UVOD

Pod kriminalitetom se podrazumevaju sve protivpravne

delatnosti za koje su propisane neke drustvene sankcije. U
savremenom drustvu kriminalitet je opsta drustvena pojava.
Ona postoji danas u svim zemljama i svim drustvenim
zajednicama, bez obzira na njihovo drustveno-ekonomsko
uredjenje i njihov politicki sistem.
Osnovne karakteristike savremenog kriminaliteta su:
masovnost,stalni apsolutni i relativni porast, organizovanost,
porast recidivizma i profesionalizma, medjunarodni karakter i
dr.
Postoje brojne podele kriminaliteta i to na klasicni i politicki,
privredni kriminalitet, maloletnicki kriminalitet, kriminalitet
povratnika, profesionalni, ekoloski kriminalitet.
Cinjenica da kriminalitet predstavlja veoma opasno drustveno
zlo uslovila je neophodnost da svako organizovano drustvo na
ovu pojavu reaguje na sasvim odredjen nacin. Kompleksnosti
kriminaliteta se mora suprostaviti kompleksnost drzavne i
drustvene prevencije i represije.

1
 IZVRSIOCI KRIVICNIH DELA

Izvrsioci krivicnog dela su sve populacije, pocev od dece,

omladine, odraslih I starih osoba, kako muskaraca tako I zena.
Prema istrazivanjima deca spadaju u grupu najugrozenije
populacije, sto zbog zanemarivanja, zlostavljnja, poremecene
sociopatoloske klime u porodici, zbog razvoda brakova, cestih
konflikata koji nastaju izmedju pojedinih njenih clanova,
prenaglasen zastitnicki stav roditelja prema detetu,
identifikacija deteta sa nrgativnim primerima svojih vrsnjaka
ili junaka iz kriminalnih filmova I sund literature dovodi do
razlicitih devijacija ponasanja I delikata u razvojnom periodu
koje kasnije prerasta u kriminogeno ponasanje.

2
 OBLICI I UZROCI U POREMECAJIMA
PONASANJA

Oblici ponasanja se mogu razlicito ispoljavati, kao sto je

delikventno ponasanje, alkoholizam, narkomanija, neuroticne
manifestacije, depresija, (pa I suicid).
Sve ove mentalne poremecaje I ponasanja treba prevenirati u
vanbolnickim uslovima.
Pri tom je veoma vazno da se pored maloletnika, odnosno
delikvenata, opservira I njegova socijalna sredina, posebno
porodica a sa njegovim uzrastom I skola.
1980 godine usvojena je konvencija o zastiti dece, te se svake
godine 20-tog Novembra proslavlja kao svetski dan zastite.
Pored navedenih poteskoca mlada generacija je ugrozena
brojnim opterecenjima drustvenog I tehnoloskog razvoja.
Takva stresna opterecenja prate mladu generaciju ne samo u
nasim uslovima vec I u najsirim svedskim razmerama. Sve to
veoma nepovoljno utice kako na individualni razvoj dece I
omladine, tako I na formiranje njihove licnosti, psihickog
zivota I ponasanja.
Ukoliko se ova krizna I stresna opterecenja blagovremeno ne
preveniraju, neminovno dovode do raznih oblika delikventnog
I kriminogenog ponasanja.
Zbog svega toga drustvo je obavezno da se humanisticki
ponasa prema mladoj generaciji I da se zastiti od svih
nepozeljnih cinilaca, pojava i dogadjaja koji ugrozavaju
mentalno zdravlje dece I omladine sto ujedno dovodi do
kriminogenog ponasanja.

3
Drustvo raspolaze zdravstvenim, obrazovnim, socijalnim I
drugim institucijama preko kojih moze svoje programe u zastiti
uspesno da realizuje.

ULOGA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U

PREVENCIJI KRIMINALITETA

Posebno treba naglasiti ulogu centra za socijalni rad koju kao

organ starateljstva u saradnji sa porodicama I drugim
institucijama sprovode preventivne mere u suzbijanju
delikventnog ponasanja mladih, alkoholizma, narkomanije,
prostitucije I dr.
Cesta je zloupotreba mladih lica od 14 godina zivota koji su
krivicno neodgovorni za svoje postupke.
Ova sluzba sa obzirom na svoj karakter, osnovne zadatke I
metode rada, bliza je drustvu, porodici, skoli I preduzecu pa I
efikasnija u pruzanju pomoci.
Pored predvidjenih mera, kao sto su: disciplinski centri,
pojacan nadzor (roditelja, organa starateljstva) smestaj mladih
u drugu porodicu, upucivanje u ustanovei druge mere, posebnu
paznju treba posvetiti sredstvima masovnih komunikacija u
porodici, skoli, preduzecu, mesnoj zajednici kroz edukativne
programe, zatim seminare I takmicenja.
Poslednjih godina zapazena je saradnja centara za socijalni rad
I osnovne organizacije Crveni Krst gde se deca od najmladjeg
uzrasta, posredstvom skole uclanjuju u OOCK. Gde ucestvuju
u raznim humanitarnim projektima. Veliki broj mladih kasnije
postaju I dobrovoljni davaoci krvi, sto spada u jedan od
najhumanijih gestova omladine.

