Sadraj

PREDGOVOR
SABRANA POETSKA DELA
PESME
NOVOGODINJI POKLONI SIROIIMA
PREDOSEAJ
SUNCE I PUT17
OFELIJA
BAL OBEENIH
TARTIFOVA KAZNA
KOVA
UZ MUZIKU
VENUS ANADYOMENE
PRVO VEE
TA SPREAVA NINU
ZATEENI
ROMAN
ZLO
ESARSKI BES31
SAN ZA ZIMU
SPAVA U DOLU
U ZELENOJ KRMI, u pet popodne
ZLOA
BLISTAVA POBEDA KOD SARBRIKENA IZVOJEVANA S POKLICIMA IVEO
CAR!33
ORMAN
MOJE BOEMSTVO
GAVRANI
ZASELI35
FAUNOVA GLAVA
CARINICI36
VEERNJA MOLITVA
PARISKA RATNA PESMA37
MOJE MALE DRAGANE
UANIJA42
SEDMOGODINJI PESNICI43
SIROMASI U CRKVI
OTETO SRCE44
PARISKA ORGIJA ili PARIZ SE PONOVO NASELJAVA
RUKE ANE-MARIJE
MILOSRDNE SESTRE
SAMOGLASNICI51
*
PRAVEDNIK53
Gospodinu Teodoru de Banvilu54 PESNIKU POVODOM CVEA
PRVE PRIESTI
BITENJA
PIJANI BROD
POSLEDNJI STIHOVI
SUZA
REKA OD KASISA77
KOMEDIJA EI
DOBRA JUTARNJA MISAO
MLADI PAR82
SVETKOVINE GLADI
MIHAILO I HRISTINA83
SRAM
SEANJE
PUSTINJE LJUBAVI86
UVOD
JEVANELSKE PROZE87
BORAVAK U PAKLU
ZLA KRV
NO U PAKLU
BUNILA
NEMOGUE
BLESAK
JUTRO
ZBOGOM112
ILUMINACIJE114
POSLE POTOPA
DETINJSTVO
PRIA116
PARADA
ANTIKA
BEING BEAUTEOUS117
IVOTI
ODLAZAK
KRALJEVANJE
JEDNOM RAZLOGU120
PREPODNE PIJANSTVA
IZREKE
RADNICI
MOSTOVI
GRAD
KOLOTEINE
GRADOVI
SKITNICE
GRADOVI
BDENJA
MISTINA
ZORA
CVETOVI
OBINI NOKTURNO
MARINA
ZIMSKA SVEANOST
TESKOBA
METROPOLSKA135
VARVARSKA
RASPRODAJA
FAIRY139
RAT
MLADOST
RT
POZORNICE
ISTORIJSKO VEE
BOTTOM144
H
KRETANJE
PREDANOST
DEMOKRATIJA
GENIJ
DODATAK
ZEZAKI ALBUM153
STARI KOPEI157
DVA PISMA
ORU IZAMBARU
POLU DEMENIJU167
Notes

Naslov izvornika
Arthur Rimbaud
Euvres Garnier,
Paris, 1981

Izdava
PAIDEIA, Beograd

Generalni direktor
PETAR IVADINOVI

Glavni i odgovorni urednik
VESNA JANJI

2004, PAIDEIA, za ovo izdanje


Artur Rembo

SABRANA
POETSKA
DELA

PREVOD, PREDGOVOR I NAPOMENE
NIKOLA BERTOLINO


PAIDEIA
Beograd, 2004.
PREDGOVOR
ARTUR REMBO

Jedina poezija dostojna tog imena danas je eshatoloka, to jest takva koja negira dananji
neljudski svet u ime velike promene.
eslav Milo

Izmeu 1850. i 1880. u istoriji francuske poezije dogaaju se presudne stvari. Na knjievnoj
sceni javljaju se pesnici sa novim, prefinjenijim, uz to i tamnijim, pesimistinijim oseanjem sveta,
sa dubljim i osetljivijim moralnim ulom, s novom, univerzalnijom i sintetinijom vizijom. Ta pojava
je izraz promenjenog senzibiliteta savremenog, prvenstveno urbanog oveka i intelektualne elite. Prvi
i najizrazitiji predstavnik ovog novog, modernog pesnikog plemena je Bodler. Druga tendencija tie
se odnosa poezije i drutva. Pesnika re, u delu knjievnog kralja stolea Viktora Igoa, prvi put se
izriito i smiljeno proglaava sredstvom drutvene akcije, odnosno delovanja usmerenog ka
promeni, poboljanju ivota. Trea tendencija javlja se samo delimino kao reakcija na ovu drugu, a
vie je izraz postignutog stepena svesti o osvojenim autonomnim izraajnim mogunostima poetskog
iskaza. U delima pesnika ove tendencije, iji je najizrazitiji predstavnik Malarme, poezija se okree
sebi, traei svoj smisao iskljuivo u bogatstvu i mogunostima sopstvenih izraajnih sredstava.
Moglo bi izgledati, i izgledalo je, da su ovako razliite ili ak divergentne tendencije morale
izazvati neku vrstu raskola u francuskoj poeziji tog perioda, a samim tim i u kasnijem razvoju
francuskog, pa i svetskog pesnitva, budui da im se u osnovi nalaze tri nezavisna, ponekad naizgled
nespojiva, ak i protivrena poetska fenomena. Meutim, da li neobinom igrom sluaja ili dubljom
istorijskom logikom, problemi postavljeni skoro istovremenom pojavom ovih triju disparatnih tokova
razreeni su takorei u trenutku kad su nastali, pojavom pesnika koji je bio savremenik Bodlera, Igoa
i Malarmea, i koji je spojio nespojivo, pokazavi da je re o tendencijama koje se uzajamno ne
negiraju, ve se dopunjuju nalazei se u nekoj vrsti paradoksalnog saglasja. Taj pesnik je genijalni
deran iz arlevila an Artur Rembo.
Pogledajmo, letimino, na koji su nain kod Remboa usaglaena, a u isti mah produbljena i
proirena poetska saznanja njegovih velikih savremenika Bodlera, Igoa, i Malarmea.
U odnosu na Bodlera, Koji je u njegovim oima kralj pesnika, najvidovitiji, pravi Bog,
Rembo je osetio da se problem postavlja na planu forme. On za Bodlerovu formu kae da je esto
krljava, dajui da se nasluti da to smatra posledicom ivljenja u suvie umetnikoj sredini.
Kasnije emo videti koliko je ovaj zakljuak znaajan za Remboa. Trenutno zasluuje panju neto
drugo: da konstatacija o krljavoj formi znai, u stvari, ocenu o poetski nepotpuno ispoljenom
senzibilitetu, o vidovitosti koja je bar delimino ostala u latentnom stanju, poto nije do kraja
izraena kroz uoblienje dela. Jer senzibilitet je u pesnitvu pojaana osetljivost i izuzetna
delotvornost naroitog ula koje zovemo poetskim, a u kojemu imaju udela mogunosti svih ula,
preobraenih u sloeni instrument duha, kako bi se saznato moglo na odgovarajui nain izraziti. Tu
sposobnost kreativnog aktiviranja istananog senzibiliteta Rembo naziva vidovitou. Ako je
Bodler, dakle, prvi uneo u poeziju nov senzibilitet modernog oveka, Rembo je za tu novu poetsku
tekovinu prvi naao potpuno odgovarajuu formu. Ali u Remboovoj poeziji to nije, kao u Bodlerovom
sluaju, samo senzibilitet gradskog oveka i moderne intelektualne elite. Za razliku od Bodlerovog,
remboovski poetski subjekt je univerzalan, kako po svom duhovnom poreklu tako i po svojim
osnovnim preokupacijama.
Viktor Igo je uspostavio nov odnos pesnitva i drutvene akcije, stavljajui poetsku re - kao to
je vie puta na razliite naine sam istakao - u slubu progresa. Ali on je to uinio ne uviajui da
se za dosledno ostvarivanje jednog takvog naela mora promeniti i sama priroda poetskog izraza.
Promena drutva je u Igoovoj viziji jedna od misija poezije; muzi je u ruci as ma, a as cvet; ona
menja uloge i sredstva, ali pri tom i dalje ostaje neto odvojeno i nezavisno od njih: tradicionalna
muza pesnitva. Promena koju Rembo donosi na ovom planu znatno je radikalnija. Za njega poetski
in nije neto to moe, izmeu ostalog, sluiti revoluciji; on je revolucija sam po sebi. Remboova
deviza promeniti ivot zahteva preobraaj samog bia poezije. Poezija nije pokreta nekakvog
procesa menjanja ivota, ve neto mnogo vie od toga: ona je sama ta promena.
to se tie malarmeovskog doprinosa promenjenom odnosu prema sutini i nainu poetskog
iskaza, moe se, na prvi pogled, uiniti paradoksalnom ocena da je Rembo proirio i produbio
iskustvo koje je, sudei po svim spoljanjim znacima, doseglo krajnje granice svojih mogunosti i
htenja. To bi uostalom znailo i neku vrstu anahronizma: izgledalo bi, naime, da je Rembo ostvario
neke tipino malarmeovske ambicije - u okvirima tenje ka istoj poeziji - istovremeno sa
autorom Irodijade i Baenih kocaka, ili ak i posle njega. Rembo je, meutim, taj koji se ukazuje
Malarmeu kao lik iz prolosti, kao steeno iskustvo, a ne obrnuto.
1
Pa ipak, anahronizam je samo
prividan: pesnika traenja ove dvojice najveih novatora iz razdoblja raanja modernog poetskog
izraza teku paralelno i nezavisno jedan od drugog. Rembo se i u Malarmeovoj svesti ukazuje kao
fenomen van vremena i prostora (to znai: van vremena i prostora literature, van postojeih
knjievnih koordinata): meteor, upaljen bez drugog motiva sem sopstvenog prisustva, koji se gubi
sam i gasi se
2
. Nita nas, dakle, ne spreava da iz istorijske perspektive uporedno ocenjujemo
domete ostvarene na Remboovom i Malarmeovom pravcu, kao na glavnim tokovima razvoja poetske
misli, ne obazirui se na hronoloki redosled dela i linosti. A u toj perspektivi i Rembo i Malarme
prikazuju se kao tvorci dela koja se mogu podvesti pod koncept iste poezije, ukoliko pod takvom
poezijom podrazumevamo onu koja, svodei se u potpunosti na sopstveni iskaz, nita ne duguje
okolnostima iz kojih je proistekla, ne uzima smisao iz bilo kakvog sebi stranog konteksta, ve,
naprotiv, zrai sopstvenom egzistencijom, stvarajui oko sebe i iz sebe svoj svet. Treba, meutim,
ukazati na neto to moe izgledati neobino, i na ta se u krajnjoj liniji svodi Remboovo proirenje
malarmeovskog specifinog iskustva u elaboraciji koncepta iste poezije: to je injenica da su do
pomenutih rezultata oba ova pesnika dola na sasvim razliite, pa i protivrene naine, iz ega se
ponekad stvara utisak da su njihova dela poetski antipodi. Malarme se, sudei ne samo po njegovim
izriitim izjavama nego i po nainu ivljenja, trudio da svoje poetsko miljenje i sam in pesnikog
stvaranja potpuno odvoji od svog krajnje neuzbudljivog i sivog profesorskog ivota. On je samim tim
pristajao na podvojenost egzistencije, delei je na sferu vulgarnog, koja je svet materijalnih
uslovljenosti, i sferu apsolutnog, koja je svet Ideja. Takvu podvojenost smatrao je ak i
neophodnim uslovom prave pesnike kreativnosti. Rembou je takvo podvajanje bilo sasvim
neprihvatljivo. Za njega je egzistencija jedna i jedinstvena: ivot i poezija se poistoveuju. Stoga
njegova najbolja pesnika ostvarenja, zadravajui samosvojnost celovitih poetskih organizama, tih
potpunih i nezavisnih svetova, predstavljaju i neku vrstu ivotnih inova, kao to i njegov ivot, ne
samo u oima ljubitelja legendi, dobija izgled poetskog ina. A u tome se s razlogom moe videti
obogaenje malarmeovskog poetskog iskustva.
Remboovo je delo, dakle, u raznolikim i sloenim razvojnim tokovima modernog pesnitva od
samog njihovog poetka neka vrsta vorne take, pa i putokaza koji usmerava maticu; ono saima i
objedinjava i danas aktuelne razliite i protivrene tendencije; ono u svojim krajnjim dometima
ostaje ivo i neprevazieno. Izvrivi sintezu preovlaujuih poetskih tendencija svog doba, Rembo
je i nehotice dao lekciju svim kasnijim iskljuivim predstavnicima i zagovornicima bilo koje od njih,
ali ta lekcija ni do danas nije dovoljno nauena, moda upravo zato to ovaj pesnik uvek biva tretiran
kao poseban sluaj, ili, po reima Malarmea, znaajni prolaznik, neko ko je bio i ostao po strani,
ko ne igra ulogu, pa ga samim tim nema ni na sceni. Neko, najzad, ije prisustvo, u najboljem sluaju,
samo sve dovodi u pitanje.
Pogledajmo, dakle, poblie kako je u stvarnosti izgledao taj posebni sluaj i na koji je nain
svojim delom dovodio i doveo u pitanje zateenu poeziju i svet koji mu je bio dosuen.
Najpre nabrojmo ivotne injenice:
Detinjstvo u poslednjim godinama francuskog Drugog carstva, u zaguljivoj i ustajaloj
drutvenoj atmosferi i u uslovima provincijskog ivota, u arlevilu, gradiu na severu Francuske, u
porodici bez oca, pod tutorstvom bigotne, prestroge i neosetljive majke. - Izuzetna, skoro
neprirodna darovitost i prerana duhovna zrelost. - Emotivni i moralni konflikt i revolt izuzetno
senzualnog bia zbog osuenosti na ivot bez prave ljubavi, kao i zbog suprotstavljenosti elja i
subjektivnih mogunosti duhovnom sivilu i moralnoj skuenosti sredine. -Bekstva iz roditeljskog
doma, u Pariz ili u Belgiju; radosna skitnienja cestama Ardena ili ulicama prestonice. - Vraanja, ali
ne i mirenja. -Pariska komuna: ushienje, ogromna nada u promenu ivota kroz socijalnu revoluciju. -
Poraz Komune: ogromno razoarenje. - Stupanje u kontakt sa trenutno najistaknutijim pesnikom u
Parizu, Polom Verlenom; ulazak u pariski pesniki krug, ali bez ikakvih literarnih ambicija u
profesionalnom smislu. - Pokuaj prenoenja nade u promenu ivota na plan najue zajednice dvojice
izabranih (drugi izabranik je Verlen), kako bi se, povratkom tih saputnika u paklu u stanje
prvobitne istote, ostvarila mogunost stvarnog optenja dua u kontekstu onoga to se uobiajeno
zove poduhvat sa vidovnjatvom, ili rastrojavanje svih ula, a to se u standardnom vienju
drutvene sredine ispoljava kao skandali. - Boravci sa Verlenom, otrgnutim od ene i porodice, u
Briselu i Londonu; nemiran, neuredan, sablanjiv ivot. - Razlaz sa Verlenom, briselska drama:
pucanj iz pitolja zbog kojega Verlen dospeva u zatvor a Rembo u bolnicu. -Povratak u roditeljsku
kuu, pod majin skut; gorko oseanje poraza; pisanje ispovednog dela Boravak u paklu. - Teskoba
zbog neizvesne budunosti; trenutna iluzija da se tampanjem Boravka u paklu moe poeti ivot
profesionalnog knjievnika. - Otrenjenje. - Poetak lutanja Evropom. - U stanju oputenosti zbog
reenih duhovnih dilema, povremeno beleenje doivljenih utisaka, slika, vizija iji su kljuevi
izgubljeni: nastajanje lluminacija, tih literarnih tragova prenoenja nade u promenu ivota na plan
individualne egzistencije i zapisa koji uskoro, kao takvi, i sami postaju nepotrebni. - Postepeni
prestanak pisanja, odustajanje od pesnitva (iv se operisao od poezije, rei e o tome, sa
prizvukom krajnjeg uenja i neverice, Malarme). - Mukotrpni skitniki ivot u potrazi za novcem
kao jedinim realnim sredstvom kojim se u ovom svetu moe ostvariti konkretna sloboda; Kipar, Aden,
Etiopija; bavljenje trgovinom i istraivanje netaknutih krajeva daleko od evropske civilizacije. -
Bolest (rak), povratak u Francusku, amputacija noge; muenje, smrt, sa navrenih samo trideset sedam
godina ivota (1891).
Tako je proteklo ono to je nazivano pustolovinom jedinstvenom u istoriji umetnosti
3
, pa ak i
zemaljskim ivotom Glasnika koji je zaboravio sadrinu svoje misije..., duha vieg reda koji je
pao u telo jednog poronog i stranog deteta
4
. Kao to je ljudska sklonost za stvaranje mitova
pretvorila Remboov ivot u legendu, tako je od njegovog dela, prvenstveno od Boravka u paklu i
veine pesama iz Iluminacija, nainila neku vrstu modernog Jevanelja. Potvrdila se prastara istina
da ljudi pretvaraju u mit ono to ne mogu racionalno da objasne.
5
Remboova vera da e se pomou
poetskih sposobnosti otrgnuti iz vlasti zakona i ogranienja ovozemaljske sudbine i tako ostvariti
neku vrstu boanske egzistencije nije se obistinila u toku njegovog kratkotrajnog ivota koji je
okonan u znaku gorine i razoarenja, ali je on zato postao pravi bog i mesija u oima velikog dela
knjievnog potomstva. Mit o Rembou nije samo naslov obimnog arhivskog
6
dela profesora
Etijambla nego i jedan od najparadoksalnijih fenomena u istoriji modeme knjievnosti.
Ovakvo vienje ove neobine ivotne sudbine neizbeno se moralo odraziti i na tumaenje
Remboovog dela. Mitskim interpretacijama najvie su podvrgavana dva fenomena: prerano ispoljena
genijalnost i besprimerni kraj pesnike karijere, to jest odustajanje od knjievnosti i knjievne
slave. Videli smo ve Rivijerovo mistino tumaenje Remboove rane duhovne zrelosti: ono je samo
jedno u itavom nizu slinih. Kao i sva kasnija sujeverna oduevljenja detetom-genijem, ono
verovatno proistie iz Verlenove formule o izgnanom anelu i mladom Satani. Meutim, ako
pratimo Remboovo pesniko sazrevanje od samih njegovih poetaka, videemo neto nimalo
mistino, jedan normalan razvoj, dodue veoma ubrzan, ali u kojemu ipak nema nieg natprirodnog.
Izuzetnu darovitost ve u deatvu i ranoj mladosti pokazivali su, uostalom, i drugi veliki pesnici.
Rembo ne ovladava odmah onim izrazom koji e znaiti revoluciju u istoriji poezije: njegovi prvi
sastavi su samo vebe, pisane na latinskom i francuskom; on ui od Igoa, tada najveeg majstora
stiha, iji e se uticaj oseati u nekim njegovim ranim delima; zatim od Bodlera, najvidovitijeg,
kao i na delima najboljih pesnika iz tada vladajue parnasovske kole. Od samog poetka ispoljava
se njegova sposobnost da uoi ono to je u datom trenutku najznaajnije i to ima budunost. On,
dakle, ispunjava jedan od bitnih uslova za brz i uspean pesniki razvoj: poseduje aktivan i
plodonosan kritiki odnos prema knjievnoj tradiciji.
U poetku Rembo pokazuje samo svest o sopstvenim izuzetnim sposobnostima i elju za
pesnikom vokacijom kojoj jo nije pronaao pravi smisao i usmerenost. Nepodudarnost onoga to
mu je u duhu sa onim to mu je pred oima, to jest nesaglasnost te vokacije - makar jo maglovite - sa
hrapavom stvarnou, odnosno realnom sudbinom koja mu je u objektivnom poretku stvari
dodeljena, delovae kao podsticaj da vrlo brzo nae taj smisao i tu usmerenost. Ne treba zaboraviti
ni vaspitanje, patrijarhalno i katoliko, i sve one moralne stege s kojima se jedan izrazito bujan i
sasvim nekonformistiki senzibilitet kao to je njegov ubrzo naao u sukobu. to su dublji bili koreni
koje je to vaspitanje pustilo u njegovom duhu, to jaa je bila njegova pobuna. Uostalom, i obina
deca, ako se nau na emotivnom bespuu i na udaru nerazumljivih moralnih i drugih pravila i zabrana,
esto poele smrt sebi - ili onima koji ih u taj poloaj dovode. Rembo, lucidniji i dalekovidniji, eleo
je propast drutva. Sa radosnim nestrpljenjem oslukivao je prve znake nailazeeg drutvenog
potresa.
U trenutku kad u takozvanom Pismu vidovitog (od 15. maja 1871) izlae svoj pesniki program,
sedamnaestogodinjem pesniku izgleda da se - uporedo sa nevienim i zadivljujuim razvojem kroz
koji prolazi njegov duhovni ivot - na presudan nain menjaju i spoljanji okviri ivota. U prestonici
je na vrhuncu prva socijalistika revolucija, Pariska komuna. Dva dana ranije, u pismu koje je poslao
svom bivem profesoru oru Izambaru, mladi pesnik je saoptio: Ja u biti radnik: to je ideja koja
me zadrava kad me ludi gnev goni u parisku bitku - u kojoj, meutim, toliki radnici ginu dok vam ja
ovo piem!
Ja u biti radnik... Kakav on to radnik eli da bude otkriva nam Pismo vidovitog. Njegov e
materijal biti sopstveni duh, i on e, budui da je pesnik, raditi na preobraaju svog bia kako bi
sebe uinio vidovitim, a to se postie dugim, ogromnim i smiljenim rastrojavanjem svih ula.
On za to mora da upozna sve oblike ljubavi, patnje, ludila; mora da istrauje samog sebe, da
postane vie nego iko veliki bolesnik, veliki zloinac, veliki prokletnik - i vrhovni Uenjak! - kako
bi na kraju stigao do neznanog.
To je, kao to vidimo, istovremeno ivotni i pesniki program. Neznano, jo neupoznato, novo
7
,
kao cilj postoji ve i kod Bodlera, ali se njegovi obrisi kod Remboa jasnije naziru, a i putevi kojima
se do njega stie odreeniji su. Ni rastrojavanje ula nije iskljuivo Remboov izum: Bodler takoe
predlae opijenost, proisteklu bilo iz grubih, neposrednih, bilo iz sublimisanih ulnih nadraaja, kao
sredstvo za pronalaenje skrivenijih, poetskih dimenzija ivota, te je stoga nauniki, u
doslovnijem smislu te rei nego to je onaj koji je podrazumevao Rembo, prouavao delovanje droga
i alkohola.
8
Rembo je konkretizovao jo jedno Bodlerovo otkrie koje se tie ula. Re je o
sinestezijama iji je znaaj Bodler naslutio
9
, dok za Remboa one ve predstavljaju podruje
konkretnog eksperimentisanja: u sonetu
(
Samoglasnici on zvuku svakog vokala pripisuje povezanost
sa odreenom bojom. Ali ono u emu Remboov pesniki poduhvat prevazilazi dostignua svih
njegovih prethodnika tie se posledica koje nov nain primene ulnih doivljaja ima za promenu
uloge i osnovnih karakteristika jezika poezije. Nov nain poetskog funkcionisanja ula kao da brie
dotad postojee granice linosti, definisane njenom socijalnom, psiholokom, moralnom,
intelektualnom i emotivnom fasadom: prodiranjem pesnikog saznanja u dublje slojeve, gde prebiva
iskonsko i nesvesno, ja postaje neko drugi
10
. Iz toga je Rembo izvukao dalekosean zakljuak: da
poetski jezik moe da postane sredstvo sutinskog komuniciranja meu ljudima, sredstvo za ukidanje
sudbinske usamljenosti pojedinca i za stvaranje bratskog oveanstva.
Tom ambicijom nadahnuta su njegova dela nastala otprilike u vreme Pariske komune. Propast
Komune nee za njega znaiti odustajanje od takve jedne prometejske misije, ali e usloviti izvesno
prilagoavanje, promenu metode.
U trenutku kad stupa u kontakt sa Polom Verlenom aljui mu nekoliko svojih pesama, i kad ga
ovaj poziva u Pariz jer je u tim delima prepoznao pesnika izuzetne snage i vizije, Rembo jo nije
napustio neku vrstu tradicionalne komunikativnosti prilagoene njegovoj viziji drutvenog bratstva. O
tome svedoi i pesma Pijani brod, iji rukopis Rembo nosi u Pariz, svestan da je to delo kakvo jo
nije napisano, ali kojim e ipak osvojiti knjievni Pariz: delo ije e vrednosti, dakle, biti
prepoznate. I zaista, Pijani brod je remek-delo, ali remek-delo kakvo su mogli prieljkivati najbolji
parnasovski pesnici. U njemu remboovska revolucija izraajnih sredstava jo nije izvrena. Njime je
doljak iz arlevila postigao postavljeni neposredni cilj: zahvaljujui tim stihovima, pariski pesnici
smesta su ga proglasili genijem. Ali ta slava se proirila samo u uskom krugu, jer Rembou nije ni
najmanje bilo stalo da objavi Pijani brod i druge svoje stihove.
Tada ga je ve zaokupljalo ono to e Iv Bonfoa nazvati poduhvatom sa milosrem. Ako se
bratsko oveanstvo ne moe ostvariti revolucijom ili bilo kakvom drutvenom akcijom, moe li se
istinska komunikacija meu ljudima, ona koja bi ukinula usamljenost jedinke i ostvarila razgovor
dua, postii meu odabranim pojedincima? U takvoj se ambiciji nalazi Remboov poetni i
nesumnjivo glavni motiv za uspostavljanje zajednice sa Verlenom. (Ovde nije mesto da se govori o
nekim drugim, za Remboa zacelo sporednim motivima, koji bi danas predstavljali poslasticu u
ruiastim ili crnim hronikama ute tampe.) Ali to menjanje, ili, tanije, prilagoenje
egzistencijalnog cilja, znailo je smanjenje komunikativnosti Remboovog poetskog izraza.
Komunikacija meu izabranima najee podrazumeva njihov vlastiti meusobni jezik koji samo
oni razumeju. Pada u oi da Rembo u to vreme trpi uticaj Verlenove poetike, njegovog muzikalnog,
lakog, lelujavog stiha. Tako su nastale popevke Nitavila koje je sam Rembo tako krstio (u
Boravku u paklu nazvao ih je priglupim refrenima i prostodunim ritmovima), i o kojima e
Verlen, kasnije, u knjizi Ukleti pesnici, rei da su to udesa istananosti i istinske lakoe, ljupkosti
koja je gotovo neprocenjiva zato to je krhka i nena. A upravo ta udesa istananosti i istinske
lakoe Rembo e, takoe u Boravku u paklu, proglasiti najbudalastijim, najaknutijim moguim
izrazom, nekakvim romansama koje su ga svojom maglovitou, svojim blaenim stanjem zbog
kojega mu re bei i leti, dovodile na ivicu ludila i uinile da on vie ne ume da govori.
Eksperiment sa Verlenom, njihov zajedniki ivot, odveo je Remboa u krizu i na ivotnom i na
pesnikom planu. Saoptavajui da vie ne ume da govori, on je u stvari otkrivao da je za njega
iezla svaka mogunost komunikacije sa drugim. Stoga e se ubudue sluiti poetskim jezikom iji
e klju posedovati on sam i niko vie. Ispovedno delo Boravak u paklu - neka vrsta izvetaja o
proivljenoj krizi i neuspehu, otrenjenju i konanom zakljuku, odluci do koje sve to dovodi -
zavrava se reima koje izraavaju elju da ubudue poseduje istinu u jednoj dui i jednom telu.
Njegov budui skitniki ivot protei e u znaku potpune duhovne usamljenosti, a njegovi poetski
zapisi, koje e posle briselske drame beleiti pre nego to kao pesnik definitivno ne umukne, bie
prvi poetski tekstovi u istoriji poezije pisani bez namere da se njima ostvari bilo kakva komunikacija.
Stoga je potpuno razumljiva Remboova nezainteresovanost za njihovo objavljivanje.
11
Razumljivo je,
takoe, da je elji za pravljenjem takvih zapisa za sopstvenu upotrebu postepeno moralo sve vie
ponestajati motiva. A iz toga je proizaao jedinstven sluaj u istoriji poezije: pesnik sa ve
ostvarenim delom od epohalnog znaaja, u godinama kad drugi tek poinju knjievnu karijeru
(najverovatnije 1875; dakle, u svojoj dvadeset i prvoj godini), zauvek je uutao iako je sa mnogo
razloga mogao na svom pesnikom putu oekivati uspeh i slavu.
Meutim, prozne pesme pod naslovom Iluminacije
12
, ti zapisi nastali na granici tiine, smatraju
se danas, po optoj oceni, vrhuncem Remboovog poetskog dela, ostvarenjem potpune pesnike
zrelosti, najsnanijim i najbogatijim izvorom onoga to danas zovemo modernim poetskim izrazom.
ta su, u stvari, Iluminacije?
Bezbrojne su knjige, studije, doktorske disertacije, eseji, lanci i drugi napisi u kojima se ovi
neobini tekstovi pokuavaju protumaiti pojedinano ili u celosti. Pa ipak, svi ti egzegetski pokuaji
kao da samo potvruju utisak da smisao ovih pesama u prozi ostaje neuhvatljiv svakoj racionalnoj
interpretaciji koja pretenduje na konanost svojih zakljuaka. Re je esto o tumaenjima koja zbog
najvee mogue uproenosti izgledaju kao da se mogu odnositi na svako hermetino delo, a jo
ee o onima koja otklanjaju tekoe tako to ih zaobilaze: sve takve interpretacije ostavljaju muan
utisak o nemoi kritike misli. Ti pokuaji obino su u znaku krajnosti: s jedne strane zalaze u
mistiku, a s druge u zdravorazumsko presecanje Gordijevog vora, u stilu zakljuka: tekou ne treba
videti, pa je onda i nema. Prvu od tih krajnosti ilustruje ocena aka Rivijera, po kojoj su Iluminacije
nasumini znaci kakve ostavlja Glasnik (vesnik s nekog drugog sveta, prim. N. B.) koji je
zaboravio poverenu mu poruku. Drugu nalazimo, na primer, u reima Etijambla i Goklera (iz njihove
zajednike studije o Rembou) napisanim povodom pesme Being Beauteous: taj se tekst, kau oni,
ne moe objasniti ni na koji od naih analitikih naina, stranih Rembou. Uvek neka slika ostane van
objanjenja. To je jednostavno vizija koju treba primiti kao takvu. Dodue, ima i analitikih
pokuaja koji koherentnou i sistematinou pristupa, pronicljivou, a mestimino i efektnim
rezultatima u interpretaciji pojedinih pesama, zasluuju veu panju. Takve su analize Iluminacija iz
pera Iva Bonfoa, Marsela Rifa, Sizane Bemar, an-Pjera Riara, ora Pulea, a u novije vreme an-
Pjera usta, Sera Sakija, Olivjea Bivora, Pjera Brinela, an-Lika Stenmeca, kao i mnogih drugih,
meu kojima posebno valja ukazati na predstavnike novije filoloke metode u analizi Remboovih
dela, a meu ovima, opet, naroitu panju zasluuju Alber Anri i Andre Gijo: ovog poslednjeg danas
smatraju najeminentnijim rembologom. No i u najboljim kritikim delima koja su do dana
dananjeg posveena Iluminacijama samo je, u krajnjoj liniji, veto iskoriena mogunost koju one
pruaju za efektne kritiko-teorijske konstrukcije. Moramo se uvati pomisli da smo s njima doli do
egzaktnih, konanih i nepobitnih zakljuaka. Ako upravo koliinu tajne koja izmie svim kritikim i;
interpretacijama smatramo jednim od bitnih inilaca za definisanje " poetskog dela, onda moramo biti
zadovoljni zakljukom da Iluminacije nikad nee biti dovoljno protumaene. To govori samo njima u
prilog; one se uzdiu iznad ogromne mase duhovnih proizvoda koji su kao rimovana proza, igra,
izlapelost i slava bezbrojnih idiotskih generacija
13
bili predmet prouavanja, uzdu i popreko mereni
bezbrojnim arinima skupljaa plodova mozga
14
.
Sve ovo nipoto ne znai da lluminacije ne pruaju nikakav doivljaj, ili da je doivljaj koji
pruaju mutan i neodreen. Naprotiv, utisak koji one ostavljaju veoma je jasan i snaan, ali se ne
moe tano opisati ili izraziti racionalnim sredstvima. Takav utisak ostavlja sve to je krajnje
konkretno, a pri tom sadri ogroman naboj neke nepoznate energije. Konkretnost je glavna odlika
Remboovih poetskih vizija, posebno u Iluminacijama\ sve su te vizije graene od odreenih
materijala, oblika, boja, sa sasvim preciznim scenskim aranmanom u kojemu su tano naznaeni
kretnje, odnosi, kao i efekti koje sve te gradnje i mizansceni ostavljaju u raznim ulnim podrujima -
jer se pri tom ne angauje samo ulo vida nego i sluh, opip, njuh. Posmatra vidi, ali nije u stanju da
prevede viziju u jezik kojim se uobiajeno slui; stalno ima utisak da ono to se nudi njegovoj
percepciji prevazilazi njegove ulne registre. A to je ujedno i utisak o udvostruenosti stvarnosti i
njenim produecima van naeg svakodnevnog i ovetalog iskustva: dakle, upravo ono to je krajnji i
najvii cilj poezije. Tumai Iluminacija likuju kad im se uini da su uspeli da otkriju ta je bilo
poetni podsticaj ili izvor vizije, na primer sjaj na mokroj stazi u umi preplavljenoj suncem; odraz
neba u barici na koloteini puta; lepranje snega; noni pejza u parku i starinski kip, vien na
meseini; cirkuski defile; impresionistika vizija mostova na reci; itd. Meutim, banalnost i
beznaajnost takvih poetnih motiva ukazuju na to da se bilo ta moe nai u toj funkciji: bitno je da
s e svaki prizor koji nudi stvarnost sveta moe remboovskom alhemijom pretvoriti u pozornicu
mnogostrukih vizija i znaenja, za iju percepciju treba imati podeen senzibilitet i odgovarajuu
duhovnu prijemivost.
Ali valja neto rei o jednoj moguoj, a ponekad i izricanoj zamerki koja se odnosi na
hermetinost Remboovog poetskog iskaza. Oni to prigovaraju istiu da je i deje mucanje apsolutno
konkretno, da je takav i svaki neartikulisani govor. Zaista, bilo je meritornih miljenja po kojima su
Iluminacije mucanje, kao logina etapa izmeu koherentnog pesnikog govora i zavrnog utanja.
15
Racionalna zakerala nisu u stanju da zamisle konkretno bez apstraktnog: neki apstraktni smisao mora
da bude ili sutina, ili zatitni omota konkretnih elemenata; bez njega konkretno po njihovom
miljenju postaje nesuvislo. Ali u lluminacijama uzalud trae bilo ta to bi liilo na takav apstraktni
smisao, na bilo kakvu apstrakciju, osim one koju u svom egzegetskom aru tu i tamo pronau revnosni
tumai, ali za iju su nikakvu ili labavu vezu sa Remboovim tekstom zasluni oni sami, a ne pesnik.
Konkretni elementi od kojih je izgraena poetska vizija u ovim pesmama samo evociraju neku jo
iru, jo sveobuhvatniju, ali opet konkretnu stvarnost. A ta evocirana stvarnost sugerie i sama neku
drugu, i tako dalje, kao da se oko nekog sasvim sluajno uzetog jezgra
- ume u osvitu, cveta, brazde na njivi, pozornice - ire, poput talasa, koncentrini krugovi stalno
novih stvarnosti, koje svojom konkretnou istovremeno fasciniraju i izluuju imaginaciju
posmatraa jer iskljuuju uhodani i podmazani mehanizam apstraktnog umovanja, razvrstavanja i
skladitenja slika i pojmova, i na taj nain, skidajui takorei mrenu sa oiju, otkrivaju Svet.
A to otkriveno bogatstvo je takvo da su nadrealisti, opinjeni njime, nekoliko decenija posle
nastanka Iluminacija pokuali da primene recept naen u ovim tekstovima, razradivi ga u formuli
takozvanog automatskog pisanja. Bretonova definicija nadrealizma kao istog psihikog
automatizma pomou kojeg ovek pokuava da izrazi, bilo usmeno bilo pismeno, ili na ma kakav
drugi nain, stvarno funkcionisanje misli, i kao diktata misli u odsustvu svake kontrole od strane
razuma, van svake estetske ili moralne preokupacije, izgleda kao da je uzeta upravo iz Remboovog
najdubljeg i najizvornijeg pesnikog iskustva, a prvenstveno onog iz Iluminacija. Ta formula,
primenjena od strane nadrealista, dala je automatske tekstove. Ambicija nadrealistikih
eksperimentatora bila je da se na ovaj nain otkriju i oslobode neizmerne riznice koje krije podsvest i
da se ispolje nesluena saglasja sveta i ovekovog duha, a nipoto da se doe do zaista proizvoljnih,
apsolutno konkretnih rezultata koje e Aragon, razoaran na kraju tog eksperimentisanja, nazvati
alosnim glupostima. Re je o tome da nadrealistiki automatski tekstovi nisu uspeli da postignu
onaj vii stepen konkretnosti koji je u Iluminacijama postignut upravo zato to Remboov postupak
nije bio ni proizvoljan niti je njegov rezultat bio estetski neuoblien, pri emu treba imati u vidu da
estetsko kod Remboa spontano proizlazi iz snage genija, a ne iz nekakve estetske preokupacije.
To dokazuje da njegov rezultat nije proizvod formule nego iskljuivo moi pesnikog subjekta koji
ga je ostvario.
A kad je ve re o nadrealistima, ne bi trebalo smetnuti s uma da oni ni na ivotnom planu nisu
dosledno primenili Remboovu lekciju, jer su taj plan na kraju odvojili od literarnog i umetnikog,
uprkos svom poetnom snano izraenom antiliterarnom i antiumetnikom opredeljenju. Rembo
bi verovatno rekao i za formu njihove vidovitosti, kao to je rekao za Bodlerovu, da je zakrljala
zbog ivljenja u suvie umetnikoj sredini. Avangardni umetniki pokreti iz prvih decenija ovog
veka, nikli kao neposredna posledica kataklizme kakva je bila svetski rat, ali i kao izraz ire svesti o
civilizacijskom bespuu, ponavljali su, svesno ili nesvesno, Remboov antiliterarni i antiumetniki
revolt, u nadi da e ih on dovesti do umetnikih rezultata slinih njegovom. Ali istota pobuda se u
ovom sluaju ne moe niim nadoknaditi. Forma o kojoj je govorio Rembo postie se potpunim
poistoveenjem ivota i poezije. Ona prirodno nastaje samo onda kad se za nju i svesno i sudbinski
plaa ona visoka cena koja je izneta u Pismu vidovitog. A u tom sluaju, nema kompromisa, nema
spasonosnog povratka u okrilje literature, koje je, na kraju njihove pobune, ekalo dadaiste,
nadrealiste i ostale avangardiste. Stoga, do danas, niko kao Rembo nije tako ubedljivo i do kraja
dokazao da je poezija kvintesencija ivota i da je autentini ivot ujedno najvia i najuzbudljivija
poezija.
Nikola BERTOLINO
SABRANA POETSKA DELA
PESME
NOVOGODINJI POKLONI SIROIIMA

I

Soba puna tame; tu, nerazgovetno,
uju se deteta dva to apu setno.
Na njih padajui, zavesa im bela
Dira jo od snova oteala ela.
- Vani zimogrozno zbijaju se ptice;
Krila im se koe ispod vejavice;
A Nova godina, sa maglenom svitom,
Vue skute snene haljine, i pri tom
S pesmom praporaca smeje se i jeca...

II

Pod zavesom zanjihanom apu deca
Kao da jo vlada no, i, zamiljeni,
Sluaju nekakav agor udaljeni...
I drhtaj ih prome kada zvuk od zlata
Iz staklene kugle jutarnjega sata
Metalnim refrenom zapone da tue...
- Soba je ledena... Po podu se vue
Odea koja se u koroti nosi.
Surovi severac to pred pragom kosi
Uvlai unutra dah to iri studen.
No tu neeg nema to treba da bude...
- Gde je mati dece? Zar ne bdi nad njima
Ponosnim osmehom, brinim pogledima?
Nije stigla, sino, da vatru to trne
Otme od pepela; da perine zgrne
Da bi maliani uukani bili;
Da vikne, kreui: Oprostite, mili?
Nije predvidela da e studen jutra
Ispod vrata s burom dahnuti unutra?...
- Materinski san je ilim pun topline,
Meko gnezdo koje decu neno zbrine,
Pa sniju ko ptii koje njiu grane,
A bele vizije u snu im se stane!...
- No ovo je gnezdo prepuno hladnoe,
Besano, gde mladi od straha se koe;
Gnezdo koje ledi taj severac ljuti...

