Вы находитесь на странице: 1из 47

ZAVRNI RAD Gruji Boban

INVESTICIONI FONDOVI

1
UVOD

U savremenim trinim ekonomijama dolazi do snanog razvoja investicionih fondova
kao novog tipa finasijskog posrednika. Njihova sutina sastoji se u tome da prikupljaju kapital
putem prodaje svojih akcija stanovnitvu s tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u
akcije i obaveznice preduzea kao i obaveznice drave. Prema tome, investicioni fondovi vre
intermedijaciju izmeu domainstva kao investitora i preeuzea drave kao emitenta vrednosnih
papira.
Prvi oblici investicionih fondova javljaju se u kotskoj u XVIII odnosno Uxix veku. Prvi
investicioni fond ili kompanija, u savremenom smislu te rei, bila je kotsko - Amerika
investiciona kompanija osnovana u Londonu 1860. godine. Krajem XIX i poetkom XX veka
investicioni fondovi poinju da se otvaraju u veem broju pre svega u Belgiji, Velikoj Britaniji i
SAD-u. Od 1860. godine do 1875., do kada je trajao uzlazni berzanski ciklus, u Velikoj Britaniji
osnovano je vie od 50 fondova ove vrste, da bi uporedo sa recesionim talasom do 1920. godine
dolo do smanjenje investicionog interesa za ulaganjem u investicione fondove.
Od 1920., i novog ekspazivnog talasa, obnavlja se interes za ivesticionim fondovima u
Velikoj Britaniji i SAD da bi pravi bum investicioni fondovi doiveli 80 - tih i 90 - tih godina
XX veka, kako po njihovom ukupnom broju broju, tako i po raspoloivim tipovima fondova i
obimu aktive koja se nalazi pod njihovom upravljanjrm. U SAD, recimo, 1980 godine samo
5.7% domainstva bilo je u posedu akcija investicionih fondova, da bi danas oko 66.5 miliona
pojedinaca u 37.40 miliona domainstva bilo u posedu oko 78.4% akcija investicionih fondova.
Investicioni fondovi nose neto vei rizik od tednje u banci, ali po pravilu i vei prinos
na uloena sredstva.
U naoj zemlji drava ne garantuje graanima povraaj sredstava u sluaju bankrotstva
investicionog fonda, dok u sluaju tednje, garantuje povraaj u visini 3.000 po pojedinanom
ulogu u banci.
Kada je u pitanju prinos, posmatrano u stabilnim vrstim valutama, dosadanja iskustva
govore da se proseni prinosi fondova kreu od 8-15%. Kamatne stope na sredstva u stabilnim
vrstim valutama u naoj zemlji se kreu od 3,5-7,5%. Kamatne stope na sredstva u dinarima se
kreu od 8,5-19%. Iz ovoga sledi da bi trebalo oekivati godinji prinos fondova od najmanje
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

2
nekoliko procenata iznad 20%, ukoliko ga pratimo dinarskim indeksom. Posmatrajui dosadanji
prinos domaih fondova, ovakvo oekivanje je veoma blizu ostvarenja.
Pri kupovini investicionih jedinica, ulaga plaa trokove i naknade drutva za
upravljanje investicionim fondom. Pri ulaganju sredstava u banku, najee nema nikakvih
naknada.
Uloena sredstva sa prinosom (ili pak umanjena za gubitak) se uvek mogu pretvoriti u
likvidna sredstva prodajom investicionih jedinica (sem u retkim sluajevima kada se donese
odluka o privremenom prekidu otkupa investicionih jedinica). Vano je napomenuti da se
uglavnom naplauje provizija za otkup investicionih jedinica (od strane fonda), sem u
sluajevima kada se one prodaju (od strane ulagaa) nakon nekoliko godina od kupovine. Kada
je re o tednji u bankama, samo tednja po vienju dozvoljava mogunost podizanja likvidnih
sredstava u bilo kom trenutku, bez ikakvih limita. Sve ostale oroene vrste tednje zahtevaju
manje ili vie strogu proceduru razoroenja (u najboljem sluaju uz obraunatu kamatu po
vienju), ukoliko su ulagau potrebna sredstva pre roka dospea oroenja. U sluajevima
vraanja likvidnih sredstava nakon roka oroenja, nema bilo kakvih ogranienja.
Poreski tretman ulaganja u banku ili u investicione fondove je potpuno isti u naem
zakonodavstvu.
Na kraju treba ukazati na to da vrednosti investicionih jedinica fondova u kratkom roku
fluktuiraju manje ili vie, te da ulaganje u investicione fondove treba posmatrati kao dugorono
ulaganje.
Jedinstveno najbolje reenje izmeu ove dve opcije ne postoji. U dugom roku ono zavisi
od preferencija ulagaa, spremnosti na rizik, kao i stepena likvidnosti uloenih sredstava koji je
ulagau u konkretnoj situaciji potreban. Kada je u pitanju kratak rok, investicioni fondovi nisu
dobro reenje, zbog kratkoronih fluktuacija cene investicionih jedinica. U tom sluaju se tednja
u banci ini kao bolja opcija.








ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

3
1. DEFINICIJA I POJAM INVESTICIONIH FONDOVA

Po definiciji investicioni fond predstavlja vrstu institucionalnih investitora koji posredno
povezuju emitente i investitore na finansijskom tritu.
Prema definiciji Zakona o investicionim fondovima, investicioni fondovi su institucije
kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju i ulau novana sredstva u razliite vrste
imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.
1

A prema slobodnom tumaenju, investicioni fondovi su alternativa izmeu tednje u
banci i investiranja tj. aktivna tednja ili pasivno investiranje. U srbiji danas posluju 10
Investicionih fondova i to (po redosledu osnivanja): Delta Plus, FIMA ProActive, Raiffeisen
Akcije, Focus Premium, Ilirika JIE, KD Ekskluziv, Delta Dynamic, Citadel Triumph, Zepter
Capital i Kombank InFond.
Investicioni fondovi spadaju u red organizacija koje se po mnogo emu razlikuju od
drugih finansijskih uesnika. One nisu depozitne institucije poputa banaka, tedionica, tedno-
kreditnih organizacija koje prikupljaju depozite stanovnitva i to im predstavlja najvanije
izvore finansiranja.
Meu institucionalnim investitorima gde pored investicionih kompanija ubrajamo i
osiguravajua drutva i penzione fondove, ima mnogo vie slinosti izmeu zadnja dva
nabrojana nego izmeu investicionih kompanija i neke od njih. Zato?
Osiguravajue kompanije i penzioni fondovi se mogu nazvati i ugovornim finansijskim
institucijama, poto glavne izvore sredstava obezbjeuju na bazi potpisanih ugovora sa
korisnicima svojih usluga. Investicione kompanije dolaze do sredstava emisijom svojih hartija od
vrijednosti i to pre svega akcija i udjela. I zbog toga su i dobile svoj naziv, i zato su posebno
izdvojene u klasifikaciji. Ipak sa institucionalnim investitorima ih povezuje injenica da su, kao i
osiguravajua drutva i penzioni fondovi, nebankarske i nedepozitne organizacije.
Moemo ih definisati kao nov tip finansijskih posrednika ija se sutina sastoji se u tome
da prikupljaju kapital putem prodaje svojih akcija stanovnitvu s tim da formirani finansijski
potencijal plasiraju u akcije i obveznice preduzea kao i u obveznice drave. Prema tome,
investicioni fondovi vre intermedijaciju izmeu domainstava kao investitora i preduzea -
drave kao emitenata vrijednosnih papira. Alternativa je da domainstva neposredno dre svoje

1
Jaki, M.,: Finansijsko trite - instrumenti i institucije, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, 2011. str.45.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

4
finansijske holdinge u vidu akcija i obveznica kompanija - drave.
Investicioni fondovi kao finansijski posrednici imaju za cilj da poboljaju proces
kupovine vrednosnih papira od strane domainstava. Dr Dejan oki
2
definie investicionu
kompaniju kao finansijsku instituciju koja povlai sredstva manjih individualnih investitora
kojima za uzvrat emituje akcije (shares) ili potvrde o ueu u finansijskoj aktivi fonda (units).
Tako ostvarene prihode investicione kompanije investiraju, na domaem ili meunarodnom
finansijskom tritu, u hartije odvrednosti stvarajui diversifikovani investicioni portfolio. Za
efikasno investiranje sredstava investicione kompanije brine se profesionalni menader ili
struna ekipa ljudi koja predstavlja portfolio menadment kompanije. Prihodi po osnovu hartija
od vrednosti se dele akcionarima tj. vlasnicima ili tediama investicione kompanije srazmerno
njihovom ueu, umanjeni za vrednost provizije na ime portfolio menadment usluge. Svaka
akcija investicione kompanije predstavlja srazmerno uee u portfoliu hartija od vrednosti pod
njenom upravom. Upravljanje portfoliom investiciona kompanija sprovodi u ime i u najboljem
interesu njenih akcionara, ali oni, ipak, podnose celinu investicionog rizika koji proistie iz
poslovnih aktivnosti investicione kompanije.
Investicioni fondovi su dakle mladi i efikasni nedepozitni, nebankarski finansijski
posrednici i uesnici na bankarsko-finansijskom tritu. Znaajni su uesnici na finansijskim
tritima koji prodajom svojih akcija i udela dolaze do kapitala i sredstava koji dalje koriste radi
investiranja na mnogim segmentima finansijskih trita u vrlo diversifikovane portfolije.
Investicioni fondovi vre svojevrsno prepakivanje, to je i est pojam na zapadu packed
investment, razliitih oblika finansijske aktive.
Svaki investitor moe investirati novac u svoj lini portfolio hartija od vrednosti.
Ova aktivnost zahteva znatna finansijska sredstva kako bi se investicija diversifikovala,
veliko znanje kako to raditi i naravno dosta vremena koje je za mnoge ljude ogranien resurs.
Umesto toga mnogi investitori ulau u investicione fondove ili kompanije koje obavljaju sve
navedene aktivnosti. Investicioni fondovi ili investicione kompanije predstavljaju
specijalizovane finansijske posrednike koji se bave upravljanjem investicija u hartije od
vrednosti. Ova aktivnost obavlja se sredstvima irokog broja malih investitora koji za uzvrat

2
oki D.,: Hartije od vrednosti: Upravljanje portfolijom i investicioni fondovi, Beograd, Ekonomski fakultet.
2000 , str 229.

ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

5
dobijaju vlasnitvo nad fondom odnosno odreeni broj akcija ili udela.
3
Investiranjem
prikupljenih sredstava u hartije od vrednosti na finansijskom tritu dobija se diversifikovani
investicioni portfolio, a efikasnost ovog procesa zavisi od uspenosti menadment kompanije
koja je za taj posao zaduena. Tako se veliki broj sitnih i neupuenih investitora ukljuuje u
transakcije na finansijskom tritu omoguujui veu efikasnost mehanizma alokacije kapitala.
U literaturi se za investicione fondove vrlo esto koristi termim Investiciona kompanija.
Meutim, ovom prilikom akcenat treba staviti na obavezno razlikovanje pojma upravljake ili
menadment kompanije. Naime, investiciona komapnija jeste sinonim za termin investicioni
fond, dok je upravljaka (menadment) kompanija finansijska kompanija koja moe imati jedan
ili vie fondova u svom sastavu.
4
Iz iskustva zemalja koje poznaju investicione fondove uoava
se da su menadment kompanije najee sastavljene od vie investicionih fondova, koji imaju
razliite ciljeve, menadment, investicione strategije i portfolio strukturu. Menadment
kompanije investitorima nude veliki broj razliitih investicionih fondova sa razliitim
investicionim ciljevima. U SAD je prisutna velika koncentracija ukupnog obima poslovanja u
rukama relativno malog broja velikih kompanija. Tako se gotovo svaka investiciona prefrenca
moe zadovoljiti unutar jedne menadment kompanije. Najmanje meu njima imaju samo jednan
fond, ali u praksi to je veoma retko.
Ako i govorimo o malim, pod njima i smatramo one koje uz jedan investicioni fond na
tritu novca imaju i po jedan specijalizovan za ulaganje u akcije i obveznice.

1.1. Kratka istorija otvorenih investicionih fondova

Investicioni fondovi ili investicione kompanije intenzivan razvoj ostvaruju od druge
polovine 80 - tih godina XX veka kako po broju tako i po ukupnoj vrednosti aktive kojom
raspolau. Meutim, neke pretee investicionih fondova nastale su jo u XIX veku. Prve
investicione kompanije predstavljale su fondove zatvorene strukture. U Briselu, 1822. godine,
holandski kralj Viljem I oformio je prvi investicioni fond.

3
oki D.,: Hartije od vrednosti: Upravljanje portfolijom i investicioni fondovi, Beograd, Ekonomski fakultet.
2000 , str 231.
4
www.in..net/.../Thread-investicioni-fond--focus-inves pristup sajtu 05.08.2011., vreme pristupa 18:20:00.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

6
Prvi otvoreni investicioni fond je 1822. godine ustanovio holandski kralj Vilijam I. Ideja
se je rairila na kotsku, gde je oduevila tedljive kote. Oni su bili poznati kao skromni ljudi,
koji su izbegavali brze i lakoumne kupovine. Uspeli su da utedete velike koliine novca, i taj
novac su ulagali u nove fondove.
Nakon izvesnog vremena su se fondovi pojavili u Americi ali su se bolje primili krajem
XIX veka. U to vreme su ih zvali akcioni trusti - prvi je bio njujorki godine 1889. Ti turisti su se
razvili u ulagaka drutva, koja su bila omiljena u 20 - tim godinama prolog veka.
Prvi pravi ameriki otvoreni investicioni fond je bio Shaw-Loomis-Saylesov fond. Pojavio
se je novembra 1929, nekoliko nedelja nakon berzanskog kraha. Njegovi osnivai su izabrali lo
trenutak, jer su cene akcija padale, dok nisu 1932 godine dostigle najnie vrednosti.
5
Prvi
otvoreni investicioni fondovi svoje korene vuku takoe iz XIX veka. Meutim, prvi moderni
otvoreni fond bio je Massachusetts Investors Trust koji je formiran 1924. godine sa portfoliom
od 45 akcija i aktivom od 50.000 dolara. Ovaj fond uveo je koncept koji e uvesti pravu
revoluciju u investiranje i investicione kompanije: kontinuelno prodavanje novih akcija i
otkupljivanje akcija koje mogu uvek biti prodate prema trenutnoj vrednosti aktive fonda.
Ovaj fond jo uvek posluje, ali se danas zove State Street Research i upravlja sa sedam
fondova u kojima udele mogu kupovati svi investitori bez razlike. Prema proceni kompanije
10.000 dolara investiranih 1924. godine sedamdesetak godina kasnije bi vredelo oko 40 miliona
dolara.
Velika ekonomska kriza prekinula je ekspanziju otvorenih fondova da bi popularnost
ponovo stekli u 40 - tim i 50 - tim. 1940. godine bilo je manje od 80 fondova u SAD sa ukupnom
aktivom od 500 miliona dolara. Dvadeset godina kasnije postojalo je 160 fondova sa aktivom
vrednom 17 milijardi dolara. Meutim, prava ekspanzija je usledila sredinom osamdesetih
godina kada se ustanovljavaju mnogi fondovi koji ne poivaju samo na akcijama ve i drugim
finansijskim instrumentima.
6

Do 1936 godine, kad se praina smirila, pola otvorenih investicionih fondova je propalo.
Investitori su se tada nauili neto vrlo vano: kada padaju cene akcija, tad ide slabo i
investicionim fondovima. To vai jo i danas. Ni najbolji portfolio menader vas ne moe
odbraniti pred krahom berze.

