Aladinov Faktor

Dèk Kenfild
i Mark Viktor Hansen
ALADINOV
FAKTOR
Preveli sa engleskog
Mladen \or|evi} i
Vesna Kapuran
Naslov originala
Jack Canfield and Mark Victor Hansen
THE ALADIN FACTOR
1995 by Jack Canfield and Mark Victor Hansen
Izdava~
Mono & Maana
Za izdava~a
Miroslav Josipovi}
Nenad Atanaskovi}
Urednik
Tatjana Biì}
Prevod
Mladen \or|evi}
Vesna Kapuran
Lektura
Milica Lazarevi}
Korice
Ateneum
Tehni~ki urednik
Nenad \uri~i}
Slog i prelom
@eljko Gruji}
[tampa
Intergraf MM
Beograd
Tira`
1500
ISBN 86-7804-051-3
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
159.947.3
ALADINOV faktor / (priredili) Dèk Kenfild i Mark Viktor Hansen ;
preveli sa engleskog Mladen \or|evi} i Vesna Kapuran). - Beograd :
Mono & Maana, 2006 (Beograd : Intergraf MM). - 316 str. : ilustr. ; 21 cm
Prevod dela: The Aladin Factor / Jack Canfield, Marc Victor Hansen. - Tira` 1.500
ISBN 86-7804-051-3
a) Uspeh b) Me|uljudska komunikacija
COBISS.SR-ID 133342220
Ako moète ne{to da dobijete, a da ni{ta

ne izgubite, svakako molite.
V. Klement Stoun
Ovu knjigu posve}ujemo
Pati Hansen, koja nam je pomogla
da prenesemo Aladinovu magiju
u svoj i va{ ìvot,
i na{oj deci
Kristoferu, Kajlu, Oranu, Elizabeti i Melani,
koji se nikad nisu stideli da traè
ono {to èle.
Hvala im {to su bili savr{eni uzori!
Posve}ujemo knjigu iskrenom detetu u vama,
detetu koje jo{ uvek ima velike ideje,
velike zamisli, velika o~ekivanja, kao i volju da
uradi sve {to je potrebno
da ostvari svoje snove.
Zahvalnost
Zahvalnost
@elimo da zahvalimo svima bez ~ije pomo}i nikada ne bismo
uspeli da napi{emo ovu knjigu:
Peti Mi~el Oberi, koja je uskla|ivala ~itav ~arobni timski
rad koji je radio na ovoj knjizi. Ona je transkribovala intervjue,
pisala i korigovala pri~e i prekucavala kona~ni rukopis knjige
nekoliko puta. Njena posve}enost ovom projektu, kao i rukovo|enje Kenfild grupom ~esto su od nje zahtevali rad do kasno
u no} i mnogo radnih vikenda. Jo{ jednom ti mnogo hvala,
Peti!
Nensi Mi~el, na{oj pomo}nici i istraìva~u, koja je proveravala podatke, traìla knjige i novinske ~lanke, verifikovala
citate, kucala mnoge pri~e i uskla|ivala proces dobijanja autorskih prava za ovu knjigu, a istovremeno se bavila i prikupljanjem i korigovanjem stotina pri~a za knjige iz serije Melem za
du{u.
Kim Vejl, koja je puno pomogla u korigovanju informacija
i prekucavanju mnogih pri~a, a istovremeno je uspe{no organizovala najve}u obuku te godine. Hvala ti, Kim!
Heder Meknamara, koja nam je pomagala u svakom segmentu ove knjige: u kucanju, korigovanju, prekucavanju i istraìvanju pri~a, a da ne spominjemo ostajanje do kasnih sati kako
bi obavila sve {to je bilo potrebno da bi se ovaj projekat priveo
kraju.
Endì Huver, Lizi i Dònu Vilijamsu, Lindi Mekinturf,
Dùli i Dùdi Barns i Majklu Adamsu, koji su doprineli na
bezbrojne na~ine, vode}i na{e poslove ~itava dva meseca, od
aprila do maja 1995. godine, da bismo mi mogli da se usredsredimo samo na ovu knjigu.
Lari Prajs i La Verni Li, koji su nam pored vo|enja poslova Dèkove Fondacije za samopo{tovanje i projekata Melem za
du{u pomogli u pisanju ove knjige.
7
Aladinov faktor
Zahvalnost
Vandi Peti, koja je transkribovala preko pedeset sati intervjua za na{e potrebe. Nikada ne bismo uradili ovu knjigu bez
tebe!
Trudi Klefstadu, predsednici Office Works-a, koja je transkribovala bezbrojne intervjue i koja je bila tu uvek kada nam je
bila potrebna.
Dèfu Hermanu, na{em agentu koji je knjigu odneo divnim ljudima sa Berklija. Hvala {to si uvek bio tamo gde je bilo potrebno!
Ljudima iz Berkli pabli{ing grup: Dejvidu [enksu, predsedniku Berklija; Hilari Sige, na{oj urednici, koja je imala poverenja u nas od samog po~etka; Lesliju Gelbmanu, Luisu
Burku i Lu Aroniki, koji su verovali u ovaj projekat i ~ija je
organizacija stajala iza nas.
Arijel Ford i Kim Vajs, na{im publicistima, koji su marljivo
i efikasno radili da bi upoznali svet sa onim {to mi radimo.
Hvala {to ste strasno i profesionalno u~estvovali sa nama u
ostvarivanju na{e vizije!
Piteru Vegsu i Geriju [ajderu {to su uvek verovali u nas i
{to su nas poveli do vrha.
Buk staru iz Kalvera u Kaliforniji, koje smo zvali tri meseca
svakodnevno sa bezbroj pitanja na koja su oni uvek brzo i rado
odgovarali.
Stotinama ljudi koji su popunili upitnike i dali nam ekskluzivne intervjue. Suvi{e je ljudi koji su nam pomogli da bismo mogli sve da ih spomenemo, ali oni koje }emo navesti su
se istakli i prevazi{li sve obaveze i zahteve prijateljstva: Dèj
Abraham, Linda Albert, Tea Aleksander, Keli Ejpon, dr Geri
Artur, Dòn Asaraf, Dèf Oberi, dr Harold Blumfild, Dèjn
Blustajn, Judit Brajls, Dìm Brit, Ketrin Kasl, Dìm Kethart, Sten Dejl, Barbara de An|elis (koja je provela sate i sate
pri~aju}i sa nama i ohrabruju}i nas), Vin Di Bona, Bernard
Dormen, T. Heri Eker, Rabi Dov Perec Elkins, Rik Gelinas
(koji je najbolji u postavljanju pitanja i dobijanju odgovo-
ra na planeti!), Dejvid Ger{enson (koji nam je pomogao da

traìmo i dobijemo ugovor sa Vin Di Bono produkcijom za
na{e knjige Melem za du{u), Patri{a Frip, Mark Golston, Kej
Grejs, Beti Mazeti Ha~, Majkl Hese, Ejmi Huver, Norman
Houv, Ron i Meri Halnik, Koledt Hanter, Majkl Dèfris,
Tom Dàstin, Danijel Kenedi, Ken Ker, Brajan Klemer, Merilin Krigel, Marijan Lerned, Marsia Martin, Hanok Mekarti
(koji je od hiljade ljudi traìo da se pridruì i u~ini revolucionarno dobro delo), Rus Mekgi, Dèki Miler, V. Mi~el, Karla
Morgenstern, Dèjn Nilsen, Dona Nilsen, Tim Piering, Meri
Filips, Ken Pontijus, Dòn Preskorn, Lari Prajs, Linda Prajs,
Bob Proktor, Nido Kobejn, Robert Rizoner, Marija Salomon,
Dòn Vejn Dèk Sleter, Mark A. [nurman, Ron Skolastiko,
Frenk Sikone, Brus Bear Man Smit, dr Luis A. Tartalja, Piter
Vegso, Kej Valburger, Doti Volters, Lili Volters, Lojd Vajntraub, Dijana von Vilenc Ventvort, Ted Ventvort, Bred Vin~,
Dèk Vulf i Dejvid Joho Junior.
Posebno zahvaljujemo Dòrdìji Nobl i Peti Hansen, na{im suprugama, koje su nas volele i podràvale iako nismo bili
pored njih poslednjih meseci dok se projekat privodio kraju.
Hvala jo{ jednom na razumevanju!
Dèk èli da zahvali Eni Hajman, od koje je sve po~elo; Dèku Gibu koji me je nau~io da verujem u sebe i ~ove~anstvo; V.
Klementu Stounu, koji me je nau~io da pitam sve {to me interesuje; dr Robertu Rezniku koji me je nau~io da budem direktan
kada ne{to traìm; Marti Krempton koja me je nau~ila da traìm odgovore od svog unutra{njeg bi}a. Hvala vam {to ste
me podu~ili i podstakli da budem zadovoljan samo onim najboljim i da verujem u ìvot.
Neka imena i osobine onih koji su nam pomogli smo

promenili kako bismo sa~uvali njihovu privatnost.
Kada sam bio mali prosjak,

I ìveo u vla`nom podrumu,
Nisam imao ni prijatelja ni igra~ku,
Ni{ta osim Aladinove lampe...
Dèjms Rasel Lovel
Sadraj
Mono & Maana

2006
Sadràj
Zahvalnost
Uvod
17
PRVI DEO
ALADINOV FAKTOR
1. Pet prepreka u zahtevanju: najva`niji razlozi {to

ne traìmo ono {to èlimo
25
2. îtav novi svet: dobrobit od traènja
54
3. Gospodari lampe
72
DRUGI DEO
OSLOBA\ANJE DUHA
4. Kako da znate {ta da poèlite
87
5. Paljenje lampe
97
13
Aladinov faktor
6. Izlazak iz lavirinta straha
107
TRE]I DEO
KAKO DA MOLITE, KOGA DA MOLITE I [TA DA
MOLITE
7. Kako da molite
150
8. Traìte u ku}i
195
9. Traìte u {koli
220
10. Traìte na poslu
232
11. Traìte od sveta
260
12. Traìte od sebe
289
13. Traìte od vi{e sile
302
14. [ta ~ekate? Po~nite!
311
14
ALADINOV FAKTOR
Uvod
Uvod
*
Nekada davno, u jednoj dalekoj zemlji, sedeo je u
pra{ini prljavi de~ak i zurio u lampu me|u svojim
kolenima. Stara, prljava i ulubljena, ali nekako jo{
uvek lepa, lampa se grejala od njegovog dodira.
Aladin je prstima prelazio oko natpisa sa strane,
jedva vidljivog zbog pra{ine. Pljunuo je na rukav i
o~istio lampu kako bi pro~itao urezani natpis:
Traì i bi}e ti dato.
Tek {to je ovo pro~itao, lampa se zatresla i okrenula
u njegovim rukama. Koà mu se najeìla, a kosa podigla. Jedan glas kao da je zagrmeo sa svih strana
pijace.
*
Ko si i za{to me zove{?
*
Pra{ina oko Aladinovih nogu postala je ruì~asta,
uskovitlala se obavijaju}i njegovo malo telo. Dugine
boje su zasvetlele pred njegovim o~ima i on se
osetio kao da ga je neko podigao iznad oblaka.
Gde sam? [ta mi se de{ava?, vri{tao je.
17
Aladinov faktor
Uvod
Dok nisam shvatio da treba da traìm ono {to èlim ìveo

sam u stanju neprosve}ene obeshrabrenosti. Mislio sam da
ne treba nikoga da uznemiravam, nikome da ne budem na
smetnji i da se ne name}em, nikada da ne oduzimam tu|e
vreme, i naravno, da nikada ne budem dave`.
Jednom smo na po~etku braka moja supruga Dòrdìja
i ja oti{li u vikendicu na obli`nje jezero u zapadnom Masa~usetsu. Ku}a se nalazila na brdu, a mi smo parkirali kola
na putu iznad ku}e i stepenicama silazili do kuhinjskih vrata.
Nalazili smo se kilometrima daleko od grada i kada god smo
i{li u kupovinu, donosili smo mnogo hrane i namirnica, koje
smo morali da pakujemo u deset ili vi{e kesa. Kada bismo se

vratili ja bih unosio kese, a Dòrdìja ih je raspakivala i stavljala namirnice na odgovaraju}e mesto.
Podsvesno sam uvek bio ozloje|en takvom situacijom. Ja
sam se peo i silazio niz, ~inilo mi se, beskrajne stepenice, dok
je Dòrdìja imala lak{i posao samo je uzimala stvari iz torbi
i stavljala ih u ostavu. Posebno sam bio uvre|en kada bi padala ki{a ili sneg. Ovakav postupak, kao i moja ozloje|enost, trajali su godinama.
Jednog dana su nas u bra~nom savetovali{tu zamolili da
nabrojimo sve frustracije koje smo imali. Izneo sam razlog svoje dugotrajne ner voze, jer kada je trebalo nositi namirnice
niz stepenice, u na{oj vezi uvek sam ja bio tovarna mula.
Odgovor moje ène mi je zauvek promenio ìvot. Meni nikada nije palo na pamet da si time nezadovoljan, rekla mi je.
Za{to ne{to nisi rekao? Bilo bi mi drago da ti pomognem da
nosi{ torbe. Samo je trebalo da me pita{.
Samo je trebalo da pitam? Bilo je tako jednostavno?
Za{to to nikad nisam pomislio? Jednostavno mi nije palo na
pamet. Ali za{to?
Odjednom sam se setio trenutaka kada mi je bila
potrebna pomo}, a ja sam se pla{io da je potraìm. @eleo
sam da zatraìm od svojih u~itelja u {koli da malo sporije predaju i ponove {ta su rekli, ali sam se pla{io da }e pomisliti
da sam glup. Kada sam bio srednjo{kolac i radio preko leta,
èleo sam da zamolim kolege na poslu da mi pomognu da
podignem veliku balu, ali sam se pla{io da }e misliti da sam
slabi} jer traìm pomo}. @eleo sam da pitam jednog momka
u {koli da mi pokaè kako svira odre|ene akorde na gitari, ali
pla{io sam se da ih ne}u dovoljno brzo nau~iti i da }e se on
iznervirati {to mu oduzimam vreme.
Na kraju sam se zadovoljio sredinom obi~nim sedi{tima
na predstavama, lo{im stolovima u restoranima. Hladnu ili
lo{u hranu koju su mi ser virali nikad nisam vra}ao. Navikao
sam na sobe niè kategorije u hotelima i na spavanje na fote-
18
19
Ti si sa mnom, sa Duhom koga si pozvao, javio

mu se glas. Tu sam da odgovorim na sva tvoja pitanja i pomognem ti da dobije{ ono {to èli{.
*
@elim da me ljudi vide onakvog kakav zaista jesam.
Spolja sam ubogi prosjak, ali ja znam da sam princ.
Kada bi samo to i drugi mogli da vide, sva bogatstva sveta bila bi moja, odgovorio je Aladin.
*
@eli{ li zaista da ljudi u tebi prepoznaju uzvi{enost?, upitao je Duh.
*
Da, i vi{e od toga.
*
Tvoje èlje su za mene zapovest. Sedi na moja
stopala, drago dete, da ti ispri~am bajku o ~udu i
uspehu, o tome kako da nau~i{ da traì{ ono {to
èli{. Poveo sam mnogo prijatelja koji }e nam ispri~ati svoje pri~e. Gledaj u lampu, sine moj, i saslu{aj
bajku o promeni.
Aladinov faktor
Uvod
ljama u avionu, iako su mi nudili i prvu klasu. Prihvatio sam

da sam osrednji radnik sa osrednjim sposobnostima. Nosio
sam odela koja mi nisu dobro stajala i obu}u koja me je ùljala. (Ne brini. Ra{iri}e se.). Pla{io sam se da vratim ili zamenim neèljene poklone i gotovo nikad nisam traìo od prodavaca da mi pomognu da na|em ono {to mi treba.
Jednog dana, kada sam odlazio na koled`, o~uh mi je
dao nov~anicu od 20 dolara i rekao: Ako ti nekad bude bila
potrebna pomo}, pogledaj u svoju ruku. To je u stvari zna~ilo: Sad si samostalan i trebalo bi da si sam sebi dovoljan.
Ne traì vi{e ni{ta.
Prethodnih osamnaest godina od majke, oca i o~uha mogao sam da ~ujem samo: Ako ikad bude{ upao u nevolju,
ne tr~i kod mene da traì{ pomo}.
Za{to mene pita{? Ne znam!
Misli{ li ti da pare rastu na drve}u?
[ta ti misli{, da sam ja Rokfeler?
Prestani da me zapitkuje{! To je poslednje {to ho}u da
~ujem!
Nemoj da postavlja{ previ{e glupa pitanja!
Odgovor je ne i prestani da me uznemirava{!
Ostavi majku na miru! Imala je teàk dan!
Rekao sam ne i ta~ka!
Zara|ivao sam manje nego {to sam mogao, smejao sam
se vicevima koje nisam razumeo, u razredu nikada nisam dizao ruku. Prihvatao sam autoritete bez preispitivanja i grizao
se za jezik kada je trebalo da zovem devojke na sastanak.
ê`njivo sam gledao u sve {to sam èleo, a retko sam to
dobijao. Takav je bio moj ìvot manje od onoga {to sam
èleo, manje nego {to sam zasluìvao, manje od najboljeg i
manje od onoga za {ta sam bio sposoban.
*
Dèk je ovu pri~u ispri~ao, Aladine, da bi ilustrovao
pet najva`nijih prepreka za ostvarenje sopstvenih te`nji. Pr vo, bio je zarobljenik neznanja. Nije znao da
moè da traì i da to moè biti vrlo jednostavno.
Drugo, pogre{ni stavovi su ga odveli u zabludu. Mislio je da njegova èna, po{to ga voli, automatski
zna {ta on èli i da mu to i ponudi. Tre}e, strah je
odlu~ivao, ne Dèk. Pla{io se negativnog odgovora
i poniènja. êtvrto, ponos ga je blokirao i doprineo udaljavanju od ljudi u njegovom ìvotu. I peto, ose}ao je da nije vredan pomo}i koja mu je bila
potrebna i koju je zasluìvao, jer nije imao dovoljno
samopo{tovanja.
Ovih pet prepreka su karike lanca koji te spre~ava
da traì{ ono {to èli{. I sve dok ne pokida{ te veze
i oslobodi{ se ropstva u koje su te bacile, ne}e{ biti
slobodan da ostvari{ svoje snove.
Dèk Kenfild
20
21
PRVI DEO
Aladinov faktor
*
I{tite, i da}e vam se;
traìte, i na}i }ete;
kucajte i otvori}e vam se.
Jer svaki koji i{te, prima;
i koji traì, nalazi;
i koji kuca, otvori}e mu se.
Jevan|elje po Mateju, 7:78
Pet prepreka u zahtevanju
1
PET PREPREKA U ZAHTEVANJU:
Najva`niji razlozi {to ne traìmo ono {to èlimo

1. NEZNANJE
Pri~a se da je nekada davno jedan lopov ukrao predivan
kaput napravljen od najfinijih materijala, sa dugmadima od srebra i zlata. Lopov je prodao kaput na pijaci,
a kada je potom oti{ao kod svojih prijatelja, najbolji
prijatelj ga je upitao za koliko novca je prodao kaput.
Za sto srebrnjaka, odgovorio je lopov.
Ho}e{ da mi kaè{ da si dobio samo sto srebrnjaka za
onakav kaput?
Pa zar postoji broj ve}i od sto?, upitao je na kraju
lopov.
Mnogi od nas ne znaju {ta da traè. Ili nismo svesni {ta je dostupno, ili smo se toliko udaljili od sebe samih da vi{e nismo
u stanju da prepoznamo svoje prave potrebe i èlje. Neki su se
toliko u~aurili da su jednostavno nesposobni da osete prirodne
èlje i potrebe. Neki od nas vi{e ne znaju {ta zaista èle.
Mnogi od nas ne znaju kako da traè. Nikad nismo u~ili kako da postavljamo prava pitanja. Nismo videli da se takav model komunikacije koristi u na{em domu. O tome nam nisu govorili u {koli, ni na poslu.
Mnogi od nas ne znaju od koga da traè i kada. Nismo nau~ili da prepoznamo dobre prilike koje nam mogu doneti ono
25
Aladinov faktor
{to èlimo, bilo da je to zagrljaj, mudar savet ili naredba. Mnogi od nas nikad nisu nau~ili da ~itaju neverbalne znake koje
nam drugi ljudi {alju i koji zna~e s tobom sam ili ne sada.
Strah uvek nastaje iz neznanja.
Ralf Valdo Emerson
Ne znamo {ta je dostupno i mogu}e

Mnogi od nas nikada nisu znali da se mogu kupiti ku}u bez poloènog novca dok nisu pro~itali knjige Roberta Alena. Nismo
znali da moèmo zahtevati i dobiti manju kamatu na kreditinim karticama dok nismo ~uli ârlsa Givensa. Nismo znali da
moèmo traìti besplatnu dodatnu opremu uz automobil ili
manju cenu za hotelsku sobu dok nam to neko nije rekao.
Ako nas roditelji nisu nau~ili, ako o ne~emu nismo u~ili
u {koli ili nismo videli neki primer, kako bismo mogli da
znamo?
Ako ste navikli da za obrok uzimate samo komad hleba,
ne shvatate da moète traìti tanjir testenine. Nikada ga niste videli. âk i ne znate da on postoji i zato je taj zahtev
potpuno van va{eg vidokruga. Na sre}u, u jednom trenutku
neko }e vam pokazati tanjir testenine, pro~ita}ete ili ~uti
ne{to o njemu, tako da }e on postati realan, vi{e ne}e biti
fantazija. Tada }ete po~eti da razmi{ljate: Hej, pa ja èlim
tu testeninu.
jane, ili smo bili primoravani da ih se stidimo. Mogli su da nas

kritikuju ili ismeju ako bismo nastavili jasno i glasno da traìmo ono {to èlimo. Manje je bolno bilo da prestanemo i mi
smo jednostavno sahranili svoje èlje, jer bi njihovo ostvarenje
moglo biti uznemiruju}e ili neprijatno za na{e roditelje. Njihov sistem vrednosti mogao je biti stavljen na probu ili na neki
na~in ugroèn.
Mo`da smo traìli ne{to ~ega su oni u detinjstvu bili li{eni,
pa su nas zato podsvesno odbijali. Na{e èlje su mo`da budile potisnute frustracije zbog neostvarenih èlja iz njihovog
detinjstva. Mo`da su nas odbili samo zato {to smo bili deca,
a mo`da su nas uskra}ivali kako bi, ka`njavaju}i nas, kaznili nekog iz svoje pro{losti. Ili su se jednostavno pla{ili da }e ih
rodbina i kom{iluk kritikovati {to su razmazili decu i {to im
sve popu{taju.
Nebitno iz kog razloga, posledica je da smo prestali da ose}amo {ta èlimo, jer je to bilo suvi{e bolno. Lak{e je bilo u~auriti
se i postati apati~an. Pitanja: [ta èli{ da radi{ ve~eras? vodila su odgovorima tipa: Ne znam ili Nije mi ni do ~ega.
Kada bi nas pitali {ta èlimo, nismo znali kako da
odgovorimo.
Ne znamo da traìmo
Ne znamo {ta zaista èlimo i {ta nam zaista treba
Mnoge od nas nikada u ku}i nisu u~ili kako da jasno i

otvoreno ne{to zahtevamo. Ve}ina {kola ne nudi kurseve o
ve{tini komunikacije i delotvornih zahteva. Vi|ali smo jedino
zanovetanje, cviljenje, àljenje, jecanje i tuàkanje. Gledali
smo nagove{taje, aluzije i neodre|ene zahteve, ali nikad jasnu komunikaciju usmerenu ka potrebama, zahtevima i èljama. Ako je nikad nismo videli, ne moèmo ni da je nau~imo,
niti primenimo u ìvotu.
Mnogi od nas nemaju dodira sa svojim pravim potrebama i

èljama, jer su u detinjstvu one neprekidno ignorisane i odbi-
Niko mi o tome nikada nije pri~ao. Moj otac nikada u ìvotu nije ni{ta èleo. Nisam ga nikad video da ne{to traì. Traì-
26
27
Barbara de An|elis, psiholog, autor knjiga

Kako da ljubav deluje (Making Love Work)
i U potrazi za sre}om.
Aladinov faktor
ti ne{to nije bio model u mojoj ku}i, tako da sam odrastao sa

mi{ljenjem da ~ovek treba da bude dovoljan sam sebi.
Ron Hulnik, autor knjige

Finansijska sloboda za 8 minuta dnevno.
o~ekuj previ{e od ljudi kao {to je tvoj otac; i da je bolje }utati,

pa da drugi misle da si budala, nego progovoriti i otkloniti sve
sumnje.
Programirali su nas roditelji
Kao dete nisam videla nijednu ènu koja zahteva ono {to
èli. Moja majka to nikad nije radila. Nisam imala nikakve jake ènske modele kao dete. Oko mene nije bilo mnogo uspe{nih èna.
Barbara de An|elis
2. OGRANIÂVANJE I NETA^NA UBE\ENJA

Druga prepreka u traènju onoga {to èlimo su ograni~enja i
negativna ube|enja programirana u podsvesti, koja tiho vladaju na{im postupcima.
Mi smo rezultat svog mi{ljenja.
Damapada
ôvek je ono u {ta veruje.
Anton êhov
Odakle nam ova ube|enja dolaze?
Roditelji su me nau~ili da ni{ta ne traìm. Se}am se da je baka imala obi~aj da mi daje novac, a ja sam morao nekako da
je odbijem. To je bio deo igre. Roditelji bi obi~no rekli: Ne
uzimaj novac od bake i dede. Baka i deda bi rekli: Ne, ne,
uzmi. Ja sam novac stvarno èleo, ali sam morao da kaèm
ne. Onda bi mi baka i deda tutnuli novac u ruku ili zadnji
dèp i ja bih najzad rekao: Dobro, vaì. To je bila ta igra.
Se}am se da sam jednom oti{ao kod bake i, po{to mi je
ona uvek davala novac, upitao sam je: Bako, mogu li da dobijem od tebe malo novca?
Ona me je za~u|eno pogledala: Time, nikada ne traì
novac!, rekla je.
Bio sam zapanjen. Bio sam klinac i mislio sam da ima smisla da traìm novac ako oni èle da mi ga daju. Ali postojala
je etika, taj pre}utni moral kome deca treba da se pot~ine
trebalo je da se deca vide, a ne da se ~uju. Nisu nas shvatali
ozbiljno, pretpostavljam.
Tim Piring
Ro|eni smo sa umom koji je bio prazna baza podataka i tek

je ~ekao da bude programiran. Mnoge od nas su negativni i
ograni~avaju}i stavovi koje smo preuzeli od roditelja, u~itelja,
crkve ili medija ometali da traìmo i dobijemo ono {to èlimo.
Zbog ovih roditeljskih i kulturnih ograni~enja moèmo postati stegnuti, ~ak i paralizovani.
Rekli su nam da je bolje da dajemo nego da primamo, da
ako me on zaista voli, ne moram da traìm i da traìti pomo} zna~i slabost. Iz gre{aka i traumati~nih iskustava u ìvotu
nau~ili smo da ako ne èli{ mnogo, ne}e{ biti razo~aran; ne
Mnogi od nas su odrasli u porodicama u kojima se li~nim èljama ne pridaje va`nost. Na{e èlje su zanemarivali, ismevali ili
poniàvali. Na{e èlje i te`nje nisu bile va`ne. Nisu nam pruàli izbor, nisu nas pitali {ta volimo ili nisu ispunjavali na{e
prohteve. Bili smo gra|ani drugog reda, trebalo je da jedemo
{ta nam serviraju, da obu~emo {ta nam daju i da govorimo {ta
nam se kaè.
Podse}a li vas neka od ovih re~enica na va{e detinjstvo ili,
jo{ gore, na va{e roditeljstvo?
28
29
Aladinov faktor
Prestani da me optere}uje{ svojim zanovetanjima.

Prestani da uznemirava{ svoju majku.
Ostavi baku na miru.
Ne èlim to da slu{am!
Sada nemam vremena!
Ne opet! [ta sad ho}e{?
Tako si sebi~an. Misli{ samo na sebe.
Nikad ne razmi{lja{ o potrebama drugih, ve} samo
o svojim.
Dok god ìvi{ pod mojim krovom, bi}e kako ja
kaèm.
Ako ti se ovde ne svi|a, idi kuda èli{.
Ako ne moè{ da kaè{ ne{to lepo, nemoj uop{te da
govori{.
Kada budem hteo da ~ujem tvoje mi{ljenje, da}u ti to
do znanja.
Poùri, danas imamo mnogo posla.
Ne interesuje me {ta ti èli{.
]uti i radi {ta ti se kaè.
Ako }uti{ i radi{ {ta ti se kaè, sve }e biti u redu.
Uradi kako ti je re~eno!
Programirala nas je {kola

Ako u {koli traìte pomo} u~itelja, nazovu vas {treber. U mnogim gradskim {kolama, ako pokazujete interesovanje i ako
traìte od u~itelja da vam ne{to objasni, optuùju vas da se
ulagujete.
Kaù vam da radite sami i da je pomo} ili saradnja sa ostalima prevara.
Brzo nas nau~e da ne postavljamo glupa pitanja. U~itelj }e
nas samo za~u|eno pogledati. Druga deca }e se smejati ili nervirati. Mnogo nas se borilo sa ovim problemom i izdvajalo od
ostalih.
30
Sme{no je bilo u {koli. Seo je u ~etvrtastu sme|u klupu,

istu kao sve ostale. Pomislio je da bi trebalo da bude crvena. Njegovo mesto je bilo ~etvrtasto i sme|e kao sva ostala.
Malo, ste{njeno i neudobno.
Mrzeo je {to je morao uko~eno da drì olovku i kredu, sede}i pravo u klupi, dok ih je u~itelj uporno posmatrao.
Morao je da pi{e brojeve koji mu ni{ta nisu zna~ili. Brojevi
su bili gori od slova, koja su i mogla biti ne{to kada ih stavite
zajedno...
Brojevi su bili sitni, ~etvrtasti i on ih je mrzeo. U~iteljica je
do{la da razgovara s njim. Rekla mu je da treba da se pona{a
kao i ostali de~aci. On joj je rekao da ih ne voli, a ona mu je
odgovorila da to nije va`no.
Posle toga su crtali. On je sve obojio u ùto, jer se tako
ose}ao tog jutra.
U~iteljica je do{la i pogledala njegovu sliku. [ta je to?,
upitala je. Za{to ne nacrta{ ne{to kao Ken? Zar to nije
divno?
To je bilo sve.
Posle toga je uvek crtao avione i raketne brodove, kao
svi ostali.
Odlomak pesme O {koli, koja je uru~ena u~iteljima u

Regini u Saska~evanu. Premda se ne zna ta~no da li je
u~enik sam ovo napisao, zna se da je dve nedelje kasnije
izvr{io samoubistvo.
Programirali su nas vode}i mediji

Zbog dugotrajnog uticaja televizije mnogi su nau~ili da biti
mu{ko zna~i biti ma~o, patiti }utke, biti ~vrst i nikad ne pokazivati ranjivost i dublje potrebe. Mu{karci u~e da ironijom ili
nipoda{tavanjem sakriju emocionalno nezadovoljstvo koje se
stvara suo~avanjem sa istinskim bolom, potrebama i èljama.
Ovaj ma~o imid` smeta mu{karcima da zatraè pomo} ili
saradnju.
31
Aladinov faktor
Religiozno vaspitanje nas uslovljava

Crkvene dogme, sve{tenici ili religiozna literatura uslovljavaju
na{ odnos prema sopstvenim te`njama.
Ve}i je blagoslov davati nego primati.
Dela apostolska 20:35
Odgajana sam da budem svetica. Moja majka je htela da
ode u manastir, ali umesto toga se udala i posvetila mene,
svoje pr vo dete, devici Mariji i njenoj majci. Ja sam posve}ena i ponu|ena kao `rtveno jagnje. Ceo moj ìvot je bio
neprestana `rtva, tako da nikada nisam mogla da razmi{ljam
o sebi. Trebalo je da pomaèm nesre}nim du{ama u ~istili{tu,
gladnoj deci Vijetnama i svakome ko je povre|en, gladan ili
bez doma. Trebalo je da im pomaèmo i da ni{ta ne traìmo
za sebe.
Rekli su mi da je sebi~no èleti ne{to za sebe, jer onda ne
bi ostalo dovoljno za druge. Ne o~ekuj previ{e. Uvek bih prvo
morala da budem sigurna da drugi sve imaju, pre nego {to
bih ja ne{to dobila.
Dok sam bila mala, èlela sam da umrem dok sam mala i
da postanem dete-mu~enik. Tada bi me roditelji kona~no voleli. Rekli su mi da }u dobiti nagradu u slede}em ìvotu; u ovom
ne}u dobiti ni{ta. To je bilo moje iskustvo vezano za crkvu
ne moè{ traìti za sebe, mora{ da se posveti{ drugima.
Umalo nisam umrla od astme ne traè}i ono {ta mi
treba.
postavljajte pitanja o receptima, dijagnozi ili tretmanu. Satima ~ekamo u ordinacijama, a da se i ne zapitamo za{to nije napravljen bolji raspored za pacijente. Navikli smo na lo{ odnos
i ~esto nadmeno pona{anje. Mi smo neznalice. Oni znaju. Samo radi {ta ti se kaè i ne pitaj.
Nedavno je jedna mlada majka donela u hitnu pomo} dvoipogodi{nje dete sa veoma visokom temperaturom. Osoblje
ju je umirivalo re~ima da mnoga deca dobijaju groznicu i da
ne brine previ{e. Rekli su joj da konsultuje lekara ako detetu
ujutru ne bude bolje. @ena je oti{la uznemirena, ali je mislila
da su oni stru~njaci i da ne treba vi{e da postavlja pitanja o
zdravlju svog deteta.
Ostala je budna pored svoje bebe skoro celu no}, ali u 6
sati ujutru je primetila pod bebinom rukom ne{to {to je li~ilo
na modricu. Hitno je odnela dete u drugu bolnicu, jer je bilo
pomodrelo skoro po celom telu.
Bolnica je izvr{ila podrobnu analizu i izvestila je da njen
sin~i} mo`da ne}e preìveti dan, jer je dobio bakterijski plu}ni
meningitis koji poga|a malu decu i koji se le~i samo ako se
otkrije na vreme. Niko nije mogao biti siguran da li je njen
de~ak mogao da preìvi, ali ona }e to pitanje postavljati sebi
do kraja ìvota.
Heder Meknamara
Marijana R.
Programirali su nas na{i doktori

Vrlo rano smo nau~ili da je doktor u stvari Bog. Morali smo da
radimo {ta doktor kaè. Doktor nema vremena za budalasta
pitanja. Sledite terapiju koja vam je prepisana, molim vas. Ne
32
33
Aladinov faktor
NEKOLIKO NAJÊ[]IH OGRANIÂVAJU]IH

STAVOVA
Ako me zaista voli{, zna}e{ {ta mi treba
Jedna od naj~e{}ih re~enica me|u parovima je: Ako me zaista
voli{, zna}e{ {ta mi treba. Ali to nije istina. Vrlo je mogu}e
da vas neko voli, a da ipak ne zna {ta èlite. Dvoje se ne slaù
uvek! Ovo romanti~no verovanje da }e neko ko vas voli intuitivno znati i predvideti sve va{e potrebe prouzrokovalo je mnogo razo~arenja i nesre}a.
Upozorenje: Te{ko da }e va{ partner ikada znati {ta èlite,
osim ako niste u braku s proverenim vidovnjakom, sve dok ne
steknete hrabrost i inteligenciju da to jasno traìte.
Kao {to duh iz lampe ne moè Aladinu da ispuni èlju dok
mu je on ne kaè, va{ bra~ni partner ili ljubavnik ne moè da
ispuni va{e èlje ako ne zna koje su.
Kad sam imala {est godina, moja majka je povela sestre i

mene u posetu tetki u Vermont. Sedele smo na zadnjem sedi{tu. Najmla|a sestra, kojoj su bila tek dva meseca, imala je
problema sa disanjem. Zatraìla sam od majke da zaustavi auto i rekla joj: Dijani nije dobro!
Majka nije stala, rekla je isto {to i obi~no. Bi}e joj
dobro. Kad smo stigli kod tetke, Dijana je bila mrtva.
Nije bilo va`no {ta sam traìla zaustavite kola, nemojte
imati vi{e dece, spre~ite katoli~ku crkvu da maj~inu kontracepciju progla{ava nemoralnom, neka moj otac prestane da
èli da ìvi luksuzno slu{ajte me, volite me, brinite o meni,
odvojite vreme za mene nikad nisam dobila ono {to sam
traìla.
Posle nekog vremena, prestala sam da traìm. Nakon
nekoliko godina i ja sam imala problema sa disanjem po
ìvot opasnu astmu. Trebalo mi je deset godina da se izle~im
i po~nem da traìm ono {to èlim.
Marijana R.
Ako èlite vi{e romantike, pa`nje, posve}enosti ili pomo}i

oko sudova, mora}ete da zatraìte.
Ni{ta se ne dobija lako
Kao najstarija od desetoro dece u irskoj katoli~koj porodici, bila sam vaspitana da budem vrlo odgovorna, ~ak i kao mala.
34
Jednog popodneva dok su {etali, mali{an je upitao oca kako

struja prolazi kroz ìce razapete izme|u telefona.
Ne znam, rekao je otac. Nikada nisam znao mnogo o
elektricitetu.
Nekoliko ulica dalje sin je upitao {ta prouzrokuje munje
i gromove.
Iskreno, rekao je otac ni sam to nikad nisam potpuno
razumeo.
[etali su dalje i de~ak je nastavljao da postavlja pitanja na
koja otac nije umeo da odgovori. Najzad, kada su se pribliìli
ku}i, de~ak je upitao: Tata, nadam se da ti ne smeta {to
toliko pitam?
Naravno da ne, odgovorio je otac. Kako bi druga~ije
ne{to nau~io?
Priru~nik za govornike II
35
Aladinov faktor
Pre ili kasnije, ako otac ne bude pruào odgovore, de~ak }e

prestati da postavlja pitanja. Radoznalost i èlja za u~enjem su
potisnuti.
Moj uspeh }e onemogu}iti druge
êsto mi se de{avalo da, kada sam èljan ne~ega, ose}am
da }e ispunjenje moje èlje li{iti nekog drugog. Trebalo mi je
dosta vremena da shvatim da se svet ne kre}e tako.
Dèjn Blustejn
Mnogi od nas veruju da nema dovoljno vremena, novca, hrane ili pa`nje za svakog. Verujemo da ono {to mi dobijemo na
neki na~in li{ava druge njihovih potreba. Smatramo da }e biti
manje za druge ako dobijemo ne{to {to èlimo. Smatramo da
nema dovoljno hrane za svakog, tako da je bolje da ne jedemo
vi{e od onoga {to nam je postavljeno. Mislimo da je bolje da se
mu~imo na dosadnom poslu koji ne volimo, jer treba da budemo sre}ni {to ga uop{te imamo. Ako ga napustimo, mo`da
ne}emo na}i drugi.
Ne}u biti sre}an ako dobijem ono {to èlim
Kada bi ~ovek ostvario samo pola svojih èlja, udvostru~io bi svoje probleme.
Bendàmin Franklin
Pazi {ta èli{, jer bi to mogao i da dobje{.
Uobi~ajena roditeljska poslovica
Preovla|uju}i mit glasi da ako dobijemo ne{to {to smo èleli, moèmo shvatiti da smo pogre{no èleli, a tada }emo se
zarobiti u sopstvenoj èlji. Kao deca u~imo da s ku}nim ljubimcem dolazi i obaveza da ga ~uvamo i hranimo. Ako stupim
u vezu s mu{karcem koji mi se svi|a, moè se desiti da je
36
on nasilnik. A ako se udam za njega, zarobila sam se za ceo

ìvot. Ako èlim da se selim, mo`da mi se nova lokacija ne}e
svideti kao stara. Zato je bolje da ne traìm ni{ta.
Ta~no se se}am trenutka kada sam shvatila da sam sposobna da ne{to zamislim, poèlim i dobijem. Imala sam petnaest godina kada sam rekla sebi: Mogu da imam sve {to
èlim! To me je upla{ilo, jer su mi govorili da treba da budem oprezna kad ne{to èlim, zato {to me èlje mogu unesre}iti. Od tog trenutka bila sam vrlo upla{ena, pla{ila sam se
da me ostvarenje èlja moè stra{no unesre}iti.
Kej Volburger
3. STRAH
Strah nastaje u glavi.
Kurs o ~udima
Kao rezultat negativnih, bolnih i sramnih iskustava iz detinjstva, postajemo upla{eni, pla{imo se da traìmo ono {to zaista èlimo. Pla{imo se da ne ispadnemo glupi, da ne budemo ranjivi, povre|eni, odbijeni. Kao rezultat tih strahova postajemo pasivni. Navikavamo se na manje od onoga {to zaista èlimo i sledimo sudove drugih koji su uzeli ono {to mi
èlimo. Nemamo hrabrosti da traìmo ni samodiscipline da
stvaramo. Odustajemo tro{e}i svu energiju da se za{titimo od
aveti koje smo stvorili u glavi, umesto da tu energiju koristimo
da stvorimo ono {to èlimo.
Strah od odbijanja
@elim da do|e{ kod mene,
Ali i ne èlim.
Ti si tako vaàn,
Ali na na{im ulaznim vratima je rupa,
A moja majka nema finih kola~a da te posluì.
37
Aladinov faktor
@elim da do|e{ u moju ku}u, u~itelju,

Ali i ne èlim.
Moj brat `va}e otvorenih usta,
A moj otac ponekad podriguje.
Voleo bih da mogu da ti dovoljno verujem, u~itelju,
Da bih te pozvao u svoj dom.
Alber Kalum
U srednjoj {koli sam bio zaljubljen u jednu devojku, najlep{u

i najinteresantniju u celoj gimnaziji. Toliko sam bio zaljubljen
da bih u njenoj blizini gotovo zanemeo. Nekoliko godina kasnije sam joj pri{ao, a ona mi je rekla da je tada bila jako zaljubljena u mene i da je o~ajni~ki èlela da je pozovem na sastanak. Zbog svog straha protra}io sam dve godine ìvota.
Kada sam je kona~no pozvao na sastanak rekla mi je: Tvoj
problem je {to ti uvek sam sebe odbije{ pre nego {to ènama
uop{te pruì{ {ansu. Sam sebi kaè{ ne, jo{ pre nego {to mi
to uradimo. Treba da bude{ hrabriji.
Dòn Tejlor
Biti ismejan poniènje i odbijanje neuklapanje ne znam
da li sam ikad verovao da bi neko iza{ao sa mnom. Toliko
sam bio dobar.
Majkl Hese
Pla{imo se da ne ispadnemo glupi

Preovla|uju}i strah koji nas blokira je strah od odbijanja.
ôvek u baru: [ta bi trebalo da ti dam za poljubac?
@ena: Hloroform.
Po~eo sam da se pitam: [ta me to zaista pla{i? Svaki put
sam se vra}ao ose}anju nemo}i ose}anju da treba da budem nemo}an u svakoj situaciji. Pla{io sam se odbijanja i
odbijanje je dolazilo sa stotinama razli~itih lica. Kao da nikada nisam bio dovoljno dobar, nikad nisam postupao pravilno,
a ljudi su mi se smejali. Strah od odbijanja bio je na prvom
mestu i tada je re~ strah u mom ìvotu zna~ila zaboravi sve
i beì.
Mnoge od nas parali{e strah tipa: Ako traìm ono {to èlim,
ispa{}u glup i ljudi me tada ne}e voleti.
Nikada u {koli nisam postavljao pitanja, traìo uputstva ili traìo od u~itelja da sporije predaje, jer bih tada ispadao glup.
Nikad nisam rekao: Usporite, ne znam o ~emu govorite.
Tim Piring
Smatrali su me nadarenim i zato sam se pla{io da traìm pomo} od u~itelja. Mislio sam da treba sve da znam, a ako bih
podigao ruku, to bi zna~ilo da nisam zaista nadaren. êsto
sam dospevao u nevolje, jer nisam mogao da podignem ruku
i nisam mogao da traìm.
Hanok Mekarti
Sten Dejl
38
39
Aladinov faktor
Jednostavno ne mogu da razgovaram sa svojom majkom.

Pla{im se ~ak i da je pitam da razgovaramo, pla{im se da }e
se naljutiti na mene ili da me ne}e razumeti. Pla{im se da traìm pomo} oko doma}eg zadatka od profesora, jer }e oni
pomisliti da sam glup. Pla{im se da podignem ruku u razredu
i traìm razja{njenje, jer }e druga deca, a mo`da i profesor,
misliti da sam tupav i tada }u dobiti lo{iju ocenu. Ne èlim da
ispadnem glup. Pla{im se da ostale u~enike pitam za pomo}
oko doma}eg, jer }e ispasti da nisam samostalan i oni }e to
upotrebiti protiv mene.
Srednjo{kolac
Bio sam na desetodnevnom kursu meditacije. Sedmog dana
predava~i su odràli intervjue s nama, kako bi bili sigurni
da smo ostali pri zdravom razumu. Ceo postupak je ra|en
u ti{ini, bez kontakta o~ima, diskusija, pisanja dnevnika ili
~itanja. Samo razmi{ljanje, {etnja, hrana i spavanje.
Se}am se da me je predava~ pitao kako mi ide. Rekao
sam mu: Mislim da ludim. Ni{ta u {ta sam verovao vi{e
nema smisla. Vi{e nisam siguran da je realno i{ta {to mi je
ranije re~eno.
Mislio sam da }e mi re}i: U redu, skloni se, idi i jedi malo
mesa, gledaj TV, stani bos na zemlju ili ne{to sli~no. Umesto
toga, on mi je rekao da je to dobro.
Zapanjen, pomislio sam: Kako to moè biti dobro?
Objasnio mi je: Ionako skoro ni{ta u {ta si verovao nije
istina. Mora{ da se oslobodi{ svih ranijih stavova da bi postao
svestan {ta je zaista realnost. Sve tvoje strukture verovanja se
raspadaju da bi u{ao u prostor ~iste svesti.
Posle tog razgovora sam, ose}aju}i vrtoglavicu, iza{ao na
terasu velike gregorijanske ku}e u kojoj smo boravili i zagrlio
{iroki stub kao se borim za ìvot. Ose}ao sam da ni u {ta nisam siguran. Bio sam u stanju ne znam.
40
Tada su po~ela da mi naviru se}anja na trenutke u mom

ìvotu kada nije bilo dobro ne znati, kao kada je moj otac
upitao: Gde je }eki}? (Ne znam) Prokleto bi ti bilo bolje da zna{! Ti si ga poslednji drào! Nije bilo bezbedno ne
znati. Se}am se prve godine kada sam radio kao u~itelj studenti su mi postavljali pitanja, a ja nisam znao da im odgovorim na njih. Nije bilo ispravno da ne znam, tako da sam po~eo da foliram da se pretvaram da znam, da sam ~itao knjige koje nisam pro~itao, da se smejem vicevima koje nisam
razumevao, da klimam glavom kao da razumem, iako sam
bio izgubljen. Po~eo sam da se pla{im da kaèm: [ta zna~i
ova re~? ili Moè{ li to jo{ jednom da objasni{?
Dèk Kanfild
Strah od nemo}i
Kad traìmo od drugih, postajemo ranjivi. To zna~i da nas oni
mogu povrediti negiraju}i na{e potrebe. Ne volim da drugima dajem takvu vrstu mo}i.
Kevin Smit
Strah od poniènja
Mnogi od nas su u detinjstvu bili ponièni, naterani da ose}aju
stid i uznemirenost kada su ne{to zahtevali. Jednostavan ~in
traènja dozvole da se ode u toalet u nekim u~ionicama moè
biti poniàvaju}e iskustvo.
Velika ili mala nu`da?
Jesi li siguran da ne moè{ da izdrì{?
Je li ti hitno?
Strah od ka`njavanja
Bio sam jedan od najupla{enijih ljudi na licu zemlje. Ako bih
ne{to traìo, majka bi me udarila. [ta se de{ava s tobom?
41
Aladinov faktor
Jesi li ti blesav? To joj je bila omiljena re~enica. Bio sam svakako ka`njavan kad bih pitao ~ak i za najmanju sitnicu. Oca
uglavnom nije bilo kod ku}e, tako da od njega nisam mogao
ni{ta da traìm, a i kad bih zatraìo, uvek sam strahovao da
}u ~uti Ne! To je bilo ne{to najgore {to mi je neko mogao
re}i, jer mi je oduzimalo svu hrabrost kada sam nastojao da
do|em u situaciju da ne{to zatraìm.
Nije bilo bitno {ta mi treba. Traìti je zna~ilo da sam sebi~an, obuzet sobom i egoisti~an {to su sve bile lo{e osobine.
Poku{aji da me smeste u kalup bili su vrlo temeljni. Ishod je
bio taj da mi je postalo lak{e da }utim ili okoli{am, nego da
jasno i glasno traìm {ta èlim.
Kada je moja majka imala osam godina, bila je talenat za
violinu u Rusiji. Jedne no}i kada se spremala za koncert, njen
pijani o~uh joj je uzeo violinu i razbio je o zid. Tada se ne{to
slomilo u njoj i odlu~ila je da mrzi sve mu{karce. Dvadeset
godina kasnije, kada je trebalo da bude majka koja voli i
brine o svom muù i deci, ona jednostavno to nije mogla.
Dete u njoj je vri{talo, vikalo, udaralo i mrzelo sve mu{karce
uklju~uju}i i mene, njenog vlastitog sina.
Sten Dejl
Moj prijatelj je imao osam godina kada mu je otac rekao:
Vrati ~amac u vodu, ali je on uprskao stvar i o{tetio ~amac,
iako mu je otac izdeklamovao silna uputstva kako da pokrene
motor, kako da upravlja i drì ~amac pravo, itd. Moj prijatelj
nije zapitkivao, jer je u njegovoj porodici bilo uobi~ajeno da
ga udare ako ne{to ne zna. Kada bi traìo informaciju, bio bi
fizi~ki ka`njen, uz primedbu kao {to je: Ve} sam ti jednom
rekao kako se pokre}e motor!
Kel Apoun
Strah od napu{tanja
Ne budi naporna, previ{e zahtevna. To dame ne rade, nije

pristojno. Bi}e{ nazvana ku~kom i ubicom mu{karaca.
Re~eno nam je da ne bi trebalo da zahtevamo i da bi trebalo da uzmemo ono {to moèmo. Ovaj stav je najve}i neprijatelj èna u svim oblastima ìvota: emocionalnom, fizi~kom,
seksualnom i finansijskom. Svaka èna ima pri~e o neispunjenim èljama, o prihvatanju ne~ega {to je manje od onoga {to
èle. To je zaista tu`no i mu{karcima je zaista te{ko da razumeju na{ bol.
Na primer, mu` }e re}i svojoj èni: Za{to me nisi pitala?
[ta ti je trebalo da brine{ dok poku{ava{ da nasluti{ {ta ja mislim? Mu{karci ne razumeju kako izgleda biti gra|anin drugog reda. S obzirom na to da ène pre sto godina nisu imale ni pravo glasa, da za svoj rad jo{ ni sad nisu pla}ene kao
mu{karci i da u biznisu jo{ ne mogu da do|u do odre|enih
poloàja, ~esto me|u ènama postoji stav: Ja sam druga~ija. Ja sam manje vredna. Smatraju me manje vrednom. Ne
usu|ujem se da traìm, a ako i zatraìm, ko{ta}e me.
Kad sve to saberete, uhvatite sebe kako èlite da kaète
svom muù: Ho}u vi{e pa`nje, ali re~i vam zastanu u grlu
koliko god da ste prosve}eni, jaki ili agresivni, koliko god da o
tome pri~ate s drugim ljudima. Hiljadugodi{nji programirani
glas vri{ti: Ne, nemoj to da kaè{. Ako kaè{, bi}e{ izba~ena
iz pe}ine, osta}e{ sama i poje{}e te vukovi, jer postoji mnogo
èna sli~nih tebi koje te mogu zameniti.
Barbara de An|elis
Strah od beskrajne obaveze

Neki ljudi se pla{e da }e, ako od nekog zatraè ono {to èle,
dugovati za uslugu, koju }e morati da vra}aju u nedogled.
@enama je re~eno da je traìti, èleti i ~eznuti za ne~im

karakteristika mu{karaca. To je agresivno, a ne receptivno.
Pitala sam da li oba moja deteta mogu da prespavaju u ku}i

kod drugova, iako je samo jedno od njih pozvano, a njihovi
roditelji su se sa tim sloìli. Kasnije su oni jednom iza{li da pro-
42
43
Aladinov faktor
slave godi{njicu i pitali me da li njihove }erke mogu da prespavaju kod nas.

Kada su se vratili, doneli su nam poklon. Sada se ja ose}am obavezanom da im uzvratim i pla{im se da }e se taj krug
nastaviti; ja posedujem nju, pa onda ona poseduje mene i
tako zauvek.
Peti Hansen
4. NEDOSTATAK SAMOPO[TOVANJA
Prema nekim istraìvanjima samo tre}ina nas ima potrebno
samopo{tovanje. Pogledaj ulevo i pogledaj u desno. Samo
jedan od nas vredi. Ovo je standard koji koristimo. Jedna tre}ina! Patimo od epidemije nedostatka samopo{tovanja.
Ve}ina ose}a da nije vredna ljubavi, sre}e i ispunjenja i nije
sposobna da stvori ìvot kakav èli. Patimo od kompleksa niè
vrednosti, neuroti~ne krivice i manjka poverenja u sebe. Kao
rezultat, ne verujemo da su na{e potrebe i èlje vredne i da zasluùju ispunjenje. Postajemo zavisni od verovanja da su potrebe drugih ljudi va`nije od na{ih posebno potrebe mu{karaca, dece, na{ih starih roditelja, na{eg {efa, potrebe besku}nika i bespomo}nih. @rtvujemo vlastito ispunjenje na oltar brige
za druge.
Bila sam sre}na {to me bar neko èli
Pre sam, ako bih se svidela nekom mu{karcu, automatski
stupala u vezu s njim, zato {to me èli. Nikad se nisam zapitala mogu li bolje ili: [ta JA èlim? Govorila sam: O, neko
ho}e da bude sa mnom! Ovo je osnovni razlog nekoliko uzastopnih brakova u mojim dvadesetim.
Kada me je pr vi mu` zaprosio, nisam ~ak ni bila zaljubljena. Nisam se zapitala da li je on savr{en ~ovek za mene.
Nikada se ni{ta nisam pitala, samo sam se prepu{tala, jer me
neko èli. Na poslu sam zapo{ljavala ljude samo zato {to su
iskreno èleli da budu pored mene. Nikad se nisam pitala:
44
Da li su oni sposobni? Jesu li inteligentni? Mogu li dobro da

odrade posao? Da li mi se dopadaju? Samo sam znala da
me èle. To me je ko{talo mnogo bola i razo~arenja.
Barbara de An|elis
Ose}aj da smo nedostojni

Za vreme Drugog svetskog rata vodio sam grupu vojnika
ka Rajni. Posle uàsne trodnevne bitke, shvatio sam da sam
jedini preìveo. Izgubio sam sve svoje ljude. Bio sam poraèn.
Ljudi za koje sam bio odgovoran bili su mrtvi. Za{to sam samo ja preìveo? Ose}ao sam se potpuno ni{tavno. Ose}ao
sam krivicu {to sam ìv, a svi ostali su izginuli.
Kada sam se vratio u Majami, tri dana sam se opijao, a zatim sam oti{ao u benediktinski manastir, `rtvuju}i svoje èlje
i potrebe. Vi{e se nisam ose}ao dostojnim radosti ìvota, kad
moji ljudi nisu mogli da ih osete.
Ime je na zahtev izostavljeno

Verujem da je ose}anje da smo ne~ega nedostojni najve}a
prepreka koja ometa ljude da traè ono {to èle. Kada znam
da sam dostojan, lako mi je da kaèm.
Dajan Lomans
Mislim da svaki put kad izrazi svoje èlje, èna mora da krene u rat protiv hiljadu godina genetskog programiranja. Takvo pona{anje je veoma, veoma duboko urezano u gene i
poti~e od ose}anja da je èna bespomo}na sama, ose}aja
da ne moèmo da se same izdràvamo, ose}anja da }emo
biti iskori{}ene. Zato je potrebno da se oslonimo na ne{to ja~e od nas mu{karca, posao, prijatelje nije va`no {ta. Za
svoje dobro moramo da se oslonimo na ne{to {to nismo mi.
Dakle, ne èli{ da se izloì{ opasnosti, to je pitanje opstanka,
i bolje da se ne igra{.
Barbara de An|elis
45
Aladinov faktor
Afroamerikanke su petnaest puta podlo`nije AIDS-u od belkinja. Istaìvanje me|u ovom populacijom pokazalo je o~iglednu vezu izme|u samovrednovanja i brige o sebi. Jednu ènu su pitali da li uvek koristi kondom prilikom odnosa. Odgovorila je ne, jer je u vezi sa svojim ~ovekom i ne moè da traì
da ne{to stoji izme|u njih. [ta god on ima (uklju~uju}i i seksualno prenosive bolesti), podjednako je i njeno. Tako je za nju
veza bila va`nija od sopstvenog ìvota. Tako|e, strah je bio
bitan faktor. Nije mogla ni{ta da pita, jer je ose}ala da bi se
on naljutio. Udario bi je ako bi traìla ne{to radi za{tite.
Druga u~esnica istraìvanja, èna u poznim ~etrdesetim,
zaplakala je za vreme razgovora. Kada su je pitali za{to pla~e,
odgovorila je: Ovo je pr vi put u mom ìvotu da iko brine i pita {ta ja mislim i kako se ose}am. Nju je o~igledno duboko
dirnulo to {to cenimo njeno mi{ljenje. Uostalom, ~etrdesetak
godina zanemarivanja je zaista mnogo.
Frenk Sikone
Moje potrebe nisu va`ne

Ne èlim da zbog mene zapadne{ u nevolje.
Nemoj da osu|uje{ sebe.
Ne èlim da ti napravim posao.
Kada od bitnih ljudi u na{em ìvotu ne dobijemo ono {to
èlimo, obi~no zaklju~imo da to {to èlimo nije va`no. U
stvari, dove{}emo sebe u jo{ podre|eniji poloàj ako pomislimo da su tu|e èlje va`nije od na{ih. Tada prestajemo da
zahtevamo.
Ne mogu da se setim koliko puta me je moj biv{i mu` pitao
{ta èlim za ro|endan, ali kad bih mu rekla, on bi mi doneo
ne{to drugo. Kada bih ga upitala: Za{to si odlu~io da mi
donese{ ovo umesto onoga {to sam traìla?, on bi odgovorio: Mislio sam da }e{ ovo ~e{}e koristiti.
Peti Oberi
46
Nisam vredna toga

Se}am se da su mi bili potrebni neki koferi. Moj otac se bavio
name{tajem i imao je dosta veza po prodavnicama, tako da
me je upitao {ta èlim. Rekla sam mu da sam videla komplet
koji mi se zaista svideo. On je iza{ao iz ku}e i vratio se sa zelenim kompletom druge marke. Isti model, ista stvar, ali to nije bilo ono {to sam èlela. Rekla sam mu {ta èlim, ali dobila
sam ne{to drugo, nekoliko dolara dolara jeftinije.
Kada sam rekla: Ovo je zaista lepo, ali ja sam èlela one
plave, o~itao mi je duga~ku bukvicu kako sam sre}na {to
uop{te mogu da imam kofere.
Ima mnogo ljudi koji svoje stvari moraju da nose u
jastu~nicama. Ovo je bio samo jo{ jedan u seriji slu~ajeva
kada sam dobijala ne{to pribli`no onome {to sam èlela.
Kasnije sam primetila da mi se godinama de{avalo da,
ako odem u kupovinu, prvo prona|em ono {to sam èlela,
a zatim kupim ne{to mal~ice gore. Ako bih traìla TV, na{la
bih onaj koji èlim, a zatim kupila onaj ispod. Ako bih kupovala ode}u, nikad ne bih kupila ta~no ono {to èlim. To je bilo
zbog toga {to sam smatrala da sam sre}na {to uop{te ne{to
imam.
Jedno od pravila u mojoj porodici bilo je: Nemoj da
èli{! Poku{avala sam da shvatim odakle ono dolazi i mislim
da su me to nau~ili roditelji, koji su odrasli u siroma{tvu. Sre}na si jer to nije najgore, sre}na si zbog ovoga, zbog onoga,
treba da bude{ zahvalna, itd. Upu}ivali su mi poruku da
nisam dovoljno vredna da posedujem ono {to zaista èlim i
da nisam dovoljno zasluìla da dobijam najbolje.
Dèjn Blustejn
Moj otac je retko bio kod ku}e i davao je mnogo obe}anja
koja nije ispunjavao. Zbog toga sam nau~ila da }u biti razo~arana ako ne{to traìm.
47
Aladinov faktor
Zato ne zahtevaj i uzmi ono {to moè{. Za mene, to je bilo vi{e od oskudice. To je bio o~aj. Bilo je: Uze}u sve otpatke u svemiru.
Barbara de An|elis
Se}am se da sam bukvalno morala da popijem ~a{u vode
kada sam za svoje predavanje prvi put traìla 500 dolara. Nisam mogla ni da izgovorim tu cifru. Me|utim, èna koja me
je angaòvala rekla je da je to u redu.
Zurila sam u nju, a ona je odvratila: Niste mislili da }emo
pristati, zar ne? Pomislila sam: Jesam li traìla suvi{e?
Odgovorila je: Vi vredite 500 dolara!
Dèjn Blustejn
Strah da }e odbijanje potvrditi neko duboko urezano

uverenje o samom sebi
5. PONOS
Mnoge od nas, posebno mu{karce, blokira ponos. Postanemo
suvi{e oholi da priznamo da nam je neko ili ne{to potrebno.
Ne zastajemo da pitamo za put, savet ili pomo}. Ube|eni smo
da sve moramo sami savr{eno i u prvom poku{aju ina~e
}emo biti u opasnosti da izgubimo po{tovanje, prijateljstvo i
sopstveni ose}aj vrednosti.
Nisi mogla samo da kaè{: Gospodine! Moète li mi
pomo}i? Ne! Pala bi ti kruna s glave!
Klerk Gebl Klodeti Kolber u filmu Desilo se jedne no}i
Mrzeo sam da pitam za pravac. Tako bih priznao da ne znam
{ta radim. Smatrao sam da }u, ako vozim okolo dovoljno
dugo, na kraju na}i put.
Dèf Oberi
Bio sam s porodicom na odmoru u Sedanu u Arizoni. Odlu~ili
smo da idemo na jahanje. Pozvao sam {tale radi rezer vacije
i uputstava. Uputstva koja su mi dali su bila vrlo oskudna,
ali sam smatrao da sam u stanju da sam na|em put. Kada
smo bili izvan grada, èna me je upitala mogu li da zastanem i ponovo pozovem {talu radi detaljnijih uputstava.
Odbio sam i nastavio, jer bi ina~e izgledalo da sam nemo}an
i nekompetentan.
Vozili smo kilometrima, a moja èna je postajala sve
uznemirenija. Uporno sam traìo znak na putu, koji sam bio
upisao. Najzad, na{ao sam ga na levoj strani, a ne na desnoj,
kako mi je bilo re~eno. Na tom mestu sam se predao. Uputio
sam se u malu radionicu i zamolio za pomo} ~oveka koji je
tu radio ne{to ~eki}em. On nije imao pojma {ta ga pitam.
Govorio je samo {panski, a ja samo engleski. Ipak, nekako
smo komunicirali konji, konji i on mi je najzad rukom
pokazao niz put.
48
49
Aladinov faktor
trebala tu|a pomo}? Kao i mnogi, vi{e volim da dajem nego da primam, jer ne èlim da se obavezujem primanjem.
Imao sam opekotine, a ~etiri i po godine kasnije bio sam
paralizovan, pa je bilo nemogu}e da ne zavisim od drugih.
Veoma je te{ko priznati da ponekad ne moè{ da uradi{ ono
{to drugi mogu. Mislim da ve}ina ljudi voli da pomaè invalidima, ali trebalo bi da razumeju da im uskra}uju nezavisnost
kada im ne pruàju priliku da urade ono za {ta su sposobni.
Moj savet je gledaj, pitaj, slu{aj i onda pomozi.
V. Mi~el
Zato {to me genetska programiranost spre~ava
da stanem i pitam za pravac eto za{to!
Tada je moja èna ve} pobesnela. Kasnili smo, a ja sam

ve} po~eo da sumnjam da }u na}i {tale. Krenuo sam pra{njavim putem koji je obe}avao i, gle! [tale su bile tamo!
Pogledaj, rekao sam èni, nisi imala poverenja u mene.
Znao sam da }emo ih na kraju na}i. Morao sam da budem
u pravu, ali koliku sam cenu za to platio?
Divno jutro s porodicom pretvorilo se u no}nu moru punu
napetosti. Moja èna je poludela zbog mene, a deca su plakala. Najlak{e bi bilo da sam pitao vlasnike {tale za put kada
sam pravio rezer vacije: Izvinjavam se, moète li dopuniti svoja uputstva? Ne poznajem okolinu. Moète li ponoviti koliko
je to daleko? Ponos mi nije dozvolio da priznam da mi je
trebalo vi{e pomo}i od one koja mi je data.
Pre otprilike sedam godina vodio sam jedan mali restoran

i posle dve godine sam bankrotirao. Nisam uspeo da lokal
uredim kako sam èleo i nikad nisam imao novca za odgovaraju}u reklamu. Pretpostavljam da sam mogao da pozajmim
potreban novac od svog oca, ali u to vreme moj ego je bio
preveliki. @eleo sam da dokaèm da mogu sam, ali dokazao
sam samo da mi je trebalo vi{e pomo}i.
Stiv Parker
Kada do|u u situaciju da pokaù da im ne{to treba, mu{karci
tu potrebu pori~u. Smatra se da oni moraju da znaju sve, da
im niko nije potreban, da su dovoljni sami sebi, tako da njihov zahtev pokazuje da im ne{to od toga nedostaje. Molba
implicira potrebu, potreba implicira slabost, a slabost da nisi
mu{ko. Prema tome ako pitam, nisam mu{ko.
Barbara de An|elis
Mark Viktor Hansen

