati nekome da vam se
svia, jedan je od boljih naina da i vi ponete da se sviate toj osobi, ali to isto tako to moe da ima
i sasvim suprotan efekat. Ali Klod je to uradio kako treba. Dugo nije bilo fizike privlanosti izmeu
nas. Izlazila sam sa raznim momcima, a Klod je postao samo dobar prijatelj. Imali smo obiaj da
piemo jedno drugom dok je on bio u medicinskoj koli, to su bila dugaka i zanimljiva pisma, a ja
sam bila iznenaena to mu poveravam stvari koje sam krila od svih drugih ljudi. Nismo postavljali
nikakve zahteve jedno drugom, nismo se razmetali oseanjima, i tako, na mojoj prvoj godini na
fakultetu, ja sam bila pomalo iznenaena kada sam shvatila da je on postao moj najbolji prijatelj.
Poeo je da izlazi sa devojkom koja se zvala Kerol Arnot - to je bila prva prava devojka koju je
imao, kao to mi je on sam priznao, i to samo meni i nikome vie - zainteresovalo me to to sam
postala malo ljubomorna.
Bila je 1971. godina. Najbolje je se seam po onome to se tada nosilo: guvani somot, suknje sa
fatalna, sintetike koulje sa manetnama poput onih na odei srednjevekovnih putujuih pevaa, i
ljubiaste senke za oi koju se nisam usuivala da nosim sve do ranih devedesetih. Imala sam
osamnaest godina, a Klod dvadeset i vrsto sam odluila da ga otmem od sirote Kerol, u emu sam
bez ikakvih tekoa uspela. Nau prvu zajedniku no proveli smo u najveoj od jednokrevetnih soba
u Finsburi parku, sobi koju je Klod delio sa jo dvojicom studenata medicine. Sve je ilo tako glatko,
da izgleda bilo nemogue da se desi drugaije, zato smo doneli odluku da se uzmemo, to smo i
uradili na kraju moje druge godine. Pitam se da li smo moda tada oseali da smo mi ti koji lee rane
u porodici. Do 1975. godine, rodila sam Deroma i Roberta i dok smo i sami bili jo deca morali
smo da glumimo odrasle, da balansiramo i vodimo brigu o naoj deci, o naem kolovanju i o naim
karijerama. Kada se osvrnem natrag na sve to, vidim dve decenije besa i panike koji su svoj vrhunac
dostigli jednog jesenjeg popodneva, kada sam odvezla Roberta na poetak prvog semestra na
koledu. Imala sam trenutak da razmislim, i prva misao koja mi se pojavila u glavi bila je da sam
potpuno sigurna da moram da napustim Kloda. Bez rasprave, bez branih savetnika, bez probnog
rastavljanja, samo sam shvatila da treba da podvuem crtu u svom ivotu.
Tako. To je bilo ono sa ime sam upoznala Aleksa. To je bilo stanje u kojem sam se sada
nalazila, bila sam zbunjena, plaljiva, potpuno van kontrole. Kakav de on zakljuak izvesti iz svega
ovoga? Iako sam bila spremna da se suoim sa svim tim, ve sam uhvatila sebe kako mi je stalo ta
de Aleks redi o onome to sam mu ispriala. Moda sam ak pokuavala da ostavim utisak na njega.
Postala sam radoznala u vezi sa njegovim ivotom. Primeivala sam ta je obukao, sitne razlike iz
dana u dan. Sviale su mi se naoare sa metalnim okvirom koje je ponekad nosio, uvek sa jednom
dozom oputenosti, kao da ih je sasvim sluajno stavio na nos, i njegova duga kosa koju je stalno
rukama sklanjao sa ela. Ponekad je bio strog prema meni. Iznenadila sam se kada je sa
neodobravanjem govorio o mojim detektivskim pokuajima.
Mislila sam da ste eleli da se suoim sa injenicama, protestvovala sam, pomalo povreena.
Tako je, rekao je Aleks, ali injenice koje su trenutno nama interesantne su one koje se nalaze
u vaoj glavi. Ima mnogo posla oko toga, mora naporno da se radi. Moramo da razdvojimo koje su od
onih stvari koje ste mi ispriali istinite, a koje nisu. Zatim, siguran sam da postoje i jo neke stvari,
bilo istinite ili ne, koje mi vi ne govorite. To de biti jo tei zadatak da se otkrije.
Sve to sam vam rekla je istina, Ne razumem o emu govorite.
Govorim o itavoj toj prii o zlatnom detinjstvu. Vidite, Dejn, na samom poetku sam vam
rekao da u pokuati da vam uvek iskreno i otvoreno kaem ta mislim, i zato bi moda trebalo da
vam objasnim ta sada oseam. Aleks je zastao da razmisli. Uvek je imao taj izraz duboke
zamiljenosti pre nego to bi mi odgovorio, a ne kao ja, koja sam odmah govorila sve to mi padne na
pamet. Kod njega je razmiljanje izgledalo skoro kao stvar tehnike, neke praktine vetine. Ispriali
ste mi dve kontradiktorne stvari, Dejn. Drite se prie o srenom detinjstvu, kao da vam je to
talisman koji vas titi od neega loeg. Istovremeno, govorite o telu koje je bilo zakopano u samom
srcu mesta za koje vezujete svoje sreno detinjstvo. Sada bih ja mogao da kaem da te dve stvari
nemaju veze jedna sa drugom. Neko je mogao da doe sa strane 1 ubije jednog lana te najsrenije od
svih porodica. Svet je pun slinih dogaaja, surove loe sree. Ali to nije ono to vi kaete. Vi
insistirate da je tako neto nemogue.
ta hoete da kaete, Aleks? ta elite da uradim?
Pokuavate da drite u rukama dva teka tereta, ali neete biti u stanju to da izdrite. Morate da
pustite jedan da ode, Dejn, i da se suoite sa posledicama. Morate da razmislite o vaoj porodici.
Ovo je bio jedan od onih momenata u toku seanse kada sam se oseala kao gonjena ivotinja.
Nala bih neko sklonite negde i oseala se bezbedno, a onda bi mi Aleks uao u trag i ponovo me
isterao na otvoreno. Opisala sam tu sliku u mojoj glavi Aleksu, a on nije mogao da prestane da se
smeje.
Nisam siguran da sam ba oduevljen idejom da vi budete predivna lisica, a ja neki surovi,
zajapureni plemi na konju. Ali ako to znai da ete prestati da se uljuljkujete u taj va lani raj,
pretpostavljam da u moi da ivim sa tim. A sada, da se vratimo na vas. Iako je ovo samo jedan
pokuaj, Dejn, eleo bih da prestanete da razmiljate o svojoj porodici kao o nekoj idilinoj slici sa
korica albuma. Ponite da mislite o tome da je to jedna porodica u kojoj je moglo da se dogodi
ubistvo, i pustite nas da vidimo dokle e nas to odvesti.
O emu govorite? Na ta mislite kada kaete ' porodica u kojoj se moda dogodilo ubistvo ' ?
Kada je Aleks progovorio, osetila sam u njegovom glasu neku vrstinu koju nikada ranije nisam
primetila.
Samo sam sluao ono to ste mi vi govorili, Dejn. Morate prihvatiti odgovornost za ono to mi
priate.
Nisam spominjala nikakvo ubistvo u porodici. Osetila sam gorak, muan ukus u svojim ustima.
Aleks je ostao miran. Vi ste ukazali, a ne ja, na zaista neobino mesto na kojem je pronaeno
Natalino telo.
Da, ali to jeste neobino, zar ne?
Kako to da kaete da ni na jedan nain niste uvukli svoju porodicu u ovu priu?
I nisam.
Dobro, pokuajte da se smirite.
Savreno sam mirna.
Ne, mislio sam da, ako sama ta ideja predstavlja ok za vas, trebalo bi da na nju gledate kao na
jedan eksperiment.
Kako mislite, eksperiment?
,Vrlo je jednostavno, Dejn. Ponekad, u toku terapije, takve ideje mogu se tretirati kao hipoteze.
Zamislite, ako moete, da ne potiete iz te ultra - savrene porodice koju su svi oboavali i eleli da
joj se pridrue. Zamislite da je to bila jedna opasna porodica.
Da li sam elela da mi Aleks ovo govori, da kae tako neto o meni? Napravila sam grimasu kao
da u da protestvujemo, ali Alan me spreio i nastavio.
Ne traim od vas da optuujete bilo koga ili da ne budete lojalni svojoj porodici. Ovo je samo
nain da preusmerite samu sebe, da dozvolite sebi novu slobodu.
Ovo je bila jedna od onih situacija u kojima sam udela za cigaretom koja bi mi pomogla da
sredim misli, da ponem jasno da razmiljam. Umesto toga, ispriala sam Aleksu o onoj veeri u ICA
i o kolosalnom, sramnom, Alanovom ponaanju i itavoj sceni koja je bila prilino muna. Kada ste
snaha Alana Martela, dobar deo posla za vas je zavren. On je bio poznat od svoje dvadesete godine,
i nezavisno od svih njegovih napora, bio je simbol slobodnog ponaanja. Nekada su mu pripisivali
mladalaki radikalizam, a sada su ga zamenili isto tako neobinim anarhinim konzervatizmom. On je
u razliito vreme, a ponekad i u isto vreme, bio satiriar, borac za klasu, oslobodilac, reakcionar,
profesionalni ikonoklast, konformista, pobunjenik, gnjavator, seksistiki eksploatator. S vremena na
vreme sam se pitala ta bih pomislila za njega, da ga sada vidim prvi put, ali ja sam ga uvek volela
na neki pomean, protivrean nain. Viala sam kako dovodi sebe u neodbranjive poloaje,
prisustvovala ili ula za njegovo ponaanje koje sam u potpunosti osuivala, znala sam da on nimalo
nije vodio rauna o tome da li povreuje druge ljude, naroito moju najdrau Martu, ali uvek sam
nekako bila na njegovoj strani. On je bio osoba koja je predsedavala onim predivnim domainstvom
Martelovih, njegova vitalnost mu je davala ivot, on je bio centar svega, njegov simbol. Da li samo
zbog toga nisam mogla da ga se odreknem? ak i u ICA, u sred one katastrofe, oseala sam neku
izopaenu lojalnost prema tom oveku, samo to sam tada shvatila da je ona uvrnuta, nenormalna.
Aleks nije u potpunosti pratio stvari za koje sam mislila da e ga zanimati. Ponekad mi je to
izgledalo kao da se radi o njegovom ponosu, kao da eli da pokae svoju nezavisnost. Paljivo je
sluao objanjenja koja sam davala o svojim kolebljivim oseanjima prema Alanu, ali on bi se
ponovo vraao na ono ega sam se seala, ili se nisam seala, na ono popodne pored reke, kada je
Natali poslednji put viena. Ovog puta sam glasno pokazala nestrpljenje. On je insistirao.
Pratiu ta god vi eleli da priate, objasnio mi je. Ali eleo bih da zadovoljim svoje
interesovanje za ovo. Neto to ste mi jo davno ispriali, zainteresovalo me. Rekli ste, ' Bila sam
tamo. '
Ne seam se da li sam upotrebila ba te rei, ali to ionako nije vano. Sve to sam htela da
kaem je da sam bila na obali reke, blizu mesta gde je Natali poslednji put viena. Ne znam zato
pridajete tome toliki znaaj.
Ne pridajem ja znaaj tome. Samo sluam ta mi vi govorite. To je ono zbog ega me plaate. '
Bila sam tamo. Bila sam tamo. ' Interesantan izbor rei, zar ne mislite tako?
Ne ba.
,Ja mislim da jeste.
Aleks je ustao i poeo da hoda gore - dole po sobi, kao to je uvek radio kada je bio izuzetno
uzbuen. Nije mu bilo dovoljno da bude iza mene, iza domaaja mog pogleda, u ovakvim situacijama.
eleo je da ustane, da bude iznad mene, da me potini.
,Vae seanje je mutno samo zato to se ovde suoavamo sa reima i emocijama. Ne biste se
ovako ponaali da se radi o vaem poslu, da li sam u pravu? Da imate pred sobom plan kue koja je
dvadeset metara iroka, a mesto na kojem treba da je postavite iroko je samo petnaest, ne biste samo
nastavili sa radovima i napravili kuu, nadajui se da e ona nekako sama od sebe uspeti da se uklopi
u taj prostor. Prepravili biste planove i uskladili dimenzije. Moda mi samo treba da pomirimo
raskorak koji postoji u onome to ste mi ispriali i onoga to je istina. Rekli ste da dolazite iz
savreno srene porodice, ali ipak je jedna osoba iz te porodice ubijena, a vi insistirate da to nije
mogao uraditi neko spolja. Kako bismo mogli da uklopimo ove dve vae izjave? Kaete mi da ste bili
tamo, a opet i da niste bili tamo. Kako to moe da ima bilo kakvog smisla? Da li vi stvarno niste bili
tamo, ili samo moramo da vas odvedemo na to mesto?
Kako mislite ' da me odvedete ' ?
Doli ste kod mene sa priom koja je imala neke udne tamne rupe u sebi, zatiena zidovima
koje treba probiti. Hajde da napravimo dogovor, Dejn. Ja u prestati da vas kinjim, obeavam.
Priaemo o stvarima o kojima vi elite da priate, to u svakom sluaju. Ipak - podigao je prst -
bide jedan izuzetak. elim da ostanemo na toj sceni pored reke, elim da se vratite u nju, da se
sjedinite sa njom, da je istraite.
Aleks, rekla sam vam sve ega sam mogla da se setim u vezi sa tim popodnevom.
Da, znam. I odlino vam ide, moda i bolje nego to ste mislili. Ono to elim od vas jeste da
prestanete da pokuavate da se setite. Moete da se oslobodite svega toga. eleo bih da pokuamo da
ponovimo onu vebu koju smo radili pre neki dan.
I tako smo opet poeli isti postupak. Sklopila sam oi i opustila se, a Aleks me vodio i umirivao
svojom priom. Pokuala sam da se vratim na scenu pored reke, da se naslonim na kamen, tog letnjeg
popodneva. Sada mi je ilo bolje. Prvi put, scena je bila poput onih trodimenzionalnih fotografija.
One stvaraju iluziju dubine u prostoru, ali to nije ona prava dubina u koju moete staviti ruku. Ovaj
put je bilo drugaije. Imala sam oseaj da sam zaista tamo. Bila sam u prostoru u kojem sam mogla
da se kreem, u kojem sam mogla da se izgubim. Izgledalo mi je kao da Aleksov glas dolazi spolja.
Opisala sam mu ono to sam doivela. Sedela sam dole, lea oslonjenih na kamen prekriven
mahovinom u podnoju brda Kri, reka je tekla nizvodno, meni sa leve strane, poslednji zguvani
papiri zamakli su iza krivine koja se nalazila ispred mene. Brestovi na rubu ume stajali su sa moje
desne strane.
Aleksov glas koji je bio izvan mog sveta sada, pitao me da li bih mogla da ustanem, i ja sam
mogla bez ikakvih tekoa. Pitao me, da li bih mogla da se okrenem. Da, stvarno sam mogla. Rekla
sam mu da mi je reka sada bila sa desne strane i daleko iza mene, a brestovi su stajali levo od mene.
Gledala sam gore, u malo uzvienje brda Kri. Aleksov glas rekao mi je da ne eli da bilo ta radim
ili da se pomeram. Sve to je eleo da zna bilo je da li sam mogla da vidim puteljak? Naravno da
sam mogla. Pored puteljka bilo je gustog bunja, i on bi povremeno nestao sa vidika i izvijao se
poput zmije prema vrhu, ali mogla sam da vidim njegov najvei deo. Odlino, bio je zadovoljan
Aleks. Sada je eleo samo da se jo jednom okrenem i vratim se u svoj prvobitni poloaj. Nema
problema. Odlino, ponovio je. Odlino.
16.
Dani su prolazili, neki bolje, neki gore, ali iznenadila sam samu sebe kako sam uspevala da izaem
na kraj sa svim tim. Uzmite klasian primer, sunano jutro u ponedeljak u prvim danima decembra.
To je bio jedan od onih dana koji se tako esto ponavljaju, kada ene dobiju elju da povedu sa
sobom na posao devojicu koja jo ide u kolu, sa namerom da im, toboe, radni dan proe bre.
Nisam mogla da se oduprem oseanju da bi bilo kome ko bi razmislio o mom poslovnom ivotu,
kuhinja i obdanite postali odjednom izuzetno privlani, ali odluila sam da ipak istrajem u tome.
Zato sam pozvala Pegi, za koju sam uvek nekako oseala da je ne zovem dovoljno esto. Oigledno
je, Emili, srednja od devojica iz Polovog prethodnog braka (imala je skoro esnaest godina), bila
najsporija u smiljanju prihvatljivog izgovora i zato je ona izabrana da provede sa mnom jedan dan.
Odmah pole devet sati ujutru, ona je pognute glave ila prema meni puteljkom kroz vrt, a Pegi je
iz pozadine mahnula u znak pozdrava. Bila je obuena skroz u crno, poput udovica u Grkoj, iako je
zbog minue u njenom nosu bilo malo verovatno da bi je neko pomeao sa jednom. Sela je na mesto
suvozaa, ukljuila kasetofon i mi smo se uputile istono od Kenti Tauna. Pitala sam kako je Pegi, a
Emili je neto promrmljala i pitala me za Roberta. Odgovorila sam joj kako se snaao i kako je
zadovoljan svojom novom devojkom. Oseala sam se zatitniki prema mojim bratanicama kada se
radilo o mom grabljivom mlaem sinu i govorila mu, a isto tako i Deromu, kako je njihova dunost
da vode rauna o svojim mlaim sestrama. Bila sam nervozna, uglavnom zato to bih u normalnim
okolnostima mogla da zapalim cigaretu, ali Emili bi verovatno sada elela da mi pravi drutvo, tako
da sam odluila da bar na jedno jutro ostavim puenje.
Volela sam moje sinove, ali dok su odrastali kua je ponekad zaista izgledala poput svlaionice u
sali za fiziko. Moda su mi ba zbog toga te tri slatke devojice Krejn bile neobino drage. Ponekad
sam brinula da je moda trebalo da provodim vie vremena sa njima, ali kada smo skrenule i
nastavile putem Jork, Emili je veselo askala sa mnom. Pitala sam je da li je ula za Polov
dokumentarac. Emili je prevrnula oima, to je bio njen odgovor na skoro sve to je imalo veze sa
njenim ocem.
On je blesav ovek, rekla je.
Osetila sam da mi je dunost da je smirim.
Ne, Emili, sigurna sam da de to biti veoma zanimljivo.
Ti stvarno eli da bude na TV-u, da svi saznaju sve o tvojoj porodici?
Ne, ne ba.
Mi smo sve odbile da uestvujemo u tome. Tata je skroz poludeo zbog toga. Ket ga je ak
optuila da je voajer.
Dobro, Pol bi u najmanju ruku morao da bude zadovoljan to uje da koristi jednu francusku
re. Kad bi ga bar nazvala auteur. ( franc. auteur - glumac;)
Zajedno smo se kikotale. Stigle smo, sa zakanjenjem kao i uvek, do hostela gde su nas ekala
dva lana Saveta od kojih ni jednog nisam srela ranije. Tu je bila Pandora Veb, slubenik Zavoda za
izdavanje dozvola. I Kerolin Salkin, iz Odeljenja za invalide. I to u kolicima. ekale su na dnu strmih
betonskih stepenica koje su vodile do glavnog ulaza. Kerolina kosa bila je oiana skroz na kratko,
to je davalo grub izraz njenom licu. Ona je bila jedna od onih ljudi od kojih bih odmah pobegla, da
sam je srela bilo gde osim ispred mog najdraeg projekta. Odmah je prela na stvar.
Oigledno u vaim planovima ne postoji prilaz za ljude u invalidskim kolicima, gospoo
Martelo.
Molim vas, zovite me Dejn, skoro da sam ostala bez glasa. A ovo je moja bratanica, Emili.
Ovde nema prilaza za invalidska kolica, Dejn.
To pitanje nikada mi nije bilo ni spomenuto, odgovorila sam, osetivi se uasno nemonom, ali
ovo je bio ponedeljak ujutru i morala sam da se pokaem pred svojom bratanicom.
Evo, ja ga sad spominjem.
Trebalo mi je vremena da razmislim o tome, negde sama, u miru, ali to je sada izgledalo
nemogue.
Koliko sam saznala iz podataka, ovo je hostel u kojem sasvim sposobni, nedavno otputeni ljudi
mogu da ostanu jedno odredbeno vreme uz obavezan blagi nadzor. Slaem se, Kerolin, da bi bilo
idealno da svaka zgrada ima potpun pristup za invalidska kolica, ali sa izmenama koje sam napravila,
ovo je sada jedna mala etvorospratnica. Sigurno bi bilo bolje kada bi pacijenti u kolicima, i naravno
zaposleni, bili upuivani na ustanove koje za njih imaju bolje uslove.
Dve ene razmenile su poglede. Ironine i pune prezira. Bilo je jasno da ni Pandora nije na mojoj
strani, ali je oigledno rado prepustila priu Kerolin.
Dejn, nastavila je Kerolin, nisam dola ovde da raspravljam o politici koja se vodi prema
invalidima. A isto tako nisam dola da se pogaan. Samo elim da se uverim da ti shvata kakav stav
Zavod ima prema ulazima na novim zgradama. Trebalo je neko da ti to do sada ve objasni.
ta je potrebno da se uradi? oprezno sam upitala. Navedi mi konkretne primere.
Pokazala bih ti kada bih mogla da uem u prostoriju, odgovorila je Kerolin ledenim glasom.
Morae da ugovori sastanak sa nekim drugim slubenikom iz mog odeljenja.
Ko e finansirati dodatnu opremu?
Ko e finansirati izlaz za sluaj poara, Dejn? Kerolin je sarkastino pitala.
Ko e finansirati duple prozore?
Bila je nepravedna prema meni i ja sam osetila da me polako hvata bes.
Da je umesto mene ovde Mies van der Rohe ne biste traili od mene da postavim platforme za
invalide na svakom oku.
Sigurno bih zahtevala to od njega kada bi dizajnirao zgradu u ovom kraju, zakljuila je Kerolin.

Ko je Mies van der neto? pitala je Emili kada smo bile ponovo u kolima.
On je verovatno glavni razlog to sam uopte postala arhitekta. Njegove graevine bile su
zasnovane na savrenoj matematikoj jasnoi, pravih linija, od metala i stakla. Njegovo najznaajnije
zdanje bilo je ono koje je napravio za izlobu u Barseloni dvadesetih godina. Graevina je imala
tako istu formu da Mies nije dozvolio da se ni na jednom zidu okae slike jer bi to naruilo njenu
savrenost.
To ba i nije dobro za izlobu, Emili je protestovala.
Tano, priznala sam. Mislim da ni on ne bi imao vie uspeha sa ovim hostelom od mene. Kada
sam ja poela da se bavim arhitekturom, jo uvek smo verovali da postoji nain da se ivoti ljudi
promene. To izgleda nije ba moderno ovih dana.
ta e uraditi?
Mislim da sam previe stara da bih postala advokat koji se bavi pitanjima prava graana.
Ne, mislila sam na hostel.
A, to, kao i uvek. Neto u ubaciti, neto izbaciti. Izgubiti jo malo od moje poetne inspiracije,
u svakom sluaju. Ali nisam jo uvek u potpunosti izgubila nadu. To to su mi skratili budet je
jednim delom njihov nain da mi pokau da i dalje imaju nameru da izgrade ovaj hostel.

Dovezle smo se natrag do moje kancelarije. Predstavila sam Emili Dankanu, a on joj je pokazao
kako da pomera gore-dole njegovu tablu za crtanje. Izdiktirala sam nekoliko pisama, koja bih
verovatno i ja sama bre otkucala. Skuvali smo kafu i ja sam priala Emili o svom zanimanju i o
nekim stvarima koje sam nauila za vreme studiranja, malo smo ogovarale, a zatim sam je ubrzo
nakon ruka vratila kui u Kenti Taun. Ula sam sa njom u kuu i popila olju kafe sa Pegi. Ona je
uvek bila zabrinuta zbog neega. Sada je bila zabrinuta zbog Polovog dokumentarca, i odbijala je da
ima bilo kakve veze sa tim. Bila je zabrinuta zbog Marte, a ja nisam mogla da smislim nita to bih
joj rekla o tome. Bila je zabrinuta zbog Alana i zbog toga to je napravio pravu budalu od sebe, ali ja
sam joj odgovorila da nema svrhe da se brine oko toga. Bila je pomalo zabrinuta ak i zbog mene.
Pol joj je ispriao o mojoj terapiji i ona je elela da porazgovara sa mnom o tome.
Kao to ve zna, ja sam godinama ila na terapiju nakon to je Pol otiao, rekla mi je. Nakon
otprilike dve godine, konano sam skupila hrabrost i okrenula glavu, i videla da je moj psihoterapeut
zaspao u svojoj stolici.
Znam, priala si mi o tome, Pegi, odgovorila sam. Mislim da se to stvarno esto dogaa.
Istovremeno, to je bilo i obino bacanje para. Odluila sam da e pilule biti mnogo prikladnije,
ali i jeftinije. Prepisali su mi Prozak, prevazila sam svoje krize i odvela devojke na letovanje.
Izraunala sam da odmor kota manje od tri meseca terapije. Ipak, moram da priznam, kada sam bila
tamo, mislila sam da e mi trebati najmanje tri godine terapije da se oporavim, s obzirom na to kako
su se devojke ponaale sa svim onim konobarima koji su obletali oko njih kao pele oko tegle sa
medom.
ta hoe da kae, Pegi? Misli da gubim vreme sa terapijom?
Ne, pretpostavljam da sam samo iznenaena. Ti si uvek bila jaka. Pored toga, ne sme mi
zameriti to u ti ovo rei, ne razumem ta radi. Ti si bila ta koja je iznenada odluila da prekine sa
Klodom. Bio je skrhan bolom, a i sada je prilino oajan zbog tvoje odluke. Ti se sada osea loe
zbog svega toga i trai pomo. I ne samo to, Pol mi kae da ide okolo i kopa stvari o Natali. Ne
razumem ta radi, Dejn, stvarno ne razumem.
Osetila sam kako mi se u stomaku skuplja bes i poelela sam da se izviem na Pegi ili ak da je
udarim, ali nikada mi nije iao od ruke mediteranski nain pokazivanja emocija, iako sam im uvek
zavidela na tome. A osetila sam da je Pegi u pravu, na neki nain. Odgovorila sam joj ledeno
smirenim glasom.
Moda ne razumem ni sama ta radim, Pegi. Moda je to ono to pokuavam da otkrijem.
aa za koktel u frizu, i bokal i kaika. Din, naravno, treba da bude tamo najmanje nekoliko dana
da bi postao lepljiv. Zbog toga je neophodno neto kao to je uvozni din marke Gordons, onaj sa
utom nalepnicom, koji se moe nabaviti u fri opu. Bilo ta slabije, kao to je domai Gordons u
zelenoj flai, samo bi se zaledio, i pokvario nam uivanje. Nekoliko kapi, moda ak i supena kaika,
ali ne vie, suvog vermuta i din pomeaju se u bokalu koji je toliko hladan da jedva moete da ga
uhvatite za drku. Onda sledi vrlo kratko meanje. Debela krika limunove kore, koju iscedimo da
pusti malo soka u zaleeno staklo, a zatim je ubacimo u otru, ledenu tenost. Ako vam ostane neto
od toga u bokalu, moete ga vratiti u friz i drugi put popiti jo koju au.
Kasnije te veeri, skinula sam celofan sa nove paklice cigareta, ispraznila punu pepeljaru i oprala
je u sudoperi. Otvorila sam teglu crnih maslina i sipala ih u malu iniju. Bile su bez kotica. Nisam
elela ni o emu da razmiljam ove veeri. Grickala sam ih uz moj suvi martini, koji je bio toliko
hladan da je iz njega izlazila para, kao iz nekog arobnog napitka, i sedela ispred televizora.
Prebacivala sam nasumino kanale, u stvari nisam ni obraala panju na ono to sam gledala.
Pie je poelo da deluje na mene skoro odmah nakon prvog gutljaja i prijatna obamrlost prola je
kroz moje telo. Najbolje sam razmiljala dok sam sedela u publici na nekom koncertu ili lutala kroz
galeriju i kobajagi posmatrala slike, ili kao sada, dok sam na pola gledala televiziju. Potreslo me ono
to je Pegi rekla. Ja sam osoba koja voli da bude u pravu, i zaista elim da radim prave stvari, a
shvatila sam da Pegi i ostalima izgledam kao neko ko namerno radi pogrenu stvar samo da bi sebi
ugodila. Oslanjala sam se na Dankanovu dobru narav kada sam zapostavljala posao. Oslanjala sam se
na moje seanse sa Aleksom DermotBraunom koje su me oslobaale odgovornosti za odluke koje sam
donela. Upustila sam se u neko povrno istraivanje prolosti porodice Martelo... Zato?
Da bih se osvetila? Neke stvari sam morala da uradim, a neke sam sama traila. Ali nisam znala
koje su to stvari. Da li bi bilo bolje da se okanem svega toga i vratim se svom ivotu i nastavim ga sa
onim istim stoicizmom kojim sam se uvek ponosila?
Dola sam do friza i ispraznila i ostatak pia u svoju au, koja je sada bila mokra i topla.
Prestala sam da razmiljam, a program na televiziji poeo je da dobija smisao, kao kad izotravamo
sliku na fotoaparatu. Neka ena prilino atraktivna, osim to su njene obrve bile previe precizno
iscrtane priala je o porodici kao osnovi drutva.
Bolje iveti u bilo kakvoj kui, nego biti beskunik, tvrdila je, tako je i nesavren brak bolji
od razvoda. Jedno od najdestruktivnijih uticaja na drutvo u nae doba ima nemarno i sebino
ponaanje roditelja koji stavljaju svoje prohteve ispred budunosti svoje dece.
uo se glasan aplauz.
Ma, odjebi glupao, izdrala sam se u ekran.
Gospodine Gils, obratio se voditelj.
Gospodin Gils bio je ovek u sivom odelu.
Dil Kamendi je sasvim u pravu, odgovorio je, i nikoga od nas ne treba da bude sramota da
vrlo kategorino tvrdi da je ovo pitanje, pitanje morala. A ako nae crkvene voe nisu spremne da
preuzmu glavnu ulogu u tome, onda je vreme da mi, politiari, reagujemo. Kao to nam je svima
poznato, postoje mlade devojke, tinejderke koje namerno ostaju u drugom stanju jer to vide kao
jedan brz i lak nain da obezbede svoje stambeno pitanje. Namerno biraju da ive od socijalne
pomoi, odnosno na raun nas ostalih. Kao rezultat toga, itave generacije dece odrasta bez ikoga da
ih naui o moralu, bez oca koji bi ih vodio kroz ivot. Nije ni udo to se sva ta deca okreu
kriminalu.
Mislim, dame i gospodo, da je vreme da obini mukarci i ene u ovoj zemlji ustanu i kau
socijalistima, Ovo je posledica onoga to ste vi uradili. Samo logian rezultat vae politike, vaeg
nepotovanja prema moralu i prema porodici, koje smo imali prilike da vidimo ezdesetih godina.
Govore nam da treba da imamo razumevanja prema nesrenom poloaju takvih nemarnih ena. Ako
mene pitate, trebalo bi manje da razumemo, a malo vie da kanjavamo. Kada sam ja bio deak,
mlada devojka je znala da de ako zatrudni biti izbaena na ulicu i da de postati izgnanik iz drutva.
Moda bi trebalo da nauimo neto iz tog vremena. Redi u vam jo i ovo: kada bi mlade devojke
znale da nee biti besplatnog smetaja za njih, ni socijalne pomoi, onda bi bilo prokleto manje
samohranih majki.
Kreten, zakljuila sam i zavitlala paklicu cigareta prema ekranu, ali sam dobro promaila.
Aplauz iz publike sada je bio jo vatreniji nego pre, tako da je voditelj morao da vie da bi ga
uli.
Sa nama u studiju je i doktor Kaspar Holt, koji pored toga to je filozof, u isto vreme je i otac
koji je dobio starateljstvo nad kerkom. Doktore Hoit, kako glasi va odgovor gospodinu Gilsu?
Kamera je uhvatila nervozno lice sredovenog oveka koji mi se od nekud inio poznat.
Nisam siguran da imam odgovor, zaista, poeo je. Iskreno, ne verujem da postoje laka reenja
sloenih drutvenih problema. Ali ne mogu da se otrgnem miljenju da ako gospodin Gils stvarno
veruje da mlade devojke ostaju u drugom stanju isto zbog finansijskog momenta, trebalo bi da se
zapita koje stvorio tu individualistiku kulturu u kojoj je sve osim sebine borbe za ostvarenje
maksimalne zarade bukvalno drutveno neprihvatljivo. Isto tako je, moglo bi se redi, ak zabavna
teorija da bogate ljude treba podsticati pruajui im jo vie novca, dok bi veoma siromane trebalo
ohrabriti tako to demo im oduzeti i ono malo to imaju.
Poela sam da tapem.
,Vidi, vidi.
Sad uopte nije bilo aplauza, a ovek koji je govorio istog trenutka bio je izloen zviducima sa
svih strana. Tada sam se setila ko je on. To je bio ovek pored kojeg sam sedela za vreme Alanovog
debakla na ICA. Imala sam utisak da sam bila neprijatna prema njemu. Poela je da me grize savest.
Otila sam do stola u uglu i poela da traim po gomili razglednica. Naga groteska ora Groa.
Previe direktno. Blagovesti od Fra Anelika. Previe ozbiljno. Akvarel koji je prikazivao nekog
mia. Previe blesavo. Svetenik
17.
Robert Voker na klizanju na jezeru Dingston. To je otprilike bilo ono pravo. Okrenula sam je i
skinula ostatke osuenog lepka, to me podsetilo da je nekad bila prikaena na zidu iznad mog radnog
stola. Dragi gospodine Holt, - na trenutak sam se zbunila i vratila pogled na ekran na kojem je on
sad mrmljao neto o obrazovanju u obdanitima, ali su ga brzo prekinuli - Ja sam ena koja je bila
neprijatna prema vama u ICA. Piem vam ovo dok gledam va hrabar i razborit nastup na televiziji.
Zao mi je to se onaj put kada sam vas srela nisam ba najbolje ponaala. Znam da je teko razumeti
zato vam piem, ali rekli ste neke stvari koje i ja elim da kaem, ali nikada ih se ne setim u pravom
trenutku. Vaa, Dejn Martelo. Nala sam potansku marku u svojoj torbi i izala pravo napolje i
ubacila razglednicu u sandue. Trebalo mi je malo sveeg vazduha. Vee je bilo hladno, ali ta
hladnoa mi je sada prijala.
Seda H se kako si dolazila ovde da se igra?
Iako je napolju bila otra hladnoa, Marta je insistirala da zajedno proetamo kroz vrt. Stale smo
pored ogromnog hrasta, u ijem smo se irokom, upljem deblu svi skrivali kao deca. Prela sam
rukom preko kore koja je sada obrasla mahovinom.
Na ovom mestu su Klod, Teo i Pol urezali svoje inicijale. Mislili smo da de ostati tu toliko dugo
koliko i samo drvo. A sada skoro da su nestali.
Hodale smo u tiini. Imala sam oseaj kao da koraam po otiscima mog detinjstva. itna polja,
oboreno drvee, kameni zidovi, bata u kojoj je bilo posaeno lekovito bilje, utabana staza tamo gde
su nekada bile izvijene, guste grane vonjaka, bunje koje je ostalo bez lia. Kada je vetar podigao
Martinu jaknu, videla sam koliko je njeno telo postalo mravo.
Da li si dobro, Marta?
Ona se graciozno sagnula da poupa korov.
Imam rak, Dejn. Podigla je ruku kako bi me spreila da joj bilo ta kaem.
,Ve dugo znam za to. Poelo je kao rak dojke, ali se proirilo.
Stavila sam njenu ledenu ruku u svoju i stegla je. Vetar je duvao u nas sa obronaka planine.
ta kau doktori? ta mogu da preduzmu?
Ne mnogo. Mislim, ne govore mi mnogo, putaju me da sama donosim zakljuke. Odluila sam
da neu idi na hemoterapiju, ni na radioterapiju ili bilo ta drugo, osim to, naravno uzimam lekove
protiv bolova. Imam ezdeset i sedam godina, Dejn, a to je dobro vreme da se dobije rak: napreduje
mnogo sporije. Nasmejala se. Verovatno u umreti od sranog udara u devedeset i treoj. Zatim se
uozbiljila: Nadam se da ce biti tako. Ne mogu da zamislim kako bi se Alan snaao bez mene.
Zao mi je. Tako mi je ao, Marta. elela bih da mogu neto da uradim.
Hodale smo natrag prema kuci, drei se za ruke.
Marta, pitala sam iznenada, da li nekad poeli da Natalino telo nikada nije ni pronaeno?
udno me pogledala.
To nije pitanje koje ima bilo kakvog smisla, na kraju je odgovorila.
Pronali smo Natali, i to je to. Ako si mislila da me pita da li sam bila srenija pre toga, onda
je odgovor da, naravno da jesam. Kada je Natali pronaena, morala sam ponovo da je oplakujem.
Ponovo sam osetila onu staru, sirovu tugu.
Otvorila je vrata na zadnjem delu kue.
Sada u da ti napravim aj.
,Ja u napraviti, rekla sam.
Jo uvek ne umirem, Dejn; sedi mirno dole.
Sela sam za kuhinjski sto, i primetila da je Marta stavila na gomilu sve knjige za decu koje je
tokom godina ilustrovala. Bilo ih je na desetine. Poela sam da ih prelistavam. Slike su mi bile
poznate, naravno, i moja deca su odrasla na njima, ali jo uvek su bile predivne kao i nekada:
nasmejane, prepune detalja i ivih boja. Volela je da crta velike porodice: energine bakice, roditelje
koji su izgledali uznemireno i horde sitne deice sa odranim kolenima i raupanom kosom. Bilo je
mnogo hrane u njenim ilustracijama hrane koju deca vole, poput ukusnih okoladinih torti, i drhtavih
ruiastih elela, sa svetlo utim kremom od vanile na vrhu; brda pageta koje su se tresle na
tanjirima. Volela je da crta decu koja se igraju: preko cele jedne duple strane nacrtala je red male
dece sa golim stomaiima, kako koraaju u crvenim gumenim izmama; na drugoj, bila su deija lica
koja su veselo virila kroz grane drvea. Zaustavila sam se na crteu devojice koja je u kosi imala
venac od belih rada, dok je visoko iznad nje sijalo velianstveno narandasto sunce. Bilo je neobino
za Martu da crta samo jedno dete obino ih je bilo vie i uvek su brojano nadjaavala odrasle.
Pre nego to smo pronali Natali, Marta, da li ti se deavalo da proe ceo dan a da je se ne
seti?
To je bilo pogreno pitanje, i ja sam to znala, a znala sam i odgovor, ali isto tako znala sam da
jednostavno moramo da priamo o Natali. Marta je sipala kipuu vodu preko listova aja, i izvukla
veliku tortu iz kredenca.
ta misli? Spustila je kola od umbira i no na sto. Dugo sam oseala krivicu. Ne samo zato
to je otila, ili umrla, ili ta god, naravno da mi je i to prolo kroz glavu. Oseala sam krivicu zbog
naeg odnosa.
ekala sam.
Marta je sipala dve olje aja i sela za sto. Moje poslednje ega se seam u vezi sa Natali jeste
da ona vie na mene. Pogledala je u svoj aj, a onda rekla, Ne, to nije ono to sam stvarno mislila.
Poslednje ega se seam je da ja viem na nju. Naravno da smo se esto svaale zbog nekih obinih
stvari, njenog daha koji se oseao na cigarete i takvih stvari. Ona bi mi se samo blago, zamiljeno
osmehnula, kao to je uvek radila kada smo je grdili, a to bi me razljutilo. To je ona svaa koja je
sastavni deo odnosa izmeu roditelja i dece, ali mi to nikada nismo izgladile. Ponekad se pitam da' li
je umrla mrzei me. Tuno se nasmeila. Kada smo se Alan i ja vratili sa onog uasnog krstarenja
povodom godinjice braka, i doli na veliku zabavu, elela sam da razgovaram sa Natali, ali bilo je
previe ljudi okolo sa kojima sam morala da se vidim, a nisam, ali posle je bilo previe kasno.
Naravno da krivi sebe, Marta, rekla sam, i naravno da ne treba tako da razmilja.
Setila sam se da sam iskusila neto slino tom oseanju kada je moja majka umrla. U nedeljama
nakon njene sahrane bila sam u agoniji zbog njenog gubitka, seajui se svih prilika u kojima sam je
kritikovala, kada sam je prezirala, kada je nisam potovala i nisam joj bila dovoljno zahvalna, i
nisam imala priliku za pomirenje, kojim bismo nekako izgladile sve tekoe i nesavrenosti u naem
odnosu.
Mora se seati svega, Marta, a ne samo nekoliko poslednjih nedelja ili dana, teila sam je
neubedljivo.
Seam se i toga. Ali naa poslednja svaa nekako je izbacila na povrinu sve ono to nije
valjalo izmeu nas. Marta me znaajno pogledala. Nikada nikome nisam ovo rekla, Dejn.
ta?
Nikada nikome nisam ispriala za moju svau sa Natali.
Zbog ega ste se posvaale?
Marta je uzela no i isekla dva pareta kolaa. Sigurno ga je napravila za mene kada je ula da
dolazim. Popij aj; ohladie se. Posluno sam uzela gutljaj.
Radilo se o tvom ocu i meni, Dejn. O naoj vezi.
Nastavila sam da pijem aj, ali moje ruke sada su nekako nespretno drale oljicu. Spustila sam
je paljivo na sto, pazei da ne prospem aj.
Nastavite.
Imala sam kratku avanturu sa tvojim ocem prethodnog leta. Njemu i tvojoj majci nije ilo ba
najbolje, a i sama zna kako se ponaao Alan. Alan je bio vei deo tog leta u Americi. Bila sam
usamljena; sva deca su polako odrasla i oseala sam da mi ivot promie. Zastala je i odseno
mahnula rukom. Dosta, neu vie da traim opravdanje za sebe. Ne ponosim se time to sam uradila,
ali to nije trajalo dugo. Nikada nikome nismo rekli. Kristofer nije ispriao tvojoj majci; ja nikada
nisam ispriala Alanu. Trudili smo se da to ostane tajna. Nismo eleli da niko bude povreen.
Uzela je veoma mali komad kolaa.
Natali je pronala pismo koje mi je Kristofer napisao. Verovatno je preturala po mojim fiokama.
Stavila mi je do znanja da zna: zapravo nije bila ljuta, to je bilo udno, vie kao da je trijumfovala.
Rekla mi je da se pravim da sam mnogo bolja od Alana, a u stvari sam bila ista kao on. Pretila je da
e ispriati tvojoj majci i Alanu. Rekla je - Martin glas je sada bio suv da je njena dunost da to
uradi.
Marta je zautala, a u kuhinji je bilo veoma tiho dok je ekala da ja progovorim.
Da li je ispriala nekome?
Mislim da nije. Ja bar nisam saznala.
Ali moda je rekla Alanu.
Ne znam.
Zato mi to sada govori, nakon svih ovih godina?
Marta je nesigurno slegnula ramenima. Moda zato to je sada pravi trenutak da se otkriju
porodine tajne. Moda zato to u u skorije vreme umreti, i potrebno mi je da priznam, a pomislila
sam da e ti verovatno razumeti. Moda zato to si ti jedina koja se trudi da otkrije istinu.
Nita nisam odgovorila. Nisam znala ta da kaem, a nisam znaka ni ta da mislim. Pokuala sam
da zamislim mog oca sa Martom, ali mogla sam samo da ih vidim onakve kakvi su sada: stari, sa
izboranom koom i starakim pegama i svojim tvrdoglavim starakim navikama. Marta je otvorila
knjigu na stranici na kojoj je bio crte devojice i zalazeeg sunca.
To je Natali, objasnila mi je. Znam da ne izgleda kao ona, osim to su moda usta njena. Ali ja
sam uvek tako videla Natali. Zna, ona je bila samotnjak. Njukala je okolo po ivotima drugih ljudi i
izlazila sa momcima i odlazila na zabave, ali uvek je bila sama. Ja sam joj bila majka, ali ponekad
sam oseala kao da je stranac. Svi deaci, pravili su se da su odrasli i nezavisni, mrtili su se ili bili
neprijatni prema meni kada bi im dolo drutvo, ali bila sam im potrebna, i to je uvek bilo tako
oigledno. Sa Natali, ipak, esto sam oseala kao da me odbacuje. Uvek sam mislila da demo biti
bliske, dve ene u kudi punoj mukaraca.
Ustala je i spustila nae tanjire u sudoperu.
Ti obavi telefonske pozive o kojima si priala; ja u doneti one pelcere za tvoj vrt. Obukla je
jaknu i uzela batenske makaze, i nestala u bati.
Mehaniki, poela sam da radim ono to mi je Marta predloila, i traila po svom adresaru sve
dok nisam stigla do imena Dudit Parsons ( roena Dil, jedna od mojih najboljih prijateljica iz
kole) . Bila je iznenaena to me uje, ali i oduevljena: kako je u Londonu, kako su moji sinovi,
strano kako vreme brzo prolazi, da , bilo bi divno da se opet naemo - ponekad ona i Brendon
dolaze u London i ona de me sigurno nazvati tada. Kada je trebalo da zavrimo razgovor i da se
pozdravimo, ja sam tek onako, usput, pitala, da li moda sluajno ima telefonski broj Krisi
Pilkington. Za nekoliko dana, imau nekog posla blizu mesta gde ona ivi, i pomislila sam da bilo
zgodno da joj se javim. Duditin entuzijazam polako je potonuo. Da, ima njen broj, ali ona je sada
Kristina Kalvin: zapisala sam u kratkim crtama te nove podatke u svoj adresar, i ponovo okrenula
brojanik.
Kristina Pilkington sada Kalvin, nije bila ba najsrenija to me uje. Mogla sam da razumem i
zato. Prolo je dvadeset i pet godina od kako smo se poslednji put videle. Ja sam vraala seanja
koja je ona elela da potisne duboko u sebi. Iako preko volje, pozvala me da doem kod nje na aj
kasnije tog popodneva. Zapisala sam uputstva kako da je naem, i trenutak pre nego to sam spustila
slualicu, ona je iznenada dodala, Moj suprug e biti tu, Dejn.
Marta je smestila pelcere u prtljanik mog auta, a zatim pokazala rukom na hrpu deijih knjiga na
stolu.
One su za tvoje unuie, Dejn. Jednog dana, kada ih bude imala. Na kraju smo se zagrlile.

