Вы находитесь на странице: 1из 10

Univerzitet u Niu

Filozofski fakultet
Departman za psihologiju
TEMA:
UB!T"#
$%EDMET:
$!&#'#()A DE")ANTN#!T
Mentor: Studenti:
$rof* +r (oran (olu,ovi- Terezija !pasojevi- ./0
Mila gnjatovi- .10
1. UVOD
U,istvo u irem smislu pre+stavlja svako lju+sko +elo koje za neposre+nu
posle+i2u ima smrt +rugog 3oveka 4.5* 6a njega se7 tako8e7 koristi i izraz homicid
koji +olazi o+ latinskih re3i homo 93ovek: i cedere 9se-i:* U uem smislu u,istvom se
smatra samo ono o+uzimanje tu8eg ;ivota koje je protivno pravu7 pa se kao +efini2ija
3esto navo+i protivpravno liavanje7 o+nosno protivpravno o+uzimanje ;ivota*
(otovo sve +r;ave u svojim pravnim sistemima7 o+nosno krivi3nom zakono+avstvu
u,istvo smatraju je+nim o+ najte;ih zlo3ina*
2. STATISTIKA
U,istvo se +eava svakih <0 minuta 4<5* $rema pro2enama7 =<> >>> lju+i je
u,ijeno u <>>>* go+ini* Dve petine njih ,ili su lju+i izme8u .> i <0 go+ina koji su
u,ijeni o+ strane +rugih mla+ih lju+i* Trenutna stopa u,istava se kre-e izme8u . i 1
slu3aja na .>> >>> lju+i go+inje* !topa u,istava u )apanu7 rskoj i slan+u su me8u
najni;ima u svetu7 oko >7= slu3ajeva na .>> >>> lju+i go+inje7 a stopa u !AD?u je
me8u najviima u razvijenim zemljama7 oko =7= u <>>1* #ko 0>@ u,istava su
po3inili mukar2i* 'ju+i u najve-em ,roju slu3ajeva po3ine krivi3no +elo u,istva
izme8u .A i /> go+ina7 a kako 3ovek stari7 manje je verovatno +a -e po3initi u,istvo*
$rema po+a2ima iz <>.>*7 zemlje sa najve-om stopom u,istava su Brazil7 n+ija7
%usija7 Bolum,ija7 )u;na Afrika7 !AD* Mukar2i su 3e-e ;rtve u,i2a nego ;ene i
2rn2i su 3e-e ;rtve nego ,el2i* "e-ina u,istava 9oko C: su u,istva u afektu* U,istva
o+ strane +uevno o,olelih 3ine oko .D= u,istava7 a najmanji pro2enat otpa+a na
planirana u,istva*
3. FAKTORI RAZVOJA UBICE
S!tr! "e d! "u tri n!#$n!%!#ni#! &!'tor! $! n!"t!n!' u(i)e: *"i+o,o-'i.
"o)i#!,ni i (io,o-'i %inio)i /30.
1!#$n!%!#ni#i *"i+o,o-'i %inio)i "u $,o"t!2,#!n#e i eo)ion!,n! otu3eno"t u
detin#"t2u. K!o 2eo! $n!%!#!n %ini,!) *o'!$!o "e i 4u(it!' rodite,#! i,i
rodite,#"'o od(!)i2!n#e.
So)i#!,ni *"i+o,o$i "!tr!#u d! #e 2eo! $n!%!#!n $! n!"t!n!' u(i)e ode,
tr!u! 5 'ontro,!. Budu6i u(i)! re!4u#e n! tr!uu n! ne4!ti2!n n!%in.
Indi2idue 'o#e "u u detin#"t2u (i,e $,o"t!2,#!n#e i!#u ni"'o "!o*ou$d!n#e i
2eo! n!"i,ne &!nt!$i#e. Tr!u!ti%n! i"'u"t2! i$ detin#"t2! u4,!2no "u
*oti"nut! u ne"2e"no i o"o(! "e %e"to od!#e !,'o+o,u i,i dro4!! u n!di d! 6e #o#
to *oo6i. U nedo"t!t'u 'ontro,e o"o(! *o%ini u(i"t2o '!'o (i *o2r!ti,! "2o#e
"!o*ou$d!n#e.
