Funkcije budeta

1

SADRAJ


1. Uvod................................................................................................................................2
2. Pojam budeta...............................................................................................................3
3. Funkcije budeta...........................................................................................................4
3.1. Planska funkcija......................................................................................................4
3.2.Politika funkcija.....................................................................................................5
3.3.Pravna funkcija........................................................................................................5
3.4.Ekonomska funkcija................................................................................................5
3.5.Kontrolna funkcija...................................................................................................5
3.6.Socijalna funkcija....................................................................................................6
4. Znaaj budeta..............................................................................................................6
4.1. Izrada i nacrt budeta..............................................................................................9
4.2.Odobrenje i donoenje budeta...............................................................................9
4.3.Izvrenje budeta...................................................................................................10
4.4.Zavrni raun budeta...........................................................................................11
5. Zakljuak.....................................................................................................................13
6. Literatura.....................................................................................................................14














Funkcije budeta

2

1. Uvod

Budet je plan prihoda i rashoda drave, utvren za odreeno vremensko razdoblje, koje
obino traje jednu godinu.
1
Budet je osnovni dokument za finansiranje dravnih, javnih
rashoda. Naime, drava svoje rashode koji nastaju po osnovu njenog djelovanja finansira iz
prikupljenih novanih sredstava, po osnovu poreza, doprinosa, carina, akciza... Dobro
isplaniran budet podrazumjeva usklaivanje prihoda i rashoda tj. budetsku ravnoteu.
Ukoliko su javni rashodi vei od javnih prihoda drava biljei budetski deficit, a ukoliko su
rashodi manji od dravnih prihoda imamo suficit u budetu.
2

Budet u modernoj dravi vri tri osnovne funkcije:
1. Ekonomsku funkciju,
2. Politiku funkciju i
3. Pravnu funkciju.
Osnovna funkcija budeta je svakako njegova ekonomska funkcija u razvoju privrede. Ona se
sastoji u preciznom i jasnom predvianju i utvrivanju javnih rashoda i izvora javnih prihoda,
kojima e se ti rashodi pokriti. Savremena drava, kroz budetsku politiku snano djeluje na
sve oblike potronje, kao i na obim i strukturu ukupne potronje. Preraspodjelom nacionalnog
dohotka kroz budet, drava, manje ili vie, djeluje na proizvodnju, proizvodno ulaganje
kapitala i na investicije. Pored toga znaajna je i funkcija budeta u stabilizaciji privrede
(antiinflaciono i antideflaciono djelovanje), u alokaciji proizvodnih faktora i sl.
Politika funkcija budeta proizilazi iz injenice da budet, njegov obim i njegova struktura,
prevashodno zavisi od drutveno-politikog ureenja zemlje. U tom smislu, predlaganje i
donoenje budeta, odobravanje i usvajanje budeta od strane predstavnikog organa vlasti,
kontrola potronje vlasti kroz zavrni raun budeta, podrazumjevaju itav niz politikih
odnosa, koje prezentuju najvii predstavniki i izvrni organi vlasti. Zapravo, kroz budet se
odslikava politika organizacija vlasti i politikog ureenja zemlje.
Budet ima i pravnu funkciju. Cjelokupna problematika budeta regulisana je pravom
(podruje budetskog prava) i sadrana je u zakonu o budetu ili u zakonu o dravnom
raunovodstvu. Na taj nain posebno je istaknut znaaj budeta u savremenoj dravi. Budet,
posebno visina i struktura javnih rashoda obavezan je za izvrnu vlast, koja ga ne moe
mjenjati bez odobrenja parlamenta. Pravna funkcija budeta sadri u sebi i kontrolnu funkciju
parlamenta u vezi sa realizacijom budeta. Time se, istovremeno, sagledava i zakonitost u
korienju sredstava iz budeta.
3



1
B. Raievi, Javne finansije, CID Ekonomski fakultet, Beograd 2008, str. 24
2
Rosen, S. H. i T. Gayer, Javne finansije, CID Ekonomski fakultet, Beograd 2011, str. 11
3
B. Staki, S. Bara, Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2011, str. 152
Funkcije budeta