5
www.in..net/.../Thread-investicioni-fond--focus-inves pristup sajtu 05.08.2011., vreme pristupa 18:20:00.
6
www.in..net/.../Thread-investicioni-fond--focus-inves pristup sajtu 05.08.2011., vreme pristupa 18:20:00.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

7
Ako investirate sami ili to radi neko drugi za vas, niko nije siguran kad se dogodi kraj
berze.
Jedanaest godina po krahu berze 1929. godine ameriki kongres je usvojio najvaniji
zakon: Zakon o ulagakim drutvima (1940). Sa tim zakonom je otkriven veliki oblak tajni koji
je zakrivao otvorene investicione fondove. Zakon je pretpisivao, da se svaki fond mora opisati do
detalja. Svaki investitor mora tano znati koliko mora dobiti i kolio e za to morati uloiti.
(Takvi zakoni su danas poznati po celom svetu, obino su definirani kao zakoni o investicionim
fondovima u kojima su definirane: vrste fondova, pravila poslovanja, vlasnike strukture, drutva
za upravljanje, kapital fonda, kapital DZU, ... ).
7

Po dugom razdoblju, kada se je javnost izmicala investicionim fondovima, su isti ponovo
postali popularni krajem 60-ih godina prolog veka, kada su ih prodavali po gradovima po celoj
Americi. Uitelji, vlasnici trgovina, slubenici javnog sektora, ... ljudi svih naziva su od vrata do
vrata nagovarali ljude da uloe svoj novac u otvorene investicione fondove. Takvo prodavanje
investicionih fondova nije donelo rezultate, jer je u to vreme (1969-1973) stanje na tritu hartija
od vrednosti bilo katastofalno, slino onome iz 1929 godine. U tom razdoblju se vrednost
fondova smanjila za tri etvrtine.
Zaprepateni nad svojim gubitcima ogoreni investitori poeli su brzo prodavati svoje
investicione jedinice. Akcije su prodavali po mnogo niim cenama od onih po kojim su ih kupili.
Tako su potpuno izgubili poverenje u zastupnike investicionih fondova.
Jo koju deceniju posle toga je bilo teko uveriti bilo koga da svoj novac uloi u akcioni
investicioni fond (fond rasta vrednosti imovine), kao i u ostale vrste fondova. Lukava drutva za
upravljanje tako je nala veliki broj odlinih akcija, koje bi mogli kupiti po niskoj ceni, ali bez
investitora nisu imali novca da bi te akcije kupili.
Investicioni fondovi ili investicione kompanije intenzivan razvoj ostvaruju od druge
polovine 80 - tih godina XX veka kako po broju tako i po ukupnoj vrednosti aktive kojom
raspolau. Meutim, neke pretee investicionih fondova nastale su jo u XIX veku.
Kada je trite hartija od vrednosti ponovo zaivelo 80 - tih godina, rascvetali su se i
investicioni fondovi. Od tada njihov broj raste. Krajem prolog veka je broj investicionih
fondova u Americi porastao na 5.655. U zadnjih nekoliko godina je nastalo dodatnih 1.300
fondova. Skoro svaki dan se otvori novi otvoreni investicioni fond. Fond fondova, indexni fond,

7
www.in..net/.../Thread-investicioni-fond--focus-inves pristup sajtu 05.08.2011., vreme pristupa 18:20:00.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

8
obvezniki fond, fond blagajnikih zapisa,... ako se tako nastavi, nastee vie investicionih
fondova nego hartija od vrednosti u koje se ulae.
Danas preovlauju otvoreni investicioni fondovi a veoma veliko uee stanovnitva u
njihovom vlasnitvu govori o njihovoj rasprostranjenosti. U SAD, 1980. god. samo 5,7%
domainstava bilo je u posedu akcija investicionih fondova, da bi danas preko 70 miliona
pojedinaca u skoro 40 miliona domainstava bilo u posedu oko 80% akcija investicionih
fondova.
8
U gotovo svim razvijenim trinim ekonomijama investicioni fondovi su postali krupni
igrai na finansijskom tritu, a proces privatizacije u nekadanjim centralno - planskim
privredama omoguio je njihovo prisustvo i u tranzicionim ekonomijama.

2. CILJEVI INVESTICIONIH FONDOVA


Cilj fondova je da pre svega obezbede dodatnu likvidnost na finansijskom tritu, prikupe
sitan slobodan kapital i stave ga u funkciju ekonomskog razvoja. Investicioni fondovi sa sobom
donose nekoliko koristi, jedna od njih je podizanje cene kapitala, odnosno hartija od vrednosti,
tako to fondovi koncentriu sitnu tranju i uvode je na trite.
9

Generalno, fondovi podstiu razvoj privrede, a istovremeno vre pritisak i na banke,
predstavljajui dodatnu konkurenciju. Ulaganje u investicione fondove donosi zaradu od oko
20% na uloenu sumu na godinjem nivou, dok je godinja kamata u bankama oko 5%.
10
Kao
rezultat zdrave finansijske konkurencije, banke su prinuene da poveaju kamatu na tednju, a
smanje kamate na plasmane. Fondovi predstavljaju i institucije ekonomske demokratije
obezbeujui svima da uzmu uee u ekonomskoj utakmici
Istraivanja i analize meunarodnih eksperata pokazuju da e se u narednih deset godina
kroz investicione fondove u Srbiju sliti oko etiri milijarde evra. Strunjaci smatraju da ne treba
forsirati ulazak inostranih fondova, koji su vie nego dobrodoli, na domae trite, ve treba
osnivati i domae koji bi predstavljali bitnu komponentu razvoja privrede.
Investicioni fondovi su u zemljama u tranziciji ubrzali sam proces tranzicije, doprineli
poveanju efikasnosti privrede, kao i smanjenju trokova investiranja. Takoe, donoenjem

8
Jaki, M.,: Finansijsko trite - instrumenti i institucije, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, 2011.str.69.
9
Jaki, M.,: Finansijsko trite - instrumenti i institucije, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, 2011.str.69-70.
10
Jaki, M.,: Finansijsko trite - instrumenti i institucije, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, 2011.str.70.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

9
sveeg kapitala ubrzava se i privatizacija. Brzinu razvoja investicionih fondova kod nas teko je
predvideti, ali se smatra da e inicijalnu kapislu dati prelazak jednog dela tednje stanovnitva iz
banaka u investicione fondove. Za dalji razvoj fondova u Srbiji presudno e zavisiti od brzine
irenja kulture investiranja, jer veina ljudi ne zna razliku izmeu akcije i obveznice, a kamoli
ta je investicioni ili penzijski fond.
U odnosu na ostale forme investicija, investicioni fondovi su u prednosti time to
privatnim plasmanom institucionalni investitori izbegavaju trokove javne emisije hartija od
vrednosti, njihovim angaovanjem obezbeuje se visokoprofesionalni menadment, a posredno
jaa i trite kapitala.

3. INVESTICIONI FONDOVI PRINCIPI POSLOVANJA

Investicioni fond predstavlja finansijsku instituciju koja povlai sredstav manjih
investitora kojima za uzvrat emituje akcije ili potvrde u finansijskoj aktivi fonda. Tako
prikupljena sredstva investicioni fondovi investiraju, na domaem i - ili meunarodnom
finansijskom tritu, u razliite vrste hartija od vrednosti stvarajui diverzifikovani investicioni
portfolio.
Za efikasno investiranje sredstava investicionog fonda brine se profesionalni menader ili
struna ekipa ljudi koja predstavlja portfolio menadment kompanije. Prihodi po osnovu hartija
od vrednosti se dele akcionarima tj. vlasnicima ili tediama investicionog fonda srazmerno
njihovom ueu, umanjeni za vrednost provizije na ime portfolio menadment usluge. Svaka
akcija investicionog fonda predstavlja srazmerno uee u portfoliu hartija od vrednosti pod
njenom upravom. Upravljanje portfoliom investicioni fond sprovodi u ime i za raun vlasnika
akcija u cilju postizanja oprimalnog profita, te time Investicioni fondovi u ime investitora ulau
u itav spektar razliitih hartija od vrednosti.
Sa druge strane, treba razlikovati pojam upravljakih kompanija koje u svom sastavu
mogu imati jedan ili vie investicionih fondova. Po pravilu, upravljake kompanije su sastavljene
od vie investicionih fondova koji imaju zasebne ciljeve, menadment, investicione strategije i
portfolio strukturu.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

10
Osnovni razlog za njihovo osnivanje jeste da se prevaziu slabosti svojstvene
individualnom investiranju. Ove slabosti proizilaze iz nemogunosti da se zadovolje sledee tri
bitne pretpostavke za uspeno ulaganje:
11
investicija ne sme biti koncentrisana na jednom mestu
ve rasporeena na vie mesta, investitor mora biti dobro informisano o nome u ta ulae u
suprotnom je velika verovatnoa da e imati gubitak i investitor mora stalno da prati ta se
deava sa investicijom, s obzirom da se krupne promene esto odigravaju brzo i da ostavljaju
malo vremena za reagovanje.
Meutim veina individualnih investitora je ograniena nedovoljnim iznosom kapitala za
pravu diverzifikaciju, nedovoljnom sposobnou da pravilno procene razliite mogunosti za
ulaganje, kao i nedostatkom vremena da se prati ta se deava sa investicijom kako bise
reagovalo na vreme.
Investicioni fondovi za svoje ulagae vre smanjivanja investicionog rizika kroz
diverzifikaciju. Ovo postizanje efekta diverzifikacije je u potpunosti dostupno i malim
akcionarima, jer u najveem broju sluaja imaju nizak donji prag ulaganja. Tako da investitor i
sa malim sredstvima investiranim u investicioni fond dobija diverzifikaciju rizika svojstvenu
velikim investicionim iznosima investiranim u veliki broj razliitih hartija od vrednosti. Uz to
investitor relativno jeftino dobija uslugu kompetentnog upravljanja svojim sredstvima kao i
minimiziranja prateih trokova knjigovodstva, uvanja hartija od vrednosti, transakcionih
trokova i sl. Pri tom, prinosi investicionih fondova mogu biti daleko vei od prinosa od oroene
tednje. Ako tome dodamo i mogunosti razliitih plaanja i programirane tednje i isplata koje
nude neki investicioni fondovi, jasno je da dinamian rast popularnosti ovih fondova nije
sluajan.

3.1. Osnovne informacije o investicionim fondovima

Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju
novana sredstva investitora fonda. Prikupljena novana sredstva fonda se ulau u razliite vrste
imovine, u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu Fonda, u cilju ostvarivanja
dobiti i smanjenja rizika ulaganja.

11
Kohn, M., : Financial Institutions and Markets, 1994.str.234.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

11
Prospekt fonda je dokument investicionog fonda, odobren od strane Komisije za hartije
od vrednosti, koji potencijalnim investitorima prua potpune i jasne informacije za donoenje
odluke o ulaganju.
12

Imovina investicionog fonda je u vlasnitvu lanova investicionog fonda, i to srazmerno
njihovom ueu u fondu i odvojena je od imovine Drutva za upravljanje koje upravlja tim
fondom. Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a
nadzor Drutava za upravljanje vri Komisija za hartije od vrednosti.
13

Ulaganjem sredstava u investicioni fond investitoru je omoguen jednostavan pristup
tritu kapitala, dok plasiranim sredstvima upravljaju iskusni i ovlaeni strunjaci. Ulaganjem u
vei broj hartija od vrednosti, portfolio menader diversifikuje portfolio i time smanjuje rizik
ulaganja.
Prednost ulaganja u otvoreni investicioni fond je i mogunost da investitor u svakom
trenutku povue svoja sredstva iz fonda prodajom svojih investicionih jedinica fondu. Prinos koji
se moe ostvariti ulaganjem u investicioni fond je obino vii nego prinos koji se ostvaruje
nekim konvencionalnim oblikom tednje.
Investicionim fondovima upravlja Drutvo za upravljanje investicionim fondovima.
Drutvo za upravljanje je privredno drutvo koje organizuje, osniva i upravlja investicionim
fondovima u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima.
14

Drutvo za upravljanje investicionim fondovima upravlja fondom, vodi investicionu
politiku, donosi investicione odluke, vodi evidenciju o lanovima fonda i vrednosti njihovih
udela u fondu, obavlja odreene administrativne, raunovodstvene i marketinke poslove u ime
fonda.







12
www.investicioni-fondovi.com/kriterijumi_kod_odabira_investicionog_fonda.html pristup sajtu 12.08.2011.,
vreme pristupa 18:45:00.
13
www.investicioni-fondovi.com/kriterijumi_kod_odabira_investicionog_fonda.html pristup sajtu 12.08.2011.,
vreme pristupa 18:45:00.
14
Sl. Glasnik RS br. 46/2006
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

12
4. VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA

Tri osnovne vrste investicionih fondova su: otvoreni, zatvoreni i privatni investicioni
fondovi.
Otvoreni fond funkcionie na principu prikupljanja novanih sredstava putem izdavanja
investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev lana fonda. Investirajui u
otvoreni investicioni fond, investitori postaju vlasnici investicionih jedinica koje je fond u
obavezi da otkupi po aktuelnoj ceni na dan kad investitor podnese zahtev.
Otvoreni fondovi pruaju investitorima mogunost plasmana svojih sredstava putem
kupovine investicionih jedinica u cilju ostvarivanja prinosa uz mogunost svakodnevnog
ulaganja sredstva ali i povlaenja sredstava iz fonda.