7to "e (io,o-'i+ u$ro'! ti%e. A#$en' #e *o"t!2io +i*ote$u d! 'riin!,no
*on!-!n#e $!2i"i od ner2no4 "i"te!. 'o#i ni#e i"ti 'od "2i+ ,#udi. i d! e'"tro2erti
<
i!#u 2e6e -!n"e d! i"*o,#e !nti"o)i#!,no *on!-!n#e. 8re# #e *ret*o"t!2io d! 'od
,#udi *o"to#i in+i(itorni "i"te 'o#i n! *on!-!n#e uti%e u$ *oo6 !n'"io$no"ti.
1!ie. ,#udi u%e d! ne re!4u#u n! !nti"o)i#!,ni n!%in '!'o "e ne (i o"e6!,i
!n'"io$no. O2o u%en#e 8re# n!$i2! *!"i2no i$(e4!2!#u6i u%en#e. I"tr!9i2!%
Don Fo2,e" do*unio #e o2u ide#u t!'o -to #e *ret*o"t!2io d! 'riin!,ne ,i%no"ti
i!#u o-te6en in+i(itorni "i"te. 8re# #e. t!'o3e. *ret*o"t!2io (i+e#2ior!,ni
!'ti2!)ioni "i"te 'o#i #e $!du9en $! "o)i#!,no *o9e,#no *on!-!n#e i !'ti2no
i$(e4!2!n#e '!$ne.
S,i%n! $!*!9!n#! do(i#en! "u i *o"!tr!n#e !'ti2no"ti o$4!. U$ *oo6
"ni!n#! o$4!. 'o#e eri et!(o,i%'u !'ti2no"t i *roto' 'r2i 'ro$ 'orte'".
i"tr!9i2!% Deni#e, Aen #e u*oredio %etrde"et !4re"i2ni+ !do,e")en!t! i odr!",i+
"! 'ontro,no 4ru*o 'o#! #e *o "2i '!r!'teri"ti'!! (i,! u#edn!%en!.
Re$u,t!ti "u *o'!$!,i d! !4re"i2ne indi2idue i!#u "!n#enu !'ti2no"t u
*re&ront!,no 'orte'"u. -to re$u,tu#e !n#o "!o'ontro,o. !n#o
"*o"o(no-6u d! "e odr9i *!9n#! i ,o-i r!"u3i2!n#e u "tre"ni "itu!)i#!!.
Ut2rdio #e *o#!%!nu !'ti2no"t ,e2e +ei"&ere "!o n! (!$!,ni 4!n4,i#!! i
,i(i%'o "i"teu. $! 'o#u #e '!"ni#e ot'rio d! #e *o2e$!n! "! !n'"io$no-6u.
,o-i r!"*o,o9en#e i 2e6o tenden)i#o '! !4re"i2no *on!-!n#u. :o#!%!n!
!'ti2no"t ,e2e "tr!ne te*or!,no4 re9n#! do2odi,! #e do (r$i+ *roen! u
r!"*o,o9en#u. Jedno od n#e4o2i+ ot'ri6! (i,o #e i d! !,'o+o, "!n#u#e o9d!nu
!'ti2no"t. ! d! +roni%ni !,'o+o,i$! tr!#no "!n#u#e et!(o,i$! u &ront!,no
i te*or!,no re4ionu o$4!. O2e re4i#e "u 2!9ne $! n!"t!n!' !4re"i2no4
*on!-!n#!. 1!"i,#e "e t!'o3e *o2e$u#e "! neod4o2!r!#u6i ,u%en#e +oron!
"er!tonin! '!o i "! "!n#eni et!(o,i$o 4,u'o$e u o$4u.