Kalvinovi su iveli na mestu odmah kad se proe Oksford, u velikoj neo tudorovskoj kui, sa
spoljanjim gredama i kitnjastim prozorima, sa bazenom u vrtu, i itavom jednom avenijom
rodidendrona. Oduvek sam mrzela rododendrone. Samo svetlucavi cvetovi i blistavi listovi i nita
vie osim toga.
Ne bih prepoznala Krisi. Ja sam je poznavala kada je bila mrava i visoka, sa sjajnom plavom
kosom koju je uvek skupljala u rep na vrhu glave. Sada je bila nia - ili mi je moda samo izgledala
nia zato to je bila mnogo ira. Svoje pozamano telo uvukla je u tesne bele pantalone i zelenu
majicu, i obula visoke tikle, Ona njena nekadanja neobuzdana lepota sasvim je nestala. I ispod
njene teke minke mogla sam da primetim da je nervozna. Rukovale smo se; ni jedna od nas dve nije
znala da li da poljubi ovu drugu u obraz, i dok smo se mi tako gledale, debeljukasti ovek u sivom
odelu izaao je iz kue, srdano me zagrlio i rekao na kraju Krisinog neodlunog predstavljanja:
Ba lepo to e se Krisi videti sa starom drugaricom iz kole. Toliko sam toga uo o vama,
Dejn. Sumnjala sam u to. Jeste li za aj? Ili biste moda eleli neto jae?
Moe aj, hvala.
Dobro. Ostaviu vas dve divne dame da se ispriate. Sigurno ima toliko toga to treba da
nadoknadite.
Jan je direktor jedne kompanije, rekla je Krisi, kao da objanjava. Ule smo u kuu. Sa sprata
se ulo kako neko vrlo predano udara po dirkama klavira. Moja kerka, Kloi. Druga, Leonor, je sa
drugaricom.
Sele smo u dnevni boravak, meu debelim jastucima sa cvetnim dezenima i tampanim slikama
pejzaa. Krisi mi nije ponudila aj.
Zato si stvarno dola? pitala je.
Da li si ula ta se dogodilo sa Natali?
Klimnula je glavom.
Zbog toga sam i dola.
Krisi se nervozno osvrnula oko sebe, kao da proverava da li njen mu moda stoji na vratima.
Nemam ta da ti kaem, Dejn. To je bilo pre vie od dvadeset i pet godina, a ja ne elim ni da
mislim na to, a kamo li jo i da priam o tome.
Dvadeset i pet godina.
Da, dvadeset i pet godina. Dejn, molim te.
Kada si poslednji put videla Alana?
Rekla sam ti da ne elim da priam o tome. Ne elim da se sedam toga.
Da li tvoj mu zna da si sa petnaest godina imala vezu seksualne prirode sa Alanom Martelom?
Da li je pun razumevanja?
Krisi je uzdahnula i pogledala me pravo u oi. Oseala sam saaljenje prema njoj, ali isto tako mi
je bilo drago to sam pobedila i to sam videla da de ona ipak razgovarati sa mnom.
Nisam videla Alana od kada je Natali nestala. Ne oekujem da razume, ali on je bio tako..., pa,
tako aroban, ako se u to jo moe poverovati. Ja sam bila samo dete, a on je bio taj poznati ovek
koji mi je poklanjao razne stvari i priao mi kako sam lepa. Njen osmeh bio je gorak. Danas to
izgleda udno, zar ne? Kada je eleo da spava sa mnom, ja jednostavno nisam imala nikakve anse.
Spustila je pogled na svoje savreno sreene crvene nokte, a zatim rekla, skoro sa izrazom
samozadovoljstva, Zamalo mi je unitio ivot. Zato ne krivi Alana, a ne mene?
Daj, Krisi, ne preteruj. To je bio samo seks. Da li si uivala bar malo?
Ne znam. Ne razmiljam o tome.
Zato si onda ispriala Natali? Krisi je izgledala iznenaeno.
Nisam joj nita ispriala. Jednom nas je pratila do ume. I videla nas je, zna , kako...
Krisi je imala neki udan, ukoen izraz na licu.
Da li ste primetili da je ona tamo?
Da.
I, ta se desilo?
ta misli da se desilo? Alan je poeo neto da cvili. Doleteo je do Natali i povukao je za
koulju, govorei kako je ona njegova najdraa devojica i da ne sme nikada da zaboravi svog taticu,
i zna ve kakvi su mukarci, rekao joj je kako e Marta patiti. Bilo je zaista uasno neprijatno.
ta je Natali uradila?
Samo je otila natrag.
A ta je Alan uradio?
Krisi je gledala pravo u mene. Prvi put sam sada mogla ponovo da vidim onaj izazivaki,
bezobrazni izgled mlade Krisi Pilkington.
Bacio me opet na zemlju i poevio me. Mislim da ga je ono to se desilo jo vie uzbudilo. To
je bio poslednji put, ipak. Nastala je ledena tiina. Sada moe da ispria mom mu sve o tome.
Izlazila si sa Teom posle, je 1' tako?
Pitaj njega.
A ta je bilo sa Natali? Znala si da je u drugom stanju?
Proitala sam u novinama.
ta misli, koje bio otac?
Ne znam. Spominjali su neko ime - Luk Mekan, tako neto.
Dok sam odlazila, Krisin mu veselo mi je mahnuo. Doi nam opet uskoro, Dejn, uvek je lepo
videti Krisine stare prijatelje.
Iz kola, videla sam Krisi, jednu enu u srednjim godinama koja stavlja previe rua na usta, i
devojicu koja mora da je bila Kloi, kerka koja je svirala klavir, primetila sam je kako stoji na
jednom od prozora na spratu. Izgledala je ba kao Krisi pre dvadeset i pet godina. Krisi je to sigurno
teko podnosila. Krenula sam sa parkinga, a gume su neprijatno zakripale, i sve vreme dok sam se
vraala u London, razmiljala sam o seksu i svim neprijatnostima i neobinim stvarima koje on moe
da donese sa sobom.
18.
Uprkos mojim oekivanjima, oseala sam da je moje rasuivanje sada jo manje jasno nego to je
bilo pre. Umesto da razmiljam O Marti i o Krisi, ili da sama u svojoj glavi pokuavam da staloeno
donosim zakljuke, ja sam sada mogla da priam sa Aleksom o svemu. On nije bio iznenaen
stvarima koje sam mu priala, i nije bio preterano pohotno zainteresovan, i iako je umeo da me
kritikuje, u stvari, bolje redi, da me grdi, nikada nisam morala da mu se izvinjavam, Kada se sve
uzme u obzir, verovala sam da je on na mojoj strani. Imala sam poverenja u njega. Uostalom, kome
drugom sam mogla da verujem?
Dan nakon to sam se vratila u London, dola sam kod Aleksa kui sa gomilom boinih poklona
u rukama, kao da sam neki putnik koji je samo u prolazu. Naslonila sam kese na kau. Povremeno,
dok bih priala, prelazila sam prstom preko izguvane plastike, samo da bih osetila neto tako
normalno, obino. To mi je bilo potrebno. Kada sam mu ispriala za mog oca i Martu, skoro da sam
pomislila da de se smejati, ta pria je bila toliko uobiajena, otrcana 1 patetina. Ali on se nije
nasmejao i nije mi ponudio ono glupo saoseanje koje sam mrzela. Kada sam mu opisala svoj susret
sa Krisi, pretpostavljala sam da de ga iznervirati taj novi pokuaj mog amaterskog detektivskog rada.
Moj glas je imao je jednu pomirljivu notu i zvuala sam kao da se unapred branim, dok sam mu
ponavljala sve one gadosti sa Alanom i Natali, i bila sam iznenaena kada je Aleks samo
zainteresovano klimnuo glavom.
Oigledno neu biti u stanju da vas odgovorim od tog vaeg izigravanja detektiva, zar ne?
Osetila sam crtu razdraenosti u njegovom glasu, ali shvatila sam da je to bilo u redu.
To nije nikakvo izigravanje bilo ega. Samo malo istraujem okolo, zaista. Imam taj oseaj da
treba da otkrijem neto, ali ne znam tano o emu se radi.
Da, Aleks je bio zadubljen u svoje misli. Samo, pitam se da moda ne traite na pogrenom
mestu.
Kako mislite, na pogrenom mestu?
Stvarno me oduevljavate, Dejn. Imate onu tehniku maioniara, Kada me svojom priom
uputite u jednom pravcu, imam oseaj da je to varka i da se vane stvari deavaju na nekom sasvim
drugom mestu.
To zvui previe komplikovano za mene.
Isto tako, vi obmanjujete i samu sebe, naravno. Neto poinje da se polako nazire ispred vas, a
vi u isto vreme i elite i ne elite da to pronaete.
ta hoete da kaete, Aleks? Mislite da sam na pravom tragu?
Nastupila je jo jedna od onih Aleksovih dugih pauza. Mogla sam da ujem svoje disanje i da
osetim kako mi srce poput lopte udara u grudima. Neto se spremalo. Kada je progovorio, ve je bio
dobro razmislio o tome ta e mi rei.
Dejn, oseam da ste na pravom tragu u tom smislu da verujem da postoji neto konkretno to
moete da pronaete. Ali vi to traite na pogrenom mestu. Vi idete okolo i razgovarate sa ljudima
koji nikada nee biti u stanju da vam pomognu. Mesto na kojem stvarno treba da traite, nalazi se
ovde.
Osetila sam Aleksovu hladnu ruku na svom elu, i skoro da sam poskoila sa kaua. To nije bio
prvi put da me on dotakne, ali sada je to bio jedan iznenaujue blizak dodir. Sigurno nije razumeo
ta sam htela da mu kaem.
Aleks, ne poriem da je vaa terapija veoma znaajna za mene i da mi zaista pomae. Ali kada
govorim sa ljudima, onda, iako zbunjeno i nedovreno, ja traim neto odreeno. Pokuavam da
pronaem neto za ta znam sigurno da postoji, da saznam istinu o neemu to se stvarno dogodilo.
Mislite da vam je govorim neto drugaije?
U stvari, sada ne razumem o emu vi uopte govorite. Hoete da kaete da ve znate odgovor
koji ja traim? Da ja znam ko je ubio Natali?
,Znati neto je vrlo komplikovana re.
Osetila sam da me prolaze marci. Vi to mene optuujete za neto?
Aleks se blago nasmeio. Ne, Dejn, naravno da vas ne optuujem.
Ali da znam, pa, onda bih, ... znala, zar ne mislite tako? Valjda bih se seala neega tako
vanog.
Da li biste?
Aleks je ustao i otiao iz sobe, a zatim se vratio sa nekom pohabanom utom fasciklom i sveskom
sa metalnim povezom. Dozvolite mi da na trenutak preuzmem inicijativu, rekao je kada je ponovo
seo u svoju fotelju. elim da vam postavim nekoliko pitanja o vama.
To je neka vrsta testiranja?
Ne razmiljajte o tome. Samo odgovarajte na pitanja. Naravno, samo ako elite, ali mislim da de
nam to dosta pomoi.
U redu, onda.
Postaviu vam, dakle, par pitanja. Vai odgovori mogu biti i sasvim kratki, samo da i ne, ako
elite. OK? Aleks je uzeo olovku u ruke i poeo. Posle svakog mog odgovora, nakrabao bi kratku
beleku.
Da li se plaite mraka, Dejn?
Da.
Da li ponekad imate none more?
Mislim da imam. Ne pamtim ba dobro snove.
Da li ste ikada zabrinuti zbog toga kako izgleda vae telo? Da li postoji neto to ne volite na
sebi?
Da, naravno, ali ne vie nego to svakom neto smeta u sopstvenom izgledu.
Ovo je bilo zabavno. Podsetilo me na one testove linosti iz asopisa, kojima nikada nisam mogla
da odolim.
Da li ste ikada patili od nekog ginekolokog problema?
Ranije sam esto imala cistitis. Ne znam da li se to rauna kao bolest.
Da li ste patili od glavobolje? Artritisa?
Artritis me nije muio, ali glavobolje sam imala prilino esto. Godinama me bolela glava
svakog petka nakon veere. Osim kada bismo petkom izlazili negde. Onda bi se glavobolja javila u
subotu uvee.
Da li ste ikada izbegavali da se gledate u ogledalu?
Da, ali odgovor je isti kao kod pitanja da li sam zadovoljna izgledom svog tela.
Da li ste ikada eleli da promenite ime?
alite se? Pa ja i jesam promenila ime. Nedavno sam se nosila idejom da vratim svoje staro
prezime, ali mislim da je sada malo kasno za to. Trebalo bi da promenim sva dokumenta, i da se
gnjavim sa itavom gomilom papirologije.
Da li ikada nosite neto to bi drugim Ljudima moglo da izgleda kao neprikladno oblaenje?
Patim od loe cirkulacije tako da mi je ponekad hladno ak i kada je napolju toplo i sunano
vreme. Onda je odgovor, pretpostavljam, da. Je li to zloin?
Imate li neke fobije?
Ne. Ne plaim se visine, pauke ak i volim. Prijatno se oseam u zatvorenim prostorima. Sada
kad ste to spomenuli, setila sam se da mrzim one itarice koje se obino jedu za doruak, i nisam ih
kupovala ni dok su moji deaci jo odrastali. Ne volim Osmi mart, ni one glupe praznike koje su
izmislili samo da bi se bez veze troio novac.
Patite li od bilo kakvog poremeaja u ishrani?
Ne.
Imali ste problema sa alkoholom i drogama?
Ne, nikada.
Da li ste nekada opsesivno beali od toga?
Ne ba. Pila sam pomalo pre nego to sam diplomirala, otprilike u tim studentskim danima.
Nikada me nisu zanimale droge. Smatrala sam da je to jedna loa navika, a iskreno, moda sam se i
plaila da u biti uhapena ako mi nau neto od tih rekvizita. Ali nisam bila preterano stroga po tom
pitanju.
Da li ste ikada pokazivali znakove kompulzivnog ponaanja?
Mislim da nisam.
Da li ste ikada eleli da budete nevidljivi?
I ako jesam, najvie sam to elela dok sam bila u braku. Izvinite. Iskren odgovor je da se takvo
iskuenje nikada nije javilo u meni, ak ni u obliku fantazije.
Da liste ikada patili od depresije?
Da.
Gubitka samopotovanja?
O, da.
Da li ste ikada plakali bez ikakvog razloga?
To bi moglo da bude filozofsko pitanje, ali jednostavno reeno, mogla bih potvrdno da
odgovorim.
Javljali su vam se bilo kakvi samoubilaki nagoni ili takve misli?
Ne, to nikada.
Da li ikada oseate potrebu da budete bezgreno dobri, ili sa druge strane, uasno zli?
Znam o emu govorite. Poznato mi je to oseanje.
Da li ste se ikada oseali kao rtva?
Samo u trenucima slabosti. Nadam se da nikada nisam ozbiljno razmiljala o sebi kao o rtvi.
Da li ste nekada oseali da posedujete neku tajnu? Kao da imate stranu potrebu da tu tajnu
ispriate nekome, ali oseate da vam niko ne bi poverovao?
Nisam sigurna da sam razumela pitanje. Mislim da je moj odgovor ne.
Da li ste se ikada uputali u opasne rizike?
Ne. Ponekad poelim da jesam.
Da li ste oseali da niste sposobni da preuzmete rizik?
Da.
Da li sanjarite preko dana?
ta ste rekli? Nisam vas ula, bila sam kilometrima daleko. Izvinite. Salim se. Moda ponekad.
Da li imate oseaj da postoje detalji iz nekog perioda vaeg ivota kojih ne moete jasno da se
setite, pogotovo iz vremena kada ste bili sasvim mladi?
Ne znam. Teko je redi. Oigledno da postoji dosta stvari kojih ne mogu da se setim.
Da li ikada brinete da li ste previe buni? Mislim na stvari kao to je seks ili druge drutvene
situacije, ak i u klozetu?
Ovo stvarno postaje sve vie lino. Ali, nema problema, ne stidim se da odgovorim. Da
krenemo redom. Mislim da u vezi sa seksom nemam nikakve inhibicije, pa pretpostavljam da vrlo
glasno stenjem i vritim. Nerviraju me ljudi koji njau i krevelje se za vreme veernjih zabava, i
verovatno se zato ja ne ponaam tako u javnosti. Trudim se da budem prilino tiha u klozetu kada ima
drugih ljudi u blizini. Zar to ne radimo svi mi?
Da li ste ikada oseali da je seks prljav?
Ne, u sutini ne.
Da li nekada niste eleli da vas dodiruju?
Mislite na seksualno dodirivanje?
Ne samo na to.
Ponekad ne volim kada me mukarac mazi, ali da budem do kraja iskrena, to sve zavisi od
mukarca sa kojim sam. Bilo je prilika kada nisam elela seks, i to jasno sam to stavila do znanja.
A kod ginekologa?
Pre mi se nije ba svialo da me pregleda mukarac ginekolog. Kada sam bila u kasnim
dvadesetim, Klod mi je pronaao jednu divnu enu i od tada ja idem samo kod Silvije.
Da li vas odbijaju odreene poze u seksu?
Pretpostavljam da postoje dve, tri koje ne volim neto naroito.
Postoje li neke koje posebno volite?
O, da.
Da li ste pronalazili uivanje tako to ste bili promiskuitetni?
Ne. Moe delovati smeno ali, iako znam da svi misle da je koled idealno mesto za takvo
eksperimentisanje, ja sam vrlo rano poela da se zabavljam sa Klodom.
Da li su vas ikada seksualno privlaile ene?
Ne.
Da li ste ikada optereeni razmiljanjem o seksu?
Ne znam ta podrazumevate pod tim optereeni? Razmiljam o' tome uvek.
Da li oseate nagon da vrsto drite pod kontrolom svoje emocije?
Ne volim kad ne mogu da kontroliem svoja oseanja.
Da li oseate potrebu da upravljate situacijama?
Ponekad pokuavam to da radim.
Da li opsesivno pokuavate da drite pod kontrolom i stvari koje nisu bitne?
Umem da budem strano uredna i organizovana ponekad. Ali u poreenju sa Klodom, ja sam
mala beba za njega.
Da li mislite da je teko biti srean?
Za sebe to svakako mislim.
Da li vam je teko da se opustite?
Da.
Da li vam teko pada da idete na posao?
U poslednje vreme jeste, pomalo.
Da li ikada oseate kao da ste ludi?
Da.
Da li ste ikada stvarali izmiljene svetove? Ili izmiljene odnose sa drugim ljudima?
Ne od kada sam bila devojica.
Da li ste ikada oseali da ste samo vi stvarni, a da je sve ostalo samo varka?
Znam na ta mislite, ali, iskreno, ne mogu da kaem da jesam. Oduvek sam bila malo previe i
nezanimljivo racionalna. Verovatno sam oseala tako neto kada sam bila mala, onako kako svi to
oseaju.
A vice versa?
Mislite, kao da sam/a bila varka? To mi se ee dogaalo. Jo uvek me ponekad obuzme to
oseanje da su svi oko mene zaista odrasli a ja se samo pravim da jesam, a u stvari sam samo jedno
veliko dete.
Da li se plaite uspeha?
Ponekad.
Da li vam se ukusi neke hrane gade i odbijaju vas?
Ne, ali odau vam tajnu da duboko u sebi nikada nisam ba oboavala praziluk i karfiol.
Da li ikada imate oseaj da ste ukleti?
Da.
Aleks sada nije dugo progovarao ali je zato neto furiozno zapisivao u svoj notes, povremeno se
vraajui na prethodne stranice. Posle nekoliko trenutaka, koji su bili zaista muni za mene, on je
zavrio sa pisanjem i zatvorio svesku.
I kako sam prola? Da li sam poloila test?
Kada je Aleks konano progovorio bio je ozbiljniji nego to sam ga ikad videla.
Kau da ako pozitivno odgovorite na est ili vie pitanja koja sam vam ja postavio, to moe biti
znak da u sebi krijete neku potisnutu traumu.
Kako to mislite ' potisnuta trauma ' ?
To se odnosi na neki dogaaj, ili niz dogaaja, koje ste nesvesno zaboravili.
Ali, molim vas, Aleks, pitanja koja ste mi postavljali mogla bi da se odnose na svakoga. Ko ne
bi odgovorio sa da na neka od njih?
Dejn, ne pokuavajte da umanjite vrednost ovog testa. Vrlo savesno ste se odnosili prema
ovome sve do sada. Pitanja su paljivo smiljena i odabrana da otkriju simptome anksioznosti, koji
opet mogu biti znak neega mnogo dubljeg. Ne postavljam vam nikakvu dijagnozu, ali moramo uzeti u
obzir i ove rezultate. Recite mi, Dejn, uspevali ste da se vratite na ono mesto pored reke gde je
Natali nestala. Vrlo ste ozbiljno to prihvatili. Zaista sam veoma zadovoljan, ak oduevljen kako ste
se odnosili prema tome. Da li to budi u vama neko oseanje straha? Da li oseate da postoji jo neto
tamo? Neto dobro sakriveno?
Odjednom mi je postalo hladno, dok sam leala tamo na kauu, kao to se uvek deavalo kada bih
mirno leala neki dui vremenski period, pa ak i u kuama u kojima se dobro grejalo, kao to je bila
Aleksova. Opet ta moja slaba cirkulacija.
Da, plai me taj prizor. ta vas to tu toliko zanima, Aleks?
Uvek sam pokuavao da pratim tragove koje ste mi davali, Dejn. Pitao sam vas za Natalin
nestanak, i vi ste sami spomenuli taj prizor. elim da vas vratim tamo i vidim ta ete pronai. Da li
mislite da vredi pokuati?
Dobro, pokuajmo.
I tako smo zapoeli na ve dobro poznati ritual. Oseala sam zadovoljstvo zbog Aleksovog
odobravanja, kao da sam postajala njegov omiljeni uenik. Poeo je neno da me uvodi u priu. Moje
telo se oputalo, zatvorila sam oi i vratila se polako na obalu reke Kol. Saensu za seansom, bilo mi
je sve lake da se prebacim tamo, a svet u kojem bih se nala, svaki put sam mogla sve jasnije da
razaznam.
Sedela sam na zemlji, lea naslonjenih na kamen obrastao mahovinom, u podnoju brda Kri. Reka
je sa moje leve strane tekla nizvodno, poslednji zguvani papiri plutali su i polako nestajali iza
krivine, brestovi su mirno stajali na rubu ume desno od mene.
I bez Aleksovog tihog sufliranja, mogla sam da ustanem i okrenem se. Reka je sada tekla
nizvodno, desno od mene, iza mojih lea, brestovi i uma bili su levo. Gledala sam u stazu koja se
penjala du strmine brda Kri. Pored puta, raslo je gusto bunje, tako da je njegova linija na nekim
mestima nestajala, i izgledala poput vijugave zmije koja se penje uz brdo, ali ipak sam mogla da
vidim skoro celu duinu puta. Sve je bilo mnogo jasnije nego pre. Lie je imalo jau zelenu boju, i
presijavalo se na suncu koje je peklo odozgo. Kako sam pomerala glavu, mogla sam lako da se
skoncentriem na bilo koji detalj iz mog okruenja i da se udubim u njega, na sitno kamenje
postavljeno du puteljka, gde je zemlja bila utabana od koraka ljudi koji su prolazili, a iza toga se
otkrivalo vee kamenje i korenje drvea. Skoro bez ikakvog uticaja moje volje, poela sam da se
penjem puteljkom. Pogledala sam dole i videla da na nogama imam crne baletanke koje nisam nosila
jo od kole. Ve sam prela dobar deo puteljka i ila uz brdo, udaljavajui se od mesta gde sam
prvo sedela. Kada sam pogledala desno, videla sam reku u podnoju. Okrenula sam se na levu stranu
i gledala umu koja se prostirala prema Stedu. Odjednom, sve je postalo mrano. Pogledala sam u
nebo, a iznad mene je prolazio teki crni oblak. Vazduh je postao hladan, poela sam da drhtim,
okrenula se i potrala dole niz brdo. Paljivo sam se spustila u moj prvobitni poloaj, hrapavi kamen
dodirivao je liniju moje kime.
Opisala sam Aleksu ta se dogodilo.
Ali zato niste nastavili da se penjete?
Uplaila sam se.
Ali devojice ne treba da se plae.
19.
Halo?
eleo bih da razgovaram sa Dejn Martelo, molim vas.
Da, ja sam. Izvolite?
Bila sam zlovoljna. Ovo bi bio etvrti put ovog jutra da me zove neko iz Zavoda u vezi sa
izmenama koje treba da uradim na hostelu. Sledeeg dana, odbor bi trebalo da se sastane i odlui da
li da odobri - ili ne - izmenjen budet za plan izgradnje mog hostela koji je ve sada bio toliko puta
prepravljan, uslovljavan i menjan da nisam vie znala da li elim da se moje ime uopte pojavi na
njemu.
Dejn, ovde Kaspar, Kaspar Holt.
Molim?
Zaista nije bilo potrebe, ali u svakom sluaju, hvala vam za razglednicu koju ste mi poslali.
To je bio onaj filozof. Sela sam na stolicu i duboko udahnula vazduh.
Ah, da, pa eto, elela sam da vam se tako na neki nain izvinim zbog svog ponaanja one
veeri.
S obzirom na okolnosti, mislim da ste se drali i vie nego dobro. Pitao sam se da li biste hteli
da se vidimo?
O, Boe, pa on me zove da izaemo.
Hm, dobro, kada ste mislili?
Moete li sada?
Sada?
Trebalo je da sredim zavrne detalje za sutranji sastanak odbora, trebalo je da odem do
kancelarije, a mojoj kosi je oajniki trebalo pranje. Ovo nije bio dobar dan; ovo je bio moj dan da
jurim, da budem mrzovoljna i loe raspoloena.
Dajte mi sat vremena. Gde da se naemo?
Doite u Linkoln In Fild. Broj trinaest. Saekau vas ispred.
Nisam uspela da pregledam podatke za odbor, ni da se javim na posao. Ali ipak sam oprala kosu.
Stajao je napolju, obuen u onaj isti glomazni kaput od tvida koji je nosio one veeri u ICA. Bio
je udubljen u itanje neke knjige u depnom izdanju, tako da sam imala priliku da ga paljivo
osmotrim pre nego to je primetio da dolazim. Njegova kosa bila je pepeljasto plava, duga i
kovrdava, i zalizana iznad ela. Nosio je naoare sa metalnim okvirom.
Muzej Ser Dona Soana, rekla sam mu. Tu obino izvodite devojke na prvi sastanak?
Pogledao me iznenaeno.
Da, i to verovatno objanjava moj uspeh kod ena. Ali ulaz je besplatan, i etnja ovim muzejom
podsea malo na etnju kod ljudski mozak.
To je dobro ili loe?
Spustio je blago ruku na moje rame dok smo prolazili kroz glavni ulaz, i ulazili u meni nepoznat
prostor, koji je imao jo dva sprata gore i jedan dole u podrumu. Vodio me kroz prostoriju koja je
bila okreena u tamnocrvenu boju re. Tu su bili izloeni neobini predmeti, kao da su podseali na
fragmente nekih graevina, arhaini instrumenti, prilino ekscentrini radovi, i popunjavali skoro
svaku povrinu.
Pogledajte ovo, rekao je Kaspar, pokazujui neki predmet bez oblika. To je gljiva sa
Sumatre.
ta?
Zapravo, to je samo jedan obian suner.
Prolazili smo kroz neverovatno uske hodnike u kojima su bili izloeni jo neverovatniji predmeti,
i to svuda, i gore i dole, veoma neobino i zbunjujue rasporeeni.
Svaka soba je poput razliitih delova uma oveka koji ih je projektovao, objanjavao je.
Primetila sam da su njegovi dlanovi i prsti bili isprskani crvenom bojom, a kragna njegove koulje
iskrzana.
Poput ljudskog mozga, moda, primetila sam.
Osmehnuo se. Mislite, ljudski mozak isto tako je podeljen na razliite odeljke. Prepun predmeta.
Moda. Moda ste u pravu. Ovu kuu nije osmislila ena, slaete se? Dolazim ponekad ovde za
vreme pauze za ruak. udim se kako ljudski vek moe biti smeten u jednu kuu. Ovo je jedno tako
nedrueljubivo mesto, zar ne? A u isto vreme i otvoreno za ljude, naravno.
Imate li obiaj svima da drite ovakvo predavanje? pitala sam.
Izvinite, poeo sam da vas nerviram?
Ma ne, samo sam se alila.
Popeli smo se gore uz stepenice, u sobu za izlaganje slika, koja je imala visok plafon, a zidovi su
bili obojeni u zelenu i utu boju afrana. Svetlost zimskog sunca ulazila je kroz prozore sa lukovima, i
padala na duboke, bogate boje na slikama; u sobi je vladala neka hladna i sveana atmosfera, kao u
crkvi. Prolazili smo zajedno pored Hogartove slike Uspon jednog raskalanika, iz koje je zraila
neka neobuzdanosti i bes. Kaspar je zastao ispred.
Pogledajte samo, rekao je. Pored broja pedeset i pet, taj ovek sa skiptrom i loncem na glavi,
on urinira. Moete li da vidite izraz na licima one dve uglaene dame?
Posmatrala sam grotesknu scenu, pokuavajui da odgonetnem nejasne, iskrivljene figure, i
osetila da drhtim.
To je Vitlejemska bolnica, ludnica. Nalazi se u Murfildsu, odmah ispred gradske kapije.
Hogartov otac bio je u zatvoru zbog dugova, i to je imalo snaan uticaj na njega. Pogledajte lice one
stare ene koja klei na kolenima, Dejn, ona izgleda samo kao polu - ovek.
Ja sam gledala njegovo lice, njegove ozbiljne sive oi. Primetila sam kako je izgovarao moje
ime. Odjednom mi je palo na pamet kako ne mogu da se setim kada sam poslednji put bila srena.
Dok sam stajala pored Kaspara, u kui koja lii na mozak oveka, inilo mi se kao da izlazim iz
mraka u kojem sam srljala tako dugo, kao da gledam kroz prozor u neku drugaiju vrstu budunosti: u
svetlu budunost. Mogla sam da vidim nova prostranstva, iroki nebeski svod. Na minut, stajala sam
sasvim mirno, dok me nada polako obuzimala. Uhvatila sam za trenutak njegov pogled.
ekajte, pozvao me, eleo bih da vam pokaem neto.
Sili smo ponovo niz stepenice i proli kroz dve prostorije.
Pogledajte tamo.
Videla sam neto to je izgledalo kao indijanski totem, jedan stub napravljen od delova raznih
drugih predmeta. Na njemu je bilo urezano ime ' Fani' . Okrenula sam se prema Kasparu sa
podignutim obrvama.
To je grobnica u kojoj je sahranjen pas koji je pripadao eni Dona Soana. Ali isto tako se zove
i moja mala kerka.
Mislila sam da je Fani jedno od onih imena koja vie ne smemo da dajemo deci.( engl. fanny -
slang; zadnjica )
Pokuao sam da ponovo vratim u ivot to ime.
Da li ste oenjeni?
Ne. Samac sam.
Zao mi je.
Ne treba da vam bude.

Napolju, na svetlucavom ledenom vazduhu, blesavo smo se smeili jedno drugom. U jednom
trenutku, Kaspar je pogledao na sat.
Da li ste raspoloeni za ruak?
Ne bi trebalo da pristanem.
Molim vas.
U redu.
Proetali smo do Sohoa, proli pored delikatesnih radnji i seksi - opova, i zaustavili se kod
jednog italijanskog kafe restorana. Naruili smo poluistopljeni kozji sir na tostu, zelenu salatu i svako
po au vina. Pogledao je u moju ruku na kojoj nije bilo prstena i pitao da li sam venana, a ja sam
mu odgovorila da sam rastavljena. Pitala sam ga koliko godina ima njegova kerka. Bilo joj je pet
godina. Mnogi ljudi, nastavio je da mi pria, misle za njega da je neka vrsta supermena samo zato to
je uradio neto to stotine i hiljade ena radi, a da niko to i ne primeuje.
Nisam znao ta je ljubav pre nego to sam dobio Fani, to predivno malo stvorenje, priznao mi
je.
Ispriala sam mu za Roberta i Deroma, koliko su porasli i postali veliki, kako su me uvek titili,
uvek bili na mojoj strani, a on je odgovorio da bi voleo da ih upozna jednog dana. Tada se ta
verovatno da za ovo meu nama postoji budunost, kao to ' jednog dana' , otvorila ispred mene, i ja
sam osetila da mi se od toga vrti u glavi i da me hvata strah, i zato sam upalila cigaretu. Rekla sam da
moram da krenem. Nije pokuao da me zadri, samo je gledao kako odlazim do svog bicikla i
otkljuavam katanac, stavljam kacigu na glavu i odlazim .
Oseala sam se kao adolescentkinja, oamuena od uzbuenja, a u isto vreme i kao uplaena
ostarela ena koju su ponovo okovali u zatvoru stotinama tankih, otrih veza. Mogla bih da se upustim
u kratku vezu sa Kasparom - ne, znala sam da bih sa njim mogla da imampravu vezu, znala sam to po
nainu na koji mi je dodirivao rame, i kako je gledao pravo u mene svojim sivim pogledom. Ne
bismo samo jedne noi uskoili u krevet posle boce popijenog vina, mi bismo podigli prainu sa nae
prolosti, otvorili stare rane, preputajui se omamljujuoj ljubavno patnji i pronalazei utehu jedno
u drugom. Nije se radilo o tome da nisam bila spremna - to je ono to savetnici uvek govore, da
morate da saekate, da ponovo skupite snagu, da nauite da ivite sa samoom. Dobro, ja sam bila
spremna. Prolo je mnogo vremena od kada sam poslednji put iskusila ljubav. Bila sam spremna, ali i
uplaena. Oseala sam se umorno. Blaga glavobolja bubnjala je u mojim slepoonicama. Tako mi i
treba kada pijem vino u vreme pauze za ruak.
Vozila sam se na biciklu du ulice Oksford, koja je, u zimskim popodnevima, ve bila ukraena i
osvetljena boinim svetlima. Boe, mrzim to sad kae te ogromne Diznijeve junake po ulicama. Jo
uvek nisam zavrila sa kupovinom boinih poklona, iako sam tati kupila dvogled, i jo mnogo drugih
smenih poklona koji se stavljaju u arapu za Deda Mraza, koji uvek je dolazio u kuu, i dugo nakon
to su deca otkrila da sam to u stvari ja. To je oduvek bio moj omiljeni deo Boia - rano jutro, kada
bi svi nagrnuli u moju spavau sobu, posedali na krevet i poeli da vade bokserice, sapune i druge
blesave poklone iz svojih jastunica. Odjednom mi je palo na pamet da u ovog boinog jutra biti
sama: deaci e doi na veeru, naravno, doi e i tata, a moda bi trebalo da pozovem i Kloda zato
to stvarno ne bih mogla da podnesem pomisao na njega kako sam jede neki jadni obrok za jednu
osobu, iako bi mogao da ode kod Alana i Marte. Ali moda u se probuditi na boino jutro u
potpuno praznoj kui.
Na trenutak sam pomislila da uem u uzavrele ceijus davnice, ispunjene tekim mirisom parfema,
da divlje epam koulje, kravate i dempere za deake. Ali oni su mrzeli koulje i kravate kupljene
u prodavnici, i prolo je mnogo vremena od kada sam prestala da im kupujem odeu. Voena nekim
unutranjim impulsom, odvezla sam se do jedne od mojih omiljenih radnjica u Londonu, do
prodavnice eira u ulici Dermin, i tamo kupila tri predivna i preskupa eira - braon za Deroma,
crni za Roberta i trava zeleni za Kim. Zakaila sam kese na upravlja bicikla, i okretala pedale do
Kamdena, gde sam kupila gomilu tankih papirnih kesa za okoladne tartufe koje u napraviti svima, i
pazarila i neke lepe zelene tegle. U jednoj radnji, videla sam minue u obliku sitnih srebrnih
kutijica. Bile su zaista previe skupe. Kupila sam ih za Hanu i spakovala ih u lepu kutijicu sa
ukrasnom trakom.
Te veeri, odsluala sam tri ploe Nila Janga dok sam pravila turiju od paradajza i stavljala je u
nove zelene teglice, koje sam ukrasila nalepnicama, i spremala okoladne tartufe sa od tamne, gorke
okolade za kuvanje. Uvaljala sam ih u kokos, i smestila ih u njihove male kutije. Sutra u ih sve lepo
upakovati. Kuhinja je mirisala na sire i gorku okoladu. Jo uvek sam bila uzbuena i energina, i
zato sam sipala sebi au crvenog vina, upalila cigaretu, i sa zadovoljavajue otrom olovkom i
mojim omiljenim lenjirom ( bio je dugaak, sa jednom ravnom ivicom), nacrtala sam arhitektonski
projekat moje kude. Na vrhu, nakrabala sam kiastog debeljukastog kupidona na pravim linijama
krova. Kada sam otila u kancelariju, fotokopirala sam crte na beloj hartiji, i poslala kopije kao
Boine estitke.
Sipala sam jo jednu au vina - glavobolja je prestala - i zapalila jo jednu cigaretu. Moda u
prestati da puim za novu Godinu. Kroz prozor, videla sam mesec, bio je sasvim pun, osetila sam
neki nagon u sebi i obukla debeli kaput, koji je pripadao Robertu i otila u batu. Bila je divna no,
vedra i otro hladna. Zvezde su izgledale kao da su blizu, a svaka granica na drveu kruaka i
treanja mogla je jasno da se vidi na meseini.
Na jednom kraju bate, ispod zaraslog javora, nalazile su se neobeleene grobnice brojnih kunih
ljubimaca koje su deaci tokom godina imali: tu je bilo hraka, zamoria, dva zeca, i jedno tene.
Deaci su obino igrali fudbal na travnjaku, pretvarajui ga svojim koracima u blato. U prolee i na
jesen, za vreme vikenda, organizovali bismo radove u vrtu, prekopavali zemlju i sadili seme, koje su
posle make iz komiluka iskopavale. U aprilu, drvee bi poelo da buja, kronje kruke i trenje bi
procvetale i izgledale kao da je na njih pala vazduasta pena, a na magnoliji bi se pojavili cvetovi u
obliku svea, kao da ih je neko pravio od voska, i nekoliko nedelja vrt bi postao jedno velianstveno
ljupko i veselo mesto. Klod i ja smo esto sedeli napolju uz pie kada je vreme bilo lepo. Pravili
bismo zabave leti, kada jagode ve postanu zrele, pijuckali Pim, a deaci bi nam doneli grickalice.
Isto tako, esto bismo pravili rotilj, jeo bi se hot - dog i pila penuava pia, evapii od kampa i
skua na francuski nain, i ukusne peurke marinirane u ljutom sosu. Moje seanje ponovo je
zakazalo: postojalo je neto ega nisam mogla da se setim. U stvari, kako mi je ono Aleks rekao -
nisam dozvoljavala sebi da se setim.
Dohvatila sam se vina i cigareta, i unapred odluila ta u promeniti u novoj godini iji se
poetak bliio: neu posustati dok ne proem kroz pejza mog seanja i doem do same njegove
sutine, i reila sam jo i to da u dozvoliti samoj sebi da budem srena.
Nije mi palo na pamet da li uopte mogu da ostvarim to drugo obeanje koje sam dala sama sebi,
a da prethodno ne raistim sa svojim uspomenama.
20.
ta eli?
Da doe na boinu veeru sa televizijskom ekipom.
Ali to je smeno. Pre svega, koja televizijska ekipa de pristati da radi za Boi?
Mislim da njegova hode. Bide to kao boina poruka od kraljice upuena zemljama
Komonvelta.
Dejn, nisi valjda pristala? Kim nikada nije imala obiaj da skii; ali sada jeste to radila.
Zna, stvarno mi je bilo teko da odluim. Mislim, to oigledno stvarno mnogo znai Polu, a ve
je uloio toliko truda, i pretpostavljam da ako smo ve stigli dotle, moemo da napravimo i ovaj
korak.
Ozbiljno hoe da kae da Pol i Erika treba da dou na Boi kod tebe, sa Rozi, naravno,
zajedno sa svim kamerama koje de te pratiti svuda po kudi i snimati te kako sprema urku? Isuse,
Dejn, i tvoj otac de doi. I Robert i Derom. Na kraju krajeva, i ja u doi, i to sa Andreasom.
Ali oni nee biti tu ceo dan. Samo de snimiti malo porodine atmosfere za vreme Boica. Otidi
de i pre nego to pone veera.
Zauo se kikot sa druge strane veze, i ja sam osetila olakanje, jer je to kikotanje znailo da Kim
pristaje.
Pomoi e mi, Kim? Mislim, bie uz mene taj dan?
To sada nije vano, nego reci mi ta da obuem? Nikada pre nisam bila na televiziji. ta ono ne
sme da se nosi, ne znam da li su u pitanju pruge ili tufne?

Izvoli. Jedan suvi eri, jedna pita sa mesom.
Seri je bio neke bledoute boje a pita sa mesom vrua i prilino ljuta. Paljivo sam sela na sofu
sa jastuiima, koja je izgledala kao da je sad stigla iz prodavnice nametaja. Oseala sam se kao
stranac, kao neki lepo vaspitani gost.
Ovde je stvarno lepo.
Soba je bila savreno ista, kao prostor koji e neki proizvoa boja slikati za svoju reklamu. Na
zidovima boje slonovae bilo je okaeno est malih slika. Okrugli tepih leao je tano na sredini
poda od drveta. Sa obe strane nove sofe bile su postavljene dve fotelje. Na stoiu je stajala uredno
savijena knjiga o normanskim crkvama i primerak Gvardijana. Rascvetali kaktus bio je postavljen na
klaviru, ija je povrina sijala svee ispolirana. U uglu, na jednoj namerno uzdignutoj platformi,
svetlucala je boina jelka sa belim lampicama. Sa mesta na kojem sam sedela, i drala au sa
erijem u ruci, i pitu sa mesom, mogla sam da vidim da je i kuhinja isto tako ista i uredna, i zapitala
sam se da li Klod ikada sprema sebi neto za jelo.
Da, stvarno sam zadovoljan. Uredio sam je ba onako kako sam eleo.
Nervozno smo se osmehnuli jedno drugom, u tom tako savreno pravilnom prostoru. Pomislila
sam na haos u mojoj kuhinji: tu su bile velike inije pune sonih zimskih mandarina, hrpe rauna i
pisama na koja nisam odgovorila, spiskovi koje sam sama sebi napisala kao podsetnik, a posle
nikada nisam ni pogledala u njih, polomljeni tanjiri koje ve danima planiram da zalepim, boine
estitke koje sam htela da okaim ali jo nisam stigla to da uradim, prealjena ali ne i odbaena
gomila arenih boinih ukrasa koje sam stavila meu pehare u vitrini, narcisi u vazama koji su, ini
mi se, stavljali taku na nered u sobi, njihovom eksplozijom ute boje, i papiri sa crteima mojih
projekata koje sam poela, a onda ostavila; tu su se jo nalazile i fotografije koje nisam stavila u
album, na desetine knjiga, nekoliko recepata koje sam iseckala iz asopisa i do pola popijena boca
vina. I, naravno, olinjala jelka iji su ukrasi, koje su stavili deaci, izgledali kao da su ih se doepali
neki pijani Ljudi. Zapravo, i jesu ih se doepali: Derom i Robert su bili uasnuti skladnim
asketizmom koji sam postigla ove godine. Boine jelke, rekli su mi, treba da budu nakinurene i da
privlae panju. Izvukli su iz kutija velike ruiaste i tirkizne kugle i svetlucave zvezdice, i sve one
triarije koje smo sakupili tokom godina, i prikaili ih sve na jelku.
Vedro sam predloila da pustimo neku muziku.
Ali nemam nita od muzike, odgovorio je Klod.
Gde su svi tvoji cdovi?
Oni pripadaju mom prethodnom ivotu.
Ali ako ih nisi eleo, zato si mi ih onda uzeo?
Zato to nisu bili tvoji.
Ti to hoe ozbiljno da mi kae - bila sam zaprepaena da si svu muziku, koju si sakupljao
itavog svog ivota, jednostavno,... jednostavno bacio.
Da.
Prela sam pogledom po sobi. Shvatila sam da je, sa onom hirurkom nemilosrdnou, Klod
odstranio svaki trag naeg zajednikog ivota, nae porodice. Soba nije bila uredna. Ona je bila
prazna.
Klod, nejasno sam poela, Kako se ti seda Natali? Iako sam pitala, znala sam da moje
pitanje zvui neobino, kao da je skrivalo svoje pravo znaenje.
,J(ako je se seam?
Zna, priala sam sa ljudima o njoj i setila sam se da je udno to nas dvoje zapravo nikada
nismo priali o tome kako mi vidimo Natali.
Klod se spustio u fotelju i poeo da me ispituje na onaj profesionalni, lekarski nain koji me uvek
izluivao.
Zar ne misli da je ta tvoja briga za Natali sada otila ve malo predaleko, Dejn. Hodu da
kaem, svi mi - njena prava porodica, da budem iskren - pokuavamo da dovedemo nae ivote u red.
Nisam siguran da je od velike pomoi to to ti eprka po naoj prolosti i to sve zbog tvojih linih
psiholokih razloga. Da li te tvoj psihoterapeut ohrabruje da se tako ponaa?
Nain na koji je priao sa mnom bio je blag i uljudan, i ja sam se zbog toga osetila poput neke
kolarke, neoeljane kose koja se uzvrpoljila na njegovoj urednoj sofi.
Dobro, Klod, lekcija je gotova - onda, reci mi, kako je se seda?
Bila je slatka, pametna i draga. Netremice sam gledala u njega.
Ne gledaj me tako, Dejn. Samo zato to ide na terapiju, tebi se sad ine sumnjivim sve iskrene
i jednostavne stvari. Ona je bila moja mlaa sestra, i bila je drago dete, koja se polako pretvarala u
enu kada je tragino umrla. Tako stoje stvari. Tako je se seam i tako i elim da je se seam. Ne
elim da ukalja to seanje, i pored toga to je ona mrtva ve dvadeset i pet godina. U redu?
Sipala sam jo malo erija u minijaturno malu au, i uzela gutljaj.
Dobro, ali hou da mi ispria koja su tvoja poslednja seanja vezana za nju?
Ovoga puta inilo mi se da je Klod kratko razmislio pre nego to mi je dao odgovor - ili je moda
samo razmiljao da li da mi uopte odgovori. Klimnuo je glavom, sa izrazom na licu kao da me
saaljeva.
Ne znam ta hoe da postigne ovim, ali ako ba insistira, odgovoriu ti. Bili smo svi u Stedu i
pripremali veliku zabavu povodom godinjice braka Alana i Marte, kao iznenaenje kada se vrate sa
krstarenja. Trebalo je da putujem za Bombaj sledeeg jutra. Kao i veina nas, i Natali je pomagala.
Ujutru, na dan zabave, ti, Natali i ja smo trkarali okolo i zavravali poslednje pripreme. Sea se?
Prolo je mnogo vremena, rekla sam.
Seam se da sam je kolima odvezao da podigne poklon za Alana i Martu, i ini mi se da smo
priali o tome ta e obui to vee. Sve ega se seam posle toga jeste da sam ja preuzeo da peem
rotilj i nisam se pomerio sa tog mesta do ranih jutarnjih sati. Pogledao je u mene. Ali ti to nisi ni
primetila, zar ne? Bila si suvie zauzeta Teom. Otiao sam tog jutra pre zore, sa Alekom. Prvi put
sam uo da je Natali nestala kada sam se vratio kud dva meseca kasnije.
Kaiprstom sam paljivo skupljala mrvice koje su ostale na mom tanjiru.
Da li si video Natali tog jutra?
Naravno da nisam. Nisam video nikoga, osim majke, koja je odvezla Aleksa i mene na stanicu
negde oko pola etiri ujutru. Daj, Dejn, samo se vrtimo u krug i ponovo se vraamo na stvari koje
smo ve hiljadu puta proli. Uostalom, ja ne mogu mnogo da ti pomognem: nisam bio tu tog dana kada
je nestala.
Preao je rukom preko ela, i tada sam shvatila koliko je umoran. Zatim mi se osmehnuo, bio je to
aavi, bliski polu osmeh: atmosfera vie nije bila odbojna, zamenilo je neko drugo oseanje, isto
tako uznemirujue.
Zna li, poeo je kao da sanjari, koliko sam alio to nisam bio tamo? Dugo sam mislio da se
to ne bi ni desilo da ja nisam otiao. Da sam mogao sve nekako da spreim, ili neto tako smeno. I
jo uvek me dri taj oseaj, kao da sam odvojen od ostatka porodice zato to su oni svi zajedno
prolazili kroz to, a ja sam bio negde daleko.
Tuno se nasmeio. Ti si uvek govorila da sam ja birokrata porodice, je Y tako, Dejn? Moda
ba zato danas mogu da se oseam da sam deo nje, da joj pripadam.
Klod, ao mi je ako sam neto pogreno rekla.
Bez razmiljanja, uzela sam njegovu ruku, a on se nije otrgao, ali je spustio pogled dole, na nae
prste koji su bili isprepletani. Sedeli smo u potpunoj tiini nekoliko trenutaka, a onda sam izvukla
ruku, postiena.
ta e raditi za Boi? glas mi je bio vrst.
Sada je na njega bio red da mu bude neprijatno. Zar ne zna? Trebalo je da idem kod Alana i
Marte, ali Pol me pozvao da budem sa njim i Pegi.
Ali oni dolaze kod mene. Osetila sam da postajem mrzovoljna.
Pol je mislio da ti nee smetati.
Situacija de biti nemogua, Klod. Zaista e biti nemogua. Doi de tata, Kim i njen ljubavnik,
nai deaci i Hana. O, sranje, doi de i televizijska ekipa da nas snima. ta hoe da svi mi uradimo?
Da glumimo jednu veliku srenu porodicu pred kamerama?
Ti si rekla da jo uvek moemo da ostanemo prijatelji.
Jesam rekla to. Bio je to onaj glupi klie, lana uteha, i jedna obina la, ali ipak sam rekla.
Pored toga, elim da budem sa svojim sinovima za Boi.
Unapred sam znala da de to biti strana greka. ta li de mi samo Kim redi?
Dobro.
21.
Sedela sam na zemlji, i oseala kako mi vlana mahovina grebe kimu. Znala sam da je brdo Kri iza
mene. Reka Kol bila je levo, njena povrina presijavala se u sivoj boji kriljca, i na njoj se jasno
video odraz oblaka koji su prekrili sunce na nebu. Najednom mi je postalo hladno u mojoj haljini bez
rukava i koa na rukama mi se najeila, i zato sam, da bih se ugrejala, obgrlila samu sebe. Zguvani
papiri koje sam bacila u reku skoro su nestali na njenoj tamnoj povrini, i plutajui nizvodno, izgubili
se u senkama i odrazima mnogo pre nego to ih je voda odnela iza krivine. Grane na brestovima, koji
su bili na rubu ume sa moje desne strane, utale su i njihale se, pokrenute iznenadnim dahom vetra
koji je nagovetavao da e uskoro padati kia.
Ustala sam i okrenula se prema brdu Kri, i sada sam gledala puteljak koji je vijugao uz strminu.
Na nekim mestima, bunje je zaklanjalo pogled na puteljak dok on nije potpuno utonuo u sumrak. Moj
korak je sada bio odluan dok sam se pribliavala vrhu. Svaki put kada bih se vratila toj reci i tom
brdu koji su me razdvajali od Natali, sve jasnije sam mogla da vidim itav prizor, sve vie sam
stvarno bila prisutna tamo. Trava je bila zelenija, mogla sam da vidim kako se reka mrekala i kako
je vetar pravio talase na njenoj povrini. Ovog puta, ne samo da su detalji bili jasniji, nekako sam
jae oseala samo njihovo prisustvo. Voda je imala svoju dubinu i delovala je stvarno, staza pod
mojim nogama bila je tvrda, ak je i lie izgledalo tako jasno i otro, poput seiva koje bi poseklo
prste kada bi ga dodirnuli.
Prizor je bio odbojan, nedostupan, kao da je uporno odbijao da mi otkrije svoje tajne.
Pribliavala sam se vrhu brda Kri, i poelo je da me obuzima oseanje da se neto loe nalazi sa
druge strane uzvienja. Zbog toga je itav ovaj prizor prolog puta iznenada potamneo. Moje telo,
moj duh u potpunosti, poeli su da tonu u oajanje. Da li sam stvarno elela da idem dalje? Jedan
trenutak slabosti bio je dovoljan. Okrenula sam se i potrala nizbrdo, daleko od onoga to me ekalo
tamo, ta god to bilo. Zar ne postoji nita drugo emu bih se vratila u ovom omiljenom pejzau moga
seanja? Stigla sam do podnoja brda Kri i trala pored reke Kol. Instinktivno sam znala da de me to
odvesti dalje od reke i vratiti me prema Stedu, a tamo u pronai svoju porodicu, onakvu kakva je
nekada bila: tu de biti Teo, visok i mrzovoljan; Marta, tamnokosa i prelepa, snana i sa osmehom na
licu; moj otac, zgodan i jo uvek pun nade da de mu ivot ipak ispuniti sve elje. Znala sam da de me
ekati tragovi one zlatne letnje zabave.
Ali ubrzo vie nisam mogla da prepoznam stazu, kao da sam zalutala iza neke dozvoljene granice,
i prela na zabranjenu teritoriju. Drvee je postalo nejasno, a nebo poelo da se zatvara iznad mene, i
ja sam polako dolazila k sebi, tamo na Aleksovom kauu, dok su mi vrele suze lile niz lice, preko
mojih obraza. Morala sam da ustanem, i sa oseanjem potpune besmislenosti, obriem vrat i ui.
Aleks je stajao iznad mene i zabrinuto me posmatrao. Objasnila sam mu ta sam pokuala da uradim,
a on je sa neodobravanjem klimnuo glavom.
Dejn, vi se ne etate kroz Narniju ili Oz ili neki drugi zabavni park gde se moete slobodno
kretati u kojem god pravcu poelite. Istraujete svoje sopstveno seanje. Morate se vi njemu
prepustiti, dozvoliti mu da vas vodi tamo gde treba. Zar ne oseate da ste sasvim blizu?
Aleks Dermot - Braun nije bio od onih osoba koje bih ja obino smatrala svojim tipom. Bio je
neuredan ovek u neurednoj kudi. Njegove farmerke bile su izlizane na kolenima, mornarskoplavi
demper prilino isflekan i iznoen, i bilo je oigledno da svoju dugu kosu elja samo tako to esto
prolazi prstima kroz nju, kada ivo gestikulira za vreme razgovora. Ipak je poeo da me privlai,
naravno, jer je postao osoba kojoj sam se otvarala, ovek ije mi je odobravanje trebalo. Svega sam
bila svesna. Ali sada sam shvatila, pomalo uzbueno, da je i on strastveno uestvovao u mojem
traganju, kao i ja, i polagao velike nade u njegov ishod. To me podsetilo na one prve kontrakcije koje
sam imala dok sam bila trudna sa Deromom, te male znakove koji su me upozoravali da u se zaista
poroditi. Na isti taj nain sam sada oseala da u uskoro morati da se suoim sa neim to je vano
za mene.
elavi ovek u sivom odelu je ustao. Izgledalo je kao da je doao na sastanak pravo sa posla.
Pa, i ja imam neto da kaem.
Znate ona javna okupljanja ili diskusije gde predsedavajui postavi pitanje, a onda nastane mrtva
tiina i niko se ne usuuje da kae bilo ta, i stvori se jedna prilino zategnuta i neprijatna atmosfera.
Ovaj sastanak uopte nije liio na to. Ovde je svako imao neto da kae, a veina njih je pokuavala
da govori u isto vreme.
Od samog poetka smo znali da e lokalno stanovnitvo morati da bude ukljueno u projekat oko
izgradnje hostela, bar na informativnoj bazi. Odran je sastanak stanovnika Grandison Rouda na
kojem su raspravljali o toj temi i zahtevali da im se omogui zvanian razgovor sa predstavnicima
vlasti odgovornim za hostel. Nije bilo sasvim jasno ta je znaio ovaj zahtev, i da li ga uopte treba
prihvatiti, ali je odlueno da je u interesu da se ipak odgovori na njihove zahteve. Kris Miler iz
Zavoda za planiranje bio je nadlean za projekat, doktor Kohan, psihijatar iz bolnice Sv. Kristofer
takoe je trebalo da bude prisutan, kao i Paulina Tindal iz Slube za socijalna pitanja, a na kraju je
Kris pozvao i mene i pitao da li bih i ja mogla da doem.
Nerado sam prihvatila poziv, i to samo zato da bih mogla da pripazim na brzopleta obeanja koja
je Kris mogao da im ponudi, i koja bi verovatno jo vie smanjila moj budet. Sastanak je trebalo da
se odri one veeri kada sam se dogovorila da izaem sa Kasparom na pie. Nazvala sam ga da
otkaem na dogovor i izvinila mu se, ali kada sam mu spomenula ta u raditi, on se zainteresovao i
pitao me da li bi mogao da svrati i da sedi u publici. Rekao je da eli da me vidi kako radim.
Odgovorila sam mu da nema potrebe da dolazi i da e to biti samo formalnost.
Nee biti samo formalnost, bio je uporan. Raspravljaete o domovima ljudi koji ive u tom
kraju. Doveete ludake u njihovo susedstvo. Jedina gora stvar koju im moete predloiti jeste da tu
sagradite neku odvratnu klanicu ili laboratoriju za vivisekciju. Ne elim to da propustim, Dejn.
Sastanci otvoreni za javnost, Kao sto je ovaj, su ono to Britanci danas rade umesto da gledaju meku
na konopcu kako igra, ili, jo gore, veanje na trgu.
Daj, Kaspare, ovo je samo jedan projekat u kojem nema nita sporno.
Videemo. U meuvremenu, mora me podsetiti da ti pokaem detalje jednog interesantnog
istraivanja koje je izvreno na Jejlu pre nekoliko godina, u kojem se navodi da kada ljudi javno
iskau svoj stav u vezi sa nekim pitanjem, ak i dokazi koji ne idu tome u prilog, koliko god jaki bili,
samo jo vie pojaavaju njihovo uveren JE .
ta hoe da kae?
Nemoj da oekuje kako moe da ubedi ljude tako to e im predoiti razumne argumente.
Nije mi potrebno neko istraivanje sa Jejla da mi to kae. Moda se vidimo tamo.
,Ja u se moda izgubiti u rulji, ali tebe u svakako videti.
Privezala sam katancem bicikl na parkingu ispred optinske sale samo pet minuta pre nego to je
sastanak trebalo da pone. Kada sam ula unutra, prvo sam pomislila da sam sigurno dola na
pogreno mesto. Oekivala sam da vidim samo nekoliko starih dama koje su ule unutra da bi se
sklonile od kie. Ovo je vie liilo na neku zabavu u naputenom skladitu ili demonstracije zbog
poveanja poreza. Na bini u dnu sale ugledala sam Krisa i ostalu bandu. Ne samo da su sva sedita
bila popunjena nego su i prolazi izmeu njih bili krcati i morala sam da se probijam kroz guvu,
neprestano se izvinjavajui, da bih dola do Krisa koji je bio sav zajapuren i nervozan. Stalno se
nakaljavao i sipao vodu iz bokala u svoju au. Kada sam sela na plastinu optinsku stolicu, koja je
bila rezervisana za mene, nagnuo se prema meni i apnuo promuklim glasom:
Rekordna poseta.
Ali zato? uzvratila sam mu apatom.
Dosta ih je dolo iz Grandison Rouda, objasnio je. Ali doli su i ljudi iz Klarisa Rouda, i
Pamela Rouda, pa ak i iz Lavlejs avenije.
Zato sve njih zanima jedan mali hostel?
Kris je slegnuo ramenima. Pogledao je sat na svojoj ruci, i nakon to je dao znak glavom Kohanu
i Tindalovoj, ustao je i zamolio za tiinu. Uzavreli amor je utihnuo i sada se ulo samo tiho
mrmljanje. Kris nas je sve predstavio, a zatim rekao nekoliko rei o tome kako ovaj potez predstavlja
odraz obaveze lokalnih vlasti da vode rauna o dobrobiti zajednice. Izrazio je nadu da e ovaj hostel
biti samo prvi od nekoliko u okolini, i predstavljati model humane, praktine i isplatljive brige za
oporavak mentalnih pacijenata. Ima li pitanja? Podigla se itava uma ruku, ali elavi ovek u sivom
odelu bio je najhrabriji.
Pre nego to postavim pitanje, poeo je, prvo bih eleo da izrazim svoje miljenje, koje je u
skladu sa raspoloenjem koje vlada meu nama, stanarima ove ulice, a to je da smo zaprepaeni da
se sa nama niko nije konsultovao oko pitanja izgradnje takve institucije u naem kraju, i smatramo da
je to uraeno na jedan sramotan i podmukao nain.
Kris je pokuao neto da kae, ali ovek nije obraao panju na njega.
Molim vas, pustite me da nastavim, gospodine Miler. Vi ste svoje rekli. Sada je red na nas.
To je vie bio govor nego pitanje, a njegov napad bio je zasnovan na tome da je sasvim
neprimereno smestiti mentalnu instituciju u ulicu sa stambenim zgradama. ovek je zavrio svoju
priu, i bila sam totalno zapanjena kada se Kris okrenuo prema meni i pitao za moj komentar. Rekla
sam neto o tome da hostel nije institucija u klasinom smislu. Meni su dali uputstva da projektujem
zgradu za ljude kojima ne treba bolniki smetaj. Jedino e u nekim sluajevima biti potreban nadzor
kako bi pacijenti redovno uzimali lekove koji su im lekari prepisali. Sutina itavog projekta,
objasnila sam, bila je u tome da e hostel biti samo jo jedna kua u tom stambenom okrugu.
Jedna ena je ustala i rekla da ima etvoro dece, od sedam, est, etiri i skoro dve godine, i da su
stvarno dirljive sve te prie o brizi zajednice prema takvim ljudima, ali ona ipak prvenstveno mora
da brine o svojoj deci. Napomenula je da se samo dve ulice dalje nalazi osnovna kola Riardson
Roud. Da li doktori mogu u potpunosti da garantuju da pacijenti smeteni u hostelu nee
predstavljati DUO kakvu opasnost za decu iz kraja?
Doktor Kohan je pokuao da objasni da to nisu pravi pacijenti. To su ljudi koji su otputeni iz
bolnice, kao kada neko ko je polomio nogu ode iz bolnice nakon to su mu stavili gips. I kao to ce toj
osobi moda biti potrebne take da se oslanja na njih nekoliko nedelja, tako de i nekim mentalnim
bolesnicima biti neophodan smetaj u ustanovi takvog tipa sa blagim nadzorom. Pacijenti, Ljudi,
ispravio je sam sebe, koji bi na bilo koji nain mogli da predstavljaju potencijalnu opasnost nee biti
smeteni u ovom hostelu.
Ali ta de biti sa tim uzimanjem lekova? Kako doktori mogu da garantuju da de mentalni pacijenti
redovno uzimati lekove? Paulina je rekla da se odgovor na to pitanje nalazi u samoj sutini naina na
koji de sistem u hostelu funkcionisati. Dodala je da razume zabrinutost lokalnog stanovnitva, i da su
zato oni o svemu obaveteni jo u poetnoj fazi planiranja. Potencijalno opasni ljudi ( kojih je bilo
ekstremno malo ) i koji odbijaju da uzimaju lekove koji su im prepisani, nee biti smeteni u hostelu
ovog tipa. A zatim je Paulina uradila neto za ta ce se kasnije ispostaviti da je bila fatalna greka.
Zavrila je svoj govor rekavi da ne smemo dozvoliti da na nau odluku utiu neke opteprihvaene
predrasude o mentalnim bolesnicima. Ona je to zamislila kao taktiku koja bi trebalo da postidi
publiku i na taj nain ih privoli da prihvate nau zamisao, ali posledice su bile katastrofalne.
Sada je ustao jedan mukarac i rekao da je jedna stvar raspravljati o medicinskim pitanjima, ali
ovde se isto tako radilo i o znaenju privatnog vlasnitva. Na ovom sastanku prisutni su ljudi,
objanjavao je, koji ive u kuama za koje su tedeli itavog svog ivota. Neki su se ak i zaduili i
ekali su prve znakove porasta cena na tritu nekretnina da bi prodajom nekako povratili dugove.
Zato bi ti ljudi trebalo da rtvuju svoje dobro da bi udovoljili najnovijem trendu modernog doba
koji su izmislili sociolozi, i to oni koji najverovatnije ive sasvim bezbedno negde u Hampstedu?
Kris, koji je zvuao kao da pokuava da govori i istovremeno guta svoj jezik, odgovorio je kako
se nada da e medicinska objanjenja uspeti da umire sva strahovanja tog tipa. Ali onaj mukarac je
ponovo ustao. Sva ta medicinska objanjenja bila su samo prokleto gubljenje vremena, uzviknuo je.
Lako je bilo autsajderima da govore o takozvanim predrasudama. Bile one ispravne ili ne, hostel e
sigurno odbiti potencijalne kupce kua.
Kris je budalasto upitao na koji nain bi bilo mogue da se takva zabrinutost odagna, a ovek mu
je uzvikom uzvratio da lokalni stanari ne ele da ih neko umiruje kojekakvim praznim priama. Sve
to oni ele jeste da se taj projekat hostela otkae. Tada je jedan zgodni mukarac u jakni od tvida i
demperu sa V-izrezom ustao da neto kae. O, Boe. To je bio Kasper.
eleo bih da dam svoj komentar, ako je mogue, pre nego da postavim pitanje, rekao je,
trepui kroz svoje naoare sa metalnim okvirom. Pitam se da li bi moda bilo najbolje da ovde
prisutni Ljudi pokuaju da zamisle, kao u nekoj vrsti eksperimenta, da se ovde raspravlja o hostelu
koji treba da bude sagraen u nekom drugom gradu u Engleskoj. Da li bismo odobrili takav projekat
kada ne bi bio u pitanju na lini interes?
Ti odjebi, zapretio je ovek koji je raspravljao o nekretninama, zapanjenom Kasparu. ta
mislite, zato smo se mi svi okupili ovde danas? Ako ele da sagrade hostel za te ljude koje niko ne
eli, zato to ne urade na nekom industrijskom imanju ili u nekoj staroj fabrici?
Ili moda u nekoj odavno zatvorenoj ludnici iz viktorijanskog doba, predloio je Kaspar.
Zar se na ovo ne stavlja sirovo meso? Pitao je Kaspar. Jao!
Ustuknuo je kada sam komadom vate prela preko njegovog oka.
Moram prvo da ti oistim ranu. A pored toga, nemam sirovo meso. Sve to bih mogla da naem
je samo par kobasica u frizu.
Mogli bismo da ih pojedemo, Kaspar je predloio pun nade, a zatim se jo jednom trgnuo.
Misli da je mogue da je u rani ostalo komadia stakla?
Ne verujem. Staklo se polomilo samo u par krupnih delova.
Metalni okvir te u stvari isekao. I pesnica onog oveka, naravno. A ja samo mogu da jo jednom,
poslednji put, kaem da mi je uasno krivo zbog onoga to se dogodilo. Smatram da sam u potpunosti
ja kriva.
Ne u potpunosti.
Vratili smo se sa sastanka u moju kuu. Pol Stiven Ajveri iz Grandison Rouda izveden je iz sale u
pratnji dva krupna policajca. Sastanak je prekinut zbog opte zbrke koja je nastala. Kaspar je odbio
bilo kakvu lekarsku pomo. Ali bio je nesposoban da sam vozi do kude jer su njegove naoare bile
razbijene. Zato sam ubacila bicikl u gepek njegovog automobila i odvezla ga kod mene kudi, gde sam
insistirala da stavim neto na njegovo oko.
Mislila sam da ne veruje u intelektualne rasprave, rekla sam, a on se trgnuo jo jednom.
Izvini, trudim se da budem paljiva koliko mogu.