4
Centri za socijalni rad sa strucnim radnicima, psihologom,
pedegogom, defektologom, socijalnim radnikom u tesnoj
saradnji su sa osnovnim I srednjim skolama gde sa svojim
edukativnim programima, putem objektivnog informisanja o
prestupnistvu I kriminalitetu mogu da posluze kao solidna
osnova u izgradjivanju pravilnih stavova u preduzimanju
preventivnih mera u ovoj oblasti.
Prema statistickim podacima jednu trecinu krivicnih dela
izvrsavaju delikventi koji nisu stariji od 18 godina a najveci
broj ima oko 14 I ispod 14 godina.
Drustvo ima obavezu da suzbija maloletnu delikvenciju.

Roditelji su odgovorni za vaspitanje dece I sprecavanje

delikvencije. Porodicna atmosfera ima bitan uticaj na vaspitni
process dece I omladine.
Zakonom je predvidjeno da ukoliko roditelji pravilno ne
vaspitaju svoju decu, da se ona mogu poveriti radi vaspitavanja
nekoj drugoj porodici ili ustanovi, sto je zadatak centra za
socijalni rad.
Najcesca krivicna dela koja cine maloletni su ona protiv naroda
I drzave, krivicna dela protiv drustvene imovine, protiv zivota I
tela, protiv opste sigurnosti I krivicna dela protiv dostojanstva I
morala.
U savremenim, danasnjim uslovima poseban vid kriminaliteta
maloletnika I omladine predstavljaju kradja I oduzimanje
motornih vozila, prekrsaji u saobracaju, upravljanje motornim
vozilom pod dejstvom alkohola I droge, sto dovodi do cestih
udesa, Ovi oblici kriminaliteta su povezani sa naglim
povecanjem broja motornih vozila I ovaj kriminalitet I dalje se
povecava ne samo u velikim, vec I u manjim gradovima I
naseljima.

5
Narkomanija

Takodje su sve cesca krivicna dela koja vrse narkomani . Oni

istovremeno zbog zloupotrebe droge prodaju kao licnosti
zdravstveno,moralno I materijalno.
Oni se nekriticno ponasaju posto su psihicki izmenjeni I skloni
da odaju poslovne I druge tajne. Da bi pribavili drogu, ne
biraju sredstva, cine razne delikte I zbog toga dolaze u sukob
sa zakonom.
Cinjenica je da se narkomanija kod mladih sve vise siri, stoga
je potrebno preduzimati preventivne mere u organizovanju
stalnih akcija protiv ove drustvene pojave na nivou svih
drustvenih slizbi centra za socijalni rad, dom zdravlja, skole,
porodice, plicija.

Alkoholizam

Alkoholizam kod mladih postice I izaziva slicne I identicne

oblike ponasanja kao I kod starijih populacionih grupa.
Brojni su razlozi zbog kojih su adolescenti skloni alkoholizmu,
potreba za imitiranjem svojih vrsnjaka I identifikacija sa njima,
potreba da se rasterete vlastitih opterecenja I psiholoske
napetosti, zatim zbog poremecaja u razvoju I strukturi licnosti.
Alkoholisane osobe dozivljvaju osecanje hrabrosti, odvaznosti.
U akutnom alkoholisanom stanju pokazuju sociopatsko
ponasanje koje se izrazava u vrsenju brojnih deliktnih radnji.
Prema podacima istrazivanja Kriminoloskog institute u
Beogradu, sociopatolosko ponasanje maloletnika grupisano je
u nekoliko kategorija kao sto je bezanje od kuce I domova, iz
skole, sitne kradje u kuci I izvan kuce, dzeparenje I obijanje,
vandalizam I agresivnost.

6
 ZAKLJUCAK

Kriminogeno ponasanje je sve prisutnije u savremenom svetu.

Razvijenije zemlje imaju vise uspeha u suzbijanju kriminala. U
nasoj zemlji criminal je u usponu.
Danas se pored centara za socijalni rad brijne istitucije bave
suzbijanjem kriminogenog ponasanja mladih I omladine. Sve
ustanove treba organizovati da deluju na istim principima.
Evidencija podataka drustvenih slizbi koje rade na tim
problemima treba da je jedinstvena I objektivna kako bi se
mogle preduzeti blagovremene I efikasne preventivne mere.

7
 LITERATURA

- Zastita mentalnog zdravlja dece I omladine,Prof.Dr. Milanko

Jovicevic, Beograd

-Leksikon kriminalistike,Dr. Zivojin Aleksic, Dr. Milan

Skulic, Dr. Milan Zarkovic, 2004.