Bolje je da dvaput pita{ nego da se jednom izgubi{.
Danska poslovica
Pla{im se da ne izgledam slabo i bespomo}no
Strah da }e me ljudi procenjivati po onome {to jo{ nemam

Hanok Mekarti nam prepri~ava vic koji je njegova majka stalno pri~ala. Vic opisuje stanje straha od zahtevanja, koje bi moglo da otkrije na{a ograni~enja.
U mnogim prilikama ne volim da molim. Ja sam mu{karac,

biv{i marinac, veliki sam i jak i ponekad mislim: Za{to bi mi
Neki stariji ~ovek stajao je na autobuskoj stanici, a mladi} iza

njega ga je upitao: Izvinite, imate li vatre?
50
51
Aladinov faktor
ôvek je zbog ne~ega nervozno odgovorio: Ne,

nemam.
Mladi} je pomislio: ôve~e, iskuliraj i upalio cigaretu
kod nekog drugog. Nekoliko minuta kasnije i stariji ~ovek je
zapalio cigaretu. Mladi} ga je pitao: Prijatelju, za{to mi nisi
rekao da ima{ {ibicu, kad je o~igledno ima{?
ôvek je odgovorio: Slu{aj, da sam ti dao da zapali{,
ti i ja bismo verovatno zapo~eli razgovor. Ako bismo po~eli da pri~amo, verovatno bismo u autobusu seli jedan pored drugog. A ako bismo seli zajedno, zapri~ali bismo se. Ti
izgleda{ kao vrlo fin de~ko i verovatno bi mi se veoma svideo. Tada bih mogao da te pozovem da si|e{ na mojoj stanici i do|e{ kod mene na ru~ak. Ako bi do{ao, verovatno bi
sreo moju }erku i verovatno bi iza{ao s njom. A ako biste
iza{li, ko zna, jedno po jedno, mo`da bi se na kraju njome i
oènio, a ja ne èlim da se ona uda za nekog ko ne moè sebi da kupi ni upalja~.
Hanok Mekarti
Nau~ili su nas da budemo ponosni

U vojsci je pravilo da se ne pita za pomo}, da se ne bude slabi} i da se ne pita za posebne uslove. U filmu Malo je dobrih
ljudi gledamo marinca koji se ubio, jer nije mogao da izdrì
napore zbog zdravstvenog stanja koje ga je onesposobilo da
prati ostatak odreda.
Se}am se majora i poru~nika u marincima, koji bi nam
rekli: Ako imate neki problem, moja vrata su vam otvorena.
Ali ako biste do{li sa problemom, to bi zna~ilo da ste slabi}.
Nepisano pravilo u marincima je: Sna|i se sam. Ne dolazi
da se àli{. Bori se sam. Ne traì pomo}. Mora{ da bude{ sposoban sam da se sna|e{.
Tim Piring
52
Treba da budemo sposobni da sve sami shvatimo

Uverenje da treba da budemo sposobni da sve sami shvatimo
toliko je rasprostranjeno da, kada na primer kupimo DVD,
uklju~imo ga ne ~itaju}i uputstvo. Uputstva se setimo samo
kao poslednje opcije, tek ako ne uspemo sami. Za{to na skoro
svakom ure|aju sat na displeju trep}e na dvanaest ~asova? Zato
{to nismo pogledali uputstvo kako da ga isprogramiramo!
U uputstvo za kori{}enje kompjutera pogledamo samo
kada iscrpimo sve druge mogu}nosti.
Ovo uverenje je toliko rasprostranjeno u na{oj kulturi da je
u mnogim okolnostima postalo smetnja traènju emocionalne
ili psiholo{ke podr{ke. înjenica da je senator Tomas Iglton
iz Misurija jednom zatraìo pomo} psihologa ko{tala ga je
nominacije za potpredsednika Demokratske stranke 1972.
Smatrali su da, po{to je traìo pomo} psihologa, on nije stabilna li~nost, sposobna za rad pod pritiskom. Za{to mentalna
pomo} nije pokrivena zdravstvenim osiguranjem i nacionalnim zdravstvenim programom? Mi verujemo da normalni
ljudi, posebno mu{karci, treba preko svega da pre|u i sami se
izbore sa problemom.
U mojoj porodici uvek je postojao ogroman pritisak da uvek
budemo fini, da dobro izgledamo, da budemo savr{eni i ne
pravimo gre{ke. To je isklju~ivalo svaku mogu}nost da se pita
za pomo}. Moj otac je u ìvotu uspeo bez i~ije pomo}i i sam
preìveo depresiju. Njegov moto bio je da ne treba traìti pomo}, jer to ostavlja utisak nemo}i. Ako si nemo}an, ljudi vide
da nisi savr{en i povredi}e te.
Dèjn Blustejn
*
Oh!, rekao je Aladin. Sada razumem za{to nisam
traìo ono {to èlim. Ali ako po~nem da traìm, kako }e se moj ìvot promeniti?
53
itav novi svet
Aladinov faktor
2
ÎTAV NOVI SVET
Dobrobit od traènja
*
ôvek koji ~eka da mu pe~ena patka uleti u usta mora da
~eka vrlo, vrlo dugo.
Kineska poslovica
Ako ne traì{, ne}e{ dobiti.
Gandi
*
Aladine, pita{ kako }e se tvoj svet promeniti. Slu{aj
i bi}e{ zadivljen.
Sve tvoje èlje }e biti jasno prepoznate i shva}ene. Svi tvoji zahtevi }e mo`da biti nagra|eni, a svi
tvoji snovi }e postati stvarnost. Moè{ da zahteva{
koliko god ho}e{, kad god poèli{, od koga ho}e{ i
{ta god èli{... i to da dobije{.
Mogu}e je da ostvari{ naizgled nemogu} san
ako nau~i{ i primeni{ tehnike koje }u ti pokazati.
54
Pomislite na korist od znanja kako, kada i od koga da traìte

sve {to èlite: manje razo~arenja u vezama, uspe{niji timski
rad, jasnije pregovaranje za stolom, novac potreban da zapo~nete posao, manje sva|a s roditeljima i sa decom, posebna
uputstva i podr{ka koja vam je potrebna, manje patnje u tihom
o~aju usamljenosti. Bukvalno, ~itav novi svet se moè otvoriti
za vas i svakog do koga vam je stalo.
Moète da traìte bilo {ta
Moète da traìte zagrljaj, udobnost, slu{anje, opro{taj, pa`nju,
vreme, intimnost, brigu, po{tovanje, ljubav, negu, masaù,
isceliteljsku energiju, molitve, obja{njenje, lojalost, seksualnu
vernost ili stopostotnu posve}enost.
Moète oko sebe da traìte pomo}, uslugu, nekog ko }e
~uvati tajnu, pomo} pri doma}em zadatku, dèmper ili sako,
privatno starateljstvo, obave{tenja, pomo} oko projekta, saradnju svoje dece, bebisiterku, ~asove plivanja, novac za bioskop,
u~e{}e u lutriji, pomo} oko probu{ene gume, iznajmljivanje
porodi~nog automobila ili popustljivija pravila.
Moète da zahtevate da budete razli~iti, da se obogatite, postanete poznati ili da smr{ate.
Moète zahtevati bolji sto, zamenu menija, podgrevanje
jela, vi{e butera, specijalno pripremljenu hranu, niskokalori~nu
zamenu ili poseban obrok.
Moète da traìte dobrovoljce, u~esnike, donatore, davaoce
priloga, simpatizere, vo|e odreda, pomo}nike u~itelja, savetnike, ~lanove odbora i pomo}nike za svoju organizaciju!
Moète da zahtevate dèparac, pozajmicu, investicioni kapital, produètak, bolje uslove, manje interesne stope, refinansiranje, bolji ugovor, smanjenje cena, povi{icu, unapre|enje,
vi{e odgovornosti, manje odgovornosti, odmor, promenu polise, jednaku {ansu, isplatu u delovima, kra}e radne sastanke ili
manje papirologije.
55
itav novi svet
Aladinov faktor
Dana 31. maja 1995. dobila sam pismo od jedne ène iz

Ilinoisa. Godinu dana ranije, ona je pozvala kancelariju Dèka
Kenfilda da pita imam li telefon Rodèra Kroforda. Rodèr je
fenomenalan govornik i autor, koji je ro|en bez sedam prstiju
na rukama. Ovo pismo me je tako dirnulo da sam zaplakala
kad sam ga pro~itala. Evo izvoda:
Kroforda. Odgovorila mi je da je to dom njegovih roditelja. Bila je to Rodèrova majka! Dugo smo pri~ale i veoma
me je ohrabrila. Mislim da je Bog tako|e zasluàn za ovaj
razgovor.
Nekoliko nedelja ~ekali smo medicinske snimke i izve{taj,
a onda smo zaklju~ili da je taj de~a~i} pravo dete za na{u porodicu. (U to vreme je na jednom slikarskom takmi~enju u De
Moinsu u Ajovi pobedila petogodi{nja devoj~ica o kojoj je
iza{ao ~lanak u tamo{njim novinama, jer je mala Houp imala
samo po jedan prst na rukama. Moja majka ìvi u De Moinsu
i poslala mi je ~lanak, a ja sam pozvala majku te devoj~ice.
Mislim da to nije bila slu~ajnost.)
Dana 14. maja rezervisali smo avion za Moskvu i 27. maja
Igor je postao Endru.
Endi je ve} skoro godinu dana u na{oj porodici i on je predivno i savr{eno dete. Posle samo dve-tri nedelje prestala
sam da razmi{ljam o njegovom hendikepu, jer nema ni~ega
{to on ne moè da uradi. Dobro se uklopio sa svojom petogodi{njom sestrom, koja ga veoma voli.
Kim, hvala ti {to si nam pomogla da postanemo porodica. Mnogo si u~inila za nas, iako se ne poznajemo. Neka
te Bog blagoslovi.
Srda~no,
Holi K.
Draga Kim,
...Pro{le godine sam pozvala tvoju kancelariju i saznala da
moè{ da me poveè{ sa Rodèrom Krofordom. Bila si dovoljno ljubazna da potraì{ njegov broj telefona i adresu. Pi{em
ti da te obavestim {ta se desilo.
Mo`da se se}a{ da sam od tebe naru~ila traku: Kako izgraditi samopo{tovanje, posle poha|anja seminara. Nikad ne
slu{am takve trake, tako da je ~injenica da sam ih naru~ila i
po~ela da ih slu{am odmah po{to su stigle, zadivljuju}a sama po sebi.
Slede}eg dana pozvali su me iz dru{tva De~ja ku}a; dobili su na{u prijavu za usvajanje, u kojoj smo naveli da bismo
razmotrili usvajanje deteta bez prstiju. Pitali su nas da li
bismo razmislili o Igoru, kome je dvadeset i jedan mesec i koji
je ro|en samo sa po jednim prstom na svakoj ruci i sa po dva
prsta na nogama.
Po~ela sam jako da se molim da mi se Bog javi i povede
me, budu}i da sam obi~no prili~no nesnala`ljiva.
...Slu{ala sam traku i do{la do dela o Rodèru Krofordu...
Pomislila sam da bi on bio pravi ~ovek s kojim bih popri~ala
o ìvotu sa hendikepom. Tada sam shvatila da mi se Bog
obra}a. Stvaralac sveta je uredio da dobijem tu traku ba{ u
to vreme, kako bi se jedan de~ak iz siroti{ta u Volgogradu
pridruìo porodici u Americi.
Pozvala sam te... pozvala sam i Rodèra, ali je broj bio isklju~en, pa sam ga potraìlia u imeniku. Javila mi se neka gospo|a, koju sam upitala da li je to dom govornika Rodèra
Aladine, kad bude{ odlu~io da uzme{ ìvot u svoje

ruke i postane{ kapetan svoje la|e, moè{ ostvariti
sve {to ti srce èli. Tvoje samopo{tovanje }e se ra-
56
57
Kimberli Viejl
PREUZE]ETE VLAST NAD SVOJIM @IVOTOM

Vetar i talasi su uvek na strani dobrog navigatora.
Edvard Gibon
itav novi svet
Aladinov faktor
zviti i poverova}e{ u svoje snove i svoju sposobnost

da ih ostvari{. Ne}e{ vi{e biti prosjak, ne}e{ zavisiti od drugih da dobije{ ono malo dobra u ìvotu
sam }e{ stvarati svoje dobro.
Tada sam definitivno odlu~io od pr vog dana sam se

pona{ao kao da imam 66 kilograma, iako sam imao 116. âk
sam oti{ao da kupim ode}u u koju bih stao sa 66. Trebalo mi
je godinu i po dana da smr{am, ali sam na kraju uspeo da je
obu~em. Najva`niji faktor bilo je verovanje.
Ken Ros
*
Promeni negativnu energiju u pozitivnu!
Radio sam sa havajskom hranom, {to je odli~an posao za
nekog ko je teàk 116 kilograma, kada me je Ri~ard Nej iz
finansija upitao: Kada bi ti se u slede}e dve godine ostvarile
sve èlje, kako bi ti voleo da se promeni{?
O tome nikad nisam razmi{ljao, tako da sam ga pogledao
i odgovorio da ne znam.
Razmisli, rekao mi je. Kada bi i{ao na ru~ak, zar ne bi
razmi{ljao {ta bi jeo?
Da.
Reci mi onda, kako bi voleo da se tvoj ìvot promeni?
Voleo bih da prestanem da pu{im.
Lepo, rekao je. Zapi{i to.
Voleo bih da smr{am do 84 kilograma.
Sad stani, rekao je. Ne pitam te {ta bi voleo, nego {ta
zaista èli{?
Tada mi je iznenada sinulo da }e razum èleti samo
ono {to veruje da moè imati. To je sve bazirano na pro{lim iskustvima, tako da sam na kraju zapisao: @elim da
imam 66 kilograma. Nisam imao toliko od desete godine,
tako da sam upitao: Koji bih broj nosio ako bih imao 66
kilograma?
Pantalone 32 ili 33, pretpostavljam.
Tada sam nosio broj 46, tako da nisam mogao ni da pretpostavim da bih mogao da nosim 32. On me je upitao: Kada
bi sad imao 66 kilograma, kako bi se tvoj ìvot promenio?
58
IMA]ETE BOLJE POSLOVNE I LI^NE ODNOSE

Drugi }e prema tebi postupati onako kako postupa{ prema samom sebi.
Martin Rut
êkaju vas mnogo dublji odnosi sa svima koje znate i s kojima

dolazite u dodir. Moète posti}i vi{e bliskosti s kolegama i
vi{e intimnosti u ku}i, s onima koje volite. Zahtevajte vreme,
razumevanje i saradnju.
Zahtevanje pove}ava {anse da ne{to dobijete za 200%
Kao dete sam bio siroma{ni uli~ni klinac. Otac i majka nisu
ba{ sasvim shvatali {ta se stvarno doga|a u svetu. Obi~no
sam i{ao u saune u obli`njem klubu i tamo sedeo s poslovnim ljudima sve dok ne bih dehidrirao. Donosio bih tim ljudima vodu, bio sam vodono{a u stvari, tako da sam mogao
da slu{am njihove poslovne razgovore. Sedeo bih tamo po
dva sata za ve~e.
Izbacili bi me govore}i da nije zdravo da toliko boravim
u sauni. Nisam èleo da odem, èleo sam da slu{am njihove
pri~e i èleo sam da im postavljam mnoga pitanja, {to sam
i radio.
To je verovatno bio najne~uveniji moj postupak u ìvotu.
Moji prijatelji su ìveli na ulici i dilovali drogu, a ja sam bio
u sauni i slu{ao te ljude kako pri~aju o uspehu, zdravlju i
porodici.
Dòn Asaraf, predsednik Re/Maksa, Indijana

59
itav novi svet
Aladinov faktor
Dobi}ete ono {to traìte

Najva`nije pitanje koje sam postavio donelo mi je prvi posao
u trgovini. Imao sam petnaest godina i radio sam preko leta
na stovari{tu kompanije za proizvodnju gra|evinskog materijala. Utovarivao sam i istovarivao kamione i morao da teglim
te{ke tovare po stovari{tu. Radio sam naporno, sav znojav i
prljav. Ubrzo sam primetio da tamo postoji jo{ jedna zgrada
kancelarija i uo~io na njoj neke zanimljive detalje.
Prvo, imali su klimu, a slu`benici nisu bili znojavi i prljavi.
Drugo, bilo je èna. Pomislio sam da je tamo sigurno bolje.
Jednog dana sam u{ao u zgradu da bih oti{ao u toalet. Kada
sam izlazio, na~uo sam razgovor izme|u direktora i {efa prodaje. Razboleo im se najbolji ugovara~, koji je telefonom
pronalazio poslove za prodavce na terenu. Ponestalo im je
kontakata za prodaju i sad su poku{avali da na|u neko re{enje. Kada sam ~uo njihov razgovor, stao sam nasred hodnika,
okrenuo se prema Benu Krejmeru, koga i danas iz naklonosti
zovem ujka Ben, i pozvao ga. Kada se okrenuo prema meni
upitao sam: Za{to to ja ne bih radio?
On je rekao: Ma beì! i nastavio razgovor sa kolegom.
Ja se me|utim nisam pomerio. Ponovo me je pogledao, a ja
sam opet upitao: Za{to ne? To je bilo pitanje koje mi je donelo prvi posao u trgovini. Zurio je u mene i ja to nikad ne}u
zaboraviti, jer je uperio prst u mene i rekao: Idemo, de~ko!
Odveo me je u sobu i podu~io kako da prodajem. Da nisam
tog dana u to vreme postavio to pitanje, ko zna kakav bi moj
ìvot bio?
se {irite, a ja mogu da vam budem to pro{irenje, odgovorio

sam. Ovo se pretvorilo u partnerstvo u RE/Maks Indijani.
Po~eli smo 1988. sa oko 50 miliona dolara. Pro{le godine
prodali smo 16.500 domova u Indijani i obrnuli oko milijardu
i po dolara. Ove godine moèmo dosti}i dve milijarde. Samo
jedno pitanje napravilo je od mene multimilionera.
Dòn Asaraf
Odgovor je da... ali mora{ da pita{!

Prodavac ma{ine za izradu klju~eva u{ao je u prodavnicu gvo`|a i priredio demonstraciju ma{ine vlasniku.
Zar ovo nije divna ma{ina?, upitao je.
Da, jeste.
Moè biti odli~na investicija i velika u{teda vremena,
zar ne?
Da.
Pa, za{to je onda ne kupite?
Pa, odgovorio je vlasnik, za{to me nisi pitao ho}u li?
dr Dejvid A. Maklenan
Ne pitati ko{ta
Moje najva`nije pitanje bilo je ono kada sam sakupio hrabrost i upitao svoje sada{nje partnere mogu li da radim s
njima.
Oni su pitali: Na {ta ta~no misli{?
@elim da radim i èlim da ne{to stvorim. Vi ho}ete da
Jednom prilikom je îka{ki univerzitet dobio donaciju od

milion dolara od gospo|e Filds iz robne ku}e Mar{al Filds.
Kada je administacija Severozapadnog univerziteta pro~itala naslov u novinama, bila je {okirana. Kako je to mogu}e?
Gospo|a Filds je ìvela u Evanstonu u Ilinoisu, a taj univerzitet se nalazio tako|e u Evanstonu. G|a Filds je im ranije pruàla podr{ku. Za{to je onda novac dala îkagu, a ne njima?
Kada su slu`benici pozvali g|u Filds, ona im je odgovorila:
Ljudi sa îka{kog univerziteta su traìli donaciju. Vi niste.
Od svih tu`nih re~i koje mogu da se izgovore ili napi{u,
najtu`nije su: Mogao sam da budem...
60
61
Dejv Joho
itav novi svet
Aladinov faktor
Oh, ispunjena sam beznade`nom ùdnjom. A ti?
POVE]A]ETE LI^NE SPOSOBNOSTI

Ne postoji znanje koje nije mo}.
Ralf Valdo Emerson
To }emo jo{ da vidimo, pomislila je. Nakon bezbroj poziva, dospela je do kalifornijske kompanije koja je kupila motel,
a oni su mislili da je name{taj sklonjen. Uz njihovu dozvolu,
Rast je preuzela brigu.
Pozvala je Omladinsku alternativu, ustanovu za odbeglu i
zlostavljanu decu, ~ijoj je prodavnici o~ajni~ki trebala donacija. Obratila se i Vojsci spasa, Udruènju retardiranih i drugim
organizacijama.
U roku od deset dana volonteri su odvezli pune kamione
name{taja. Uskoro je prodavnica Omladinske alternative bila
puna, a ostale organizacije su dobile sli~nu pomo}.
Premda je pr vobitna [enonina èlja bila li~na, ona je osetila ponos rade}i sa ljudima koji se mo`da nikad ne bi povezali.
A danas, kru`ni put oko ku}e Rastovih je ukra{en sa ~etiri
kerami~ka }upa, po dva sa svake strane.
Debs Mekrari
*
Samo onaj ko je vredan i trudi se da zna, rekao je
Duh, moè da u|e u pe}inu ~uda. Oni koji koriste li~ne mogu}nosti imaju jasan cilj, fokus i ìvotnu strast koja privla~i druge.
Ljudi }e vam pomo}i, ali samo ako pitate

Ova tvrdnja je dokazana u dva istraìvanja koja je na terenu
sproveo psiholog Tomas Morijarti i objavio u Glasniku li~ne i
dru{tvene psihologije.
[enon Rast i njen suprug su èleli da na oba kraja kru`nog

puta oko svog novog doma postave velike kerami~ke }upove
s cve}em. Ali druge potrebe su bile pre~e.
Jednom je [enon primetila ~etiri kerami~ka }upa ispred
jednog zatvorenog motela u San Antoniju. Misle}i da ih
moè otkupiti po niskoj ceni, pozvala je broj koji je videla
na znaku motelskog parkinga. Re~eno joj je da cela zgrada,
sa 300 soba punih name{taja, treba da bude sru{ena, ali da
ni{ta ne sme biti otkupljeno.
Mlada èna je u{la u jednu kafeteriju u Njujorku, stavila torbu

na sto za kojim je neko ve} jeo i oti{la da naru~i obrok.
Dok je bila odsutna jedan mladi} je pri{ao, uzeo njenu
torbu i oti{ao.
Samo u jednom od osam slu~ajeva u ovom istraìvanju,
mu{terija za stolom bi probala da zadrì mladi}a.
Kada je ista èna u{la u kafeteriju, stavila torbu na sto i
zamolila onog ko je ve} jeo za stolom da pripazi na torbu
dok ona uzima hranu, mladi} koji bi uzeo torbu i krenuo, bio
bi zaustavljen svaki put.
Drugog dana, ista èna je oti{la na plaù, ra{irila }ebe i
ostavila radio na njemu, a zatim oti{la, ili ne govore}i ni{ta
62
63
Bila je uporna i dobila je {to je zahtevala
itav novi svet
Aladinov faktor
najbliìm osobama, ili ih zamoliv{i da pripaze na radio. Morijarti je dobio iste rezultate. Na oba mesta, lopova bi poku{ali da zaustave skoro svi zamoljeni, ali samo neki od onih
koje nije zamolila jedno od osmoro u kafeteriji i jedno od
petoro na plaì.
Prajoriti riport, februar 1992.
Dakle... ako èlite da drugi preuzmu odgovornost za ne{to,

uputite nedvosmislen zahtev i oni }e vam verovatno iza}i u
susret.
IMA]ETE I PRU@A]ETE VI[E LJUBAVI
Ako proma{i{ ljubav, proma{io si ìvot.
Leo Buskalja
shvata da }e me najlep{e voleti ako mi pomogne da uspem

da volim nju. To ukazuje na veliku zrelost u ljubavi.
Jo{ se se}am tog dana kad je prvi put zatraìla da je zagrlim. Traìo sam ne{to u ormaru, a ona je iscrpljeno uzdisala:
Uf, kakav dan, rekla je. Duboko je udahnula, a zatim polako izdahnula. Na njenom jeziku, to je zna~ilo da traì zagrljaj.
Meni se u~inilo da je umorna i pogre{no sam pretpostavio
da èli da bude sama.
Umesto da me vre|a {to nisam primetio njen zahtev ili
odgovorio na njega, ona je u~inila veliki korak i zatraìla {ta
èli, iako je za nju to bilo o~igledno.
Dòne, ho}e{ li da me zagrli{?, pitala je.
Odmah sam odgovorio: Naravno. Pri{ao sam joj i
zagrlio je. Ona je uzdahnula i zahvalila mi za zagrljaj. Kad
god èli{, rekao sam.
Ona se prigu{eno nasmejala. [ta je?, pitao sam.
Kad smo se upoznali, po~eo je Duh, rekao si

mi da zasluùje{ svetska blaga. Prava bogatstva nisu samo dijamanti i zlato, ve} i porodica i prijatelji. Duhov glas je postao neàn kao golubije krilo.
Ljubav je najbolji odgovor na sva ìvotna pitanja.
Video sam {ta ~uva{ za princezu u svom srcu i to
je ono {to je duboko i trajno. Ako ne razgovaramo
s onima koje volimo i ako ne brinemo za na{e tihe
potrebe, one }e zauvek ostati neispunjene. Molbe
daju krila na{im najdubljim snovima i èljama.
*
Zamolite za pa`nju
Se}am se kada me je Boni prva zamolila za zagrljaj. To je jako
promenilo na{u vezu.
Umesto da me vre|a {to je ne grlim, jednostavno me je
zamolila da to uradim. To je bio pravi dar ljubavi. Po~ela je da
64
Nema{ pojma koliko mi je bilo te{ko da zatraìm da me

zagrli{.
Dòn Grej, psiholog
Ako ne traìte, ne}ete ni dobiti

Gabrijel je dugo gledao njeno lice, ali svetlost vatre je bila slaba i nije se dobro videlo.
Bat{eba, rekao je ne`no u zanosu i pri{ao bliè. Kada
bih samo jedno znao: da li bi mi dozvolila da te volim,
osvojim i na kraju se oènim tobom kada bih samo to
znao!
Ali to nikad ne}e{ saznati, promrmljala je.
Za{to?
Jer nikad ne pita{.
Tomas Hardi, Daleko od razuzdane gomile
65
itav novi svet
Aladinov faktor
Kada je moja majka imala devetnaest godina, bila je ludo zaljubljena u mog oca. I{li su zajedno u {kolu, ali otac nije bio
spreman da joj predloì brak u devetnaestoj, tako da se ona
udala za ~oveka koji se nije pla{io da je zaprosi. Godinu dana
kasnije, on se razboleo i umro, a moja majka je postala udovica u dvadesetoj. Kada je moj otac uvideo da je ponovo slobodna, àrko je poèleo da je pozove na sastanak, ali ponos
ga je spre~avao da to uradi. Moja baka je znala {ta ga mu~i.
Imao je drugu {ansu, koja se retko dobija, ali je i dalje }utao.
Najzad, moja baka je nazvala maj~inu majku i one su zajedno
napravile plan. Moja majka je iza{la u {etnju s njenom, a otac
s njegovom i sve se desilo samo od sebe dok su {etali, naleteli su jedno na drugo. Majke su postigle da to izgleda kao slu~ajan susret. Posle nekoliko meseci su se ven~ali.
Peti Oberi
MO@ETE DA OBOGATITE SVOJ @IVOT

@ivot se ne gubi sa smr}u, ìvot se gubi iz minuta u minut, u dosadnim danima, na hiljade malih i neprimetnih
na~ina.
Stiven Vinsent Benet
*
Obogatiti ìvot zna~i znati sopstvenu vrednost i
verovati u snove.
Ose}ati se vrednim hrane koja je pripremljena po
tvojoj èlji, udobno putovati, obla~iti se u najfiniju
svilu, doprinosi da se ose}a{ dobro. Kada primeni{
svoju sposobnost da ulep{a{ drugima ìvot sopstvenom velikodu{no{}u, posedova}e{ najbogatija
carstva!
66
*
Zanimljivo, ali ako u ìvotu ne prihvata{ ni{ta osim
najboljeg, obi~no to i dobije{.
Somerset Mom
Kada sam pitala Dèfa gde bi èleo da provedemo medeni
mesec, odgovorio mi je: Idemo na Maui. Rezer vi{i ne{to
zaista posebno.
Tako sam i uradila. Rezervisala sam divan apartman u
jednom od najboljih hotela na ostrvu. Kad sam muù rekla
gde }emo boraviti, obradovao se i upitao: A jesi li pitala da
li sobni ser vis radi svih 24 sata?
Pitala sam, a oni su mi odgovorili da nemaju 24 ~asa, ve}
do 2 popodne.
Kada smo stigli u hotel, prijavili smo se i odmah oti{li u
na{u sobu.
Oboje smo umirali od è|i i jedva smo ~ekali da otvorimo mini-bar. Me|utim, tamo ga nije bilo! Nismo ba{ bili
odu{evljeni, ali smo odlu~ili da pre|emo preko toga i ne
dozvolimo da nam i{ta pokvari putovanje.
Ipak, pozvala sam sobni servis, a osoba s druge strane
ìce me je obavestila da servis radi samo od {est do deset
pre podne i od {est do deset uve~e! Mom muù nije ba{ bilo
drago {to to ~uje, ali ja sam mu rekla da }u se pozabaviti tim
problemom. Si{la sam da prona|em direktorku.
Kad sam je prona{la, rekla sam: Za 350 dolara dnevno
o~ekujemo sobni servis i mini-bar. Bro{ura i va{i slu`benici su
me uveravali da }u to i imati.
Izvinila se {to ne moè ni{ta da u~ini. Danju je kuhinja
zatvorena, a mini-barovi u na{em hotelu ne postoje. Po~ela
je zatim da se raspravlja sa mnom.
Vratila sam se u sobu i ispri~ala muù {ta se desilo. Za
ve}inu ljudi ovo ne bi izgledalo kao problem, ali ako mi neko
67
itav novi svet
Aladinov faktor
ne{to garantuje, ja to i o~ekujem. Mu` mi je rekao: Draga,

slu{aj, ovde smo na medenom mesecu i hajde da nas to ne
uznemirava. Me|utim, ja nisam htela da se pomirim s tim.
Rekla sam mu: Sad idem da spavam, kasno je, ali ujutru silazim da potraìm direktora ove direktorke. Pet godina rada za
Dèka Kenfilda mi je utuvilo u glavu: pitaj, traì, zahtevaj! Na
kraju, {ta mi mogu? U najgorem slu~aju, prove{}u nedelju u
apartmanu bez mini-bara!
Ujutru je mom muù bilo gotovo neprijatno nije hteo ni
da bude prisutan kada sam traìla glavnog direktora. Ispostavilo se da je on vlasnikov sin. Predstavila sam mu se i izloìla
slu~aj: Kada sam rezervisala sobu, naglasila sam da su mi
sobna usluga i mini-bar vrlo va`ni i slu`benik me je uveravao
da to nije problem. Sad sam ovde i to jeste problem. @elim
slede}e: sobu prve kategorije u kojoj su mi hrana i pi}e dostupni svih 24 ~asa dnevno.
Direktor mi je objasnio da su jedine sobe sa friìderima vile na vodi koje ko{taju 895 dolara dnevno. Odgovorila sam:
Ba{ lepo, ja bih onda tamo, ali po ceni hotelskog apartmana. Pet minuta kasnije on je iza{ao iz kancelarije: Iz volite klju~eve vile, gospo|o Oberi. Nadam se da }ete uìvati.
Mislila sam da }e moj mu` pasti u nesvest kad mu budem
rekla {ta se desilo. Rekla sam: Vidi{, Dèk je u pravu treba
samo da traì{, da traì{ i traì{.
Na seminaru Samopouzdanje u~estvovala sam u ve`bi Moli,

moli, moli, moli i moli! Nedelju dana ranije moja }erka Dèjna
je uvr{tena u razmenu studenata za Nema~ku, a {kolarina je
bila 4000 dolara. Budu}i da sam samohrani roditelj troje
maloletne dece, nisam imala tih 4000 dolara, niti sam imala
ideju kako da ih nabavim. Jedva sam sastavljala kraj s krajem.
Nisam imala u{te|evinu, nisam mogla da traìm pozajmicu
i nisam imala ro|ake koji bi mi pozajmili. Ose}ala sam se

bespomo}no, kao da je trebalo da skupim milion dolara.
Za vreme ve`be su od mene traìli da zamolim svakog za
pozajmicu. Bilo mi je vrlo te{ko da molim druge u~esnike za
novac, posebno prijatelje koje sam znala od ranije. Na kraju
ve`be sam zaklju~ila da nisam izgubila ljubav i naklonost iako
sam molila za novac.
Na osnovu svega {to sam nau~ila na seminaru, odlu~ila
sam da ne{to preduzmem. Napravila sam flajer sa Dèjninom
slikom, njenom izjavom za{to ona èli da ide u Nema~ku i
zahtevom za novac. Na dnu flajera bio je kupon koji su oni
koji èle da po{alju ~ek mogli da otkinu i po{alju nam prilog
do 1. juna. Traìla sam 5, 20, 50, 100 dolara ili koliko ko
èli da priloì. Poslala sam flajer porodici, prijateljima, saradnicima, lokalnim novinama, biv{im kolegama i 50 uslu`nih
udruènja u kraju. Imala sam samo dva meseca da sakupim
novac, po mom mi{ljenju mnogo novca za ne tako mnogo
vremena.
Ali, odlu~ila sam da se pona{am kao da }u novac sigurno
dobiti. Na seminaru sam zapamtila da su me u~ili da ja sama
stvaram, promovi{em i dopu{tam sve {to mi se u ìvotu
desi.
Napisala sam: Do 1. juna }u sa rado{}u skupiti 4.000
dolara da platim Dèjnin put u Nema~ku. Stavila sam papir
na ogledalo u kupatilu, a kopiju u ta{nu, da bih mogla da
se podse}am svaki dan. Napisala sam ~ek na 4.000 dolara i
stavila ga na komandnu tablu u kolima. Provodila sam mnogo vremena u vo`nji i to je bio vidljiv podsetnik. Slikala sam
nov~anicu od 100 dolara i uve}ala je. Stavila sam je na plafon
iznad Dèjninog kreveta, tako da je tu sliku videla prvu ujutru
i poslednju uve~e.
Kada sam Dèjni objasnila celu ideju, nerado je pristala
da poku{a da je ostvari i da po~ne da ve`ba potvr|ivanje.
Prvi prilog koji smo dobili bio je 5 dolara. Najve}i je bio 800.
Ve}ina priloga bili su od 20 i 50 dolara, neki od ljudi koje smo
znali, a neki od nepoznatih. Svi delovi su se sklopili u celinu.
68
69
Peti Oberi
Jo{ jedna pri~a o uspehu
itav novi svet
Aladinov faktor
Do 1. juna radosno smo primili 3.750 dolara. Bili smo dirnuti i tako uzbu|eni! Ali, uprkos radosti, jo{ uvek nisam
imala ideju kako }u nabaviti jo{ 250 dolara. Ipak, imala sam
vremena do 5. juna da ih nekako prikupim. Tre}eg juna telefon je zazvonio. To je bila èna iz jedne od uslu`nih organizacija na{eg grada. Znam da je rok pro{ao, da li je kasno?,
upitala je. Ne!, odgovorila sam. Mi bismo zaista voleli
da pomognemo Dèjni, ali moèmo da priloìmo samo 250
dolara.
Sve zajedno, dobili smo donacije od 23 lica i dve organizacije dobili smo ta~no onoliko novca koliko nam je trebalo
i dobili smo ga na vreme.
Ovo je za mene i Dèjnu bilo divno i prakti~no iskustvo:
kako koristiti afirmativno mi{ljenje u kreiranju ìvota, kako
traìti od univerzuma ono {to èli{ i kako verovati u sebe i
druge. Znam da }e ovo ìvotno iskustvo biti jedno od onih
koje }e Dèjna zapamtiti i koristiti u budu}nosti, kao i ja.
Klodet Hanter
POVE]A]ETE SVOJE TALENTE I VE[TINE

DO NAJVE]E MERE
*
Budi drzak
Oduvek sam htela da budem producent i neprestano sam
sebe tako zami{ljala. Jednog jutra sam se probudila veoma
rano i gledala emisiju Danas u El Eju, koji je Glorija Stejnem
zavr{ila re~ima da svet moè biti bolji ako svako sebi obe}a
da }e tog dana u~initi ne{to ne~uveno.
Tri sata kasnije, odlu~ila sam da i ja da budem bezobrazna. Uzela sam telefon, pozvala Glorijinu kancelariju i ugovorila sastanak s njom. Bila sam klinka u dvadesetim i rekla sam
sebi: O Boè, uradila sam to.
Posavetovala sam Gloriju: Mislim da bi trebalo da bude{ u jutarnjem programu, a ona se sloìla. Posle sam oti{la
kod Stiva Fridmena, koji je u to vreme bio izvr{ni producent
emisije [ou danas, prodala ideju o Glorijinom redovnom
u~e{}u u {ou i provela tamo nekoliko godina. Tako sam po~ela da radim kao producent.
Karla Morganstern, televizijski producent

Razumem, o Du{e, za{to je potrebno da zahtevam
i {ta }e se tada desiti. Moj ìvot i ìvot mojih
bli`njih }e se zauvek promeniti nabolje. Moè{ li mi
ispri~ati vi{e o onima koji su imali uspeha u svojim
zahtevima?
Ako ostane{ zarobljen na pijaci celog ìvota, Aladine, ne}e{ razumeti svoje prave talente i ne}e{ imati
vremena da usavr{i{ svoje ve{tine. Put tvoje slobode leì u pitanjima koja postavlja{ i u onome za {ta
si spreman da se zaloì{. Misli na veliko, Aladine,
sad je vreme.
*
Svoje prilike stvara{ ako ih traì{.
Peti Hansen
70
71
Aladinov faktor
Gospodari lampe
Gospodari neprestano mole za podr{ku na mnogo na~ina

Nema ~oveka koji je uspeo sam. Ciljeve }e{ posti}i samo
uz pomo} drugih.
Dòrd` [in
3
GOSPODARI LAMPE
*
I prije nego povi~u, ja }u se odazvati
jo{ }e govoriti, a ja }u usli{iti.
Isaija, 65:24
*
U istoriji je bilo mnogo ljudi koji su usavr{ili sposobnost da mole i dobiju ono {to èle. Ovi gospodari
lampe prevazi{li su sve vrste prepreka i uobli~ili svoju sudbinu. Imaju}i usavr{ene principe molbe i njenog ispunjenja, ost varili su svoje snove i doprineli
ìvotu drugih na bezbroj na~ina.
*
Mora{ to da uradi{ sam, ali ne moè{ bez i~ije pomo}i.
Martin Rut
72
Gospodari se izdvajaju od ostalih po tome {to neprestano

mole za sve {to im treba. Mole za vreme, pomo}, uputstva,
nadlgedanje i uve`bavanje. Mole ljude da im pokaù kako se
peva, slika, ònglira, podesi vreme na tajmeru ili poprave kola.
Staju da pitaju za put. Mole druge da im daju recept za ~okoladne kola~i}e, kao {to traè i recepte za finansijski uspeh.
Slede}i savet gospodara vi tako|e moète da otkrijete svoju
misiju, saznate svoje snove, ponovo probudite strast i nau~ite
da zamolite za ono {to èlite jasno, delotvorno, kreativno i vi{e
puta.
Gospodari lampe pitaju za novac, pozajmice, donacije i
stipendije. Mole druge da investiraju u njihov biznis, podrè
njihov projekat, daju prilog njihovim akcijama i finansiraju njihova istraìvanja. Po{to nije mogao da osigura kaparu za svoju
narednu knjigu, sada poznati pisac je zamolio 40 prijatelja da
ga podrè sa po 1.000 dolara, od ~ega je ìveo godinu dana, koliko mu je trebalo da napi{e knjigu. Knjiga je postala bestseler
i zaradila 400.000 dolara, od kojih je svim prijateljima vratio
novac sa kamatom.
Gospodari lampe mole za obave{tenja, vo|stvo, savet i mnogo povratnih informacija. Neprestano teè da unaprede svoje
obrazovanje, prihode, prodaju, rezultate ili sposobnosti. Olimpijski skaka~ s motkom koji je iznenada prestao da napreduje obratio se biv{em svetskom {ampionu. Svetski rekorder mu
je iza{ao u susret i nedelju dana ga trenirao kod svoje ku}e.
Mladi} je osvojio zlato i oborio svetski rekord.
U jednom trenutku skoro svako od ovih gospodara lampe
je imao problem. I oni su se borili sa uobraèno{}u, strahom,
ponosom ili ose}anjem manje vrednosti kao i mi, ali su im se
suprotstavili, prevazi{li ih i nastavili da stvaraju ìvot kakav su
èleli.
73
Aladinov faktor
Gospodari lampe
Ako mogu oni, moète i vi!
Nedaleko od na{e crkve u Hantigton Bi~u jedan klinac je do{ao kod mene kada je ~uo da pri~am o De~joj banci. Pri{ao
mi je, rukovao se sa mnom i rekao: Zovem se Tomi Taj,
imam {est godina i èlim da dobijem pozajmicu od va{e De~je banke.
Tomi, ~ime èli{ da se bavi{?, upitao sam ga.
Kada sam imao ~etiri godine javilo mi se da mogu da
stvorim mir u svetu. @elim da napravim nalepnicu za automobile sa natpisom Mir, molim vas! U~inite to zbog nas,
dece!, rekao je Tomi. Potrebno mi je 454 dolara da bih
od{tampao hiljadu nalepnica.
Mogu to da podrìm!, rekao sam. Kada su nalepnice

bile od{tampane, Tomijev otac mi je {apnuo: Ako ne vrati
pozajmicu, ho}e{ li mu zapleniti bicikl?
Tomi je ubedio oca da ga odveze do ku}e Ronalda Regana. Pozvonio je na vrata i ~uvar je iza{ao. Tomi mu je priredio neodoljivu dvominutnu prezentaciju. ûvar se ma{io za
dèp, dao Tomiju dolar i po i rekao: @elim jednu nalepnicu.
Odne}u je biv{em predsedniku.
Kasnije je poslao nalepnicu i Mihailu Gorba~ovu, uz ra~un
od 1,50 dolara. Gorba~ov mu je poslao novac i potpisanu
sliku sa re~enicom: Tomi, bori se za mir Mihail Gorba~ov,
predsednik.
Kako je Tomijev projekat napredovao, subotnje izdanje
Registra Orand` kauntija objavilo je pri~u o Tomiju. Marti
[ou je {est sati intervjuisao Tomija i napisao odli~an ~lanak.
Pitao ga je {ta misli kakav }e uticaj imati na svetski mir. Tomi
je odgovorio: Jo{ sam mali, mislim da }u zaustaviti sve ratove u svetu sa 8 ili 9 godina.
Neko je poslao kopiju inter vjua Dòani Rivers, kojoj se
svidela pri~a i ona je Tomija pozvala u njen TV {ou.
Tomi, pozivam te u svoj {ou!
Super, rekao je.
Plati}u ti 300 dolara.
Super, rekao je Tomi mada ja ne mogu da do|em
sam, imam samo osam godina. Ti moè{ da plati{ i mojoj
majci da me dovede, zar ne?
Naravno, odgovorila je Dòana.
I gledao sam {ou @ivot poznatih i bogatih i ~uo sam da
ti ima{ obi~aj da odsedne{ u Tramp Placi kad si u Njujorku.
Moè{ tamo da nas smesti{, zar ne?
Da, odgovorila je.
U {ou su tako|e rekli da kad si u Njujorku, ima{ obi~aj
da poseti{ Empajer stejt i Kip Slobode. Moè{ da nam nabavi{ karte, zar ne?
74
75
Ako neko drugi moè, moète i vi. Ovo je dokazano kod hiljada ljudi koji su prevazi{li svoje strahove i sumnje i onda
dospeli do {kolarine, oènili se ènom svojih snova, zapo~eli
privatni biznis, objavili knjigu, unapredili svoju privatnu
praksu, pro{irili bazu klijenata, dobili ulogu u TV seriji, dvostruko i trostruko uve}ali svoje prihode, kupili skupu ku}u
bez u~e{}a ili oti{li na odmor u egzoti~ne krajeve bez imalo
tro{ka.
Strah i sumnja su ~ovekovi najve}i neprijatelji.
Vilijem Rigli Mla|i
SEDAM OSOBINA GOSPODARA LAMPE

Ja sam jaka, ambiciozna i ta~no znam {ta ho}u. Ako sam
zbog toga ku~ka, ba{ me briga.
Madona
1. Oni znaju {ta èle

Gospodari lampe znaju {ta èle. Imaju jasne ciljeve, viziju i
postignu}a i znaju da to izloè drugima.
Aladinov faktor
Gospodari lampe
Da...
Super! Da li sam ti rekao da moja majka ne ume da vozi?
Moèmo li da koristimo tvoju limuzinu?
Svakako, rekla je Dòana.
Tomi je oti{ao u Dòanin {ou i odu{evio ekipu i sve gledaoce. Tako ih je o~arao i ubedio, da je publika u studiju
izvadila novac iz nov~anika i kupila nalepnice na licu mesta.
Na kraju, Dòana je upitala: Tomi, da li zaista misli{ da }e
tvoje nalepnice posti}i mir u svetu?
Tomi je odgovorio sa entuzijazmom, uz blistav osmeh:
Imam jo{ dve godine fore i ve} sam sru{io Berlinski zid. Ne
ide mi lo{e, zar ne?
Mark Viktor Hansen
2. Oni veruju da vrede

Da biste dobili, morate verovati da ste vredni onoga {to
dobijate.
Kad sam po~injala svoj posao, nisam imala novca, pa sam
odlu~ila da odem u banku po kredit. Nisam imala za zalog,
jer je ku}a koju smo kupili bila pod ugovorom, {to zna~i da
ne}emo dobiti tapiju dok ne platimo poslednju ratu. Doterala
sam se, uzela kopiju svoje knjige i oti{la u banku. Pri{la sam
slu`beniku, spustila knjigu na sto i rekla mu: Slu{ajte, vi me
ne poznajete, nemam ovde ra~un, ali upravo sam zapo~ela
posao koji }e pomo}i mnogima. Vrlo sam sposobna i treba
mi novac.
Koliko?, upitao me je.
Petnaest hiljada dolara, rekla sam, a on mi je dao ~ek.
[ta li ti misli{ da si!?, pitala sam se s jedne strane kada
sam iza{la, ali s druge, rekla sam sebi: Ba{ me briga, imam
petnaest hiljada vi{e nego pre sat vremena, mo`da je trebalo
da traìm trideset.
Dèjn Blustejn
76
3. Oni veruju da mogu

Gospodari lampe su sigurni kad mole, jer znaju da }e dobiti
ono {to èle. Neki to zovu verom, drugi poverenjem u sebe.
U svakom slu~aju, verovanje da je cilj mogu} pokre}e ih na
akciju.
Tek {to smo zapo~eli kurs samopouzdanja u Majamiju, moja
èna Linda i ja smo dobili bro{uru za obrazovnu konferenciju
u San Dijegu. Kada smo je pro~itali, shvatili smo da moramo
tamo da odemo, iako nismo znali kako }emo. Kurs samo {to
smo bili po~eli, radili smo van ku}e i nismo kod sebe imali
mnogo novca. Nismo mogli da kupimo karte za avion ili neki drugi prevoz. Ali morali smo da budemo tamo. Verovali
smo da }emo nekako uspeti, pa smo odlu~ili da zamolimo
za pomo}.
Najpre smo zvali koordinatore konferencije u San Dijegu
i objasnili im za{to èlimo da prisustvujemo. Pitali smo ih
mogu li da nam obezbede dve pozivnice i oni su rekli da mogu. Kada sam rekao Lindi da smo nabavili pozivnice, ona me
je podsetila: Divno, ali mi smo u Majamiju, a konferencija je
u San Dijegu. [ta }emo dalje?
Morali smo da obezbedimo prevoz. Pozvao sam Nordist
erlajnz i zamolio predsednika Stiva Kvinta da nam pokloni
dve povratne karte.
Odmah je odgovorio da ho}e, a onda me je zapanjio
onim {to je zatim rekao: Hvala {to ste pitali.
Molim?
Nemam ~esto priliku da u~inim ne{to dobro, sve dok me
neko ne zamoli. Za mene je pomo} drugima ne{to najbolje
{to mogu da u~inim. Vi ste je zatraìli, dali ste mi priliku i ja
vam zahvaljujem.
Zanemeo sam pred njegovim odgovorom, ali sam uspeo
da mu zahvalim. Spustio sam slu{alicu i reko supruzi: Du{o,
dobili smo karte.
77
Aladinov faktor
Gospodari lampe
Super!, rekla je ona. A gde }emo se smestiti?

Pozvao sam Holidej in u centru Majamija i upitao gde im
je centrala. U Memfisu, reko{e mi. Pozvao sam Memfis, a oni
su me uputili na ~oveka u San Francisku koji je vodio sve hotele Holidej in u Kaliforniji. Upitao sam ga moè li da nam obezbedi sme{taj za tri dana. Predloìo je da nas smesti u njihov
novi hotel u centru San Dijega, kao svoje goste. Odgovorio
sam da bi to bilo divno. Ali samo da vas upozorim, rekao je, da se hotel nalazi na 35 minuta vo`nje od mesta
konferencije. Morate da se sna|ete za prevoz.
Odgovorio sam da }emo se sna}i, makar morali da
kupimo konje. Zahvalio sam mu i rekao Lindi: Sad moramo
da re{imo kako da dvaput dnevno odemo i vratimo se od
hotela do konferencijskog kampa.
Pozvao sam rentakar, sve im ispri~ao i zamolio ih da mi pomognu. Odgovara li vam novi oldsmobil 88?, upitali su.
Odgovorio sam potvrdno. Sve smo sredili u jednom danu.
Za hranu smo se na kraju nekako dovijali sami, ali sam pre
kraja konferencije, na jednom od op{tih okupljanja, ustao,
ispri~ao celu pri~u i rekao: Svako ko èli da bude dobrovoljac
i da nas vodi na ru~ak u pauzi i posle zavr{etka konferencije
je dobrodo{ao. Pedesetak ljudi je sko~ilo i ponudilo se, tako
da su nam pribavili i poneki obrok.
Ose}ali smo da treba da odemo na skup i ubedimo prisutne

da je ekolo{ka kriza s kojom se suo~avamo povezana sa krizom na{ih srca i du{a. Smatrali smo da ovu va`nu poruku
treba saop{titi, zato smo uzeli telefon i po~eli da molimo za
podr{ku. Jedan od prvih poziva nam je doneo 500 dolara. Potom smo pozvali ènu koja je ùrila na aerodrom i rekla da
ima samo dva minuta. Nikad ranije je nismo videli, ali posle
razgovora nam je dala 1.000 dolara. Uo~ila je na{ àr za ideju
i èlela je da nas podrì, iako se nismo poznavali. Zaplakala
je i bila duboko dirnuta. Nije mogla da poveruje da smo je
tako duboko takli i rekla nam je da je sre}na {to je mogla da
pomogne.
Kad se drìte svog cilja i znate da je ono {to radite va`no i
sluì drugima, lako je da druge ubedite da vas podrè. Samo
pomislite 8.000 dolara za dve nedelje. I to uglavnom od
ljudi koje nikad nismo videli.
Dèki Miler
5. Oni se suo~avaju sa strahom

Svi gospodari lampe imaju unutra{nje i spolja{nje vo|stvo. Nije ta~no da njih ne mu~e strahovi mu~e, ali ih ne spre~avaju
u onome {to ho}e da urade.
U poslednjem trenutku smo odlu~ili da odemo u Rio de

@aneiro na prvi Samit svih zemalja. Imali smo dve nedelje da
skupimo 8.000 dolara za prevoz, hotel, hranu i {tampanje
bro{ura o samopouzdanju, koje smo hteli da podelimo
u~esnicima konferencije, a trebali su nam i paso{i, vize i hotelske rezervacije.
Mislimo da ako ljudi ne cene i ne vrednuju sebe, svakako
nisu u stanju da cene ni okolinu koja im pomaè da opstanu.
Jednog vikenda ~ovek iz Vankuvera po imenu Malkolm odveo

je svoju verenicu na pe{a~enje kroz severne {ume Britanske
Kolumbije. [etnja ih je nekako dovela izme|u ènke medveda i njenih mladun~adi. Medvedica je u èlji da za{titi mladunce zgrabila verenicu. Malkolm je bio nizak, a zver ogromna,
ali je s puno hrabrosti uspeo da oslobodi svoju verenicu. Ali
medvedica ga je {~epala i polomila mu sve najva`nije kosti u
telu. Na kraju mu je zarila kandè u lice.
Pravo je ~udo {to je Malkolm preìveo. Slede}ih osam godina proveo je na hirurgiji, gde su doktori u~inili sve {to su
mogli. Me|utim, to mu ba{ nije mnogo pomoglo i on nije
vi{e hteo da se pojavljuje u dru{tvu.
78
79
Rik Gelinas
4. Oni se stra{no trude
Aladinov faktor
Gospodari lampe
Jednog dana odvezao se invalidskim kolicima do desetog

sprata rehabilitacionog centra, èle}i da se baci, ali se njegov
otac, koji je osetio da treba da ga vidi, iznenada pojavio. Do{ao je u pravo vreme: Malkolme, ~ekaj!, uzviknuo je.
ûv{i o~ev glas, Malkolm se okrenuo.
Svaki ~ovek nosi oìljke negde duboko u sebi, rekao
je otac. Mnogi od nas ih nose ispod osmeha, kozmetike i
prijatne pojave. Ti svoje mora{ da nosi{ spolja. Ali sine, svi
smo mi isto. Svi smo na neki na~in duboko ranjeni.
Malkolm vi{e nije èleo da se baci sa zgrade.
Nedugo zatim, prijatelji su mu kupili neke motivacione CD-ove. Na jednom je ~uo pri~u Pola Dèfersa, koji je s
~etrdeset dve godine izgubio sluh, ali je kasnije postao jedan
od najboljih trgova~kih putnika na svetu. Hendikepi su dati
obi~nim ljudima da bi ih u~inili neobi~nim, govorio je Pol.
Malkolm je tada rekao sebi: To sam ja! Ja sam neobi~an!
Odlu~io je da postane prodavac osiguranja i da se izloì
odbijanju mnogo puta na dan. Odlu~io je da svoju manu
pretvori u prednost. Morao je da se suo~i sa strahom da }e
biti odba~en zbog svog fizi~kog izgleda, ali budio se svakog
dana znaju}i da je to u stvari prilika, i tako je napredovao.
Stavio je svoju sliku na vizit kartu i kada bi je davao ljudima
rekao bi: Ja sam spolja ruàn, ali sam divan iznutra. Pruìte
sebi priliku da me upoznate. Godinu dana kasnije postao je
najbolji agent osiguranja u Vankuveru.
Mark Viktor Hansen
6. Oni u~e iz iskustva

Gospodari lampe znaju da ne mogu sve {to èle dobiti iz prvog
poku{aja. Zato izvla~e pouke i koriste ih slede}i put.
terija, torbi i sli~no, jer je marà za njih bila velika. Jednog

dana do{ao mi je tip u velikoj ùrbi. Hitno mu je trebala video-kamera, jer je i{ao na put sa porodicom, koja je ~ekala u
kolima. Imao je poverenja u mene i samo je rekao: Dajte mi
ne{to po va{em izboru za 1.000 dolara. Izvolite ~ek i dajte mi
ne{to {to mogu odmah da koristim.
Ja sam izabrao kameru i objasnio mu kako da je koristi.
Gotovo ni{ta nisam zaradio, zbog male marè, a nisam mu
pokazao drugu robu, jer sam zaklju~io da ùri.
Tri dana kasnije isti ~ovek se vratio potpuno besan. Drao
se kao da sam mu upravo ubio prvoro|eno dete. Verovao
sam ti, vikao je. Napisao sam ti ~ek na hiljadu dolara ~im
sam u{ao. Trebalo je da vodi{ ra~una. Prvi put sam oti{ao
sam u Diznilend, a baterija mi se ispraznila za dvadeset minuta. Ako je trebalo da brine{ o mojim potrebama, za{to mi nisi
prodao dodatne baterije?
Zato {to ste ùrili, odgovorio sam.
Upropastio si mi ceo odmor, odvratio je.
Bio sam ni ìv ni mrtav i tada sam zasvagda nau~io da nikad ne poku{avam da ~itam tu|e misli, niti da nekome govorim {ta mu treba. Dovoljne bi mi bile dve sekunde da ga pitam treba li mu dodatno pakovanje baterija i onda da ga
pustim da sam odlu~i. Izgubio sam ne samo mu{teriju, nego
i dobru zaradu. Sada uvek pitam i pu{tam mu{teriju da sama
odlu~i {ta joj treba.
Harv Eker
7. Oni su uporni
Jednu od najva`nijih lekcija sam nau~io kada sam bio prodavac tehni~ke robe u Fort Loderdejlu na Floridi. Pla}ali su
nas na procenat. Procenat na skupu robu, poput televizora
i T V kamera bio je vrlo mali, a veliki na sitnu robu, poput ba-
Pre nekoliko godina sam za Dan zahvalnosti bio sa ènom

u Njujorku. Ona je bila tu`na, jer nismo bili s na{om
porodicom. Obi~no bi za ovaj praznik ukra{avala ku}u za
Boì}, ali ovog puta smo bili zaglavljeni u hotelskoj sobi. Rekao sam joj: Draga, hajde da ukrasimo ne{to ìvo, a ne uvek
isto staro drvce. Hajde da kupimo hranu i podelimo je oni-
80
81
Aladinov faktor
Gospodari lampe
ma koji ne mogu sebi da priu{te ru~ak na Dan zahvalnosti.