3

2. Pojam budeta

Budet je finansijski instrument kojim se vri prikupljanje sredstava mehanizmom javnih
prihoda (porezi, doprinosi, takse i drugi oblici javnih prihoda), s jedne strane, i njihovo
plansko (namjensko) troenje kojim se finansiraju javni rashodi, s druge strane.
Upotreba budeta kao osnovnog instrumenta finansiranja optih drutvenih potreba opravdana
je iz sledeih razloga: obezbjeuje se preglednost i jednostavnost uvida u sve javne prihode i
javne rashode, sve u jednom dokumentu. Svi prihodi i rashodi su vidljivi, dobro su
sistematizovani i lako uoljivi. Primjena jednostavnog instrumenta finansiranja iziskuje manji
tehniki rad i reijske trokove; omoguuje potpuniju i efikasniju informisanost o izvorima
prihoda i obima rashoda, veu kontrolu bilansnih sredstava. Sve je sadrano u jednom
pravnom aktu. Potrebe se ne zadovoljavaju namjenski iz ostvarenih prihoda, ve iz opte mase
budetskih sredstava. Sredstva se rasporeuju prema utvrenim planskim prioritetima
zadovoljavanja potreba. Jedinstvenost budeta omoguuje efikasniju upotrebu budeta kao
instrumenta ostvarivanja irih drutvenih ciljeva i aktivnog sredstva ekonomske i socijalne
politike.
Prvi pojavni oblici budeta bili su prije nove ere. U Atini je za vrijeme vladavine Solona
postojala obaveza da lica koja obavljaju javne funkcije podnesu izvjetaj o primjljenim
prihodima i izvrenim rashodima. Pojedinani izvjetaji sluili su da se sastavi zbirni prikaz
javnih prihoda i javnih rashoda Atine. U srednjovjekovnim dravama bila je praksa izrade
zavrnih rauna i inventara.
Zavrni rauni su sistemski pregled ubranih prihoda i utroenih sredstava rashodi, koji su
podnosili lokalni organi centralnim organima vlasti, u formi izvjetaja. Inventar je sastavljen
popis prihoda drave i rashoda drave. Sluio je vladaru za traenje odobrenja od staleke
skuptine za uvoenje ili poveanje nekih dadbina poslije 14. vijeka inventari se nalaze u
svim dravama i oni su bili pokazatelji dravnih finansija.
Budet kao finansijski instrument finansiranja javne potronje nastao je u gradovima 17.
vijeka, kada su stvoreni uslovi za izradu budeta, i to:
novana privreda zamjenjuje naturalnu,
porezi postaju osnovni izvor prihoda,
javne potrebe su vee i bojnije,
stvorena je gradska uprava i slubenici koji obavljaju upravne poslove,
formiraju se organi uprave, koji vre poslove ubiranja prihoda i njihovo troenje,
uvodi se nova ekonomska disciplina, knjigovodstvo i raunovodstvo.
Izrada budeta postaje normalna i redovna pojava. Budet koji ima obiljeja dananjeg
savremenog budeta vodi porijeklo iz Francuske i Engleske, koje su iskrile put ovom
finansijskom instrumentu u Evropi. Od zapadnih zemalja SAD je najkasnije dobila pravi
budet. Predlog za izradu budeta potie od Kongresa, a ne od upravnih organa kao u
Funkcije budeta

4

Engleskoj i Francuskoj. Postupak budetske incijative je u SAD u rukama velikog broja
komisije.
U savremenoj teoriji budet se moe posmatrati s vie aspekata:
finansijskog,
ekonomskg,
pravnog,
politikog,
socijalnog.

3. Funkcije budeta

Osnovne funkcije budeta:
4

Planska funkcija,
Politika funkcija,
Pravna funkcija,
Ekonomska funkcija,
Kontrolna funkcija,
Socijalna funkcija.
Funkcije budeta su vezane za ciljeve koje drava planira da ostvari u svom jednogodinjem
djelovanju, polazei od izvornih prihoda do namirivanja obaveza koje su vezane za dravne i druge
funkcije.
Funkcije budeta proizilaze iz karakteristika i uloga budeta kao instrumenta finansijske i ekonomske
politike.

3.1.Planska funkcija

Planska funkcija budeta je sadrana u samoj prirodi dokumenata koji se donose krajem
godine za narednu godinu i koji sadri bilans predvienih prihoda i bilans rashoda.
5

Poto je svako predvianje u osnovi planiranje ciljeva, sredstava i metoda, to je i budet
plan (finansijski plan drave za odreenu godinu) zasnovan na elementima drugih planskih
dokumenata. Shodno tome, aktivnosti svih dravnih organa moraju se uklopiti u budetske
okvire, odnosno u okvire ovog finansijskog plana.