;. TEORIJE UBISTVA
;.1. TEORIJA 1AS<E=IVA1JA KRIMI1A<1I>
DIS:OZICIJA I UBISTVA
Eel+on i Elenor (luk su uklju3ili istoriju poro+i2e u njihovom upore8ivanju
+elikvenata i ne+elikvenata 4/5* Tvr+ili su +a ve-i ,roj +elikvenata poti3e iz poro+i2a
u kojima je ranije postojao kriminalitet7 pri 3emu su kao naj,olji pokazatelj pojave
kriminaliteta me8u +e2om uzimali kriminalno ponaanje o2a*
Danas kriminolozi zastupaju stav +a javljanje nasilja u poro+i2i tokom +ugog
vremenskog perio+a je rezultat +elovanja vie faktora ? ,iolokih7 +rutvenih i
kulturnih* U okviru teorije o nasle8ivanju kriminalnih +ispozi2ija postoje prou3avanje
,lizana2a* !topa zaje+ni3kog ponaanja izme8u ,lizana2a u pogle+u kriminaliteta se
naziva stopa saglasnosti* )e+an o+ prvih kriminologa koji se ,avio istra;ivanjem
kriminalnog ponaanja ,lizana2a ,io je nema3ki psihijatar 'ange* #n je u svojim
istra;ivanjima +oao +o rezultata +a u FF@ je+nojaj3anih ,lizana2a postoji po+u+arno
kriminalno ponaanje7 +ok ta ista po+u+arnost postoji ko+ +vojaj3anih ,lizana2a u
/
samo .<@* Usvajanje +e2e u njihovim ranim go+inama omogu-uje +a vi+imo +a li se
oni kasnije u svojim ;ivotima ponaaju kao njihovi ,ioloki ro+itelji7 to zna3i +a
ve-i uti2aj ima nasle8e7 ili se oni ponaaju kao njihovi usvojitelji7 to zna3i +a faktor
+rutvene sre+ine ima ve-i uti2aj*
$ostoji pro2ena o+ strane FB +a me8u =>> serijskih u,i2a u istoriji Amerike7 njih
.G posto su ,ili usvojeni +ok su ,ili vema mali*
;.2. :SI>O:ATO<O7KE TEORIJE O UBISTVIMA
$sihopatoloke teorije o,janjavaju nastanak kriminaliteta postojanjem +uevno
,olesne li3nosti 4/5* Brojni psihijatri su pokuavali +a o+re+e ovaj pojam* Tako je
D;ejms $ri3ar+ govorio o postojanju novog +uevnog poreme-aja7 poznatog po+
imenom moralno lu+ilo7 koje ima kriminalne simptome i +a z,og ne+ostatka tzv*
moralnog 3ula +olazi +o kriminaliteta*
ako je opteprihva-eno miljenje +a serijske u,i2e pate o+ raznih +uevnih
,olesti7 o+ .0>>* go+ine u !AD?u samo njih /7G posto je proglaeno nesposo,nim za
su8enje7 z,og +uevne ,olesti* %ezultati istra;ivanja pokazuju +a psihopatoloke
teorije tre,a uzimati s +osta rezerve7 jer veliki ,roj u,istava ,u+e izvren o+ strane
onih oso,a koje u vreme izvrenja +ela ne pate ni o+ je+nog o,lika +uevne ,olesti*
;.3. :SI>O<O7KE TEORIJE O UBISTVIMA
U psiholoki teorije spa+aju: teorije inteligen2ije7 Ajzenkove teorije li3nosti7
teorije kontrole7 psihoanaliti3ke teorije i teorije frustra2ije 4/5*
;.3.1. TEORIJA I1TE<I8E1CIJE
Teorija inteligen2ije se ,azira na pretpostav2i +a niska inteligen2ija +ovo+i +o
vrenja svih kaznenih +ela7 pa i onih najte;ih 9u,istva: 4/5* Usle+ smanjene
inteligen2ije o+re8ena li2a nisu u stanju shvatiti +rutvene vre+nosti7 pa samim tim i
ne potuju pravne norme kojima se tite vre+nosti7 poput ;ivota i imovine* #2em
teorije inteligen2ije smatra se profesor (o+ar+* !matraju-i +a se sla,oumnost
nasle8uje7 pre+lagao je steriliza2iju takvih poje+ina2a kao vi+ preventivne politike*