Hajdemo negde gde }emo potvrditi ko smo i za {ta smo sposobni. Pokaìmo sebi {ta moèmo da damo. Idemo u Harlem
da nahranimo siroma{ne. Imamo dovoljno novca, kupi}emo
hrane za {est ili sedam porodica za mesec dana. Hajde to da
uradimo.
Po{to sam ja prvo morao da dam intervju, zamolio sam
svoje partnere da nabave kombi. Kada sam se vratio, rekli su
mi da nisu mogli ni{ta da urade, jer su svi kombiji u Njujorku
bili iznajmljeni. Rekao sam im: Zapamtite, ako ne{to stvarno
ho}emo, u tome }emo i uspeti. U Njujorku ima mnogo kombija, a nama treba samo jedan. Idemo da ga nabavimo.
Oni su uporno govorili da su sve zvali, ali da slobodnih
kombija jednostavno nema. Pogledajte niz ulicu, odvratio
sam. Vidite li koliko ih je?
Vidimo.
Idemo da uzmemo jedan.
Najpre sam poku{ao da zaustavim neki onih koji su
i{li niz ulicu, ali sam samo nau~io da voza~i u Njujorku ne
staju, nego ubrzavaju. Posle smo poku{ali na semaforu. Pri{li bismo i kucnuli. Voza~ bi spustio prozor i za~u|eno nas
pogledao, a ja bih rekao: Zdravo! Danas je Dan zahvalnosti
i voleli bismo da znamo da li biste nas odvezli u Harlem da
nahranimo siroma{ne. Svi bi odmah okrenuli glavu, besno
podigli prozor i odjurili bez re~i.
Onda smo poku{ali druga~ije. Kucnili bismo na prozor i
rekli: Danas je Dan zahvalnosti. Voleli bismo da pomognemo siroma{nima i hteli bismo da znamo da li biste nas povezli u kraj koji smo planirali. Ovo je zvu~alo ubedljivije, ali
opet ni{ta. Tad smo po~eli da nudimo 100 dolara za vo`nju.
To nas je pribliìlo uspehu, ali kad bismo rekli Harlem, odbijali
su nas i odlazili.
Pri~ali smo sa vi{e od dvadeset ljudi. Svako je rekao
ne. Moji partneri su bili spremni da odustanu, ali sam ih ja
hrabrio: Postoji zakon proseka, neko }e pristati. Uskoro,

pojavio se savr{eni kombi, dovoljno velik da smesti moja ~etiri partnera. Pri{li smo mu, kucnuli na prozor i upitali voza~a
da nas odveze za sto dolara.
Voza~ je rekao: Ne morate da mi platite. Rado }u vam
pomo}i. U stvari, odve{}u vas na jedno od najsiroma{nijih mesta u gradu. Tada je preko sedi{ta uzeo svoju kapu. Kad ju
je stavio, primetio sam natpis Vojska spasa. Ime mu je bilo kapetan Dòn Rondon, na~elnik Vojske spasa za Ju`ni Bronks.
Bili smo presre}ni kada smo u{li u kombi. Upitao nas je:
Odve{}u vas i tamo gde nikad niste pomislili da }ete i}i. Ali
recite mi, za{to ovo radite? Objasnio sam mu kako ho}u
ne{to da dam u znak zahvalnosti za sve ono {to imam.
Kapetan Rondon nas je odveo u Ju`ni Bronks, prema
kome Harlem izgleda kao Beverli Hils. Kad smo stigli, oti{li
smo u prodavnicu gde smo kupili dosta hrane i nekoliko
korpi. Spakovali smo dovoljno za sedam porodica za mesec
dana i oti{li u jednu zgradu u kojoj je po nekoliko ljudi ìvelo
u jednoj sobi. @iveli su bez struje, bez grejanja usred zime,
okruèni pacovima, buba{vabama i mirisom urina. Zapanjilo
nas je kako ìve i zaista nas je ispunilo zadovoljstvo {to smo
im bar malo pomogli.
Vidite, sve moète da u~inite ako se tome posvetite i
budete uporni. ûda poput ovog se mogu desiti svaki dan,
~ak i u gradu bez kombija.
82
83
Entoni Robins
DRUGI DEO
Osloba|anje
duha
*
Ne dobija se uvek ono {to se traì, ali nikad se
ne dobija ono {to se ne traì... osim zaraze.
Frenklin Braud
Kako da znate ta da poelite
4
KAKO DA ZNATE [TA DA PO@ELITE
*
Sanjaj o uzvi{enom i kako sanja{, tako }e ti i biti. Snovi su
ono {to }e{ jednog dana biti, ideal je proro~anstvo koje }e{
na kraju objaviti.
Dèjms Alen
*
Aladin je uzdahnuo: Voleo bih da sam sposoban
da postupam kao ljudi koje si mi pokazao. Znam da
èlim da postanem princ i znam da èlim sva blaga
sveta. Spreman sam da po~nem. Gde je po~etak,
Du{e?
*
Gospodaru, najpre mora{ imati potpuno ~istu svest. To je istinska i pozdana mo}. Ono {to }u s tobom
podeliti pomo}i }e ti da stekne{ jasno}u svesti.
U ovom delu avanture, ho}u da po~ne{ da tka{
svoj vlastiti ~arobni }ilim. Da bi ga istkao, mora}e{
da ispuni{ nekoliko zadataka. Svaki od njih je potka
za }ilim i {to ih vi{e bude{ imao, tvoj }ilim }e biti
ja~i i lep{i.
87
Aladinov faktor
Najpre nam je potrebna nit èlje. Sve ostalo dolazi posle na{ih èlja, snova i te`nji. Kada jednom razjasnimo svoje èlje, i na{ put postaje jasniji.
PRVI ZADATAK
Najpre mora{ da napravi{ spisak svojih èlja. Sedi
i uzmi papir i pero. Napi{i: @elim da... i nabroj 101
èlju. Ne}u prihvatiti devedeset ili devedeset devet.
Pravi i magi~ni broj je 101.
*
Aladin je po~eo sumanuto da pi{e. ûo se samo
zvuk {kripanja pera po papiru. Iznenada je stao i poàlio se: Ne mogu to da uradim. Nikad mi nije dopu{teno da èlim mnogo. Dobar obrok i topao krevet
su moji najve}i snovi, ali oni ne ispunjavaju broj.
*
Duh ga je ube|ivao: Ovo je pravi po~etak zadatka
ube|ivanje sopstvenog uma da se oslobodi.
Svima je te{ko da dozvole sebi da shvate {ta zaista
èle, a {ta ne. Nisam ti ni rekao da je zadatak lak
ali, da bi napredovao dalje, mora{ da ga re{i{. Po~ni
Aladine, prona|i svoje snove i zapi{i ih.
Prvi zadatak: napravite spisak od 101 èlje

Kao {to je Duh zatraìo od Aladina da napravi spisak od 101
èlje, i mi traìmo od vas spisak èlja. Prema na{em iskustvu,
treba}e vam nekoliko sati, mo`da i nekoliko dana. Ako ozbiljno ho}ete vi{e onoga {to èlite u ìvotu, ovde stanite i napravite spisak od 101 èlje.
Spisak mora da bude {to detaljniji. Ako èlite novi
automobil, navedite marku i model. Napi{ite i boju, ako imate
omiljenu. Ako èlite bolji posao, ta~no navedite kakav posao
èlite. Budite {to detaljniji u svakoj èlji.
Dòn Godard je ovakav spisak napravio kada je imao petnaest godina. Njegov otac, uspe{an poslovni ~ovek, svakog petka
bi pozvao saradnike na ve~eru. Razgovori za vreme ovih ve~era ostavljali su dubok utisak na mladog Dòna, samo {to su se
gosti ponekad àlili na svoj ìvot. Posle jedne ovakve ve~ere,
Dòn je ~vrsto odlu~io da u njihovim godinama ne bude kao
oni.
Oti{ao je u svoju sobu i zapisao 127 svojih ìvotnih èlja. Sada je prevalio {ezdesetu, a od 127 zadataka ostvario je 115. Spisak je dao okvir celom njegovom ìvotu, koji ga je vodio preko
stotinu zemalja, omogu}io mu da poseti mnoge svetske lidere,
me|u njima i papu, i pomogao mu da ostvari mnoge li~ne
snove. Posetio je Kineski zid, istraìvao Nil, jahao konja na velikoj paradi i nau~io da leti na 48 razli~itih tipova aviona.
*
*
Ne moète ne{to da traìte dok ne znate {ta je to. Mnogi ljudi
ne znaju {ta èle ili èle manje nego {to zasluùju. Najpre treba da shvatite {ta èlite. Drugo, treba da budete svesni da to
i zasluùjete. Tre}e, treba da verujete da }ete mo}i dobiti ono
{to èlite. I ~etvrto, morate imati hrabrosti da to zatraìte.
Dosta!, povikao je Aladin. Nikada nisam ni pomislio da mogu toliko mnogo da èlim. Lice mu je
zra~ilo ose}anjem dostignu}a, a um mu je rastao i
rastao.
Barbara de An|elis
88
89
Aladinov faktor
*
Pre nego {to ne{to zatraìte, morate znati {ta èlite i morate
verovati da to moète i da dobijete.
Bilo {ta
Po{ao sam na desetodnevni kurs o ciljevima i prve no}i smo
dobili praznu svesku, uz zadatak instruktorke: Zapi{ite svoj
cilj. Nakon {to smo ga napisali, traìla je da napi{emo jo{
jedan. Ovo je trajalo oko deset minuta i svima nam je postajalo dosadno. Nakon toga opet je traìla jo{ jedan. To je
trajalo ~itava tri sata, a ona je samo ponavljala: Napi{ite.
Samo pi{ite. Nema veze ako ne moète da se setite jednog,
napi{ite slede}i. Tri sata!
Kada je bilo gotovo, obratila nam se: U redu, sada èlim
da u~inite ne{to posebno. Zapi{ite neki cilj, ali ovaj treba da
bude poseban. Zamahnite ~arobnim {tapi}em i napi{ite {ta
èlite, {ta god to bilo. Ne mora biti zakonito, ne mora se
pokoriti gravitaciji. Ne mora nigde da se uklapa. Samo mahnite ~arobnim {tapi}em.
Tri sata sam zapisivao sve {to sam mogao da smislim
novac, zdravlje, veze, putovanje. Tada sam rekao sebi: U
redu, ako ne mora da bude po zakonu, onda i ne}e. @elim
da ìvim u ku}i punoj lepih golih èna. Bilo me je stid, ali
sam to napisao. Deset godina nisam nikome ovo rekao, ali
sam ipak napisao. Kopao sam po mozgu tri sata, mislio sam
o svemu {to sam mogao i na kraju sam i to napisao.
Instruktorka Sandra je rekla: Sre{}emo se za sedam
dana na slede}em ~asu i samo da vam kaèm, ta zadnja èlja
}e vam se ispuniti. Svi u sobi su se nasmejali.
Na slede}i ~as sam se vratio potpuno zapanjen, jer sam
te nedelje sreo jednu ènu, Karlu, koja je kasnije postala moja druga èna. Iza{li smo i na kraju oti{li kod nje. Prespavao
sam tamo, a ujutru su njene dve }erke upale gole u sobu,
a i ja i Karla smo leàli goli. Pomislio sam: O boè, ja sam
90
u ku}i punoj divnih golih èna. Dodu{e, dve su imale dve,

odnosno ~etiri godine! Pretpostavljam da nisam bio dovoljno
precizan u svom zahtevu.
Na ~asu nas je instruktorka zamolila: Podignite ruku ako
se se}ate poslednje èlje koju ste zapisali i ako vam se ona i
obistinila, makar to bilo potpuno nesvakida{nje, nezakonito
ili bilo kako druga~ije. Jedna ~etvrtina ljudi u prostoriji, nas
pedeset, podiglo je ruke.
Ovo sam radila mnogo puta, rekla nam je. Ono {to poslednje napi{ete postaje istina, jer ja sam u~itelj koji moè da
vas ubedi u to. Nisam poku{ala da vas direktno ube|ujem,
jer biste postali skepti~ni, samo sam to izjavila kao o~iglednu
~injenicu. Naravno, niko od nas joj tada nije verovao, ali
~etvrtina nas je postigla svoj cilj.
Ljudi su ustajali i otkrivali svoje ciljeve. Neki su èleli da
im se prihod uve}a deset puta. Jedan par je poèleo veliku
jahtu, iako je ~ovek bio socijalni radnik, a èna u~iteljica sa
malim primanjima. U toku nedelje neki njihov nepoznati ro|ak je umro i oni su nasledili ogromnu jahtu. Otvarali smo usta od ~uda za svaki cilj, jer je Sandra posebno bila istakla da
niko ne treba da se pokorava gravitaciji, da nijedan na~in ne
sme da bude ograni~en zakonom ili bilo ~im drugim. Totalno
smo podivljali.
Tada nas je ona jo{ vi{e {okirala. Rekla je: Uzgred, to
se desilo jer ste svi verovali u mene. Ja sam ustao i upitao:
Sandra, èlim ne{to da razjasnim. Da si rekla da }e nam se
ispuniti neki drugi cilj, da li bi bio ispunjen tada onaj koji se
nama ispunio?
Da, rekla je. Ponekad kaèm da }e se ispuniti tre}i cilj
koji ste napisali. Svi u prostoriji su otvorili sveske i pro~itali svoj tre}i cilj i mogli su ga imati umesto poslednjeg. Bili
smo potpuno zbunjeni. Neki ljudi su zaplakali. Slede}e ve~eri
nam je objasnila da tu nema ni~eg neobi~nog. Nema pravila
i nema zakona. Ne u smislu da ìvimo u bezakonju, nego da
um ima mo} da stvara. Sve u {ta verujete je mogu}e.
Rejmond R.
91
Aladinov faktor
Jedini na~in da se otkriju granice mogu}eg je da se one

prevazi|u i pre|e u nemogu}e.
Artur S. Klark
Drugi zadatak: izbistrite vizije

Ova ve`ba je dobar na~in da razjasnite sebi svoje èlje. Pomo}i
}e vam da u|ete dublje u svoju podsvest i poveète se s pravim te`njama svog srca. Klju~no je da ne mislite da li je ne{to
mogu}e, ve} jednostavno da li to èlite. Kada jednom priznate
sebi {ta èlite i po~nete da koristite principe i tehnike navedene
i istaknute dalje u knjizi, shvati}ete kako se stiè do èlja.
Paradoks ìvota je da nam se ~esto ne pokazuje kako do ne~ega da do|emo sve dok se sami ne angaùjemo.
Da biste uradili ovu ve`bu, najbolje je da pustite neku
muziku za opu{tanje, sklopite o~i i nekoliko puta duboko
udahnete. Tada pustite svoju podsvest, svoje srce ili dete u sebi
da vam prikaè vizije va{ih pravih èlja u slede}im oblastima:
ljubav i brak
porodica i prijatelji
ku}a, stan ili drugi prostor za ìvot
name{taj i drugo poku}stvo
automobil i ostale vrste transporta
ode}a, nakit i sl.
posao i karijera
novac i finansije
dostignu}a
zdravlje i fizi~ko stanje
rekreacija i slobodno vreme
li~ni i duhovni razvoj
tvoj doprinos lokalnoj zajedici
92
Kada zavr{ite zami{ljanje i vizuelizaciju idealnih slika iz

ovih oblasti ìvota, otvorite o~i i zapi{ite ih, sa {to vi{e detalja.
To je ono {to }ete poku{ati da ostvarite u ìvotu. Pone{to od
toga zahteva}e u~enje i pripremu, ili vi{egodi{nji koncentrisani napor. Ne{to }ete mo}i da ostvarite odmah.
Drugi koristan korak je da se vratite i napravite spisak svega {to }e vam pomo}i da ostvarite zapisane ciljeve i {to }ete po~eti da traìte. Zatim zapi{ite imena ljudi i institucija kojima
moète da se obratite u vezi s pojedinim ciljevima. Zapi{ite i
datum kad ste po~eli da radite na ostvarenju svakog cilja. Sada imate plan za po~etak pozitivnog delovanja u smeru onoga
{to èlite.
Tre}i zadatak: zamislite savr{en dan
Najbolje je da na|ete udobno mesto gde }ete sesti ili le}i i gde
vas sigurno niko ne}e prekidati. Pustite neku prijatnu muziku,
zatvorite o~i i opustite se. Neka vam neko ~ita (ili zapamtite i
ponavljajte u sebi) dole navedena pitanja u razmacima od najmanje petnaest sekundi. Pitanja moète i da snimite, pa da ih
pustite.
Zatvorite o~i, opustite se i zamislite svoj idealni dan. Po~nite bu|enjem. S kim biste èleli da se probudite? Kako izgleda va{a ku}a? [ta biste onda uradili: ve`bali, molili se, meditirali, doru~kovali stvarno gurmanski, oti{li na masaù? Kako
izgledaju va{a idealna kola? Kako }ete oti}i na posao? Da
li vozite ili vas neko vozi? Gde radite? Kako izgleda va{a
kancelarija? Kakav posao radite? S kakvim ljudima? Kolika je
plata na va{em idealnom poslu? [ta radite za ru~ak? Uìnu?
Posle posla? Da li se rekreirate? Igrate li tenis? Idete li u kupovinu? Izlazite li s prijateljima ili bra~nim drugom? Da li idete na igranku? Da li kvalitetno provodite vreme s porodicom?
Popunite sve detalje svog idealnog dana.
93
Aladinov faktor
êtvrti zadatak: kompletirajte proces èljenja

Ova ve`ba je jedan od najbrìh i najboljih na~ina da ispoljimo
ono {to zaista èlimo. Za nju }e vam trebati partner. Najbolje
je da to bude neko kome verujete i ko nipo{to ne}e suditi
o va{im odgovorima. Oboje }ete odgovarati na ista pitanja.
Obavezno uzmite olovku i papir.
Sedite nasuprot partneru. Neka neko od vas prvi zatvori o~i
i udahne duboko nekoliko puta da bi se opustio. Pre nego {to
po~nete da odgovarate na pitanja, onome ko drì zatvorene o~i
treba pro~itati ovaj tekst: Samo se opusti i seti se kada si bio
veoma opu{ten... kada si bio veoma, veoma opu{ten. Mo`da si
tada bio u prirodi, leào negde na klupi ili si bio na odmoru. Ili
je to mo`da bilo onda kada si sedeo u vru}oj kadi ili imao masaù. (Pauza). Vrati se u vreme kada si bio vrlo, vrlo opu{ten.
(Pauza). Tako je, vrlo dobro. (Pauza). U toj ta~ki, dozvoli sebi
da poèli{ ono {to zaista èli{ i ne razmi{ljaj o strahu, ose}anju
krivice ili stavovima koji te sputavaju. Iz te duboke ta~ke svog
srca, zatvorenih o~iju, odgovori na pitanje: [ta èli{? (Zapi{i
partnerov odgovor na ovo pitanje). [ta èli{? I tako dalje.
Nastavite ovaj proces slede}ih deset ili petnaest minuta, a
zatim se zamenite. Na kraju pregledajte odgovore. Verovatno
}ete uo~iti da odgovori koje ste dali kasnije bolje izraàvaju
va{e stvarne èlje. Sada se potrudite da dobijete ono {to ste
poèleli.
Peti zadatak: pro{irite ma{tu

Evo nekih pitanja koja vas mogu podsta}i na dalje razmi{ljanje o svojim stvarnim ìvotnim èljama. Predlaèmo da
uzmete par~e papira i zapi{ete odgovore na slede}a pitanja:
[ta biste najvi{e èleli da ostvarite pre smrti?
[ta biste èleli da imate {to sada nemate? Nova kola?
âmac? Novi stereo sistem? DVD i kameru? Novo
94
odelo? Vi{e nakita? Dobar bicikl? Motocikl? Ma~ku ili

psa? Nove tepihe?
îme ste nezadovoljni u svojim najbitnijim ljudskim
odnosima? U odnosima s ~lanovima porodice? U odnosima na poslu? @elite li da neko provede vi{e vremena
s vama? Da vas ostavi na miru? Da vas pose}uje vi{e?
@elite li da osetite ve}u bliskost? Da prestanete da se
sva|ate? U~vrstite svoje veze? Da se lak{e izraàvate i
delite s nekim emocije? Skinete nekog s vrata? Zatraìte
opro{taj? Podelite svoje snove?
[ta slomljeno treba da popravite?
[ta vam treba i {ta èlite od svog bra~nog partnera? Svog
najboljeg prijatelja? Svojih roditelja? Svoje dece? Bra}e
i sestara? Ljudi s kojima radite? Ljudi s kojima idete u
{kolu? Svog prvog kom{ije? Bebisiterke ili domara? Od
ljudi u crkvi? Od ljudi u svojoj grupi za podr{ku?
[ta traìte od svog doktora ili zubara? Od advokata?
Savetnika za finansije? Ra~unovo|e? U~itelja u {koli?
Trenera? Mentora? Savetnika? Psihologa ili psihijatra?
Svog sve{tenika? Svog gradona~elnika ili poslanika?
Kome zavidite i na ~emu?
Trebaju li vam slobodni dani? Odmor? Unapre|enje?
Povi{ica? Vi{e uputstava? Vi{e po{tovanja? Da li vam
je potrebno da vas ljudi prepoznaju? Vi{e podr{ke?
Bolja oprema? Neko da saslu{a va{e ideje? Neko da
vam pomogne da re{ite problem? Manje smicalica?
Vi{e saradnje? Vi{e razumevanja? Manje stresa? Vi{e
prostora?
Da li vam je potrebno vi{e sna? Bolja ishrana? Vi{e
vremena za igru? @elite li da idete na ples? Da prestanete
da pu{ite? Da smr{ate? Da steknete kondiciju?
Da li biste èleli da vi{e putujete? ê{}e da izlazite? Vi{e idete u bioskop? Odete na neki koncert? Da se bavite
sportom? Idete na vi{e ùrki?
Da li biste èleli da nau~ite neki strani jezik? Da idete
95
Aladinov faktor
Paljenje lampe
na neki kurs? Poha|ate neki seminar? Nau~ite da koristite kompjuter? Odete na internet? îtate vi{e knjiga?
Nau~ite da kuvate? Da igrate golf? Da svirate neki instrument? Nau~ite da slikate ili vajate? Da pi{ete poeziju?
Da nau~ite da kucate? Uzmete ~asove glume?
@elite li da date doprinos svetu pre nego {to umrete?
Da skupljate novac za neko dobro~instvo? Pomognete
deci da dostignu svoje ciljeve? Iskorenite nepismenost?
Spre~ite neplanirane trudno}e maloletnica? Re{ite neki
problem u svojoj zajednici? Pomognete stvaranju mira
u svetu?
*
Aladine, sad kada si razjasnio {ta èli{, pogledajmo
{ta je slede}i korak u tkanju magi~nog }ilima koji te
moè odvesti kuda god èli{.
5
PALJENJE LAMPE
*
Plamen uspeha se ne pali sam od sebe. Mora{ se
izloìti vatri.
Arnold Glaskov
*
Aladine, sjaj na licu obasjava ti du{u. Pretvara{ se
preda mnom od uli~nog mangupa u ~oveka ideja.
Javlja ti se strast za ìvotom. Pogledaj jo{ jednom
lampu u svojim rukama, ona ne moè svetleti bez
dva najva`nija sastojka. Zna{ li koja?
*
Naravno. Jedan je ulje, drugi je vatra. Nema svetlosti dok oni ne do|u u dodir, objasnio je Aladin.
*
Znao sam da imam mudrog gospodara! Kao i lampa, i ti mora{ imati gorivo i plamen da bi se ostvario. Zadaci }e ti pomo}i da to postigne{. Kada na96
97
Aladinov faktor
Paljenje lampe
u~i{ da je mogu}e ono {to èli{, to verovanje }e biti

tvoje gorivo. A kad oslobodi{ svoju strast, vatra u
tebi }e goreti dovoljno jako i ni{ta ne}e stati na put
ostvarenja tvojih snova.
OSLOBA\ANJE STRASTI I JAÂNJE UVERENJA

Kada bude{ znao {ta èli{, Aladine, mora}e{ da
poveruje{ da moè{ to i da dobije{. U suprotnom,
ne}e{ imati hrabrosti da zatraì{. Zato mora{ da oja~a{ svoju veru. Najbolje je da se pona{a{ kao da
si èlju ve} ostvario i da posmatra{ sebe kao da si
svoj cilj ve} dostigao. Ovaj postupak snaì volju i
pretvara se u podsticaje na neophodna dela.
Aladine, zatvori o~i. Idemo u palatu!
*
Aladin je ~ekao, ali se ni{ta nije dogodilo. êkao je
jo{ nekoliko minuta, a zatim je otvorio o~i i upitao:
Nismo u palati? Mislio sam da me vodi{ tamo!
*
Ja sam mislio da nas ti vodi{, odgovorio je Duh.
*
Kako bih ja to mogao? Nisam ja Duh, ve} ti!
*
Ovo je po~etak {estog zadatka... u~enje da se uo~i
ono {to se èli. Kada jasno i odlu~no sagleda{ da je
ono {to èli{ ve} tvoje, strast prema tvojim htenjima
98
bi}e zapaljena, a verovanje da su èlje ostvarive

bi}e ti usa|eno. Aladine, opet zatvori o~i. Se}a{ se
drugog zadatka? Rekao sam ti da di{e{ duboko i
obrati{ se svom umu. Sada }emo to ponoviti i kada
bude{ bio spreman, re}i }e{ mi kako izgleda palata,
{ta se u njoj ~uje i kako miri{e.
*
Aladin je zatvorio o~i i tri puta duboko udahnuo.
Prvo prime}ujem da vlada mir. Na pijaci je uvek
prljavo i bu~no, dok je u palati tiho i ~isto. Miri{e na nanu i cve}e. ûje se fina muzika. Gde god
pogledam, zidovi sijaju kao nakit i ima mnogo
prostorija. Dvorane izgledaju kao da su duga~ke
kilometrima, a stubovi {to podupiru svod kao da
dodiruju nebo. Zidovi su ne`nih boja, na podovima
su divni }ilimi. Tako mi je lepo! Tu ja pripadam! Tu
èlim da budem!
*
Zamisli sebe u sve~anoj odaji, Aladine. Pogledaj
svoju sliku na zidu. Zamsili sebe u kraljevskoj odori, kako ti nasmejane sluge sluè najbolje vo}e. Traì da sve to poseduje{ i to sada! Kada to bude{
uradio, bi}e mogu}e!
*
Svi koji su postigli mnogo ni{anili su visoko, upirali pogled u visoki cilj, iako je on izgledao nemogu}.
Orison Svit Marden
99
Aladinov faktor
Paljenje lampe
*
[esti zadatak: vizuelizacija sna
Svaki dan izdvojte vreme da u svojoj glavi stvorite sliku ostvarenih èlja, kao da su one ve} dostignute ili kompletirani. Ako
vam je cilj doktorat iz psihologije, zamislite sebe kako sedite u
kancelariji sa diplomom na zidu. Ako èlite da budete u vezi
s nekim ko je fin i mio, zamislite sebe s nekim takvim. Kakav
je njen ili njegov glas? Dodir? O ~emu razgovarate? Kako vas
on ili ona slu{a?
Preporu~ujemo vam da ovo radite dva puta dnevno prvi
put ujutru kada se probudite, a drugi put uve~e, pre spavanja.
Neka vam to bude dnevna obaveza. U po~etku }ete mo`da
morati da zalepite podsetnik na ogledalo u kupatilu, da ne
biste zaboravili, ali uskoro }e vam to postati navika, kao pranje zuba.
Jedan bogata{ iz Nju Orleansa, koji je stekao milione na
nafti, èleo je da doprinese svojoj zajednici. Preuzeo je brigu
o jednoj gradskoj srednjoj {koli u kojoj 84% u~enika nije
stizalo do mature. Rekao je |acima da }e im pla}ati poha|anje
koledà ako ostanu u {koli, imaju dobre ocene i postignu
procenat od 95% prolaznosti.
Po{to je znao {ta motivi{e decu, nije im samo dao obe}anje,
ve} im je u glavi stvorio jasnu sliku. Vi{e puta je odveo svoje srednjo{kolce na nekoliko obli`njih univerziteta, gde su provodili
po ceo dan prate}i nekog studenta. Sa svojim studentommentorom oni su poha|ali ~asove, i{li na fizi~ko, bili u udruènju
studenata, jeli u menzi i i{li u biblioteku. Na kraju dana, svaki srednjo{kolac bi mogao sebe da vidi tamo i tako je sticao
jasnu sliku o tome kako izgleda biti student na koledù. Pre
ovog iskustva, |aci nisu imali pojma o tome, a bez slike nisu
mogli ni{ta ni da zamisle.
Od tada, svakog jutra u narednih nekoliko godina, profesori
bi |acima rekli da zatvore o~i i zamisle kako izgleda biti
100
student na koledù, {to je postepeno palilo plamen ube|enja

u njima. Zavr{avali su srednju {kolu, a procenat ponavljanja
razreda spustio se na manje od 20%. Ranija statistika se gotovo
potpuno obrnula.
Godine 1983. australijski jedrili~arski tim je prvi put osvojio Kup Amerike. Trener pobedni~kog tima je kasnije u jednom intervjuu objasnio da je ~itao knjigu Galeb Dònatan
Livingston i da ga je ta knjiga inspirisala da napravi pri~u o
pobedi svog tima nad ameri~kim. Zatim je ovu pri~u snimio,
uz zvuke jedrili~arskog ~amca koji se~e talase. Svakom ~lanu
svog tima je dao po traku i zamolio ih da je slu{aju dva puta
dnevno slede}e tri godine. To iznosti 2.190 puta. Pre nego
{to su uop{te zaplovili zalivom San Dijego, Australijanci su
pobedili ameri~ki tim 2.190 puta. Uverenost u pobedu je bila
duboko usa|ena u svakog igra~a.
êtiri godine pre Olimpijskih igara, Piter Vidmar, nosilac
zlatne medalje u gimnastici za SAD, ostajao je sa svojim
partnerom u gimnasti~koj sali dodatnih petnaest minuta. Njih
dvojica bi zamislili da je Olimpijada u toku i da poslednja
ve`ba, koju upravo treba da urade, odlu~uje ko }e biti nosilac
medalje. Onda bi zamislili sebe kako rade savr{enu ve`bu za
desetku, a zatim kako stoje na pobedni~kom postolju, i tako
svakog dana pune ~etiri godine. Njihova ube|enost je rasla iz
dana u dan, pa nije ni ~udo {to su osvojili zlato.
Ken Ros obja{njava kako je koristio istu tehniku da
pomogne Valeri Brisko-Huks da osvoji drugu olimpijsku
medalju.
U julu 1982. sedeo sam s Valeri i njenim trenerom Bobijem
Kersijem. Bobi mi je rekao da Valeri ima mogu}nost da osvoji
zlato, ali nema poverenja u sebe.
Okrenula sam se ka njoj: Valeri, zamisli da je sad jul
1984. Ti si na stazi Koloseuma, a sto hiljada ljudi te slavi.
Upravo si osvojila zlato u kategoriji na 200 metara. Kako ti
101
Aladinov faktor
Paljenje lampe
se to ~ini? Kako sam govorio, zapazio sam da se sva jeì i

u tom trenutku sam je pogledao. Zastava se diè, svira se
himna, porodica i prijatelji te gledaju s tribina. Kako ti to izgleda?, upitao sam je, a ona je odjednom zaplakala.
Jula 1984, po{to je osvojila drugu zlatnu medalju, Valeri
je dala intervju za ABC. Kada su je upitali kako izgleda stajati
na pobedni~kom postolju, odgovorila je da joj je to sasvim
normalno. Na svakom treningu pre takmi~enja zami{ljala je
sebe kako pobe|uje.
Ken Ros
*
Moè{ da otvori{ o~i, Aladine. Dobro ti ide. Jo{ jedna nit je utkana u tvoj ~arobni }ilim. A slede}i zadatak namenjen je i tvojim o~ima i tvojim rukama.
Sedmi zadatak: oìvljavanje sna

Ako ne umete da vizuelizujete na pravi na~in, ili jednostavno
ho}ete da ubrzate proces, moète da stvorite spolja{nji privid
za svaku svoju èlju. Ako èlite doktorat iz psihologije, iskopirajte doktorsku diplomu i napi{ite na njoj svoje ime. Uramite je i
stavite na zid. Ako èlite na Havaje, idite u agenciju i nabavite
turisti~ku bro{uru Havaja. Umetnite u nju svoju sliku, a onda
bro{uru stavite negde gde }ete mo}i da je gledate svaki dan
na friìder, ogledalo u kupatilu ili iznad svog radnog stola. [to
se vi{e budete gledali kako se sun~ate ili izleàvate na ~amcu,
ta }e vam slika u glavi sve vi{e izgledati kao realnost.
Moète tako|e da napravite knjigu snova, tako {to }ete
ise}i slike svojih ciljeva i nalepiti ih u svesku. Gledajte ih bar
jednom dnevno i rezultat }e biti zadivljuju}i.
Raduj se Gospodu i On }e ispuniti èlje srca tvojeg.
Psalmi 37:4
102
Kad smo se Mark i ja ven~ali, odmah smo èleli decu. Imala

sam 35 godina i moj biolo{ki sat je otkucavao!
Godinu dana smo lepo ìveli, ali jo{ nismo imali dece.
Onda smo po~eli da idemo na testiranja, hormonsku terapiju, merenja temperature. Ali posle {est godina neuspe{nih
terapija, morali smo ne{to da promenimo i u~inimo ne{to
{to bi nam pomoglo da stvorimo porodicu. Pr vo smo odlu~ili
da budemo otvoreni i usvojimo decu, a zatim smo napravili
pano snova. Sate i sate smo proveli {to zajedno, {to svako
za sebe, prelistavaju}i ~asopise i vade}i slike na{e idealne
dece. Bili smo vrlo detaljni, mislili smo i na boju kose i o~iju,
oblik tela, name{taj za de~iju sobu, porodi~ne sportske aktivnosti, mesta koja bismo zajedno posetili, letovanja i ku}ne
ljubimce. Ja sam uvek èlela dve devoj~ice, tako da sam isekla sliku dve male devoj~ice kako se drè za ruke.
Tri meseca po{to smo napravili na{ pano snova, pozvala nas je jedna mlada dama i rekla kako je ~ula da èlimo da
usvojimo bebu i da bi ona volela da usvojimo njenu. Umalo
sam ispustila slu{alicu. Zaista verujem da je na{a draga Elizabeta bila namenjena ba{ nama tog posebnog dana kada
smo zavr{ili na{ pano.
Ne samo da smo blagosloveni divnom i savr{enom }erkom, nego smo na{u porodicu na isti na~in upotpunili 1987,
drugom jednako divnom devoj~icom.
Devedeset osam procenata svega {to smo zamislili na
na{em panou se ostvarilo, ~ak i bolje nego {to smo zamislili.
Oba na{a deteta veoma li~e na nas i ljudi se uvek za~ude
kada ~uju da su usvojena. Jednom, kada je Melani imala
otprilike ~etiri godine, bili smo u pekari, a prodava~ica je primetila: Kako li~i{ na tatu!
Ne li~im, odgovorila je Melani. Meni kosa na vrhu glave nije opala.
Koncept panoa snova je veoma koristan, jer nam pomaè da razjasnimo svoje èlje i htenja. On nas inspiri{e i ima
vrlo jak uticaj na na{u ma{tu.
Peti Hansen
103
Aladinov faktor
Paljenje lampe
Kada ljudi razmi{ljaju o kupovini ku}e, ve}ina prvo razmisli

{ta èli, a zatim u saradnji sa agentom za nekretnine na|u
ono {to èle. To je klasi~an na~in kupovine. Ali mi nismo
klasi~ni.
Po~etkom devedesetih smo razvijali posao i nismo ozbiljno razmi{ljali o kupovini ku}e. Ali moja èna Tera je dve
godine iz zabave gledala nedeljni novinski dodatak Ku}e na
prodaju i govorila: Znam da }emo imati lep{u ku}u nego
{to moèmo i da zamislimo, to }e biti izuzetno lako. Izgleda
nerealno, ali to }e u stvari biti poput nekog ~uda. To sna`no
ose}am.
Kada smo za Novu godinu planirali godi{nju Knjigu ciljeva
za 1993. godinu, odlu~ili smo da na spisak stavimo i svoju
ku}u iz snova. Po{to smo i{li na kurseve i ve`bali pozitivno mi{ljenje i jasno postavljanje ciljeva, kreativno smo zapo~eli lov
na na{u ku}u. Na kraju krajeva, na{a strategija se vi{e puta
pokazala kao dobra, a najva`nije je {to smo se zahvaljuju}i
njoj upoznali, po{to smo oboje nabrojali i traìli odre|ene
osobine partnera s kojim }emo zasnovati vezu.
Oboje smo godinama imali ideje o tome kako ku}a treba
da izgleda. Razgovarali smo, pregovarali i na kraju naveli kriterijume, a zatim odredili koji deo grada ho}emo. Bili smo vrlo
precizni i èleli smo: da bude na sprat, da ima ~etiri spava}e
sobe, dva kupatila, gipsanu fasadu, zasvo|ene tavanice, bele
zidove, mnogo prostora, kamin, tepihe i kerami~ke plo~ice,
mnogo prozora, klimu, dvori{te koje ne treba mnogo da se
odràva, bazen sa |akuzijem, dve garaè, prijatne kom{ije,
lak pristup autoputu do plaè i sve u finom kraju Hantington
Bi~a u Kaliforniji.
Zatim smo spisku u Knjizi ciljeva dodali mapu i kola` sa
slikama u boji, koje su predstavljale na{e èlje. Potvrdili smo
izbor, oboje smo zamislili sliku i odredili vreme za ispunjenje
5 sati posle podne, 31. jul 1993. godine, a zatim smo
zatvorili knjigu. Sada smo bili spremni da preduzmemo
korake i dobijemo ono {to èlimo.
êsto smo pregledali na{u Knjigu ciljeva, a ja sam se

pridruìo Teri u njenom nedeljnom ritualu razgledanja
ku}a na prodaju. Onda sam odlu~io da pro{irimo izbor i sara|ujemo sa agentom za nekretnine. Radili smo sa trojicom,
ali ku}e iz snova i dalje nije bilo. Neke su bile blizu, ali nijedna
nije bila ona prava, a nismo hteli ni{ta drugo. Tera je i dalje
govorila: Zna}emo da je ona prava kada je budemo videli,
kao {to smo znali kada smo se upoznali.
Posle pet meseci uzbu|enja i razo~arenja, razmi{ljali smo
{ta smo postigli do tada. Imali smo vrlo gust raspored za
leto, ispunjen planiranjem treninga i snimanja albuma. Rekao
sam Teri da vi{e ne mogu: Neka agenti traè za nas. Hajde
da stavimo oglas u novine. Ku}a moè na}i nas.
Kao odgovor na oglas primili smo ~etiri telefonska poziva.
Prvi je bio onaj pravi. Kako smo prilazili ku}i, srca su nam
brè kucala. Teri su zasijale o~i. Ku}a je bila divna i imala je
apsolutno sve {to smo hteli, osim klime. Dvori{te ispred ku}e
je bilo predivno, a iza ku}e poplo~ano, s kristalno plavim
bazenom u sredini. Prva nam je misao bila da ne}emo imati
dovoljno novca. înilo se da }e nam to pre biti druga ili tre}a
mogu}nost, ne prva. Pa`ljivo smo porazmislili. Na kraju je
presudio zakon privla~enja pred nama je bilo ono {to smo
traìli.
Dogovorili smo se da malo odloìmo odluku, zbog cene.
Slede}eg dana nas je èna koja je prodavala ku}u pozvala
i rekla kako veruje da ku}a treba da bude na{a i ponudila
da zna~ajno snizi cenu, ispod trì{ne vrednosti, {to nam je
omogu}ilo kupovinu. Sporazumeli smo se i zaklju~ili kupovinu za ~etiri dana. Datum je bio 9. jul 1993. u 5 sati posle
podne. Ku}a iz snova postala je na{a. Zar nije bilo lako? Zaista se ~inilo nestvarno.
I dan-danas ìvimo i uìvamo u na{oj ~udesnoj ku}i iz snova, koju smo jasno zamislili, i naravno, ugradili smo i klimu.
Izuzetna mo} postavljanja jasnih i odre|enih ciljeva vredna
je po{tovanja i znamo da su nam na{e misli donele ono {to
104
105
Aladinov faktor
Izlazak iz lavirinta straha
èlimo. I dalje smo jasni i oprezni u onome {to èlimo, jer

znamo da }emo to verovatno i dobiti!
Bob i Tera Haris
Ljubav je platno, dato od prirode, izvezeno ma{tom.

Volter
*
Ispunio si svih sedam zadataka koji su ti postavljeni.
Napravio si spisak èlja, jasno ih uvideo, zamislio
savr{en dan, shvatio {ta èli{ i pro{irio svoju ma{tu.
Upalio si svoju lampu, stra{}u i verom si sagledao
snove i stvorio knjige snova. Tako si satkao ~arobni
}ilim koji }e te odneti tamo kuda èli{. Uvij se u
}ilim i poèli {ta god ho}e{!
*
Aladin se umotao u }ilim i zamislio sebe u divnom
novom odelu od najfinije svile. Mogao je da oseti
miris novog. A kada se odmotao iz }ilima, se}anje
na ovo iskustvo je ostalo. Ovako treba da mi bude.
Ro|en sam da budem takav. Da nosim najfiniju
svilu i uìvam u bogatstvu. To je moje zadovoljstvo i
svakog trenutka mi je sve jasnije da }e se moja èlja
obistiniti, uzviknuo je Aladin.
*
I ja znam da }e se obistiniti. Tvoj glas je jak i
dostojanstven. Ali postoji jo{ jedna prepreka koju
mora{ pre}i, a ona je najteà od svih.
IZLAZAK IZ LAVIRINTA STRAHA

*
Uradi ono ~ega se pla{i{ i strah }e nestati.
Ralf Valdo Emerson
Prvo sko~i sa stene, a krila napravi dok pada{.
Rej Bredberi
*
Sad smo pred najve}om preprekom s kojom se
ve}ina ljudi suo~ava... pred Lavirintom straha. U}i
}e{ na jednoj strani, misliti svojom glavom, slediti
svoje srce kroz zbrku lavirinta i iza}i na kraju na drugoj strani. Moè{ da ponese{ svoj ~arobni }ilim i
lampu.
*
Ide{ sa mnom, zar ne, Du{e?
106
107
Aladinov faktor
*
Sre{}emo se na drugoj strani. Sam mora{ prevazi}i svoje strahove. Niko ti ne moè pomo}i, jer niko
bolje od tebe ne zna ~ega se pla{i{. U lavirintu }e{
nai}i na kapije sve su tamo da ti pomognu. Na
svakoj }e ti biti re~eno {ta mora{ da uradi{ da bi je
pro{ao. Kada bude{ pro{ao kroz sve kapije, izlaz }e
ti se odmah pokazati.
Jo{ ne{to. Zapamti da ve}inu strahova stvara{
sam. Mnogi od nas ìve u iluziji da spoljni svet
prouzrokuje na{e strahove. Kada bude{ istraìvao
lavirint i kada ne{to izazove strah u tebi, misli}e{
da je razlog za strah stvaran. Ali nije. Oseti}e{ mo`da da ti srce brè tu~e i da brè di{e{, mo`da
vrtoglavicu, `marce, drhtanje, ili da ti se gr~e mi{i}i.
Ali zapamti, iako je iskustvo straha za tebe vrlo
stvarno, izvor straha je u tvojoj glavi.
Imam i poklon za tebe pre nego {to stupi{ u
Lavirint.
Oko Aladinovog vrata pojavio se zlatni lanac
s medaljonom. Na njemu je pisalo, vide Aladin,
STRAH. Okrenuo je drugu stranu, a tamo je pisalo:
Zami{ljeno iskustvo koje se ~ini stvarno.
*
Ovo je divno. Hvala ti, Du{e!
*
I vi{e nego divno Aladine. To je ve~na istina. Kad
god se u lavirintu upla{i{, pogledaj u medaljon i
108
podseti se istine da je strah stvoren zami{ljenim

iskustvima koja se ~ine stvarna. To }e ti dati snagu
da nastavi{. Ali ne zaboravi da ostane{ u stvarnosti
i da ma{tu koristi{ da stvara{ samo pozitivne slike,
koje }e te podsticati da se ~vrsto usmeri{ na svoje
traganje. Treba}e ti svest i namera, a ima{ oboje.
Zapamti Aladine, na tebe je red.
Ulaz u lavirint je pred tobom. U|i i pobedi sve
{to ti stoji na putu.
*
Aladin je u{ao u lavirint, i samo {to se okrenuo nadesno nai{ao je na prvu kapiju.
*
PRVA KAPIJA:
SHVATITE DA SAMI STVARATE SVE SVOJE
STRAHOVE
Sreli smo neprijatelja... same sebe.
Volt Keli
Dovr{ite proces sticanja svesti

Napravite spisak nastavaka za slede}e re~enice:
Kada treba da zatraìm {ta èlim, pla{im se da _______ .
Ovaj spisak na primer moè da obuhvati: Pla{im se da
_____________:
109
Aladinov faktor
zamolim majku da prestane da me kritikuje i da mi

veruje.
traìm povi{icu od {efa.
pozovem Dènet na sastanak.
zamolim baku da mi pomogne i plati mi koled`.
zamolim muà da provodi vi{e vremena sa mnom i
decom.
zamolim nekog da oceni moje pisanje.
traìm od ène da ~e{}e vodimo ljubav.
pitam {efa za slobodan dan.
zamolim doktora da mi promeni terapiju.
zamolim oca za pozajmicu.
pozovem suseda da mi pomogne oko struje.
Sada se vratite i promenite strukturu svake re~enice u:
Zaista bih èleo da __________________, a pla{im se jer
mislim da____________ .
Upamtite da su klju~ne re~i: Pla{im se, jer mislim da...
Evo nekih primera:
Zaista bih èleo da zamolim majku da prestane da me
kritikuje i da mi veruje, ali se pla{im, jer mislim da onda
vi{e ne}e dolaziti kod mene.
Zaista bih èleo da traìm povi{icu od {efa, ali se pla{im
da }e se on iznervirati i istresti na meni.
Zaista bih èleo da pozovem Dènet na sastanak, ali se
pla{im da }e me odbiti.
Zaista bih èleo da zamolim baku da mi pomogne i
plati mi {kolarinu, ali se pla{im da }e se otac naljutiti i
vikati na mene.
Zaista bih èlela da zamolim muà da provodi vi{e
110
vremena sa mnom i decom, ali se pla{im da }e on zbog

toga pobesneti i biti jo{ gori.
Zaista bih èleo da neko oceni moje pisanje, ali se pla{im
da }e mi re}i da nemam talenta i da gubim vreme.
Zaista bih voleo da traìm od ène da ~e{}e vodimo
ljubav, ali se pla{im, jer mislim da }e me ona kritikovati
{to nikad nisam kod ku}e i nisam romanti~an, pa }emo
se na kraju posva|ati.
Zaista bih èleo da traìm slobodan dan od {efa, ali se
pla{im da }e on po~eti da zanoveta kako nisam dovoljno
posve}en poslu i iskoristiti to protiv mene.
Kad zavr{ite ovu ve`bu, bi}e vam mnogo jasnije kako
pla{ite sebe. Sami pravite negativne scenarije koji se realno
nisu desili. Tu`no je {to telo ne razlikuje stvaran doga|aj i
proizvod bujne ma{te, tako da se mnogo pla{ite, ponekad i
skamenite. A sve to sami pravite. Sami sebe pla{ite zami{ljaju}i
takve uàsne ishode.
I , {ta da se radi? Postoje tri re{enja.
1. Povratak u sada{njost
Prvo re{enje se sastoji u tome da jednostavno prestanete da
zami{ljate negativne ishode. Vratite se na ono {to se trenutno
de{ava u stvarnosti. Nemojte misliti negativno. Skoncentri{ite
se na disanje. Pogledajte gde ste. Vratite se iz svojih misli u stvarnost. Vratite se ~ulima (vid, dodir, sluh, ukus i miris).
Odvojite trenutak da izrazite ono {to oko sebe vidite, ~ujete i ose}ate. Na primer: Svestan sam da kroz prozor vidim li{}e koje lepr{a na povetarcu. Svestan sam da u susednoj sobi
~ujem glas svog sina. Svestan sam da su mi le|a naslonjena na
naslon od fotelje. Svestan sam da ~ujem kako di{em.
Ova metoda }e vas vratiti u stvarnost brè od ostalih. Primenite je odmah i primetite kako ste postali opu{teniji i stabilniji. Bi}ete jo{ opu{teniji ako prethodno duboko udahnete
nekoliko puta.
111
Aladinov faktor
2. Kada sumnjate, proverite

Druga mogu}nost je da preispitate svoje fantazije. Pitajte
nekog kako bi se ose}ao kada bi mu neko postavio ova pitanja.
Ispri~ajte mu svoju najgoru fantaziju i pitajte ga da li je istinita.
Evo nekoliko primera, zasnovanih na opisanim situacijama.
Mama, kada do|e{ kod mene i po~ne{ da mi zamera{ kako
odgajam Dèsiku i Kristofera, osetim se potcenjeno i ljutim se
na tebe. Mislila sam da o tome razgovaramo, ali sam se pla{ila
zami{ljaju}i da }e{, ako ti to kaèm, misliti da te kritikujem.
Naljuti}e{ se na mene i ne}e{ mi vi{e dolaziti. To bi me povredilo, jer bi mi nedostajala. Da li bi se zaista tako pona{ala, ili
ja nisam u pravu?
[efe, èleo bih da s vama popri~am o povi{ici, ali se pla{im
da }ete se naljutiti. Ne znam kako reagujete na pitanje o povi{ici i nisam siguran kako biste voleli da vam podnesem svoj
zahtev. Tako|e, ne znam koji su va{i kriterijumi za povi{icu.
[ta treba da uradim da je zasluìm? Moèmo li da pri~amo o
tome?
Tata, mislio sam da pitam baku da mi da ne{to novca za
koled`, ali sam pomislio da }e tebe to na neki na~in uznemiriti. Ho}e li?
psiholo{ki oslonac da stvarno zamolite majku da bude pa`ljivija. âk i ako se u prvo vreme bude branila, ~u}e ono {to ste
èleli. Tako|e moète zamisliti da }ete joj, ako se bude branila
i poricala, re}i da je i dalje volite i èlite da vam dolazi, samo
biste hteli da bude malo pa`ljivija. Moète ~ak i da joj objasnite
kako da njeni saveti ne izgledaju kao sudske presude. Moète
i da isprobate svoju reakciju na bilo koju njenu primedbu ili
ljutnju. To je u stvari psiholo{ka ve`ba koja }e vam pomo}i da
se tako pona{ate i u kasnijim stvarnim situacijama.
*
Tre}a opcija je da zamislite ishod koji èlite. Na primer, odmah zatvorite o~i i zamislite kako molite majku da vas vi{e
ne kritikuje zbog toga kako odgajate decu. Zamislite da vam
odgovara: Izvini, nisam ni pomislila da se ose}a{ kao da te
kritikujem. Samo sam poku{avala da ti ponudim pomo}. Verovatno sam to mogla i nekako bolje da izvedem, pa da ti se
ne u~ini da gre{i{. Slede}i put }u te samo upitati treba li ti saradnja ili predlog. Da li bi tako bilo bolje?
Mo`da odgovor ne}e biti ba{ ovakav, ali nema veze. Zamisli}ete pozitivan ishod kakav èlite i on }e vam dati neophodan
Ispunjen zadatak na prvoj kapiji ohrabrio je Aladina.

Odmah se osetio bolje nego kada je u{ao. Krenuo
je polako kroz lavirint ose}aju}i sigurnost u sebe.
Video je most, a kad je zakora~io na njega, on po~e
da mu se ljulja i uvija pod nogama.
Ko to hoda mojim mostom?, upitao je glas koji
je zvu~ao poput skrhanog stakla.
To sam ja, Aladin, i èlim da pre|em.
Iz magle je polako izronilo ~udovi{te i prostrlo se
na drugi kraj mosta. Bio je to najru`niji stvor kog je
Aladin ikada video, a njegov uàsni smrad pekao
mu je nos. Zver je otvorila usta pokazuju}i redove
zuba o{trih poput brija~a.
Ako se usudi{ da se pribliì{ makar jo{ korak,
pocepa}u te na komade. Obe}avam ti, uàsno }e
te boleti kada te budem komadala. A posle }u te
pro`derati.
Ne verujem ti. Ni{ta mi ne moè{, rekao je Aladin i po{ao ka ~udovi{tu, ali je ono stra{nim pokretima krenulo napred i poderalo mu rukav kaputa,
ostavljaju}i krvavu ranu na ruci.
Aladin je zavri{tao: Ovo je stvarno! Ovo nije
moja ma{ta. Povre|en sam, kr varim! Pobegao je
112
113
3. Zamislite èljeni ishod
Aladinov faktor
na drugi kraj mosta. Pogledao je u svoju ruku, ali

je onda primetio medaljon. Zgrabio ga je i ponovo
krenuo ka zveri, koja je ustuknula pred sjajnim
predmetom. Aladin je sa vi{e sigurnosti pre{ao
preko mosta i bezbedno stupio na drugu stranu.
Prevazi{ao je Strah od psihi~kog povre|ivanja.
Stigao je do druge kapije.
da }e svako ko je tako odlu~an da dobije narud`binu biti

podjedanko odlu~an da podmiri na{e potrebe.
Uspe{an prodavac koji je èleo da ostane anoniman
*
DRUGA KAPIJA: ANALIZIRAJTE SVOJE STRAHOVE
Mnogi strahovi ne mogu da izdrè test pa`ljivog preispitivanja
i analize. Kada izloìmo svoje strahove svetlu analiti~kog
preispitivanja, oni obi~no lako nestanu.
Zapitajte se {ta je najgore {to moè da vam se desi?
Kad se bojite da pitate ili ne{to preduzmete, zastanite i duboko udahnite. Tada se razumno zapitajte: [ta je najgore {to
moè da se desi? Da li je to zaista toliko lo{e? Mogu li to da
pregrmim? Ako mislite da moète i da je ono {to èlite va`no,
krenite!
Jo{ jedan hladnokrvan nastup supertrgovca

Mareja Slotera
Moète li s tim da se izborite?

Albert Elis me je upitao: [ta je najgore {to moè da se desi
i moè{ li da se izbori{ s tim? Kada strah po~ne da me obuzima, zapitam se: [ta je najgore {to moè da se dogodi?
Obi~no ni{ta stra{no. Slede}e nedelje u ovo vreme toga se
ne}u ni se}ati.
Jednog dana mi je iznenada svanulo. Stajao sam ispred vrata

~oveka s kojim sam hteo da ugovorim sastanak. Nisam se
usu|ivao da u|em, jer mi je sekretarica rekla da je zauzet.
Shvatio sam da ona samo {titi svog {efa od nasrtljivaca. Ali
ja nisam mislio da je ono {to imam da ponudim gubljenje vremena. Znao sam da moja usluga moè tom ~oveku u{tedeti
mnogo para i vremena. Tako|e sam znao da je najgore {to
mi se moè desiti ako u|em da me taj ~ovek izbaci napolje.
Samo bih se ponovo na{ao na hodniku. Po{to sam ve} tu,
ni{ta gore od ovoga mi se ne moè desiti.
Tako sam otvorio vrata i u{ao. I znate {ta je bilo? Uspeo
sam. Dobio sam narud`binu. Kupac je rekao: Smatram
[ta je najgore {to moè da se dogodi? Uvek sam se to

pitao kada sam poku{avao da se za ne{to izborim. [ta
najgore moè da se desi? Ako preìvim, nije najgore. Ne
gadim se da zovem Opru ili nekog drugog. Zovem i pitam, u
stilu: Ako kaù ne, u redu, pa ne}u umreti!
114
115
Tea Aleksander
Dùdit Brajls
Aladinov faktor
Shvatite da u stvari ni{ta ne gubite
[ta se naj~e{}e de{ava?
Shvatite da je odbijanje samo iluzija. Razmislite o ovome: kada zovem Dènet da idemo na ru~ak, a ona kaè ne, pre nego
{to sam je pozvao, nisam imao nikog da ide sa mnom. Zvao
sam je i posle toga nemam nikog. Ako sam je zvao, ni{ta nisam
izgubio. Nisam imao nikog ni pre ni posle poziva. Nema stvarnog gubitka. Ni{ta se nije pogor{alo, sve je ostalo isto.
Ako se prijavim na Harvard i ne prime me, nisam bio tamo ni pre nego {to sam se prijavio, niti posle toga. Sve je ostalo
isto, ni{ta se nije pogor{alo. U ~emu je problem ako ne idem
na ve~eru sa Dènet ili ne studiram na Harvardu, kada mi to
nije ni{ta naudilo? Znam da mogu da se izborim s tim, jer je
to moja sada{njost i dobro mi je.
Najzad, zapitajte se: Na osnovu svega do sada, {ta }e se najverovatnije desiti? Kada se podvrgnete ovakvoj analizi, shvati}ete da se naj~e{}e ni{ta veliko ne de{ava. U stvari, obi~no
je ishod povoljan. Naoruàni ovim novim saznanjem, jednostavno idite i pitajte.
Nagla{avam ljudima kako je sme{no da se pla{e da ne{to

zatraè, jer ni sad nemaju ono {to èle. Uvek se smeju toj
istini. I ako ne pita{, nema{ ni{ta. êga se pla{i{? Pla{i{ se da
ne dobije{ ono {to ve} ima{! To je sme{no. [ta te briga {to
nisi dobio ono {to si traìo kad nisi imao ni pre nego {to si
traìo? Zato zaista nema{ ni~ega da se pla{i{.
Marsija Martin
[ta je najbolje {to moè da se desi?

Slede}i korak je da se zapitate: Ako zamolim za ne{to, {ta
je najbolje {to moè da mi se desi? Zamislite! Razmislite o
tome! Moète odmah da dobijete ono {to èlite mo`da i vi{e.
Izdvojte vreme za razmi{ljanje, razmotrite najbolji mogu}i
ishod. [ef bi mogao da kaè da. Majka bi mogla prestati da vas
kritikuje. Otac bi mogao da kaè: Bi}u odu{evljen ako ti baka
pozajmi novac za stipendiju za koled`. Va{a èna moè re}i:
@elela bih vi{e intimnosti, romantike i seksa u na{oj vezi.
Hajde da to zajedno stvorimo!
116
Zavr{ite drugi proces svesnosti

Psiholog Natanijel Brenden je stvorio jedan od najboljih na~ina za prevazilaènje posledica li{avanja i manjak svesnosti.
Razvio je tehniku ponavljanja brzih odgovora na nezavr{ene
re~enice. Proces je jednostavan, ali veoma delotvoran. Prona|ite slobodno vreme da uradite ovaj test. To }e bukvalno preobraziti va{ na~in obra}anja.
Mesec dana svakodnevno izdvajajte petnaestak minuta. Sedite sa sveskom i olovkom, ili za kompjuter, i {to brè moète,
ne zastaju}i da razmislite o ~emu pi{ete, zavr{ite pet do deset
slede}ih nezavr{enih re~enica:
Da mi je neko rekao da su moje potrebe i èlje va`ne...

Da sam bio voljan da zatraìm {ta èlim...
Kada sam zanemarivao svoje najdublje èlje...
Da sam imao za 5% vi{e samopouzdanja u ostvarivanju
svojih èlja...
Ako pori~em i odbacujem svoje èlje i potrebe...
Da sam poslu{ao svoje najdublje prohteve i èlje...
Da sam umeo da prihvatim svoje èlje...
Da sam hteo da se pona{am po svom...
Da sam verovao da zaista mogu da imam ono {to
èlim...
Izme|u ostalog, moram da pitam...
Zapamtite, pi{ite {to brè, ne razmi{ljaju}i o onome {to

pi{ete i bez ikakvog procenjivanja odgovora.
117
Aladinov faktor
Na kraju svake nedelje pro~itajte odgovore koje ste zapisivali,

a zatim napi{ite pet do deset zavr{etaka slede}e re~enice:
Ako je bilo {ta {to sam napisao istina, ona mi moè
pomo}i ako ja...
Prema dr Brendenu, ova ve`ba podsti~e nesvesnu integraciju novih ideja. Pomaè nam da odbacimo strahove, da ih
preispitamo i suo~imo se s njima. Pomaè nam da stupimo
u nove nivoe svesti, znanja i lako}e delovanja, za koje ranije
nismo ni shvatali da posedujemo.
*
TRE]A KAPIJA: KORISTITE POZITIVAN GOVOR

O, mala plava lokomotivo, zavapile su lutke i igra~ke.
Ho}e{ li da nas preveze{ preko planine? Na{ rotor se
pokvario i ako nam ne pomogne{, dobri de~aci i devoj~ice na drugoj strani ne}e imati ~ime da se igraju, niti {ta
da jedu. Molimo te, molimo da nam pomogne{, mala
plava lokomotivo.
Nisam mnogo velika, odgovorila je mala plava
lokomotiva. Koriste me samo za manevrisanje. Nikad
nisam i{la preko planine.
Puf-puf-}uf-}uf, i{la je lokomotiva. Ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja
mogu.
Mala mo}na ma{ina, Vati Pajper
Pred izlazom iz Druge kapije Aladin se na{ao u mra~noj i sablasnoj {umi. Veliko drve}e se nadvijalo
nad njim i smetalo mu da pro|e. No} je bila bez
mese~ine, pa je izvadio lampu da osvetli sebi put.
Iznenada, kao da je neka ruka ugasila plamen i on
se na{ao u mraku potpuno sam.
To je Strah od odbacivanja. Ne èlim da budem
sam i napu{ten u mraku. Mnogo sam se upla{io!
Du{e, pomozi! Duh nije odgovarao. Aladin je pomislio da }e se ose}ati hrabrije ako po~ne glasno da
govori. Zapevao je pesmu koju ga je nau~ila jedna
pralja na pijaci. Kad ju je otpevao, po~eo je iz po~etka. Tada je ~uo kako drve}e pucketa i put mu se
otvorio...
Jedna od najdelotvornijih tehnika da motivi{ete sebe je

pozitivan govor. Mi svakodnevno imamo oko 50 hiljada misli.
Mnoge od njih su o nama, a mnoge su i negativne. Nikada
ne}u dobiti ono {to èlim. Gde li mi je bila pamet? [ta ja mislim ko sam? Koga ja zezam? Sigurno }e mi re}i ne, a {to da se
trudim? Nikad ne}u dobiti ono {to èlim. Sigurno }e me opet
odbiti. Ovo je suvi{e te{ko. Nisam dovoljno dobar. Ne znam
{ta radim. Ne znam za{to smetam. Niko mi nikad ne}e dati
ono {to èlim. On nikad ne}e re}i da. Ako pitam, mo`da }e se
naljutiti i otpustiti me. Mo`da }e pomisliti da sam pohlepan.
Ako sam mnogo naporan, mo`da ovde ne}u prodati ni{ta. Ako
je pitam, mo`da }u pokvariti atmosferu. I tako dalje.
Ovakve misli nas spre~avaju da zahtevamo i preduzmemo
ono {to je potrebno da postignemo ciljeve. Nu`no je zameniti
ovakav, negativan govor pozitivnim.
Postoji zakon u psihologiji koji kaè da se ne moète ne~ega

otarasiti dok to ne zamenite ne~im drugim. Vakuum se supro-
118
119
Iskoristite zakon zamene
Aladinov faktor
tstavlja prirodi, i ako poku{amo da otklonimo negativno bez

zamene pozitivnim, stvoreni vakuum }e verovatno ponovo
usisati negativno. Ako nismo svesni i skoncentrisani, na kraju ~esto samo zamenimo jednu negativnu stvar sa drugom.
Dobar primer je da kada neko prestane da pu{i, ~esto se ugoji. Za{to? Hrana je zamenila cigarete. Postoje bolja re{enja, na
primer da se pu{enje zameni dubokim disanjem, ve`banjem,
zagrljajima, izraàvanjem ose}anja i poveravanjem.
Sli~no tome, moramo stare tvrdnje, zasnovane na strahu i
samopotcenjivanju, zameniti pozitivnim, afirmativnim i ohrabruju}im. Na primer, tvrdnju: Nikada me ne}e saslu{ati
zameni}emo sa: Nau~i}u da im privu~em pa`nju i zadrìm
njihovo interesovanje. Umesto: Nikada ne}u dobiti ono {to
èlim, re}i }emo: Ja ve{to i s rado{}u stvaram ono {to èlim
uz pomo} i podr{ku drugih. Umesto: [to da se trudim?,
re}i }emo: Sa svakim korakom sam sve bliè cilju.
Odli~na tehnika je da se napravi spisak negativnog govora
o sebi. Uzvratite pozitivno na svaku negativnu re~enicu. Napi{ite svaku re~enicu na poseban papiri}. Ove papiri}e nosite sa
sobom i ~itajte ih nekoliko puta dnevno. Jo{ je bolje ako ~itate
naglas. Iskoristite sedenje u ~ekaonici kod doktora, ~ekanje
na sastanak, ~ekanje da vam stigne ru~ak koji ste poru~ili, pre
nego {to odete da spavate i ujutru kad se probudite. Stalno ponavljanje ovih re~enica }e postepeno oterati i zameniti sve negativne misli i verovanja.
Drugi na~in kori{}enja ove tehnike je da napravite afirmativnu kartu za sve {to èlite da traìte. Ako vam je potrebna finansijska podr{ka za {kolovanje, zapi{ite na karti, dodajte je
svom {pilu i ponavljajte svakodnevno slede}u re~enicu: S rado{}u traìm i dobijam punu {kolarinu na dràvnom Univerzitetu u Ohaju. Druga mogu}nost je: Svakog petka se provodim s muèm na kantri igranci. Ili: Opu{teno traìm i
sre}no dobijam povi{icu od 200 dolara mese~no. Ili: Uìvam
u dodatnoj nedelji odmora u na{oj brvnari u Vermontu.
Ovo je korisna tehnika za uspe{an zahtev. Morate usmeriti

misli ka èljenom cilju i zamisliti postupke potrebne za
pozitivan rezultat. Va{ um je stvarala~ko oru|e kojim upravljate
snagom svoje volje. Sami ste odgovorni za izbor svojih misli
koje treba da podrè manifestovanje onoga {to èlite u ìvotu.
120
121
Shvatite da su i drugi upla{eni

Veliko je olak{anje kada shvatimo da su svi oko nas podjednako
upla{eni kao i mi. Ovo saznanje nam daje prednost. Saznanje
da ve}ina ljudi èli isto {to i mi bezbednost, prihvatanje, u~estvovanje, prepoznavanje i priliku da se izraze daje nam prednost. Prestajemo da ~ekamo na njih da nam daju ono {to èlimo. Mi moèmo to da damo njima. Kada jednom to uradimo,
pobe|ujemo strah i koristimo ga u pozitivne svrhe. Korist koja
sledi iz toga je da ti isti ljudi onda èle da nam uzvrate.
Sve se promenilo kada sam shvatio da nisam ja jedini upla{en
na ovoj planeti. I drugi se pla{e. Po~eo sam da pitam ljude:
Jesi li i ti upla{en?
Naravno da jesam!
Dakle, i ti isto ose}a{?
Svi se vozimo u istom ~amcu. Verovatno su zato na{e
radionice tako delotvorne. Kada upitam: Ko se jo{ ovako
ose}a?, cela sala digne ruku. Ljudi shvataju da nisu jedini
koji se tako ose}aju.
Sten Dejl
Na jednom treningu neko je rekao: Zaista se pla{im da
pri|em privla~noj èni. Trener je upitao: Koliko mu{karaca ovde se pla{i da se pribliì privla~noj èni? Svi su podigli ruku. Tajna je u tome da se svi pla{e privla~nih èna, ali
neki im svejedno prilaze. Pomislio sam: Zaista? To je bio
trenutak prosveteljenja. Po~eo sam da shvatam da, {ta god
Aladinov faktor
ose}ao, jedini na~in da dobijem ono {to èlim je da odem i

pri|em im, pa {ta bude.
Majkl Hese
Svojim studentima skre}em pa`nju da mo`da misle da su
jedini koji se pla{e drugih. Gledaju}i njihovim o~ima, oni
razmi{ljaju ovako: Oh, ova osoba pored mene je tako jaka,
oni su tako sigurni u sebe, znaju odgovore na sve, imaju sve i
ja im ne zna~im ni{ta. Svi imamo duboke strahove i sumnju
u sebe, a mislimo da ih ostali nemaju. Mislimo da su svi drugi
savr{eni. Tada naglasim da su i ostali jednostavno upla{eni.
Upitala sam veliku grupu: Ko je od vas siguran da drugi
u grupi imaju jako samopouzdanje? Svi su podigli ruke, jer
su svi uvek sigurni da ostali imaju samopouzdanje. Tada sam
upitala: A ko je od vas siguran u sebe? Niko nije podigao
ruku. Jednom kada shvatimo da su svi na istom nivou, da
smo svi na smrt prepla{eni, dobijamo malo vi{e hrabrosti da
krenemo i zahtevamo.
Marsija Martin
*
Kada je Aladin pro{ao Tre}u kapiju, s leve strane je
ugledao stazu. Krenuo je njom, a ona je vijugala
kroz lavirint. Ose}ao je da ga neko zlurado posmatra, kao da ga u svakom trenutku neko prou~ava i
procenjuje. I tada je iza sebe za~uo kikot, jedan za
drugim, a zatim jak smeh. Aladin se okrenuo, ali
nije video nikog. Smeh se poja~avao, a zatim se, uz
zlobne komentare, za~uo i sa druge strane.
Pogledajte ga, pa {ta on misli da je?
Budalasti uli~ni klinac, niko i ni{ta!
Prljavi mali |avo!
Kako je ruàn, izgleda kao da ga je poplava
izbacila!
122
Aladin je bezvredni glupan!

Smeh se odbijao od svakog zida. Aladin je pokrio u{i rukama i zavri{tao: Ne}ete me zaustaviti! Ne pla{im se va{ih poku{aja da me osramotite...
ovo je Strah od poniàvanja i Strah od sramote.
Ne}u da se upla{im!
Otr~ao je niz stazu, okrenuo se na uglu i suo~io
sa êtvrtom kapijom.
ÊTVRTA KAPIJA:
IPAK URADITE ONO ÊGA SE PLA[ITE!
Strah se lepi za tebe ako se drì{ za njega. To je vrlo zanimljivo. Mislim da je strah vrlo dosadna i nedoli~na pojava,
koja }e te opsedati onoliko dugo koliko je hrani{. Najbolji
na~in da se izbori{ sa strahom je da ga ne prime}uje{. Ako
se smeje{ svojim strahovima, oni }e nestati. Strah moèmo
oterati jedino smehom.
Shvatila sam da dve stvari ne mogu postojati istovremeno
na istom mestu, tako da strah treba da zamenim pozitivnim
namerama i jasno usmerenim postupcima i on }e nestati.
Shvatila sam da u ìvotu moè{ da bira{ izme|u dva puta.
Neki ìvot vide kao niz problema, strahova i neuspeha. Drugi
ga vide kao iskustva, prilike i avanture. @ivot je isti, samo je
ugao gledanja razli~it. Moè{ i}i putem A ili putem B, izbor
je tvoj.
Tea Aleksander
Samo napred!
Ako èlite da se ne{to desi, morate to i da zatraìte. Mnogi
poslovni ili zaposleni ljudi zapravo zakidaju sami sebi tako {to
propu{taju da zatraè ono {to im treba.
123
Aladinov faktor
Kada god se zaista suo~i{ sa strahom, stekne{ snagu, hrabrost i sigurnost u sebe. Sposoban si da kaè{ sebi: Preìveo sam ovaj uàs. Preìve}u i slede}e {to nai|e. Mora{
da uradi{ ono {to misli{ da ne moè{.
Elinor Ruzvelt
Ako tako radi{, nije va`no {ta misli{ niti ~ega se pla{i{. Va`na
su jedino dela. Kad god stavim sebe u situaciju da ne{to preduzmem, ose}am se vrlo dobro, iako se pla{im. Jasno vidim
da kad ne{to imam, onda to ~vrsto drìm i to me tera napred
i spre~ava strah da me zaustavi. Tada mi sve brige izgledaju
bespotrebne. Ra~una se samo akcija.
Mislim da }u se na kraju ìvota osvrnuti i zapitati se:
Boè, za{to nisam bila jo{ aktivnija?
Dajana fon Velanec Ventvort

Dela pobe|uju strah.
Piter N. Zarlenga
Kako da se suo~ite sa strahom od sramote

Ipak uradite ono ~ega se pla{ite.
Suzan Dèfers
obi~no bi se prijateljski nasme{ili. Bili su ljubazni, i izgledalo

je da su sre}ni {to ih neko ne{to pita. Rekli bi: Upravo ste na
njemu. Ja bih im zahvalio, produìo i to je bilo to. Ni{ta lo{e
se nije desilo iako sam postavio glupo pitanje.
(2) Otkrio sam da ljudi u stvari vole da ih ne{to pitate,
u slu~aju da znaju odgovor. Pretpostavljam da to potvr|uje
njihovu inteligenciju i ose}aj da su korisni.
Isto se moglo odigrati i ispred robne ku}e 7-11. Moète
li mi re}i gde je 7-11? Oni bi rekli: Evo je ispred vas. Onda
bih im zahvalio.
Cilj ove ve`be je da se prevazi|e strah od sramote zbog
pitanja koja izgledaju glupo. Meni je pomogla.
Majkl Hese
Kada je Aladin zavr{io ~etvrti zadatak, kapija se
otvorila i on je u{ao u ne{to {to je izgledalo kao
velika soba. Kako je on i{ao s jednog kraja sobe
na drugi, postajalo je sve mra~nije i hladnije, a zid
na drugoj strani mu je izmicao, umesto da mu se
pribliàva. Aladin se veoma upla{io. Nije znao {ta
se de{ava soba se menjala pred njegovim o~ima i
on je ose}ao da je bespomo}an. Skrhan, pao je na
pod. To je bio Strah od promene i Strah od nemo}i.
Po~eo je da se znoji, a zatim je ~uo: [ta je najgore
{to moè da ti se desi?
Pred njim je u zidu bila Peta kapija.
Radio sam s terapeutom Stivom Hilerom. Pored rada u kancelariji, imali smo i neke ve`be u stvarnim situacijama. Jedna od
njih, koja mi je u prvo vreme izgledala prili~no glupo, bila je
da idem nekim bulevarom, zaustavim jednu osobu i upitam
je gde je taj bulevar. Ako bih bio na Bulevaru Vil{ir, zaustavio
bih nekog potpuno nepoznatog i upitao ga: Moète li mi re}i gde se nalazi Bulevar Vil{ir? U vezi sa ovim zaklju~io sam
dve stvari:
(1) Iako sam se ose}ao kao potpuni idiot {to postavljam
takvo pitanje, ljudi me nisu gledali kao glupaka. U stvari,
Da biste izgradili svoju sposobnost zahtevanja, po~nite

polako od malih koraka slavite male pobede. One su kameni
me|a{i ka ve}im osvajanjima. Svakog dana zahtevajte malo
124
125
*
PETA KAPIJA:
POLAKO NAPREDUJTE KA VELIKIM STVARIMA
Aladinov faktor
vi{e. Razvijajte svoju snagu korak po korak. Svakodnevno zahtevajte ne{to malo ve}e. Budite odlu~niji. Kre}ite se ka sve
ve}im izazovima. Ve`bajte da zahtevate i bi}ete sve bolji. Ve`bajte sve principe i tehnike koje }ete nau~iti u tre}em delu
knjige. Ve`bajte sa svojom decom, suprugom, roditeljima, prijateljima i kolegama. Ve`bajte, ve`bajte, ve`bajte.
Polako po~nite s dobro}udnim ljudima
1. Kako }e mi ovo koristiti?