III

Deca su bez majke, to vam srce sluti.
Siroad! A otac? Nemaju ga vie.
16
Slukinji ih nekoj staroj poverie.
Sami u toj kui koju bure biju,
etvorogodinji siroii sniju,
Budni, prebirui krunicu seanja
Kao u molitvi... O lepih li sanja!
Ah! jutro poklona, dan Godine nove!
Svakom prole noi doli su u snove
Igrake, bomboni, zlatom odeveni,
Nakiti, u ludi ples zavrtloeni,
- Naas se sakriju pod zastor, u tminu,
Pa opet iskrsnu, i jo lepe sinu!
Divnog li buenja, kad se srcu uri,
Trlja oi, voda na usta ti curi,
Blistavog pogleda, raskutrane kose,
Leti - tlo ti jedva taknu noge bose
Kao u prazniku iz najlepih elja,
Da kucne na vrata svojih roditelja...
Ue, u piami!... kae sve to eli,
Ljube te, svemu se slobodno veseli!

IV

Ah! toplih li rei koje uvek ganu!
- Kako je drukije sad sve u tom stanu:
Tada pucketae vatra u kaminu,
Obasjavi sobu, oteravi tminu,
I plamnih odraza veselo bi kolo
Sjajnim nametajem teklo uokolo...
- A veliki orman bez kljua je bio!
Koliko je tajni on u sebi krio!
Bez kljua!... O uda!... Koliko se snilo
O svemu neznanom to se tamo krilo,
Kad ekahu da im iz arobne brave
Daleki se zvuci i apati jave!...
- A danas je prazna soba roditelja,
Svetlost ispod vrata tek je pusta elja,
Otili su, kamin hladan je, bez sjaja;
Nema slatkih tajni, nema zagrljaja!
Tunog li praznika za njih!
Oi plave Vlai gorka suza; klonule im glave
Pod mislima koje u tiini prati
apat: Kad e naa majka da se vrati?
..

V

A sada deicu u snu tuga mui,
ini se kao da plau spavajui.
Oi im podbule, prsa zadihana!
Nena su, ranjiva srca maliana!
- No aneo uvar brie suze njine,
Radosnim snom tera taj san pun gorine,
Tako da njihova usta to se smee
Kao da apuu rei koje tee...
- Sanjaju prekrasni nekakav trenutak
Buenja, as kada na poznati kutak
Jo mutnim oima sneno pogledaju
I pomisle da su u rumenom raju...
Vatra u kaminu plamsa treperavo...
Kroz prozor se vidi lepo nebo plavo;
Priroda se budi i opija sjajem...
Sunce budi zemlju, a ona, s drhtajem,
Polugola, cvate od novog ivota...
U starom je stanu sve sjaj i toplota:
Korotnoj odei nema niti traga
I zautala je bura ispred praga...
Je li to vilinskim udom uinjeno?
- Deca od radosti kliknue... jer eno,
Kraj kreveta majke, na ilimu starom,
Neto se u suncu sjaji udnim arom...
Medaljoni beli, medaljoni crni,
Tu je tamni jantar, sedef se srebrni,
Iz stakla, iz crnih rama, u toj bajci
Blistaju se slova zlatna: NAOJ MAJCI!
.
PREDOSEAJ

U plav letnji suton, krenuu na staze,
Hou, bockan itom, da kroz nisku travu,
U njenoj sveini, moje noge gaze
I da vetar kupa moju golu glavu.

Bez misli, bez rei, pozvan od daljina,
S duom, od ljubavi silne opijenom,
Na put u da poem, poput ciganina,
Kroz prirodu - srean kao s nekom enom.
Mart 1870.

SUNCE I PUT
17
Sunce, vrelo ivotno, nenosti baklja iva,
Na zemlju ushienu ljubavni oganj sliva,
Pa, leei u dolu, vi znate da je telo
Zemljino puno krvi i za venanje zrelo;
Da su joj silne grudi, gde dua je skrivena,
Kao bog - od ljubavi, od puti - kao ena;
Da je ona bujanje i blesak; da je ona
Prepuna neizmernog vrvljenja embriona!

Sve raste i penje se!
Venero, o vladarko,
Ja alim mladost drevnu, antiko doba arko,
Poludivlje faune, pohotljive satire,
Bogove koji grizu stabljike da strast smire
I s nimfama se ljube sred rascvalih lokvanja!
Ja alim ono vreme kad sav rast, sva klijanja,
Rujna krv svih stabala, svih renih voda nemir,
U ilama se Pana pretvarahu u svemir!
Kad mu pod kozjom nogom treperile su trave,
Kada se iz njegove frule u dalji plave
Rasprostirae svuda ljubavna mona himna,
Kad, uspravan u dolu, sluae huk daljina,
Prirode ive odziv, kad njihanje stabala
Sred ijih nemih kronji ptica se raspevala,
Kret zemlje s rodom ljudskim, i talas plavih mora,
Behu iskaz ljubavi vascelog bojeg stvora.
Ja alim za dobima kad mona bi Kibela
18
Minula, u lepoti svog dinovskoga tela,
Kroz blistave gradove na kolima od tui,
Iz obe svoje sise u svet izlivajui
Preisti mlaz ivota, svedostian i vean.
ovek sisae njenu blaenu dojku, srean,
Kao detence neko, majinom krilu predan.
- Jer bee snaan, ovek bejae blag i edan.

Jade! On danas kae: Nema tajni za mene,
I luta, a oi mu i ui zatvorene.
Nema bogova vie! nema ih! ovek vlada!
On je bog... No ljubavi klanja se on i sada!
Oh! to i danas ovek ne sisa tvoje grudi,
Kibelo, mona majko bogova svih i ljudi;
Zato je u zaborav vena Astarta
19
pala,
Ona koja se rodi u blesku plavih vala
I otkri rumen pupak na kom se hvata inje
Morskih pena, cvet puti s mirisom dalji sinje,
Probudiv, crnooka boginja-pobednica,
Ljubavni zov svih srca, slavujev pev iz tmica!

II

U tebe ja verujem, Venero, veno mlada
Majko, ti daru mora! - Oh! gorak je put sada
Za krstom novog Boga! Zato sam tvoj, Venero,
Mramore, cvete, puti, jedina moja vero!
Da, alostan i ruan ispod prostranstva neba,
ovek sad nije edan, pa mu odelo treba,
Ukaljao je lik svoj to ko boanstvo zrai,
A olimpsko mu telo, ko idol na lomai,
Skvrilo se u runim i ropskim poslovima.
On bi i posle smrti, u sivim kosturima,
Da ivi, vreajui sjaj iskonske lepote!
- A idol kom toliko ti dala si istote,
U kome naa dua posta boanstvo, ena,
Bie kojim je dua oveka prosvetljena,
Da bi mogao, ponet ljubavlju beskonanom,
U danji sjaj umai zemnome ropstvu mranom,
Ta ena vie ne zna - o kakva lakrdija!
Da bude ljubavnica! I svako ale zbija
Na samo Venerino presveto ime milo!

III

O da se vrati vreme, to vreme to se zbilo!
- Jer ovek je sve ljudske uloge odigrao!
Umoran od idola, kad bude vaskrsao
Osloboen bogova, ko jutro to mrak stresa,
On, nebesko stvorenje, istraie nebesa!
Misao to je kadra da svlada venost celu,
Ideal, bog to ivi u zemnome mu telu,
Pod elom e mu rasti ko oganj koji ee!
I kad ga vidi kako do svih vidika see,
Kad prezre svaki jaram i svaki strah kad svlada,
Sveto e Iskupljenje doneti njemu tada!
- Sjajna, velianstvena, nikla iz morske pene,
Iskrsnue, irei u beskraj Vaseljene
Moni blesak Ljubavi, svoj osmeh bezgranini.
Prostori e treptati, ogromnoj liri slini,
Pod poljupcem to znak je da si ti tu, da voli!

- Svet je edan ljubavi: ti e mu e da toli.

Oh! ovek je uzdigao slobodnu, gordu glavu!
Zrak iskonske lepote otkriva treperavu
Spodobu jednog boga u tom oltaru puti!
Bled zbog zala minulih i dobra koje sluti,
ovek bi sve da sazna, sve ispita! Iz ela
Njegovog e Misao da ikne, snana, smela,
Znajui kud e, ropstvu predugom prkosei!
Kad se vine, slobodna, ovek e Veru stei.
- Jer emu bezdan sveta i nem nebeski blesak?
emu te zlatne zvezde to vrve kao pesak?
Kakvom prizoru da se pogled u beskraj nada?
Da li postoji Pastir tog neizmernog stada
Svetova to se kreu kroz stravu prostranstava?
Da li bezbroj svetova to eter ispunjava
Drhti oslukujui glas vene neke Rei?
- A ovek, da li vidi? moe li Veru stei?
Zar je glas misli samo munjeviti san sivi?
Ako se ovek raa rano, a kratko ivi,
Otkud je on? U kakav dubok Okean tone,
Meu kakve Zametke, Klice i Embrione,
U rovu neizmernom, gde e ga mona mati
Priroda da vaskrsne, u novi ivot vrati,
Da voli u ruama i da u itu raste?...
Mi ne moemo znati! - Pritiskaju nas tmaste
Maglutine neznanja, tlapnji, nedoumica!
Nama, majmunolikim edima materica,
Beskraje silne skriva razum, koprena bleda!
Sumnja je kazna duhu to hteo bi da gleda!
Sumnja, ptica sumorna, svojim nas krilom bije...
A vidik se i dalje u mranu venost krije!...
.

Nebo je raskriljeno! i umrle su tajne
Pred ovekom, uspravnim sred prirode, te sjajne
Riznice bogatstava! I njegov pev se ori,
I sa njim peva uma, i reka s njim ubori
Pesmu prepunu sree to se u svetlost penje!...
- Da, to je ljubav! ljubav! jedino Iskupljenje!
.

IV

O divni blesku puti! blistanje idealno!
O obnovo ljubavi, svitanje trijumfalno
U kom de mali Eros i Kalipiga
20
bela
ene i cvee brati, ispred sagnutih ela
Bogova i Heroja koji niice lee
Pred nogama im lepim, sred rua koje snee!
- O lepa Arijadno to gleda, jecajui,
S obale, jedro to se belasa, nestajui
S Tezejom, na puini! Ti dete s duom ednom
Koje u jednoj noi skrhano je odjednom!
Ne plai! Zlatna kola u vencima od loze
Frigijskim ti poljima tvog Dionisa voze.
On, kroz gaj to crveni, du plavih reka, tera
Zapregu od pohotnih tigrova i pantera.
- Zevs, Bik, na svome vratu ljuljuka kao dete
Nago telo Evrope; njoj bele ruke lete
Na drhtavi vrat boga usplamtelog sred vala;
On skree mutni pogled prema njoj; uzdrhtala,
Pripija bledo lice ona na boje elo;
Oi su joj sklopljene i zamire joj telo
Od poljupca boanskog, a rasute joj vlasi
Svojom penom zlaanom aptavi talas krasi.
- Kraj brbljivih lotosa i bunja lovorova
Zaljubljen Labud slee ka cilju svojih snova,
Obujmljujui Ledu krilima to se bele.
- I dok Kiprida
21
, puna krasote nikad svele,
Promie, s oblim bokom to strast i elju budi,
Otkrivajui zlato prebujnih svojih grudi
I snenobeli trbuh nad mahovinom tavnom
- Krotitelj se Herakle, kao u nimbu slavnom,
Zaogrnuvi telo svemono koom lava,
Stranog i blagog lika, s vidika pribliava!

Nejasno obasjana mesecom letnje noi,
Stojei, naga, tiha u zlatastoj bledoi
Pod plavim valom dugih vitica, na istini
Gde se odblesak zvezda ljeska na mahovini,
Drijada
22
, sanjarei, u tiho nebo gleda...
- Svoje lake velove puta Selena
23
, bleda,
Da noge prekrivaju Endimionu
24
krasnom
I poljubac mu alje u jednom zraku jasnom...
- Daleki izvor plae u beskrajnoj ekstazi...
To je Nimfa to mata, s laktom na svojoj vazi,
O lepome mladiu to s njenim valom minu.
- Ljubavni lahor proe vascelu nonu tminu,
I pod stranim stablima, u svetih uma seni,
Bogovi, ti kipovi tamni i uzvieni
Kojima se senice gnezde sred ela zranog,
Sluaju glas oveka i Sveta beskonanog!

29. aprila 1870.
OFELIJA
I

Valom, gde zvezdani zrcale se snovi,
Bela Ofelija poput krupnog krina
U svom dugom velu polagano plovi...
- Rog trubi smrt sme iz umskih dubina.

Tisulee celo tuna Ofelija,
Sablast bela, bludi crnom rekom dugom,
Tisulee njena krotka ludost nija
Romanse u vetru nad veernjim lugom.

Lahor joj celiva nedra i od vela
Pravi cvet, zanjihan na talasu snenom;
Trske se klanjaju snima bledog ela,
Tune vrbe plau na ramenu njenom.

Lokvanji uzdiu oko nje; sred gnezda,
Probuenog kraj nje u usnuloj jovi,
Tiho trepte krila. - Pesma zlatnih zvezda
Tamnim prostorima tajanstveno plovi.



II

Ofelijo bleda, o kao sneg lepa!
Da, ti si umrla na toj silnoj vodi!
- Jer su ti vihori iz ledenih stepa
Tihano priali o gorkoj slobodi;

I jer svaki lahor, spliui ti kose,
U duh ti sanjarski udne zvuke toi;
Jer ti glas Prirode srcu otkrio se
U tualjci stabla, u uzdahu noi;

Jer glas ludih mora, hropac neizmerni,
Smrsko je detinje blage tvoje grudi;
Jer jednoga jutra bledi vitez verni,
Nem, gledae tebe pogledom to ludi!

Sniva, jadna Ludo! o nebu, slobodi,
Ljubavi! A sneg si na ognju tog sna:
Re ti u nepovrat sjaj vizija vodi,
Plave su ti oi ponori bez dna.

III

A Pesnik otkriva da kroz svetlost belu
Sa zvezda, u noi, ti jo trai cvet
to ga davno uzbra, i da u svom velu
Na vodi, ko ljiljan, promie kroz svet.
15. maja 1870.
BAL OBEENIH
Kraj crnih veala, ljupkog bogalja,
Pleu, pleu paladinl,
Mravi druzi paklenog kralja,
Kosturi, mrtvi Saladini
25
.

Gospodar Velzevul za kravatu vue
Crne te pajace to se nebu keze,
I dok ih po elu starom izmom tue,
Uz pesmu boinu s njima igru veze.

A pajaci na to spliu ruke tanke:
Iz orgulja crnih, iz tih upljih grudi
Koje su grlile ljupke vragolanke,
Od tih se sudara runa ljubav budi.

Ura, o igrai lieni stomaka!
Skokovi su laki, dugo polje ovo!
Hop! je li to bitka ili igra laka!
Vrag je violinu loe natimovo!

O tvrdih li peta kada se bos ide!
Kad koulje koe sa tela otpire!
Nieg to im smeta i ega se stide.
Sneg im na lubanje stavio eire.

Pod gavranom - kapom za naprsle glave
S mrave se upe pare mesa uti:
Kao da su oni usred bitke prave
S kartonskim oklopom vitezovi kruti.

Na balu skeleta zvidi bura ljuta!
Ura! - ko orgulje gubilite rie.
Iz plavkastih uma vuji odjek luta,
Crven se pakao horizontom mie...

Hej, razdrmaj malo razmetljivce ove
to slomljenim prstom podmuklo prebiru
Brojanice kime, svoje prljenove:
Pokojnici, niste sad u manastiru!

Oh! evo gde usred mrtvakoga plesa
Velik ludi kostur u plam neba skae,
Zanet, kao konj se propinje i stresa,
I, jer mu je ue iju steglo jae,

Gri pest na kuku to krcka od stiska,
Pa se, ko cirkuzan u svoj ator, gura
Natrag, sa cerenjem to je blizu vriska,
U taj bal, zanjihan pevanjem kostura.

Kraj crnih veala, ljupkog bogalja,
Pleu, pleu paladini,
Mravi druzi paklenog kralja,
Kosturi, mrtvi Saladini.
TARTIFOVA KAZNA
Jednom kad je kretao, podarkujui ar
U strastvenom srcu pod ednou crnine,
ut, s bezubim ustima koja veru sline,
Grozno krotak, nosei rukavica par,

Jednom kad je kretao, Oremus, - jedan Zli
Za blaene ga ui dograbi, i tad, Boe!
Strane mu stvari ree, pa mu sa vlane koe
Odedu crnu stre, da gledaju ga svi!

Kanjen bee!... Raskopan, kad gresi oproteni
Kao duga krunica behu mu svi sliveni
U srce, sveti Tartif bee ko samrt bled!

S hropcem poe moliti i ree ispoved!
A ovek je odneo odedu... Samo to!...
- Pih! ko od majke roen Tartif je bio go!
KOVA
Dvorac Tiljerije, oko 10. avgusta 1792.
26

Strahovit od snage i od pijanstva svog,
S rukom na dralju ekia ogromnog,
Obuzet smejanjem gromkijim od fanfara,
Pogledom satirui debelog vladara,
Kova je Luju kralju zborio u dan
Kad se narod sjatio, bunom zanjihan,
U dvor, da bi dronjke vuko me pozlatama.
Pupavi kralj stajae, bled ko samrt sama,
Ko poraen borac kad eka zadnji as
Ne dajui otpor, pokoran kao pas,
Jer je hulja kova, ko odvaljen od stene,
Priao udne stvari, ve zaboravljene,
Pa ga je u elo zgromila pria ta!

Ti zna, kralju, mi smo pevali tra-la-la
I gonili volove preko tuih brazda:
Kanonik to moljae oenae vazda
S krunicom zlatnom, da ga bolje uje Bog,
I plemi to jaui duvae u rog
Doli bi da nas biem ili tapom lupe.
Nae su oi bile poput kravljih tupe,
Pa prestae s plaem. Ili smo, ili mi,
I kad bi naa muka poela da zri,
U toj crnoj zemlji kad bismo ostavili
Krv svoju, mi bismo lepo plaeni bili:
Na je umez nou palio vlastelin
I od nae dece pekao kola fin.

...O, ne alim se ja. Kitnjaste ne znam rei.
Ta svoji smo, kralju. Slobodno protivrei.
Nije li divan prizor, kada doe jun,
I vidi, stiu kola, i sena je pun
Sav senik? Kad osea, rastinje mirie,
Miriu trave, vonjak posle blage kie?
I gleda ita, ita, zrnja prepun klas,
I misli da e hleba biti za sve nas?
O, zar radosnije ne bismo zapevali,
Od svega to Bog prua kada bi nam dali
Da uzmemo deo, poto smo ljudi ve!
Snano bi tuko eki uz plamenu pe!
- No eto, to je opet ista pria stara!

Sad znam! Niko ne moe da me vara
Da uz moj eki, um i dobre ruke dve
Moram da ga sluam zbog puke njegove,
Da mu sejem zemlju, orem kad kae: ori,
A kada stigne rat i treba da se bori,
On da mi dolazi po sina u moj dom!
Ja ovek da budem, ti kralj - i efu tvom
Da pokoran budem!... To je ba glupo, shvati.
ta imam od toga to tvoj se konak zlati,
to svaki lupe tvoj u raskoi se sja,
to svaki posran gad epuriti se zna:
Oni ti pune dvor mirisom naih keri,
S njihovih se spisa Bastilja nama ceri,
Pa zar da svoju bedu odobrimo jo!
Da kitimo tvoj Luvr davi zadnji gro!
A ti da proivi u pjanim proslavama
- I tvoj rod, smejui se, da jae na nama!

Ne! Dosta nam je alce morio taj bes!
Puk vie nije kurva! Dok si reko tres,
Tvoja Bastilja ve je u prah pretvorena.
Svaka stena na njoj bee okrvavljena!
O, gnusni zidovi krvave zveri te,
Gubavi bedemi to rekoe nam sve!
Tu robovasmo mi sred tmina koje gue!
uj, o graanine! Vek mraka je tu sruen
U hropcu, kad se kule doepasmo mi!
Znali smo da ljubav u srcima nam vri,
I uzdignutog ela, najzad kao ljudi,
Ili smo, privinuvi deicu na grudi,
Dahui ko pastuvi, u suncu, kroz grad!
A srca su nam tukla! i radosno tad
Pred ove dronjke nae svi su pohrlili!
Otkrismo da smo Ljudi! A bledi smo bili,
Kralju, strane su nade opijale nas
I pred kulama crnim, kad je stigo as
Da maemo liem hrastovim, u znak slavlja,
Videsmo da se mrnja u nama ne javlja,
- eleli smo blagost, znajui svoju mo!

A ipak nas otad pomamna vitla no!
Radnika masa grada to sve vea biva
Pred vrata bogataa pretei se sliva
I mranih aveti sve vie je u njoj.
Uz njih je dostavljae tuko eki moj:
Kroz Pariz idem s njim, lika mrana i ljuta,
Poistim neku hulju sa svakoga kuta,
Pa teko i tebi, kad ide mi uz nos!
Provee se, pouj me, ko na trnju bos,
Zbog naih molbi koje jedan drugom daju
Te tvoje crne sluge, da se zabavljaju,
Pa apuu, lisci, kako smo glupi mi!
orbu svojih zakona kuhaju nam svi,
Zaprenu ljupkim nekakvim uredbama,
I jo uivaju kad porez sreu nama,
A kraj nas stisnu nos, jer za taj slatki soj
Dragih nam predstavnika - mi smo kal i gnoj!
Nita ih ne plai, jedino bajonete...
Pa dobro! Dovraga smicalice im klete!
Dembela i zvekana dosta nam je sad!
Njima, graanine, utolie nam glad
Kada podivljamo i zaelimo krvi,
Kad ezla i kundake naa buna smrvi!...
.

Za ruku ga on uze i otkri mu puk,
Strgnuv pliani zastor... u se silni huk
Gomile to se kree kroz dvore, to vrvi,
Strane gomile koja ko more sve mrvi,
Sto urla kao opor, umi kao slap,
I ije su oruje vile ili tap,
Glas rupa, trgova, s kojim se dobo stapa,
Splet prnja to krvari od crvenih kapa
Sve ovek pokaza, sve do u nedogled,
Kralju, to, sav u znoju, posrtae, bled,
Razboljen videi taj prizor!

To je ljam,
Kralju. To diklja, vrvi, to je nakot sam.
- Zovu ih, jer su gladni, bagrom, lupeima!
Ja sam kova, kralju: moja je ena s njima,
Pomamna! Ona ide po hleb u tvoj dvor!
- Pekar ga za nas nema: to je prastar spor.
Imam troje dece: ja sam ljam. - Znam za ene
to vek proplakae zbog dece, odvedene
U Bastilju - da mladost tu izgube svu.
To je ljam! Jedan ovek tamnovo je tu,
Drugi na galiji, a bili su poteni
Ljudi. Na slobodi besne, razulareni,
Jer povreeni behu! Znai, neko zlo
Postoji, i mui ih! Uasno je to
to znaju da su rtve, znaju svoju muku,
Pa urlikom vas svojim sad u lice tuku!
ljam! - Gomila dole od sramnih ena vri,
Jer ensku ste slabost upoznali i vi,
Gospodo dvorani, a one, krotke, ele;
Zato im ispljuvaste due nevesele!
Lepojke su vae sad ovde. - To je ljam.
.

O, svi ti nesrenici, koje mui plam
Ljutog sunca, to vrve, to gamiu svud,
I iju glavu mori ta muka, taj trud...
Gospodo, dole kape! Jer oni su Ljudi!
Radnici smo, kralju! Radnici! Duh nam udi
Za dobom kad e znanje prigrliti svak,
Kada e, kujui od zore do u mrak,
ovek, lovac blistavih i ogromnih meta,
Polako da savlada sve otpore sveta
I kao besnog konja da zauzda Sve!
Sjaju kovanica! Zla nee biti, ne!
Jer samo nepoznato plai nas i smeta,
A mi emo da znamo! Neka kroz reeta
Sva znanja nam prou, pa, Brao, u nov dan!
Uzbudi nas esto veliki onaj san
O ivotu spokojnom, a punome pri tom,
Bez zlih rei, s ljubavlju jednom plemenitom
Za enu iji osmeh ukraava dom,
O danu to tee u radu ponosnom,
O glasu dunosti to kao truba zvui...
O kamo sree te! I niko da nas mui,
Nikom da se klanjati ne moramo mi!
A puku nad ognjitem imali bi svi...
.

Oh! ali u zraku osea miris boja.
ta sam ti rekao! Ja sam od prostog soja!
Jo ima dostavljaa, zelena je iv...
A mi smo slobodni, i svak je od nas div
Kad uas zavlada! Ja u prianju svome
Spomenuh tihi rad u stanu spokojnome...
Al gledaj u nebo! Tesno je to za nas,
Tu treba da kleknemo, molimo za spas!
Gledaj u nebo, kralju! - Ja se vraam puku,
Olou, lupeima koji sada vuku
Top tvoj stari preko plonika neistih:
- Oh! kada izginemo - opraemo njih!
- Pa ako pred osvetom naom i pred bunom
ape starih kraljeva puste sad u punom
Gala-sjaju na nas pukove kiene,
U redu, neka deru govna psi, zar ne?

- I on opet stavi na rame eki

Masa
Pored tog se oveka pjana ustalasa,
I kroz odaje sjajne, kroz ogromne dvore,
Gde Pariz dahtae i urlae ko more,
Ogromni jedan drhtaj prostrujao je pukom.
Tada, svojom snanom, gordo neistom rukom,
Kova, straan, mada kralj se kupo u znoju,
Baci mu u lice crvenu kapu svoju!

*

...Francuzi iz sedamdesete,
bonapartisti, republikanci,
setite se svojih oeva iz 92, itd...
POL DE KASANJAK
27
(Zemlja)

Vi koji poljupcem slobode opiste se
Ginui za doba kad jaram morit nee
Duu oveanstva, vi koje val odnese
Devedeset druge i devedeset tree;

Vi kojima srce pod dronjke ljubav krije,
O zanesenjaci, u buri moni vazda,
Deco smrti, te divne Ljubavnice, ije
Seme vas obnavlja iz svih starih brazda;

Vi to krvlju opraste slave uprljane,
Mrtvi iz Valmija, Flerija, Italije,
28
Hristosi tamnooki, due zasanjane,

Ni Republiku ni vas probudio nije
Narataj koga danas jo kraljevi more
Gospoda Kasanjaci o vama nam zbore!

Napisano u Mazasu, 3. septembra 1870.
UZ MUZIKU
Trgom iseenim u leje sirote,
Skverom gde red mori drvee i cvee,
Sipljiv se graanin, pod maljem toplote,
U etvrtak gordom glupou razmee.

- Tu vojni orkestar usred parka svira
I Valcer svirala ritmom apke hvata;
- Tu, u prvom redu, kico paradira,
Na privesku svoga sata visi ata;

Rentijer s lornjonom lovi fal-tonove;
Tu inovnik, nadut, vue krupnu damu,
A s njom ide revni vodi za slonove,
Pratilja, s karnerom nalik na reklamu.

Tu umirovljeni bakalin na klupi
Dara tapom pesak i ozbiljno zbori
O svetskome stanju; zatim burmut kupi
U srebru, pa, vaan, ugovore kori...

Tu katkad Flamanac na klupi rairi
Burag, gdeno vie no u bavu stane,
I svoju lulicu, iz koje mu viri
Krijumaren duvan, sladi natenane...

Tu se parkom keze probisveti divni;
Jer od trube raste u srcu toplota,
Mirisav ko rua, tu redov naivni
Bebu neno milki, dadilju da smota...
- Ja pratim, razdrljen, stazama u seni
ivahne curice, a one to znaju,
Pa se glasno smeju i okreu k meni,
A drske im tajne iz oiju sjaju.

utljivo ih pratim, a pogled mi hvata
Sve to kriju nakit i vitica smea,
Pa lutam pod bluzu, do beloga vrata
I oblih ramena, boanstvenih lea.

izmice im svuem i arape bre...
- Doaravi telo u zanosu plovim...
One tiho apu, spadalom me dre.
- A ja im estokom eljom usne lovim...

VENUS ANADYOMENE
Kao iz kovega mrtvakoga, glava
Smeokose ene, sva napomaena,
Glupavo iz stare kade iskrsava;
Mnoga teta na njoj slabo je skrivena;

Pa vrat, tust i sivkast; lopatice lee
Izboene; lea kratka, izvijena;
Pa obli bokovi to kao da bee;
Koa, slojevitom mau podloena;

Po kimi peati rujni; sve to iri
udnovato grozan vonj; s lupom na oku
Svata bi video ko malo zaviri...

Rei Clara Venus piu joj na boku;
-I celo se telo mie, prua sapi
Runo lepe - s irom to na maru zjapi.

27. jula 1870

PRVO VEE
Ona se bila vrlo svukla
A velika su stabla tu
U prozor zlobno kronjom tukla
Da vide nju, da vide nju.

Goliava je u fotelju
Sela i blistala je sva.
Treptahu na tlu u veselju
Noice divne, uda dva.

Pogledom hvatah zrak to bludi
- Iz kronje leptirasti let
U njezin smeak i na grudi,
Ko muica na ruin cvet.

Moj poljubac joj nogu dime.
I kao kaznu za taj greh
uh zvuke bistre i nemirne,
Kristalno lep i surov smeh.

Pod koulju je rairenu
Sakrila noge: Dosta s tim!
- Tu prvu smelost doputenu
Kaznila smehom veselim!

Drhtuljke jadne, oi njene,
Dodirnuh usnom lagano.
Zabaciv glavu, neno mene
Prekori tad: Oh! jo i to!...

Moram vam, gospon, rei zato...
Ostatak joj u grudi ja
Sakrih sa poljupcem, i na to
Zauh njen smeh to znai: da...

Ona se bila vrlo svukla,
A velika su stabla tu
U prozor zlobno kronjom tukla
Da vide nju, da vide nju.
TA SPREAVA NINU

ON. - Mi emo ii, zar ne? skupa,

Ko zagrljeni par,
Da vino zore nas okupa,
Jutarnjeg neba dar,

I da nam nozdrve poplavi
Svei i modri zrak,
Dok umu, nemu od ljubavi,
Proima drhtaj lak.

Tu granje zelen-kapi sluti,
Pupoljke tono zru,
I sve treperi - drhtaj puti
Tu skriva se u dnu.

Prostree plat po mladoj travi
I tvoj e kolut plav,
Oko oiju to se javi,
Postati rumen sav!

U tu dolinu zaljubljena,
Smeh e da seje svoj
I kao od ampanjca pena
Tei e on po njoj.

Smejae se ko napasniku
Meni, kad kao sad
epam te za tu lepu kiku...
Oh! ispio bih, rad,

Jagodin miris to ti rubi
Tu rascvetanu put!
Nasmej se kad te kradom ljubi
Lahorov blagi skut;

Kada te rumen ipak drai,
Nasmej se ali toj,
A meni, ludice, pokai
Najlepi smeak svoj.
.

Sedamnest leta! Bie srena!
Livade oko nas,
I zaljubljena polja vena,
Ti sa mnom, divni as...

Zagrljeni, sliemo rei
U jedan lepi sklad,
Pa emo gorski brzak prei,
Zai u umski hlad...

Kad srce nesvest obuzme ti,
Kad, obamrla sva,
Zatvori oi, ti e hteti
Da te ponesem ja...

Ustreptalu u te du puta
Nositi; ptiji poj
Andante e da procvrkuta
Na grani leskovoj...

aptau ja na usne tvoje,
Stiskau telo to,
Kao da nosim dete, to je
Klonulo, pospano.

Ta plava krv, sjaj koe bele,
Bie nam vino, zanos na;
aputau ti rei smele,
Gle - rei koje zna!

Bujae ivotni sok tiho
Kroz ume; sunan dan
Zasue finim zlatom njihov
Zelenorumen san.
..


Uvee? etnja nastavlja se,
Krivudavi na put,
Nalik na stado koje pase,
Stie u svaki kut

Vonjaka, gde se trava plavi;
O kako snano tu
Ve se na milju miris javi
Jabuka koje zru!

U selo emo natrag stii
Kad padne polumrak,
I miris mleka e se dii
U svei tamni zrak;

I miris ubra, miris staja
Gde tee ivot tih,
Pun ritma sporih udisaja,
Pun lea velikih

iju belinu obasjava
Svetiljke traak ut,
I vonj balege mirnih krava,
Posvuda razasut...

- Oale bake koja skriva
Dugaki nos u svom
Molitveniku, i vr piva
Sa drkom olovnom,

Pun pene, - usta koja vano
Iz lule ire dim
I, puei, jo grabe snano
Usnama mesnatim

S viljuke unku, pa je melju,
Dok zari svaku stvar,
Kovege stare i postelju,
S ognjita sjajni ar.

I deja stranjica debela
Kroz polumrak se sja, -
Detence klei, njuka bela
U olji mu je sva.

A do nje druga njuka stie
Reei prekor blag
I malianu lice lie,
Jer joj je ipak drag...

Pred vatrom to treperi, jarka,
I ponad veza svog,
Pokazuje nam jedna starka
Svoj profil crn i strog.

- Sve emo znati to se zbiva
U umezima tim
Kad plam zapljusne okna iva
to zasjaju se njim!...

- A zatim, tamo gde crn lei
Jorgovan, rascvetan,
Maleni prozor kroz mrak svei
Sjae nam, nasmejan...

Doi e, doi! jer te volim.
U lepoj etnji toj,
O, budi sa mnom! Ja te molim.
ONA. - A ta e pisar moj!

15. avgusta 1870.
ZATEENI
Tamni u snegu i u magli,
Petoro malih su se sagli
Nad okno to se kresi,

S guzama uvis, i - o jade!
Oi im divni prizor slade
Dok Pekar hlebac mesi.

Motre ga kako testo sivo
Obre, pa ga gume ivo
U rupu to se ari,

I uju - dobri hleb se pee,
Sa Pekarovih usta tee
Nekakav napev stari.

Tu uureni, ne miu se,
Dah sa okna udiu u se,
Ko miris toplih grudi,

Dok se zbog nekog nonog slavlja
Pletenica od hleba spravlja
Pred pogledom to udi,

Dok pod gredama to se dime
Mirisna kora cvri rime
S popcima raspevanim,

Pred rupom tom gde ivot die
Ne vide svoje rite vie
Oima zaaranim.

O, svaki sneva kako jede,
Isusi jadni to se lede, -
Pa ipak se tu kupe

Da stisnu ruiaste njuke
Uz reetke, i, potrbuke,
Da mumlaju kroz rupe,

Otupeli, i tu se mole,
Sagnuti tako snano dole
Ka nebu odkrinutom,
Da pucaju im bedne hlae
I koulje im se izvlae
U zimskom vetru ljutom.

(20. sept 70.)
ROMAN
I

Sedamnest je leta neozbiljna dob.
- Vee: k vragu mete i luster kafane
Pod kojim kriglama punili smo drob!
- Ietamo tad pod lipe rascvetane.

U sumraku junskom dah lipe je drag,
A vazduh je tako blag, da sklapa oi.
Vetar, pun agora - jer blizu je grad
Miris vinograda i piva svud toi...

II

- No gle tamni azur, krpa siuna
U ram male grane to je zabasala,
Bocnut od zle zvezde to se topi sva
S blagim drhtajima, blistava i mala...

Sedamnest godina! No junska! - Ti, pjan,
Osea, krv ti se ko ampanjac kree
Kroz ile; na usne, kroz bunilo, san,
Kao sitna buba poljubac ti slee.

III

Srce robinzoni kroz prie i sne
- Kad neki gospodin, ukruen od tirka,
Vodi ker, na kojoj draesno je sve,
U sjaju fenjera koji bledo mirka...

I jer joj se ini da si mnogo mlad
I naivan, ona, kad kraj tebe mine,
ivahna i laka, okrene se tad...
- Na usnama tvojim ginu kavatine
29
...

IV

Zaoren. Otkaen do avgusta. Jo
I sonete pie: ona im se smeje.
Prijatelji odu. Kau: Ukus lo!
Najzad stie pismo: smilovala se je.

Te iste veeri opet puni drob
Kriglama u buci blistave kafane.
Sedamnest je leta neozbiljna dob
Kad gradom miriu lipe rascvetane.

23. septembra 70.
ZLO
Dok zvide crveni ispljuvci kartea
Kroz modrinu neba, dok itave ete,
Skerletne, zelene
30
, kosi ratna sea,
Kraj Kralja ijih su rugalica mete,

Dok strana ludila bezbroj ljudi melju,
Stvarajui hrpe krvave... - O leto!
O jadni mrtvi, u travi, u veselju
Prirode koja vas jednom stvori sveto!

Postoji Bog to se smeje sa oltara
U cveu, tamjanu, kaleu od zlata,
Kog hosane njiu pa ga dreme hvata,

A bude ga majke koje bol obara
Kada, suzne, u svom crnom ubraaju,
Zamotan u rupi, krupan gro mu daju!
ESARSKI BES
31
Preko rascvetanih travnjaka koraa
S cigarom, odeven u crno, i bled.
Milju se u cvetne Tiljerije vraa,
- U mutnim oima ari mu se jed...

Opi ga orgija od dva desetlea!
Jednom je rekao sebi: Moj je dah
Dovoljan da zgasne sloboda ko svea!
Sloboda oive, pa ga mori strah!

U klopci je... ije ime nemo zbori,
Drhtav? Kakvo ljuto kajanje ga mori?
Ko to zna! Carske mu oi skriva mrak...

Kratkovidi kum
32
mu moda mira ne da...
-I kao u vee Sen-Klua, on gleda
Oblak, to s cigare lebdi, plav i lak.
SAN ZA ZIMU
Njoj

U ruiasti vagon sa plavim jastucima
Seemo, zimi, pa na put!
Bie nam lepo. Gnezdo s pomamnim poljupcima
Skrivae svaki dremljiv kut.

Sklopie tada oi, da ne vidi kroz prozor
Sav udovini onaj puk
U kom se mrzovoljno, da ispuni te grozom,
Crn demon ceri, crni vuk.

Tad e ti iznenada pecnuti obraz neto.
I siuni poljubac vratom e tvojim veto
Potrati, ko pauk lud...

Rekavi: Trai, ti e prignuti glavu k meni,
I traiemo dugo tu bubu, zaneseni,
- A ona e da skita svud...

U vagonu, 7. oktobra 70.

SPAVA U DOLU

To je zelen-rupa s raspevanom rekom
to srebrne prnje poludelo kai
O travu: tu sunce na bregu dalekom
Bleti: to je dolac to penasto zrai.

Otvorenih usta, tu mlad vojnik spava.
Jastuk mu je plava potonica svea.
Bled je, pod oblakom pruen preko trava,
A svetlost mu dadi na zeleni leaj.

S nogama u cveu, on se u snu smeka,
Kao dete koje mui bolest teka.
Zagrej ga, prirodo, jer zima ga mori.

Miris mu drhtaje nozdrva ne budi.
Miran, mladi spava, s rukom preko grudi.
Crvena mu rupa s desne strane gori.

Oktobra 1870.
U ZELENOJ KRMI,
u pet popodne


U skitnji mi izme stradale od ljunka
S ceste. U arleroa uoh osmog dana.
U Zelenoj krmi - ruak: mlaka unka
I jo krika hleba, maslom namazana.

Protegavi noge pod zeleni sto,
Blaen, zagledah se u naivne are
Sa tapeta. - Ali bee divno to
Kad cura, sisata, oiju to are,

- O, ta ne zna ta je strah od poljubaca!
S osmehom, dade mi hleba i maslaca
I areni tanjir, pa kad mi ukrasi

Rujno-belu unku glavicom enjaka,
Te mi nasu kriglu ija pena laka
Bee pozlaena suncem to se gasi.
ZLOA
U trpezariji smeoj, to mirie
Na firnajz i voe, doepavi neku
Belgijansku klopu - koju, ne znam vie
Komotno se svalih u fotelju meku.

Sluao sam uru, srena i spokojna
Duha... Kuhinjska se rastvorie vrata
I ue slukinja - zato, nemam pojma
S lukavom frizurom, raskopanog vrata.

Jo detinja usta napuivi, poe
Da miluje prstom svoj obraz, to voe,
Tu rumenu breskvu, od somota svu,

I da mi ugodi, primae mi jelo,
Te da bi dobila poljubac zacelo,
apnu: Vidi - obraz nazebo mi tu!

arleroa, oktobra 1870.

BLISTAVA POBEDA KOD SARBRIKENA IZVOJEVANA S POKLICIMA IVEO CAR!
33
Belgijska gravura u velianstvenim bojama, prodaje se u arleroa, 35 santima

Apoteoza, plava i uta, u sredini
Grli cara to jae na ognjenom i-i,
Presrean, poto mu se sve ruiastim ini,
A blag je kao alac, kao Zevs gnevom vri.

U dnu, poneki redov, to malo je odremo
Kraj bubnja to se zlati i topa crvenog,
Sad se uljudno die. Navlai jaknu Remo,
Smantan Imenom sjajnim kad vide Vou svog!

A Vojin, nakostreen, zdesna i neto blie,
Na kundak ostrague naslonjen, k nebu die
Ruerde: iveo Car!!! - Sused mu mrtav ladan...

Ko crno sunce nie koporan iznenadan,
Prostoduni se Soldo, crven i plav, iz njega
Pomalja, i stranjicu pokazuje: - Zbog ega?...

Oktobra 1870.