&artman i Braun su7 prou3avaju-i osu8enike zatvora u linoisu7 u raz+o,lju o+
.0/>* +o .0/G* go+ine7 +oli +o rezultata +a njihova inteligen2ija o+govara +o,u
+eteta o+ ./ go+ina i .. mese2i*
Bao kritika se mo;e ista-i +a je ova teorija ,azirana na malom ,roju ispitanih
slu3ajeva7 uz retko primenjivanje kontrolnih grupa* $ostoje kontra+iktorni rezultati
ko+ o+re8enih istra;ivanja* Tako8e7 poznati su slu3ajevi o,i3nih u,istava7 ali i
serijskih u,i2a koji su imali visok stepen inteligen2ije7 pa ih ona nije Hspre3ilaH +a
3ine takva +ela*
1
;.3.2. AJZE1KOVA TEORIJA
Britanski psiholog &ans Ajzenk smatra +a kriminalitet nastaje +elovanjem kako
,iolokih7 tako i so2ijalnih 3inio2a7 povezuju-i ih pri tom s razvojem li3nosti
poje+in2a 4/5* $rema njemu7 svi lju+i se ponaaju u skla+u s unutranjim i spoljanjim
stimulusima7 pri 3emu -e ponaanja varirati o+: intenziteta stimulusa7 stanja uma7
situa2ije i mnogih +rugih okolnosti* Ukoliko postoji nepovoljan uti2aj sre+ine7 uz
postojanje genetskih pre+ispozi2ija7 javlja se sklonost kriminalnom ponaanju7 to
vremenom mo;e postati stil ;ivota*
Ajzenk je po+elio sve lju+ske oso,ine u tri kategorije: ekstrovertnost ?
introvertnost7 neuroti2izam i psihoti2izam* Briminalitet je povezivan s
neuroti2izmom7 psihoti2izmom i ekstrovertno-u7 +ok se oni lju+i7 koji su introvertni
s malim u+elom neuroti2izma i psihoti2izma7 ponaaju u skla+u sa +rutvenim
normama i imaju malu ansu +a postanu kriminal2i* Najvie je s nasiljem prema
+rugima povezivana kategorija lju+i koji imaju psihoti2izam* z ovoga proizlazi +a
oni imaju najvie ansi i +a izvre kazneno +elo u,istva*
;.3.3. TEORIJA KO1TRO<E
Teorija kontrole je stvorena kori-enjem testa MM$ 4/5* #va teorija se ,azira na
tome +a se nasilje javlja ka+a je te;nja za njegovom ispoljavanjem ve-a o+
sposo,nosti in+ivi+ue +a je kontrolie* $ravi se razlika izme8u kontrolisanih i
nekontrolisanih in+ivi+ua*
Bako su ko+ nekontrolisanih in+ivi+ua sla,i inhi,itori7 koji tre,a +a kontroliu
pojavu agresivnosti7 oni na najmanju provaka2iju reagiraju ispoljavanjem nasilja u
raznim o,li2ima* Bo+ kontrolisanih su inhi,itori vrlo razvijeni7 to spre3ava nasilno
ponaanje* Ukoliko je provoka2ija vrlo jaka ili ukoliko ona traje +u;i vremenski
perio+7 mogu-e je +a se i kontrolisane in+ivi+ue ponaaju agresivno7 pri 3emu se
veliki ,roj agresivnog ponaanja zavrava smrtnim isho+om 9u,istvom:*
;.3.;. :SI>OA1A<ITI?KA TEORIJA
Teorija !igmun+a Froj+a je poslu;ila u o,janjenju ponaanja u,i2a 4/5* U svom
+elu HEgo i +I7 Froj+ je tvr+io +a pore+ instikta ;ivota 9Eros:7 postoji i instikt smrti
9Tanatos:7 koji pre+stavlja +estruktivnu silu* !matrao je +a se ve-ina lju+i nalazi
izme8u ova +va nagona7 koji se nalaze u nekoj vrsti ,or,e* Ukoliko nagon smrti
po,e+i7 rezultat se mo;e manifestovati u samou,istvu ili u u,istvu* ! o,zirom na to
+a je agresija +irektan iz+anak nagona smrti7 3ovek ne mo;e mnogo u3initi kako ,i
spre3io unitavanje se,e ili nekog +rugog li2a*