2. Kako }e ovo koristiti onima do kojih mi je stalo
(porodici, prijateljima, timu, {koli, crkvi, kompaniji, zajednici, dràvi, zemlji...)?
Malo-pomalo pobedite strah od promene
Vera u sebe je rezultat uspe{no prevazi|enog rizika.

Dèk Gib
Po~injao sam sa ljudima za koje znam da su dobro}udni i voleo sam da ve`bam sa njima. Rekao bih im: U~im kako da
zahtevam i treba da ve`bam. Ho}ete li da mi pomognete i
kaète mi kako to da radim i kako mogu da napredujem?
Treba da budete okruèni ljudima ili da se pridruìte organizaciji gde moète biti sasvim otvoreni i da budete ono {to
jeste, a da vas niko ne ugrozi.
Helis Bridìs
Uradi ono ~ega se pla{i{ i nastavi tako da radi{... to je najbrì i najsigurniji na~in izmi{ljen da se pobedi strah.
Dejl Karnegi
Podsetite se za{to traìte

Da biste prevazi{li strah, korisno je da se podsetite za{to ne{to
traìte. Koja je najva`nija svrha? [ta }ete posti}i ako zatraìte
i dobijete ono {to èlite? Ho}ete li mo}i da po{aljete svoju
decu na fakultet? Ho}ete li mo}i da prehranite porodicu? Da
obezbedite penziju? Da nahranite besku}nike? Ho}ete li mo}i
da diplomirate i dobijete bolje pla}en posao?
Kada jednom budete sagledali vi{i cilj, strahovi }e vam ~esto
izgledati sitni u pore|enju s onim {to }ete posti}i molbom.
126
Zapitajte se:
Ako vam se ne dopada ìvot koji trenutno stvarate, po~nite

danas da menjate svoje misli, slike i pona{anje, malo-pomalo.
Ne moète o~ekivati da vam se ìvot menja, a da se pona{ate
isto. Kao {to se kaè:
Ako nastavi{ da radi{ isto kao i uvek, isto }e{ i da
dobija{.
Drugim re~ima, da su va{i sada{nji postupci mogli da

stvore vi{e od onoga {to èlite, to bi se ve} pokazalo. Verovatno
je nabolji izraz ovog principa jedna od definicija ludila:
Ludilo je kad se pona{a{ isto, a o~ekuje{ druga~ije
rezultate!
Postoje samo tri na~ina da pobolj{ate svoj ìvot:

1. Shvatite {ta uspeva, pa to radite ~e{}e.
2. Shvatite {ta ne uspeva i prestanite to da radite.
3. Poku{avajte ne{to novo i vidite {ta uspeva, a {ta ne. Prihvatite ono {to uspeva.
Za{to se ljudi opiru promeni i napretku?
Ako su sve ideje i postupci koje smo naveli tako dobri, za{to
se onda tako malo ljudi zaista promeni? Za{to se ve}ina nas
127
Aladinov faktor
opire onome {to nam moè doneti slobodu? Odgovor je da

smo se svi saìveli s navikama. Naviknemo se na ne{to ~ak i
ako nam ne ide sasvim dobro. Uradite opet mali eksperiment. Spustite negde knjigu, tako da su vam ruke slobodne a da
ipak moète da ~itate. Stavite ruke u krilo i spojite dlanove.
Pogledajte koji vam je palac gore levi ili desni. Sada ponovo
spustite ruke u krilo, ali da vam drugi palac bude gore. Ovo
zahteva pomeranje svakog prsta u prethodno donjoj ruci.
Kako vam se ovo ~ini? Da li vam je trapavo, neugodno, ~udno,
uvrnuto ili pogre{no?
Primetite {ta va{e telo èli da uradi. @eli li da se vrati u
prvi, normalan, uobi~ajeni poloàj? Uradite to. Vratite se
u prvobitno stanje. Kako vam se ~ini? Da li vam deluje bolje,
ispravno ili opet ugodno? Da li je olak{anje vratiti se u stari
poloàj?
U ovoj maloj ve`bi sadràn je osnovni razlog {to ve}ina
ljudi nikad ne oseti kvalitet ìvota koji potajno traè. Vi{e vole
da im je prijatno nego neprijatno. Vi{e vole da im je prijatno,
nego da urade ono {to treba da urade kako bi dobili èljeni
rezultat. Ostaju zaglavljeni u onome {to psiholozi zovu zona
udobnosti.
moè biti neprijatno. Pa {ta? Svejedno to uradite! To je jedan

od na~ina da se naviknete na neprijatnosti.
Pobednici su oni ljudi koji imaju naviku da rade ono {to
je gubitnicima neugodno.
Ed Foreman
Napredak i razvoj zahtevaju dozu neudobnosti. Kao {to

kaè jedan mladi zaneseni skija{: Ako ho}e{ da postane{
dobar skija{, neudobno mora da ti postane udobno.
Mnogo {ta od onog {to je potrebno da bi se izgradilo i
o~uvalo samopo{tovanje moè ponekad biti i neprijatno. Re}i ne, iskazati svoja prava i potrebe, zahtevati ono {to èli{,
izraziti istinska ose}anja, govoriti dobro o sebi, pustiti nekog
da se postara o nama, da nas zagrli ili izmasira isprva sve ovo
Se}ate li se kad ste u~ili da vozite bicikl ili kola? Bilo vam
je vi{e nego neugodno. Morali ste da pro|ete kroz ovo nespretno iskustvo. Kada je va{e petoro dece u~ilo da hoda, svako
je prolazilo kroz ovo neugodno iskustvo. Puzali su, gubili ravnoteù, padali, ali su vremenom postajali pokretljiviji i bolje
gospodarili svojim telom. Sada tr~e tako da ne moète da ih
stignete.
Svi moramo da pro|emo period nesigurnosti u svakoj
novoj prilici. Ako ste kao dete propustili takav period, pro}i
}ete ga sada.
Mnogi od nas pamte kako im je bilo neprijatno prilikom
prvog javnog govora, prvog plesa, prvog izlaska, prvog razgovora za posao, prvog koncerta, prvog sukoba s autoritetom, prvog
seksualnog iskustva ili kad smo se prvi put suprotstavili ve}ini.
Mnogi od nas su se izborili i krenuli ka novom po~etku: prvom
danu na poslu, prvom detetu, prvom pokretanju kompanije,
prvom klijentu, prvom kreditu, prvom radio intervjuu, prvom
TV {ou i sli~no.
Mnogi od nas tek treba da se suo~e sa ovim neugodnostima,
koje smo izbegavali usled straha, manjka hrabrosti i podr{ke
ili nedostatka samopo{tovanja.
A proces se ne zavr{ava, zar ne? Bi}e i dalje prepreka na koje moramo ra~unati i koje }e nas izlagati neugodnostima sve
dok se sa njina ne izborimo. Prva smrt nekog bliskog, prvi prijatelj koji je oboleo od raka ili AIDS-a, prva neèljena trudno}a,
prva ozbiljna bolest ili nesre}a, prvi razvod, prvi znaci starenja, prvi testament, prvi sudski proces, prvi put kada na{e dete
128
129
Zone udobnosti su pli{om postavljeni mrtva~ki sanduci.

Ako ostane{ tu, umire{.
Sten Dejl
Aladinov faktor
prekr{i zakon ili odlu~i da ne ide na koled`. @ivot je niz novih

iskustava, koja mogu biti shva}ena kao neèljene patnje ili potencijalne avanture. Izbor je na vama.
Dozvolite sebi da budete trapavi
[ta god budete u~ili, u po~etku }ete biti nespretni. Dozvolite sebi da budete po~etnik, onaj koji u~i... Ako sami sebe ne
zaustavimo, nove teritorije su mesta gde se najvi{e moèmo
osetiti ìvima.
Pla{io sam se da idem na kuglanje dok nisam nau~io da se
kuglam. Bio sam dobar sportista u fudbalu, ko{arci, odbojci,
ragbiju i tr~anju sa preponama i mislio sam da treba da budem dobar u svakom sportu. Pla{io sam se da ne izgledam
smotano. Kao rezultat toga, propustio sam mnogo zabave i
puno korisnih iskustava. Najzad sam shvatio da moram sebi da dozvolim da u~im da budem po~etnik, kao u petom
razredu.
Se}am se kad sam prvi put proma{io ski lift na vrhu planine San Vali, a jedan ~etvorogodi{njak me je pre{i{ao u stilu
olimpijskog skija{a. Ute{io sam se da mi je to prvi dan u~enja,
a on verovatno skija ve} godinu dana. Imao sam pravo da budem smotan.
Tako|e, imao sam pravo da traìm dobre instrukcije.
Vremenom sam primetio da neki od sportista ne napreduju,
jer to i ne èle. Svima su nam potrebni treneri i mentori. Posle
svakog ~asa skijanja ili tenisa bio sam sve bolji. Napredak me
uvek odu{evi, posebno ako u me|uvremenu ve`bam.
èlite. U po~etku }ete se mo`da ose}ati trapavo ili neugodno, ali

po~etak }e vam uliti poverenje za ve}e stvari. Normalno je da
}ete prvi put najverovatnije nespretno pitati nekog za izlazak,
prvi put konkurisati za kredit ili prvi put pitati za povi{icu!
Dozvolite sebi da pro|ete kroz stanje nespretnosti. To je neophodan korak na putu do majstorstva. Ako èlite da postanete ve{tiji, morate biti voljni da kroz to pro|ete. Svako iskustvo
gledajte kao iskustvo u~enja i napredovanja.
Postaja}ete sve bolji svaki put kad ne{to zahtevate. Podsvest
neprestano procenjuje va{e postupke i odgovore koje izmamljujete od drugih.
*
Kada je pro{ao Petu kapiju, Aladinu je bilo malo
hladno. Kako je hodao, bilo mu je sve gore, hladnije nego ikad. Nikada pre nije ose}ao da mu se telo
i um polako smrzavaju. Ubrzo je primetio ledenice
na stropu pe}ine i kosti su mu se protresle. Kada
se neko ose}a kao da su ga svi odbacili, mora biti
da mu se to de{ava u srcu. Ovo mora da je Strah od
odbacivanja. A kada je imenovao strah, pod pred
njim se otvorio i on ugleda [estu kapiju.
[ESTA KAPIJA: ZNAÊNJE ODBACIVANJA
[ta god da u~ite, u po~etku }ete biti nespretni bilo da ple{ete,

vozite kola, idete na kuglanje, izlaète govor ili zahtevate {ta
Morate zapamtiti da postoje dve oblasti uma. Jedna su ~injenice, a druga je smisao. Ljudi su vo|eni potrebom da osmisle
svaku ~injenicu i svaki doga|aj, uklju~uju}i i odbacivanje.
Ali istina je da su sve ~injenice samo proste ~injenice, a da su
svi doga|aji besmisleni. Smisao dajete vi sami, a odluka da
neka ~injenica ili doga|aj imaju smisao postaje poput kutije
nepoznatog sadràja, koja vas moè ograni~iti i obeshrabriti.
Kada nekom doga|aju odredite smisao, morate da stvorite
nove ~injenice ili ìvotna iskustva kojima }ete ga opravdati. U
130
131
Dèk Kenfild
Dozvolite sebi da u~ite
Aladinov faktor
suprotnom }ete poludeti. Ako ste kao dete bili odba~eni, smatrali ste da ne valjate. Istina je da nije ta~no da zaista ne valjate,
ve} }ete, po{to ste sebi rekli da ne valjate, prikupljati podatke
kako biste to sebi i dokazali, {to }e vas opet samo u~vrstiti u va{em uverenju. Kada ste odba~eni, obi~no mislite da s vama ne{to nije u redu, da ste zbog ne~eg nedovoljno vredni da budete
prihva}eni. Ubedite sami sebe da ne valjate, da ste proma{eni,
nedostojni ljubavi, da je svet okrutan prema vama i da su drugi
nemarni i okrenuti sebi. Ali odbacivanje ne zna~i ni{ta od ovoga, sve dok vi ne odlu~ite da bude tako.
Kao {to nekom neutralnom doga|aju dajete negativno zna~enje, takvo zna~enje moète na isti na~in i da promenite, jer
izbor postoji. Na vama je da ve`bate. Ako moète da mislite na
jedan na~in, moète i na drugi. U oba slu~aja odluka je va{a.
Za{to biste sopstvenim razmi{ljanjem sebe paralisali, obogaljivali i obeshrabrivali da osmislite svoj ìvot onako kako èlite?
Zapamtite, izbor uvek postoji.
Zapamtite, ne se ne odnosi na vas
Mnogi misle da ako su odbijeni to zna~i da su lo{i, proma{eni,
bezvredni i nedorasli, ali to nije ta~no. U stvari: To ni{ta ne
zna~i.
înjenica: Od svojih roditelja nisam dobio ono {to sam
èleo.
Smisao: (koji ste sami odredili): Ja ne valjam i nisam vredan
da budem prihva}en. (Da sam vredan ljubavi, oni bi mi dali
sve {to sam èleo i {to mi je bilo potrebno. Da vredim, to bih
imao, a po{to to nisam dobio, to zna~i da nisam ni vredan.)
Pona{anje: Sedim u }o{ku i ne u~estvujem. Ne traìm ono
{to èlim. Ne dobijam ono {to èlim. Zadovoljavam se s manje
od onoga {to èlim i {to mogu.
132
Ni{ta ne shvatajte li~no

Zapamti, ti si samo dodatak u igri drugih.
Stjuart Emeri
Jedan od prvih polaznika moje {kole talenata i modela bila
je èna koja je verovatno bila starija pet ili deset godina od
mene. Posle kursa je imala prvi razgovor za posao, pa po{to
nije primljena, napustila je moju agenciju.
Za{to bi odustala posle samo jednog intervjua?, upitala sam je.
Izgledala sam najbolje {to mogu, glumila sam najbolje
{to mogu i nisam dobila ulogu. Ne mogu da podnesem odbijanje, zato odustajem.
Uzalud sam joj obja{njavala da posao mo`da nije dobila
jer nije izgledala kao {to je klijentu po volji. Mo`da im nisu
odgovarale njene godine, boja o~iju ili je mo`da li~ila na klijentovu tetku (koju je mrzeo). Mogli su je odbiti iz mnogo razloga, a da nijedan nema veze s njom.
Palo mi je na pamet da sam i ja imala sli~na iskustva prve
nedelje profesionalnog bavljenja manekenstvom. Na prvom razgovoru su mi rekli da izgledam previ{e obi~no, a na
slede}em da sam previ{e egzoti~na. Onda su mi rekli da
sam preniska, a zatim da sam previsoka za posao koji su nudili. înilo mi se da svaki razgovor poni{tava prethodni. Jedna
èna koja nije mogla da se nosi sa uzastopnim odbijanjem je
odustala. Od tada govorim na{im u~enicima da se unapred
pripreme za odbijanje. Hrabrimo ih da ga shvate kao izazov
koji treba da prevazi|u. Modeli u~e da odbijanje moè biti prilika za napredak i podstrek da nikad ne odustaju.
Beti Maceti Ha~
133
Aladinov faktor
U svakom negativnom doga|aju leì seme ve}eg dobra.

Napoleon Hill
Nikad ne moè{ da nau~i{ manje, moè{ samo da nau~i{

vi{e.
R. Bakminster Fuler
Moju prvu knjigu Kako da prodate umetnine odbilo je dvadeset {est izdava~a pre nego {to je objavljena. Pa mi onda kaìte ne{to o odbijanju. Sada znam za{to toliko talentovanih
pisaca nikada ne objavi knjigu. Upornost i vera u sebe im
slabe ako su stalno izloèni odbijanju. Naravno, kad su mi
prvi put vratili rukopis bila sam razo~arana, ali ne mnogo.
Ipak, nakon pet-{est neuspeha po~ela sam jako da brinem.
Pozvala sam svog agenta da ga pitam u ~emu je problem.
Odgovorio mi je da jednostavno ima previ{e knjiga o prodaji,
pa izdava~i oklevaju da izdaju jo{ jednu. Ali iako je teren bio
prepun, znala sam da imam novi pristup i va`ne ideje. Zato
sam posle slede}eg odbijanja pozvala izdava~a i upitala ga
{ta da uradim da pobolj{am {anse. [ta sam izostavila u knjizi? [ta da uradim da bi ona zasluìla da je izdaju?
Slede}a odbijanja sam propratila sli~nim telefonskim pozivima i unosila izmene koje su mi savetovali. Ispalo je da sam
jedva ~ekala da me opet odbiju. Izdava~i su mi pomagali da
objavim knjigu, a da to nisu ni znali.
Nau~ila sam va`nu lekciju da ne me{am odbijanje sa
neuspehom. Kada mi je dvadeset sedmi izdava~ otkupio knjigu, nije dobio rukopis koji je odbijen dvadeset {est puta, ve}
je dobio rukopis koji je pobolj{an savetima dvadeset {est
talentovanih, iskusnih profesionalaca. Odbijanje je samo
li~no mi{ljenje. Ne treba ga shvatati li~no, jer }e uni{titi va{e
poverenje i spre~iti vas da napredujete.
Beri D`. Farer, autor knjige Nebru{eni dijamant

134
êka me poslednja, Sedma kapija, ali ne mogu da

je na|em. Tako sam umoran i izgubljen, jedva se
vu~em napred. Kada bih samo mogao da zaspim.
Ako je ne na|em, pa{}u. Stigao sam daleko, dalje
nego {to sam mogao i da pretpostavim. Aladin se
ose}ao kao da }e zaplakati... ali mu{karci ne pla~u...
a on je bio skoro ~ovek. Ose}ao je da vi{e nema
snage u telu ni u mi{i}ima i samo je èleo da zaspi. Legao je i pogledao u nebo, kao da od njega
o~ekuje odgovor. I tada je video neverovatnu lepotu. Sedma kapija je bila iznad oblaka. Sa rado{}u je
doleteo pred nju na svom magi~nom }ilimu.
SEDMA KAPIJA: ZAPAMTITE, TO JE IGRA BROJEVA!

Mora}e{ da poljubi{ mnogo àba dok ne prona|e{
princa.
Re~enica napisana na svilenom jastuku na krevetu
princeze Dajane
Najpre da razjasnimo {ta mislimo kada kaèmo uspeh u
molbi. Bejb Rut je imao 1.330 poku{aja da pogodi go, ali ga
pamtimo kao sultana pogodaka po onih 714 pobedni~kih
optr~avanja. Tako je i sa mnom. Ne uspem svaki put kada zamolim nekoga da nas podrì, ali nastavljam da igram.
Rik Gelinas,
predsednik fondacije Delfi,
koji je prikupio milione dolara donacija
135
Aladinov faktor
Kada sam se bavio nekretninama, shvatio sam da je koli~ina

definitivno bitna. Gledao sam one trake gde govore da treba
neprestano biti pred ljudima. To sam i radio. Bilo je hiljadu
domova, a ja sam ih bez prestanka pose}ivao. Delio sam
letke, pojavljivao se na pragu i delio bundeve za No} ve{tica.
Uskoro su me zapamtili. Neprestano sam bio pred njima.
Tim Piring
Hvala za dvadeset pet dolara!

Kada sam po~eo da prodajem, gajio sam uverenje koje me je
sigurno vodilo u nevolju da svi uvek treba da me vole. Ovde
je pogre{no svi i uvek. Kada sam po~eo da prodajem, odmah sam mnogo vodio ra~una da li me ljudi prihvataju. ûdilo me je dokle }e ljudi i}i da bi izbegli prodavca osiguranja.
Videli bi me kako dolazim, okrenuli se i po{li drugim putem.
To me je bolelo. Ego mi je bio vrlo povre|en.
Moj dan je izgledao ovako: poku{ao bih da prodam osiguranje Dònu i on bi me odbio. Uveren da sam ja kriv {to
nisam uspeo oti{ao bih do Elen. Ni ona ne bi kupila osiguranje, i tako dalje. Onda bih oti{ao do Bila, sa stavom da sam
ja kriv za neuspeh. Naravno, ni sastanak sa Bilom nije bio
uspe{an. Ose}ao sam se blokiranim u tom obrascu.
Uskoro sam odlu~io da napustim posao. Moja odluka nije
bila gubitak za industriju osiguranja, ali mi je bilo vrlo te{ko
da priznam poraz.
Na sre}u, u pravom trenutku prijatelj mi je dao knjigu Viktora Frankla Traènje smisla. Ta knjiga mi je otvorila
o~i i pokazala mi mo} uverenja. Pomogla mi je da preispitam sopstvene stavove o sebi i poslu. Za mene je to bilo
dragoceno iskustvo. Promenio sam nekoliko vrlo va`nih stavova. Napravio sam svesnu odluku da verujem da nijedna prodaja ne}e uticati na to ko sam i {ta sam.
Oti{ao sam i korak dalje. U to vreme sam prodavao jednu
polisu na dvadeset mu{terija. Prose~na cena polise je bila 500
dolara. Podeljeno sa 20, to je iznosilo 25 dolara po pozivu.
136
Na taj na~in sam sve promenio. Pozvao bih Meri, a ako

ona ne bi kupila polisu, umesto da krivim sebe, govorio sam
sebi: Hvala ti za 25 dolara. Isto bih uradio i sa slede}ih
18 mu{terija i svaki put kada bi me odbili, u mislima sam
im odgovarao: U redu, ali hvala za 25 dolara. Dvadeseta
mu{terija bi kupila polisu, ali bih i tad rekao: Hvala za 25
dolara.
Uskoro je dvadeset mu{trija postalo deset, a umesto 500,
prodaja je iznosila 1.000. U toj ta~ki sam mogao na miru da
zahvaljujem za 25 dolara.
Nisam promenio na~in prodaje. Promenio sam na~in
mi{ljenja. Prestao sam da smatram da je mu{terijino ne
pokazatelj neuspeha. Slu{ao sam racionalniji, sna`niji deo
mene, koji me je podse}ao da ne prodajem sebe kao ~oveka.
Ovo je za mene postalo dnevni ritual. Ponavljao sam sebi:
Ne moè{ da ne uspe{, ne prodaje{ sebe.
Proveravao sam sve {to sam sebi govorio, suprotstavljao
se svom egu i birao prikladnija uverenja. To je bilo bitno.
Lari Vilson
Tehnika 25 dugmadi Klementa Stouna

Ve`baj, ve`baj i ve`baj, sve dok se ne navikne{ na
odbijanje.
Brajan Klemer
Klement Stoun, osniva~ velike kompanije za osiguranje i

jedan od genija motivacije na{eg veka, bio je me|u najve}im
majstorima poduke prodavaca u prevazilaènju strahova.
Klement je znao da }e oni verovatno odustati posle deset
poziva ako nemaju na~in da istraju dok ne ~uju da. Zato
im je dao 25 dugmadi s uniformi marinaca i rekao im da ih
stave u levi dèp pantalona. Svaki put kada bi obavili poziv,
trebalo je da premeste jedno dugme u desni dèp. Nisu mogli
da zavr{e radni dan dok svih 25 dugmadi ne bi premestili iz
137
Aladinov faktor
jednog dèpa u drugi. Zato nisu odustajali, a do kraja dana bi

postigli i neku prodaju, {to ih je motivisalo da nastave. Tako su
postali sposobni da podnesu odbijanje, jer su shvatili da postoji
{ansa za prihvatanje.
Ova jednostavna, ali uspe{na tehnika pomogla je hiljadama
prodavaca da prevazi|u strahove i izgrade unosnu karijeru.
Razmislite kako da u svom ìvotu primenite isti princip.
Magi~na formula uspe{nih:
ci da pozovem mnogo èna da iza|emo, ali sam se tako|e

potrudio da sebe udesim {to bolje da bih imao sigurne {anse
za potvrdan odgovor.
Na po~etku mi je bilo malo neprijatno da zovem i predloìm sastanak, ali sam shvatio da je to igra brojeva. Izlazio sam
sa mo`da dve ili tri ène nedeljno, samo da bih stekao iskustvo. [to sam vi{e izlazio, bio sam opu{teniji. Mislim da sam
iza{ao sa oko 40 èna dok nisam sreo Marijanu, koja je postala moja supruga.
Majkl Hese
NHNNP[N^!
Neki Ho}e, Neki Ne}e, Pa [ta!... a... Neko êka!
Treba da shvatite da }ete mo`da morati da zamolite mnogo
ljudi mnogo puta dok ne dobijete ono {to èlite. Neki }e re}i
da, a neki ne. Pa {ta? Nastavite! Mo`da }ete ~uti mnogo odbijanja, ali napor }e vam se mo`da isplatiti zbog samo jednog
da. I zapamtite, neko ~eka da mu pri|ete. Treba samo da
upitate mnogo ljudi dok ne nai|ete na prave.
Zapamtite, morate da molite, molite, molite! Zato napred,
po~nite danas, odmah!
Ne ~ekajte savr{en trenutak

Ako ~eka{ pravi vjetar i vrijeme, nikada ne}e{ ni posijati ni po`njeti.
Knjiga propovjednikova 11:4
100% proma{uje{ ako ne {utira{.
Vejn Grecki
Ne ~ekaj. Trenutak nikad ne}e biti najbolji.
Napoleon Hill
Svoju suprugu sam upoznao preko video-slu`be za upoznavanje Velika o~ekivanja. Prvo je trebalo da napi{em izjavu.
Napisao sam je i pokazao svima koje znam. Pitao sam ih za
utisak i zamolio za savete kako da bude {to zanimljivija. Kada
je trebalo da dam fotografiju, ja sam oti{ao kog fotografa koji radi fotografije holivudskim zvezdama, iako ve}inu ljudi slika fotograf iz slu`be. Potro{ili smo tri rolne filma dok nismo
dobili jednu zaista dobru sliku. On ju je dodatno obradio tako da izgledam mla|e. Nisam ruàn, ali mi je zaista pomogao da dobijem odli~nu fotografiju.
Na video -intervju sam oti{ao s prijateljem, jer sam shvatio da je bolje da razgovaram s nekim s kim bih bio opu{ten,
umesto da me intervjui{e neko nepoznat. Bio sam u prili-
Odli~no sredstvo da se ubrza promena pona{anja je ve`ba ve~ernji pregled. Ona je veoma jednostavna i daje zna~ajne rezultate. Svako ve~e odvojite za sebe nekoliko minuta u ti{ini.
Ako ne moète drugde, uradite je u krevetu. Udahnite duboko
nekoliko puta i opustite se. Zatim postavite sebi dole navedena pitanja i obratite pa`nju na {ta ste postali svesni. Odgovori
vam mogu do}i u zamislima ili re~ima. Oba na~ina su dobra.
138
139
Uradite ve~ernju ve`bu za pregled
[ta sam danas èleo, a nisam traìo?

Ko bi mi pomogao da sam traìo?
Aladinov faktor
Gde sam mogao da traìm {ta èlim i to da dobijem?

Kako da traìm sa vi{e efikasnosti?
Kada dobijete odgovor, zamislite sebe kako traìte ono {to
èlite. Zamislite sebe kako to radite bolje. Vidite sebe kako to
radite onako kao {to je trebalo da se niste stideli, pla{ili, da
niste bili previ{e ponosni ili pasivni. Iznenadi}e vas kako }e
vam se odmah prikazati i okolnosti i ispravke.
Dnevne aktivnosti nam zamagljuju svest, {to je prvi stepen
u promeni pona{anja. One vam tako|e programiraju podsvest
da se ubudu}e pona{ate s vi{e samopouzdanja i delotvornije.
Neka vam ovo bude svakodnevni ritual sve dok ne vidite
promenu u svom pona{anju.
niku u glavi sam ~ula glas kako peva: Ba-ba-ba-ba-ba{ te

briga, traì pa {ta bude! Nasmejala sam se i rekla sebi: Ma
ba{ te briga, traì pa {ta bude! Ponovo sam se okrenula,
popela uz stepenice i posle ~ekanja od deset minuta u{la
sam da se vidim sa predsednikom. Predstavila sam mu svoju
{kolu i zamolila ga za donaciju od 10.000 dolara.
On je rekao: Obi~no bi vam traìli da popunite formular,
ali va{ trud i posve}enost su o~igledno veliki, tako da vam
danas mogu dati ~ek na 2.000 dolara. Ako me pozovete slede}e nedelje, pri~a}u sa direktorom za ostalih 8.000.
Nedelju dana kasnije sam dobila ~ek na 8.000. Tako mi je
drago {to iz banke nisam oti{la bez molbe.
Elejn Stivens
Ba{ vas briga, traìte pa {ta bude!
Osloboditi se
Slede}a pesmica vam moè pomo}i da se suprotstavite

strahu:
Pitali smo Rika Gelinasa, jednog od najboljih molilaca koje

znamo, da nam objasni kako prevazilazi strah kada treba nekog
da pita ili zamoli. Njegov odgovor je prili~no zanimljiv.
Ba-ba-ba-ba-ba{ te briga
Tra-tra-tra-tra traì pa {ta bude!
Dve nedelje nakon va{eg seminara, i{la sam da uloìm novac u banku. Kad sam izlazila, pomislih da pitam banku za
donaciju {koli koju sam vodila. Popela sam se na sprat gde
su kancelarije rukovodilaca, ali sam se upla{ila i posumnjala
u sebe: Nema{ ugovoren sastanak. Nisi dovoljno zvani~no
odevena. Oni sigurno imaju proces formalnog prijavljivanja
za donacije {kolama. Nema{ sa sobom ni bro{uru o {koli.
Slu{aju}i svoje sumnje i strahove, vratila sam se niz stepenice i krenula ka izlazu. Kada sam bila na zadnjem stepe-
To nije sasvim mogu}e. Ima dana, i to mnogo, kada me

strah od odbijanja potpuno parali{e. Sedim i buljim u prokleti telefon kao da je tamo postavljena bomba. Ne mogu ni{ta
da uradim. Obi~no to ne traje vi{e od jednog dana, ali ponekad se de{ava da traje mnogo duè. Jednom, pre pet godina, trajalo je nedeljama. Bio sam potpuno neaktivan i ophrvan bezna|em. Pao sam u depresiju i provodio dane i no}i
besciljno gledaju}i televiziju. Najzad, kada sam se upla{io
da }u da poludim, a depresija po~ela da uti~e na moje disanje i druge funkcije mog tela, pomislio sam da }u umreti od
neaktivnosti. Uskoro sam postao toliko upla{en, da me je
upravo taj strah vratio na posao. Shvatio sam da }u ili da radim, ili da umrem. Strah od smrti bio je ja~i od straha od pitanja i odbijanja. Pretpostavljam da ponekad mora do toga
da do|e.
140
141
Kad god se upla{ite, zatvorite o~i, udahnite duboko i (ako

je mogu}e glasno) ponovite ovu pesmicu nekoliko puta. Za~u|uju}e je delotvorna.
Aladinov faktor
Kao {to sam rekao, tako lo{e mi je bilo samo jedanput.

Obi~no mi nije te{ko da radim deset ili dvanaest ~asova, sedam dana u nedelji. Ali, s vremena na vreme javljaju mi se
lak{e depresije, ali one su samo izraz straha od odbijanja.
Kaèm sebi da ljudi ne odbijaju mene kada im traìm da
investiraju (odnosno doniraju) u na{u decu. Znam da je to
istina, ali ~uti veliko ne mnogo puta zaredom zaista je zamorno. Kada sam se izvukao iz te{ke depresije, postavio sam
na zid iznad telefona papi}, na kome sam napisao sebi malu
poruku da bih se povratio kada moj strah od odbijanja traje
predugo:
Posvetite pa`nju potrebama drugih

Svi se pla{imo odbijanja. Kada slu{am uvod u svoj govor, u
mislima napunim auditorijum snopovima ljubavi i koncentri{em se na publiku, a ne na sebe. Brini o publici svim srcem.
A kada pri~a{ licem u lice, govori o NJIHOVOJ koristi. Neka
zamisle kako imaju korist od toga {to im nudi{, neka to vole
i neka uìvaju u tome. Oni }e u teatru videti svetlu sliku projekta svog uma i rado }e u~initi to {to traì{.
Doti Volters, me|unarodni govornik
Riko,
Slede}i put kad padne{ u ozbiljnu depresiju, seti se da se
uvek ose}a{ bolje kada ponovo po~ne{ da radi{.
Voli te Rik
Rik Gelinas
Zapamtite, ve}ina ljudi èli da daje

U stvari, ve}ina ljudi èli da daje. Oni te skoro ohrabruju da
traì{.
Bred Vin~
Ako ne moète da izgovorite, napi{ite pismo

Sofija Andrejevna, ja vi{e ne mogu ovako. Tri nedelje govorim
sebi: Re}i }u joj danas, ali i dalje beìm, ose}aju}i u svom
srcu istu me{avinu tuge, àljenja, straha i sre}e. Svake no}i
proklinjem sebe {to tog dana nisam s tobom razgovarao i
razmi{ljam {ta bih ti rekao da jesam. Nosim ovo pismo sa
sobom da bih ti ga uru~io ako me hrabrost ponovo napusti.
Lav Tolstoj u pismu svojoj budu}oj èni

142
*
Kada je Aladin zavr{io test na Sedmoj kapiji, osetio je na vratu da{ak vetra. Okrenuo se i video na
ramenu divnog leptira, s krilima od }ilibara i zlata.
Leptir mu melodi~nim glasom re~e: Sledi me, Aladine, izve{}u te iz lavirinta. Uspeo si da pobedi{ sve
strahove i obavio si sve zadatke na Kapijama. @ivot
}e ti postati divan poput staze koju si pro{ao. Blagoslovio si sebe sopstvenim naporima. Aladin se pogledao i video da je obu~en u najlep{u svilu, kakvu
je ranije zamislio.
Da li je ovo stvarno? Da li je moje?
143
Aladinov faktor
To je samo po~etak, Aladine, od sada sve {to èli{

moè biti tvoje.
[ta je slede}e, Du{e? Imam novu ode}u, ~arobni

}ilim, lampu, spisak èlja, knjigu snova i znam {ta
èlim.
*
Leptir je poleteo ispred Aladina i poveo ga kroz divno cve}e, kraj potoka {to su milozvu~no ùborili
preko stena od svetlucavih dragulja. Kud god bi
pogledao video je drve}e, cve}e, staze i potoke, a
sve kao da je bilo posrebreno i pozla}eno. Uz pomo} leptira, Aladin je iza{ao iz Lavirinta Straha.
Gde si, Du{e? Do|i odmah... imam mnogo toga
da podelim s tobom.
*
[ta èli{, gospodaru?
*
Duhov glas je ispunio prostor i odjeknuo u Aladinovom uhu: Oh, Du{e, pro{ao sam najneverovatniju pustolovinu i sreo najstra{nija ~udovi{ta. Ovaj leptir..., rekao je Aladin i okrenuo se, ali leptir je nestao. Kuda je oti{ao?
*
Sada je vreme da poèli{ prvu i najva`niju èlju...
onu koja }e biti okvir za sve koje slede. To je tvoj
pravac i on }e te voditi blagu koje te ~eka. Aladine,
koja je tvoja najve}a èlja?
*
Aladin je zaustio da ne{to kaè, ali odmah za}uta.
Na to pitanje nije mogao lako da odgovori. @eleo
je tako mnogo. Nau~io je da zami{lja, postigao
usmerenost i jasno}u èlja. Nau~io je da veruje da
ono {to izabere moè i da dobije ako koristi tehnike
kojima ga je nau~io Duh. Znao je da }e se i dalje
pla{iti, ali sada je znao da mu nijedan strah ne mora
zaklanjati ono {to èli. Mogao je da stvori prolaz
tako {to }e prevazi}i strahove i znao je kako to da
uradi. Zatvorio je o~i i duboko udahnuo.
*
[ta ti je, gospodaru? Kakva ti je nevolja?
I leptir je bio plod tvoje ma{te, kao i sve {to si video u Lavirintu Straha. On ti je pokazao da moè{
da stvori{ i uni{ti{ sve u {ta veruje{, i pozitivno i
negativno.
Dobro sam, Du{e, otvorio je o~i. Trebalo mi je

malo mira da shvatim {ta je za mene u ovom trenutku najva`nije. Ne mogu sve odjednom i moram da
znam odakle da po~nem.
144
145
Aladinov faktor
Stekao si mnogo mudrosti, sine moj. Da sam te

ovo pitao pre pustolovine, verovatno bi traìo dobar
obrok i to bi bilo sve, nasmejao se Duh. Ti zna{
da je klju~ postaviti pravo pitanje pravom ~oveku u
pravo vreme. Ja }u to nazvati: Aladinov faktor.
Onda ti poklanjam slobodu, odmah re~e

Aladin. Vazduh se uskome{ao i opet je nastala ti{ina. Aladin je zaplakao. Da li je Duh odmah oti{ao,
bez re~i zahvalnosti? Iako ga je oslobodio, nadao se
da }e Duh ostati, posle svega {to su zajedno pro{li,
posle svega {to mu je Duh zna~io mentor, u~itelj,
prijatelj.
O, Du{e... prijatelju moj, u~itelju, sada moram
da krenem napred bez tebe. Nedostaja}e{ mi...
molio sam se da ostane{... ali, gde si sada?
*
Hvala ti, Du{e. Dugujem ti toliko zahvalnosti, ne
znam odakle da po~nem.
*
Ovo je va`no na~elo, Aladine. Jedno je traìti
ono {to èli{, drugo je dobiti, tre}e je zahvalnost.
Kada si zahvalan onima koji ti pomognu, kad po{tuje{ okolinu i ceo svet, zatvara{ krug. Tada ìvi{
blagosloveno.
*
Ovde sam, Aladine, ovde!
*
Gde? Aladin se okrenuo i pogledao iza sebe.
Pogledao je desno, a zatim levo. Gde si? Gde si?
*
*
Zato sam i odlu~io da te pitam: koja je tvoja najve}a èlja, Du{e?
Aladine, pogledaj ponovo. Pogledaj najdublje u

svoje srce, u svoje unutra{nje bi}e. Tu sam s tobom,
kao prijatelj i u~itelj. Nikada ne}e{ biti sam, sve dok
sam u tebi... Gde sam oduvek i bio.
Nastala je duboka ti{ina. Tada je Duh progovorio:

@elim samo jedno: slobodu. Ako mi je da{, bi}u
najsre}niji Duh na svetu.
146
147
TRE]I DEO
KAKO DA
MOLITE, KOGA
DA MOLITE
I [TA DA
MOLITE
*
Mora{ da moli{! To je po mom mi{ljenju
najve}a, ali i najskrivenija tajna uspeha i
sre}e.
Persi Ros
Aladinov faktor
Kako da molite
7
KAKO DA MOLITE
*
Pomislio sam da bi bilo mnogo lak{e kad bi svet bio savr{en,
kad ne bi bilo potrebe ni{ta da se traì i kad bi ljudi razumeli
sve na{e potrebe.
Dèf Oberi
Nemoj da èli{ lak{e, poèli da si ti bolji.
Dìm Ron
*
1. TRA@ITE KAO DA OÊKUJETE DA ]ETE I
DOBITI
Da biste stvorili pozitivnu osnovu, zapitajte se: Kako bih

se pona{ao da sam siguran da }u dobiti ono {to èlim? [ta bih
govorio? Kako bih voleo da se pona{am, da se drìm i kakvi
bi bili moji pokreti? Na kakav na~in bih govorio? Kako bi moj
glas zvu~ao kada bih bio apsolutno siguran da }u dobiti ono
{to sam èleo?
Kada uspostavite pozitivnu osnovu, iz te ta~ke zahtevajte
ili zamolite. U suprotnom }ete pomisliti: Ne}u dobiti ono
{to èlim. Ako predvi|ate da }e vas odbiti, to }e se odraziti i
na va{u spolja{njost. Zato je va`no da zapo~nete stavom: Ve}
imam ono {to traìm. To je ve} moje. Ve} sam dobio pozitivan
odgovor. To je re{eno.
Nalazimo ono {to o~ekujemo da na|emo, a dobijamo
ono {to traìmo.
Elbert Hubart
Molite s pozitivnim o~ekivanjem

Teìmo da dobijemo ono {to o~ekujemo.
Norman Vinsent Pil
Prvi i najva`niji princip je osnova postojanja. Pod tim pojmom

podrazumevamo koliko si siguran da }e{ dobiti to {to traì{.
Ako o~ekujete da }ete dobiti traèno, to }e se odraziti na sve
ostalo va{u pojavu, pogled, ton i izbor re~i.
Bila sam u hotelu u San Francisku kada sam primetila da sam

ostala bez gotovine. Htela sam da unov~im ~ek na recepciji,
ali sam shvatila da }u imati dva problema. Prvo, nisam bila
prijavljena kao gost, a znala sam da u tom slu~aju hoteli ne
unov~avaju ~ekove. Nisam kod sebe imala ni voza~ku dozvolu. Poslali su mi je po{tom, ali jo{ nije stigla, tako da nisam
imala dokument potreban radi identifikacije. Imala sam,
dakle, dve velike prepreke.
Zamislila sam da prilazim recepciji i pitam otprilike ovako:
Zdravo, moète li mi unov~iti ~ek? Nisam gost hotela i nemam kod sebe voza~ku dozvolu, ali u~inili biste mi veliku
uslugu kada biste mi dali novac. Naravno, takav prilaz bi
150
151
O~ekuj da }e ljudi iza}i u susret svakoj tvojoj potrebi.

O~ekuj re{enje svakog problema.
O~ekuj izobilje svuda.
Ajlin Kedi
Aladinov faktor
Kako da molite
izazvao: Ne, naravno da vam ne moèmo unov~iti ~ek.

Nemate dokument i niste prijavljeni. Stoga sam znala da
mi je neophodna druga~ija taktika, koja bi donela druga~iji
rezultat.
Zamislila sam {ta bih govorila, kako bih hodala, kako bi
mi zvu~ao glas i koje bih re~i koristila kada bih bila apsolutno
sigurna da }u unov~iti svoj ~ek. Jasno sam sve ovo zamislila i
postala potpuno sigurna u sebe. Tada sam samo po{la iz te
ta~ke i uradila ono {to sam zamislila.
Pri{la sam recepciji kao da je sve u redu. U razgovoru sam
izvadila iz ta{ne ~ekovnu knjiìcu. Nije mi bilo te{ko da je
izvadim, po{to sam znala da }u unov~iti ~ek. Plan je bio da je
izvadim, a u isto vreme da postavim pitanje i to sam i uradila.
Pogledala sam recepcionera pravo u o~i i umesto da pitam:
Moète li da mi unov~ite ~ek?, rekla sam: Koji najve}i
iznos ~eka mogu da unov~im? îm sam stavila knjiìcu na
pult, izvadila sam pero i po~ela da pi{em ime hotela na ~eku.
Slu`benik nije ~ak ni pitao jesam li gost hotela. Mislim da je
na osnovu mog pona{anja pretpostavio da jesam.
Sto dolara, rekao je. Pogledala sam ga i nasmejala se.
Super! Taman koliko mi treba. Znala sam {ta i kako
treba da kaèm. Napisala sam cifru od 100 dolara i pruìla
mu ~ek.
Dajte mi voza~ku dozvolu, rekao je.
Odmah, nema problema, odgovorila sam. Izvadila sam
iz ta{ne li~nu kartu, iako ona o~igledno nije bila voza~ka dozvola. Dala sam mu je i rekla: Izvolite. Ovo moè da posluì. Samo sam mu je dala, nisam poku{avala ni{ta da obja{njavam. Uradila sam to veruju}i da }e li~na karta zaista posluìti umesto voza~ke dozvole.
On je pogledao li~nu kartu i rekao: Ali potrebna nam je
voza~ka dozvola.
U redu! Nema problema, rekla sam. Uop{te se nisam
prepirala s njim, rekla sam da nema problema, a onda sam
152
nastavila po svom. Pa pogledajte li~nu kartu umesto voza~ke dozvole. I ona moè da posluì. Pogledajte.
Ponovo ju je uzeo i bilo mi je zabavno da gledam kako je
posmatra kao voza~ku dozvolu. Pogledao ju je i poku{ao jo{
jedanput da mi kaè da mu zaista treba voza~ka dozvola.
Ja sam ga samo pogledala i rekla: Pa iskoristite li~nu
kartu.
Na kraju se nasmejao, pogledao u li~nu kartu, a zatim
u moj ~ek. Videla sam kako se zaista trudi da umesto li~ne
karte vidi voza~ku dozvolu. Pretpostavljam da je i uspeo, ~im
je rekao: U redu, i pruìo mi mojih sto dolara.
Marsija Martin, vo|a seminara i vi{i trener
Sagledajte stvari onako kakve biste èleli da budu

Obi~no dobijemo ono {to predvidimo.
Klod M. Bristol
Evo jo{ jednog primera uspe{nosti metode pozitivne osnove

postojanja
Jedan od najuzbudljivijih doga|aja u mom ìvotu bio je rad
sa Endijem Bana~ovskim na univerzitetu UKLA. Endi je jedan
od najboljih trenera ènske odbojke svih vremena i osvojio je
{est dràvnih studentskih {ampionata. Jednom prilikom mi
je rekao: Da zna{ da je tvoj program zaista odli~an. Mogla
bi da ga koristi i ènska reprezentacija SAD, samo {to je
njihov trener je Izraelac. Veoma je uobraèn i nikad te ne bi
poslu{ao. Ali rekao bih ti da ode{ i popri~a{ sa âkom Erbom
iz Odbojka{kog saveza.
Oti{ao sam i na{ao se sa âkom, a on mi je rekao: Ovo
je odli~an program, zaista nam je potreban. Zna{ {ta? Trebalo bi da se na|e{ sa Arijem Selindèrom, ali on je Jevrejin i
mnogo je uobraèn. Nikad te ne}e poslu{ati.
Po~eo sam da mislim: Stani! Ovde ne{to nije u redu!
Odjednom mi se ukazalo da sam radio sve suprotno od
153
Aladinov faktor
Kako da molite
onoga {to sam druge u~io. Bilo je potrebno da stvorim sliku

kako Ari Selindèr uzbu|eno ~eka moj poziv i potpuno je
spreman da se na|e sa mnom. Zato sam sebe doveo u
odgovaraju}e stanje uma, zami{ljaju}i da sam Ariju o~ajni~ki
potreban i kako on o~ekuje moj telefonski poziv. Tada bi mi
bilo lako da ga pozovem, jer on na to ~eka.
U mojim mislima Ari je sedeo kraj telefona mole}i: Ken,
nazovi, molim te. êkam da se javi{. Na{em timu je mnogo
potrebna tvoja pomo}.
Uzeo sam telefon i poz vao ga. Ovde je Ken Ros. Molim
vas, mogu li da razgovaram sa Arijem Selindèrom?
Ko ga traì?
Ovde Ken Ros. Preporu~ili su me âk Erb i Endi Bana~ovski. Oni smatraju da biste bili vrlo zainteresovani za program
koji radim s njima.
Odjednom sam ~uo Arijev jevrejski akcenat. Rekao sam
mu {ta radim, a on mi je odgovorio da oni rade s Denisom
Vejtlijem. Znate li Denija Vejtlija?, upitao je.
Naravno, odgovorio sam. Vrlo dobro ga poznajem,
ima odli~ne programe. Ali ako ne odvojite vreme za mene,
ne}ete znati {ta je najbolji program.
[ta mislite da se na|emo sutra u tri popodne?, pitao je.
Kada sam spustio slu{alicu, ose}ao sam se kao da sam poleteo, jer sam uradio ono {ta mi je trebalo. @eleo sam da se
vidim s njim i to sam i postigao. Tako sam mu pokazao svoj
program. Posle toga mi se nisu javili nedelju dana. Pomislio
sam da sam uradio najbolje {to sam mogao, ali da oni nisu
zainteresovani. Tada su me pozvali i rekli: Jednoglasno smo
odlu~ili da èlimo da sara|ujemo s vama!
Ken Ros
@ivot teì da odgovori na{im èljama, da uobli~i sebe
prema na{im o~ekivanjima.
Ri~ard M. de Vos
154
Budite ubedljivi
Jednog jutra je neka vrlo neprivla~na devojka do{la da se prijavi u moju {kolu za modele. Bila je visoka, vitka i jednostavna, ali je to jedino {to bih mogla da kaèm o njenoj fizi~koj
lepoti. Sve ostalo je bilo problemati~no ten, kosa, gra|a i
ode}a. @ele}i da budem iskrena, ljubazno sam je uputila na
obli`nji biznis kurs. Posavetovala sam je da se obu~i za neki
stalan posao i predloìla joj da bi posle toga mogla da razmisli o manekenstvu. Me|utim, ona me je pogledala pravo
u o~i i odlu~no odgovorila: Gospo|o Maceti, ako mi dozvolite da poha|am kurs, bi}u najbolji crni model koji ste ikada
imali. Znala je {ta èli, bila je sigurna u svoje sposobnostii i
bila je odlu~na. Odmah sam je primila. Posle zavr{etka obuke, re{avanja problema sa koòm, sre|ivanja kose i usavr{avanja pojave i hoda, po~ela je da dobija profesionalne ponude. Radila je svoj posao sa toliko gracioznosti i stila da su ljudi koji su je gledali na revijama u restoranima spu{tali na sto
svoj pribor za jelo da bi joj se divili. Ova nezaboravna èna je
zaista postala najbolji crni model koji sam imala.
Beti Maceti Ha~

Kada sam pozvao kancelariju Ziga Ziglera da zatraìm
intervju za svoju knjigu Najbolji govornici Amerike, prvi
odgovor je bio ne. Previ{e je zauzet.
Rekao sam: Moète li da zamislite da knjigu pod nazivom
Najbolji govornici Amerike objavimo bez njega? Ja nikako ne
mogu. Moète li mu, molim vas, re}i da sam ga zvao? Pozva}u ponovo kasnije. To je bila ona vrsta pozitivnog stava
~injenica da ne prihvatam ne kao odgovor, ube|ivanje da
on u knjizi mora da se na|e na kraju mi je donela potvrdan
odgovor.
Majkl Dèfris
155
Aladinov faktor
Kako da molite
Moj terapeut mi je dao jo{ jednu ve`bu zahtevanja. Trebalo

je da odem u neki nacionalni restoran i traìm hranu koju
uop{te ne sluè. Oti{ao bih u meksi~ki restoran i traìo fetu}ine Alfredo, ili bih u italijanskom restoranu traìo gove|i burito odrezak sa sirom.
Jednom sam se osetio vrlo ~udno. Pitao sam u poverenju,
i pre konobarice dodao: To je glupo pitanje. Ali, ba{ zato
je ona moje pitanje prihvatila kao potpuno normalno. Bio
sam u italijanskom restoranu i traìo burito, a konobarica je
rekla: Ne znam da li imamo to. Proveri}u. Odmah je oti{la
u kuhinju da proveri imaju li burito, a zatim se vratila sa izvinjenjem {to ga nemaju. Ali, po{to sam je pitao u poverenju,
ona mi je u potpunosti iza{la u susret. Iako je to bio apsurdan
zahtev, smatrala ga je potpuno normalnim.
Majkl Hese
Zamislite da onaj od koga ne{to traìte u stvari o~ajni~ki èli

nekom da d to {to vi èlite. Na primer, zamislite nekog kome
su u bolnici upravo rekli da }e umreti od sr~anog udara ako
se emocionalno ne otvori i ne po~ne da pomaè drugima. On
sigurno sedi i misli: Kako mogu nekome da pomognem? [ta
mogu da uradim?
Tada dolazite vi i kaète: Moram da iznesem sav name{taj
iz stana, treba mi kombi i neko da mi pomogne pri no{enju.
Ho}ete li da mi pomognete u subotu? Zamislite da on samo
~eka va{ zahtev i slavi vas kao re{enje svog problema. Hvala
{to si me zamolio, odgovorio bi. Traìo sam nekoga kome
}u pomo}i.
Svako koga smo intervjuisali u ovoj knjizi nam je odgovarao: Hvala vam {to ste mi dali priliku da razmislim s vama
o postavljanju pitanja i zahteva. Mnogo sam nau~io iz ovog
intervjua. Sada razmislite o ovome: mi zara|ujemo novac,
mi postajemo poznati, a oni su i dalje uzbu|eni {to daju svoj
doprinos stvaranju ove knjige.
156
Uverite sebe da moète

Suvi{e ~esto pretpostavljamo da ne{to ne moèmo sebi da
priu{timo, ne moèmo da dobijemo, ne moèmo da obezbedimo stipendiju, ne moèmo ne{to raspakovano da vratimo,
ne moèmo da povedemo decu, ne moèmo da ostavimo decu,
ne moèmo da imamo ku}ne ljubimce, ne moèmo da dobijemo povi{icu, ne moèmo da dobijemo podr{ku, ne moèmo
da dobijemo sto pored prozora, ne moèmo da dobijemo bolju
sobu, ne moèmo ovako kasno da kupimo karte ili ne moèmo
da na|emo sme{taj u gradu za vreme neke konferencije.
Jedan na{ prijatelj, profesionalni govornik, stigao je jednom
u hotel gde je trebalo slede}eg jutra da govori na sastanku. Ali,
otkrio je da su njegovu sobu dali nekom drugom. Ponudili su
mu sobu u hotelu koji se nalazio na oko 20 minuta odatle, ali
je on to odbio i odgovorio: Putovao sam ceo dan i previ{e sam
umoran da idem bilo gde. S obzirom na to da sam rezervisao
mesto za spavanje ovde, u va{em hotelu, ovde }u i da spavam.
Po{to ste rekli da nema slobodnih soba, spava}u na kau~u u
predvorju. Smatram da treba na vreme da vas obavestim da
spavam go i nemam nameru da ve~eras menjam svoje navike.
Potom je po~eo da skida kravatu.
Uàsnuti slu`benik je reagovao: Sa~ekajte! Pustite me
da vidim {ta mogu da uradim! Odmah se na{la soba za koju
rezervacija jo{ nije bila potvr|ena. Uz pomo} obezbe|enja,
na{em prijatelju je pripremljena soba i on je mirno zaspao za
manje od dvadeset minuta.
Po~nite da pretpostavljate da moète dobiti ono {to èlite.
2. TRA@ITE OD ONOG KO VAM TO MO@E DATI
Ne traì od golog ~oveka da skine i da ti ko{ulju.
Pre nego {to nekog ne{to zamolite, procenite da li je u

mogu}nosti da vam to pruì. Ako traìte ljude koji bi uloìli
157
Aladinov faktor
Kako da molite
novac u va{ projekat, pitajte ih da li su u poziciji da uloè pre

nego {to im izloìte svoj plan.
Ako traìte nekog ko }e vas saslu{ati i pomo}i vam da re{ite
problem, uverite se da je ta osoba emocionalno zrela i da moè
da vam pomogne.
Ako traìte nekog da vas bezuslovno voli, pre nego {to
zatraìte nemogu}e, proverite da li je on za to sposoban. U
suprotnom }ete protra}iti godine primoravaju}i nekog da vam
pruì ono za {ta nije sposoban.
Glupo bi bilo da pitate portira u velikoj korporaciji da
odlu~i o kupovini od sto hiljada dolara. Moè biti jednako
uzaludno da traìte od svog trogodi{njeg deteta da uvek pokupi stvari za sobom. Uzaludno, tako|e, moè biti da traìte od
svojih roditelja da vas vole i prihvate takvog kakvi ste.
Ponekad u na{im radionicama ilustrujemo ovaj princip
tako {to postavimo nekog pred zid i naloìmo mu da uzvikuje:
@elim da postane{ automobil! Naravno, iako on moè ceo
dan da vi~e {to ja~e, zid ne}e postati automobil. On ni{ta ne
moè promeniti i zid }e uvek ostati zid.
Ponekad je ovako i sa ljudima. Oni se jednostavno ne}e
promeniti i pruìti vam ono {to èlite. Jednostavno nisu takvi.
Nemaju èlju da to urade. Nisu dovoljno sposobni ili su suvi{e
povre|eni. Zato je pred vama nekoliko te{kih odluka. Mo`da
}ete morati da napustite ekipu iz firme, okruènje ili vezu da
biste dobili ono {to èlite. Ovo nije uvek lako i moè zahtevati
preduzimanje nekih vrlo napornih ili rizi~nih postupaka. Ali
to je bolje nego da se nadate ne~emu {to je od nekog nemogu}e dobiti.
Postoji velika razlika izme|u biti nerazuman i biti nerealan. Na primer, nije nerazumno èleti da mu` razume
tvoja ose}anja, ali ako je on inènjer koji nikad u ìvotu nije
do{ao u dodir s desnom hemisferom svog mozga ili svojim
ose}anjima, onda je to nerealno, odnosno neverovatno.
158
Ne radi se o tome da tvoja ose}anja nisu vredna razumevanja. On jednostavno nema mogu}nost za to. Jak je u nekim
drugim oblastima. Zato u odre|enoj meri treba da usmeri{
svoje potrebe ka ljudima i mestima koji ih mogu zadovoljiti,
suprotno od o~ekivanja da samo jedna osoba ili situacija brine o tvojim potrebama.
Mark Gaulston
Shvatite da neki ljudi nisu sposobni da daju

Va`no je znati ko je sposoban da nam pruì ono {to èlimo,
a ko nije. Ne treba o~ekivati ne{to od onoga ko to ne moè
da pruì. Ne zna~i da je neko sposoban da vam ne{to pruì
samo ako vi to èlite ili traìte.
Ako ne{to neprestano traìte od svog muà, a on vam
to ne pruà, morate stati i priznati da on to jednostavno ne
èli. On ima pravo da ne{to ne ose}a ili da se ne potrudi. Ne
zna~i da èli da vas povredi, jednostavno ne moè da uradi
to {to traìte.
Zapitajte se: Da li je ovaj ~ovek sposoban da mi pruì
ono {to èlim? Jesam li ikada videla neki dokaz da jeste?
Jesam li ja u stvari zaljubljena u mogu}nost koju vidim?
Mogu da èlim da moj partner bude romanti~an i otvoren,
ali u njegovom ìvotu ne vidim dokaz da se ikada prema nekome tako pona{ao. Nikad nije bio takav i nije poèleo da bude takav, pa za{to onda ja to o~ekujem od njega?
Ako vam je to cilj, morate popri~ati s partnerom i otvoreno
mu re}i: Evo oko ~ega traìm da se potrudi{ u na{oj vezi.
Ili: Tri meseca traìm od tebe da popri~amo o ovome, a ti
ne reaguje{. Ne èli{ to, zar ne? Ima{ li iole èlju ili nameru da
razgovaramo o onome o ~emu sam pri~ala ili nema{? Moram
da znam èli{ li to da uradi{.
Dajte drugome mogu}nost da vam ne pruì ono {to èlite
i da vam prizna da to ne èli. To je te{ko. U mnogim slu~ajevima tada odustajete.
Barbara de An|elis
159
Aladinov faktor
Kako da molite
Pitajte onoga ~iji je posao da zna

Bio sam na ru~ku u jednoj vinariji u San Hozeu. Uz vino smo
se lepo zabavljali, pa sam izgubio ose}aj za vreme i zakasnio
petnaestak minuta na poslednji avion za Los An|eles. Nisam
imao prtljag, ~etkicu za zube, ni{ta. Zvao sam hotele u San
Hozeu u kojima sam obi~no odsedao, ali nisam mogao dobiti sobu. Zatim sam zvao neka druga mesta u okolini aerodroma, ali sve je bilo puno. Izgleda da se u gradu odràvao neki
skup o kompjuterima i sve sobe su bile rezervisane.
Ve} sam bio spreman da prespavam na stolici na aerodromu, kad se pojavio taksi i voza~ me je upitao treba li mi
vo`nja. Odgovorio sam da mi u stvari treba soba, ali da su
sve zauzete. Rekao mi je da sa~ekam minut, pozvao je neko
mesto i obezbedio mi poslednju sobu. Hotel mi je ~ak platio
i vo`nju i obezbedio mi pastu, ~etkicu i brija~. Nije bio ni{ta
posebno, ali sam imao tu{ i krevet. Od tada, kad god sam u
neprilici, ne predajem se. Pretpostavim da }u dobiti {ta èlim
i pitam ljude ~iji je posao da znaju.
Dòn Tejlor
Pre tri godine sam dobio karte za finale bejzbol lige dva dana pre utakmice. Svi su mi govorili da tada ne}e biti karata
za utakmicu, ali ja sam mislio da treba da pitam i proverim.
Moja èna je bila na grupnoj terapiji s predsednikom lokalne
agencije za prodaju karata. Zamolio sam je da ga pozove i
vidi da li je slu~ajno ostala neka karta, kako do nje da do|emo i koliko treba da platimo. Na kraju smo nabavili karte
uz teren. To su bila odli~na sedi{ta, i zato sada moj sin i ja
imamo uspomene i fotografije koje }emo uvek ~uvati.
Kajl Robertson
160
Zamolite ljude koji su kvalifikovani i motivisani da vam

pomognu
U knjizi Traì Mesec i uzmi ga, Persi Ros je ispri~ao slede}u
pri~u:
Jednog dana Bel Gedes seo je na klupu u parku sa samo 5,83
dolara u dèpu i primetio pored sebe neki ~asopis. Uzeo ga
je i po~eo da prelistava stranice. Jedan ~lanak, u kome je citirana izjava poznatog bankara Ota Kana, mu je privukla pa`nju. Milioneri treba da pomaù umetnicima, pro~itao je
Bel, uzbudio se i ustao sa klupe. Poùrio je na {alter Vestern
juniona i potro{io dobar deo svog preostalog novca na telegram u kome je Kana zamolio za novac. Objasnio je svoju situaciju i èlju da bude pozori{ni producent. Slede}eg dana
Kan mu je uputio 400 dolara.
Sa ovim iznosom i ukazanim poverenjem, Bel je oti{ao u
Njujork i dobio posao u Operi. Postao je jedan od najboljih
producenata na Brodveju. Tako|e, izgradio je me|unarodnu
reputaciju kao dizajner automobila, stolica, friìdera i drugih
predmeta {iroke potro{nje.
Bil Gedes je ni{anio visoko. Ali, zamolio je pravu osobu.
Persi Ros
Zamolite stru~njake
Nedavno su nas zamolili da razgovaramo s direktorima prodaje jedne velike opti~ke kompanije. Pre toga smo identifikovali najboljih pet organizatora prodaje. U razgovoru smo ih
zamolili da naprave spisak svojih pet najboljih menadèra.
Zatim smo ih zamolili da podignu ruke ako su ikad ijednog od
najboljih pet pitali za savet. Jesu li ih ikad pitali da im odaju
tajnu svog uspeha, podu~e ih, daju savet ili pokaù svoje cake?
Od sto pedeset ruku, podigle su se samo tri.
Za{to ih niste pitali?, zanimalo nas je.
161
Aladinov faktor
Kako da molite
Previ{e sam zauzet.