4
Rosen, S. H. i T. Gayer, Javne finansije, CID Ekonomski fakultet, Beograd 2011, str. 27
5
Ministarstvo finansija RS, Memorandum o budetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. sa projekcijama za
2012. i 2013. godinu, Beograd 2010
Funkcije budeta

5

3.2.Politika funkcija

Politika funkcija budeta ogleda se u nainu donoenja i njegovom uticaju na sve sfere
ivota, rada i razvoja. Budet, po pravilu, donosi skuptina (parlament), to znai da je
obezbjeen odgovarajui uticaj drutva na njegovo formiranje i troenje.
6

Prirodno je da se suverenost naroda (njegova volja) izraava preko predstavnikog tijela.
Budet, takoe odraava politiku i prioritete Vlade, koja bi trebala u odreenoj mjeri takoe
kao i kod predstavnikog tijela, da odraava preferencije naroda.

3.3.Pravna funkcija

Pravna funkcija budeta proizilazi iz same definicije budeta kao pravnog akta. Samim tim,
on proizvodi i pravne posljedice, odnosno prava i obaveze. Budet se esto donosi u formi
zakona, to implicira odreene pravne posljedice (nemogunost prekoraenja rashoda i dr.)
ukoliko se javi potreba za znaajnijim odstupanjem od Zakona o budetu, donosi se rebalans,
takoe u formi zakona. Zakon o budetu je vrsto povezan sa drugim zakonima (npr.
poreskim zakonima, usvajanjem budeta ti se propisi aktiviraju) i ugovorenim obavezama.
7


3.4.Ekonomska funkcija

Ekonomska funkcija budeta proizilazi iz instrumenata koje drava koristi za ostvarivanje
ekonomskih ciljeva preko politike prihoda i rashoda, jer direktno utie na raspodjelu
drutvenog proizvoda. Tako se ukupna javna potronja mora vezivati za ekonomsku politiku
drave i ciljeve koje treba ostvariti u raspodjeli i preraspodjeli drutvenog proizvoda.

3.5.Kontrolna funkcija

Kontrolna funkcija budeta ogleda se u tome to skuptina nadgleda ostvarenje budetskih
prihoda i rashoda. Parlament kontrolie Vladu preko zavrnog rauna budeta i Dravne

6
B. Raievi, Javne finansije, CID Ekonomski fakultet, Beograd 2008, str. 36
7
Ministarstvo finansija RS, Memorandum o budetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. sa projekcijama za
2012. i 2013. godinu, Beograd 2010
Funkcije budeta

6

revizorske institucije. Ministarstvo finansija kontrolie budetske korisnike preko budetske
inspekcije.

3.6.Socijalna funkcija

Socijalnu funkciju budeta karakterie preraspodjela sredstava od bogatih ka siromanim
slojevima stanovnitva jedne drave. Ukljuujui funkciju solidarnosti i uzajamnosti.

4. Znaaj budeta
8


Znaaj budeta ogleda se u velikom interesovanju javnosti prilikom njegovog donoenja.
Privrednike indirektno interesuje struktura prihoda koja se direktno ogleda kroz poreske
propise. Budetske korisnike kao i zaposljene u javnom sektoru interesuje struktura rashoda i
njihovo uee u njemu. Sve zajedno, interesuje nas odnos izmeu prihoda i rashoda. Pravilno
koncepciran budet moe imati razvojnu funkciju, loe donijet budet moe imati posljedice i
u narednim godinama. Zbog toga se budet i usvaja zakonom.
U razliitim definicijama budeta postoje odreeni zajedniki elementi:
budet je javni akt,
budet je planski akt kojim su istovremeno predvieni prihodi i rashodi,
budet je utvren za period od jedne godine,
struktura budeta sadri sva obiljeja drutveno-ekonomskih i politikih odnosa zemlje u
kojoj je budet donijet.
Budetski teoretiari definiu budet kao finansijski plan drave plan prihoda i rashoda.
Budet je i zakon, jer se donosi po posebnim procedurama. Budet kao javni akt ima
zakonsku i administrativnu snagu.