Teorijski, ne verujem. Moja namera je bila samo da te vidim u akciji, ali dok je onaj ovek
govorio, iznenada mi je pao na pamet onaj sistem na kojoj se zasniva Ravlsova Teorija Pravde i
osetio sam da moram da reagujem. Moglo je da bude korisno na neki nain. Zna, on je imao ideju da,
kada bi u razliitim krucijalnim takama svetske istorije, lingvistiki filozof bio u stanju da se uveri
da je terminologija koja prati te dogaaje konzistentna, onda bi svet bio bolje mesto. Misli da u
imati masnicu na oku?
Hoe sigurno.
Ima li ogledalo?
Dodala sam Kasparu ogledalo iz svog ormaria sa lekovima. Prouavao je svoju ranu sa
strahopotovanjem.
Neverovatno. teta to ne idem na koled do utorka. Oni bi bili oduevljeni.
Nemoj da brine. Ta masnica sazrevae polako poput dobrog vina i menjae boje. Bie jo
spektakularnija do sledee nedelje.
Samo da se Fani ne uplai. Kad smo ve kod toga, ...
,Ja u te odvesti. Tvojim kolima. Ne brini. Moj bicikl je jo u gepeku.
22.
ta ti se jede, Dejn? pitao je Alan, posmatrajui me kroz svoje poluzatamnjene naoare.
Kao i uvek u takvim situacijama, u mojoj glavi bila je totalna praznina. Jo nisam odluila. Neka
najpre Pol narui.
Pol?
Znate, oduvek imam taj egzistencijalni problem sa jelovnicima. Nikada ne mogu da odluim koje
mi se jelo vie jede od nekog drugog.
O, za ime Boga, planuo je Alan. Svi emo za predjelo uzeti dimljenog lososa. Neko je protiv?
Nije? Dobro. Ja u uzeti niclu i puding od bubrega. Preporuujem vam to ako elite da jedete
pristojnu staromodnu hranu.
U redu, prihvatio je Pol, prilino prepredeno.
Dejn?
Nisam mnogo gladna. Uzeu samo salatu.
Alan se okrenuo prema konobaru. Zapamtili ste? Donesite malo zeije hrane za ovu damu ovde. I
samo recite Grimliju da nam poalje bocu onog mog belog i bocu crnog vina, a za poetak mi
donesite bladi meri u velikoj ai. Ostali e verovatno hteti neku od onih preskupih mineralnih voda
sa stranim nazivom.
Donesite i meni bladi meri, impulsivno sam odluila.
Odlino, Dejn.
Alan je dodao jelovnik konobaru, skinuo naoare i zavalio se u svojoj stolici.
Salata, rekao je sa uasom Alan. To je jedna od stvari zbog kojih je enama tako dugo bio
zabranjen ulaz na ovo prokleto mesto.
Ova ofucana i kitnjasta kafana juno od Pikadilija, koju dri trea generacija starih vlasnika, sa
svojom umornom klupskom arhitekturom, izbledelim slikama, gustim dimom, mukim brbljanjem, - to
je bilo Alanovo prebivalite: Blejds, klub iji je lan bio ve preko trideset godina. Danas je
izgledao bolesno i malaksalo, razdraljivo i depresivno, ali oseala sam da ni Pol bi mogli da ga
trgnu iz takvog raspoloenja. Pol je bio preokupiran svojom emisijom. Rekao mi je, dok smo se
sputali niz ulicu Louer rident, da je Alan klju za samu strukturu dokumentarca, onaj deo koji mora
da se odradi kako treba, ali da nije jo uvek siguran kako da ga upotrebi. Dok sam sedela za stolom
palila sam cigaretu za cigaretom, posmatrala Pola i imala oseaj da gledam neiskusnog ribara kako
zabacuje muicu ispred nosa jednog krupnog starog lososa. A ja? Da li sam ja mogla da pomognem
Alanu u ovom trenutku? bladi meri i mineralna voda su stigli. Alan je uzeo veliki gutljaj.
Kako je proao ruak sa tvojim izdavaem? pitala sam.
Gubljenje vremena, odgovorio je Alan. Moete li da verujete da je ruak nekada bio moj
omiljeni deo dana? Kada je Frenk Menson bio moj izdava, imali smo obiaj da ruamo i po tri ili
etiri sata. Jednom prilikom je to trajalo toliko dugo da smo u istom restoranu naruili i veeru. Jue
sam upoznao tog novog izdavaa koji se zove Ejmi. Nosila je neku vrstu mukog odela. Pila je samo
vodu i pojela samo predjelo i nita vie. Stvarno sam hteo da joj pokaem sve po redu: za poetak
din-tonik, tri jela, nekoliko boca vina, brendi, cigara, potpuni ugoaj.
I ta se desilo? pitao je Pol.
Nita, Alan je nemono slegnuo ramenima. A znate zato? Ona misli da sam dosadan. Alan
Martelo, reakcionar i stara pijanica koji nije napravio knjigu od sedamdesetih. Pre dvadeset i pet
godina, devojke kao to je ona elele su da spavaju sa mnom. ekale u redu da uskoe u moj krevet.
A sada se trude a njihov ruak sa mnom bude to je mogue krai. Vratila se u kancelariju do dva i
petnaest.
Uzela sam gutljaj svog pia i osetila otri ukus vodke ispod slatkog soka od paradajza.
ta je Marta mislila o tim redovima raspomamljenih devojaka? pitala sam.
Dobra, stara Dejn, uvek misli o tome kako se drugi ljudi oseaju. eli da sve bude uglaeno i
savreno. Odgovor je da smo nekako prevazilazili to, kao i veina drugih ljudi.
Nije joj smetalo?
Alan je slegnuo ramenima. Razumela je.
Kako je Marta, Alane?
O, ona je dobro, odgovorio je smeteno. Malo je klonula zbog terapije. Bie joj bolje kada se
zavri. Oni prokleti doktori samo je vie zabrinjavaju.
Osetila sam kako u meni navire bujica emocija prema ovom hvalisavom, poznatom oveku koji je
i samog sebe obmanjivao, sa njegovom poutelom bradom i rumenim licem, i romanom na kojem je
radio jo od kada smo svi mi bili deca. ovek koji nije eleo da razmilja o njegovoj eni koja je
umirala, koji nije eleo da bude sa njom. Ali ta sam stvarno oseala prema njemu?
U poslednje vreme sam mnogo razmiljala o Natali, rekla sam.
Alan je mahnuo konobaru i naruio jo dve Bladi Meri. Nisam ni pokuala da negodujem.
Znam, odgovorio je Alan, nakon to je konobar otiao. A uo sam i da si se videla i sa mnogo
ljudi koji su joj bili bliski. Sve to je malo previe za tebe, jesam li u pravu?
Da, mislim da je tako, na neki nain.
A i to tvoje njukanje okolo. ta to radi? Pokuava da otkrije koje ubio moju kerku?
Ne znam. Pokuavam da sredim stvari u svojoj glavi.
A onda i ti, Pol, i tvoja emisija. Zar ni jedno od vas dvoje nema sopstvenu porodicu o kojoj
treba da brine?
Vodka je poela da deluje na Alana. Bilo mi je poznato to stanje. Rugao bi nam se, traio nam
slabe take, pokuao da nas isprovocira, kako bi nas izveo iz takta. Kriom sam pogledala Pola koji
mi je uzvratio osmehom. U svakom sluaju, odgovaralo mu je nae drutvo u ovom trenutku, ali ovo
nije bio onaj stari Alan, dominantan i zavodljiv. Samo je trpnuo malo dimljenog lososa, ali se zato
oraspoloio kada su nicle i puding od bubrega stigli na njegov tanjir, a konobar sipao gusti, teki
klaret u njegovu au.
Salata, stvarno ne razumem, komentarisao je stavljajui salvetu oko vrata kao to se deci
stavlja portikla.
Videla sam stare Alanove slike, mladog, razjarenog oveka, a u ranim pedesetim, na kojima je
bio vitak i asketskog izgleda. Sada se ugojio, a njegovo lice je bilo rumeno. Njegov izbrazdan nos
proaran venama bio je ivo svedoanstvo decenija preterivanja u alkoholu.
Ali jo uvek su tu bile one njegove ivahne zapovednike. One su privlaile ljude, naroito ene,
i ak i sada sam mogla da zamislim oduevljenje koje su one u njima izazivale, i da razumem impuls
da odu u krevet sa njim. Sa koliko si ena spavao, Alane?
Nisam mogla da verujem da sam ga to pitala, i skoro da sam sa uasom ekala da vidim ta de mi
odgovoriti. Na moje iznenaenje, on se samo nasmejao.
A sa koliko si ti mukaraca spavala, Dejn?
Reiu ti ako ti meni kae.
,Vai. Da ujem.
Boe, sama sam to traila.
Nije ih ba bilo mnogo, bojim se sedam, moda osam.
A etvrtina od toga su moji sinovi.
Pocrvenela sam od stida. Verujem da su ak i moji prsti na nogama crveneli, ispod svih onih
slojeva od koe i pamuka.
A ta je sa tobom?
Zar nam nee i Pol redi?
Pol je izgledao duboko uznemiren.
,Ja nisam nita obedavao, bunio se progutavi knedlu.
Daj, nemoj da se stidi. Ti si taj koji oekuje da svi ostali istrtljaju i najintimnije detalje o
svojim privatnim ivotima u tvojoj smenoj emisiji na TV-u.
Boe, Alane, to je tako nezrelo, zar ne? Ako ba mora da zna spavao sam sa, pretpostavljam,
trinaest, etrnaest ena. Da li si zadovoljan?
Onda sam u ovoj igri ja pobedio, bio je zadovoljan Alan. Cenim da sam spavao sa neto vie
od stotinu ena, verovatno i vie od sto dvadeset i pet.
O, estitam, Alane, odgovorila sam suvim tonom. Zadivljujue je kako si sve to uspeo da
postigne, budui da si na neki nain hendikepiran time to si oenjen i to ima decu.
Iz Alana je sada progovarao klaret. Ah, opet ta istina, jo e me naterati da pocrvenim, rekao
je nakon to je uzeo veliki gutljaj i obrisao usta salvetom. To nije bio hendikep. Zna li koja je
sjajna stvar u vezi sa knjievnim uspehom?
Pol i ja smo se upitno pogledali. Znali smo da on ne trai od nas da mu stvarno odgovorimo.
To su ene, sam je odgovorio Alan. Kada napiete uspean roman i postanete ugledni, koliko
god to u stvari bila obmana, vi predstavljate mlau generaciju, i zato ete biti nagraeni novcem i
slavom, naravno, ali isto tako ete dobiti mnogo ena koje na drugi nain nikada ne biste imali. To je
poput ovoga, rekao je i viljukom izvadio nekoliko komadia mesa iz pudinga. Trebalo bi da se
pretvaramo da ne volimo ovakve stvari, je li tako? Krvavo meso i bubrezi sa svojim finim ukusom
koji blago mirie na urin. Ali zato treba da nas boli kada vidimo ivotinju koja pati, da plaemo zbog
toga. Ja volim meso. Volim teletinu, volim svinjsku mast. Koga briga to tele raste zatvoreno i kako
hrane guske koje jedemo?
Zao mi je, Alane, prekinula sam ga, ali sve ovo govori samo zato to sam naruila salatu za
ruak? Nisam time htela da pokaem nikakav otpor prema mesu. Veeras u napraviti sebi jedan
dobar mesni obrok.
On je nastavio kao da ja nisam nita rekla.
Kada upoznam enu, bilo koju enu, zamiljam kakva bi ona bila u krevetu. Svi mukarci to rade,
ali veina njih se nikada ne usudi da preduzme neto povodoom toga. Ja se ne plaim. Ako upoznam
enu i ona me privue, pozovem je u krevet. U veini sluajeva, one prihvate. Stavio je veliki
komad nicle i pudinga od bubrega u usta i energino vakao. Ljudi ne bi trebalo da govore ovakve
stvari, zar ne?
Ni jedna ena te nije odbila? pitala sam.
Tako je.
A Krisi Pilkington?
Ko?
Viljuka koja se puila zastala je na pola puta izmeu tanjira i njegovih usta. Mrtvo meso u
masnoi. Alanove obrve su se skupile dok je pokuavao da se seti.
Ne sea ih se svih po imenu?
Naravno da ne.
Ona je bila Natalina drugarica iz kole. Imala je dugu, kovrdavu, platinastoplavu kosu, poput
onih modela sa prerafaelskih slika. Imala je pegice. Male grudi. Bila je visoka. Imala je samo
petnaest godina.
Da, seam se, zamiljeno je odgovoio Akan . ipak imala esnaest, jel tako? Dodao je sa
dozom obazrivosti.
Devojice su zaista prelepe u tim godinama, zar ne misli tako? pitala sam.
Da, slaem se, Alan je odgovorio. Delovao je uznemireno. Voleo je da on dri razgovor pod
kontrolom. Nije znao kuda je ovo vodilo.
Njihova koa je savrena. Tela su im vrsta, pogotovo njihove grudi.
Tako je.
I poseduju posebnu seksualnu privlanost. Mogla sam to da vidim i u devojkama koje su Derom
i Robert nekada dovodili kudi. Jo uvek pomalo lie na decu, ali imaju tela odraslih ena. A kladim
se da su seksualno potinjene, ali isto tako i veoma strastvene. Kladim se da bi uradile skoro sve to
bi im traio i jo bi ti bile zahvalne zbog toga. Da li sam u pravu?
Ponekad je bilo tako, priznao je Alan, nelagodno se osmehnuvi. Sve je to bilo tako davno.
I Pol je izgledao kao da mu je neprijatno. Pitao se u kakav je to privatni rat zalutao i ta bi trebalo
da preduzme.
Sve je bilo tako savreno, zar ne? Bila je 1969. a devojice su bile na Pilu, i iznenada to vie
nije bila prevara ili zavoenje. To se tada zvalo seksualna revolucija. Na nesreu, nije uvek ilo
glatko. Kao sa Krisi. Natali je otkrila. I rekla je Marti. A po prvi put Marta se nije samo naljutila na
tebe, ili se pravila kao da se nita nije dogodilo. Imala je aferu sa mojim ocem. ta si ti mislio o
tome?
Sta? uzviknuo je Pol, duboko okiran.
Alan je pojeo komade mesa u pudingu od bubrega. Buno je strugao i poslednje ostatke sosa sa
povrine tanjira i olizao ih sa viljuke. Nekada je imao obiaj da kae da je to njegovo insistiranje da
pojede i najmanji komadi hrane koji ostane, navika koja mu je ostala iz rata. Ali nije vie mogao da
bude istrajan u svom karakteristinom govoru punom fraza, i delovao je umorno.
Smatrao sam da je to jedan strano patetian potez, odgovorio je posle due pauze. Ako je
Marta htela da se tuca sa nekim, ... On nije vikao, ali je priao toliko glasno da su jedan ili dva
oveka koji su ruali za oblinjim stolom okrenuli glavu. O, to opet onaj na pisac neto besni. Ako
je htela da se tuca sa nekim, trebalo je da ode i da se stvarno dobro tuca. Umesto toga, ona je htela da
napravi scenu, i zato je odluila da zavede tvog sirotog oca. Mislim da se tvoja majka nikada nije
oporavila od toga. A isto tako mislim da je to to je Marta uradila bilo uasno podlo. Pol je stavio
glavu u ake sada.
I ne samo to, dodala sam. Natali je pretila da e ugroziti porodicu, taj predivni zatieni svet
koji si ti izgradio izmeu Martelovih i Krejnovih, i to iz iste gluposti, samo da bi neto dokazala.
Bila bih strano ljuta, da sam bila na tvom mestu.
Alan je ispraznio svoju au. Vie nije izgledao kao ovek koji je u stanju da izdri ruak od
etiri sata.
I bio sam ljut, odgovorio je, ali sada je njegov glas bio tii.
ta si uradio povodom toga, Alane?
Polako je spustio svoju viljuku u duboki tanjir ispred sebe. Mislim da smo dovoljno priali o
seksu za vreme ruka, promrmljao je.
Ti si poeo tu priu, odgovorila sam mu, ali on je bio previe obuzet tokom svojih misli da bi
me sluao.
Naa porodica, - a tu naravno ubrajam i tebe - bila je jedna predivna stvar, Alan je poeo da
pria. Bilo je uasno to to je ona uradila, i rizikovala sve samo da bi me povredila i vratila mi milo
za drago. Njeno ponaanje je bilo neoprostivo. A na kraju, jedina osoba koja je bila povreena, bila
je Felisiti. Da li si ikada razmiljala o tome, Dejn? Ona divna, nena Marta i tvoja duhovna sestra,
Natali, uradile su neto tako runo tvojoj majci.
I Natali je isto bila povreena.
Alanove reakcije su sada bile usporene. Imao je onaj zbunjeni izraz lica starog oveka kojeg su
probudili iz sna.
Natali? To je bila Marta, zaista, a ne Natali.
Sve je to dostiglo svoj vrhunac onog istog leta kada je Natali nestala, zar ne? Krisi i ti, otkrie
tajne afere izmeu Marte i mog oca, a na kraju i Natali. To je previe stvari da bi stalo u film od
ezdeset minuta, Pole. Morae da napravi seriju.
Pol je sklonio svoj tanjir sa strane. Jo uvek je bio polu pun.
ta ti u stvari hoe, Dejn? tiho je pitao.
A ta ti hoe, Pole, ubacio se Alan, koji je bio uvek raspoloen da doliva ulje na vatru.
Alane, volim te, volim sve vas, i to je ono to hodu da prikaem na filmu.
Videemo, dodao je Alan umorno. Dejn, pouri sa tom svojom salatom, ne moemo da
doekamo desert.
Viljukom sam promaljala sparueni paradajz po tanjiru. Guila me i sama pomisao na hranu u
mojim ustima.
23.
Voda u sudoperi je zapenila od tamne guje masti braon boje ( Zato sprema gusku? Robert se
bunio, u stvari, vie je vikao. Uvek jedemo urku za Boi! ) . Izvukla sam ep, izvukla umaene
tanjire i uredno ih sloila sa strane. Komadii crvenog kupusa i nekoliko opuaka od cigareta - mojih,
pretpostavljam -ostali su na dnu sudopere, zajedno sa itavim arsenalom noeva. Pustila sam da
prljavtina iscuri kroz slivnik, vratila ep nazad na rupu i napunila sudoperu vruom vodom punom
sapunice. Zatim sam se vratila u trpezariju da procenim tetu.
Stolica je jo uvek leala na mestu gde je Derom bacio pre nego to je zaurlao (Ovoga puta si
stvarno preterala, mama! ) , i odvukao Hanu sa njim, koja je pokuavala da graciozno nabada na
tankim crnim tiklama. Podigla sam prevrnutu stolicu i sruila se na nju. Svede su gorele na sredini
stola, i bacale treperavu svetlost preko tanjira i ostataka nae veere. Napola poruen boini puding,
ukusan koliko i izduvana fudbalska lopta, bio je izmeu gomile umaenih aa za vino, aa za
porto, i gomile drugih praznih aa. Koliko smo popili? Ne dovoljno - sigurno ne dovoljno da nam se
pomrai seanje, koje je televizijska ekipa, u svakom sluaju, snimila nemilosrdnim okom kamere.
Pokupila sam krunu od zelenog papira i nakaila je na glavu, i zapalila cigaretu. Bilo je lepo, to
to sam ponovo bila sama. Dok sam puila, sasvim polako, pokuavala sam da zgrnem na gomilu
mrvice krekera, a zatim sam ih bacila u svetlucavi plamen, koji se na trenutak razbuktao, i oni su se
pretvorili u zlatne mrvice pepela. Pao mi je na pamet onaj glupavi vic. Koliko uiju ima Dejvi
Kroket? - Tri: levo uvo, desno uvo i prednje divlje uvo. O, kako su se samo Kim - u dreavo utoj
haljini - i Erika ( u jarko ljubiastoj ) kikotale. Kikotale su se skoro cele veeri, postale mi
neoekivani saveznici, sa svojim luckastim, apsurdnim upadicama. Smejale bi se svim uobiajenim
kratkim vicevima tipa: ta policajac radi na ulici? -Bruka familiju; smejale su se i Andreasu, koji
oigledno nije odobravao Erikino ponaanje i svoju Kim u novom izdanju; i Polu sa onim njegovim
sveanim direktorskim stavom; a zasmejavalo ih je i samo prisustvo kamera. Tata je sedeo izmeu
njih dve (i smirivao situaciju kada su je svi drugi zahuktavali), a one su besramno koketirale sa njim,
dok se on i protiv svoje volje smekao, oaran njihovim aavim detinjarijama.
Ugasila sam cigaretu i odnela ae u kuhinju. Nasapunjala sam inije i pribor za jelo i isprala ih.
Kakva divna tiina. Koliko je samo veeras bilo vike: vikali su Pol i Erika ( ' Ti to pokuava da
upropasti moj film? ' ), Andreas na Kim ( ' Mislim da si dovoljno popila veeras.'), Kim na
Andreasa (' Odjebi, dosado jedna, Boi je a uostalom nisam na dunosti.'), Derom na Roberta ('
Ako ne moe da bude ljubazan prema Hani, molim te, idi ' ), Robert na mene ( ' Jo uvek pokuava
da se pretvara da smo svi mi jedna velika srena porodica? ' ). Tata nije vikao, ali zato jedva da je
bilo ta progovorio. Klod nije vikao, ali me zato pratio do kuhinje i procedio kroz zube: Ko je
Kaspar, Dejn? Ja nisam vikala, sve dok kamerman, koji se udaljavao pokuavajui da uhvati u
kadru Kim i Eriku kako pevaju neku boinu pesmu, mislim da je bila Mali grad Vitlejem, nije
naleteo na moju skupocenu ukrasnu flau od zelenog stakla i sruio je na pod.
Zavrila sam sa tanjirima, i oni su sada inili jedan uredan beli red. Oprala sam i ae. Podigla
sam posluavnik na kojem su se nalazili najrazliitiji predmeti ( ibice, sveanj kljueva, spajalice,
olovka, naprstak, no za otvaranje pisama, minua, pliana kuca, rafciger, crni pion iz kompleta za
ah ) i prenulo me seanje. O, Boe, setila sam se kako smo igrali onu igru pamenja. Klod bi sve
organizovao, naravno, i objanjavao pravila polupijanom drutvu ( ' Zapamtite ono to je na tabli, a
onda u je ja prekriti, a vi treba da zapiete sve ega se seate; zatim demo otkriti tablu i videti ko se
seda najvie stvari'). To je bila igra koju smo esto igrali kao deca. Jedan od predmeta na
posluavniku, koji je sada gledala jedna iznenada trezna osoba, bila je fotografija na kojoj smo bili
Klod i ja sa deacima, slikana pre mnogo godina ( Ko nas je slikao? Nisam vie mogla da se setim ).
Smejali smo se, dodirivali jedno drugo. Tada je Derom bacio svoju stolicu.
Sipala sam porto u au i uzela gutljaj guste, Ljubiaste tenosti, i upalila poslednju cigaretu.
Ostatak nereda mogao je da saeka do jutra. Skinula sam cipele, i minue. Zevnula sam. Uhvatio me
smeh, jer sam se iznenada setila Kim i Erike. Zazvonio je telefon.
Halo. Ko bi mogao da me zove u ovo doba noi?
Mama. to je bio Derom i jo uvek je zvuao ljutito. Nemoj vie nikada to da uradi.
Hoe da kae da se nisi dobro proveo? Ba teta - mislila sam da bismo mogli da ponovimo
ovo za doek Nove Godine.

Ovo je upravo ono to mi je trebalo.
Leala sam pored zelenkaste vode, ispod palminog drvea i gustog rastinja svuda okolo, u
debelom, belom, frotirskom bademantilu. Pile smo sok od manga, a ja sam bila oputena vie nego
ikada u poslednje vreme. Moji miii su se opustili, moje kosti postale gipke, moja koa mekana, a
zelena svetlost igrala mi je pred oima. Zimsko sunce, koje je ulazilo kroz velike prozore, grejalo je
moje bose noge. U prostoriji je odzvanjalo tiho mrmljanje ena, kao u haremu koji nije imao svog
gospodara. Mogla sam da osetim kako otkucaji moga srca postaju glatki i ujednaeni. Uskoro u
plivati u bazenu, pa ii na masau. A zatim u ponovo ledi, prelistavati enske asopise, i itati
reklame za losione za sunanje i sjaj za usta.
Kim me je prethodno vee nazvala, kada sam se oseala umorno i tuno. Kupila je dve dnevne
karte za Naneri, centar za lepotu i zdravlje samo za ene, i nije me pitala ve je insistirala da poem
sa njom. Protestovala sam, ali nemono, a na zvuk njenog glasa, tako iskrenog i poznatog, moje oi su
se napunile suzama. Osetila sam kao da, na kraju, polako poinjem da poputam; svi moji avovi
najednom su popucali.
Kada sa spustila slualicu, telefon je ponovo zazvonio skoro u istom trenutku. To je bila Ketrin,
zvala je iz telefonske govornice. Pol je svratio, rekla je, i on i Pegi su se svaali; nisu se ak ni
trudili da ne viu jedno na drugo. Bilo je uasno, zaista uasno, kao u vreme pre nego to je Pol
konano napustio porodicu. Urlali su, i to zbog neega to je imalo veze sa Natali, i zamolila me da
joj kaem da li znam o emu se radi. Nisam mogla jer nisam znala. Rekla sam neto banalno o tome
kako je Pol i Pegi mnogo vole, i kako to ona ne sme nikada da zaboravi, a onda sam shvatila da
priam sa njom kao da ima est godina, i zato sam stala. Ali umesto da mi nabusito spusti slualicu,
Ketrin je poela glasno da jeca. Zamislila sam kako naslanja svoje lepo, mravo telo na prljavu
govornicu, i brie svoje suze rukavom crnog duksa, njeni otri koati laktovi smrzavaju se na
zimskoj hladnoi. Kredit je iscureo, dok je ona mrkala i jedva govorila.
Kada su Robert i Derom bili mali, bilo je tako lako uteiti ih. Cak i sada, mogla sam jasno da se
setim kako ih drim u zagrljaju, a njihove glave naslonjene su na mom ramenu, moja brada na
njihovoj mekanoj kosi, njihove noge snano stegnute oko mog struka; setila sam se kako sam pevuila
gluposti dok sam im brisala suze, koje su pekle njihove rumene obraze... Duice moja... Sve e biti u
redu... Mama e ti pomoi... Hajde, golupiu, hajde, udo mamino... Nemoj da se plai, nemoj da
se plai, ja sam tu... Mamica je ovde, ljubavi moja... Jedino moje.
Vremenom, prestali su da ekaju na mene da ih uteim. Samo sam jednog dana, shvatila da ne
dolaze u moj krevet ujutru, da sada zatvaraju vrata od kupatila za sobom. Kada neto nije bilo u redu,
odlazili su u njihove sobe, i ja sam morala da se borim sa nagonom u sebi da ih pratim, da se pravim
da mamica moe sve da sredi.
Kada je Robert dobio batine u koli, i etao po kui, oamuen od nemog stida, i tek kada sam
ula da ga je jedan mali deak nazvao onja, i udario ga pesnicom u stomak, shvatila sam ta se
deava; kada se Derom prvi put zaljubio, i priio smena srca od filca na svoje farmerke ( to uopte
nije bilo kul), a ona ga otkaila posle samo jednog izlaska, morali smo da provedemo celo vee a da
ga ne diramo, dok se on pravio da je ravnoduan, kao da mu nije stalo, i brecao se na moje pokuaje
da pokaem saoseajnost; kada se Robert posvaao sa Klodom oko puenja, i kada zbog toga nisu
priali jedan sa drugim danima, i ignorisali se meusobno, udela sam da ih obojicu protresem i
osvestim, ali umesto toga, titrala sam oko njih, i mislila, ak i tada, kakvo je to gubljenje vremena.
Bilo je i dana kada je sve to sam elela bilo samo da ih zagrlim, da ih dotaknem, moje deake, moje
ljubljene sinove - ali oni bi se postieno povukli, dobro raspoloeni: rekli bi samo ne budi smena,
mama.
Od samog njihovog roenja, oni su me naputali. Seala sam se kako mi je mama, malo pre svoje
smrti, govorila: Najbolji poklon koji sam ikada mogla da ti dam je tvoja samostalnost. Ali ti si uvek
bila u takvoj urbi da ode od mene. Deca su zaista uvek u takvoj urbi da odu. Seala sam se
Roberta, kada je imao otprilike pet godina, na plai. Njegova pertla se odvezala i plakao je zato to
smo ga ostavili da ide iza nas. Stajao je, kao mali nepomini oblik na ogromnoj plai. Potrala sam
natrag do njega, sagnula se dole da mu pomognem, a on me odgurnuo:Mogu ja to sam da uradim.
Vebali su da budu odrasli toliko dugo, a onda jednog dana, samo sam primetila da su oni stvarno
odrasli. Gde je prolo sve to vreme? Kako se desilo da sam ja sredovena i sama, i nikada vie neu
osetiti kako me preplavljuje radost dok drim dete ispod brade i govorim: ne plai se, bide sve u
redu, obeavam ti da de sve biti u redu.
Zaspala sam u suzama, umorna od jecanja, i osetila kao da se neto lomi u meni. Ujutru - nebo je
bilo ledeno plave boje, a grane na drveu pokrivene mrazom - navukla sam trenerku, spakovala
ampon i Dejn Ejr u ranac, i otila da se naem sa Kim. Sada, dok smo leale jedna pored druge
oiju sklopljenih u prostoru u kojem su se meale zelena i bela boja, sanjivo sam govorila. Danas
sam mogla sve da ispriam Kim. Rei su lebdele izmeu nas u vazduhu, punom oblaka objanjenja.
ula sam zapljuskivanje vode, zeleni talasi igrali su pred mojim zatvorenim oima. Moje telo je bilo
voda; moje srce se rastopilo; emocije su neno prolazile kroz mene, poput divne reke koja tee.
Oseam da sam u nevolji, Kim.
To je zbog Natali?
Kim me uhvatila za ruku, i nai prsti vrsto su se isprepletali, nae ruke visile izmeu lealjki za
sunanje. Da li je to bio oaj ono to sam sad oseala? Oaj nije morao da bude opasan i teak;
mogao je da bude poput tople tenosti koja je ispunjavala svaku pukotinu u mom telu.
Moda je to uradio stranac, moda sluajna tragedija.
Da. Moj glas je sada bio apat.
Luk je verovatno najvie sumnjiv, i pored toga to nije bio otac deteta. Moda je ubio Natali
zato to je saznao da on nije otac.
Moda.
ta god da se dogodilo tada, sasvim sigurno nije tvoja odgovornost da to otkrije.
Ne, naravno da nije.
Da moda nisi pomislila na nekog drugog? Draga Dejn, nee valjda napraviti budalu od sebe.
Leale smo u tiini neko vreme. Jo uvek su mi oi bile zatvorene; jedini deo mene koji sam sada
mogla vrsto da osetim bili su moji prsti, koji su stiskali Kimine.
Otila sam na masau. Zena koja je prijatno mirisala na limun, sa tamnoplavom kosom
skupljenom u uredan konjski rep, i bosih nogu, stajala je iznad mene i stavila svoje snane prste na
sve moje bolove i patnje. I poslednji trag otpora nestao je iz mog tela. Moje suze potekle su na
krevet, i kvasile moje obraze. Oseala sam prazninu u sebi.
Pokupila sam svoj auto sa parkiralita u ulici St Martina - Boe, to je stvarno bila dobra stvar - i
uputila se prema Cering Krosu i severu. Ukljuila sam radio. Nije mi se sluala muzika. Nisam elela
da me moje sopstvene misli uhvate u zamku, i zato sam pritiskala dugme dok nisam pronala stanicu
na kojoj je neko neto priao.
Ono o emu uspavani establiment, koji jo uvek vlada ovom zemljom, ne vodi rauna, jeste da
de najvrednija roba na svetu uskoro biti neto to ne moete drati u rukama; to nije nafta, a nije ni
zlato, to su informacije.
O, sranje, uzviknula sam u sigurnoj unutranjosti svojih kola.
Sada, implikacija skoro sigurno ima bezbroj, ali dozvolite mi da izdvojim one dve najbitnije.
Prva, informacije su nezamenjive, sasvim izvan kontrole bilo kog nacionalnog zakonodavstva ili
administracije. Druga, bilo koja organizacija koja se ne ukljui u taj svet informacija, uvenue ili
ostati daleko iza ostalih koje su to uradile.
E, jebi ga sad, uzviknula sam.
Veseli glas dideja pitao se da li biTeomogao da nam da primer.
U redu, uzmite jednu od naih najuglednijih institucija, policiju. Recimo samo da, kada biste
stvarali organizaciju koja bi radila posao koji radi policija, vi ne biste stvorili nita nalik onome to
mi sada imamo. To je tipina, nezavisna struktura vrste radne snage, koja svake godine uzima sve
vie novca samo da bi postizala jo gore rezultate, a jedan od glavnih uzroka takvog stanja jeste da je
uloga policije zasnovana samo na mitu. Jedna uspena policijska snaga bila bi ostvarena racionalnim
rukovoenjem osobljem i efikasnim prikupljanjem informacija.
Zato su se bobiji nali na udaru?
Ta ideja je smena. Ako elimo da ljudi etaju gore dole ulicama, ne radei nita, hajde da damo
penzionerima da to rade za jednu funtu po satu. To nema nikakve veze sa policijskim poslom.
Napraviemo pauzu sada. Razgovaramo sa doktorom Teom Martelom o njegovoj novoj knjizi
Komunikacija i povezivanje. Sluate Kapital radio.
Bila sam u Totenhem Kort Roudu i sa oduevljenjem shvatila da u upravo proi pored tornja
Kapital. Prola sam Euston Roud i voena nekim unutranjim impulsom skrenula desno od Hamsted
Rouda, i parkirala odmah pored preterano sabijenih i naguranih radnji. Sedela sam sa upaljenim
radiom i sluala Tea kako se ushieno izraava o ukidanju granica, o kolapsu institucija, o propasti
drave, o socijalnoj pomoi, o uveanju poreza, o skoro svemu. Konano, on je zavrio svoje
izlaganje, a didej je pustio jo jednu reklamu za knjigu. Izala sam iz automobila, prela ulicu i dola
do Kapital tornja, gde sam ekala, na nekoliko jardi od okruglih vrata koja se okreu.
Teo me nije odmah primetio. Nosio je svoju poslovnu uniformu, odelo iji su reveri bili visoko
podignuti i nekog udnog kroja, tako da su sigurno bili moderni i skupi. U ruci je drao aktovku koja
je bila takvih dimenzija kao tanki asopis, sa malim brojem strana. Njegova glava sijala je kroz
kratko oianu kosu na svetlosti hladnog, zimskog sunca.
Da vam ponesem torbu, gospodine? pitala sam veselo.
Trgnuo se.
ta ovo znai? pitao je. Ti to mene prati, ili tako neto?
Ne, ula sam te na radiju i shvatila da upravo prolazim pored studija.
Nasmejao se.
Boe. Drago mi je to te vidim, Dejn.
Mogu li da te odbacim negde?
Da li je Bu Haus u tvom pravcu?
Ne, ali u te ipak povesti.
Teo je dao znak taksisti koji ga je ekao malio dalje da ide, a mi smo se smestili u moj automobil.
Kako se snalazi sa tako malom aktovkom? Ja uvek idem okolo sa onim velikim torbama za
kupovinu prepunim papira.
Teo je odmahnuo glavom.
teta je kada se prostor ne iskoristi pravilno. Za pet godina, nosiu neto to e imati veliinu, a
pretpostavljam I teinu Kreuitne kartice.
,Ja stalno gubim moje kreditne kartice.
Bojim se da revolucija informacija jo uvek ne moe da se nosi sa tvojim mozgom, draga moja.
Prvo skreni levo, a zatim u ulicu desno.
Znam kuda treba da vozim, rekla sam blago iziritirana. Nisi bio ba dobar prema naoj
policiji, zar ne?
Takve stvari dre panju publike, zar nije tako?
Nastala je kratka tiina, a ja sam ekala, nadajui se da Teo nee promeniti temu, ali nisam se
usuivala da okuam sreu. Ipak, morala sam da pitam.
Teo, ta se deava sa tobom i Helen Oster?
Nije bilo reakcije, ali pauza je trajala nekoliko otkucaja kazaljke previe.
Kako to misli?
Daj, Teo, nisam slepa.
Primetila sam da je on jae stegnuo torbu.
Pa, kada me ve pita, ima neto sa tim enama u uniformama, ta ti misli?
Helen Oster ne nosi uniformu.
Ne bukvalno, ali je ipak u nekom smislu nosi. Ima neto erotino u vezi sa simbolima koji
podseaju na pokornost autoritetima, u toj njihovoj modi da te osvoje.
Nisam znala odakle da ponem.
Teo, ta ista ena je ukljuena u istragu o ubistvu tvoje sestre.
Prekini sa tim, Dejn. Niko nikada nee reiti Natalino ubistvo. Citava istraga je jedna obina
farsa. Ne postoje dokazi. Nita se nee dogoditi.
Neto mi je promaklo, Teo? Mislila sam da si oenjen. Kako se Frensis uklapa u sve ovo?
Teo se okrenuo prema meni sa sigurnim osmehom na licu.
ta hoe da kaem, Dejn? Da me moja ena nema razumevanja za mene? Ovo nije drutvo koje
o tome razmilja.
Zar nije Helen Oster u braku?
Da, sa menaderom jednog supermarketa. Nisam primetio ba nikakve znakove protivljenja sa
njene strane. Bacila sam pogled na njegovo lice. Na njemu je sada bio bledi osmeh koji je izgledao
kao da me izaziva, moda ak i mui. Helen je strastvena ena, Dejn.
Veoma slobodna, samo je treba malo ohrabriti.
Hoe li ostaviti Frensis?
Ne, elim da se samo malo zabavim.
Za njega je sve to bilo tako uasno lako. Oseala sam se muno, ali nisam mogla da spreim sebe
da nastavim.
,Videla sam Krisi Pinkilgton pre neki dan. Vie se ne preziva Pilkington. T?
Spomenula je tvoje ime.
emu ova pria?
Ona je bila tvoja stara ljubav. Nakon to je tvoj otac zavrio sa njom.
To je kratko trajalo. Nastala je pauza. Da li si dobro, Dejn?
Kako to misli?
Da li zaista eli da zna ta ja mislim? pitao je Teo, sada po prvi put stvarno ljutito.
Pokuavam da se setim ko je bio moja ljubav - kako si ti rekla - posle Krisi? Pitam se ko je to bio?
Pogledao je uzrujano oko sebe. Bili smo totalno zaglavljeni u Gouver Sritu. Ii u peice odavde ili
u uzeti taksi. Hvala na prevozu.
Otvorio je vrata, izaao iz kola i brzo otiao. Ja sam i dalje sedela, zaglavljena u saobraaju,
besna i postiena.
24.
Bila sam u kupatilu kada je telefon zazvonio. Prstom na nozi zatvorila sam slavinu sa toplom vodom,
potopila se ponovo u penu, i sluala telefon kako zvoni. Zaboravila sam da ukljuim telefonsku
sekretaricu. Treba li da ustanem i da se javim? Znala sam da, ako sada izaem iz kade, telefon de
sigurno prestati da zvoni pre nego to ja stignem do njega. Ali nastavio je i dalje tvrdoglavo da zvoni.
Izala sam iz tople, penuave vode, koja mi je iznenada izgledala tako neodoljivo, obmotala pekir
oko svog smeuranog tela, i potrala u spavau sobu.
Halo.
Dejn, ovde Fred.
Fred? Nas dvoje se nismo uli jo od...
Marta je u pitanju. Ona nas naputa.
Naputa nas?
Umire, Dejn, ona umire i to brzo. eli da te vidi. Zamolila me da te povedem sa sobom.
Krenuu sutra, u cik zore.
Zar ne bi trebalo odmah da poemo?
Bojim se da sada ne mogu. Njegov glas je bio nerazgovetan. Uostalom, ona je sigurno ve
zaspala.
U redu, Frede, u koliko sati ujutru?
Pokupiu te oko pet, tako emo izbei svu guvu i stii tamo pre osam. Marta se najbolje osea
pre podne. Podpodne uglavnom samo spava.

U poslednje vreme previe sam esto ila ovim putem: najpre zbog porodinog sakupljanja
peuraka, pa zbog Nataline sahrane, i zbog svojih suoavanja sa Martom, a posle i sa Krisi, koja su
bila tako neveto izvedena . Fred je bio popio - samo nisam bila sigurna da li je pijan od sinod ili je
tek jutros pio? Ponudila sam se da ja vozim, ali on je odmahnuo rukom. Vozili smo se kroz mrano
jutro u tiini, a Fredov slubeni auto imao je ujednaen, tihi zvuk, i preo je poput make. Lin mu je
spakovala termos sa dobrom starom crnom kafom, i nekoliko sendvia, iseenih na tanke trouglove i
blago premazane demom od ljiva. Odbila sam sendvi, ali sam zato uzela kafu. Alfred je otvorio
prozor dok sam puila. Ubacila sam jednu od kaseta koju sam ponela za Martu u njegov kasetofon:
iste i jasne note prijatne melodije ispunile su auto.
Kada smo prolazili kroz Birmingem, rekla sam: Sea li se kako je Matra nekada imala obiaj
da svima nama peva? Za veerom, ili za vreme etnje, ona bi odjednom poela da peva; ne samo da
pevui, ve bi glasno zapevala, zaista glasno.
Aleks je samo frknuo. Pa, naravno da se sea. Ali ja nisam mogla da se zaustavim.
Ili kako je vozila onaj svoj stari bicikl, i sedela na njemu potpuno pravih lea, a njena kosa je
letela za njom. Svi smo joj se smejali kako vozi, ali ona bi uvek stigla prva na vrh brda. Ili kako je
umela esto da nas crta. Mi bismo se svi zajedno igrali, i ne bismo ni znali da je tu, a ona bi nam
samo odjednom pokazala gotove crtee. Neki od njih su bili zaista predivni. Pitam se gde li su
nestali. Volela bih da imam jedan.
I ja se ivo seam tog prizora. Ona bi sedela i crtala nas iz staklene bate.
Njegov glas je bio osoran, a pogled je drao ispred sebe, na putu. Svakog jutra, ona bi odlazila
do staklenika i samo sedela na onoj visokoj stolici bez naslona. Kada bismo mi ujutru ustali iz
kreveta, esto smo mogli da je vidimo, savreno mirnu, kako zamiljeno gleda napolje u batu, poput
nekog nemog straara. Oduvek mi je bilo neobino to to je ona to uvek radila. ta god da se
deavalo, mama je bila tamo i nastavljala je da osmatra taj na deli sveta. Uzmi jo malo kafe.
Hvala. Smetalo bi ti da upalim jo jednu cigaretu?
Samo izvoli.
Skrenuli smo sa autoputa i pratili znakove za Bromsgrouv.
Alfrede, to se tie Natali...
Ne. Njegov glas je bio otar, poput kripe konica.
Samo sam htela da te pitam...
Rekao sam ne, Dejn. Priaemo o tome kasnije. Posle Marte. Saekaj.

Martina soba bila je puna cvea i okolada, kao u bolnikoj sobi.
Neverovatno je kako ljudi misle da kada ostari, ili se razboli, voli slatkie, smejala se.
Zahvalila mi se na kasetama koje sam joj donela; Alfred joj je dao razglednice koje su njegova deca
napravila za nju. Paljivo ih je pogledala,i stavila ih na stoi pored kreveta. Sedeli smo tamo,
zaprepaeni koliko je njeno lice sada bilo mravo. Njeno telo jedva da je pravilo neki oblik ispod
arava, skoro da se stopilo sa krevetom, a njeni prsti su poput izbledelih kostiju leali na pokrivau.
Nastala je neobina tiina dok smo pokuavali da smislimo neku temu koja bi odgovarala samrtnikoj
postelji.
Isto tako je smeno, nastavila je, da onda kada je najvanije da priamo - kao sada, kada ja
umirem - tada se to ini najmanje moguim. Ili nam je neprijatno. Pogledaj samo sebe, Alfrede,
sigurno si hteo da me pita neto o vrtu, ili da mi pria o tome kakvo je danas vreme ili ve neto
slino, zar ne? A moda me posle ovoga vie nikada nee videti.
Mamice, rekao je Fred. Bilo mi je potpuno okantno da odrastao ovek tako detinjasto zove
majku, poput malog deteta koje hode da se mazi. Spustila sam pogled dole, na svoje ruke koje su bile
sklopljene u mom krilu.
Fred, duo, zato ne ode da vidi ta Alan radi. Setka se negde po bati. elela bih da
razgovaram sa Dejn, u etiri oka. Vai?
Kada smo ostale same, Marta je rekla: Imala sam mnogo vremena da se naviknem na to da
umirem, ali ne ini mi se da mi je zbog toga sada imalo lake.
Da li si uplaena? pitala sam.
Bolje redi prestravljena. Razmiljam o toj velikoj crnoj rupi koja me eka, i ne izgleda mi kao
da je moj ivot gotov. Proao je suvie brzo, oseam kao da sam na neki nain prevarena. Ipak, ne
mogu o tome da priam sa Alanom. On stalno govori kako e mi biti bolje i pianira gde bismo mogli
da odemo na letovanje ove godine. Veinu vremena, on preteruje u svojoj brizi za mene, tako da ne
mogu sama ni da popijem au vode a da on ne tri da mi pridri au, podigla je drhtavu ruku
gore, drugi put kae da bi trebalo da ustanem iz kreveta taj dan, da moda probam da proetam po
bati. See mi recepte za jela iz asopisa i ohrabruje me da pokuam da ih skuvam. Ili on sam
isprobava da kuva za mene, noklice ili tako neto, i stavlja mi na tanjir otprilike pet puta vie hrane
nego to ja mogu da pojedem, i posmatra me kako jedem. Ne eli da pria ni o kakvim dogovorima.
Mislim na sve one prave dogovore koji vas ekaju nakon to ja umrem.
Mogu li ja neto da uradim?
Gledala me pravo u oi, kao da sve zna.
Moe. Alan je oduvek imao poverenja u tebe. Pripazi na njega. Potrudi se da on bude dobro,
Dejn.
Ne znam da li ja to mogu, Marta, nisam bila sigurna.
Moe, ona je odgovorila.
Kako da kaete zbogom nekome koga mnogo volite, i za koga znate da ga vie nikada neete
videti? Nagnula sam se nad Martom, a ona me pogledala umornim, mutnim oima.
Prelepa si, rekla sam neto sasvim smeno za ovu situaciju, i podigla jedan pramen sede kose
sa njenog ela. Poljubila sam je u oba obraza, a zatim joj dotakla usne svojima.
Samo mi je rekla: Zao mi je.

Fred je mnogo bre vozio kad smo se vraali kui. Putevi su bili krcati, a spustila se i magla, ali
ostali smo ipak u brzoj traci, koili samo kada bi se ispred nas pojavili neki oblici koji su podseali
na automobil, svirali onim vozaima koji su, sasvim razumljivo, oprezno smanjivali brzinu. U
poetku, Fred nije progovarao, ali i meni je to vie odgovaralo. Sluao je vesti na radiju, a posle
neku radio dramu koju ja nisam bila u stanju da pratim. Na otprilike etrdeset milja od Londona,
rekao je Dejn, ovo mora da se prekine.
Nisam se pravila da ne razumem na ta se odnosila ta njegova reenica.
Zato to kae, Frede?
Lupio je pesnicom po volanu, okrenuo ga naglo da bi izbegao neto zgaeno na putu i odgovorio
mi: Zar ne vidi da nam je svima dosta svega, itave ove gluposti. Priao sam sa Klodom - koji se,
moram da kaem, prema tebi ponaa zatitniki i sa neverovatno mnogo razumevanja, s obzirom na
okolnosti - i on je rekao da to ima veze sa nekom tvojom terapijom ili neto slino. Razgovarao sam i
sa Teom, isto tako. ta ti to u stvari pokuava?
Otvorila sam usta da mu odgovorim, ali on jo nije bio zavrio.
Ne znam zato bi ti trebalo da osea bilo kakvu potrebu da se sveti, budui da si ti ta koja je
ostavila Kloda, ali to sad nije ni bitno. Stvar je u tome da vie ne moemo da te pustimo da se mea
u ivote svih nas. A sada jo i mama umire - zar ne moe jednostavno da odustane?
Ali to stvarno nije nita tako strano.
O, molim te, samo nemoj da mi prodaje tu priu. ta to pokuava da nam uradi? Ostavi nas na
miru. Nastavi sa svojim lepim, ugodnim ivotom i svojom divnom terapijom, i samo nas ostavi na
miru.
Fred je pio, naravno. Ali da li je to ipak bilo ono to su svi oseali prema meni? Postojao je deo
mene koji je samo eleo da mi oni oproste i da me ponovo prime u svoj svet. Neto u meni spreilo
me da mu odgovorim. Vozili smo se ostatak puta i utali u sumornoj tiini.

Moram da kupim maku, pomislila sam dok sam otkljuavala glavna vrata svoje hladne i tihe
kude. Jo sam bila u kaputu kada sam otila do telefona u dnevnoj sobi i okrenula Teov broj. Jednom
je zazvonilo i on se odmah javio.
Teo, Dejn ovde.
Zdravo, Dejn.
Nije zvuao ba oduevljeno to me uje.
Moram da razgovaram sa tobom. Sad sam bila sa Fredom.
Da, znam, malopre me zvao sa mobilnog .
Da li i ti misli tako, Teo, da ja samo preturam po neemu to me se ne tie?
Ako uopte moe da pita tako neto, Dejn, onda si mnogo manje inteligentna nego to sam
mislio. Smatram da pravi totalnu budalu od sebe.
Veza se prekinula. Vrata porodice Martelo sada su bila zatvorena za mene.

Posmatrala sam garderobu u ormanu. Sivo odelo od gabardina, sa dugakom suknjom koja je
imala izrez do kolena? Previe poslovno. Crvena haljina sa podignutom kragnom i dugakim
rukavima, koja je tesno pratila liniju mog tela? Previe seksi. Mala crna haljina? Previe obino,
stari klie. Gamane od svile, i tunika u toplim jesenjim bojama u kineskom stilu? Previe sigurno.
Sve sam isprobala, jednu po jednu kombinaciju, ogledajui se ispred velikog ogledala, i na kraju
ipak izabrala tuniku. Posle toga, napunila sam sebi kadu, oprala kosu i polako se obukla. Oiviila
sam oi tamnozelenom olovkom, stavila maskaru na trepavice, a usta namazala sjajem boje duda.
Nasmeila sam se i jedno uznemireno lice u ogledalu uzvratilo mi je osmeh. minka je bila previe
jaka. Nakvasila sam vatu losionom za skidanje minke i skinula olovku oko oiju.
To je bila samo veera, pobogu, a ne ispit koji treba da poloim. Zaeljala sam kosu unazad i
podigla je u rep. Izabrala sam neke nene minue, komadie ada, i natapkala zglobove na rukama
ruinom vodicom. Da, to je samo veera sa jo sedam nepoznatih Ljudi i Kasparovom kerkom u
pozadini, i ta e biti ako joj se ne dopadnem?
Fani je ula u prostoriju hodajui unatrake, i vukla teku torbu sa sobom. Okrenula se i ozbiljno
pogledala u sve nas.
Ja sam putnik, predstavila se. Zastala je pored mojih kolena i posmatrala me oima sivim poput
Kasparovih. Ko si ti?
Kaspar se nije umeao, samo je strpljivo ekao da ja odgovorim.
Dejn.
Nabroj mi sve rei kojih moe da se seti koje se rimuju sa Dejn. Tri, etiri - sad.
Poela sam da nabrajam gomilu nepovezanih rei koje su se zavravale kao moje ime.
Sad one koje se rimuju sa Fani. Sad?
Dani, Ani, Mani...
To su sve druga imena. Ja hodu prave rei. Uspela sam da se setim jo nekih odgovarajuih
rei, a Fani me paljivo sluala.
U koli su mi neka deca rekla da Fani znai vagina. Da li i ti misli isto?
Mnoge rei mogu da imaju vie znaenja. Za neke ljude, Fani stvarno znai vagina; za mene,
Fani je sada jedna devojica od pet godina koja putuje po svetu. Kada sam ja bila u koli, raznim
imenima su dodavali nastavke. Ana banana, Milica - pilica, ...
Kaspar je ustao i priao Fani, Hajde, idemo. Vreme je da ide na spavanje. Proitaemo jedno
poglavlje Pipi duge arape i ostaviti nae goste da budu sami nekoliko minuta, hoemo li? Svi znate
gde stoji vino.
Fani je podigla ruke, potpuno uspravno, gore prema njemu, a on je podigao na svoja ramena.