Za{to bi mi oni pomogli?
Nisam siguran da bi pristali.
Ovde sam samo godinu dana. Kako bih im uzvratio?
Kakva {teta! Najbolje ljude, s najvi{e iskustva, niko nije
upitao za savet. Zato, imajte hrabrosti da pitate one koji su
svojim radom stekli pravo da dele savete.
Da biste uspeli, morate biti uz uspe{ne ljude. Pitajte ih
kako su dospeli tu gde su. Ve}ina ljudi voli da pri~a o svom
uspehu i kako su do njega do{li.
Razmotrite ko je stru~njak
Virdìnija Satir, pionir na polju socijalnog rada i porodi~ne
terapije, uposlena je kao konsultant sa zadatkom da napravi
izve{taj o reformi socijalnih slu`bi u dràvama Srednjeg zapada. Provela je mesec dana anketiraju}i socijalne radnike na terenu. Na kraju meseca, unela je sve njihove predloge u izve{taj
i poslala ga Ministarstvu za socijalni rad, gde su odu{evljeno
pohvalili njen rad.
Virdìnija je naprosto oti{la do zaposlenih u socijalnom sistemu i pitala ih kako bi ga pobolj{ali. Njima je bilo veoma drago da kaù svoje mi{ljenje, ali i Ministarstvo je moglo da uradi
isto, samo {to se toga nikad nisu setili. Ne, bolje je platiti desetine hiljada dolara za izve{taj neutralnog eksperta.
Za{to ne pitate ljude u svojoj organizaciji, crkvi, porodici
ili poslu da vam saop{te svoje mi{ljenje? Oni obi~no imaju
mnogo korisnih ideja i preporuka.
U svakoj organizaciji sekretarica ~esto najvi{e zna. Nju ~esto
smatraju osobom nièg ranga, ali zapamtite da ona kontaktira
sa svima. Slu{a àlbe mu{terija, ~uje {ta oni misle ako ne mogu
da do|u do vas i sli~no. îtav dan slu{a komentare ljudi koji dolaze i odlaze. Ljudi }e ~esto sa njom pro}askati, jer ona obi~no
ima dovoljno vremena da ih saslu{a. Ona komunicira bukvalno
sa svima i bi}ete iznena|eni kada ~ujete kako mnogo zna.
162
Privucite punu pa`nju sagovornika

Pre nego {to iznesete svoj zahtev, budite sigurni da imate punu pa`nju svog sagovornika. Ne traìte od svog petogodi{njeg
deteta da sredi sobu dok na televiziji gleda crtane filmove. Ne
traìte od muà da popravi neki kvar u toaletu dok gleda utakmicu NBA plej ofa. I ne traìte povi{icu od {efa dok izlazi s
radnog mesta.
Budite sigurni da imate ne~iju punu pa`nju pre nego {to
po~nete da zahtevate.
Imate li minut?
Moèmo li na trenutak da razgovaramo?
Moèmo li da isklju~imo TV na trenutak? Imam ne{to
va`no da te pitam.
Mogu li da zakaèm sastanak s tobom?
Moè{ li da odvoji{ malo vremena da popri~amo o ne~emu za mene vrlo va`nom? Kada ti odgovara?
3. BUDITE JASNI I ODRE\ENI
Budite jasni u svom zahtevu
Dva sve{tenika su umrla i oti{la na nebo. Sveti Petar ih je
pozdravio i rekao: Va{a mesta jo{ nisu spremna. Dok ne budu
gotova, moète da se vratite na zemlju i budete {ta god èlite.
Ba{ lepo, rekao je prvi sve{tenik. Oduvek sam èleo da
budem orao i lebdim nad Velikim kanjonom.
A ja bih èleo da budem neki kul klinac (ekser).
Puf! @elje su im ispunjene.
Kada su mesta u raju bila spremna, sveti Petar je rekao
svojim pomo}nicima da vrate sve{tenike na nebo. Kako }emo
ih na}i?, upitali su pomo}nici.
Jedan leti iznad Velikog kanjona, odgovorio je sveti Petar. Ali drugog }emo malo teè na}i. On je negde u Detroitu,
kao klinac (ekser) na lancu zimske gume.
163
Aladinov faktor
Kako da molite
Ovo je jo{ jedan primer kada neko nije dovoljno jasan u svom
zahtevu.
U na{im radionicama obi~no zamolimo u~esnike da naprave spisak onoga {to èle, a trenutno nemaju. Kada ih pitamo
{ta su napisali, neko uvek kaè: Vi{e novca. Tada mi iz
dèpa izvadimo 25 centi i damo ih toj osobi. Sada imate vi{e
novca. Jeste li zadovoljni?
Ne, èlim vi{e od toga.
Ali kako mi da znamo koliko? Kako bilo ko da zna? Morate biti jasniji. Koliko novca èlite?
Oh, ne znam! Dvadeset hiljada dolara.
Izgubili ste ih ve} u prvom delu svoje re~enice. Problem je
upravo u tome {to ne znate. Tako nikada ne}ete sesti i razmisliti koliko vam novca treba da biste ìveli onako kako èlite.
Kaète da èlite ku}u na moru u Santa Barbari, a jeste li se
ikad zapitali koliko ona ko{ta? Znate li koliki bi bio godi{nji
porez i osiguranje? Saznajte to pa }ete ta~no znati koliko vam
novca treba da ostvarite san.
Mnogi nisu sigurni {ta èle, jer ne znaju kako bi to mogli
sebi da priu{te, tako da misle da je poku{aj ispunjavanja èlje
samo gubljenje vremena. Ali oni ne razumeju da rade protiv
sebe. Ako si siguran {ta èli{, a to ko{ta, tvoj um }e shvatiti
kako da do toga do|e.
Tako je i sa ljudima. Morate jasno traìti ono {to èlite.

Niko ne zna {ta ho}ete dok ne kaète. Pogledajmo neke uobi~ajene primere:
POGRE[NO: @elim povi{icu.
ISPRAVNO: @eleo bih povi{icu od 500 dolara mese~no.
POGRE[NO: Ho}u da se obla~i{ modernije.
ISPRAVNO: Ho}u da kupi{ jednu od onih dugih suknji
koje trenutno svi nose i da je obu~e{ uz svoje ~izme.
POGRE[NO: Ho}u da ovog vikenda budemo zajedno.
ISPRAVNO: @elim u subotu uve~e s tobom da iza|em na
ve~eru i u bioskop. Da li se slaè{?
POGRE[NO: Ho}u da zavr{i{ izve{taj.
ISPRAVNO: Ho}u da zavr{i{ izve{taj i ostavi{ ga na mom
stolu do utorka u tri popodne.
POGRE[NO: @elim da mi vi{e pomaè{ oko ku}nih
poslova.
ISPRAVNO: Ho}u da opere{ sudove i izbaci{ |ubre svaki
dan posle ve~ere.
164
165
Aladinov faktor
Kako da molite
Kad se popeo na ivicu i spremao se da sko~i, primetio je

bocu kako pluta i presijava se na vodi. Boca mu je toliko privukla pa`nju da je privremeno zaboravio na samoubistvo.
Si{ao je i spustio se u vodu da bi dohvatio fla{u. Kada ju je
otvorio, iz nje je isko~io Duh i rekao mu da moè da bira
jednu èlju. Posavetovao ga je da dobro razmisli i da ne
ùri.
Nema potrebe , rekao je ~ovek. Ja ta~no znam {ta
èlim. To drìm u sebi ve} dugo. @elim da se probudim sutra
ujutro kao vlasnik prodajnog centra inostranih automobila u
centru velikog grada.
Puf! Slede}eg jutra se probudio kao vlasnik prodajnog
centra Krajslera u Tokiju!
Ovo sam dobio kad sam traìo
kancelariju s prozorom.
Pazi {ta traì{

Pri~a se da je jedan ~ovek prodavao Krajslerove automobile u
vreme kada je izgledalo da }e fabrika bankrotirati, pre nego
{to je Li Ajakoka preuzeo mesto direktora. Prodavac je bio
vrlo utu~en zbog pada prodaje i lo{ih prognoza. Svi njegovi ìvotni snovi bili su povezani sa uspehom njegovog posla.
Bio je toliko utu~en da ga je èna napustila i odvela decu. To
je dodatno doprinelo njegovoj depresiji, pa mu je posao propao, a on bankrotirao.
Da bi po~eo ispo~etka preselio se u Santa Moniku u
Kaliforniji. Nije mogao da po~ne sopstveni biznis, pa se zaposlio kao prodavac u Fordu. U to vreme, inostrani automobili
sa malom potro{njom su smanjivali prodaju ameri~kih, tako
da ~ovek nikako nije mogao ponovo da stane na noge. Jednog dana, u dubokoj depresiji, odlu~io je da oduzme sebi
ìvot. Hodao je dokovima luke Santa Monika i hteo da sko~i
negde u pli}ak da bi slomio vrat.
166
Da, ova pri~a je duhovita, ali je i tragi~na, zar ne? O~igledno

da je ovaj ~ovek prekr{io jedno od najva`nijih pravila efektivnog zahtevanja. Nije bio dovoljno jasan u svom zahtevu!
Isto vaì i za tvoje èlje i zahteve. Moraju biti precizni, ako
èli{ da budu ispunjeni.
Jo{ jednom budite vrlo jasni u svim svojim zahtevima!
Kada ne{to zahtevate, bilo od sebe, od nekog drugog ili od
svemira, budite {to precizniji. Dva va`na dela jasnog zahteva su: koliko i do kada? Koliko èlite i do kada èlite da vam
se èlja ispuni? Mo`da ne znate ta~no kada, ali je bolje ako
znate! U svakom slu~aju, onome ko vas slu{a bi}e jasno.
Nikako nemojte da koristite slede}e izraze:
Kad god ti bude{ u mogu}nosti.
Kad god se ukaè prilika.
U dogledno vreme. (Kad? Danas? Sutra? Slede}e nedelje? Slede}eg meseca?)
U toku slede}e nedelje.
U toku dana.
167
Aladinov faktor
Kako da molite
Bilo kad.
Zna{ kad.
Iznenadi me.
Ovako treba:
Zdravo, danas traìmo da kupimo ma{inu za pranje sudova koja ko{ta ispod 600 dolara. Treba nam u ku}i do ponedeljka. Moète li to da uradite?
@elim da popuni{ ove formulare, napravi{ dve kopije i
ostavi{ ni ih na stolu do dva po podne.
Ovo je va`no, jer kada nekom kaète {ta ne èlite, u njegovoj glavi se stvara slika na osnovu re~i koje koristite. Ne lupaj
vratima stvara sliku lupanja vratima. Zatvori vrata polako
stvara sliku laganog zatvaranja vrata. Psiholozi kaù da podsvest ne propu{ta negativne re~i. Zato, da ponovimo: ne lupaj
vratima postaje zalupi vrata. Sada vidite za{to je va`no da
traìte ono {to èlite umesto onoga {to ne èlite.
Ako je re~ o ose}anjima, koristite slede}u formulu:
Kad ti __________________________________________,
Ose}am ________________________________________,
Ono {to èlim je __________________________________.
Razmotrimo malo ovo.
Budite jasni i deskriptivni. Budite neutralni, ne poput
sudije.
Na primer:
Rekao sam roditeljima da moram da imam

telefon u sobi, a oni su sve moje stvari prebacili
u dnevnu sobu.
Traìte ono {to èlite, a ne ono {to ne èlite

POGRE[NO: Ne èlim da vi{e vi~e{ na mene.
ISPRAVNO: @elim da prestane{ da vi~e{. Govori sa mnom
normalnim tonom. Ako po~ne{ da gubi{ vlast nad sobom, iza|i na pet minuta i vrati se kada se smiri{.
POGRE[NO: Ne lupaj vratima kad izlazi{.
ISPRAVNO: Molim te, zatvaraj vrata polako kada izlazi{.
168
POGRE[NO: Kada se pona{a{ kao kreten...

ISPRAVNO: Kada se napije{ i po~ne{ da flertuje{ sa drugim ènama...
POGRE[NO: Kada izbegava{ temu....
ISPRAVNO: Kada po~ne{ da pri~a{ viceve i menja{ temu
umesto da me saslu{a{...
Cela re~enica bi mogla ovako da izgleda:
POGRE[NO: Stvarno se pona{a{ kao kreten kad flertuje{.
ISPRAVNO: Kada se napije{ i po~ne{ da flertuje{ sa
drugim ènama, upla{im se da }e{ me napustiti i zato èlim
da na ùrkama igra{ i pri~a{ sa mnom i tako me ponovo uveri{
da me voli{.
169
Aladinov faktor
Kako da molite
POGRE[NO: Tako si bezobziran.

ISPRAVNO: Kada tako glasno slu{a{ radio, ne mogu da
~ujem ni sebe kako mislim. Uznemirim se, ne mogu da se skoncentri{em na zavr{etak svog izve{taja i èlim ili da smanji{
ton ili da stavi{ slu{alice.
4. ZAMOLITE IZ SRCA
Govori iz srca i ne brini kako }e to biti prihva}eno, ili
zamoli sa te`njom da tvoja èlja donese dobro svima
koje obuhvata.
Dr Geri Artur
Zamolite strasno
Moè{ imati sve {to èli{, ako to èli{ dovoljno sna`no.
Unutra{nja ìvotna snaga tvoje èlje mora da eksplodira
kroz koù i spoji se sa energijom koja je stvorila svet.
[ejla Grejem
Moè se desiti da budete suvi{e precizni

Jedan ~ovek je u{ao u restoran i naru~io: @elim topli sendvi~
s komadom belog hleba, komadom crnog i komadom hleba
od prekrupe, srednje pe~en. Stavite na donji sloj slaninu i sir,
a na gornji piletinu, salatu i paradajz. Svuda stavite majonez.
Isecite korice i presecite kri{ke na~etvoro, stavite par~e
krastavca i po ~a~kalicu na svaki deo da se sve drì zajedno.
Razumete?
Razumem, odgovorila je konobarica. Zatim je viknula u
kuhinju: Jedan topli sendvi~ za arhitektu. Sad }u vam doneti
tehni~ki crte`.
Najlep{i odlomci (Best of Bits and Pieces)
Pitao sam svoje poverenike iz jedanaestog odeljenja da li bi

podràli moju reorganizaciju. Po~eo sam sa: Slu{ajte, evo
moje misije. Ovo je ne{to {to stvarno s mnogo volje radim, i
èleo bih i da nastavim. Evo mojih ra~una, a evo i rezultata
knjiga koje smo objavili. Imamo knjige koje su bile na listi
bestselera Njujork tajmsa. Stigli smo do milion ljudi.
Podràli su me. Da, vidimo {ta radi{. Da, verujemo u ono
{to radi{.
Nastavio sam da ih ube|ujem: To su rezultati i ja sam
voljan da vam otvorim du{u. Ovako sada stoje moje finansije,
a ovo su planovi za dalje. Ako ne nastavimo, jednom }emo
re}i: Mogli smo da nastavimo. Ako èlite da uradite ne{to
dobro, a iscrpeli ste sve druge mogu}nosti, onda objasnite
ljudima {ta moè da se desi ako vas podrè ili finansiraju. To
nije sebi~nost, ve} ne{to {to zaista pomaè drugima i, kao
{to sam rekao, ljudi vole da misle da rade ne{to dobro.
Bred Vin~
170
171
Aladinov faktor
Kako da molite
Imajte nezadrìvu èlju da ostvarite svoj cilj, projekat ili

zamisao
Onaj ko je odan ìvotu izgubi}e ga, ali dobi}e ga ako ga
je izgubio zbog pravednog cilja.
Nepoznati izvor
Strast je jo{ jedna tajna, ako je tako moèmo nazvati. Neobuzdana, budalasta, neprolazna strast. U potpunosti me vodi
da radim ovo {to radim. To je najva`nije u mom ìvotu. Lud
sam za svojim ciljem i to mi se svi|a. Objasni}u vam za{to
sam tako opsednut.
Po~eo sam da radim da bih na neki na~in vratio svog
sina. Ubio ga je ~ovek koji je bio toliko drogiran kokainom
da nije ni primetio da je kolima udario de~aka na biciklu. Tuga me je skoro ubila. Moja èna Linda i ja smo odlu~ili da se
izle~imo tako {to }emo posvetiti ìvot nastojanju da deca ne
odrastaju u ljude koji su u stanju da tako ne{to urade. Vidite,
ja ne smatram da je ovo {to radim posao. To je posve}enost,
strast, misija.
Rik Gelinas
Molite kao da vam je hitno

Entuzijazam pokre}e svet.
D`. Balfor
Poha|ao sam kurs brèg postizanja rezultata i imao sam trenera po imenu Doris. Ona je bila neverovatna. Trebao mi je
Epl kompjuter da bih mogao da napi{em svoju knjigu. To je
bilo u vreme kada je prvi Mekinto{ upravo napravljen. Jo{ ga
nije bilo u prodaji. Gde god sam ga traìo, postojala je samo
lista ~ekanja. Mogao sam ga dobiti tek za 45 dana.
Kada sam obavestio Doris kako napredujem sa nabavkom
kompjutera, po~ela je da vi~e na mene: Moè{ ti vi{e od to172
ga! Moè{ da nabavi{ kompjuter, znam da moè{! Rekao

sam joj da sam ve} i{ao na pet-{est mesta, ali ona je odgovorila: Ako ti zaista treba, nabavi}e{ ga!
U{i su mi bile crvene od stida. Niko ranije nije tako postupao sa mnom. Pozvao sam centralu Epl kompjuters-a. Kada
se neka gospo|a javila, rekao sam joj: Ja moram da nabavim kompjuter! To je bilo sasvim neuobi~ajeno, ali zvu~ao
sam ubedljivo i kao da mi je hitno, tako da je ona odlu~ila da
mi pomogne. Dala mi je brojeve svih lokalnih distributera.
Po~eo sam da ih zovem i kada bih dobio prodavca, rekao bih mu: Moram da nabavim kompjuter! Obi~no bi mi
odgovorili: @ao nam je, imamo samo jedan izloèn model,
a za ostale imamo listu ~ekanja. Kada sam peti put zvao,
prodavac mi je rekao: Znate, imamo samo dva izloèna primerka, ali proda}u vam jedan. U subotu ujutro sam dobio
kompjuter.
Rekao sam sebi: Hej, ovde se doga|a ne{to zaista bitno! Shvatio sam da, ako se uìvi{, ljudi to osete. I moje molbe su imale vi{i cilj. Hteo sam da napi{em knjigu koja bi podstakla i ohrabrila ljude. Oni su to osetili. Tada molba po~inje
da ima efekat kada moli{ strasno.
Isto sam primetio i kada sam bio na kraju lestvice. Izdavao
sam neku nekretninu i imao mnogo zainteresovanih. Jedna
èna me je zvala telefonom i rekla; Ja jednostavno moram
da ìvim u ovoj ku}i. Oboàvam je. Sedela sam ispred nje i
bila je tako slatka. Moram da je imam. Nisam imao izbora.
Morao sam da je izdam njoj.
Tim Piring
Gledajte u o~i kad molite

O~i su vodilja ka srcu, a za mene je srce tamo gde je
du{a.
Sten Dejl
173
Aladinov faktor
Kako da molite
Kada ne{to zahtevate od nekog, odràvajte kontakt o~ima. Ako

skre}ete pogled, uliva}ete manje poverenja. Tako|e, ovakvim
kontaktom moète uo~iti neverbalne reakcije. Ako gledate na
stranu, propusti}ete te va`ne znake.
Zamolite ljubaznim glasom
Tvoj glas je kao muzika. Budite grubi, poput: Daj mi to! i
do}i }e do sukoba. Mislite o svom tonu. Traìte nasmejano,
ljubazno: Tako ste pa`ljivi i velikodu{ni. Hvala vam od sveg
srca. Pokaìte zahvalnost, to uvek vredi.
Doti Voters
Molite u~tivo
U na{im intervjuima s prodavcima, investitorima i funkcionerima fondacija, stalno smo slu{ali isto. Ljudi su mnogo vi{e
spremni da iza|u u susret onima koji im ulivaju poverenje, koji su prijateljski nastrojeni i prijatni.
Molite s po{tovanjem i divljenjem

Najuspe{niji na~in koji sam otkrio jeste da pokaète ljudima
koliko im se divite. Nema ni~eg ubedljivijeg nego da kaète
nekome: Mislim da si vaàn. Mislim da ono {to ima{ da
kaè{ vredi ~uti. Mogu li ne{to da te pitam? Ljudima je tada
te{ko da vas odbiju.
Majkl Dèfris
5. MOLITE DOMI[LJATO I DUHOVITO

Pre nego {to odete na odmor dajte krv. Komarci ne daju
kafu i krofne, mi dajemo.
Re~enica pred zgradom Crvenog krsta u Minesoti
Molite duhovito
Najmanja razdaljina izme|u ljudi je smeh.
Nepoznati izvor
Bob Svilnard je bio spasilac koji je imao stav.
174
175
Aladinov faktor
Kako da molite
Mudar, ma{tovit i duhovit zahtev moè otvoriti zatvorena vrata i zatvorene umove.
Persi Ros
Jedan od najboljih na~ina da se pribliìmo ljudima je da koristimo odgovaraju}i humor. On nam privla~i pa`nju i ru{i odbranu. Preplavljuje nam mozak endorfinom, zbog ~ega se ose}amo mnogo bolje. Lomi na{ otpor i otvara nam um za nove
mogu}nosti.
Evo razglednice koju je Dèk na{ao u kupatilu hotela u kojem je odseo:
Bil Guti, sudija ameri~ke bejzbol lige veterana stajao je

jedno poslepodne na poziciji baca~a, a jedan hvata~ gostuju}eg tima je stalno vra}ao udarce. Guti je izdrào brojne udarce, a onda je traìo da prestane i rekao:
Sine, danas si bio vrlo koristan i ja to cenim. Ali mislim
da sada treba da stanemo i zato }u te zamoliti da ode{ u
klub i pokaè{ svima tamo kako se tu{ira.
Najlep{i odlomci
Molite ma{tovito
Na ve~eri za uglednike Komonvelta, {ef protokola pri{ao je
Vinstonu êr~ilu, koji je bio doma}in i {apnuo mu da su videli
jednog gosta kako stavlja slanik u dèp. êr~il je odmah
uzeo posudu sa biberom. Na kraju obroka je pri{ao gostu
mrmljaju}i: Oh, dragi gospodine, videli su nas. Najbolje je
da ih obojica vratimo.
Mala knjiga anegdota

Ma{ta je va`nija od znanja.
Albert Ajn{tajn
Jo{ neki primeri ma{tovitih molbi:

Vojni sve{tenik stavio je slede}i natpis na vrata:
[ef prodaje jedne perspektivne kompanije bio je potpuno

nedostupan prodavcima vi niste mogli da ga zovete, on bi
zvao vas. Nekoliko puta, kada su prodavci uspeli da u|u u
njegovu kancelariju, on ih je izbacio.
Jedna prodava~ica je na kraju uspela da probije njegovu
odbranu. Poslala mu je goluba pismono{u, sa njenom karticom zaka~enom za njegovu nogu. Na kartici je napisala:
Ako èlite da znate ne{to o na{im proizvodima, samo izbacite na{eg predstavnika kroz prozor.
Najlep{i odlomci
Ako si u nevolji, do|i i ispi~aj mi sve. Ako nisi, do|i i

reci nam kako ti to uspeva.
176
177
Aladinov faktor
Kako da molite
Kao instruktor i agent za modele i talente, nagla{avala

sam koliko je va`no uneti se u traènje posla. Kao rezultat,
kada je jedan nas filmski i TV glumac, Henk Ander vud, oti{ao na intervju za ulogu gra|evinskog radnika u jednoj reklami, obukao se kao pravi gra|evinski radnik. Na recepciji se
predstavio: Henk Andervud, drago mi je. [ta biste voleli da
uradim?
Sekretarica je rekla: Bojim se da ste pogre{ili, a on je
odgovorio: Ne, ovde sam zbog uloge u reklami. Naravno,
dobio je posao.
Beti Maceti Ha~

Kada sam ìvela na jugu, u prvom razredu sam oti{la sa roditeljima u Kristal hamburger posle bioskopa. Mali de~ko, mla|i od mene, je prodavao novine i pitao mog oca da li ho}e
jedan primerak. Ne, ve} sam ih ~itao, odgovorio je moj
otac.
A va{a supruga?, bio je uporan de~ko. Da li bi ona
htela?
Otac se nasmejao: Ne, ona ne zna da ~ita!
Odjednom, de~ak je uzvratio: Onda stavite novine u
njen zadnji dèp, mo`da ne}e izgledati tako glupo. Iznena|eni, smejali smo se do suza. Bio je to brz, pozitivan i pametan odgovor na ne koje je dobio. Otac je bio impresioniran
i kupio je novine.
da ih ukori, ali je znao da bi to naru{ilo duh zajedni{tva. Tako

bi samo ponizio radnike i naveo ih na neposlu{nost. Umesto
toga, izvadio je iz dèpa tri cigarete i podelio ih radnicima s
re~ima: Momci, popu{ite po jednu na moju odgovornost.
Ali bilo bi mi drago da u radno vreme ne pu{ite.
Neko ga je jednom upitao kako je prona{ao tako odane
i vredne radnike. Nikad nikog ne kritikujem, objasnio je.
Najbolji na~in da izvu~ete najvi{e je da cenite i ohrabrite.
On je to umeo da radi.
Preuzeto iz knjige Zatraì mesec
6. DAJTE DA BISTE DOBILI

Daju mi petoparac, a èle pesmu za dinar.
Naslov pesme
Daj pre nego {to primi{.
Napoleon Hil
Dajte da biste ne{to i dobili
Dejl Karnegi je imao obi~aj da pri~a slede}u pri~u. Pre vi{e

godina Betlehem Stil je pla}ao svog dinami~nog predsednika
ârlsa [vaba milion dolara godi{nje. To je bilo vreme kada je
milion vredeo mnogo. [vab je zasluìo svoju platu, jer je znao
da od ljudi izvu~e najbolje.
Jednog dana, kako pri~a kaè, nai{ao je na tri radnika koja
su pu{ila, uprkos pravilima kompanije. On je imao sva prava
Jedna kineska legenda lepo oslikava potrebu da se daje pre

nego {to se o~ekuje dobitak.
U jednom gradu ubogi prosjak Vu je po ceo dan drào ~iniju, mole}i za malo pirin~a svakog ko bi tuda pro{ao. Jednog
dana, video je veliku paradu koju je vodio car kako dolazi niz
ulicu. Car se vozio u rik{i i darivao svoje podanike. Prosjak se
obradovao i zaigrao od radosti: Oh, evo prilike da bar jednom
dobijem ne{to vredno.
Kada mu se car pribliìo, Vu je sa velikim o~ekivanjem
pruìo svoju ~iniju, ali umesto da d, car je od njega zatraìo
neki poklon. Jadni Vu je bio vrlo razo~aran, tako da je gun|aju}i dao caru dva najmanja zrna pirin~a koja je mogao da na|e.
Posle toga, car je pro{ao.
178
179
Beti Maceti Ha~
Aladinov faktor
Kako da molite
Ceo taj dan Vu je gun|ao. Kritikovao je cara, proklinjao

Budu, sva|ao se sa onima koji su tuda prolazili, a neki su ~ak
prestali da pri~aju s njim ili da mu daju pirina~. Ali, te no}i, kada je Vu pogledao u svoju skromnu koli~inu pirin~a, u njoj je
prona{ao dva komadi}a zlata, iste veli~ine kao i zrnca pirin~a
koja je dao caru.
Morate dati da biste dobili
Verujem da moè{ da dobije{ sve {to èli{ od ìvota, samo
ako pomogne{ drugima da i oni dobiju ono {to èle.
Zig Zigler
Pre mnogo godina, u pustinji Amargosa u Kaliforniji, postojao je izvor pored puta, jedini kilometrima naokolo.
Pored pumpe za vodu neko je ostavio kutijicu za puder s
porukom unutra. Poruka je bila napisana olovkom, na komadu pakpapira.
Ona je glasila:
Ova pumpa radi bez gre{ke od juna 1932. Stavio sam u
nju novi ventil, koji je trebalo da traje slede}ih pet godina. Ali
ventil se osu{io i zato je potrebno da se u nju prvo upumpa
malo vode.
Pod onom belom stenom sam ostavio bocu vode. Ako
ne popije{ vodu, tu ima dovoljno da se napuni pumpa. Prvo
sipaj oko ~etvrtinu vode iz boce, zatim i ostatak, i onda pumpaj kao lud. Tako }e{ dobiti vodu. Veruj, izvor nikad nije
presu{io.
Posle toga napuni bocu vodom i vrati je gde si je i
na{ao.
POTPIS: Pustinjak Pit
P.S. Nemoj prvo da pije{ vodu. Sipaj je u pumpu i dobi}e{
vode koliko ti treba. A slede}i put kada se bude{ molio,
zapamti da je Bog kao ta pumpa. Mora prvo da se napuni.
180
Desetine puta sam davao strancima poslednje {to sam imao

dok sam govorio Amin. Nikada nisam bio izneveren.
Mora{ da ima{ hrabro srce, da da{ pre nego {to ti se da.
Najlep{i odlomci
Kada ste ljubazni ljudi ho}e da vam tu ljubaznost
uzvrate.
Dèk Kenfild
Doktor Padi Lund, stomatolog u Brizbejnu u Australiji, ima

mnogo pacijenata na listi ~ekanja. On pacijentima sluì sveè pecivo i ~aj dok ~ekaju na intervenciju. Ovako je jedan
od njegovih pacijenata odgovorio na pitanje za{to dolazi ba{
kod Padija: Za{to dolazite ovde kada moète i}i bilo gde
drugde?
Zato {to me ovde vole.
Kako to mislite?
Pa, pre nekoliko nedelja je trebalo da do|em, ali su mi odloìli iz nekog razloga. Laboratorija nije isporu~ila materijal i zato su me zvali i izvinili se. Te no}i sam dobio i bocu konjaka sa
porukom: Izvinjavamo se. To me je zaista odu{evilo.
Padi ba{ polaè na svoje klijente i zato traì mnogo
zauzvrat.
Kada sam po~eo sa zubnom praksom, mnogo ljudi me je
zvalo no}u za hitne intervencije. Najmanje jednom nedeljno
zvali su me usred no}i. Ali od kada sam ljudima po~eo da
dajem broj telefona, nikada me vi{e nisu budili usred no}i,
osim nekoliko puta radi nekih pitanja. Zar to nije ~udno? Kad
da{ ljudima broj, oni te ne zovu, a kada im ne da{, oni zovu.
Verujem da je razlog to {to kad ima{ broj u rukama, misli{:
Mogu da zovem ako ho}u, ali nema veze, mogu jo{ malo
da sa~ekam. Bi}e u redu. On je bio fin i dao mi je svoj broj,
bolje da ga ne uznemiravam.
Padi Lund, australijski stomatolog

181
Aladinov faktor
Kako da molite
Svako voli komplimente.
Poklanjajte
Onaj ko poklanja nai}i }e na otvorena vrata.
Tomas Fuler
Trgova~kim putnicima uvek je bio najve}i problem da u|u u
ku}u. Glavni Fulerov doprinos ume}u legalnog ulaska poti~e iz 1915. godine, kada je organizovao Fuler Bra{ ekipu,
koja je poklanjala ~etku za ~i{}enje povr}a. Svojim ljudima
je rekao da nose reklamne primerke u kutiji, da ih predstave
kao poklon, a ne kao reklamu i da ih prikaù ako je mogu}e
u ku}i, pre nego pred vratima. Rekao im je i kako da odgovore doma}icama koje bi htele da uzmu poklon, a da ne vide njegovu prezentaciju. Ako bi doma}ica rekla da je previ{e
zauzeta, prodavac je trebalo da kaè da joj ne}e oduzeti vi{e
od minuta, a ako ona ne bi èlela ~etku, on bi rekao: Meni
ide na ruku {to sam ih vam pokazao.
Ameri~ki biznis
Dajte kompliment ili pohvalu

Pohvala ~ini ~uda.
Nepoznat izvor
Abraham Linkoln
Objasnite im kakvu korist oni imaju

Nikada se ne obra}aj onoj dobroj strani u ~oveku, jer
je on mo`da uop{te nema. Uvek se obra}aj njegovom
interesu.
Lazarus Long
Bendàmin Franklin je bio jedan od prvih koji je koristio ovo
pravilo u reklamama. O tome pi{e u svojoj biografiji, koja je
obavezna lektira za sve ambiciozne prodavce.
U aprilu 1755. general Bredok je naredio Frenklinu da mu
za pohod na Fort Dukvesn obezbedi 150 kola sa po ~etiri
konja. Franklin je oti{ao u Lankaster i 26. aprila 1755. objavio
oglas, kojim je trebalo da zainteresuje farmere da mu daju konje za kola. Oglas je sadrào jedan jedini paragraf o Bredoku,
a {est o tome {ta }e farmeri dobiti sa ovom transakcijom.
Franklin je u svojoj autobiografiji zabeleìo ovaj iznenadni
i veliki efekat svog oglasa i naveo da je za tri nedelje
nabavljeno 150 kola i 259 tovarnih konja. Da je farmerima
umesto ovoga Frenklin rekao samo {ta Bredok èli, ne bi
postigao ni{ta sli~no. Bredok je tako probao u Merilendu, ali
rezultat je, kako je Frenklin zabeleìo, bio samo 25 kola, i to
ne u dobrom stanju.
Persi Vajting
Recite partneru kakvu korist on ili ona ima od toga

Uvek pomaè da objasnite nekom za{to molite i da kaète
kako }e to koristiti i njemu.
Glupi prodavac me stalno me{a s
Dòan Kolins!
Du{o, zaista bih volela da mi, pre nego {to legnemo, ~ak i
ako si umoran, pri|e{ i zagrli{ me ili mi kaè{ ne{to lepo. Tako
182
183
Aladinov faktor
Kako da molite
}u osetiti da ti je stalo do mene i da imam tvoju podr{ku, jer

zna{ koliko sam ~esto u ìvotu ose}ala da samo dajem, a ne
dobijam ni{ta zauzvrat. To }e mi zna~iti vi{e od svega drugog
{to bi mogao da uradi{. Ose}a}u se posebno. A kada se tako
budem ose}ala, verovatno }u danju biti manje napeta. Tako
}e on razumeti {ta vam to zna~i i za{to.
[to mi vi{e daje{ komplimente, to se ja ose}am poèljnije i vi{e }emo voditi ljubav. Na taj na~in se vidi kako se usluga isplati.
7. MOLITE VI[E PUTA

Mora{ da moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{,
moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{,
moli{, moli{, moli{, moli{, moli{!
Mark Viktor Hansen
Recite slede}i put!

Prevedite svako ne sa slede}i put. Ne ne zna~i stop.
To zna~i ne ovde, ne sada, ne jo{. Zato nastavite da molite.
Ako vam neko kaè ne, vi recite slede}i put. Na svetu ima
oko pet milijardi ljudi. Neko je vredan molbe, samo ga morate
prona}i.
Pravi na~in da dobije{ sve {to poèli{ je da nikada sve ne
izgovori{ u jednoj molbi.
Nepoznati izvor
184
Dèk je zamolio u~esnicu jednog svog seminara da napi{e

kako se tu na{la. Ovo pismo pokazuje koja je korist od
upornosti.
Dragi Dèk,
Posle tvog seminara osetila sam da je potrebno da poha|am i slede}i nivo. Prepreke zbog novca, brige o deci i porodici su mi izgledale neva`ne u pore|enju sa razlozima za
poha|anje seminara, a razlog sam bila prvenstveno ja.
Na pr vom nivou Rebeka mi je dala knjigu Melem za du{u, sa uputstvom da je ~itam svojoj deci. Jedna pri~a Rika
Gelinasa me je ohrabrila u naporu da poha|am slede}i nivo.
Trebalo je najpre da obezbedim nov~anu pomo}, tako
da sam napravila porodi~ni ru~ak za roditelje, bra}u i sestre.
Na pola ru~ka sam odu{evljeno objavila svoju nameru da poha|am drugi nivo kursa i naglasila da, u skladu s tradicionalnim poklonima za Boì} i ro|endan, mogu da mi priloè ne{to novca za odlazak na seminar. To je propra}eno ravnodu{nom ti{inom i nastavili smo da jedemo. SLEDE]E! Melem za
du{u me je toliko ohrabrivala, da sam primetila da na njenom
kraju ima mnogo adresa donatora. Tada sam dobila ideju da
napi{em anonimno kru`no pismo sa ~etiri pozitivna izbora:
1) Donacija, 2) Re~i ohrabrenja, 3) Prosledi ovo pismo prijatelju, 4) Sve navedeno. SLEDE]E!
Od roditelja sam dobila pedeset dolara za Boì}. S tim
sam platila oglas u tri lokalne novine i jednom studentskom
listu. SLEDE]E!
Zamolila sam svoje {kolske drugove za pomo}. SLEDE]E!
Povezala sam se sa lokalnom grupom koja sponzori{e
odlaske na seminar i ~ekala njihov odgovor. SLEDE]E!
Dan pre seminara napisala sam pismo tebi, Dèk, i poslala
sam na adresu gde si odseo.
Iako nisam bila sigurna da }u oti}i, odmah sam po~ela da
zovem familiju i prijatelje da ih pitam ho}e li da mi pri~uvaju
decu dok ja poha|am seminar.
185
Aladinov faktor
Kako da molite
Moje zadnje sredstvo bilo je da zamislim kako sam se

pojavila na seminaru i kako u~estvujem, jer nikada nisam ni
pomislila da se ne}u na}i tamo. âk i da nisam uspela, rekla
bih sebi: Slede}i put!
Ve~e pre seminara telefon mi je zazvonio. To je bila Rebeka, koja me je obavestila da je pro~itala moje pismo i da
mi daje saglasnost da poha|am slede}i nivo seminara. Zaplakala sam.
Lori Litl Dòn, Sv. Luis, Misuri

O~ekuju}i NE
Za poslednjih deset godina vi{e od tri hiljade ljudi mi je reklo
da i ostvario sam donacije za na{ rad u iznosu ve}em od
2 miliona dolara. Ponekad do|em u isku{enje da mi da
ne zna~i ni{ta, ali tada se prisetim prvih dana i moram da se
nasmejem.
Nau~io sam {ta zna~e da i ne kada sam imao dvadeset godina. Te godine sam prodavao osiguranje od vrata
do vrata. Tada smo koristili metod, koji vi{e nije u upotrebi, pod nazivom zaduènje. Kao prodavac zaduènja
morao sam da pro|em odre|enu rutu, kao po{tar, a moj
posao bio je da skupim nedeljne premije i poku{am da imaocima polise prodam neku vrstu dodatnog osiguranja. Uglavnom sam prodavao osiguranje u slu~aju smrti ili nesre}e, i
to siroma{nim ljudima, poput sebe. Premije su se kretale u
rasponu od 50 centi do dva dolara nedeljno.
Kada sam po~eo posao, moj trener mi je rekao (a ja sam
mu potpuno verovao) da jedna prodaja do|e posle sedam
odbijanja. Drugim re~ima, mogao sam da o~ekujem jednu
prodaju tek po{to bih sedam puta bio odbijen. Hej! Bio sam
toliko uzbu|en ovom garantovanom prodajom da sam u
stvari jedva ~ekao da me odbiju! Gotovo da sam se radovao
svaki put kada bi neko rekao ne i pohitao bih smeju}i se
do slede}ih vrata, jer sam bio siguran da me svako slede}e
ne pribliàva tom velikom, slatkom DA!
186
Jesam li se obeshrabrio kada sam na osmim i devetim

vratima ~uo dva glasna ne? NARAVNO DA NISAM!
Za {est meseci od dobijanja posla u kompaniji za osiguranje, rade}i naporno svakog dana s takvim stavom, osvojio sam prvu nagradu na dràvnom takmi~enju u prodaji, u
konkurenciji od preko dve hiljade mu{karaca i èna, kao po~etnik s najvi{e prodaja.
Ova formula za mene jo{ funkcioni{e. Razmera od sedam
prema jedan se promenila, ali koncept je zapisan u zvezdama
i ne moè da omane. Danas znam da me negde uvek ~eka
DA, ako pozovem dovoljno ljudi, i do}i }u do njega u pravo
vreme. Zato je ~uti ne i dalje dobra vest.
Rik Gelinas
Pitajte iste ljude vi{e puta

Evo zanimljive statistike: 46% svih prodavaca pita za posao
jedanput, 24% pita dva puta, 14% pita tri puta, 12% pita ~etiri
puta. Samo 4% svih prodavaca pita istu osobu pet puta, {to predstavlja 60% prodaje. Zato uporno pitaj.
Budite uporni, istrajte, nikad se ne predajte
Nikada, nikada, nikada, nikada se ne predaj.
Vinston êr~il
I ako prvi put ne uspe{, probaj ponovo.
Vilijem E. Hikson
Volontirao sam u pomo}noj ekipi za seminar koji mi je zaista
promenio ìvot. Moj posao je bio da okre}em brojeve koje
sam dobio i poku{am da ubedim ljude da do|u na seminar.
Prvih 89 ljudi me je odbilo, a zatim je 9 ljudi pristalo. Da
sam stao posle 50 ljudi, kako sam i hteo, tih 9 ljudi nikada
ne bi upoznali dobrobiti seminara, a ja nikada ne bih nau~io
187
Aladinov faktor
Kako da molite
da dam sve od sebe dok ne dobijem èljeni rezultat. Neko

uvek ~eka na tebe. Ako samo bude{ dovoljno uporan, na}i
}e{ ga.
Dènet Karson
Istrajnost je zna~ajan element uspeha. Ako kuca{ dovoljno dugo i dovoljno glasno, sigurno }e{ probuditi
nekoga.
Henri Vadsvort Longfelou
Rikl Litl je bio uporan

Dvadesetogodi{nji Rik Litl je postao opsednut svojom vizijom
humanitarnog programa za gimnazijalce, koji bi im pomogao
da izgrade bolje socijalne odnose, nau~io kako da na|u i zadrè posao, kako da se nose sa problemima, kako da budu dobri roditelji i kako da raspolaù novcem. Za dve godine poslao
je 155 molbi za donaciju. Posle 156 poku{aja, uspeo je da do|e
do dr Ras Mejbija, predsednika Kelog fondacije.
Dve nedelje kasnije, Mejbi ga je pozvao i rekao da su
njegove kolege izglasale da mu ne daju 55.000 koje je on traìo
u zahtevu. Rik je umalo zaplakao, ali je tada za~uo: Ali, oni
su glasali da ti damo 130.000 dolara.
[ta je Rik dobio posle sto poku{aja? [ta da nije bio uporan? Od tog uspeha Rik je sakupio preko 100 miliona dolara.
Njegov program se sada sprovodi u preko 30.000 {kola, u svih
pedeset dràva SAD i jo{ 32 zemlje. Tri miliona dece godi{nje
u~i va`ne stvari o ìvotu jer je jedan dvadesetogodi{njak odbio
da prihvati ne kao odgovor. @ivot Rika Litla je primer mo}i,
posve}enosti vi{oj ideji, ujedinjene s voljom da se pita dok se
san ne ostvari.
Samo jo{ jedanput?

Nikada se ne predaj, jer uvek postoji trenutak u kome }e
se stvari preokrenuti.
Harijet Bi~er Stou
Ne znamo da li je ova pri~a istinita, ali je njena poruka mo}na.

Prema navodima, desila se 1942. godine:
Rafael Solana je bio iscrpljen i poraèn. Rekao je svojim drugovima: Pogledajte! Prevrnuo sam sam 999.999 kamenova, a
nisam na{ao ni jedan jedini dijamant. Jedan donosi milione,
ali ja se predajem. Ekipa istraìva~a provela je mesece traè}i dijamante u dùnglama Venecuele i bili su potpuno
iscrpljeni. Hajde da probamo jo{ jednom, rekao je jedan
~ovek. Solano se skoncentrisao i prevrnuo jedan kamen koji
je li~io na koko{je jaje. Bio je druga~iji od drugih i ekipa je
uskoro shvatila da je u pitnaju dijamant. Hari Vinston, njujor{ki prodavac nakita platio je Rafaelu Solanu 200.000 dolara za taj milioniti komad.
8. KAKO SE NOSITI SA OTPOROM

Ne gubi pribranost
Na kraju, nisu uspeli samo oni koji nisu probali.

Dejvid Viskot
Otac mi je neo~ekivano umro izme|u Boì}a i Nove godine.

Pozvao sam kompaniju US Air i rezer visao karte, ali na aerodromu smo najpre stajali tri sata u redu, a zatim su nam rekli
da je let otkazan.
Setio sam se da, ako neko ima vaè}u kartu, kompanija
mora da mu kupi drugu kartu za neki drugi let. Ali morao
sam to od njih i da traìm.
Slede}i slobodan let bio je TVA-ov kroz tri sata, ali na drugoj strani terminala. Za one koji ne znaju, aerodrom u Los
An|elesu je pun minibuseva. Mora{ da uhvati{ slobodan mi-
188
189
Aladinov faktor
Kako da molite
nibus i da se vozi{ otprilike kilometar. Ne moè{ da pe{a~i{ i

kada si sa osmoro ljudi i verovatno dvanaest kofera sa li~nim
stvarima, mora{ da iznajmi{ minibus da bi stigao do druge strane terminala. Ne moè{ da u|e{ u obi~an minibus, mora{ da
iznajmi{ svoj.
Jo{ sam stajao u redu i upitao sam: Dobro, let je otkazan. [ta }ete u~initi? Imali smo odstupnicu, ali èna je rekla:
Na vama je da rezervi{ete drugi let. Ja sam upitao za{to, a
ona je odgovorila: Zato {to je ovaj otkazan. Bio sam vrlo ljubazan, ali i uporan: Za{to je to moj problem?, upitao sam.
Zato {to je letelica opozvana, odgovorila je ona. U redu,
dobro!, rekao sam.
Molim vas da zapi{ete ~injenicu da sam ja potvrdio karte,
ali da je otkazano zbog vas. Rekli ste da nemate obavezu
ni pravo da mi kupite kartu i molim da va{ nadre|eni to
potpi{e. Onda sam ~ekao.
Ali svi ovi ljudi ~ekaju u redu, rekla mi je. Odgovorio
sam: Kakve to ima veze? [ta }e oni da rade kada va{ slede}i
avion kre}e za tri sata? Imali smo ljubaznu odstupnicu.
Da skratimo pri~u, kupili su nam osam karata za TVA, {to
nije bila sitnica, jer je u poslednjem minutu to ko{talo oko 10
hiljada dolara!
Tada smo se prevezli do aviona T VA, ali je i to bila no}na
mora, jer su imali mali boing 727, a ve} su imali otkazan let,
tako da su poku{avali da spoje sve putnike. Osoblje je ~upalo
kosu od muke, ali smo ih mi zamolili za sedi{ta jer imamo troje male dece. Moète li poku{ati da nam obezbedite spojena sedi{ta?
Obe}ali su nam da }e poku{ati i da bi mogli to da urade,
jer je bilo zaista problemati~no. Imali smo osam sedi{ta, a nijedno nije bilo jedno do drugog.
Ipak smo uspeli da u|emo u avion, i pored otpora slu`benice da dobijemo karte, ali kada smo kona~no u{li u avion
TVA, pojavio se novi problem. Imali smo karte, ali su nam
190
sva sedi{ta bila razdvojena. Do{li smo do prvog i pitali stjuarta da zamoli ~oveka koji je sedeo pored da se zamenimo.
ôvek nas je samo pogledao i rekao: Apsolutno ne! Rezervisao sam ovo sedi{te pre {est nedelja i ne}u da se menjam.
Mnogo putujem i treba da se opustim.
Po~eo sam da se nerviram, ali se moja èna smejala. Pogledao sam je, jer nisam znao {ta joj je. Pomislio sam da ona
vidi ne{to {to ja ne vidim.
Ona je, me|utim, na{u {estomese~nu bebu sestila na sedi{te, pogledala ~oveka i dala mu fla{icu. Ako bude malo
plakala, dajte joj mleko, a ako po~ne mnogo da pla~e, sna|ite se. Dala mu je i pelene i maramice i oti{la. Tog trenutka,
shvatio sam da je problem u njemu i da mi nemamo probleme
kao drugi ljudi. Tada mi se promenio ceo pogled na svet.
Dèj Abraham
[ta treba da mi se desi da bih...

Jednom sam propustio avion, ali sam imao kartu koja nije
mogla da se vrati. Popodne vi{e nije bilo letova , a ja sam morao da budem u jednom gradu u Kanadi, gde je trebalo da
govorim pred nekih 350 ljudi. O~igledno je da sam morao da
budem tamo. Oti{ao sam na let druge kompanije sa svojom
kartom i ubedio sebe da }u da uspem.
Do{ao sam na {alter i objasno {ta mi se desilo. Nisam rekao {ta mi treba, samo sam spustio svoju kartu sa pitanjem:
[ta treba da mi se desi da u|em u ovaj avion? Tada sam
samo u}utao.
Slu`benica je primetila: @ao mi je, ali ne mogu ni{ta da
uradim. Nadam se da razumete da ova karta ne moè da
se zameni. Ja sam samo }utao. Zaista bih èlela da vam
pomognem, progovorila je opet ona, ali ne moèmo da
vas smestimo u taj avion. Mo`da moète na neki drugi let,
ali to }e vas ko{tati jo{ 600 dolara.
191
Aladinov faktor
Kako da molite
Samo sam }utao. Nisam bio uznemiren, niti besan. Bio

sam vrlo smiren i ljubazan. U stvari, da je trebalo, rekao bih
ne{to, ali ona je }utala. Najzad je rekla: Imam ideju, mo`da
moèmo da uradimo ovo ili ono. Ja sam samo stajao, a posle deset minuta, ona je najzad bila raspoloèna da mi pomogne. Znate {ta, odlu~ila sam. Stavi}u vas u taj avion, iskoristi}emo va{u kartu i ne morate ni{ta da platite.
Bila je sre}na {to moè da mi pomogne. Da sam sko~io i
bio naporan, da sam je uznemiravao ili se àlio, ne bih oti{ao
u Kanadu. Samo sam stajao i ose}ao da }e sve biti u redu, da
}e se sve dobro zav{iti.
Marsija Martin
Ne stvarajte otpor
Izvinite, rekao je guverner Herter. Da li bih mogao da

dobijem jo{ jedno par~e?
@alim, rekla je èna. Jedno par~e je namenjeno samo
jednoj osobi.
Ali ja umirem od gladi, rekao je guverner.
@ao mi je, rekla je èna. Samo jedno par~e po
osobi.
Guverner je ina~e bio pristojan ~ovek, ali je tog trenutka
malo istakao svoju funkciju. Znate li vi ko sam ja? Ja sam
guverner ove dràve!
Znate li vi ko sam ja?, odvratila je èna. Ja sam zaduèna za ovu piletinu. Pomerite se, gospodine!
Ne moè biti sre}a u nesre}i
Va{ zahtev ne moè biti uspe{an ako niste spremni za

neuspeh. Ne moète o~ekivati isklju~ivo pozitivan odgovor,
jer to odmah duplo umanjuje {ansu za uspeh. Morate da
ra~unate da }ete biti odbijeni. [to ste vi{e na to spremni,
ve}e su {anse da budete prihva}eni. Biti odbijen je zapravo
prednost, rekla bih. Moète sebi poru~iti da nemate {ta da
izgubite, jer mnogi i ne poku{avaju i ako vas odbiju, uspeli
ste samim tim {to ste probali. To mi daje malo vi{e hrabrosti
da radim.
Marsija Martin
Pitajte sa autoritetom, ali budite spremni na ne

Kada je Kristijan Herter bio guverner Masa~usetsa, mnogo
se trudio oko drugog mandata. Jedanput, posle napornog
dana pridobijanja glasova, a bez doru~ka, do{ao je u crkvenu
kuhinju. Bilo je kasno popodne i on je bio iscrpljen.
Stao je u red i pruìo svoj tanjir èni koja je servirala piletinu. Ona mu je dala komad mesa i okrenula se ka slede}em
u redu.
192
Pre vi{e godina u [kotskoj, porodica Klark je imala san. Klark

i njegova èna su radili i {tedeli, prave}i planove da njihova
porodica sa devetoro dece otputuje u SAD. Trebale su im godine, ali su najzad u{tedeli dovoljno novca. Dobili su paso{e i
rezervisali mesta na novom prekookeanskom brodu. Svi su
o~ekivali mnogo od putovanja, ali nekoliko dana pre polaska,
najmla|eg sina je ujeo pas. Doktor mu je previo nogu, ali je cela porodica zbog mogu}nosti besnila ~etrnaest dana morala da
provede u karantinu.
San porodice Klark je bio razoren i nisu mogli da otputuju
kao {to su nameravali. Besan i razo~aran, otac je oti{ao na dok
da gleda kako brod odlazi. Gorko je plakao i proklinjao svog
sina zbog nesre}e.
Pet dana kasnije tragi~na vest se pronela [kotskom mo}ni
Titanik se nasukao. Nepotopivi brod je sa sobom odneo stotine
ìvota. Trebalo je da i Klarkovi bude na tom brodu, ali su zbog
sina ostali. Kada je g. Klark ~uo vest, zagrlio je sina i zahvalio
Bogu {to mu je sa~uvao porodicu. Ispostavilo se da je ono za
{ta su verovali da je tragedija, bio blagoslov.
Nepoznati izvor
193
Aladinov faktor
Traite u kui
Prihvati ne sa dostojanstvom
Modeli i glumci imaju ponekad i po nekoliko intervjua za
posao u toku jednog dana. Najve}i broj njih zavr{i se odbijanjem. Mi ih ohrabrujemo da, umesto da kaù sebi da se
uzalud trude, po{alju pismo zahvalnosti. U~imo ih da budu
zahvalni onima koji su proveli vreme sa njima i da im zahvale {to su im pruìli priliku. Sa svakim intervjuom dolazi do
ovog potencijalnog prijateljstva u poslu i novog iskustva koje
im slede}i put moè doneti vi{e {anse. Jedan od najboljih
modela, Dejvid [nicer, poslao je zahvalnicu sa cve}em, ~ak
i kada nije dobijao posao. Kao rezultat toga, nikada ga nisu
zaboravili i uvek su ga pozivali na intervjue.
Beti Maceti Ha~
Ne ru{i mostove za sobom

Ponekad modeli ili glumci ~ekaju momenat kada su
raspoloèni za inter vju, a onda doìve lo{ tretman. Isku{enje
da se uzvrati istom merom moè biti vrlo veliko. Ali, treba da
razumeju da su intervjui naporni i za ispitiva~e, naro~ito posle celog dana razgovora sa neodgovaraju}im kandidatima.
Slede}e izjave ponekad na{im modelima donesu posao:
Razumem da nisam izabrana, ali èlim da znate da veoma
cenim {to ste mi posvetili vreme. Zaista sam uìvala u razgovoru i jedva ~ekam slede}u priliku, kada }u mo`da biti prava
osoba za vas. Drugi pozitivan odgovor moè biti: Ako je
ovog puta va{ odgovor ne , {ta treba da uradim kako bih
slede}eg puta dobila pozitivan odgovor?
Ovakvi odgovori se pamte i na{im klijentima se pruà
nova prilika most nikada nije sru{en.
Beti Maceti Ha~
194
8
TRA@ITE U KU]I
*
]erka je utr~ala u ku}u pravo kod oca. Tata, Bil me je
zaprosio.
Otac je odgovorio: Koliko zara|uje?
]erka mu je rekla: Vi mu{karci ste svi isti. On me je to
isto pitao za tebe.
*
Da li èlite vi{e vremena? Vi{e pa`nje? Nepodeljenu pa`nju?
Vi{e po{tovanja? Duì zagrljaj? Vi{e poljubaca? Da vam neko obri{e le|a? Masaù? Vi{e seksa? Vi{e intime? Vi{e romantike? Vi{e iznena|enja? Vi{e para? Manje pritiska? Vi{e
zabave? Vi{e ljubavi i podr{ke? Manje kritike? Pomo} oko
pranja sudova? Pomo} oko ku}nih poslova? Pomo} oko doma}eg zadatka? Dozvolu za sastanak? Dopu{tenje? Vi{e privatnosti? Da va{i roditelji prestanu da se sva|aju? Manje buke? Vi{e mira i ti{ine? Da svako stavi stvari na mesto nakon
upotrebe? Pomo} oko ra~una? Vi{e saradnje? Odmor? Nekoga da ~uva decu? Pomo} oko posla? Da ne pozajmljuju va{u
ode}u pez pitanja? Da neko pripremi ve~eru? Pomo} oko dece? Da neko prestane da pije? Da se neko otvori i kaè istinu o
svojim problemima? Da vam neko pomogne da se oslobodite
autodestruktivnih navika? Da va{ partner preduzme ne{to po
195
Aladinov faktor
Traite u kui
pitanju kontracepcije? Da va{ bra~ni partner poseti savetnika?

Da znate {ta se de{ava? Jasnije granice? Da neko ne zauzima
odbrambeni stav? Da vam pomogne oko pla}anja rente? Da
vam se kola vrate sa punim rezervoarom?
TRA@ITE OD BRA^NOG PARTNERA
ndan, kaìte mu. Ako èlite da vam izmasira le|a pre nego {to
legnete, kaìte mu. Ako èlite hranu pripremljenu na odre|en
na~in, recite to. Ako èlite... recite!
Mama mi je tri godine zaredom slala ko{ulje na zakop~avanje.
Da sam ih prihvatio da je ne uvredim, dobijao bih ko{ulje na
zakop~avanje i narednih dvadeset godina. Trebale su mi tri
godine da joj objasnim, ali je na kraju vredelo.
Dèk Kenfild
Traìte zagrljaj
Istraìvanja pokazuju da su nam potrebna ~etiri zagrljaja
svakog dana da bismo preìveli, osam da bismo se odràli
Da me stvarno voli, ne bih morala da traìm!
Ovo pogre{no uverenje neprekidno stvara patnju i bol mnogim
parovima. Samo ako ste udati/oènjeni vidovitom osobom ili
osobom koja ~ita misli, partner moè znati {ta èlite i ako mu
ne kaète. To je tako jednostavno. To ne zna~i da vas partner
ne voli, ve} samo da ne poseduje vidovnja~ku mo}.
Kao {to ni duh iz lampe ne moè da obe}a Aladinu da }e
mu ispuniti èlju dok je ne ~uje, bra~ni partner ili ljubavnik
ne moè ispuniti va{e èlje ako ne zna koje su. Ako èlite vi{e
romantike, pa`nje, ne`nosti ili pomo}i oko sudova, mora}ete
to i da traìte.
Kakve veze ljubav ima s tim? Odgovor je nikakve!
Koliko ste puta ~uli ljude kako govore: Da me stvarno voli{,
ne bih morao/la da te molim! E pa, to nije istina. Stvarno
je mogu}e da vas neko voli a da ipak ne zna va{e èlje. To
dvoje ne ide uvek zajedno! Samo napred, traìte! Budite sasvim odre|eni. Pruìte nekom priliku da se odazove va{im
molbama. Ako èlite da idete na piknik na okeanu za ro|e196
197
Aladinov faktor
Traite u kui
i dvanaest da bismo se razvijali. Da bismo se razvijali treba

nam dvanaest zagrljajaj svakog dana. Zagrljaj ima lekovito dejstvo na ~ovekovo telo. Zagrljaji {tite imuni sistem. Oni nam
pomaù da osetimo da smo posebni. Oni neguju dete koje
ìvi u nama. Pomaù nam da osetimo bliskost sa porodicom i
prijateljima.
Naàlost, mnogi od nas su odrasli u domu gde nije bilo
mnogo zagrljaja, i ne umeju da zatraè niti da pruè zagrljaj.
Nekoga su zbog toga mo`da zadirkivali da je siro~e. U jednogodi{njem istraìva~kom projektu saznali smo da 83% ljudi koje smo ispitivali doìvi manje od jednog zagrljaja dnevno
(prosek je ~etiri nedeljno). âk 97% onih koji su bili obuhva}eni istraìvanjem èlelo je vi{e zagrljaja nego {to su dobijali.
Nikada se nemojte stideti zbog svoje prirodne ljudske potrebe
za dodirivanjem i grljenjem.
@elimo da vas ohrabrimo da kaète kako èlite zagrljaj. Jednostavno recite: @elim da me zagrli{, jer je to na~in da dobijete vi{e zagrljaja. Neka vam bude cilj da traìte i dobijete dvanaest zagrljaja svakog dana.
Traìte ne`nost i bliskost
Mo`da }ete morati da zamolite svog partnera da malo uspori i bude ne`niji. Da bude blag i romanti~an u razgovoru,
dodirima, kao osoba. Dr Barbara de An|elis u~i ljude na svojim seminarima o odnosima izme|u partnera i kako da izdvoje vreme za ljubavne zalogaje kratke periode u trajanju od
po pet minuta za ljubljenje, drànje za ruke, milovanje, duì
kontakt o~ima, ljubavni razgovor sve ono {to ~ini da se osoba oseti voljenom.
Budite spremni da zamolite za ono {to vam je potrebno na
polju intimnosti, ljubavi i ne`nosti.
Zamolite, ne nare|ujte!
Potrudite se da ono {to èlite od svog bra~nog partnera traìte tako da to zvu~i kao molba, a ne kao nare|enje! Kada smo
upla{eni ili nesvesni, obi~no se vra}amo starim obrascima
pona{anja kao {to su pla~, pritu`be, zanovetanje u stilu trebalo bi. Niko ne voli da mu se natovari gomila stvari koje bi
trebalo da obavi. Prirodna je sklonost svakoga od nas da se
pobuni i opire.
Kad god ~ujete sebe kako svom partneru govorite trebalo
bi, zastanite i zapitajte se: [ta ja to stvarno ho}u? A onda
zatraìte jasno i glasno.
Mnogi ljudi na mojim seminarima osporavaju ideju da treba
moliti, a ne nare|ivati. Evo jedne odre|ene situacije:
Jedan ma~o mu{karac je rekao: êkaj malo, Dòj, ima
trenutaka kada mora{ ne{to narediti ljudima.
Uzvratio sam: Mo`da i ima, ali ja nisam sasvim ube|en
u to, iako sam nekada bio instruktor u drilovanju marinaca.
Jeste li oènjeni?
Da.
Jeste li zaprosili svoju ènu?
Jesam.
Pa, pretpostavljam da ste joj rekli: Ti }e{ se udati za
mene, u redu?
Mu{karac je odgovorio: Pa, nisam.
Onda sam ga pitao: [ta ste uradili?
Zaprosio sam je, odgovorio je.
Onda sam mu objasnio da, kada bi malo zastao i razmislio, i sam bi shvatio da u svakoj va`noj stvari koju istinski
èlimo da dobijemo ili ostvarimo, u svakoj va`noj transakciji,
kada dostignemo kriti~nu ta~ku, tada ne nare|ujete tada
molite. Ve}ina ljudi je razumela i sloìla se.
Dòj Baten
198
199
Aladinov faktor
Traite u kui
Kada ste emotivno uznemireni

Kada èlite da va{ bra~ni partner promeni svoje ìvotne navike zato {to vam ne{to u njenom/njegovom pona{anju smeta,
zapamtite da treba to da uradite po slede}oj formuli:
Kada ti_____________, ja mislim da_____________, i
ose}am_____________.
Molim te da______________________.
Kada upotrebite ovu formulu kao na~in komunikacije, vi
priznajete svoje emocije. Ne prebacujete na drugog odgovornost za svoja ose}anja. Samo im govorite {ta se de{ava u vama
kada oni ~ine ono {to ~ine. Tada imate svoj zahtev. Oni imaju
pravo da ga prihvate ili ne, ali najmanje {to mogu je da saznaju
{ta vi èlite i za{to to èlite.
Kada svoj zahtev ovako izloìte, on ne}e izazvati odbrambeni stav kod onoga kome je upu}en. Lak{e ga je saslu{ati, jer u
ovakvoj komunikaciji nema nametanja krivice. Stoga, nemate
ni od ~ega da se branite. Na taj na~in slu{alac moè svu pa`nju
da usredsredi na to da li èli da iza|e u susret va{oj molbi.
Traìte pomo} u ku}i
Nijednog mu{karca èna nije ubila dok je prao sudove.
Nepoznati izvor
200
201
Aladinov faktor
Traite u kui
âk 61% èna bi vi{e volelo da vidi mu{karca kako pere

sudove nego da ga gleda kako ple{e nag.
Ditejls, mart 1995.
I tako dalje. Preporu~ujemo vam da ovu ve`bu radite

najmanje jednom nedeljno. Zamolite partnera da to radite
zajedno.
@ene èle da im mu` ili mladi} pomaè oko ku}nih poslova:

pranja sudova, izno{enja |ubreta, stavljanja dece na spavanje,
~i{}enja ili vo|enja poslova. Kada to od njih ne dobiju, u ènama se javlja duboka ozloje|enost prema partneru, naro~ito
ako i ona svakog dana provodi osam sati na poslu. Ako o toj
ozloje|enosti ni{ta nije rekla i nije uputila jasnu molbu, to na
kraju moè da dovede do emocionalne krize u vezi. Ljubav
nestaje, a bliskost i seks blede.
Veoma je va`no da se uvek jasno izloè sva o~ekivanja i
molbe tako da ljubav i bliskost mogu da cvetaju.
VE@BE ZA PAROVE
Traìte zahvalnost i po{tovanje

Sasvim je u redu da traìte da vas uvaàvaju. Jedno ve~e, po{to
je provela ve}i deo dana u kuvanju divne ve~ere za porodicu i
nekolicinu prijatelja, Dèkova supruga Dòrdìja je na kraju
obeda ustala i rekla: Bila bih zahvalna da dobijem ovacije za
ovako divno jelo koje sam pripremala ~itavog dana. To je bilo
izre~eno sa dozom humora i iskrenosti, a rezultat su bile ovacije i mnogo pohvala za odli~an obrok.
Kao ve`bu, parovima predlaèmo da sednu jedan naspram
drugog i da kaù {ta cene kod svog partnera.
On: Cenim tvoju istrajnost.
Ona: Cenim to {to si dobar otac.
On: Cenim veliki trud koji si uloìla u ure|enje ku}e.
Ona: Cenim {to mi trlja{ le|a.
On: Divim ti se kako si se postavila prema {efu na poslu.
Ona: Volim to {to se uvek seti{ da mi javi{ kad kasni{.
202
Evo nekoliko specifi~nih aktivnosti koje moète da radite sa

bra~nim partnerom ili nekom drugom osobom koja je za vas
va`na, a {to }e vam pomo}i da lak{e traìte ono {to èlite.
Garantujemo vam, da ako ove ve`be radite sa stopostotnom
posve}eno{}u, one mogu radikalno da pobolj{aju kvalitet va{e veze.
Razjasnite svoja o~ekivanja
êsto se doga|a da partneru ne iskazujemo ono {to o~ekuejmo od na{e veze. Doktori Dòrdan i Maragaret Pol su
sastavili koristan spisak neizere~enih o~ekivanja u svojoj knjizi Moram li da se odreknem sebe da bi me ti voleo/la? Radna sveska. Predlaèmo vam da fotokopirate spisak koji navodimo i
obeleìte ono {to vi o~ekujete od svog partnera na skali od 1 do
5, s tim {to 1 ozna~ava ovo ni ne o~ekujem, dok 5 ozna~ava
ovo o~ekujem u velikoj meri.
Kada vi i va{ partner obeleìte svoja o~ekivanja, razmenite
spiskove i pro~itajte {ta to va{ partner o~ekuje od vas, dok on
~ita va{ spisak.
Onda prodiskutujte sva va{a o~ekivanja koja nisu ispunjena. Razgovarajte o tome koliko je to va`no za vas, a ako je zgodno, izrazite odre|enu molbu u vezi sa svojim èljama. Ostavite partneru prostora da se obaveè, da kaè ne ili da ponovo
pregovarate o toj istoj molbi, sve dok ne prona|ete re{enje koje
}e za oboje biti zadovoljavaju}e.
Ako su mnoge od ovih stavki ispunjene emocijama, mo`da
}e biti potrebno da vi{e puta sednete i zajedni~ki pre|ete ceo
spisak.
203
Aladinov faktor
Traite u kui
Moja izre~ena ili neizre~ena o~ekivanja

1. Nemoj nikada da radi{ ne{to {to }e me oneraspoloìti.
2. Seti se mog ro|endana (ili godi{njice).
3. Nemoj nikada da kasni{.
4. Javi mi da }e{ zakasniti.
5. Da te uzbu|ujem.
6. Vodi ljubav sa mnom kad god poèlim.
7. Nemoj nikada èleti da radi{ ne{to bez mene.
8. Nikada nemoj da ode{ dok ti ne{to govorim.
9. Prestani sa ~itanjem kad u|em u sobu.
10. Gledaj televiziju sa mnom.
11. Uvek èli da radi{ ono {to i ja èlim.
12. Slaì se sa mnom.
13. Da ima{ ista interesovanja kao ja.
14. Da oslabi{ ili se ugoji{.
15. Da vi{e zara|uje{.
16. Da manje tro{i{.
17. Da uvek odràva{ ku}u ~istom.
18. Da pere{ sudove.
19. Da se pravilno hrani{.
20. Da uzima{ vitamine.
21. Da se obla~i{ kako se meni dopada.
22. Da bude{ neàn/ne`na
23. Da bude{ neàn/ne`na na javnom mestu.
24. Da sklanja{ svoju ode}u.
25. Da deli{ sa mnom obaveze u ku}i.
26. Da spu{ta{ dasku na vc {olji po{to si pi{kio.
27. Da digne{ dasku po{to si pi{kila.
28. Da uvek proguta{ moju spermu.
29. Da ne doìvi{ orgazam pre mene.
30. Da opere{ polni organ pre nego {to u|e{ u krevet.
31. Da me ~ini{ sre}nom.
32. Da nikada ne ide{ na odmor bez mene.
204
33. Da brine{ o meni.