8
http://www.gvozden.info/javne-finansije-budzet/
Funkcije budeta

7

Budetski period je jedna godina, uglavnom kalendarska, to ne mora uvijek biti sluaj. U
SAD i Britaniji ovaj period poinje 1. jula, odnosno 1. aprila. U tom periodu se budet
izvrava. Najee se to uzima i kao period trajanja fiskalne godine.
Finansijsko pravo, u dijelu koji se odnosi na budet, skupom normi regulie odnose onih
organa, iji se zadatak vezuje za aktivnosti predvianja, ostvarivanja i korienja javnih
prihoda. Jedan dio oblasti finansijskog prava ini budetsko pravo skup propisa koji
reguliu postupak donoenja, izvravanja i kontrole budeta.
Budetski prihodi jesu javni prihodi. Najvei udio u javnim prihodima imaju porezi, ponajvie
porez na dodatu vrijednost (u bivem sistemu porez na promet). Manji je dio akciza, taksi i
sopstvenih prihoda drave (dravna imovina, profit javnih preduzea). U odreenim
okolnostima veliko je uee zajmova i kredita.
Na rashodnoj stani, koja takoe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona, koriste se dvije
podjele. Prva je po administrativna, odnosno po dravnim institucijama kao nosiocima
rashoda (skuptina, ministarstva, agencije, sudovi, zdravstvo, prosvjeta itd.), a druga po
ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni trokovi,
investicije, otplata dugova, subvencije, budetska rezerva itd). Obino se ove dvije podjele
kombinuju i dobija sloena klasifikacija.
Budetski rashodi imaju funkciju finansiranja redovnih izdataka drave, koji su potrebni za
nesmetano funkcionisanje drave, kao i drugih obaveza drave. Najvea izdavanje jesu za
finansiranje odbrane (vojske), zdravstvenu i socijalnu zatitu, obrazovanje i druge koji
spadaju u kategoriju budetskih korisnika. Takoe, budet moe imati i drugaije izdatke, kao
to su kapitalne investicije drave, podsticaji i subvenicje u raznim oblastima (uglavnom
privredi), vraanje zajmova, procesiranje kamata, ouvanje dugorone stabilnosti zemlje i
slino.
Osnovne karakteristike budeta:
Budet jeste administrativni akt, koji se po svojoj prirodi svrstava u zakonske akte.
Budet se svrstava meu zakone, najprije po svojoj formi. Po svojoj sadrini se ne bi
mogao svrstati meu zakone, pre u administrativne akte. Budet kao plan predlae
administrativni organ, ali ga donosi zakonodavni organ.
Budet je finansijski instrument, koji vai za period od jedne fiskalne godine, koja se
najee poklapa sa kalendarskom godinom.
Budet kao finansijski instrument ima svoju relaciju u odnosu na bilans zavrni raun.
Bilans je pregled izvrenja budeta u prehodnom periodu. Bilans ima jednakost izmeu
Funkcije budeta

8

prihoda i rashoda, dok to u budetu ne mora da bude sluaj. Naime, budet moe imati
budetski suficit ili deficit, zavisno od odnosa prihoda i rashoda. Meutim, bilans daje
prihode na jednoj strani i njihov utroak na drugoj. Sve ono to je ulo u dravnu kasu kao
prihod mora biti iskazano kao rashod na drugoj. Postoje i budetske pozicije koje slue za
izradu bilansa.
Drava putem budeta precizno odreuje strukturu rashoda u narednoj budetskoj godini.
Pored toga, drava planira predvia visinu javnih prihoda po raznim oblicima. Ovo se
radi na osnovu projekcije iz prethodnih godina i izmjenjenih uslova poslovanja u
narednom periodu. Budet ne sadri plan razlike po razliitim periodima godine (kvartali i
mjeseci, koji mogu biti razliitog inteziteta poreske izdanosti) ve se to radi
podzakonskim aktima.
Budet se priprema i donosi prije poetka budetske godine. Budet se mora odobriti od
strane zakonodavnog tijela, inae se ne moe primenjivati. Izvrni organ moe proglasiti
period privremenog finansiranja, kada se u odreenom periodu (tri mjeseca) moe
nastaviti po planu budeta iz prethodne godine.
Budet sadri i opte odredbe bitne za proces izvrenja budeta koje predstavljaju
finansijski zakon, ili opti i prelazni deo budeta.
Budet je sistematizovan pregled prihoda, pojedinanih vrsta i iznosa, kao i rashoda
grupisanih po osnovu vrste i svrhe korienja. Ovaj dio je od posebne vanosti jer definie
strukturu kolaa prema budetskim korisnicima. U savremenim budetima precizirana je
pozicija svakog budetskog korisnika. Kod organa javne uprave precizno je definisana
podpozicija na osnovu svrhe. Tako se budet moe sistematizovati na osnovu vrste i
svrhe, kao i budetskih korinika. Na osnou ovakve podjele moe se doi do ukupan iznosa
koji je planiran na razne oblike izdataka (plate, osnovna sredstva, materijal)
Budet treba biti usaglaen sa ekonomskom politikom drave, najpre u dijelu dravnih
zahvatanja, a potom i samom svrhom pojedinog budeta (razvojni, stabilizacioni,
konzervativni, socijalni)