#se-anje krivi2e ne nastaje z,og izvrenog kaznenog +ela7 ve- kazneno +elo
nastaje z,og postojanja ose-anja krivi2e* Froj+ je primenom psihoanalize te;io otkriti
=
izvor je+nog ovakvog ose-anja* Uzrok je+nom ovakvom ponaanju je postojanje
E+ipovog kompleksa ko+ poje+nih oso,a*
zvrenjem kaznenog +ela7 izri3e se o+govaraju-a kazna7 koja +ovo+i +o toga +a
kriminal2i ,u+u za+ovoljni7 jer su se oslo,o+ili pritiskaju-eg ose-anja krivi2e* To ne
zna3i +a su sva kaznena +ela po3injena iz je+nog ovakvog ose-anja* ako nije uzeo
kao uzorak lju+e koji su izvrili u,istvo7 njegovi rezultati i shvatanja u vezi zlo3in2a
iz ose-anja krivi2e se mogu primeniti i na u,i2e*
)o je+an Froj+ov +oprinos razvoju kriminologije7 koji se uje+no mo;e koristiti i
za o,janjenje u,istva7 je teorija simbolizma* $rema ovoj teoriji svaka oso,a7 stvar ili
ra+nja mogu imati nesvesnu sim,oli3ku vre+nost i +a pre+stavljaju neto +rugo7 to
neminovno mo;e uti2ati na zna3enje poje+inih krivi3nih +ela*
;.3.@. TEORIJA FRUSTRACIJE
$ojam frustracije se +efinie kao nemogu-nost za+ovoljenja o+re8enih motiva7
nagona7 pri 3emu se psiholoko stanje u kojem se nalazi poje+ina2 ka+a ne mo;e
za+ovoljiti o+re8ene motive naziva frustracionom situacijom 4/5* Do frustra2ija mo;e
+o-i z,og raznih prepreka7 koje mogu ,iti: o,jektivne7 fizi3ke7 so2ijalne7 personalne*
Do neostvarivanja nagona mo;e +o-i i z,og postojanja konflikta* $ostoje oso,e koji
ulo;e +o+atne napore kako ,i na neki alternativni na3in ostvarili o+re8ene motive7
kao i one koje pokuavaju agresivnim putem +a +o8u +o 2ilja i u nekim slu3ajevima
pri,egavaju u,istvu*
@. VRSTE UBISTAVA
$ostoje ,rojne po+ele u,istva 415*
%azlikuju se sle+e-e vrste u,istva:
.* Namerna u,istva J izvrio2i 3ine sa jasnom motiva2ijom +a po3ine u,istvaK
<* Naru3ena u,istva J izvravaju profesional2i uz o+re8enu na+okna+u* Nauka
koja se ,avi prou3avanjem meto+a o,uke lju+i za u,ijanje +rugih naziva se
kilologijaK
/* !erijska i masovna u,istva J ka+a u,i2a po3ini vie u,istava i
1* Nenamerna u,istva*
Vr"te u(i"t!2! " o($iro n! u(i#enu o"o(u "u:
.* infanti2i+ ili u,istvo +e2eK
<* patri2i+ ili u,istvo o2aK
/* matri2i+ ili u,istvo majkeK
1* fratri2i+ ili u,istvo ,rata ili sestre i
=* geno2i+ 4.5*
G
@.1. UBISTVO U :OKU7AJU
Brivi3no +elo 3iji je po3initelj pokuao u,istvo7 ali nije uspeo prouzrokovati smrt
neke oso,e se u mnogim zakono+avstvima tretira kao u,istvo u pokuaju ili pokuaj
u,istva 4.5*
Brivi3no +elo prilikom koga je po3initelj nameravao izazvati teke telesne ozle+e7
ali kao posle+i2u uzrokovao smrt +ruge oso,e se7 o,i3no7 ne tretira kao u,istvo ili
pokuaj u,istva nego kao kvalifikovane o,like teke telesne povre+e*
@.2. :SI>OZE I UBISTVO
U,istvo psihoti3nih 3ini manji +eo u,istava 9oko .D=:* $ri tome tre,a razlikovati
+ve mogu-nosti ili se ra+i o +uevnoj ,olesti trajnijeg karaktera ili o 3oveku koji nije
+uevni ,olesnik7 ali je u vreme u,istva ,io u prolaznom patolokom stanju koje ,i
moglo +a se klasifikuje kao psihoti3no stanje* Uvek se7 za svako poje+ina3no