34. Da uvek pripremi{ ve~eru na vreme.
35. Da uvek izgleda{ lepo.
36. Da mi ~ita{ misli.
37. Da predvidi{ moje potrebe.
38. Da me nikada ne pusti{ da se uspavam.
39. Da te nikada ne privu~e neko drugi.
40. Da nikada ne vodi{ ljubav sa nekim drugim/nekom
drugom.
41. Da ti moje potrebe budu va`nije od sopstvenih.
42. Da mi povla|uje{.
43. Da radi{ po mome.
44. Da me zove{ svakog dana.
45. Da se prva/prvi pomiri{.
46. Da mi nikada ne kupuje{ skupe poklone.
47. Da mi daje{ vi{e para.
48. Da re{ava{ moje probleme umesto mene.
49. Da radi{ sve ono {to ja ne volim da radim.
50. Da u~ini{ da se ose}am dobro.
51. Da se brine{ o meni kad sam bolestan/bolesna.
52. Da nema{ interesovanja ili hobije izvan ku}e.
53. Da uvek èli{ da bude{ sa mnom.
54. Da prestane{ da pije{.
55. Da prestane{ da se drogira{.
56. Da se ranije vra}a{ sa posla ku}i.
57. Da provodi{ vi{e vremena sa decom.
58. Da prestane{ da gleda{ toliko televiziju.
59. Da legne{ uvek kad i ja.
60. Da se svekog dana tu{ira{.
61. Da me nikada ne laè{.
62. Da nikada ne misli{ na stare ljubavi.
63. Da u~ini{ da ne budem nesre}an/na.
64. Da prestane{ da se druì{ sa starom ljubavi.
205
Aladinov faktor
Traite u kui
65. Da prestene{ da se druì{ sa ljudima koje ne volim.

66. Da pocepa{ svoja stara ljubavna pisma.
67. Da se uzbudi{ zbog onoga {to mene uzbu|uje.
68. Da se interesuje{ za moje probleme.
69. Da mi sve ~ini{.
70. Da bude{ ozbiljan/ozbiljna kada sam i ja
ozbiljan/ozbiljna.
71. Da me uklju~i{ u razgovor.
72. Da deli{ moja uverenja i vrednosne kriterijume.
73. Da mi kaè{ o ~emu razmi{lja{ i {ta ose}a{ a da ne
moram da te pitam.
Ve`ba davanja i primanja

Cilj ove aktivnosti je da pomogne vama i va{em partneru da
postanete svesni i da se dublje posvetite traganju za onim {to
èlite i ostvarivanja te èlje.
Odvojite trideset minuta da zajedno odgovorite na slede}a
pitanja u vezi sa davanjem i primanjem u va{oj vezi. Dok radite ovu ve`bu, sedite jedno naspram drugog da biste se gledali
u o~i i drìte se za ruke.
Po~nite sa prvom nepotpunom re~enicom i naizmeni~no
odgovarajte na pitanja, sve dok oboje ne iscrpite sve {to imate
da kaète. Onda pre|ite na drugo pitanje. Ponavljajte proces
sve dok ne zavr{ite sa svim pitanjima.
Savet
1. Jedan od na~ina na koji ti oteàvam da mi da{ ono {to
èlim je...
2. Ono {to me pla{i da izrazim {ta èlim je...
3. Ono {to èlim, a te{ko mi je da traìm je...
4. @elim vi{e...
5. Ose}am da me voli{ i ceni{ kada...
6. Ose}am se kao da ne postojim i kao da me ne ceni{
kada...
7. Ponekad se uzdràvam da izrazim zahvalnost kada...
8. Dobra stvar u vezi sa time {to ti dozovoljavam da se ose}a{ neprimetno i da nisi uvaàvan/a je...
9. Time {to te pu{tam da se pita{ da li te stvarno volim,
ja...
10. Da sam spremniji/a da iskaèm koliko mi stvarno zna~i{, ja bih... a ti bi...
11. Ono {to volim i cenim kod tebe je...
Ne o~ekujte da va{ partner bude u stanju i da bude raspoloèn

da vam ispuni svaku èlju. To niko nije u stanju. Mora}ete
da se obratite drugim ljudima u svom ìvotu. Obi~no to ne
radimo, jer se bojimo odbijanja. Zahtevi postavljeni partneru
traè manje posla i rizika nego zahtevi postavljeni nekom drugom, pa se zato doga|a da previ{e zahteva postavite jednoj
osobi. To je lak{e, ali nije dobro. Mora}emo da rizikujemo sa
drugim ljudima.
Razni prijatelji i ~lanovi porodice imaju udela u razli~itim
segmentima na{eg ìvota. Neko moè biti duhovit, a neko poverljivi savetnik. Neko nas moè dobro savetovati kad je re~ o
novcu, a neko drugi }e umeti da slu{a. Neko moè biti odli~an
duhovni sagovornik, dok drugi ima smisla za re{avanje problema. Postarajte se da imate dosta prijatelja i ro|aka u svom
okruènju koji }e vam pruìti podr{ku.
Dàstin Stjuart je jednom dao savet Dèkovoj supruzi:
Nemoj da o~ekuje{ da mu` bude blizak s tobom kao tvoja
najbolja prijateljica. To se nikada ne}e dogoditi. Mora{ imati
najbolju prijateljicu koja }e ispuniti te tvoje potrebe.
Evo nekoliko tipi~nih odgovora koji su dali u~esnici pro{log seminara:
206
207
Aladinov faktor
Traite u kui
1. Jedan od na~ina na koji ti oteàvam da mi da{ ono {to

èlim je...
Pretvaram se da mi ni{ta ne treba.
Retko ne{to traìm.
Samo ne{to nejasno nagove{tavam i nabacujem, umesto da
direktno pitam.
2. Ono {to me pla{i da izrazim {ta èlim je...
Zami{ljam da }e{ se naljutiti na mene.
Izgleda{ iritirano kada razgovaramo o mojim potrebama.
Bojim se da }e{ me odbiti.
Povre|en/a sam kada ne pristane{.
3. Ono {to èlim, a te{ko mi je da traìm je...
Da ranije dolazi{ ku}i sa posla.
Da se kontroli{e{ u tro{enju novca i kupovini.
Da se istu{ira{ pre vo|enja ljubavi.
Da potraì{ savet stru~njaka u vezi sa problemom prekomernog pi}a.
Spisak èlja
Slede}a aktivnost }e vam pomo}i da razjasnite {ta èlite od
svog partnera i olak{a}e vam da to i traìte. Kao rezultat moète o~ekivati da se u va{u vezu vrate romantika, zadovoljstvo i
radost. Odvojite najmanje pola sata za ove ve`be.
Ova aktivnost se izvodi u pet koraka.
1. Prvi korak je da identifikujete {ta je to {to va{ partner radi, a vama pri~injava zadovoljstvo. Dovr{ite slede}e re~enice na {to vi{e na~ina, tako {to }ete nabrojati pona{anja,
re~i i znakove koje va{ partner trenutno koristi, a koji vas
uveravaju da vas voli i pazi.
Ose}am da me voli i da mu/joj je stalo do mene
kada...
Na primer: Ose}am da me voli{ i da ti je stalo do mene...
I tako dalje...
Kako da u ve}oj meri dobijete ono {to èlite
@ene se boje da traè ono {to èle, jer se duboko u podsvesti
pla{e da }e ih zameniti neka druga èna, koja ima manje zahteva i pritu`bi, dok mu{karci ~ak i ne priznaju da ne{to èle
ili da im je ne{to potrebno jer, kada bi to i uradili, to bi zna~ilo da nisu pravi mu{karci. I tako imamo dvoje ljudi koji sede
zajedno i èle toliko toga jedno od drugog, verovatno da su
u stanju da jedno drugom i pruè to {to èle, ali o tome ne
pri~aju. Onda su oboje depresivni, oboje su uvre|eni i ogor~eni, ose}aju da su za ne{to uskra}eni, varaju jedno drugo i
razvod je na pomolu. A sve bi to moglo da se spre~i iskrenim
razgovorom i jasnim izraàvanjem èlja.
Barbara de An|elis
208
Kada me zove{ sa posla samo da }askamo.

Kada me poljubi{ pre nego {to krene{ od ku}e.
Kada mi kaè{ da me voli{.
Kada èli{ da vodimo ljubav.
Kada se moli{ sa mnom i za mene.
Kada ide{ sa mnom u duge {etnje.
Kada se prvo dogovori{ sa mnom, pre nego {to napravi{
planove.
Kada mi masira{ le|a.
Kada sedi{ blizu mene dok gledamo televiziju.
Kada mi daje{ kompliment za izgled.
2. Sada se prisetite prvih dana va{e veze udvaranja i zaljubljivanja, odnosno romanti~ne faze. Da li je u to vreme va{ partner pokazivao bri`nost nekim postupcima
209
Aladinov faktor
Traite u kui
koji vam sada nedostaju? Dovr{ite slede}e re~enice nabrajaju}i sve {to je partner ~inio da biste se ose}ali voljeno u pro{losti.
Nekada sam ose}ao/la da me voli i da mu/joj je stalo
do mene kada...
Na primer: Nekada sam ose}ao/la da me voli i da mu/joj
je stalo do mene...
Kada si mi pisao/la pisma.
Kada si mi {aputao/la ne{to seksi na uvo.
Kada si vodio/la ljubav sa mnom vi{e od jedanput
dnevno.
Kada si me drào/la za ruku dok {etamo.
Kada si kuvao/la specijalno za mene.
Kada smo se grlili u kolima.
Kada si mi kupovao/la poklone samo da me iznenadi{.
3. Sada razmislite o nekim gestovima koji izraàvaju brigu
i ljubav i koje ste oduvek èleli, ali nikada to niste traìli. To moè biti plod va{e ma{te o savr{enom partneru
ili neko prethodno iskustvo. Dovr{ite slede}e re~enice
nabrajanjem svega {to biste èleli da va{ partner ~ini.
Voleo/la bih da...
Primeri mogu biti slede}i:
Da me masira{ dok gledam televiziju.

Da mi donese{ doru~ak u krevet.
Da ide{ sa mnom tri puta svakog leta na pe{a~enje.
Da mi ~ita{ roman u krevetu za vreme odmora.
210
Da spava{ gola/go.
Da se zajedno tu{iramo.
Da me masira{ pola sata bez prestanka.
Da jednom mese~no idemo na bran~.
Da nau~i{ da igra{ golf sa mnom.
4. Pregledajte svaki spisak i ozna~ite relativni zna~aj

svakog pona{anja, a zatim ih rangirajte. Stavite broj
1 pored pona{anja koje vam se najvi{e dopada, broj
2 pored slede}eg najva`nijeg pona{anja po va{em
mi{ljenju.
5. Razmenite spiskove s partnerom. Dva meseca svakodnevno uradite barem dve stvari sa spiska, po~ev{i od onih
koje su vam najlak{e. Ako postoji ne{to na spisku {to niste u mogu}nosti da uradite, ne pravite problem od toga.
Jednostavno to nemojte da uradite.
Ako se kasnije setite i ne~eg novog, dodajte to na spisak.
Kada va{ partner u~ini ne{to pa`ljivo za vas, priznajte to i izrazite zahvalnost.
Drìte svoj spisak kod sebe, tako da vam stalno bude na
oku na friìderu, u rokovniku, na ogledalu u kupatilu, ispod
stakla na radnom stolu ili na tabli za poruke. Jedna osoba koju
poznajemo je programirala svoj kompjuter tako da je spisak sa
èljama svog partnera bio prvo {to se pojavljuje na ekranu kada uklju~i kompjuter.
Ne zaboravite: Ovakvo pona{anje ispunjeno pa`njom je
poklon, a ne obaveza. înite to bez obzira {ta ose}ate prema
partneru i bez obzira na to koliko va{ partner izraàva svoju pa`nju. To je prilika za negovanje odnosa, za uzajamno
pruànje radosti i zadovoljstva, a ne za prikupljanje poena!
211
Aladinov faktor
Traite u kui
To {to sam od ljudi koji su imali najva`niju ulogu u mom

ìvotu traìla da me vole na specifi~an na~in je jedna od najzna~ajnijih stvari koju sam ikada traìla. Evo spiska Deset na~ina na koje bih volela da me voli{, koji sam sastavila za mu{karca svog ìvota.
Iznenadi me barem dva puta mese~no.
Pozovi me i ostavi mi nekoliko ljubavnih poruka nedeljno.
Donesi mi cve}e nekoliko puta mese~no.
Zapi{i pozitivna ose}anja o na{oj vezi. To }e nam pomo}i da
se jo{ vi{e zbliìmo.
5. Nekoliko puta nedeljno odvoj vreme da me saslu{a{.
6. Isplaniraj zanimljive sastanke unapred. Na primer, ako zna{
da Fantom iz opere stiè u grad, nabavi karte nekoliko meseci unapred i reci mi to da bismo mogli da se radujemo {to
}emo i}i zajedno.
7. Isplaniraj putovanje iznena|enja. Reci mi da putujemo nekud
za vikend, ali nemoj da mi kaè{ ni{ta vi{e o tome.
8. Jedan od najboljih na~ina da me voli{ je da mi kaè{ {ta èli{
od mene. Reci mi, do detalja, kao {to i ja radim na ovom
spisku.
9. Reci mi i napi{i {ta je to {to ceni{ kod mene.
10.Podrì me u ostvarivanju snova. Na|i vreme da svoje snove
podeli{ sa mnom, tako da moèmo da podrìmo jedno drugo u ostvarivanju tih snova.
1.
2.
3.
4.
Dajana Lumans, autorka knjige Full Esteem Ahead
Lista zabave
1. Na~inite spisak zabavnih i uzbudljivih aktivnosti koje
biste èleli da radite sa svojim partnerom. Taj spisak treba da obuhvati iskustva licem u lice, kao i svaki drugi
telesni kontakt koji predstavlja fizi~ko zadovoljstvo. To
su aktivnosti kao {to su: tenis, ples, rvanje, zajedni~ko
tu{iranje, seks, masaà, golicanje, preskakanje konopca,
212
vo`nja bicikla, slikanje po telu, igranje sa pi{toljima na

vodu, crtanje olovkama u boji, uìvanje u |akuziju.
2. Razmenite svoje spiskove i kasnije sastavite tre}i spisak
koji sadrì sve va{e predloge.
3. Svake nedelje izaberite jednu aktivnost sa spiska i uradite to.
(Primedba: Mo`da imate otpor prema u~estvovanju u
nekim veselim, detinjastim aktivnostima, naro~ito ako je
va{a veza problemati~na. I pored toga je va`no da uradite
te ve`be.)
Traìte povratnu reakciju o tome kako da pobolj{ate
kvalitet veze
Pitanje je slede}e: Kakav je kvalitet va{ih odnosa na skali od 1
do 10 u periodu od kada radite ve`be u proteklih dve nedelje
ili mesec dana (ili koliki god taj period bio)? Sve {to je dobilo
ocenu manju od 10 zasluùje dodatno pitanje koje glasi: [ta
bi trebalo da u~inite da ocena bude 10? Ova dva pitanja }e
vam dati neke od najdragocenijih povratnih informacija koje
ste ikada dobili, jer ve}ina ljudi nikada ne zna {ta zapravo radi i kako bi mogli da pobolj{aju svoj odnos sa partnerom. Oni
obi~no dobijaju odgovor: Nisam sre}an/na sa tobom, Ti si
kreten ili Mrzim te.
Traìte obja{njenje
Ponekad u komunikaciji sa partnerom njegovim/njenim porukama pripisujemo zna~enje koje nije uvek ta~no. Mi pravimo
pretpostavke o njihovim namerama ili o zna~enju poruka, a da
te pretpostavke mo`da nisu ta~ne. Kada god vodite razgovor o
emocionalno {kakljivim temama, proverite zna~enje onoga {to
je druga strana rekla jednostavnim pitanjem:
Da li to zna~i...?
213
Aladinov faktor
Traite u kui
Recimo da vam partner kaè: Voleo bih da za vikend otputujem bez tebe. Po{to ste pomislili da to zna~i da vas partner
vi{e ne voli, ose}ate se povre|eno. Ali onda ste se setili i upitali
ga: Da li to zna~i...?
Dakle, vi ste pitali: Da li to zna~i da me vi{e ne voli{?
Ne. Ja te jako volim.
Da li to zna~i da vi{e ne uìva{ kad smo zajedno?
Ne, nisam to mislio. Volim kad smo zajedno.
Da li to zna~i da ti je potrebno da ode{ negde i odmori{ se
bez ikakvih zahteva? Da bi mogao u potpunosti da se odmori{
od pisanja tog predloga za subvenciju?
Da, to je ba{ ono {to sam mislio. @elim samo da spavam i
vegetiram nekoliko dana. Mislim da to ne bih mogao kad biste
ti i deca bili sa mnom.
Dobro, shvatila sam. Hvala ti {to si mi objasnio.
Nastavite da postavljate pitanje: Da li to zna~i...? sve dok
ne dobijete odgovor. Ne zaboravite staru poslovicu koja kaè:
Ko pita, ne skita. Proverite svoje pretpostavke tako {to }ete
pitati!
TRA@ITE OD SVOJE DECE
Postavite deci pitanja koja vode razja{njenju
Neki roditelji se àle da njihova deca nikada ne kose travu, ne
sre|uju svoje sobe, niti iznose |ubre. Mnogi od ovih roditelja
nikada nisu seli sa svojom decom, pogledali ih u o~i i jasno
i odlu~no im rekli, ali ne prete}i niti besno, {ta èle da deca
rade.
Mislim da je pri~anje ne{to najbeskorisnije {to postoji. Ono
sabija, gu{i i obeshrabruje. Postavljanje pitanja daje pravo,
ja~a i pro{iruje.
Pitajte, ne pri~ajte
Prema deci bi trebalo da se odnosimo sa mnogo vi{e po{tovanja. Moramo da ih saslu{amo i da ih shvatimo ozbiljno.
Umesto da im stalno govorimo {ta se dogodilo, {ta je uzrok
tome {to se dogodilo, kako bi trebalo da se ose}aju zbog
onoga {to se dogodilo i {ta bi trebalo da u~ine u vezi sa tim,
mi bi trebalo da im postavimo slede}a pitanja, koja }e sve
razjasniti:
[ta si uradio/la?
[ta se dogodilo?
Kako se ose}a{ zbog toga?
[ta si time hteo/la da postigne{?
Ako nisi ostvario/la rezultat koji si èleo/la, {ta si iz toga
nau~io/la?
Kako moè{ da iskoristi{ tu informaciju u budu}nosti?
Ovo }e ih nau~iti kako da razmi{ljaju o posledicama svog
pona{anja i kako da budu bolji u budu}nosti. To }e ih, tako|e, nau~iti da budu otvoreni za komunikaciju, umesto da budu zatvoreni i povu~eni u sebe.
Re~ edukacija (obrazovanje) poti~e od latinske re~i
educare, {to zna~i izvu}i, izmamiti. Ve}ina nas se zatrpava
raznim ~injenicama, a ne izvla~i iz njih nikakve zaklju~ke.
Zato moramo da postavimo vi{e pitanja sa istinskom zainteresovano{}u. Umesto da kaèmo: Pa to si dobio, bolje je
re}i: Oh, kako je to zanimljivo. [ta se dogodilo? Hajde da
porazgovaramo o tome. Kako se ose}a{? ili [ta si iz svega
toga nau~io/la? Umesto da svoju decu grdite ili spa{avate,
potrebno je da im pomognete da vi{e istraùju.
Dèjn Nelson
Dò Baten
214
215
Aladinov faktor
Traite u kui
Postarajte se da poruka ljubavi dopre do onih kojima je

upu}ena
Jednom sam primila poziv izbezumljene samohrane majke koja
se na{la u situaciji da se bori sa svojom ~etrnaestogodi{njom
}erkom. U }erkinom ormaru prona{la je pakovanje od {est
konzervi piva i kad je }erka stigla ku}i, majka ju je do~ekala
re~ima: Dobro Marija, da vidimo {ta je ovo?
Meni izgleda kao pakovanje konzervi piva, zar ne
mama?
Ne pravi se pametna, mlada damo, nego mi reci o ~emu
se ovde radi?
Nemam pojma o ~emu pri~a{.
Ovo sam na{la u tvom ormaru, mlada damo. Bolje ti je
da mi objasni{.
Marija je brzo razmislila i odgovorila: Pa da, krila sam to
za svog druga.
O~ekuje{ da ti poverujem?
Marija se naljutila i besno oti{la u svoju sobu, zalupiv{i
vrata.
Kada me je mama pozvala, upitala sam je: Za{to ste
toliko zabrinuti zbog konzer va piva u njenom ormaru?
Zato {to ne èlim da se uvali u nevolje.
To razumem, ali za{to ne èlite da se uvali u nevolje?
Tada sam ve} osetila da je zaàlila {to me je uop{te pozvala.
Odgovorila je: Zato {to ne}u da upropasti svoj ìvot.
To razumem, ali za{to ne èlite da upropasti svoj
ìvot?
Kona~no je shvatila. Pa, zato {to je volim.
Onda sam je upitala: Da li mislite da je ona shvatila to?
Odgovorila je: Naravno da nije!
Onda sam je upitala: [ta mislite da bi se dogodilo da
ste razgovor po~eli tom porukom? Da ste razgovor po~eli
re~ima: Du{o, toliko te volim da sam se prestravila kad sam
216
na{la ovo pivo u tvom ormaru. Moèmo li da porazgovaramo

o tome? Jer, stvarno se bojim da ne upadne{ u nevolje.
Ovim pristupom pokazujete da ste ranjivi i da govorite
najdublju istinu, umesto da sprovodite istragu, {to na kraju
dovodi do poricanja. Kada se polazi s ljubavlju i ranjivo{}u,
budi se bliskost i poverenje, tako da dete moè da se otvori i
zajedno sa vama da radi na pronalaènju re{enja.
Dèjn Nelson
Deca su najbolji trgovci. Oni mogu da ubede roditelja da im
kupi nove ìtarice sa ~okoladom i da se ose}aju kao da ~ine
najbolju stvar za svoje dete. Zato ove dve popularne tehnike
ispitivanje uz prinudu i ispitivanje sa naizmeni~nim izborom
pitanja, koje se stalno koriste pri trgovini, daju odli~ne
rezultate i kod dece. Vi tada govorite njihovim jezikom.
Kada je imala oko {est godina, moja }erka i ja smo krenuli kod njene najbolje drugarice Amande. Ona je tog dana
bila jako umorna i zato mi je pruìla priliku koja se retko pruà i koju nisam mogao da odbijem.
Tata, ti voli{ da bude{ dobar prema meni, je l da?
Da, Elizabet, naravno da volim.
Onda, tata, ako si stvarno, stvarno tako dobar prema
meni... dopusti}u ti da me nosi{ sve do Amandine ku}e.
Ovo je jedna od najboljih primena tehnike prinudnog
ispitivanja za koju sam ikada ~uo.
Mark Viktor Hansen
Koristite prinudno ispitivanje

Prinudno ispitivanje podrazumeva takvo formulisanje pitanja
da odgovor uvek bude potvrdan. Slede}e fraze dodajte pitanju
kako biste stvorili situaciju u kojoj }e se va{e dete sloìti sa
vama.
217
Aladinov faktor
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
Traite u kui
Zar nisu?
Zar nisi?
Zar ne moè{?
Zar ne bi mogla/mogao?
Zar nije?
Zar se ne slaè{?
Zar nismo?
Zar ne bi trebalo?
Zar ne}e?
Zar nisu?
Zar nije i on?
Zar nije ona?
Zar to nije?
Zar to nije u redu?
Zar to nije tako bilo?
Zar ne}e biti tako?
Zar ne}e{?
Da li si uradio/la doma}i zadatak?

Nisam jo{, mama.
Sedi za~as, da odmah porazgovaramo o tome. Ti bi
sigurno voleo/la da u petak dobro uradi{ test, zar ne?
Svakako.
Ako bi u~io/la malo vi{e, to bi ti sigurno pomoglo, zar ne?
Da.
U tom slu~aju, ako bi sada uradio/la doma}i zadatak,
mo`da bi kasnije imao/la malo vi{e vremena da ponovi{ sve,
zar ne?
Valjda.
Dakle, nije lo{a ideja da sada zavr{i{ doma}i zadatak, pre
nego {to bude kasno, je l tako?
Dobro... dobro... dobro...
218
Koristite tehniku naizmeni~nog izbora pitanja

Ova tehnika pomaè da va{e dete stekne samopouzdanje, jer
on/ona zadràva pravo izbora. Da li èli{ (ili da li bi vi{e voleo/la) da postavi{ sto sada ili posle programa? Da obu~e{
crvenu ili zelenu pidàmu? Da jede{ ìtarice ili jaja? Nestle
ili kornfleks?
Ova tehnika posebno daje rezultate kada treba da odvratite
pa`nju deteta od nekog predmeta ili okolnosti. Na primer,
vratimo se opet na odeljenje u prodavnici gde se prodaju
ìtarice...
Mama, mama, ho}u Barbi ìtarice!
Ne moèmo da ih kupimo danas, da li èli{ Vitis ili u
granulama?
Barbi!
Polako, ali odlu~no, ponavljate izbor koji nudite.
Vitis ili granule?
Na kraju }e prevagnuti njihova èlja da izaberu sami i svi
}e iza}i iz prodavnice sa ose}ajem da su pobedili.
219
Aladinov faktor
Traite u koli
Traìte od nastavnika da se brine o va{em detetu

Evo jednog divnog pisma, koje je napisao Ron Barns nastavniku svoje }erke:
Dragi nastavni~e,
Da li vam je potrebno vi{e pa`nje? Razja{njenja? Odgovora

na pitanja? Privatnih ~asova? Neko ko }e slu{ati? Neko kome
je stalo? Neko ko }e vam pomo}i oko doma}ih zadataka?
Uputstvo kako da stignete do odre|ene zgrade u studentskom
gradu? Stipendija? Studentski kredit? Cimer/ka? Novac za
ru~ak? Vo`nja do ku}e? Da budete oslobo|eni fizi~kog? Da
odete u toalet? Da saznate {ta ste od gradiva propustili dok
ste bili bolesni? Pomo} da napi{ete pismeni rad? Instrukcije
za kori{}enje kompjutera? Pomo} da popunite formulare za
upis? Pomo} bibliotekara? Pomo} da razre{ite sukob? Dodatno vreme za pisanje pismenog? Partner/ka za bal? Trener?
Neko ko bi se pridruìo va{oj grupi? Pomo} nastavnika? Vi{e pribora? Roditelji dobrovoljci? Prevoz za izlet u prirodu?
Ljudi koji }e biti aktivni u odboru za prikupljanje dobrotvornih priloga?
Poveravam vam svoje dete da se brinete o njemu u ovoj

{kolskoj godini. Ja to ~inim rado, ali sa izvesnom brigom i
odre|enim stepenom roditeljske strepnje.
Vidite, moje dete ima jedan neprocenjivi dar duh. Moja
uloga je bila da negujem taj duh i {titim ga. @elim da i vi
~inite isto. Stoga mi dozvolite da vam dam nekoliko sugestija, koje vam mogu pomo}i da je razumete i cenite, budete
neka vrsta podr{ke i vodi~a koji joj je potreban, jer vas dvoje
polazite u zajedni~ku avanturu.
Kao prvo, molim vas da negujete i ~uvate njen duh. Ona
mo`da nije najbistrija u va{em razredu, ali uzdizanje njenog
duha }e biti blistavo, kao i kod svakog drugog deteta.
Ona sija kada je neko hvali i ohrabruje, a vene kada je
omalovaàvaju i potcenjuju.
Njen duh }e je poneti napred u ìvot, gde }e svoju energiju upotrebiti bri`no i sa nekim ciljem i gde }e sa uspehom
posti}i ne{to, ili }e se u budu}nosti zadovoljiti rutinom i osrednjo{}u. Ja bih èleo da ona tr~i u susret izazovima, a ne da
beì od njih. @eleo bih da proverava svoju snagu u sudaru sa
surovom ìvotnom realno{}u, nadahnuta unutra{njom hrabro{}u koja joj govori da je u stanju da prevazi|e svaku prepreku na koju nai|e. Molim vas, pomozite da se njen duh
razvija.
Njeno samopouzdanje tek izranja. Ona sti~e svest o sebi,
jer po~inje da shvata ko je i {ta moè da u~ini. Ali njeno
bi}e koje se razvija je krhko, njeni koraci su nesigurni i bi}e
joj potrebna va{a ruka. Ohrabrite je dok oprezno traì svoj
put. Ona puè kada bi trebalo da tr~i, pasivna je onda kada
vi znate da bi trebalo da bude na ~elu. Kona~no, ona je tako
mlada i tako je neuskla|eno njeno pona{anje.
220
221
9
TRA@ITE U [KOLI
*
Dete ulazi u {kolu kao znak pitanja, a izlazi iz nje kao
ta~ka.
Nil Postmen
Aladinov faktor
Traite u koli
Otkrijte njene ve{tine, podstaknite njene sposobnosti i

ohrabrite je da ostvari ne{to, dok tiho odre|ujete njene granice. Onda joj pomozite da pobolj{a, nadmudri i prevazi|e
sve {to je spre~ava ili blokira njen napredak. Ona bolje zna
od vas kako da ih prevazi|e. Molim vas da budete njen bri`ni pomo}nik.
Moje dete dolazi vama èljno da u~i. Preklinjem vas, nemojte da je razo~arate. Neka njeno u~enje bude podsticajno
i ispunjeno rado{}u. Za sada, u njenom mladom ìvotu je postojala uglavnom zabava. Njeno sticanje obrazovanja je bilo
prirodno kao disanje. Molim vas da nastavite na isti na~in.
Postavite sebi njeno u~enje kao vi{i prioritet u odnosu na va{e podu~avanje, i neka ona i njeni drugari budu u centru va{eg interesovanja.
I na kraju, pomozite joj da otkrije ~uda i uzbu|enja
samosaznavanja, tako da na kraju godine bolje shvati {ta
to moè, a {ta ne moè da traì od same sebe. Ja bih èleo
da ona napusti va{ razred sigurnija u svoj uspeh, mnogo
iskusnija kao u~enik i ~ovek i bolje pripremljena da napravi
svoj slede}i korak na lestvici obrazovanja.
Vidite, ove godine vi }ete biti jedna od najva`nijih osoba u
njenom ìvotu. Ona }e odlu~iti da li da prihvati va{e vrednosti
i standarde ili da ih odbaci. Ceni}e vas i pamtiti do kraja svog
ìvota, ili }e vas odbaciti i osetiti se obeshrabrenom zbog
onoga {to ste odbili da joj date. Ja iskreno èlim da vi budete
predmet njenog divljenja to }e zavisiti od vas.
Oh da, a kada va{a zajedni~ka godina bude gotova,
zagrlite je i zahvalite joj {to je bila deo va{eg ìvota, kao {to
se nadam da }u vam ja zahvaliti {to ste vi bili deo njenog.
S ljubavlju i nadom, njen otac.
Pitali smo biv{eg {kolskog nadzornika Dòna Priskorna kako

da efikasno traìte i dobijete ono {to èlite od {kole i {kolske lokalne uprave. On nam je dao slede}i savet:
Recimo da verujete da u~itelj va{eg deteta uni{tava njegovo samopouzdanje ili da mu ne pruà individualnu pa`nju
koja mu je potrebna. Kako da traìte i dobijete ono {to èlite?
Pr vi korak je da sednete i razjasnite sami sebi {ta traìte. [ta

èlite da postignete? Traìte li informaciju? [ta èlite da saznate? [ta èlite da znate? Smislite dva ili tri dobra pitanja
koja }ete postaviti da biste do{li do informacije.
@elite li da preduzmu ne{to odre|eno? Da li èlite da ne{to urade druga~ije? [ta biste èleli da se dogodi? Koji je va{
specifi~an zahtev? Razmi{ljajte o tome {ta èlite, a {ta ne?
Ako je mogu}e, smislite nekoliko mogu}ih re{enja za svoj
problem ili ono {to vas zabrinjava.
Drugo {to treba da uradite je da se postarate da budete
{to opu{teniji i smireniji. Pripremite se na vreme na mogu}nost da dobijete negativan odgovor ili poku{aj izbegavanja
teme. Zadrìte neutralan stav koliko god je to mogu}e. Kada
i ako odgovori na va{a pitanja ne budu onakvi kakve biste
èleli, probajte u glavi da odgovorite na neutralan i smiren
na~in. Ovo vam moè pomo}i.
Ako ste uradili svoj doma}i zadatak, ako ste u~inili sve {to
je mogu}e da se usredsredite na ishod koji èlite, ako jo{ imate i ideju kako da to ostvarite, onda ste se pripremili za uspeh,
ukoliko je on ikako mogu}.
Morate da shvatite da ono {to èlite mo`da nije mogu}e u
toj {koli zbog zakona, politike, ograni~enog budèta ili ne~eg
drugog. Ili da mo`da nisu u mogu}nosti ili nisu raspoloèni
da vam daju ono {to èlite, usled nefunkcionisanja sistema.
Ako to ne uspe, onda metodi~ki po~nite da se obra}ate ljudima s vi{eg stupnja hijerarhije, korak po korak. Direktoru smeta to {to se ljudi obra}aju njemu pre nego {to su
razgovarali sa u~iteljem ili njegovim pretpostavljenim. Jer, na
kraju }e svi dobiti odgovor da treba se obrate onom ko je
direktno zaduèn za to.
222
223
Traìte drugog u~itelja
Aladinov faktor
Traite u koli
Ako ste se prvo obratili u~itelju, a tek onda nadle`nom

zameniku direktora, i ako ste na~inili dva ili tri koraka na
pravom nivou, to zna~i da ste uradili ono {to treba, da ste
dobro isplanirali, da ste se pripremili i da imate prava pitanja
i odgovaraju}i stav. Ako ni tada niste postigli uspeh, onda
morate da pre|ete na vi{i nivo.
Saznajte ko vam zapravo treba, bez obzira ko je njen nadre|eni, i nastavite da traìte odgovor. Vrlo brzo }ete skrenuti ne~iju pa`nju. Ljudi sa dna lestvice ne vole mnogo tu vrstu
kretanja po hijerarhiji, i kad jednom po~nete, to obi~no daje
rezultate razli~ite vrste.
Jo{ ne{to morate da shvatite, a to je da nema nikakvih
garancija da }ete dobiti ono {to traìte. Ja sam jednom preuzeo oblast Santa Roza Veli, u kojoj nije postojala skoro nikakva komunikacija sa lokalnom zajednicom. 82% ~lanova
zajednice je u anketi odgovorilo da je lokalna {kola lo{a, jer
nije odgovorila na potrebe svojih ~lanova, niti je odgovarala
na njihova pitanja.
U takvom slu~aju morate da po~nete sa pitanjima
upu}enim politi~kim strukturama. Organizujte se politi~ki i
zatraìte angaòvanje novog direktora ili izaberite novi {kolski
odbor. Moète se ~ak i vi li~no kandidovati za {kolski odbor.
Pre nego {to su me angaòvali, poslednji direktor je otpu{ten
posle tri meseca rada. îtav sistem je bio u haosu. [est stotina roditelja je potpisalo peticiju i svi su demonstrirali.
Naravno, uvek postoji opcija da se pre|e u drugu sredinu,
koja ima bolji {kolski sistem ili da upi{ete dete u privatnu
{kolu koja vam vi{e odgovara.
Dozvolite mi da dodam jo{ ne{to za {ta sam ustanovio
da je veoma efikasno. Recimo da vam se ~ini da je va{e dete
sme{teno u pogre{an razred. Da postoji li~ni konflikt izme|u
va{eg deteta i u~itelja, a vi verujete da bi drugi u~itelj umeo
bolje da sara|uje sa va{im detetom. Voleli biste da se va{e
dete prebaci u drugi razred, kod drugog u~itelja. Bolje bi
bilo da ne po~nete sa nezadovoljstvom ili zahtevom. Mnogo
224
}ete vi{e posti}i ako po~nete sa pitanjem: [ta je potrebno

da bi se dete prebacilo iz jednog u drugi razred u ovoj {koli
(ili oblasti)?
Ovo pitanje smatram efikasnijim zato {to njime poku{avate prvo da saznate njihove kriterijume, a ne da se sukobite s
njima postavljaju}i svoje zahteve. Ako po~nete sa zahtevom,
stvarate odbrambeni stav kod druge strane. Me|utim, ako
postavite prvo pitanje vezano za kriterijum ili proceduru, onda }ete mnogo lak{e na}i na~in da svoje potrebe uklopite u
njihov na~in gledanja. Na taj na~in im postaje mnogo teè
da vas odbiju.
Dòn Priskorn
Traìte posebnu pa`nju

Ako ose}ate da je vama ili va{em detetu potrebno posvetiti
posebnu pa`nju, traìte to. Moète traìti dodatno vreme,
savete, posebnog u~itelja, individualne ~asove, sve {to smatrate da vam treba. Uvek postoje posebni u~itelji, ekstra fondovi
i tako dalje, koji stoje na raspolaganju da iza|u u susret va{im
zahtevima.
Ponekad je dovoljno da pitate u~itelja da vam posle ~asova
razjasni svoj koncept rada. Ve}ina u~itelja voli da podu~ava,
to im je zadatak. Zato se ne usteìte da pitate. Mo`da }ete ne{to nau~iti.
Traìte dodatno vreme
Pritisak porodice, putovanje, bolest, prirodna katastrofa kao {to
je zemljotres ili poplava mogu vas ponekad spre~iti da zavr{ite
zadatak na vreme. Svakako, zamolite da vam se produì rok.
Ne zaboravite da budete sasvim odre|eni u svom zahtevu.
Recite u~itelju koliko vam je vremena potrebno i za{to.
225
Aladinov faktor
Traite u koli
Zamolite u~itelja za pomo} u ostvarivanju cilja

Kada sam stigla do poslednjeg semestra na koledù, shvatila
sam da mi treba jo{ sasvim malo da bih postala ~lan dru{tva
Fi beta kapa1. Po{to sam to objasnila ocu, koji nije i{ao na koled`, on je po~eo da se hvali svojim prijateljima. U uzbu|enju
mi je rekao da mogu da radim {ta god ho}u posle koledà
ako mu dam taj klju~ koji }u dobiti kad postanem ~lan! Posetila sam svakog svog profesora i rekla im da je moj cilj da postanem ~lan dru{tva Fi beta kapa. Sigurna sam da je to {to
sam svoj cilj ispri~ala ocu i profesorima bilo vrlo zna~ajno. Poloìla sam i dala svom ocu klju~ koji sam dobila. Nosio ga je
sa sobom sve do smrti.
Beti Mazeti Ha~
Traìte proveru ocena ili rezultata

Kada je Dèkova èna polagala usmeni ispit za bra~nog, porodi~nog i de~jeg savetnika u Kaliforniji, dobila je obave{tenje
da nije poloìla. Po{to je mislila da je dobro odgovorila na
sva pitanja, pozvala je Dràvni odbor i pitala postoji li mogu}nost da uloì àlbu. Dòrdìja je napisla pismo, u kojem
je naglasila za{to veruje da je poloìla ispit. Posle provere
rezultata dobila je licencu za rad. To joj je u{tedelo bezbrojne
sate za ponovno pripremanje ispita posle {est meseci.
I vi moète da zamolite u~itelja ili profesora da preispita
svoju ocenu, rezultat testa ili ispita. Samo je va`no da se
pripremite i izloìte svoje argumente. Ne zaboravite da je,
osim u matematici, ve}ina ocena veoma subjektivna. U okviru jedne studije, koju je sproveo Nacionalni savet u~itelja u
Engleskoj, sto u~itelja je dobilo da pro~ita i oceni jedan isti
esej. Isti rad je dobio ocene od 1 do 5!
1 Dru{tvo Fi beta kapa je poasno akademsko dru{tvo, iji je zadatak
podsticanje i prepoznavanje najboljih studenata u dru{tvenim i
prirodnim naukama. Dru{tvo je osnovano 1776. godine i najstarije
je takve vrste u Americi. lanstvo moe da ostvari samo oko 1% studenata. (Prim. prev.)
226
Va{a ocena moè biti uve}ana. Ali ako se to i ne dogodi,

nau~i}ete vi{e o kriterijumima va{eg u~itelja za bolju ocenu.
Traìte stipendiju
Svake godine brojne stipednije ostanu nedodeljene, jer ljudi: 1) ne znaju da fond postoji i 2) ne podnose zahtev za dodelu stipendije. Novca ima, ali ga ljudi ne traè.
^lanovi Odbora za dodelu studentskih stipendija i kredita
su nam rekli da su uvek raspoloèni da se pozabave zahtevima za nov~anu pomo}. Oni mo`da ne}e uvek povoljno re{iti
zahtev, ali oni savetuju ljudima da im se obrate i porazgo227
Aladinov faktor
Traite u koli
varaju sa njima o svojim potrebama. êsto postoje na~ini da se

novac dobije i izvan uobi~ajenih puteva.
Jedan Dèkov kolega s koledà je dobio pove}anje stipendije za Harvard i kupio sebi motor, po{to je ubedio Odbor za
dodelu stipendija da mu je potreban kako bi se oslobodio pritiska posle ~asova i treniranja fudbala, da bi mogao bolje da u~i
no}u. Ne znamo moète li da se pozovete na taj argument u
dana{njim finansijskim uslovima restriktivne politike koju su
prinu|ene da vode akademske ustanove, ali kako biste to mogli znati ako ne pitate?
Traìte da ~ujete pravi razlog
Dok smo pisali ovu knjigu, Marka i Peti Hansen su pozvali
na razgovor u {kolu njihove }erke. Problem je bio u ~injenici
da je ona propustila mnogo ~asova zbog nekoliko produènih
porodi~nih odmora. Dan pre sastanka, Mark je intervjuisao
Dejva Johoa Mla|eg, koji mu je dao slede}i koristan predlog:
Direktoru bi trebalo da kaète slede}e: @elim da vam zahvalim {to ste nas pozvali da do|emo. Veoma cenim {to ste pokazali toliki interes za Elizabet. Znam da ste veoma razo~arani. Znate, mogli ste da budete toliko uznemireni, a da nama ni{ta i ne kaète. Zato nam je drago {to ste nas pozvali
na ovaj sastanak.
U tom delu bi trebalo da budete kratki. Onda pustite direktora da kaè {ta ga brine i {ta mu smeta. Saslu{ajte sve {to
ima da kaè.
Onda odgovorite: U redu, mislim da sam sve shvatio,
osim dve-tri sitnice. Da li bi vam smetalo ako bih vam postavio
nekoliko pitanja? Po{to }e on verovatno odgovoriti: Ne, vi
pitajte: Kako se to odrazilo na njen rezultat u {koli? Odgovor }e verovatno biti: Pa, ona ima sve odli~ne ocene, verovatno to nije imalo uticaja. Ja bih onda rekao: Da li se to
na neki na~in odrazilo na njene odnose sa drugom decom?
228
Ako kaè da jeste, pitajte: Na koji na~in? Moète li da mi date primer sa kojom decom i {ta se dogodilo?
Tada, ako vam ne da nikakav dobar odgovor, opustite se
u stolici i recite: Vidite, ja sam danas do{ao, jer sam mislio
da treba da sara|ujemo, (dok ovo govorite ra{irite ruke) i
zato {to vas po{tujem, ali pretpostavljam, i imam ose}aj da
postoji drugi razlog zbog kojeg ste uznemireni. Mo`da je
moje razmi{ljanje pogre{no, ali ja ne vidim kako je odsustvo
negativno uticalo na Elizabet. S moje ta~ke gledi{ta to putovanje je uticalo na njen kulturni razvoj i u~inilo je boljom
osobom. Zato mi se ~ini da vas mu~i ne{to drugo. Mo`da to
{to se ona ne pridràva va{ih propisa? Mo`da vam stvara problem to {to ona nije bila u {koli onoliko koliko vi smatrate da
treba da bude? Moè da bude prili~no rizi~no da kaète sve
to, ali se verovatno radi upravo o tome. To zna~i pozabaviti
se pravim pitanjem.
Dejv Joho Mla|i
Nadzornik traì da ~itav okrug sara|uje

Bio sam u~itelj, onda direktor, a zatim i nadzornik. Bio sam nadzornik u San Lorenco Veli u Santa Kruzu jedanaest godina.
Nije uvek bilo lako traìti, ali sam shvatio da je to neophodno ako mislim ne{to da postignem. Silno sam èleo da organizujem uspe{no {kolstvo u tom okrugu, koji je bio veoma
jadan i neuspe{an u tom pogledu. Znao sam da mi je potrebno dosta saradnje svih zaposlenih, ~lanova {kolskog odbora
i cele zajednice. Da nisam imao podr{ku i saradnju tih ljudi,
ni{ta se ne bi dogodilo. îtav okrug je bio u haosu. Obe}ao
sam sebi i odboru kada sam preuzeo taj posao da ga ne}u ni
prihvatiti ako ne mogu da postignem zna~ajne promene nabolje. Sa tim obe}anjem mi je bila potrebna i njihova podr{ka
i saradnja. To se moè posti}i samo ako se traì. Ne moète
ne{to da dobijete ako ne traìte.
229
Aladinov faktor
Traite u koli
Moj po~etni stav je bio da odrìm niz sastanaka sa svakim

~lanom odbora ponaosob, tako da uvidim {ta svako od njih
èli i {ta im je potrebno kao ~lanovima odbora. Kada sam sagledao celu situaciju, sve sam generalizovao i pomogao im
da se okupe. U osnovi sam uradio isto sa svakom grupom.
Pristup mi je bio takav da se sastanem s predstavnikom svake
grupe nastavnika, roditelja, odre|enih grupa zaposlenih,
grupa rukovodilaca da bih saznao {ta ih mu~i, kakve su im
potrebe i {ta misle da bi bilo najkorisnije preduzeti da bi {kole
u tom okrugu bolje radile. Onda sam po~eo da skupljam sve
odgovore i da me|u njima traìm sli~nosti.
Na kraju sam ih pitao:
Koje probleme i brige imate?
[ta vam smeta i {ta vas nervira?
Kakve su se sve prepreke javljale u pro{losti?
[ta mislite da je doprinelo propasti ovog {kolskog
sistema?
Po{to sam dobio sve odgovore, po~eo sam da postavljam
pitanja ovog tipa:
drugi treba da urade. @eleo bih, tako|e, da znam ta~no {ta

biste vi li~no i va{a organizacija uradili da biste doprineli da
stvari krenu nabolje? Pretpostavljaju}i da su svi drugi spremni da doprinesu pobolj{anju stanja, {ta biste vi mogli da
uradite da se stvari promene?
Onda sam po~eo da dobijam razli~ite odgovore. Dobio
sam uveravanja o li~noj angaòvanosti. Ne znam kako bih to
druga~ije dobio da nisam prihvatio i dozvolio da sav njihov
bes, frustracije i nedostatak poverenja izbiju na povr{inu u
prvom razgovoru. Mislim da bih, da nisam tako postupio, nai{ao na osporavanje i odbijanje mojih pitanja i ~itavog procesa sa njihove strane. Morao sam da pro|em kroz sve to negativno da bih stigao do pozitivnog. Svi su oni doprineli pozitivnim promenama, do kojih je kasnije do{lo.
îtav taj proces je trajao oko godinu dana. Imali smo
dosta dobrih informacija u prvih {est meseci, ali smo po~eli
da sara|ujemo tek krajem prve godine. Tek posle dve do tri
godine je do{lo do pravog uspeha koji se mogao izmeriti, ali
krajem prve godine svi su shvatili i prihvatili ~injenicu da je
do{lo do predvi|enih promena.
Dòn Priskorn
[ta bi trebalo uraditi da se stanje popravi?

[ta mislite da nedostaje?
êga nema?
[ta bi trebalo uraditi da {kole u ovom okrugu budu
uspe{ne?
Odgovor koji sam na po~etku dobio od skoro svih grupa
je glasio: Pa, kad bi se drugi promenili, onda... [est meseci
sam slu{ao samo o njihovim frustracijama vezanim za druge
osobe. Po{to sam re{io da se izborim s tim, morao sam ponovo da se sastanem s istim predstavnicima grupa i da im
kaèm: U redu, shvatio sam {ta ste rekli da nije u redu i {ta
230
231
Aladinov faktor
Traite na poslu
Moj otac je radio sa vo}em i povr}em, prodavao je poljoprivredne proizvode iz kamiona na ulicama Halioka u Masa~u-
setsu. Jednog dana, kada sam imao devet godina, otac me

je zamolio da bacim sanduk jagoda koje su se pokvarile. U sanduku su bile 24 korpe jagoda od po ~etvrt kile. Pitao sam ga
moè li da mi ih d, po{to je ionako mislio da ih baci. Rekao je
da ne moè, da mi ih ne d, iako su za |ubre, po{to ni njemu
niko nije dao. Ipak je ponudio da mi ih proda na kredit, ali
pod specijalnim uslovom.
To je zna~ilo da ako ih ne prodam, ne}u biti duàn da mu
platim. Sloìo sam se s tim i brzo smo se dogovorili o ceni.
Se}am se da je cena bila sme{no mala, ~ak i za to vreme
mo`da pet centi za ~etvrt kile. Onda je otac udvostru~io, a
meni je objasnio da tako èli da pokrije rizik. To je bila moja
prva lekcija u vezi sa kreditom i povra}ajem uloga.
Sortirao sam jagode dobre sam stavio u ~iste korpe i tako spasao osam korpi. Onda sam ih stavio u kolica i odvukao
niz ulicu, iza blokova ku}a u blizini na{e radnje. (Da, mnogo
sam èleo da budem sin svoga oca u tom pogledu; i ne, ne
moète vu}i kolica puna jagoda gore-dole niz strme stepenice a da ih ne o{tetite. Zato ostavite sve korpe, osim jedne,
kod starice na prvom spratu. To je ujedno i dobar na~in da i
ona kupi malo.) Za manje od sata sam sve rasprodao i vratio
se po jo{. Nije bilo vi{e jagoda za prodaju toga dana, ali mi je
otac pod istim uslovima ponudio kukuruz {e}erac i krompir
koji su ve} po~eli da stare. I njih sam prodao za jedan sat.
Posle toga, kad god bih posebno dobro obavio posao
o~istio skladi{te, obrisao pod, izglancao jabuke otac
me je nagra|ivao punim kolicima robe koju sam mogao da
prodajem u blokovima. Novac koji bih zaradio morao sam da
~uvam, po{to bih oca prethodno isplatio po ceni koju smo
ugovorili za njegovu robu. To {to mi je otac dozvoljavao da
sa njim pregovaram o ceni davalo mi je ose}aj da smo na
neki na~in jednaki, iako sam ja imao samo devet godina. To
je bio ogroman podstrek za moje samopouzdanje! Moja mama je uvek bila u blizini da nam pomogne da re{imo na{e
nesuglasice kada bismo imali razli~ito mi{ljenje oko vrednosti
232
233
10
TRA@ITE NA POSLU
*
Ako traìte svoju sre}u, otvori}e vam se vrata koja se nisu
otvorila nikom drugom.
Dòzef Kembel
Da li vam treba slobodno vreme? Unapre|enje? Povi{ica? Kancelarija samo za vas? Vi{e uputstava? Vi{e uvaàvanja? Vi{e priznanja? Vi{e podr{ke? Bolja opremljenost? Neko ko bi saslu{ao
va{e ideje? Neko ko bi vam pomogao da re{ite problem? Manje
klevetanja? Vi{e saradnje? Bolje razumevanje? Manje stresa?
Vi{e prostora? Vi{e nagrada i zahvalnosti? Vi{e afirmacije? Stimulacija? Preme{taj? Neko sa kime biste mogli da menjate smene? Da prestanu da vas uznemiravaju? Pomo}nik? Da budete
uklju~eni u dono{enje odluka? Pove}anje plate ili provizije? Dozvola da poha|ate seminar, kurs ili konferenciju? Dozvola da
odsustvujete? Obja{njenje? Promena politike? Privremeni pomo}nik da biste zavr{ili posao? Ve}i budèt? Kontrola budèta?
Produènje roka? Fleksibilan raspored rada? Vi{e angaòvanja
zaposlenih? Vi{e kreativnih ideja?
Traìte {ansu
Aladinov faktor
Traite na poslu
polutrulog krompira, i oko toga koji bi bio njegov deo po{to

prodam robu. Meni je izgledalo da ona nikada ne bi stala na
stranu oca ili sina samo iz ljubavi ili saose}anja. Ona je samo
insistirala da obojica uradimo ono {to je ispravno. I mi smo, u
velikoj meri zbog nje, to uvek i ~inili.
Samo {to sam zavr{io rad u komitetu Olimpijskih igara u Los

An|elesu 1984. godine, èleo sam da na|em drugi posao
na kome bih mogao da budem koristan zajednici. Po~eo
sam da se raspitujem i saznao sam za Fondaciju za samopouzdanje Dèka Kenfilda. Raspitao sam se kod Norma Fraja o
Fondaciji, jer je on poznavao Dèka Kenfilda, a on mi je rekao da koliko on zna niko nije vodio Fondaciju. I tako sam
pozvao Dèka i upitao ga da li bismo mogli da se sastanemo
i porazgovaramo o njegovoj neprofitnoj fondaciji.
Na{li smo se na ru~ku i ja sam rekao: @elim da radim za
va{u fondaciju.
Dèk je odgovorio: Ne nameravam nikoga da zaposlim.
Sve {to fondacija u ovom trenutku radi je odràvanje godi{njih konferencija o samopouzdanju za nastavnike, a nama
posle svake konferencije ostane taman toliko novca za reklamu slede}e konferencije.
Na to sam odgovorio: To nije va`no. Ja i pored toga
èlim da radim za vas. @eleo bih da vodim fondaciju.
Vi me niste ~uli. Ja nisam u situaciji da bilo {ta pla}am.
Nema novca za va{u platu.
Vi mene niste ~uli. Nije mi vaàn novac, èlim da vodim
fondaciju i ja }u smisliti gde da na|em novac.
U tom slu~aju, u redu. Kako da odbijem takvu
ponudu?
Moja supruga Linda, znaju}i da namerevam da krenem
novim putem, koji je za mene bio veoma zna~ajan, dobrovoljno je pristala da se vrati na posao sve dok fondacija ne
bude stala na noge i ne bude mogla da me pla}a.
Sada imam dva nova izazova. Nikada ranije nisam vodio
fondaciju i moram da skupim dovoljno novca za sopstvenu
platu. Pitao sam sve koje poznajem, a koji su bili makar i
posredno u vezi sa nekim neprofitnim organizacijama, kako
se to radi. Oni su mi ili davali savete ili upu}ivali na druge
ljude. I{ao sam i na seminar kod jedne ène koja se bavi
skupljanjem novca za okrug Los An|elesa, i koja je stvarno
znala svoj posao. Pitao sam je kako bih mogao da prikupim
novac za neprofitnu organizaciju.
234
235
Rik Gelinas
Godine nisu va`ne. Bez obzira na to da li ste mladi ili stari

moète traìti i dobiti vi{e. Bilo da ste prodavac, menadèr,
sekretarica, recepcioner, slu`benik, radnik u fabrici, radnik
na vilju{karu, slu`benik u po{ti ili vlasnik malog biznisa, ako
pove}ate koli~inu i kvalitet svog zahteva, moète pove}ati i
svoju produktivnost, krajnji rezultat i kvalitet svog poslovnog
ìvota.
Traìte posao... i vi{e od toga!
Po~etkom osamdesetih godina Dèk je osnovao Fondaciju za
samopouzdanje sa ciljem da se bavi obrazovnim i dobrotvornim
radom na polju socijalne pomo}i i kazneno-popravnog rada.
On je èleo da obu~i u~itelje, socijalne radnike i radnike u
zatvorima, da bi oni bili u stanju da studente, primaoce socijalne pomo}i i zatvorenike nau~e kako da steknu samopouzdanje i osposobe sami sebe. Osim toga, on je bio sponzor konferencije na temu samopouzdanja za osam stotina edukatora u
ju`noj Kaliforniji.
Rezultat jedne takve konferencije je odluka Larija Prajsa
da promeni svoju karijeru. On je èleo da u~ini ne{to veliko
i zna~ajno za zajednicu. Odlu~io je da bi to mogao da u~ini
preko Fondacije za samopouzdanje. Evo njegove pri~e o tome
kako je ostvario svoj san:
Aladinov faktor
Traite na poslu
Ona mi je objasnila: Postoji konkurs za projekte, koji je

raspisao okru`ni Odsek za obrazovanje i na koji bi trebalo da
se javite.
Pitao sam je: Kako se to radi? Ona me je poslala drugoj
osobi u Okru`nom odseku za obrazovanje, koja me je stavila na spisak.
Kada sam sve to obavio, oti{ao sam pred podno{enje
zahteva na konferenciju i tamo sam upoznao ljude koji su
pisali specifikacije za podno{enje zahteva. Pri{ao sam im i
upitao ih da li bi radili zajedno sa mnom. To im se u~inilo
kao dobar spoj. Onda sam oti{ao kod drugog u~esnika u
nadmetanju Dolores Retklif i pozvao je da nam se pridruì. Dva meseca, mnogo napisanih pisama i na{ projekat
je prihva}en. Iznos koji nam je odobren je iznosio 579.000
dolara. Stvorio sam novac za svoju platu i veliki projekat za
fondaciju i sve to za samo ~etiri meseca, tako {to sam pitao i
traìo ono {to sam èleo i {to mi je bilo potrebno.
Godine 1980. sam postala svesna da èlim da prekinem

veoma uspe{nu karijeru u oblasti nekretnina kako bih se posvetila pevanju, plesu i pisanju, s krajnjim ciljem da postanem
producent i izvo|a~ u mjuziklu na Brodveju. Bilo mi je jasno
da to èlim, ali sam shvatila da mi nedostaje ne{to va`no:
podr{ka. Svaki put kada bih nekome rekla za svoj san, odgovorili bi mi: Ti si luda!
I tako sam napravila plavu traku na kojoj sam zlatnim
slovima napisala Va`no je ko sam. Po~ela sam da idem okolo i govorim ljudima kako su divni i pitala ih za njihove snove.
Rekla bih: Ohrabri}u vas da krenete u ostvarenje svog sna,
a volela bih da i vi mene ohrabrite da ja ostavrim svoj san.
Vidite, ja bih èlela da nastupim u mjuziklu na Brodveju 31.
marta 2002. godine i svaki put kada me budete videli volela
bih da me podignutim palcem ohrabrite i kaète mi: Samo
tako nastavi, Helis.
Helis Bridìs
Lari Prajs
Zamolite nekoga da vam bude mentor
Va`no je da po~nete da traìte

Merilin Krigel nam je ispri~ala slede}u pri~u o svom sinu Otisu. On i njegova devojka su do{li s koledà na letnji raspust u
San Francisko. Oboje su èleli da na|u neki posao preko leta.
Razlika u njihovom pristupu pokazuje koliko je va`no traìti.
Devojka je po~ela da priprema rezime. Provela je dva dana za
pisa}om ma{inom, pripremaju}i se da krene sa raspitivanjem.
Otis je jednostavno uzeo telefon i po~eo da zove ljude i da se
raspituje ima li negde nekakvog posla. Kroz dva dana ona je
imala napola napisan rezime. Otis je imao {est ozbiljnih prilika za posao, od kojih je jedna prerasla u posao preko leta.
Traìte ohrabrenje
Ohrabrenje je hrana za du{u.
Nepoznati autor
236
De~ak: Nau~i me onome {to zna{, Dìme.