Zatvoreni fond prikuplja novana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. Kada je
javna ponuda zavrena, investitori koji su kupili akcije fonda mogu trgovati akcijama fonda na
organizovanom tritu po trinoj ceni tih akcija, koja moe biti nia ili via od vrednosti
imovine fonda. Zatvoreni fond nema obavezu otkupa sredstava investitora, ve investitor svoje
akcije zatvorenog fonda moe unoviti iskljuivo na organizovanom tritu hartija od vrednosti.

Privatni fond je organizovan kao drutvo sa ogranienom odgovornou i takav fond
nema ogranienja prilikom ulaganja. Namenjen je iskusnim investitorima, pa minimalni ulog
iznosi 50,000.00 eur.

U skladu sa osnovnim investicionim ciljem koji se ulaganjem sredstava fonda eli postii,
postoje etiri vrste otvorenih investicionih fondova:
15

Fond ouvanja vrednosti imovine - Ovi fondovi ulau u kratkorone dunike hartije od
vrednosti i novane depozite. Tee ouvanju vrednosti uloga, odnosno, zatiti od inflacije. Ovo
su fondovi sa najniim rizikom.
Fond prihoda - Ovaj tip fonda ulae 75% svoje imovine u dunike hartije od vrednosti
sa ciljem da investitorima ponudi neto vee prinose od fondova ouvanja vrednosti. Analogno je

15
Dostani, G., :Investicioni fondovi i kompanije za upravljanje izbor tekstova, Beogradska Berza, 2006.str.91.

ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

13
ulaganje u ove fondove i neto riziniji oblik investiranja sredstava. Rizinost ovih fondova
moe da se razlikuje u zavisnosti od izdavaoca hartija od vrednosti u koje fond ulae. Pored toga,
ovi fondovi su izloeni riziku kretanja kamatnih stopa - kada kamatne stope rastu, vrednost
fondova prihoda se smanjuje.
Balansirani fond - Ulae najmanje 85% svoje imovine u vlasnike i dunike hartije od
vrednosti, s tim da u dunike hartije od vrednosti ulae najmanje 35% a najvie 65% imovine
fonda. Ova vrsta fonda prikladna je za investitore koji ele umerenu stopu prinosa uz
preuzimanje umerenog rizika.
Fond rasta vrednosti imovine - Ulae najmanje 75% vrednosti imovine u vlasnike hartije
od vrednosti. Ovaj tip fonda namenjen je osobama koje ele atraktivan prinos uz spremnost na
preuzimanje visoke stope rizika.
Neto vrednost imovine fonda predstavlja aktuelnu vrednost hartija od vrednosti i druge
imovine iz portfolia fonda, umanjene za iznos obaveza.
16
Rauna se svakog radnog dana, po
zavretku trgovanja.
S obzirom da se vrednost hartija od vrednosti svakodnevno menja, i neto vrednost fonda
se svakodnevno menja. Neto vrednost fonda je dobar pokazatelj uspenosti poslovanja
investicionog fonda.
Otvoreni investicioni fondovi svoja sredsta mogu ulagati u skladu sa regulativom Zakona
o investicionim fondovima. Neke od hartija od vrednosti u koje otvoreni investicioni fond moe
plasirati svoju imovinu su: dunike hartije koje izdaje Narodna banka RS, Republika Srbija,
jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave RS. Otvoreni fondovi mogu ulagati i u
hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa seditem u Republici, kojima se trguje na
organizovanom tritu, kao i hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica, kojima se trguje
na organizovanom tritu Republike.
17
Takoe otvoreni investicioni fond moe ulagati i u hartije
od vrednosti koje izdaju meunarodne finansijske institucije, kao i novane depozite banaka.
Odluke o ulaganju imovine investicionog fonda donosi lice koje ima licencu portfolio
menadera dobijenu od Komisije za hartije od vrednosti nakon polaganja strunog ispita.
Drutvo za upravljanje mora da angauje najmanje jednog portfolio menadera koji e upravljati
investicionim fondom. Portfolio menader moe upravljati samo jednim investicionim fondom.

16
Dostani, G., :Investicioni fondovi i kompanije za upravljanje izbor tekstova, Beogradska Berza, 2006.str.92.
17
Dostani, G., :Investicioni fondovi i kompanije za upravljanje izbor tekstova, Beogradska Berza, 2006.str.92.

ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

14
Investitori fonda nemaju mogunost donoenja investicione odluke u vezi plasmana sredstava
koja su investirali u fond.
Investiciona jedinica je srazmerni obraunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog
investicionog fonda.
Kad investitor ulae svoj novac u investicioni fond, on zapravo kupuje investicione
jedinice, uvek po ceni aktuelnoj na dan kada investitor plasira svoj novac u fond. Poetna
vrednost investicione jedinice ista je kod svakog investicionog fonda i iznosi 1,000.00 rsd. U
skladu sa promenom neto vrednosti imovine fonda svakodnevno se menja i vrednost investicione
jedinice. Vrednost investicione jedinice je jednaka koliniku neto vrednosti imovine fonda i
ukupnog broja investicionih jedinica svih investitora u fond.
18

Kroz promenu vrednosti investicione jedinice svaki investitor prati svoj prinos u fondu.
Investitor moe svakoga dana da proveri vrednost svog uloga u fond, koji je jednak proizvodu
broja investicionih jedinica koje poseduje i ceni investicione jedinice na taj dan.
Prinos fonda predstavlja procentualnu promenu vrednosti portfolia fonda na kraju u
odnosu na poetak odreenog perioda. Prinos fonda moe biti pozitivan i negativan. Prinos fonda
investitori mogu pratiti na dnevnom nivou kroz promenu cene investicione jedinice. Prinos fonda
objavljuje se u prospektu i na internet stranici fonda za svaki polugodinji period za poslednjih
12 meseci, kao i ukupan prinos za poslednjih pet godina od organizovanja (osnivanja) fonda.
Ulaganje u fond pretpostavlja preuzimanje odreenih rizika. Ove rizike moemo podeliti
na:
19

Trini rizik - rizik promene cena finansijskih instrumenata.
Imovina se u skladu sa odredbama prospekta fonda investira u razliite finansijske
instrumente, ija je cena podlona promeni. Promena vrednosti tih instrumenata moe dovesti do
nezadovoljavajueg rasta ili pada vrednosti imovine fonda, kao posledica tri kljuna rizika:
promena kamatnih stopa, promena cene hartija od vrednosti i promena kursa valuta. Kretanje
cena dunikih hartija od vrednosti direktno zavisi od opteg nivoa kamatnih stopa i rizinosti
izdavaoca. Poveanje opteg nivoa kamatnih stopa po pravilu utie na pad cena dunikih hartija
u koje je investirana imovina fonda. Istovremeno cena akcija u koje je Fond investirao moe biti

18
Jeremi, Z.,: Finansijska trita, Univerzitet. SINGIDUNUM, Beograd, 2009.str.122.
19
Jeremi, Z.,: Finansijska trita, Univerzitet. SINGIDUNUM, Beograd, 2009.str.122.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

15
nezadovoljavajua odbacujui nizak ili negativan prinos, kao posledica trinih i - ili netrinih
faktora, to posledino moe uticati na smanjenje prinosa na ulaganje fonda.

Valutni rizik - budui da deo imovine fonda moe biti investiran u hartije od vrednosti
stranih izdavalaca-denomirane u stranoj valuti, ta hartija od vrednosti e biti izloena i riziku
promene kursa. Valutni rizik je verovatnoa da valute u kojima je investirana imovina Fonda
depresiraju u odnosu na dinar, to bi dovelo do nezadovoljavajueg rasta ili pada vrednosti
imovine fonda.

Kreditni rizik - predstavlja verovatnou da izdavalac u ije je hartije od vrednosti
investirano nee biti u mogunosti da u celini ili delimino izmiri svoje obaveze u momentu
dospea to bi negativno uticalo na likvidnost i vrednost imovine fonda.

Operativni rizik - operativni rizik je verovatnoa nastanka negativnih efekata na poslovni
i finansijski poloaj drutva i fonda, kao posledica neadekvatnih internih procedura i pravila
rada, ponaanja zaposlenih, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom drutva, kao i
nepredvidivih eksternih uticaja.

Rizik promene poreskih propisa - Rizik promene poreskih propisa predstavlja
verovatnou promene poreskih propisa na nain koji bi negativno uticao na aktivnosti i prinos
fonda. Ovaj rizik je u potpunosti izvan uticaja drutva za upravljanje.


5. REGULATIVNI MEHANIZAM


Investicione kompanije su visoko regulisani finansijski entiteti koji se mogu osnivati i
koji moraju poslovati u saglasnou sa veim brojem federalnih zakona u SAD. Investicione
kompanije se podvrgavaju istim optim propisima kao i javna akcionarska drutva tj. Zakonuo
hartijama od vrednosti iz 1933. godine i Zakonu o berzama iz 1934. godine. Svaka emisija hartija
od vrijednosti investicionih kompanija mora biti registrovana kod Komisije za hartije od
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

16
vrednosti (SEC) i u ponudi investicionoj javnosti propraena verodostojnim prospektom. S
obzirom da otvorene investicione kompanije kontinuirano prodaju nove akcije, one su u
kontinuiranom procesu registracije njihovih emisija.
Zakonska regulativa koja ue regulie poslovanje investicionih kompanija u SAD u
osnovi se svodi na Zakon o investicionim kompanjama iz 1940. godine i Zakon o investicionim
savetnicima iz iste godine. Ovi zakoni upotpunjavani su i osavremenjivani naknadno donoenim
amandmanima.
20
Oni, naravno, ne garantuju da e investiciona kompanija biti profitabilna, ali
investitorima pruaju odreenu sigurnost.
Zakonom o investicionim kompanijama regulisano je da investicione kompanije moraju
staviti na uvid potencijalnim investitorima ne samo svoje investicione cijeve i politiku, ve i
svoje periodine finansijske obraune i detaljnu strukturu provizija koje naplauju. Svaka
promena investicionih ciljeva i investicione politike investicionih kompanija prethodno mora biti
odobrena od strane njihovih ulagaa - akcionara. Svaka izjava, tvrdnja, promocija i reklama
uinjena od strane investicione kompanije, mora biti tana, nedvosmislena i ne sme dovoditi u
zabludu potencijalne investitore. Zakon regulie sastav upravnog odbora investicione kompanije,
tj. predvia lanstvo nezavisnih direktora u njemu, kao i prirodu ugovora sa menadment
kompanijom. Zakon otvorenim investicionim kompanijama zabranjuje emitovanje dugovnih
hartija od vrednosti, ulazak u trgovinu na kratko, kupovinu na margini, prodaju akcija fonda na
margini i naplatu vie od 9% prihoda od prodaje akcija na ime prodajnih provizija.
21
Takoe,
Zakon propisuje da svaki investicioni fond procenjuje svoju aktivu svakodnevno na bazi njene
trenutne trine vrednosti i da je duan da otkupi svoje akcije od investitora na njihov zahtev.
Treba imati u vidu da se otvorenim fondovima omoguuje i ogranieno zaduivanje kod banaka
u odreene svrhe i po propisanoj proceduri.
Zakonom o investicionim kompanijama propisano je da se regulisanim otvorenim
investicionim kompanijama smatraju one koje svojim akcionarima dele najmanje 90% svojih
godinjih prihoda podlonih oporezivanju i da imaju tzv. diversifikovani portfolio.
22

Pod terminom diversifikovan zakonodavac podrazumeva da portfolio ne sme biti u

20
Kidwell S. David, Peterson L. Richard, Blackwell W. David.,:Financial Institutions, Markets and Money, The
Dryden Press, Harcourt College Publishers, USA, 2000.str.109.
21
Kidwell S. David, Peterson L. Richard, Blackwell W. David.,:Financial Institutions, Markets and Money, The
Dryden Press, Harcourt College Publishers, USA, 2000.str.109-110.
22
Kidwell S. David, Peterson L. Richard, Blackwell W. David.,:Financial Institutions, Markets and Money, The
Dryden Press, Harcourt College Publishers, USA, 2000.str.110.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

17
posedu vie od 10% akcionarskog kapitala neke kompanije. Istini za volju, ovakvo poimanje
diversifikacije vie otkriva volju zakonodavca da investicionim kompanijama ogranii uticaj na
korporativno upravljanje negoli da obezbedi pravu diversifikovanost portfolia.
Investicionim fondovima koji ispunjavaju gornja dva uslova Zakon je propisao
oslobaanje od poreza na dobit realizovanu kamatonosnim ili dividendnim prinosima. Poreza se
ne oslobaa i akcionar koji je duan da plati porez na ostvareni prihod.
Zakon o investicionim kompanijama propisuje neke specifinosti u pogledu poslovanja
zatvorenih investicionih fondova. Zakon im zabranjuje reklamiranje i dodatno emitovanje akcija,
ali im dozvoljava pozajmljivanje sredstava kroz emitovanje obveznica i preferencijalnih akcija,
agresivniju pekulativnu trgovinu opcijama i fjuersima i iri spektar investicionih ciljeva u
odnosu na otvorene fondove.
Trgovina akcijama investicionih kompanija, kao i svim drugim u SAD, mora biti u skladu
sa odredbama o fer trgovini propisanim od strane SEC i NASD koje se u svojoj osnovi oslanjaju
na odredbe Zakona o berzama. SEC i NASD ustanovili su i maksimalne iznose provizija u
trgovini hartijama od vrednosti investicionih kompanija. Od 1993. godine ukupne provizije, i
vidljive i nevidljive, kod otvorenih investicionih kompanija ograniene su na 8,5%.
Zakon o investicionim savetnicima zahteva od svih investicionih savetnika fondova da
budu registrovani. Njime se propisuje nekoliko irokih odredaba protiv potencijalnih pronevera i
nameu obaveze investicionim savetnicima. Takoe, ovim Zakonom je predvieno da savetnici,
tj. menadment kompanije, potuju obaveze izvetavanja, evidentiranja i otkrivanja podataka o
svom poslovanju.
Pravni akt novijeg datuma koji regulie insajdersku trgovinu (insider trading) i
nedozvoljene operacije hartijama od vrednosti uopte Insider trading and securities fraud
enforcement act odnosi se, i na investicione kompanije. Njime se investicione kompanije
obavezuju da preduzimaju propisane procedure kojima se umanjuju mogunosti insajderske
trgovine. Jedna od strogih zabrana odnosi se na tzv. samotrgovinu (self - dealing).
Menadment kompanija ne sme sprovoditi odreene transakcije, kao sto su prodaja fondu
akcija kojih se ele osoboditiBa zbog toga to je cilj da rizik koji podnose investicione
kompanije bude posledica cenovnih kretanja na finansijskim tritima a ne neetike poslovne
prakse portfolio menadmenta.
U Velikoj Britaniji investicioni fondovi su takoe vrlo znaajne finansijske institucije. U
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

18
odnosu na SAD postoje odreene terminoloke razlike. Investicione kompanije se mogu pojaviti
u dva osnovna oblika, i to:
1. Trustovi sa udelima - Unit Trust - koji imaju dosta slinosti sa otvorenim
fondovima u SAD.
2. Investicioni trustovi - Investment Trust - koji odgovaraju tipu zatvorenih fondova.
Njihove akcije, slino kao i akcije drugih javnih korporacija se nalaze na listingu Londonske
berze, gde se promeu.