ORMAN
Taj rezbaren orman, sav u hrastovini,
Nalii na stare, dobroudne ljude,
A kad je otvoren, prosipa u tmini
Mirise to zanos poput vina bude.

U njega se mnotvo starudija strpa,
Miriljavog rublja il marama baka
S likom udovita, zatim starih krpa
enskih ili dejih, uvelih ipaka.

- Tu i medaljona ima, i portreta,
Traka kose; tu je miris suvog cveta
Sa kojim kao da mirie i voe.

- O drevni ormane, tebi je poznata
Mnoga pria koju ispriati hoe
Kad kripei iri svoja crna vrata.

Oktobra 70.
MOJE BOEMSTVO
Fantazija

Ja kretah, s rukama u dva depa uplja;
Imao sam ak i kaput idealni;
U skitnji, o Muzo, bio sam tvoj stalni
Zatonik to u snu cvet ljubavi skuplja.

Rupom su zjapile hlae mi jedine.
- Bejah Pali-sanjar to slikove ite.
Velika mi Kola behu konaite.
- A moja sazvea utahu iz tmine,

Te, uz put sedei u jesenje vee,
Ja ih oslukivah, pustivi da tee
Mojim elom rosa - sok to snagom vrca,

Pa, slaui rime sred arobne tmice,
Ja sam prebirao, ko na liri, ice
Ranjenih mi crevlji - stopu pored srca!
GAVRANI
Gospode, kad se livada sledi,
Kad angelusi svi odzvone
Nad zaseokom koji klone,
Na prirodu, gde cvee bledi,
Srui s nebesa jata nova
Dragih i divnih gavranova.

Armijo udna okrutnog krika,
Na gnezda vam huje bure ljute!
Vi, uzdu reka koje se ute,
Kraj kalvarija muenika,
Na jarku, grani to se trese,
Rasprite se, skupite se!

Nad Francuskom, nad svakim poljem
S prekjueranjom
34
etvom smrti,
Nek vam se zimsko kolo vrti
Da zamisle se ljudi bolje!
Izvikuj dunost u svako doba,
O crna ptico, vesnie groba!

Ali, Gospode, na jarbolima
Hraa u opinjenoj noi
Nek majska ptica pesmu toi
Za svakog ko u umskim dnima
Bez budunosti prikovan lei
U travi iz koje niko ne bei.
ZASELI
35
Kvrgavi, rohavi, modrih podonjaka,
Na butnjai gre kratke prste grube;
Namorstvo im curi preko potiljaka
Kao kad zid stari procveta od gube;

Njihov udni skelet na kostur stolica
Nakalemila je strast padaviara,
Od njihovih nogu i drven-noica
U jutro i vee taman vez se stvara!

Ti starci, spleteni sa tim seditima,
Oseaju kad im sunce kou glaa,
A kada opaze sneg na prozorima
Zadrhture bolno ko aba krastaa.

Mnoga ih udobnost za Sedite vee,
Smeom ih je slamom meko obavilo,
Dua starog sunca pali se sred mree
Ispletenog klasja gde je zrnje zrilo.

I ovi pijanisti to bubnjati vole
Prstima pod sobom, s kolenom uz zube,
Sluaju u sebi tune barkarole.
Nena ljuljukanja u upe ih ljube.
Oh! ne diite ih! Jer bie belaja...
Dignu se i fru ko oamarene
Make, ire pleke dok ih bes osvaja,
akire im prete s boka, naduvene.

A vi ih sluate, i na zid im tamni
Lepite elave glave, noge krive,
Dugmad im kroz hodnik lije pogled plamni
epavi vam oi ko zenice ive! .

Nevidljivom rukom ubijaju muki:
Kad se smire, liju otrov zena, koji
Skuplja se u oku prebijenoj kuki;
A vi ste u levku, elo vam se znoji.

Opet sednu, ruke sred masnih maneta
Tope im se, i dok od zore do mraka
Do tih to ih dignu misao im eta,
Stresaju grozdove svojih podvaljaka.

A kad strogi san im obori vizire,
Tad na ruci sniju bia koja ljube,
Te stolice koje, oploene, vire
U gorda nadletva koja e da rube,

Dok tintano cvee, koje polen pljuje
Zareza, njie ih du krotkih putira,
Kao vilin konjic kad cveem putuje...
- I drai ih klasje to ud njihov dira.
FAUNOVA GLAVA
U zelenom lisju, krinji s mrljom zlata,
U lisju kroz koje plovi treptaj blag,
Gde u divnom cveu san poljupce hvata,
Rasparavi ivo taj prekrasni sag,

Unezveren faun iri svetle oi
I belim zubima grize crven cvet,
A s krvavosmee usne mu se toi,
Kao staro vino, smeh u umski splet.

I kad je pobego, poput veverice,
Smeh mu jo treperi sa listova svih,
A zlatni Poljubac ume, to od ptice
Bio se prepao, opet biva tih.
CARINICI
36
Oni to kau: lus, i to su psovci vini,
Vojnici, talog Carstva, bivi junaci mora,
Svi nisu nita naspram Vojnika Ugovora
to sekirama seku sam azur pogranini.

Sa noem i sa lulom, ozbiljni, neumorni,
Kad ko gubica kravlja mrak u umama slini,
Vodei svoje doge povodcem, u tiini,
Oni polaze u no, za stranu obest orni!

Modemi zakon s njima none Faunke trai,
Fauste i Dijavole hvataju ti junaci:
Dosta je, bivi ljudi! Denjkove te odbaci!

A kad njegova svetlost doe do mladih drai,
Carinik onda revno sve pregleda, svud vime!
Pakao Prestupniku kojega rukom dirne!
VEERNJA MOLITVA
Ja ivim zaseo, aneo sred ruku
Berberina, s kriglom, u dimu cigara;
A vrat moj i trbuh nalikuju luku
Pod vazduhom punim nestvarnih jedara.

Kao vreli izmet iz golubinjaka,
Hiljada me Snova tako slatko pee
Da mi srce, nena kora u biljaka,
Prokrvari zlatnim polenom to tee.

Potom, poto brino sa snovima svrim,
Nakon tridesetak krigli, kruta java
Tera me da hitno, sabran, nudu vrim.

Pitom kao Gospod kedara i trava,
Ja premokrim nebo, dok svi suncokreti
alju pozdrav mlazu to visoko leti.
PARISKA RATNA PESMA
37
Proleni dani oevidno stiu,
Jer iz srca zelenih Imanja
Tjer
38
i Pikar
39
uspee da diu,
Da otkriju sva svoja blistanja!

Maju! kakvi ludi gologuzi!
Vi u Sevru, Medonu, Banjeu,
ujte kako dobrodoli druzi
Premaletne stvarice nam seju!

On tam-tam i maeve vole
A ne stare kutije za svee;
Dobri doljak ne igra se jole,
Ve crvenim jezerom se kree!

Kad se one ute upe sjate
I na naa legla se obore,
Mi banimo ba u takve sate
U svetlosti naroite zore!

Tjer i Pikar - te sile sunule
S petrolejem da prave Koroe:
Suncokrete s naih polja gule,
Ko gundelji evo nam se roje...

Njihov rod je sultan Tata-Mata!...
U eboju Favr
40
lei eno,
mirkanje ga akvaduktno hvata,
mre bogme ba zabibereno!

I kraj vaeg petrolejskog tua
Vru je plonik velikoga grada,
Pa sad zbilja treba da se kua
Vaoj roli udar da se zada...

A Seljani to se sada bane
I epure u uanju svome
ue dobro kada male grane
Pod crvenim gnjeenjem se slome!
MOJE MALE DRAGANE
Suzni hidrolat
41
polja mije
Nebeskog kupusita:
Pod sisavcem to slinu lije,
Kao dva obla prita,

udne se lune bele vama,
Od buganaca obe,
Dok zveckate kolenicama,
O ljubljene rugobe!

I tako smo se zavoleli,
Moja rugobo plava!
Rovita jaja mi smo jeli
I otrov ludih trava!

Pesniku si mi krunu dala,
Moja rugobo smea!
Doi mi sad u krilo, mala,
Da biujem ti lea!

Izbljuvah tvoje briljantine,
Odurna moja crnko,
I trbuh moje mandoline
Od tebe bi ve crko.

Pih! moja slina osuena,
Ti moje groblje rie,
Sa tvojih grudi, usmrena,
Jo nikako da sie!

O moje male ljubavnice,
Mrzim vas iz dna due!
Neka se vae rune sise
Od bolnog drpa gue!

uvstvitelnosti moje fine
U zemlju utapkajte;
- Hopa! - o moje balerine,
Malo mi zaigrajte!

Vae su lopatice tropa,
Ljubavi moje male!
Sa zvezdom s boka tono opa
U igru ste se dale!

I za ta ovja ela vrsta
Svoje sam rime sklado!
Slomio bih vam zato krsta
to ljubav vama dadoh!

Bljutave zvezde promaene,
Pokuljajte u rupe!
Vi ete cri, samarene,
Kad rune brige hrupe.

Uz udne lune dve na vama,
Od buganaca obe,
Zazveite kolenicama,
O voljene rugobe!
UANIJA
42
Kada oseti, pozno, gaenje svog stomaka,
Fra Milotus, gledajui zamagljenom zenom
U prozor sa kojega strelama svojih zraka
Sjajni ga anak sunca obasipa migrenom,
Svoj trbuh pope pone krevetom da bacaka.

I dugo se koprca preko postelje, s koje
Kad spusti se, uz trbuh koleno mu se trese,
Preplaen kao starac to burmut proguto je,
Jer sad e beli lonac morati da donese
I zadii do krsta skute koulje svoje!

Kad une, zimogroljiv, na nozi mu se gre
Prsti; dok sunce lije na okna od papira
Boju peciva, njemu drhtaji koom tre,
A iin nos, lakiran, dok sjajni zrak ga dira,
Nalik mesnatoj grani korala nekog, mre.
..

I ia se tu krka, but mu u vatru tone,
Sedi svijenih ruku, otromboljene usne,
A lula mu se gasi, smude se pantalone,
U vedrom mu elucu hrpa kembia pljusne
I stane da se mie ko ptice to se gone!

Usnuli darmar svuda prljave prnje iri,
Zaspale su uokrug poivinene stvari;
Klupice, udne abe, tmina u oku smiri,
Ko uasni pevai, zinuli su ormari,
Pun groznih apetita, iz drela san im viri.

Celu tu tesnu sobu gadna toplina proe;
Guvom je od dronjaka napunjen mozak ie.
On uje gde mu dlake rastu iz vlane koe
I, tucajui vano i smeno, on istie...
opava klupa i on nikako da se sloe.
..

A u veernjem asu, kad mu na meseini
Na obrisu stranjice cure svetlosne sline,
Tad jedna sena une na snenoj pozadini
Rumenoj ko trandafil... - udljiv, po nebu mine
Nos, gonei Veneru u nebeskoj dubini.
SEDMOGODINJI PESNICI
43
I Majka, sklopivi svesku zadataka,
Gordo bi otila, ne vide deaka
ije krupno elo i oi mu plave
Kau da mu duu sva gaenja dave.

itav dan je bio razuman i veto
Pokoran, pa ipak, bockae ga neto,
Dvolinost je htela malo da izviri.
U mraku hodnika, gde se memla iri,
Voleo je da se isplazi, podboi,
Dok mu iskre teku pred sklopljene oi.
Jedna vrata behu u mrak otvorena:
On, na stepenitu, jeo bi zbog sena
U zatonu dana to visi sa krova.
Leti bi ga, slabog, tupog, enja nova
Odvela u nunik, gde sveina piri,
Da, zamiljen, miran, nozdrve rairi.
Kada bi u bati to je mirisala,
Iza kue, zimi, meseina sjala,
On bi ispod zidnog laporastog stenja
Pred stisnute oi zvao privienja,
Sluo kako gmie ugavo rastinje.
Suut! Prisan bee s decom sirotinje
Koja, boleljiva, bezbojnih oiju,
Mrave i blatne prste svoje kriju
U dronjke to ire vonj na srakalicu
- I zbore s ljupkou kretena na licu!
Kada bi, zateen u tom saaljenju,
Uplaio majku, u iznenaenju
Njenom on hvatae nenosti najdrae.
A ona imae plav pogled - to lae!

Sa sedam godina piso je romane
O pustinji punoj slobode neznane,
O umi, o suncu, obali, ravnici.
Crven, otkrio bi u novinskoj slici
Smejanje panjolke ili Italijanke.
Kad bi, odevenu poput Indijanke,
- U osmoj godini - ustru, crnooku
Ker komije sreo, ona bi u skoku
Na lea mu pala, tresu pletenicu;
On joj je u oku grizao zadnjicu,
Jer gaice nije nikada obukla.
A kad bi ga akom i petom istukla,
U sobi je diso miris koe njene.

Bojo se nedelje zimske, natutene,
Kada je, zalizan, morao da hita
Za sto za kojim e Bibliju da ita;
Nou bi sanjao sve to, da izludi.
Bog mu drag ne bee, nego crni ljudi
to u sumrak s posla u predgraa stiu,
Kada doboare to galamu diu
Iz gomile prate smejanje i graja.
- Sanjo je livade s talasima sjaja,
I zdrave mirise, i rast zlatnih malja,
I sve to uzlee, to se mie, valja!

A to je sladio svoje tajne drage,
Kad bi u smraenom kutku, punom vlage,
Sakriven u sobu plavu i golemu,
itao svoj roman, mislio o njemu,
Punom mokrih uma, neba to se uti,
Zvezdanih stabala sa cveem od puti,
Bunila, padova, poraza i sloma!
- Dok buka iz grada razbija mir doma
I dok on, leei na aravu belom,
Predosea jedro svojom duom celom!

26. maja 1871.
SIROMASI U CRKVI
Smradni im dah mlai vazduh bojeg dvora,
U hrastove klupe dok zbijaju tela
Podiui oi k pozlatama hora
Gde pobonu himnu dograbie drela;

Sreni i ponizni ko psi koje tuku,
Voska udiui vonj, ko miris hleba,
Uporne i smene molitve u muku
Siromasi alju put dalekog Neba.

Iako je Bog ih muio est dana,
Svaka od tih ena rado klupe glaa!
U krilu im udna deca, umotana
U nazovi krzna, gue se od plaa.

Vade rune dojke, pijaice supe
Ne mole; molitva iz oiju viri;
Pogled im privlae razmetljive grupe
enskinja, njihovi nastrani eiri.

Napolju - glad, zima, mu to tereveni:
Jo sat, pa e opet u zla svakojaka!
A oko njih stenje, unjka, ape, jei
Zbirka starih ena tekih podgunjaka.

Tu su umobolni i padaviari
Od kojih beae svet s raskra jue:
Tu njupaju nosom neki misal stari
Slepci koje dukac kroz dvorita vue.

I taj puk prosjaki glupu veru slini,
Beskrajna mu alba ka Isusu kulja,
Dok on, ut od sunca, sanja u visini,
Iznad zlih trbonja i mravih hulja,

Iznad lakrdije kleeega sveta,
Iznad smrada mesa i krpa u plesni
- A molitva reju odabranom cveta,
Mistika, ve sasvim nasrtljiva, besni,

Kad, kroz crkvu gdeno sunce gine, kroe
Sa smekom, u svili, bolje Dame, koje
Boluju od jetre i - Isuse! - moe
U kropionici ute prste svoje.
OTETO SRCE
44
Tuno mi srce na krmi bali,
Srce, to krda prekri ga svud.
Tu njega njihov vakanac zali,
Tuno mi srce na krmi bali:
Kad smeh se ete na njega svali
I gromkog vica surovi sud,
Tuno mi srce na krmi bali,
Srce, to krda prekri ga svud.

Itifalina, redovska, reska,
Iskvarila ga sprdanja ta!
Za kormilom se prostrla freska
Itifalina, redovska, reska.
O valu gde se maija ljeska,
Umij mi srce, nek isto sja!
Itifalina, redovska, reska,
Iskvarila ga sprdanja ta!

Kada svu krdu druina stuca,
Oteto srce, ta li e tad?
Sto e bahovski tu da se tuca
Kada svu krdu druina stuca!
A moj e stomak da vri i puca
Ako mi srce preplavi gad:
Kada svu krdu druina stuca,
Oteto srce, ta li e tad?

Maja 1871.
PARISKA ORGIJA ili PARIZ SE PONOVO NASELJAVA
Juri sa stanica! jer stigli ste, hulje!
45
Sunce arkim dahom bulevare brie
Gde jednom varvarske vrvele su rulje.
Sveti Grad pred vama na zapadu die!

Hajdete! Nove e poare da spree.
Evo vam kejova, kua, bulevara
Na lakom azuru, to je jedno vee
Ozvezdan orgijom smrtonosnog ara!
46

Skrijte mrtve dvore u daane nie!
Pogled vam jo davnim osveen je strahom.
Evo rieg stada to kukove njie:
Ludujte! smeni ste u divljanju plahom!

Krik kua od zlata, o pohotne kuje,
deraice kataplazmi
47
, on vas trai!
Hitajte! No gra, no radosti truje
Ulice! Pijanci, nek vam pie blai

Oaj! Zar neete - kad sjaj razuzdani,
Rujui kroz rasko, uz vas, pone tei
Sliniti u ae, mrtvi, savladani,
Motrei kroz bele daljine, bez rei?

Pijte za kraljicu raspusnih stranjica!
ujte glupi tucaj, agor koji bleji!
ujte kako skau usred arkih tmica
Idioti, starci, pajaci, lakeji!

O gnusovna srca, o uasna drela,
O ralje, smrdite jo jae pred nama!
Vino za prostaka obamrla tela...
Pobednici, trbuh prepun vam je srama!

irite nozdrve za ohole muke,
Moite otrovom ice svojih ija!
Na dejem potiljku Pesnik e vam ruke
Skrstiti, zborei: Nek vas ludost vija,

Hulje, jer kopate po utrobi ene,
Bojei se njenog trzanja i vriska
to bi vas smrvio, gnusne, uguene
Na grudima njenim, od uasnog stiska!

ta moete bludnom Parizu, vi lutke,
Sifilitiari, kraljevi, luaci?
Dronjke, tela, due, i otrov va, utke
- O gnjilei! - on e sa sebe da zbaci!

I kad se, itui svoj novac, bez svesti
Sruite, dok vapaj utrobom vam bludi,
Stiskae daleko od vas grube pesti
Crvena bludnica krupnih bojnih grudi!

Kad si se napleso u gnevu, o grade,
Kada mnogi no je udarac ti dao,
Kad si trak proleni dobrote i nade
U zeni, klonuvi, sauvati znao,

O moj bolni grade koga smrt ve hvata,
Pruen u Budunost koja otvara ti
Kroz tvoj bledi prostor milijardu vrata,
Grade kome Prolost sme blagoslov dati,

Ti, magnetsko telo za patnje bez kraja,
Opet guta stravu ivota, u kojoj
Talas bledih crvi ile ti osvaja,
A leden prst igra na ljubavi tvojoj!

I to nije loe. Jer sve to ne kida
Krila tvom Napretku, ko to nekad nije
Striks
48
gasio pogled plav Karijatida
Gde se zlato zvezda s plavih stuba lije.

I mada si oku uasan i jadan,
Mada u Prirodi nijedan grad ivi
Jo nije postao ir toliko smradan,
Lepoti se tvojoj Pesnik ipak divi!

Moni pokret sila titi te, a dani
Olujni te svojom poezijom ljube,
Tvoje delo kljua, Grade izabrani!
Nagomilaj pisku u glas gluhe trube!

Pesnik e uzeti pla Osramoenih,
Mrnju Robijaa, viku Prokletnika,
Sevnue ljubavlju ko biem po eni,
Razglasiti pesmom: Evo razbojnika!

Sreeno si, Drutvo! - jer orgija rida
Iz starih bordela, kao nekad, grobno,
I plin, u bunilu, s crveneeg zida,
Ka plaveti bledoj bukti, bukti kobno!
RUKE ANE-MARIJE
Snane su ruke ane-Marije
I plamnim letom osunane,
Blede kao da smrt ih mije,
Tamne ko ruke u Huane
49
.

Movara slasti da li toi
Po njima preliv smee boje?
Ili ih meseina moi
U jezeru vedrine svoje?

Na kolenima divnim mime,
Zar varvarsko su nebo pile?
Prodavahu li dijamante,
Cigara zar su bezbroj svile?

Pred arkim nogama Madone
Zar outi ih zlatno cvee?
San velebilja u njih tone
I crna krv mu kroz njih tee.

Ruke to teraju dvokrilce
Kad bumbare kroz zore blede
U nektar da zabodu rilce?
Ruke koje otrove cede?

U kakav san to one tonu
U teglenjima kad se ire?
U san nesanjan na Sionu,
Neznan za Kine i Pamire?

Ne, limun nisu prodavale,
Ni tamnile kraj nogu Boga,
Ni pelene jo nisu prale
Deteta nekog plaljivoga.

To nisu ruke roake male,
Ni radnica, irokih ela,
Koja pale, pjana od katrana,
Na radilitu sunca vrela.

To su ruke to kimu tlae,
Ruke to nikad zlo ne ine,
Ruke, od konjske snage jae,
Ruke kobnije no maine!

Porazivi sve svoje jeze
I vinuvi se poput plama,
To meso peva Marseljeze,
A nikad himne bojeg hrama!

One vas mogu i na muke
Da udare, o fine ene,
Da zdrobe vae gadne ruke,
Narumenjene, nabeljene!

Kad njihova se ljubav javlja,
Svakoj se ovci smuti upa!
A silno sunce rubin stavlja
U falangu im to nastupa!

Od svetine im smei beleg
Ko u jueranjih
50
nedara;
Buntovnici im dati ele
Poljupcem dokaz svoga ara!

Izbledele su kao breze
Na suncu koje ljubav kruni,
Nosei teke mitraljeze
Preko Pariza to se buni!

Ah! katkada, o Ruke svete,
Sa vas, gde opijenost duga
Navek nam usne dri, lete
Krici blistavih beouga!

A katkad, aneoske ruke,
Bie se nae udno smuti
Kad krv iz prstiju vam puste
Da zbriu sunce s vae puti!
MILOSRDNE SESTRE
Mladi sjajnog oka, smee koe, tela
Kom lepotu krpe ne bi smele kriti,
to bi od Genija nekog, ispod vela
Nonog, u Persiji, mogo voljen biti,

Devianski mio u obesnoj zloi,
Gord zbog svojih prvih tvrdoglavih htenja,
Slian mladom moru, plau letnjih noi
Nemirnom na logu od draguljnog stenja,

Mladi, pred runoom sveta punog jada,
Kada talas besa u srce mu grune,
Pun vene, duboke boli svoje, tada
Ueli se sestre milosra pune.

Ali eno, hrpo utrobe, suuti,
Ti nisi ta sestra nikad bolu ljudi,
Ni tvoj pogled, trbuh gde rii mrak uti,
Ni laki ti prsti, ni silne ti grudi.

Usnula slepice ogromnih zenica,
Nai zagrljaji pitanja su samo;
Mi tebe nosimo, o ti nosaice
Dojki; tebe, Strasti, uljuljkati znamo.

Svoju obamrlost, i mrnje, nemoi,
I surovost koju odvajkada pije,
Sve nam vraa, ipak nezlobiva Noi,
Kroz krv koju tedro svih meseci lije.

- Kad, noena asak, uasne ga ena,
Ljubav, zov ivota, pesma delovanja,
Tad plamena Pravda i Muza zelena
Mue ga lepotom svoga nastojanja.

as mir, a as blesak u duh mu se penje;
Naputen od dveju okrutnih Sestara,
Zbog nauke plodne dok s nenou stenje,
Krvava se rana na elu mu stvara.

Al mrak Alhemije i uenje sveto
Prezire ranjenik, gord uenjak, koji
Zna da mu je srce samoom sapeto.
I on, lep jo uvek, neka se ne boji

Smrti, nek veruje u krajnji cilj, Snove
U noi istine, let kroz carstva njena,
Nek u bolno telo i duh tebe zove,
Milosrdna sestro, Smrti tajanstvena.

Juna 1871.
SAMOGLASNICI
51
A crno, E belo, I rujno, O plavo,
U zeleno: tajna roenja vam tu je:
A, crn kosmat pojas muha to blistavo
Nad svirepim smradom kupe se i zuje,

Zatoni sene; - E, koplja gordih santi,
Belina adora, cvee zanjihano;
I, krv ispljunuta, smeh to gnevno plamti
Na usnama lepim, u kajanju pjanom;

U, drhtanje kruno boanstvenih mora,
Spokoj panjaka i stada, spokoj bora
Koje alhemijom stiu uenjaci;

O, vrhovna Truba, puna cike lude,
Mir kojim Aneli i svetovi blude,
- Omega, Oiju
52
monih modri zraci!
*
Zvezda ti prosuzi rujna u koljke ujne,
Beskraj ti razvi beo niz slabine svoj tok;
More ti zabiseri rie na dojke bujne,
A ovek iskrvari cm uz tvoj carski bok.
PRAVEDNIK
53
Fragmenti

Tu stajae Pravednik, ko odvaljen od zida.
Zrak mu zlatio rame. A s mene znoj je teko:
Ti bi hteo da vidi svetlucanje bolida?
I da uspravan slua ono zvezdano mleko
to zuji u rastenju, i roj asteroida?

Lakrdije su none ustremile se na te,
O Pravednie! Zato pod krovom skriven budi!
Nek usne ti u platnu molitvom slatkom pate!
I kad ti kucne neko na oltar, u zabludi,
Reci mu: Ja sam sakat, idi od mene, brate!

I Pravednik stajae sred straha i groenja
Trava to poplavie kad mrtvo sunce pade:
Da li prodaje jastuk tih svojih poklonjenja,
Stare, hadijo sveti! O armoriki barde!
Plaljive s Maslinjaka, poplavo saaljenja!

Ti, brado porodice, pesnico ovog grada,
Vernie blagi; srce to iz kalea nie,
Vrlino i ljubavi koju slepoa svlada,
Vie no kuka glup si i gadan, Pravednie!
Jer ja sam taj to pati i to se buni sada!

Zato nad svojim mesom ja plaem sad, o glupi,
I smejem se toj nadi u oprost koji znamo!
Proklet sam, dobro! pijan, svu ludost i smrt upih,
Kako god hode... Ali poini, lezi samo,
Ja ne diram tvoj mozak izlapeli i tupi!

Ti si Pravednik, najzad! Pravednik! To je dosta!
Istinska je ta nenost, ta vedra pamet, koja
Poput kita u noi mre! Sebe ko gosta
Iz sveta si prognao, i naricaljka tvoja
Zbog skrhane ti kuke ve grozomorna posta!

I ti si boje oko, o bednie bez stida!
Pa nek boanske pete preu mi preko vrata,
Bednik si! Tvoje elo vrvi od silnih gnjida!
Gnuam se svetaca, Isusa i Sokrata!
Potujte Prokletnika to u no srce kida!

Uzviknuh to na zemlji u grozniavom kriku,
Ispod nebesa to se mimom belinom kriju;
Preda mnom nesta traga tom sablasnome liku
Koji odnese moju okrutnu ironiju...
- O vetre noni, doi i zbori Prokletniku,

Dok u utanju ispod tih stubova plaveti,
Razbacavi komete i vorita beskraja,
U monome kretanju kojemu krah ne preti,
Poredak, veno budan, kroz nebo puno sjaja
Vesla, a s plamnih kola bezbroj mu zvezda leti!

Ah! stidom okovraen, nek ode on od mene!
I veno moju patnju nek preiva i vae
Slatku ko eer slepljen na zube pokvarene!
Poput kuke na koju opor uova skae,
Pa krv na boku lie utrobe raznesene.

Nek trua milosra, napretke usmrene...
- Gnuam se tih oiju kineskih usred sala.
Nek buji-paji, nalik na deicu-kretene
to pred smrt su se, blaga, nenadno raspevala.
O Pravedni, pogan vam u trbuhe od stene!
Gospodinu Teodoru de Banvilu
54
PESNIKU POVODOM CVEA
I

Tako e uvek, spram azura
Crnog, ka mom od topaza,
U tvoje vee da se gura
Ljiljan, taj klistir svih ekstaza!

Danas, kad tapioka pravi,
Ko mnoge biljke, proizvod svoj,
Ispie krin bljuvanjak plavi
U tvojoj prozi pobonoj!

- Ljiljan gospodina Kerdrela
55
,
Sonet iz tridesetih leta,
Krin to za slavu menestrela
S krasuljkom i klinacom cveta!
56

Ljiljani! reci, gde se vide?
A u tvom stihu, ko rukavi
Grenica to se mazno stide,
Uvek se njihov drhtaj javi!

Uvek kada se kupa, Dragi,
Koulji ti pazuha plava
Nadme jutarnji vetar blagi
to na spomenku runom spava!

Jorgovan tek - o klackalice!
Ljubav je tvoja dozvolila!
I one umske ljubiice,
Ispljuvke slatke crnih Vila!

II

O vi Poete, blago vama
Kad naduvate svoje Rue
Na lovorovim stabljikama,
Kad se kroz sve oktave prue!

Kad BANVIL moe da ih sliva
Crveno-snene u krkljancu,
Kad zlobno blagohotna tiva
Tresnu u ludo oko strancu!

O vi Fotografi, ba vrsni,
Vai umarci, polja vaa
Florom su svojim raznovrsni
Ko zapuai s raznih flaa!

O uvek biljni svet, Francuzi,
Svadljivi, smeni, suiavi,
Gde jazavarev trbuh puzi
Plove kroz mir u suton plavi,

Gde crtaju se nemilice
Lotosi plavi, suncokreti,
Krase, za mlade priesnice,
Roza-bakrorez, uz lik sveti!

Strofa, taj prozor sekadae,
Odi s asokom
57
lepo pada:
Leptir to sjajnim krilom mae
Pogani preko Belih Rada.

iriti stari, travuljine!
O zvrke cvetne to su dobre
Da ast Salonu starom ine!
- Za gundelje su, ne za kobre

Te vegetalne plane lutke
Koje kod Granvila
58
se ire,
Nadojie ih bojom utke
Zle zvezde to kroz vizir vire!

Kad balava vam frula svira
Glikoze nam se divne cede!
- Jaja prena sred eira,
Ljiljani, rue i rezede!

III

Panjakom panskim bos se ee,
O beli Love, pa bar malo
Botaniku zar znati nee?
Ne moe il ti nije stalo?

Bojim se, ti bi udesio
Da s Popcem panska Muha ide,
I s plavom Rajnom zlatni Rio,
Ukratko, vedska uz Floride:

No Umetnost, moj Dragi, uze
Pravilo to nam drugo zbori:
Eukaliptusom ne puze Heksametarski konstriktori.

U dunost Mahagona spada,
ak i sred pesnikih Gvajana,
Slivanje majmunskih kaskada
I teko bunilo lijana!

- Najzad, zar cvee ruzmarina,
ivog il mrtvog, ili Krina,
Vredi ko suze votanica
Ili ko izmet morskih ptica?

-I eto, to sam rei hteo!
ak da si, zamiljen duboko,
U bambusovu izbu seo
- Sme zastor, zatvoreno okno

Smandrljao bi ipak cvatnje
Dostojne nastranih Oaza
59
!
Pesnie, to ti je do patnje
Smeno, i tato kao fraza!

IV

Ne reci pampe rascvetane
Gde crna buna rtve trai,
Nego pamuke i duvane!
Berbe egzotine iskai!

Dok Feb ti belo elo tavi,
Priaj koliko daje renta
Velaskes Pedm u Havani;
Pokaki puinu Sorenta

Gde lete labudi nad morem;
Nek ti je stih reklama iva
Iverju mangla
60
koje tvore
Adaje ljute i seiva!

Stih ti u krvavu gre umu
I otud drugu temu nee
Doneti Ljudima sem gumu,
Srani lek i beli eer!

Kai da 1 veo plavog sjaja,
Kraj Povratnika, uz vrh sneni,
ine bube to legu jaja
Il mikroskopski liaj neni?

Love, potrai broa
61
nama
Iz kog se miris isparava
Dok Priroda u akirama
Za Armiju ga rascvetava!

Nai, kraj ume koja sniva,
Cvee to lii njuci, puno
Pomade zlatne koju sliva
Na Bivolovo zlatno runo!

Nai sred livada to snatre,
Gde srebrn-malje plavet zare,
Kalee pune jaja vatre
to se u sokovima vare!

Pronai iak od vunice
Kojemu deset magaraca,
S okom od ara, predu ice!
Klupu od cvetnih konopaca!

Iz crnih rudnika izbavi
Cvetove skoro skamenjene
Koji uz tvrdi jajnik plavi
Imaju lezde spupoljene!

Na zlatnom pladnju, svakog dana,
Slui nam, lukavoga lica,
Svoj gusti gula od ljiljana
to grize metal naih lica!

V

Silnu e ljubav rei neko
Kojom se oprost mrani stie.
Ali ni Renan
62
ne bi reko
Da vide plavi Tirs
63
kad nie!

Razigraj zato pomamnosti,
Neka se barom miris prospe;
I uzdigni nas k nevinosti
Nevinijoj od svake Gospe...

Trguj! putuj! medijum budi!
I procvae i tvoja rima
Kao natrijum kad poludi,
Ko kauuka bujna plima!

Opsenaru! - iz pesme tvoje
Gde neobino cvee cveta,
Dioptrijske nek navru boje
S leptirom elektriciteta!

I eto paklenoga veka!
Stiu i telegrafske ice
- elina lira, divna zveka
Na tvoje krasne lopatice!

Pa nek o bolesti krompira
Zapeva tvoja poezija!
- A da se lake struna dira
Pesama punih misterija

to se itaju od Tregijea
64
Do najdaljega kutka sveta,
Ti kupi knjige od Figijea
65
Ilustrovane - kod Aeta
66
!

14. jula 1871.
Alsid Bava
A.R.
PRVE PRIESTI
I

Te seoske crkve zaista su glupe
S kipiima runim to stubove pljuju
I sluaju popu to unjka na klupe
O Bogu, dok vazduh cipele mu truju:
Ali zraci sunca u kronji se kupe
Da vitrau stare boje oivljuju.

Taj kamen osea drhtaj zemlje rodne.
Gledajte te hrpe stenja, kad se prue
Sred sjajne ravnice, pohotne i rodne,
A kraj njih, u itu, ute staze krue,
Pod stablom gde zena poplavi u podne,
Kraj grbavog duda i srakave rue.

To se svakog veka gruevinom mala
Da bolje potuju taj ardak i popa;
U slamnatom svecu, Gospi iz misala
Neka svoj groteskni rov mistika kopa
Muhe, pronosei vonj krme i tala,
Kljukaju se voskom sred sunanog stropa.

Deca se duguju porodici, kui,
Gde rad ih otupi, gde briga se zgrne
Odu od bojega sluge, ne znajui
Da, gde on ih dime, njima koa trne.
Pop e senovit krov ko platu izvui
Da prepusti suncu ta ela to crne.

Dan prvog odela i voni kolai,
Lik Napoleona, slika sauvana
Sa svecima koji plaze se, to znai
Da ih obuzima ljubav preterana,
Dve karte
67
to e ih dan uenja nai
To su uspomene iz velikog dana.

Devojkama prija da ih zovu drolje
U crkvi mladii, koji posle mise
Uvek nos podignu. Oni to bez volje
Krasie garnizon, sad u krmi vise
Gdeno ismevaju porodice bolje,
I grozna im pesma otud zaori se.

Tad svetenik bira za stvorenja mlada
Crtee... Kod kue, za veernjem, kada
Zrak je pun dalekog unjkanja igara,
I uprkos grehu, prste mu oara
I ushiti neki srs...
- A no se plava
Ko gusar na zlatno nebo iskrcava.

II

Od dece u Centru i u Predgraima
Svetenikov izbor na tu malu pade.
Ona - bledog ela, s tugom u oima
Ki je bila prostih ljudi, koji rade.
Velikoga dana, Bog e meu svima
Nju oznait znakom milosti i nade.

III

Dete, dan pred praznik, od bolesti klone
I - jer krevet nije grob taman i nem -
Dublje no u mrani mir crkveni, tone
U nadljudski drhtaj to ponavlja: Mrem...

I kao da ljubav od glupih sestara
Krade, prekrtenih ruku, sva se topi,
Brojei Isuse, Djeve pune ara,
Te spokojno svoga pobednika popi.

Adonaj!... - S latinskim svojim nastavcima
Zelena nebesa rujna ela miju,
I velike krpe snene, po kojima
Krvare nebeske grudi, sunca kriju!

- Da sad, i zauvek, ivi tako edno,
Sveinu Milosti tvoje grize ona,
Ali ni sleeno voe nije ledno
Poput tvog oprosta, Kraljice Siona!
68

IV

Zatim je Devica tek slika u knjizi.
Tajanstveni polet ponekad se skri,
Te u siromatvu sliica - i brizi
Zbog ara, kipova groznih - sve se svri.

Znatielja s kojom besramnost se mea
Uasne joj matu, to istotu sniva,
A zatekne sebe kraj nebeskog vea
Kojim Isus svoju golotinju skriva.

Ona hoe, ipak, dok je oaj stresa,
S elom u jastuku koji krikom dubi,
Da produi blesak nenosti nebesa,
I slini... - A tmina tihu kuu ljubi.

I dete malake. Okree se, trza,
I sa sebe rukom die posteljinu
Da na trbuh i na usplamtela prsa
Pusti pod arave iz sobe sveinu...

V

U pono se tre. Okna behu bela.
San zavesa plavih ut mesec ozari.
Naglo je nevinost Praznika proela;
San joj bee crven. Nos joj prokrvari,

I osetivi se istom i bez moi
Za ljubav sa kojom k Bogu stii treba,
Klonulo joj srce posta edno noi
Kada se nazire tiha blagost neba;

Noi, Bogomajke maglene, to mije
Mlada nespokojstva svojom utnjom sivom,
Noi, kada srce to krv svoju lije
U samoi plane prvom bunom ivom.

Tad, ko mlada koja rtvu je prinela,
Uzevi svetiljku u ruke detinje
U dvorite sie, i ko sablast bela
Na krovu uzbudi crne avetinje.

VI

I u nuniku je svetu no provela.
Na sveu je lio krov kroz pukotinu
Beli zrak, a loza, koja se isplela
Na komijskom zidu, purpurnu crninu.

Prozore je bilo srce ivog zlata
Kojim nisko nebo sva okna okova;
Ce plonika, vonjem svog sumpornog blata
Proimae senu zida punog snova.

VII

O prljave lude koje svet trujete
Boanstvom, znate li tu samilost runu,
Te malaksalosti, te mrnje to prete
Iz tela to klonu u ovu smrt kunu?
.

VIII

I kad, pritulivi petlje histerija,
alosno ugleda svog dragog u srei
Kako sanja beli milion Marija,
Iza strasne noi, ona e mu rei:

Zna li da te ubih? Sve to u oveka
Postoji - uzeh ti: usta, srce, oi!...
A ja sam bolesna: oh! neka mrem, neka
Legnem meu mrtve koji piju Noi!

Bila sam jo dete, a gaenja puno,
Dah prljav od Hrista poneh na usnama...
Ti si poljubio moje kose runo
Tamno, i ja padoh... Ah! to treba vama,

Ljudi! a ne znate da ona to voli,
Puna sramne strave od onog to znamo,
Najrazvratnija je, ali puna boli,
A ar na za vama da je varka samo!

Jer moja je Priest prola. I ne moe
Tvoj celov da zbrie to prisustvo njeno.
Isusov poljubac smradni vrkom proe
To srce, to telo, s tvojim zagrljeno!

IX

Tad po truloj dui, dui neutenoj
Tvoga e prokletstva kap otrovna pasti.
- Spavae na tvojoj Omrazi bezgrenoj
Kad u smrt umaknu od pravedne strasti,

Hriste, o veiti otmiaru snaga,
Boe koji lije ve dva tisulea
Bledilo na ova bolna ela blaga,
Pognuta bremenom stida i nesrea! Jula 1871.
BITENJA
Kad nemirno elo deakovo ezne
Da se mutni snovi ko roj beli vinu,
Uz krevet mu stanu dve arobne sestre
I srebrni nokti s prstiju im sinu.

Stavivi deaka uz prozor, pod kojim
Plavi vazduh tee po bujnome cveu,
U njegovoj kosi, punoj rose, svojim
Prstima se stranim i arobnim eu.

On slua ta peva dah im to mirie
Na med ruiasti; pesma koju blai
Tihi um pljuvake na usni, gde die
Jedan tihi uzdah to poljubac trai.

Slua kako trepu trepavice njine
U mirisnom miru, i kako ga draka
Elektrini dodir prstiju, kad gine
Pod kraljevskim noktom neka sitna vaka.

I vinom Lenosti omamljen, on sanja
Uzdah harmonike, ludovanju sklone,
I osea kako usred milovanja
elja za plakanjem javi se, pa klone.
PIJANI BROD
Dok nedavno silaah niz nehajne Reke,
Laari me, osetih, prestadoe vui;
Njih, gole, o arene pribie direke,
Za mete ih uzevi, Indijanci buni.

Nosa sukna engleskog i flamanskog ita,
Bezbrian, bez posade bejah, u slobodi!
Reke me, kad prestade mete da mahnita,
Pustie da zaplovim kud me elja vodi.