Vele~asni Dìm: To bi trajalo satima, Teri. Oh, do|avola! U svakome od nas se krije jedan mali Obi-Van
Kenobi.
Taksi
Evo osnovnog pravila za postizanje uspeha. Obeleìmo
ga u mislima i zapamtimo ga. Pravilo glasi: Uspeh zavisi
od podr{ke drugih ljudi. Jedina prepreka izme|u vas i
onoga {to èlite da budete je podr{ka drugih ljudi.
Dejvid Dòzef [varc
Semjuel A. Sajpert, uredni~ki savetnik u fondaciji Napoleona Hila predlaè da pri|ete nekome i zamolite ga da vam
bude mentor slede}im re~ima:
237
Aladinov faktor
Traite na poslu
Iskreno se divim va{em radu. Vi ste uspe{ni u onome

{to radite i mislim da ste izuzetan uzor. Voleo/la bih da
provedem vi{e vremena sa vama da bih nau~io/la ne{to iz
va{eg iskustva. Da li biste hteli da mi pomognete?
Na{e iskustvo pokazuje da }e ve}ina ljudi, kada im se pristupi na pozitivan na~in, pristati da vam posveti neko vreme.
Moète zamoliti ljude koji ìve daleko da sa vama razgovaraju
telefonom.
Kada je Dèk napustio posao i odlu~io da osnuje sopstvenu
firmu za obuku i razvoj, pozvao je Lua Tajsa, osniva~a i predsednika Pacifi~kog instituta, i rekao mu da se divi njegovom
radu slede}im re~ima: Ako ikada do|ete u Los An|eles da
drìte predavanje ili radionicu, voleo bih da mi pruìte priliku
da vas sa~ekam na aerodromu i budem va{ {ofer u zamenu za
privilegiju da skupljam va{e znanje dok se vozimo po gradu.
Da li biste pristali na tako ne{to?
Lu je bio toliko ljubazan da pristane i Dèk je proveo pola
dana voze}i ga po Los An|elesu. Bio je u prilici da mu postavi sva pitanja koja je smi{ljao, o tome kako da bude uspe{an u
svojim seminarima i obuci, a Lu je odgovorio na sva njegova
pitanja, daju}i mu dobre savete, kao i prakti~ne i korisne informacije. Dèk je izra~unao da je dobio savete u vrednosti od
5.000 dolara u zamenu za ~etiri sata vo`nje i to samo zato {to
je zamolio za uslugu.
Vremenom smo nau~ili da vam neki od najuposlenijih i
najuspe{nijih ljudi na svetu stoje na raspolaganju, ako smislite
na~in da im pri|ete. Lu bi u svakom slu~aju morao da uzme
taksi. Dèk je u{tedeo Luu ne{to novca i pruìo mu priliku da
radi ono {to najvi{e voli da prenosi znanje drugima.
telskoj sobi i intenzivno radio s njima na temu kako da pobolj{aju svoju praksu. Obe}ao je da }e ih nau~iti da utrostru~e
svoj prihod i udvostru~e slobodno vreme. On sada napla}uje
svoje usluge, ali je sve po~elo sa grupom kiroprakti~ara koji su
èleli da provedu s njim neko vreme. Iz tog iskustva je shvatio
vrednost rada u grupama. To je za Marka bilo efikasnije u pogledu vremena, a dragocenije za kiroprakti~are, jer su u~ili
jedni od drugih, kao i od Marka.
Za{to ne biste oformili grupu i pozvali one od kojih èlite
da u~ite da vas nau~e?
Pri|ite ivici, re~e on.
Oni reko{e, bojimo se.
Pri|ite ivici, re~e on.
Pri{li su.
On ih je gurnuo... i oni su poleteli.
Gijom Apoliner
Poslednjih godina Mark je odràvao mentorske sastanke u

grupama za kiroprakti~are. Sastao bi se s desetoro ljudi u ho-
Mi verujemo da je svakome u ìvotu potreban neko da ga

u~i i vodi ka vi{im nivoima ve{tine u onim oblastima koje je
odabrao kao svoj cilj. Da bismo bili bolji, ~esto nam je potreban u~itelj ili trener. To moè biti neko ko nas obu~ava u sportu, umetnosti, finansijama ili profesionalno. Mo`da biste voleli da imate li~nog trenera u teretani, u~itelja muzike, u~itelja
za glas, instruktora plesa ili trenera za golf? Moète angaòvati nekoga da vas obu~ava u pisanju, glumi ili drànju govora. Za{to ne biste angaòvali nekog finansijskog stru~njaka za
pravljenje plana, savetnika holisti~ara za zdravlje ili nekoga ko
bi vam davao savete vezane za karijeru? Moète na}i nekoga
ko }e vam pruìti izazov da biste se istakli u bilo kojoj oblasti
ìvota koju izabarete.
Traìli smo savet i obuku od profesionalca u stonom tenisu, instruktora tenisa, instruktora ronjenja, voza~a auto trka,
gitarista, ònglera, profesionalnih govornika, glumaca, milio-
238
239
Mentorski rad moè biti u grupama
Aladinov faktor
Traite na poslu
nera koji su sami stekli svoje bogatstvo, pisaca bestselera, producenata reklamnih filmova, u~itelja meditacije, instruktora joge,
sve{tenika, savetenika za molitvu, bankara, autovizuelnih stru~njaka, knjièvnih agenata, publicista, babica i umetnika.
Kako to radite?
Moète li da nam pokaète to {to ste upravo uradili?
Moète li da mi date nekoliko nagove{taja koji bi mi pomogli da pobolj{am svoje... ?
Imate li neki savet za nekoga ko je... ?
Primate li u~enike?
Da li biste bili spremni da...?
Znate li nekoga ko...?
Zajednicu umova ~ine dvoje ili vi{e ljudi, koji su se okupili

da rade u duhu savr{ene harmonije i ostvare zajedni~ki cilj.
Nas dvojica smo imali nekoliko ovakvih zajednica, okupljenih
radi unapre|enja na{e karijere i ostvarivanja ciljeva koje smo
sebi postavili. Te grupe su obuhvatale: Mareja Fi{era, neverovatnog pisca i urednika; Martina Ruta, privrednog savetnika;
Daga Kru{kija, stru~njaka za organizacioni razvoj; Dòna
Asarafa, vlasnika RE/MAX-a iz Indijane i neverovatnog

preduzetnika; Pitera Vegsa i Gerija Sajdlera, na{e izdava~e u
Health Communications; Bernija Dormana, osniva~a firme
Income Builders international; kao i nas dvojicu.
Dèk je jednom pripadao zajednici umova koja je uklju~ivala i doktora, savetnika, fotografa i Barbaru de An|elis, jednu
od najpoznatijih svetskih autorki i stru~njaka za me|uljudske
odnose. Oni su se sastajali svakog utorka ujutru od 6.30 do
8.30 i onda su odlazili svako na svoj posao. Potrebno je da bude{ mnogo posve}en cilju da bi ustajao u pet ujutru radi sastanka, ali svako iz te grupe je dostigao neslu}eni nivo uspeha, kako u profesionalnom, tako i u finansijskom smislu.
Savetujemo vam da sa~inite spisak sa ~etiri do {est imena
osoba koje biste voleli da imate u svojoj zajednici umova.
Izaberite ljude za koje verujete da bi mogli da doprinesu vama
i onima kojima ste se obavezali da }ete im uzvratiti pomo}.
Pozovite svakog sa spiska i predloìte im da vam se pridruè.
Objasnite im da je cilj sastanka da obezbedite uzajamnu podr{ku i odgovornost u ostvarivanju va`nih ciljeva li~nih i
profesionalnih.
Na tim sastancima moète, izme|u ostalog, da traìte savete, povratne infromacije, izvore i obuku. Moète simulirati
razli~ite prezentacije. Moète kritikovati poslovne planove,
strategiju i ideje ostalih. Moète razmenjivati kontakte, ideje o
novim mogu}nostima i tako sebi smanjiti probleme. Najva`nije je da jedni druge podsti~ete na razmi{ljanje, na velike ideje
i da ra~unate jedni na druge da biste ostvarili zacrtane ciljeve
pre slede}eg sastanka.
Mark je trebalo da odrì prezentaciju pred devet hiljada
ljudi za Njujor{ko dru{tvo kiroprakti~ara. Drugi govornik
je bio Toni Robins. Mark se obratio Toniju: Dèk i ja smo
talentovani i pametni kao i ti. Kako to da ti zara|uje{ 50
miliona dolara godi{nje, a mi samo po milion svaki?
Toni je pitao: Koliko zara|uje svako od ljudi iz va{e
grupe?
240
241
Bi}ete iznena|eni koliko mnogo ljudi }e odgovoriti potvrdno. Pa {ta i ako kaù ne? Pitajte nekog drugog.
Udruìte se ili oformite grupu za razmi{ljanje
Knjiga koja je verovatno najvi{e uticala na na{e karijere je
knjiga autora Napoleona Hila pod naslovom Misli i obogati se.
Ovoj knjizi se pripisuje zasluga da je promenila ìvot mnogih
uspe{nih ljudi, preduzetnika kao {to su Veli Amos, osniva~
ûvenog Amosovog keksa i Tomas Monagan, osniva~ lanca
Domino pica. Jedna od najva`nijih tehnika koje je Hil podelio s ~itaocima je kreiranje i korist koja proizilazi iz udruènih
mozgova.
Aladinov faktor
Traite na poslu
Mark je odogovorio: Oko milion. Za{to?

Toni mi je odgovorio: U tome leì va{ problem. Svako iz
moje grupe zara|uje oko sto miliona godi{nje. Morate da se
okruìte ljudima koji su ve} stigli do nivoa koji vi èlite da postignete. Oni }e povu}i i vas u veliku igru.
Tako i mi stalno pomeramo svoje granice mogu}eg. I mi se
stalno obra}amo sve ve}em broju ljudi koji imaju isti cilj da
promene ljudima ìvot, ali da i sami finansijski dobro pro|u.
Stalno se obra}amo pojedincima, organizacijama i svetu, traè}i podr{ku za stvaranje realnosti koja ìvot ~ini lep{im.
Milion ili sto miliona moè biti izvan va{eg doma{aja, ali
poenta ove pri~e je da treba da na|ete na~in da se druìte sa
ljudima koji su stigli dalje od vas na putu kojim i vi idete. Oni
}e dati {irinu va{im idejama, va{em umu i pona{anju. Oni }e
pro{iriti va{u sliku onoga {to je mogu}e.
Ne morate biti bogati
@ena koja s dvoje dece ìvi od socijalne pomo}i u okviru projekta sme{taja u objektima Kabrini grin u oblasti îkaga, odlu~ila je da iza|e iz projekta i iz geta. Znala je da to ne moè
sama. Bilo joj je potrebno neko znanje koje bi mogla da proda.
Da bi postala daktilografkinja morala bi da se vrati u {kolu na
obuku. Kako moè da uspe sa dvoje dece koje mora da ~uva
po ceo dan?
Problem je re{ila tako {to je zamolila druge majke obuhva}ane projektom da joj se pridruè i da formiraju zajednicu.
Najpre su stvorile kooperativni program ~uvanja dece drugi
naziv za: Ja }u ~uvati tvoju decu u utorak, ~etvrtak i subotu,
ako ti brine{ o mojoj deci u ponedeljak, sredu i petak. Po{to
je imala tri slobodna dana nedeljno, po~ela je da u~i daktilografiju i uzima ~asove poslovanja na obli`njem dràvnom
koledù. Dve godine kasnije ona i nekoliko drugih èna dobile su posao sekretarice i preselile se s decom izvan projekta.
242
Traìte vi{e novca

Bukvalno ose}am da je najne~uveniji zahtev koji sam ikada
uputila bio onaj kada sam traìla honorar od hiljadu dolara
za drànje predavanja. Bila sam toliko nervozna, da nisam
mogla da poverujem.
Dèjn Blustejn
Kada je Dèk tek po~eo da radi kao savetnik za obrazovanje,

dobijao je 300 dolara dnevno. Kasnije je saznao da njegov prijatelj dobija 800 dolara za iste usluge. Bio je zapanjen. Kako to
da ti dobija{ 800 dolara dnevno?, pitao je u neverici.
Vrlo jednostavno, odgovorio je. Traìo sam toliko.
Opa, nisam znao da {kole pla}aju toliko za drànje seminara i obuku. U sebi je Dèk razmi{ljao: Ja sam dobar kao
i on. Isto sam toliko pametan, duhovit i inspirisan na svojim
seminarima.
I tako je odlu~io da traì 800 dolara slede}i put kada neko
bude hteo da ga angaùje. Za manje od nedelju dana pruìla
mu se prilika da traì. Kada ga je osoba na drugom kraju ìce
pitala kolika je njegova tarifa, on se bukvalno zagrcnuo. Nije
mogao da progovori. Osam...osam...{esto dolara! Kona~no
je izgovorio, misle}i da }e ~uti kako ~ovek na drugom kraju
vi~e na njega: Vi mora da se {alite!
Ali on je rekao samo: Nema frke!
Nema frke? Da li je dobro ~uo? A {to bi bilo frke?
Oh, mi imamo u kasi planirano 1.200 dolara za predava~a, odgovorio je.
Neverovatno! Ostavio je na stolu {esto dolara, koji su mogli
da budu njegovi samo da je jednostavno traìo.
Traìte povi{icu
Istraìvanja pokazuju da se isplati traìti povi{icu. USA
tudej je objavio rezultate istraìvanja koje je sprovelo Luteransko bratstvo. Ustanovljeno je da je od onih koji su traìli
243
Aladinov faktor
Traite na poslu
povi{icu na svom stalnom poslu, 45% èna i 59% mu{karaca

dobilo ono {to je traìlo. Dakle, {anse su vam 50/50 da }ete
dobiti povi{icu, samo ako je traìte. Zapamtite jo{ jednom,
najgore {to moè da vam se dogodi je da vas odbiju. Pa {ta?
Ni{ta ne gubite, zar ne?
Traìte od svog {efa, zaposlenih, klijenata i dobavlja~a
povratnu informaciju
Postavite svim ljudima s kojima radite svom {efu, zaposlenima, svojim dobavlja~ima i klijentima isto pitanje koje smo
vam postavili u osmom poglavlju:
Na skali od 1 do 10, kakav je kvalitet na{ih odnosa bio
proteklog meseca?
Ako dobijete bilo koji drugi odgovor osim 10, nastavite
pitanjem:
[ta je potrebno da bi ocena bila 10?
Ako ovo uradite, dobi}ete veoma dragocene informacije.
Kako moèmo da pomognemo?
Osoblje glavne kancelarije Kvik kopi, najve}e svetske {tamparske kompanije, s godi{njim obrtom od otprilike 350 miliona dolara, oformilo je tim svinje koje se znoje. Ovaj tim je obuhvatao ljude koji su po ceo dan provodili na telefonu i svakog vlasnika radnje zvali najmanje jednom mese~no sa pitanjem: Da
li je sve u redu? Da li vam ne{to treba? Recite nam {ta moèmo
da uradimo za vas?
Odgovori su, kako bi se pratili, i{li direktno u kompjuter, a
na kraju razgovora su od sagovorinika traìli da ocene razgovor na skali od 1 do 10. Prema ovim odgovorima, trenutna ocena kompanije je 9,057.
244
Traìte unapre|enje
Kada budete imali jasne planove u vezi sa svojom karijerom,
recite svom {efu ili direktoru koje su va{e aspiracije i pitajte ih
{ta bi trebalo da uradite da biste se kvalifikovali za unapre|enje: Gospodine Smite, voleo/la bih da postanem sistemski
analiti~ar umesto programera. Ako zavr{im odgovaraju}i kurs
na USC, mogu li da ra~unam na unapre|enje?
Traìte kredit
Moète da traìte kredit od poslodavca, biv{eg poslodavca
ili kreditne zajednice da vam pozajmi novac, kako biste prebrodili teàk period.
Trebalo je da svoju ku}u oslobodim hipoteke, a nisam èlela
nikakav kompromis u vezi sa svojinom na ku}i. Pre{la sam liniju straha i pitala biv{eg {efa, koji me je nedavno pustio da
odem, za kredit u iznosu od 6.500 dolara na 90 dana. Bez
oklevanja mi je dao novac u ke{u ve} slede}eg dana.
Pem Herington
Kredit moète traìti i od banke. Pitali smo biv{eg direktora

banke, Somersa Vajta, kako banka odobrava kredit.
[ta treba da pitate bankara?
Ako traìte komercijalni kredit, evo pet podataka koje }e hteti
da saznaju od vas u prvih 90 minuta da bi vam kredit odobrili:
1.
2.
3.
4.
5.
Koliko para èlite?

Na koliki period?
[ta }ete uraditi s novcem?
Kako }ete vratiti kredit?
Ako ne{to krene naopako, koju alternativu imate za vra}anje novca?
245
Aladinov faktor
Traite na poslu
Kada kaète bankaru koliko vam je novca potrebno, zatraìte malo vi{e, jer je ve}ina ljudi sklona da potceni svoje potrebe i kad dobijete kredit veoma je te{ko da se vratite i dobijete jo{ novca.
Kod komercijalnih kredita postoje samo tri namene za koje

se krediti odobravaju: za kupovinu ili prenos imovine, za smanjenje zaduènja ili pla}anje tro{kova, ili za otkup kapitala.
Bankari pominju sedam karakteristika kredita: karakter,
kapital, kapacitet, kretanje ke{a, uslovi, aktuelnost informacija
i sporedno.
Karakter je najva`niji. [ta }e onaj koji uzima kredit u~initi
ako zapadne u nevolje? Njegov integritet je va`niji od bilo kog
pravnog dokumenta ili izgovora.
Kretanje ke{a je slede}e po va`nosti, jer se u preko 90% slu~ajeva kredit ispla}uje iz protoka ke{a.
Pitanje 2: Gospodine/gospo|o, {ta biste uradili da ste na

mom mestu? (Ne govorite vi{e ni{ta, jer onaj ko prvi progovori, gubi)
Pitanje 3: Dakle, izgleda da moram da se obratim drugoj
banci.
Pitanje 4: Kojoj banci?
Pitanje 5: Za{to?
Pitanje 6: Od koga treba da traìm?
Pitanje 7: Za{to?
Pitanje 8: [ta bi trebalo da im kaèm?
Interesuje nas da li bismo mogli da pove}amo

maksimalni limit na na{em ra~unu?
[ta treba da pitate ako vas odbiju

Kada vas bankar odbije, on ose}a izvesnu krivicu. Prekrenite
to u svoju korist tako {to }ete, kada slede}i put budete i{li u neku banku, postaviti jednostavna pitanja da biste nau~ili kako
da ne pretvorite u da.
Dobar {ef poverava zadatak
Pitanje 1: Gospodine/gospo|o, koliko sam razumeo/la,

odbili ste da mi date kredit. (Ne govorite ni{ta vi{e, jer onaj ko
prvi progovori, gubi)
Admiral i kapetan su vodili vatrenu raspravu o vo|enju

ljubavi. Admiral je tvrdio da je 80% svega rad, a samo je
20% zadovoljstvo. Kapetan je rekao da je admiral lud, jer se
radi samo o 10% rada i 90% zadovoljstva. Po{to su se zavadili oko ovoga, hteli su da ~uju neutralno mi{ljenje. Ugledali
su prvog oficira i pozvali ga. Objasnili su mu o ~emu se radi i
zatraìli njegovo mi{ljenje.
246
247
Aladinov faktor
Traite na poslu
Ovaj je odgovorio: Gospodo, uz du`no po{tovanje,

nijedan od vas dvojice nije u pravu. Obojica su hteli da znaju
kako to da admiral i kapetan mogu u ne~emu da gre{e. Ovaj
im je odgovorio: Pa, ako bi i postojao bilo kakav rad, ja bih
morao da ga odradim za vas.
Predava~eva biblioteka pri~a o poslu

Dò Grifit
Traìte bolji alat i opremu

Ako mislite da vam je potreban bolji alat ili novija oprema da
biste bolje obavljali svoj posao, treba to i da traìte. Jasno recite
{ta vam je potrebno, koliko bi to ko{talo, gde bi moglo da se kupi, kako }e to pove}ati u~inak rada, bezbednost, i {ta ste vi spremni da u~inite da se novi alat ili oprema nabavi.
Pre mnogo godina izbio je veliki poàr u rafineriji nafte.
Plamen se dizao na desetine metara u visinu. Nebo je zastirao
prljav crni dim. Vatra je bila jaka toliko da su vatrogasci morali
da parkiraju vozila ~itavu ulicu dalje i sa~ekaju da se malo sti{a pre nego {to su bili u stanju da se uhvate u ko{tac s njom.
Me|utim, pretila je opasnost da sve izmakne kontroli.
A onda je, sasvim iznenada, uz {kripu ko~nica ulicom dojurio jedan vatrogasni kamion i zako~io ispred same vatre.
Vatrogasci su izjurili i po~eli borbu s plamenom. Kad su ovo
videli, svi vatrogasci koji su se dotad sklanjali, utr~ali su u svoje kamione, dovezli se do mesta poàra i sami po~eli da se
bore sa vatrom. Zajedni~kim naporima uspeli su da obuzdaju vatrenu stihiju.
Oni koji su videli ovaj timski rad, pomislili su: Gospode
Boè, ~ovek koji je predvodio vatrogasni kamion je pokazao
izuzetnu hrabrost! Odlu~ili su da ga nagrade specijalnim
priznanjem za hrabrost koju je pokazao.
Na ceremoniji je gradona~elnik odrào govor: Kapetane,
èleli bismo da vam ukaèmo ~ast za ~in neobi~ne hrabrosti.
248
Spre~ili ste gubitak imovine, mo`da i ìvota. Ako bi postojalo

ne{to posebno {to biste èleli da imate, {ta bi to bilo?
Bez oklevanja, kapetan je odgovorio: Uvaèni, to bi
svakako bio nov komplet ko~nica!
Majk Viket
Traìte najbolje
Biv{i dràvni sekretar Henri Kisindèr zatraìo je od svog
pomo}nika da pripremi analizu. Pomo}nik je radio danono}no na ovom izve{taju. Jedan sat po{to ga je predao Kisindèru, dobio ga je nazad. Na njemu je na{ao prika~enu primedbu da treba ponovo da ga uradi.
Pomo}nik je ostao celu no}, ponovo rade}i izve{taj. I
opet mu je Kisindèr rekao da mora da uradi novi izve{taj.
Po{to je po tre}i put uradio izve{taj, pomo}nik je traìo
od Kisindèra da ga primi. Rekao mu je: Uradio sam najbolje {to sam umeo.
Kisindèr mu je odgovorio: U tom slu~aju }u ga sada
pro~itati.
Predava~eva biblioteka pri~a o poslu,

Dò Grifit
Jasno objasnite posledice

Svi osim Sema su se prijavili za novi penzioni plan kompanije,
koji je zahtevao mali doprinos zaposlenih. Kompanija je
pla}ala sve ostalo.
Naàlost, bilo je potrebno da svi zaposleni prihvate plan,
ina~e on ne}e biti usvojen.
Semov {ef i njegove kolege su molili i nagovarali, ali bez
uspeha. Sem je smatrao da se plan nikada ne}e isplatiti.
Kona~no je predsednik kompanije pozvao Sema u svoju
kancelariju. Seme, po~eo je, evo kopije novog penzionog
249
Aladinov faktor
Traite na poslu
plana, a evo i olovke. @elim da potpi{e{ ovaj papir. @ao mi je,

ali ako ga ne potpi{e{, bi}e{ otpu{ten. Odmah.
Sem je odmah potpisao dokument.
Sada bih te zamolio da mi kaè{ za{to nisi mogao da ga
potpi{e{ ranije?
Vidite, gospodine, niko mi do sada nije objasnio tako
jasno.
Najlep{i odlomci
Traìte diplomatski
Kada se Gra|anski rat zavr{io, neki ljudi su glasno zahtevali
da se Dèferson Dejvis, vo|a Konfederacije, uhvati i obesi.
Predsednik Abraham Linkoln, èljan da se rane naroda {to
pre zacele, ose}ao je da ima dobrih razloga da se suprotstavi
tom zahtevu, ali iz politi~kih razloga nije mogao jednostavno
da iza|e i da to kaè.
Na kraju se general Simson sreo s Linkolnom i pitao ga
da li predsednik èli da uhvate Dejvisa ili da ga puste da
pobegne.
Dozvolite da vam kaèm {ta mislim o hvatanju Dèfa
Dejvisa, odgovorio je Linkoln. U okrugu Sengamon bio je
jedan stari trezveni u~itelj, veoma striktan u pogledu doktrine i prakse potpune apstinencije. Jednog dana, posle dugog
jahanja po vrelom suncu, zaustavio se pred ku}om prijatelja,
koji je predloìo da mu napravi limunadu. Dok mu je prijatelj
spremao limunadu, pitao ga je da li bi hteo da mu sipa kap
ne~eg ja~eg za ìvce posle iscrpljuju}e vreline i ve`bi.
Ne, odgovorio je predava~. Na to i ne pomi{ljam. Ja se
tome u principu protivim, ali ako bi mogao da mi sipa{ a da ja
to ne znam, mislim da me ne bi toliko pogodilo.
Dakle, generale, ja sam gotov da se suprotstavim begu
Dèfa Dejvisa, ali ako biste vi mogli da ga pustite da umakne
a da ja to ne znam, mislim da me to ne bi toliko pogodilo.
Najlep{i odlomci
250
Zahtevajte preterano
Velika dostignu}a su mogu}a ako su zahtevi preterani.
Tea Aleksander
Re}i }u vam {ta je preterano. Imali smo posao u oblasti
konsaltinga za klijenta koga sam smatrao nestabilnim, ne u
finansijskom, ve} u poslovno-emotivnom smislu. Honorar za
konsalting je bio 68.000 dolara. Ja sam traìo svih 68.000
dolara i dobio ih. Jednostavno sam mu rekao da mi tako
napla}ujemo.
Dejv Joho Mla|i
Uradite nemogu}e u jednom danu

Kada sam i{ao na kurs o prikupljanju sredstava za telemarketing koji je u Ostinu vodio Bil Rajdler, jedna èna koja se
bavila prikupljanjem sredstava za fondove poàlila nam se
kako misli da njena karijera stagnira. @elela je da ima vi{e uticaja i vi{e novca, a nije videla kako bi to mogla da postigne,
jer je u toku godine dala sve od sebe i prisustvovala svim
doga|ajima za prikupljanje sredstava kojima je mogla. Bil
joj je rekao: Pa, po{to toliko znate o organizovanju tih
doga|aja, za{to ne biste vodili seminare o tome? Ja }u vam
pomo}i da ih osmislite i moèmo da ponudimo da prvi odrìte ovde u Dalasu, kroz mesec dana.
Dok smo mi bili na pauzi za ru~ak, osoblje je kopiralo
spisak svih neprofitnih organizacija u toj oblasti kako bismo
ih pozvali i prijavili ljude za njen jo{ neosmi{ljeni seminar.
Kada smo se vratili s ru~ka, rekli su nam: Po~nite da zovete. Zvali smo sve sa spiska koji su nam dali, plus ljude koje
smo mi poznavali.
Oni su nam dali i tekst za razgovor telefonom, koji su pripremili dok smo mi bili na ru~ku. Tekst je sadrào odre|ena
pitanja i detalje o tome kako treba da postavljamo pitanja.
251
Aladinov faktor
Traite na poslu
Rekli su nam da budemo neumorni, uporni i da ne odustajemo. Na primer: ako neko kaè da ne moè da do|e, mi treba da pitamo Ima li neko drugi u va{oj organizaciji koga
biste mogli da po{aljete? Ako oni kaù: Hiljadu dolara
je puno za seminar, mi treba da se suprotstavimo re~ima:
Ako ho}ete da pove}ate svoju efikasnost u stvaranju novca,
sigurno }ete zaraditi vi{e nego {to }ete potro{iti. Garantujemo vam povra}aj novca. Druga stvar, koju je bilo va`no da
istaknemo, je ~injenica da se takav seminar retko odràva
u tom kraju: Ovaj seminar }e se odràti u Ostinu samo jednom i imamo samo pedeset mesta na raspolaganju. Ako se
ne prijavite sada, vi ste na gubitku.
Za tri-~etiri sata, skoro ~etrdeset ljudi se prijavilo za seminar. Ja sam li~no prijavio troje ljudi. Energija u prostoriji je bila
neverovatna. Svaki put kada bi neko imao novog prijavljenog
u~esnika, zatrubili bi na biciklisti~koj sireni. Tog dana sam
nau~io mnogo o tome kolika je mo} pitanja. Od jedne ideje
smo stigli do 40.000 dolara vrednog prijavljivanja, za manje
od {est sati. Nau~io sam da je sve mogu}e, ako se potrudite
da to ostvarite.
Lari Prajs
TRA@ITE U PRODAJI
Mogu li ne{to da predloìm?
ku da vodim otvoren razgovor sa njim, naro~ito da mu postavim neko pitanje.

I tako, ne gledam u njega, nego gledam u sto, i kaèm:
Vidite, imam ne{to da vam pokaèm. Hteo bih da vam u{tedim vreme koliko god je to mogu}e. Znam da ste imali dosta posla danas, i ja sam. Onda pogledam u drugu fotelju i
kaèm: Mogu li ne{to da vam predloìm? Kada on kaè:
Da!, ja odgovarim: Pre|ite ovamo. Ako vam ovo pokaèm, u{tede}u vam dosta vremena. A onda okre}em svoju
fotelju prema drugoj fotelji.
On ustaje sa svog mesta iza stola i prilazi drugoj fotelji,
koju mu vi pokazujete. Sada ste na istoj strani stola.
To je ne{to {to ve}ina ljudi ne bi imala petlju da uradi.
ûdno je to {to }e ve}ina ljudi u~initi skoro sve {to se od njih
traì, ako misle da je to u njihovom interesu.
Dejv Joho Mla|i
Traìte sastanak
Jedan uspe{an poslovni ~ovek je umro i oti{ao u... pa, ne ba{
u raj. Jedva da je imao vremena da na miru popu{i cigaretu
kad ga je jedna ruka srda~no potap{ala po le|ima, a u u{ima
mu je zabrujao glas upornog trgovca koji mu je dosa|ivao i
na zemlji: Pa, gospodine Smite, do{ao sam na sastanak,
re~e mu trgovac likuju}i.
Kakav sastanak?
Zar se ne se}ate?, nastavio je trgovac. Svaki put kad
bih u{ao u va{u kancelariju na zemlji, vi biste mi rekli da
}emo se videti ovde!
Pre godinu dana sam nau~io jednu veoma dragocenu re~enicu: Mogu li ne{to da predloìm? Kada èlite da pitate
nekoga da ne{to u~ini, prvo pitajte: Mogu li ne{to da predloìm? Na taj na~in im govorite {ta da urade, umesto da
ih za to molite. Na primer, ako bih u{ao u kancelariju kod
direktora, on bi verovatno sedeo za svojim stolom, a ja bih
seo u jednu od dve fotelje s druge strane. Ne smeta mi da
sedim tamo u po~etku, ali ako bi trebalo direktoru ne{to da
pokaèm, poku{aji da to pokaèm preko stola bi me doveli
u uàsno neugodan poloàj. To mi, tako|e, ne bi dalo prili-
Nedavno smo ~uli za uspe{nog njujor{kog trgovca koji je,

iako su mu klijenti bili uspe{ni poslovni ljudi, uglavnom bez
muke uspevao da zakaè sastanak s njima. Taj zapanjuju}i podatak je objasnio ~injenicom da je uvek zakazivao
252
253
Nepoznati izvor
Aladinov faktor
Traite na poslu
sastanke u ~udno vreme. To zna~i, umesto da predloì 11 sati, on bi precizirao da to bude 10.50. Naravno, zauzeti direktor je ve} imao drugi sastanak, zakazan u 11 sati, ali mo`da
nije imao ni{ta zakazano u tako ~udno vreme. Direktor je,
tako|e, na taj na~in dobio ideju da je vreme za tog trgovca dragoceno i da }e se truditi da taj razgovor bude {to je
mogu}e koncizniji.
Menadèr magazin
Nastojte da zakaète sastanak

Kada je Aristotel Onazis imao dvadeset godina, ìveo je u
Argentini. Radio je no}u kao operater za telefonsku kompaniju, {to mu je omogu}avalo da danju bude slobodan za druge stvari. Po{to je èleo da zara|uje vi{e, zainteresovao se
za mogu}nost uvoza i prodaje duvana s Istoka lokalnim proizvo|a~ima cigareta. U to vreme Argentina je uvozila velike
koli~ine duvanskog lista s Kube i iz Brazila, ali vrlo malo vrsta
duvana s Istoka. Vremenom je uspeo da ubedi oca da mu
po{alje uzorke nekih najboljih vrsta koje su se uzgajale na
Peloponezu.
Kada je isporuka kona~no stigla, Onazis je obi{ao proizvo|a~e cigareta u Buenos Ajresu. Ni{ta nije i{lo brzo. Ostavio
je uzorke, u nadi da }e ga neki od kupaca pozvati, ali niko
se nikada nije javio. U nemogu}nosti da zakaè sastanak sa
bilo kim ko donosi odluke, mladi Onazis je odabrao Huana
Goana, direktora jednog od najve}ih proizvo|a~a cigareta
u dràvi. Svakog dana je stajao ispred Goanove kancelarije i
tiho i pun nade ga posmatrao. Svakog drugog dana je stajao
ispred Goanove ku}e kad bi se ovaj vratio s posla. Posle 14
dana Goan vi{e nije mogao da izdrì. Zamolio je sekretaricu
da sazna ko je taj momak i za{to ga ne ostavlja na miru.
Kada ga je Goan pozvao, Onazis mu je objasnio da sve
{to èli je da proda prvoklasni orijentalni duvan njegovoj firmi. Zainteresovan i sa blagim olak{anjem, Goan ga je poslao
254
u njegovo odeljenje koje se bavilo kupovinom, gde je Onazis

kona~no postigao svoj cilj zapo~eli su ozbiljno ispitivanje
uzoraka duvana koje je doneo.
Po{to je duvan bio zaista odli~an, Goanini ljudi su odmah
naru~ili duvanski list u vrednosti od 10.000 dolara. Onazis je
naplatio ocu standardnu trgova~ku proviziju od 5%. êsto
je imao obi~aj da kaè kako je tih 500 dolara bila osnova
njegovog bogatstva.
Ginter Klajnfild, poslovni ~ovek iz Njujorka, èleo je da se

sastane sa Aristotelom Onazisom za vreme njegovog boravka
u Njujorku. U nemogu}nosti da zakaè sastanak, primenio je
Onazisovu taktiku. Znao je da Onazis odseda u potkrovlju, pa
je oti{ao do njegove zgrade i vozio se liftom gore-dole po ceo
dan, znaju}i da }e u nekom trenutku Onazis morati da se na|e
s njim u liftu. Kasnije toga dana, sklopio je posao sa Onazisom
dok su se vozili od poslednjeg sprata do prizemlja.
Pitajte da se zajedno provozate
Sid Fridman, specijalizovan za prodaju ìvotnog osiguranja u
Filadelfiji, ugovara sastanke s potencijalnim klijentima koji su
prezauzeti tako {to im predlaè da kupi kartu i po|e s njima
na slede}e putovanje avionom. On leti sa njima, upoznaju
se, nastoji da sazna njihove finansijske planove i potrebe za
osiguranjem i tako prodaje dosta polisa osiguranja.
îtav na{ {ou se zasniva na traènju
Svaka epizoda popularne ameri~ke emisije Najsme{niji ku}ni video sastoji se u proseku od ~etrdeset ise~aka. Na{a
proporcija je stotinu prema jedan, tako da nam je potrebno
~etiri hiljade predloga da bismo napravili jednu epizodu.
Vrlo ~esto Americi nudimo zadatak i zatraìmo od 27 miliona na{ih gledalaca da nam po{alju trake sa odre|enim te255
Aladinov faktor
Traite na poslu
mama, kao {to su bebino prvo {i{anje, sme{ni na~ini da se

razbije jaje, jedenje {pageta, ali im ne govorimo ni{ta vi{e od
toga. Dobijali smo na hiljade video kaseta neverovatnu kolekciju interpretacija, od bezubih starijih gra|ana kako poku{avaju da pojedu poslednju {pagetu, do bebe koja jede svoj
prvi tanjir {pageta.
Zahtev mora da bude odre|en, jer su ljudi navikli da primaju uputstva. Ako im kaèmo da nam po{alju odre|ene
teme, oni ih nam {alju. Ako ostavimo otvoreno pitanje teme, oni sami o sebi procenjuju suvi{e o{tro. Mnogi od onih
koji su dobili na{u veliku nagradu su u stvari gomilali svoje
video kasete. ûvali su ih i po dve godine, misle}i da njihov
film nije dobar. Ljudi ~esto ne veruju da imaju ne{to vredno
za gledanje, ali u skoro svakom slu~aju svi imaju ne{to
zanimljivo.
Lojd Veintraub, izvr{ni potpredsednik firme

Vin di Bona prodak{n
Zatraìo je obja{njenje i napravio karijeru

Mnogi televizijski voditelji jednostavno postavljaju pitanje, jer
je to pitanje koje su zapisali, i veoma ~esto ne slu{aju odgovor. Ja sam odavno shvatio da ako slu{am odgovor, a nisam
sasvim razumeo {ta je re~eno, moram da pretpostavim da
nisam jedini, odnosno da i drugi ljudi mo`da nisu sasvim
razumeli {ta je re~eno. Mislim da se to desilo posle intervjua
sa ekonomistom Dònom Kenetom Galbrajtom. Razgovarali
smo o ekonomiji po~etkom sedamdesetih godina i ja nisam
najbolje razumeo jedan od njegovih koncepata, pa sam rekao: Vidite, ja sam ~ovek sa Marsa, tek sam se spustio na
Zemlju i nemam pojma {ta se ovde doga|a. Objasnite mi kao
da sam pao sa Marsa. Od tada sam uvek u te{kim situacijama i pojmovima koristio taj pristup ôvek sa Marsa...
Mene sport ne interesuje ba{ mnogo, ali ljudima se dopalo kako sam vodio intervjue, pa sam dobio posao da vodim
256
polu~asovnu dokumentarnu emisiju sa ragbi igra~em tima

L.A. Rams, koji je {utirao loptu tako da se ona kre}e po zemlji. U to vreme se koristio taj stil udarca. Zvao se Frenk
Korel. Ni{ta nisam znao o sportu. Da biste shvatili koliko ni{ta nisam znao, re}i }u vam da nikada nisam bio na fudbalskoj utakmici, a dobio sam da radim dokumentarnu emsiiju
o tom ~oveku. I tako sam rekao: Frenk, da po~nemo od
samog po~etka. Kako udarate loptu? Odatle smo po~eli, a
dobio sam posao da radim seriju Put za Moskvu. Napravio
sam intervjue sa osamdeset sedam Olimpijaca i bio sam uvek
veoma uspe{an, jer sam im postavljao pitanje: Pokaìte
nam {ta radite i kako to radite, i nisam se bojao da postavim
pitanja o onome {to nisam razumeo.
Ve}ina drugih ljudi ne zna vi{e nego ja, ali se pla{e da
pitaju, jer misle da }e ispasti glupi. Ja se nisam bojao da
kaèm: Znate {ta? Ja ne razumem.
Vin di Bona, producent, Najsme{niji ku}ni video
Traìte preporuke
Kojim god poslom ili profesijom da se bavite, traìte preporuke od svojih kupaca ili klijenata. To vam moè udvostru~iti ili
utrostru~iti posao. Peti Land, zubarka iz Brizbejna u Australiji, pre{la je s pet puta nedeljno da radi tri puta nedeljno, ali je
udvostru~ila prihod i stvorila neverovatan ambijent za rad.
Imali smo obi~aj da traìmo preporuke od svih. Sada to radim
samo sa odabranim ljudima sa oko 20% svojih pacijenata.
Imamo A-1, A-2 pacijente, itd. Na primer, Li je osoba A-1 i zato sam joj rekla: Li, lepo je {to ste danas ovde. Kao {to znate, mi primamo ljude samo sa preporukama i veoma je lepo
od Kerol {to vam nas je preporu~ila. Mo`da ste pro~itali mali
tekst koji se nalazi na kraju bro{ure? Da li bismo mogli da ga
jo{ jednom pro~itamo zajedno?
Primamo ljude samo po preporuci i veoma nam je va`no
da nam ljudi preporu~uju druge, jer ako ne bismo dobili prepo257
Aladinov faktor
Traite na poslu
ruke, ne bismo bili ovde danas, kada smo vam potrebni. Zato
vas molimo da nam preporu~ite nekoga ko poseduje kvalitete sli~ne va{im. Mo`da mislite da je odgovor koji dobijam:
Pro{etaj malo, ali nije. Naj~e{}i odgovor glasi: Oh, da li to
zna~i da mogu da vam preporu~im samo jednu osobu?
Pedi Land
Postavite jednostavna pitanja

Od pro{le godine moja prose~na prodaja se pove}ala na
640.000 dolara. Kako to da crnac, visok 185 cm, biv{i profesionalni sportista, prodaje ku}e uglavnom bogatoj jevrejskoj klijenteli? U osnovi, to je veoma jednostavno. Kada ljudi
do|u u otvorenu ku}u, pretpostavljam da ne{to traè. Oni
mo`da ne traè ono {to vi imate ba{ u toj ku}i, ali ja im zato
postavim jedno sasvim jednostavno pitanje: Kako vam se
svi|a ku}a? To pitanje samo otvara prostor za razgovor, jer
odgovor i nije mnogo vaàn. Ako im se ku}a dopada, onda
pri~ajte sa njima o toj ku}i. Ako im se ne dopada, onda ih
pitajte: [ta zapravo traìte?
Traìte veliki aplauz

Ve}ina velikih trenutaka u ìvotu je rezultat podstreka.
Koliko god veliki, slavan i uspe{an bio, ~ovek je èljan
aplauza.
Nepoznati autor
Nedavno su me na jednom skupu predstavili i trebalo je da
se obratim publici, ali ljudi su se jo{ uvek vrpoljili. Shvatila
sam da ne èlim da budem predstavljena na taj na~in. @elela sam da imam stoprocentnu pa`nju publike. Da ose}am
da me uvaàvaju. Zato sam zatraìla da me podrè velikim
aplauzom.
Stala sam pred njih i rekla: Sada bih vas zamolila za aplauz iz dva razloga. Pr vi je to {to ga zasluùjem, a drugi je
slede}i: ako od vas dobijem aplauz, i vi }ete znati da moète
za sebe da traìte {ta god poèlite.
Helis Bridìs
Brus Medved Smit
Postavite sofisticirano pitanje

Pre vi{e godina pri{ao mi je na kraju jedne moje prezentacije
dr Blejn Li, koji je radio sa Stivenom Kovijem, i rekao: êkao
sam da svi iza|u jer sam hteo da popri~am s vama nasamo.
Istinski sam uìvao u va{oj prezentaciji, mnogo toga ste uradili dobro. Mislim da je to veoma vredno i da moète da budete
jo{ bolji. Ho}ete li da ~ujete kako?
Kako da odbijete takvog ~oveka? Na kraju sam ga tri puta
angaòvao da doleti u La Jolu i Arizonu kako bi mi pomogao
u strate{kom planiranju i usavr{avanju mojih ve{tina. U stvari, i
ja sam jednom odleteo u Jutu da bih se sreo sa njim na njegovoj turneji i dobio neke savete o tehnici drànja govora.
Dìm Ketkart
258
259
Aladinov faktor
Traite od sveta
Majko, potrebna mi je pomo}. Treba mi lekar, treba mi psihijatar da mi pomogne, poti{teno je rekao brat An|elo majci
Terezi.
Bog }e dati, rekla je majka Tereza potap{av{i ga po
ramenu.
Mi smo ostali poslednji u kapeli u ku}i majke Tereze pri
Dobrotvornoj misiji.
Misa se zavr{ila i brat An|elo je pri~ao majci Terezi o
stra{noj no}i koju je proveo s veoma bolesnim narkomanom.
Treba mi psihijatar koji zna ne{to o oporavku i duhovnosti.
Ovo ne mogu sam, rekao je.
Bog }e dati, rekla je majka Tereza potap{av{i ga po
ramenu.
Kako sam ja bio psihijatar ~ija su specijalnost bolesti
zavisnosti, shvatio sam da je to znak da moram ne{to da

uradim. Malo smo porazgovarali i kada je majka Tereza shvatila {ta ja radim, rekla je: Vidite, brate, Bog vam je dao.
Nasmejao sam se i upitao {ta bih mogao da uradim.
Nau~ite ga sve {to znate o bolestima zavisnosti, rekla je
majka Tereza. Idite i uradite ne{to lepo za Isusa.
An|elo i ja smo razgovarali o slu~aju koji je imao prethodne no}i. Dogovorili smo se da se ja pojavim u ime majke
Tereze u Kalkuti, na raspravi o duhovnosti i le~enju bolesti
zavisnosti.
Na kraju me je otac Skolaci upitao da li bih mogao da
sednem, jer je hteo da zabaleì ono {to sam mu rekao o
tome kako da organizuju rehabilitaciju.
Majka Tereza je imala druga~ije ideje. Pri{la mi je, pogledala me u o~i i pre{la kaìprstom po vazduhu ispred mojih grudi. Nemoj tu da sedi{i i pri~a{. Za{to ne radi{ kao {to pri~a{?
Zgrabi metlu, doktore, pa pravo u rehabilitacioni centar, rekla je, a dok pri~a{, moè{ malo i da ~isti{.
Gledao sam je u neverici. Ne samo da je èlela da ih u~im o bolestima zavisnosti, ve} je htela da malo i po~istim
metlom.
Bio bi greh da samo pri~a{, a ne radi{. Po{to zavr{i{ ~i{}enje, moè{ i da ofarba{ ovo mesto. êkala je da kaèm:
Da, majko. Bilo je nemogu}e odupreti se tom zahtevu.
Kada je ona to izgovorila, izgledalo je sasvim ispravno. Dobro, rekla je majka Tereza. Sada polazite vas dvojica i uradite ne{to lepo za Isusa.
Po~istili smo i ofarbali, radili smo. Ja sam razmi{ljao, a
onda nastavio da radim za nju i Univerzalno bratstvo, red koji
su osnovali ona i brat An|elo.
Radim za nju ve} osam godina, a njeni zahtevi mi se
uvek ~ine razumnim. Jednom mi je rekla da je ona olovka u
ruci Boga, koji pomaè svakom od svoje bra}e, jednom po
jednom. Mislim da nikada nije traìla ni{ta za sebe, samo za
260
261
11
TRA@ITE OD SVETA
*
Svet je pun duhova koji ~ekaju da vam ispune èlju.
Persi Ros
*
Dr Lu Tartalja, na{ dobar prijatelj, poslao nam je slede}u pri~u o jednom od svojih susreta s majkom Terezom:
Aladinov faktor
Traite od sveta
Hrista, jedva prepoznatljivog u unakaènom telu ljudi kojima

je pomagala. Ko bi mogao da odbije zahtev u Isusovo ime?
Ja svakako nisam mogao.
Dana 31. marta 1988. godine Ron êpmen je po~eo program u 6 sati ujutru, kao i obi~no. Kao najpoznatiji disk-dòkej u Dalasu, on svakog jutra ~etiri sata bodri i hrabri svoje
lojalne slu{aoce da krenu u novi dan. Dvadeset godina oni
se oslanjaju na njega. On ih nasmeje kad im ìvot nije sme{an, ose}aju se dobro kada su nesigurni u sebe, on podsti~e
one koji su se zaglavili u saobra}ajnoj gu`vi da se upuste u sanjarenje. Zauzvrat, oni su mu bili verni. Pojavili su se kada je
delio banane kroz {alter jedne banke. Iza{lo je hiljade njih u
osvit zore da bi ~uli Dalasku simfoniju vetra koja se svirala na
Zabavi izlaska sunca za jedan radni dan, ~iji je on bio sponzor.
Oboàvaoci Rona êpmena nisu propu{tali jutarnji program da ne bi propustili priliku svoga ìvota. Nikada nisu znali {ta }e im slede}e spremiti: nova kola, godinu dana ìvota,
vikend u Londonu ili jahanje kamila u Egiptu.
31. mart je bio druga~iji. Ron je zatraìo ne{to od svojih
slu{alaca. Po{aljite mi 20 dolara. To je sve {to èlim. Nikakva
druga obe}anja. Nikakva obja{njenja. Ni{ta za uzvrat. Znao
je da }e neko to uraditi, ali je ~ak i on bio zapanjen kada
je slede}eg jutra po{tom stiglo ~etiri hiljade ~ekova, i jo{
pet hiljada u ponedeljak. U programu u ponedeljak posle
podne je rekao: Sad je dosta. Nemojte vi{e da {aljete. Ne
znamo {ta da radimo sa svim tim novcem. Uprkos ovom
saop{tenju, ljudi su i dalje slali novac. Neki su no}u ubacivali
~ekove ispod vrata ili su molili vratara da primi novac posle
radnog vremena. Nastao je pravi stampedo da bi se poklonilo
20 dolara bez ikakvog razloga.
Nikakav valjan razlog nije to bio novac za siro~ad, niti
novac za `rtve zemljotresa ali u svom srcu, svi donatori su
znali da, ako je Ron êpmen traìo novac, oni su svakako
èleli da budu deo toga, {ta god to bilo. Nisu èleli da to propuste. Svakog jutra su slu{ali kako Ron broji novac i na kraju su izbrojali 12.156 ~ekova. To je ukupno iznosilo vi{e od
240.000 dolara skoro ~etvrt miliona dolara! Nije lo{e za tri
dana rada! Kao da sam dao rok, rekao je Ron êpmen u
uzbu|enju.
Novine su objavile ovu pri~u i neki su se zapitali: Da li je to
legalno? Jedan slu{alac je pozvao Federal Communications
Commission u Va{ingtonu i razgovarao sa na~elnikom u istra`nom odeljenju, u odeljenju za masovne medije. Po{to je
~uo zahtev on je odgovorio: Sve dok ne daju obe}anja ili
ne kaù kako }e potro{iti novac na ovaj na~in, a potro{e ga
na neki drugi, izgleda da nema nikakve prevare u svemu tome. Nema ni~eg lo{eg u tome {to je re~eno: Po{aljite nam
svoj novac...
U stvari, po{to je kratko razmislio, istraìtelj je dodao: To
je neverovatno. Mo`da bi trebalo da se preselim u Dalas!
262
263
Brat Luis A. Tartalja, doktor medicine, U.F.W.
Majka Tereza traì od svih koje upozna

Majka Tereza nas je zamolila da joj pomognemo da osnuje svoj prvi Centar za rehabilitaciju zavisnika od droge i alkohola. Ona je u tome majstor i ja sam shvatio da su ti veliki
ljudi duboko posve}eni svom cilju. Najva`nije pitanje koje mi
je postavljeno glasilo je: Ako biste mogli da proìvite ìvot
od kraja prema po~etku, {ta biste èleli da bude zapisano na
va{em grobu? Verujem da su ti veliki ljudi radili unazad i sebi postavili ogroman cilj u ìvotu cilj da sluè, i zbog te posve}enosti pravom cilju da pomaù drugima, oni se ne usteù da traè.
Mislim da svaki veliki trgovac, koji veruje u kvalitet svog
proizvoda (kvalitet slu`be), ne}e oklevati, jer veruje u taj
proizvod. Oni veruju u svoju slu`bu. Oni znaju da ona moè
biti od ogromne pomo}i nekom drugom.
Dona Nelson
Ron êpmen je traìo 20 dolara, a dobio 244.240 dolara
Aladinov faktor
Traite od sveta
Novine i radio-stanice iz cele zemlje su po~ele da zovu i

da postavljaju pitanja: Odakle vam ta ideja? Kako ste se usudili da traìte novac bez nekog valjanog razloga?
Ron je objasnio da je imao sastanak s novim vlasnicima
radio-stanice i da im je rekao kako su uspe{ne bile njegove
promocije i takmi~enja u pro{losti. Imamo bolju reakciju
od svih ostalih u ovom poslu. Verujem ~ak da bi ljudi poslali
novac kada bi ih KVIL u programu pozvao da po{alju po 20
dolara. Grupa se nasmejala na tu mogu}nost, a Ronu ni{ta
vi{e nije ni trebalo. To ga je ohrabrilo da poku{a. Pokaza}u
im, rekao je sebi.
Nije mu trebalo mnogo vremena za pravljenje plana {ta
}e uraditi sa novcem i nije potro{io ni{ta za promociju. Samo
je zatraìo i novac je po~eo da plju{ti. Razmi{ljao sam da im
mo`da po{tom vratim ~ekove sa 2 dolara kamate i majicom,
rekao je kasnije. Ali to je bilo pre nego {to sam video kakav
je odziv. Moèmo nedeljama da se zabavljamo u programu,
raspravljaju}i {ta }emo da uradimo sa novcem. I zaista su
se zabavljali, primali su predloge i rangirali ih, od izgradnje
muzeja za Lorens Vek u Ju`noj Dakoti, do slanja grupe
navija~ica Dalasa na takmi~enje u Australiju.
Novinski naslovi po ~itavoj zemlji glasili su: Diskdòkej KVIL-a dobio veliki novac po{to se obratio molbom
slu{aocima.
âsopis Star je poslao fotografa, koji je slikao êpmena kako leì na podu prekriven ~ekovima, dok mu glava viri
iz gomile novca. âsopis Pipl je objavio njegovu sliku sa rukama punim ~ekova i sa jo{ ve}om gomilom ~ekova na stolu. U naslovu je pisalo: Traì i dobi}e{, veruje disk-dòkej iz
Dalasa, Ron êpmen kako je dobio 244.240 dolara.
Novine su nastavile da pi{u, ne obra}aju}i pa`nju na
spa{avanja, samoubistva ili na poslednje dane, da je Ron
êpmen, disk-dòkej iz Dalasa, sa radio stanice KVIL,
pokrenuo lavinu donacija svojih vernih slu{alaca. Dana 31.
marta, kao kapriciozan test snage svojih slu{alaca, on je
na~inio mali zahtev putem svog programa: oti|ite do svojih

~ekovnih knjiìca, napi{ite ~ek za KVIL zabava i igre. Iznos
od 20 dolara po{aljite na na{u adresu. To je sve. Nikada
nije rekao za {ta mu je potreban taj novac, niti {ta }e sa njim
da uradi. Mislio sam da }u mo`da dobiti trista ili ~etristo
~ekova, kazao je êpmen (51), koji je planirao da po{tom
vrati svaki ~ek vlasniku, uz kesu slatki{a od sponzora. Ali,
ubrzo je postalo o~igledno da bi bilo potrebno mnogo
slatki{a. êtiri hiljade ~ekova je stiglo slede}eg, a pet hiljada
narednog dana. Nedavno je stanica KVIL objavila da je stiglo
ukupno 12.212 ~ekova u ukupnom iznosu od 244.240
dolara. Prema zvani~nim propisima, kako nije bilo nikakvog
obe}anja, nema ni prevare. Ipak, KVIL ne}e zadràti taj plen,
ve} }e ga dati u dobrotvorne svrhe i za gra|anske projekte.
Pravili smo ludosti, ali ova je najve}a, izjavio je êpmen.
U intervjuima su ga pitali: Da li ljudi traè nazad svoj
novac? Ima li onih koji su ljuti?
Niko nije ljut, odgovorio je êpmen. Jedino su se ljutili
oni koji vi{e nisu mogli da nam {alju ~ekove kada smo odlu~ili
da prekinemo. Tada su bili ljuti. Ljutili su se jer vi{e nisu mogli
da nam {alju novac, iako nisu znali ~emu je namenjen.
Kako je popularnost KVIL-a rasla iz minuta u minut,
konkurentske stanice su bile zapanjene. Kako je mogu}e da
propaganda koja ne ko{ta ni{ta donese toliki publicitet?
Ako je ovo bilo smi{ljeno kao propaganda, to pokazuje
zrnce genijalnosti, izjavio je menadèr konkurentske radiostanice. Pitam se da li bih poslao nekome 20 dolara samo
zato {to mi je to traìo? To je neshvatljivo. Za sve godine koje sam proveo na radiju, nikada nisam video ni{ta sli~no.
Razne novine i ~asopisi, od Baptist Dùrnala i USA tudej, piosali su u svojim uvodnim ~lancima o ovom slu~aju.
Tom Brokov sa NBC-a i Piter Dènings sa ABC-a su napravili
intervjue sa Ronom êpmenom u svojim emisijama, a on je
bio i specijalni gost u programu Zabavite se ve~eras. âsopis Njuzvik je pisao o njemu u svojoj kolumni, a novine u
264
265
Aladinov faktor
Traite od sveta
U jesen 1988. godine Krejg [ergold je otkrio da ima tumor

na mozgu. Nalazio se na veoma opasnom mestu: u blizini
vrha mo`danog stabla, gde se kontroli{e rad disanja, srca i
krvnog pritiska.
Njegova mama Marion se molila za ìvot svoga sina:
Boè, Krejg jo{ nije spreman za tebe. Ne}u ti dozvoliti da ga
uzme{, jer jo{ nije vreme za njega.
Izgledalo je kao da njene molitve ostaju bez odgovora.
Posle vi{e~asovne operacije, hirurg je rekao da nije mogao
da ukloni ceo tumor jer je na veoma nezgodnom mestu. Dve
nedelje kasnije stigla je uàsna novost: izve{taj patologa je
govorio da se radi o malignom teratomu agresivnoj vrsti
raka mozga. Posle oporavka od operacije, Krejg je trebalo da
nastavi s terapijama, ali je smrt izgledala neizbe`na.
Krejg je dobio toliko ~estitki sa èljama za ozdravljenje od
porodice, prijatelja i ~lanova fudbalskog tima da se doktor
{alio: Treba da se potrudi{ da u|e{ u Ginisovu knjigu
rekorda.
Me|utim, Krejgovo zdravstveno stanje se pogor{alo.
Noge i leva ruka su mu bili slabiji, govor usporen i neodlu~an,
a vid zamagljen. Ipak, uprkos bolovima, Krejg nije gubio
smisao za humor. âk se i {alio na ra~un svoje }elavosti,
koja je bila posledica hemoterapije. Mama, razmi{ljam o
~estitkama i svaki put kad mislim o tome, ose}am se bolje,
rekao je. U septembru, u èlji da Krejgu podigne moral,
[ergolds je rekao novinarima da }e poku{ati da izdejstvuje
da se u Ginisovu knjigu rekorda uvede i kategorija za najvi{e
primljenih ~estitki.
Ova izjava je stvorila jo{ ve}i publicitet stiglo je jo{

hiljade novih ~estitki. Dobio je ~estitke od Margaret Ta~er,
princa ârlsa, Dòrdà Bu{a, Ronalda Regana, Mihaela
Gorba~ova i dve od Krejgovih idola: Majkla Dèksona i
Silvestera Stalonea.
U Krejgu se probudila prava nada da bi mogao da potu~e
rekord za najvi{e primljenih ~estitki, koji je iznosio 1.000.265,
a koji je drào jedan engleski de~ak. To mu je dalo cilj i
u~inilo da njegovo stanje ne bude samo posledica okrutnog
uplitanja sudbine. U stvari, po~elo je da pristiè toliko ~estitki
da je Krejg dobio svoje po{tansko sandu~e u Glavnoj po{ti
u Londonu.
Dana 17. novembra 1989. godine do{la je velika no}.
Krejgu su, iako je bio slab, dozvolili da ode u lokalni fudbalski klub na sve~anost. Okupilo se trista ljudi, a direktor lokalne po{te je predao Krejgu ~estitku pod rednim brojem
1.000.266, kojom je potu~en prethodni rekord. Krejg se zahvalio i svi su zapevali slavljeni~ku pesmu.
Nekih ~etiri hiljade kilometara dalje, u [arlotsvilu u
Virdìniji, ìveo je Dòn Klug, milioner koji je stekao bogatstvo u oblasti komunikacija. Klugovi prijatelji su mu ispri~ali
o Krejgu i ~estitkama za ozdravljenje. Nagovarali su Kluga da
i on po{alje jednu. Dok je Klug razmi{ljao da li da je po{alje,
javilo mu se neobja{njivo ose}anje. Okruèn svom tom pa`njom vezanom za kampanju sa ~estitkama, nije mogao da
se ne zapita: da li su ispitane sve medicinske mogu}nosti
le~enja? Ima li nekog leka koji bi on mogao da obezbedi tom
mladi}u?
Iako je Klug davao milione u dobrotvorne svrhe, nikada
nije dao novac nekom pojedincu. Nije èleo da napravi presedan, a nije èleo ni da daje la`ne nade Krejgovoj porodici.
Klug je telefonirao bliskom prijatelju, dr Nilu Kaselu,
profesoru neurohirurgu iz Centra za medicinska nau~na
istraìvanja Univerziteta u Virdìniji. Nile, moè{ li da stupi{
u kontakt sa porodicom [ergold? Imam ose}aj da je mo`da
266
267
Australiji, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji i Nema~koj su pisale o disk-dòkeju koji je preko radija dobio 240.000 dolara
bez ikakvog razloga.
Florens Litauer
Traìo je karte, a dobio je ìvot
Aladinov faktor
Traite od sveta
ne{to va`no propu{teno. Ja }u platiti sve tro{kove.