Kada su u pitanju investicioni fondovi u Velikoj Britaniji, regulativa je diferencirano
postavljena. Fondovi zatvorenog tipa stiu pravo na izuzee od plaanja poreza na kapitalnu
dobit ako prethodno ispune sledee uslove:
1. da se njihovim akcijama trguje na berzi;
2. da ostvaruju prihod uglavnom (ili u potpunosti) po osnovu investiranja u hartije
od vrednosti. Pod tim se podrazumeva da najmanje 70% ukupnog prihoda investicionog fonda
bude ostvareno po ovom osnovu;
3. investicioni fond ne moe investirati vie od 10% svoje aktive u hartije od
vrednosti bilo kog pojedinanog emitenta. Ovo se ne odnosi na investiranje u hartije od vrednosti
drugih investicionih fondova;
4. maksimum 25% aktive fonda moe biti investirano agregatno u:
a) hartije od vrijednosti koje se ne kotiraju na berzi i
b) akcije kompanija kod kojih takvo ulaganje predstavlja 20% ili vie od ukupnog
akcijskog kapitala (izuzev kada su u pitanju drugi investicioni fondovi);
5. maksimum 15% neto prihoda fonda moe ostati nedistribuirano njegovim
akcionarima.

Pod tim se podrazumeva dio prihoda ostvaren investiranjem u hartije od vrednosti.

Kao to se vidi, investicioni fondovi zatvorenog tipa u Velikoj Britaniji imaju neto
manje ogranienja kada je u pitanju struktuiranje njihovih portfolia. To se odnosi na mogunost
da vei procenat kapitala fonda bude investiran u hartije od vrednosti jednog emitenta (nego u
SAD), a pogotovo na mogunost da investicioni fond investira i u druge oblike aktiva (kreditni
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

19
plasmani, plasmani u nekretnine, robe, itd.).
Kada su u pitanju fondovi otvorenog tipa regulativni zahtevi su sledei:
1. institucija tj. organizacioni nosioc fonda i portfolio menadment moraju biti
meusobno nezavisni, organizacioni nosioc fonda mora imati akcijski kapital koji je emitovan u
iznosu ne manjem od 500 000 funti sterlinga, od kojih najmanje 250 000 funti mora biti
efektivno uplaeno;
2. kompanija koja upravlja portfoliom investicionog fonda mora posedovati
odgovarajui sopstveni kapital u iznosu koji se utvruje od sluaja do sluaja, auobiajeno ne
manjem od 25 000 funti sterlinga;
3. osim u hartije od vrednosti drugi oblici investiranja nisu doputeni;
4. maksimum 5% vrednosti aktive fonda moe biti investirano u hartije od vrednosti
koje se ne kotiraju na berzi;
5. maksimum 5% aktive fonda moe biti investirano u hartije od vrednosti jednog
emitenta;
6. fond ne moe posedovati vie od 10% akcijskog kapitala bilo kog pojedinanog
emitenta, itd.

Samo fondovi koji ispunjavaju pomenute uslove mogu stei pravo da se reklamiraju u
javnosti. Za same fondove to je veoma bitno sa aspekta rejtinga koji e imati kod potencijalnih
investitora. Pri tome, neophodno je da investicioni fond prethodno bude ovlaen od strane
nadlenog dravnog ministarstva (Department for Trade and Industry).
Obaveza ovog ministarstva nije da ovlasti investicioni fond samo zato to su se za to
ispunili osnovni uslovi. U praksi, status fonda se reava na pregovorima izmeu predstavnika
investicionog fonda i dotinog ministarstva, na kojima se raspravlja o svim pitanjima
relevantnim za poslovanje ovog tipa finansijskih institucija.
Iz izloenog se vidi da su fondovi otvorenog tipa u Velikoj Britaniji izloeni neto
ozbiljnijim regulativnim ogranienjima nego fondovi zatvorenog tipa (takoe i u odnosu na
investicione fondove u SAD). Ova restriktivnost proizilazi iz:
1. vezivanja regulativnih zahteva za mogunost da se fond reklamira u javnosti (a ne
samo za poreske olakice),
2. neto restriktivnijih zahteva u pogledu diversifikacije plasmana i
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

20
3. ogranienja u pogledu investiranja u inostranstvu (izuzev u SAD).

Jedna od karakteristika investicionih kompanija u Velikoj Britaniji je veliki obim
investicija u akcije, a manje u obveznice i instrumente trita novca. Smatra se da je ak 55%
plasmana usmereno u akcije britanskih kompanija, a jo dodatnih 38% investicija u akcije ino
kompanija.
23
Do izuzetnog poveanja finansijske snage i znaaja na finansijskim tritima ovih
institucija je slino kao i u SAD, dolo tokom 80-ih godina XX veka.
U Nemakoj se takoe pravi razlika izmeu dve osnovne vrste fondova. Meutim, oni su
neto drugaije definisani nego u anglosaksonskim zemljama. Re je o:
1. Javnim fondovima - koji obavljaju poslove sa velikim brojem subjekata
(privredom, stanovnitvom, i slino). Oni se prema ciljevima investiranja mogu podeliti u dve
podgrupe:
a) Javni fondovi koji investiraju u obveznice (retenfonds).
b) Javni fondovi koji investiraju u akcije (aktienfonds).

2. Privatnim fondovima - koji su fokusirani za rad sa institucionalnim investitorima
(osiguravajuim drutvima, penzionim fondovima). Re je o takozvanim specijalnim fondovima
(spezialfonds).


Javni fondovi koji investiraju u obveznice su uglavnom orijentisani ka investiranju u
kratkorone instrumente trita novca. Atraktivniji su i popularniji od fondova u akcije, poto je
80% ukupnih investicija usmereno ka njima. Otuda u Nemakoj nikada nisu postali popularni
fondovi trita novca, kao to je to bio sluaj u drugim zemljama.
U Japanu takoe postoje investicione kompanije kao oblik nedepozitnih finansijskih
institucija. Za njih se koristi pojam - Investicioni trustovi za hartije od vrednosti (Securities
Investment Trust - oken toi intaku) koji predstavljaju oblik otvorenih investicionih fondova.
Po japanskoj zakonskoj regulativi investitori u takve fondove najmanje dve godine ne mogu da
povlae svoja sredstva iz njih. Postoje i zatvoreni fondovi koji obino imaju rok dospea od 5

23
Kidwell S. David, Peterson L. Richard, Blackwell W. David.,:Financial Institutions, Markets and Money, The
Dryden Press, Harcourt College Publishers, USA, 2000.str.113.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

21
godina, posle ega se gase, a imovina fonda distribuira vlasnicima. Mogu postojati i takozvani
off-shorefondovi, koje sponzoriu inostrane firme, s tim to njihove hartije od vrednosti moraju
biti denominovane u inostranoj valuti.
I u drugim razvijenim zemljama u kojima su investicioni fondovi znaajnije zastupljeni
(sa aspekta formi, broja i aktive u posedu) regulativni zahtevi se ne razlikuju bitnije od prethodno
pomenutih. U osnovi, zahtevi su usmereni na obavezu investicionih fondova da adekvatno
informiu svoje akcionare i potencijalne investitore o svim elementima svog poslovanja. S
obzirom da se ova vrsta ulaganja ne smatra osiguranom (poput bankarskih depozita), odnosno da
rizik ovakvih ulaganja snose iskljuivo akcionari fonda, oni imaju pravo da budu pravovremeno i
tano informisani, to mora biti podrano odgovarajuom pravnom regulativom. Takoe, u
veini zemalja su predviena ogranienja u pogledu investiranja u hartije od vrednosti
pojedinanog emitenta (to je u domenu posebnih zakonskih reenja ili poreske regulative), ime
se deluje u pravcu adekvatne diversifikacije plasmana investicionog fonda (odnosno, disperzije
rizika). Opte uzevi, regulativni zahtevi u ovim zemljama znatno su liberalniji od onih kojima se
regulie poslovanje ostalih finansijskih institucija, posebno banaka, penzijskih fondova i
osiguravajuih kompanija. To je znaajno doprinelo razvoju investicionih fondova u novijem
periodu.


6. USLUGE INVESTICIONIH FONDOVA NA RAZVIJENIM
TRITIMA


Investicioni fondovi svojim akcionarima pruaju mnoge korisne usluge. One se u
konkurentskoj borbi za investitore, stalno inoviraju i unapreuju u cilju privlaenja novih
investitora. Ogledaju se u nizu pogodnosti koje pojednostavljuju i olakavaju poslove akcionara.
Dostupnost i jednostavna kupovina akcija investicionog fonda je od velike vanosti u
privlaenju novih akcionara. Slanjem eka, telefonom ili posredstvom brokera, finansijskih
planera ili osiguravajuih agenata, kupovina akcija investicionih kompanija je svakako
jednostavna i brza. Radi dobijanja irokog spektra informacija, veinu fondova investitori mogu
kontaktirati i putem besplatnih telefonskih brojeva.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

22
Mogunost menjanja fondova unutar menadment kompanije, je laka i gotovo uvek
prisutna kod investicionih kompanija sa vie fondova. Po pravilu je bez provizije, a investitorima
daje mogunost finansijske mobilnosti i usmeravanja investicionih sredstava.
Automatsko reinvestiranje podrazumeva da investitor, bez ikakve provizije, moe bilo
koji iznos svojih prihoda odrediti za automatsko reinvestiranje tj. ponovno ulaganje u fond.
Automatsko povlaenje sredstava, odnosno ako je investitor preao prag svoje ukupne
investicije u fond, on moe ugovoriti da mu se od prihoda ili glavnice meseno, kvartalno ili
godinje automatski alju ekovi, ako su prinosi fonda vii od fiksne isplate. Ostatak, na zahtev
akcionara, moe biti pod reimom automatskog reinvestiranja.
Automatski investicioni plan, omoguuje regularno investiranje podjednakih iznosa u
dodatne akcije fonda. Ovim se izbegava rizik kupovine akcija u nepovoljnom trenutku i smanjuje
vreme oekivanja pravog trenutka za investiranje.
24
Tako se po viim cenama kupuje manje, a po
niim cenama kupuje vie akcija fonda.
Penzioni rauni su sastavni deo ponude gotovo svake investicione kompanije. Oni
zahtevaju posebne prijave za otvaranje rauna i imaju nii prag investiranja. Akcije fonda su na
raspolaganju, kako organizovanim penzionim raunima, tako i poreski beneficiranoj namenskoj
penzionoj tednji pojedinca.
Ovo su samo neke od najeih usluga koje su prisutne na razvijenim finansijskim
tritima. Sa razvojem trita i poveanjem konkurencije meu investicionim kompanijama,
realno je oekivati da sline usluge se pojave i u Srbiji.

7. ORGANIZACIJA INVESTICIONIH FONDOVA

Investicionim fondovima upravlja Drutvo za upravljanje investicionim fondovima.
Drutvo za upravljanje investicionim fondom organizovano je kao zatvoreno akcionarsko
drutvo i u svom sastavu moe imati vie investiconih fondova sa razliitim politikama ulaganja i
prinosa.
25
Jedino ogranienje u broju fondova drutva za upravljanje je, da svaki fond mora imati
bar jednog portfolio menadera. Drutvo za upravljanje investicionim fondovima upravlja

24
parlament1.21.forumer.com/.../finansijska-trzista-i-berze_post87.html, pristup sajtu 27.07.2011., vreme pristupa
19:05:00.
25
parlament1.21.forumer.com/.../finansijska-trzista-i-berze_post87.html, pristup sajtu 27.07.2011., vreme pristupa
19:05:00.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

23
fondom, vodi investicionu politiku, donosi investicione odluke, vodi evidenciju o lanovima
fonda i vrednosti njihovih udela u fondu, obavlja odreene administrativne, raunovodstvene i
marketinke poslove u ime fonda. Na vrhu piramide drutva je Skuptima akcionara, zatim
dolaze upravni i izvrni odbor. Izvrni odbor se deli na direktora izvrnog odbora koji rukovodi
sektorom marketinga, prodaje, upravljanja imovinom i lana izvrnog odbora koji je zaduen za
odeljenje finansija i pravne poslove u ijem sastavu se nalazi i interna kontrola i revizija.
Osnovne tri vrste investicionih fondova su: otvoreni, zatvoreni i privatni investicioni fondovi.
Organizaciona ema otvorenog investicionog fonda deli se na sektor optih poslova i
sektor za upravljanje portfoliom. U opte poslove ulazi finansijsko pravni sektor i sektor za
poslove marketinga i prodaje, i njihova uloga je da podre rad sektora za upravljanje portfoliom,
koji predstavlja osnovni pokrereta investicionog fonda i od ijih odluka zavisi i vrednost
investicionih jedinica. Sastavni delovi sektora za upravljanje portfoliom su direktor sektora,
portfolio menader i investicioni analitiar. Njihov zadatak je analiza finansijskog trita i
njegovih uesnika, na osnovu koje donose investicione odluke. Pri donoenju odluka moraju
voditi rauna da prikupljena sredstva ulau u prortfolio koji e pratiti opredeljenost fonda prema
riziku i prinosima.
Struktura zatvorenog investicionog fonda sastoji se od: skuptine akcionara tj. vlasnika
akcija, upravnog odbora, menadmenta kompanije tj. Investicionih i finansijskih savetnika,
nezavisnog poverenika, posrednika transfera i glavnog potpisnika. Na vrhu organizacione
strukture nalazi se skuptina akcionara, koja bira i razreava lanove upravnog odbora.
Investitori tj. akcionari su ujedno i vlasnici investicionog fonda i oni su ti koji podnose
investicioni rizik. Upravni odbor je odgovoran za sveobuhvatno upravljanje kompanijom, za
realizaciju investicionih ciljeva i investicione politike fonda. Upravni odbor nadgleda rad
menadmenta kompanije i investicionog savetnika tj. portfolio menadmenta.
Menadment kompanija ine investicioni savetnici i finansijski analitiari. Oni
predstavljaju tzv. operativni menadment fonda. Menadment kompanija je specijalizovana
institucija za upravljanje portfoliom i najee je deo neke investicione banke, komercijalne
banke, brokersko-dilerske kue itd. Od znanja, strunosti, procene i odluke, investicionih i
finansijskih savetnika, zavisi uspeh poslovanja celog fonda. Njihovi zadaci su praenje, analiza i
predvidjanje trinih kretanja, donoenje investicionih odluka, kreiranje i upravljanje
portfoliom...
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