Gluvlji nego deiji mozak, prole zime
69
,
Dok me zapljuskivala plima rasrena,
Ja krenuh! I slavniji darmar zahvati me
Od onog to odnosi kopna odronjena.

Bura me prepustila svome blagoslovu.
Od epa laganiji, igrah usred vala
Koje i kolevkama za mrtvace zovu,
Deset noi, s prezirom za glup mig ferala!

Slaa nego jabuka za grlo deaka,
Moju ljusku jelovu zelen-voda probi,
Od plaviastih vina i od izbljuvaka
Opra me, te kormilo i kotvu mi zdrobi.

I od tog se vremena kupam u Poemi
Mora, sjajem sazvea obliven, i mlean
70
,
Gutam azur zeleni, gde davljenik nemi
Zamiljeno ponekad kree na put vean;
Gde, naglo obojivi bunilo, modrenje
I prespore ritmove ispod danjih kola,
Gorku riost ljubavi obuzima vrenje
Od svih lira snanije, od svih alkohola!

Znam nebo to munjama cepa se; stub vode,
I udarce talasa, i struje; znam vee,
Zore, kao golublji narod kad se rode,
I videh to videti van sna ovek nee.

Sunce videh sputeno, sa pegama strave,
Gde lije svetlucanje ljubiaste skrame
Na treptaje kapaka koje vali prave
Kroz dalj, slini glumcima neke drevne drame!

Ja snivah sneg zasenjen u zelenoj noi
I poljubac to raste ka oima mora,
Protok soka neznanog, i kako se toi
utoplavim titranjem pevanje fosfora.

Besna stada talasa kroz niz dugih dana
Ispraah u jurie na hridinu mnogu,
Nesvestan da sipljivu njuku Okeana
Svetle noge Marija savladati mogu!
71

O Floride udarah to se ni ne slute,
Gde oi ljudokoih pantera se jave
U cveu; i o duge, uzde namaknute
Silnim sinjim stadima kroz vidike plave!

I grdnih barutina video sam vrenja,
Trake u kojima Levijatan
72
trune!
I bonace prepune vodenih ruenja,
I dalj to se pokree da u ponor grune!

Sante, sunca srebrna, sedefaste vale,
eravice nebeske; drage kud me plima
Bacala, gde udave stenice su drale,
Pa bi s granja skliznuli s crnim mirisima!

O da deci pokaem kroz te plave vale
Te ribe to pevaju, te ribe od zlata!
I pene su od cvea moj beg ljuljukale,
Krila mi je davala bura nepoznata.

Klonulo od polova, zona nepojamnih,
More, kroz uljuljanku slatku koju jei,
Pruae mi sisaljke sa cvetova tamnih,
Te ostajah, podoban eni koja klei...

Skoro otok, njiui bokovima svae
I izmete brbljavih ptica oka plava,
Hitah, a kroz uad je znao da mi zae
Utopljenik poneki, natrake, da spava!

I ja, brod zalutao u zatonskoj kosi,
Uraganom zavitlan u eter bez ptica,
Brod kom trup, to opi se vodom to ga nosi,
Ne mogu da uhvate hajke krstarica;

Slobodan, sa posadom izmaglica plavih,
Ja koji sam buio zid neba ko bura,
Zid to nosi slastice svih pesnika pravih,
Liajeve sunane i sline azura;

Luda daska, s pratnjama hipokampa
73
crnih,
Zasuta elektrinim zraenjem iskara
Kad juli obarahu toljagama grdnim
Nebo ultramarinsko u levak pun ara;

Ja to s jezom oseah kroz huku daljina
Behemote
74
pohlepne i Malstrome
75
pjane,
Veni tkalac spokojnih i plavih irina,
Ja jo alim evropske drevne lukobrane!

Zvezdana sam otoja video! gde neznan
Kraj nebeski, raskriljen, svog skitnika eka.
- Skriva li se, usnula, u toj noi bez dna,
Ptica zlatnih bezbroju, Snago novog veka?

No mnogo se naplakah! Jer bolne su Zore.
I mesec je okrutan, i sunevo oko.
Ljubavi me opojnim mrtvilima more.
O, nek trup mi prepukne! Nek tonem duboko!

Ako elim evropsku vodu neku, to je
Lokva crna, prohladna, gde, kad suton sae,
Jedan deak, unuvi, bled od tuge svoje,
Kao majske leptire puta krhke lae.

Vie tragom lepova ne mogu da kreem,
Jer vaa malaksalost, vali, mene moi,
Ni oganj ni barjake da gledam, da sreem
Laa-robijanica
76
strahovite oi.
POSLEDNJI STIHOVI


SUZA
Daleko od seljanki, od ptica i od stada,
Pio sam, kleei usred nekog vresa
Meu nenim leskama, pod zelenim maglama
Smlaenog popodneva... Osim nemog bresta,

I ledine bez cveta, i neba punog tmice,
ta mogoh da pijem u mladoj Oazi toj?
ta sam to povukao iz vrga-uturice?
Napitak zlatni, bljutav i od kog tee znoj.

Takav bih bogme bio za krmu loa firma.
No nebo se do veeri promenilo olujom.
To behu crne zemlje, jezera, jata riba,
Stanice, kolonade pod plavom nonom strujom.

U devianski pesak voda je umska tekla,
Vetrovito je nebo lokvice ledom bilo,
Pa ipak, kao lovcu na koljke ili zlato,
Kad pomislim da meni do pia nije bilo!

Maja 1872.
REKA OD KASISA
77
Reka od kasisa doline udne plavi,
Neznana za nas:
Gavrani graku pratei je - pravi
Aneoski glas:
Sa stresanjem jela, kad se strmoglavi
Vetar u umski jaz.

To polje valja buntovnih tajni sene
I drevnog boja zanos sav
I parkove sjajne, kule napuene:
Tu nije svlado zaborav
Viteza lutalica strasti ugaene;
Ali je zato vetar zdrav!

Nek pogled kroz plotove ozari peaka,
Jer to e hrabrost da mu da.
Vojnici umski, gavrani, eto laka
Koju sam Gospod otposla,
Gonite odavde lukavog seljaka
Koji patrljkom nazdravlja.
KOMEDIJA EI
1. RODBINA

Dedovi tvoji mi smo, sine,
Istinski velikani,
Ledenim znojem okupani
Zelenila i meseine.
Vina nam znahu vrla biti!
Jer u tom suncu bez prevara
ta oveku jo treba? piti.

JA. - Mreti na rekama varvara.

Dedovi tvoji mi smo, sine,
Sa njiva iz doline.
Voda se pod vrbike lije:
Pogledaj onog jarka tok
to bedem vlanog zamka mije.
Hajdmo u podrum: voni sok
I mleko zatim nek se pije.

JA. - Otii gdeno piju krave.

Dedovi tvoji mi smo, sine.
Nek te e tvoja mine
Od pia iz naih ormara.
aj i kafa, ta pia prava,
Prokljuae sred samovara.
- Pogledaj cvee, vidi slike:
Mi ispratismo pokojnike.
78

JA. - Ah! neka presue sve urne!

2. DUH

O veite Ondine,
Odvojte vode fine.
Venero, sestro azura,
Uzbudi val kao bura.

Skitnie, priaj mi neno
Norveko nebo sneno.
Prognanici omiljeni,
Priajte more meni.

JA. - Ne, dosta je tih istih pia,
Tog cvea to ae krasi,
Od slika i od pria
e mi se slabo gasi;

Pevau, kume tvoje
ar je to u meni gori,
udovite prisno, koje
Bez eljusti me mori.

3. PRIJATELJI

Hitaj, jer vino k obali uri,
Val se za valom nie!
Gledaj gde divlji Biter juri,
S visina gorskih stie!

Mudrom je hadiji drai
Apsent, to pie - stub zeleni..

JA. - Do avola svi ti pejzai!
ta je to pjanost, prijatelji?

Jer ja sam jaom eljom gonjen
Da trunem sred bare ove,
Pod kajmakom stranim sklonjen,
Kraj uma koje plove.

4. SIROMAH SANJA
79

Moda ide vee, kada
Moi u u miru piti
Usred starinskoga Grada,
I, poto u strpljiv biti,
ivot srean ostaviti!

Ako zlo se moje skrati,
Ako steknem zlata, tada
Da 1 u Sever izabrati
Ili Zemlju Vinograda?
- Ah! sramno je to sanjati,

Tu se ist gubitak pie!
Jer ak i da opet krenem
Na put to ga vreme brie,
Zelen-krma se za mene
Ne otvori nikad vie!

5. ZAKLJUAK

Golube to drhture na vetru u gori,
I divlja to bei dok se no ne rodi,
I domau marvu, i bia u vodi,
I leptire poslednje!... e takoe mori.

Al tonuti s oblakom u prostore ptica,
Oh, ljubljen od svega to puno je sveine!
Izdisati usred vlanih ljubiica
Koje zore bacaju u umske dubine!

Maja 1872.
DOBRA JUTARNJA MISAO
U etiri jutrom, leti,
San ljubavni jo se sanja.
Miris nonog svetkovanja
Zorom kroz umarak leti.

Na grdnom se Gradilitu,
Gde sunce Hesperida
80
tee,
S rukavima zasukanim
Komeaju Drvosee.

Za Radnike - podanike
Jednog vavilonskog kralja
Venero, pusti Ljubavnike
ija je dua puna slavlja.

O Kraljice Pastira!
Daj Radniku rakiju ivotvornu,
Nek mu snaga bude mima
Do kupanja u podnevnom moru.

Maja 1872.


SVETKOVINE STRPLJENJA

1. MAJSKI BARJACI
2. PESMA S NAJVIE KULE
3. VENOST
4. ZLATNO DOBA

MAJSKI BARJACI

Na blistavim granama lipe
Boleljivi zov roga mre.
Ali duhovnih pesama glas
Zaleprava svuda ribizle.
Nek nam sred ila smeje se krv,
Evo se zapliu vinogradi.
Lepotom anela nebo sja
Dok se prieuju azur i val.
Izlazim. Umreu na mahovini
Ako me rani sjajni zrak.

Strpljiv biti, dosadu znati,
Mnogo je lako. Glup je moj jad.
Neka me potresno leto vee
U svojih srenih kola spreg.
Neka, Prirodo, dugo kroz tebe
- Manje sitan i samotan - mrem.
Umesto to Pastire skoro
Smenom smru dariva svet.

Nek me iscrpu godinja doba.
Tebi se, Prirodo, vraam ja;
Dajem ti glad svoju, svu svoju e,
Pa, ako eli, napoj, nahrani.
Ne obmanjuje ba nita mene,
Smekanje suncu postaje smeak
Za roditelje, no do smeka mi nije,
I neka je slobodna nevolja ta.

Maja 1872.

PESMA S NAJVIE KULE

O mladosti, dokonosti
to za ropstvo samo zna,
Zbog previe tananosti
Unitih svoj ivot ja.
Ah! nek stigne onaj as
to zanosom prome nas!

Rekao sam sebi: mani
I nevidljiv budi ti,
Obeanja se okani
Svake vie radosti.
Nek ne sprei tebi nita
Slavni uzmak sa bojita.

Toliko sam strpljiv bio
Da me hvata zaborav.
Strah mi se na nebo skrio,
A bol mi je nesto sav.
I bolesna e se stvori
Da mi mrakom ile mori.

I Livada tako alje,
Preputena zaboravu,
Sve bujnije i sve dalje
Miris, korov, cvetnu travu,
Dok prljavi oblak muha
Divlje zuji iz vazduha.

Udovitva, ah! tolika
Tako jadne due te
Kojoj je sve blago slika
Nae Gospe Marije!
Zar do Bogomajke svete
Da molitve nae lete?

O mladosti, dokonosti
to za ropstvo samo zna,
Zbog previe tananosti
Unitih svoj ivot ja.
Ah! nek stigne onaj as
to zanosom prome nas
Maja 1872.

VENOST

Naosmo opet. - Kog?
Pa Venost izgubljenu.
To su mora to krenu
Sa vatrom sunevom.

Straarska moja duo,
Promrmljajmo priznanje
O nitavilu noi
I o tom ognju danjem.

Sad spona ljudskih mnjenja
I optih oduevljenja
Na tebi vie nema,
I ti leti prema.

Jer, satenska eravice,
Nestrpljivost nam smiri
Jedino ona Dunost
to se iz tebe iri.

Tu orietur
81
pada,
Tu vie nade nema.
Strpljenje, nauk vlada,
Muka se samo sprema.

Naosmo opet. - Kog?
Pa Venost izgubljenu.
To su mora to krenu
Sa vatrom sunevom.

Maja 1872.

ZLATNO DOBA

Ponekad jedan glas,
No uvek aneoski
- U pitanju sam ja
Poruku jasnu nosi:

Iz kruga pitanja silnih
Koji se stalno iri
Pijanstvo u sutini
Ili ludilo viri;

Prepoznaj pesmu tu,
Veselja punu i milja,
U svetu vala i bilja
Svojtu e nai svu!

O veselje i milje
U lakom napevu tom,
Vidljivo golim okom...
- Ja se raspevam s njom, -

Prepoznaj pesmu tu,
Veselja punu i milja;
U svetu vala i bilja
Svojtu e nai svu!... itd

A zatim jedan glas
- Zar nije aneoski!
U pitanju sam ja,
Poruku jasnu nosi:

uje li? Pesma ona,
Ko sestra monog daha,
U nemakome tonu,
Al puna ara i plaha:

Taj svet je porok sam;
Ta zar se udi tome?
ivi, nek nosi plam
Mrane nesree tvoje.

O lepa kulo naa,
Vedrom ivljenju data!
Iz kojeg li si doba,
Prirodo zaarana
Velikog naeg brata? itd...

I moj glas uz njih poje:
O sestre stostruke moje!
Nipoto javni glasi!
Va hor nek dane moje
Stidljivom slavom krasi... itd...

Juna 1872.
MLADI PAR
82
U bledoplavo nebo posmatra prozor tih;
U sobi nema mesta: svud krinje, kutijice!
Spolja na celom zidu biljke puzavice
Kriju treptave desni avolaka zlih.

Cela ta ostava i pusti nered svud,
Spletke duhova zaista to su!
Afrika vila donosi dud
I, u oku, mreice za kosu.

Mnotvo se kuma u ormane sliva
U skutima sjaja - pohod mrk i ljut, -
Zatim tu ostane! - Nita se ne zbiva,
Mladi par poinje neozbiljni put.

Mu ima vihor to ga uvek, ovde,
Kada je odsutan, pokrade i vara;
ak i po lonici doe da tumara
Roj pakosni duhova iz vode.

Nou e prijatelj osmehe im brati,
Mesec medeni, i nebesa sva
Vrpcama bakarnim on e zasejati.
- Pa e zlobni pacov posla da im da.

- Ako lutajua svetlost ne doleti,
Za veernjim zvonom, ko pucanj tiinom,
- Duhovi betlehemski, beli i sveti,
Zaarajte plavet na prozom njinom!

27. juna 1872.


Brisel
Bulevar Namesnika
Jul

Crvene leje koje vode
K prijatnom dvorcu Jupitera.
- Znam, to si Ti to unosi ovde
Skoro pravu Plavet Sahare!

Pa sunane jele, rue, lijane,
Kakve su zatvorene igre to
U kavezu udove male!...
Kakve
Skupine ptica, o ja jo, ja jo!

- Spokojne kue, strasti zakopane!
Kiosk Luakinje, ljubavlju otrovane!
Iza trtave ruine grane
Senovit i nizak balkon ulijete.

- ulijeta, to zvui ko Anrijeta,
Ta ljupka stanica gde stie vlak,
U srcu brega, ko usred vonjaka,
Gde avoli plavi lete kroz zrak!

Zelena klupa, gde usred burnog raja
Uz gitaru peva Irlananka bela.
Iz trpezarija, zatim, posle jela,
Brbljanje dece, iz kaveza graja.

Vojvodin prozor misli mi uputi
Na otrov imira i pueva, koje
San hvata na suncu.
Zatim, to je
Mnogo lepo! mnogo! Bolje da se uti.

Ulico nepokretna i bez trgovanja,
Sva si drama i sva komedija!
Beskrajni skupe prizora i sanja,
utke ti se divim i poznam te i ja.

*

Je li almeja ona?... da li se raspasti nee
U prvi plavi as ko pokojno cvee...
Pred sjajnim prostranstvom, gde u osvit ran
Veliki grad die, silno rascvetan!

Prelepo! prelepo! ali potrebno je
Ribarki, i Gusaru, da peva pesme svoje,
I jer se poslednjim maskama jo ine
Na puini istoj none svetkovine!

Jula 1872.
SVETKOVINE GLADI
Moja gladi, Ano, Ano,
Na magarcu bei svom.

Ako je ita ukusno za me,
To je tek zemlja, to je tek kamen.
Din, din, din, din! Jedimo zrak,
Nek ugalj i gvoe guta svak!

Menjaj, gladi! Travu zvuka
Malo pasi.
Otrov ladolea, lukav,
Nek te gasi.

Jedi
ljunak od koga siromah ivi,
Iz stare crkve kamen sivi,
Oblutke koje poplava iri,
Hleb koji lei na sivoj njivi!

Moja glad, to je rub crnog zraka,
Plavet to zvoni;
To je muka moga stomaka,
Jad to me goni.

Gle, lie lista zemljom tom!
I voe gnjilo eka mene.
Ljubice u i odoljene
Iz brazda brati rodnim tlom!
Moja gladi, Ano, Ano,
Na magarcu bei svom.

Avgusta 1872.

*

Vuk urlae ispod kronje
I pljuvae perje lepo
Od obroka svog kokojeg.
Isti jad je mene epo.

eka zelen, zrelo voe.
Kad e berbe doi dani.
Ali pauk drugo hoe,
Ljubiicom on se hrani.

O nek zaspim kao rtva
Salomonovog oltara!
Nek sa noa krv mi mrtva
Sa Kjedronom smeu stvara!

*

ta su za nas, srce, ti slapovi krvi,
ar, i sva zloinstva, kad krike die bes,
I jecaj celog pakla, to svaki poredak smrvi,
I vetra sa severa nad ruevinom ples,

I osveta sva? Ba nita... ali ako nju
elimo, smrt vam tada, kneevi, senatori,
Sruimo mo i pravdu, i istoriju svu!
Hoemo krv da tee! Da zlatni poar gori!

Sve ratu zato daj, i osveti, i stravi,
Due moj! Ujedajmo, opet, bez oprosta!
Republike sveta, neka vas udar smlavi!
Carstva i vojske, koloni, narodi, dosta!

Jer ko e dii vihor da razjareno pali,
Ako ne mi i naa takozvana braa?
Vatreni druzi, divno e da nam plaa
Venost nerada, o ognjeni vali!

Svi kontinenti sveta, nestajte bez traga!
Naa osveta stie svuda na vodi i kopnu!
A nas e same smrviti strana snaga
Kada vulkani prsnu! I kad se mora propnu...

O prijatelji moji! - Da, srce, to su braa.
Napred, neznanci cmi, iz zraka to nas gui.
O nesreo! oseam, potres u meni jaa,
I stara zemlja se trese, na vas! zemlja se rui.

Nita zato; tu sam; jo sam tu.

*

uj, kraj akacija,
gde se rika plaha
u april izvija
s grane zelen-graha!

U istoj mu pari,
kada Feba sine,
glava se ozari
svetaca davnine.

Rtova, lepih krovova
plae svetlo ili,
pa to mrano pie
ele Preci mili.

No praznina nije
ni zvezdana za oi
tmua to je lije
taj ugoaj noni.

Pa ipak jo oni
- Nemaka, Sicilija,
kroz mrak bledi tonu
i alostan, zbilja!
MIHAILO I HRISTINA
83
Do vraga, ta kad sunce napusti ovaj kraj!
Bei, potope sjajni! Gle tmine iznad cesta.
U vrbe, u stara dvorita poasna
iroke e kapi oluja stresti smesta.

O sto jaganjaca, idile plave vojnici,
Kanali, mravo vresite, mar!
Pustinju, livadu, dol, sve to daju vidici
Ve ukraava burin crveni plat!

Crni psu, pastiru smei s kabanicom to tone,
Kad jai blesak sine, beite u taj as;
Dok plivaju sumpor i sene - stada plava
Nek bolja pribeita tada zaklone vas.

Meutim, Gospode, gle duh moj kako lebdi
Nebom to se sledi kad crveno sine,
Pod oblakom koji hita, koji leti
Svrh movara dugih ko eleznike ine.

Gle opori crni, gle ta divlja zrna
Koja nosi - ipak u cvee zaljubljen
Taj poboni sumrak, ta oluja crna,
Na staru Evropu, buduih hordi plen!

Zatim, meseina! Pustara kojom gone
Ratnici atove blede, iji je korak lak!
Crvena ela diu u nebeski mrak.
Pod ponosnom etom kameni obluci zvone.

Svetli dol kad u da vidim, i ut gaj, zemljo Gala,
enu plavooku, oveka s crvenim elom,
I kraj dragih im nogu belo jagnje Paskala,
- Mihaila i Hristinu - i Hrista! - kraj Idile.
SRAM
Tek kad se rez u mozak spusti
Da ga presee - u taj tren
Taj sveanj zeleni, beli, tusti,
Nikada zraku otvoren,

(Ah! On, treba da odsee
Svoj nos, i ui, usne skota,
Svoj trbuh! i da odalei
Svoje noge! kakva divota!)

Ali, ne; ja mislim: dok
Rez ne pomogne glavi,
I ne lupi ljunak u bok,
I plamen creva ne preplavi,

To smetajue dete,
Poput ivotinje lude,
Nee prestati da plete
Varke, i izdajnik bude,

Ko maak u gori Roavoj
84
,
Kroz sve sfere smrad da digne!
Nek ipak na smrt mu, Boe moj,
Molitva koja stigne!
SEANJE

I

Bistra voda; ko suze to mute deji vid,
enska put to juria k suncu, sva od belina;
svila, za steg kraljevski, suta istota krina,
steg s kojim je devica branila gradski zid;

igra anela; - Ne... svee ruke od trave,
ruke crne i teke pokree zlatni tok.
Sen mosta i brega njoj su zastor, dok
ko baldahin nad logom nebesa joj se plave.

II

Ah! vlana okna bistre mehure ire!
Na leaj voda lije bledo zlato bez dna.
Zelena haljina deja postati zna
vrba, gde ptice bez uzda nee da se smire.

uti kapak oka, istiji od cekina,
neven vodeni - Suprugo, vernost tvoja!
u podne, mrzi iz svog zrcala bez boja
Crven-kuglu s neba sivog od vrelina.

III

Mnogo uspravna gospa na livadi bdi
gde snee sinovi rada; suncobran joj je dat;
ponosna, gazi cvat, s kojom vodi rat;
deca sede u cvetnoj travi, i itaju svi

knjigu od marokena crvenog! A On, jao,
ko hiljadu anela koje put razdvaja,
nestaje za gorom! Ona, sva bez sjaja,
sva hladna, hita! ovek je otiao!
85

IV

al to proe istu i mladu travu gustu!
Zlato aprilskih luna to greju krevet svet!
Slavlje smetlita renih gde buja divlji splet
kada klijati pone trule u avgustu!

Sada, pod bedemima u proticanju plai!
Gore samo s lahorom topolin dah se sliva;
posle je - voda, bez vrela, bez odraza, siva:
starac, u mrtvoj barci, muno mulj izvlai.



V

O prekratka ruko! o nepokretni brode!
Igraka mrtve vode, ja ni do jednog cveta
ne mogu dopreti - do utog to mi smeta,
ni do tog druga plavog, pepeljaste vode.

Oh, prah sa vrba! Krilo to ih ljulja!
Davno su progutane sve trskine rue!
Moj amac, nepomian - a njegovo ue
na dnu te silne vode - sred kakvoga mulja?

*

O zamkovi, o doba prena,
Koja je dua nepogrena?

O zamkovi, o doba prena!

Prooh magijski nauk sree
Kojoj utei niko nee.

Neka joj svako pozdrav klikne
Kad galski pevac kukurikne.

Ali ja nemam ni elja vie:
Meni se samo srea pie.

Taj urok! napore mi rui,
Vlada u telu mom, i dui...

Jer kako re mi razumeti?
Zbog sree ona bei, leti!

O zamkovi, o doba prena!

[Stigne li nesrea, sumnje nema,
Nemilost njena mi se sprema.

Jao! prezir osude njene
Treba smrti da preda mene.

O zamkovi, o doba prena!]
PUSTINJE LJUBAVI
86


UVOD
Ovi spisi potiu od jednog mladog, sasvim mladog mukarca, iji se ivot odvijao nije vazno
gde; bez majke, bez rodnog kraja, ne brinui brigu ni o emu poznatom, beei od svakog
moralnog pritiska, nalik na ivot ve mnogih kukavnih mladia. Ali on, toliko mrcvaren i toliko
smuen, da je samo dospeo do smrti, kao do jedne strane i kobne nevinosti. Poto nije voleo ene
- iako pun krvi! - bio je vaspitao svoju duu i svoje srce, svu svoju snagu, u udnim i alosnim
zabludama. Iz snova to slede - njegovih ljubavi! - koji su ga obuzimali u njegovim posteljama ili
na ulicama, iz njihovog nizanja i njihovog svretka, proistiu pitoma religiozna razmiljanja.
Moda e se neko setiti stalnog sna legendarnih muslimana, - koji su ipak srani i obrezani! Ali
poto ova udnovata patnja poseduje izvesnu onespokojavajuu mo, treba iskreno zaeleti da ova
Dua, koja je zabludela izmeu svih nas, i koja, kao to izgleda, eli smrt, nae u onom trenutku
ozbiljnu utehu i da bude dostojna!


I

To je zbilja isto polje. Ista seoska kua mojih roditelja: ak i prostorija sa nadvratnikom od
osmuenih pastorala, sa grbovima i lavovi-ma. Za vreme veere, ima jedan salon sa sveama i
vinima i seoskom oplatom po zidovima. Sto za ruavanje je veoma velik. Slukinje! koliko se seam,
bilo ih je vie. - Bio je tamo jedan od mojih nekadanjih mladih prijatelja, svetenik i odeven kao
svetenik, tada: tako se moglo biti slobodniji. Seam se njegove purpurne sobe, sa prozorima od
utog papira, i njegovih skrivenih knjiga koje su bile zamoene u okean!
Ja sam bio naputen u toj kui usred beskrajnog polja: itajui u kuhinji, suei svoje blatnjavo
odelo pred domainima, za vreme askanja u salonu; samrtno uzbuen uborenjem jutarnjeg mleka i
nou prolog stolea.
Bio sam u jednoj veoma mranoj sobi; ta sam radio? Jedna slukinja doe k meni; mogu da
kaem da je to bilo jedno kue: iako je bila lepa i imala materinsku plemenitost koja mi je neizreciva:
ista, poznata, savreno ljupka! Ona me utinu za ruku.
ak se ne seam dobro njenog lica: ne zato da bih se setio njene ruke, iju sam kou uhvatio
meu dva prsta, ni njenih usta, koja su moja usta dograbila kao neki mali zdvojni talas koji uvek neto
potkopava. Oborih je u jednu korpu s jastucima i brodskim jedrima, u jednom crnom uglu. Seam se
samo njenih gaica s belom ipkom.
Zatim, o oajanje, zid neodreeno postade sena drvea, i ja se sunovratih u ljubavnu tugu noi.


II

Ovog sam puta u Gradu sreo enu, i govorio sam joj i ona mi govori.
Bio sam u nekoj sobi, bez svetlosti. Dooe da mi kau da je ona dola k meni, i ja je videh u
mom krevetu, sasvim moju, bez svetlosti! Bio sam silno uzbuen, a osobito jer je to bio porodini
dom: stoga me obuze teskoba! Ja sam bio u dronjcima, a ona - svetska dama koja se podaje: trebalo
je da ode! Teskoba bez imena: dograbih je i pustih je da padne van kreveta, gotovo gola, i, u svojoj
neopisivoj slabosti padoh na nju i poeh se s njom vui po ilimima, bez svetlosti. Porodina
svetiljka obli crvenilom susedne sobe, jednu za drugom. Tada ena ieze. Isplakah vie suza nego
to ih je Bog ikad mogao da zatrai.
Izaoh u beskrajni grad. O umore! Utopljen u gluhu no i u bekstvo sree. To je liilo na zimsku
no, s nekim snegom koji e zacelo uguiti svet. Prijatelji kojima sam vikao: gde boravi ona,
odgovarali su mi laima. Naoh se pred prozorima njenog svakoveernjeg boravita; otrah u jednu
batu prostrtu pod mrtvakim pokrovom. Izbacie me. Silno sam plakao zbog svega toga. Najzad,
siao sam na neko mesto utonulo u prainu, i sedei na balvanima, pustio sam da s tom noi iz mene
isteku sve suze.
Razumeh da Ona pripada svome svakodnevnom ivotu, i da e se nastup dobrote sporije obnoviti
nego neka zvezda. Ona se nije vratila i nikad se nee vratiti, Voljena koja je dola k meni, to nikada
ne bih bio pretpostavio. Tada sam se zaista vie naplakao nego sva deca sveta.
JEVANELSKE PROZE
87
U Samariji, mnogi su ispoljili svoju veru u njega.
88
On ih nije video. Samarija (se uzoholila),
skorojevika, (verolomna,) sebina, stroija izvriteljka svoga protestantskog zakona nego Juda
svojih starinskih ploa. Ovde opte bogatstvo zaista nije doputalo mnogo prosveenog raspravljanja.
Sofizam, taj rob i vojnik navike, ovde je ve poklao mnoge proroke, poto im je najpre laskao.
Zlokobne su bile rei ene kod kladenca
89
: Vi ste proroci, vi znate ta sam uinila.
ene i mukarci su verovali prorocima. Sada se veruje dravniku.
Na dva koraka od stranoga grada, nesposoban da mu stvarno zapreti, ta bi on uinio da su ga
shvatili kao proroka, poto se tamo pokazao tako udan?
Isus nije mogao nita da kae Samariji.

*

Lagani i ljupki vazduh Galileje
90
; stanovnici ga tu primie s radoznalom radou: oni ga behu
videli u hramu kako u groznici svete srdbe biuje menjae novca i prodavce divljai. udo blede i
besomune mladosti, verovahu oni.
On oseti svoju ruku u rukama tekim od prstenja i na ustima nekog inovnika. inovnik je kleao
u praini, a glava mu bee prilino zabavna, iako napola elava.
Kola su promicala kroz uske ulice (grada); bilo je to prilino veliko kretanje za tu varo; inilo
se da su te veeri svi morali biti prezadovoljni.
Isus povue ruku u trenutku detinjastog i enskog ponosa. Ako ne vidite uda, vi ni ne verujete.
Isus jo nije napravio uda. Na jednoj svadbi, u zelenoj i ruiastoj trpezariji, on se malice
oholo obratio svetoj Devici. I niko u Kafarnaumu nije govorio o vinu iz Kane, ni na trgu, ni na
obalama. Moda graani.
Isus ree: Idite, vaem sinu je dobro. inovnik poe, kao da izlazi iz apoteke, a Isus produi
put po pustijim ulicama. U kaldrmi su se (narandasti) ladolei i boraine javljali arobnim
svetlucanjem. Najzad on vide u daljini praljivu livadu i ljutie i bele rade kako mole dan za milost.

*

Bet-Saida
91
, banja s pet tremova, bila je stecite ame. Izgledae kao kobno ispiralite, uvek
pritisnuto kiom i plesnivo; a prosjaci su se komeali po unutranjim stepenicama pobledelim od
svetlucanja oluje, te prethodnice paklenih munja, i rugali se svojim plavim svetlim oima, svom
belom ili plavom rublju u koje su bili umotani patrljci njihovih udova. O vojnika perionice, o
narodno kupatilo! Voda je bila stalno crna, i nijedan nemonik nije padao u nju ak ni u snu.
To bee mesto gde je Isus izvrio prvo ozbiljno delo, sa gadnim bogaljima. Bio je neki dan u
februaru, martu ili aprilu, kad sunce od dva popodne iri veliku kosu svetlosti po sahranjenoj vodi; i
kako bih ja, daleko iza nemonika, mogao da vidim sve one pupoljke i kristale i svice probuene tim
jedinim zrakom, u tom su se odrazu, slinom belom anelu to lei na boku, micali svi beskrajno
bledi odsjaji.
Tada se svi gresi, laki i ilavi sinovi demona, koji su, za malo osetljivija srca, inili te ljude
groznijima od udovita, htedoe baciti u tu vodu. Nemonici silaahu, ne rugajui se vie, nego sa
eljom.
Govorilo se da oni koji su prvi uli izlaze isceljeni. Ne. Gresi su ih bacili natrag na stepenice i
prisiljavali ih da trae druga mesta, jer njihov Demon moe da ostane jedino tamo gde je milostinja
sigurna.
Isus ue odmah posle podnevnog asa. Niko nije dovodio ni prao ivotinje. Svetlost u banji bila
je uta kao poslednje lie u vinogradima. Boanski uitelj stajao je pored jednog stuba; posmatrao je
sinove Greha; u njihovom jeziku demon je plazio svoj jezik; i smejao se ili poricao.
Die se Uzeti, koji je bio ostao da lei na boku, i oni, Osuenici, videe ga kako neobino
sigurnim korakom prolazi ispod tremova i iezava u gradu.
BORAVAK U PAKLU
Nekada, ako se dobro seam, moj ivot bio je gozba na kojoj su se sva srca otvarala, na kojoj su
tekla sva vina.
Jedne veeri posadio sam Lepotu na kolena. - I naao sam da je gorka. I izruio sam je.
Naoruao sam se protiv pravde.
Utekao sam. O vetice, o bedo, o mrnjo, vama je moje blago bilo povereno!
Tako sam postigao da iz mog duha iili svaka ljudska nada. Kao divlja zver podmuklo sam
skakao na svaku radost, da je zadavim.
Zvao sam delate da bih, ginui, grizao kundake njihovih puaka. Prizivao sam poasti da me
ugue u pesku, u krvi. Nesrea je bila moj bog. Bio sam opruen u blatu. Suio sam se na vazduhu
zloina. I dobro sam izigrao ludost.
A prolee mi je donelo uasan smeh idiota.
Naposletku, kada sam gotovo skiknuo, dokonah da opet potraim klju nekadanje svetkovine
koja bi mi moda vratila apetit.
Taj klju je milosre. - Ovo nadahnue dokazuje da sam sanjao!
I dalje e biti hijena, itd... uzvikuje zloduh koji me poastio tako ljupkim tlapnjama.
Zasluuje smrt sa svim svojim apetitima, sa svojim sebinjatvom i sa svim smrtnim gresima.
Ah! dosta mi je svega. - Ali, dragi Sotono, preklinjem vas, ne razdraujte toliko zenicu! u
oekivanju nekih malih zadocnelih podlosti
92
, vama, koji volite kad pisac ne poseduje sklonost za
opisivanje ili pouavanje, otkidam iz svoje belenice prokletog ovih nekoliko runih listia.
ZLA KRV
Od svojih galskih predaka imam beloplavo oko, skuen mozak i nespretnost u borbi. Smatram da
je moja odea varvarska koliko i njihova. Ali ja ne maem kosu.
Gali behu ivoderi i u svoje vreme najnespretniji palitelji trava.
Od njih su mi: idolopoklonstvo i ljubav za svetogre: - oh! svi poroci, jarost, bludnost -
velianstvena bludnost; - naroito la i lenost.
Uasavam se svih poslova. Gazde i radnici, sve je to sam seljak, prostak. Ruka s perom vredi
koliko i ruka s plugom. - Kakav je to vek ruku! - Ja nikad neu imati ruku. A uz to, sluenje vodi
predaleko. estitost prosjatva para mi srce. Zloinci su odvratni poput ukopljenika: ja sam ist, i to
mi je svejedno.
Ali ko je moj jezik uinio tako podmuklim, te je sve do sada vodio i titio moju lenost? Nisam se
sluio ni svojim telom da bih iveo, bio sam lenji od abe, a ipak sam iveo svuda. U Evropi nema
porodice koju ne poznajem. - Mislim na porodice poput moje, porodice koje sve duguju Deklaraciji o
pravima oveka. - Upoznao sam sve sinove iz tih dobrih porodica!


Da sam barem imao neki raniji ivot bilo kad u istoriji Francuske!
Ali ne, nita.
Jasno mi je da sam uvek bio nia rasa. Ja ne mogu da shvatim pobunu. Grabe je bio svrha svih
ustanaka moje rase: kao vuci na ivotinju koju nisu oni ubili.
Seam se istorije Francuske, najstarije keri Crkve. Mora da sam, kao geak, hodoastio u svetu
zemlju; u glavi su mi ceste u vapskim ravnicama, vidici Vizanta, bedemi Jerusalima; oboavanje
Marije, razneenost nad raspetim u meni se bude zajedno sa hiljadama ovosvetovnih arolija. -
Sedim, gubav, na razlupanim loncima i na koprivama, u podnoju zida izjedenog suncem. - Docnije,
kao najamnik, mora da sam logorovao pod noima Nemake.
Ah! jo neto! igram u vrzinom kolu na nekom crvenom proplanku, sa staricama i decom.
Seanje mi ne dopire dalje od ove zemlje i hrianstva. Nikad mi ne bi dosadilo da se ogledam u
toj prolosti. Ali uvek sam bio sam; bez porodice; tavie, kojim sam jezikom govorio? Nikad ne
vidim sebe na Hristovim savetima, pa ni na savetima Vlastele - Hristovih predstavnika.
ta sam bio u prolom veku: nalazim sebe samo danas. Vie nema skitnica, nema nejasnih ratova.
Sve je prekrila nia rasa - ili narod, kako kau, razum; nacija i nauka.
Oh! nauka! Svega smo se domogli. Za telo i za duu poputninu - imamo medicinu i filosofiju -
bablje lekove i narodne pesme u obradi. I zabave kneeva i igre koje su oni zabranjivali! Geografiju,
kosmografiju, mehaniku, hemiju!...
Nauka, novo plemstvo! Napredak. Svet se kree. Pa zato da se i ne okree?
To je privienje brojeva. Mi idemo k Duhu. To je sasvim sigurno, to je proroanstvo, ovo to
govorim. Ja shvatam, a poto ne znam da se izrazim bez paganskih rei, voleo bih da utim.


Paganska krv se vraa! Duh je ve blizu; zato mi Hrist ne pomogne dajui mi dui plemenitost i
slobodu. Avaj! Jevanelje je prolo.
93
Jevanelje! Jevanelje.
Oblaporno ekam Boga.
94
Pripadam najnioj rasi od pamtiveka.
Evo me na armorikome alu. Neka gradovi uvee pale svoja svetla. Moj dan se svrio; ja
naputam Evropu. Morski vazduh e saei moja plua; u izgubljenim podnebljima koa e mi
potamneti. Plivati, mrviti travu, loviti, a nadasve puiti; piti pia jaka poput kipueg metala, kao to
su radili oni dragi preci oko vatara.
Vratiu se sa udovima od eleza, mrke koe, besomuna pogleda: zbog moje maske mislie da
pripadam snanoj rasi. Imau zlata: biu dokon i surov. ene neguju ove divlje nemonike to se
vraaju iz arkih krajeva.
95
Biu umean u politike poslove. Biu spasen.
A sada sam proklet, uasavam se domovine. Najbolji od svega je san, zaista pijan, na alu.


Ostajemo ovde. - Krenimo opet ovdanjim putevima, pod teretom mog poroka, poroka koji je
kraj mene pustio svoje korenje patnje, poev jo od doba saznanja - koji se penje do neba, i tue me,
obara me, vue me za sobom.
Poslednja nevinost i poslednja bojaljivost. Reeno je. Ne pokazivati svetu svoje odvratnosti i
svoja izdajstva.
Napred! Kretanje, breme, pustinja, ama i gnev.
Kome da se iznajmim? Koju ivotinju treba oboavati? Koju svetaku ikonu svi napadaju? Koja
u srca da skrim? Kakvu la moram podupirati? U kojoj krvi hodati?
Radije uvati se pravde. - Muni ivot, jednostavno poivotinjenje - podignuti isuenom
pesnicom poklopac mrtvakog sanduka, sesti, guiti se. Na taj nain nema ni starosti ni opasnosti:
strah nije francuska osobina.
- Ah! toliko sam preputen sam sebi, da bilo kojoj boanskoj slici nudim zanos ka savrenstvu!
O moje samoodricanje, o moje udesno milosre! Meutim, na ovom svetu!
De profundis, Domine, ba sam glup!