Funkcije budeta

9

4.1.Izrada i nacrt budeta

Ministarstvo finansija e izraditi nacrt budeta i dostaviti ga vladi na razmatranje. Vlada e
ovaj nacrt razmotriti i donjeti odluku o budetu. Nacrt budeta sadri predraun prihoda,
predraun rashoda, bilans, poseban i normativni dio.

4.2. Odobrenje i donoenje budeta

Vlada predlog budeta dostavlja narodnoj skuptini. Poslanicima e ovaj predlog obrazloiti
predstavnik ministarstva finansija. U naoj praksi ovde se radi o predlogu zakona. Takav
predlog moe pretrpeti izmene amandmanima. Tada se glasa za budet, i po njegovom
izglasavanju on biva objavljen u slubenom glasniku Republike Srpske.
Neophodno je da budet bude donjet prije poetka budetske godine. U suprotnom
primenjivae se, reciprono, postojei budet. O ovome Vlada republike donosi odluku. U
praksi ovaj period traje najdue tri meseca.
U procecu izvrenja budeta moe se konstantovati nepravilnost donjetog budeta. Tada e
vlada pripremiti prijedlog izmjena rebalans budeta i dostaviti ga narodnoj skuptini na
usvajanje.

4.3. Izvrenje budeta

Budet se moe primenjivati tek nakon njegovog usvajanja. Ukoliko je donjet prije poetka
budetske godine primenjivae se njenim poetkom. Budet donjet u toku godine se moe
primenjivati tek nakon njegovog donoenja i objavljivanja u glasniku.
Proces izvrenja budeta zapoinje prvom uplatom u korist javnih prihoda. Obezbeivanjem
sredstava stvaraju se uslovi za izvrenje rashodne strane. O ovome se staraju nadleni organi.
To su organi dravne uprave koji vode rauna o budetskom izvravanju i imaju pravo da
raspolau prikupljenim sredstvima. Oni e, na osnovu plana izrenja, prenositi sredstva
Funkcije budeta

10

korisnicima budeta. To mogu biti direktni i indirektni korisnici. Indirektni korisnici su
obino korisnici koji ova sredstva dobijaju posredstvom nadlenog ministarstva, fondova ili
zajednikih organizacija. Ove organizacije akumuliraju sredstva i prenose ih indirektnim
korisnicima na osnovu posebnog odobrenja. Na ovaj nain se postie neposrednija kontrola
troenja budetskih sredstava.
Zavisno od toga koju funkciju obavljaju u procesu izvrenja budeta organi dravne uprave
mogu imati ulogu naredbodavca ili raunopolagaa. Naredbodavci imaju ovlaenja da
raspolau sredstvima u budetu. Oni donose naredbe za isplatu sredstava, to jest
rasporeivanje uplaenih javnih prihoda. Raunopolagai su organi dravne uprave koji
prikupljaju sredstva, izvravaju rashode po nalogu naredbodavca ili rukuju budetskim
sredstvima. Ova ovlaenja su podeljane uzmeu nekoliko organa dravne uprave, a najvei
dio ovih ovlaenja pripada organima ministarstva finansija i to upravi za trezor i poreskoj
upravi. Oni mogu upravljati sredstvima samo na osnovu naloga naredbodavca.
Rasporeivanje sredstava odvija se na osnovu periodinih planova. Najpre se izrauju
tromjeseni planovi, a po potrebi mjeseni planovi. Nadleni organi vode rauna i o dinamici
uplate javnih prihoda. U periodu slabe naplate odreenih oblika javnih prihoda, to jest pojave
trenutnog budetskog deficita Vlada mora intervenisati zaduivanjem kod Narodne banke ili
predlogom za poveanje odreenih akciza ili drugih budetskih prihoda. Ovaj predlog se
podnosi narodnoj skuptini u obliku zakona o izmjenama i dopunama zakona.
Izvrenje budeta se odvija po planu o izvrenju budeta. Takoe se u procesu izvrenja
budeta vodi dokumentacija i redovno izvetavaju nadleni organi. Izvetaji se dostavljaju
ministarstvu finansija, odnosno vladi, posredno i skuptinskim odborima, ali i inspekcijskim i
revizijskim slubama koji mogu obaviti kontrolu izvrenja budeta.
U budetu se, na rashodnoj strani, formiraju pozicije stalnih i tekuih budetskih rezervi.
Sredstva stalne budetske rezerve se koriste u izuzetnim situacijama kao to su elementarne
nepogode ili vanrednim okolnostima kada nema sredstava za isplatu dospjelih obaveza. Ova
stavka iznosi 1.5% budeta.
Tekue budetske rezerve koriste se za finansiranje neplaniranih izdataka, kao i za pokrie
nedovoljno planiranih rashoda.