24
Distributivno - prodajna organizacija investicionog fonda obuhvata niz posrednika. Tu se
nalaze poverenik, posrednik transfera i glavni potpisnik. Poverenik je nezavisna institucija koja
je nadlena za izvravanje naloga investicionog savetnika, odnosno odluke operativnog
menadmenta.
26
Nezavisna institucija vri isplate i izdaje priznanice o transakcijama fonda.
Njeno zaduenje je da uva aktivu fonda tj. njegovu gotovinu i hartije od vrednosti portfolia. U
velikom broju sluajeva ulogu poverenika obavlja banka. Zatim dolazimo do posrednika
transfera koji je nadlean za sprovoenje transakcija sa akcionarima. Te transakcije se sastoje
od prodaje i otkupa akcija, distribucije dividendi i realizovanih kapitalnih dobitaka, vodjenja
investicionih dosijea akcionara... Zaduenje potpisnika je marketing i distribucija novih emisija
akcija fonda. Postoje dva naina prodaje akcija fonda a to su prodaja na veliko i prodaja na
malo. Prva predstavlja prodaju brokersko-dilerskim kuama, a druga direktno investitorima.
Ovi poslovi se mogu obavljati interno i eksterno. Interno, kada se deo fonda ili menadment
kompanija bavi naznaenim poslovima, a eksterno, kada ugovorne brokersko-dilerske kue,
banke, i druge institucije u svojim centralama i kroz mreu svojih predstavnitva irom zemlje,
vre naznaene poslove za raun i u ime investicionog fonda.

7.1. Portfolio menadment i merenje performansi portfelja

Portfolio menadment predstavlja upravljanje investicijama u hartije od vrednosti koje je
u razliitim formama potrebno individualnim i institucionalnim investitorima. Neki investitori se
time bave direktno, oslanjajui se na sopstvena znanja i iskustva, dok veina njih angauje
menadere koji se bave upravljanjem portfelja. Kod veine institucija, ova funkcija se posmatra
kao sporedna funkcija poslovanja. Meutim, investicione kompanije, kao institucije, nastale su
prevashodno radi obavljanja ove funkcije, to ujedno znai da je to njihova osnovna delatnost.
Osnovni preduslov za njeno javljanje je pojava i aktivan promet veeg broja razliitih hartija od
vrednosti na nacionalnim finansijskim tritima. Da bi imali uspean portfelj treba prevazii
itav niz prepreka, od kojih je verovatno najvea, izbor i kupovina dobitnih hartija od vrednosti.
Jednom ustanovljeni portfelj treba kontinuirano pratiti i po potrebi revidirati da bi se osiguralo
ispunjenje, pred njega postavljenih investicionih ciljeva. Pogreno izabrana investicija moe da

26
parlament1.21.forumer.com/.../finansijska-trzista-i-berze_post87.html, pristup sajtu 27.07.2011., vreme pristupa
19:05:00.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

25
proizvede loije rezultate ak i od uvanja novca u slamarici. Zbog toga se mnogi investitori
obraaju investicionim kompanijama, koje poseduju profesionalne portfolio menadere, za
upravljanje njihovim investicijama. Investicione kompanije u ime investitora ulau u itav
spektar razliitih hartija od vrednosti. Investitor nije zainteresovan za rizik i prinos jednog,
izolovanog finansijskog instrumenta ve za performanse portfelja finansijskih instrumenata, zato
to obino ulae u portfelj tj. skup finansijskih instrumenata - razliitih vrsta i karakteristika.
injenica je da bi dranje jednog instrumenta koji donosi najvei oekivani prinos bilo
najidealnije reenje zainvestitora, ali sa jedne strane, transakcioni trokovi, za dranje jednog
finansijskog instrumenta, ali i malog broja njih, smanjuju prinos, a sa druge strane, koncentracija
rizika je izuzetno visoka, to investitora izlae neoekivanom gubitku. Konstituisanje portfelja
finansijskih instrumenata menja nain izraavanja uslovljenosti rizika i prinosa. Prinos pojedinog
finansijskog instrumenta kompezovan je rizikom ukupnog portfelja i ne izraava vie samo
izolovani rizik.
27
Pravljenjem portfelja postie se diversifikacija ulaganja koja dovodi do
smanjenja rizika ulaganja. U osnovi diversifikacija je kombinacija dva ili vie instrumenta iji se
prinos kree u razliitom smeru tako da se pojedinani prinosi kompenzuju dranjem portfelja.
Rizik portfelja je manji od rizika, svakog instrumenta koji se nalaze u portfelju, pojedinano
uzetog. Korist diversifikacije je u tome to ona smanjuje ukupni obim rizika kojem je investitor
izloen.

7.2. Prospekt i izvetaj investicionog fonda

Pre nego to investitor donese odluku o izboru investicionog fonda ije akcije eli da kupi
potrebno je da se dobro informie o raspoloivim investicionim mogunostima. Kada definie
sopstvene investicione prednosti, treba da izabere najbolju investicionu kompaniju, koja
zadovoljava njegove zahteva i da obrati panju na ostvarene performanse i trokove fonda. Dva
glavna izvora informacija o investicionom fondu su prospekt i izvetaj o poslovanju
investicionog fonda u prethodnom periodu.

27
parlament1.21.forumer.com/.../finansijska-trzista-i-berze_post87.html, pristup sajtu 27.07.2011., vreme pristupa
19:05:00.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

26
Prospekt je zvanini dokument koji investitorima mora da stavi na raspolaganje neke
bitne informacije o poslovanju investicione kompanije.
28
Ovaj dokument, po odluci Komisije za
hartije od vrednosti (SEC u SAD-u), poslednjih godina je pojednostavljen ali se mora aurirati
najmanje jednom godinje. U njemu se nalaze bitne informacije izloene na, relativno, popularan
nain tako da ih potencijalni investitori bez tekoa mogu razumeti. Za one koji ele dodatne
informacije, na njihov zahtev, fond e im staviti na raspolaganje tzv. Izvetaj o dodatnim
informacijama ( Statement of additional information ), poznatiji kao Deo B prospekta.
Prospekat se moe odnositi samo na jedan fond, ali moe obuhvatiti i nekoliko srodnih fondova
unutar iste menadment kompanije. Moe biti objavljen kao samostalna publikacija, ili ree, uz
dodatak formulara za prijavljivanje tj. pristupnice fondu.
U prospektu se daju sledee informacije:
29

1. Investicioni ciljevi fonda - prihod i kapitalni dobici
2. Investiciona politika - da li fond kupuje akcije drugih fondova i da li investira u
inostrane i nedovoljno likvidne hartije od vrednosti
3. Investiciona ogranienja - ta fond ne sme da uini tj. njegova ogranienja
4. Transakcioni trokovi akcionara i struktura poslovnih rashoda - ovi podaci se daju
u formi tzv. tabele provizija (fee table)
5. Finansijska istorija fonda - podaci o prihodu po akciji, kretanju vrednosti kapitala
i tabela poslovnih stopa
6. Detaljna analiza investicionog rizika portfolia - trini, valutni, politiki,
ekonomski, regulatorni rizik...
7. Objanjenje o kupovini i prodaji akcija fonda - pored naina izraunavanja NAV,
navode se minimalni inicijalni iznosi kupovine akcija, minimalni naredni ulozi na ve otvoreni
raun i provizije koje se primenjuju pri kupovini i prodaji akcije.
8. Usluge koje investicioni fondovi nude akcionarima
9. Informacije o savetniku fonda i njegovim provizijama podaci vezani za
vlasnitvo savetnika fonda, njegove veze sa poverenikom, posrednikom transfera i potpisnikom
fonda.

28
oki, D.,: Hartije od vrednosti: Upravljanje portfolijom i investicioni fondovi, Beograd, Ekonomski fakultet,
2000.str.234.
29
oki, D.,: Hartije od vrednosti: Upravljanje portfolijom i investicioni fondovi, Beograd, Ekonomski fakultet,
2000.str.234-235.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

27
10. Imena i adrese - nezavisnog poverenika, posrednika transfera...
11. Spisak isplaenih dividendi, kapitalnih dobitaka i analiza poreskih efekata na
investitore podaci o nainu i rokovima isplate distribucija, mogunosti reinvestiranja u fond,
tretman tako kupljenih akcija po pitanju provizija i poreske olakice
12. Informacija o drugim raspoloivim fondovima unutar menadment kompanije.

Po odluci Komisije za hartije od vrednosti, investicioni fondovi su duni da pripreme i
publikuju godinji i polugodinji izvetaj akcionarima. Mnogi fondovi objavljuju i izvetaje za
krae periode - kvartalne izvetaje. Godinji izvetaj je najpotpuniji i mora da sadri finansijsku
analizu poslovanja fonda sainjenu od strane nezavisne revizorske kue. Uz prospekat i izvetaj,
investitorima se esto alju i dodatni promotivni materijal fonda ili menadment kompanije. To
mogu biti pregledne ilustracije performansi fonda ili grupe fondova u proteklom periodu,
porudbenice za besplatnu dodatnu literaturu, zbir afirmativnih novinskih tekstova o fondu,
obrasci pristupnice fondu.

7.3. Prihodi i rashodi investicionih fondova

Investicioni fondovi mogu sticati dobit za svoje investitore, u osnovi na tri naina. Prvo
po osnovu dividendi i kamata primljenih od hartija od vrednosti u portfoliu. Drugo, ako
prodajui neku hartiju od vrednosti ostvare profit, tj. ako je prodaju po veoj ceni od nabavne, u
ovom sluaju se misli o realizovanoj kapitalnoj dobiti koja se po pravilu isplauje investitorima.
Tree, ako doe do rasta vrednosti hartija od vrednosti iz portfolia fonda, a time i do rasta NAV
fonda. Naravno investitorima niko ne garantuje da e po bilo kom od ovih osnova fond zaraivati
a po treem osnovu ak moe i gubiti.
1. Prinos (yield) predstavlja prihod po akciji plaene akcionarima na osnovu
dividendi i kamata tj. po prvom osnovu prihoda fonda. Obino se izraava kao procenat nabavne
cene akcija fonda.
2. Isplate (distributions) pored dividendi i kamata obuhvataju realizovanu kapitalnu
dobit tj. obuhvata sve isplate akcionarima - po prvom i drugom osnovu prihoda fonda.
3. Ukupni prinos (total return) pored isplate, obuhvata i nerealizovane kapitalne
dobitke koji se manifestuju u rastu NAV (neto vrednost aktive). Kod otvorenih investicionih
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

28
kompanija investitori po pravilu ne dobijaju pun iznos ukupnog prinosa. Uz menadment
proviziju, koja se oduzima pre formiranja NAV tu su i druge provizije namenjene, uglavnom,
pokrivanju trokova distributivno - prodajne organizacije fonda.

Poslovanje investicionih kompanija vezano je i za niz trokova :
1. Teretni trokovi - re je o proviziji koja se plaa brokerima za usluge nabavke
harija od vrednosti, a u vezi sa izborom odgovarajueg fonda. Obino iznosi oko 8 %.
2. Honorari za investicione savetnike - to je godinja isplata savetniku
menaderskog tima fonda i predstavlja kompenzaciju za analizu hartija od vrednosti i usluga
menadmentu portfolia.
3. Administrativni trokovi - odnose se na plate osoblju fonda, trokove
iznajmljivanja prostora, honorare, knjigovodstvo i sl. Isplauju se iz imovine fonda i obino
iznose manje od 0.5 % ukupne vrednosti imovine fonda godinje.
4. Trokovi transakcija - to su provizije za brokerske usluge koje se plaaju na
transakciji hartijama od vrednosti. Dok je brokerska provizija, koja se plaa na bilo kakvu vrstu
trgovine hartijama od vrednosti veoma mala, trokovi transakcije mogu da budu znaajniji,
naroito ako je obrt portfolia brz.
5. Troak vezan za mogue gubitke hartija od vrednosti zbog aktivnog menadmenta
portfolia - u ekonomski efikasnim tritima gubici zbog aktivnog menadmenta uvek e postojati
ukoliko portfolio nije dobro diversifikovan.

Osnovni cilj funkcionisanja investicionih kompanija je realizacija prihoda koji se
srazmerno ulozima raspodeljuje akcionarima. Praktino, sav prihod od kamata i dividendi
distribuira se akcionarima koji onda plaaju poreze prema obinim poreskim stopama.