Jo kao dete divio sam se neumoljivom robijau na koga uvek zjapi robija; poseivao sam krme
i svratita koja bi on posvetio svojim boravkom; njegovim oima sam gledao plavo nebo i cvetni rad
polja; njegovu sam kob njuio u gradovima. On je imao vie snage nego neki svetac, vie razboritosti
nego neki putnik - i sebe, samo sebe! za svedoka svoje slave i svoje razlonosti.
Na putevima, u zimskim noima, kad sam bio bez leaja, bez odee, bez hleba, jedan je glas
stezao moje sleeno srce: Slabost ili snaga: ti si tu, i to je snaga. Ne zna ni kud ide ni zato ide,
ui svuda, odgovori na sve. Kao ni neku leinu, niko te ne moe ubiti. Ujutro bih imao tako izgubljen
pogled i tako mrtvo dranje da me oni koje sam sreo moda nisu ni videli.
Blato bi mi se u gradovima odjednom prikazalo crvenim i crnim, kao ogledalo kad se lampa
kree kroz susednu sobu, kao neko blago u umi! S dobrom sreom! vikao sam, i video sam na nebu
more vatara i dima; i sleva, zdesna, sva bogatstva kako plamte poput milijarde munja.
Ali orgijanja i drugovanja sa enama bila su mi zabranjena. Nisam imao ak ni druga. Video bih
sebe pred razdraenom gomilom, nasuprot eti koja e da me strelja, kako plaem zbog nesree koju
oni nisu mogli razumeti, i kako opratam! - Kao Jovanka Orleanka! -Svetenici, profesori,
gospodari, vi se varate predajui me pravdi. Ja nikad nisam pripadao ovom narodu; nikad nisam bio
hrianin; pri-padam rasi koja je pevala u mukama; ne razumem zakone; nemam oseanja za moral, ja
sam ivotinja: vi se varate...
Da, moje oi su zatvorene za vau svetlost. Ja sam ivotinja, crnac. Ali zato mogu da budem
spasen. Vi ste lani crnci, vi ste nastrani, svirepi, krti. Trgove, ti si crnac; sudijo, ti si crnac;
generale, ti si crnac; care, stari svrabe, ti si crnac; pio si neocarinjeno pie iz Satanine fabrike. -
Nadahnue ovog naroda jesu groznica i rak. Nemonici i starci toliko su dostojni potovanja da trae
da budu skuhani. - Najpromuurnije je napustiti taj kontinent, kojim tumara ludilo da bi tim bednicima
pribavilo taoce. Ja ulazim u pravo kraljevstvo Hamove
96
dece.
Da li jo poznajem prirodu? Poznajem li sebe? - Ni rei vie. Ja sahranjujem mrtvace u svom
trbuhu. Uzvici, dobo, ples, ples, ples, ples! Ne vidim ak ni onaj as kad e se belci iskrcati, i kad
u pasti u nitavilo.
Glad, e, krici, ples, ples, ples, ples!


Belci se iskrcavaju. Pucanj topa! Treba se potiniti krtenju, odevati se, raditi.
Dobio sam samilosni udar u srce. Ah! nisam ga bio predvideo!
Ja nisam inio zla. Dani e mi biti laki, kajanje priteeno. Dua e mi sigurno biti liena muka,
dua koja je gotovo umrla za dobro, koju e ispuniti svetlost stroga kao sa pogrebnih votanica. Udes
sina iz dobre porodice, preuranjeni mrtvaki sanduk posut prozirnim suzama. Razvrat je bez sumnje
glup, porok je glup, treba odbaciti trule. Ali asovnik valjda nee doi dotle da otkucava samo as
istoga bola! Valjda neu kao neko dete biti podignut u raj da se igram u zaboravu svih nesrea?
- Brzo! Postoje li drugi ivoti? - Usnuti u bogatstvu nemogue je. Bogatstvo je uvek bilo opte
dobro. Samo boanska ljubav dodeljuje kljueve nauke. Vidim da je priroda samo prizor dobrote.
Zbogom tlapnje, ideali, zablude!
Razumna pesma anela dopire sa spasiteljske lae: to je boanska ljubav. - Dve ljubavi! Ja
mogu umreti od zemaljske ljubavi, umreti od predanosti. Za sobom sam ostavio due ija e se muka
poveati zbog mog odlaska. Vi birate mene izmeu brodolomnika, a zar oni koji su ostali nisu moji
prijatelji?
Spasite ih!
Moj se razum rodio. Svet je dobar. Ja u blagosiljati ivot. Voleu svoju brau. To vie nisu
detinjasta obeanja. Niti je to nada da u izmai starosti i smrti. Bog mi daje snagu, i ja slavim Boga.


ama vie nije moja ljubav. Jarost, razvrat, ludilo, ije zanose i slomove ja poznajem - itavo to
moje breme je odloeno. Procenimo bez vrtoglavice kolika je moja nevinost.
Vie neu biti sposoban da zatraim batine kao okrepu. Ne verujem da sam se ukrcao na neku
svadbu, sa Isusom Hristom kao tastom.
Nisam zarobljenik svog razuma. Rekao sam: Bog. Ja hou slobodu u spasenju: kako da je
postignem? Napustile su me nitavne sklonosti. Vie mi nije potrebna predanost ni boanska ljubav.
Nije mi ao veka osetljivih srdaca. Svako ima svoj razum, svoj prezir i svoju milosrdnost: ja
zadravam svoje mesto na vrhu te aneoske lestvice zdravog razuma.
to se pak tie utemeljene sree, bilo domae ili ne... ne, ja ne mogu. Mnogo sam rastrojen,
mnogo slab. ivot cveta u radu, to je stara istina; a moj ivot nije dovoljno teak, on uzlee i lepra
daleko iznad akcije, tog dragog stanja sveta.
Kako postajem usedelica, kad mi ponestaje hrabrost da volim smrt!
Kad bi mi Bog obeao nebeski, vazduni mir, molitvu - kakve imaju starinski sveci. - Sveci!
snane due! Pustinjaci, umetnici kakvi vie nisu potrebni!
Neprekidna lakrdija! Gotovo bih zaplakao zbog svoje nevinosti. ivot je lakrdija u kojoj treba
svi da uestvuju.


Dosta! Evo kazne! - Napred!
Ah! plua gore, slepoonice tutnje! no se valja u mojim oima, u toj sunanoj jari! srce...
udovi...
Kud idemo? u borbu? Ja sam slab! drugi napreduju. Orue, oruje... vreme!...
Pucaj! pucaj u mene! Ovde! ili u da se predam. - Kukavice! - Ja se ubijam! Bacam se konjima
pred noge!
Ah!...
- Naviknuu se na to.
To bi trebalo da bude francuski ivot, put asti!
NO U PAKLU
Progutao sam golem gutljaj otrova. - Neka je triput blaen savet na koji sam nadoao! - Utroba
mi gori. estina otrova savija mi udove, izobliuje me, obara me. Umirem od ei, guim se, ne mogu
da viem. To je pakao, veno muenje! Vidite plamen kako suklja! Gorim ba propisno. Pouri,
avole!
Nazirao sam povratak dobru i srei, spasenje. Zar mogu opisati svoje privienje kad vazduh
pakla ne podnosi himne! To su bili milioni divnih bia, jedan ljupki duhovni koncert, snaga i mir,
plemenite ambicije, i ta sve ne?
Plemenite ambicije!
I to je jo ivot! - Ako je osuda veita! ovek koji eli da se obogalji zaista je osuen, zar ne? Ja
verujem da sam u paklu, dakle i jesam u njemu. Tako se ostvaruje veronauka. Ja sam rob svoga
krtenja. Roditelji, vi ste izazvali moju nesreu; izazvali ste i svoju. Siroto nevinace! - Pakao ne
moe da napadne pagane. - To je jo uvek ivot! Slasti prokletstva bie docnije jo dublje. Hou
zloin, brzo, neka pad-nem u nitavilo, na osnovu ljudskog zakona.
uti, ali uti!... Sramno je to prebacivanje ovde: Satana koji tvrdi da je plamen gadan, da je moj
bes uasno glup. Dosta!... Dosta s tim zabludama to mi ih apuu, s tom magijom, lanim mirisima,
detinjastom muzikom. - Kad pomislim da posedujem istinu, da vidim pravdu: moje rasuivanje je
zdravo i odreito, spreman sam za savrenstvo... Oholost. - Koa na mojoj glavi sasuuje se. Milost!
Gospode, bojim se. edan sam, tako edan! Ah, detinjstvo, trava, kia, jezero na stenama, meseina,
kad je zvonik izbijao dvanaest... avo je tada na zvoniku. Marijo! Sveta device!... Uasava me moja
glupost.
A tamo dole, zar nisu sve to estite due, koje mi ele dobro... Doite... Imam nekakav jastuk na
ustima, one me ne uju, to su aveti.
Uz to, niko nikad ni ne misli na drugoga. Neka se ne pribliuju. Ja miriem na izgoretinu, bez
sumnje.
Privienja su bezbrojna. To je zaista ono to sam uvek imao: ne verujem vie u istoriju,
zaboravljam naela. utau o tome: pesnici i vidoviti ljudi mogli bi da budu ljubomorni. Ja sam
hiljadu puta bogatiji od najbogatijih, budimo krti kao more.
Ah! gle! asovnik ivota upravo se zaustavio. Ja vie nisam na svetu. - Bogoslovlje je zaista
ozbiljno, pakao je sigurno dole - a nebo gore. Zanos, mora, spavanje u plamenom gnezdu.
Koliko u panji polja ima zluradosti... Satana, Neastivi
97
, tri sa divljim semenkama... Isus ide
preko purpurnih kupina, ne savijajui ih... Isus je hodao po razljuenim vodama.
98
Fenjer nam ga je
pokazao kako stoji, beo i smeih vitica, uz bok smaragdnog vala...
Ja u skinuti veo sa svih tajni: s tajanstvenosti verskih ili prirodnih, sa smrti, roenja,
budunosti, prolosti, kosmogonije, nitavila. Ja sam majstor u fantazmagorijama.
Sluajte!...
Ja posedujem sve darovitosti! - Ovde nema nikoga i nekog ima: ne bih hteo da rasipam svoje
blago. - Da li neko eli crnake pesme, ili plesove hurija? eli li neko da ieznem, da uronim u
potragu za prstenom?
99
eli li neko? Praviu zlato, lekove.
Poverite se, dakle, meni; vera daje olakanje, vodi, isceljuje. Doite svi - ak i mala deca - da
vas uteim, da se za vas raspe nae srce - udesno srce! - Siromasi, radnici! Ja ne traim molitve;
dovoljno mi je vae poverenje da bih bio srean.
- I mislimo na sebe. Ja zbog ovoga ne alim mnogo za svetom. Imam sreu da ne patim vie. Moj
ivot je bio samo slatka ludost, to treba aliti.
Kojeta! Nakreveljimo se to bolje moemo.
Zaista, mi smo izvan sveta. Nema vie nikakvog zvuka. Moje ulo opipa je iezlo. Ah! moja
kulo, moja Saksonijo, moja vrbova umo! Veeri, jutra, noi, dani... to sam umoran!
Morao bih da imam svoj pakao za gnev, svoj pakao za oholost - i pakao milovanja; koncert
paklova.
Umirem od umora. To je grob, ja odlazim k crvima, o uase nad uasima! Satano, lakrdijau, ti
hoe da me rastopi svojim arolijama. Ja traim. Ja traim! udarac vila, kaplju plamena.
Ah! opet se popeti u ivot! Oinuti oima nae nakaznosti. I onaj otrov, taj hiljadu puta prokleti
poljubac! Moja slabost, okrutnost sveta! Boe moj, smiluj se, sakrij me, drim se suvie loe! - Ja i
jesam i nisam sakriven.
To je plamen koji se propinje sa svojim osuenikom.
BUNILA

I
LUDA DEVICA
PAKLENSKI SUPRUG

Sasluajmo ispovest jednog saputnika
100
u paklu:
O boanski Suprue, moj Gospode, ne odbijte ispovest najtunije od vaih slubenica. Ja sam
izgubljena. Ja sam opijena. Ja sam neista. Kakav je ovo ivot!
Oprostite, boanski Gospode, oprostite! Ah! oprostite. Koliko suza! I koliko e suza biti jo
docnije, nadam se!
Docnije u upoznati boanskog Supruga! Rodila sam se pokorna Njemu. Drugi sad moe da me
bije!
Sada sam na dnu sveta! O moje prijateljice!... ne, ne moje prijateljice... Nikada buncanja ni
sline muke... Ba je to glupo!
Ah, ja patim, viem. Zaista patim. Meutim, sve mi je doputeno, sad kad sam pod teretom
prezira ak i onih dua koje su najdostojnije prezrenja.
Iznesimo, najzad, tu ispovest, iako u je ponoviti jo dvadeset puta - ne manje sumornu, ne manje
beznaajnu!
Ja sam robinja paklenog supruga, onoga koji je zaveo lude device.
101
To je zaista taj zloduh. To
nije avetinja, to nije sablast. Ali mene, mene lienu mudrosti, osuenu, mrtvu za svet - mene nee
ubiti! - Kako da vam ga opiem! Ja ak vie ne znam ni da govorim. U alosti sam, plaem, bojim se.
Malo sveine, Gospode, preklinjem vas, zaista vas preklinjem!
Udovica sam... - Bila sam udovica... - zaista, nekad sam bila vrlo ozbiljna, i nisam se rodila da
bih postala kostur!... - On je bio skoro dete... Zavela me njegova tajanstvena tankoutnost. Da bih
njega pratila, zaboravila sam sve svoje ljudske dunosti. Kakav je ovo ivot! Pravi ivot je odsutan.
Mi nismo na svetu. Ja idem kuda ide on, tako se mora. A on esto plane na mene, na mene, ubogu
duu. Demon! - to je Demon, znate, to nije ovek.
On kae: Ja ne volim ene. Ljubav treba ponovo pronai, to se zna. One su sposobne samo da
ele osiguran poloaj. A kad ga osiguraju, odstrane srce i lepotu: ostane samo hladni prezir, hrana
dananjeg braka. Ili pak vidim neke naizgled srene ene od kojih bih ja mogao napraviti dobre
drugarice, ali njih najpre progutaju prostaci osetljivi poput lomaa...
Sluam ga kako pretvara bestidnost u slavu, okrutnost u aroliju. Ja sam od daleke rase; moji
oevi su bili Skandinavci: buili su sebi bedra, pili svoju krv. - Izbou itavo svoje telo, tetovirau
se, hou da postanem ruan kao Mongol: videe, urlikau po ulicama. Hou da pomahnitam od
jarosti. Nikada mi ne pokazuj nakit, puzio bih i uvijao se na ilimu. Hou da svekoliko moje
bogatstvo bude poprskano krvlju. Nikada neu raditi... Mnogih noi, kad bi me njegov zloduh
epao, mi bismo se valjali, ja sam se borila s njim! - esto u noi on bi se pijan smestio na ulici ili
u nekoj kui, da me smrtonosno prestravi. - Zaista e mi odrubiti glavu; to e biti ogavno. Oh ti dani
kad on eli da hoda sa izgledom zloinca!
Ponekad bi nekom vrstom razneenog argona govorio o smrti koja pobuuje kajanje, o
nesrenicima koji zacelo postoje, o munom dirindenju, o odlascima koji razdiru srca. U umezima,
gde smo se opijali, on bi plakao posmatrajui one to su nas okruavali, stoku bede. Pridizao je
pijance po crnim ulicama. Za malu decu imao je saaljenje zle majke. - Odlazio bi, umiljat kao
devojica na asu veronauke. - Pravio se da se razume u sve, u trgovinu, umetnost, medicinu. Ja sam
ga pratila, jer tako se mora!
Videla bih ceo dekor kojim bi se on u duhu okruio; odela, sukna, nametaj: ja sam mu pruala
orue, jedan drugi lik. Sve to ga se ticalo videla sam upravo onako kako je on to za sebe smiljao.
Kad bi mi se inilo da mu se duh olenio, pratila sam ga daleko u udnim i zamrenim poduhvatima,
dobrim ili loim: bila sam sigurna da neu nikada ui u njegov svet. Pored njegovog dragog zaspalog
tela probdela sam mnogo nonih sati nastojei da shvatim zato toliko eli da se izvue iz stvarnosti.
Nikad nijedan ovek nije imao slinu elju. Shvatila sam - ne bojei se za njega - da je mogao postati
ozbiljna opasnost u drutvu. - On moda zna neke tajne kako da se promeni ivot? Ne, on to samo
trai, odgovarala sam sama sebi. Ukratko, njegova je milosrdnost zaarana, a ja sam njena
zarobljenica. Nijedna druga dua ne bi imala toliko snage - snage oaja! - da nju podnosi -zato da bi
je on titio i voleo. Uostalom, ja ga nisam zamiljala s nekom drugom duom; vidimo svog anela,
nikada tueg - verujem. Bila sam u njegovoj dui kao u nekom dvorcu koji su ispraznili da ne vide
neku osobu tako malo plemenitu kao to ste vi: to je sve. Avaj, zaista sam zavisila od njega. Ali ta je
on hteo s mojim mutnim i kukavnim opstankom? ak i da me nije ubijao, nije me inio ni boljom.
alosno ogorena, rekla bih mu ponekad: Razumem te. On bi slegnuo ramenima.
I tako, poto se moj jad neprestano obnavljao i poto sam i u sopstvenim oima sve vie bila
zabludela - kao i u svim oima koje bi htele na meni da se zadre, da nisam bila zauvek osuena na
zaborav svih! - postajala sam sve gladnija njegove dobrote. S njegovim poljupcima i s njegovim
prijateljskim zagrljajima to je zaista bilo nebo, mrano nebo u koje sam ulazila i u kojemu sam elela
da budem ostavljena, jadna, gluha, nema, slepa. Poela sam ve da se navikavam na to. Videla sam
nas dvoje kao dva dobra deteta kojima je dozvoljeno da se eu kroz Raj tuge. Mi smo se slagali.
Veoma ganuti, radili smo zajedno. Ali posle prodirnog milovanja, on bi rekao: Kad ja vie ne budem
tu, kako e ti izgledati smeno to to si doivela. Kad se tvoj vrat ne bude vie oslanjao na moju ruku,
kad ne bude imala moje srce da se na njemu odmori, ni moje usne na svojim oima. Jer jednog e
dana biti potrebno da odem, veoma daleko. A treba da u tome pomognem i drugima; to je moja
dunost. Makar to i ne bilo naroito prijatno... draga duo... Istoga trenutka predosetila bih kako u
postati plen vrtoglavice, kad on ode, kako u se sruiti u najuasniju tamu: u smrt. Izmamila bih mu
obeanje da me nee napustiti. Dvadeset puta mi je dao to ljubavniko obeanje. Bilo je to isprazno
kao i kad sam ja njemu govorila: Razumem te.
Ah! Nikad nisam bila ljubomorna na njega. Ja verujem da me on nee napustiti. ta e biti s
nama? On nije od onih to znaju neko znanje
102
i nikad nee raditi. Hoe da ivi kao mesear. Zar e
mu samo njegova dobrota i milosrdnost dati pravo u stvarnome svetu? Ponekad zaboravim na alosno
stanje u koje sam dospela; on e me uiniti snanom, mi emo putovati, loviemo u pustinjama,
spavaemo na plonicima nepoznatih gradova, bez briga, bez nevolja. Ili u se probuditi poto se -
zahvaljujui njegovoj arobnoj moi - promene zakoni i obiaji, a svet, ostajui isti, prepustie me
mojim eljama, radostima, bezbrinostima. Oh! hoe li mi dati pustolovni ivot iz dejih knjiga kao
nagradu za sve to sam pretrpela? On to ne moe. Ja ne znam njegov ideal. On mi je rekao da zna za
aljenja i nade: to ne mora mene da se tie. Govori li on s Bogom? Moda bi trebalo da se obratim
Bogu. Nalazim se u najdubljem ponoru i ne znam vie ni da se molim.
Kada bi mi on objasnio svoje alosti, da li bih bila kadra da ih razumem bolje nego njegova
ismevanja? On me napada, provodi itave sate nastojei da me posrami zbog svega to me je moglo
ganuti na svetu, i razljuti se ako plaem.
- Vidi li onog otmenog mladia to ulazi u lepu i spokojnu kuu: on se zove Dival, Difur,
Arman, Moris, ko zna kako! Jedna se ena rtvovala
103
da voli tog zlog glupaka: umrla je, i sad je
sigurno svetica na nebu. Ti e skriviti moju smrt kao to je on skrivio njenu. To je udes nas
milosrdnih dua... - Avaj! bilo je dana kad su mu se svi delatni ljudi priinjavali igrakama
grotesknih bunila: on bi se dugo, jezivo smejao. - Zatim bi opet poeo da se ponaa kao mlada majka,
kao voljena sestra. Kad bi bio manje divalj, mi bismo bili spaseni! Ali i sama njegova blagost je
smrtonosna. Ja sam mu pokorna. - Ah! ja sam luda!
Moda e on jednog dana udesno ieznuti: ali ja treba da doznam hoe li se popeti na neko
nebo, da bar malo vidim vaznesenje svog dragog prijatelja!
Smene li zajednice!

BUNILA

II
ALHEMIJA REI
104

Sebi. Istorija jednog od mojih ludila.
Odavno ve hvalio sam se da posedujem sve mogue pejzae, i smatrao sam smenim veliine
slikarstva i modeme poezije.
Voleo sam idiotske slike, nadvratnike, dekore, pelivanska platna, firme, narodske slikarije;
zastarelu knjievnost, crkvenu latintinu, erotske knjige bez pravopisa, romane naih baka, vilinske
prie, deje knjiice, stare opere, priglupe refrene, naivne ritmove.
Sanjao sam o krstakim ratovima, istraivakim putovanjima s kojih nema izvetaja, o
republikama bez istorije, o uguenim verskim ratovima, o revolucijama obiaja, o seobama rasa i
kontinenata: verovao sam u sve arolije.
Pronaao sam boju samoglasnika! - A crno, E belo, I crveno, O plavo, U zeleno. - Odredio sam
oblik i gibanje svakog suglasnika i - putem nesvesnih ritmova - polaskao sam sebi da sam pronaao
pesniku re koja e kad-tad biti dostupna svim ulima. Prevod sam zadrao za sebe.
To je u poetku bilo izuavanje. Zapisivao sam tiine, noi, beleio neizrecivo. Fiksirao
vrtoglavice.

Daleko od ptica, seljanki i stada,
Kleei u vresu ovom, ta sam pio
U leskovom nenom gaju to me krio,
U mlako popodne kojim magla vlada?

ta mogoh da pijem u mladoj Oazi,
- Lug bez cveta, nemi brest i vlagu neba!
Iz tikve ute, kad oko ne nalazi
Dragi dom? Kap zlatnu to znojenju treba.

Bejah zrikav natpis koji krmu kiti.
- Bura zbrisa nebo. A u isto vee
umski potok peskom nevinim potee,
Boji vetar poe bare ledom biti.

Plau, videh zlato - i ne mogoh piti.


U etiri zorom, leti,
San ljubavni jo se sanja.
Miris nonog svetkovanja
Kroz umarak leti.

A na silnom radilitu
Sunce Hesperida tee,
Za miice posla itu
Drvosee.


U Pustinji bilja snano
Oplatu nam divnu kroje
Gde e grad da slika svoje
Nebo lano.

Za Radnike - podanike
Vavilonskog kralja - sini,
Zvezdo jutra! Ljubavnike
Pusti njinoj svetkovini.

O ti, Kraljice Pastira,
Daj rakije onom to raditi mora!
Daj mu snazi mnogo mira
Pre kupanja sred podnevnog mora.

Pesnika starudija imala je velikog udela u mojoj alhemiji rei.
Navikoh se na jednostavnu halucinaciju: video sam sasvim jasno moeju na mestu neke tvornice,
doboarsku kolu koju su otvorili aneli, koije na nebeskim cestama, salon udno jezera; udovita,
tajanstva; naslov nekog vodvilja dizao je bauke preda mnom.
Zatim objasnih svoje arobne sofizme halucinacijom rei!
Najzad ustanovih da je nered mog duha neto sveto. Bio sam dokon, bio sam rtva ljute groznice:
zavideo sam blaenstvu ivotinja - gusenice, koja predstavlja nevinost neodreenih stanja, krtice, tog
zaspalog devianstva!
Narav mi je bivala sve mranija. Opratao sam se od sveta nekakvim romansama:

PESMA S NAJVIE KULE

Nek nam stigne, nek nas skoli
Ono vreme to se voli.

Toliko sam strpljiv bio
Da me hvata zaborav.
Strah mi se na nebo skrio,
A bol mi je nesto sav.
I bolesna e se stvori
Da mi mrakom ile mori.

Nek nam stigne, nek nas skoli
Ono vreme to se voli.

Ko livada koja alje,
Preputena zaboravu,
Sve bujnije i sve dalje
Miris, korov, cvetnu travu,
Dok prljavi oblak muha
Divlje zuji iz vazduha.

Nek nam stigne, nek nas skoli
Ono vreme to se voli.

Zavoleh pustinju, osmuene vonjake, uvele duane, razmlaena pia. Vukao sam se po
smradnim uliicama i sklopljenih oiju nudio se suncu, bogu plamena.
Generale, ako na svojim sruenim bedemima jo ima neki stari top, bombarduj nas gomilama
suhe zemlje. Tuci po izlozima sjajnih prodavnica! po salonima! Neka grad jede svoju prainu.
Oksidii oluke. Napuni budoare goruim prahom rubina...
Oh! muica koja se opila na mokrionici krme, zaljubljena u borainu, i koja se rastvara u zraku
svetlosti!

GLAD

Kad bih neto jesti hteo,
Zemlju bih i kamen jeo.
Vazduhom se odabranim,
Stenom, gvoem, ugljem hranim.

Menjaj, gladi! Travu zvuka
Malo pasi.
Otrov ladolea, lukav,
Nek te gasi.

Jedi ljunak to se sitni,
Stare crkve kamen sivi,
Oblutke to ih potop iri,
Hleb sejan po sivoj njivi!


Vuk urlae ispod kronje
I pljuvae perje lepo
Od obroka svog kokojeg.
Isti jad je mene epo.

eka zelen, zrelo voe
Kad e berbe doi dani.
Ali pauk drugo hoe,
Ljubiicom on se hrani.

O nek zaspim kao rtva
Salomonovog oltara!
Nek sa noa krv mi mrtva
Sa Kedronom smeu stvara!

Najzad, o sreo, o razume, ja sa neba uklonih plavet, koja je crno, i iveh kao zlatna iskra
svetlosti prirode. Pun radosti, usvojio sam najbudalastiji, najaknutiji mogui izraz:

Opet je sa nama.
Ko to? Venost: more
U kom vatre gore
Sunanoga plama.

Moja vena duo,
Zavet svoj ostvari
I u noi pustoj
I danu to ari.

Spona ljudskih mnjenja
I oduevljenja
Tu za tebe nema!
I ti leti prema.

- Tu gine uzdanje,
Orietur pada.
Strpljenje i znanje,
Muka samo vlada.

Nema sutranjice!
Svetlost eravice
Od satenskog ara
Svu dunost nam stvara.

Opet je sa nama.
Ko to? Venost: more
U kom vatre gore
Sunanoga plama.

Postadoh basnoslovna opera: videh da sva bia imaju sudbinu koja ih neminovno vodi k srei:
akcija nije ivot, nego nain da rasipamo snagu, iznuravanje. Moral je slabost mozga.
inilo mi se da svakom biu pripada jo mnogo drugih ivota. Ovaj gospodin ne zna ta radi: on
je aneo. Ova porodica je leglo pasa. Pred mnogim ljudima glasno sam govorio s jednim trenutkom
njihovih drugih ivota. - Tako sam voleo jednu svinju.
Nisam zaboravio nijedan sofizam ludila - ludila zbog kojeg se biva zatvaran - mogao bih sve da
ih ponovim, znam ceo njihov sistem.
Moje zdravlje bilo je ugroeno. Stizala me strava. Znao sam spavati ne budei se vie dana, a
ustavi, nastavljao bih s najtunijim snovima. Bio sam zreo za smrt, a moja me slabost vodila putem
punim opasnosti do granica sveta i Himerije
105
, domovine mraka i vihora.
Morao sam putovati, otresti se arolija nakupljenih u mojem mozgu. Nad morem, koje sam voleo
kao da me ono moralo oprati od neke ljage, video sam kako se die krst utehe. Proklela me duga.
Srea je bila moja sudbina, moje grizoduje, moj crv; moj je ivot suvie ogroman da bi bio
posveen snazi i lepoti.
Srea! Njen zub, smrtonosno sladak, opominjao me pri pevanju petla - ad matutinum, pri
Christus venit,
106
- u najmranijim gradovima:

O zamkovi, o doba prena,
Koja je dua nepogrena?

Ja svrih magijski nauk sree
Kojoj utei niko nee.

Neka joj svako pozdrav klie
Kad galski pevac kukurie.

Ah! pa ja nemam ni elja vie:
Meni se samo srea pie.

Taj urok napore mi rui,
Caruje u mom telu, dui...

O zamkovi, o doba prena!

Kad pobegne mi ona, tada,
Avaj! i smrt e da me svlada.

O zamkovi, o doba prena!

To je bilo i prolo. Ja danas znam da pozdravim lepotu.
107
NEMOGUE
Ah! taj ivot moga detinjstva, velika cesta kroz sva vremena, natprirodno trezven, nesebiniji
nego najbolji od prosjaka, ponosan to nema ni zaviaja, ni prijatelja, kakva je glupost on bio. -1 ja
to tek sad opaam!
- Imao sam razloga da prezirem te dobriine koji ne proputaju priliku za milovanje, nametnike
istote i zdravlja naih ena, danas kad se one tako malo slau s nama.
Sva moja prezrenja imala su razloga: jer ja sam u bekstvu!
Ja sam u bekstvu!
Objasniu to.
Jo jue, ja sam uzdisao: Nebo! zar nas nema dovoljno osuenih na ovom svetu! Toliko sam ve
vremena proveo u njihovoj druini! Sve ih poznajem. Mi smo se uvek prepoznavali; postali smo
odvratni jedan drugom. Milosre nam je nepoznato. Ali mi smo utivi, nai odnosi sa svetom sasvim
su kako treba. Je li to udno? Svet! trgovci, naivine! - Mi nismo obeaeni. - Ali kako bi nas
primili izabrani-ci? Meutim, ima angrizavaca i likovalaca, lanih izabranika, budui da su nama
potrebne smelost i poniznost da bismo im prili. To su jedini izabranici. Takvi ne blagosiljaju!
Poto sam opet naao dve pare razuma - to je tako prolazno! -vidim da moje neprilike potiu
otuda to nisam na vreme shvatio da se nalazimo na Zapadu. Barutine Zapada! Ne, ja ne smatram
svetlost izopaenom, oblik iznemoglim, pokret zabludelim... Pa u redu! Eto kako moj duh hoe da po
svaku cenu proe kroz sav onaj okrutni razvoj kroz koji je duh prolazio od konca Istonog sveta...
Moj duh to eli!
...Moje dve pare razuma su dokrajene! - Duh vlada, i on hoe da ja budem na Zapadu. Trebalo
bi ga uutkati, da bih mogao zakljuiti kako sam hteo.
Poslao sam doavola palme muenika, zraenje umetnosti, ponos pronalazaa, revnost
kradljivaca; vraao sam se Istoku, iskonskoj i venoj mudrosti. - ini se da je to san grube lenosti!
Meutim, nisam pomiljao na zadovoljstvo od bekstva iz modernih patnji. Nisam imao u vidu
polutansku mudrost Kurana. Ali, zar nije istinsko muenje to to poev od hrianstva, te obznane
nauke, ovek igra sebe, dokazuje oevidnosti, nadima se od zadovoljstva ponavljajui te dokaze, i
samo kroz to ivi? Prefinjeno, glupo muenje; izvor mojih duhovnih zastranjivanja. Priroda bi moda
mogla da se dosauje! Gosp. ifta rodio se kad i Hrist.
Zar to nije zato to gajimo maglu! Mi jedemo groznicu s naim vodnjikavim povrem. A
pijanenje! A duvan! A neznanje! A pobonosti! - Je li to sve dovoljno daleko od mudre misli Istoka,
prvo-bitne domovine? emu modemi svet, ako ljudi pronalaze takve otrove!
Crkveni ljudi e rei: Razumemo. Ali vi govorite o Zemaljskom raju. U istoriji istonjakih
naroda nema niega za vas. - Tako je; mislio sam na Zemaljski raj! Kao da za moj san neto znai ta
istota starodrevnih rasa!
A filosofi: svet nema starosti. oveanstvo se jednostavno seli. Vi ste na Zapadu, ali slobodno
vam je da ivite na vaem Istoku, pa neka bude i star koliko vam je potrebno - i da tu lepo ivite. Ne
dopustite da budete poraeni. - Filosofi, vi pripadate vaem Zapadu.
Moj due, budi oprezan. Ne reavaj se na prenagljena ozdravljenja. Vebaj se. - Ah! nauka ne
ide dovoljno brzo za nas!
- Ali ja opaam da moj duh spava.
Kad bi od ovog trenutka on bio uvek budan, mi bismo uskoro doli do istine, koja nas moda
okruuje sa svojim anelima to plau!... Da je on bio budan do ovog asa, ja ne bih popustio
ubistvenim nagoni-ma, u nekom prastarom dobu!... - Da je on uvek bio budan, sada bih plovio u
mudrosti!...
O istoto! istoto!
Ovaj trenutak budnosti predoio mi je viziju istote! - Duhom se stie k Bogu!
Nesrea to srce para!
BLESAK
Ljudski rad! To je eksplozija koja s vremena na vreme obasja moj ponor.
Nita nije tatina
108
; prihvatite se nauke i napred! vie modemi Propovednik, to jest Svako. A
meutim, leevi hulja i lentina padaju na tua srca... Ah! brzo, malo bre; tamo dole, s druge strane
noi, one budue, vene nagrade... da li emo im izmai?...
- ta ja tu mogu? Rad poznajem, a nauka je prespora. Da molitva galopira i da svetlost grmi... to
ja dobro vidim. To je suvie jednostavno, a previe je vrue; moi e se i bez mene. Ja imam svoju
dunost, ponosiu se njome kao i mnogi drugi, ostavljajui je na stranu.
Moj ivot je istroen. Napred! pretvarajmo se, dangubimo, o alosti! I postojaemo zabavljajui
se, sanjajui udovine ljubavi i neverovatne svetove, alei se i prepirui se s prividnostima sveta,
lakrdija, prosjak, umetnik, lopov - svetenik! Na mom bolnikom krevetu
109
zapahnuo me tako silan
miris tamjana; uvar svetih mirisa, ispovednik, muenik...
Prepoznajem tu prljavo vaspitanje mog detinjstva. Pa ta! Prei svojih dvadeset godina, kad i
drugi prelaze svojih dvadeset godina...
Ne! ne! ja se sad bunim protiv smrti! Rad izgleda previe lak mom ponosu: za svet bi moja
izdaja bila prekratko muenje. U poslednjem trenutku napao bih nalevo, nadesno...
Tada - oh! - draga jadna duo, zar ne bi venost bila izgubljena za nas!
JUTRO
Nisam li jednom imao jednu ljupku, junaku, basnoslovnu mladost, koju bi trebalo ispisati po
zlatnim listovima - previe bi to bilo sree! Kojim sam zloinom, kojom grekom zasluio svoju
dananju slabost? Vi koji tvrdite da ivotinje jecaju od alosti, da bolesnici oajavaju, da mrtvi runo
sanjaju, potrudite se da ispriate moj pad i moje spavanje. Ja ne mogu da se izrazim bolje nego to to
ini prosjak svojim neprekidnim Oenaima i Zdravomarijama. Ja vie ne znam da govorim!
110
Meutim, danas verujem da sam zavrio izvetaj o mom paklu. To je zaista bio pakao; starinski,
onaj ija je vrata otvorio sin oveji
111
.
Diui se iz iste pustinje, u istoj noi, uvek se pogled mojih umornih oiju budi na srebrnoj
zvezdi, uvek, a da se pri tom ne ganu Kraljevi ivota, tri mudraca, srce, dua, duh. Kad emo poi s
onu stranu ala i planina, da pozdravimo roenje novog rada, novu mudrost, bekstvo tirana i demona,
kraj praznoverja, i da se poklonimo - prvi! - Boiu na zemlji!
Pesma nebesa, pokret naroda! Robovi, ne proklinjimo ivot.
ZBOGOM
112
Ve jesen! - Ali zato aliti za venim suncem, kad smo zauzeti otkrivanjem boanske svetlosti -
daleko od ljudi koji umiru po godinjim dobima.
Jesen. Na amac, uzdignut u nepomine magle, skree ka luci bede, ka ogromnom gradu ije je
nebo umrljano ognjem i blatom. Ah! gnjili dronjci, hleb namoen kiom, pijanstvo, hiljade ljubavi
koje su me raspele! Ono, dakle, nee da prestane, to drelo to vlada hiljadama dua i mrtvih tela
kojima e biti sueno! Ja opet vidim sebe s koom izjedenom od blata i kuge, kako, s kosom i
pazusima punim crva i s jo krupnijim crvima u srcu, leim ispruen meu neznancima bez dobi, bez
oseaja... Tu sam mogao umreti... Uasno privienje! Ja se gnuam bede.
I bojim se zime, jer je to doba udobnosti!
- Ponekad vidim na nebu beskrajna ala prekrivena belim narodima koji se raduju. Velika zlatna
laa mae iznad mene arenim zastavama na jutarnjem povetarcu. Ja sam stvorio sve svetkovine, sva
slavlja, sve drame. Pokuao sam da pronaem nove cvetove, nove zvezde, nove puti, nove jezike.
Verovao sam da stiem natprirodnu mo. I eto, moram da sahranim svoju matu i svoje uspomene!
Divna jedna slava umetnika i pripovedaa unitena je!
Ja! ja koji sam se proglasio recom ili anelom, osloboenim svakog morala, ja sam vraen na
zemlju da traim neku dunost, da prigrlim hrapavu stvarnost! Seljak!
Da li sam obmanut? Da li je milosrdnost, za mene, sestra smrti?
Ali nigde nijedne prijateljske ruke! A gde u crpsti pomo?

Da, novi as je u najmanju ruku veoma strog.
Jer ja mogu rei da mi je pobeda obezbeena; krgut zuba, zvidanje plamena, kuni uzdasi
postaju umereni. Iezavaju sve prljave uspomene. Gube se moja poslednja aljenja - ljubomore zbog
prosjaka, razbojnika, prijatelja smrti, zaostalih ljudi svake vrste. -Osuenici, kad bih se ja osvetio!
Treba biti apsolutno moderan.
Samo bez himni; treba drati korak. Okrutna noi! Osuena krv isparava se na mom licu, a ja iza
sebe nemam nita osim ovog uasnog stabalca
113
!... Duhovna borba isto je tako surova kao bitka ljudi;
ali zadovoljstvo vienja pravde pripada samo Bogu.
Meutim, to je bdenje. Primimo u sebe sve pritoke snage i stvarne nenosti. I u zoru, naoruani
arkim strpljenjem, ui emo u sjajne gradove.
ta sam govorio o prijateljskoj ruci! Lepa je to prednost to mogu da se smejem starim lanim
ljubavima i da kaznim sramotom te laljive parove. - Video sam pakao ena tamo dole; - pa e mi biti
na volju da posedujem istinu u jednoj dui i u jednom telu.

Aprila-avgusta 1873.
ILUMINACIJE
114
POSLE POTOPA
Tek to se ideja o Potopu staloila,
Jedan zec se zaustavi u grahorici i meu zanjihanim zvoniima i kroz pauinu izree svoju
molitvu dugi.
Oh! drago kamenje to se krilo, - cvee to je ve gledalo.
Na dugoj prljavoj ulici digoe se mesarske tezge, a amci behu povueni ka moru to se u visini
slojevito prostiralo kao na bakrorezima.
Krv potee, kod Plavobradog, - u klanicama, - u cirkusima, gde prozori pobledee od bojeg
peata. Krv i mleko potekoe.
Dabrovi stadoe zidati. Iz dezvi, u kafanama, podie se para.
U velikoj staklenoj kui, jo uvek mokroj, deca u crnini pogledae udesne slike.
Jedna vrata lupnue, - i, na trgu seoceta, dete napravi okret rukama, shvaeno od vetrokaza i od
petlova sa svih zvonika, pod blistavom sugradicom.
Gospoa *** namesti klavir na Alpama. Misa i prve priesti behu svetkovane na sto hiljada
oltara katedrale.
Krenue karavani. I Splendid-Hotel bi podignut u haosu leda i polarne noi.
Nakon toga, mesec je uo akale kako cvile po pustinjama majine duice, - i ekloge u nanulama
kako groku kroz vonjake. Zatim, u staroj umi, ljubiastoj i raspupeloj, Euharis
115
mi ree da je to
prolee.
Izviri, jezerce, - Peno, valjaj se po mostu i iznad uma, - crna sukna i orgulje, - munje i
grmljavine, - penjite se i valjajte se; Vode i tuge, rastite i opet diite Potope.
Jer otkad su oni presahli, - o zakopani dragulji, o rastvoreno cvee! - zavladala je ama! a
Kraljica, ta Vetica to pali svoju eravicu u zemljanom loncu, nikad nee hteti da nam ispria ono
to ona zna, a to mi ne znamo.
DETINJSTVO
I

Taj idol, crnook i plavokos, bez predaka i dvora, plemenitiji nego basna, porekla je
meksikanskog i flamanskog; njegov posed, obesno plavetnilo i zelenilo, prostire se po alima koja su
od talasa bez laa nazvana imenima to su divlje grka, slovenska, keltska.
Na ivici ume - snovidno cvee zvoni, prti, sjaji, - devojka s usnom od narande, kolena
prekrtenih u bistrom potopu to izvire iz livada, nagota koju zasenjuju, opasuju i oblae duga,
bilnstvo, more.
Dame to se vrte po terasama kraj mora, devojice i ispolinke, ponosite crnkinje u
bakarnozelenoj mahovini, nakiti to stoje uspravno na tlu gojaznom od gajeva i okopnelih vrtia, -
mlade majke i velike sestre s pogledima punim hodoaa, sultanije, kneginje tiranskog dranja i
tiranske nonje, male strankinje i ljupko nesrene osobe.
Kakva ama, trenutak dragog tela i dragog srca.