Funkcije budeta

11

4.4. Zavrni raun budeta

Po isteku godine u kojoj je budet primenjivan pristupie se izradi zavrnog rauna budeta.
Zavrni raun predstavlja i instrument kontrole izvrenja budeta od strane narodne skuptine.
Zavrni raun sadri sledee:
1. bilans stanja
2. bilans prihoda i rashoda
3. izvetaj o kapitalnim rashodima i finansiranju
4. izvetaj o novanim tokovima
5. izvetaj o izvrenju budeta, sa pregledom odobrenih (planiranih) i ostvarenih iznosa
6. objanjenje velikih odstupanja izmeu odobrenih sredstava i sredstava utroenih u toku
izvrenja
7. izvetaj o primljenim donacijama i kreditima, domaim i inostranim, kao i o izvrenim
otplatama dugova
8. izvetaj o korienju sredstava iz stalne i tekue budetske rezerve
9. izvetaj o garancijama datim u toku fiskalne godine
10. izvetaj eksterne revizije o finansijskim izvetajima
Zavrni raun, u skladu sa principom potpunosti, sadri sve pozicije u bruto iznosima, bez
prebijanja.
Takoe, mogua su odstupanja u odnosu na planirani budet. Ukoliko postoji viak prihoda
on se prenosi u narednu godinu. U sluaju nedostatka prihoda vlada moe predloiti:
model pokrivanja depozita,
Funkcije budeta

12

stavke (pozicije) koje nee biti izvrene,
rashode koji nee biti izvreni u potpunosti.
U sluaju vika prihoda vlada moe predloiti i rebalans budeta, ime e ovi vikovi biti
rasporeeni.
Saglasno principu javnosti vlada je u obavezi da objavi zavrni raun budeta u slubenom
glasniku. Zavrni raun na ovaj nain postaje nain kontrole i od strane skuptine i od strane
javnosti.














Funkcije budeta

13

5. Zakljuak

Budet kao jedasn od elemenata fiskalne politike svakako igra jednu vanu ulogu u svim
zemljama. U njemu se sastaju raunovodstvene, kombinatorike i ekonomske vjetine kako bi
kreirale politiku javne potronje i drutvenog oporezivanja za narednu fiskalnu godinu. Osim
toga, u mnogim velikim i razvijenim zemljama, budeti se planiraju za narednih nekoliko
godina (3 do 5 godina), te uzimaju u obzir sve efekte koje bi jedan budet mogao da
proizvede u narednim godinama.
Osim toga, ovakvo jedno planiranje budeta je mnogo svrsishodnije, jer jednom zapoeta
fiskalna politika treba da nastavi kako bi dala rezultate u to kraem vremenskom intervalu. U
svijetu i kod nas vladaju razliita miljenja i pristupi formiranju budeta, ali glavno
opredjeljenje je da se budet formira na osnovu rauna prihoda i rashoda i rauna finansiranja,
koji bi trebao da pomogne u finansiranju budetskog deficita, ili usmjeravanja sredstava koja
su ostvarena budetskim suficitom.











Funkcije budeta

14

6. Literatura

S. Vuka, M. Dini, . Risti, P. Belokapi, Budet i trezor, EtnoStil, Beograd 2012
K. Risti, . Risti, Fiskalna ekonomija i menadment javnog sektora, EtnoStil,
Beograd 2014
B. Raievi, Javne finansije, CID Ekonomski fakultet, Beograd 2008
Rosen, S. H. i T. Gayer, Javne finansije, CID Ekonomski fakultet, Beograd 2011
B. Staki, S. Bara, Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2011



Popis URL:


Ministarstvo finansija RS, Memorandum o budetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici za
2011. sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu, Beograd 2010
http://www.gvozden.info/javne-finansije-budzet/
http://bs.wikipedia.org/wiki/Budet