Jesi li za jo vina, Dejn?
Moe pola ae.
Dala sam znak rukom kada je bilo dosta i nai prsti su se dodirnuli. Nisam mogla da diem. Neto
mi se okretalo u stomaku, a srce je poelo brzo da udara.
I, kako ste upoznali Kaspara? Pitao me ovek koji je sedeo odmah pored mene: zvao se
Leonard, radio je u bolnici za tropske bolesti i upravo se vratio iz Angole.
Sedeo sam pored nje na snimanju jedne emisije, a ona se izvikala na mene, ubacio se Kaspar.
Posle toga, on je doao na sastanak stanara jedne ulice na kojem sam ja uestvovala i dobio
udarac u oko.
Za takvog pacifistu kao to si ti, primetila je Keri, koja je sedela preko puta mene, previe
upada u tue. Zar te nije udario i onaj beskunik kojem si pokuao da da novac?
To je bio nesporazum.
Oigledno, sloio se Erik, ovek rie kose i izgrickanih noktiju, a tu je i ona starica u
supermarketu koja te napala kada si uzeo njena kolica. Jo uvek ti se na jakom svetlu vidi taj oiljak.
Bilo je to zaista divno vee, prepuno frivolnih, oputenih razgovora. Kasparovi prijatelji su mi se
smeili, kao da su ve unapred sluali o meni. Povremeno, kada bih pogledala u Kaspara, mogla sam
da uhvatim njegov pogled na meni. ta god da sam radila ili priala, bila sam svesna njegovog
prisustva preko puta mene. Srea je rasla u meni, oseala sam kako mi se penje uz vrat i oduzima mi
dah. Ustala sam sa stola.
Zao mi je, nisam videla da je ovako kasno. Stvarno bih morala da krenem kui. Osmehnula sam
se svima u prostoriji. Ovo je bilo predivno vee, hvala vam.
Kaspar mi je pridrao kaput, a ja sam uvukla ruke u rukave, pazei da ga ne dotaknem. Otvorio mi
je vrata, i zakoraila sam napolje na vazduh koji je svojim mirisom obeavao sneg.
Hvala ti, Kaspare, bilo mi je divno.
Laku no, Dejn.
Stajali smo sasvim mirno. Na trenutak, pomislila sam da e me poljubiti. Da je krenuo da me
poljubi, odgovorila bih mu poljupcem, bacila se oko njegovog vitkog tela. Ali onda se zauo smeh
iznutra, a na spratu se dete zakaljalo. Otila sam kui.
ao mi je, Dejn Martelo nije kod kude, molim vas, ostavite poruku nakon zvunog signala.
Halo, ovde Pol, sada je etvrtak uvee, pola jedanaest. Zovem te da ti kaem da de se moja
emisija emitovati dvadeset i prvog februara. Bilo bi mi stvarno drago kada bi mogla da doe do nas
da proslavimo. I da odgledamo emisiju, naravno. Javi mi se im bude mogla.
Kako je mogue da je emisija ve bila gotova? Istina, videla sam da Pol cunja okolo i pravi
beleke i slino, a tu je i ona katastrofa od boine veere, naravno, ali mislila sam da je sve to jo u
zaetku. U stvari, potajno sam se nadala da ta emisija nikada nee ni dospeti u program.
ao, Dejn, Kim je, samo sam htela da vidim da li si dobro.
Ja sam, Alan. Delovao je utueno. Molim te, okreni me.
Bila sam u pravu: Alan je bio pijan. Dok smo priali o Marti zaplakao je u slualicu. Dejn,
moja Dejn, jecao je, a kroz mene je prola jeza od te njegove nezgrapne, deje potrebe, i zbog toga
to sam oseala da je moje ponaanje ipak prepredeno i skriva u sebi izdaju.
Ona tebe smatra svojom kerkom. Nisam mogla da joj budem kao prava kerka, ali znala sam
ta je hteo da kae. I ona je meni, na neki nain, bila kao majka.
Zar ne postoji nikakva nada da se ti i Klod pomirite? To bi je tako usreilo. Ne, nema nade
uopte. Marta je znala da je sa tim zauvek zavreno.
Nikada vie neu pisati, nikada. Ja sam jedan ostareli ovek i sa mnom je gotovo za sva
vremena, Dejn.
Izvukla sam svoju paklu cigareta.
Ne naputaj nas, Dejn.
Lupetao je neto o Natali - tako predivno dete - tako milo -zato je tih poslednjih godina postala
tako odbojna? - oni su se trudili da budu dobri roditelji, zar ne? - u emu su toliko pogreili? - znao
je da je bio slab na ene, ali to sigurno nije u potpunosti objanjavalo njeno ponaanje - jednom ga je
ak i oamarila seanja su uasna stvar, uasna stvar, zaista.
25.
Pozvala sam Kaspara. Razmiljala sam o njemu ceo dan i uvee sam ga ipak pozvala.
Ovde Dejn. Hoe li da se naemo u Hajgejts groblju u nedelju?
Vai. U koliko sati?
U tri, pored groba Dorda Eliota.
Kako u ga pronai?
Ja u stajati pored njega u tri sata.
U redu. Ja u nositi primerak Danijel Devonda sa vie od pola neproitanih stranica. Netaknutih,
u stvari.
To je bilo to, samo dva tuceta rei, i najerotskiji razgovor koji sam ikada vodila. Napravila sam
dva madera kolaa, tri vekne crnog hleba i obian biskvit i ubacila ih u zamrziva. Popila sam etiri
ae crnog vina, popuila osam cigareta, sluala potpuno neoromantinog Baha. U nedelju, oistila
sam kuu od vrha do dna. Stvarno sam je oistila, skidala sam i knjige sa polica, i ribala ih. Zakucala
sam nekoliko slika koje su stajale u mojoj radnoj sobi mesecima, skinula postere na kojima su bile
prikazane stare crkve i koje je Klod ostavio da vise na zidu. Ubacila sam fotografije od prole godine
u album. Na svima su bile neke graevine, osim jedne sa Hanom, sa zvonastim eirom na glavi koji
je zaklanjao njeno lice. U toku popodneva, otila sam u Hampsted i kupila kaput. Nije bio uopte
skup. Platila sam ga kreditnom karticom. Gurala sam sve misli o Natali van svoje glave. Tako je
izgledao moj vikend.
Uvee sam napravila salatu od pirina, i pojela je uz pola flae crnog vina koje mi je ostalo
otvoreno od prolog puta. Spustila sam kutiju sa tavana, upalila svedu i prelistavala Klodova
ljubavna pisma upudena meni. Skoro sva su bila iz godine pre i iz godine posle naeg venanja. Posle
toga nita osim jedne neobine razglednice sa neke konferencije: Nedostaje mi. , pisalo je.
Verovatno mu i jesam nedostajala.
Njegova pisma bila su napisana preterano urednim rukopisom. Na nekima je mastilo ve bilo
izbledelo. Najdraa moja Dejn, pisao je, bila si predivna u onoj plavoj haljini. Draga moja,
voleo bih da sam pored tebe veeras. Pismo koje je bilo najranije napisano, imalo je datum oktobar
197O - nekoliko meseci nakon to je Natali nestala. udno je kako sam zaboravila na to: bilo je to
jedno ljubazno, zrelo pismo o tome kako se porodica dri zajedno. Ona e se vratiti kui, napisao
je, ali, naravno, nita vie nee biti kao pre. Sa tim delom naih ivota je zavreno. Bio je u pravu.
Pomislila sam na njega, kako sedi u svom urednom stanu, sa svojim knjigama o crkvama i pismima
koja su kod njega sigurno sloena po abecednom redu. Pitala sam se da li se on jo uvek nada da u
se ja predomisliti, i da je uao na vrata u tom trenutku, vee pred moj sastanak sa Kasparom, verujem
da bih ga pustila da ostane. Nikada nisam bila dobra sa opratanjima.

Stigao je na vreme, zajedno sa Fani. Lice joj je bilo uokvireno divljim kovrdama. Nosila je
farmerke otprilike dva broja vee za njeno malo, vrsto telo. Otvorila je aku da bi mi pokazala
kamenie koje je sakupila dok su me ekali. Lice joj je bilo crveno od hladnoe, i umazano od
praine.
Prijatelj koji je trebalo da je uva danas, razboleo se, objasnio je Kaspar.
Nema veze, drago mi je da je ponovo vidim, slagala sam. Fani, poi sa mnom i pokazau ti
jedan obelisk koji ima njuku psa na sebi. Ime tog psa bilo je Imperator.
ta je to obelisk?
Sada e videti.
Lutali smo glavnom poljunanom stazom. Travke draa su se zakaile za nae noge.
Da li si primetila, pitao je Kaspar, koliko dece je sahranjeno ovde. Pogledaj, ovde je mali
Samjuel koji je umro sa pet godina, znai imao je isto toliko godina kao Fani sada, a tamo je i jedna
beba od jedanaest meseci. Zastali smo kod jedne porodine grobnice: na njoj je bilo pet imena, i svi
su bili mlai od deset godina. Krenuli smo dalje. Na nekim nadgrobnim ploama bilo je cvea.
Veina je obrasla koprivom i brljanom; mahovina se uvukla u kamenu uklesana slova, sakrivajui ih.
Pogledaj ono, pokazala sam. Nekoliko jardi dalje, kroz estar drvea, mogao je da se vidi kip
anela uvara bez glave, koji je stajao pored jedne nadgrobne ploe. Zaboravili smo kako da
oplakujemo mrtve, zar ne? Kako da ih se seamo. Ja bih volela da imam spomenik poput ovoga. Ali
ljudi bi rekli da je to ki, ili ak da je pomalo morbidno.
Kaspar se nasmeio. Morbidno? To to u svojoj etrdesetoj godini planira kako de izgledati
spomenik na tvom grobu? Takva misao mi nikada nije prola kroz glavu.
Imam etrdeset i jednu godinu. Pogledaj.
etiri divne prerafaelovske glave sa tunim izrazom lica bile su isklesane u krugu od kamena.
Gde su sahranjeni kuni ljubimci, Dejn? Fani je skrenula sa glavnog puta kroz red sruenih
grobova.
Pokazala sam joj prstom na stazu. Tamo. Malo dalje.
Potrala je, a rese na njenom alu leprale su za njom.
Doi ovde, Dejn.
Probijala sam se kroz estar do mesta gde je Kaspar stajao. Hodala sam vrlo polako. Nita ne bi
moglo nikada da bude tako dobro kao taj trenutak. Zastala sam na korak ispred njega i mi smo
pogledali jedno u drugo.
Dobra Dejn Krejn, rekao je. Jednim kaiprstom dodirivao je liniju mojih usana. Paljivo, kao
da sam bila neto dragoceno, uhvatio me za glavu. Skinula sam rukavice, bacila ih meu koprive, i
uvukla ruke ispod njegovog kaputa, ispod dempera, ispod koulje. Mirisao je na drvo koje gori.
Mogla sam da vidim odraz svog lica u njegovim oima, a onda ih je on sklopio i poljubio me. Toliko
slojeva odee bilo je izmeu nas; prislonili smo se jedno uz drugo. Moje telo je zadrhtalo.
Kaspare! Kaspare, gde si? Doi da vidi ta sam pronala. Tu si. Zato si se sakrio? Dejn,
ispale su ti rukavice. Idemo. Pourite.
Kada sam se ponovo nala u svom svetu seanja, tvrdo kamenje dodirivalo je liniju moje kime,
bilo je hladno i bila sam uplaena. im sam se popela biciklom i spustila se niz Svejn Lejn
ostavljajui Kaspara i Fani koji su se drali za ruke, poljubac na groblju izgledao mi je kao san i ja
sam se sad vraala u stvarnost. Kao kada je raspust pri kraju i uskoro poinje kola.
Aleks i ja smo jedva progovarali. Nismo se gledali. Leala sam na kauu, i kada je on izgovorio
nekoliko njegovih uobiajenih rei, osetila sam da je soba poela da klizi ispod mene i vratila sam se
tamo gde je trebalo da budem. Povrina reke Kol sa moje leve strane blago se talasala, kao da je
gusto ulje, a ne voda koja tee. Sporo se udaljavala iza krivine. Ustala sam i okrenula se, i malo
podrhtavala u svojim baletankama i tankoj haljini od pamuka, crnoj poput one koju je Natali tako
esto nosila tog leta. Povetarac je podigao i otkrio moje vrsto mlado telo, telo kojim sam se predala
Teu samo dan ranije, koje je on mazio i svukao i konano uao u njega u umi punoj senki, uz smeh i
muziku sa zabave koji su brujali u naim uima. Uzela sam svoju svesku sa blesavim, detinjastim
eljama i fantazijama, i iscepala ih jednu po jednu. Odbacila sam te nezrele iluzije sada i imala
oseaj kao da palim mostove za sobom. Cepala sam ih i bacala jednu po jednu u vodu u kojoj su se
one gubile, na njenoj povrini isprekidanoj svetlou i talasima, koja je skrivala gde se zavrava
nebo i poinje voda. Sada sam bila ena, zar ne?
Okrenula sam se prema brdu Kri. Talas straha proao je kroz mene i osetila sam vrtoglavicu, kao
da jedva stojim na nogama. Grane brestova, sa moje leve strane, podizale su se i sputale, ali moe
biti i da su one bile mirne, a da sam se ja u stvari njihala. Poela sam da se penjem uskom i strmom
stazom, koja mi je bila poznata i tako dugo izgubljena u mome seanju. Mogla sam da vidim mutnu
vodu potoka dole kroz grmlje, reku desno od mene, ali ovog puta potrudila sam se da gledam samo
pravo ispred sebe, u stazu, stazu mojih sopstvenih potisnutih misli. Grane su me dodirivale, i
zaplitale se o moju haljinu, grebale kou mojih golih ruku i listova na nogama, kao da me vuku natrag.
Sada sam bila na samom vrnu brda Kri, iako je bilo mrano i pogled mi je u svim pravcima
zaklanjalo gusto grmlje koje ga je pokrivalo. Sam vrh je bio veoma mali i nakon samo nekoliko
koraka poela sam da silazim.
Zastala sam i oslukivala. Sada sam znala. Mogla sam da vidim pokrete kroz grmlje ispred sebe,
da bacim kratak pogled na to to me ekalo. Mogla sam i da ujem, prigueno i nerazgovetno. Neto
je bilo tamo. Bilo je tamo. Stvari koje sam zakopala u svojoj sopstvenoj glavi ve etvrt veka, i sve
to je trebalo da uradim bilo je da zakoraim napred, da proem kroz te barijere koje sam izgradila u
samoj sebi. Kada sam otvorila oi i trepnula, u prvom trenutku nisam mogla da vidim nita oko sebe,
ni Aleksa, ni prostoriju u kojoj sam se nalazila. Ono to sam sada oseala nije bio strah, kao pre, ve
samo ledena odlunost. Neto je bilo tamo. Ali ja nisam bila sasvim spremna. Jo ne.
26.
Ustala sam ujutru u sredu 15-og februara sa nekim toplim oseanjem oko srca. Kia je padala ve
danima - i natopila travnjak ispred kude - ali je vreme odjednom postalo hladno i sunano. Vrh tornja
i televizijski jarbol sa Hajgejt Hila videli su se neobino jasno kroz prozor na zadnjem delu moje
kude. Svakodnevni obini predmeti u kuhinji izgledali su drugaije, kao da su dobili novo znaenje.
Moja koa je bridela. inilo se kao da je svaki predmet koji bih pogledala bio osvetljen iz pozadine,
obrisi bi postali naglaeniji i jai. Cak i ja sama sam bila takva. Oseala sam se sposobno, precizno.
Bilo mi je potrebno da neto radim.
Ila sam u kupovinu dan ranije i bila otprilike spremna. Stavila sam na sto vagu i tegove, kesu
prekrupinog brana i kesu otrog belog brana, male celofanske kese sa semenom od bundeve, od
suncokreta i susama, kvasac kao mekanu glinu za modeliranje, morsku so i vitamin C u prahu u
narandastoj kesici, plastinu flau ulja iz semena groa, kesu jakog, gustog muskovado eera. Ovo
je bio proces kroz koji sam mogla da proem i koji je bio jedno od onih sitnih zadovoljstava. Kvasac
bi narastao u kristalnim baloniima. Viljukom bih sipala so u zrnasto kukuruzno brano, a zatim
dodala sve ostalo u nadoli pivski kvasac. Puila sam cigarete u bati sat i po vremena, ne
razmiljajui ni o emu, a zatim se vratila u kuhinju i izgnjeila i umesila od testa dve velike
pljeskavice, oslanjajui se na vrhove dlanova, savijala ih i presavijala. Sve je bilo iseeno, uvijeno,
ubaeno u etiri limene inije. Jo jedna pauza. U delirijumu sam etkala po kui, slagala koulje,
vraala knjige natrag na police. Poprskala sam vrh vekni koje su se nadimale, slanom vodom, posula
ih susamom i ubacila ih u vruu rernu. Miris testa koje se peklo, nemira koji se ponovo raao,
ispunio je kuu, a ja sam se oseala potpuno opijena njim. Vreme je proletelo, i ja sam lupila po dnu
limenih posuda da vidim da li je testo gotovo, one su uplje odzvonile, i prevrnula sam ih na
posluavnik. Sitno peeno semenje rasulo se po radnoj povrini, a ja sam nakvasila prste, pokupila
semenje i krckala ga meu zubima.
Stavila sam tri vekne sa strane, i one su bile spremne da budu umotane i spremljene u friz. Isekla
sam jednu toplu kriku od etvrte vekne, namazala je slanim puterom i hladnim, gorkim kozjim sirom
i halapljivo je pojela, i popila samo au vode iz slavine. Ni vino, ni kafa: nisu mi bili potrebni; sada
ne bih mogla da podnesem njihov ukus. Jo malo sam se muvala po kui, a zatim sela na bicikl i
vozila na hladnom, istom vazduhu do moje kancelarije, gde smo se Dankan i ja dogovorili da
odrimo ono to smo preterano ambiciozno nazvali sastanak. Stigla sam u kancelariju odmah posle
dva i otvorila potu od poslednja dva dana, koju su u velikoj meri inili cirkulari sa spiskovima
adresa od kojih ja jo uvek nisam odustala. Skoro sve sam ih bacila. Da nije bilo drugih stvari o
kojima sam morala da brinem, sigurno bih brinula o svom poslu.
Ali nisam bila dokona vie nego ostali. Iz elje da radi neto konstruktivnije ime bi popunila
svoje vreme, ina je ponovo sreivala nau dokumentaciju. Nedelju dana ranije, rezultat njene
dosade bio je apokaliptian: celokupan istorijat nae kompanije u formi papira bio je izbaen iz fioka
i razbacan svuda po kancelariji. Sada su ti papiri polako nestajali u njihovim novostvorenim
mestima, praeni pucketanjem metalnih poveza i klepetanjem vrata na ormarima.
Sada smo, koliko sam mogla da vidim, bili samo na dan ili dva od postizanja savrenog reda,
nalik Pompeji. Skoro da bi bila teta pokvariti tu savrenost nekim novim poslom.
Dankan je bio okupiran tehnikim detaljima aparata za espreso, jednim od naih glavnih
proizvoda za izvoz u vreme ekspanzije kasnih osamdesetih. Doneo mi je punu olju kafe, i im sam
uzela jedan mali gutljaj, gotovo u istom trenutku osetila sam udar kofeina. Ispriao mi je o svojoj
novoj emi o kojoj je raspravljao sa savetom, i koja je predviala smetanje porodica bez domova u
naputene kue za ije bi renoviranje dobili pomo. Klimnula sam glavom sa entuzijazmom. To je
bilo izrazito isplatljivo (osim za nas), praktino, drutveno korisno i imalo je malo veze sa
arhitekturom u bilo kom tradicionalnom smislu, i skoro sigurno de biti smesta odbijeno od strane
Zavoda za izgradnju. Idealan projekat za nau kompaniju. Zatim smo preli na moj hostel.
itao sa o onoj prosvetljujuoj povorci lokalnih stanovnika u mesnim novinama,rekao je
Dankan. Tvoj pokuaj da smiri zabrinutost te zajednice oigledno nije bio ba uspean. Da li to
znai da de projekat hostela biti naputen?
Nije sigurno, rekla sam. Advokat saveta je doao na ideju da to moemo da proguramo i na
blago zaobilazan nain. Sledi sudsko sasluanje zbog tue na sastanku i hapenja koje je usledilo
nakon toga. Lukavstvo je u tome, koliko sam mogla da razumem, da je itava stvar sub judice, to u
prevodu znai da mi ne moemo da odgovaramo na pitanja o toj temi. Ili demo bar tako neto redi. U
meuvremenu, planovi se polako privode kraju. Tuioci de odustati zato to de morati da se nose sa
hostelom koji je u izgradnji, a to de doneti nove probleme. Lokalni stanovnici napadaju arogantne
lanove saveta, a arhitekta sa modernim idejama je sasvim druga stvar. To e proi dobro u lokalnim
novinama. Nimbus koji napada mentalne bolesnike koji su vraeni u drutvenu zajednicu. U svakom
sluaju, to je cela taktika.
Da li si im objasnila da ako ti ljudi ne budu u njihovim dvoritima, spavae na njihovim
ulicama, na vratima njihovih prodavnica i na klupama u parkovima u kojima se igraju njihova deca?
Ne, nisam imala priliku. Onaj incident je prekinuo moje izlaganje.
Sastanak je zavren u dobrom raspoloenju i ja sam se vratila za radni sto, puila cigarete i
lupkala olovkom po telefonu, da bih konano shvatila da nita ne radim i da je moda najbolje da
odem. Bila sam ubeena da sada sve mogu vidim izuzetno jasno i da postoje druga mesta na kojima
treba da budem i druge stvari koje treba da radim. ina me pitala za moje zdravlje, ali nisam bila u
stanju da na pravi nain obratim panju na ono to je govorila i izala sam iz kancelarije, a da se
nisam ak ni pozdravila sa Dankanom. Objasniu im sve kasnije.
Kada sam se vratila kui, otvorila sam flau crnog vina, popela se na stolicu i traila po plakaru i
na kraju pronala slane lenike, zavijenu etvrtinu kese pistaa, i mali paket neega to je pomalo
liilo na ips i imalo ukus kampa. To e mi posluiti kao veera. Pila sam vino, grickala taj ips,
gledala TV i menjala kanale. Na jednom je bio neki kviz sa pitanjima koja su mi se uinila
domiljata, na drugom lokalne vesti, na treem neka amerika naunofantastina serija za koju sam
mislila da su Zvezdane staze, ali se ispostavilo da nisu, ak nisu bile ni nove Zvezdane staze. Nala
sam program na kojem je bila emisija o albatrosima, o dugakim putovanjima na koja su ove ptice
ile, noeni pasatima i o posveenosti koji albatrosi pokazuju tokom itavog ivota prema samo
jednom partneru, a zatim sam odgledala epizodu neke komedije o amerikim srednjim kolama i na
kraju sluala ponovo vesti.
Nakon to sam pogledala i previe tih emisija, iskljuila sam ton i pozvala Sted, zato to sam
elela da razgovaram sa Martom, ali neko drugi se javio i iznenadio me. To je bio Donah koji je
govorio veoma smirenim, zvaninim tonom i rekao mi da je Marta pala u komu rano tog jutra, a zatim
umrla veoma tiho istog popodneva. Pokuala sam da postavim neka pitanja, ne elei da prekinem
vezu, ali Donah se izvinio i objasnio da mora da ide. Na televiziji sam videla oveka u sivom odelu
kako nemo otvara i zatvara svoja usta poput ribe u staklenoj kugli. Morala sam da priam sa nekim.
Pozvala sam Kloda, ali javila se telefonska sekretarica. Pozvala sam Kaspara, ali javila se neka ena
i ja sam spustila slualicu. Na kraju sam pozvala Aleksa Dermot Brauna, i on se javio. Bio je
iznenaen, i prvo to mi je rekao bilo je da imamo zakazanu seansu sledeeg dana i pitao da li moj
problem moe da saeka, ali nakon sto snu malo porazgovarali, pozvao me da doem pravo kod njega
i pitao me da li je u redu da sama doem ili da me on pokupi. Insistirala sam da u doi sama i sela
na bicikl, bez kape i rukavica, iako je na prozorima automobila ve bilo mraza.
Aleks mi je izgledao nekako drugaije kada je otvorio vrata. Iako sam ga uvek viala na tom
istom mestu i on se nikada nije posebno sreivao za nae seanse, osetila sam se poput kolarke koja
je zvala svog uitelja kudi, posle nastave, protiv svih pravila. Pozdravio me i bilo je oigledno da je
zabrinut. Tiho je priao i mogla sam da ujem glasove koji su dopirali odozdo iz kuhinje. Prolo mi
je kroz glavu da sam moda prekinula neto, ali nisam bila u stanju da brinem o tome. Poveo me gore
u svoju sobu. Pitala sam neto o deci. Odgovorio mi je da su zaspali, da su skroz na vrhu kude i da ne
treba da mislim o njima. Upalio je svetlo i ona me zaslepela. Napolju je bilo mrano, a u hodniku i na
stepenitu su lampe bacale priguenu braon svetlost, tako da mi je ovo jako osvetljenje liilo na ono
u bolnicama ili u sobama za ispitivanje. Legla sam na kau, a on je seo iza mene.
Marta je umrla, rekla sam.
Disala sam duboko i usredsreeno, kao to sam nekada radila na brodu, dok sam se borila da ne
povratim. Aleks je dugo ekao pre nego to je progovorio, a kada je konano to uradio, bio je nean
ali i odluan.
elim da se ponovo vratite u onaj dan kada je Natali nestala, rekao je.
To je bilo vie nego to sam mogla da podnesem. Ne mogu, Aleks, stvarno ne mogu.
Iznenada, on je kleao pored mene. Mogla sam da osetim njegov sladak i topao dah na mom
obrazu, njegove ruke bile su u mojoj kosi.
Dejn, ta ena koju ste iskreno voleli je umrla. Znam kroz kakvu patnju sada prolazite. Ali niste
doli da se vidite sa mnom da bih vam pruio utehu. eleli ste da iskoristite to oseanje. Da li sam u
pravu?
Ne znam ta elim da uradim, odgovorila sam, i znala da je sav otpor u meni nestao.
Hajde onda da pokuamo, predloio je.
Aleks je izgovarao blage, umirujue rei, koje su i sada, kao i uvek, imale neku arobnu mo nad
mojim mislima, poput muzike koju sam napola ula iz neke udaljene prostorije. Osetila sam duboko
olakanje kada sam pustila svoje telo da se opusti, moja volja je oslabila i ja sam se opet nala tamo.
Potamnela mahovina na mojim leima, moje noge koje se oslanjaju na tanke granice i kamenje. Kada
sam ustala i spustila dole moju haljinu, mogla sam da osetim tragove koje su oni ostavili na mojoj
koi, na zadnjoj strani mojih butina. Sunce se izgubilo iza oblaka i ja sam ostavila za sobom reku Kol
u tamnoj senci. Mutna povrina reke, iarana senkama, talasala se letargino i preputala se polako
svom toku. Zguvani iscepani komadii papira su nestali, zajedno sa detinjastim fantazijama koje su
predstavljali. Sa tim je bilo gotovo.
Okrenula sam se, drhtei pod naletima vetra, koji je sada duvao pravo u mene i nosio sa sobom
kapljice vlage koje su pretei nagovetavale kiu. Crna haljina se pripila sasvim uz liniju mog tela,
tela koje je bilo seksualno probueno, i ije grudi i butine sada vie nisu bile samo moje, imao ih je i
neko drugi. Osetila sam hladnu i jasnu odlunost u sebi. Vrh brda Kri bio je ispred mene, reka je dole
zapljuskivala obalu pored mog desnog stopala. Poela sam da trim uz uski, strmi puteljak, zalazei u
umu i grmlje koje je pokrivalo ovaj grumen zemlje. uli su se razni zvukovi, ali ne od ptica, ili vetra
ili potoka, ve neko udno kripanje, neobini zviduci i jecaji. Nisam obraala panju na njih.
Trala sam i mogla sam da ujem samu sebe kako dahem i oseala sam bol koji se skupljao u mojim
grudima. Drvee oko mene izgledalo je mrtvo, bunovi goli, reka ispod mene sa desne strane, bila je
tamna i puna mulja. Moja dunost je sada bila, ne da razmiljam i razumno rasuujem, ve da, bez
obzira na sve, samo nastavim dalje. Grane su grebale moje lice, trnje mi cepalo kou, moja odea se
zaplitala u njih. Stigla sam do vrha brda Kri i poela da probijam sebi put dole, niz strminu na drugoj
strani. Na onoj strani gde je bila Natali. Kroz grmlje ispred sebe videla sam neke pokrete, kratke
fragmente nekog deavanja izmeu gustih grana, ula sam vriske, nerazumljive uzvike. Ali ve sam
donela odluku. Potrala sam napred i kroz grmlje izbila na sunevu svetlost.
U prvom trenutku nisam nita mogla da vidim jer mi je svetlo peklo oi, nita osim utih takica i
zlatnih plamiaka. Suzila sam pogled i naterala sebe da otvorim oi. U isto vreme sam opaala:
Devojka lei na travi. Neprestano vriti. To je Natali. Tamna kosa, oi koje su gorele. Lei na zemlji.
Iznad nje je bio ovek, njegove ruke oko njenog vrata. Mahala je uzalud i rukama i nogama, zatim
usporila i na kraju potpuno prestala. Pokuala sam da viem ali moja usta kao da su potpuno izgubila
glas. Pokuala sam da potrim, ali moja stopala bila su teko kamenje. Devojka je sada bila na zemlji
i mirno leala. Covek je bio okrenut leima prema meni. Njegova kosa bila je tamna, nije bila seda.
Njegovo telo vitko, ne debelo. Lice uredno obrijano, bez brade. Ali nije bilo nikakve sumnje. To je
bio Alan.
Iznenada, ja sam poela glasno da vritim, neko me privukao, a to je bio Aleks koji me vrsto
stegao uz sebe i aputao mi u uvo. Ispravila sam se. Kosa mi je padala na lice. Bila sam iscrpljena.
Ostala sam bez svog tita i sve je izalo iz mene. Rekla sam Aleksu da mi je strano muka sada, on je
doneo lavor i ja sam povratila, jo jednom i jo jednom, praznei se. Legla sam natrag na kau,
ispruila se, onako bespomona, balava, lica umrljanog od povraanja i ulepljenog suzama, jecala
sam, plakala, dahtala. Potpuno iscrpljena, osramoena, uasnuta. Osetila sam glas, topao dah uz moje
uvo: Stigla si tamo, Dejn. Sada si dobro. Na sigurnom si.
27.
Probudila sam se u svom krevetu, ali nisam mogla da se setim kako sam tu dospela. Da, Aleks me
dovezao svojim kolima. Da li sam moda napravila scenu i uplaila njegovu decu? Moj bicikl
sigurno je jo uvek zakljuan za parking sat nekoliko metara od njegove kue. Uzela sam budilnik.
Bilo je skoro deset sati. Ujutru ili uvee? Mora biti da je jutro. Da je no, pisalo bi dvadeset sati. Ne,
dvadeset dva. Postojalo je neto na ivici moje svesti to nije dozvoljavalo da mislim o tome. Ali
naterala sam sebe da razmiljam o tome. Morala sam brzo da stignem do kupatila. Nagnula sam se
nad oljom i poela opet da povraam, i tako sam povraala i izbacila iz sebe samo nekoliko vruih,
kratkih mlazova.
Umila sam se i obrisala usta frotirskim pekiriem. Jo uvek sam nosila garderobu od sino.
Skinula sam se i ostavila odeu da lei tamo gde sam je bacila, i ula pod tu. Posle sasvim vrele
vode, pustila sam sasvim hladnu vodu. Obukla sam farmerke i neku staru koulju od rebrastog
somota. Moji prsti su se toliko tresli da sam jedva mogla da zakopam dugmie. Reila sam da bi
trebalo da pojedem neto i sila dole u kuhinju. U frizu sam imala dve kese sa zrnima kafe i izabrala
sam one tamnije. Napunila sam veliku olju. Malo sam eprkala po stvarima i nala neotvorenu paklu
cigareta u depu od kaputa koji sam nosila prethodne veeri. Ispraznila sam olju kafe, a zatim jo
jednu, i polako praznila paklu cigareta.
Telefon je nekoliko puta zvonio, i ula sam razliite glasove na telefonskoj sekretarici, Dankan,
Kaspar, moj otac. Baviu se njima kasnije, nekog drugog dana. Kada sam ula glas Aleksa Dermot
Brauna, potrala sam preko sobe i podigla slualicu. Bio je zabrinut za mene. Pitao me da li sam
dobro i rekao mi da eli da svratim do njega. Smesta, ako je mogue. Rekla sam mu da u doi za sat
vremena. Napolju je bilo hladno, ali dan je bio sunan i vedar. Obukla sam dugaki, iroki kaput,
obmotala al oko vrata, stavila kapu na glavu i krenula za Hit. Vetar je u naletima duvao pravo u
mene, a kada sam stigla na vrh Kajt Hila, London je bio udesno jasan pod mojim nogama. Mogla
sam da vidim Sari Hils tano preko puta. Spustila sam se dole i izala iz Hita, pa prola pored
bolnice Rojal Fri. Klod mi je jednom ispriao da je jedan mentalno poremeeni pacijent koji je
boravio u toj bolnici pokazivao znakove neurotine kompulzije i stalno brojao prozore na zgradi. S
obzirom da nikada nije dobio isti rezultat, taj njegov posao trajao je veno.
To su stvari koje radimo da bismo u svoj ivot uveli neki red. Nekada davno, proitala sam
pesmu o oveku koji je bio uhapen zato to je popunjavao knjige pod 'O' u biblioteci. Da li je mislio
na knjige koje je popunio, ili na one koje nije? Put koji sam prela bio je dugaak i naporan, i ostala
sam skoro bez daha kada sam pokucala na vrata Aleksove kude. Sve je to zbog cigareta. Malo je
falilo da se nasmejem kada sam uhvatila samu sebe kako odluujem da ostavim puenje. Ne jo, znala
sam. Ne jo.
Kada su se vrata otvorila, Aleks me iznenadio, bolje redi, duboko ganuo, tako to me uzeo u
zagrljaj i vrsto me drao, mrmljajui rei utehe u moje uvo, kao da sam ja jedno od njegove male
dece koje se plai mraka. To je bilo ono to sam elela vie od svega na svetu. Nakon to me
ohrabrio, ponovo se uozbiljio i jo jednom me pitao da li sam dobro.
Ne znam. Povraala sam i jo uvek oseam muninu. U glavi imam oseaj kao da neko pokuava
da je naduva pumpom za bicikle.
Aleks se nasmeio. Ne brinite, teio me. To je upravo ono to sam oekivao da e se dogoditi.
To je kao kada vas lomi groznica. Razmiljajte o tome kao da se vae telo bori da istera iz sebe sve
otrove i neistoe koji su bili zarobljeni u vama dvadeset i pet godina. Sada doivljavate neku vrstu
proienja.
Da li poinjem da ludim, Aleks?
Ne, ba suprotno, vi postajete zdravi. Otkrivate agoniju ivota bez iluzija.
Ali, Aleks, zar to moe biti istina? Zar to zaista moe biti istina? Da li je mogue da je ovek
kao to je Alan napravio dete svojoj roenoj kerki? Da li je mogue da je on ubio?
Veoma neno, Aleks je drao moje lice u svojim rukama i paljivo me gledao u oi.
Dejn, vi ste sami poruili sve svoje barijere i lai da biste otkrili ovo. Vi ste preli taj put,
Dejn. Sada morate vi meni redi da li je mogue da je on to uradio?
inilo mi se da mi je potreban beskrajan napor da odgovorim. Ustuknula sam i njegove ruke
skliznule su sa mene. Polako sam zavrtela glavom.
Ne, rekla sam glasom koji je bio malo jai od apata. Mislim da to nije mogue.
Nakon nekoliko minuta ponovo sam bila na kauu, a Aleks je bio u svojoj fotelji. Poela sam da
pokuavam da rekonstruiem detalje onoga to se dogodilo pre toliko godina, ali Aleks je bio
odluan. Sve to moe da saeka, rekao je. Umesto toga, poeo je neno da pria sa mnom, kao to je i
pre tako esto radio, i da me vraa u moje seanje, natrag na mesto ubistva. Za vreme te seanse, i
ponovo za vreme one koju smo imali sledeeg dana, vodio me svaki put iznova kroz te dogaaje, i
oni su postajali jasniji i sa vie detalja. To je bilo kao da fotografija koja je ve izgledala
zadovoljavajue bistro sada postaje sve vie i vie izotrena, i na njoj se pojavljuju novi detalji i
nijanse. Mogla sam da vidim ta je ona nosila na sebi, od one poznate pletene trake za kosu do crnih
patika koje sam uvek vezivala za nju. Mogla sam da vidim Alana, krupnog i snanog, kako je dri na
zemlji, stee joj vrat, sve jae i jae dok ona konano nije prestala da se pomera.
Zar nisam mogla neto da uinim?
ta ste mogli da uinite? Va um vas je zatitio od uasa onoga to se tamo dogodilo. Sada smo
probili taj tit.
Proces oslobaanja i ponovnog preivljavanja itavog dogaaja doivljavala sam kao neto
neizrecivo surovo prema meni. Zloin je bio tako jasno, tako ivo urezan u mom seanju, bio je tako
snaan i nasilan, a ja sam bila tako blizu - samo par metara dalje u grmlju -tako blizu da sam oseala
da sam mogla da se umeam, a da je sada to van moje moi i nita vie ne moe da se uradi. Sve
vreme sam bila u oku i oseala neverovatan bol. Nije bilo sporazuma, nije bilo katarze,
prevazilaenja bola ili moje borbe sa tim. Nisam uspela da se distanciram od dogaaja, nisam bila u
stanju da razmiljam o njima na jedan uravnoteen nain. To su bili dani jecanja, bljuvanja tuge, dani
u kojima sam puila umesto da jedem, da se napijam sama kod kue.
Sipajte malo celera u prahu u bokal, zatim dodajte i crni biber u prahu, tri kapi tabasko sosa, sok
od pola limuna i au soka od paradajza. Uvek ponite od najjeftinijih sastojaka. Ako budete koristili
ceo litar soka od paradajza u tetrapaku, kao to sam ja uradila, trebae vam dobra koliina ohlaene
ruske vodke. I na kraju, tajni sastojak: vinska aa suvog erija. Neki srednjevekovni gudaki kvartet
vie bi odgovarao mom trenutnom raspoloenju, ali ja sam sluala operu Rigoleto. Zena je varljiva.
Ova ovde nije. Ula sam duboko u sebe i bila uasnuta onim to sam tamo pronala. Napolju je bilo
hladno i mrano. Uskoro u morati da izaem i suoim se sa stvarnim svetom. To je bilo sledee na
redu.
Kada sam iskapila i poslednju kap tenosti iz svoje ae, odluila sam da izaem napolje. Sve de
morati da bude uraeno krajnje paljivo. Bilo je hladno. Obukla sam demper. Navukla sam i kaput i
stavila kapu na glavu. Nala sam kljueve i tanu, i stavila ih u dep od kaputa. U spoljanjem svetu,
ledeni vazduh malo mi je razbistrio glavu. Unitila sam svoj brak. Ko zna ta sam time uradila svojoj
deci. Ugrozila sam svoje sopstveno mentalno zdravlje. Otkrila sam grozne stvari. Ljudi koje sam
volela ionako su ve bili zaprepaeni mojim ponaanjem. Kakvu katastrofu u sada izazvati u
porodici koja mi je znaila vie od svega na svetu? Vetar je nanosio na moje lice hladne kapljice
kie. ivot je postao uasno mesto za mene.
Sada sam prolazila pored prodavnica. Jedan ovek, ija je kosa bila dugaka i u zamrenim
uvojcima, sedeo je ispred supermarketa, liio na nekog ugavog, jadnog psa lutalice neodreene
pasmine. Njegova ruka bila je ispruena prema meni, Eto, upravo to je ono to se deava ljudima koji
odu i odreknu se svoje porodice, pobegnu iz drutva i sa posla. Otvorila sam tanu i pronala novi
koji sam mu dala, drei ga tano izmeu dva prsta da ga ne bih ispustila.
Znala sam da sada, u stvari, prenosim svoju unutranju patnju i na svet oko sebe - koliko god taj
svet bio u nekim aspektima bedan ve sam po sebi - tako da nisam bila sasvim iznenaena kada sam
zastala ispred prodavnice televizora i videla na desetinama ekrana Alanovu sliku kako nemo otvara
usta. Tu je bio taj patrijarh, koji je pravdao sebe reima koje nisam mogla da razumem. Na trenutak,
pomislila sam da sam sasvim poludela, da su stvarni svet, svet mojih seanja i sve moje none more
postali jedno i da me Alan pobedio, potpuno i konano. Onda sam se setila.
O, jebote.
Osvrnula sam se oko sebe, oamuena, ali podstaknuta na akciju. Videla sam utu upaljenu tablu,
mahnula rukom i pozvala taksi koji je stajao malo dalje niz ulicu. Rekla sam taksisti da vozi u
Vestburn Grouv. Dok smo prolazili niz Svis Kotid, Padington i dalje, izbacila sam glavu kroz prozor
da ohladim divlje komeanje u svojim mislima.
,Je 1' sve u redu, duo? taksista me pitao.
Klimnula sam glavom, ali nisam progovarala. Nisam dovoljno verovala samoj sebi da bih mogla
povezano da govorim. Kada sam pokucala na vrata, Erika me uvela u kuu.
Skoro je gotovo, obavestila me. Jesi li za neko pie?
Samo vodu, odgovorila sam, dok sam ila za njom uz stepenice.
Odvikava se od pia?
Ne, navikavam se na njega.
Uvela me u mranu prostoriju, osvetljenu samo ogromnim televizijskim ekranom. Sve stolice su
bile zauzete siluetama koje nisam mogla da razaznam u tami, i ja sam pronala sebi mesto na podu.
Erika mi je dodala neto to je zaangrljalo. Moja voda. Stavila sam mokru au na svoje elo. Imala
sam predstavu da de Polov dokumentarac o naoj porodici biti uraen kao serija razgovora koje je
vodio sa svima nama. Nisam se pripremila za ono na ta je on u stvari liio. Kada sam poela da
obradam panju na to to se deavalo na ekranu, tamo je bila Natalina fotografija, njen lik nejasno
uvean sa neke zajednike slike iz kole na kojoj ona uopte nije liila na sebe. Neko je govorio
neto o duhu ezdesetih, Donah, mislim, ali moda je to bio i Fred. Na ekranu je Natalina slika bila
zamenjena slikom Steda, uhvaenog, pretpostavila sam, sa brda Cantri. U prvom trenutku, pomislila
sam da je i to fotografija, ali bilo je sitnih stvari, kao to su drhtanje kamere, listovi na drveu koji su
se jedva primetno pomerali, treperenje svetlosti, - te stvari su pokazivale da je to u stvari bio snimak,
a ne slika. Kamera je poela da se pomera po pejzau sve dok se nije zaustavila na Polu. Gledao je
dole, prema kudi, i nismo mogli da mu vidimo lice. Okrenuo se i poeo da koraa, a kamera ga je
pratila. Obraao joj se kao da pria sa prijateljem. Kakav profesionalac.
Pol je govorio o porodici kao o domu, i o domu kao o mestu gde ovek uvek moe da doe, da se
vrati i da bude primljen.; govorio je o porodici kao o simbolu naih oseanja; o porodici kao simbolu
drutva sa svim svojim vezama i odgovornostima. Bilo mi je pomalo teko da se skoncentriem,
onako zbunjenoj kakva sam bila, ali razumela sam da pria neku priu iz svog zlatnog detinjstva. U
tom trenutku zavrio je priu i zastao. Kamera je prela sa njegovog lica i sada smo mogli da vidimo
da je stigao do mesta gde je pronaeno Natalino telo. Rupa je jo uvek bila tamo i on je stajao i
posmatrao je sa izrazom dubokog duevnog bola. Kamera se postepeno udaljavala dok nije uhvatila u
kadar kompletnu scenu: zamiljeni Pol koji gleda u rupu, Sted, rano jutarnje sunce, ptice koje su
cvrkutale. Krenula je neka paljivo odabrana muzika u pozadini, a na ekranu su poela da se niu
imena onih koji su uestvovali u stvaranju filma. Neko je upalio svetlo.
Pa, gde si ti? Pol me gurnuo od pozadi.
Izvini.
Drago mi je to si videla bar poslednju scenu, rekao je. To je bila prava tour de force. etiri i
po minuta bez prekida. Hodao sam celim putem niz brdo, i stigao tano na cilj upravo u trenutku kada
sam zavrio svoju priu o uspomenama. To je tehniki najzahtevnija stvar koju sam ikada pokuao da
izvedem. Kada sam rekao rez, ak su i tehniari aplaudirali. Ali eleo bih da pogleda ceo film.
Nabaviu kasetu.
Hvala ti, odgovorila sam. Moram da krenem sada.
Ali tek si stigla, Dejn. Tu su neki ljudi koje bih voleo da upozna.
Moram da krenem sada.
Nisam ni skidala kapu sa glave, a ni kaput, tako da sam otila pravo dole niz stepenice i izala
napolje. Pomislila sam da sam moda potroila poslednje pare na taksi, ali nisam proverila. Nije bilo
vano. Hodala sam sve do kude. Prola sam kroz Ridents park usput. Trebalo mi je sat i po vremena
da stignem, ali bez obzira na to, bila sam i dalje turobno svesna svega kada sam otvorila vrata svoje
kude.
28.
Kada sam sledeeg jutra ustala, nakon to sam se tokom cele noi stalno trzala u snu, uhvatila me
takva vrtoglavica i munina da sam morala vrsto da se drim za ivicu kreveta i nekoliko trenutaka
duboko diem. U velikom ogledalu koje je bilo ispred mene, videla sam jednu ostarelu i zabrinutu
priliku, preterano bledog lica i neoprane kose. Danima nisam pojela pristojan obrok, i u ustima sam
oseala ukus trulei. Samo nedelju dana pre toga, poljubila sam Kaspara i osetila kako moje telo
ponovo postaje ivo. Koata ena koja je gledala u mene bila je jedna savim druga osoba, slaba i
boleljiva, pripadala je onim mranim uglovima naeg uma.
Slika Alanove figure koja se saginje jednostvano nije htela da nestane. Videla sam ga; videla sam
ga jasnije nego ikada. Nije mi vie bila potrebna Aleksova pomo. udovite je samo izalo iz svog
skrovita na svetlost dana. Nisam znala da li u biti u stanju da ga ponovo vratim nazad. Svega sam
se seala. Nekada davno, bila sam svedok ubistva, ubistva koje se vratilo u moje seanje, i sada sam
mu ponovo prisustvovala. Mogla sam da vidim samu sebe kako gledam. Disala sam u kratkim,
isprekidanim uzdasima, i posmatrala Alana kako stoji iznad Natali, pobedonosno i uasnuto.
Navukla sam na sebe kuni mantil i otila do kuhinje, gde sam samlela zrna kafe i napravila sebi
dva pareta tosta. Namazala sam ih puterom i marmeladom, sela za sto i blenula u njih. Posle pet
minuta, uzela sam jedan griz. Zatim i drugi. Oseala sam pod zubima kao da jedem krupan pesak.
Ponovo me spopala munina, kapljice znoja pojavile su se na mom hladnom elu. Potrala sam do
kupatila, gde sam i dalje oseala kao da u da povraam, bolelo me grlo i oi su me pekle.
Napunila sam kadu i dobro se oribala. Oprala sam zube, ali jo uvek sam mogla da osetim u
ustima ukus munine i panike. Upalila sam cigaretu i ispunila svoja plua pepelom. Pepeo pepelu.
Obukla sam crne farmerke i crni demper sa polo - kragnom. Oeljala sam kosu i sklonila je sa
lica. Sedela sam na stolici u kuhinji i pila odvratnu kafu koja se ohladila, zapalila jo jednu cigaretu i
gledala kroz prozor u kiu koja je padala po mom zaputenom vrtu. Bilo je devet sati i nisam imala
pojma kako u preiveti ostatak dana. Ostatak mog ivota.
Pozvala sam Kim na poslu. Bila je zauzeta nekim pacijentom, i zato sam joj ostavila poruku da
me nazove. to pre bude mogla. Molim vas, naglasila sam. Moj glas je bio promukli apat.
Sekretarica je sigurno pomislila da umirem. Upalila sam jo jednu cigaretu. ula sam da je pota
upala kroz sandue za pisma i pala na pod u hodniku, ali nisam se pomerila. Moje telo bilo je teko i
ispijeno. Telefon je zazvonio.
Dejn.
Otvorila sam usta, ali nisam mogla da progovorim.
Dejn. Ovde Kim, Dejn, reci mi ta se deava.
O, Booooe? Da li to tiho cviljenje izlazi iz mene? Dejn, sluaj, dolazim odmah. Ne pomeraj
se. Stiem za petnaest minuta. U redu? Petnaest minuta. Sve de biti u redu.

Ne mogu da ti kaem. Ne mogu da ti kaem. O, Boe. Ne mogu.
Popij aj, Dejn.
Posluno sam uzela gutljaj i napravila grimasu: aj je bio sa mlekom i previe sladak, kao hrana
za bebe.
Sada u ti postaviti nekoliko pitanja, OK? Klimnula sam glavom.
Ima li to to ti se deava neke veze sa Natali? Klimnula sam glavom.
Misli li da si saznala neto o Natalinoj smrti?
Opet sam klimnula.
Misli, saznala si ko je ubio?
Potvrdila sam klimanjem glave.
Do tog saznanja si stigla u toku svoje terapije?
Da.
Sluaj, Dejn, redi e mi za koga misli da je ubio Natali, ali zapamti, to to e mi rei, nee
znaiti da je tvoje saznanje istinito.
, Ja - ja - o Isuse, o Isuse Hriste, Kim, ne mogu.
Moe. Da li je to uradio neko iz tvoje porodice?
Neko iz moje velike porodice, da.
Reci mi ime, Dejn.
Nisam mogla da izgovorim njegovo ime. Upotrebila sam re koja mu nikako nije pristajala: Moj
svekar.
Moj svekar. Najbolji prijatelj moga oca. Deda mojih sinova. ovek koga sam poznavala celog
svog ivota, i za koga bih, sve do pre par nedelja spontano, bez ikakvog razmiljanja, rekla da ga
volim. Dok sam to jedva izgovarala pred Kim, mogla sam da vidim njen podroziv pogled.
Sigurno je ubio zato to je bila u drugom stanju. Moda joj je on napravio dete. Mogao je to da
uradi. Mogu to da zamislim. Bilo je to kao jo jedno uzbuenje, i jo jedan osvetniki potez usmeren
protiv Marte. Ili je neko drugi napravio dete, a on je saznao za to. Sve vreme dok sam postavljala
pitanja o Natali, ljudi su stalno govorili o tome kako je bila neobina, kako je bila udna: kako je
manipulisala ljudima, bila zatvorena u sebe, zavodljiva, seksi, seksualno inhibirana. Sve to ima
smisla sada.
Ponovo sam osetila muninu i istrala sam iz sobe, ali u mom stomaku je bio samo aj sa mlekom
koji sam mogla da izbacim. Kada sam se vratila natrag, Kim se zagledala kroz prozor. Bila je
namrtena.
Dejn, poela je. To su krupne stvari to govori.
Znam, progutala sam knedlu.
U pitanju je tvoja porodica, Dejn. Da li si sigurna?
,videla sam to jasno kao to sada vidim tebe.
Znai hoe da kae da je Alan Martelo ubio svoju roenu erku, moda joj je ak i napravio
dete, i zakopao je ispred vrata svoje kude?
Da.
Da li si ispriala policiji?
Ne.
ta e uraditi?
Posmatrala sam svraku - koja je, kako kau, bila znak tuge -kako skakue po raskvaenom
travnjaku.
Razgovarau sa nekim. Sa Klodom, verovatno. ta god da se desilo meu nama, to je najmanje
to mu dugujem.
Mislim da si upravu. I Dejn, dobro razmisli o svemu. Nemoj jo nita da preduzima, samo
razmisli o tome. OK?
Dejn, ovde Kaspar, kada moemo da se vidimo? ta radi veeras?
O, ne mogu veeras, mislim, nije zgodno.
U redu, onda moda sutra?
Ne, ne mogu.
Da li si dobro?
Da, dobro sam.
U redu. Nijansa njegovog glasa potamnela je od tople do uvreene, ali ostala je ljubazna.
Ako bude elela da me vidi, pozovi me.
Hou. Kaspar.
Da?
Nita. Zdravo.