II

To je ona, mala pokojnica, iza ruinjaka. - Mlada preminula mama silazi niza stepenice. -
Roakove karuce viu na pesku. - Mali brat (on je u Indiji!) tamo, ispred sunevog zalaska, na livadi
karanfila. - Starci koje su uspravne zakopali u zidinu od eboja.
Roj zlatnih listova okruuje kuu generala. Oni su na jugu. - Ide se crvenim putem da bi se stiglo
u praznu krmu. Zamak je na prodaju: prozorski kapci su skinuti. - upnik mora da je odneo klju
crkve.
- Kuice straara oko parka su nenastanjene. Plotovi su tako visoki da se vide samo umni
vrhovi. Uostalom, unutra nema nita da se vidi.
Livade se opet penju u zaseoke bez petlova, bez nakovanja.
Ustava je dignuta. O krini putevi i pustinjski mlinovi, ostrvlje i plae!
arobno cvee je zujalo. Padine su ga njihale. Basnoslovno otmene ivotinje ile su tamo-amo.
Oblaine su se gomilale na puini stvorenoj od venosti toplih suza.

III

U umi ima jedna ptica, njena pesma vas zaustavlja i ini da crvenite.
Ima jedan asovnik koji ne otkucava.
Ima jedna jama sa gnezdom belih ivotinja.
Ima jedna katedrala to se sputa i jedno jezero to se penje.
Ima jedan umarak gde su naputene male koije, koje ponekad jurei silaze niza stazu, okiene
trakama.
Ima jedna druina malih preruenih glumaca, opaena na putu kroz ivicu ume.
Ima najzad, kada ste gladni ili edni, neko ko vas tera.

IV

Ja sam svetac, u molitvi na terasi, - kao to bezazlene ivotinje pasu sve do mora Palestine.
Ja sam uenjak u tamnom naslonjau. Granje i kia bacaju se na prozor biblioteke.
Ja sam peak na velikom drumu kroz patuljaste ume; huka brana pokriva moje korake. Dugo mi
je pred oima melanholina zlatna ce smiraja.
Bio bih zaista dete ostavljeno na molu koji se otisnuo na debelo more, mali sluga to ide du
drvoreda dotiui nebo elom.
Staze su hrapave. Breuljci se pokrivaju grmljem utilovke.. Vazduh je nepomian. Kako su
daleko ptice i izvori! Do ega dopreti, ako ne do kraja sveta, ovim napredovanjem?

V

Neka mi najzad iznajme taj grob, izbeljen kreom, sa linijama od cementa u reljefu - veoma
daleko pod zemljom.
Nalakujem se na sto, lampa vrlo ivo obasjava te novine koje ja poput idiota opet proitavam,
te sasvim beskorisne knjige.
U ogromnoj visini iznad moje podzemne dvorane - kue se usauju, tmine se skupljaju. Glib je
crven ili cm. udovini grade, beskonana noi!
Manje visoko su kanali s neistoom. Sa strana - nita osim gustine globusa. Moda ponori
plavetnila, zdenci plamena. To su moda one povrine gde se susreu meseci i komete, mora i bajke.
U asovima gorine doaravam sebi safirne i metalne kugle. Ja sam gospodar tiine. Zato bi
privienje podrumskog okna izbledelo u uglu svoda?
PRIA
116
Nekom Knezu bee grdno dojadilo da se uvek bavi samo usavravanjem otrcane plemenitosti.
Predviao je zauujue prevrate u ljubavi, i sumnjiio svoje ene da mogu dati i vie od one
podatnosti ukraene podnebljem i raskoju. Hteo je da upozna istinu i trenutak bitne elje i bitnog
zadovoljenja. Bilo to zastranjenje od pobonosti ili ne, on je tako hteo. Barem je imao dosta veliku
ljudsku mo.
Sve ene koje ga poznavahu behu umorene. Kakvo je to bilo haranje u vrtu lepote! Pod sabljom,
one ga blagoslovie. On ne zatrai nove. - ene se ponovo pojavie.
Posle lova ili pijanke, on pobi sve koji su ga pratili. - Svi su ga pratili.
On nae zabavu u klanju ukrasnih ivotinja. Dvorce predade poaru. Obarao se na ljude i sekao
ih na komade. - Gomila, zlatni krovovi, lepe ivotinje, sve je to i dalje postojalo.
Moe li se do ekstaze doi unitavanjem, podmladiti se okrutnou! Narod nije roptao. Niko nije
pokuao da mu protivrei.
Jedne veeri on je ponosno jahao. Pojavi se jedan Genij, neopisive, ak zazorne lepote. Iz
njegovog izraza i iz njegovog dranja proizlazilo je obeanje ljubavi mnogostruke i sloene! sree
neizrecive, ak nepodnoljive! Knez i Genij verovatno unitie sebe u sutinskom zdravlju. A kako bi
i mogli da ne umru od njega? Umrli su, dakle, zajedno.
Ali taj Knez je preminuo u svome dvorcu, u godinama uobiajenim za to. Knez je bio Genij.
Genij je bio Knez.
Znalaka muzika nedostaje naoj elji.
PARADA
Vrlo postojana spadala. Vie njih je iskoriavalo vae svetove. Osloboeni potreba, i ne mnogo
primorani da stave u pokret svoje sjajne sposobnosti i svoje poznavanje vaih savesti. Kako su to
zreli ljudi! Njihove oi, tupe kao letnja no, crvene i crne, trobojne, od elika su posutog zlatnim
zvezdama; izraz im je izoblien, olovan, izbledeo, speen, glas im je vragolasto promukao! Imaju
svirepo dranje onih to se kinure krpama! - Meu njima je nekoliko mladih - kako bi oni gledali
Heruvima? - koji raspolau stranim glasovima i nekim opasnim sredstvima. alju ih da s lea
hvataju u gradu, napirlitani s odvratnom raskoju.
O najei raju pomamnog kreveljenja! Nema poreenja s vaim Fakirima i sa ostalim scenskim
lakrdijama. U kostimima na brzinu sklepanim s ukusom runog sna, oni izvode alopojke i glume
tragedije o razbojnicima, ili o duhovitim polubogovima, kakvi nikad ne behu istorija ni religije.
Kinezi, Hotentoti, Cigani, bedaci, hijene, Molosi, stari maloumnici, kobni zlodusi, oni meaju
narodske, materinske postupke sa bestijalnim stavovima i nenostima. Oni bi da prikazuju nove
komade i da pevaju pesme valjanih devojaka. Majstori opsenari, oni preobraavaju mesto i osobe i
pribegavaju magnetskom dejstvu igrokaza. Oi plamte, krv peva, kosti se ire, teku suze i tanke
crvene pruge. Njihovo ruganje ili uas koji oni ire traju minutu, ili cele mesece.
Jedino ja imam klju te divlje parade.
ANTIKA
Ljupki sine Pana! Uokrug tvoga ela, ovenanog cvetiima i bobicama, miu se dragocene kugle,
tvoje oi. Umrljani smeim talogom, tvoji obrazi postaju uplji. Onjaci ti blistaju. Prsa ti lie na
citru, zvon odjekuje u tim plavo omaljavelim rukama. Tvoje srce kuca u toj utrobi gde spava
dvostruki pol. etaj se u noi, blago pokreui to bedro, to drugo bedro i tu nogu sleva.
BEING BEAUTEOUS
117
Pred nekim snegom jedno Bie Lepote, visoka stasa. Smrtonosno fijukanje i krugovi gluhe
muzike ine da se to oboavano telo iri, raste i drhti poput aveti; na divnoj puti rastvaraju se
skerletne i crne rane. iste boje ivota igraju, tamne i oslobaaju se oko Privienja, na radilitu. I
drhtaji se diu i tutnje, i dok pomamnu slast tih dojmova optereuju promukla muzika i smrtonosno
fijukanje koje svet, daleko iza nas, upravlja na nau prelepu majku, - ona uzmie, ona se uspravlja.
Oh! nae su kosti odevene u novo zaljubljeno telo.

* * *

O pepeljavo lice, kosmati tite, kristalne ruke! Tope, na koji moram da se sunovratim kroz mete
drvea i lakog vazduha!
IVOTI
I

O nedogledni putevi svete zemlje, terase hrama! ta su uinili sa bramanom koji mi je objasnio
Poslovice?
118
Ja ak jo vidim i starice od tada, iz onih strana! Seam se srebrnih i sunanih asova
oko reka, ruke polja
119
na mome ramenu i naih milovanja kad smo stajali u ravnicama zainjenim
biberom. - Uzlet grimiznih golubova grmi oko moje misli. - Prognan ovamo, imao sam pozornicu za
igranje dramskih remek-dela iz svih knjievnosti. Mogao bih vam pokazati neviena bogatstva.
Razmatram istoriju riznica koje ste vi pronali. Ja vidim nastavak! Moja je mudrost prezrena kao i
haos. ta je moje nitavilo pred obamrlou koja eka vas?

II

Ja sam pronalaza ije su zasluge mnogo drukije nego svih onih to su mi prethodili; tavie, ja
sam muziar koji je pronaao neto kao klju ljubavi. Sada, kao plemi iz jednog oporog polja s
trezvenim nebom, pokuavam da se uzbudim seajui se prosjakog detinjstva, egrtovanja ili
dolaska u nanulama, polemika, pet ili est udovitava, i nekoliko svadbi na kojima me moja
svojeglavost spreila da dosegnem dijapazon drugova. Ne alim zbog moga starog udela u boanskoj
veselosti; trezveni vazduh s tog oporog polja veoma delotvorno hrani moj svirepi skepticizam. Ali
kako se taj skepticizam od sada ne moe pokrenuti na delovanje, i kako sam ja uostalom odan novom
nemim, - oekujem da u postati veoma zao luak.

III

U jednom ambaru gde su me zatvorili kad sam imao dvanaest godina, upoznao sam svet, oslikao
ljudsku komediju. U jednom podrumu nauio sam istoriju. Na nekoj nonoj sveanosti u jednom
severnom gradu sreo sam sve ene nekadanjih slikara. U nekom starom pariskom pasau pouili su
me iz klasinih nauka. U nekom velianstvenom stanu okruenom celim Istokom ostvario sam
ogromno delo i izveo svoje slavno povlaenje. Promukao sam svoju krv. Razreen svoje dunosti.
Vie ne treba ak ni misliti na to. Nalazim se stvarno s one strane groba, i okanite se punomoja.
ODLAZAK
Dosta vienog. Vizija se susretala u svim napevima. Dosta imanog. agor gradova, uvee, i u
suncu, i uvek. Dosta spoznatog. Prekretnice ivota. - O agori i Vizije! Odlazak u novo uvstvo i u
nov um!
KRALJEVANJE
Jednog lepog jutra, kod nekog veoma blagorodnog naroda, par gordih ljudi - mukarac i ena -
vikali su na javnom trgu: Prijatelji moji, ja hou da ona bude kraljica! Ja hou da budem kraljica!
Ona je treptala i smejala se. On je govorio prijateljima o otkrovenju, o dokrajenom iskuenju. Njih
dvoje su gubili svest jedno pored drugog.
Doista, oni kraljevahu celog jednog prepodneva, kad su se karminski zastori uzdigli preko kua, i
celog poslepodneva, kad se zaputie ka palmovim vrtovima.
JEDNOM RAZLOGU
120
Udarac tvog prsta po bubnju oslobaa sve zvuke i zapoinje novu harmoniju.
Tvoj korak je uzdizanje novih ljudi i njihovo Pokret.
121
Okrene glavu: nova ljubav! Okrene je nazad: nova ljubav!
Izmeni nam udele, proreetaj nam nevolje, a pre svega vreme, pevaju ti ova deca. Molbe ti se
upuuju: Uzdigni bilo kuda sr naih sudbina i naih elja.
Ti to si doao iz uvek i to e poi u svuda.
PREPODNE PIJANSTVA
O moje Dobro! O moje Lepo! Svirepa svirko od koje ne posrem! Vilinsko muilo! Hura za
neuveno delo i za udesno telo, prvi put! To je zapoelo u detinjem smehu, to e i svriti s njim. Taj
e otrov ostati u naim ilama ak i onda kad se svirka izopai i mi budemo vraeni nekadanjem
neskladu. Sada, mi koji smo tako dostojni ovih muenja, usrdno pribirajmo to natoveansko
obeanje dato naem stvorenom telu i dui: to obeanje, to bezumlje! Otmenost, uenost, silovitost!
Obeano nam je da e stablo dobra i zla biti zakopano u mraku, da e tiranske estitosti biti prognane,
kako bismo mogli dovesti nau preistu ljubav. To je poelo s malo odvratnosti i to se svrava, -
poto nas nije moglo smesta obuzeti tom venou, - to se svrava meteom mirisa.
122
Detinji smehu, suzdrljivosti robova, strogosti devica, uase ovdanjih likova i predmeta,
blagosloveni budite zbog uspomene na ovo bdenje. Poelo se potpunim prostatvom, a evo gde se
svrava s anelima plamena i leda.
Malo bdenje puno opijenosti, sveto si! makar samo i zbog maske kojom si nas podarilo. Mi te
potvrujemo, metodo! Ne zaboravljamo da si ti jue proslavilo svako od naih doba. Imamo vere u
otrov. Mi znamo da rtvujemo svoj ivot, - sav, svakog dana.
Evo stie doba Asasina
123
.
IZREKE
Kada svet bude sveden na jednu jedinu crnu umu za naa etiri zauena oka, - na jedno alo za
dva verna deteta, - na jednu muziku kuu za nau vedru naklonost, - ja u vas pronai.
Bude li na ovom svetu jedan jedini starac, spokojan i lep, okruen neuvenom raskoi, - evo
me kraj Vaih nogu.
Ostvarim li sva vaa seanja, - budem li ona to zna da vas vee, - ja u vas uguiti.


Kada smo vrlo jaki, - ko da ustukne? vrlo veseli, - ko od smeha da pukne? Kada smo vrlo zli, -
ta da se ini s nama?
Kitite se, igrajte, smejte se. Ja nikad neu moi da izbacim Ljubav kroz prozor.


-Drugarice moja, prosjakinjo, udovino dete! Kako ti je svejedno, te nesrenice i te smicalice, i
moje zabune. Dri se uz nas svojim nemoguim glasom, tim glasom! Jedinim uteiteljem ovog niskog
oajanja.


***

Julsko popodne zastro oblacima. Ukus pepela lebdi u vazduhu, - miris drveta to znoji na ognjitu, -
namoeno cvee, - pusto po etalitima, - ledeno roskanje kanala po poljima zato se ve ne
poinje sa igrakama i tamjanom?

***

Uad sam razapeo od zvonika do zvonika; vence od prozora do prozora; zlatne lance od zvezde
do zvezde, i pleem.

* * *

Visoko jezerce stalno isparava. Kakva to vetica nad belim zapadom iskrsava? Kakvo de
ljubiasto lie da se spusti?

* * *

Dok javna dobra otiu u proslavama bratstva, u oblacima zvoni zvono od ruiastog plamena.

* * *

Oivljujui prijatni miris tua, cmi prah tiho kii po mome bdenju. - Smanjujem plamen
svenjaka, bacam se na krevet i - okrenut prema senci - vidim vas, keri moje! kraljice moje!
RADNICI
O to toplo februarsko jutro. Nesnosno Jugo stie da oivi besmislene uspomene nas ubogih, nau
mladu bedu.
Henrika
124
je imala pamunu, smeebelu kariranu suknju, koja mora da je bila noena u prolom
veku, zatim kapu s trakama i svilenu maramu. To je zaista bilo alosnije nego crnina. Proetali smo
malo po predgrau. Vreme je bilo oblano, a vetar s juga podsticao je sve rune zadahe iz
opustoenih vrtova i sa sparuenih livada.
Moju enu to kao da nije zamaralo koliko mene. U jednoj lokvi, koju je poplava od prolog
meseca ostavila na prilino visokom putu, ona mi pokaza majune ribice.
Grad, sa dimom i bukom svojih poslova, pratio nas je vrlo izdaleka po putevima. O drugi svete,
naselje blagosloveno od neba i hladovine! Juni me vetar podseao na alosne dogaaje iz mog
detinjstva, na moje letnje oajavanje, na uasnu koliinu snage i znanja koju je sudbina uvek
udaljavala od mene. Ne! mi neemo provesti leto u toj krtoj zemlji, gde emo uvek biti samo verena
siroad. Ja hou da ova ovrsla ruka vie ne nosi dragu sliku.
MOSTOVI
Nebo sivo, kristalno. udna ara mostova, ovih ovde ravnih, onih tamo izvijenih, nekih to se
sputaju na one prve ili sklapaju uglove sa njima. Ti se oblici ponavljaju i na drugim rasvetljenim
zavijucima kanala, ali su tako dugi i lagani, da se obale, optereene kubetima, sniavaju i smanjuju.
Neki od tih mostova jo su pritisnuti udericama. Drugi podupiru jarbole, signale, krhke ograde.
Molski akordi ukrtaju se i teku, uad se penje na obale. Razabire se jedan crveni prsluk, a uz njega
moda i drugi kostimi i muziki instrumenti. Da li su to narodne pesme, delovi vlasteoskih koncerata,
ostaci javnih himni? Voda je siva i plava, razlivena kao morski rukavac. - Jedan beli zrak, padajui iz
nebeske visine, unitava tu komediju.
GRAD
Ja sam privremeni i ne ba previe nezadovoljni graanin jedne metropole koju smatraju
modernom, jer je svekoliki poznati ukus bio izbegnut u nametaju i u spoljanjem izgledu kua, kao i u
nacrtu grada. Ovde neete moi da ukaete na trag bilo kakvog spomenika praznoverja. Moral i jezik
svedeni su - najzad! - na svoj najjednostavniji izraz. Ti milioni ljudi, koji nemaju potrebe da se
poznaju, toliko nalie jedni drugima po obrazovanju, poslu koji obavljaju i starosti, da taj ivotni tok
mora da je viestruko krai nego to to nekakva luda statistika nalazi za narode kontinenta. Isto tako
ja, sa svoga prozora, vidim nove sablasti kako se miu u gustom i venom dimu uglja, - u naoj
umskoj hladovini, naoj letnjoj noi! - nove Erinije
125
, ispred moje poljske kuice koja je moja
domovina i sve moje srce jer tu sve lii na ovo, - vidim Smrt bez suza, nau marljivu ker i slukinju,
jednu oajnu Ljubav, i lepi Zloin kako piti u blatu ulice.
KOLOTEINE
Zdesna letnja zora budi lie i isparenja i umove ovog ugla parka, a padine sleva skrivaju u
svojoj ljubiastoj senci hiljade hitrih kolose-ka vlanoga druma. Mimohod arolija. U stvari: kola
natovarena ivotinjama od pozlaenog drveta, jarbolima i iaranim jedrima, iza dvadeset pegavih
cirkuskih konja u brzom galopu, i deca i ljudi na svojim najudnovatijim ivotinjama; dvadeset kola s
razvijenim zastavama i ispupenim ukrasima, kitnjastih poput koija iz starine ili iz pria, krcatih
decom nagizdanom za pastoralu predgraa. - ak, pod svojim baldahinom noi, i mrtvaki sanduci
to uzdiu perjanice od abonosa i jure kasom velikih plavih i crnih kobila.
GRADOVI
To su gradovi! To je narod za koji su se izdigli ovi snovieni Alegeni i Libani! Kuice od
kristala i drveta koje se kreu po nevidljivim inama i vitlovima. Stari krateri, opkoljeni kolosima i
bakarnim palmama, milozvuno riu u ognjevima. Svirka dopire s ljubavnih svetkovina po kanalima
poveanim iza planinskih kuica. Hajka skladnih zvona klie u klisurama. Pritravaju udruenja
divovskih pevaa ija odela i kraljevske zastavice blete poput svetlosti vrhunaca. Na platformama
usred ponora Rolandi trube svoju neustraivost. Po brvnima povrh provalija i po krovovima krama
barjaci od nebeskog ara kae se na katarke. Apoteoze, ruei se, dospevaju na visoravni gde se
aneoske kentaurke komeaju meu lavinama. Iznad razine najviih slemena iri se more uzburkano
veitim raanjem Venere, prekriveno zveanjem bisera i dragocenih koljki, posuto orfeonskim
126
brodovljem, - more koje se ponekad smrai uz smrtonosni blesak. Na obroncima muu etve cvea
velikog poput naih grbova i naih pehara. Iz jaruga se u povorkama penju vile Mab u haljinama mrke
i opalne boje. Tamo gore, s nogama u slapovima i u kupinama, jeleni sisaju Dijanu
127
. Bahantkinje iz
predgraa jecaju, a mesec zavija, izgarajui. Venera ulazi u pilje kovaa i pustinjaka. Skupovi kula
pevaju ideje naroda. Iz zamkova izgraenih od kostiju dopire neznana muzika. Razvijaju se sve
legende, a u varoima nasru zanosi. Survava se olujni raj. Divljaci neprekidno pleu svoje
svetkovanje noi. I tako sioh da provedem jedan sat u ivosti bagdadskog bulevara, gde su druine
pod gustim lahorom opevale radost novog rada, i kretale se ne mogavi da izbegnu basnoslovne
utvare planina na kojima se moralo opet doi k sebi.
Koje e mi to dobre ruke, koji lepi as vratiti taj predeo iz kojega dolaze svaka moja usnulost i
svaka moja i najmanja ponesenost?
SKITNICE
Kukavni brat! Koliko svirepih bdenja mu dugujem! Nisam se ba gorljivo uputao u taj pothvat.
Poigravao sam se s njegovom nemoi. Ja u biti kriv ako se vratimo u izgnanstvo, u ropstvo.
Pripisivao mi je neobian baksuzluk i veoma udnu nevinost, dodavao onespokojavajue razloge.
Odgovarao sam cerei se tom avolskom uenjaku
128
, te bih se na kraju doepao prozora. S one
strane polja kojim su promicale druine sviraa retke muzike stvarao sam sablasti budue none
raskoi.
Posle te zabave koja teko da je higijenska, prostro bih se po slamarici. I skoro svake noi, tek
to bih zaspao, jadni brat se dizao, istrulelih usta, iupanih oiju, - onakav kakvim je sebe sanjao! - i
vukao me u dvoranu urliui svoj san pun idiotske tuge.
Ja sam zaista, s potpunom duhovnom iskrenou, bio uzeo obavezu da ga vratim u njegovo
prvobitno stanje sina Sunca, - i mi smo lutali, hranei se vinom iz peina i biskvitom sa drumova, dok
je mene gonilo nestrpljenje da naem mesto i formulu.
GRADOVI
Zvanina akropola to nadmauje najkolosalnije zamisli modernog varvarstva. Nemogue je
izraziti zagasitu svetlost koju stvara to nepromenljivo sivo nebo, kao ni carski sjaj zdanja i veni sneg
tla. S jedinstvenim smislom za ogromnost obnovljena su sva klasina uda arhitekture. Prisustvujem
slikarskim izlobama u prostorijama dvadeset puta veim nego to je Hampton-Court
129
. Kakvo
slikarstvo! Neki norveki Nabukodonosor dao je da se izgrade stepenita u ministarstvima; oni
potinjeni koje sam ja mogao da vidim i sami su ponosniji nego Brame
130
, a ja sam drhtao pred
kolosima od uvara i graevinskim slubenicima. Rasporeivanjem zgrada oko skverova, dvorita i
zatvorenih terasa istisnuti su koijai. Parkovi predstavljaju prastaru prirodu obraenu divnom
umetnou. Gornja etvrt ima nerazjanjivih delova: jedan morski rukavac bez brodova odmotava
svoju povr od plave sugradice izmeu kejova pritisnutih divovskim kandelabrima. Jedan kratki most
vodi do tajnih vrata neposredno ispod kubeta Svete Kapele. To kube je gradnja od umetniki
obraenog elika sa otprilike petnaest hiljada stopa u preniku.
Na ponekim mestima sa bakarnih mostia, sa ravnih krovova, sa stepenita to se uvijaju oko
tremova i stubova, mislio sam da mogu proceniti dubinu grada! To je udo koje nisam mogao da
shvatim: gde su razine ostalih etvrti iznad ili ispod akropole? Za stranca iz naeg vremena
prepoznavanje je nemogue. Trgovaka etvrt je nekakav cirk u jednom jedinom stilu, sa zasvoenim
galerijama. Ne vide se radnje, ali sneg na kolniku je razgaen; nekoliko nababa, retkih kao to su
etai u nedeljno londonsko jutro, idu ka koijama od dijamanata. Nekoliko divana od crvene kadife:
slue se polama pia ija se cena kree od osam stotina do osam hiljada rupija. Na pomisao da u tom
cirku potraim pozorita odgovaram sebi da radnje mora da kriju dovoljno mrane drame. Mislim da
tu postoji policija. Ali zakon mora da je toliko udan, da i ne pokuavam stvoriti neku predstavu o
ovdanjim pustolovima.
Predgrae, otmeno poput neke lepe pariske ulice, povlaeno je izvesnim svetlim izgledom.
Demokratski sastojak sadri nekoliko stotina dua. Ovde se kue jo ne svrstavaju u niz; predgrae se
udljivo gubi u polju, u Grofoviji koja puni veni Zapad umama i bujnim plantaama, gde divlji
plemii love svoje letopise pod svetlou koju je neko stvorio.
BDENJA
I

To je odmor, prosvetljen, ni groznica ni klonue, na krevetu ili ledini.
To je prijatelj ni vatren ni slab. Prijatelj.
To je voljena, ni muiteljka ni muenica. Voljena.
Netraeni kraj i svet. ivot.
- To dakle bee to?
-I san se rasvei.

II

Osvetljenje se vraa stablu zdanja. Sa oba kraja dvorane, bilo kakvi dekori, skladna ispupenja,
hitaju da se spoje. Zidina nasuprot bdeocu predstavlja psiholoko nizanje preseka frizova,
atmosferskih traka i geolokih sluajnosti. - estok i munjevit san o uvstvenim skupinama sa biima
svih karaktera meu svim prividima.

III

Svetiljke i ilimi bdenja stvaraju um talasa, nou, uzdu trupa lae i oko steeragea
131
.
More bdenja, slino grudima Amelije.
Tapeti, sve do poluvisine, smaragdno obojeni ipkani umarci gde proleu grlice bdenja.

Ploica crnog ognjita, stvarna sunca sa ala: ah! zdenac maija; jedini pogled u zoru, ovog puta.
MISTINA
Na strmini obronka aneli obru svoje vunene haljine po travnjacima od elika i smaragda.
Plamene livade poskakuju sve do vrha glavice. Na levoj ivici crnica je utabana svim ubistvima i
svim bitkama, a svi zlosreni umovi ispredaju svoju krivulju. Iza desne ivice prua se linija istoka i
napretka.
I dok se um morskih koljki i ljudskih noi vrti i propinje sainjavajui pojas u gornjem delu
slike,
Rascvetana blagost zvezda i neba i ostalog sputa se prema padini, kao kotarica, - ka naem licu,
i tamo dole stvara mirisavi i plavi ponor.
ZORA
Poljubio sam letnju zoru.
Nita se jo nije micalo na proelju dvorca. Voda je bila mrtva. Senovita polja nisu naputala
umsku stazu. Ja sam budio svakim korakom po jedan ivi i mlaki dah, i dragulji pogledae, i krila se
beumno podigoe.
Prva arka, na stazi ve punoj sveeg i bledog iverja, bee jedan cvet to mi ree svoje ime.
Nasmejah se zlatokosom slapu
132
koji se raupavio meu jelama: na posrebrenom vrhu ja
prepoznah boginju.
Tada digoh velove, jedan za drugim. U drvoredu, maui rukama. Po ravnici, gde sam je
potkazao petlu. Kroz velegrad ona je beala izmeu zvonika i kubeta, a ja sam je gonio trei kao
prosjak po mramornom keju.
Iznad puta, pored lovorove ume, opasao sam je njenim zgrnutim velovima i osetio malice
njeno ogromno telo. Zora i dete padoe na dno ume.
U asu buenja bilo je podne.
CVETOVI
Sa zlatnog stepenika, - izmeu svilenih uzica, sivih koprena, zelenih kadifa i kristalnih koturova
to se crne kao tu na suncu, - ja vidim cvet pustikare kako se otvara na filigranskom ilimu od
srebra, oiju i kose.
uti dukati rasuti po ahatu, mahagonski stubovi to podupiru smaragdno kube, buketi belog satena
i tananih prutova od rubina okruuju vodenu ruu.
Poput boga s ogromnim plavim oima i snenim oblicima, more i nebo privlae na mramorne
terase mnotvo mladih i opojnih rua.
OBINI NOKTURNO
Jedan dah otvara operske procepe u pregradama, - ometa obrtanje izjedenih krovova, - rastura
mee ognjita, - pomrauje prozore.
Niz vinovu lozu, oslonivi se nogom na oluk, siao sam u tu koiju ije je doba dovoljno
naznaeno konveksnim ogledalima, ispupenim panoima i zaobljenim sofama. Ta usamljena kola,
mrtvaka koija moga sna, pastirska kuica
133
moje gluposti, vrludaju po travi velikog zbrisanoga
puta; a u jednoj falinki u gornjem delu desnog ogledala vrte se mutna meseeva lica, listovi, dojke; -
zagasita zelen i tamna modri-na preplavljuju sliku. Zatim ispregnue u okolinu ljunkovite mrlje. -
Hoe li sad ovde zviznuti za oluju i za Sodome i Solime
134
i divlje zveri i vojske, - (da li e koija i
ivotinje iz sna produiti kroz najzaguljivije gutike. da me do oiju urone u svileni izvor).
-1 poslati nas, ibane preko zapljuskujuih voda i razlivenih pia, da se kotrljamo po laveu
doga...
- Jedan dah rasturi mee ognjita.
MARINA
Kola od srebra i od bakra
Pramci od elika i srebra
Bijui penu
Uzburkae korenje kupina.
Struje pustare
I neizmerne brazde oseke
Teku kruno ka istoku,
Prema stubovima ume,
Prema deblima sa mola
to se sudara s vrtlogom svetlosti.
ZIMSKA SVEANOST
Slap odjekuje iza operetnih koliba. U vonjacima i drvoredima u susedstvu Meandra, - buketima
vatrometa nastavljaju se zelenilo i rumen sunevog zalaska. Horacijeve nimfe oeljane u stilu Prvog
Carstva - Sibirske izvidnice, Kineskinje od Buea.
TESKOBA
Je li moguno da zbog Nje opratam stalne slomove slavoljublja, - da udobni svretak brie
doba nevolje, - da nas dan uspeha uspavljuje nad sramotom nae kobne nespretnosti?
(O palmino granje! Dijamante! - Ljubavi, snago! - visoko, jo vie, iznad svih radosti i
slavodobia! - na sve naine, svuda, -demone, boe, - Mladosti ovog bia koje sam ja!)
Zar da sluajnosti naunih arolija i pokreti drutvenog bratstva budu omiljeni kao postepena
obnova prvobitne nesputanosti?
Ali Vampirka koja nas ini dobrima nareuje da se zabavljamo onim to nam ona ostavlja, ili,
drugim reima, da budemo jo smeniji.
Odlutati u povrede, kroz zamorni vazduh i kroz more; u ispatanja kroz tiinu smrtonosnih voda,
ubilakog vazduha; u muenja to se smeju u svom svirepo uzburkanom muku.
METROPOLSKA
135
Od indigovog tesnaca do Osijanovih mora, po ruiastom i narandastom pesku koji je ispralo
vinorodno nebo, protegli su se i ukrstili kristalni bulevari neumereno nastanjeni mladim, siromanim
porodicama koje se hrane kod prodavaca voa. Nikakvo bogatstvo. -Grad!
Iz asfaltne pustinje, sa pojasevima od maglutina koje su postrojene u grozne ete po nebu to se
uvija, uzmie i silazi, stvoreno od najzlokobnijeg crnog dima kakav moe da bude delo Okeana u
crnini, bee u rasulu tokovi, lemovi, amci, konjske sapi. - Bitka!
Podigni glavu: taj drveni most, izvijen; poslednji povrtnjaci Samarije; one obojene maske pod
fenjerom koji biuje hladna no; glupa vodena vila u haljini to uti, na dnu reice; one svetle
lubanje i ravnice gde raste graak - i druge priine - polje.
Ceste obrubljene reetkama i zidovima koji jedva zadravaju svoje gajeve, i grozni cvetovi
kojima bi da nadenu ime srca to grca, Damask koga ama slama
136
, - vlasnitva vilinskih
aristokratija, - prekorajskih, japanskih, gvaranskih
137
, jo uvek kadrih da usvoje muziku starih, - a ima
i svratita to su ve zatvorena za sva vremena - ima kneginja, i, ako nisi suvie iznuren, prouavanje
zvezda - nebo.
Jutro kada se, ti i Ona, dohvatiste ukotac u snenom iskrenju, onim zelenim usnama, santama,
crnim zastavama i plavim zracima, i onim purpurnim mirisima polarnog sunca, - tvoja snaga.
VARVARSKA
Mnogo posle dana i godinjih doba, i bia i zemalja,
Barjak od mesa to krvari na svili mora i severnih cvetova; (oni ne postoje.)
Oporavljeni od davnih junakih svirki - koje nam jo napadaju srce i glavu - daleko od starinskih
asasina -
Oh! Barjak od mesa to krvari na svili mora i severnih cvetova; (oni ne postoje.)
Slasti!
eravice to pljute plotunima inja, - slasti! - ognjevi na kii dijamantskog vetra koju lije zemno
srce to se veito ugljenie za nas. - O svete!
(Daleko od starih pribeita, i od starih plamenova, koje ujemo, koje oseamo,)
eravice i pene. Muzika, obrtanje ponora, i sudar santi sa zvezdama.
O slasti, o svete, o muziko! A tamo, oblici, znojevi, kose i oi, sve u lelujanju. I bele, kipue
suze, - o slasti! - i enski glas to je stigao na dno vulkana i arktikih pilja.
Barjak...
RASPRODAJA
Prodaje se ono to Jevreji nisu prodali, to plemstvo ni zloin nisu uivali, ono to ukleta ljubav
i paklensko potenje masa ne znaju; ono to vreme i nauka ne treba da priznaju;
Obnovljeni Glasovi; bratsko buenje svih horskih i orkestarskih snaga i njihova trenutna
primena; prilika, jedinstvena, da oslobodimo svoja ula!
Prodaju se Tela bez cene, nepripadajua nikakvoj rasi ni polu, nijednom svetu, nikakvom
poreklu! Bogatstva to kuljaju pri svakom poduhvatu! Rasprodaja dijamanata bez iga!
Prodaje se anarhija za mase; nesavladljivo zadovoljstvo za bolje amatere; okrutna smrt za
vernike i ljubavnike!
Prodaju se naselja i seobe, sportovi, arolije i savreni komfori, i buka, mete i budunost to ih
oni donose!
Prodaju se primene rauna i neuveni harmonijski skokovi. Sreni pronalasci i neslueni izrazi,
neposredno posedovanje,
Bezumni i beskrajni polet u nevidljiva blistanja, u neosetne miline, - i njegove izluujue tajne
za svaki porok - i njegova zastraujua veselost za gomilu.
Prodaju se Tela, glasovi, i ogromno, neosporno
138
bogatstvo; ono to se nikada nee prodati.
Prodavci jo nisu na kraju rasprodaje! Putnici ne moraju uriti sa vraanjem svojih punomoi!
FAIRY
139
Za Jelenu se zaverie ukrasni sokovi u devianskim tminama i neosetljive svetlosti u zvezdanoj
tiini. Letnji ar bee poveren nemim pticama, a nehajnost zatraena od bescene korotne barke kroz
zatone mrtvih ljubavi i oslabelih mirisa.
- Nakon trenutka kad zapevahu ene-drvosee uz huku bujice pod ruevinom ume, kad je
zatrubila marva uz odjek dolina i poklike stepe.
Za detinjstvo Jelene zadrhtae krzna i tmine - i grudi siromaha, i legende neba.
A njene oi i njena igra nadmoniji su od kaipernog blistanja, hladnih uticaja i od uivanja u
jedinstvenom dekom i asu.
RAT
Dok sam bio dete, izvesna nebesa istanae moju optiku: svi karakteri iznijansirae mi
fizionomiju. Pokrenue se fenomeni. - Sada, veita infleksija trenutaka i beskonanost matematike
gone me po tom svetu gde podnosim sve graanske uspehe, potovan od udnog detinjstva i
bezmernih naklonosti. - Matam o Ratu, zasnovanom na pravu ili na snazi, o Ratu sa zaista
neoekivanom logikom.
To je jednostavno poput muzike fraze.
MLADOST
I
NEDELJA

Kad se odloe prorauni, neizbeno silaenje neba i poseta uspomena i seansa ritmova zauzmu
stan, glavu i svet duha.
- Neki konj umae utrinom u predgrau, pa uzdu obraenih i poumljenih krajeva, boden
ugljeninom kugom. Neka dramska umetnica uzdie negde u svetu posle neverovatnog naputanja.
Desperadosi ame, eljni bure, opijenosti i ozleda. Mala deca gue kletve du reka.
Vratimo se prouavanju u buci nezasitog dela koje se ponovo prikuplja i raste u masama.

II
SONET

ovee obinoga sklopa, nije li
put bila plod obeen u vonjaku, - o
detinji dani! telo riznica za rasipanje; -
o ti, voljenje, pogibli ili snago Psihe? Zemlja je
imala padine koje bogato raahu kneeve i umetnike,
a poreklo i rasa gurahu vas u zloine i alosti: svet vae bogatstvo i vaa pogibao. Ali sad, kada je taj
trud okonan, - ti, tvoji prorauni, - ti, tvoje nestrpljivosti - postaju samo vaa igra i va glas,
nefiksirani i neiznueni, mada i za dvostruki dogaaj pronalaska i uspeha razlog,
- u bratskom oveanstvu koje je razlueno svetom
bez slika; - snaga i pravo odraavaju
igru i glas koji su sad samo cenjeni.

III
DVADESET GODINA

Prognani pouni glasovi... emerno nataloena telesna bezazlenost... Adagio. Ah! beskonana
sebinost mladistva, marljivi optimizam: kako je tog leta svet bio pun cvea! Napevi i oblici to
umiru... Hor, da ublai nemo i odsustvo! Hor aa, izvor nonih melodija... U stvari, ivci e ubrzo u
lov.