7.4. NAV (Neto vrednost aktive)


Da bi se do kraja shvatile informacije o performansama investicionih fondova mora se
detaljnije ui u njihovu sutinu, njihov nain rada, prihode i druge karakteristike. Jedan od
temeljnih parametara investicionih fondova uopte, predstavlja neto vrednost aktive po akciji
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

29
fonda.
Ona se moe tumaiti i kao vrednost koja realno pripada jednoj akciji fonda. Cena po
kojoj se vri kupovina ili prodaja akcija otvorenih fondova odgovara trinoj vrednosti portfolija
hartija od vrednosti kojima oni raspolau. Ta cena akcije se odreuje na bazi spomenute neto
vrijednosti aktive (NAV - net assets value) po jednoj akciji.
30
Aktiva otvorenih investicionih
fondova se sastoji iz velikog broja finansijskih instrumenata koji sainjavaju portfolio fonda.
Ona se menja svakog radnog dana paralelno sa promenama cena finansijskih instrumenata koji je
sainjavaju. Da bismo izraunali NAV uzimaju se cene hartija od vrednosti koje se nalaze u
portfoliu fonda i to na kraju radnog dana tj. na zatvaranju berzi na kojima se kotiraju i koje vae
do kraja sledeeg radnog dana. Mnoenjem tih cena sa koliinom tj. brojem odgovarajuih
hartija od vrednosti koje su u portfoliu, odnosno vlasnitvu, fonda i sabiranjem sa ostalim
vidovima aktive (gotovina, kratkoroni papiri i si.) dobijamo ukupnu vrednost aktive fonda.
Kasnije se odbijaju obaveze i to delimo sa brojem akcija fonda. NAV se odreuje na sledei
nain:
Tabela1.Odreivanje neto vrednosti aktive otvorenog fonda NAV

1.Gotovina koju fond poseduje 100
2. Trina vrednost finansijskih instrumenata 900

3.Ukupna trina vrednost aktive fonda (TVA) 1 000
4.Obaveze (pasiva fonda) (P) 120

5.Neto vrednost aktive 880 deli se sa
6.Broj emitovanih akcija fonda (N) 100

7.N AV 8,8

Izvor: oki, D.,: Hartije od vrednosti: Upravljanje portfolijom i investicioni fondovi,
Beograd, Ekonomski fakultet, 2000.str.245
Ceo obraun NAV moemo predstaviti i u obliku formule. Iz tabele bitne su tri veliine. To
su:
1. Trina vrednost aktive fonda u momentu t (TVAt) koja se odreuje po formuli-
suma svih zakljunih cena svake pojedinane hartije puta broj hartija od vrednosti kojima fond

30
oki, D.,: Hartije od vrednosti: Upravljanje portfolijom i investicioni fondovi, Beograd, Ekonomski fakultet,
2000.str.245.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

30
raspolae plus iznos gotovine kojom fond raspolae. Pretpostavimo da to iznosi 1 000 novanih
jedinica.
2. Iznos obaveza (pasive - Pt) koji se mora odbiti od ukupne trine vrednosti aktive.
Recimo da je iznos obaveza 120.
3. Razlika prethodne dve veliine predstavlja neto vrednost aktive koja se mora
podeliti sa brojem emitovanih akcija u momentu t. Uzimajui u obzir navedene tri veliine
dobijamo formulu za izraunavanje NAV:

NAVt = (TVAt -Pt)/ Nt

U naem primeru vrednost NAV bi iznosila 8,8 (kolinik 880 neto aktive i 100 emitovanih
akcija). Posebno treba istai da broj emitovanih akcija - Nt varira u zavisnosti od obima
kupovine i prodaje akcija otvorenog fonda.

7.5. Provizija

Investicioni fondovi finansiraju trokove svog poslovanja putem provizija koje plaaju
investitori (kupci akcija investicionih fondova). Iznos ovih provizija je obraunat tako da budu
pokriveni trokovi portfolio menadmenta, trokovi transakcija koje investicioni fond ima na
finansijskom tritu i trokovi reklama koji su dosta znaajni kod otvorenih investicionih
fondova. U amerikoj praksi postoje tri varijante pokrivanja provizija.
1. Najee primenjivana varijanta je da investicioni fond naplauje proviziju kada
individualni investitor kupuje akcije investicionog fonda. Kod svake kupovine akcija investitori
plaaju punu trinu cenu neto aktive fonda, preraunate na jednu akciju, plus proviziju. Za
usluge kupovine i prodaje akcija investicioni fondovi mogu da angauju i brokerske kue. Cene
akcija otvorenih investicionih fondova se kotiraju po principu kotacionih raspona koji
podrazumeva postojanje dve cene - nuene i traene cene (bid - offer). Bid predstavlja cenu po
kojoj je fond spreman akcije da otkupi od investitora. Sa druge strane suoffer ili ask, to jest je
cena po kojima fond nudi svoje akcije javnosti na prodaju. I tu se cena na isti nain formira kao i
kod, malopre spomenute, prodaje individualnom investitoru. Ukoliko kupac akcija otvorenog
fonda kasnije proda akcije fondu, dobija punu vrednost netoaktive fonda na bazi jedne akcije.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

31
Maksimalna visina provizije je u amerikom sistemu limitirana od strane dravne agencije za
kontrolu finansijskog trita (SEC), tako da se u praksi provizija kree u rasponu maksimum
8,5% (za male iznose) do 1% za velike (na primer preko 500 000 amerikih dolara). Naplauje se
opadajua provizija na rastue iznose kupovine akcija investicionih fondova. Investicioni
fondovi koji naplauju proviziju prilikom kupovine akcija od strane investitora nazivaju se load
funds (fondovi sa optereenjem).
2. Drugi modalitet sastoji se u tome da se provizija ne naplauje prilikom kupovine
akcija fonda od strane investitora ve se naplauje na drugi nain kasnije (no-load funds).
Provizija se naplauje u punom iznosu samo ako investitor proda akciju investicionom fondu u
okviru odreenog perioda posle kupovine (naprimer do godine dana), s tim da se provizija sve
vie smanjuje ukoliko investitor u duem periodu dri akcije investicionog fonda. Neki fondovi
naplauju proviziju samo kada vre otkup akcija od vlasnika. To je re o takozvanim back end
load fund. Iznos provizije kod takvih fondova se kree u rasponu izmeu 4 - 6%.
3. Trei modalitet u amerikoj praksi jeste da se plaa godinja provizija u iznosu od
1,25 % na prosenu trinu vrednost akcije. U ovom sluaju provizija se naplauje svake godine
dok god investitor ima u posedu akcije dotinog investicionog fonda.

Visina provizije zavisi i od tipa investicionog fonda, naime da li se radi o investicionom
fondu koji svoje plasmane dri iskljuivo u vidu akcija ili iskljuivo u vidu obveznica. Poto
akcije pokazuju znatno vee oscilacije trinih cena, potrebno je mnogo vie analitikog rada da
bi se obezbedila optimalna kompozicija akcija u portfoliju investicionog fonda. Cene obveznica
inverzno osciliraju u odnosu na trinu kamatnu stopu, pa je stoga za njihovo optimiziranje
potrebno manje analitikog rada. Zato su provizije za investicione fondove koji svoje plasmane
dre u vidu akcija neto vee nego kod investicionih fondova koji sredstva plasiraju u vidu
obveznica. Tako u Austriji, provizija na kupovinu akcija investicionih fondova koji plasiraju
sredstva u obveznice iznosi 2 - 3 %, a kod investicionih fondova koji sredstva plasiraju u akcije 3
5%. Pored toga, plaa se provizija za depo kod odgovarajue banke u visini od 0,1 do 0,5 %
godinje.
31


31
irovi, M.,:Bankarstvo, Bridge Company, Beograd, 2001. str. 217.

ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

32
Investicione kompanije po pravilu raspolau sa vie investicionih fondova, prednost ovog
organizacionog modela sastoji se u tome da individualni investitori mogu da menjaju investicioni
fond u okviru kiobrana bez plaanja provizije. Tako, na primer, individualni investitor moe da
izae iz investicionog fonda koji plasira sredstva u akcije i da ue u investicioni fond koji
sredstva plasira u obveznice i da pri tome ne plati nikakvu proviziju, jer je proviziju platio
prilikom kupovine akcija investicione kompanije.


8. OSNIVANJE INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI


Svakim fondom upravlja drutvo za upravljanje, koje predstavlja pravno lice i kao pravni
subjekt opti sa okruenjem. Drutvo za upravljanje se osniva iskljuivo kao zatvoreno
akcionarsko drutvo i moe da upravlja veim brojem fondova. Da bi se osnovalo, duno je da
angauje najmanje jednog portfolio menadera za svaki investicioni fond i jednog ovlaenog
internog revizora. Novani deo osnovnog kapitala drutva za upravljanje prilikom osnivanja
mora da iznosi najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i u toku poslovanja ne sme
pasti ispod ovog iznosa. Drutvo za upravljanje je duno da zakljui sa kastodi bankom ugovor o
obavljanju kastodi usluga za svaki investicioni fond posebno. Kastodi banka ima ulogu da otvara
raune u svoje ime a za raun lanova fondova, kako kod Centralnog registra tako i kroz mreu
globalnih kastodijana u drugim inostranim klirinkim i depozitarnim kuama. U Srbiji trenutno
postoje samo etiri kastodi banke, od kojih po miljenju Aleksandre Kraguljevic Rukovodilac
kastodi odeljenja u HVB banci u Srbiji samo dve rade kao prave kastodi banke. Kastodi banka
nikako ne sme da bude povezano lice sa fondom.
Investicioni fondovi su u zemljama u tranziciji ubrzali sam proces tranzicije, doprineli
poveanju efikasnosti privrede, kao i smanjenju trokova investiranja. Takoe, donoenjem
sveeg kapitala ubrzava se i privatizacija. Razvoj investicionih fondova je dosta brz. U
Hrvatskoj, na primer, imovina fondova se duplirala u proloj godini i trenutno iznosi oko 1,2
milijardi evra.
32
Brzinu razvoja investicionih fondova kod nas teko je predvideti, ali se smatra

32
irovi, M.,:Bankarstvo, Bridge Company, Beograd, 2001. str. 218.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

33
da e inicijalnu kapislu dati prelazak jednog dela tednje stanovnitva iz banaka u investicione
fondove. Za dalji razvoj fondova u Srbiji presudno e zavisiti od brzine irenja kulture
investiranja, jer veina ljudi ne zna razliku izmeu akcije i obveznice, a nekmoli ta je
investicioni ili penzijski fond. Udeo investicionih fondova mogao bi biti mnogo vei da se na
Zakon o investicionim fondovima ne eka od 1997. godine.
Komisija za hartije od vrednosti vri nadzor poslovanja drutava za upravljanje i
investicionih fondova, kao i nadzor nad obavljanjem kastodi usluga kastodi banke, dok kontrolu
rada drutva za upravljanje penzijskim fondovima vri Narodna banka.
33
Kao to smo spomenuli,
da bi se drutvo za upravljanje registrovalo, mora imati odredenu strukturu zaposlenih u koje
spadaju i portfolio menaderi i investicioni savetnici, koji dobijaju dozvolu za rad od Komisije
za hartije od vrednosti. Preduslov da bi se dobila dozvola za rad jeste poloen ispit.
Mnogi strunjaci su izdvojili dva scenarija za preuzimanje javnih preduzea.
Prvi je da se veinski delovi kapitala javnih preduzea prodaju stratekim partnerima, dok
bi se manji deo kapitala pojavio na berzi.
Prema drugom scenariju investicioni fond je taj koji bi uloio u preduzee.
Razlika je u tome to bi se preduzee u sluaju da strateki partner postane veinski
vlasnik verovatno ne bi irilo van okvira ovog trita. Dok bi cilj ozbiljnog investicionog fonda
bio, pre svega, pravljenje regionalnog giganta jer bi u tom sluaju cena preduzea bre rasla.
Nema sumlje u to da bi preduzee u oba sluaja sa prilivom sveeg kapitala modernizovalo
proizvodnju, poboljalo uslove rada i kvalitet svojih proizvoda, samo treba dobro oceniti koja
mogunost donosi veu korist.
Jedan od primera je kupovina pet mlekara u Srbiji od strane investicionog fonda Salford.
Do sada je u mlekare uloeno 110 miliona evra, a planira se ulaganje jo najmanje 60 miliona
evra. Cilj je da mlekare koje su kupljene budu toliko profitabilne da mogu da izadu na inostrane
berze i da nekoliko puta poveaju svoju vrednost. Treba napomenuti da fondovima upravljaju
strunjaci, sa znanjem i iskustvom koje im omoguava da procene vrednost kompanija i
projekata, koji plasiraju kapital i prate performanse investicija. Oni, takoe, procenjuju potencijal
preduzea, mogunost stvaranja dodatne vrednosti, kao i rizike vezane za okolnosti poslovanja.
Sigurno je da e osnivanje domaih investicionih fondova pozitivno uticati na rast cena
akcija na Belexu. Napokon e IF kod nas zaiveti u pravom smislu, odnosno predstavljae

33
irovi, M.,:Bankarstvo, Bridge Company, Beograd, 2001. str. 218.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

34
privredni subjekt koji prikuplja tedne uloge pojedinaca, da bi dalje ta sredstva plasirali na
novanim tritima i tritima HOV.

8.1. Faktori razvoja investicionih fondova

Faktori uticaja na razvoj i funkcionisanje investicionih fondova mogu se posmatrati kao:
1. Eksterni i
2. Interni faktori.

U eksterne inioce funkcionisanja investicionih fondova spadaju:
a) tednja - je jedan od najznaajnijih faktora koji omoguuje opstanak i
funkcionisanje investicionih fondova, jer zapravo tednja predstavlja osnovu daljeg ulaganja.
b) Privredni rast - je inilac koji privue osnivae investicionih fondova, da osnuju
investicioni fond u odreenoj zemlji, ali takoe privue i investitore da plasiraju svoja suficitarna
sredstva.
c) Finansijska pismenost stanovnitva - edukacija graana i transparentnost
finansijskih usluga, jaa poverenje graana u investicione fondove.
d) Zakonska regulativa - se zasniva na stvaranju povoljnih uslova za domaa i
strana ulaganja, kako bi se poboljalo ukupno poslovno okruenje.
e) Poreska politika - je znaajna mera pospeivanja investiranja. Ukoliko se poreska
stopa smanjuje dovelo bi do porasta investitora, to bi doprinelo razvoju finansijskog trita.
f) Alternativni oblici ulaganja - daje mogunost investitorima da svoja finansijska
sredstva plasiraju I u druge vidove ulaganja.