Izgleda uasno, da li si bolesna?
Klod, koji se vratio sa posla u bledosivom odelu, stajao je na vratima i imao zabrinut izraz na
licu. Znala sam da izgledam uasno, videla sam samu sebe u ogledalu pre nego to sam se malo
sredila i bila okirana ispijenim licem koje je gledalo u mene. Kad sam videla Kloda, bol mi se
skupila izmeu oiju. Mislila sam da de mi kolena klecnuti.
Hajde, doi i sedi dole.
Odveo me do sofe - nee biti tako paljiv i nean nakon to mu budem rekla. O, ne. Ja sam bila
onaj mali remorker koji mora da se nosi sa stvarima mnogo veim nego to moe da podnese.
Reci mi u emu je problem.
Opet taj njegov doktorski glas. U nekoj drugoj prilici iritirala bi me ta njegova profesionalna
smirenost. Sada sam joj se divila i radosno prihvatila distancu koju je njegov ton stvarao meu nama.
Duboko sam udahnula.
Alan je ubio Natali.
Bilo je strano, ali izraz na Klodovom licu bi bio komian u bilo kojoj drugoj situaciji. Nastala je
totalna tiina.
,videla sam da je to uradio. Pokuala sam da zaboravim, ali sada sam se setila.
O emu to govori? Kako to misli videla si ga?
U kratkim crtama sam mu opisala svoju terapiju sa Aleksom Dermot Braunom. Pomislila sam de
mi opet biti muka. Klodovo lice je nestajalo i ponovo se pojavljivalo pred mojim oima. Njegovi
prsti oajniki su stezali moje rame, poput kandi neke grabljivice.
Ti govori o mom ocu. Kae da je moj otac ubio moju sestru. Ko je onda bio otac deteta?
Slegnula sam ramenima.
Izvini me na trenutak.
Klod je ustao i izaao iz sobe. ula sam zvuk vode koja tee, a zatim se vratio, i brisao lice
malim pekirom. Vratio je naoare na mesto i pogledao me.
Daj mi jedan razlog zbog kojeg ne bi trebalo da te sada izbacim.
Ne znam ta da radim, Klod.
Klod je stajao tamo, ne skidajui pogled sa mene. Nisam elela da me izbaci napolje. Da ti
donesem pice?
Da, prihvatila sa olakanjem.
Klod je sipao svakom od nas po au viskija i stajao iznad mene sve dok nisam popila vie od
pola. Viski je oegao moje grlo, goreo u mom telu i zapalio se u mom stomaku.
Da li si dobro?
Klimnula sam i popila jo viskija. Klod je uzeo moje ruke, pustila sam ga da ispravlja moje prste
i da ih stee. Dodirivao je onaj na kome vie nije bilo burme.
Dejn, nisam srean tom tvojom terapijom otkrivanja. Okonala si svoj brak, tvoji sinovi su
otili od kuce, otkrila si Natalino telo - da li si sigurna da nisi samo u jednom haotinom stanju?
Ti misli da sam to izmislila?
Govori o mome ocu, Dejn.
ao mi je. O, Boe, izvini, izvini, izvini. ta treba da uradim?
Odjednom, ti dotrava kod mene, Dejn, i trai moj savet?
Nisam mu odgovorila. Otiao je do prozora i gledao u nejasnu tamu itavih pet minuta,
povremeno uzimajui gutljaj viskija. Ja sam ostala sasvim nepomina. Trudila sam se da ne napravim
nikakav zvuk. Konano, vratio se do svoje stolice i seo preko puta mene.
Nema nikakav dokaz, rekao je.
Znam ta sam videla, Klod.
Da, rekao je glasom punim sumnje. Biu sasvim otvoren prema tebi, Dejn. Ne verujem da je
moj otac ubio Natali. Ali pokuau da ti pomognem da se izvue iz ove zbrke u koju si se uvalila. Za
to postoje dva razloga. Prema tebi gajim ista oseanja kao i pre, to ve i sama zna. Pored toga,
elim da spreim da se u porodici desi jo neka katastrofa. Sto de se u svakom sluaju dogoditi, na
ovaj ili onaj nain, ako nastavi da ide okolo i iri ovakve optube. Ako moemo da dokaemo da
je Alan nevin, utoliko bolje.
Znai, ta bi trebalo da radim, Klode?
To je dobro pitanje. Nema opipljivih dokaza. Nema moguih svedoka, osim tebe. Klod je
podigao obrvu dok je govorio. Nastala je jo jedna duga pauza. Palo mi je na pamet neto, Dejn,
ako ima bilo kakvog smisla. Da li si ikada bila u radnoj sobi moga oca?
Ne od kako sam bila devojica.
Da li zna ta ima tamo gore?
Njegovi rukopisi, pretpostavljam, beleke, primerci njegovih knjiga i prirunici.
I njegovi dnevnici.
O, za ime Boga, Klod, sigurno nije ubio svoju erku, a onda zapisao to u svoj dnevnik.
Ali ja sam ovde taj koji misli da je on nevin, seda se? Kada bih mogao da doem do dnevnika
za tu godinu, moda bih u njima pronaao neto to bi mu dalo alibi za vreme u koje si ti rekla da si
ga videla, ili to bi mi pomoglo da naem svedoke. Ako ne to, moda de u nekim ranijim zapisima
biti nagovetaja o njegovim oseanjima.
Meni to ne izgleda ba kao neka ideja.
Ne izgleda ti? pitao je sa gorkim sarkazmom. Onda se izvinjavam to ti nameem svoju
pomo. Moda bi trebalo da pokua sa nekim drugim, sa Teom ili Donahom.
Izvini, Klod, nisam mislila tako. Zahvalna sam ti, zaista jesam. To je sjajna ideja, ali kako da je
sprovedemo u delo?
Kada e doi na Sted zbog sahrane?
Molim? O, da, ne znam, pretpostavljam u subotu. A ti?
Ja idem sutra. Sluaj, ako budem imao prilike, pokuau da uem u njegovu sobu. Ako ne budem
uspeo, morae ti to da uradi. Dau sve od sebe. Zaista.
Klod je ustao i pogledao u mene. Uzvratila sam mu pogled, bez osmeha; nai pogledi su bili
prikovani, i ja nisam mogla prekinem tu situaciju. Njegovo lice se zgrilo, i on se sruio na sofu
pored mene. Ovog puta sam ja uzela njegovu ruku. Prsten je jo uvek bio na njegovom etvrtom prstu,
i ja sam ga polako okretala. Suze su padale u glatkom nizu niz njegovo lice; paljivo sam ih brisala i
uhvatila njegovo lice meu svoje dlanove.
ao mi je, Klod.
Zajecao je i pribliio mi se, a ja ga nisam spreila. Kako sam mogla? Priljubio se uz moj vrat i ja
sam ga pustila. Spustio se dole i stavio svoje uplakano lice u moje krilo.
Dejn, Dejn, molim te ne ostavljaj me. Ne mogu, stvarno ne mogu bez tebe. Nita nije isto bez
tebe. Ne mogu sam da prolazim kroz sve ovo. Uvek si bila tu pored mene. Uvek si mi pomagala.
Uvek. Kada si mi bila najvie potrebna, bila si tu. Spasila si me. Nemoj da odlazi sada. Ne sada.
S. Mazila sam ga po kosi, i oseala njegov vreo dah na svojoj nozi. Skoro da sam ovo
videla kao incest.
. Hajde, Klod, nemoj da plae. Ne mogu da podnesem kada ti plae. Leao je tu kao neko
veliko, teko dete, a ja sam ga pridigla i ljuljala na grudima.
29.
Vratila sam se tamo gde sam i poela, u kuhinju Aleksa DermotaBrauna, i pila kafu iz velike olje.
Aleks je razgovarao telefonom sa nekim, isputajui one neobavezujue zvukove kao to su bili mmm
i aha, i oigledno pokuavao da tako to pre zavri razgovor i spusti slualicu. S vremena na vreme,
on bi pogledao u mene i ohrabrujue bi mi se nasmeio. Osvrnula sam se po prostoriji. To je bila ona
vrsta kuhinje u kojoj sam se oseala kao kod kude: u haosu, recepata zakaenih po tablama za poruke,
gomilom rauna na stolu, novina razbacanih svuda, fotografijama prislonjenim na svenjake, gomilom
sudova od doruka natrpanim u sudoperi, glavicama belog luka u tegli i cveem u vazi. Primetila sam
fotografiju koja je stajala na obodu prozora i koja je prikazivala enu tamne kose i samozadovoljnog
osmeha: njegova ena, pretpostavila sam. Pitala sam se koliko je zaista Aleksova kuhinja bila vana u
itavom procesu moje terapije. Da li bih uopte mogla da verujem oveku ija kuhinja je uredna i
hladna.
Spustio je slualicu i seo za sto, preko puta mene.
Jo kafe?
Moe.
Oseala sam se neobino sada kada smo bili na istim nivou, kada sam mogla direktno da ga
gledam u oi.
Izgledate malo bolje.
Tog jutra, obukla sam vunenu haljinu sa sputenim strukom i mali smeni eir, i stavila sam ru
na usta i maskaru na trepavice.
I oseam se malo bolje. Bar mislim da je tako.
Isplakala sam toliko suza da sam oseala da mi ih je ponestalo.
Aleks se nagnuo preko stola. Dejn, rekao je svojim tihim, ugodnim glasom, Pokazali ste
neverovatnu hrabrost, i ja sam veoma ponosan na vas. Znam da je bilo veoma teko.
Zato se sada ne oseam bolje? planula sam. Rekli ste mi da de ovo biti kao kada iscedim
bubuljicu, gnoj izae i rana se smiri. Zato se onda oseam tako grozno? Ne samo zbog svega to se
desilo, oseam se tako zbog sebe. Oseam se uasno zlog same sebe.
Aleks mi je dodao salvetu.
Iscediti bubuljicu je bolno i nosi sa sobom svoje sopstvene probleme. U periodu svoga ivota
kada ste bili veoma ranjivi, u trenutku kada ste tek prestajali da budete dete i postajali odrasla osoba,
prisustvovali ste neemu toliko svirepom da je va um to morao da cenzurie. Ne moete oekivati da
de smesta biti sve u redu. To saznanje je bolno; i bide teko da preuzmete kontrolu nad svojim
ivotom; da bi ste se izleili, bide potrebno vreme. Ali morate da shvatite, Dejn, da se ne moete
vratiti u prethodno stanje. Vie nikada neete to zaboraviti.
Zadrhtala sam.
ta treba da uradim?
Slaete se sa tim da ne moete pobedi od ovog novog saznanja?
Da.
Mislite li da moete da ivite sa tim i da nita ne preduzmete?
Ne, pretpostavljam da ne mogu.
Shvatate, naravno, da ako biste odluili da ne uradite nita povodom toga, samo da ivite sa tim
uasnim seanjem, to bi vam jo uvek oduzimalo mo, ali izbor je va.
Da, znam to.
Ko vam najvie znai?
To pitanje me iznenadilo.
Molim?
Rekao sam, do koga vam je najvie stalo?
To su Robert i Derom. Njihova imena izala su iz mojih usta tako brzo da sam shvatila da su
moji sinovi, kao i sav uas kroz koji bi proli zbog svega ovoga, sve vreme bili blizu granice mog
uma, potisnuti. Tata. Kim. A sada i Hana.
Ko jo?
Pa, na neki nain i Klod. Jo uvek.
I ko jo?
Posle njih jo mnogo ljudi. Ali ne toliko mnogo.
Alan?
Ne, naravno da ne, odgovorila sam oprezno. Jedva da sam mogla da podnesem spominjanje
njegovog imena sada.
Niko drugi posebno?
Ne posebno.
Ba niko?
Aleks, o emu se ovde radi?
A ta je sa vama?
Sa mnom?
Nisam razumela ta mi govori.
Da li vam je stalo do same sebe, Dejn?
Da, stvarno, znam na ta mislite ali...
Zar ne mislite, Dejn, da dugujete da otvoreno to priznate samoj sebi. Mislite o svojim
sinovima, o svom ocu, o svom bivem muu. Toliko ste zauzeti razmiljanjem o svetu koji je oko vas
da se niste ni setili najvanije stvari od svih.
Ali moram da mislim na sve ostale. Sruiu njihov svet, verovatno.
Aleks se nagnuo jo vie napred, i gledao u mene napeto. I ranije sam se susretao sa sluajevima
slinim vaem. rekao je. U svim tim sluajevima, ene su morale da budu hrabre i odlune. Nisu
smele samo da se bave svojom sopstvenom tekom patnjom, ve i sa nepoverenjem od strane ljudi
koje su poznavale, pa i sa samim predstavnicima vlasti. Ne dugujete samo sebi da isterate ovo do
kraja, dugujete to i njima, Dejn, svim tim enama koje poznaju bol zbog potiskivanja svojih seanja,
i svim onim enama koje su skupile hrabrost da progovore. Nemojte da plaete.
Njegov glas je ponovo postao nean. Pruio mi je jo jednu maramicu, a ja sam glasno izduvala
nos u nju.
Pretpostavljam da me neete pustiti da upalim cigaretu?
Nasmejao se. Moemo da odemo u vrt.
Napolju je bilo vlano i hladno. Blato je bilo svuda po ogolelom travnjaku. Pahulje snega
napadale su na saksije pored vrata. Stavila sam cigaretu u usta i kresnula ibicu; zapalila se, a odmah
zatim plamen je nestao. Kresnula sam opet, titei plamen rukom. Zahvalno sam uvukla dim.
Te druge ene, konano sam pitala. ta su one uradile?
,veina njih, Aleks je odgovorio, setile su se da su bile zlostavljane, nisu prisustvovale nekom
uasnom dogaaju, kao to je to u vaem sluaju. Poinjemo da otkrivamo da je um sposoban da sam
stvori jedan odbrambeni mehanizam kako bi se zatitio i to je amnezija. Ali skrivena seanja nisu
izgubljena. Ona su poput fajlova u kompjuteru koji mogu biti aktivirani pritiskom na pravo dugme.
Neke vrste terapije mogu povratiti ovakve informacije.
Da, ali ta su one uradile? Nakon to su se setile.
Neke nisu nita uradile, naravno, osim to su otile od onih koji su ih zlostavljali.
A ostale?
Iznele su svoje rane na otvoreno. Suoile su se sa svojim nasilnicima; ak su otile i u policiju.
Odbile su da ostanu rtve.
Upalila sam jo jednu cigaretu i otila do kraja vrta. Aleks nije pokuao da me prati, posmatrao
me dok sam koraala. Konano sam rekla:
Znai, mislite da bi trebalo da se suoim sa Alanom? Nije rekao nita, samo me pogledao.
Ili da odem u policiju?
Aleks je i dalje utao. U istom trenutku osetila sam stranu ljutnju. Bes je zaigrao u mojim
slepoonicama. Osetila sam kako me pee ta unutranja vruina na hladnom vazduhu.
Nemate pojma, viknula sam mu pravo u lice, ta traite od mene da uradim, nemate pretstavu.
Mi ovde govorimo o mojoj porodici. O itavom mom ivotu. neu vie imati porodicu kojoj
pripadam. Postau izgnanik. Oi su me pekle od suza. Kako mogu samo da odem u policiju i
ispriam im za Alana. On mi je bio kao otac. Volela sam ga.
Zastala sam jecajui, i nastala je tiina. Nekoliko vrtova dalje, ula sam kako se neka beba gui
od plaa, i nema nameru da se zaustavi. Nespretno sam preturala po depu traei cigarete, upalila
sam jednu, i neuraunljivo trljala po svom umrljanom licu nakvaenom maramicom.
Evo. Aleks mi je pruio jo jednu.
Izvinite. Opustoiu vau zalihu maramica.
Nema problema. Imam ih itavo brdo.
Vratili smo se u kuu. Na vratima, Aleks je zastao i ruku na moje rame.
,Ja nita ne traim od vas da uradite, znate. Naravno da vi to sami morate da odluite. Samo vas
pitam da li moete da ne preduzmete nita.
Unutra, Aleks nam je napravio jo kafe, dok sam ja otila u kupatilo da se umijem. Izgledala sam
uasno. Maskara se u potoiima slila niz moje lice, kosa se rasula ispod eira i u pramenovima se
zalepila za obraze ulepljene suzama, oi su mi bile natekle, a nos crven od hladnoe. Saberi se,
promrmljala sam eni u ogledalu, i posmatrala turoban izraz njenog uprljanog lica. Zvidala sam
jednu melodiju: Nikada nee otidi u raj. To je bila pesma koju smo svi nekada pevali na Stedu.
Nije ni bitno ako ne odem u raj, ve odavno sam prestala da verujem da to mesto postoji
Aleks je stavio kutiju sa keksima na sto. Namoila sam biskvit u kafu i halapljivo ga pojela. Kada
sam zavrila, on je pokupio olje i odneo ih u sudoperu. Razgovor je bio gotov.
Hvala, Aleks, rekla sam dok sam se pela na bicikl.
Kada sam stigla do Kamden Loka, shvatila sam da postoji jo neto to moram da mu kaem, i
zato sam se vratila natrag i pokucala na vrata. On ih je skoro u istom trenutku otvorio, sa jedva
primetnim titrajem iznenaenja na licu.
Idi u napred, odluila sam.
Nije se pomerio, samo me netremice posmatrao. Zatim je klimnuo glavom.
Onda neka bude tako, rekao je.
To je zvualo nekako uznemirujue biblijski. Sela sam na bicikl i otila, bez i jedne rei.
30.
Bila sam spremna ve pola sata kada se ispred kude zaula sirena iz kola. Padao je sneg, prelepi sneg
koji je lebdeo u vazduhu u velikim pahuljama, i pokrio poput nenog paperja svo drvee, kude i
automobile koji su bili parkirani napolju. U polu mraku, London je delovao isto i spokojno, a ja sam
sedela pored prozora, puila i razmiljala. Zarali kombiji, ubrovnici, prazne flae od mleka, svi su
postali samo isto beli oblici od snega. Svi zvukovi bili su ublaeni. ak je i zatitna ograda na kudi
preko puta sada bila svetlucavobela mrea. Do veeras, napravie se ljapava bljuzgavica. Veeras,
Marta de leati pored svoje jedine kerke. Bilo mi je drago to je umrla.
Obukla sam onaj kaput koji sam kupila pre nego to sam poljubila Kaspara na Hajgejt groblju.
Navukla sam filcani eir braon boje i rukavice u istoj nijansi, i otila da se naem sa Klodom.
Insistirao je da vozi ak do mene i da me pokupi. Po ovakvom vremenu. Priznao je da je hteo da bude
siguran da u doi.
U poetku smo utali. Ja sam puila i posmatrala kako se London pretvara u provinciju. On je
petljao neto oko kaseta i autoputem Ml vozio sigurnih sedamdeset na sat. Brisai na vetrobranu
metodino su gurali sneg u zbijene, pravilne linije.
Pa? pitala sam, konano.
Pa, ta?
Zna.'
Klod se namrtio.
Alan je bio udobno smeten u svojoj radnoj sobi sve vreme dok sam ja bio na Stedu. A kada i
nije unutra, vrata su vrsto zakljuana.
Boe, rekla sam.
Ne brini, Dejn, zajedno demo smisliti ve neto.
Samo sam potvrdno promrmljala, posmatrajui kroz prozor kako prolazimo pored Birmingema i
njegovih irokih stambenih blokova. Pokuala sam da ne mislim na cigarete. Nisam razmiljala o
tome ta u redi Alanu. Nisam ak ni pripremila samu sebe da se suoim sa njegovim pogledom.
Preturala sam po torbi i pronala ealj kojim sam se oeljala pre nego to sam ponovo stavila
filcani eir na glavu. Klod me pogledao sa strane.
Nervozna si?
Palo mi je na pamet da je Klod jedini lan porodice Martelo sa kojim sada mogu da sedim ovako.
Dobro se dri u svemu ovome, rekla sam. Gledao je pravo ispred sebe.
Nadam se da je tako, odgovorio je.

Ispod tankog pokrivaa od snega, Natalin grob je jo uvek izgledao uredno i novo. Proleno
cvee - visibabe i jedici - bilo je stavljeno u rupu od kamene vaze. Pitala sam se da li de sada biti
nekoga ko de dolaziti na njen grob i voditi brigu o njemu. Pored se nalazila raskopana ilovaa, u njoj
je zjapila runa rupa. Poslednji suvi sneg napadao je na nju i izgledao kao pljuvaka.
Mala grupa oaloenih u tamnim odelima stajala je i posmatrala kako Martina etiri sina nose
koveg prema nama. Izgledali su lepo u svojoj alosti, pod teretom koji su nosili na ramenima, sinovi
koji ale za svojim roenim, i donose teret ostataka svoje voljene majke. ovek ispred mene skinuo
je eir sa glave, i ja sam odmah prepoznala Dima Vestona, koji je sada bio obuen u dugaki tamni
kaput, nimalo nalik na njega. Poslednji put sam ga videla pored jednog drugog groba. U stvari, neke
vrste groba. I ja sam skinula eir. Sneg je rominjao po mojoj kosi. Stala sam desno, na ivicu grupe
oaloenih, kako bih izbegla bilo kakvu mogunost da sretnem Alana. Kasnije, on de eleti da me
dugo dri u vrstom zagrljaju i tuno apue u moje uvo o svom gubitku. Sve to moe da saeka.
Osetila sam gurkanje pored sebe i okrenula se. To je bila Helen Oster.
Samo sam htela da se pojavim, rekla je sa malim osmehom. Kratko sam je zagrlila, uz ve
poznate rei koje sam jo jednom izgovarala.
Alana sam prvo ula, pre nego to sam ga videia. Dok se Martin koveg sputao u jamu koja je
ekala, jauk se prolomio kroz vazduh. Sve glave su se okrenule. Iznenada, kroz jedan prolaz meu
ljudima, scena je postala jasna. Alan se nagnuo nad koveg, i urlao nad njim ili u njega, nisam mogla
dobro da vidim. Vetar je zanosio njegovu masnu sedu kosu; uprkos ledenoj hladnoi, on nije nosio
kaput, a njegovo crno odelo bilo je zguvano i raskopano. Suze su nezaustavljivo padale u potocima
niz njegovo umrljano lice, a on je podigao svoj tap u vazduh i vrteo njime okolo poput neuvebanog
Kralja Lira.
Marta! dozivao je. Marta!
etiri sina zbila su se u krug oko njega; stajali su onako visoki i uspravni oko svog debelog,
neobuzdanog oca, koji je bio potpuno smeten od patnje i od alkohola. Alan je stavio svoje ruke preko
lica, a suze su lile niz njegove obraze, dok je nepovezano, u jecajima, stenjao i plakao. Mi ostali
stajali smo u tiini. Ovo je bila predstava u kojoj je igrao samo jedan ovek.
Oprosti mi! vikao je. ao mi je.
Klod je stavio ruku na Alanovo rame, a ovaj se prislonio na njega, i neto mrmljao i neuteno
plakao. Erika je stajala iza itave te scene, pored nje su bili Pol i tata, glasno je duvala nos, i
grcajui, ispustila jedan jedini glasni jecaj. Sto se mene tie, u glavi mi je bilo bistro, i bila sam
hladna kao to je bio i ovaj dan. Ve sam imala priliku da kaem svoje poslednje zbogom Marti.
Sada je trebalo da pogazim njenu poslednju elju. Vodi rauna o Alanu, molim te.
Hladno, sitno grumenje zemlje rasulo se po kovegu. Marta i Natali leale su jedna pored druge,
a Alan je nastavljao glasno da plae.
Helen me uzela pod ruku, i mi smo se izdvojile iz grupe, koraajui stazom izmeu grobova. Ne
izgleda ba dobro, rekla je.
Bila sam prilino loe u poslednje vreme. Mislim da mi je sada ipak malo bolje. Kako si ti?
Nasmeila se.
Htela sam da ti kaem neto. Ipak de biti koristi od onih spiskova gostiju. Daemo zvaninu
izjavu o tome u ponedeljak. Traimo da se javi svaka muka osoba koja je bila na Stedu i okolini,
dvadeset i sedmog jula, dan nakon zabave, na dan kada je Natali poslednji put viena, kako bi dali
uzorak krvi radi uporeivanja dnk analiza.
Da biste otkrili ko je otac deteta?
Moda.
I ko je ubica?
To samo po sebi ne bi bilo dokaz da je otac deteta i ubica.
Ipak, izgleda kao korak napred u istrazi.
Mislimo da je tako.
Hodale smo u tiini jo nekoliko trenutaka. Na groblju sada nije bilo nikoga vie osim nas dve.
Naterala sam samu sebe da progovorim:
Ali kako si ti, Helen?
Ja?
Bilo je oigledno da je zapanjena mojim pitanjem.
Ti, naravno, zna? pitala je.
Da.
Helen je zastala i sela na ivicu stubne ploe, u kojoj se nalazila kamena urna sa postoljem.
Zagledala se u mene, skoro kao da me molila pogledom.
ta hoe da ti kaem?
Helen, ja ne traim od tebe da mi se na bilo koji nain pravda. Moja jedina briga je kako si ti.
,Ja? Totalno sam zbunjena, moj ivot se okrenu naglavake. Izvadila je maramicu iz svog depa,
nespretno je otvorila na hladnoi, i izduvala nos. Ponaam se potpuno neprofesionalno. Rasturam
svoj brak. Kunem ti se da nikada pre nita slino nisam uradila i oseam da treba da ispriam sve
Beriju - to je moj mu - i to uskoro. Znam da zvui odvratno, ali ja se i pored toga isecam sreno, i u
isto vreme uzbueno. Naravno, nije trebalo da ti kaem. Bar ti zna kakav je Teo.
Da, znam.
Odjednom sve vidim drugaije, kao da mi se pred oima otvaraju nove mogunosti. Oseam se
kao da sam opijena tim oseanjem.
ta e uraditi?
Nita jo nisam konano odluila. Ali ono to de se verovatno desiti jeste da demo saekati dok
se ova istraga ne zavri, ja u sve redi svom muu, iseliu se, a onda demo poeti da ivimo
zajedno.
Da li ti je Teo rekao da to uradi?
Da. Ponovo je pogledala u mene. Ne izgleda mi kao da odobrava sve to.
Nije uopte u pitanju da li ja odobravam ili ne. Sela sam na ivicu stubne ploe, pored Helen, i
bilo mi je vrlo neudobno. Sluaj, ne elim da ti dajem bilo kakav savet i moda e biti potpuno u
pravu, i desie se ono to ti kae. Samo mislim da treba da bude oprezna sa porodicom Martelo.
Oni su oaravajui i zavodljivi, i uvlae se ljudima pod kou, a mislim da to sve moe da bude jedna
velika obmana.
Ali ti si lan porodice Martelo.
Da, znam, ali svi Kridani su laovi.
Molim?
Nije bitno. Ni sama ne znam ta govorim. Samo sam htela da kaem da znam da si sada negde
visoko, ali nemoj da skae bez padobrana, tako neto.
Ali ti si volela Tea, zar ne?
Kako zna?
utala je.
Samo budi oprezna i dobro razmisli, da ne bi potpuno upropastila svoj ivot i svoju karijeru,
rekla sam.
Okrenula se prema meni sa izrazom na licu koji me neodoljivo podsetio na neko malo tuno dete.
Mislila sa da e mi jednostavno estitati ili samo poeleti sredu.
Onda se slomila i poela da plae dok sam je drala u naruju. Ovo je tako glupo, i jedva da
mogu da priznam da me je sramota, govorila je.
Stvarno sam elela da postanemo prijateljice i mislila sam da de nas ovo zbliiti.
Ali posluaj me sada, rekla sam, drei njeno mokro lice, ovo nas i jeste zbliilo.
Ne, mislila sam na neto vie od toga. Htela sam da budemo kao sestre.
vrsto sam je zagrlila.
Sada mi je mnogo potrebniji prijatelj nego sestra, proaputala sam u njenu kosu.

Nije bilo potrebe da brinem o tome da li u sresti Alana; on nije eleo da se vidi sa mnom, niti sa
bilo kim drugim. Kada sam stigla natrag u kuu, ve je bio pobegao u svoju radnu sobu, poput
ogromnog morskog raka ija se ljutura razbila. Idem da piem,objasnio je.
Kuhinja i dnevna soba bile su prepune ljudi koji su doli na sahranu; neke sam prepoznala, a neke
nikada ranije nisam videla. Krajikom oka snimila sam Lukov kukasti nos i visoke jagodice, ali pitala
sam se ta je on mogao da trai ovde. Dim Veston je jedva vukao korak, i izgledalo je kao da mu je
neugodno u odelu braon boje sa irokim reverima. To odelo je nosio verovatno samo u ovakvim
prilikama. Uhvatio me za rukav i neto mrmljao, ali ja ga nita nisam razumela. Razgovori meu
Ljudima brujali su oko mene, kao zvukovi bez ikakvog smisla i znaenja. Videla sam samo kako se
usta otvaraju i zatvaraju. Svuda oko mene, ljudi su brisali oi. Smejali se. Trpali sendvie u svoje
eluce. Drali fine oljice za aj izmeu kaiprsta i palca. Gurali se, pravili guvu oko mene.
Bilo mi je vrue; noge su me peckale na butinama; dlanovi su mi bili znojavi; ispod levog oka
oseala sam kako mi jedna taka nervozno pulsira. Teo je stajao ispred mene, njegovo lice bilo je
namrteno. Pol me uhvatio ispod ramena, i priao mi neto o tati, i o tome kako de uskoro morati da
krene. Vikar - mladi ija se Adamova jabuica nervozno pomerala gore dole iznad njegove bele
kragne - protresao je moju znojavu ruku svojom znojavom rukom i priao neto neodreeno o tome
kako je Marta konano pronala svoj mir. Luk me pitao - ono ipak jeste bio Luk da li sam dobro, a
neko mi je doneo au vode. Pegi je bila u sivom, a Erika u mornarsko plavom odelu. Tata je sedeo u
stolici blizu vrata od dvorita, i povremeno bi mu se eir pomerio na dole, a on bi ga vratio na svoje
mesto. Izgledao je staro, slabano i utueno.
Ponovo sam obukla kaput i otrim koracima etkala po vrtu. Ispuila sam ostatak paklice cigareta
i vratila se u kuu tek kada sam videla da ljudi pale svoje automobile i odlaze.

Bili smo jedno neobino, privremeno stvoreno domainstvo, bez onog uobiajenog oseanja
zajednike svrhe. Pol i Erika su se vratili za London skoro odmah posle sahrane. Sledeeg jutra,
otili su Donah i njegova porodica, a Teo je odvezao Frensis na stanicu. Fred i Lin, koja je delovala
zabrinuto, jo uvek su bili u kudi. I Klod je bio tu, naravno. ta smo mi svi radili ovde? Nije bilo
potrebno sreivati one materijalne stvari koje je Marta ostavila za sobom. Ujutro na dan sahrane,
pregledali smo sve njene fioke i ormane. Svaki komad njene garderobe bio je ist, sklopljen i uredno
sloen. Neki od njih bili su smeteni u kartonske kutije koje su na sebi ve imale oznake napisane
njenim jasnim rukopisom punim samopouzdanja. Njena radna soba delovala je prazno, ali to je bilo
zato to je ona sve sredila neposredno pred smrt. Znala sam od ranije da je zavrila svoju poslednju
knjigu pre nekoliko meseci, i svojih poslednje dane ona je upotrebila sistematino. Beleke i mnogi
njeni stari papiri bili su pobacani. Nekoliko fioka koje smo nasumice otvorili, pokazale su da je
svaki dokument, svaka spajalica bila na svom mestu. To je bio poslednji Martin veliki gest. Nije bilo
kutka u ovoj kuci u kojem smo mogli da uhvatimo njen duh nespreman, ili da ga nadmudrimo. Pre
nego to nas je napustila, ostavila je sve sa svojim potpisom, zapeaeno i u onom stanju u kojem je
ona elela da ga zateknemo. Shvatila sam to i nasmeila se, i to je bila jedina stvar toga dana koja mi
je bar na kratko izmamila osmeh.
Brada nisu imala ta da rade tamo. Nisu mnogo priali - Fred jedva da je bio neto trezveniji od
svog oca - ali mislim da ni jedan od njih trojice nije mogao da zamisli da sada ostavi Alana samog u
toj kui. Kao to de se ispostaviti, oni nikada to nee ni uraditi.
Ruak je bio jedan tuan dogaaj. Hleb, sir, vino i neka neobino vesela konverzacija, u kojoj je
ak i Alan povremeno uestvovao. Ovo nije bio stvaran svet, i mi smo se u stvari klackali na ivici
izmeu dva sveta. Niko se jo nije bio odrekao starog ivota u kojem je uvek o svemu brinula Marta,
a kakav de biti novi ivot bez nje, niko se nije usuivao ni da spomene ni da zamisli. Da li su oni
mislili da bismo mi svi mogli samo da odemo i ostavimo Alana da sam vodi rauna o ovoj kudi?
Kada smo zavrili, Klod je nagovarao, bolje redi, skoro fiziki prisilio Alana da ostane dole, u
prizemlju kude.
Ti, ja i Dejn otii emo u kratku etnju, rekao je odluno.
Alan je iznenaeno pogledao u njega, pa u mene, ali ja nisam bila nita manje zateena.
Hoemo li? pitala sam.
Da, mislim da de nam prijati da se malo proetamo, da izaemo na sve vazduh,govorio je
Klod veselo.
Pogledala sam kroz prozor i videla oblake koji se sputaju.
Hajde da svi obuemo kapute, nastavio je.
Pomogao je Alanu da obue kini mantil, da stavi eir glavu i obmota al, i obuje izme, pa mu
stavi njegov stari tap u ruku. Mi smo navukli neke stare kapute koje smo nali okaene ovde (prola
me jeza kada sam shvatila da nosim jedan od Martinih kaputa) i mi smo ga izveli napolje, vrsto ga
drei ispod ruke izmeu nas dvoje. Dok smo hodali preko travnjaka, Klod je priao o etnji u kojoj
je bio prethodnog dana, kako mu se uinilo da je video gnezdo sove na jednom jasenu pored puta i
pomislio je da bismo sada mogli svi zajedno da ga pogledamo. Iznenada, lupio je sam sebe po elu.
Prokletstvo, zaboravio sam svoje naoare. Trkni natrag do kude i donesi mi ih, hoe li, Dejn?
Kao da smo ponovo bili u braku, tako je izgledalo.
Gde si ih ostavio?
U ostavi za cipele. Koju sam zakljuao, naravno.
Zato si, zaboga, to uradio? pitao je Alan.
Saekaj, dau ti moje kljueve rekao je Klod, preturajui po raznim depovima.
Ne, izvini, izgleda da sam ih negde zaturio. Tata, moe li da da Dejni tvoje kljueve?
Alan je izvukao iz svog depa veliki sveanj kljueva i dao ih Klodu, koji ih je prosledio dalje
do mene, bez bilo kakve vidljive reakcije na licu, osim to je moda bilo nekih nagovetaja da ga je
iziritirala njegova sopstvena zaboravnost. Kau da bi lekari isto tako mogli da budu izvrsni glumci.
Vidimo se za minut, dodala sam, okrenula se i potrala preko travnjaka.

Morala sam da proem kroz hodnik, i da se popnem stepenicama koje su vodile na veliko
potkrovlje. Moje noge su se toliko jako tresle da sam imala oseaj da svakog asa mogu da padnem i
zato sam se vrsto drala za ogradu na stepenitu. Isprobala sam nekoliko kljueva dok jedan nije
uao u bravu, uspela sam da otvorim vrata i ula u Alanovu radnu sobu. Ona je bila poput nekog
svetog mesta, i zaista je i izgledom neobino podseala na crkveni brod, smetena ispod samog
krova. Svetlarnici su se nalazili sa obe strane kosog krova, i putali su u sobu sivu svetlost i neno je
osvetljavali, ak i pre nego to sam upalila svetlo. Bila sam u ovoj prostoriji samo nekoliko puta u
svom ivotu. To je bilo mesto na kojem je Alan pisao i pretvarao se da pie. Da je bila prazna,
izgledala bi kao da je mnogo vea. Ali ona ne samo da nije bila velika, delovala je toliko skuena da
je bilo skoro nemogue prolaziti kroz nju. Dnevni oglasi, recepti, pisma od izdavaa i univerziteta,
neotvorena pota, pamfleti, molbe koje su mu poslali studenti koji su prouavali njegov rad, stare
novine, razglednice od njegovih sinova, pozivnice, mnogo pisama koja nikada nisu ni bila otvorena.
Sluajno sam pogledala potansku marku na jednom od pisama: 1993. Osvrtala sam se oko sebe i
gledala gomile knjiga naslaganih po podu, zguvane papire baene u uglu, red oljica od kafe u
kojima je ve poela da se stvara bu, a na prozorskoj dasci stajala je skoro prazna boca viskija.
Alanov sto je bio jedino isto mesto u prostoriji. Njegova stara nemaka pisaa maina uala je
na sred stola. Odmah pored nje je bio pehar pun olovaka i naliv pera, i podsetnik sa neispisanim
papiriima. Na polici iznad stola nalazile su se desetine primeraka Vozovskog grada prevedene na
neverovatan broj svetskih jezika. To je uvek bio naslov koji je teko prevesti i zato je zadavao muke
prevodiocima. Poela sam da otvaram neke fioke. Tu su bile sveske sa kratkim belekama,
neupotrebljene razglednice, trake za kucanje, ekserii, heftalica, stare baterije i nekoliko predmeta
za koje stvarno nisam mogla da smislim ta su i koja im je svrha. Bacila sam pogled po itavoj sobi.
Na jednom zidu nalazio se sivi, metalni orman za datoteku, a odmah pored, na drugoj strani, du celog
zida stajali su niski kredenci. Sigurno niko ne bi drao dnevnik u ormanu za datoteku. Odluila sam
da otvorim vrata od kredenca. U prvom su bile velike kartonske kutije naslagane jedna na drugu.
Mogla sam da se vratim na njih kasnije, ako bude potrebno. U sledeem kredencu fascikle su bile
sloene na policama. Zatim jedan u kojem se nalazila samo jedna jedina velika kutija za dokumenta
na kojoj je pisalo: Arturov zagrljaj (privremeni naslov) . Zavirila sam unutra i nala samo nekoliko
papira, na kojima su bile neke nerazumljive Alanove krabotine. Tu su bili delovi dijaloga,
nepovezane reenice, nedovreni opisi. To je bio taj veliki roman, Alanov dugooekivani povratak,
remek delo za koje je on tvrdio da napreduje, korak po korak. I protiv svoje volje, osetila sam u sebi
saaljenje prema njemu. Kakav je to ivot.
Sledei kredenac bio je natrpan asopisima i novinama, u kojima su verovatno bile stare kritike i
intervjui koje je davao. Na redu je bila ona koju sam traila. Naslagane na policama, stajalo je na
desetine svezaka sa tvrdim povezom. Nasumice sam izvukla jednu od njih. Na njenim koricama
pisalo je 197O. Bila sam blizu. Prelistala sam na brzinu stranice, koje su sve bile gusto popunjene
dogaanjima iz tog dana. Izabrala sam jo jedan povez, a zatim i drugi. Svi su bili isti. Bar nije
prekinuo taj oblik pisanja. Daleko dole u prizemlju, mogla sam da ujem glasove, i zveket porcelana.
Niko nije dolazio ovamo gore.
Brzo sam pronala povez koji sam traila. Otvorila sam ga i komadi papira je ispao iz njega i
odleprao na pod, do mojih stopala. Uurbano sam prstom prelistavala stranice, ali kada sam stigla
do jula, naletela sam na neto to nisam oekivala. Delovi stranica bili su iscepani iz knjige. Od
poetka jula, pa sve do septembra nije bilo niega. Posle su upisi nastavili da se niu kao i ranije.
Osetila sam svu neprijatnost svog poloaja. Skoro refleksno, savila sam se dole da pokupim onaj
komadi papira koji je ispao iz knjige. To je bio jedan ve pouteli papir sa linijama, itav list,
presavijen na pola. Otvorila sam ga. Izgledalo je kao da ga je neko naglo istrgao iz sveske jer je na
vrhu bio onako reckavo pocepan. U istom trenutku sam prepoznala rukopis i plavu hemijsku olovku -
pripadali su Natali. Jo uvek sam poznavala njen rukopis isto toliko dobro kao i svoj sopstveni.
Pisalo je:

Ne razumem u emu je svrha toga da me izbegava. Pa u istoj smo kui! Dobro zna ta si mi
uradio. Zna ta se dogaa. Misli da moe da nastavi dalje kao da se nita nije dogodilo? Misli
da moe da se izvue sa ovim? U redu, ne mora da razgovara sa mnom. Samo dobro zna da u
uraditi ono to moram, ak i ako to znai da u sa sobom povui itavu porodicu. Sve u ispriati i
nije me briga ako moram i da se ubijem zbog toga. Jo uvek ne mogu da verujem. Mislila sam da
porodice postoje da bi se Ljudi u njima oseao sigurno i zatieno.
Natali
Sada sam se ostala potpuno smirena. Ponovo sam sklopila Natalinu poruku, i ubacila je natrag u
korice dnevnika. Okrenula sam se i videla Alana kako stoji na pragu vrata. Jo uvek je imao na sebi
svoj iroki kaput i gumene izme zbog kojih se njegovi koraci nisu uli na tepihu na stepenitu. Teko
je disao zbog toga to se upravo popeo uz stepenice.
Mislim da bi one naoare koje trai, pre nala dole.
Nisam traila naoare. Gde je Klod?
U prizemlju. Ako ve ima nameru da upada u moju radnu sobu, Dejn, mora biti paljivija,
pogotovo ne bi trebalo da pali svetlo. Sjaji poput reflektora kada se gleda iz ume preko puta. ta
radi ovde, Dejn? Vidim da si itala moja velika dela.
Videla sam te, Alane.
Stvarno?
Videla sam te kada si ubio Natali. Videla sam da si je zadavio. Zaboravila sam to, i sada se
ponovo setila. A sada imam i dokaz.
Kako to misli ' videla si me ' ? kakav dokaz, o emu govori?
Pribliio mi se. Pokuala sam da uzmaknem ali on me uhvatio za zglob na ruci, i knjiga mi je
ispala i pala na pod. Bolno sam zajeala kada me gurnuo u stolicu. Pokuala sam da ustanem, ali on
me ponovo vratio dole drei me prvo samo jednom, a zatim sa obe ruke oko vrata.
Da li je ovo ono to si videla? Da li je bilo ovako?
Nisam mogla da ispustim glas. Nisam mogla da diem. Moje telo uhvatio je gr dok sam se borila
za vazduh. Onda me pustio. Dok sam ja kaljala i dahtala, on se polako sagnuo i uzeo dnevnik. Brzo
je naao Natalinu poruku, otvorio je i proitao. Vratio je poruku u knjigu i zatvorio je. Pruio je meni.
Silovao si svoju kerku i ubio je, optuila sam ga. Ali ja sam te videla.
Alan je poeo kroz jecaj da izgovara neto nerazumljivo. Zatim je vie puta sam sebe udario po
glavi, dok je slana, sluzava tenost lila niz njegove obraze.
Uradio si to, zar ne, Alane? povikala sam. Tucao si svoju. roenu kerku, a posle si je ubio?
Sitna kapljica krvi sputala se niz njegovo lice. Dotakao je krv prstom i podigao ga.
Kriv sam. Kriv, kriv, kriv!
A zatim je spustio ruku. Sruio se na pod i sedeo dole u tiini, oigledno nesvestan ak i mog
prisustva. Ustala sam iz stolice, vrsto stezala dnevnik u ruci, i na vrhovima prstiju prola pored
njega.
31.
Nisam elela da sretnem ikoga. iunjala sam se niz stepenice i izala na zadnja vrata. Ubacila sam
dnevnik na sigurno, u unutranji dep mog debelog kaputa i krupnim koracima se udaljavala od kude.
Izabrala sam jednu od staza koju sam najbolje poznavala, koja je ujedno bila i najdua,
najosvetljenija, i kojom sam najee ila, i za koju sam znala da u se na njoj snai bez ikakvih
problema. Hodala sam kroz umu i penjala se uz brda gde je vetar bio toliko jak da me skoro sruio, i
odakle se, pogotovo po ovako hladnom, bistrom danu, pruao pogled na ceo put do Bikona u Velsu, i
mogla sam da se zakunem da ga sada jasno vidim.
Nastavljala sam da idem sve dalje i dalje, ali nikako da doem do kuce. Kada je poeo da pada
mrak, stigla sam do nekog paba, pozvala Sted i rekla Klodu da se noas neu vraati i da me ne
oekuje na veeri, i da u mu sve kasnije objasniti. Pojela sam lazanje i uz njih pila neko toplo pivo
puno pene, a za dezert sam uzela gusti krem od vanile sa mrvljenim ravenom na vrhu i popila crnu
kafu. Zena koja je radila za ankom pokazala mi je mapu, tako da sam videla da mogu da se vratim na
Sted putem koji je bio najjae osvetljen meseinom. Kada su moje izme zakripale na parkingu
ispred kude, sva svetla su ve bila pogaena. Otila sam pravo u svoju sobu i pala u dubok san, dok
je dnevnik bio na sigurnom mestu, pod mojim jastukom.
Kada sam ujutru sila dole, bilo je neto posle devet. Mogla sam da vidim Freda i Lin napolju,
kako stavljaju stvari u kola. Klod je popravljao policu u kuhinji. Pitala sam ga gde je Alan, a on mi je
odgovorio da su Alan i Teo otili kolima do grada. Da neto kupe, pretpostavljao je. Rukom mi je
pokazao prema rerni. Unutra je bio tiganj sa jajima, i jo i slanina i paradajz. Prodrljivo sam pojela
sve, popila aj i sok od pomorande. Pitala sam ga da li je u redu da uzmem njegov auto danas pre
podne? Da, u redu je. On je mene pitao da li imam neto da mu kaem. Ne jo, odgovorila sam.
Popila sam poslednji gutljaj aja, uzela njegove kljueve i otila do automobila, i usput se pozdravila
sa Fredom i Lin.
Na prijemnom alteru policijske stanice u Kirklovu, traila sam Helen Oster. Nije bila tu.
Mogu li, onda, da vidim nekoga ko je nadlean dok ona nije tu?
Gledala sam u postere na zidovima dok se jedan zdepast mladi ovek nije pojavio i predstavio se
kao vii detektiv Brasvel. Pokazala sam mu dnevnik i Natalinu poruku i u nekoliko reenica objasnila
gde sam sve to pronala. Izgledalo je da je prilino iznenaen i poveo me kroz stanicu do kancelarije
Centralnog odeljenja za istraivanje u Kirklovu, u jednu zadovoljavajue moderno i industrijski
dizajniranu prostoriju. Razgovori koji su u njoj brujali zastali su kada sam ja ula, a nekoliko ljudi
me radoznalo pogledalo. Brasvel me proveo kroz njih i odveo me u sobu za razgovor. Pitao me da li
moe na trenutak da uzme dnevnik. Za vrlo kratko vreme on se vratio sa jo dva oveka, a mlai od
njih dvojice nosio je plavu plastinu stolicu koju je smestio u ugao sobe. Drugi, oigledno neki njemu
nadreeni, bio je vitak, rumenog lica i tamnobraon kose, koju je, kako mi se inilo, tek sa velikim
naporom uspevao da zalie. Priao mi je i pruio mi ruku.
Ja sam porunik Vilks. Nadlean sam za tu istragu, predstavio se. A detektiva Konstabla
Tuurnbula ste ve ranije upoznali, koliko ja znam.
Klimnula sam glavom prema mladiu koji je stajao u uglu. Svi smo seli kada je Vilks nastavio.
Detektiv Brasvel de, uz pomo detektiva Turnbula, obaviti ovaj razgovor koji je neophodan. Ja
bih samo eleo da odradim neku vrstu preliminarnog ispitivanja, ako se vi slaete sa tim. Pre nego to
uopte ponemo, moemo li neto da vam donesemo? aj? Kafu?
Turnbula su poslali da donese etiri aja.
Gde je detektiv Oster? pitala sam.
Na odsustvu. odgovorio je Vilks.
Odsustvo u sred vanog sluaja?
Vii detektiv Oster vie ne radi na ovom sluaju, objasnio je Vilks. Na njen sopstveni zahtev.
Oh, tako znai.
A sada, gospoo Martelo, moete li da nam ispriate o tom dnevniku?
Do detalja sam opisala kako sam pretraila Alanovu radnu sobu i pronala dnevnik i poruku koja
je bila unutra.
Da, rekao je Vilks, podiui ispred sebe poruku koja je sada bila obloena prozirnom
plastinom folijom. Nema nikakve sumnje da je to rukopis Natali Martelo?
Ni najmanje. Sasvim sam sigurna da je to ona napisala. Imam jo dosta stvari koje je ona
napisala u sanducima kod kude, ako elite da proverite.
Dobro. Rekli ste da vas je Alan Martelo zatekao u svom studiju tada kad ste otkrili dnevnik. ta
se dogodilo?
Opisala sam onu tunu scenu najsmirenije to sam mogla, ruke na mom vratu, njegov kolaps, i
priznanje: kriv sam, kriv, kriv.
Zato ste uopte doli na ideju da pretraite radnu sobu Alana Martela, gospoo Martelo?
Molim?
Kada gledamo realno, izgleda neobino da ste posumnjali da je va svekar ubio svoju roenu
kerku. Zato ste ba u njega posumnjali?
Duboko sam udahnula vazduh. Ovo je bio onaj deo kojeg sam se plaila. Sada sam ispriala
itavu priu o terapiji sa Aleksom, a moji obrazi bili su vreli i crveni. Oekivala sam da ce se
policajci samo nasmejati i pogledati jedan u drugog, ali umesto toga, Vilks se namrtio i videlo se da
je duboko skoncentrisan na ono to sam mu priala. utao je sve vreme, osim kada mi je postavio
dva ili tri pitanja u vezi sa okolnostima oko moje terapije - koliko esto sam imala seanse, gde i na
koji nain su se odravale. Kada sam zavrila, nastala je tiina. Vilks je prekinuo.
Znai, gospoo Martelo, da raistimo neto. Vi tvrdite da ste bili svedok ubistva?
Da.
I spremni ste da date zvaninu izjavu u vezi sa tim dogaajem?
Da.
Uz mogunost da se pojavite na suenju kao svedok tuilatva.
Da.
Dobro.
Vilks je ustao i stavio ruku u dep. Osvrnula sam se oko sebe i pogledala u ostala tri policajca.
Plaila sam se da dete mi se moda samo smejati, priznala sam.
Zato bismo uradili tako neto? pitao je Vilks.
Mislila sam da mi neete poverovati da mi se ponovo vratilo seanje da sam videla Alana.
,Vi oigledno imate neke nedoumice sami sa sobom.
Kako to mislite?
Vilks je slegnuo ramenima. Niste doli da nas vidite onda kada ste imali samo svoje sumnje.
Umesto toga, preduzeli ste sopstvenu istragu, u toku koje je izgleda pribavljen vaan materijalni
dokaz, dnevnik koji pripada Alanu Martelu.
To i nije ba zahvalno sa vae strane.
Ne elim da zvuim nezahvalno, ali moda je bilo bolje da ste prvo doli kod nas. Moglo je
svata da vam se desi. Mogli ste da budete i povreeni.
ta de se sada dogoditi?
Ako ste voljni, a ja se nadam da jeste, vii detektiv Brasvel i detektiv Turnbul de uzeti od vas
detaljnu izjavu, za ta de verovatno biti potrebno nekoliko sati. Trebalo bi da dodam da imate puno
pravo da se posavetujete sa advokatom pre nego to date bilo kakvu izjavu. Moemo da vam
predloimo jednog ili dva, ako elite.
To je u redu. A ta dete uraditi nakon toga? Da li dete dovesti Alana na ispitivanje?
Ne.
Zato, za ime Boga, neete?
Vilks se osmehnuo, a ispod tog osmeha nazirao se majuan trag zbunjenosti.
Zato to je on ve ovde.
Kako ste, zaboga, uspeli tako brzo da ga dovedete?
Nismo ga mi doveli, on je sam doao. Rekao je da eli da izjavu. Uao je u policijsku stanicu u
9 i dvanaest, a dvadeset i pet minuta kasnije, Alan Edvard Dagdejl Martelo je svojevoljno priznao da
je ubio svoju kerku, Natali.
Molim?
Trenutno se nalazi u deliji u podrumu u kojoj de ostati do daljnjeg, dok se ne pripremi
optunica. Bila sam oamuena.
Da li je... ? Da li je rekao zato, i kako je to uradio?
Ne. Nije rekao nita drugo.
Hoete li podii optunicu protiv njega?
Uvek postoji mogunost da je u pitanju lano priznanje. Neki od najotrijih cinika ak su optuili
policiju da podstie i ohrabruje takva priznanja samo da bi reila sluajeve. U svakom sluaju, ovo
vam govorim nezvanino, Vilks je podigao jednu obrvu i pogledao me, nakon to smo uli ta ste vi
imali da kaete i nakon to smo videli njegov dnevnik i Natalino pismo, smatram da sada
raspolaemo dokazima sa kojima moemo da podignemo optunicu protiv njega. Ali, najbolje bi bilo
da saekamo dok vi ne date izjavu, hoemo li? Gaj i Stjuart ce vam pomoi ako bude bilo kakvih
problema. Videemo se kasnije.
Detektiv Turnbul je neto kopao po kartonskoj kutiji koja je stajala pored njegovih stopala i
izvukao glomazan kasetofon sa dve pregrade za trake. Dok je Turnbul glasno premotavao neke
sluajeve na kaseti, vii detektiv Brasvel je uvukao indigo papir ispod debelog podmetaa za pisanje.
Uhvatio je moj pogled i nasmeio mi se.
Mislili ste da ste proli ono najgore. Jo niste ni svesni kroz ta ete sve morati da proete.
32.
U devet sati uvee, dan nakon to je Alan priznao, reporter iz Delji Mejla pozvao me telefonom kudi.
Neko, koga je on opisao samo kao ' izvor ' ispriao je novinama da de Alan Martelo biti optuen za
ubistvo svoje kerke koja je bila u drugom stanju, dvadeset i pet godina nakon to se to dogodilo,
samo zato to sam se ja iznenada setila da sam prisustvovala tom uasnom zloinu. Da li sam spremna
da dam intervju za novine? Bila sam toliko okirana i morala sam da sednem, pre nego to sam uopte
mogla da progovorim, ali uspela sam nekako da iskontroliem svoj glas. Rekla sam da, koliko sam ja
razumela, ako je Alan optuen, to se dogodilo samo zato to je on sam priznao. Ali novinar je bio
siguran u svoju priu. Pitao me da li je istina da sam bila svedok ubistva.
Na trenutak, moje misli su bile prazne. Da li bi trebalo da laem? Da li bi bilo najbolje da
saraujem? Pomislila sam na poslednji opasni poduhvat koji sam izvela u javnosti, uz uklete
pokuaje da odbranim svoj hostel i objasnim lokalnoj zajednici da de on biti izgraen i zbog njihove
koristi. To je presudilo. Rekla sam reporteru da bi bilo najbolje da se direktno obrati policiji. Zatim
mi je pala na pamet jedna ideja. Rekla sam da je stvar, poto de optunica verovatno uskoro biti
podignuta, trenutno subjudice. ovek oigledno nije bio zadovoljan mojim odgovorom, ali me ipak
pustio da se izvuem.
Istog momenta okrenula sam Aleksa Dermot - Brauna i ispriala mu ta se dogodilo. Oekivala
sam da de biti ispunjen saoseanjem ili da de se iznenaditi, ali on se nasmejao.
Stvarno? pitao je, i to je bila njegova jedina reakcija.
To je strano, zar ne? odgovorila sam mu pitanjem.
Aleks izgleda nije smatrao da je to toliko strano. Rekao je samo da se tako neto jedino i moglo
oekivati i da sam morala da raunam na to kada sam odluila da preduzmem itav postupak protiv
Alana. Nekako sam oseala da nisam zadovoljna njegovim odgovorom. Aleks je nastavio veselim
tonom.
Drago mi je to si me nazvala, zato to sam i ja ba nameravao tebe da pozovem. Da li radi
neto sutra popodne?
Nemam nita posebno hitno. O emu se radi? eli da doem na jo jednu ekstra seansu?
Ne, eleo bih da te odvedem na jedno mesto. Doi u po tebe sutra oko pola dvanaest.
Staje u pitanju?
Objasniu ti sve uz put. ao.
Dola sam u iskuenje da ponovo pozovem Aleksa i kaem mu da sam zauzeta, ali nisam htela da
mu dosaujem, a iskreno, bila sam pomalo i radoznala.
Trebalo mi je nekoliko tableta da bih uspela da zaspim, to je znailo da sam se ujutru probudila
sa glavoboljom. Popila sam par aspirina uz crnu kafu i sok od grejpfruta. Istuirala sam se i, budui
da nisam znala na kakvo mesto idem, obukla u neutralnu kombinaciju odee, koja se uklapala u sve
prilike. Tamna, prilino duga suknja, sivi demper, diskretna ogrlica, samo malo rua za usne i malo
ajlajnera, ravne cipele. Ako sam izgledala kao mentalni bolesnik, onda sam bar bila onaj koji je
mogao bez ikakve opasnosti, da bude vraen natrag u drutvo. Kada sam se spremila, bilo je tek pola
jedanaest, tako da sam se ceo jedan sat vrpoljila po kudi, puila, sluala muziku, odsutno itala neki
roman. Trebalo je da izaem napolje i uradim neto u bati, ali mislila sam da moda neu uti
kucanje na prednjim vratima. Elektrino zvono nije radilo.
Konano, zaulo se kucanje. Aleks je nosio neko najneverovatnije saiveno odelo. Bio je svee
obrijan. Njegova kosa bila je uredno oeljana.
Izgleda zaista elegantno, rekla sam. Ovo nije sastanak, zar ne?
U pola dvanaest ujutru? I ti izgleda elegantno. Doi.
Aleks je vozio Volvoa. Na zadnjem seditu je stajala korpa za bebe i svuda su bile rasute kese od
raznih grickalica, kasete i prazne kutije od kaseta. Sklonio je neke od njih sa suvozakog sedita i
bacio ih na pod kako bi napravio mesta za mene. Svetlei znak na tabli upozorio me da stavim pojas,
i mi smo krenuli, juno, niz Kenti Taun Roud.
I, gde smo se uputili?
Aleks je ukljuio kasetofon. Automobil je sada bio ispunjen nekom vivaldijevskom muzikom. Ve
mesecima tragam za nekim zalutalim detaljem iz Alaksovog privatnog ivota koji bih mogla da
iskopam, a evo me sada, u njegovim kolima, sa njegovim kasetama, Majlsom Dejvisom i
Albinonijem, Blurom i Bi Bojsima, iji su nazivi na kasetama bili napisani njegovim sopstvenim
rukopisom. Za mene je to bilo toliko neverovatno, kao da sam se nala u kolima koja vozi, recimo, ne
znam, neko poput Nila Janga, ali uz sve to me jo i pratio dodatni oseaj da postoji neto zabranjeno,
incestuozno u vezi sa tim to sam uopte razmiljala o njemu na taj nain.
Treba da odrim uvodni govor na jednoj konferenciji, Aleks je poeo. Mislio sam da bi te
moda zanimalo.
Zato ba ja?
Zato to se radi o vraenom seanju.
,Molim?
Bila sam zgranuta.
Da li si ozbiljan?
Naravno da jesam.
Ali ja ne razumem, ima li to bilo kakve veze lino sa mnom? Aleks se smejao.
Ne, Dejn, to je samo tema za koju sam veoma zainteresovan.
Ostatak puta, ja sam se zagledala kroz prozor. Aleks nas je dovezao do parkinga u podrumu
Klongouvs hotela u Kingsveju. Otili smo gore liftom i proli kroz predvorje hotela, sve do sale za
konferencije ispred koje je stajao znak ' Ponovo vraeno seanje: oni koji su to doiveli i oni koji to
osporavaju. ' Aleks nas je oboje prijavio na recepciji i dobila sam bed na kojem je pisalo moje ime,
navrljano hemijskom olovkom. Oigledno me nisu oekivali. U hodniku su se nalazili redovi
stolova, kao da tu treba da se odri neki ispit. Veina njih je bila zauzeta i Aleks me dopratio do
sedita pozadi.
Ostani ovde, rekao je. Vratiu se za nekih dvadesetak minuta. Tu su neki ljudi koje bih voleo
da upozna.
Namignuo mi je, a zatim krenuo napred provlaei se izmeu sedita. Polako se probijao kroz
ljude zato to se pozdravljao skoro sa svakim pored koga je proao, rukovao se, grlio, tapao po
leima. Prelepa ena tamne kose, maslinastog tena, doklepetala je do njega i zagrlila ga, i to tako to
jedno njeno stopalo na visokoj potpetici dodirivalo zadnji deo njene butine. Uhvatila sam samu sebe
kako oseam da je kroz moje telo sevnulo neprijatno iganje ljubomore. Imala sam Aleksa samo za
sebe ve mesecima, i bilo je neto poput oka za mene da ga vidim ovako u javnosti, sa drugim
ljudima. To je bilo kao kada sam videla tatu u kancelariji, trgnula se i shvatila da on ima ivot i van
svog odnosa sa mnom. Naterala sam sebe da razmiljam o neemu drugom. Na stolu ispred mene
nalazila se bela hemijska olovka i mali blok papira sa linijama, a na oba je stajao natpis ' Majndset'.
Tu je bila i fascikla koja je nosila naziv konferencije, a u njoj skup dokumenata. Na jednom
dokumentu nalazio se spisak delegata, otprilike stotinak imena. Pored svakog imena stajao je naziv
zanimanja te osobe. Bilo je lekara, psihijatara, socijalnih radnika, predstavnika volonterskih
organizacija, i jedan broj ljudi, u stvari sve su to bile ene, oznaene samo kao ' preiveli ' .
Pretpostavila sam da sam i ja bila jedan taj' preiveli', ali i isto tako sam, to se toga tie, pripadala i
onoj drugoj grupi ' oni koji osporavaju ' .
Na samom elu sale nalazio se sto na kojem je stajao bokal sa vodom, i etiri ae. Pored je bio
naslon za itanje. Pokazujui svoje armantno snebivanje sa kojim sam ja ve ranije bila upoznata,
Aleks se rukovao sa poslednjim delegatom i proao do govornice. Lako je pucnuo prstima po
mikrofonu, i taj zvuk odjeknuo je kao eho kroz itavu dvoranu.
Sada je dvanaest sati i petnaest minuta, i zato pretpostavljam da bi najbolje bilo da ponemo.
eleo bih da vas sve pozdravim i poelim vam dobrodolicu na konferenciju Povraeno pamenje,
za 1995. godinu, koju je organizovao Majndset, i drago mi je to mogu da vidim toliko poznatih lica
ovde. Ovo je vaa konferencija, i osmiljena je, kao i prole godine, da na njoj uestvuje sve vei
broj delegata, i zato u se ja drati svoje prirodne elokvencije, ili bar onoga to podrazumevam pod
tim. Svestan sam toga da u publici ima mnogo istaknutih kolega analitiara. Nastalo je mrekanje i
zauo se smeh. Aleks se nervozno nakaljao, uzeo gutljaj vode iz ae ( bila sam okirana kada sam
videla da se njegove ruke tresu) i nastavio.
Samo u napraviti kratak uvod, da bismo utvrdili neke stvari u vezi sa naim dnevnim redom.
Zatim de nam doktorka Kit Henesi dati kratak pregled nekih nedavnih istraivanja. Posle toga,
napraviemo pauzu za ruak, koji dete dobiti, kako su mi rekli, kada izaete napolje iz hale i skrenete
desno do sale za ruavanje. Tamo pokaite bon koji moete pronai u svojoj fascikli. Nakon ruka,
podeliemo se u seriju radionica, u kojima de se odravati razliiti seminari. Svi de biti u razliitim
konferencijskim salama na ovom spratu. Ostale detalje moete pronai takoe u vaoj fascikli.
Mislim da bi to bilo sve.
Sada u dati svoj kratak doprinos ovoj konferenciji.
Aleks je otvorio tanku fasciklu sa dokumentima koju je doneo sa sobom, i izvadio nekoliko
papira. Ovo je bio jedan drugaiji Aleks od onog nonalantnog, leernog, ironino raspoloenog
sluaoca sa kojim sam provela toliko vremena poslednjih nekoliko meseci. Bio je strastven,
nedvosmislen, i polemian u ovom svom uvodnom govoru:
Povraeno secanje je jedan od najveih skrivanih skandala naeg vremena. Govorio je o tome
kako su itave generacije ljudi, a naroito ene, bile prisiljene da sakrivaju traume koje su proivele
u ranom periodu svog ivota. Kada bi govorile o tome, niko im ne bi verovao, bile bi klevetane,
izdvajane iz drutva, postavljane bi im najrazliitije dijagnoze, radili bi im lobotomiju. Sa aljenjem
je priznao da su medicinski radnici, koji su inae najbolje kvalifikovani da otkriju takve uase, kao
to su psihijatri i psiho analitiari, i predstavnici vlasti koji se bave kriminalom, policija i advokati,
postali sauesnici u tom zatakavanju.
Zakon i nauka, nastavio je, zloupotrebljavali su svoj poloaj kada se radilo o tim rtvama, kao
to su u prolosti isto tako loe poneli i prema nekim drugim grupama, kada god je to bilo u skladu sa
njihovim interesima, kada su eleli da te zlostavljane manjine lie njihovih prava. Takozvana nauna
objektivnost, takozvani teret dokazivanja, oni su koristili kao instrumente ugnjetavanja. Tim rtvama
zlostavljanja, tim ljudima koji su skupili hrabrost da se sete, dugujemo bar toliko da im kaemo,
verujemo vam, imate nau podrku.'
Sada sam znala zato me Aleks poveo sa sobom ovde. Oseala sam se kao da sam luda, kao
stranac, i izgnanik, uhvaena u klopku svojih sopstvenih patnji. Ovo je bio deo onoga to je Aleks
podrazumevao pod izlaskom u javnost: hteo je da otkrijem da nisam sama, da su i drugi ljudi imali
iskustvo koje sam i ja imala. Oseala sam neko probadanje u telu koje me skoro dovelo do plaa, dok
sam sedela tamo meu poslednjim redovima u sali, i vrljala neto po sjajnom omotu fascikle, i to me
podsetilo ta sam volela kod Natali: ona me uvek osvajala time to je umela da osea stvari koje sam
ja oseala. Da li sam i ja, isto tako bila zakopana kada je i ona?
Aleks je zavrio svoj govor. Pitao je da li ima nekih pitanja i nekoliko ruku se pojavilo u
vazduhu. Jedan ovek, pomonik direktora socijalne slube, zahvalio se Aleksu na govoru, ali i
dodao da je jedini propust u njegovom izlaganju ta negativna konotacija o politikoj dimenziji.
Zakonodavstvo nam je bilo neophodno. Zato onda meu delegatima nije bilo ni jednog jedinog
predstavnika iz parlamenta, ili bar neki lan lokalnog vea? Aleks je slegnuo ramenima i nasmeio
se. Rekao je da se slae sa miljenjem ovog delegata. Iz svojih linih veza i kontakata, poznavao je
nekoliko politiara koji su sa odobravanjem gledali na ovu stvar, ali bilo je toliko mnogo implikacija
koje su se stvarale oko zakljuaka u vezi sa potisnutim seanjem, a protivnici kojih je bilo meu
predstavnicima nauke i zakona bili su toliko modni, i izrazito su se protivili ideji da se u javnost
izlazi sa bilo kakvim oblikom priznavanja ovog fenomena.
Moramo da poguramo stvar sa druge strane, predloio je. Potrebni su nam neki konkretni
zakonski sluajevi da bismo pokazali da se ova pojava ne moe ignorisati. Kada se to bude dogodilo,
i kada se jo vie uvea interesovanje javnosti, izgledae malo manje opasno. Moda kada veina
navali, politiari odlue da uskoe, pa makar i zbog svojih linih interesa.
Ovo je izazvalo seriju aplauza. Kako je poeo da slabi, jedna ena je ustala. Bila je upadljivo
kratko i oskudno obuena, a imala je blizu pedeset godina. Oekivala sam da de ona ispriati svoje
iskustvo, kako se setila da je bila zlostavljana, ali ona se predstavila kao Telma Skot, psihijatar iz
bolnice St. Endrus u Londonu. Aleks je suvo klimnuo glavom, kao znak da je prepoznaje.
Mislim da svi mi ovde znamo ko ste vi, doktorko Skot.
Pregledala sam vau listu sa programom, doktore Dermot -Braun, rekla je ona, drei u ruci
konferencijsku fasciklu. ' Poverovati i pruiti podrku ',' Posluajte ta imamo da kaemo ', '
Zakonske prepreke ', ' Dileme sa kojima se susree lekar ', ' Kako zatititi pacijenta '.
Zastala je.
Da? pitao je Aleks, jedva primetno ogoren.
Da li je ovo forum u okviru kojeg de se odvijati rasprave i vriti istraivanja? Ne vidim da je
ovde u planu bilo kakva diskusija o problemima postavljanja dijagnoze, o moguoj nepouzdanosti tog
seanja koje se povratilo, kao i o tome kako zatititi porodice od lanih optubi.
Nema potrebe za tim, doktorko Skot, odgovorio je Aleks. itava istorija ovog predmeta
bavila se zatitom za porodice koje su bile izloene istinitim optubama. Jo uvek se ne suoavamo
sa problemom koji se tie obeshrabrivanja tih ljudi da podignu optube za zlostavljanje. Pritisci na
autentine rtve su toliko jaki, da je za njih skoro nemogue da se ak i sami suoe sa svojim
povraenim seanjem, i da tako sami daju izjave u javnosti, da postanu svesni da je to njihovo
zakonsko pravo.
A ja primeujem da jo neko nije prisutan meu delegatima, dodala je doktorka Skot.
Da?
Ovde nema ni jednog jedinog neurologa. Zar ne mislite da bi bilo interesantno da svoj udeo u
ovome ima i neko ko poznaje mehaniku naeg seanja?
Aleks je uzdahnuo sa ogorenjem.
Isto tako, mi ne znamo nita o mehanici razvoja jednog tumora. To nas ne spreava da znamo da
puenje cigareta uveeva rizik od raka. I mene fasciniraju trenutna neuroloka istraivanja, Telma, i
delim vau zabrinutost. Voleo bih da imamo nauni metod koji bismo primenjivali kod terapija sa
seanjem i njegovim potiskivanjem u mozgu, ali ta ogranienost naeg znanja me nee spreiti da
radim svoj posao i da kao doktor pomaem pacijentima kojima je moja pomo neophodna. Ima li jo
pitanja?
Polako je ponestajalo interesovanja za protokol, i nakon to je predstavio doktora Henesija,
visokog, mravog oveka koji je pod rukom nosio epsko veliku fasciklu prepunu papira, Aleks je
kliznuo sa platforme. Klimajui glavom u znak pozdrava dok je prolazio pored nekoliko ljudi, i na
vrhovima prstiju proao kroz prolaz sa strane i seo pored mene. Nasmeila sam mu se.
Znai, ipak niste uspeli sve da ubedite?
Napravio je grimasu. Nemojte joj zameriti, promrmljao je. Pretpostavljam da je i Galilej
morao da se nosi sa ovakvim ljudima, kao to je u mom sluaju doktorka Skot, koji su ga gonili, osim
to su oni tada na raspolaganju imali i neke sprave za muenje. Postoji onaj veliki mit o tome da
moete ubediti ljude u neto tako to dete im predoiti jednostavne razloge. Kau da jedini nain da
neka radikalno nova ideja bude prihvaena jeste, naalost, da svi stari naunici koji su bili privreni
staroj ideji napuste ovaj svet. A sada, hajde da se malo unjamo. Tamo je neko koga bih eleo da
upozna.
Dok smo se polako pribliavali vratima, Aleks je dao znak rukom eni koja je bila naslonjena na
jedan zid sa strane, i ona je krenula za nama prema izlazu. Predvorje ispred sale bilo je pusto.
eleo sam da dve moje zvezde upoznaju jedna drugu, rekao je Aleks. Dejn, ovo je Melani
Foster; Mel, ovo je Dejn Martelo. Zato vas dve ne biste uletele u sobu pored i maznule ruak pre
nego to sva ona rulja navali?
Melani je nosila elegantno, sivo odelo, zbog ega sam se ja osetila otrcano u svojoj odei.
Pretpostavljala sam da je moda pet godina starija od mene, ali njeno lice je imalo mnogo tankih,
finih bora, poput zguvanih novina koje su posle ispravljene. Njena kosa bila je kratko oiana, siva i
gruba pod rukom, skoro poput struka u konjskom repu. Nosila je neke bapske naoare i na licu imala
blago nesiguran osmeh. Odmah sam osetila naklonost prema njoj. Pogledale smo jedna u drugu,
klimnule glavom i uputile se prema sobi gde se nalazila hrana.
Bife je bio spreman, a sluge u belim sakoima askale su u grupicama, iekujui guvu. Htela sam
da uzmem samo komad sira i malo hleba, ali Melani je ispraznila punu veliku kaiku ljute paste na
moj tanjir, i ja sam popustila uz kikot.
Izgleda mravo', rekla mi je. Evo. Natrpala mi je salatu od paradajza pored paste, zatim
gomilu nekog sitnog graka, dok nisam zaplakala Jo? glumei da sam uasnuta. Morae da mi
pravi drutvo.
Uzele smo posluavnike i sele za mali sto u uglu gde nije bilo anse da nam se neko pridrui.
Pretpostavljam da bi sada trebalo da vas pitam kako ste upoznali Aleksa, poela sam.
Da, odgovorila je Melani vrstim tonom poput neke staromodne uiteljice.
Ali moram prvo da kaem da ja znam zato vi poznajete Aleksa.
Stvarno? pitala sam, iznenaena. Zar ne bi to trebalo da ostane izmeu doktora i pacijenta?
Pa, da, naravno, brzo je odgovorila. Ali va sluaj je sada javna stvar, zar nije tako?
Pretpostavljam da jeste, ali ipak...
Draga moja Dejn, ja sam ovde da bih vam pomogla i mogu odmah da vam kaem da de vam biti
potrebna podrka.
Zato ba vi, Melani?
Melani je upravo stavila komad hleba u usta i kada je pokuala da mi odgovori poela je da se
davi. Potapala sam je po Leima. Nastala je duga tiina.
Hvala vam, sada mogu ponovo da priam, rekla je. Poela sam da dolazim kod Aleksa pre
deset godina. Bila sam depresivna, moj brak je bio u krizi, nisam mogla da se nosim sa stresom na
svom poslu. Znate, Dejn, bila sam u onom normalnom stanju kroz koje prolazi svaka ena koja radi.
Nasmeila sam se i klimnula glavom sa odobravanjem.
Provela sam nekoliko godina priajui o svom detinjstvu, i sve to ide uz to, ali nita nije
izgledalo kao da se menja. Jednog dana, Aleks mi je rekao da veruje da me zlostavljao neki blizak
lan moje porodice i da ja potiskujem to seanje. Bila sam strano ljuta, u potpunosti sam odbijala da
prihvatim takvu ideju i razmiljala o tome da prekinem terapiju, ali neto me nateralo da ipak
nastavim. I zato smo krenuli dalje, pokuavali da razmrsimo odreene epizode iz mog detinjstva, neka
prazna mesta, ali nita se nije dogodilo. sve je izgledalo besmisleno, sve dok Aleks nije predloio da
bih mogla u svojoj glavi da zamislim sebe kako me zlostavljaju i da ponem odatle.
Melani je zastala i uzela gutljaj vode.
To je bilo kao da se otvorila brana. Pojavile su se odreene slike koje su me muile, slike
seksualne prirode. Kada sam se skoncentrisala na njih, izgradila ih, shvatila sam da su to bila seanja
na seksualne napade mog oca. neu vam ispriati ta mi je sve radio, to su bile uasne stvari,
perverzne toliko da sam teko mogla i da ih zamislim. A kako smo Aleks i ja ili dalje, otkrivali smo
sve vie i vie. Shvatila sam da je moja majka bila u zaveri sa ocem, ne samo tako to mu je
dozvoljavala da me zlostavlja, ve mu je i aktivno pomagala. Dola sam do otkrida da su i moj brat i
sestra isto tako bili silovani i zlostavljani.
Govorila je izvanredno smireno, kao da je samu sebe ve disciplinovala da se obuzdava dok
pria tu stranu priu. Pitala sam se ta bih uopte mogla da joj kaem na sve to.
To je grozno, odgovorila sam, svesna koliko su te rei neadekvatne. Bili ste sasvim sigurni da
je to istina, da to nije bio samo plod vae mate?
Takve misli su me muile i zabrinjavale, i bilo mi je potrebno mnogo pomoi, podrke i
ohrabrivanja, to sam najvie dobijala od Aleksa.
ta ste uradili? Da li ste rekli policiji?
Da, nakon nekog vremena. Ispitivali su mog oca, ali on je sve porekao i nikada nije podignuta ni
jedna optunica.
ta su vai brat i sestra rekli?
Oni su u potpunosti stali na stranu mojih roditelja.
I ta se dogodilo sa vaom porodicom?
Nikada ih ne viam. Kako bih uopte mogla da budem u kontaktu sa ljudima koji su unitili moj
ivot?
Boe, stvarno mi je ao. Pa ta ste uradili? Kako je va mu reagovao?
Bila sam zaprepaena, ali Melani je delovala sasvim ravnoduno, skoro kao da je zabavljalo to
to mi je priala kako je upropaen njen ivot.
On nije mogao da se nosi sa svim tim, a ja sam za godinu ili dve doivela potpuni slom. Bilo mi
je strano loe, nisam mogla da idem na posao, nisam mogla da funkcioniem, nisam bila sposobna da
bilo ta radim. Iselila sam se iz kude, napustila posao. Izgubila sam skoro itavu deceniju od svog
ivota. Oduvek sam elela da imam decu, znate. Poela sam da dolazim kod Aleksa u svojim
srednjim tridesetim. Sada imam etrdeset i est godina. Nikada neu imati svoju decu. Jo uvek je
jedino to mogu da uradim da se staram sama o sebi.
Boe, da li je to bilo vredno svega ovoga?
Njen radoznali polu osmeh je nestao. Da li je bilo vredno? Moj otac je sodomisao sa mnom
kada sam imala pet godina. Moja majka je znala za to, ali je izabrala da se pravi da ne vidi. To je
ono to su mi uradili, ono sa im ja moram da se suoim.
Osetila sam muninu, hrana je bila suva i teka u mojim ustima. Naterala sam sebe da progutam.
Zar vam se nikada nisu izvinili za ono to su ti uradili?
Izvinili? Oni nikada nisu priznali ni da su uradili bilo ta.
I ta sada radite?
Izgledalo je kao totalno ludo pitanje. Jednostavno nisam znala ta da kaem.
Pre par godina oformila sam nezavisnu grupu za ljude poput mene kojima se povratilo seanje
da su bili zlostavljani. U stvari, zbog toga je Aleks i predloio da treba da se sastanemo. Danas
popodne imaemo jedan seminar i pitali smo se da li bi moda i ti elela da prisustvuje.
Ne znam, Melani.
To je jedna izvanredna skupina ena, Dejn, i sigurna sam da bi ti se svidele. Prui nam priliku.
Mislimo da smo moda u stanju da ti pomognemo. Pogledala je na sat na svojoj ruci. Moram da
produim sada. Ali nadi demo se u dva. To je niz hodnik, u sobi broj CR3. Hoe li doi?
Klimnula sam glavom. Ta vornata, oskrnavljena ena ustala je ispred mene i podigla kai od
torbe na jedno rame, pokupila hrpu fascikli i probila se kroz guvu, klimanjem glavom pozdravljala
ljude sa jedne i sa druge strane. Ona je sada morala da ode i da vodi jedan seminar za psihiki
oteene ljude.
Trebala mi je cigareta i trebala mi je kafa. Stala sam u red, ali kada sam stigla do naslaganih aa
i poela da sipam kafu, moja ruka se toliko divlje tresla da je kafa stigla svuda samo ne u moju olju.
Gospoo, dozvolite da vam pomognem, ponudila se ena pored mene, i sipala mi kafu u olju
umesto mene, a onda i sebi jednu. Zatim me odvela do najblieg praznog stola i sela zajedno sa
mnom. Tada sam je prepoznala. Zahvalila sam joj se i ona mi je pruila ruku.
Zdravo, ja sam Telma Skot.
Da, znam. ula sam vae izlaganje ranije jutros na debati.
A ja znam ko ste vi, odgovorila je suvo. Vi ste Dejn Martelo, poslednji i najbolji uzorak
Aleksa Dermot Brauna.
Svi koje sam ovde srela izgleda da me ve poznaju.
,Vi ste dragocen imetak, gospoo Martelo.
To je bilo vie nego to sam mogla da podnesem.
Doktorko Skot, zahvalna sam vam na vaoj pomoi, ali ja u stvari nisam ba sigurna ta radim
ovde, ali zato sam sasvim sigurna da ne elim da budem uvuena u bilo kakvu vrstu spora.
Malo je kasno za to sad, zar ne? Va svekar samo to nije otiao u zatvor da tamo provede
ostatak svog ivota, a vi ste ga tamo smestili.
On je priznao zloin, doktorko Skot. Izjasnio se da je kriv.
Da, znam, odgovorila je ona, oigledno nimalo ne marei za ono to ja govorim. Kakav ste
utisak stekli o Melani Foster?
Mislim da je ona jedan nepodnoljivo tragian sluaj.
Da, slaem se.
Popila sam kafu iz svoje olje. Moram da idem, rekla sam, spremajui se da ustanem.
Idete na Melanin seminar?
Da.
Radi malo sestrinskog ohrabrivanja? Da biste uli kako vam govore da ste uradili pravu stvar?
To nije ono to ja elim.
Telma Skot je izazivaki podigla jednu obrvu. Zaista? To je dobro, zakljuila je i poela da
otvara svoju torbu.
,Ja u platiti, rekla sam.
Nema ovde ta da se plati, odgovorila mi je. Naa kafa je izraz dobre volje Majndseta. elela
sam da vam dam ovo.
Izvukla je iz torbe karticu, ispisala neto na poleini, i pruila mi je. Ovo je moja posetnica,
Dejn. Pozadi, napisala sam kuni broj telefona i svoju adresu. Ako ikada budete osetili da vam se
pria sa mnom, samo me pozovite. U bilo koje doba. A ja vam mogu garantovati diskreciju i
poverljivost, to je mnogo vie od onoga to vam mogu pruiti neki drugi ljudi u ovoj oblasti
istraivanja.
Nerado sam uzela posetnicu. Doktorko Skot, stvarno mislim da nas dve nemamo o emu da
razgovaramo.
Dobro, onda me nemojte zvati. Ali ipak stavite karticu u vau torbu. Hajde, hodu da vidim da ste
je ubacili unutra, da budem sigurna.
U redu, u redu. Uradila sam kako mi je rekla dok me oduevljeno posmatrala.
Evo stavila sam je tu, meu druge kartice pod rubrikom slobodno vreme.
Pre nego to sam uspela da ustanem, Telma Skot se nagnula preko stola prema meni i uhvatila me
za ruku.
Sauvajte je. Ovo nije gotovo, Dejn, rekla je sa takvom napetou da me iznenadilo.
Pripazite na sebe.
Uvek to i radim, odgovorila sam i otila a da se nisam ni okrenula.

Soba za konferencije bila je mnogo manja od sale u kojoj sam sedela pre. U njoj se nalazilo deset
stolica postavljenih u krug, a kada sam ja dola, na veini stolica je ve neko sedeo, i to sve samo
ene. Radoznalo su me pogledale dok sam se smetala na jednu od stolica. Da li treba da se
predstavim? Da li bi bilo nepristojno da prelistavam asopis dok seminar ne pone? Otvorila sam
svoju fasciklu, kao da moram da odradim jo neke hitne pripreme. Bila sam svesna da drugi ljudi
ulaze i sedaju, a zatim je dola i Melani i pozdravila me, i ja sam podigla pogled. Sve stolice su bile
zauzete, a dvoje ljudi je stajalo, od kojih je jedan bio Aleks Dermot - Braun, tako da su doneli jo
stolica, a mi smo se svi uz kripu povukli da im napravimo mesta.
Dobar dan, rekla je Melani, kada su se svi smestili. Dobro doli na Sekciju ' Posluajte ta
imamo da kaemo ' . Pokuau da pratim duh naslova i potrudiu se da priam to je manje mogue.
Kao to svi vi znate, ovo nije uobiajeno okupljanje nae grupe. Sa nama je danas nekoliko
posmatraa i jedan gost. Ne elim da budem formalna u vezi sa tim, i zato, moja uloga
predsedavajueg bide vrlo slobodna. Predlaem da ponemo tako to demo se svi predstaviti i
objasniti ta radimo ovde. Krenuemo u smeru kazaljke na satu, poevi od mene. Ja sam Melani, i
povratilo mi se seanje da su me, kada sam bila dete, zlostavljali moj otac i moja majka.
I tako su poela predstavljanja, itava kolekcija patnji koje ja jedva da sam mogla da podnesem.
,Ja sam Kristina i ovde sam zato to mi se povratilo seanje da me moj ouh zlostavljao.
Moje ime je Doen i ja sam ovde zato to mi se vratilo seanje da su me seksualno zlostavljali
moj otac i moji strievi.
Moje ime je Suzen i ja sam ovde zato to mi se povratilo seanje da me zlostavljao moj otac.
Zdravo, ja sam Aleks Dermot - Braun, i ja sam doktor koji eli da saslua rtve zlostavljanja i
da im pomogne da one same pomognu sebi.
I mene zovu Kristina. Tuno se osmehnula. Jo jedna. Meni se vratilo seanje da su me
seksualno zlostavljala moja starija brada.
Mene zovu Silvija i setila sam se da me, dok sam jo bila dete, silovao moj ouh i jo jedan
ovek.
Zovu me Lusi i meni se povratilo seanje da su me zlostavljali moj otac i moja majka.
Moje ime je Petra Simons i ja sam javni tuilac. Nasmeila se nervozno.
Dola sam ovde da vidim ta mogu da uradim za vas. Ali i da nauim neto, nadam se.
,Ja sam Karla i setila sam se da sam bila zlostavljana. Ne znam ko je to bio, ipak. Bila sam suvie
mala.
Bio je red na mene. Obrazi su mi goreli.
,Ja sam Dejn, predstavila sam se. Vidite, ja se stvarno nisam pripremila za ovako neto. Nita
nisam znala o tome. Mislila sam da u biti samo posmatra, da vidim kako sve ovo izgleda.
To je u redu, Dejn, ohrabrila me Silvija, robusno zgodna ena srednjih godina. Prva stvar
koju svi treba da nauimo jeste da pronaemo rei kojima moemo da opiemo ono to nam se
dogodilo. Toliko smo navikli da nam ne veruju i ne uvaavaju ono to govorimo. Zato smo i potisle te
traume tako duboko u sebe.
Izvinite. Javila se ena sa moje leve strane. Mogu li i ja da se predstavim pre nego to
ponemo raspravu?
Da, naravno, odgovorila je Melani. Samo izvolite.
Zdravo, moje ime je Sali, poela je. Setila sam se da su me moj otac i porodini prijatelj
zlostavljali. To je sve. Izvini to sam te prekinula, Silvija.
Nastao je jedan trenutak neprijatne tiine, zato to je Silvija u stvari ve rekla ta je imala.
Odluila sam da prekinem to.
ao mi je, ja jo uvek nisam spremna za ovo. Vi ste sve veoma hrabre ene, i sama pomisao kroz
ta ste sve sigurno prole je nepodnoljiva, ali mislim da je za mene jo suvie rano.
Ne treba da ti bude ao zbog nas, rekla je Karla, mlada ena prelepe kose boje kane, koja je
nosila dugaku haljinu sa predivnim arama. Izgledala je poput neke ciganke iz snova. Uasna stvar
je kada ne moete da priate o tome. Ono to mi radimo u ovoj grupi jeste da pomaemo jedni
drugima da se oslobodimo svojih tereta i glasno priznamo ta nam se dogodilo. Dejn, ja ne znam
mnogo o tvom sluaju, ali mogla bih da pretpostavim kako se ti u ovom trenutku osea: verovatno
sumnja u svoja seanja koja su se vratila i osea krivicu zbog efekta koji su one imale na ljude oko
tebe. rtve zlostavljanja ponovo doivljavaju zlostavljanje kada pokuavaju da opiu ta im se
desilo. Svaka osoba koja dovodi u pitanje svedoenje jedne rtve zlostavljanja je isto tako onaj koji
zlostavlja. itava poenta nae grupe je da podrimo jedni druge i da pruimo neophodnu snagu.
Verujemo ti, Dejn, i imamo poverenja u tebe.
Hvala vam, sigurna sam da ova grupa prua veliku emocionalnu podrku.
Blagi smeh rairio se krugom i mnogi su razmenili poglede. Melani je lupnula olovkom o fasciklu
i zamolila za tiinu. Zatim je progovorila:
Ovde se ne radi samo o oseanjima. Ovo je i politiko pitanje. Ako nam se bude pridruila, a
mi se iskreno nadamo da hoe, poee da otkriva da postoje itave mree zlostavljanja, da postoje
oni koji zlostavljaju i na poloajima vlasti. Protiv toga se mi borimo.
Ne mislite valjda ozbiljno, negodovala sam.
Kakvo je bilo vae sopstveno iskustvo, Dejn? Vi ste pronali ubicu i silovatelja koji je
izbegavao pravdu dvadeset i pet godina. ta se dogodilo? Da li de vae svedoenje biti
upotrebljeno? Da li de vae otkrie biti uvaeno?
Dala sam izjavu. Ali i on je priznao, dodala sam. Izjasnie se da je kriv za ono za ta ga
optuuju.
Kako je to zgodno, rekla je Melani.Vidite, ljudi teko mogu da podnesu da priznaju da je
zlostavljanje rasprostranjena pojava, da to nije samo neki zli manijak koji luta, ve da to moe da
bude ovek koji ivi pored nas - ili ovek iz susedne sobe. Previe je strano da bi se razmiljalo na
taj nain. Zato mi, rtve, po njima, ne bi ni trebalo da se setimo - nas krive zbog toga to smo se
setili. Sada smo konano podigli glas. Uskoro de i drugi ljudi isto tako progovoriti i sistematska
protekcija koju oni koji zlostavljaju imaju, bide obelodanjena. Policija i vaa porodica pokuali su
da vas nateraju da negirate svoju sopstvenu realnost, da se otuite sami od sebe. Mi smo ovde da
vam pomognemo.

Nakon seminara, Aleks je imao nameru da me upozna sa jo nekoliko ljudi, ali ja sam mu
saoptila da bih elela da idem. Rekla sam da u uhvatiti taksi negde, ali on je insistirao da me
odveze kudi i da se uveri da sam dobro. utala sam nekoliko minuta dok smo se polako kretali kroz
prepodnevnu guvu u saobraaju.
Kako ti se uinila Melanina grupa? pitao me.
Ne znam ta da kaem. Smatram da je teko biti racionalan kada je u pitanju toliko patnje na
jednom mestu.
Da li si zainteresovana da im se pridrui?
Boe, ne znam, Aleks. Jednom davno morala sam zbog svojih deaka da uestvujem u nekoj
kolskoj akciji rasprodaje za organizovanje priredbe. Zbog tog iskustva nisam ba oduevljena da se
prikljuujem bilo emu. Mislim da zaista ne mogu da se nosim sa gomilom.
Nastala je jo jedna dugaka pauza. Muila su me dva teka pitanja koja sam morala da postavim.
Aleks, konano sam poela, ti si specijalista za vraeno seanje a, kako se sada ispostavilo,
ja sam imala jedno sedanje koje je ekalo da bude otkriveno. Zar to nije udno?
Ne, Dejn, nije udno. Zar se ne seda naeg prvog susreta? Mislio sam da ne mogu nita da
uinim za tebe. Ti si priala o tome kako postoji jedna crna rupa negde u sred tvog zlatnog detinjstva.
To me zainteresovalo. Traio sam skrivena seanja zato to sam ve unapred bio siguran da postoje u
tebi.
Nisi mogao da pogrei?
Ti si to otkrila, zar nije tako bilo?
Da, jesam. Samo bih elela da se oseam srednje zbog toga.
Seti se ta ti je Melani rekla. Prirodno je da osea krivicu zbog svog seanja. ivot je izgledao
jednostavniji pre, je 1' tako? Ali, Dejn, nisi ti ubila Natali.
Aleks, nisi priao novinarima o meni, zar ne?
Trgla sam se jer je Aleks iznenada okrenuo auto i naglo ga zaustavio pored ivinjaka. Neko nam
je zvidao i viknuo neto.
Dejn, ja sam tvoj lekar. Strano je to moe da me pita tako neto.
Pa moj sluaj nije ba bio tajna na konferenciji.
Oni su jedna zajednica ljudi koji su mnogo toga propatili, Dejn. Oni mogu da pomognu tebi, ti
moe da pomogne njima. Ti si snana i inteligentna ena, ti si borac. Ima priliku da uini neto
stvarno dobro.
Sve se ovo previe brzo odvija za mene, Aleks. Ne mogu jo uvek da ponem da se angaujem
oko drugih ljudi. Teko mi je da vodim rauna i o samoj sebi.
Snanija si nego to misli. Kada bi to elela, mogla bi da bude svedok u korist jedne velike
stvari. Mogla bi da razmisli o tome da napie knjigu o svojem iskustvu, ako ni zbog ega drugog,
onda kao neku vrstu terapije koja bi ti koristila. Ne govori nita, samo neka ti to bude na umu. Ako ti
bude potrebna bilo kakva pomo, moemo to zajedno da uradimo.
Protresla sam glavom. Oseala sam se potpuno iscrpljeno.
Kui, Votsone.
33.
Od svih likova u ovoj jezivoj drami, Klod je, bez sumnje, bio najvei heroj. Mesecima - godinama,
da budem sasvim iskrena - on se trudio da leti na krilima mog ivota, ak i pre nego to sam ja
pokuala da ga sasvim sklonim sa scene. Sada mi je bilo teko da zamislim svoj ivot bez njega, iako
sam veoma paljivo vodila rauna da ga ne viam previe esto, niti da se oslanjam na njega u
stvarima u kojima sam to ranije imala obiaj. Kim me neprestano upozoravala.
Budi ljubazna, govorila je, ali razmisli ta bi to moglo da znai u ovakvoj situaciji.
Bilo je dana kada sam elela da mi se vrati, i kada nisam mogla da razumem zato sam ga uopte i
ostavila. U tim danima, kuvala sam i bavila se vrtom, pila din, i pokuavala da ne obradam panju
na nervozu i paniku koje su leprale negde visoko u mom stomaku.
Klod je, naravno, i pre svega to se dogodilo bio upozoren ta de se otprilike desiti sa Alanom,
ali to nije pomoglo da sav uas tih deavanja bude za njega bude manji ili da na neki nain ublai
njegov bol. Tokom naredna etiri meseca on je preuzeo svoju ulogu najstarijeg brata, ulogu glave
itave porodice. Bila sam zbunjena odlunou sa kojom se on nosio sa svim problemima; sa
divljenjem sam posmatrala kako izlazi na kraj sa novinarima, kako pie pisma, i sreuje Martine
stvari. Izgledalo je da je potpuno prestao da spava, i bio neprekidno okupiran time da se ivoti svih
ljudi oko njega odvijaju glatko koliko je to mogue, trudio se da sve ide normalno. Izgledao je mlae;
duboke linije koje su se sputale pored njegovih usta i davale mu sredovean, tuan izraz, sada su
izbledele; njegove oi ponovo su dobile sjaj. Dok su se ivoti svih ljudi oko njega, na ovaj ili onaj
nain, raspadali, on je delovao stabilno, kao mnogo pribranija osoba nego to je bio ve dugo
vremena. Snagu mu je davao taj oseaj da je potreban, oseaj da ponovo ima svrhu; pomislila sam da
je moda to samo zatije pred buru, da je on u stvari na putu da doivi potpuni nervni slom.
Nikada nije krivio mene. inilo mi se kao da je posmatrao svaku moju re i svaki moj pokret, i
uvek pazio da ne kae bilo ta to bi me povredilo. Ta njegova ljubaznost, ili kako bi ve to moglo da
se nazove, bila je iritirajua, i podseala me na vreme kada smo tek poeli da izlazimo: seala sam
se kako bi mi uvek otvarao i pridravao vrata, dolazio na sastanke i nosio u rukama cvee, nikada
nije prekidao moje reenice, i nikada ne bi propustio da pohvali moju garderobu. Trudio se da mi ne
protivrei, a kada je to i radio, bilo je to na jedan oprezan nain pun potovanja koji je umeo da me
izluuje. Trebalo mu je mnogo vremena - kada smo ve dugo bili u braku, imali dva sina i hipoteku, i
itavu mreu zajednikih prijatelja - da se opusti, da me prihvati kao neto svoje. Nisam sigurna da je
to ikada u potpunosti uspeo. Uvek je bio previe uplaen da u ga odbaciti, da e me izgubiti. Moda
me i jeste izgubio ba zbog toga to mi se nikada nije u potpunosti predao. Nudio mi je svoje
oboavanje i svoju snagu, ali ne i svoje strahove i neuspehe. Previe jako se trudio. Sada, u toj svojoj
ponovo steenoj samoi, marljivo me obavetavao o svemu: kako su Teo i Donah i Alfred, kako su
se njihove ene i potomci ponaali tokom itave ove stvari, ak i ta su svi oni rekli o meni, iako je tu
malo pokuavao da izvrda istinu: mogla sam da osetim da je izbacio svu gorinu iz njihovih rei.
A ta je sa Alanom? pitala sam ga kada me jednom prilikom posetio.
On nee da razgovara, odgovorio je Klod. Ni sa kim. Ni jednu jedinu re.
Pomisao da se Alan - koji, koliko sam ga ja poznavala, nikada nije bio u stanju da se zaustavi da
pria - povukao u tiinu, bila je nekako zastraujua. Zamiljala sam da je njegov um sada poput neke
velike ribe koja se bacaka ispod mirne povrine.
Kada su izgledi za suenje postali jo konkretniji, osetila sam da sam mnogo ranjivija i sve vie
izloena udaru javnosti. Jednog dana, fotografisali su me bez mog znanja dok sam etala po radnjama,
a moja velika fotografija bila je objavljena uz naslov: ' Zena koja se setila.' Postojala su zakonska
ogranienja o tome ta tano sme da bude napisano o meni, ali to nije spreilo razne medicinski
obrazovane dopisnike da piu o vraenom seanju u novinama, kolumniste da govore o tobonjim
drugim problemima koji su ukljueni u ovaj sluaj, kao i o naim porodicama i o pritiscima na
uvenog pisca od kojih je on naglo ostario. Kao da sam zalutala u zooloki vrt i nisam mogla da
pronaem izlaz.
Preduzeti su oajniki napori da bi se ubedio Alan da prihvati advokata, ali on je bez obzira na
sve odbio bilo kakvu vrstu bilo kakvog pravnog zastupanja. Insistirao je na tome da prihvata krivicu i
da se nee ni na kakav nain braniti, a isto tako ne dozvoljava da bilo ko drugi to uradi u njegovu
korist. Bilo je nekih nervoznih nagaanja da je ovo samo jedan njegov perverzni trik i da se on
iznenada, u poslednjem trenutku, moe izjasniti kao nevin. Zato sam ja morala da obavim dva
razgovora u jednoj maloj sobi u Flit Stritu, gde me jedan formalno obuen mladi detaljno ispitivao,
a posebnu panju posvetio tome na koji nain sam pronala dnevnik i metodama koje su koriene na
mojim seansama sa Aleksom Dermot - Braunom. Skoro sve to bih odgovorila, izazivalo bi kod njega
neki nerazumljivi apat i ozbiljan izraz lica.
Da li postoji neki problem?pitala sam.
Prihvatljivost ovih dokaza, da, odgovorio je mladi, ali to je na problem, ne va.

Klod se ponaao kao da je bilo mogue, i to samo pravom snagom volje, uiniti da sve bude ' u
redu ' ( ' Bide u redu ' bila je fraza koja se tih dana stalno ponavljala, fraza koja mehaniki daje nadu)
. On je bio jedina osoba koja se jo uvek viala sa svom braom, govorio je sa Deromom i
Robertom, igrao skvo sa Polom, odravajui fikciju da jo uvek postoji onaj slavni entitet koji su
inili Krejnovi i Martelovi. Otiao je da vidi tatu nekoliko puta, i mislim da su oni uspeli da sada
priaju onako kako nikada nisu mogli dok smo Klod i ja jo uvek bili zajedno. Klod je ak posetio i
Pegi, sa kojom on nikada nije stvarno mogao da se uklopi, i postavljao joj neka pitanja. Samo zato
to su ona i Pol razvedeni, ne znai da ona treba da bude iskljuena iz svega. Na kraju krajeva, ona
mnogo bolje poznaje Alana nego Erika.
Pitala sam se ta radi kada doe kudi, u svoj mali uredni stan, kako ispunjava vreme kada nema
neki zadatak da obavi. Pitala sam se da li postoji neko sa kim on razgovara o samom sebi. Mogla sam
da ga zamislim kako pri sebi odrezak, sipa crno vino u jednu au, kako jede svoj skromni obrok
ispred televizora na kojem su vesti u devet. Onda bi verovatno ustao i iao po svom malom stanu i
popravljao jastuke, navlaio zavese, proveravao da li su sva vrata dobro zakljuana i da li je njegova
odea spremna za sutra, i da li je navio svoj sat da ga probudi ujutru. Legao bi na sred kreveta i
ekao da zaspi, i bila sam sigurna da bi se tada pojavile slike ovog nedavnog uasa, iznova i iznova,
ali on bi se i tome prilagodio. Pored sve te njegove prefinjenosti, obazrivosti, njegove ljubavi prema
navikama, i panje koju je posveivao detaljima, on je bio jedan hrabar ovek: ovek koji je,
pretpostavljam sve to stoiki podnosio.
Jedne veeri, pozvala sam ga da doe kod mene na veeru. To je bio prvi put od kada smo se
rastali da sam kuvala za njega - osim onog ruka za vreme sakupljanja peuraka. Nervozno sam
planirala ta da spremim: ne sme biti neto previe posebno, kao da je u pitanju sastanak, ali opet,
morala sam da pazim da ne bude neto previe obino, kao da smo jo uvek mu i ena. Na kraju sam
se odluila za jednostavno pile, uz hleb sa belim lukom i salatu, i pored toga nekoliko vrsta dobrog
sira, i vode. etrdeset i pet minuta pre nego to je trebalo da stigne, isekla sam dve velike crvene
paprike na dugake komade, i proprila ih sa belim lukom. Kada su se malo ohladile, dodala sam
sire i dodala konzervu paradajza. Zainila sam pile ruzmarinom i stavila ga u rernu; zatim sam
oprala salatu, iseckala je i stavila u iniju za salatu, dodala krastavac, divlju miroiju i avokado. Na
trenutak sam razmiljala da li da presvuem odeu koju sam imala na sebi jo od posla, ali na kraju
sam odluila da ostanem u tome - ipak sam stavila malo maskare na trepavice i natapkala ruinu
vodicu iza uiju.
Bilo je zadovoljstvo gledati Kloda kako jede. On je metodian, na viljuku stavlja od svega po
komadi, zatim taj zalogaj dobro savae i zalije ga obilnim gutljajem ardonea. Kada njega gledam,
imam isti oseaj kao kada sam kao dete gledala tatu kako se ujutru brije. Da li demo se Klod i ja
ikada vratiti jedno drugom? Pitala sam se, dok sam posmatrala njegove tanke zglobove, vete,
dugake prste, i njegov izraz smirene koncentracije. Ove veeri, to nije izgledalo tako neverovatno,
iako sam se od same pomisli na tako neto oseala nekako pobeeno. Kada je zavrio, uredno je
stavio svoj no i viljuku jedno pored drugog, obrisao svoja ista usta ivicom salvete, i nasmeio mi
se.
Ko je Kaspar?
Pitanje me potpuno iznenadilo.
Prijatelj.
Samo prijatelj?
Ne elim da raspravljam o tome.
Reci mi bar da li je ozbiljno.
Ne postoji' to ' . Ve nedeljama se nisam videla sa Kasparom. U redu?
Nemoj da se ljuti na mene, Dejni.
Nemoj da me zove Dejni.
Isekao je sebi dva pareta sira, i uzeo nekoliko krekera iz inije.
Zar ne misli da imam pravo da znam?
Ne, ne mislim.
Ovako je bilo bolje - moje oseanje da je na brak neizbenost sudbine poelo je da se
rasplinjava; poelela sam da je ovo vee sada gotovo. elela sam da pijem aj u krevetu i gledam
neki dobar triler.
Klod je namestio komad kozjeg sira na kreker i ubacio ga u usta. Nekoliko trenutaka je vakao.
Stvar je u tome, Dejn, da se ja oseam kao da sam jo uvek u braku sa tobom, nastavio je
sasvim mirno. Jo uvek oseam da si ti moja ena, da sam ja tvoj mu.
Pa, ti...
Dozvoli mi da zavrim. On izgleda nije primetio da sada nije pravo vreme za takav razgovor;
da je svaka mogunost ve nestala ove veeri. Oseam se mnogo jae od kada je tata priznao. Proli
smo kroz uasna vremena, kroz ono najgore kroz ta smo mogli da proemo, i pomagali smo jedno
drugom. Pomogao sam ti, zar ne? Klimnula sam glavom, bez rei. Neu da te laem: jedan od
razloga to sam se izvukao iz svega ovoga - iz ovog jezivog komara -jeste nada da de nas to moda
ponovo zbliiti. O, zar ne shvata -mi smo sredoveni ljudi sada, Dejn; trebalo bi da budemo dobri
jedno prema drugom, a ne da se udaljavamo. Pripadamo jedno drugom; mi i deaci. Ukoila sam se
kada je spomenuo deake - to je bio nisko, koristio je njih da me pokoleba. Nije ni primetio da sam
se ja povukla. Trebalo bi da budemo porodica. Zar ti ne osea isto?
Ali nisam imala priliku da odgovorim. On je ustao, obiao oko stola i stavio moje lice meu
svoje dlanove; nije delovao kao da je uzbuen ili neraspoloen, samo sasvim odluan. kao da je
oseao da je uspeo da sredi sve ostalo pa de sada modi i ovo da dovede u red. Bio je previe blizu
mene, nisam mogla jasno da ga vidim ali sam oseala njegov dah, pomeano vino i beli luk.
Odgurnula sam ga.
Molim te, nemoj, Klod. To nee uspeti. Tresla sam se. Ja sam kriva; istina je da smo se u
poslednje vreme malo zbliili, i bili dobri jedno prema drugom. A sada sam te pozvala da doe
ovde, i naravno, ti si pomislio...
Prestani. Ne govori vie ni rei. Na njegovom bledom licu pojavila su se dva grozniava
mesta. Zgrabio je svoj kaput. Ni rei vie. Ne sada. Samo razmisli o tome, hoe li? Nisam mislio
da te uznemirim. Kao da sam bila neka plaljiva ivotinja, koju treba polako pripitomiti. Na trenutak
je zastao na vratima. Vidimo se. Oklevao je.
Draga.
Nisam oseala nikakvu elju, razmiljala sam dok sam raiavala tanjire, i umotavala sir u
masni papir. Ni najmanje.
Umesto toga, oseala sam samo neku vrstu turobne panike: nisam mogla tek tako da se vratim
svom starom ivotu, kao da sam prola kroz krizu srednjih godina i sada se ponovo vratila u
ravnoteu. Klod nas je nazvao sredovenim ljudima, i naravno, to je bila istina. Ali ja se jo uvek
nisam tako oseala.

Izvini to kasnim.
Kaspar je kliznuo na stolicu preko puta mene; nije me dodirivao. I ja tek to sam stigla.
Oboje smo bili oprezno ljubazni, kao da smo ispitivali situaciju. Pruila sam mu listu sa vinima, i
on je paljivo uzeo, tako da se nai prsti nisu dotakli.
Naruila sam crno vino, rekla sam.
Dobro, odgovorio je. Hoemo li uzeti i neto za pie? Podigao je glavu i uhvatio moj
pogled. Zar ti nije nedostajao moj neodoljivi smisao za humor?
Odmahnula sam glavom kao da ne odobravam. Hoe da kae da je i ovo jedan od primera te
tvoje duhovitosti?
Pa, nisam je ba mnogo koristio u poslednje vreme.
Doneli su nam vino i mi smo se uozbiljili i uzeli gutljaj. Upalila sam cigaretu i shvatila da mi
ruke neno drhte. Kasparov izraz na licu polako je potamneo.
Da li bi vie volela da sam te ozlojeeno pitao zato si me iznenada ostavila, bez bilo kakvog
objanjenja, a onda me, isto tako naprasno, ponovo okrenula?
Moe slobodno da pita. Ne elim da bude ozlojeen.
Kako si, Dejn?
U nedeljama u kojima nisam bila blizu Kaspara, zaboravila sam koliko je on kvalitetna osoba i
koliko mi znai njegova panja. Kada me pogledao, osetila sam kao da me stvarno gleda; njegov
pogled kao da je vrio ispitivanje po meni. Kada me pitao kako sam, znala sam da to nije retoriko
pitanje, on je stvarno eleo da zna. Duboko sam udahnula.
Pretpostavljam da nisam ba najbolje. Zna, sve ovo...
Klimnuo je glavom. Da li su te novinari konano malo pustili na miru?
Da, malo. Ali suenje tek treba da pone, tako da e se, pretpostavljam, situacija opet
pogorati.
I da li e morati da svedoi?
Najverovatnije ne. Osim ako se Alan iznenada ne predomisli i izjasni se da nije kriv. U tom
sluaju, sve pada na mene.
Hoe li mi priati o tome? Njegovo pitanje bilo je formulisano ba kako treba. Da je rekao '
Da li eli da mi pria o tome?', ja bih to shvatila kao da mi nudi svoju pomo, i verovatno bih se
zatvorila u sebe. Ali onako kako me pitao, osetila sam da stvarno jako elim da mu objasnim kroz ta
sam sve prola. Na kraju krajeva, nisam to ni sama sa sobom do kraja raistila, jo uvek. Bio mi je
potreban ovaj razgovor.
Zao mi je to se nisam javljala, rekla sam bez razmiljanja.
Kaspar se nasmeio. Drago mi je to ti je ipak ao, u svakom sluaju. odgovorio mi je.
Prouavao je meni. Hajde da uzmemo i neko predjelo i masline. Nisam jeo skoro nita jo od
doruka.
Sve sam ispriala Kasparu. Opisala sam svoje detinjstvo, prijateljstvo moje porodice sa
porodicom Martelo ( preskoila sam samo onaj deo o Teu ) i kako je Natali nestala. Priala sam mu
kako sam se mlada udala za Kloda, i kako je moj dugaki brak tokom godina neprimetno poeo da se
rasipa, kao kada zamak od peska na obali ponovo postaje ravan i utapa se u namrekanu povrinu
plae. Rekla sam mu kako sam konano napustila Kloda, a zatim mu opisala kako smo pronali
Natalino telo. Kaspar je bio dobar slualac. Kada sam zastala da upalim cigaretu, on je naruio jo
jednu flau vina.
Rekla sam da sam shvatila da sam bila duboko nesrena, i da sam nakon nekoliko lanih pokuaja
( priznala sam mu za svoj prvi neuspeli pokuaj kod psihoterapeuta, ali nisam spomenula avanturu za
jedno vee sa Vilijamom ), poela da idem na seanse kod Aleksa Dermot Brauna.
ta si oekivala od terapije? ta si htela da postigne? Kaspar se raspitivao.
Htela sam da ponovo steknem kontrolu nad svojim ivotom, pretpostavljam. Oseala sam da sam
u haosu i nisam imala predstavu kako da se izvuem iz svega toga. Kasnije, to je postalo vie od
traganja za istinom o mojoj prolosti.
To je velika stvar za istraivanje, rekao je Kaspar blago.
Pokuala sam da mu ispriam o terapiji, ali to je ve bilo malo tee; rei o prosvetljenju koje sam
doivljavala na onom kauu umakle su mi, kao kaplje ive pod dodirom prsta.
Pomogao mi je da pronaem priu svog ivota, rekla sam neveto, ponavljajui poput eha ono
to mi je Aleks jednom rekao.
Uvek sam i mislio, odgovarao je Kaspar, da je psihoanaliza veoma privlana jer nam
omoguava da ispriamo priu sopstvenog ivota.
Nisam mogla da procenim da li me kritikuje ili me hvali -verovatno ni jedno no drugo.
Teko mi je da sada priam o tome; neobino je teko da se setim kako je sve hronoloki ilo,
priznala sam. Vie ima prostornu dimenziju, kao da je to neko mesto na kojem ja istraujem samu
sebe. Ipak, ne znam da li u nastaviti sa terapijom - ne znam imam li sada razloga za to. Isto tako
restoran je poeo da se puni sada; morala sam da podignem glas, da budem jaa od brujanja i
zveketanja jednog zavretka dana - isto tako, prilino je zastraujue. Htela sam da kaem, nikada
pre nisam stvarno razmiljala koliko bola ljudi mogu da nose na svojim leima, a da jo uvek mogu
da izdre taj teret. I jo uvek nisam sigurna da li je to kopanje po seanjima i ponovno otvaranje rana
uvek ispravna stvar. U nekim sluajevima, taj uas treba ostaviti zakopan tamo gde jeste. Neka jeza
je prola kroz moje telo. Ne i u mom sluaju, naravno. Ali mislim da neke stvari nema potrebe
objanjavati. Ponekad, tetu bi trebalo ostaviti u zapeaenim kontejnerima, poput nuklearnog otpada.
To je ono to pripada terapeutu, naravno, to je njegov posao. Osim kod onih skeptinih, kao to je
Aleks.
Drago mi je to si i ti skeptina, rekao je Kaspar. I jo mi je drago to nisi upotrebila re
punomo, za terapeuta, nisi rekla da ima punomo .
Smejala sam se. Zatim sam mu ispriala o grupi na ijem sam okupljanju bila prisutna, a on nije
progovorio ni rei.
I tako, stigli smo sve do danas. A sada zna sto puta vie o mom ivotu nego to ja znam o
tvom. Odjednom sam se oseala nekako oamuena i svesna same sebe, kao kada se u bioskopu
upale svetla posle projekcije filma.
Doi e i moja pria na red, odgovorio je, i dao znak konobaru. Mogu li da dobijem raun,
molim vas? Navukao je rukavice. Moram da se vratim kui sada, eka me Fani, rekao je. Usput,
zaboravio sam da ti kaem, ona stalno pria o tebi.
Zajedno smo izali. Da li e biti dobro? pitao me.
Hou, odgovorila sam. Zato to sam mislila da u verovatno biti dobro.
I hoe li me nazvati?
Da, nazvau te. Ovog puta zaista hou.
Onda, vidimo se.
Do vienja, Kaspare. Hvala ti.
Na trenutak sam pomislila da e me dodirnuti, ali nije, i bilo mi je drago zbog toga.
34.
Jedne veeri, kada se vraao kuci sa posla, Klod je svratio da mi ostavi kutiju sa mojim stvarima sa
Steda. Zadrao se malo na pragu od vrata. Nije me pitao, ali mogla sam da osetim kako je eleo da ga
pozovem unutra na pie, ili moda da ponovo ivi sa mnom. Bila sam vrsto odluna po svim
pitanjima. Ovo nije bilo vee u kojem bih mogla da se nosim sa takvim stvarima. elela sam da sama
pregledam tu kutiju. Klod je priao o tome kako stvari sada stoje na Stedu i kako Donah eli da se
otarasi svega i sprema se da proda kuu. Sluala sam ga, ali nisam postavljala pitanja, i jedva
odgovarala na njegova. Nakon nekoliko minuta razgovor je usporio a ja sam jo uvek stajala odluno
na vratima koja su bila do pola otvorena. Delovao je pokunjeno i rekao da pretpostavlja da bi bilo
najbolje da krene, a ja sam mu se zahvalila to mi je doneo kutiju; posle toga, izgledao je jo vie
potiten, i samo je promrmljao neto. Nisam ga pitala ta mi je to rekao i on je sa izrazom iskrenog
samosaaljenja otiao kuci.
Brada su nekada ivela na Stedu, naravno, ali Pol i ja smo imali obiaj da odlazimo tamo samo u
intervalima, tako da smo imali kutije sa svojim stvarima. Marta i Alan su nam ih dali kada smo jo
bili deca. To su bile kutije za pakovanje, sa poklopcem, i bile su namenjene da se u njima dre stvari
koje smo imali na Stedu, stvari koje bismo na kraju leta spakovali kada smo se vraali u pravi svet, a
kutije smo kasnije nosili i smetali na potkrovlju. Prva stvar koju bismo uradili kada smo se vratili iz
tog pravog sveta narednog jula, bila je da otrimo gore i ponovo izvuemo nae kutije i izvadimo
stvari koje su se smanjile zato to smo mi porasli.
Sam prizor te kutije bio je neprijatan, gotovo nedolian. Ona je pripadala Stedu, i mojoj
prolosti, a sada mi je na prag od kude bacio moj bivi mu. Kada sam pokuala da je podignem,
skoro da mi je bilo ao to nisam pozvala Kloda da ue. Moje ruke bile su previe kratke da
obuhvate celu kutiju, tako da sam morala da je vuem niz hodnik, pri emu sam pravila zvuk koji je
podseao na kripanje noktima po prozorskom staklu, i ostavljala pranjavu belu liniju, za koju sam
ak posumnjala da de zauvek ostati tu. Uspela sam nekako da je doguram do kuhinje i parkirala sam
je pored stola.
Za ovo e trebati vremena. Bila mi je neophodna priprema, i zato sam napravila sebi jedan
dintonik, uzela sveu paklicu cigareta iz boksa Marlbora sa djuti - fri opa, koju mi je Dankan tako
ljubazno kupio prole nedelje. Upalila sam prvu cigaretu i otvorila kutiju. To nije bila u potpunosti
ista kutija kao one koje sam jo uvek imala gore na tavanu. U njima nije bilo snopova starih pisama
vezanih trakom, starih ocena, studentskih kartica, eseja, svedoanstava, kolskih fotografija. To nije
bio moj ivot. To su bili samo fragmenti izmeu delia mog ivota.
Izvukla sam neke stare knjige, Mali beli konj, Ana od zelenog zabata, Ponos i predrasude, Male
ene, Kim i jo nekoliko primeraka Uradi sam, koje sam sve htela istog trenutka da prelistam, ali bih
uvek stavila sa strane za neko drugo vee. Tu je bilo nekih krajnje beskorisnih predmeta: stare
olovke, baterije, spljotene tube od lepka, rasparene minue, pakovanja karmina za usta bez karmina
unutra. Zato nisam to sve pobacala u korpu za otpatke? Pa jo gomila nekih neobinih stvari. Kutija u
obliku srca puna vate. ta li se tu nalazilo? Zatim eljevi. areno oslikani veliki kamen, koji sam
htela da koristim kao pritiska za papir. Smena mala posuda od grnarije sa slikom majmuna.
Sasvim sam zaboravila na sve to. Moda sam mogla da ih koristim kao spajalice za papir. Neke stare
kasete. Nekoliko depnih izdanja vodia za Grku i Italiju bacila sam iz kutije pravo u kantu. Jo
onda sam kupila Vodi kroz Grku a nisam otila ni na jedan pravi odmor.
Sasvim na dnu, nalazio se sloj starih sveski. Svi mi, ali posebno Natali i ja, imale smo obiaj da
piemo i piskaramo, pogotovo u tim letnjim danima koje smo potiskivale u kasnijim godinama, u
periodima kada bi dan za danom padala kia a mi bismo skitale po kudi koja je odjekivala. Bacila
sam povran pogled na te knjige, na stare izbledele crtee i prie, igre veala i ikseva i oksova, razne
vrljotine i pisma. Tu su bili i dnevnici koje sam ja pisala skoro svake godine. Jedna misao prola mi
je kroz glavu i ja sam eprkala okolo dok nisam pronala tamnocrvenu vebanku na kojoj je bilo
ispisano, ' D. Krejn. Dnevnik. 1969.' Prelistavala sam knjigu sve dok nisam stigla do poslednjih
stranica ispisanih hemijskom olovkom. Naravno, nije bilo nikakve koristi od toga. Nije bilo napisano
nita za dan nakon zabave ili bar na dan same zabave. ivot je tada postao previe veliki za mene,
previe uzbudljiv i ispunjen emocijama, da bi se o njemu pisalo u dnevniku. ta sam oseala, i ta
sam radila u tim poslednjim zlatnim danima? Vratila sam se nekoliko stranica unazad i poela da
itam:


24. jul
Teo Teodosijus! Natali je skroz dosadna i ne eli da pri a sa mnom, Pol samo ide okolo i kuka,
ne znam ta ga je spopalo, Fred i Donah su stvarno jo uvek prava deca, sa svojim budalastim
alama, a Klod je potpuno poludeo od organizovanja itave zabave i izgleda iscrpljeno, i kae da ne
zna gde e biti postavljen ator i ko e ga uopte postaviti i ija je ideja bila da se pravi rotilj - od
kojeg inae sve zavisi i koji je napravljen bukvalno pred sam poetak zabave, i da li bilo ko moe da
stupi u kontakt sa Alanom i Martom ako se neto neoekivano desi, i on (Klod ) izgleda potpuno
bolesno. I Luk se smuca okolo isto tako oajan, a mama i tata nisu ba u najboljim odnosima. I pored
itavog tog haosa, dok svi doivljavaju nervne slomove, ja se oseam fantastino, bolje nego to sam
se ikada oseala u itavom svom ivotu. Sve je samo jo u poetku, i stvarno je predivno. Sada je
vrlo kasno dok ovo piem ( Natali je zaspala - izgledala je stvarno uasno veeras, ali ako ona nee
da bude dobra prema meni, onda ni ja neu da se brinem za nju). Stavila sam depnu lampu iznad
papira i toliko sam uzbuena da jedva mogu da drim olovku u ruci.
Bilo je mnogo zaduenja danas koja nam je Klod dodelio - trebalo je otii i doneti hranu iz
Vestburija, raistiti kuu, odrediti ko e gde da spava, tako da jedva da sam uopte videla Tea.
Kasnije, posle veere, kada je napolju poelo da se smrkava, primetili smo jedno drugom pogled i
nali se ispred kue. Uhvatili smo se za ruke, bez i jedne rei, i otili preko travnjaka i kroz drvee
skoro sasvim do brda Kri. Seli smo dole jedno pored drugog, poljubili se i dodirnuli. Teo je
otkopao nekoliko dugmia na meni i mazio moje telo preko odee koju mi nije skinuo, a ja sam
dodirivala njegovo telo svojim rukama koje su drhtale i nadala sam se da on ne moe da oseti da
drhtim, ili da mu to sada nije ni vano. Jo uvek oseam to uzbuenje koje prolazi kroz mene, i kada
sklopim oi, mogu da osetim tano gde me dodirivao, svaki deli,svako mesto. Rekli smo jedno
drugom da se volimo. Leali smo i drali se zagrljeni, i ja sam osetila kao da u da zaplaem, ali
nisam. Zatim smo veoma polako krenuli natrag prema kui, a mesec je bio jedan tanki srp, najtanja
srebrna linija koju moe da zamisli. Onda smo se snano poljubili i poeleli laku no, a ja sam se
na vrhovima prstiju popela uz stepenice i napisala ovo i znam da neu moi ni trenutka da zaspim.