IV

Jo uvek si u Antunovom iskuenju.
140
Nestaluk potkuene revnosti, grenje detinjastog ponosa,
klonulost i uas. Ali ti e se baciti na taj posao: sve harmonijske i arhitekturalne mogunosti
pokrenue se oko tvog sedita. Tvoji e ogledi otkriti savrena, nepredviena bia. U tvoju e
okolinu sanjalaki priticati radoznalost za drevne gomile i za dokone raskoi. Tvoje seanje i tvoja
ula bie samo hrana stvaralakog poriva. A svet, kakav e on biti kada izae? U svakom sluaju, ni
nalik sadanjim prividima.
RT
Zlatna zora i drhtavo vee zatiu na brod na puini, nasuprot tom letnjikovcu i svemu to je uz
njega izgraeno, a to sainjava jedan rt koji se rasprostire kao Epir ili Peloponez, ili kao veliko
Japansko ostrvo, ili kao Arabija! Svetilita obasjana povratkom litija, ogromni izgledi odbrane
savremenih obala; dine ukraene vruim cveem i bahanalijama; veliki kanali Kartagine i nasipi
mutnih Mletaka; mlitave erupcije Etna i raspukline od cvea i od gleerskih voda; perionice okruene
nemakim jablanima; padine neobinih parkova to saginju glave Japanskog Stabla; i kruna proelja
Roajala, Granda iz Skarboroa
141
ili Bruklina; a njihove eleznice opasuju, dube, nadvisuju oblike
te Palate, koji su izabrani u istoriji najotmenijih i najgorostasnijih graevina Italije, Amerike i Azije,
i iji su prozori i terase sada puni svetlosti, pia i bogatog lahora i otvoreni duhu putnika i plemia -
koji doputaju asovima dana, svim tarantelama s obala, i ak ritornelima slavnih dolina umetnosti,
da udesno ukrase proelje Palate-Rta.
POZORNICE
Starinska Komedija tei ka svojim sazvujima i deli svoje Idile:
Bulevari vaarskih pozornica.
Dug drveni molo od jednog do drugog kraja ljunkovitog polja gde se varvarska gomila komea
pod ogolelim drveem.
U hodnicima od crne gaze, pratei korak etaa sa svenjacima i sa liem.
Ptice iz misterija sleu na sazidanu robijaku lau koja se kree kroz otoje prekriveno amcima
punim gledalaca.
Lirski prizori, praeni flautom i doboem, sklanjaju se u skrovita koja su ureena pod
tavanicama oko salona modernih klubova ili dvorana drevnog Istoka.
arolija manevrie na vrhu amfiteatra okrunjenog umarkom, - ili se komea i izvija pesme za
Beoane, u mraku pokretnih uma, na bridu kultura.
Na naoj pozornici, komina opera se deli na bridu gde se seku deset pregrada pruenih od
galerije do svetlosti pozornice.
ISTORIJSKO VEE
U bilo kojem sumraku, na primer, da se nae naivni turist, izbavljen iz naih privrednih grozota,
ruka jednog gospodara oivljava glasovir livada: igra se u karte na dnu jezerca, tog ogledala to
doarava kraljice i miljenice; nau se i svetice, koprene, vlakna harmonije, basnoslovne obojenosti,
na sunevom zalasku.
On drhti dok promiu lovovi i horde. Komedija kaplje na bine ledine. A smetenost siromaha i
nemonika na tim glupim povrinama!
U njegovoj ropskoj viziji, Nemaka se gradi ka lunama; tatarske se pustinje obasjavaju; drevne
pobune vrve u sreditu Nebeskog Carstva; po stepenicama i naslonjaima hridina
142
bie izgraeni
Afrika i Zapad, jedan mali i bledi, pljosnati svet. Zatim balet poznatih mora i noi, hemija bez
vrednosti, i nemogue melodije.
Iste graanske maije svuda gde nas koija ostavi! ak i fiziar-poetnik osea da vie nije
mogue potiniti se toj linoj atmosferi, magli fizikog grizoduja, to nas ucveli ve kad se samo
ustanovi.
Ne! Trenutak isuenja, dignutih mora, podzemnih uarenosti, odnesene planete i proizlazeeg
istrebljenja jeste izvesnost koju su s tako malo zlobnosti naznaile Biblija i Norne
143
, a bie predat
nadzoru ozbiljnog bia. Meutim, to nee biti uinak legende!
BOTTOM
144
Poto je stvarnost previe trnovita za moj snani karakter, - naoh se ipak kod svoje gospoe, u
obliku velike sivoplave ptice to se zalee na vence na tavanici i vue krila u veernjoj tmini.
Bio sam u podnoju baldahina to nosi njen omiljeni nakit i njena fizika remek-dela, veliki
medved ljubiastih desni i dlake osedele od tuge, oiju punih kristala i srebra sa konsola.
Sve postade senka i arki akvarijum. Ujutro - bee prgava junska zora - ja potrah na polja,
magarac, trubei i maui svojom albom, sve dok Sabinjanke
145
iz predgraa ne dooe da mi se
bace na rutava prsa.
H
Sve grozote siluju svirepe pokrete Hortenzije. Njena samoa je putena mehanika
146
, njen umor
ljubavna dinamika. Pod nadzorom detinjstva, ona je u mnogim dobima bila arka higijena rasa. Njena
vrata su otvorena bedi. Tu, u njenoj strasti i u njenom dejstvu, moralnost savremenih bia postaje
bestelesna. - O strani drhtaju neiskusnih ljubavi na krvavom tlu i u treptanju hidrogena! naite
Hortenziju.
KRETANJE
Vrpano micanje na obali slapova renih
147
,
Ponor pod statvom
148
,
Hitrina ograda,
Ogromni protoci struje
Provode kroz svetlosti neuvene
I hemijsku novost
Putnike okruene vodenim trubama dola
I stromom
149
.

To su osvajai sveta
to trae lino hemijsko dobro;
Sport i komfor putuju sa njima;
Oni dovode obrazovanje
Rasa, klasa i ivotinja, na ovom brodu
Odmora i vrtoglavice
U potopskoj svetlosti,
U groznim noima uenja.

Jer iz askanja kraj aparata, krvi, svea, ognja, nakita,
Iz rauna uznemirenih na toj jureoj palubi,
Vidi se, prostrta kao nasip iza pogonske ceste hidrauline,
Strahovita, obasjavajui se beskrajno, - njihova zaliha uenja;
A oni odagnani u skladno ushienje
I junatvo otkrivanja.

U najiznenadnijim atmosferskim udesima
Jedan se mladi par na kovegu usamljuje
- Je li to drevno divljatvo koje se oprata?
I smeta se i peva.
PREDANOST
Mojoj sestri
150
Lujzi Vanen od Voringema: - Njen plavi preves okrenut Severnom moru. - Za
utopljenike.
Mojoj sestri Leoni Oboa od Ebija. Bau
151
- letnja trava to bruji i smrdi. - Za groznicu majki i
dece.
Lili, - demonu - koja je sauvala sklonost za oratorijume iz doba Prijateljica i svog nepotpunog
vaspitanja. Za mukarce! Gospoi ***.
Mladiu koji sam bio. Onom svetom starcu, pustinjatvo ili misionarstvo.
Duhu siromanih. I jednom veoma visokom svetenstvu.
Isto tako, svakom kultu u toj tvravi kulta uspomene, i usred takvih dogaaja da bi trebalo
ustuknuti, pratei tenje trenutka ili pak na sopstveni ozbiljni porok.
Ove veeri, Kirketi
152
visokih ledaca, debeloj kao riba i iaranoj kao deset meseci crvene noi -
(njeno srce ambra i sutlija) - nemoj na moju jedinu molitvu poput onih nonih predela, i prethodnici
junatava eih od ovog polarnog haosa.
Po svaku cenu i sa svakim napevom, ak i u metafizikim putovanjima. Ali ne vie tada.
DEMOKRATIJA
Zastava kree u gnusan predeo, i na argon gui jeku doboa.
U sreditima mi emo hraniti najbezoniju prostituciju. Istrebiemo logine pobune.
U zemlje zabiberene i raskvaene! - u slubi najudovinijeg industrijskog i vojnog
iskoriavanja.
Dovienja ovde, bilo gde. Regruti dobre volje, mi emo imati zversku filosofiju; za nauku
neznalice, za komfor razvratnici; crkavanje za svet koji ide. To je pravi mar. Napred, put!
GENIJ
On je privrenost i sadanjost jer je kuu otvorio penuavoj zimi i amoru leta, on koji je
proistio pia i jela, on koji je dra jureih mesta i natoveanska slast postaja. On je privrenost i
budunost, snaga i ljubav koju mi, uspravni u jarostima i nevoljama, vidimo kako promie olujnim
nebom, sa zastavama ekstaze.
On je ljubav, savreno i opet otkriveno merilo, udesni i nepredvieni razlog, i venost: voljeni
stroj kobnih osobina. Mi smo svi osetili uas njegove i nae povlastice: o uivanje naeg zdravlja,
poletu naih sposobnosti, sebina naklonosti i strasti za njega, njega koji nas voli zbog svog venog
ivota...
I mi ga opet zovemo k sebi, i on putuje... I ako nestane Oboavanje, neka odjekuje, neka zvoni
njegovo obeanje: Natrag s tim praznoverjima, s tim zastarelim telima, sa domaim ognjitima, sa
dobima. Ovo je epoha to je propala!
On nee otii, nee ponovo sii s nekog neba, nee iskupiti enske srditosti i muke veselosti i
itav ovaj greh: jer to je uinjeno, budui da on postoji, budui da je voljen.
O njegovi dahovi, njegove glave, njegova hitanja; strana brzino savrenstva oblika i akcije.
O plodnosti duha i ogromnosti sveta!
Njegovo telo! sanjano osloboenje, slom milosti ukrtene s novim nasiljem!
Njegov pogled, njegov pogled! Sva biva kleknua i muke uzviene u njegovu pratnju.
Njegova svetlost! Ukinue svih zvonkih i pokretnih patnji u jo monijoj muzici.
Njegov korak! Seobe ogromnije od drevnih najezda.
O On i mi! Ponos blagonakloniji nego izgubljena milosra.
O svete! i svetla pesmo novih nesrea!
On nas je sve poznavao i sve voleo. Znajmo, u ovoj zimskoj noi, od rta do rta, od burnog pola
do zamka, od gomile do ala, od pogleda do pogleda, da ga dozivamo i da ga vidimo, umorni snagom
i oseanjima, i da ga vraamo, da pod plimama i u visini snenih pustinja sledimo njegove poglede,
njegove dahove, njegovo telo, njegovu svetlost.
DODATAK
ZEZAKI ALBUM
153
BURGIJE


PIJANI KOIJA

Lola
Loe:
Bolan,
Toe!

Smola
Poe:
Kola
Koe!

Mune
Cajku.
Kune

Majku!
Jei!
Drei!


MLADI PRODRLJIVAC

Ni stare,
Ni traka.
ta mare
ast aka

I kare
I maka.
Ormare
Pol pljaka.

Na kruku
Trbuku
Rauna.

Proguta.
I vuna
Zbog pruta.

A. R.

PARIZ
154

Al. Godijo i Gambje,
Galopo i Volf-Plejel,
- O Slavine! - pa Menije,
- O Isusi! - Leperdrijel!

Kenk i akob, Bonbonel!
I Oje i Tropman jo!
il, Mandes i Maniel,
Gvido
155
Gonen, Vejo! Ko

Ljupkosti! eiri Je!
I hlebovi oni fini
Alkoholni! - Imalini!

Slepci! Zatim, moda, - be!
Angijen kuni, narednici!
- O budimo katolici!

A. R.


STARI IZ STARE
156

Seljacima imperatora!
Imperatoru seljaka!
Marsovom sinu,
Slavnome 18. martu!
Kad je nebo Evgeniji blagoslovilo utrobu!


SKLOPLJENE USNE
Vieno u Rimu

U Sikstini, usred Rima,
Pod hrianskim znamenjima,
Jedna mala krinja ima
S drevnim suvim nosevima.

S nosevima svih asketa
I Gralovih kanonika,
Gde zgruala no se kleta
I pojanje svetenika.

U mistinu tu suvou
Stalno sipaju bez straha
Jeretiku neistou
U obliku finog praha.
Leon Dijerks
A. R.


GALANTNASVEANOST

Skapen, sanjar,
ee mia
Ispod plia.

Kolombina
- oki fina! -
- Do, mi, - dirka

Tog nemirka
Kom pre prija
Da bekrija.

Pol Verlen
A. R.


UKLETI ANELAK

Kapije bele, krovovi plavi,
Nona nedelja sada se slavi.

I sve je tiho na rubu grada,
Sokak je beo i no svud vlada.

Ove su kue sve neobine,
Zavese su im anelu sline,

No ovog asa dotra jedan
Crni anelak, zao i bedan;

K nekom meau posre, pipka,
Poto se mnogo najeo ipka.

On se pokaki: zatim u tmini
Nestade, ali na meseini

Izgleda ovo prokleto kaka
Ko crne krvi kaljua mlaka.

Luj Ratisbon
A. R.


KRIN

O klatna! Krinovi! Klistiri od srebra!
Vi glad prezirete, kao i rad sebra!
Ljubavlju to isti zora vas sve puni!
Nebeska milina pranike vam truni!

Arman Silvestr
A. R.

* * *

oveanstvo obu silnog klinju Progres.
Luj-Ksavije de Rikar
A. R.

RASKREENJA KRETENASTOG STARKELJE

Oprosti mi, oe!
Na sajmu, ko dete,
Ja ne traih sebi pouzdane mete,
Nego buna mesta gde magarci njau
I s onom krvavom dugom cevi skau,
to jo ne razumem!...
Zatim moja mati

Koju u piami gorak miris prati,
Smeurana dole, uta ko peenje,
Kad se s nekim zvukom u postelju penje
- To doe od rada - s rubljem to debele
Kukove miluje, s butom ene zrele,
Dade mi toplinu o kojoj se uti.
Jo slae, sramnije bilo mi je uti
Sestricu, kad stigne iz kole, pa gleda,
Dok piki - jer su joj nanule od leda
Sasvim promoene - kako s donje usne,
Jedre i rumene, nit mokrae pljusne!...
O, oprosti!
Katkad tu bee i ale:
S komijom, uz karte i uz masne ale,
Kad me sklone, a ja ipak mogoh uti
(O! alac zbunjuje!), mogoh proniknuti...
Koleno mu bee mazno; pantalone
Mamile bi prst moj u proreze one
- Oh! ne! - da mu tvrdo, krupno pare takne,
Dok me njiho rukom obraslom u dlake!...

Da preutim lonce, zdele iz ambara,
Ko krpa, crvene are kalendara,
Slukinju, skrovitost, Bibliju sa slikom
Gospe, i raspee...
Oh, zar ikad ikom
Bila je u duhu takva pomrina!
Ja dajem priznanje detinjih zloina:
Jer sam rtva svojih kunih ula posto,
Ja se ispovedam!... Nek mi bude prosto!

.

Zatim - smem li rei i Gospodu Bogu!
emu taj pubertet, i izmeu nogu
Taj ilavi belaj, mnogo muen?
emu Taj mrak ispod pupka? I taj strah u svemu
to kao kamenac crni radost kvari?

Uvek bejah zgranut! Gde je smiso stvari?

Oproteno?
Noge u papue stavi,
Oe.
O detinjstvo!............
.
i dalje ga gnjavi!

Fransoa Kope.
A.R.
STARI KOPEI
157
Dok izloga gori plam, u letnje vee,
Dok sok, to pod mranim reetkama tee,
Zrai pod kestenjem krhkim, izvan grupa
Bunih ili kunih, izvan crnog skupa
to ljubi cigare ili sisa lule,
Ja tad protumaram do kioska, te kule
Gde rujnu reklamu svoju Ibled. ima
Mislim kako ljudske vale stia zima
Koja istom, umnom vodom Tibet ledi,
I kako severac ile nam ne tedi.

Fransoa Kope
A. R.

Zbirci mojih milih pria i romana,
Nalonja, anlisa ili Obermana,
158
Novotarijama ve zasien glupim,
Dodau, nadam se, u starost kad stupim,
I tvoju raspravu, doktore Veneti
159
.
Prkosei glupom svetu, ja u smeti
Da uivam slike onih drevnih ari,
Opis i crtee seksualnih stvari.
I zar ne, to vraa snagu i toplotu:
DR VENETI: Knjiga o branom ivotu.

Fransoa Kope
A. R.

Bio sam u treoj klasi, pored pope
to izvadi lulu i na prozor prope
Izbledelo elo, da ga lahor blai,
Pa hrianski smelo od mene zatrai,
Prezirui ale koje ga magare,
(Glas mu bee tuan!) - jedno malo pare
Duvana, da vae, - kao ispovednik
Princa to je dvaput osuen
160
, o bednik!
Da ga ne ugnjavi mrana ama ona
U jednom tunelu blizu Soasona.

*

U prolee, kada po kestenju stanu
Pupiti prutii, ja sam za mehanu
Pre no za livadu optinsku i tesnu,
U maju, kad tene, kad ga besno tresnu,
K Ispiuturama ide, da se truje
Zubulom iz leja. I tada se uje
Na stolu od kriljca, gde su slova neka
(Nadimak akona nekog) ve dva veka,
Ko proza, s prozora crkvenih to zija,
Mrav kaalj flaa koji ne opija.
Fransoa Kope
A. R.
B.

OPSADNO STANJE?

Potar jadni, ispod elik-baldahina,
Dok duva u prste pune ozeblina,
Pratei du Sene svoj omnibus tromi,
Sklanja torbu to mu vrela krsta lomi.
I dok, slatka tmina gdeno andar vreba,
Ta asna nutrina gleda kroz muk neba
Lunu, zanjihanu niz zelenu vatu,
Uprkos naredbi i kakljivom satu,
Iako omnibus k Odeonu breke,
Na mranom raskru taj razvratnik teke!

Fransoa Kope
A. R.

SEANJE

Iz godine kada carevi se rodi
Imam uspomenu to mi jako godi
O sivom Parizu, s N-ima od zlata
to s praga manea, s reetke palata
Sjaju, ukraeni trakom u tri boje.
Guvom, gde uveli eiri se roje
I prsluci mlaki, redengoti stari,
Gde pesma radnika bivih krmu ari,
Krpama, zasutim cveem, Car se ee,
Crn i ist, sa Svetom panjolkom
161
, kroz vee.

Fransoa Kope


Kad Pubertetlija koji ulad kupi
162
,
S krvlju slavnog oca i izgnanstva, stupi
U doba kad uje rast ivotne klice
S nadom lika, stasa - eli zavesice
Drukije no one s Jasala i Trona.
Stremljenja poprsja carskog nisu sklona
Rupama Budueg! - Baca zveke stare.
O lepi Angijen*
163
njegov! Sni to zare!
A oi mu zjape samoom u dnima.
O taj jadni mladi, on Naviku ima!

Fransoa Kope

* Jer je Angijen kod kue!



METLA

To je skromna metla, i previe tvrda
Da po sobi ili zidnoj slici mrda.
Svrha joj je i za sprdnju prealosna.
Vlakna to ledina porodi ih posna
Ve su sasuena, dralje joj bledi
Ko ostrvska uma kad je jara sredi.
Kanape joj slii na smrznutu kiku.
Volim slast te stvari sline oajniku
I njom bih isprao tvoje mleno runo,
Gde duh nam Sestara mrtvih cveta, Luno.

F. K.

SAN
164

U toj sobi gladna eta spava
Istina je prava...
Eksplodira, isparava,
Genije e: Ja sam pita!
A Lefevr: Ja salama!
A Genije: Sirac beli!
eta njhov hlebac deli
To je ivot, ko te pita!
Genije e: - Ja sam unka!
- Pripae nam smrtna muka!
- Ja sam pita
I salama... itd.


Valcer

Srpae nas skupa, Lefevra i mene, itd.
DVA PISMA
ORU IZAMBARU
arlevil, (13) maja 1871.

Dragi gospodine,
Opet ste profesor. Rekoste mi da ovek sam sebe duguje Drutvu: vi pripadate nastavnikom
pozivu; na dobrom ste koloseku. - I ja se drim principa: ciniki dajem da me izdravaju; pronalazim
stare budale, drugove iz kolea: preputam im sve gluposti, prljavtine, pakosti koje mogu da
smislim, u delu ili u reima: plaaju mi kriglama i aama piva. Stat mater dolorosa, dum pendet
filius.
165
-I ja sebe dugujem Drutvu, to je tano, - a u pravu sam. -I vi ste u pravu, bar danas. U
sutini, vi u svom principu vidite samo subjektivnu poeziju: tome je dokaz vaa upornost da ponovo
doete na univerzitetske jasle - izvinite! - Ali na kraju, vi ete uvek biti neko ko je zadovoljen, a nita
nije uinio, poto nita nije hteo da uini. Ne raunajui to da e vaa subjektivna poezija uvek biti
uasno bljutava. Jednog dana, nadam se, -mnogi drugi se isto nadaju, - ja u u vaem principu videti
objektivnu poeziju, videu je iskrenije nego to biste vi mogli! - Ja u biti radnik: to je misao koja me
zadrava kad me ludi gnev goni u parisku bitku, -u kojoj, meutim, toliko radnika gine dok ja piem
vama! A da sada radim, - nikad, nikad; ja trajkujem.
Sada bekrijam koliko god mogu. Zato? Hou da budem pesnik, i radim na tome da budem
vidovit
166
: vi to neete nimalo razumeti, a ja gotovo ne bih ni umeo da vam objasnim. Re je o tome
da do nepoznatog treba dopreti rastrojavanjem svih ula. Patnje su ogromne, ali treba biti jak, treba
biti roeni pesnik, a ja sam shvatio da sam pesnik. To nikako nije moja greka. Netano je rei:
mislim. Trebalo bi kazati: miljen sam. Oprostite za igru rei.
JA, to je neko drugi. Utoliko gore po stablo koje se smatra violinom; ja fukam na bezveznjake
koji se preganjaju oko neega o emu nemaju ni pojma.
Vi za mene niste nastavnik. Dajem vam ovo: da li je to satira, kao to biste vi rekli? Da li je to
poezija? U svakom sluaju, to je fantazija. - Ali preklinjem vas, nemojte podvlaiti ni olovkom, a ni
milju previe.

Namueno srce

Tuno mi srce na krmi bali,

Nije da to nita ne znai.
ODGOVORITE MI: kod g. Deverijera, za A. R.
Srdano vas pozdravlja
ART. REMBO
POLU DEMENIJU
167
arlevil, 15. maja 1871.

Odluio sam da vam priredim sat nove literature. Poinjem odmah jednim aktuelnim psalmom:

Pariska ratna pesma
.

- Evo proze o budunosti poezije. -
Sva klasina poezija svodi se na grku poeziju, taj skladni ivot.
- Od Grke do romantiarskog pokreta, - u srednjem veku, - ima uenih ljudi, stihotvoraca. Od
Enijusa do Turoldusa, od Turoldusa do Kazimira Delavinja, sve je rimovana proza, igra, izlapelost i
slava bezbrojnih idiotskih generacija: Rasin im je ist, snaan, velik. - Da su rasturili njegove rime,
pomeali njegove polustihove, Boanska Budala bi danas bila nepoznata kao i ma koji pisac Porekla.
- Nakon Rasina igra se ubuala. Trajala je dve hiljade godina!
Nije to ni ala ni paradoks. Razum mi za ovo to tvrdim daje toliko sigurnosti, koliko ne bi nikad
moglo da bude gneva u nekom pripadniku Mlade Francuske. Uostalom, neka se novi do mile volje
gnuaju predaka: kod svoje smo kue i imamo vremena.
Romantizam nije nikad bio valjano ocenjen; ko bi ga ocenio? Kritiari!! Romantiari, koji su
tako dobar dokaz da pesma tako retko biva delo, to jest ispevana i shvaena misao pevaa?
Jer JA, to je neko drugi. Ako se bakar probudi kao truba, za to nikako ne snosi on krivicu. Za
mene je to oevidno: ja prisustvujem procvatu svoje misli: gledam ga, sluam ga: dodirnem icu
gudalom: simfonija se pokrene u dubinama ili jednim skokom stigne na scenu.
Da su stari glupani pronali neto vie od lanog znaenja svoga Ja, mi danas ne bismo morali da
pometemo te milione kostura koji ve celu venost gomilaju proizvode svog oravog duha, i zato
galame da su stvaraoci!
U Grkoj, rekoh, stihovi i pesniko nadahnue ritmuju Akciju. Docnije e muzika i rime postati
igra, odmor. Prouavanje te prolosti oarava ljubopitljivce: mnogi nalaze uivanje u obnavljanju tih
starina: - to ba i jeste za njih. Sveopti razum je uvek raao svoje ideje na sasvim prirodan nain;
ljudi su skupljali jedan deo tih plodova mozga; prema njima se delovalo, o njima su se pisale knjige:
stvari su tako tekle jer ovek nije sam sebe obraivao, jer se jo nije probudio, ili jo nije bio u
potpunosti velikoga sna. Bilo je funkcionera, pisaca, ali autor, stvaralac, pesnik, takav ovek nikad
nije postojao!
Ono to ovek koji hoe da bude pesnik mora pre svega ostalog da proui jeste njegova
sopstvena i potpuna svest; on istrauje svoju duu, on je nadzire, iskuava je, izuava je. im je
upozna, on treba da je neguje; to izgleda jednostavno: u svakom se mozgu izvrava izvestan prirodni
razvoj; toliki egoisti proglaavaju sebe za autore; drugi pripisuju sebi svoj duhovni napredak! - Ali,
stvar je u tome da svoju duu treba uiniti udovinom: poput trgovaca decom, nego ta! Zamislite
oveka koji sebi po licu sadi i neguje bradavice.
Kaem da treba biti vidovit, uiniti sebe vidovitim.
Pesnik postaje vidovit pribegavajui dugom, ogromnom i smiljenom rastrojavanju svih ula.
Svim oblicima ljubavi, patnje, ludila; on istrauje sam sebe, on kroz sebe cedi sve otrove, da bi
sauvao samo kvintesencije. Neopisivo muenje u kome mu je potrebna sva vera, sva natoveanska
snaga, u kome on postaje vie nego iko veliki bolesnik, veliki zloinac, veliki prokletnik, - i vrhovni
Uenjak! - Jer on stie do neznanog! Jer je vie nego iko usavrio svoju ionako bogatu duu! On stie
do neznanog, i kad bi na kraju ak i poludeo i izgubio mo shvatanja svojih vizija, on ih je ipak
video! Pa neka se rasprsne u svojim skokovima kroz neuvene i nenazovljive stvari: doi e drugi
strahoviti radnici i nastavie na onim horizontima na kojima se on sruio!
- Nastavljam posle est minuta. -
Umeem ovde drugi psalam, van teksta: sluajte ga s blagonaklonou, i svi e biti opinjeni. -
Gudalo mi je u ruci, poinjem:

Moje male dragane
..

Eto. Kad se ne bih bojao da u vas kotati jo 60 centi potarine, ja, izgubljena sirota koja ve
sedam meseci nije videla marijaa! - znajte da bih vam poslao svoje Pariske ljubavnike, sto
heksametara, Gospodine, i svoju Smrt Pariza, dvesta heksametara!
- Nastavljam:
Pesnik je, dakle, zaista kradljivac plamena.
On je odgovoran za oveanstvo, ak i za ivotinje', on mora postii da se njegovi pronalasci
mogu osetiti, opipati, uti; ako ono to on donosi od tamo imaju oblik, on daje oblik; ako to nema
oblik, on daje bezoblinost. - Pronai neki jezik; - Uostalom, poto je svaka re ideja, doi e doba
sveopteg jezika! Treba biti akademik, - mrtviji nego fosil, - pa napraviti renik, bilo kog jezika.
Slabii koji bi poeli da razmiljaju o prvom slovu abecede brzo bi svrili u ludnici!
To e biti jezik due za duu, koji e saimati sve, mirise, zvuke, boje, kojim _e misao kaiti i
povlaiti misao. Pesnik e odreivati koliinu neznanog koje se u njegovo vreme budi u sveoptoj
dui: on e pruati vie od formule svoje misli, od tumaenja svog puta k Napretku! Kad ogromnost
postane norma prihvaena od svih, on e zaista biti umnoitelj napretka!
Kao to vidite, ta e budunost biti materijalistika. Ta poezija, uvek puna Ritma i Harmonije
bie stvorena da ostane. - U sutini to e opet biti pomalo grka poezija.
Kao to su pesnici graani. tako e i vena umetnost imati svoj delokrug. Poezija vie nee
ritmovati akciju: ona e prednjaiti.
Ti pesnici e postojati! Kad beskrajno ropstvo ene bude skrhano, kad ona bude ivela za sebe i
sobom, kad joj mukarac, - dosad tako gnusan, - pusti na volju, ona e takoe biti pesnik! ena e
pronalaziti neznano! Da li e se svet njenih predstava razlikovati od naih? - Ona e pronalaziti
udne, neizmerne, odbojne, divne stvari; mi emo ih primiti, mi emo ih shvatiti.
A dotle, traimo od pesnika novo, - nove ideje i forme. Svi koji su ovladali vetinom uskoro e
poverovati da su udovoljili ovom zahtevu.
- Ali nije re o tome!
Prvi romantiari bili su vidoviti ne uviajui to previe: obraivanje njihovih dua poelo je
sluajno: naputene, ali naloene lokomotive, koje se neko vreme dre ina. - Lamartin je ponekad
vidovit, ali sputan starom formom. - Igo, previe tvrdoglav, ima dosta vienog u svojim poslednjim
knjigama. Jadnici su prava poema. Pri ruci su mi Kazne: Stella je otprilike merilo onoga to Igo vidi.
Suvie ima Belmontea, Lamnea, Jehova i stubova, starih crknutih strahota.
Mise je sto puta zasluio da ga se gnuamo mi bolne generacije obuzete vizijama, - pogoene
njegovom aneoskom lenou! O! bljutave prie i poslovice! o noi! O Rolo, o Namuno, o Peharu!
Sve je francusko, to e rei u najveoj meri mrsko; francusko, ne parisko! Eto jo jednog dela tog
mrskog duha koji je nadahnuo Rablea, Voltera, ana Lafontena! s komentarima g. Tena! Prolenog li
duha Miseovog! Ljupke li njegove ljubavi! Eto slikarstva na glei, vrste poezije! Francuska poezija
e jo dugo biti predmet uivanja, ali u Francuskoj. Svaki bakalski kalfa je u stanju da raspali jednu
tiradu kao iz Role, svaki bogoslov nosi pet stotina takvih rima u skrovitosti svoje belenice. U
petnaestoj godini ta ponesena ostraenost budi pohotu mladia, u esnaestoj oni se ve
zadovoljavaju da o njoj recituju iz srca; u osamnaestoj, u sedamnaestoj ak, svaki gimnazijalac koji
za to ima mogunosti - pravi svog Rolu, pie svog Rolu! Neki moda i umiru od toga. Mise nije bio ni
za ta: bilo je vizija iza tkanja zavese: on je zatvorio oi. Kooperni Francuz, koga su iz krme
dovukli na gimnazijsku katedru, taj lepi mrtvac je mrtav, i odsada priteujmo sebi trud da ga budimo
svojim gnuanjem!
Kasniji romantiari su veoma vidoviti: T. Gotje, Lek. De Lil, T. de Banvil. Ali poto nadziranje
nevidljivog i sluanje neujnog nema niega zajednikog sa oivljavanjem duha mrtvih stvari, Bodler
je najvidovitiji, on je kralj pesnika, pravi Bog. A ipak, on je iveo u suvie umetnikoj sredini, i
njegova forma koju toliko hvale esto je krljava: pronalaenje neznanog zahteva nove forme.
Naviknuta na nove forme, meu bezazlenima, A. Renoom, - koji je napravio svog Rolu; - L.
Grandeom, - koji je napravio svog Rolu; - Galima i Miseima, . Lafnestrom, Koranom, Kl.
Poplenom, Sularijem, L. Salom, meu uenicima, Markom, Ekarom, Terjeom; meu mrtvacima i
glupacima, Otranom, Barbjeom, L. Piaom, Lemoanom, braom Dean i Dezesar; meu novinarima,
L. Kladelom, Roberom, Lizarom, Ks. de Rikarom; meu zanesenjacima, K. Mandesom; meu
boemima, enama, talentima, Leonom Dijerksom, Sili-Pridomom, Kopeom, nova kola, zvana
pamasovskom, ima dva vidovita oveka, Albera Meraa i Pola Verlena, jednog istinskog pesni-ka. -
Eto. - Tako ja radim na tome da postanem vidovit. - I zavrimo jednom pobonom pesmom.


uanja
.

Biete dostojni prezrenja ako mi ne odgovorite: brzo, jer u moda za osam dana biti u Parizu.
Do vienja,

A. REMBO


tampa BIGZ, Beograd
Kompjuterska priprema
i grafika produkcija
PAIDEIA

Sabrana poetska dela / Artur Rembo ; prevod, predgovor i napomene Nikola Bertolino. - 1. izd. -
Beograd : Paideia, 2004 (Beograd : BIGZ). - (Biblioteka Poezija / Paideia, Beograd)