krivi3no +elo7 mora utvr+iti u kakvom je stanju po3inila2 ,io u vreme u3injenja +ela*
Mora se o+,a2iti pre+rasu+a +a je sve to u3ini +uevni ,olesnik nenormalno7 a sve
to u3nini z+rav 3ovek normalno*
@.3. SAMOUBISTVO :OS<E UBISTVA
$okuaj samou,istva izvrio2a u,istva ili pokuaja u,istva nisu 3esta pojava*
!amou,ila3ko ponaanje se o,i3no sre-e u slu3ajevima ka+ je izvreno ili pokuano
u,istvo ,liske oso,e* "etak psihijatar mo;e na su+u ,iti pitan +a li je pokuaj
samou,istva ko+ u,i2e ,io Loz,iljanM ili nije*
A. MU7KARCI I BE1E UBICE
ako u,istava u kojima su mukar2i po3inio2i ima znatno vie7 u,istva koja su
po3inile ;ene nailaze na ve-e zgra;anje i 3u8enje te izazivaju puno vie pa;nje 4=5*
)e+an o+ razloga je verovatno i 3injeni2a +a ;ene u,ijaju puno re8e7 o+nosno z,og
ve-eg ,roja slu3ajeva u kojima su mukar2i u,i2e7 javnost je navikla7 otupela na
takve slu3ajeve*
6ato ;ene u,ijaju i kako to 3ine govori istra;ivanje psihijatra +r 'ane Mu;ini-?
Masle* #na je .000* magistrirala na temu IBompara2ija forenzi3ko?psihijatrijskih
o,ilje;ja ;enskih i mukih po3inio2a krivi3nih +ela u,istava i pokuaja u,istava*M Na
osnovu rezultata ovog ra+a mo;e se +o-i +o zaklju3ka +a ;ene naj3e-e u,ijaju iz
straha7 hla+nim oru;jem7 ,ra3ne partnere koji su ih zlostavljali i to u zaje+ni3kom
stanu i pritom su ura3unljive i trezne7 a mukar2i iz ,esa7 vatrenim oru;jem7 na
otvorenom i to poznanike ili slu3ajne ;rtve7 po+ uti2ajem alkohola*
F
Ninjeni2a +a je ;enskom kriminalu posve-ivano manje pa;nje7 nije samo rezultat
pre+rasu+a* !topa kriminaliteta ;ena o+uvek je ,ila manja iako su uvek postojale i
o+re8ene Itamne ,rojkeM ;enskog kriminala7 to zna3i +a se on nije registrovao* Oeni
nije ,ilo +oputeno 3initi krivi3na +ela7 s o,zirom na njenu ;ensku priro+u i
tra+i2ionalnu ulogu u +rutvu7 repro+uk2iju i materinstvo7 nije imala ni prilike u3initi
+elikventna ponaanja* No7 promenom situa2ije u +rutvu7 ka+a ;ena u mo+ernijem
svetu +o,iva novu ulogu7 uloga ;ene izje+na3ava se s ulogom mukar2a u +rutvu*
Tako ;ena preuzima i ve-u stopu kriminala7 a ona se polako pri,li;ava stopi
kriminala mukara2a*
stra;ivanje +r 'ane7 tako8e7 pokazuje +a su ;ene u,i2e u najve-em ,roju ,ile u
,raku* Ustvari7 najve-i se ,roj u,istava +oga8a u poro+i2i i u mnogo slu3ajeva
u,istvo je kulmina2ija +ugogo+injih zlostavljanja7 fizi3ke sile i emo2ionalnog stresa*
!vaki slu3aj te vrste zapo3inje kao uo,i3ajena ku-na sva8a7 a akt u,istva je po3injen
u afektu ,ez pretho+ne namere ili pre+umiljaja* "e-ina takvih u,istava +oga8a se u
kuhinji7 a naj3e-e oru;je je no; koji se naao pri ru2i* Mnoge ;ene su ,ile silovane i
seksualno zlostavljane o+ svojih partnera7 a 3esto su i +e2a i fizi3ki i seksualno
zlostavljana*
(lavni motiv ko+ ;ena?u,i2a je u najve-em ,roju ,io strah7 na +rugom je mestu
psihopatoloki motiv7 o+nosno u,istvo po+ uti2ajem +uevne ,olesti* #+,ijanje
neposre+nog fizi3kog napa+a7 o+nosno samoo,rana7 je na tre-em mestu motiva ;ena?