25. jul
Skoro da sam bila u pravu. Najpre sam satima samo leala, i zatim konano zaspala, a ujutru su
me rano probudile ptice, negde oko pola pet, tako da sam itav dan bila negde na pola puta izmeu
pospanosti i pravog sna. Dosadan, dosadan, dosadan dan. Blago Alanu i Mrati koji samo dolaze na
zabavu, i ne moraju da je spremaju. Svi su onako grozno raspoloeni kao jue. Sa dodatkom
gospodina Vestona koji je doneo nadstrenicu i cigle za rotilj i bio i on vrlo loe raspoloen. A
zatim je Klod govorio gospodinu Vestonu ta da radi i tako su oni zajedno bili loe raspoloeni.
Nisam mogla da se suzdrim, morala sam da se kikoem. (Natalije sva bedna, naravno. ) Klod je
prvo rekao da treba da spremimo rotilj, zatim iznenada treba da se podigne ator, a onda na kraju
dana rotilj uopte nije bio zavren, ali Klod je rekao da e biti u redu ako to bude prva stvar na redu
sutra ujutru, gospodin Veston se prilino uzbudio zbog svega toga, itd., itd. Uglavnom, svi mnogo viu
jedni na druge. Zabava je sutra i bie totalni haos, sa svim tim Ljudima koji e etati okolo, mislim da
dolazi deset miliona gostiju, ostae da prespavaju na razliitim mestima. Dan e nam svima poeti
tako to e nam Njegovo Visoanstvo Klod od Martelovih dati zaduenja koja treba da obavimo po
celom Sropiru. Ali to su sve one dosadne stvari. Teodor i ja smo tajno razgovarali o tome i
dogovorili smo se da uopte neemo ni biti na zabavi (!!!). Dok Klod bude sluio krilca sa nuevos
rotiljos, Teo i ja emo se iskrasti i otii u umu, a ja u mu se predati, potpuno, i ne mogu to vie da
podnesem, toliko sam srena, i toliko se plaim.

Kada sam zavrila sa itanjem, nisam zaista plakala, ne znam ta sam radila, ali moji obrazi su
bili mokri. Nije mi bilo loe, ili tako neto. Namerno sam glasno cvilela pet minuta, to mi je pomoglo
da se oseam bolje, umila sam se i pozvala Kaspara. Kada se javio, odjednom nisam vie bila
sasvim sigurna zato sam ga okrenula i pitala sam ga da li moemo da odemo negde na pie zajedno,
a on prihvatio moj predlog, i pitao kada sam mislila, ja sam rekla odmah, odgovorio mi je da je
problem u tome to mu na spratu spava dete u krevetu i predloio mi da doem kod njega sa flaom
vina, a ja sam obeala da u biti fina i da u se lepo ponaati, da neu praviti scene, da ne elim
saaljenje ili bilo kakav savet, a on mi rekao, stani, nemoj nita vie da obeava. U redu. I tako sam
dola.

Ti si jedan veoma strpljiv ovek, pohvalila sam Kaspara, kada je moj bicikl bio u njegovom
hodniku, a moja boca vina na njegovom stolu u kuhinji.
Strpljiv sam sa tobom, odgovorio je. Ipak, ne oslanjaj se previe na to.
Stavila sam te na muke, znam to. Stvarno mi je ao.
,Verovatno me privlae ene koje imaju neki problem. Bide zanimljivo videti kako se nosim sa
srenom Dejn Martelo.
Srenom? pitala sam. Neemo da se zanosimo.
Ispriala sam mu kako sam provela vee, i opisala mu, onako u optim, neodreenim crtama, kako
sam itala svoj stari dnevnik.
Da li jo uvek traga za neim, Dejn?
Ne, naravno da ne, pokuavam da sve to ostavim sada iza sebe, ali nadala sam se da de tamo biti
neto neverovatno, neki zapanjujui detalj koji de potvrditi moje seanje. Sve mi jo uvek izgleda
tako neobino. elim neto drugo, elim da mi neko kae da je ovo to radim u redu.
Nastala je dugaka tiina, a ja sam se napola nadala da ce Kaspar pokuati da me ohrabri, ali on
nije to uradio. Samo se nekako znatieljno osmehnuo i igrao sa aom u ruci, a zatim uzeo gutljaj
vina.
Ali ipak, poeo je, odbila si priliku da se pridrui onoj grupi ljudi kojima se isto tako vratilo
seanje. Zato si to odbacila?
Nasmejala sam se i izvukla cigarete iz depa, setila se da je Fani gore i vratila ih natrag.
Pretpostavljam da za to postoji nekoliko razloga. Jedan od njih je neto to si ti rekao.
,Ja? pitao je Kaspar, i podigavi ruke, pravio se da je iznenaen.
Kada smo jednom prilikom priali, pre nego to si ti doao na onaj javni skup povodom
hostela... Priao si o jednom istraivanju koje je pokazalo da kada se ljudi jednom javno zaloe za
neku stvar, onda ak i dokazi koji protivree njihovom stavu mogu samo da doprinesu da se oni jo
vie zaloe za to. Tako nekako, zar ne?
Da.
elim da me neko ohrabri, da mi prui podrku za ovo to radim, ali elim da i ja sama sa sobom
budem sigurna da sam u pravu pre nego to se to desi.
Onda ja ne mogu da te ohrabrim.
Nisam sigurna u to.
Oboje smo spustili ae na sto, i ne znam ko je napravio prvi korak, ali bili smo jedno uz drugo, i
snano se ljubili, a nae ruke isprepletale su se na naim telima. Otkopala sam dugmie na njegovoj
koulji, pop,pop, pop, i sklonila svoje usne sa njegovih i spustila ih na nene malje njegovih prsa.
Povukao je preko glave moj demper i sklonio brushalter sa mojih grudi a da ga pre toga nije ni
otkopao.
ekaj, dahtala sam. Pusti me da odveem izme.
Moje izme bile su vezane poput steznika u viktorijansko doba. Zatresao je glavom i ja sam
osetila kako njegove ruke dodiruju moja kolena, a zatim je brzo preao gore preko mojih butina.
Boe. Stigao je do mojih gaica, uhvatio ih sa obe ruke i svukao dole, preko mojih izama, na pod.
Povukla sam se na sofu, suknja mi se podigla oko struka, i on je bio u meni.
Kasnije, otili smo u spavau sobu i skinuli svoju upetljanu, uvijenu odeu,i istraivali tela jedno
drugom opet iz poetka, sve do najpreciznijih detalja i ponovo vodili ljubav, i ja sam osetila, skoro
kao da je to bio prvi put, da je seks neto u emu mogu da postanem stvarno dobra. Leeli smo
zajedno satima, priali, dok negde oko pet sati, Kaspar nije promrmljao neto u vezi sa Fani i ja sam
ga sono poljubila, ustala i obukla se, zatim ga opet sono poljubila i otila. Dok sam vozila bicikl
kroz tamu ranog jutra, sa slatkim zadovoljstvom sam razmiljala o svim ljudima koji su sada u
krevetu i spavaju.
35.
Dan pre poetka suenja, nekoliko fotografa je vrebalo ispred moje kude i slikalo me kada sam izala
da kupim karton mleka. Stavila sam ruku preko svog lica, iako sam znala kako de to izgledati u
sutranjim novinama. Mogla sam ve da zamislim naslove:
Skriveno lice koje optuuje
, Prkosna snaha i slino.
Nisam imala nameru da prisustvujem samom suenju, s obzirom na sve. Znala sam da u biti
pozvana da svedoim ako bude potrebno. Tog jutra kada je suenje poelo i zavrilo, krenula sam na
posao veoma rano - pre sedam - ba zato da bih izbegla panju tampe, ali ipak je jedan novinar
uspeo da me uhvati. Da li idete na suenje? povikao je, ali ja sam prola pored njega, gurajui svoj
bicikl, i nisam mu nita odgovorila.
Na povratku do kude, na kioscima gde su se prodavale novine videla sam naslov napisan krupnim
tampanim slovima: ROMANOPISAC:' UBIO SAM SVOJU KERKU '. Zakoila sam i stala, i
kupila Standard. Stara Alanova fotografija na kojoj je jo uvek bio privlaan mukarac, dominirala je
naslovnom stranom. Kapljice znoja izbile su na mom elu, a dah postao isprekidan u kratkim,
uznemirenim trzajima.
Dovezla sam se do kude na biciklu, otkljuala teku bravu na vratima. Videla sam da je jedan
paket provuen kroz moj otvor za potu, i prepoznala rukopis: bio je Polov. To je sigurno bila kaseta
sa njegovim dokumentarcem. Ba to mi je bilo potrebno.
U kudi je bilo ledeno hladno, i zato sam odmah ukljuila grejanje i krenula do kuhinje. Stavila
sam ajnik na ringlu i ubacila dve krike hleba u toster. Sekretarica na telefonu obavetavala me
trepuim signalom da imam poruke, ali nisam je ukljuila da ih odsluam. Bila sam prilino sigurna
da de to biti samo novinari, koji trae moj komentar. Novine, jo uvek savijene u mojoj torbi,
privlaile su me poput magneta, ali ja sam uspela da im odolim u prvo vreme. Namazala sam gorku
marmeladu ( koju mi je prethodne godine dala Marta ) na tost i prelila kipuu vodu preko kesice sa
ajem. Sela sam za sto, jo uvek u kaputu i uzela gutljaj slabog aja.
Moj pogled prelazio je preko teksta, dok sam pokuavala da pronaem najvanije detalje. Alan se
izjasnio da je kriv za ono ta su ga optuili, i odbijao je da podnese bilo kakvu molbu za ublaavanje
kazne. Predstavnik tuilatva zaduen za odnose sa javnou dao je kratku izjavu koja se ticala
izvetaja o dokazima ( od ega je najvei deo inilo Natalino pisamce, okolnosti pod kojima je ono
pronaeno, kao i moje seanje ) . Zakljuio je da, u svetlu izvetaja koji su podneli psihijatri,
tuilatvo nema nikakvog razloga da sumnja da je Alan Martelo bio uraunljiv. Nije bilo nita o tome
kako je napravio Natali dete. Nisam znala zato. Pre nego to je sudija doneo presudu, Alan je dao
samo jednu izjavu: Ispatam zbog stravinog zloina koji je proganjao moju porodicu decenijama.
Odbio je da detaljnije komentarie svoju izjavu, kao i da bilo ta drugo kae posle toga. Sudija je
opisao ubistvo koje poini otac nad svojim detetom kao jedan od najgnusnijih i najgorih zloina, i
dodao da Alanovo odbijanje da, bez obzira na njegovo priznanje onoga to je poinio, u potpunosti
sarauje u toku postupka, samo je uinilo stvari jo gorim. Osuen je na doivotnu robiju, sa
preporukom da slui najmanje petnaest godina.
Tu je bila i velika fotografija brade Martelo, smrknutih lica, kako prisustvuju suenju. Oni su
odbili da daju bilo kakav komentar novinarima, a Standard ih je nazvao ' dostojanstvenim, skoro
poput heroja ' . Klod je, kako se inilo, drao Freda dok je ovaj plakao. Pored je bila jedna manja
moja slika, kako drim ruku preko lica, i neki umanjeni portret Natali koji ja nikada pre nisam videla.
Na njemu je izgledala mlae, kao da nema jo esnaest godina, i bila je, kao i uvek, lepa. Nita
zlokobno, nita to bi nagovestilo neku pretnju, nije se videlo na tom licu. Ispod naslova, NATALIN
KRATAK IVOT I BRUTALNA SMRT, nastavljala se pria na dve strane. Ispod blago zamuene
fotografije svih sedam lanova porodice Martelo koji se smeju, iao je kratak tekst koji je poinjao
reima: Izgledali su kao jedna tako srena porodica. Tu je bila jo jedna pria o policijskoj istrazi;
moje ime pojavilo mi se pred oima, u tekstu iz prvog paragrafa, ali tu priu nisam itala; nisam
mogla.
Telefon je zazvonio i ja sam se sledila, stegla sam rukama svoju olju sa ajem koji se ohladio.
Dejn, Kim je. Hajde, moe da podigne slualicu.
Kim. Mislim da mi nikada kao tada nije bilo drago to joj ujem glas. Kim, hvala Bogu to si
ti.
Sluaj, moemo kasnije da razgovaramo. Rezervisala sam sobu za nas dve u jednom malom
hotelu u Biops Kastlu, na granici sa Velsom. Vodim te odavde za vikend. Moe li da bude spremna
do pola est? Doi u po tebe.
Nisam se bunila. ta bih ja bez tebe, Kim? Da, naravno da mogu.
Dobro. Spakuj izme za etanje i mnogo tople odee. ao.
Otrala sam gore i izvukla nekoliko dukseva sa dugim rukavima, par dempera i arapa i ubacila
ih u veliku torbu za put; iskopala sam svoje izme za etanje, na kojima je jo bilo osuenog blata od
prole godine; nala sam toplu vetrovku umotanu samu u sebe u samom dnu ormana. Bilo je petnaest
do pet. Upalila sam cigaretu i okrenula se prema malom televizoru koji je bio na dnu kreveta.
Alanovo lice opet je gledalo u mene, sa bradom, i svirepim pogledom, pre nego to se kamera
pomerila na ozbiljno lice jednog neverovatno mladog reportera. Dok je izricao presudu, sudija je
opisao ubistvo koje poini otac nad svojim detetom kao jedan od najgorih, i najneprirodnijih zloina
koje moemo da zamislimo... Nagnula sam se napred, uhvatila me panika, a zatim sam gurnula
Polovu kasetu u video. Mladi reporter naglo je nestao. Kroz uvijeni oblak dima, Sted se pojavio na
ekranu dok su imena i zasluge prolazili.
Polovo stvaranje filma o porodici izgledalo mi je tako sporadino i proizvoljno, da uprkos tome
to sam videla poslednju scenu pretpostavljam da sam oekivala neto poput onih snimaka sa odmora
napravljenih runom kamerom. Ali to uopte nije bilo tako. Pol je poeo tako to je itao stihove iz
Mladia iz Sropsira:

U moje srce jedan daak to ubija Iz one daleke zemlje sad duva. ta su oni plavi breuljci iz
seanja ta vrhovi kula, ta ona zemlja tamo?
Kamera je polako prelazila preko pejzaa ropira sve do Steda, koji je bio onako skeletan i pust
u svom zimskom ruhu, ali i dalje divan. Suneva svetlost svetlucala je kroz ogoljene grane, a stara
kuda stajala u crvenom kamenu i irila oko sebe atmosferu toplog gostoprimstva. To je bila kuda mog
detinjstva, i zemlja moje izgubljene nevinosti.
Sedela sam zaneena u svoje misli, dok je cigareta izgorela do vrhova mojih prstiju, i zurila dok
je Pol neto prisno govorio u kameru. Seanje je, rekao je on, je neto neopipljivo, i seanja koja
neko ima na svoje detinjstvo, koja tako snano plamte kroz ceo na ivot kada smo odrasle osobe,
zavodljiva su i nostalgina. A ako je neije detinjstvo sreno, zrelost je za njega poput izgnanstva iz
te radosti. Nikada se vie ne moemo vratiti tamo. Ilo je jo muzike, a kamera je zumirala vrata na
Stedu. Alan je izaao. Pepeo moje cigarete pao je na duek od perja i ja sam ga nemarno otresla na
pod. Citirao je neto od Vudvorta, i govorio o ljubavi. Rekao je, sa svom onom razmetljivou starog
Alana, da je bio jedan neobuzdan mladi koji je prezirao i sam pojam porodice i opirao se svemu
tome iz sve snage. Ali nauio je da je ovo - pokazao je rukom na Sted -mesto na kojem je mogao da
bude ono to jeste. Priao je o porodici kao o mestu na kojem vas mogu najvie muiti ili na kojem
moete biti najspokojniji. Za sebe, pronaao sam jednu vrstu mira, zakljuio je. Izgledao je, dok je
stajao na pragu kude, kao onaj mudri patrijarh masovne proizvodnje, koji se moe kupiti u prodavnici
suvenira. Posmatrala sam njegove iroke dlanove dok je gestikulisao, i prola me jeza. Marta, tanka
poput granice sa drveta, pojavila se na vratima, nosei veliku korpu u rukama i batenske makaze,
neobino se nasmeila u kameru i otila iz kadra. Kamera se pomerila sa strane, i zaustavila na mestu
gde je pronaeno Natalino telo. Pol je izneo injenice. Zatim je krenula serija Natalinih fotografija
bez pokreta: Natali kao beba, kao dete koje je tek prohodalo, Natali sa deset godina, pa tinejderka;
zatim jedna slika na kojoj je sama, pa sa porodicom. Na kraju njen nadgrobni spomenik.
Klod se pojavio i sada, kada sam bila njegova publika, primetila sam koliko je zgodan, kako se
ozbiljno dri. Sedela sam napeta kao puka dok sam ekala da pone da govori o meni, i o prekidu
naeg braka, ali on je samo rekao da neke stvari nisu ispale onako kako se nadao. Bila sam
okirana talasom saaljenja i ljubavi koji me prodrmao. Sledio je prelaz na Roberta i Deroma kako
se igraju sa frizbijem na Hampsted Hitu. Tako mladi i bezbrini. Zatim Derom, koji srdano
podrugljivim tonom pria kako je starija generacija opsednute prolou. Fred, kod kude sa svojom
porodicom u njihovom dobro negovanom dvoritu. Ponovo Alan, kako pije brendi i poziva se na mod
opratanja. Teo koji poredi porodicu sa kompjuterskim programom.
Ja, to sam bila ja, zajapurena u mojoj kuhinji. O, Boe, to je Boi - ali Boi koji sam gledala
sada dok ekam da Kim doe bio je jedno sveano veselje: smeh je buao iz televizora; nasmeila
sam se i sluila okolo vino ( Da li sam se mnogo smejala te veeri? Nisam mogla da se setim ) .
Erika i Kim izgledale su kao dve ekstravgantne rajske ptice u njihovoj udnoj ljubiastoj i utoj
odei. Tata je bio pravi predstavnik one proslavljene stare garde, a moji sinovi svea mladost.
Kolika je bila snaga montae - mogla je da spoji slike tako da kolektivna trauma postane jedno
zajedniko veselje.
Popuila sam poslednju cigaretu iz paklice. Uprkos tome to sam bila revoltirana porukom filma,
filma koji je razbijen Alanovim priznanjem, bila sam polu - zavedena njegovim melanholinim
insistiranjem na prolosti kao mestu nevinosti i srede, izgubljenog Raja za sve. Muzika, zimsko
zelenilo Sropira, lica koja su se pojavljivala i nestajala sa televizijskog ekrana, koje sam poznavala
kao dlan na svojoj ruci, nain na koji je Pol, nekako, naterao i najotpornije sagovornike da govore sa
vrstom neke unutranje koncentracije, tako da je izgledalo da po prvi put otkrivaju istine o sebi
samima -ta oseanja ispunila su me dubokom tugom.
Film je sada bio blizu svog kraja. Pol je koraao pored reke Kol, sa rukama u depovima. Voda
braon boje nadola je od nedavnih kia. Zastao je i okrenuo se prema kameri, izvukao ruke i pruio ih
kao da neto nudi. O, Boe, opet recituje poeziju:

To je zemlja izgubljenog zadovoljstva, Vidim njen jasni sjaj, Sreni drumovi kojima sam iao.
I kojima ne mogu ponovo doi.

Postala sam zbunjena. Da li je poenta ovog dokumentarca bila da neko moe ponovo da se vrati
kui ili da ne moe? Ali Pol je poeo neto da govori. ta je porodica, govorio je. Alan Martelo
nazvao je mestom gde moemo nai i patnju i mir. Dejn Martelo, moja sestra, rekla je da je to mesto
gde dolazi do izraaja ono najbolje i ono najgore u naoj prirodi, u naoj linosti. ( O, Boe. )
Erika, moja ena, kae da je to raj i zatvor - moemo joj se uvek vratiti, ali bez obzira koliko daleko
odemo od nje, ne moemo joj nikada pobedi. ( Iz koje Boine prie je to pokupila?) Pol se
nasmeio sa mudrou svojih zrelih godina, i krenuo prema zavrnoj sceni kojoj sam ve ranije
prisustvovala, napravio je itav krug natrag do kude i do mesta gde smo pronali telo.
Ugasila sam televizor, i reila da ga prodam. Ili de moda neki ovisnik o kreku provaliti u kuu i
ukrasti ga dok sam ja odsutna sa Kim. Bilo je blizu pola est. Zakopala sam torbu, a onda je,
impulsivno, otvorila jo jednom i ubacila svoj dnevnik iz detinjstva. Brzo sam otkucala Polov broj
ali odgovorila mi je sekretarica. Nakon signala, izrecitovala sam:
Pol, ja sam, Dejn. Upravo sam odgledala tvoj film. Veoma je impresivan - iskreno to mislim, i
uprkos svemu, ima svoju priu, svoju poentu. Idem iz grada za vikend sa Kim, ali nazvau te im se
vratim. Odlino si to uradio. Ve sam htela da spustim slualicu, kada mi je misao proletela kroz
glavu. O, da, Pol - moe li samo da mi kae kojom stranom reke si iao na kraju?
Kada sam prekinula vezu, ula sam zvuk sirene koji je dopirao iz Kiminog automobila. Navukla
sam konu jaknu, podigla torbu i izala napolje.

'Reni Rukavac' bio je mali beli hotel sa sputenim drvenim gredama i velikim otvorenim
kaminom u baru. Uzele smo sobu sa dva kreveta, i sa kupatilom. Kim je rekla da demo kada se
budemo probudile ujutru, modi da vidimo reku i planine sa naeg prozora. Sada je bio sumrak i u
vazduhu je bilo puno vlage. Sedela sam na svom krevetu, i oseala se previe umorno da bih mogla
da se pomerim.
Sada je devet sati, rekla je Kim. Zato se ti lepo ne istuira, a posle demo se nadi u baru, za
jedno pola sata. Ovde prave odlina jela, ali na to demo saekati do sutra. Hajde da veeras samo
neto prezalogajimo pored vatre.
,Vai. Zevnula sam i ustala sa kreveta. Kako si pronala ovo mesto?
Kim se zakikotala. Moja romantina prolost. Ponekad mi bude od koristi.
Napunila sam kadu toplom vodom skoro do vrha, i otvorila sve gelove i pene za kupanje. Oprala
sam kosu i obukla gamane i debelu, vreastu koulju od pamuka. Dole u prizemlju, Kim je naruila
dva velika din - tonika, i uspela da nam obezbedi mesto pored vatre. Podigla je svoju au i
zvecnula njom o moju.
Za bolja vremena, nazdravila je.
Moje oi napunile su se suzama, i uzela sam duboki gutljaj hladne, iste tenosti.
Naruila sam neto da pojedemo, takoe, nastavila je Kim. Sendvie sa hladnom govedinom, i
flau crnog vina. Odgovara ti? Klimnula sam glavom; bilo mi je drago da, ba danas, postoji neko
ko de da donosi odluke umesto mene.
Sutra moemo da odemo u jednu dugaku etnju, negde visoko, gde je vazduh redak, i odakle se
prua divan pogled. Ako ne bude padala kia. Imam neke mape u torbi; moemo da ih prouimo za
vreme doruka.
Pijuckale smo pie i neko vreme nismo progovarale. Nema mnogo ljudi sa kojima moete biti
sreni i u tiini. Onda je Kim pitala:
Da li je gore nego to si oekivala?
Ne znam. Ne znam ni ta sam oekivala. Svejedno, prilino je teko.
Stigli su nam sendvii: tanke krike slabo peene govedine, sos od hrena sa strane; Boca vina,
ukusnog i pitkog taman toliko da me uljuljka u neku vrstu smirenosti.
Zato ste ti i Andreas raskinuli? Izgledali ste tako sreni jedno pored drugog.
Bili smo sreni. Mislim da jesmo. Kim je otvorila svoj sendvi i paljivo namazala tanak sloj
hrena preko govedine. U jednom trenutku, govorio je o tome gde emo ii na odmor na leto, i u
kakvoj emo kui iveti zajedno, a u sledeem mi je saoptio da su on i njegova stara devojka
odluili da probaju jo jednom. Izvini i hvala ti i neu te nikada zaboraviti i ti si predivna ena i sva
ta sranja. Napunila nam je ae vinom.
Previe sam matora. Ne mogu da imam decu. Za mukarce, ja sam prolost, ne budunost. Jo
jednom je podigla svoju au: Za starost koja nas poniava.
Nagnula sam se preko stola i zagrlila je.
On je lud. Nije ni svestan koliko je bio srean to te imao.
Kim se osmhnula, malo iskrivivi usnu.
ivot nikada ne ispadne onako kako oekuje, zar ne? Kada smo bile zajedno na fakultetu, da si
me tada pitala ta elim od ivota, rekla bih ti da elim sve: jednu dobru, stabilnu vezu, decu, mnogo
dece, karijeru, prijatelje. Imam prijatelje i imam karijeru, iako mi se danas ne ini da mi to neto
vredi. Sve to mogu da radim i zatvorenih oiju. Ali izgleda da mi ne ide ba najbolje onaj deo sa
dugim, kvalitetnim vezama. I nikada neu imati decu.
ta sam mogla da joj kaem? ivot je okrutan. Nekada sam mislila da ovek sam stvara svoju
sreu, ali to je jedna tako nezreo nain razmiljanja, zar ne? Pogledaj se samo, lepa si i duhovita i
srdana - a sama si. A pogledaj mene. Uvek sam imala, manje ili vie, ono to sam elela, a
odjednom, ivim u komaru. U svakom sluaju - sada sam bila ve malo pripita, tuna i priljiva, -
mi uvek imamo jedna drugu. Ovoga puta, ja sam podigla au. Za nas.
Za nas. iveli.
Jele smo gladno.
Da li si znala, poela sam, posle nekog vremena, da smo sada sasvim blizu Steda.
U stvari, odgovorila je Kim, jesam znala. Da li ti to predstavlja problem?
Ne ba pravi problem. Hoe da kae da si izabrala ovo mesto ba zato to je blizu Steda?
Na neki nain. Zna, pomislila sam da je ovo divno mesto da doemo, a onda sam se setila da bi
ti moda elela da ode tamo. Da smiri duhove. Inae, mislila sam da bi to moglo da ti da neku
avolsku snagu, da te pokrene.
Posmatrala sam je sa oduevljenjem.
Kim, ti si neverovatna. Od kada smo stigle ovde, razmiljam o tome kako moram da se vratim
tamo. Moram da odem tamo gde se sve dogodilo, ne samo na Sted, nego i na padinu brda. Ne mogu to
da objasnim, ali oseam da nee biti gotovo dok ponovo ne odemo na to mesto. Vraala sam se tamo
toliko puta u svom seanju; kada bih sklopila oi, mogla bih da ga opiem santimetar po santimetar,
svaki njegov jarak i svako njegovo drvo. Ali nikada, ali ne znai da uopte neu, nisam se tamo
vratila lino - ne od kada je Natali nestala. To je postalo kao zabranjena zona za mene. Pa, sada znam
i zato, naravno, ali isto tako znam da ne mogu da pobegnem od onoga to sam uradila, i zato treba da
se suoim sa tim. Da proem kroz to, ta god da me eka. Ti me razume, zar ne?
Kim je klimnula glavom, i sipala nam poslednje kapi vina iz boce u ae.
Naravno da te razumem. Da sam ja na tvom mestu, mislim da bih oseala isto. Htela sam da
kaem neto, ali ona me zaustavila. Ali poto nisam na tvom mestu, ii u u jednu dugaku etnju,
dok se ti ne bude vratila.
Ponovo smo se uutale, i jedna i druga posmatrale smo plamen vatre, oamuene od vina i umora.
O emu razmilja? Kim je pitala.
To nije bila igra pamenja, zna, rekla sam.
ta?
Ona igra koju smo igrali za Boi, kada pokuava da se seti predmeta na tabli. Ne zove se igra
pamenja. Zove se igra za Kim.
,Moja igra? O emu, za ime Boga, govori?
Nala sam primerak Kim, zna, onog Kiplingovog romana, u kutiji sa mojim starim stvarima sa
Steda koju mi je Klod doneo. Nala sam tu knjigu i malo eprkala po njoj, i na onom mestu kada Kim
ui da postane pijun, ona veba pamenje tako to pamti niz nasuminih predmeta koje joj pokau, a
zatim oni bivaju sakriveni.
To je igra za Kim.
Treba ti jo jedna aa vina, Dejn, odgovorila je Kim, smeei se.
Igra pamenja je ona u kojoj su karte okrenute licem prema stolu i treba da se pronau dve iste
karte, sa istim simbolom. Ne znam kako sam to zaboravila.
Kim je ustala.
Opratam ti, rekla je. Hajde. Vreme je za spavanje.
36.
Sted je ve izgledao kao da je naputen. im sam izala iz Kiminog auta i pogledala oko sebe mogla
sam da opazim da Marte vie nema. Ona mi je jednom prilikom rekla da su se njene knjige nekako
same ilustrovale i deca sama sebe odgajila, ali oseala je da je zaista potrebna jedino svojoj bati.
Bio je jedan ovek koji je obino dolazio iz Vestburija dva puta nedeljno, to je bilo nekada, ali u
moje vreme na Stedu, izgledalo je da ona provodi skoro svaki trenutak napolju u vrtu, sa kolenima na
zemlji, pahtlom u rukama, kako neto potkresuje ili sadi. Bila je beskrajno dovitljiva u vetini o
kojoj mi ostali nismo znali skoro nita. Kada smo primetili svo to cvee, vodke i povre, oboavali
smo ih, bilo nam je drago da su tu oko nas, ali nismo obraali panju na sve one male bitke koje su
bile dobijene ili izgubljene dok se bata stvarala. Da li je bilo ko razmiljao o tome kako vrt moe da
funkcionie bez Marte? Ona nije bila prisutna ovde - pre svega duhom, a zatim i telom - manje od est
meseci, a vrt je izgledao oronulo. tapovi su stajali zabodeni u lejama, ali nita nije bilo vezano za
njih, a stabljike maslaka provirivale izmeu prljavih gomilica trulog lia na travnjaku.
Kuda je bila zakljuana, a ja nisam imala klju. Nikada mi nije ni bio potreban. Virnula sam kroz
jedan prozor i videla prazne sobe, prazne police, mesta na zidovima sa tapetama u obliku izbledelih
pravouganika koji su samo podseali da su tu nekada stajale slike.
Kua nije bila vie naa, i pronalazila sam neko tuno zadovoljstvo u tome to sam videla da su
svi tragovi porodice Martelo tako brutalno nestali sa imanja. Kuda je bila spremna za prodaju.
Uskoro de neko drugi modi da doseli svoja seanja. Moja su jo uvek bila natrpana na ovom mestu,
poput kesica od ipsa koje lete po pustom autoputu B. Okrenula sam se od kuce. Sumorni trag od rupe
u kojoj gde je Natali pronaena, jo uvek je bio tu, do pola pun blatnjave vode. Da li je iko ikada
popuniti?
Ali to nije bilo ono to sam dola da vidim. Nije bilo svrhe troiti vreme, nije bilo nikoga tu sa
kim bih mogla da popriam. Samo sam htela da zavrim sa ovim to pre, da vidim to to moram da
vidim. Nakon toga, napustiu Sted zauvek, ponovo se pridruiti Kim, pojesti neki dobar ruak, lepo
se provesti za vikend, vratiti se u London i nastaviti dalje da ivim ono to je ostalo od mog ivota.
Brzo sam hodala preko zaraslog, ljapavog travnjaka i osetila kako mi prsti na nogama postaju
polako mokri. Obula sam proklete pogrene cipele. Stigla sam do ume i sa leve strane mogla sam da
vidim farmu Pulam, a sa desne je bila staza koja je vodila kroz umu, i zatim se sputala ponovo dole
i vraala se oko Steda. Danas neu ii tom stazom. Danas, po prvi put u etvrt veka, krenula sam
stazom koja prolazi kroz umu i vodi do brda Kri i reke Kol. Bilo je vlano, maglovito jutro, i ja sam
drhtala ak i u svom debelom ukavcu. nee mi trebati mnogo vremena. Staza se delila kada sam se
pribliila uzvienju koje je skrivalo reku od pogleda i ja sam krenula desnim puteljkom, koji de me
povesti okolo jedne strane brda Kri do staze pored reke.
Ovim puteljkom sada se retko prolazilo i grane su se rairile i zaklanjale prolaz. Nakon to sam
se nekoliko minuta borila sa njima i sklanjala ih sa lica, stigla sam do obale Kola i do podnoja brda
Kri. Vratila sam se. Jedan detalj je sve pokrenuo, privukao Aleksovu panju, zar ne? Setila sam se
onih smenih kratkih pubertetlijskih pesmica koje sam zguvala i bacila u vodu dok sam sedela ovde
pored brda Kri za leima i posmatrala ih kako plutaju od mene, dole niz Kol. Da li je bilo koja od
njih stigla do mora? Ili su se sve zaplele meu trsku ve iza prve krivine? Napipala sam u depu
svoje jakne i izvukla meni iz lokalnog indijskog restorana sa kunom dostavom:
' Ludilo u pola cene ' . Zguvala sam ga u lopticu i bacila u reku.
Desila se jedna stvarno budalasta stvar, i skoro da sam se nasmejala. Reka je tekla u pogrenom
pravcu. Izguvani meni iz ' Ponosa Bengala ' nije plovio od mene i nije nestao iza krivine. Plovio je
unazad, pored mene. I zaista, kada sam pogledala gore u Kol, suprotno od toka reke, videla sam da u
tom pravcu nema krivine najmanje narednih sto metara. Kako je to glupo. Bila sam potpuno
dezorijentisana na trenutak, ali ubrzo mi je postalo oigledno ta se dogodilo. Krupnim koracima brzo
sam se popela uz brdo Kri. Drvee je sada bilo proreeno i kada sam stigla do vrha, mogla sam da
vidim da se magla raistila i pogled na reku i stazu koja je ila uz obalu reke bio je sada bistar. Kol
je blago zavijao na desno, a zatim se vraao u prvobitno stanje, pravei tako okrenuto slovo C.
Pedeset jardi dalje nalazio se most sa kojeg je Natali poslednji put viena.
Staza ispred mene naglo je postala otra i strma, i morala sam da se zaustavim da ne bih skliznula
dole niz nizbrdicu. Kada sam stigla do zaravni, sela sam na zemlju, leima naslonjena na veliki
kamen u podnoju brda Kri. Napipala sam svoj dep i izvadila iz njega kreditnu karticu koju sam
pronala na benzinskoj pumpi, gde je verovatno nekome ispala. Da sam bila malo namazanija, mogla
sam da je ostavim za sebe i iskoristim je. Ali ja sam je i ubacila u vodu. Sunce je sada ve bilo
izalo i svetloplavi papir bilo je teko jasno razaznati meu svetlucanjem talasa, ali ja sam se
paljivo skoncentrisala na njega kada je dobio ubrzanje i nestao iza krivine pokrivene travom. Sve je
bilo kao u nekom snu.
37.
Kada smo bili deca, imali smo obiaj da se igramo pored velike bukve boje bronze, pored njenog
debelog i posivelog debla, i lica koje je podsealo na zlatne rasplamsale plamike vatre. Rasla je
ispred jednog kamenog zida, i kada bismo se popeli na taj zid, nie grane na bukvi bile su sasvim
blizu zemlje, tako da smo mogli da se uzveremo na neto to mi se sada inilo kao vrtoglava visina.
Mogli smo, kroz bronzano lie da vidimo Sted pod naim nogama, da posmatramo odrasle kako
dolaze i odlaze kroz vrata na verandi, ali niko nije mogao da vidi nas. Provodili bismo sate tamo
gore. Poneli bismo lutke, igrake, a posle, kada smo bili stariji, jabuke i knjige. Natali i ja bismo
sedele i priale, dok je arena svetlost prolazila je kroz listove stare bukve. Gledale bismo oblake
kako jure, razmenjivale tajne, i inilo mi se da su ti dani prolazili tako polako, tako sporo. Nisam se
dovoljno seala te mirne i srene Natali. Nisam joj bila dovoljno veran prijatelj od kada je nestala.
Da sam ja bila ta koja je nestala, iznenada i bez ikakvog objanjenja, znam da bi ona bi furiozno
tragala za mnom. Oseala bi kao da sam je tim naputanjem izdala, izdala nae prijateljstvo, i bila bi
besna na odrasle koji bi pokuali da je utee. Ona bi potpuno poludela. A ja - ja sam bila pasivna i
puna tuge, leala iz noi u no u sobi koja je nekada bila njena, sanjala o njoj, i nikada je nisam
traila. Jednom prilikom, kada smo Natali i ja igrale murke u vrtu, nisam uspela da je pronaem, i
nakon to sam tuno virila iza velikih grmova i traila je po batenskim upicama, i na kraju
tumarajui stigla u kuhinju gde je Marta pravila kolae sa prelivom od okolade. Ba kada sam
olizala iniju, Natali je upala u prostoriju, Ti tako lako odustaje, vikala je na mene. Ne znam
zato bi uopte trebalo da se gubim vreme sa tobom kada se ti predaje. Zavrila sam sa tobom,
Dejn Krejn.
Prela sam po povrini kore jednim prstom. I Marta je volela ovo drvo. Posadila je afrane i
visibabe oko njegovog podnoja. Sela sam na zemlju i oslonila se na stablo, oseala kroz jaknu
vorove koji su se na njemu napravili od starosti.
Kada sam bila u svojim ranim dvadesetim, provela sam etiri meseca u Firenci kao asistent na
arhitekturi. Oboavala sam grad i provodila sve svoje slobodno vreme lutajui uskim uliicama i
mranim crkvama ispunjenim tamjanovim mirisom, u kojima su statue madona bez pogleda stajale u
niama, a stare ene palile svede za svoje mrtve.
Ponovo sam otila tamo deset godina kasnije, jo uvek sam u glavi mogla jasno da vidim plan
grada, i ubrzo otkrila da sam blago izala iz kondicije. Putevi su bili krai nego to sam ih se seala;
tamo gde je trebalo da bude vidik, sada je stajala neka visoka zgrada; kafe u kojem sam svakog dana
pila espreso i jela male kolae od pirina, premeten je sa centra trga na njegov ugao. Klod bi rekao
svojim smirenim glasom da ovek uvek treba ponovo da otkriva ista mesta; Radost putovanja je to to
uvek iskrsnu neka nova znaenja, a ona stara se menjaju. Ali ja sam se oseala nekako nerazumljivo
prevarenom: elela sam da se vratim korak unazad u prolost koja je ostala netaknuta, i u kojoj me za
svako mesto veu odreena seanja, a umesto toga, ja sam dola u grad koji kao da je nekako
odrastao daleko od mene. Firenca vie nije bila moja.
Isto takvo pomueno nezadovoljstvo spopalo me sada. Zbog nekog unutranjeg nagona, zakopala
sam patent na jakni do brade, ustala i popela se na najniu granu na drvetu. Pentrala sam se sa grane
na granu, sve dok nisam stigla do poznatog mesta gde smo nekada nas dve sedele. Posmatrala sam
Sted kroz mreu od granica sa bledozelenim listovima. Tamo je bila kuda, dostojanstveno je nosila
na sebi znake raspadanja. Kako da prepoznate, kada vam sve crte postanu toliko poznate i iste,
trenutak kada ivot nestaje sa lica prijatelja, ili kako znate, iako ne moete da pokaete da se bilo ta
promenilo, da je kuda naputena? Sa mesta na kojem sam sedela, nisam mogla da vidim vrata na
prednjem delu kude, iako sam se jasno seala da sam ih kao dete posmatrala odavde. Spustila sam se
niz grane dole i nespretno skoila na travu; sela sam jo jednom leima naslonjena na staro drvo.
Izvukla sam svoj stari dnevnik koji sam izvadila iz torbe kada sam jutros krenula, i nasumice
poela da prelistavam poslednje stanice. Neke od njih su bile poput okidaa koji su lako vraali
moja seanja: svea koja je zapalila Alanovu bradu kada se on gramzivo nagnuo preko nje da bi
zgrabio poslednji komad krompira; toliko sam se jako smejala da su me zaboleli miii na stomaku.
Jedrenje po jezercetu pored ljunare, i kako sam bila prestraena kada se amac nakrivio i voda se
prelila preko ivice, ali nisam to htela da priznam - sigurno ne Natali i Teu, koji su uvek bili hrabri u
svemu i prezirali plaljivost. Ustajanje u etiri ujutro sa Alanom i blizancima da bismo uli kako
ptice pevaju dok svide, i vraali se smrznuti, oduevljeni i euforini.
Ali naila sam na neke stranice - jedna svaa sa mamom, koju sam ja predstavila sa onim
pobonim nedostatkom mate, ili ona poseta srednjevekovnoj plemikoj kudi u kojoj su se katolici
krili ispod dasaka na podu za vreme reformacije - i tvrdoglavo odbijali da predaju svoja blaga. Bili
su poput grobova na groblju Hajgejt, koji su obrasli brljanom i koprivom, neposeivani i
zaboravljeni. vei deo naeg ivota lei pod zemljom.
Ono to je bilo napisano na poslednjoj stranici uvek je bilo dostupno mom seanju - to i nije
bilo iznenaujue, budui da je dan pre Natalinog nestanka bio kao definisani rub oko crne rupe.
Mogla sam da prizovem u seanje pripreme za zabavu bez ikakvih tekoa: seala sam se kako ljubim
Tea u kvadratu od blata, izmeu tek postavljenih ploica od kamena gde de poslednji delovi rotilja
biti napravljeni do poetka zabave, i kako smo se poput krivaca trgli kada nam se pribliio Dim
Veston.
Zatvorila sam dnevnik i protrljala oi. Nekoliko krupnih kapi kie palo je na korice knjige. Imala
sam oseaj kao da gledam u neto kroz gustu tenost; svi oblici koje sam pokuavala da razaberem
bili su iskrivljeni i rasipali se. Ljubila sam Tea i stajala na zemlji koja je bila spremna da se na njoj
napravi rotilj. Rotilj.
Ustala sam, spotiui se od urbe, i potrala po kii koja je poela sve jae da pada, sve do
mesta gde je pronaeno Natalino telo. Ono je jo uvek bilo kao pomodrela rana na koi, gomila od
izmuljanog blata, kra i korova sa plitkim korenjem. Uskoila sam dole u blato i potopila ruke,
uzbueno kopajui po njemu. Izvukla sam nogu od lutke, zaralu viljuku, zapuenu blatom, pivsku
bocu sa odlomljenim grlom; zatim polomljenu ploicu, deo zaralih reetki. To su bili ostaci onog
rotilja. Natali je bila zakopana ispod rotilja.
Stropotala sam se na ivicu rupe, utuena, i brisala svoje blatnjave ruke o svoje blatnjave
farmerke. Kia je sada ba padala, inei krajolik nejasnim, zamagljenim, kao da je zavesa navuena
preko Steda i svih njegovih tajni koje je nosio u sebi. Neto nije bilo u redu. Nisam mogla da sredim
misli; bilo je to kao da pokuavam da se setim ta sam sanjala ali dok pokuavam, san se polako
gubio. Natali je bila zakopana ispod rotilja, ali rotilj je bio napravljen pre nego to je ona umrla.
Naglas sam priala:
Znai, zato je telo bilo zakopano tamo. To je bilo stvarno neverovatno mesto, zato to je bilo
nemogue mesto.
Stavila sam lice meu dlanove i gledala kroz prste u rupu punu blata. Kia je klizila niz zadnji
deo mojeg vrata. Pokuala sam ponovo:
Natali je zakopana pre nego to je umrla. Ili:
Natali je sahranjena ispod rotilja; Natali je umrla nakon to je rotilj bio zavren; dakle...
Dakle ta? utnula sam nekoliko delia ploica natrag u rupu i ustala. Kim de se pitati gde li sam to
mogla da odem.
38.
Kada sam se vratila, Kim je leala na svom krevetu u naoj sobi i prouavala mapu. Uspravila se.
Gde si ti do sad? Isuse! Pogledaj svoje lice: jesi li to ila na kupanje u lekovitom blatu ili tako
neto? O emu se radi?
Molim? Nita. Ne znam. Otila sam u kupatilo, oprala blato sa svog prljavog lica i umazanih
ruku. Kada sam se vratila u sobu, Kim je navlaila svoje izme.
Hoe li neto da pojede? pitala me.
Ne. Ti slobodno idi ako si gladna. Iznenada, samo sam pitala: Moemo li da odemo u etnju?
Naravno; nala sam jednu stazu od devet milja koja poinje tano dole niz put odavde, tako da
demo modi da je preemo pre nego to se previe smrai. Mnogo brda i dolina. Trebalo je da
pretpostavim da de po ovakvom vremenu biti pomalo blatnjavo.
Pogledala sam u svoje farmerke.
Mislim da u modi da izaem sa tim na kraj.

Nekoliko prvih milja nisam nita progovarala - ionako smo se pentrale po uskoj kamenitoj stazi
tako brzo da verovatno ne bih imala dovoljno daha da hodam i priam u isto vreme. iblje je grebalo
moju odeu, a kia kapala sa mokrog lia. Konano, staza je poela da se iri kada smo stigle na vrh
uspona. Po vedrom vremenu odavde se sigurno pruao lep pogled.
Sve mi je zbrkano u glavi , poela sam.
Kako to misli, zbrkano?
U poetku je sve izgledalo jasno, sve je bilo kako sam i oekivala. Mislim, naravno da je bilo
tako - poznavala sam Sted tako dobro kao svoju sopstvenu kuu. Samo sam malo tumarala unaokolo;
zna ve, da osveim one svoje stare uspomene. Kim je klimnula glavom, ali nije nita rekla. Onda
sam se vratila na mesto gde se to dogodilo. Bilo je neobino kako mi je jo uvek bilo teko da
jednostavno izgovorim ' gde je Alan ubio Natali'. Nisam bila tamo skoro dvadeset i est godina.
Preskoila sam drvo koje je lealo preko staze, i saekala da Kim stigne do mene. Poela sam da
idem prema tom mestu. Ali, Kim, sve je bilo nekako pogreno. Ja sam se pogreno seala.
ta ima toliko iznenaujue u tome? Sama si rekla da nisi bila tamo godinama. Naravno da nisi
mogla da se seti svega.
Ne, ja sam se setila - ali setila sam se pogreno. Zar ne razume, Kim, prolazila sam kroz taj
prizor toliko puta u svom seanju na terapijama sa Aleksom, ali kada sam se stvarno nala tamo, sve
je bilo izokrenuto. Sve je ilo u pogrenom pravcu. Izvukla sam nakvaenu paklicu cigareta iz svoje
jakne, i upalila jednu dok sam hodala napred.
Hajde da raistimo neto, Dejn. Hoe da kae da je taj krug koji si uspela da sastavi sa
Aleksom, u stvari bio netaan?
Ne, ne, nije to u pitanju. Bio je precizan, svi detalji kojih sam se setila bili su tamo, ako shvata
ta hodu da kaem, samo to je sve bilo okrenuto na pogrenu stranu.
Malo sam zbunjena. ta to tano znai?
Ne znam. Ja sam potpuno zbunjena. I nije bilo samo to.
Kako nije bilo samo to? Kimin glas podigao se za jednu notu, kao da je bila razdraena.
Ne samo da je staza bila okrenuta pogreno, jo neto sam primetila - ne mogu da shvatim kako
se niko toga nije ranije setio. Sada se to ini tako zaslepljujue oigledno.
ta je oigledno? Daj, Dejn, nemoj da mi prosipa te jebene dubokomislene fraze. Reci mi
jasno o emu se radi, hoe li?
U redu. Sluaj. Zna da sam ponovo itala svoj dnevnik, onaj koji mi je Klod doneo, koji nas
vraa tano dan pre nego to je Natali umrla?
Znam.
Pa, na poslednjim stranicama koje sam napisala - a to je bilo dan pre nego to je Natali umrla -
pisala sam o tome kako rotilj jo uvek nije bio zavren; rotilj koji je Dim Veston zavravao pre
nego to je zabava poela.
Tu je Natali bila zakopana, Kim. Ispod tog rotilja. Gledala sam kako sasvim polako, izraz na
Kiminom licu postaje od bezizraajnog do potpuno zbunjenog.
Ali to nije mogue. To onda znai...
To znai da je Natali bila zakopana ispod cigli koje su postavljene pre nego to je ona umrla.
Ali...
Nabrajala sam injenice na prstima svoje ruke.
Gledaj, pod jedan: znamo da je umrla dan nakon zabave. Bila je viena tog dana posle zabave, i
video je neko dostojan poverenja, ko nije imao nikakve veze sa porodicom. Pod dva: znamo da je
Alan ubio Natali - ja sam se setila, a on sam je priznao. Ali Alan nije stigao na Sted pre nego to je
rotilj bio zavren. Pod tri: Natali je zakopana ispod rotilja. Sada sam hodala krupnim koracima, sa
nekom novom snagom koja se rodila iz razoarenja. Kim skoro da je morala da potri da bi uhvatila
korak sa mnom.
Ako je ono to govori istina, trebalo bi da ode u policiju, Dejn.
Stala sam kao ukopana.
ta bi, za ime Boga, mogla da im kaem? Zato bi oni uopte prihvatili ovaj novi preokret u
mom seanju? U svakom sluaju, to nema nikakav uticaj na krajnji rezultat. Alan je ubio Natali i sada
je u zatvoru zbog toga. elim samo da znam kako je sve to mogue.
utnula sam granicu koja mi se ispreila na putu i posegnula u dep da uzmem jo jednu cigaretu.
O, Boe, Dejn, zar ne moe da prestane sa tim? pitala je Kim. Zato ti je toliko stalo da
sazna? Razmisli i o tome. Ve zna ono najbitnije o Natalinoj smrti - zna ko je ubio. A sada hoe
da zna i sve ostale sitne detalje koje su povezane sa tim. A onda, ako i to sazna, poee jo neto
da eprka okolo i zbog toga e se opet sekirati i puiti jo na desetine tih tvojih cigara vie sve dok
ne sklopi celu sliku sve do najsitnijih detalja. Ali nikada nee modi da sazna ba sve o tome,
Dejn. eli da uje ta ja mislim?
Hajde onda; ionako e mi u svakom sluaju redi.
Oseala sam se utueno i mrzovoljno. Zrno krupnog peska upalo mi je u cipelu i uljalo me na
stopalu; lobanja me svrbela ispod moje glave, a na vratu me neto peckalo, moje ruke su se znojile i
na nosu mi je bilo hladno. Zato ona ne moe samo da me slua i klima glavom i dri me za ruku?
Mislim da si pretvorila ovo u jednu autodestruktivnu opsesiju. Rei ovu zagonetku, i videe, jo
jedna de se pojaviti. Trai neko konano, popuno znaenje jedne tragedije koja je nerazumljiva i
zbunjujua. Izgubila si razum.
Razum.
Da, razum. Postaje dosadna. Zar ne moe da ostavi to na miru?
Popela sam se preko ograde, a moji dlanovi su se isprljali i pozeleneli od sluzavih liajeva.
elim da zavrim sa tim. Pomislila sam da de sve biti gotovo, da dolazim ovde da okonam
itavu tu zamrenu priu i - ovo de zvuati glupo - da ponovo pronaem Natali. Ona je za mene
postala kao neka vrsta mozaik - zagonetke, i jedine crte njenog karaktera o kojima sam razmiljala
bile su one koje su vezane za scenu njenog ubistva. A onda sledeeg dana meni se javlja jedna njena
zaista jasna slika, toliko da mi se inilo kao da mogu da je dohvatim i dodirnem je. Ja sam je volela,
zna; ona je bila moja prva najbolja drugarica. Zato mi je bilo potrebno da doem i oprostim se sa
njom, sa pravom Natali, na mestu gde je poslednji put bila. Ali oseam se tako... tako udno, nekako.
Kao da znam jo neto, ali ne mogu da doem do toga. Moda de ti biti dosadno, ali... o, sranje,
miljenje nekog sa strane, to mi treba. Oseam kao da poinjem da ludim.Kim nita nije rekla.
Spustile smo se niz brdo, sve do kola.
Ti i dalje eli da ostane ovde do kraja vikenda, zar ne? pitala me Kim, dok smo se vozile
natrag u hotel.
Da, naravno da elim. Zatim: Pa, zapravo, Kim, mislim da ipak ne mogu. Sada oseam da me
obuzeo neki udan nemir. Stvarno mi je ao, ali moemo li da se vratimo veeras?
Kim me smrknuto pogledala.
To je malo preduga vonja za ovako kasno uvee, a i sam put je mokar.
Znam. Samo mislim da ne bih bila ba neko drutvo jo dva dana. Otvorila sam prozor i upalila
cigaretu. Mue me ti nezavreni poslovi i sve to. To je kao da mi je luda ena rekla : jo uvek nije
gotovo.
Kao to je to danas ve postao obiaj, nemam ni najblau predstavu o emu ti govori. U svakom
sluaju - Kim je pruila ruku i kratko me dodirnula po ramenu - neu da se prepiremo. Nisam htela
da budem tako mrzovoljna. Tuno se nakezila.
Samo da ti kaem da sam ve bila smislila ta ce biti moja veera: koljke i sirova tunjevina
marinirana u limunovom soku i travama, a posle toga mlada jagnjetina. Na kraju bih najvie volela da
pojedem trudlu od jabuka i krem.
Kupiu sendvie za put, rekla sam. Sa sirom i salatom i crnim hlebom, a za posle svakoj po
jedna jabuka.
Jupi.