Notes
1 Ovo ipak treba primiti sa izvesnom ogradom. Malarme je ve ezdesetih godina XIX veka
objavljivao pesme koje je Rembo verovatno itao. Iv Bonfoa, na primer, misli da je Remboova
programska kratka poema Pesniku povodom cvea napisana kao neka vrsta kritike Malarmeove
pesme Cvee (koju je Rembo mogao proitati u zborniku Parnasse contemporian iz 1866).
2 Ovo je citat iz Malarmeovog pisma Harisonu Roudzu, napisanog sofisticiranim jezikom
svojstvenim ovom pesniku i veoma interesantnog po nainu na koji Uitelj simbolista vidi i
ocenjuje pojavu pesnika koga naziva znaajnim prolaznikom. Taj tekst zasluivao bi poseban osvrt
za koji ovde, naalost, nema mesta.
3 U pomenutom Malarmeovom pismu.
4 Citat iz jednog teksta aka Rivijera iz 1913. Tu itamo i da je prolazak Remboa kroz ovaj svet
jedna od najneobinijih pustolovina koje su zadesile oveanstvo.
5 Marsel Kulon, jedan od Remboovih boljih biografa, inae ozbiljan autor, pisao je: Pojava i nes-
tanak Remboa su jedinstven sluaj koji nikakva poznata injenica ne moe da objasni i ija se tajna
ne moe rasvetliti bilo im slinim, problem ije reenje ne omoguava nikakva prirodna hipoteza.
6 Ovu Etijamblovu doktorsku disertaciju ovako je okvaliflkovao pesnik Rene ar.
7 V. zavretak pesme Putovanje iz Cvea zla: Smrti, stari pomore, dii sidro! Krei! /Ta zemlja je
dosadna! Sada je trenutak! / Nebesa i puinu mranu e prosei / Oganj naih srdaca ko blistavi
vrutak! // Daj da tvojim otrovom krepimo se edno! / Roniemo - tako nas ee htenje ovo - / U
ponore, Pakao ili Raj, svejedno, / U neznano, da bismo upoznali novo!"
8 V. studiju Vetaki rajevi.
9 V. sonet Saglasja (Correspondances).
10 Rembo nije prvi izrekao bezbroj puta citiranu misao iz Pisma vidovitog: Ja, to je neko drugi. Istu
misao izrekao je pre njega erar de Nerval. Svaki od dvojice velikih pesnika samostalno je, dakle,
naslutio jednu od velikih istina svoje epohe.
11 Istina, on je u jednom trenutku razmiljao o njihovom tampanju, verovatno podstican od drugih,
prvenstveno od svog novog prijatelja, pesnika ermena Nuvoa, koji je tekstove iz Iluminacija ak i
prepisivao, zajedno sa Remboom, radi eventualnog objavljivanja. No Remboov motiv je tom
prilikom verovatno bio sasvim prozaian: novac.
12 Ne zna se sasvim pouzdano ni da li je autor zaista dao ovoj zbirci pesama u prozi (medu kojima se
nalaze i dve pesme u slobodnom stihu) naslov Iluminacije, ili je kum moda bio Verlen.
13 V. Pismo vidovitog.
14 V. isto.
15 ak je i Malarme u Pismu Harisonu Roudzu govorio o mucanju u poslednjim Remboovim
pesmama, oigledno mislei na Iluminacije.
16 Deak Rembo je u izvesnom smislu iveo bez majke: bigotna, stroga, patrijarhalno vaspitana
Vitalija Rembo nije bila u stanju da svojoj deci prui ljubav. Uz to nije imao ni oca: kapetan Frederik
Rembo iveo je odvojen od svoje porodice.
17 Ovu pesmu, zajedno sa pesmama Predoseaj i Ofelija, Rembo je poslao Teodoru de Banvilu,
pesniku i uredniku zbomika Pamasse contemporain, u nameri da budu objavljene u toj pamasovskoj
publikaciji. Pesma je pisana pod oiglednim uticajem Viktora Igoa i, u manjoj meri, Lekonta de Lila.
18 Kibela, frigijska boginja zvana majkom svih bogova ili velikom majkom, u grkoj mitologiji
ponekad smatrana inkarnacijom Zevsove majke Reje.
19 Astarta, feniko-sirijska boginja zemlje i neba, ponekad poistoveivana sa Afroditom (Venerom).
Rembo nju ovde brka sa Venus Anadyomene (Venerom roenom iz morske pene).
20 Kalipiga, jedno od Venerinih imena (lepoguza).
21 Kiprida, takode jedno od imena Afrodite ili Venere, iji je kult naroito bio potovan na Kritu.
22 Drijada, nimfa zatitnica uma.
23 Selena, boginja meseca.
24 Endimion, lepi pastir koji je vodio ljubav sa Selenom.
25 Saladin ili Salah-ad-din (1138-1193), egipatski sultan koji je osvojio Jerusalim i izazvao III
krstaki rat.
26 Remboovo datiranje opisanog dogaaja nije tano: dogaaj se zbio 20. juna 1792. Tog dana je Luj
XVI, da bi zadovoljio narod okupljen na Tiljerijama, stavio na glavu crvenu frigijsku kapu, simbol
revolucije.
27 lanak novinara Pola de Kasanjaka koji je izazvao Remboovo negodovanje objavljen je u
bonapartistikom listu Le Pays (Zemlja) 16. jula 1870.
28 Bitka kod Valmija, 20. septembra 1792, donela je goljama (vojsci revolucije pod komandom
Dimuijea i Kelermana) pobedu nad elitnim pruskim trupama. Kod Flerija su 1794. pod komandom
generala urdana potueni Austrijanci. Bonapartina italijanska kampanja 1796-1797. omoguila je
stvaranje republike u Italiji pod francuskom kontrolom.
29 Kavatina, kratka vokalna kompozicija izrazito lirske inspiracije.
30 Skerletno je bila boja francuske, a zeleno pruske vojnike uniforme.
31 Posle poraza francuske vojske kod Sedana, Napoleon III je pao u nemako zarobljenitvo. Rembo
je bio italac Igoovih Kazni i politiki istomiljenik izgnanog pesnika, ali njegova antipatija prema
Napoleonu malom, za razliku od Igoove suvie line netrpeljivosti, ovde prerasta u osudu same
institucije carstva.
32 Rembo misli na Emila Olivjea, predsednika Ministarskog vea, koji je 19. jula 1870. objavio rat
Nemakoj.
33 Epinalska gravira u velianstvenim bojama prikazivala je navodnu francusku pobedu nad
pruskom vojskom kod Sarbrikena. Ta tobonja bitka - u stvari, malo vea arka - bila je povod za
silno i komino razmetanje Napoleona malog koji se narodu Francuske obratio trijumfalnom
porukom o prestolonaslednikovom vatrenom krtenju, hvalei se da je i sam prisustvovao tom
velikom dogaaju.
34 Zato prekjueranjoj? Data su tri tumaenja: po prvom, to bi znailo iz pretprole godine, iz
ega bi proisticalo da je pesma napisana 1872, te da je re o mrtvima iz rata 1870. koji su
prekjueranji u odnosu na one (jueranje) koji su pali u vreme Pariske komune 1871; po
drugom, teko prihvatljivom, tu re su prosto-naprosto diktirali zahtevi versifikacije; i po treem, re
je o mrtvima iz devedeset druge (v. pesmu Vi koji poljupcem slobode opiste se...).
35 Po svedoenju Verlena, Rembo je ovu pesmu napisao da bi se narugao bibliotekaru iz biblioteke u
arlevilu, iju je ljutnju izazivao zahtevajui od njega mnotvo knjiga, meu kojima i mnoge stare i
retke naune knjiurine, primoravajui ga na taj nain da se stalno die sa stolice na kojoj je
zaseo.
36 Remboov drug Ernest Delae ispriao je kako je sa Remboom prelazio oblinju belgijsku granicu
zbog kupovine duvana za vlastitu potrebu. Pri povratku carinici su ih pitali nose li duvan, kafu,
cigare, barut za lovaku puku. Njih dvojica bi pokazali svoja dva dozvoljena paketia duvana.
Carinici, ija je dunost bila da budu nepoverljivi, ipak bi ih ispipali, to je Remboa ljutilo.
37 Ova pesma nastala je pre krvave sedmice (21-28. maja 1871) tokom koje je Pariska komuna
surovo uguena. Ton prkosa i likovanja svedoi da je Rembo daleko od pomisli na poraz Komune,
to se jasno vidi iz poslednje strofe. Ovo je Remboov poetski obraun sa snagama poretka, vladom u
Versaju ija vojska bombarduje pariska predgraa zasipajui ih petrolejskim granatama: ona je ta
koja slika petrolejem svoje prolene pejzae (ili Koroe, po imenu poznatog slikara) i zasipa
petrolejskim tuem plonike velegrada, iako e komunari biti optueni kao palikue (petroleri).
38 Adolf Tjer, francuski politiar i istoriar, odigrao je kao predsednik vlade presudnu ulogu u
guenju Pariske komune.
39 Ernest Pikar bio je Tjerov najblii saradnik i lan njegovog kabineta.
40 il Favr je bio ministar spoljnih poslova i veoma nepopularna linost, jer je sa Bizmarkom
pregovarao o kapitulaciji Francuske i potpisao Frankfurtski ugovor 10. maja 1871.
41 "Hidrolat je jedan od uenih termina kakve Rembo voli. To je tenost koja se u farmaciji dobija
destilovanjem vode nad cveem ili drugim mirisnim materijama.
42 Simboliku ljudske otuenosti Rembo nalazi i u nekim stavovima tela, kao to su sedenje (v.
Zaseli) ili uanje. Glagol uati i njegove izvedenice esti su u Remboovim delima. Mogu biti
upotrebljeni u lirskom kontekstu, kao u Pijanom brodu, gde jedan deak ui putajui papirne amce
na evropsku lokvu, a mogu se nalaziti u jetko persiflanoj funkciji, kao ovde ili u Pariskoj ratnoj
pesmi: A Seljani to se sada bane /I epure u uanju svome...
43 Ova autobiografska pesma omoguuje da se naslute motivi Remboovog deakog revolta, sistem
terorizma koji je vladao u porodici i o kome je mladi pesnik priao Ernestu Delaeu, uloga majke o
kojoj je Rembo u jednom pismu rekao da je neumoljiva kao i sedamdeset tri administracije sa
gvozdenim lemovima, i ija je kruta strogost izazivala u njemu bunt, ali i nastupe dvolinosti.
44 Povodom ove pesme postavlja se pitanje Remboovog uea u Pariskoj komuni. Po miljenju
Delaea, ovde je opisan Remboov muni doivljaj u pariskoj kasarni Babilon, za vreme Komune.
Priu su ponavljali mnogi Remboovi biografi, od kojih su neki, kao Patem Berion, izostavljali
okantne detalje, dok su drugi, kao Pjer Amu, naturalistiki verno rekonstruisali najsitnije
pojedinosti jednog neobinog vatrenog krtenja, sasvim drukijeg od onog kome se Rembo navodno
nadao. Prema toj verziji, mladi pesnik je izazvao simpatije komunara iz kasarne, grubih vojniina od
kojih je veina dezertirala iz redova Versajaca, pa su oni organizovali skupljanje dobrovoljnih
priloga u njegovu korist. On se odrekao tog novca da bi ih sve poastio piem, a onda su njegove
deake drai u veselosti koja je nastala dovele u iskuenje neke od prisutnih, i oni su ga uz njegovo
oajniko opiranje silovali. Pesma Oteto srce bila bi, dakle, izraz munine koju je ovaj doivljaj
izazvao u mladom pesniku. - Meutim, Remboov profesor or Izambar i mnogi drugi kritiari
porekli su mogunost Remboovog boravka u Parizu u vreme Komune. Prema Izambaru, Rembo se
inspirisao knjigom u kojoj je naao opis obreda uobiajenog prilikom prelaska brodova preko
Ekvatora, kad mornari prisiljavaju brodskog malog da pije, pui i vae duvan. Krma, kormilo, val
kazuju da pozornica te neobine drame nije kasarna nego brod.
45 Rembo se obraa pobednicima, nosiocima starog omraenog poretka, koji su posle poraza
Komune nagrnuli u pokoreni grad da se ponovo parazitski hrane i uivaju na njegovom telu. Varvari
iz treeg stiha su po svoj prilici Nemci.
46 Aluzija na bombardovanje Pariza od strane Versajaca.
47 Kataplazma je, po Leksikonu M. Yiyaklije, gusta kaa od raznih vrsta brana ili od ukuvanih
trava (upotrebljava se u obliku zavoja).
48 Striks je naziv za grabljive none ptice i, u legendama, za jednu vrstu vampira: polu-enu, polu-
psa.
49 Ime Huana bilo je pesniku po svoj prilici potrebno samo da bi doarao neku tamnoputu panjolku.
U ovoj strofi, kao i u nekoliko sledeih, naizmenino se reaju aluzije na prozrano bledu i na mrku,
suncem opaljenu put.
50 Jueranje (majinske) grudi imaju smeu mrlju - to je bradavica koja je za ljude izvor ivota.
Svetina na njima ostavlja (udarcima, ili izraavanjem prostake elje) mrlje koje postaju svete kao
materinske dojke, budui da su simbol patnje i portvovanja.
51 U teorijskim razmatranjima o sinestezijama ovaj sonet se dovodi u vezu sa Bodlerovim sonetom
Correspondances i smatra se da se i jedan i drugi, s obzirom na svoju programsku vrednost, nalaze
u temeljima simbolistike kole. Postoje i mnogobrojne studije o fenomenu sluanja u bojama, o
kome su mnogi pesnici i teoretiari knjievnosti mislili da moe da bude baza za poetske
eksperimente i estetiku analizu. To je nailazilo na osudu od strane autora Mita o Rembou, profesora
Etijambla, koji je zbog toga potcenjivao i ovaj sonet, inae, pored Pijanog broda, najpoznatiju i
najee objavljivanu Remboovu pesmu. U tom omalovaavanju Etijambl je u stvari na istoj poziciji
kao i Fransoa Kope, uspeli pesnik i olienje poetske banalnosti, koji je svoj podrugljiv odnos
prema ovoj pesmi pokuao duhovito izraziti stihovima: Rembo, opsenar kog znamo svi, / U pesmi
slaboj do munine, / Tvrdi da slova O, E, I / Francusku trobojnicu ine.
52 U originalu: O lOmega, rayon violet de Ses Yeux! U ovom se stihu javlja problem koji je
posebno teak za prevodioca, s obzirom na to da je zamenini oblik Ses u francuskom zajedniki za
oba roda, pa prevod namee i opredeljenje koje predstavlja i odreeno tumaenje. O ijim oima je
re? Mnogi kritiari smatraju da su to oi Verlena, dok drugi tu vide neku devojku. U svom prevodu
prvobitno sam se opredelio za enski rod, ne mislei time da je Rembo imao u vidu neko ensko bie,
nego iskljuivo u elji da izbegnem svaku pomisao na Verlena. Na kraju sam se opredelio za
neutralno reenje koje upuuje na neko apstraktno, irealno bie, moda na Genija iz Iluminacija - pri
emu ne treba misliti da je to bie Bog (tumaenje koje katoliki egzegeti nisu propustili, pozivajui
se i na velika slova u Ses Yeux.)
53 Neki dananji kritiari vide Viktora Igoa u ovom pravedniku kome se Rembo ruga u ovoj
estokoj invektivi. No pre e biti da se u ovoj pesmi pravi Pravednik (Rembo, ili ovek uopte)
obara na lanog koji je u stvari Hrist. Rembo najverovatnije ismeva Hristovu patnju na Maslinskoj
gori (uoi Judine izdaje), smatrajui je beznaajnom pored patnje istinskog buntovnika, onoga koji
sebe s pravom naziva Prokletnikom. Ali to ne mora da znai da Hrist ovde nije figura iza koje se kriju
svi lani pravednici, meu njima moda i Viktor Igo.
54 Banvil, taj prevashodno subjektivni pesnik - kae pesnik Iv Bonfoa - opevao je cvee do
iznemoglosti. Od ljiljana, karanfila ili tratora on je nainio uspavljujui ukras svoje krotke misli.
Neka, meutim, sazna kako ti klistiri ekstaza mogu u arlevilu biti predmet okrutnog sprdanja.
55 Ovde se ljiljan javlja kao simbol kraljevstva. De Kerdrel je bio poznati rojalist.
56 Krin, krasuljak (trator) i klinac (karanfil) bili su glavne nagrade na poetskim Cvetnim igrama u
Tuluzi. Dobitnici su nazivani menestrelima (tako su se u Srednjem veku zvali putujui svirai i
pevai).
57 Asoka je biljka iz Indije (moda tako nazvana po jednom od najveih indijskih vladara, iz III veka
pre n. e.).
58 an-Injas-Isidor-erar Granvil (1803-1847), crta, akvarelist, drvorezac i litograf. Rembo
verovatno aludira na Granvilovo delo Oiivljeno cvee. Rembo je 25. avgusta 1870. pisao Izambaru:
Recite da li je ikad bilo iega idiotskijeg od Granvilovih crtea?
59 Oaza je reica iz okoline arlevila.
60 Mangl - korenjak, biljka iz tropskih predela Amerike i Azije.
61 Iz broa se dobija alizarin kojim se tkanine boje u crveno. Pantalone francuske vojnike uniforme
bile su crvene.
62 Ernest Renan (1823-1892), francuski pisac, autor poznatog dela Isusov livot. Verovatno znajui za
tu knjigu, Rembo asocijacijom dolazi na pomisao o Renanu: silna ljubav (mistika, religija) - Oprost -
Isusov ivot Renan.
63 Tirs je tap ili koplje boga Dionisa, sa vrkom u obliku iarke, vinove loze ili brljana.
64 Tregije, rodno mesto Ernesta Renana.
65 Figije je autor Istorije udesnog u modernim vremenima (1866). Figuier, meutim, na francuskom
znai i stablo smokve.
66 Aet (Hachette) je poznata francuska izdavaka kua.
67 Te dve karte su najverovatnije geografske karte koje meu ostalim slikama i gravirama vise na
zidu, na ta upuuju i rei dan uenja.
68 Kraljica Siona, jedan od uobiajenih naziva Bogorodice u litanijama.
69 Bilo je pretpostavki da ovo prole zime sasvim precizno ukazuje na Remboov odlazak u Pariz
februara 1871. ak bi se i deset noi iz sledee strofe moglo odnositi na taj pesnikov boravak u
prestonici, koji je trajao samo neto malo vie (od 25. februara do 10. marta).
70 Brod, koji se kupa u moru, obliven sjajem zvezda odraenih na vodi, mlean je od svetlosti
Mlenog puta, a moda je ovo i reminiscencija na mleno more koje spominje il Vern u Dvadeset
hiljada milja pod morem.
71 U pripovetci Silazak u Malstrom E. A. Po uporeuje huk oluje sa topotom i rikom stada divljih
bivola. Moda je to kod Remboa izazvalo asocijaciju na stada koja su u Kamargi, blizu mesta Sent-
Mari de la Mer, uzgajana za borbu. Marije su tri Marije o kojima legenda pria da su se na tom mestu
iskrcale prebrodivi oluju.
72 Levijatan je udovite iz fenianske mitologije, opisano i u Bibliji.
73 Hipokamp je morski konjic.
74 Behemot je udovina ivotinja slina nilskom konju, opisana u Bibliji.
75 Malstrom je podmorski jaz u blizini Lofotskih ostrva u Norvekoj, poznat po snanim i veoma
opasnim strujama.
76 Lae-robijanice su u originalu pontons, to su usidreni stari brodovi, pretvoreni u tamnice
(najee dotrajali ratni brodovi bez oruja). Francusko pontons ne moe se prevesti kao pontoni, jer
u naem jeziku ta re oznaava drvene ili gumene amce koji slue za konstrukciju privremenih
(pontonskih) mostova.
77 Prema Emestu Delaeu, reka od kasisa je reica Samoa koja se severno od arlevila uliva u
Mezu. Njene bistre vode - tamo gde je dno dublje - izgledaju ljubiastocrne, tako da lie na kasis,
liker od crne ribizle. Predeo koji opisuje Rembo pokriven je legendarnom ardenskom umom i pun
srednjovekovnih uspomena: tu je i kula u gradiu Bujonu, odakle je u krstaki rat krenuo budui
jerusalimski kralj Godfroa Bujonski.
78 Dedovi su se vratili sa groblja gde su ispratili pokojnike: cvee i slike su simboli jo
jednog lanog pia, onog koje gasi e za tradicijama - porodinim i drugim. elei, u sledeem
stihu, da presue sve urne, pesnik odbija i tu mogunost.
79 Naslov u originalu (LE PAUVRE SONGEI) moe se prevesti ovako, ali moe i kao Siromani san,
ukoliko se prva re shvati kao pridev, a ne kao imenica, a druga kao imenica, a ne kao glagol. Razlika
izmeu dvaju znaenja je velika: san siromaha nije isto to i siromani san. Iako se oba ova znaenja
mogu potkrepiti ozbiljnim argumentima, prevodilac se opredelio za ono po kojemu je re o siromahu
koji sanja jer mu ne ostaje nita drugo, budui da je siromaan poto je lien i novca i iluzija.
80 Hesperide su ostrva koja se po legendi nalaze u Atlantskom okeanu (moda Kanarska ostrva).
Tako su se zvale i nimfe, vlasnice vrta gde su stabla raala zlatne jabuke koje su davale besmrtnost.
81 Orietur (lat.), od glagola orior koji znai dizati se ili izlaziti kad je re o suncu, odnosno nastati,
poeti.
82 Podeljena su miljenja o tome ko sainjava ovaj mladi par. Po nekima, to su Verlen i njegova
ena Matilda, dok bi Rembo bio zlobni pacov koji im kvari branu sreu. Po drugima, to su Verlen
i Rembo, dok je Matilda ta koja smeta (uostalom, Verlen joj je u jednom pismu priio posprdnu titulu
princeza mi) - U svakom sluaju, ovde imamo, kao to je sasvim uobiajeno kod Remboa, poetsku
sublimaciju neposrednog povoda koji se vie ne razaznaje. Tema se moe smatrati uoptenom, tako
da prvenstveno dolazi do izraaja atmosfera medenog meseca ili zajednikog ivljenja bilo kog
para - lini doivljaj dobija univerzalno znaenje.
83 Etijambl i Gokler govore povodom ove pesme o vodvilju (zajednikom delu Skriba i Dipena iji
je naslov bio Mihailo i Hristina), Pjer-an uv o tragediji - veitom ratu izmeu Francuske (Hristine)
i Nemake (Mihaila), a Ernest Delae govori o - pastorali: Najzad on (Rembo) stavlja taku rekavi
kraj idile, jer mu je azur, koji se ponovo pojavio, vratio njegov smisao za humor, i jer je po sredi bila
jedna bukolika scena.
84 Monts-Rocheux iz originala pesme predstavlja teko prevodljivu igru reima: ukazuje na Stenovite
planine, ali i na selo Ro u kome je Rembo esto boravio jer se tu nalazilo imanje njegove porodice.
85 Na osnovu ove strofe esto se pretpostavljalo da je u osnovi inspiracije za ovu pesmu neki
odreeni dogaaj: bilo Remboovo bekstvo od majke, bilo rastanak njegovih roditelja. Mnogo je
uverljivije, meutim, tumaenje Etijambla i Goklera, po kojemu pesma pokazuje tok reke i sve
mogue asocijacije, sve igre mate koje je on, sa slikama okoline odraenim na njemu, izazvao u
Remboovom duhu. To je najpre bletavi odraz, belina, zatim zlatno prelivanje, radost koju lije sunce.
Nebo je baldahin, senke mosta i breuljka su zastori, obale pruaju ruke od trave. On, to je sunce koje
(rasipajui se kao hiljadu anela) nestaje za gorom. Ona, to je reka koja, postavi hladna i bez sjaja,
hita za njim. Posle svih nejasnih prizora koji su odrazi okoline, ostaje siva voda, i Rembo u amcu
ije je sidro u neznanom blatu.
86 Ernest Delae pie o nastanku ovih poetskih proza: Treba spomenuti jednu vrstu knjievnog rada
koji Rembo zapoinje tog istog prolea [1871], a u kome e daleko stii. itanje Bodlera navelo ga
je da se okua u pesmama u prozi. Napisao je poetak jedne serije pesama iji je naslov Pustinje
ljubavi. Ne moe se sa potpunom sigurnou rei da li je ta serija ostala nedovrena ili su preostali
tekstovi izgubljeni.
87 I o ovoj, jevanelskoj seriji Remboovih proznih tekstova svedoi Remboov drug Ernest Delae,
tvrdei da je njen naslov trebalo da glasi Fotografija minulih vremena. Kritiar Marsel Rif, meutim,
misli da bi ti tekstovi mogli da budu delovi Remboovog izgubljenog dela koje se zvalo Duhovni lov.
88 U Jevanelju po Jovanu (4, 16-19) opisuje se susret Hrista i ene Samaritanke, kod izvora. Ree
joj Isus: idi zovni mua svojega, i doi ovamo. - Odgovori ena i ree mu: nemam mua. - Ree joj
Isus: dobro si kazala - nemam mua; Jer si pet mueva imala, i sad koga ima nije ti mu; to si pravo
kazala. - Ree mu ena: Gospode! vidim da si ti prorok.
89 enine rei su zlokobne jer su Samaritanci klali proroke.
90 V. Jevanelje po Jovanu, 4, 46-54. Aluzija u prvom pasusu (bievanje trgovaca i menjaa u
hramu) odnosi se na 2. glavu istog jevanelja, 13-17.
91 Evo, radi poreenja, odgovarajueg mesta iz Jovanovog jevanelja (5, 2-9): U Jerusalimu pak
kod Ovijeh vrata ima banja, koja se zove jevrejski Vitezda, i oko nje pet pokrivenijeh trijemova - U
kojima leae mnotvo bolesnika, slijepijeh, hromijeh, suhijeh, koji ekahu da se zaljulja voda; - Jer
aneo Gospodnji silaae u odreeno vrijeme u banju i muae vodu; i koji najprije ulaae poto se
zamuti voda, ozdravljae, makar kakva bolest da je na njemu. - A onde bijae jedan ovjek koji
trisedet i osam godina bjee bolestan. - Kad vie Isus ovoga gdje lei, i razumje da je ve odavno
bolestan, ree mu: hoe li da bude zdrav? - Odgovori mu bolesni: da, Gospode; ali nemam ovjeka
da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja doem drugi sie prije mene. - Ree mu Isus:
ustani, uzmi odar svoj i hodi. -I odmah ozdravi ovjek, i uzevi odar svoj hodae. A taj dan bjee
subota.
92 Po miljenju veine kritiara, ove male zadocnele podlosti su tekstovi Iluminacija: Rembo jo
uvek ne moe da odoli Antunovom iskuenju, svom pesnikom poroku.
93 Doba Jevanelja je za nas prolo, tumai ovo mesto Etijambl. Suvie je kasno za hrianskog
Boga.
94 U reenici Oblaporno ekam Boga katoliki interpretatori nalaze dokaz Remboovog povratka
hrianstvu. Zanemaruju, meutim, sledeu reenicu, kojom Rembo osuuje samu tu pomisao, videi
upravo u njoj znak pripadanja najnioj rasi.
95 Ove proroanske rei izazivale su mnogo uenja i divljenja. Osamnaest godina kasnije Rembo
e se vratiti u Evropu sa zaraenim zlatom, ali ne i sa udovima od eleza, ve sa bolesnom nogom
koja e u marseljskoj bolnici biti amputirana i zamenjena drvenom protezom. Divljeg nemonika
zaista e negovati ene: majka i sestra Izabela. To su svakako koincidencije, gotovo neizbene u
jednoj eljenoj, i u znatnoj meri unapred zamiljenoj skitnikoj sudbini. Slutnje o buduim mukama i
traginom kraju este su kod Remboa.
96 Ham je, po Bibliji, Nojev sin i praotac crne rase.
97 U originalu: Satan, Ferdinand... Ernest Delae je objasnio da seljaci u okolini Vuzjea (u Ardenima)
zovu avola Ferdinandom.
98 V. Jevanelje po Jovanu, 6, 16-21.
99 Verovatno je re o prstenu koji je osnova zapleta Pesme o Nibelunzima. U Vagnerovoj Tetralogiji
jedan od junaka te epske prie, Hagen, skae u Rajnu pokuavajui da pronae taj prsten.
100 Taj saputnik bila je jedna saputnica, pisao je E. Delae povodom saputnika u paklu. I dodao:
Ako bismo vie voleli da vidimo mukarca, liili bismo se uivanja u jednom od Remboovih
najneospornijih remek-dela. Re je o eni, i to udesno dirljivoj eni... Ako umesto nje vidimo
Verlena, znai da Remboa nismo upoznali nimalo, nimalo, nimalo! Ovo tvrenje, izneto tako
kategorikim tonom i, reklo bi se, sa strau, ponovio je jo jedan Remboov poznanik iz arlevila,
Luj Pjerken. Po njemu, luda devica je postojala: bila je to neka nepoznata devojka koja je 1871.
pola sa Remboom u Pariz. Drugi rimbaldisti, kao to su Remon Klozel i Andre Fonten, a u novije
vreme Joikazu Nakai, smatraju da paklenski suprug i luda devica predstavljaju dva dela Remboove
linosti. Suzana Bernar, meutim, istie kako danas vie niko ne sumnja da je luda devica Verlen,
a da paklenski suprug nije niko drugi do Rembo, koji je na taj nain prikazao sebe onakvog kakav je
izgledao Verlenu.
101 Parabola o ludim devicama nalazi se u Jevanelju po Matiji (25, 1-13).
102 Reenica u originalu je dvosmislena zbog sloenog znaenja rei connaissance. Moe da znai:
On nikoga ne poznaje, ali i On nema nikakvih znanja.
103 Ovo je moda aluzija na Damu s kamelijama od Dime sina; junakinja tog romana, Margarita,
rtvovala se da voli oveka koji e je napustiti (i koji se zove Arman Dival), dok e ona umreti od
suice. Dramatizacija tog romana prikazana je u Londonu juna 1873, u vreme Remboovog boravka u
britanskoj prestonici.
104 U ocenjivanju znaaja i znaenja ovog teksta nema bitnijih razilaenja; svi se slau da je on od
neprocenjive vrednosti za praenje Remboove pesnike evolucije i da je u njemu re o neuspehu
eksperimenta sa vidovitou. Razlike postoje samo u ocenjivanju prirode bolesti o kojoj govori
Rembo. Neki s pravom protestuju protiv pois-toveivanja vidovitosti i toksikomanije, od kojih su
takorei napravljeni sinonimi. Osim toga, dugo se mislilo da je Remboova osuda vidovitosti u stvari
osuda Iluminacija, iako on citira samo stihove iz 1872. Rasprava o tanom datiranju lluminacija
rasvetlila je i ovo pitanje.
105 Himerija je, u legendama starog veka zemlja na kraju sveta, uvek oblana i maglovita, u
susedstvu boravita mrtvih.
106 U jutarnjem asu, pri Dolasku Hrista. Rembo verovatno misli na rei iz jutarnje mise, a moda i
na odricanje svetog Petra (koji je na dan Isusovih muka, u zoru, pri javljanju prvih petlova, porekao
da poznaje Hrista).
107 U skicama za Boravak u paklu na ovom se mestu nalaze znaajne reenice koje je Rembo
verovatno zbog prevelike eksplicitnosti i jednoznanosti izostavio iz definitivne verzije: Ja sada
mrzim mistine zanose i stilske bizarnosti. Sad mogu rei da je umetnost glupost.
108 Aluzija na poznato mesto iz Starog zavjeta: Tatina nad tatinama, veli propovjednik, tatina
nad tatinama, sve je tatina. (Knjiga Propovjednikova, I, 2.)
109 Veina komentatora slae se da Rembo misli na bolnicu Sen-an u Briselu, gde se leio nakon
to ga je Verlen ranio.
110 U vreme dok se Boravak u paklu smatrao poslednjim delom Remboa i njegovim poetskim
testamentom, ove reenice su shvatane kao izraz svesti o zavretku njegovog pesnikog puta.
111 Sin oveji je Hrist, koji je sa ljudi skinuo prokletstvo istonog greha i tako ih oslobodio dotad
neminovnog pakla.
112 Ovaj tekst, s obzirom i na ovakav naslov, dugo je tumaen kao konano zbogom knjievnosti.
113 Re je najverovatnije o stablu dobra i zla.
114 Pesme u prozi pod moda apokrifnim naslovom Iluminacije tumaene su na bezbroj razliitih
naina i dobijale razne nazive, meu kojima u ovde, kao najsimptomatinije, navesti dva:
kriptogrami, kako ih je nazvao Pol Valeri, i ipseizjmi (re izvedena od latinskog ipse, sam), kako ih
je nazvao Viktor Segalen. To su, dakle, zapisi za samog sebe, i nastajali su u vreme kad je Rembo ve
bio definitivno odluio da poseduje istinu u jednoj dui i u jednom telu, odriui se svakog vida
komunikacije sa drugim izvan sebe, to jest sa bilo kojim drugim lanom bilo koje vrste drutvene
zajednice. Prema njegovim vlastitim reima, samo je on posedovao klju tih vizija, ali zato su se u
tim tekstovima, uvek otvorenim za nova i sve raznovrsnija tumaenja, pred novim generacijama
otvarale bezbrojne perspektive, pri ijem su se otkrivanju nalazila izvanredna pesnika bogatstva i
doivljavala nesluena iznenaenja. Stoga u ovim Napomenama neu da navodim nijedno od zaista
mnogobrojnih, ponekad veoma opirnih, esto pogrenih i proizvoljnih, ali neretko i zanimljivih,
studioznih, inspirativnih tumaenja Iluminacija. Izostaviu, dakle, i vlastito, objavljeno 1991. u knjizi
Fenomen Rembo15. U predgovoru za ova Remboova Sabrana poetska dela ve sam izrazio miljenje
da nijedno od tih tumaenja ne moe u celosti da obuhvati bie bilo koje pesme iz Iluminacija, kao to
se nikakvim racionalno-analitikim postupkom ne moe da rekonstruie ni bilo koji ivi organizam.
To ne znai da ta tumaenja ne mogu biti izvrstan uvod u doivljaj koji pruaju Iluminacije, ili da ne
mogu biti korisna staza - ali samo jedna od moguih staza - kroz jedan izuzetno bogati, raznovrsni, i
to je najvanije, promenljivi poetski svet. Neka italac, dakle, sam trai svoje staze: ako poseduje
otvoren duh, istanan senzibilitet i istraivake sklonosti, nema sumnje da e mu Rembo, bez obzira
na svoju tenju ka zatvaranju u sebe, pomoi da ih otkrije. U ovim Napomenama, dakle, itaocu e
biti pruena samo najneophodnija objanjenja nekih rei, uz poneki podatak koji moe da mu poslui
kao koristan orijentir.
115 Euharis je ime jedne nimfe iz romana Telemahove pustolovine iji je autor Fransoa Fenelon.
116 Meu Remboovim pesmama u prozi ovo je jedina koja je ostvarena u obliku apologa (prie sa
poukom).
117 Divno bie (engl.).
118 Po nekim miljenjima, ovo je aluzija na Vede, indijske svete knjige.
119 U rukopisu stoji jasno: la main de la campagne. Meutim, ve prilikom prvog objavljivanja u
asopisu Vogue, kao i u sledeim izdanjima, prireivai su ispravljali: campagne (polje) pretvarali
su u compagne (drugarica). Na taj nain postaju shvatljivi i ruka na ramenu i milovanje o kome je
re u nastavku reenice. Ova pojedinost ilustruje upornu tenju da se Remboov iskaz nekako uvue u
zonu shvatljivosti, iako bi pomenuta zamena (ruka drugarice na mome ramenu umesto ruka polja...)
znaila, oevidno, osiromaenje i banalizovanje.
120 Naslov ove pesme prvobitno sam preveo kao Jednom razumu. Izvrenoj izmeni doprinelo je
tumaenje Etijambla i Goklera, koji uzimaju re raison u oba njena znaenja (razum i razlog). ovek
za sve svoje promene i pokrete trai vii razlog, kau oni, za svaki svoj pokret po jedan (podv. N.
B.) razlog, bez koga ne bi znao da deluje. ovek moli jedan vii razlog, personifikovan i jedinstven,
da uzdigne bilo kuda sutinu njegovog bia... Nigde, ni u prolosti ni u budunosti, ovek ne bi znao
da deluje a da ne prizove nekakav razlog da motivie njegov postupak. U veini tumaenja, ipak, re
raison uzima se u znaenju razum. Ali i u naem jeziku re razlog ima i znaenje razbor, razum, pamet
(v. Renik srpskohrvatskog knjievnog jezika, izd. Matice srpske, knj. V, str. 375).
121 Re pokret ovde ima znaenje nareenja: novi ljudi su vode koje e povesti oveanstvo.
122 Bodler je u Vetakim rajevima (Poema o haiu, III) opisao mnoge simptome delovanja haia
koje ovde navodi Rembo (poetna veselost, oseanje sveine u ekstremitetima, kratkotrajno gaenje,
itd.).
123 Francuska re assassin (koja znai i ubica) postala je od rei hai. Asasini su u XI veku u
Persiji bili lanovi jedne razbojnike sekte koji su morali da ubijaju putnike; njihov voa, zvan
Starac sa planine, opijao ih je haiom da bi ih uinio hrabrima i podstakao u njima elju za
ubijanjem.
124 Henrika je germansko ili skandinavsko ime.
125 Erinije (ili Eumenide), udovine boginje osvete i kazne, zatitnice poretka, kod Rimljana
nazvane Furijama.
126 Orfeonima se u Francuskoj, poev od tridesetih godina XIX veka, nazivaju amaterska pevaka
udruenja.
127 Dijana je boginja lova. Stoga kazati da jeleni sisaju Dijanu, zapaa Suzana Bemar, znai
evocirati neku vrstu zlatnog doba.
128 Verlen se u pismu arlu de Sivriju iz 1878. godine prepoznao u avolskom uenjaku
(premestivi ga, dodue, u Boravak u paklu).
129 Dvorac engleskih kraljeva u blizini Londona (XVI vek).
130 U rukopisu originala ovde je neitka re u kojoj su jasnije vidljiva samo prva tri slova: Bra...
Andre Gijo je deifrovao tu re kao Brame (Brahmas).
131 Steerage (engl.) - meupaluba, prostor za putnike tree klase.
132 U originalu je ovde nemaka re wasserfall. Nekim komentatorima je sluila kao dokaz da je
pesma pisana 1875, dok je Rembo boravio u tutgartu. Pri prevoenju iezava eufonijski efekat koji
je zacelo naveo Remboa da upotrebi nemaku re (uz wasserfall sreno ide pridev blond koji bi se sa
francuskim chute deau - s obzirom i na promenu roda - slabo slagao). Stoga u prevodu nemaki izraz
nije zadran.
133 Ovo je po svoj prilici aluzija na istoimenu pesmu Alfreda de Vinjija. (Pastirska kuica je inae
koliba na tokovima.)
134 Solim je biblijsko ime Jerusalima.
135 Podzemna eleznica se u Parizu zove Metropolitain. U Remboovo vreme, meutim, metro je
postojao samo u Londonu, gde su ga zvali Tube, i jedino je njegov spoljanji deo, onaj pod vedrim
nebom, nosio naziv Metropolitain Railway. Zato su neosnovane pretpostavke da Remboova
inspiracija za ovu pesmu ima nekakve veze sa podzemnom eleznicom. To je jedna metropolska
vizija, gde se re metropola moe shvatiti u oba njena znaenja, ali pri tom oba ukazuju na zapadnu
civilizaciju, bilo da Rembo misli na evropski velegrad, bilo na zapadnoevropsku zemlju koja je
metropola u odnosu na kolonije (ili na zemlje zabiberene i raskvaene, kako su nazvane u pesmi
Demokratija).
136 U originalu: Damas damnant de langueur. U ovom delu pesme vidljivo je Remboovo
pribegavanje aliteracijama. Re langueur (ama) mogla bi da se ita i kao longueur (duina); rukopis
je tu nejasan. Mada se veina prireivaa opredeljuje za re longueur, prevodilac se ovde privoleo
manjini i izabrao re langueur koja u kontekstu ima mnogo vie smisla, a uz to se i re ama
neuporedivo bolje uklapa u ono to je ovde od sutinskog znaaja: u igru aliteracijama.
137 Gvarani su indijansko pleme iz June Amerike.
138U originalu inquestionable. Rembo je po svoj prilici hteo da napie na engleskom unguestionable
(neosporan).
139Fairy na engleskom znai vila, nimfa.
140Ukoliko je tano da je ovo aluzija na Floberovo Kuanje svetog Antuna koje se pojavilo 1874,
onda je to podatak vie za datiranje ove pesme (prvi podatak je naslov prethodne pesme ciklusa,
budui da je Rembo roen 1854, pa je u godini kad je objavljeno Floberovo delo imao dvadeset
godina). Treba imati u vidu i to da je Verlen, pod uticajem Floberovog dela, hteo da napie svoje
Kuanje svetog Antuna. Ova reenica, dakle, mogla bi se odnositi i na tu Verlenovu nameru (od koje
je, kako tvrde neki komentatori, Rembo odvraao svog druga).
141Engleski luki grad Skarboro (Scarborough) delimino se prostire na prostranom rtu.
142P. Hartman, jedini koji je video rukopis ove pesme, proitao je na ovom mestu rois (kraljevi) a
ne rocs (hridine). Videi u ovoj slici jedan mikro-pejza u kojemu se naziru konture kontinenata, itav
jedan mali i bledi, pljosnati svet, prevodilac se ipak opredelio za drugo znaenje.
143Norne su u skandinavskoj mitologiji tri device koje predstavljaju prolost, sadanjost i
budunost.
144Remboov prvobitni naslov ove pesme bio je Metamorfoze. Taj naslov je u rukopisu precrtan i
umesto njega stavljeno je Bottom. To je, u ekspirovom Snu letnje noi, ime kominog junaka kome
vilenjak Puk pretvara glavu u magareu i u koga se, dok je u takvom stanju, zaljubljuje kraljica vila
Titanija, takoe pod dejstvom arolije. Preobraaj na koji je ukazivao prvobitni naslov vidljiv je u
treem pasusu pesme.
145Sabinjanke, junakinje iz starorimske legende, bile su est motiv u knjievnosti i slikarstvu. One su
telima prepreile put razjarenim, meusobno zavaenim oevima i brai koji su sa isukanim
maevima jurnuli jedni na druge.
146Putena mehanika je nesumnjivo neki vetaki vid erotskog ivota, bez obzira na to o kojoj je
varijanti re. Andre Gijo je po svoj prilici definitivno utvrdio da je habitude (navika, odnosno
masturbacija) re koja predstavlja reenje zagonetke.
147Putovanje od Antverpena do Londona (koje su Verlen i Rembo obavili zajedno 1873) znailo je i
plovidbu rekama: eldom i Temzom. Slapovi se ipak teko mogu objasniti: obe ove reke su
ravniarske i mirne.
148Statva je otri deo kljuna ili krme na brodu.
149Strom, re germanskog porekla, oznaava snanu morsku struju.
150Prva dva pasusa pesme poinju reima Mojoj sestri. Po nekim pretpostavkama, pesnik bi ovde
mogao biti shvaen najbukvalnije, pa bi Lujza Vanen od Voringema i Leoni Oboa od Ebija mogle
biti Remboove sestre Vitalija i Izabela. Zbog prevesa, meutim, pre bi se reklo da re sestra
oznaava duvnu, kaluericu. Pa ipak, taj prevesi asocijacije na utopljenika mogli bi imati neke veze
sa Vitalijinom smru (18. decembra 1875). Ime Leoni prisutno je u Remboovoj biografiji: tako se
zvala sestra ila Dezesara, Remboovog druga kod koga je mladi pesnik boravio u vreme svog
skitnienja po Belgiji; a Leoni je bilo i ime broda kojim se Rembo 1876. vratio sa Dalekog istoka u
Liverpul. Ali posle 1875. Rembo se verovatno vie nije bavio poezijom.
151ta je to bau (baou)? Neka vrsta onomatopeje? Veina tumaenja zasniva se na Remboovom
boravku na Dalekom istoku: ta re, na malajskom jeziku, navodno znai smrdeti; ili pak oznaava
jedinicu povrine, ali ne vidi se kakvog bi to smisla moglo imati u kontekstu pesme. Na stranu
okolnost da Rembo posle 1875. najverovatnije vie nije pisao pesme. Bau je uzvik iznenaenja i
odvratnosti, tvrdi jedan komentator, izvlaei to znaenje iz produetka reenice.
152Re Cireeto, kae Rober Forison, jedan od erotskih tumaa Remboa ija su objanjenja
najee nategnuta i neuverljiva, ne nalazi se ni u jednom francuskom, latinskom, italijanskom ili
engleskom reniku, kao ni u jednom istorijskom ili geografskom leksikonu. Meutim, u ovom sluaju
Forison je pruio objanjenje koje je po miljenju A. Bretona ubedljivo i prua veoma lep erotski
klju pesme, a prema kojemu je re nastala spajanjem imena Circe (Kirka) i Ceto (Keto, ime morskog
boanstva iz grko-rimske mitologije). Grko ketos ili latinsko cetus (caetaceus) oznaava veliku
morsku ribu. U oba dela ove komponovane rei (CIRCE + CETO = CIRCETO) Forison nalazi
oevidne erotske simbole.
153Godine 1871. i 1872, za vreme Remboovog boravka u Parizu, u jednom lokalu na Bulevaru Sen-
Miel okupljalo se drutvo sastavljeno od pisaca, slikara i drugih umetnika koji su naginjali
nekonformistikom nainu miljenja i delanja. Oni su sebe nazvali Grupom pakosnih dobriina.
Neki od njih osnovali su Zajednicu zezaa koja je francusku knjievnost obdarila jednim
interesantnim kolektivnim delom pod naslovom Zezaki album. U njemu su svoje parodijske stihove
zapisivali, pored Remboa i Verlena, i . Kro, . Nuvo, L. Valad, E. Blemon, A. Mera, . Ripen, R.
Ponon i drugi. Parodirani su stihovi lanova drutva, ali su rtve esto bili i drugi poznati pesnici,
kao to su F. Kope, L. Dijerks, L. Ratisbon i drugi. Album je pronaen 1935, kad ga je otkupio jedan
kolekcionar, a prvi put ga je 1943. objavio Paskal Pia.
154Naturalistiki doivljaj etnje pariskim ulicama iju atmosferu pesnik doarava firmama radnji,
izloenom robom, u magnovenju opaenim likovima prolaznika.
155Treba li u ovom imenu (Gvido) videti lapsus ili pogreno itanje? Pjer Ptifis, naime, misli da je
re o vodiu Gonen (Guide Gonin) koji je u ono vreme bio poznat kao to je danas poznat vodi
Milen.
156Parodija proklamacije povodom roenja prestolonaslednika.
157Ne treba se uditi to je Fransoa Kope najvie parodiran od svih pesnika ija se imena nalaze u
Albumu. Zbog svoje idilino realistike vizije i didaktikog tona morao je meu nosiocima
avangardnih stremljenja postati predmet podsmeha, tim pre to su u to vreme svi prolazni vidovi
uspeha - publicitet, ugled, drutveni poloaj - bili na njegovoj strani. Kope je smatrao Remboa
mistifikatorom (v. napomenu uz pesmu SamoglasnicL) Danas je knjievna istorija definitivno
svrstala Kopea meu minorne pesnike.
158Ovo su sve dela koja miriu na naftalin: Nalonja od Boaloa, romani ge De anlis i
Senankurov roman Oberman.
159U stvari, Nikola Venet (Nicolas Venette), pisac knjige O nastanku oveka ili Slika brane ljubavi.
160Rembo verovatno misli na Napoleona III, koji je prvi put osuen na zatoenitvo godine 1840, a
drugi put - od strane Nemaca posle francuskog sloma 1870.
161panska princeza Eugenija de Montiho postala je supruga Napoleona III i francuska carica.
162Rembo je u pesmi Blistava pobeda kod Sarbrikena, napisanoj 1870, ve ismejao
prestolonaslednikov junaki in. Princ je uzeo jedno ule koje je palo blizu njega, to je car,
njegov otac, odmah proglasio podvigom i poslao o tome trijumfalni telegrafski izvetaj u Pariz.
163Angijen je mesto po kome je dobila ime poznata lekovita mineralna voda. U Svesci br. 6
Kulturnog centra Artur Rembo u arlevilu, od novembra 1978, objavljen je faksimil novinskog
oglasa koji objanjava Remboovu napomenu da je Angijen kod kue (Enghien chez soi): pod ovim
naslovom pojavljivala se u novinama, prolea 1870, reklama za boce mineralne vode sa
pulverizatorom, koje su omoguavale kunu terapiju lekovitom vodom iz Angijena.
164Ova pesma predstavlja deo pisma koje je Rembo uputio 14. oktobra 1875. Ernestu Delaeu, u
trenutku kad se inilo da e morati da stupi u - kako on kae - 2. deo kontingenta klase 74.
(Izvukao se, ipak, tako to je umesto njega pod zastavu otiao njegov stariji brat Frederik.) Zato on
zamilja vojniku spavaonicu u noi. Verovatno videi u pesmi simbolinu i sumornu sliku ljudske
sudbine, Andre Breton je proglaava najdivnijom od svih, Remboovim pesnikim i duhovnim
testamentom. Takva ocena je zacelo preterana, ali ipak, ne treba gubiti iz vida injenicu da su ovo
poslednji poznati stihovi koje je Rembo napisao.
165Stoji oaloena majka, dok visi sin. Upotrebljavajui est latinski izraz koji se odnosi na
Bogorodicu (mater dolorosa), Rembo sarkastino aludira na svoju majku.
166Rembo ovde prvi put govori o vidovitosti. O vidovitosti I vidovnjatvu mogao je da ita kod
Milea, Balana i drugih.
167Ovo programsko pismo nazvano je Pismom vidovitog. Ima komentatora koji misle da je ono
splet naivnosti, ali veina ga ipak ne shvata samo kao lini manifest, znaajan iskljuivo za
pesnikovu evoluciju, nego i kao itav misaoni sistem. Istina je negde na sredini izmeu ta dva
ekstremna shvatanja. Ipak, ne bi trebalo pridavati preveliki znaaj injenici da Rembo nije mogao
izbei izvesnu naivnost koja je, na kraju krajeva, prirodna u njegovim godinama. Kao ni mnogi drugi
njegovi tekstovi, ni ovaj dokument, i pored svoje naivne iskrenosti, jo nije otkrio sve svoje tajne. U
njemu se naziru neki kljuevi za razumevanje pesnikovog dela, ali i sam sadraj ovog pisma moe biti
shvaen samo uz pomo dela kojima je ono posluilo kao teorijska podloga. Taj svojevrsni dijalog
pesnikog programa i njegove realizacije ne moe se smatrati okonanim; on stalno angauje, pored
komentatora i prouavalaca Remboovog dela i ivota, i pesnike novih generacija, koji nastavljaju
tamo gde se strahoviti radnik sruio. To je najbolji dokaz da Pismo vidovitog nije jedna od
mrtvoroenih pesnikih proklamacija koje zajedno sa svojim trenutkom nepovratno tonu u zaborav.
Ono je sudbonosan putokaz za jednu pesniku evoluciju koja je u mnogome opredelila i samu sudbinu
modernog poetskog izraza. To pismo se s pravom moe smatrati prvim autentinim manifestom
modeme poezije. Znaajno je i to da je napisano u trenutku kad je mladom pesniku izgledalo da e
socijalna revolucija u Parizu trijumfovati. Daleko od toga da predstavlja suvoparni traktat, ono je
ivotni dokument, proizvod jednog izuzetnog istorijskog trenutka i ogromne nade koju Rembo izraava
definiui funkciju pesnika u drutvu.