Pored eksternih inioca, koji su preteno makroekonomskog karaktera, interni inioci su
vie orijentisani na konkretne investicione fondove. U interne faktore spadaju:
a) Portfolio menaderi - su lica koja su odgovorna za investiranje imovine fonda,
primenu investicione strategije, kao i za svakodnevno upravljanje portfoliom fonda. U Srbiji je
do sredine 2008.g bilo ukupno 62 portfolio menadera. Uspeh portfolio menadera meri se
relativnom dobiti portfolia.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

35
b) Tehniki analitiari - su osobe koje vre analizu domaih i stranih preduzea ,
analiziraju I prouavaju stanje na tritu, i pripremaju osnovu u koje hartije od vrednosti da se
vri ulaganje. Prvo se analizira odreena zemlja, zatim industrijska grana, a potom kompanija u
kojoj se namerava ulagati. Kratkorona procena se zasniva na oceni faze privrednog ciklusa u
kojoj se ekonomija nalazi. Dugorono, se posmatra kroz ekonomski napredak, meren kroz rast u
domaem bruto proizvodu po glavi stanovnika.
c) Prodajna mrea - je klju uspeha poslovanja investicionih fondova. Perspektiva i
budunost investicionih fondova u Srbiji se ogleda da se investicione jedinice nude graanima
preko bankarskih altera. Sinergija sa bankom je svuda u svetu trend, pa e tako biti i kod nas, jer
e graani ovaj posao moi da zavre na alterima banaka. Meutim, mnoge banke u Srbiji ne
prihvataju da u svojim filijalama prodaju jedinice drugih fondova. To je velika greka, jer na
takav nain gube potencijalne investitore.
d) Baze podataka - upravljanje kapitalom fonda zahteva dugorone vremenske serije
u cilju uspostavljanja adekvatnih analiza podataka i prognoza. Pored podataka o privrednim
kretanjima, istorijskim vrednostima hartija od vrednosti, podaci o navikama stanovnitva imaju
znaajnu ulogu u investicionom odluivanju. Analitika predstavlja glavnu stvar u ovom poslu.
Ona je preduslov uspenog predvianja i pridobijanja investitora.

9. PREGLED SEKTORA INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI
I REGIONU

Investicioni fondovi su u Srbiji relativno nova stvar, poto je Zakon o investicionim
fondovima donet polovinom 2006. godine, a u praksi poeo da se primenjuje poetkom 2007.
kada je i prvi fond je poeo sa radom.
Prvi fond u Srbiji, Delta Plus, osnovan je februara 2007. i od tada do danas zabeleio rast
investicione jedinice od preko 30%, dok je sledei fond, Fima ProActiv, otpoeo sa radom
poetkom maja prole godine i od tada ostvario rast investicione jedinice od 1,7%, pri emu je
polovinom oktobra, taj rast bio 13%.
34
Trenutno drugu po veliini vrednost investicione jedinice

34
www.krediti.rs/clanci/investicioni-fondovi-sta-je-to/4/ pristup sajtu 10.08.2011., vreme pristupa 19:30:00.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

36
ima fond Focus Premium, koji je sa radom otpoeo poetkom septembra 2007. i od tada do danas
ubeleio rast investicione jedinice za 2%, dok je polovinom novembra taj rast bio 12%.
35

Najnoviji fond na srpskom finansijskom tritu, Delta Dynamic, otpoeo je sa radom 30.
januara, pri emu je vano istai da je on prvi fond rasta vrednosti imovine, to znai da e
najmanje 75% svoje imovine ulagati u akcije. Otvaranje novog tipa fonda veoma je znaajno za
ovaj sektor u Srbiji, poto je dosadanjih est fondova meovitog tipa, pa investitorima nije
ponuena alternativa. Kako fondovi rasta imovine obezbeuju veu zaradu, ali i srazmerno vei
rizik, preputeno je investotirma da odlue kome e poveriti svoja sredstva.
Ukoliko pogledamo zemlje regiona, odnosno zemlje bive Jugoslavije, videemo da se
Srbija nalazi na samom zaelju i kaska sa razvojem sektora investicionih fondova. Slovenija, kao
jedina lanica EU od zemalja bive Jugoslavije, logino, prednjai po pitanju sektora investionih
fondova, pa tako u Sloveniji danas radi oko 270 fondova najrazliitijih vrsta. Slina je situacija i
u Hrvatskoj gde trenutno posluje ak 112 fondova, pri emu su prvi otvoreni jo 2001. godine.
Bitno je istai da u ove dve drave postoji jasna disperzija izmeu fondova razliitih tipova, pa
tako u hrvatskoj postoje akcijski, obvezniki, meoviti i novani fondovi, dok je kod nas situacija
drastino drugaija, jer svi fondovi koji trenutno posluju su meoviti.
Koliki je potencijal investicionih fondova, pokazuje i podatak da je najvei rast u 2007. u
Hrvatskoj, imao fond Ilirika JIE, ostvarivi rast investicione jedinice od ak 58,15%. Slovenaka
kompanija Ilirika, odavno posluje i u Srbiji, a krajem 2007. osnovan je i fond pod istim imenom.
S obzirom na krizu koja na Beogradskoj berzi traje due od pola godine, dovela je do toga da
investicioni fodnovi u Srbiji ne zabelee znaajnije skokove vrednosti investicionih jedinica.
I druge bive republike prednjae po broju investicionih fondova, pa ih tako u Bosni i
Hercegovini ima 28, od ega 17 u Republici Srpskoj, a 11 u Federaciji BiH, dok u Makedoniji
postoji 12 registrovanih investicionih fondova.
36
U prilog injenici da je Srbija poprilino
zaostala za zemljama regiona, govori i podatak o sumi neto aktive fondova u Hrvatskoj, koja u
januaru 2008. iznosi oko 4,1 milijarde evra, dok suma neto aktive fondova u Srbiji iznosi tek
neto manje od 50 miliona evra.

35
www.krediti.rs/clanci/investicioni-fondovi-sta-je-to/4/ pristup sajtu 10.08.2011., vreme pristupa 19:30:00.
36
www.krediti.rs/clanci/investicioni-fondovi-sta-je-to/4/ pristup sajtu 10.08.2011., vreme pristupa 19:30:00.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

37
Kako je finansijsko trite gladno za novim investicijama, a pri tom postoje i znaajna
sredstva oroena u bankama, bez vee mogunosti za alternativno ulaganje, realno je oekivati
snaan razvoj sektora investicionih fondova u buduem periodu.


9.1. Loiji investicioni fondovi u Srbiji

Poetkom 2007. godine su u Srbiji poeli da funkcioniu prvi otvoreni investicioni
fondovi, koji su predstavljali sasvim novi vid ulaganja i samim tim privukli znaajnu panju
javnosti.
Do septembra 2008. godine je veina fondova beleila znaajne rastove, vee od bilo kog
alternativnog ulaganja, to je uticalo na brz rast vrednosti fondova. Potom su se pojavili prvi
znaci krize i znaajan pad Beogradske berze, to se odrazilo i na pad vrednosti investicionih
jedinica.
Reakcija ulagaa u tim trenucima je bila vrlo panina i brzo se javilo povlaenje
sredstava iz fondova. Izgledalo je kao da domai ulagai nisu hteli da uju na poetku
upozorenje da ne postoji garancija ostvarivanja prinosa kod ovog naina ulaganja. Isto tako,
njihova reakcija je pokazala i nespremnost na dugorono ostvarivanje profita, jer investicioni
fondovi i predstavljaju vid dugoronog ulaganja.
Danas investicioni fondovi nisu naroito popularni u Srbiji, posebno imajui u vidu lo
trenutak u kom su se pojavili na naem tritu. Meutim, treba imati u vidu i injenicu da
veina investicionih fondova u svetu u periodu od leta prole godine belei znaajne gubitke, te
da ovakvo kretanje vrednosti investicionih jedinica nije karakteristino samo za srpske
investicione fondove.
Finansijski portal Kamatica.com je sproveo istraivanje o prosenom kretanju vrednosti
investicionih jedinica otvorenih investicionih fondova u regionu u poslednjih 12 meseci.




ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

38
Tabela 2. Otvoreni investicioni fondovi u region i proseno kretanje vrednosti
investicionih jedinica

DRAVA PROSENO KRETANJE VREDNOSTI IJ OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVA
U % U POSLEDNJIH 12 MESECI
Hrvatska -26
Slovenija -30
BIH -42
Maarska -43
Rumunija -48
Srbija -55
BG -56
Makedonija -59

Izvor: www.investicioni-fondovi.com/ _investicioni_fond.html pristup sajtu 10.08.2011.,
vreme pristupa 19:35:00.

Za poreenje sa gore navedenim podacima je interesantno navesti da je prosean pad
vrednosti investicionih jedinica amerikih investicionih fondova sa neto imovinom preko 500
miliona dolara izmeu 28 i 32%.
Najmanji prosean pad vrednosti investicionih jedinica u proteklih godinu dana ostvarili
su otvoreni investicioni fondovi Hrvatske i Slovenije, dok u grupu investicionih fondova sa
najveim padom vrednosti investicionih jedinica spadaju srpski, bugarski i makedonski
investicioni fondovi.
Najtei udar svetske finansijske krize od posmatranih zemalja su osetile Maarska i
Rumunija. Ipak, zakonska regulativa ovih zemalja po pitanju investicionih fondova, koja im
dozvoljava i znaajna ulaganja van granica zemlje matice su uinile da investicione jedinice
njihovih fondova imaju podnoljive padove imajui u vidu tekoe sa kojima se u ekonomskom
smislu suoavaju.
37
Slina je situacija i kod hrvatskih i slovenakih fondova, koji su meu
posmatranim fondovima najbolje podneli udar krize. Drugi bitan razlog to ovi fondovi belee
nie padove je to to su trita investicionih fondova dosta razvijenija u ovim zemljama nego u
ostalim posmatranim.
Iako se nalazi u grupi zemalja sa loijim investicionim fondovima, Srbija je tu
nezahvalnu poziciju stekla iz dva osnovna razloga, na koje sama drutva za upravljanje
investicionim fondovima nisu mogla uticati. Prvi razlog je to to su se investicioni fondovi kod

37
www.investicioni-fondovi.com/ _investicioni_fond.html pristup sajtu 10.08.2011., vreme pristupa 19:35:00.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

39
nas pojavili neposredno pred pad ukupne ekonomije zemlje i pred udar svetske finansijske krize.
Prvi investicioni fondovi su poeli da rade u trenucima vrhunca na Beogradskoj berzi, to im nije
dalo mogunost da po povoljnim cenama kupuju dugorone hartije od vrednosti. Drugi bitan
razlog je vrlo stroga zakonska regulativa koja nije dozvoljavala ulaganja van zemlje.
Kombinacija ova dva faktora je u trenutku znaajnog pada indeksa Beogradske berze dovela do
velikih padova investicionih jedinica, ija je vrednost i zavisila iskljuivo od vrednosti domaih
akcija.
38

U strukturi vrsta investicionih fondova u Srbiji dominiraju fondovi rasta vrednosti, koji
donose najveu dobit, ali nose i najvee rizike, koji su svoje postojanje na najoitiji nain
prikazali tokom ulaska u finansijsku krizu. Ovo je jo jedan od razloga to je proseno kretanje
vrednosti investicionih jedinica otvorenih fondova u Srbiji tako veliko. Npr. u Hrvatskoj i
Sloveniji su u znaajnijoj meri prisutni i tzv. balansirani fondovi, koji donose neto nii prinos,
ali nose i manji rizik, te su njihove investicione jedinice u proteklom periodu beleile manje
padove, a samim tim i smanjile ukupan proseni pad vrednosti investicionih jedinica svih
otvorenih investicionih fondova.
39
Takoe, u zemljama sa razvijenijim tritima investicionih
fondova su prisutniji i fondovi ouvanja vrednosti imovine, koji su u ovim kriznim vremenima
jedini beleili rastove, te su pozitivno uticali na ukupan posmatrani prosek kretanja vrednosti
investicionih jedinica.
Svetlu taku meu srpskim investicionim fondovima ini jedini fond ouvanja vrednosti
(novani fond), koji belei rast vii od svih fondova ove vrste u regionu. Dok se prosean
godinji rast ovih fondova u Hrvatskoj, Sloveniji ili Bugarskoj kree od 3-7%, u Srbiji je on oko
14% posmatrano na godinjem nivou.
40
ak i ako se u obzir uzme via inflacija u Srbiji od
pomenutih zemalja, ukupan prinos na uloena sredstva u ovakvu vrstu fonda je znaajno vei u
Srbiji nego u okolnim zemljama.






38
www.investicioni-fondovi.com/ _investicioni_fond.html pristup sajtu 10.08.2011., vreme pristupa 19:35:00.
39
www.investicioni-fondovi.com/ _investicioni_fond.html pristup sajtu 10.08.2011., vreme pristupa 19:35:00.
40
www.investicioni-fondovi.com/ _investicioni_fond.html pristup sajtu 10.08.2011., vreme pristupa 19:35:00.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

40
Tabela 3. Kretanje vrednosti IJ i ouvanje vrednosti u regionu

DRAVA PROSENO KRETANJE VREDNOSTI
IJ FONDOVA OUVANJA VREDNOSTI
U % U POSLEDNJIH 12 MESECI
Srbija 14
41

Bugarska 6,9
Hrvatska 6,2
Slovenija 3,3


Izvor: www.investicioni-fondovi.com/ _investicioni_fond.html pristup sajtu 10.08.2011.,
vreme pristupa 19:35:00.

Prema investicionoj strategiji, Zakonom o investicionim fondovima u Srbiji je
omogueno osnivanje etiri vrste fondova koji se razlikuju prema rizinosti ulaganja.
Interesantno je da su osnivai fondova procenili da e najvie privui investitore kroz najriziniji
oblik fondova, to su fondovi rasta imovine koji prema Prospektu ulau u akcije najmanje 75
odsto svoje imovine. Tome je verovatno najvie doprinela injenica da je period kraja 2006, i
prva etiri meseca 2007, bio izrazito ekspanzivan, trina kapitalizacija srpskih firmi se
udvostruila. Danas se moe slobodno zakljuiti da je trenutak za osnivanje fondova bio krajnje
nepovoljan, ali lako je biti pametan aposteriori. Od ukupno 14 otvorenih investicionih fondova u
Srbiji, 11 su ovi agresivni fondovi.
Na alost, svedoci smo injenice da se u kontekstu svetske finansijske krize pokazuje
samo negativna strana ove agresivnosti, ovi fondovi su u velikim gubicima, proseno oko 40 %,
dok je imovina fondova vie nego prepolovljena zbog povlaenja od strane lanova fonda.
Dva fonda su u gubicima od oko 55%, dok su etiri fonda u gubicima od oko 45%.
42
Dva
od pomenutih 14 otvorenih fondova su se opredelila za balansiranu strategiju, manje se ulae u
akcije kao visokorizine, a vie u obveznice kao dunike hartije od vrednosti. Samim tim, i
njihovi rezultati su znatno bolje, fond koji je mnogo due na naem tritu je u gubitku od 15%,
dok je relativno nov balansirani fond u plusu od 2%. Ovih dana je osnovan i jedan fond novca
kao najkonzervativniji fond kome je zabranjeno uopte da ulae u akcije, ve je orijentisan ka
tritu novca i kratkoronim hartijama od vrednosti. Od javnog poziva, ovaj fond je u plusu od

41
ponderisan period od 4 meseca
42
www.investicioni-fondovi.com/ _investicioni_fond.html pristup sajtu 10.08.2011., vreme pristupa 19:35:00.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

41
0,8%, ali treba napomenuti da je dozvolu Komisije za hartije od vrednosti dobio u etvrtak, 6.
novembra 2008.
Oigledno je da industriju investicionih fondova u Srbiji u velikoj meri tresu talasi
svetske finansijske krize koji su najizraeniji kod visokorizinih fondova rasta vrednosti imovine
na ijoj vrednosti investicione jedinice se i najvie osea veliki pad berzanskih indeksa. Sledi
vreme velikih izazova za ove fondove da ouvaju poverenje koje su im ukazali lanovi fonda.