Jo uvek nije bilo tano osam kada smo napustile hotel sa torbama i izmama. Insistirala sam da
ja platim za onu drugu no koju nismo iskoristile, i izvinila se zbunjenom vlasniku.
Oni verovatno misle da je u pitanju mala ljubavna svaa izmeu nas dve, apnula je Kim.
Oni verovatno misle da smo mi neki ljubitelji lepog vremena iz Londona i da beimo od ove
dosadne kie.
Jo uvek je padala kia dok smo se vozile kroz tamu koja se sve vie sputala. Bilo je to jedno
runo junsko vee. Brisai na vetrobranu zapljuskivali su vodu sa stakla, a Kim je pustila neku
muziku. Iskrivljene dez - note na saksofonu irlie su se automobilom, i zagluile zapljuskivanje
divljeg vremena. Sedele smo u tiini koja nije bila neprijatna. Postepeno, kia je poela da prestaje,
iako su bare na putu i dalje prskale pod naim tokovima, i Kim je morala da pali brisae svaki put
kada bi kamion proao u suprotnom pravcu pored nas.
Odmarala sam se oprezno, i posmatrala krajolik kroz koji smo prolazile. Mogla sam da vidim
svoje lice, maglovitu, nejasnu sliku na prozoru. Nisam bila u stanju da ostanem, ali nisam znala zbog
ega se u stvari vraam. ta bi trebalo da uradim? Moj ivot je bio u orsokaku. Moda je jedina
stvar koju je trebalo da uradim da se vratim na Aleksov kau i pokuam da nekako raspletem sve one
rune nedoslednosti koje su me muile. Sa Aleksom, uspela sam da rasvetlim jedno gnusno poglavlje
iz moje prolosti, ali sve ostalo jo uvek je lealo u senci. Moda moram i sve to da rasvetlim,
takoe. Oseala sam se nezamislivo umorno i na samu pomisao na to, kao da su me sve kosti bolele.
Kada sam poela to putovanje natrag u moje detinjstvo, koristila sam sliku crne rupe u vidljivom
krajoliku moje prolosti. Sada je izgledalo kao da je, poput negativa fotografije, slika bila obrnuta.
Jedina stvar koja je sada bila vidljiva, i to zaslepljujue vidljiva, je ona koja je nekada bila
nerazgovetna. Carstvo u obrnutom poloaju kojim je vladalo sedanje na mrtvo dete.
Moe li da mi upali svetlo da pokuam da naem neku drugu kasetu? pitala je Kim,
preturajui po dumbusu kutija od kaseta u pregratku na vratima sa njene strane.
Naravno. Upalila sam svetlo, a svet izvan prozora automobila sada je bio skriven u mraku.
Zna, Kim, sve izgleda tako izokrenuto naglavake. Kada sam jutros ila gore uz brdo Kri,
oseala sam se ba kao Alisa u zemlji uda kada se nae u vrtu sa iskrivljenim ogledalima, gde je sve
izvrnuto, gde je sve smiljeno samo da bi te odvuklo od prave slike koju eli da vidi. To je ba
udno, zar ne?
Zatreptala sam i spreila da mi na oi neoekivano pou suze, i usmerila pogled ka prozoru.
Sredovena ena, ije je mravo lice bilo zabrinuto zagledala se u neto iza sebe, zaglavljena u svom
svetu sa druge strane stakla. Pogledale smo jedna u drugu, oiju iroko otvorenih i zaprepaenih.
Ona nije bila stranac za mene; poznavale smo jedna drugu sasvim dobro, iako moda ne dovoljno
dobro. Hladan no je pravio rez na mom mozgu. O, ne, o dragi Boe, molim te, nemoj. ta sam to
uradila?
Protegla sam ruku i opet ugasila svetlo. Oaravajui, omamljujui srebrnasti zvuk flaute trepereo
je u vazduhu. Lice one ene je nestalo. Sada sam gledala samu sebe.
Naravno. Pa ja sam bila ta devojka na padini brda, bila sam Natali na jedan sat; videla sam sebe
na tom obronku, pronala i uhvatila samu sebe. Bila sam u onom vrtu sa iskrivljenim ogledalima i
sledila sam svoju sopstvenu iskrivljenu sliku i u trenutku kada sam pronala sebe, ja sam tada i
izgubila sebe najstranije. Najstranije. Osetila sam kako vrisak raste u meni i stavila ruku preko
usta. To nikada nije ni bila Natali na brdu; to sam uvek bila samo ja, Natalina drugarica, njena
dvojnica. Ja sam bila ta koju je pre toliko godina video onaj stari ovek dok je iao da rasklopi
veliki ator za zabavu, mene su nazvali Natali. Ja sam bila ta za kojom sam tragala kroz moje
komare na javi.
Kim, molim te. Molim te, moe li da me ostavi kod sledee stanice metroa.
Pribliavale smo se predgrau Londona i ja sam znala gde sada moram da odem.
Kim me pogledala zaueno, ali posluno je ukoila.
Nadam se da zna ta radi, Dejn, zato to ja sasvim sigurno ne znam.
Poljubila sam je u obraz a zatim je dugo drala u zagrljaju.
Znam ta radim; po prvi put posle dugo, dugo vremena, ja znam ta radim. Postoji neto to treba
da raistim i mislim da de to biti veoma bolno.
Dejn, rekla je Kim, kada sam se okrenula da odem. Ako se ikada izvue iz ovoga, duguje
mi uslugu. I to vie od jedne.
39.
Halo?
Halo, da li je to doktorka Telma Skot?
Da.
Ovde Dejn Martelo, moda me se seate, srele smo se na... Prekinula me sa novom notom
zainteresovanosti u njenom glasu.
Da. Seam se ko ste vi.
Znam da de ovo zvuati glupo, ali da li bih mogla da doem i da se vidim sa vama?
ta? Sada?
Da, mislila sam sada, da li je to u redu?
Subota je uvee, kako znate da ne idem negde na veeru, ili u neki noni klub?
ao mi je, nisam htela da vas prekidam u bilo emu.
Ne, u redu je, itam roman. Sigurni ste da je ovo toliko vano? Ne moete jednostavno da me
pitate preko telefona?
Ako ne bude toliko vano, vi me jednostavno poaljite kudi. Dajte mi samo pet minuta.
Dobro, gde se sada nalazite?
Na stanici metroa u Hangar Lejnu. Da uzmem taksi?
Nema potrebe, sasvim ste blizu. Samo siite kod epard Bua.
Dala mi je neke kratke instrukcije i kroz par minuta ja sam izlazila sa stanice u Separd Buu i
skrenula iza ugla u mirnu ulicu sa stambenim zgradama pored Vud Lejna. Kada sam pokucala na
vrata, doekala me sitna ena uznemirenog izraza koji mi je bio poznat od ranije, ali sada je bila
obuena oputenije, u farmerke i demper veoma svetle boje. Imala je blago podrugljiv osmeh, kao
da se ja ponaam onako kako je ona i oekivala, ali njen stisak ruke bio je dovoljno prijateljski.
Da li ste gladni?
Ne, nisam.
Onda dete, bojim se, morati da gledate mene kako jedem. Poite sa mnom do kuhinje. Nema
puenja, ao mi je, dodala je, primetivi cigaretu u mojoj ruci. Vratila sam cigaretu u dep. U
kuhinji, sipala je sebi au kjantija a ja sam traila samo obinu vodu.
Poto ne jedete, ja u uzeti samo jedan mali zalogaj, rekla je. Sada mi recite, ta je to zbog
ega ste eleli da me vidite.
Dok smo razgovarale ona je pripremila i pojela jednu ogromnu koliinu najraznovrsnije hrane:
pistae, masline punjene inunima i ljutim papricama, tortilja ips u gvakamole sosu iz friidera,
fokaa sa mocarelom i unka iz Parme bogato prelivena maslinovim uljem.
,Vi ste psihoanalitiar?
Ne, ja sam psihijatar. Da li to ima veze?
Znate ta se dogodilo sa mnom, ta sam uradila, zar ne?
Mislim da znam. Ali recite mi i vi.
Boe, toliko mi je trebala cigareta. Da mi pomogne da razmislim. Da imam ta da radim sa
svojim rukama. Morala sam da se skoncentriem.
Ila sam na terapiju kod Aleksa Dermot - Brauna od novembra. Imala sam neke emocionalne
probleme od kada je bilo pronaeno telo moje drage prijateljice, Natali. Ona je nestala u leto 1969.
Aleks se posebno zainteresovao kada sam mu ispriala da sam bila sasvim blizu mesta na kojem je
ona poslednji put viena. Ponavljali smo iznova i iznova tu istu scenu, pokuavajui da je
vizualizujemo, i meni se postepeno povratilo seanje da sam videla kako je ubija njen otac, moj
svekar, Alan Martelo. Suoila sam se sa njim i on je priznao. Sada se nalazi u... pa, itali ste novine.
Da, itala sam.
Moram neto da vas pitam, doktorko Skot. Dve stvari, zapravo. Da li je mogue da neko prizna
zloin koji nije poinio? Hodu da kaem, zato bi to uradio?
Saekajte trenutak, rekla je doktorka Skot. Za ovo treba koncentracija.
Sekla je fokau na delove. Evo, gotovo. Sada, pre svega, nije mi jasno zato mi uopte
postavljate takvo pitanje?
Ono to stvarno elim da vas pitam jeste, da li je mogue da se ovek seti neega za ta se posle
ispostavi da je pogreno? Mislim na to da ima jasno, detaljno vizuelno sedanje neega to se moda
nije ni desilo. Krenula je da mi odgovori, ali ja sam nastavila da govorim. Oseala sam da je to
kao da sam ponovo dobila neki fajl na kompjuteru koji je sluajno nestao. Jednom kada bih ga dobila
natrag, ne bih nikada sumnjala da li je to onaj isti fajl koji sam otkucala, zar ne mislite tako?
Doktorka Skot je sada sedela za kuhinjskim stolom a oko nje su bili raireni tanjiri puni hrane.
Kada je postalo jasno da treba da mi da odgovor, njena usta su bila puna sendvia i morala je
energino da vae da bi ga to pre progutala.
Usput, slobodno me zovite Telma. Moje ime je jedan interesantan primer problema u prenosu
informacija. Potie iz romana Marije Koreli napisanog osamdesetih godina devetnaestog veka. To je
ime glavne junakinje, koja je Norveanka. Jednom prilikom sam ila na neku konferenciju koja se
odravala u Bergenu i poela svoj govor tako to sam rekla da je ba zgodno to sam ja ovde zato to
imam norveko ime, i tako dalje i tako dalje. Kasnije, jedan ovek mi je priao i objasnio mi da
Telma, u stvari, uopte nije norveko ime. Korelijeva mora da je to pogreno ula, ili tako neto. Ili
je jednostavno izmislila.
Znai vae ime je greka?
Da, svima nama Telmama valjalo bi promeniti ime i dati nam neka autentina.
Nasmejala se. Salim se. To stvarno nije bitno, dokle god neko ne shvata ideje o kulturnoj
tradiciji previe ozbiljno.
,Vae poreenje sa kompjuterom je interesantno. ak i neurolozi nemaju precizan model kojim bi
objasnili na koji nain nae pamenje funkcionie, tako da mi svi izmiljamo grube, ali upotrebljive
metafore. Ponekad, pamenje moe biti poput sistema fajlova. itava grupa moe biti izgubljena,
moda onaj deo koji se odnosi na to koje ste odeljenje bili u koli. Onda, sluajno, sretnete nekoga ko
je bio sa vama u tom razredu, on vam da nekoliko indicija i vama se iznenada ponovo pojavi itava
gomila seanja za koja niste ni znali da ih imate.
Problem je kada metafore prevladaju i ponu da se uzimaju kao lana stvarnost. Ono poreenje sa
sistemom fajlova moe vas odvesti da verujete da sve to ste ikada doiveli moe ponovo da se vrati
u vae seanje i da se ponovo doivi, u sluaju da pronaete pravi stimulus. Ja bih uporedila neka
sedanja sa kulom od peska na plai. Jednom kada more nadoe i povue ga sa sobom, zamak je
zauvek nestao, i nikada ne moe biti ponovo napravljen potpuno isto i precizno, ak ni u teoriji. Da li
je to sve o emu ste hteli da razgovaramo?
Naravno da nije. Oajna sam i nisam znala sa kim da popriam.
Zato niste otili kod Aleksa Dermot - Brauna?
Mislim da on ne bi bio preterano predusretljiv prema onome to imam nameru da kaem.
A vi mislite da sam ja dovoljno neprijateljski raspoloena prema Aleksu da u poverovati u to,
zakljuila je Telma, dok je sipala sebi tredu (ili je to bila etvrta? ) veliku au vina.
,Vidite, na konferenciji na kojoj smo se upoznale, ja sam isto tako srela i neke dobre, da kaem
'oteene' ene, koje su rekle da ce me podrati i verovati mi, bez ikakvog dovoenja u pitanje onoga
to sam ispriala. Stojim na samoj ivici neega uasnog, ali ono to je bitno jeste da zapravo ne elim
njihovu podrku. Ne elim da mi veruju ako sam pogreila. Da li razumete ta hodu da vam kaem?
Ne ba u potpunosti, ali nastavite.
Sada u vam objasniti neke vane detalje. Poslednji svedok koji je video Natali ivu, video je
pored reke, blizu kude u nedelju 27. jula 1969. godine. itava terapija, vezana za moje seanje, koju
sam imala sa Aleksom, bila je zasnovana na injenici da sam ja bila tamo, odmah pored mesta gde se
to u isto vreme dogodilo. Bila sam u strastvenoj ljubavnoj vezi sa Natalinim bratom tada, i sila sam
dole do reke Kol, sedela tamo leima naslonjena na malo brdo koje me odvajalo od Natali. U jednom
trenutku one impulsivnosti karakteristine za adolescente, iscepala sam neke ljubavne pesme koje
sam ranije napisala, zguavala ih i bacila u reku, a zatim posmatrala kako plutaju na povrini reke i
nestaju iza krivine reke.
Telma je podigla jednu obrvu. Da li je to sve zaista bitno?
Da, stvarno je bitno. To je bila originalno objanjenje koje sam dala Aleksu, deli kojeg sam se
sedala bez dvoumljenja, deli u koji nije bilo razloga da sumnjam.
I, ta se dogodilo?
Otila sam do te reke jutros, po prvi put od kada se sve to desilo. Kada sam stigla do mesta
kojeg sam se seala, reka je plovila u suprotnom pravcu.
Kako to mislite, ' u suprotnom pravcu ' ?
Zvui glupo, ali tako je bilo. Bacila sam jedan papiri i on nije otiao od mene, on se vraao
prema meni.
Telma je izgledala razoarano. Slegnula je ramenima. ta je sve ovo znailo?
Bilo je sasvim jednostavno, nastavila sam. Okrenula sam se i prela preko malog uzvienja i
stigla na drugu stranu brda, i shvatila da je to, u stvari, mesto na kojem sam onda sedela i bacila
zguvane pesme. Tako sam i sada bacila jo jedan papiri i on je otiao od mene i nestao iza krivine,
ba kao to sam se seala.
Telmin izraz lica bio je zaleen sada. Izgledala je nekako hladno, pomalo zbunjeno. Mogla sam
da primetim da je poela da se pita kako bi mogla da me se otarasi bez mnogo buke.
ao mi je, priznala je, mora biti da sam glupa, ali ne mogu sasvim jasno da razumem gde nas
sve ovo vodi. Ne shvatam zato je toliko vano to ste videli da su stvari bile okrenute na pogrenu
stranu.
Nije to bila samo pogrena strana. Most sa kojeg je svedok video Natali bio je isto sa te druge
strane brda. Imajte strpljenja za mene jo samo jedan minut. Iz razloga u koje sada neu ulaziti,
upravo sam dobila itavu gomilu stvari koje sam nekada koristila kada bih leti bila u Natalinoj kudi.
Tu je bio i dnevnik koji sam vodila tog leta. Poslednji put sam neto napisala dva dana pre nego to
je Natali poslednji put viena, tako da pre nisam tome posvetila mnogo panje. Ali kada sam ga
danas pogledala, jedan interesantan detalj pao mi je na pamet. Uvek je izgledalo udno to nikada
nije bilo naeno Natalino telo. Kada je konano pronaena sad u oktobru, i to ispred same kude,
inilo se - meni, barem - jo udnije. To je bilo brilijantno mesto da se zakopa telo zato to je bilo
svima nama tano ispred nosa, u vrtu koji se nalazio nekoliko jardi od kude. Ali kako je to neko
uspeo da izvede?
Ne znam. Recite mi, rekla je Telma, oigledno nestrpljiva.
Moj dnevnik me podsetio da je ispred kude bila napravljena kuica za rotilj koja je bila
zavrena na samo jutro zabave, u subotu dvadeset i estog jula, dan pre nego to je Natali poslednji
put viena. Jutros sam pogledala u rupu u kojoj je pronaeno Natalino telo, i nala sam ostatke tog
rotilja. On je bio napravljen od cigli koje su bile postavljene na ploicama od gline rasporeenih u
betonski avan. Sada su tu bili samo delii tog rotilja, jer je on uklonjen, a glinene ploice razbijene
kada je Marta to je bila moja svekrva - odluila da proiri travnjak. Ali poenta je u tome da je ubica
zakopao Natalino telo u rupu zato to je znao da de to mesto biti pokriveno betonom, pa ploicama i
na kraju tekom konstrukcijom od cigli.
Zar ne bi rupa u zemlji bila prvo mesto na kojem bi policija traila?
Ali to nije bila rupa u zemlji, zar ne vidite? Kada je Natali poslednji put viena dvadeset i
sedmog, rotilj je ve bio in situ vie od dvadeset i etiri sata. Oigledno je da bi bilo nemogue
staviti mrtvo telo iznad rotilja od opeke koji je ve bio postavljen.
Pa, da, ali zar time ne odgovarate sami na svoje pitanje?
Ne pratite me. Natali nije mogla da umre dvadeset i sedmog, a kamoli dvadeset i osmog, kada je
prijavljeno da je nestala. Ona je ve bila mrtva i zakopana onog jutra kada se odravala zabava, a to
znai dvadeset i estog jula.
Telma je delovala zbunjeno, ali sada je bila i uznemirena.
Ali rekli ste da je ona zapravo poslednji put viena dvadeset i sedmog?
Da. Ali ako vam kaem da smo Natali i ja bile istih godina, iste grae, obuene u istu odeu. I
jo to da su nju svi odlino poznavali u komiluku, a ja sam bila tamo samo preko leta, tako da je bilo
mnogo lokalnih metana koji me nikada nisu upoznali? A ako sam sada izgleda otkrila da sam ja bila
na istom mestu i u isto vreme, tamo gde je Natali poslednji put viena iva. ta onda?
Sasvim polako, osmeh je poeo da se iri Telminim licem, kao plamen koji zahvata papir od
novina. Sada je napregnuto razmiljala.
Da li ste sigurni za taj rotilj? pitala je.
Apsolutno. Pronala sam komadie ploica sa svih strana mesta na kojem je pronaena.
Definitivno je bila zakopana ispod rotilja.
A da li ste sigurni da rotilj nije zavren par dana kasnije? Moda nije bio gotov na vreme za
zabavu.
To je bio glavni dogaaj itave zabave. Imam fotografije ljudi koji ekaju u redu za repete, da
dobiju jo rebaraca i hot dogova.
Jo jedna zamerka pala je na pamet Telmi. Ali da li je bilo ta od ovoga bitno? Alan je priznao.
Policija de redi da ste jednostavno pomeali datume.
Ali Alan nije bio tamo. Moj otac je otiao da saeka Alana i Martu koji su tog jutra stigli
brodom u Sautempton, znai na dan same zabave. Bili su na krstarenju parobrodom po zapadnoj
Indiji. Nisu stigli na Sted sve do predvee, ba kada je zabava trebalo da pone. Alan nije mogao da
ubije Natali. Tu postoji samo jedan problem.
Sat je u pitanju?
Podigla sam ruke u oajanju. Ja sam ga videla kako to radi. A on je priznao.
Telma se glasno nasmejala. O, to je sve?
Da, odgovorila sam.
Nikada nisam verovala u to.
Hoete da kaete da sam sve samo zamislila?
Oseala sam da bih mogla da vritim.
Dejn, uzeu jedan viski, a i vi dete takoe, a dozvoliu vam i da zapalite te vae grozne
cigarete i mi emo obaviti jedan ozbiljan razgovor. Dogovoreno?
Da, dogovoreno.
Izvadila je dve preterano zdepaste ae za viski, a zatim i jednu isto toliko zdepastu pepeljaru. Ja
ne bih drala takve u mojoj kudi.
Evo, rekla je, i nasula i jednoj i drugoj u au neto to je izgledalo kao petostruki sko. Ovo
nije jedna od onih vaih izvikanih razblaenih kojetarija. Ovo je odlini meani viski, onakav kakav
i treba da se pije. iveli.
Uzela sam gutljaj i blaeno povukla dim cigarete.
I? ekala sam pitanje.
Priajte mi o vaim seansama sa Aleksom Dermot -Braunom.
Kako to mislite?
Opiite mi proces tokom kojeg se vae pamenje povratilo. Na koji nain ste to radili?
U kratkim crtama sam joj opisala mali ritual kroz koji smo Aleks i ja svaki put prolazili, kako bih
se vraala tamo pored Kola. Dok sam priala, Telma se prvo mrtila, a zatim je njen namrgoen izraz
postao smeak.
Izvinite, pitala sam, rekla sam neto smeno?
Ne. Nastavite dalje.
To bi bilo to. I, ta mislite?
Da li je advokat tuilatva pokazao bilo kakvu spremnost da vas pozove na klupu za svedoke?
Nije bilo potrebe. Alan je priznao.
Da, naravno. Ali, da li je bio zadovoljan to postoji mogunost da vi svedoite?
Ne znam. Nekoliko advokata delovalo je zabrinuto, kao da nisu ba sigurni u sve to.
Samo u vam rei da Alan Martelo nikada ne bi bio osuen samo na osnovu vaeg svedoenja.
Ono moda uopte ne bi ni bilo prihvatljivo.
Zato?
Zato to hipnoza moe da izmeni seanja, a vi ste bili hipnotisani.
Ne budite smeni, znam ta sam radila, samo sam leala na kauu i pokuavala da se setim.
Znala bih da sam bila hipnotisana.
Mislim da ne biste. Nema tu nikakvih hokus - pokus stvari. Moja je pretpostavka da ste vi jedan
visoko receptivni pacijent. Mogla bih da vas dovedem u trans sada i kaem vam da ste, ne znam, na
primer, videli kako je nekoga udario automobil dok ste dolazili ovde iz Seperds Bua. Kada bih vas
probudila, vi biste bili potpuno ubeeni da je to istina.
ak i da je tano to to govorite, Aleks mi nije rekao ega treba da se setim.
Znam, ali sa svim tim ponavljanjima i pojaanjima, vi ste prolazili kroz jedan proces u kojem su
vaa seanja srastala dok su se ponovo vraala. Tokom svake seanse vi biste dodali jo neki detalj
vaoj prii, a svake sledee seali biste se tog detalja koji ste dodali prethodni put, a dodali biste jo
neto na to. Na neki nain, vaa seanja jesu prava, ali to je seanje seanja.
Ali ta je sa onim uasnim zloinom na kraju? Videla sam ga tako jasno, do najsitnijih detalja.
itav proces iao je ka neemu tome slinom. Aleks Dermot -Braun vas je pripremao za tako
neto, uveravao vas je da je sve ega ste se seali istinito, i upotrebio je svoj profesionalni poloaj i
svoju strunost u analitici, svoju mod koju je imao nad vama da bi vas ubedio da ste vi toj sceni
zaista prisustvovali, a ne da ste je sami stvorili u svojoj glavi.
Da li je to mogue?
Da, mogue je.
Da li je Aleks to namerno radio? Da li je pokuavao da mi usadi lana seanja?
Definitivno ne. Ali ponekad, moete sami kreirati ono za im tragate. Znam da doktor Dermot -
Braun strastveno veruje u fenomen povraenog pamenja. Uverena sam da on eli da pomogne tim
ljudima koji su mnogo propatili i sada je itavu svoju karijeru usmerio na to.
Hoete da kaete da je on potpuno pogreio?
Kakvo drugo objanjenje imate vi, Dejn?
Ali ta je sa svim onim enama koje su rekle da su bile zlostavljane kao deca? Hoete da kaete
da je sve to samo fantazija, onako kao je Frojd to objasnio?
Telma je uzela veliki gutljaj viskija.Ne. I ja sama imam terapije sa pet, est rtava zlostavljanja
u ovom trenutku. Dve od njih su sestre od kojih svaka ima po dvoje dece koju im je napravio njihov
otac, i to pre nego to su napunile esnaest godina. Na suenju sam iznela dokaze koji su pomogli da
on, nadam se, bude osuen. Isto tako znam da je zlostavljanje ponekad teko dokazati. Znam odreene
ljude koji su zlostavljali i koji su se izvukli, i to me ispunjava oajanjem. Moda zbog toga pijem
vie ovoga nego to bi trebalo. Protresla je blago svoju au. Nije mnogo ostalo u njoj.'Ali ne
verujem da zlostavljanje postoji u nekom svom sopstvenom univerzumu u kojem normalna pravila -
pri tom mislim na zakonska pravila i pravila nauke - ne vae i ne mogu da se primene. Samo zato to
je zlostavljanje izuzetno teko dokazati, to ne znai da bi trebalo da osudimo ljude koji su optueni za
zlostavljanje ako ne postoje dokazi.
Ali ti sluajevi nisu bez dokaza. Sluajevi onih ena koje sam upoznala na seminaru. One se
seaju da su bile zlostavljane.
Da li je tako? Ba sve? Videla sam saoptenja mladih ena, koje dolaze iz porodica u kojima se
ljudi prividno vole i koje samo prividno funkcioniu, i koje, nakon to se podvrgnu analizi i terapiji,
izlaze iz njih dve tri godine kasnije sa priama o opscenim zlostavljanjima koja su se deavala tokom
itavog njihovog detinjstva. One govore o ritualnom silovanju koje se ponavljalo, o sodomiji,
muenju, o tome kako su bile primorane da gutaju fekalije, o satanistikim ritualima. Neki od nas bi
moda mogli da kau da takve neuvene tvrdnje zahtevaju zaista ozbiljne, konkretne dokaze, ali oni
koji podravaju ove nesrene ene kau da mi ne smemo traiti nikakve dokaze osim njihovog samog
svedoenja.
Sve drugo bilo bi nita manje nego saraivanje sa muiteljima. Ne postoji ak ni neuroloki
model koji bi objasnio ovaj proces. Svi znamo za onaj gubitak pamenja nakon jednog jedinog
udarca, na primer u saobraajnoj nesrei. Ali nema presedana za sistematinu amneziju regularnih,
odvojenih incidenata koji se deavaju tokom mnogo godina. Va sluaj, vae tobonje prisustvovanje
sceni u kojoj va svekar ubija vau prijateljicu, sitan je u poreenju sa ostalim primerima.
Ali zato se ba namestilo tako da sam videla Alana?
Telma je slegnula ramenima. Nemojte mene da pitate. Vi ste ta koja ga poznaje. Moe biti da je
on bio u ii nekih vaih posebno jakih oseanja za vreme terapije. U trenutku kad je va kreativni um
tragao za zlikovcem, on je izgledao kao neko ko bi mogao da bude nasilan prema eni. Zamiljeno
ubistvo je u stvari bio onaj momenat kada su se va unutranji i spoljanji svet poklopili. Na jedan
perverzan nain, to je bila neka vrsta pobede psihoanalitike metode. Na nesreu, stvarnost se tako
tvrdoglavo umeala.
Ali zato je, za ime Boga, on priznao?
Ljudi to rade, znate. Imaju svoje razloge.
O, Boe, zajecala sam, a moja glava je pala meu moje dlanove. Vi me pitate da li je Alan
Martelo ona vrsta ljudi koja bi mogla da se nosi sa oseanjem krivice i oaja tako to bi napravila
jedan besmislen, samodestruktivan i teatralan potez? Jebeno dobro ste u pravu.
Telma je iskapila svoju au. Znai, tu smo.
Pogledala sam u svoju au. Nije bilo anse da mogu sve to da popijem. Tu je ostalo najmanje
koliina trostrukog viskija, a ja sam se ve oseala pijano Ustala sam, pomalo nesigurna na nogama.
Mislim da bi bilo bolje da krenem, rekla sam.
Pozvau vam taksi. Ona je to i uradila i prolo je jedva par minuta pre nego to se zaulo zvono
na vratima.
Pretpostavljam da ete eleti da me upotrebite moj primer u vaem krstakom ratu koji vodite
protiv vraenog pamenja, rekla sam dok sam stajala na pragu od vrata.
Ona se tuno osmehnula. Ne, ne brinite. Vae iskustvo nee imati nikakav uticaj na njihove
sigurne injenice.
To ne moe biti istina.
Ne? A ta je sa vama? ta biste pomislili da ste doli na tu vau reku i videli da ona tee
upravom pravcu?
Ne znam.
Pazite na sebe dok se vraate kui, opomenula me, dok sam ulazila u taksi. Trebalo bi da
pozovete policiju sutra ujutru. Morae da pokrenu novu istragu o ubistvu, sve iz poetka.
O, ne, nee morati to da urade, odgovorila sam.
Telma je sada izgledala potpuno zbunjeno ali taksi je ve krenuo i ja sam bila suvie daleko da
bih mogla da joj kaem bilo ta.
40.
Izlazili smo iz Londona autpoutem A 12, u suprotnom pravcu od onog u kojem su se kretala vozila
javnog saobraaja, i ubrzo stigli u pseudo provinciju, negde izmeu samog ruba Londona i irokih
ravnica Eseksa u pozadini. Na krilu mi je stajala otvorena auto -karta. Osim to sam ja davala
uputstva kojim putem treba da idemo, niko drugi nije nita progovarao. Skrenuli smo sa glavnog puta
i uli u itavu jednu zbrku krunih tokova, raskrsnica, proli kroz nekoliko sela koja su bila spojena,
jedno za drugim, i velikih industrijskih poseda. U toku je bila izgradnja zaobilaznice i morali smo
itavih pola sata da stojimo u redu automobila koji su ekali, i da posmatramo oveka koji je okretao
znak. Kreni, stani. Kreni, stani. Vie puta sam nervozno pogledala na sat.
Za poslednji deo puta, mapa nam nije ni bila potrebna. Pratili smo plave znakove sve do
Vivendona. Parkirali smo auto ispred zgrade u neo - klasinom stilu koja je isto tako mogla da bude i
supermarket ili turistiki centar. Ali to je bio zatvor.
Svi sem mene ostali su na parkingu. Krenula sam jednom stazom, izmeu dva reda ive ograde od
makovca, i stigla do sigurnosne kapije. Proverili su moj identitet, pregledali vozaku dozvolu, uzeli
mi torbu. Zena u mornarsko plavoj uniformi nasmeila mi se, ali me ipak ispipkala po rukama i ispod
haljine. Vodili su me dalje, kroz neka prilino mala vrata, vie sam imala utisak kao da prolazim kroz
onaj sporedni ulaz za osoblje na gradskim bazenima.
Sela sam u ekaonicu, gde su vaza za cvee bez cvea i gomila starih asopisa stajali na stolu
koji je bio postavljen u sredini same prostorije. Na zidu je bio poster na kojem je bila prikazana neka
parada sa vatrometom. Vrata su se otvorila i jedan ovek je uao. Na sebi je imao pantalone od
rebrastog somota braon boje i kariranu koulju, koja je bila otkopana oko vrata. Gusta, crvenkasto
smea kosa sputala se niz njegov okovratnik. Bio je zdepast, otprilike mojih godina. Ispod leve ruke
drao je nekoliko debelih fascikli braon boje.
Gospoa Martelo? Priao je i seo pored mene, i pruio mi ruku. Ja sam Grifit Singer.
Zdravo.
Izgledate kao da ste zbog neega iznenaeni.
Pretpostavljam da sam oekivala nekog zatvorskog uvara.
Mi se ovde trudimo da budemo malo neformalniji od toga.
Koliko vremena imam?
Podigao je dobroudno obrve: Koliko god elite. Izvinite to moram ovo da vam kaem, ali
uhvatili ste me ba danas kada mi je pun dan obaveza. Hoe li biti u redu da popriamo dok
hodamo?
Ustali smo i on me proveo kroz neka vrata, a zatim du hodnika na ijem se dnu nalazilo dvoje
uzastopnih duplih vrata sa reetkama.
Ova vrata vode nas na odeljenje, objasnio je Grifit, i pritisnuo jednostavno plastino zvono
koje je bilo zalepljeno na zid, odmah pored prvih vrata. ovek u uniformi izaao je iz kancelarije sa
staklenim zidovima izmeu dvoja vrata. Grifit je pokazao propusnicu i oni su proverili moje ime na
tabli. Nije bilo tamo i morali smo da saekamo nekoliko minuta dok neko sa glavnog ulaza nije doao
i doneo odobrenje.
Kako se on dri? pitala sam.
On je naa glavna zvezda ovde, Singer je odgovorio. Zaista smo zadovoljni njegovim
ponaanjem. Ovo je novo odeljenje, znate. Ja sam to jest mi - smo ga otvorili malo vremena pre nego
to je stigao i on je bio jedan od prvih ljudi sa kojima smo poeli da radimo. Da li znate bilo ta o
nama?
Svi smo mu pisali. Ali nije nam odgovorio.
Svi stanovnici ovde imaju imaju dugake uslovne kazne. Umesto da ih pustimo da propadnu, mi
ih sve zajedno stavljamo u jedno okruenje u kojem oni mogu da pomau jedni drugima i isto tako,
nadamo se, provode svoje vreme kreativno.
Zamenjena sedanja, rekla sam.
Nije onako kako vi mislite, negodovao je Singer. Njemu je stvarno dobro ovde. Oformio je
jednu radionicu, u koju su svi ukljueni. On je... o, dobro, evo ga Rigs sada.
Jo jedan ovek u uniformi klepetao je niz hodnik. Izvinio se, sav zadihan. Trebalo je da popunim
neki komad papira, ubacim ga u providni omota od plastike koji su zatim zakaili za moj rever. Prva
vrata su se otvorila, i zatvorila. Zatim isto tako i druga. uvar sa etiketom sa imenom na kojoj je
pisalo da se zove Beri Skelton ispratio nas je do kraja.
Da li sam bezbedna?
Singer se nasmejao, oigledno se zabavljao. Sigurniji ste ovde nego napolju na parkingu. U
svakom sluaju, Beri de biti u blizini sve vreme.
Hodnik obloen mekanim tepihom od filca i belo okreenim zidovima vodio je u svim pravcima.
Singer me uhvatio za ruku.
Pokuau da vam naem neko mirno mesto. Malo dalje je jedna ostava koja bi trebalo da bude
slobodna.
Proli smo pored nekoliko soba. Krajikom oka sam opazila par mukaraca koji su gledali
televiziju. Niko se nije osvrnuo. Neto -nisam mogla da vidim tano ta - se deavalo u ostavi, i zato
smo nastavili dalje dok nismo stigli do sobe za seminare koja je bila prazna.
Uite unutra sa Berijem, rekao je Singer, i nastavio dalje niz hodnik. Neto mu je palo na pamet
i on se okrenuo. On pie roman, znate. Mislim da ta stvar prilino obeava.
To je bila soba srednje veliine sa velikim prozorima u samom dnu koji su gledali na naputeno
dvorite za rekreaciju. Na sred sobe osam narandastih plastinih stolice bilo je postavljeno u krug.
Sve je bilo sjajno pod svetlou koja je u prugama ulazila kroz prozore. Bari je zakoraio napred i
izvukao jednu stolicu i povukao je sasvim do vrata.
Ja u ostati ovde, rekao je. Priao je sa blagim irskim akcentom. On je bio jedan izuzetno visok
ovek, blede koe i ravne crne kose. Vi sedite okrenuti prema meni. Mi smo prilino oputeni to se
tie pravila ovde, ali ipak nije vam dozvoljeno da dodajete bilo kakav predmet jedno drugom. Kada
budete eleli da zavrite razgovor, iz bilo kog razloga, ne morate nita da kaete. Samo dodirnite
svoju identifikacijsku karticu i ja u doi po vas i ispratiti vas napolje.
Klimnula sam glavom. Sela sam u stolicu kao to su mi dali uputstva. Pustila sam da mi lice
padne meu dlanove. Morala sam da sredim misli.
Zdravo, Dejn. Pogledala sam gore.
Zdravo, Klod.
Klod se prepolovio. Izgledao je mravije, sa jo nekoliko kapi sede boje na njegovoj kratko
oianoj kosi. Nosio je bledo plavi pulover, crne farmerke i patike. Napola se okrenuo i pogledao u
Grifina koji je stajao na vratima.
Tako, sada u ostaviti vas dvoje zajedno,rekao je Singer pomalo nespretno, kao da nas je
doveo na sastanak na slepo i nije bio siguran kako demo se sloiti.
Klod je klimnuo glavom.
Mogu li da sednem ovde, Beri? pitao je, pokazujui rukom na stolicu preko puta moje u krugu.
Bari mu je klimanjem glave odobrio. Seo je i mi smo se pogledom prouavali.
Izgleda dobro, Klod, primetila sam.
On je stvarno izgledao dobro, bolje nego to sam ga ikada videla. Blago je mahnuo glavom, kao
da potvruje kompliment. Zavukao je ruku u dep od pantalona i izvukao izguvanu paklicu cigareta i
metalno sivi upalja. Ponudio me cigaretom a ja sam odmahnula glavom. Upalio je jednu sebi i
duboko uvukao dim.
Ovo je jedno veoma stimulativno okruenje, poeo je da pria Ovde postoji nekoliko
interesantnih ideja na kojima se radi, i koje se razvijaju. U razliitim pogledima, mislim da je to
jedan poboljana verzija Barlinijevog modela. A to se tie mene lino... Skromno je slegnuo
ramenima. Ovo je jedna izvanredno zdrava egzistencija. Ali kako si ti?
Da li si uo neto o Alanu?
Ne gledam televiziju, ne itam novine.
Ponovo je postao knjievna zvezda.
Kako to?
Napisao je zatvorske memoare. Nazvao ih je Sto sedamdeset i sedam dana. Izdavai su pojurili
da ga izbace ve ovog meseca. Postao je prava senzacija. Njujorker je posvetio jedno itavo izdanje
da bi delo u potpunosti objavili. Kritika ga poredi, u pozitivnom smislu, sa Jedan dan ivota Ivana
Denizovia. Alan mi je rekao da e biti napravljena filmska verzija njegovog dela i da e Entoni
Hopkins igrati njega u filmu. Mislim da Alan sada nije siguran samo jo oko toga da li de dobiti
Nobelovu nagradu za knjievnost ili za mir
ta se dogodilo sa tvojim terapeutom? Slegnula sam ramenima.
Kako su deaci, Dejn?
Pol je stvarno sasvim dobro. Uradio je jednu potpuno izmenjenu verziju svog filma. Prodaje se
po celom svetu. Sada, dok razgovaramo, on je na nekom televizijskom festivalu u Seulu.
Dobro. Mislio sam da je ona originalna verzija bila prilino povrna, to je moje lino
miljenje.
To tako lii na tebe, Klod.
A ta je sa tvojim hostelom, Dejn? Da li ve radi?
Zapravo ne, ali sada smo po tredi put zakazali zvanino otvaranje i pribliili smo se tom datumu
a da ga jo uvek nismo otkazali, kao prolih puta. Puna sam nade.
Drago mi je da to ujem, Dejn. To je dobar znak. Srean sam zbog tebe, jer to je jedan divan
projekat.
Bol je postajao sve jai iza mojih oiju.
A ta je sa tvojim sopstvenim magnum opus? ujem da pie roman.
Klod se nasmejao. Da li se to Grif izbrbljao o tome? Znam da nikada ne treba pokazivati drugim
ljudima jedno delo dok ne bude gotovo, ali njega nisam mogao da odbijem.
O emu se radi?
Piem neku vrstu kriminalistike prie, skoro da je kao jedna intelektualna veba. Moram da
kaem da sam prilino zadovoljan do sada.
U emu je zaplet?
Radi se o ubistvu jedne tinejderke.
Ko je ubio?
To je zanimljivi deo. Pokuavam da odstupim od one stare otrcane slike o mladim devojkama
kao slatkim, pasivnim stvorenjima. rtva ubistva je jedna manipulativna adolescentkinja, svesna
svojih probuenih seksualnih moi. Ona je prelepa i oaravajua, ali te svoje kvalitete koristi kao
orue da uniti sve oko sebe. Ona otkriva tajne ljudi oko sebe i ucenjuje ih.
I zbog toga je ubijena?
Ne samo zbog toga. Ne moe da odoli tome da iskoristi svoju fiziku privlanost ak i na
mukarcima u svojoj sopstvenoj porodici. Bez znanja bilo koga drugog, ona poinje da mami i zavodi
svog najstarijeg brata.
Kako ona to radi?
Zna kako se rade takve stvari, pogled ovamo, dodir onamo, napravi neku atmosferu
sauesnitva, trenutke flertovanja. Jedna od stvari koju pokuavam da uhvatim jesu ona pomeranja u
porodici iz stanja u kojem su odnosi nevini, do stanja u kojem slino ponaanje dobija taj seksualni
naboj, zato to devojica postaje seksualno bide i svesna je modi koju ima nad mukarcima.
ta se dalje deava?
Prola je gore nego to je oekivala. Ona ga zavodi, mami ga , i zato je on natera da ide do
kraja. Samo joj stavlja do znanja da mora da shvati da je to logina posledica njenog sopstvenog
ponaanja. ali u tome je caka, vidi. Cak i tada, ona koristi svoju seksualnost kao oblik nadmoi nad
svojim bratom, ruga mu se time, poniava ga. Ono to je trebalo da bude kazna za nju, postaje njeno
uivanje.
ta onda?
To je jedna od onih stvari koje mogu da zapnu, ona je ostala u drugom stanju.
Zar nije mogla da ode na prekid trudnoe?
To nisu ni spominjali. Ona je pretila time svom bratu. Dobio je poruku od nje u kojoj mu kae da
de sve otkriti porodici.
Zvui kao da si na strani ubice.
Uvek mora da vidi obe strane jedne prie. To je ono to nas ini Ljudima, zar nije tako, ta naa
mod imaginacije? U svakom sluaju, ti si nekada tako govorila.
Misli da e biti u stanju da ubedi itaoce da mlada devojka zasluuje da bude ubijena, i to da
je ubije brat koji joj je usput i napravio dete?
Klod je dozvolio sebi jedan mali osmeh i slegnuo je ramenima.
To je umetniki izazov.
Kako je on to izveo?
Da, to je zanimljivo, zar ne? Klodov izraz na licu bio je sasvim smiren, kao da razmilja.
Lako je ubiti, teko je izbei da se to otkrije. Brat je uzeo u obzir i razmiljao o dva suprotstavljena
metoda. Prvi je bio da je ubije otvoreno, da to izgleda kao nesrean sluaj, prilikom neke svae. U
najgorem sluaju, ubica bi mogao da dobije kratku zatvorsku kaznu; ako ima srede, moda uopte i ne
bude optuen. Ali to je jedna prilino neprivlana i nezanimljiva mogunost. Bilo mi je potrebno
da... Klod je zastao, iznenada kao da nije znao ta da kae. Izvukao je jo jednu cigaretu, potapkao
njom po onu svoje cipele i upalio je. elim da stvorim jedan lik koji ubistvo svoje setre smatra
moda kao ubistvo iz pristojnosti. Oigledno je da ga je ona provocirala, ali isto tako, ona je trovala
itavu porodicu. Ona je devojka koja eprka po tajnama i onda ih koristi. Porodice treba da imaju
svoje tajne, mala izvrdavanja koja ih dre na okupu. Ali ta devojka je htela da uniti jednu dobru
porodicu, jednu pravu porodicu. Mnogi ljudi bi se sloili da je bolje izgubiti devojicu nego izgubiti
celu porodicu.
Izgleda da neemo uti mnogo o tome kakvo je miljenje sama devojka imala o toj tvojoj prii.
Njeno miljenje je savreno jasno: ona eli da sledi svoje trenutne elje, bez obzira na tetu koju
to moe da izazove kod nekog drugog.
Kako je on tano izveo ubistvo?
To je sasvim jednostavno. Odravae se velika letnja zabava u kudi na selu u kojoj porodica
ivi. Svuda okolo bide gomila ljudi. Nestanak nee biti ni primeen. Brat organizuje zabavu i dobio
je inspiraciju. Sredio je tako da kuica za rotilj bude sagraena u poslednjem trenutku, i dogovori se
sa majstorima tako da ona bude gotova samo do pola, vee pred veliku zabavu. Poziva sestru da se
nau kasnije te veeri. Ona je ukljuena u flert sa jednim lokalnim deakom, i on joj savetuje da
svojoj drugarici kae kako ide da se vidi sa tom novom simpatijom. Zadavi je i zakopa u prilino
plitko udubljene na mestu koje de biti obloeno ploama i na kojem de sledeeg jutra biti dovren
rotilj.
Zar ne bi rotilj bio jedno tako oigledno mesto na kojem bi je traili?
Sva lepota plana je u tome da su se poklopile i razne druge okolnosti u isto vreme. Radnja
romana se odvija 1969. godine. U tom periodu, kada bi neobuzdana, jogunasta esnaestogodinja
devojka nestala, svi bi pretpostavili da je pobegla od kue. Vremenom, poee da se razmilja i o
groznijim stvarima, ali to e biti mnogo kasnije, a u onom haosu od zabave bie teko ustanoviti kada
je tano ona nestala. Ali ljudi imaju neki maglovit, nejasan utisak da su je videli na zabavi. Brat je
rekao onim lokalnim zanatlijama koje su pravile rotilj i nekim prijateljima da e ona imati mnoga
zaduenja na zabavi. Naravno, kada je zabava poela, ona je ve bila mrtva i zakopana. Ali sestra je
imala blisku drugaricu istih godina. Slatka devojka. Isto su izgledale, isto se oblaile. Ta prijateljica
ne poznaje ba dobro taj kraj, jer ona ivi u Londonu. Sve to mi je bilo potrebno - sve to je bilo
potrebno za priu - bilo je da jedan ili dva oveka na zabavi zamene njih dve i skrovite postaje ne
samo odlino, nego potpuno savreno.
Pogledala sam preko Klodovog ramena u Berija, koji je izgledao kao da mu je dosadno.
Oigledno nije bio ba neki ljubitelj knjiga.
Ali ja nisam bila na samoj zabavi, Klod.
Da, znam. Teo mi je ispriao sve o tome kada sam se vratio iz Indije. Taj deo nisam ubacio u
roman. To to su ipak svi mislili da je ona prisutna na zabavi, jedna je previe srena okolnost da bi
bila uverljiva i da bi se uklopila u vrsto organizovanu strukturu knjige koju piem. Kao to kae, ti
nisi bila prisutna na zabavi i tako mi obezbedila presudan alibi. Ipak, general Doerti prelazi preko
mosta na reci Kol u nedelju dvadeset i sedmog jula, dok je iao da pomogne u rasklapanju velikog
atora, a ti si bila tamo, podseala na Natali. Ne samo da si na jedan jo efektivniji nain odvukla
panju sa Natalinog poivanja, ve si mi dala jedan tako savreni alibi koji ni ja sam ne bi uspeo
bolje da zamislim. Bila si, i to sasvim nesvesno, moj pomonik u stvaranju savrene obmane.
Zato si se oenio sa mnom, Klod? Zato si se oenio i imao decu sa mnom?
Klod je tek sada delovao iznenaeno.
Zato to sam se zaljubio u tebe, draga moja. Nikada nisam voleo ni jednu drugu. Uvek u voleti
samo tebe. Ti si ona prava. I eleo sam da i ti mene zavoli. Jedina slaba taka u itavom planu bila
je moja nesposobnost da uinim da me voli. Sve je poelo od tog neuspeha.
I bio si spreman da rtvuje Alana zbog svog sopstvenog opstanka. Da li je poruku koju si
podmetnuo stvarno napisala Natali ili si je ti falsifikovao?
To je bila poruka koju je ona napisala meni. Samo sam morao da iscepam papir da bi sklonio
ono Dragi Klod ili rei slinog znaenja na poetku. Nisam rtvovao Alana. Uvek si govorila o
njegovoj teatralnoj prirodi. Video sam u kom smeru se kredu dogaaji i samo sam ih malo pogurao.
Otvorenih ruku je prihvatio ulogu i priznao ubistvo. A iz onoga to si mi ti ispriala, pretpostavljam
da nikada nije bio sreniji. Ne ponosim se time, naravno, ako si na to mislila. Bojim se da sam to
video kao nain da te vratim sebi i moda sam tako pomutio svoju mod rasuivanja. To je bila
greka, zar ne misli tako? Shvatila si da, ako je Alan neduan, onda mora biti da sam ja podmetnuo
Natalinu poruku u njegov dnevnik.
Klod se nagnuo napred prema meni, a njegov glas je sada bio samo malo jai od apata.
eli li da uje zbog ega mi je jedino ao, Dejn? Nisam mu odgovorila i nisam se
pomerila. Da sl ovo otkrila dok smo bili u braku... Klod se namrtio i zatresao glavom. Ne dok
smo bili u braku, hteo sam da kaem u vreme dok smo bili zajedno, stvarno zajedno, onda bi me
razumela. Ne, nemoj nita da govori. Znam da bi me razumela. Ima jo samo jedna stvar koju elim
da ti kaem, zato to znam da vie nikada nee doi da me vidi. To je u redu, Dejn. Nita mi to ne
smeta. Sve to je vano jeste da te ja jo uvek volim. Nisi mi rekla ta misli o meni, i moda je to
najbolje emu se mogu nadati od tebe. Samo zapamti, Dejn, da su porodica i naa dva deaka, da je
to moj poklon tebi. Uvek e iveti u svetu koji sam ja napravio za tebe.
Dotakla sam etiketu sa mojim imenom. Dok me Beri izvodio napolje, izbegla sam da uhvatim
Klodov pogled. Oboje smo utali.
Grifit me ispratio natrag kroz hodnike sve do ulaznih vrata. Pruio mi je svoj iroki dlan.
Zbogom, gospoo Martelo. Ako vam je bilo kakva uteha, ja ...
Zbogom. Hvala vam.
Izala sam napolje, a vrata su se zatvorila iza mene, uz prigueno kljocanje. Dok sam bila unutra,
vreme se promenilo. Sunce je sijalo na nebu koje je izmeu penastih pruga od oblaka izgledalo skoro
tirkizno. Nekoliko suvih listova koji su jo uvek visili na niskom drveu uz stazu, presijavalo se na
suncu. Sklonila sam kosu sa lica sa obe ruke, i podigla svoju glavu prema svetlu, stajala sklopljenih
oiju na toplom vazduhu. Nakon nekoliko sekundi, buka u mojoj glavi se stiala. To bi bilo to,
Natali, izgovorila sam glasno. Gotovo je. Zatim, Volela bih da si ti jo uvek ovde sa nama. Moja
sestra. Moja prijateljica.
Polako, sila sam niz poploane stepenice, izmeu niske ive ograde i urednih, praznih
ardinijera za cvee, a onda ponovo zastala. Na parkingu, majuna figura u glomaznom kaputu od
grubog sukna, sa iljastom kapuljaom kao to su imale vile iz bajke, vrtela se na sunevoj svetlosti.
Zastala je, okrenula se, a zatim iznenada sela, dok je njen svet nastavio da se okree. Mladi sa
gustom plavom kosom i debelim demperom koji je virio ispod njegove iznoene kone jakne,
potrao je prema njoj, podigao je, i bacio je visoko u vazduh. Fani je vritala od smeha, kapuljaa joj
je pala pozadi, a oblak leprave svetle kose razleteo se oko nje. Robert je ponovo podigao u vazduh,
a zatim je neno spustio na beton, i stajao drei je za ramena.
Kaspar i Derom su krenuli prema njima; neto su ozbiljno priali, a u jednom trenutku Kaspar je
zastao i stavio svoj dlan na Deromovu ruku. Pridruili su se ostalima, i Fani je stavila svoju ruku na
Kasparovu i nagnula svoje bledo, ozbiljno, trouglasto lice na njegovo, neto mu govoredi. Derom je
navukao njenu kapuljau natrag preko njene neobuzdane kose.
Zatim su me ugledali i prestali da priaju. Okrenuli su se prema meni i ekali: tri mukarca i
jedna mala devojica. Duboko sam udahnula vazduh, i poela da silazim niz stepenice da bih im se
pridruila.
O autoru
NIKI FREN je pseudonim za autorsko-novinarski brani par koji ine Niki Derard i on Fren.
Niki Derard zavrila je englesku knjievnost na Univerzitetu Oksford, a nakon to je predavala
knjievnost u efildu, Londonu i Los Anelesu, posvetila se izdavatvu, pokrenuvi asopis Vimens
rivju. on Fren je takoe zavrio englesku knjievnost na Univerzitetu Oksford, a potom je radio kao
pozorini kritiar, urednik i televizijski kritiar u Sandej tajmsu i kao filmski kritiar za Mari Kler.