u,i2a* Bo+ mukara2a je na prvome mestu motiv ,esa7 a na +rugom je mestu
psihopatoloki motiv7 +ok je na tre-em mestu strah* Bo+ mukara2a je na visokom
mestu motiva materijalna +o,it*
Dok mukar2i naj3e-e u,ijaju u perio+u o+ <.* +o <=* go+ine ;ivota7 najve-i ,roj
;ena?u,i2a ima izme8u /. i /= go+ina7 to ukazuje +a je re3 o u+atim ;enama* $o
,rojnosti sle+i grupa ;ena?u,i2a o+ /G +o 1> go+in a starosti7 a na tre-em mestu je
skupina o+ 1. +o 1= go+ina* 6atim je tu grupa ;ena o+ =. +o =F go+ina7 ;ene koje
ulaze u raz+o,lje klimaksa* Uti2aj go+ina ;ivota +elikvenata povezuje se s ,iolokim7
psiholokim i so2ijalnim faktorima* Bo+ ;ena7 opseg u,istava ne opa+a s opa+anjem
fizi3ke snage7 ko+ njih fizi3ka snaga nije presu+an faktor7 nego va;niju ulogu imaju
so2ijalni 3inio2i* Do <. go+ine se lakomisleno i nepromiljeno razreavaju konfliktni
o+nosi7 vreme izme8u <> i /> go+ina je najopasnije jer se ;ena uklju3uje u ,ra3ni i
poro+i3ni ;ivot i ire se +rutveni o+nosi* "e-u zastupljenost ;ena?u,i2a u starosnim
raz+o,ljima o+ 1. +o G> go+ina mo;e se o,jasniti ,iolokim i psiholokim faktorima
u tom raz+o,lju razvoja ;ene7 klimaksom* U tom perio+u ;ena preki+a s aktivnim
u3estvovanjem u +rutvenom ;ivotu7 njena preokupa2ija vie nije poro+i2a7 jer +e2a
su o+rasla7 ose-a se ,eskorisno7 pa konflikte s ,li;njima reava na agresivniji na3in*
C. BRTVE UBISTAVA
$o3inio2a u,istva o,i3no karakterie o+re8eni emo2ionalni na,oj7 tj* afekt koji ga
usmerava ka 2ilju 4=5* ntenzivni afekti 9naj3e3e afekt ,esa: po pravilu +ovo+e +o
impulsivnog oslo,a8anja agresije koja se usmerava na ;rtvu* Me8utim7 u,istvo mo;e
,iti planirano i ,ri;ljivo pripremano* Ta+a neki afekti izostaju7 ali se ipak afektivni
A
anga;man u,i2e ne mo;e zanemariti* #v+e je afekt usmeren u 2ilju pre2iznog
izvo8enja +eliktne ra+nje* U 3inu u,istva u3estvuje 2elokupna li3nost po3inio2a sa
razli3itim motiva2ijama*
Ortva u 3inu u,istva7 tako8e7 mo;e +a ima aktivnu ulogu* To se pose,no o+nosi na
slu3ajeve ka+a su po3inila2 i ;rtva u o+re8enoj so2ijalnoj i emo2ionalnoj ,liskosti* U
takvim situa2ijama7 o,i3no7 su o+nosi u pre++eliktnom perio+u optere-eni
emo2ionalnom napeto-u i nerazumevanjem* !am homi2i+alni 3in mo;e +a ,u+e
provo2iran izazovnim ponaanjem ;rtve* Naj3e-e je povo+ za agresiju skoro
,ezazlen7 a u svakom slu3aju postoji nesrazmera izme8u provoka2ije 9o+ strane ;rtve:
i o+govora 9o+ strane po3inio2a:* Bonstelativni faktori7 alkohol i +roga7 koji su
pre+met u;ivanja kako po3inio2a tako i ;rtve 9ili samo je+nog o+ njih:7 mogu +a
pokrenu agresivne impulse i generiu +elikt* Tako o,i3na prijateljska situa2ija
9+ru;enje7 lju,avni susret: +o,ija neverovatan o,rt7 +olazi +o ispoljavanja agresivnog
ponaanja koje mo;e +a se zavri u,istvom* #va opojna sre+stva +eluju na nervni
sistem tako to remete logi3no i razumno razmiljanje i ponaanje i samim tim
po+sti3u oslo,a8anje agresivnih pulzija*
D. ?EDOMORSTVO
Brivi3no +elo u,istva +eteta pri poro8aju ili +ruga3ije 3e+omorstvo7 pojavljuje se
u krivi3nom zakono+avstvu u .0* veku 4G5* Ne+omorstvo +anas ulazi u re+ ve-ine
savremenih krivi3nih zakonika7 u kojima je naj3e-e pre+vi8eno kao laki
9privilegovani: o,lik krivi3nog +ela* (lavni razlog za vi8enje ovog krivi3nog +ela
kao privilegovanog7 jesu tvr+nje +a se za vreme poro8aja i nekog vremena nakon
toga7 majka nalazi u stanju psihofizi3kih poreme-aja izazvanih samim poro8ajem*
%a+ pshihologa sa ,rojnim po3inio2ima 3e+omorstva pokazao je +a su glavni
razlozi za 3injenje ovog krivi3nog +ela privremeno smanjena ura3unljivost ili uti2aj
neke +uevne ,olesti* Na3in u,istva novoro8en3a+i je raznolik7 ali prete;no +ominira
u,istvo mehani3kim oru8em* "eliki ,roj u,istava novoro8en3a+i tako8e se po3ini i
+avljenjem7 utopljenjem7 u+ar2ima7*** Na osnovu razgovora o,avljenim sa majkama
koje su u,ile svoju tek ro8enu +e2u7 +olo se +o zaklju3ka +a su to u najve-em ,roju
slu3ajeva7 mla+e oso,e7 skromnog o,razovanja7 prose3nih intelektualnih sposo,nosti7
ali emo2ionalno nezrele7 nesta,ilne i impulsivne oso,e*
<ITERATURA
.* Ubistvo 9,*+*:* Dostupno na http:DDsh*Pikipe+ia*orgDPikiDU,istvo 9pose-eno .0* +e2em,ra <>./:*
0
<* Murder 9,*+*:* Dostupno na http:DDen*Pikipe+ia*orgDPikiDMur+er 9pose-eno .0* +e2em,ra <>./:*
/* Serial Killers 9,*+*:* Dostupno na http:DDPPP*+eathreferen2e*2omD$Q?!eD!erial?Billers 9pose-eno
.0* +e2em,ra <>./:*
1* Milosaljevi-7 B* 9<>>1:* Socijalna patologija i drutvo. Banja 'uka: Romesgrafika*
=* Biopsihopatoloke karakteristike nasilnickog kriminaliteta 9,*+*:* Dostupno na http:DDPPP*
apeiron?uni*euD2entarDra+ovip+fDspe2ijalisti2kiDsepDin+ianapeji2*p+f 9pose-eno .0* +e2em,ra
<>./:*
G* Ubistvo deteta pri poro!aju "edomorstvo 9,*+*:* Dostupno na http:DDPPP*,esplatniseminarski
ra+ovi*2omD$%A"#DU,istvo?+eteta?pri?poro+jaju*htm 9pose-eno .0* +e2em,ra <>./:*

.>