Tabela 4. Pregled investicionih fondova u Srbiji

FOND DZU DATUM VREDNOST
IJ
VAL. PROMENA 30 DANA 2009 OD OSNIV.
Otvoreni investicioni fond - Balansirani fond
DELTA PLUS DELTA 08.08.11 703,73 RSD 0,00 % +0,02 %

-3,13 % -29,63 %
ERSTE EURO
BALANCED
35
ERSTE 08.08.11 1.228,68 RSD -0,85 % -0,36 % -3,03 % +22,87 %
TRIUMPH
BALANCE
CITADEL 08.08.11 1.138,03 RSD -3,05 % -5,72 % -13,14 % +13,80
Otvoreni investicioni fond - Fond ouvanja vrednosti imovine
CITADEL
NOVANI
FOND
CITADEL 08.08.11 1.302,79 RSD +0,08 % +0,58 % +6,08 % +30,28 %
ERSTE CASH ERSTE 08.08.11 1.182,93 RSD +0,10 %

+0,70 % +7,21 % +18,29 %
FIMA
NOVAC
FIMA 09.08.11 1.207,29 RSD +0,03 %

+0,61 % +6,18 % +20,73 %
RAIFFEISEN
CASH
RAIFFEIS
EN
09.08.11 1.172,97 RSD +0,03 % +0,67 % +7,79 % +16,70 %
Otvoreni investicioni fond - Fond rasta vrednosti imovine
DELTA
DYNAMIC
DELTA 08.08.11 360,84 RSD -0,96 % +0,17 % +2,58 % -63,92 %
FIMA
PROACTIVE
FIMA 09.08.11 373,95 RSD -0,64 % -2,19 % -4,01 % -62,59 %
ILIRIKA
GLOBAL
ILIRIKA 08.08.11 347,46 RSD -4,37 % -17,25 % -23,17 % -65,32 %
KOMBANK
InFond
KOMBAN
K
09.08.11 645,53 RSD -2,16 % -8,10 % -13,51 % -35,45 %
RAIFFEISEN
WORLD
RAIFFEIS
EN
09.08.11 935,27 RSD -0,09 % -6,80 % -12,59 % -6,47 %
TRIUMPH CITADEL 01.08.11 720,25 RSD +0,05 %

-6,76 % +13,56 % -27,98 %

Izvor: danas.rs

ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

42
Grafikon 1. Prikaz rasta imovine investicionih fondova



Izvor: danas.rs

9.2. Uticaj investicionih fondova privredni rast i razvoj

Kao preduslov za isplativo ulaganje na organizovanim berzama svih institucionalnih
investitora, pa i investicionih fondova u Srbiji je velika ponuda razliitih hartija od vrednosti,
koja investitorima daje mogunost kvalitetnog i sistematizovanog ulaganja. S obzirom da u Srbiji
postoji mali broj akcija i obveznica jo uvek postoji veliki rizik investiranja ak i u investicione
fondove.
Knjigovodstvena vrednost javnih kompanija predstavlja znaajan potencijal razvoja
finansijskog trita u Srbiji, imajui u vidu pri tome da investitori preferiraju akcije preduzea od
stratekog znaaja. Posmatrajui zemlje u regionu moe se zakljuiti da je rast trine
kapitalizacije praen rastom drutvenog proizvoda. Tako da, kapitalizacija i listiranje akcija
stratekih preduzea na berzi dovelo do rasta BDP, smanjenje nezaposlenosti i razvoja
investicionih fondova.
43


43
Jaki, M.,: Finansijsko trite - instrumenti i institucije, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, 2011.str.201.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

43
Pri alokacija ulaganja na pojedinim tritima, dravama, investicioni fondovi uzimaju
dugoroni potencijal rasta BDP, makroekonomsku stabilnost, kao i potencijal daljeg razvoja
trita kapitala. Kao mera daljeg razvoja investicionih fondova u Srbiji moe se navesti injenica
da Srbija mora dostigne odreeni stepen rasta BDP, kako bi postala interesantno podruje
osnivanja i funkcionisanja ne samo domaih, ve i inostranih investicionih fondova.
Paralelno posmatranje kretanje ukupne tednje 2007. godine u odnosu na 2006. godinu
pokazuje da je dolo do rasta ukupne tednje za 46%, dok se BDP u datom periodu poveao za
7,5%. Isti makroekonomski indikator, za isti vremenski period u Maarskoj se poveao za 2,5%,
u Sloveniji za 4,3%, u Hrvatskoj za 4,6%, dok se u Slovakoj BDP poveao 2007. godine u
odnosu na 2006. godinu za 9,0%.
44
Na bazi datih pokazatelja, moe se zakljuiti da Srbija spada
u zemlje koje imaju potencijal privrednog razvoja, u odnosu na zemlje u okruenju.
Srbija moe dobro da iskoristi svoj razvojni potencijal u narednih deset godina, i da u tom
periodu ostvari snaan privredni rast, unapredi ivotni standard stanovnitva, kao i poveanje
funkcionisanje trine privrede. Prednosti Srbije, da uposli domai kapital i da privue strane
investicije, su:
1. Jeftina radna snaga,
2. Geografski poloaj - dobar poloaj pristupa EU,
3. Prirodni resursi i tradicija proizvodnje u poljoprivredi i umarstvu,
4. Poboljanje investicione klime i sl.

Jedan od najvanijih inioca u privlaenju stranih investicija se ogleda u uspostavljanju
makroekonomske stabilnosti, prvenstveno uspostavljanju niske stope inflacije.
Investicioni fondovi, druge finansijske institucije i institucionalni investitori, mogu uticati
na razvoj malih i srednjih preduzea, kao njihovi osnivai, kao veinski ili manjinski vlasnik.
Dugorono finansiranje takvih preduzea omoguuje ostvarivanje regionalnog i privrednog
razvoja. Znaaj investicionih fondova je posebno karakteristian za zemlje u razvoju koje imaju
nedostatak finansijskih sredstava za efikasan razvoj.

44
Jaki, M.,: Finansijsko trite - instrumenti i institucije, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, 2011.str.203.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

44
Za zemlje u razvoju, kao i za Srbiju je karakteristino su visoke kamatne stope koje su
posledica rizika investiranja i slabog kreditnog rejtinga. Prema tome, u takvom okruenju
investicioni fondovi su nali svoje mesto u finansiranju daljeg razvoja.
45

to vei broj investicionih fondova na finansijskom tritu, dovode do veeg obima
prikupljanja kapitala, to se kasnije plasira u razliite sektore, delatnosti preduzea koja su svoje
mesto na tritu ve potvrdile. Na takav nain investicioni fondovi postaju suvlasnici kompanija,
ali i pruaju dugorono i jeftinije finansiranje.






















45
Jaki, M.,: Finansijsko trite - instrumenti i institucije, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, 2011.str.203.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

45
ZAKLJUAK

Prvi investicioni fondovi nastali su u SAD, krajem 20 - tih godina prolog veka
(institucionalnu formu dao im je 1940 Investment Companies Act), nakon ega su poslovi sa
fondovima doiveli globalni uspeh. Broj investotora u fondove samo u SAD obuhvata danas vie
od 80 miliona ljudi, odnosno svako drugo domainstvo investira u neki od fondova, pri emu je
ukupno investirano vie od $ 6.000 milijardi. Pored gore navedenih prednosti ulaganja kroz
investicione fondove (a koji se oekuju da budu ostvareni u Srbiji primenom odredbi
novodonetog Zakona o investicionim fondovima), globalnoj popularnosti ovog vida investiranja
doprineo je jo niz faktora, koje je kreirala praksa tokom vremena:
1. zahvaljujui nastanku razlicitih tipova fondova, moguce je izvriti prilagoavanje
svojih investicionih planova svojim buduim potrebama: n.p. mogue je investirati u tzv.
fondove rasta (growth funds), radi finansiranja buducih trokova kolarine, ili u tzv. prinosne
fondove (income funds) radi obezbeenja sredstava za penziju, to je investiranje u fondove
dodatno uinilo atraktivnim;
2. opte je prihvaena praksa da je minimalan ulog za ulazak u fondove prilino
nizak, usled ega je investiranje u fondove dobilo dodatno na svom demokratskom karakteru i
popularnosti, te je broj fondova, razliitog tipa, u stalnom porastu;
3. porastu popularnosti fondova doprineo je naravno i razvoj Interneta, to je
otvorilo mogunost za otvaranje rauna u fondovima, uplate na te raune i druge transakcije
jednostavnim slanjem e-mail poruke.

Sa makroekonomskog stanovita, pojava institucionalnih investitora, sposobnih da
finansijska sredstva alociraju u razliite finansijske instrumente, potvrena je u razvijenim
zemljama kao mogunost uspostavljanja stabilnosti. Pojava investicionih fondova predstavljaju
jedan od bitnih uslova uspostavljanja likvidnosti i uspostavljanja makroekonomske stabilnosti.
Razvoj finansijskog trita predstavlja proces koji treba da obezbedi efikasnu alokaciju
novca i kapitala u svakoj nacionalnoj privredi. Ovaj proces se najvie odvija posredstvom hartija
od vrednosti. Upravljanje investicijama u hartije od vrednosti predstavlja jednu od najznaajnijih
funkcija, a investicioni fondovi jednu od najvanijih institucija savremenih finansijskih sistema.
ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

46
Poto je Srbija trite koje ima potencijal uz nizak nivo znanja pojedinih malih
investitora, investicionim fondovima je lake da pridobiju poverenje malih investitora, jer su to
institucije kolektivnog ulaganja.

Na kraju moemo zakljuiti da meu finansijskim posrednicima na primarnom tritu
kapitala posebno mesto pripada investicionim fondovima. Investicioni fondovi na razvijenim
tritima kapitala imaju sledee osnovne funkcije:
1. savetodavnu funkciju funkciju preuzimanja rizika i
2. funkciju prodaje prve emisije hartija od vrednosti.

Angaovanje investicionih fondova kao posrednika od strane kompanije emitenta obavlja
se po odredenoj ceni, koja ima karakter provizije, a u savremenoj ekonomskoj literaturi se zove
dobit od potpisivanja emisije. Investicioni fondovi su nastali, razvijali se i danas imaju ulogu
graditelja (market mejkera) primarnog trita kapitala u svetu. Pored poloaja graditelja
primarnog trita kapitala na pojedinim nacionalnim tritima kapitala investicioni fondovi
postaju i kreatori meunarodnog trita kapitala.















ZAVRNI RAD Gruji Boban
INVESTICIONI FONDOVI

47
LITERATURA
1.Buri Z.,: Institucionalni investitori na finansijskom trtu, Beograd, tampa Novi Dom, 1998.
2.irovi, M., : Bankarstvo, Bridge Company, 2001.
3.Dostani, G., : Investicioni fondovi i kompanije za upravljanje - izbor tekstova, Beogradska
Berza, 2006.
4.uki, ., Bjelica, V., i Risti .,: Bankarstvo, Beograd, ugura - Print, 2003.
5.Eri D.,: Finansijska trita i instrumenti, Beograd, igoja tampa, 2003.
6.Jaki, M.,: Finansijsko trite - instrumenti i institucije, Ekonomski fakultet u Kragujevcu,
2011.
7.Jeremi, Z.,: Finansijska trita, Univerzitet. SINGIDUNUM, Beograd, 2009.
8.Kidwell S. David, Peterson L. Richard, Blackwell W. David.,: Financial Institutions, Markets
and Money, The Dryden Press, Harcourt College Publishers, USA, 2000.
9.Kohn, M.,: Financial Institutions and Markets, 1994.
10.Krneta, S., : Portfolio hartija od vrednosti, Beogradska berza, 2006.
11.Ostoji, S.,: Implementacija trista kapitala, Novi Sad , Palas, 2001.
12.Risti . i dr,: Finansijska trita i berzanski menadment, VP, aak, 2006.
13.Risti i dr,: Berze i berzansko poslovanje, VP, aak, 2006.
14.oki, D.,: Hartije od vrednosti: Upravljanje portfolijom i investicioni fondovi, Beograd,
Ekonomski fakultet, 2000.
15.ivkovi A., i Risti .,: Upravljanje finansijskim i deviznim poslovanjem, Beograd , igoja
tampa, 2000.


16.Sl. Glasnik RS br. 46/2006


Internet sajtovi:


17.forum.b92.net/topic/37621-investicioni-fondovi/page__st__45, pristup sajtu 25.07.2011.,
vreme pristupa 21:20:00.
18.parlament1.21.forumer.com/.../finansijska-trzista-i-berze_post87.html, pristup sajtu
27.07.2011., vreme pristupa 19:05:00.
19.www.if..com/doc/47001213/Investicioni-fondov pristup sajtu 05.08.2011., vreme pristupa
20:50:00.
20.www.in..net/.../Thread-investicioni-fond--focus-inves pristup sajtu 05.08.2011., vreme
pristupa 18:20:00.
21.www.krediti.rs/clanci/investicioni-fondovi-sta-je-to/4/ pristup sajtu 10.08.2011., vreme
pristupa 19:30:00.
22.www.investicioni-fondovi.com/ _investicioni_fond.html pristup sajtu 10.08.2011., vreme
pristupa 19:35:00.
23.www.investicioni-fondovi.com/sta_je_otvoreni_investicioni_fond_i_koje_su_njegov.html
pristup sajtu 12.08.2011., vreme pristupa 22:05:00.
24.www.investicioni-fondovi.com/kriterijumi_kod_odabira_investicionog_fonda.html pristup
sajtu 12.08.2011., vreme pristupa 18:45:00.