U nemogu}nosti da stupi u vezu sa [ergoldovima
telefonom, Kasel je 7. avgusta poslao ekspresno pismo avionom. Dani su prolazili, a [ergoldovi nisu odgovarali. Njegovo
pismo se, naravno, izgubilo u moru drugih.
Po{to je oborio rekord, broj ~estitki je jo{ vi{e porastao i
dostigao cifru od 26 miliona. Krejg je redovno odlazio u bolnicu
i povremeno izlazio iz nje. Dana 20. septembra dr Dijana Tejt,
Krejgov lekar, pozvala je Marion i Ernija da do|u kod nje.
Vesti nisu bile dobre. Najnoviji skener pokazuje da Krejgov
tumor ponovo raste. Prognoze su bile sumorne. [ergoldovi
su bili o~ajni. Tog puta nisu rekli Krejgu kakve su novosti.
Slede}eg jutra, da bi odagnala misli, Marion je odlu~ila da
otvori ~estitke koje su stizale Krejgu. Iz gomile koverata, izabrala je paket sa ekspresnom po{tom, me|u kojima je bilo i
Kaselovo pismo. Po{to ga je pro~itala, ruke su joj zadrhtale.
Ne mogu da verujem!, zaplakala je.
Marion je odmah pozvala Kasela i saop{tila mu obeshrabruju}e prognoze. Kasel je rekao da ni{ta ne obe}ava, ali je
dodao da je njegov medicinski centar nedavno kupio gama
no`, novi instrument koji emituje zrake visoke radijacije direktno u tumor, {to bi mogao da bude tretman za Krejga.
Kada se Erni vratio s posla, Marion mu je pruìla pismo.
Mislim da nam je Bog mo`da poslao ~udo, rekla je.
Operacija je obavljena 1. marta i trajala je duè od pet sati. Kaselu nije bio potreban gama no`. Kasel je razdragan napustio operacionu salu i oti{ao do Krejgovih roditelja da im
kaè dobre vesti. Marion je sko~ila i poljubila ga.
Na odeljenju intenzivne nege Marion se nagla nad Krejgovo uzglavlje i {apnula mu: Krejg, rak je uklonjen. Sve je
nestalo.
Krejg je naglo otvorio o~i i nasme{io se.
Krejgov oporavak je bio neverovatan. Njegov govor je
odmah postao brì i razgovetniji. Mogao je da izgovara re~i.
Dva dana posle operacije, kada je Kasel u{ao u Krejgovu
268
sobu, ovaj mu je rekao: Doktore, vi ste superkalafradìlistik

eksialidou{s i prsnuo je u smeh.
Laboratorijski testovi su pokazali da u tkivu tumora nema
tragova malignih }elija. Niko ne}e nikada sa sigurno{}u znati {ta ih je eliminisalo. Va`no je samo to da je Krejg imao benigni tumor.
Nekoliko nedelja kasnije, Dòn Klug je do{ao u bolnicu da
se upozna se [ergoldovima. Kada je biznismen u{ao u sobu,
Marion je ~vrsto stegla njegovu ruku i zahvalila mu. Vi ste
na{ an|eo ~uvar, rekla je.
Klug je Krejgu dao nov~i} od ~evrt dolara sa dve iste strane glave. Ovako nikada ne moè{ da izgubi{, rekao mu
je smeju}i se.
Onda je Krejg Klugu predao poklon: montiranu fotografiju
na kojoj je bio on u trijumfalnoj pozi Rokija i koju je slikala
njegova mama nekoliko meseci ranije. Na njoj je Krejg bio u
bokserskom dresu i rukavicama; u pozadini je visila ameri~ka
zastava. U potpisu je pisalo: Hvala vam {to ste mi pomogli
da pobedim u najve}oj od svih borbi.
Dòn Pekanen
Traìli su re{enje
@ivot ima smisla samo u borbi. Pobeda ili poraz su u
bo`jim rukama... zato slavimo borbu!
pesma Svahili ratnika
Film Lorencovo ulje govori o neobi~noj, istinitoj pri~i o

Avgustu i Mihaeli Odon, po{to su dobili stra{nu vest da njihov petogodi{nji sin Lorenco boluje od retke i neizle~ive bolesti. Uprkos prognozama, Odonovi su naumili da spasu sina, uprkos lekarima, nau~nicima i grupama za podr{ku koji
su poku{ali da ih obeshrabre u nastojanjima da prona|u lek.
Njihova neumorna borba testirala je snagu njihovog braka,
dubinu njihovih verovanja i granice medicinskih mo}i.
269
Aladinov faktor
Traite od sveta
Avgust Oden je traìo od sebe i svoje ène da sami urade

istraìvanje. On ne veruje da Lorenco treba da pati zato {to
oni ni{ta ne znaju o adrenoleukodistrofiji, uro|enoj naslednoj
bolesti. U jednom trenutku drame, kada obja{njava svoju teoriju bolesti svojoj èni i njenoj sestri, Avgust crta dijagram
kuhinjske sudopere kako bi predstavio Lorencov sistem biosinteze. Mihaela se na{ali kako je udata za vodoinstalatera, a
Avgusto joj odgovori da se udala za jednostavnog ~oveka, koji
postavlja jednostavna pitanja. Ta jednostavna pitanja vode ka
veoma va`nom otkri}u o manipulaciji masnih kiselina.
Za vreme svog istraìvanja, Odonovi su se povezali sa grupom podr{ke za roditelje ~ija su deca obolela od iste bolesti.
Me|utim, direktori fondacija su bili zainteresovani da ponude podr{ku porodicama i roditeljima obolele dece, ali ne i da
ulaù u istraìvanje radi pronalaènja leka. Kada su Odonovi
pozvali predstavnike na ve~eru, kako bi zatraìli da se svim
roditeljima prosledi bilten o toku Lorencove bolesti, oni su
ih odbili, jer je organizacija nalagala da odgovore dobijaju od
medicinskog odbora, a ne na bazi pri~a o pojedina~nim uspesima. Ovo je deo razgovora koji se vodio za ve~erom:
Avgusto: Kao roditelji, trebalo bi da izazovemo te ljude, da
ih poguramo. Sve dok neko ne postavi pitanje, dok ih ne
natera, kako se moè o~ekivati napredak?
Predsednik: Da li vi to ho}ete da u~ite lekare? U kraju iz
koga Loreta i ja dolazimo, mi to nazivamo arogancijom.
Avgusto: Arogancija, kako da ne! Da li znate odakle poti~e
re~ arogancija? Od latinske re~i arrogare, {to zna~i traìti
ne{to za sebe. I ja traìm pravo da se borim za ìvot svoga
deteta i nijedan lekar, ni nau~nik, niti neka prokleta fondacija nemaju pravo da me zaustave u traènju odgovora koji
bi mogli da mi pomognu da ga spasem. Vi nemate pravo da
me zaustavite da podelima sa ostalima informacije!
270
Odonovi su po~eli da postavljaju zahteve na me|unarodnom

nivou i zahvaljuju}i svom uverenju i istrajnosti bili su u stanju
da organizuju prvi internacionalni simpozijum o ALD, kako
bi ubrzali razmenu informacija me|u nau~nicima koji su radili na pronalaènju leka za ovu bolest.
Odonovi su imali pravo da traè i imali su pravo da podele
svoja saznanja. Lorenco je danas tinejdèr na putu oporavka.
Lorencovo ulje je zaustavilo napredovanje bolesti ALD kod
Lorenca i druge dece obolele od ove bolesti (i spre~ilo je da
se bolest javi kod stotinu druge dece), koja se nadaju da }e
povratiti izgubljene funkcije uz pomo} Odonovog novog
Projekta mijelin.
Traìte mir
Godine 1983. Samanta Smit, u~enica petog razreda iz
Man~estera u dràvi Mejn, pisala je novoizabranom predsedsniku Sovjetskog Saveza Juriju Andropovu, ~estitaju}i mu
na novom poslu uz pitanje: Za{to èli da osvoji svet ili barem na{u zemlju? Ona je izrazila svoj strah od svetskog rata i
htela je da zna ho}e li Andropov biti zagovornik rata ili ne}e.
Andropov je odgovorio na njeno pismo: Samanta, mi
~inimo sve i trudimo se da ne do|e do rata izme|u na{e dve
zemlje, da ne bude rata na zemlji uop{te... Mi èlimo mir.
Moramo mnogo toga da radimo: da gajimo ìtarice, da gradimo, izmi{ljamo nove stvari, da pi{emo knjige i letimo u
svemir. Mi èlimo mir za sebe i sve ljude na planeti, za svoju
decu i za tebe, Samanta. U svom pismu on ju je pozvao da
na leto poseti Sovjetski Savez. Samanta je prihvatila poziv i
provela je dve nedelje u julu putuju}i Sovjestkim Savezom u
mirovnoj misiji.
Jedna devoj~ica je bila dovoljno hrabra da postavi svetskom
lideru te{ka pitanja zna~ajna za milione ljudi koji su o tome
~itali i koje je njeno iskustvo nadahnulo.
271
Aladinov faktor
Traite od sveta
Traìte prijateljstvo
Prijatelj je dar koji darujete sebi.
Robert Luis Stivenson
Jednog dana je ruski pisac Turgenjev sreo prosjaka koji mu je
zatraìo milostinju. Pretraìo sam sve dèpove i ni{ta nisam
na{ao, rekao je. Prosjak je ~ekao, a njegova ispruèna ruka
se gr~ila i pomalo tresla. Posramljen i zbunjen, potraìo sam
njegovu prljavu ruku i stisnuo je. Ne ljuti se na mene, brate.
Nemam ni{ta kod sebe, rekao mu je. Prosjak je podigao
zakrvavljene o~i i nasme{io se: Nazvao si me bratom, a to je
istinski dar, rekao je.
Najlep{i odlomci
Traìte ne{to izuzetno

Pre nekoliko godina trebalo je da diplomiram umetnost na
koledù. Nekoliko ~lanova moje porodice je predlagalo da
odem na fenomenalni trodnevni seminar o ìvotu koji su
oni neposredno pre toga poha|ali, {to je neverovatno uticalo
na njihove ìvote. Bili su pod uticajem toga i smatrali su da bi
mi to omogu}ilo odgovaraju}e prilago|avanje stava, koje mi
je bilo potrebno da bih se sna{la u pravom svetu. I tako sam
pristala.
Jedan od naj~udnije nagla{enih koncepata na seminaru
je bio taj da se shvati {ta zapravo èlimo od ìvota, ne samo
da se potrudimo da to dobijemo, ve} i da traìmo pomo}. Ne
mogu da se setim kada sam pre ovog seminara traìla ne{to,
a da nisam ose}ala krivicu zbog toga, ili sam ose}ala da sam
slaba osoba, samom ~injenicom {to traìm pomo}.
Drugog dana seminara, svima nam je dat doma}i zadatak
koji je trebalo da dovr{imo u pauzi za ru~ak. Po{to smo se
me|usobno zagledali, poluradoznali, a poluljuti {to moramo
da radimo tokom jedine pauze, vo|a seminara je objasnio
zadatak jednom kratkom re~enicom. Rekao je: Za vreme
ru~ka èlim da traìte ne{to izuzetno.
272
Zavr{ila sam ru~ak s desetak ostalih polaznika. Svi su se

smejali, pozivali ljude oko sebe da zaple{u izme|u stolova u
restoranu, ili su traìli od {efa sale da im pozajmi kapu dok
jedu, ili su traìli ne{to drugo {to je bilo sasvim zabavno.
Kada mi je kelner pri{ao da primi porud`binu, naru~ila sam
posebno jelo i rekla da bih, tako|e, èlela veliku ~okoladnu
ro|endansku tortu (moja ideja izuzetnog). Odmah me je
pitao da li mi je ro|endan, na {ta sam odgovorila: Nije, ali
bih ipak èlela tortu i to besplatno. Na kraju ru~ka, kada
smo svi ~ekali ra~un, nije bilo znakova da }e poklon-torta
sti}i, pa smo poùrili da ne zakasnimo na po~etak seminara.
Instruktor je zatraìo da ustanemo i ispri~amo kakav je
bio ishod doma}eg zadatka. Bob, koji je bio za na{im stolom
u restoranu, ustao je i rekao: Za vreme ru~ka ve}ina nas se
{alila, pitala nepoznate ljude da zaple{u s njima po restoranu
ili da zamene ode}u s njima, ali je Ejmi, koja sedi tamo, imala sasvim odre|enu èlju: traìla je od kelnera veliku ~okoladnu ro|endansku tortu besplatno. U tom trenutku svi su
se nasmejali na re~ besplatno. Me|utim, dok je on pri~ao,
ose}ala sam da jedino ja nisam obavila zadatak, ili drugim
re~ima nisam dobila ono {to sam èlela.
Ja sam poslednji iza{ao iz restorana i èlim da Ejmi zna
da je u tom ~asu na{ kelner do{ao s velikim posluàvnikom i
trinaest par~i}a ro|endanske ~okoladne torte, sa sve}icama
na svakom komadu, po jednim za svakoga za na{im stolom.
U tom trenutku, svi su zapljeskali, Bob me je zagrlio, a ja sam
od tada u mnogo ve}oj meri po~ela da traìm pomo}.
Ejmi Huver
Ako ne moète, morate.
Ako morate, moète.
Toni Robins
Sve je te{ko pre nego {to postane lako.
Tomas Fuler
273
Aladinov faktor
Traite od sveta
Traìte knjige
Dobro mi je i{lo u trgovini. Tako smo 1992. godine moja èna

i ja odlu~ili da je pravi trenutak da kupimo par~e zemlje, na
kojem bismo izgradili ku}u o kojoj smo sanjali. Projekat je vredeo 240.000 dolara i angaòvali smo glavnog izvo|a~a da
zapo~ne radove.
Temelj je postavljen u novembru, a zavr{etak radova planiran je za februar 1993. godine. Dve nedelje kasnije, kompanija za koju sam radio je bankrotirala. Ostao sam bez po-
sla, moja èna nije radila, imali smo tromese~nog sina i trogodi{nju }erku o kojima je trebalo da brinemo. Nisam imao
pojma {ta da radim.
Jednog dana, dok sam sedeo u suterenu, sinula mi je
ideja. Nazvao sam je Ej~ivers Kanada. Koncept se sastojao u
tome da osmislim program seminara koji bi dràli vrhunski
predava~i. Oni bi do{li u Kalgari na mesec dana. Ja bih zaradio novac od prodaje godi{nje ~lanarine poslovnim ljudima.
Jedinstveno!
Moj preduzima~ me je pozvao i rekao: Odmah mi treba
125.000 dolara da bih po~eo izgradnju va{e nove ku}e.
Obratio sam se direktoru banke i ubedio ga uz pomo} velike energije, iskrenog entuzijazma i nejasnog plana da mi da
125.000 dolara kredita sa hipotekom. Dok sam traìo novac,
pitao me je za predava~e. Pokazao sam mu desetominutni
video snimak svog mentora, Dìma Rona. Pitao me je da li
imam jo{ neki njegov materijal, pa sam mu pozajmio {est kaseta pod nazivom Izazvani na uspeh. Slede}eg dana me je pozvao i rekao mi da sre|uje sve za hipoteku i da se na|emo u
petak da potpi{em papire. Rekao sam preduzima~u da okupi radnike i zagrlio sam svoju ènu Fren vratili smo se na
na{ put.
U petak sam samouvereno u{etao u banku i upitao gde
je Kolin, direktor banke. Slu`benik na ulazu mi je rekao samo
tri re~i: Dao je otkaz.
Potpuno {okiran, upitao sam: Kada?
Dobio sam odgovor: Ju~e.
Kasnije te ve~eri pozvao sam Kolina i dogovorio se da se
na|em sa njim. Moje prvo pitanje je glasilo: Zar niste mogli
da sa~ekate samo jo{ dva dana? Znali ste koliko mi je va`na
ta hipoteka. [ta se to dogodilo?
Odgovorio mi je: Znate one trake Dìma Rona koje ste
mi dali? E, pa sve sam ih preslu{ao. Ta~nije, zapisao sam jedanaest strana beleàka. Radio sam u banci petnaest godi-
274
275
Posle zavr{etka obuke Putovanje Dejvida Oldfilda traìla sam

neke radne sveske kako bismo moj prijatelj Kamalu i ostale
kolege koji su bili na obuci sa mnom mogli da prenesemo
svoje iskustvo adolescentima s kojima radimo u prihvatili{tu
za hitne slu~ajeve Maui porodi~nog centra za mlade. Se}am
se da su mi potom dali veliku kutiju s knjigama vrednim {est
hiljada dolara. Dali su ih agenciji besplatno. Slede}e dve godine bili smo u mogu}nosti da ih zajedni~ki koristimo sa stotinama tinejdèra!
Linda Rajt
Traìte povoljniju interesnu stopu

Kada sam u vestima na televiziji videla da kompanije koje izdaju kreditne kartice ponekad sniàvaju kamatu na zahtev
vlasnika kartica, napisala sam kratko, direktno pismo i uputila
ga na adrese dveju kompanija. Navela sam da su njihove kamate visoke i da vi{e ne}u koristiti njihove kartice, ukoliko mi
ne ponude niù kamatu. Napisala sam im i da bih èlela da
nastavim da poslujem sa svakom od njih. Nisam dobila odgovor ni od jedne od tih kompanija, ~ije sam kartice otkazala. Ali
kompanija AT&T mi je snizila kamatu sa 15% na 9%.
Barbara sa Floride, ~asopis Positive Living
Traìte novac
Aladinov faktor
Traite od sveta
na i mrzeo sam to. Poruka Dìma Rona me je inspirisala da

odem iz banke i dao sam otkaz!
Slede}eg dana sam pozvao novog direktora banke da
vidim da li bih mogao da spasem dogovor o hipoteci. Nisam
uop{te poznavao tu ènu. Razgovor je bio kratak. Ona je rekla: Ne znam kako je ova hipoteka ugovorena, ali nema
na~ina da je odobrim, jer nemate nikakvo iskustvo u tom
poslu.
U o~ajanju sam joj pokazao plan ku}e da bi videla u
kakvoj sam dilemi. Ona ih je pa`ljivo pogledala i rekla: Ja
nikada sebi ne bih mogla da priu{tim ovakvu ku}u. To je bio
kraj dogovora. [ta sada?
Drugi mentor me je podsetio da uvek postoji na~in da ne{to dobijete, ako to jako èlite. On mi je rekao: Nastavi da
traì{. Tako sam i u~inio. Posle mesec dana jedan stari prijatelj, koji je nekada igrao fudbal, pojavio se niotkuda. Ispostavilo se da je on novi regionalni direktor druge banke. Ovoga puta je moja pri~a bila ubedljiva, nije ~uo nikakve kasete
Dìma Rona, a ja sam dobio svoj kredit.
Posle nekoliko meseci ponosno smo se uselili u sasvim
novu ku}u.
U Bibliji pi{e: Traì i dobi}e{. Sada znam da je to istina.
Teri Foks je bio izuzetan kanadski atleti~ar, spreman da

se posveti dobrotvornim sportskim aktivnostima, ali su se
iznenada javili problemi sa desnom nogom. Kada su ga lekari
pregledali, otkrili su da mu rak razjeda nogu. Kada se lekar
vratio u sobu za konsultacije, rekao mu je: Teri, ào mi je
{to moram da ti kaèm da ima{ rak koji ti je zahvatio nogu.
Moramo da je amputiramo jo{ danas. Po{to si punoletan,
mora}e{ sam da potpi{e{ saglasnost za tu operaciju.
Teri je progutao knedlu, potpisao i sve izdrào. Dok

se oporavljao u bolnici, jedna tvrdnja njegovog trenera iz
srednje {kole mu je pro{la kroz glavu, a ona je glasila: Teri,
moè{ da uradi{ sve, ako to èli{ svim srcem.
Odlu~io je da pretr~i sa jednog na drugi kraj Kanade, da
prikupi 100.000 dolara i da taj novac da za istraìvanja raka,
da ljudi vi{e ne bi patili od bolova, mu~ili se i prolazili kroz sve
kroz {ta je on pro{ao.
I uspeo je da se oslobodi invalidskih kolica, dobio je protezu i po~eo da hramlje. Snaga i hrabrost su mu se vra}ali.
Teri je èleo da nazove svoju trku Maraton nade Terija
Foksa. Najavio je to svojim roditeljima, a oni su mu rekli:
Slu{aj, mom~e, to je plemenita ideja, ali za sada imamo
dovoljno novca i èleli bismo da se vrati{ na studije i tako da{
pravi doprinos. Mani se tih gluposti.
Na putu do {kole Teri je svratio u Dru{tvo za borbu protiv
raka i rekao im {ta namerava da uradi. Oni su mu odgovorili:
Mislimo da si u pravu, to je plemenita ideja, ali moramo da
je odloìmo. Navrati do nas ponovo.
Nagovorio je svoje cimere sa koledà da izostanu iz {kole.
Odleteli su na isto~nu obalu Kanade. Teri je bacio {taku u
Atlantik i tog dana je po~eo trku kroz Kanadu.
îm je stigao do engleskog govornog podru~ja Kanade,
dospeo je na sve naslovne strane i postao senzacija. Jasno se
videlo kako mu krv curi preko proteze, videle su se grimase na
njegovom licu, ali je on nastavljao.
Sreo se i sa premijerom, koji nije pro~itao njegovu biografiju pa ga je pitao: Izvini, a ko si ti? Teri mu je odgovorio:
Moje ime je Teri Foks i ja tr~im Maraton nade. Moj cilj je da
prikupim sto hiljada dolara, a ju~e smo to i dobili. Mislim da
}emo uz va{u pomo}, gospodine premijeru, uspeti da skupimo milion dolara.
Tada se prvi put o njemu ~ulo na ameri~koj televiziji. Emisija Stvarni ljudi je napravila film o njemu. Po{to su klizali za
njim preko hokeja{kih terena, skupljali su kofe pune novca sa
tribina.
276
277
Li Hjuit, osniva~ korporacije

Ej~ivers Kanada
Traìte od cele nacije
Aladinov faktor
Traite od sveta
On je hrabro i energi~no nastavio da tr~i, prelaze}i pedesetak kilometara dnevno, {to je vi{e od Bostonskog maratona. Kada je stigao do Tander beja, na jezeru Ontario, ve} je
imao te{ke probleme sa disanjem.
U slede}em gradu lekar mu je rekao da mora da odustane
od svega. On mu je odgovorio: Doktore, vi ne znate sa kim
razgovarate. Na samom po~etku roditelji su mi rekli da se
manem toga. Provincijska uprava mi je rekla da pravim gu`vu
na autoputu. Dru{tvo za rak nije htelo da mi pomogne. Ja
sam odlu~io da skupim sto hiljada dolara i to sam i u~inio.
Pove}ao sam to na milion dolara, pre tri dana smo stigli do
milion. Kada iza|em iz va{e ambulante, prikuplja}u po jedan
dolar od svakog Kana|anina, ukupno 24,1 milion dolara.
Lekar mu je odgovorio: Vidi, sine, ja bih voleo da ti u
tome uspe{, ali istina je da se rak {iri ka tvojim grudima.
Ne}e{ poìveti duè od {est do osam sati. Ima{ vojni avion,
jer je cela zemlja uz tebe. Savladao si jezi~ke barijere i provincijske besmislice. Postao si nacionalni heroj. Trebalo bi da
se popne{ na pijedestal. Vrati}emo te avionom ku}i, a mi
}emo biti tako slobodni da javimo tvojim roditeljima. Oni }e
biti tamo kada stignemo.
Mnogi od vas se se}aju kako ste u ve~ernjim vestima na
televiziji gledali kako ga povijaju u Urgentnom centru. Jedan
devetnaestogodi{nji novinar, èljan pri~e, pri{ao je Terijevom
krevetu sa mikrofonom i TV kamerama i pitao: Teri, {ta }e{
slede}e da uradi{?
Gledaju}i u o~i medijima, on je bio profesionalac do kraja. Rekao je: Da li bi ti zavr{io moju trku? Da li bi ti zavr{io
moju trku?
Kao {to se zna, on je umro neposredno posle toga.
Dana 24. decembra iste godine, milioni invalida su iza{li
na ulice i prikupili 24,1 milion dolara (po 1 dolar od svakog
Kana|anina). To je bila vizija Terija Foksa.
Neki od vas }e re}i: Pa {ta ja mogu da uradim? Ja sam samo jedan, slab i bespomo}an. Ja ni{ta ne mogu da u~inim.
278
Ali Bog nam je u svojoj mudrosti rekao da izgradi{ sebe

kao bolje ljudsko bi}e. Dobra vest je, dobra kao {to ste i vi,
da moète da budete jo{ bolji, ako to istinski èlite srcem i
glavom.
Mark Viktor Hansen
Traìte suprugu
Bio sam samohrani roditelj koji je imao starateljstvo nad dvoje
dece skoro dvanaest godina. I{ao sam na sve konvencionalne
sastanke na koje izlaze oni koji nemaju partnera. I{ao sam u
barove za samce, {to je bilo totalna katastrofa. I{ao sam na
razne doga|aje, organizovane za samce, gde sam upoznavao razne fine ljude i dopadljive gubitnike, ali i neke ranjene
jedinke i uàsno mnogo grabljivaca. Nikada nisam naleteo
na nekoga sa kim bih voleo da provedem malo vi{e vremena i po~eo sam da uvi|am da ako èlim da upoznam nekoga, to }e verovatno biti u kontekstu mog posla. Ipak, nisam
mogao da izlazim sa svojim studentima, jer sam predavao na
univerzitetu; to nisam smatrao eti~kim. Pa gde bih onda mogao da upoznam nekoga? Onda sam pomislio: Dobro, pa ja
se obra}am hiljadama ljudi svake godine. Jedne godine sam
prebrojao ~ak ~etrdeset pet hiljada ljudi.
Po~eo sam da zami{ljam da }e se ta osoba mo`da na}i negde u publici. I tako sam svaki put kada bih ustao da drìm govor gledao po publici i razmi{ljao da li se ta ~arobna èna za
mene nalazi ba{ u toj publici. To je trajalo neko vreme, a onda
sam pomislio: Oni ne mogu da ~itaju misli i zato je bolje da ja
po~nem da pitam, odnosno da kaèm tom svetu {ta èlim.
Napisao sam novi uvod u kojem je stajalo i slede}e: Dr
Mekarti je neoènjeni otac dvoje dece o kojoj se stara.
Onda sam tome dodavao jo{. Kada bih po~eo predavanje ili
radionice, ispri~ao bih pri~u o usamljenosti ili pri~u o raskidu
veze i {ta to zna~i za samopouzdanje, o tome da kada se oporavite od toga po~nete da traìte oko sebe nekoga sa kim bi279
Aladinov faktor
Traite od sveta
ste mogli da ìvite. Pri~ao sam kako izgleda taj proces i kako
sve to uti~e na samopouzdanje.
To je bio moj na~in da zatraìm ne{to od sveta. Time {to
}u re}i: Hej, evo me i na raspolaganju sam vam, time {to
to ne}u uraditi kao grabljivac, {to }e to biti profesionalno
i prikladno. Odmah je vi{e sveta po~elo da mi prilazi i da
razgovara sa mnom, a te osobe su bile ène.
Dva ili tri puta sam pokazao fotografije svoje dece. Pri~ao
sam o tome kako je to biti sam, o tome da su oni veoma
dobra deca i da bi èna koja na|e tako divnu porodicu zaista
trebalo da bude sre}na. Moj ne}ak, advokat iz Los An|elesa,
do{ao je na jednu moju radionicu. Stajao je sa mnom i
kasnije mi je ispri~ao (on je kompulsivni broja~) da je na
kraju mog predavanja preko osamdeset ljudi pa`ljivo stajalo
u redu da mi se obrate ili da me zagrle. Od njih je najmanje
~etrdeset èna nagovestilo da su slobodne. Nikada nije video
tako uspe{an na~in zakazivanja sastanaka, rekao mi je.
Sve to je upalilo, jer sam na kraju sreo Meladi, svoju suprugu, na jednoj konferenciji. Kada sam polazio od ku}e, moj
sin Itan, koji je tada imao samo sedam godina, rekao mi je:
Tata, mogu li da te predstavim na konferenciji?
Pitao sam ga: Je l ti to ozbiljno? Zar }e{ da ustane{ pred
sedamsto ljudi? Nastavnika, savetnika, direktora i svih tih
ljudi? On je odgovorio: Svakako.
I tako sam mu rekao da u|e u kola. U kolima me je sve
vreme zapitkivao, hteo je da mu objasnim {ta treba da kaù
oni koji nekoga predstavljaju. Rekao sam mu koje su kategorije, a on mi je postavljao pitanja vezana za te kategorije.
Dok smo mi sre|ivali stvari on je zapisivao, a onda se popeo
na govornicu. Predstavio me je sjajno kao niko nikada. Na
kraju je zamahnuo rukama kao Ed Mekmahon i rekao: Ovo
jeeeeeeee tata!
Ljudi su vri{tali od smeha i odu{evljenja, a ba{ u toj publici se nalazila jedna èna koja se zaljubila u Itana. Odmah ju
je potpuno osvojio, a kako sam ja vodio malu grupu u nekim
280
aktivnostima, ona je izabrala da u toj grupi bude njegov partner. Njih dvoje su uspostavili divan odnos. Na kraju konferencije Itan mi je pri{ao i rekao: Tata, èlim da te upoznam sa
svojom novom prijateljicom. To je bila Meladi. Pet godina
kasnije smo se ven~ali.
Hanok Mekarti
Traìte veliko angaòvanje

Nas pedesetoro u~estvovalo je na seminaru o li~nom napredovanju, na kojem smo svi dobili poziv da nahranimo hiljadu
besku}nika u centru grada. Trebalo je da obezbedimo topao
obrok, zabavu i ode}u. Imali smo za ovo na raspolaganju 24
sata, uz obavezu da ne potro{imo ni{ta od sopstvenih para.
Uspeli smo nahranili smo 1.100 ljudi.
Uzeo sam telefon, pozvao Vestern bagels i zatraìo
hiljadu komada njihovog peciva. Odgovorili su mi da je za tu
nabavku potrebno dve nedelje.
Rekao sam im: Nemamo dve nedelje, moramo to da imamo sutra.
Momak je osetio da je stvar hitna i ozbiljna, ali je ~uo i
upornost u mom glasu i zato je odgovorio: Ima}ete. Radili
smo to mnogo puta. Nagovorili smo Vona da nam da hleb,
hladne nareske i sve {to nam je trebalo. Za 24 sata smo uspeli sve da prikupimo. To je zauvek promenilo moje uverenje
o onome {ta je mogu}e.
Majkl Dèfris
Pitajte nepoznate ljude

U drugima budimo isti mentalni stav koji imamo o
sebi.
Elbert Habard
Sedela sam }utke, opu{tena na suncu, na klupi u parku
stotinak metara iznad Pacifika. Na klupi udaljenoj pedesetak
281
Aladinov faktor
Traite od sveta
metara sedela je jedna starija èna, slaba{na i povijenih

ramena. Imala je veliki, kljunast nos, poput ve{tice. Uprkos
njenom izgledu, ne{to me je privuklo toj èni.
Pri{la sam i sela kraj nje, i dalje zagledana u okean. Dugo
nisam progovorila, a onda sam se, bez razmi{ljanja, spontano
okrenula ovoj starici i tiho je upitala: Ako se nikada vi{e ne
bismo videle, {ta biste èleli da znam o vama?
Nije bilo odgovora ti{ina se produàvala i ~inilo se da
traje ~itav sat. Iznenada, suze su po~ele da joj se slivaju niz
obraze. Nikome nikada nije bilo toliko stalo do mene, rekla
je jecaju}i.
Spustila sam joj ruku na rame, kako bih je ute{ila, i rekla
sam: Meni je stalo.
Jo{ kao devoj~ica sam èlela da budem balerina, ali mi je
majka rekla da sam suvi{e trapava. Nikada mi nije data {ansa
da nau~im da igram. Ali ja imam jednu tajnu, koju nisam
nikada nikome otkrila. Znate, od svoje ~etvrte godine ja
stalno igram. Imala sam obi~aj da se krijem u plakaru i igram,
da me majka ne bi videla, ispri~ala je jecaju}i.
Izabela, pokaìte mi kako igrate, nagovarala sam je.
Izabela me je pogledala sa zaprepa{}enjem. Ho}ete da
igram?
Svakako, insistirala sam.
Tada sam videla ~udo. Izabelino lice kao da je krilo godine
patnje. Lice joj je smek{alo. Ustala je ponosno, uzdignute
glave, ispravljenih ramena. Stajala je okrenuta prema meni.
Kao da se u tom trenutku svet zaustavio zbog nje. To je bila
pozornica na koju je celog ìvota ~ekala da se popne. Videla
sam joj to na licu. @elela je da igra za mene.
Izabela je stajala preda mnom, duboko je udahnula i
opustila se. Do pre nekoliko trenutaka njene sme|e o~i su
bile duboko utonule, a sada su bile sjajne i ìve. Elegantno
je isturila no`ni prst napred, dok je graciozno pruàla ruku.
Pokret je bio majstorski. Zastao mi je dah. Bila sam svedok
282
~uda. U jednom trenu ona je bila jadna ru`na starica, da bi

ve} slede}eg postala Pepeljuga u staklenim cipelicama.
îtav ìvot je u~ila da igra, a igrala je samo jedan tren. Ali
ispunila je svoj ìvotni san. Igrala je!
Izabela je po~ela da se smeje i pla~e istovremeno. U
mom prisustvu je opet postala ljudsko bi}e. Nastavile smo
da pri~amo o matematici, nauci i svemu {to je Izabela volela.
Slu{ala sam pa`ljivo svaku njenu re~. Vi ste velika plesa~ica,
Izabela. Ponosna sam {to sam vas upoznala. To sam zaista
i mislila.
Nikada vi{e nisam srela Izabelu. Jo{ se se}am kako sam
se smejala i mahala joj kada smo se rastajale. Od tog dana,
odvajala sam vreme da zastanem i saslu{am ljude na svakom
koraku. Pitala sam ih o njihovim snovima, tragala za korenima njihovih snova, i svaki put sam bila svedok nekog ~uda.
Helis Bridìs
Uvek traìte popust

Trebala mi je nova putna torba i oti{ao sam u robnu ku}u
Blumingdejl u Virdìniji. Na odeljenju putnih torbi i kofera
pri{la mi je jedna èna koja mi se obratila re~ima: Dobro
do{li na na{e odeljenje putnih torbi. Izvolite? Pomogla mi je
da prona|em torbu kakva mi je trebala, koja je ko{tala oko
300 dolara.
Imam prili~no uobi~ajen tekst koji koristim kada kupujem
ne{to u maloprodaji, jer ve}ina ljudi ho}e da spusti cenu.
Pitanje koje postavljam glasi: Kada }e ovo biti na sniènju?
Ona me je pogledala i odgovorila: Oh, kakva {teta. Ovo
je bilo na popustu koje je zavr{eno ju~e.
Zaista? A koliki je bio popust? pitao sam.
Dvadeset pet posto.
Na brzinu sam izra~unao da se radi o nekih 75 dolara
popusta. Pogledao sam je u o~i i rekao: Sada, kad ste mi to
rekli, moram priznati da ne mogu svesno da dam 300 dolara
za torbu, koju sam ju~e mogao da kupim za 225 dolara. To
283
Aladinov faktor
Traite od sveta
ne mogu da u~inim. Morate mi pomo}i da je kupim po ceni

od 225 dolara.
Pa, sniènje je zavr{eno, odgovorila je.
Vidite, ako su je prodavali za 225 ju~e, prodali bi je i danas po toj ceni. Za{to ne biste prona{li nekoga ko ima ovla{}enje da to uradi. Recite mu da sam mislio da sniènje traje
do danas ili da sam bio bolestan, recite im {ta god èlite...
I tako je ona oti{la i vratila se posle pet minuta. Hvala
vam na strpljenju, ali jo{ nisam na{la osobu koju traìm.
Na{la sam nekoga, ali èlim da na|em osobu koja }e nam
dati odgovor koji èlimo. Ne{to kasnije se vratila i rekla mi:
Dobre vesti! Dobili ste je.
Dejv Joho Mla|i
Traìte od sveta da napi{e va{u knjigu

Napisala sam knjigu Secrets of Successful Spekares2. Kada je
izdava~ primio kona~nu verziju rukopisa, bila sam odu{evljena
{to sam najzad zavr{ila posao. Ali izdava~ je mislio druga~ije:
Napravi jo{ 100 strana. Uz dubok uzdah, izabrala sam nekoliko knjiga sa police na kojoj su bile knjige o drànju govora, a jedna od njih se zvala Executive Speeches3. U prvom
odeljku autor je objasnio: Obi{ao sam trideset vrhunskih direktora u zemlji koji su dràli govore i ovo {to sledi na stranicama knjige su njihova stru~na mi{ljenja. Pomislila sam
kakav sam idiot bila. Imam bazu podataka sa hiljadama govornika. Stalno sa njima razgovaram, za{to jednostavno svakoga od njih ne bih pitala za nekoliko njihovih citata? To }e
ispuniti knjigu, a ~itaoci }e imati originalne izjave. Kako dobra ideja! Knjiga je ispala dobro. Oko 250 strana dobrog,
novog materijala!
U slede}oj knjizi, koja je nosila naslov What to say when
you are dying on the platform4, kada je izdava~ prihvatio ru2 Tajne uspe{nih govornika. (Prim. prev.)
3 Govori direktora. (Prim. prev.)
4 [ta da kaete kad vas uhvati trema za govornicom. (Prim. prev.)
284
kopis imala sam samo 40 stvari koje se doga|aju profesionalnim govornicima i to skoro neupotrebljivih. Ali na kraju ih je
bilo ~ak 130! Uglavnom zato {to sam pitala ljude i oni su mi
odgovarali: Pa, znate, kad je ne{to krenulo naopako usred
govora... , i ja sam razmi{ljala: Dobro, {ta ~ovek da uradi
kad se tako ne{to desi? I tako sam bila u stanju da dodam
jo{ hiljade re{enja.
Pitajte, pitajte, pitajte faksom, faksom, faksom!
Zbog svog posla, ve} imam faks i petsto brojeva kojima
imam pristup na pritisak dugmeta. To sam i uradila. Imam
i veliku bazu podataka imejl adresa i poslala sam imejlove
mnogim ljudima {irom sveta. Uzgred, prednost kori{}enja
imejla je taj {to kada vam ljudi odgovore, ne morate da
prekucavate odgovore. Za mene, kao pisca, to je super
u{te|eno vreme i mnogo je preciznije, jer treba samo da
sa~uvam tekst.
Ako mi ne po{alju odgovor faksom ili imejlom, pozovem
ih telefonom. Shvatila sam da se mnogo vi{e informacija dobije telefonom, jer su ljudi spremniji da pri~aju. Sve u svemu,
rekla bih da sam poslala 500 do 600 upita raznim ljudima.
Lili Volters
Recite svima {ta èlite da uradite i neko }e hteti da vam
pomogne.
V. Klement Stoun
Dok sam rezervisao putovanje, nekako se dogodilo da
sam rekao slu`beniku putni~ke agencije kako mi se ~ini da
tro{im previ{e vremena na administrativne poslove umesto
da radim posao koji volim. Volim da obu~avam, da dajem
savete. Stvarno mi je potreban poslovni sekretar, koji bi vodio
poslove, dok bih ja mogao da se posvetim onome {to najbolje
znam. Na moje iznena|enje, on mi je rekao da zna nekoga
ko je upravo napustio njegovu kompaniju i èleo bi da uloì
novac u neki vredan projekat. I tako me je povezao s tim
285
Aladinov faktor
Traite od sveta
~ovekom. Po{to je prisustvovao jednom mom predavanju,

rekao mi je da je impresioniran i da je mo`da zainteresovan
da se uklju~i za nekoliko meseci, po{to prou~i situaciju.
Ja sam odgovorio: To je sjajno, ali ja nemam toliko vremena. Ako ne nabavim novac do slede}e nedelje, izbaci}e
me s posla. On je izvadio ~ekovnu knjiìcu, seo i ispisao ~ek
na 18.000 dolara, kako bi platio moje ra~une. Bio je to pravi
dar s neba.
Verujem da klju~ za dobijanje onoga {to èlite i {to vam
je potrebno leì u tome da budete verni sebi i svojim realnim
ciljevima. Sve dok je ono {to radim u skladu s mojim ciljem,
iskustvo mi govori da }u imati podr{ku.
Frenk Sikone
Na svetlijoj strani
Po{tovana Vojsko SAD,
Mu` me je zamolio da napi{em izjavu kako on izdràva
porodicu. On ne zna da ~ita, zato mu nemojte govoriti. Samo ga uzmite. Meni nije dobar. Nije uradio ni{ta osim {to je
pravio pakao i pio otkad sam se udala za njega pre osam godina, a moram da hranim sedmoro njegove dece. Dobar je
za vrdanje i jelo. Uzmite ga i neka vam je nazdravlje. Meni su
potrebni hrana i njegov krevet za decu. Nemojte ovo da mu
kaète, samo ga vodite.
Uru~io jedan mu{karac iz Arkanzasa

svojoj regrutnoj komisiji 1943. godine
Traìte knjigu
Uvek nas zapanji ~injenica da vrlo mnogo ljudi traì odgovore u knjigama, kada im zatreba neka informacija. Prema navodima jedne skora{nje studije, samo jedan od sedam odraslih
Amerikanaca posle zavr{ene srednje {kole odlazi u knjiàru
da kupi knjigu. Mo`da }e u supermarketu kupiti roman kako
bi se zabavili, ili u prodavnici sa robom na popustu, ili na aero286
dromu, ali ne}e kupiti knjigu sa savetima ili onu koja }e unaprediti njihovu profesionalnu karijeru, popraviti odnose u braku ili od njih na~initi bolje roditelje. To je tu`na statistika, kada se uzme u obzir koliko informacija je zapisano, a koje istinski mogu da pomognu ljudima u svim oblastima ìvota.
Ako biste ~itali jednu knjigu nedeljno iz oblasti koju ste
izabrali, za deset godina pro~itali biste preko petsto knjiga.
To bi vas uvrstilo u sam vrh, me|u jedan procenat onih koji
se bave obla{}u kojom se vi bavite.
Dìm Ron
Traìte biografije
U srednjoj {koli sam bila jedina podr{ka svojoj majci. îtala
sam svaku biografiju do koje bih do{la, da sam skoro
po~ela da ~ujem glasove iz knjiga. îtala sam biografiju
Amelije Erhart onog dana kada sam iznenada shvatila da
moji prijatelji kre}u na koled`, a ja ostajem. Umesto toga,
prihvatila sam jo{ dva posla.
Ali Amelija mi je {apnula: Neke od nas ~eka veliki
put. Ako ga ima{, kreni! Ali ako ga nema{, shvati da ima{
odgovornost da uzme{ sve u svoje ruke. Izgradi svoj i put za
sve one koji }e i}i za tobom.
Tog dana sam re{ila da ne budem neobrazovana. Uìvala
sam ~itaju}i barem {est biografija nedeljno, koje sam dràla
svuda po ku}i, kancelariji i kolima. êsto kaèm Ameliji:
Hvala ti, draga duhovna prijateljice. ûla sam te i uzela ìvot
u svoje ruke!
Doti Volters, pisac, govornik, novinski izdava~, konsultant
Traìte od bibliotekara
Ve}ina ~lanskih karata za biblioteku je besplatna. One koje nisu, obi~no su veoma jeftine ko{taju manje od jedne knjige.
Uzmite jednu i iskoristite je.
287
Aladinov faktor
Traite od sebe
Za razliku od stereotipnog portreta bibliotekara iz filmova,

ve}ina njih su veoma prijateljski nastrojeni i vole da pomaù
ljudima. To je njihov posao. Zato, kada odete u biblioteku,
traìte od bibliotekara da vam pomogne. Moète da u{tedite
sebi mnogo vremena ako koristite njihovu pomo}.
Ako u biblioteci nemaju knjigu koja vam je potrebna, zamolite ih da je nabave za vas. Ve}ina ljudi odustaje ako ne prona|e ono {to traì. Biblioteke ~esto nabavljaju knjigu ako su
sigurne da }e je ljudi traìti. Biblioteke tako|e me|usobno razmenjuju i pozajmljuju jedni drugima knjige. Zamolite ih da
to urade radi vas.
Ako vam trebaju neke informacije, moète da pozovete
lokalnu biblioteku telefonom. Bez ikakvih tro{kova, biblioteke
se obi~no potrude da do|u do podataka koji su vam potrebni.
Na primer, moète da pitate: Koliko traje let izme|u Los
An|elesa i Singapura? ili Kada je izmi{ljen sat? Ve}ina
biblioteka pribavlja takve informacije i javlja ih telefonom ili
mejlom.
12
TRA@ITE OD SEBE
*
Drugi su videli {ta je i pitali su za{to. Ja sam video {ta bi
moglo biti i pitao sam za{to ne.
Robert F. Kenedi
Uvek lep odgovor onome ko postavlja lep{e pitanje.
E. E. Kamings
*
Postavite dobro pitanje
Prijatelj je jednom pitao Isidora I. Rabija, dobitnika Nobelove
nagrade za fiziku, kako je postao nau~nik.
Rabi je odgovorio da je svakog dana posle {kole njegova
majka razgovarala sa njim o tome {ta je bilo u {koli. Nije je
toliko intersovalo {ta je toga dana nau~io, ve} je uvek pitala:
Da li si danas postavio dobro pitanje?
Postavljanje dobrog pitanja me je dovelo do toga da
postanem nau~nik, odgovorio je Rabi.
Najlep{i odlomci
288
289
Aladinov faktor
Traite od sebe
Dèjkob je na kolenima traìo ne{to pod uli~nom svetiljkom, a ~ovek mu je pri{ao i upitao ga {ta traì.
Svoj klju~, odgovorio je.
Ho}ete li da vam pomognem da ga na|ete?
Da, voleo bih da mi pomognete. Tako se Hari pridruìo
Dèjkobu u traènju izubljenog klju~a.
Posle pola sata uzaludnog traènja, Hari je rekao:
Izgleda da va{ klju~ nije ovde. Jeste li sigurni da ste ga izgubili ispod ove svetiljke?
Oh, ne, odgovori Dèjkob. Izgubio sam ga u ku}i, ali
ovde ima vi{e svetla.
va. @ivite s nekim pitanjima nedeljama. Zapi{ite ih i ~esto se

podse}ajte. Razmi{ljajte o njima.
Ba{ kao {to su ova univerzalna pitanja radikalno promenila
ìvot drugim ljudima, mogu da prodube i transformi{u i va{
ìvot. Evo pitanja i nekih pri~a koje su iz njih proistekle.
[ta se pretvaram da ne znam?
To pitanje mi je postavio Bil Mekgrejn 1979. godine: [ta se
pretvara{ da ne zna{? Sve do tada nalazio sam opravdanja
za ono {to mi se doga|alo u ìvotu. Pitanje me je nau~ilo da
prihvatim odgovornost za izbore u svom ìvotu.
Najlep{i odlomci
Dejv Joho Mla|i
Koliko ~esto provodite vreme traè}i odgovore na pitanja

izvan sebe, a mogli biste sebi da postavite ta pitanja. Mo`da bolji odgovori leè duboko u nesvesnom delu va{e li~nosti. Postavljaju}i svom nesvesnom bi}u prava pitanja, moète nai}i na
mudrost, usmerenje i ljubav.
PITANJA KOJA MOGU DA VAM PROMENE @IVOT
Postavili smo slede}e pitanje stotinama ljudi: Koja su vam pitanja postavili drugi, ili ste ih postavili sami sebi, a da su vam
bukvalno promenila ìvot? Evo nekih odgovora. Mi smatramo da su ovo va`na pitanja koja treba da postavite sebi.
Nemojte ih postaviti samo jednom. Postavljajte ih stalno izno290
Koji je va{ cilj?

Koji je va{ cilj u ìvotu? [ta biste uradili kada biste znali da je
nemogu}e da ne uspete? Od tada sam po~eo da razmi{ljam
da li su moji ciljevi bili dostojni mene, umesto da se pitam da
li sam ja bio dostojan svojih ciljeva, i zaista verujem da teìm
mirnijoj, harmoni~nijoj i pravednijoj planeti.
Brajan Klemer
291
Aladinov faktor
Traite od sebe
Zar niste vi ta osoba?

Zapo~ela sam mali posao sa reklamama, putuju}i svuda sa
dvoje male dece koja su me pratila. Mu` me je poveo da
~ujem predavanje Bila Gejva u [rajn auditorijumu. Tih dana
nije bilo èna za govornicom. Dok sam slu{ala, iznenada sam
pomislila: Zar nisi ba{ ti ta èna koja treba da govori kao
Bil? Srce mi je dalo odgovor: Ja sam ta! Sada ja drìm
govore po celom svetu. Slu{ajte poruku svog srca. Reagujte
na unutra{nji poziv.
fizi~ka aktivnost koju moète preduzeti da biste bili bliì cilju. Ja imam svoje jutarnje rituale. Kada ustanem, postavim
sebi neka pitanja. Prva stvar ima srce i ja se zapitam: Da li
ovaj put ima srce? Drugo pitanje glasi: Da li pratim svoj
uzvi{eni zov?
Da li se isti~em?
Koliki je moj nivo angaòvanosti? Da li mi je ìvot
izbalansiran? Da li zalazim dovoljno duboko ili samo ostajem
na povr{ini?
Tim Piring
Doti Volters, koautor sa }erkom Lili Volters,

Govori i obogati se (Speak and Grow Rich)
Kako bi osoba kakva bih ja èleo/la da postanem uradila

ono {to ja treba da uradim?
Ako biste mogli da budete bilo {ta...

Pre vi{e godina jedan gospodin me je pitao: Ako biste mogli da budete bilo {ta u ìvotu, {ta biste bili i kako biste to
radili?
Odgovorila sam: Odlu~ila bih da svaki dan radim ono
{to èlim. Osmislila bih svaki dan prema sebi. To od tada i
radim.
îme jo{ do kraja ovog dana moète doprineti da se pribliìte

svom cilju? To mora da bude neki postupak, na primer neka
Pitanje Kako bi osoba kakva bih ja èleo/la da postanem

uradila ono {to ja treba da uradim? treba da bude jedno
od najpodsticajnijih. Ono vas tera da se usredsredite na
plemenitiju stranu svoje li~nosti, na stranu kojoj se istinski
divite i za koju biste èleli da intenzivnije ìvi u vama.
Po~nite s pitanjem: Kako bi ta dobra strana moje li~nosti,
kako bi ta talentovana strana moje li~nosti, inteligentna strana moje li~nosti, dare`ljiva strana moje li~nosti, uradila ono
{to ja moram da uradim? To }e promeniti va{ ugao gledanja, ali ta promena }e vam pomo}i da ostvarite sve, jer
}ete postati obzirniji, temeljniji i pa`ljiviji pre nego {to ne{to
u~inite.
Momak po imenu Tim Sjuard mi je pri{ao posle odrànog
govora i zatraìo mi neke informacije. Radio je za firmu koja se zvala Tajdi kar i koja se bavila prodajom automobila. Rekao sam mu ono {to me je pitao, on je oti{ao ku}i, primenio
to i postigao dobre rezultate u poslu.
Kada je do{lo vreme za Me|unarodni sporazum o trgovini, ja sam bio doma}in ceremonije to ve~e na banketu.
Denis Vejtli je odrào govor, a ja sam okrenuo mikrofon ka
predsedniku i rekao: Dame i gospodo, u narednih nekoliko
292
293
Helis Bridìs
Jesam li spremna na sve {to je potrebno da dobijem ono {to

èlim?
Postavite sebi pitanje: Jesam li spreman/na na sve {to je potrebno da dobijem ono {to èlim? Ako niste, za{to? Postoji li ne{to drugo {to treba uzeti u obzir? Neki drugi deo va{eg ìvota
koji zahteva jednaku pa`nju? Ako je tako, razmotrite tu okolnost i onda ponovo sebi postavite isto pitanje. Koliko sam
spreman/na da se tome posvetim? Mislim li da bi to bilo dovoljno da ostvarim èljeni rezultat?
[ta jo{ da uradim?
Aladinov faktor
Traite od sebe
minuta preda}u onu belu korvetu iza ugla. Ona }e oti}i u ruke
pobedniku na{eg Me|unarodnog takmi~enja u trgovini. Ove
godine takmi~enje je sve vreme bilo vrlo napeto do pozicije
broj dva, dok je na poziciji broj jedan takmi~ar koji vodi sa
vi{e od trista poena u odnosu na drugoplasiranog. Takmi~ar
sa pozicije broj dva vodi sa jednim poenom u odnosu na
tre}eplasiranog, tre}i u odnosu na ~etvrtog za dva poena,
pa vam to daje sliku o redosledu takmi~ara. Ove godine
je osvaja~ ove bele korvete, me|unarodni trgovac godine,
~ovek iz Bejsitija u dràvi Mi~igen, Tim Sjuard.
Svi su poludeli. Tima su podigli na ramena, doneli ga do
korvete i smestili u nju. Po{to se buka sti{ala, provukao sam
se kroz masu i zagrlio ga. Kako si ovo uradio?, pitao sam.
Odgovorio mi je: Zna{ da sam imao samo devetnaest
godina kada je sve ovo po~elo, nisam imao nikakvog poslovnog iskustva. Oti{ao sam ku}i i zapitao se: Kako bi li~nost me|unarodnog karaktera, kakva bih ja èleo da budem, uradila ono {to ja treba da uradim? Onda je nastavio:
Poravnao sam uniformu, bolje sredio svoje fascikle, bio sam
sve bolji sa svakim novim klijentom, bio sam sve bolji kod prodaje svakog novog automobila, planirao sam vreme malo temeljnije i svakodnevno koristio to pitanje kako bih bio bolji u
svemu. Godinama sam unapre|ivao sebe iz dana u dan i sada sam me|unarodni trgovac godine.
To je fenomenalno, odgovorio sam.
Evo ne~eg jo{ boljeg, uzvratio je. Kod ku}e sam sedeo
i razmi{ljao: Kako bi me|unarodni trgovac godine i{ao na
Me|unarodnu konvenciju u Nju Orelansu? Shvatio sam da
bih i{ao prvom klasom, u jednom pravcu.
êkaj malo, nisi znao da }e{ pobediti, ali si ipak kupio
kartu prvog razreda u jednom pravcu do Nju Orelansa?,
upitao sam ga.
Treba li mi karta za povratak?
Ne, svakako ne. Dobio si korvetu, odgovorio sam.
Dìm Ketkart
294
Za {ta biste èleli da budete stru~njak?

Erl Najtingejl je rekao ne{to {to je za mene predstavljalo prekretnicu u ìvotu. Rekao je to na radiju 1972. godine, kada
sam radio kao slu`benik u Litl Rok hausing autoriti. Slu{ao
sam emisiju Svet koji se menja samo deli}em pa`nje, jer je
radio bio u susednoj prostoriji. Sedeo sam za svojim radnim
stolom, ne{to sam `vrljuckao, jer nisam imao posla, kad sam
ga ~uo kako govori: Kada biste proveli svakoga dana dodatni sat u~e}i, za pet godina ili manje postali biste ekspert
u nacionalnim razmerama. I tako mi je na um palo pitanje:
Ako bih mogao to da postignem rade}i dodatni sat svakog
dana, a ja sam dràvni slu`benik sa osmo~asovnim slobodnim vremenom, do ~etvrtka bih mogao da promenim svet.
[ta bih ja to voleo da radim? I nisam znao! To je veoma
uznemiravaju}e pitanje. Kada znate da moète da postanete
nacionalni ekspert u narednih pet godina, a ne znate u kojoj
oblasti biste voleli da budete ekspert, onda je to razlog da
ostanete budni. I tako sam i ja bio budan. Nedeljama sam sedeo i razmi{ljao o tome. Kona~no mi je palo na um da najvi{e
volim da pomaèm ljudima da se uzdiù. @eleo sam da radim
ono {to je Najtingejl radio. I kao {to znate, to radim ve} osamnaest godina, puno radno vreme.
Dìm Ketkart
Kada }ete znati da ste pobedili?

Jednog dana je u fitnes klubu hotela Ric Karlton u Atlanti
preko puta mene ve`bao jedan od onih tipova napumpanih
mi{i}a. Ja sam ve`bao na spravi svoje svakodnevne ve`be,
dok se on propisno znojio rade}i neku ozbiljnu ve`bu, tako
da sam shvatio da se bavi bodi bildingom i da je uspe{an
u tome. Pitao me je: Koliko }ete vremena provesti na toj
spravi? Odgovorio sam da }u ve`bati tridesetak minuta, na
{ta je on rekao da radi dva sata. Zatim je nastavio da diè
tegove i da mi govori koliko tegova moè da podigne i kako
295
Aladinov faktor
Traite od sebe
je postigao razne stvari, koliko brzo tr~i, kolika su mu kola,

kolika mu je ku}a, kakve ugovore ima, {ta je sve nedavno
prodao. Pitao sam ga: Izvinite, kada }ete znati da ste
pobedili? Pitao me je kako to mislim. Moj odgovor je glasio:
O~igledno je da je ceo va{ ìvot ispunjen takmi~enjem s
drugima. Kada }ete shvatiti da ste ve} pobedili? Odgovorio
mi je: Ja ~ak i ne razumem va{e pitanje. Zatim je nastavio
da mi pri~a o drugom poslovnom projektu na kojem je radio.
Momak nije imao putokaz! Ali mislim da }e kasnije, ako bude
razmislio o mom pitanju, pogoditi su{tinu onoga {to mu se
doga|a. Jer sasvim je jasno da duboko u sebi nije sre}an,
ina~e se ne bi stalno poredio sa svima okolo.
da ispri~aju svoja iskustva. Nau~nici su im postavljali slede}a

pitanja:
1. Kako ste izraàvali sposobnost da volite dok ste bili
ìvi?
2. Kakvu ste mudrost stekli iz ìvotnog iskustva?
PITAJTE SVOJE NESVESNO BI]E
Najpoznatiji svetski nau~nici koji istraùju smrt i umiranje

prenose nam {ta su ~uli od ljudi koji su umrli, odnosno doìveli klini~ku smrt, pre{li na drugu stranu, a onda se vratili
Moj najve}i uspeh je to {to sam otkrio postavljanje pitanja

samom sebi. Pre dvanaest godina sam prolazio kroz period ispunjen ozbiljnim li~nim problemima i po~eo sam da razvijam frustracije, jer mi ni{ta nije i{lo kako treba. Pro~itao
sam ne{to o uspostavljanju odnosa sa svojim unutra{njim
bi}em, unutra{njim umom. Ni{ta nisam znao o tome i u po~etku mi se sve zajedno ~inilo pomalo uvrnuto, ali kako ni{ta
drugo nije vredelo, odlu~io sam da probam. Kako su se pojavili prvi uspesi, odlu~io sam da posle dvadeset pet godina
prestanem da pijem. Koriste}i se ovim postupkom postavljanja pitanja svom unutra{njem bi}u, uspeo sam u tome sasvim sam bez podr{ke i bez tu|e pomo}i. To je bio veoma
veliki uspeh koji me je u~vrstio u uverenju da je ovaj postupak dobar.
Zaklju~io sam da je to moj posao mog svesnog uma
da postavljam pitanja. Unutra{nje bi}e, ili moj unutra{nji um,
mi daju odgovore. Tre}i korak je sprovo|enje dobijenih odgovora u spolja{njem svetu u delo. I tada sam mogao da se
vratim i uradim slede}i proces sa svojim unutra{njim bi}em
i umom.
Kada sam zapo~eo sa tim procesom, pre jedanaest ili
dvanaest godina, nisam znao {ta zapravo radim i u po~etku
je i{lo pomalo sporo, ali ne{to kasnije, posle ste~ene prakse,
otkrio sam da sa jasno}om pitanja po~injem da dobijam mnogo korisnije i vrednije odgovore.
Kada sam po~eo sa pitanjima, sva su bila vezana za
re{avanje problema, ali sam se razvijao tako {to sam posta-
296
297
Dìm Ketkart
Ko sam i kuda sam krenuo?
Postavite sebi pitanje svetog Petra
Aladinov faktor
Traite od sebe
vljao pitanja vezana za ono {ta èlim da radim u svetu i kude

}u sa svojim ìvotom. Pre otprilike godinu i po dana po~eo
sam da postavljam pitanja o svom duhovnom ìvotu. [to
sam se vi{e primicao {ezdesetoj godini ìvota, po~eo sam sa
nekim ozbiljnim razmi{ljanjima o ìvotu, postavljaju}i sebi pitanja: Ko sam i za{to sam ovde?
[ta mi je potrebno da bih bio uspe{an i da bih krenuo
na duhovno putovanje koje je va`no za mene i ostatak mog
ìvota?
Sa svakim odgovorom koji sam davao, moja pitanja su
bivala sve pro~i{}enija, a tako sam dobijao i sve odre|enije
odgovore. Nazvao sam ovaj proces mentalno treniranje.
Treniram sebe, a tako|e koristim ova pitanja da bih trenirao druge.
Otkrio sam da je daleko najefikasnije kada su ta pitanja neutralna i bez prosu|ivanja. Kada se ne pretvaram da unapred
znam odgovore ili da name}em odgovor u samom pitanju.
Jedan od odgovora koji sam dobio u tom procesu razvoja
duhovnog putovanja je zaklju~ak da moram da uradim ne{to
{to }e predstavljati davanje. Ujediniti se sa svemirom i onim
kako on deluje, umesto postojati kao nezavisni entitet. Tada
sam po~eo da postavljam ovu vrstu pitanja:
[ta da uradim na svom duhovnom putovanju, {to }e doprineti drugima, {to }e doprineti univerzumu ili ~ove~anstvu?
Nastavljam da budem sve odre|eniji u svojim pitanjima.
Ako na primer dobijem odgovor duhovno putovanje, ja
onda pitam: Dobro, {ta onda treba da uradim da bih ga
izveo?
Odgovor je bio da pripremim ne{to korisno ili vredno za
druge. Da napi{em knjigu koja }e pomo}i drugima na njihovom duhovnom putovanju.
U izvesnom smislu ja vodim dijalog sa sobom i samo
traìm ve}u odre|enost, a onda jednostavno ~ekam odgovore. Ako slede}i odgovor nije sasvim jasan, onda postavljam
298
slede}e pro~i{}avaju}e pitanje. To je kao lju{tenje luka. Ja samo idem sve dublje i dublje. Uspostavljam sve ve}i nivo saradnje izme|u svog svesnog i nesvesnog uma.
Ljudi me pitaju kako dobijam odgovore. Ponekad ih
~ujem kao re~i ili re~enice. Ponekad vidim slike. Ponekad mi
dolaze u vidu ose}anja, koja mogu, ali ne moraju biti pra}ena
slikama. Ako ostanem pri tome, jer ~esto nisam siguran kako
da protuma~im te kinesteti~ke odgovore, ja na kraju dobijem
sliku nekad sa re~ima, a nekad bez re~i. Ponekad su te slike
prili~no metafori~ne. Onda kaèm: Pomozi mi da shvatim
{ta ovo zna~i. Na taj na~in dobijam jo{ informacija o svrhi.
Kakva je dublja svrha svega toga? Ponekad dolazim do svrhe
direktnim pitanjem: Kakav je cilj svega toga? ili: [ta time
namerava{ da postigne{? ili: [ta sve to zna~i?
Dòn Priskorn
Ra|anje ideja
@ivot doktora Elmara Gejtsa je pravi dokaz da njegova metoda razvijanja tela i uma moè da rezultira zdravim telom i
pove}anjem efikasnosti uma. Napoleon Hil se prise}a kako je
naoruàn pismenom preporukom Endrua Karnegija oti{ao u
posetu dr Gejtsu u njegovu laboratoriju u êjvi êjsu. Kada
je Napoleon stigao, sekretarica dr Gejtsa mu se izvinila, jer u
tom trenutku nije smela da uznemirava dr Gejtsa.
[ta mislite, kada }u mo}i da ga vidim?, pitao je Napoleon
Hil.
Ne znam, ali moè da potraje i tri sata, odgovorila je
sekretarica.
Da li biste mi rekli za{to ne smete da ga uznemiravate?
Ona je malo oklevala, a onda je odgovorila: On ra|a
ideje.
Napoleon Hil se nasme{io: [ta zna~i ra|ati ideje?
Uzvratila je sme{ak i rekla: Mo`da je bolje da vam to dr
Gejts objasni. Zaista ne znam koliko }e trajati, ali slobodno
299
Aladinov faktor
Traite od sebe
sa~ekajte. Ako biste vi{e voleli da do|ete neki drugi put, pogleda}u da li bih mogla da zakaèm u odre|eno vreme.
Gospodin Hil je odlu~io da ~eka. To je bila valjana odluka. Ono {to je nau~io je bilo vredno ~ekanja. Evo kako je
Napoleon Hil ispri~ao ono {to se de{avalo:
Kada je dr Gejts kona~no u{ao u sobu, njegova sekretarica
nas je upoznala, a ja sam mu u {ali ispri~ao {ta mi je ona rekla. Po{to je pro~itao pismenu preporuku Endrua Karnegija,
on mi je ljubazno odgovorio: Da li vas zanima da vidite gde
sedim kada dobijam ideje i kako se pripremam?
Poveo me je u malu prostoriju, zvu~no izolovanu.
Name{taj u sobi se sastojao od ravnog stola i stolice. Na
stolu su bili komadi}i papira, nekoliko olovaka i dugme za
uklju~ivanje i isklju~ivanje svetla.
Dr Gejts mi je objasnio da bi, kad ne bi bio u stanju da
re{i neki problem, oti{ao u sobu, zatvorio vrata, seo, isklju~io
svetlo i duboko se koncentrisao. On je primenjivao uspe{ni
princip kontrolisane pa`nje traè}i od svoje podsvesti da mu
da odgovor za odre|eni problem, ma kakav on bio. U nekim
prilikama ideje nisu dolazile lako. U drugima bi mu pak odmah do{le na um. U nekim slu~ajevima trebalo je da pro|e
i po dva sata pre nego {to bi se pojavile. îm bi ideje po~ele
da se kristali{u, on bi upalio svetlo i po~eo da ih zapisuje.
Kada je Napoleon Hil pitao dr Gejtsa da mu objasni izvor

rezultata dok sedi i ~eka da se ideje rode, on mu je dao slede}e
obja{njenje:
Izvori ideja su:
1. Znanje sa~uvano u podsvesnom umu i ste~eno li~nim
iskustvom, posmatranjem i obrazovanjem.
2. Znanje koje su akumulirali drugi preko istih medija i koje se moè prenositi telepatijom.
3. Veliko skladi{te univerzuma Beskona~ne Inteligencije,
u kojoj je sa~uvano sveukupno znanje i svi podaci i do
koje je mogu}e dopreti preko dela podsvesnog uma.
Kada sednem ~ekaju}i da se rode ideje, mo`da pristupam
jedmom ili svim tim izvorima. Ako su drugi izvori ideja na raspolaganju, ja ne znam koji su.
Dr Elmar Gejts je na{ao vreme da se koncentri{e i razmi{lja
u potrazi za ne~im vi{e. Ta~no je znao {ta traì. I nastavio je
do kraja sa pozitivnim radom!
V. Klement Stoun
Dr Elmar Gejts je pro~istio i usavr{io vi{e od dve stotine

patenata, koje su drugi pronalaza~i zapo~eli, ali su propali
neposredno pre uspe{nog okon~anja. On je bio u stanju da
doda sastojke koji su nedostajali ne{to vi{e. Njegov metod
je bio takav da bi po~eo pregledanjem zahteva za patente i
crteè, sve dok ne bi prona{ao slabu ta~ku, upravo ono {to je
nedostajalo. On bi u sobu sa sobom poneo zahtev za patent
i crteè. Dok je sedeo i ~ekao da ideje do|u, on se koncentrisao na nalaènje re{avanje odre|enog problema.
300
301
Aladinov faktor
Traite od vie sile
je samo da zatraìte i najmanju pomo} i dobi}ete je. Mnogo

je ljudi koji ne traè pomo} ili okre}u le|a.
Tim Piring
Traìte pomo}
13
TRA@ITE OD VI[E SILE
*
Sa zahvalno{}u kazujte Bogu èlje va{e.
Poslanica Filipljanima 4:6
Kada ~ovek uradi sve {to moè, uvek postoji svemogu}i,
tajanstveni posrednik, ~iji mu je uticaj potreban da bi
obezbedio uspeh. Jedino je molitvom mogu}e dopreti do
njega.
Rasel H. Konvel
*
Majka Tereza iz Kalkute je imala san. Rekla je nadstojnici
svog manastira: Imam tri penija i san od Boga da sagradim
siroti{te.
Majko Tereza, ne moète sagraditi siroti{te sa tri penija. Sa
tri penija ne moète ni{ta!, blago ju je prekorila nadstojnica.
Znam, odgovorila je sa sme{kom ali uz Bo`ju pomo} i
tri penija mogu sve!
Moja supruga Fren je imala rak. Posle operacije je leàla

kod ku}e, puna straha. Celo telo joj se nekontrolisano treslo
kada bi pomislila da }e umreti i ostaviti porodicu. Iskreno
se molila za pomo}. Odgovor je brzo stigao. Pri~ala je da je
to izgledalo kao da je Bog stavio toplo }ebe preko kreveta,
pokrio je od glave do pete i rekao: Ne brini, sve }e biti u
redu. Ona je ispri~ala da to nije bilo ovozemaljsko iskustvo.
Telo je prestalo da se trese i ja sam znala da }u ìveti.
Nikada nije pogledala unazad. Sada za nju ìvot ima novo
zna~enje i cilj. To je bilo pre devet godina.
Li Hjuit
I zaista vam kaèm {ta god u molitvi zatraìte, vjerujte
da }e biti va{e, i da}e vam se.
Marko
Nau~ila sam da se usrdno molim na ~asu algebre u srednjoj
{koli. Na{ profesor je uvek imao neke kvizove. îm bi
najavio kviz, ja bih po~ela da se molim. Redovno sam na tim
kvizovima dobijala 100 bodova.
Meri Halnik, prodekan Univerziteta u Santa Moniki
Kre}emo se ka ta~ki u istoriji gde je duhovna energija vrlo

mo}na. Potrebno je samo da se ljudi okrenu ka toj energiji i
da traè. U Bibliji stoji: Traì i dobi}e{. Bog ~eka, potrebno
302
303
Aladinov faktor
Traite od vie sile
Kada se molim, doga|aju se slu~ajnosti, a kada se ne

molim nema ih.
Vilijam Templ
Godine 1976. kada sam bio savetnik u jednom kampu u
severnoj Kaliforniji, nau~io sam va`nu lekciju o traènju.
Moja prijateljica Merilin i ja smo dve nedelje vodili deset
tinejdèra kroz divljinu. Sedme no}i smo kampovali u
surovom planinskom predelu na nepoznatoj teritoriji.
Danima nikoga nismo videli. Dok smo spavali, }udljiva
letnja vejavica je navejala pola metra snega na nas. Preno}ili
smo zbijeni jedni uz druge kako bismo se ugrejali. Kad je
sunce iza{lo, oluja je jo{ bila toliko jaka da smo jedva videli
dva koraka ispred sebe. Zamela je sve tragove. Nismo mogli
da vidimo okolne planine da bismo mogli da protuma~imo
mapu. Hrane smo imali malo, jer je tog dana trebalo da
pe{a~imo do hrane koja nam je ba~ena.
Bio sam upla{en. Ne, bio sam prestravljen. Ose}ao sam
se odgovornim za bezbednost svih nas. Ako bi se vejavica
nastavila, ve} mokra ode}a i vre}e za spavanje vi{e nam ne
bi dràli toplotu. Ili bismo dobili hipotermiju i izgubili neke
prste na nogama i rukama, ili bismo umrli od hladno}e. Setio
sam se obli`njeg planinskog vrha koji smo videli prethodnog
dana. Ostavio sam Merilin s decom i krenuo da se probijam
kroz ljutu me}avu, koja je ve} uve}ala sne`ni pokriva~ na
skoro jedan metar. Bez daha i smrznut, kona~no sam stigao
do vrha, ali nisam mogao da vidim dovoljno daleko da bih
mogao da se orijenti{em. U glavi mi je bila slika upla{ene
dece koja su se oslonila na mene.
Moj strah je bivao sve ve}i. Na kraju, u o~ajanju, pao
sam na kolena i po~eo da se molim. Molio sam Boga da
zaustavi vejavicu barem toliko da moèmo da vidimo put
kroz planinu. U tom trenutku, stvarno sam verovao da }e
oblaci nekim ~udom nestati. Nekoliko minuta ni{ta se nije
doga|alo. Zajecao sam pri pomisli na naslove u novinama sa
304
detaljima o na{oj smrti. Preklinjao sam Boga, ali ni{ta se nije

doga|alo. Kona~no sam odlu~io da se vratim do ostalih kako
bismo isplanirali novu strategiju. Dok sam se spu{tao sa vrha,
moja stopala su se nevoljno kretala u drugom pravcu. To je
bilo ~udno. Ose}ao sam kao da me neko vodi, iz razloga koji
nije bio o~igledan, ka zadnjoj strani planine. Kada sam za{ao
za ugao, pogledao sam dole i video slaba{an trag. Povikao
sam radosno iz sveg glasa i potr~ao nazad, ka ostalima, sa
ve{}u koja }e nam spasiti ìvot.
Piter Randèl
Traìte uputstvo
Uvek }u se se}ati no}i kada su me pozvali u bolnicu zbog
Dòna Vejna, filmskog veterana. Trebalo je da bude operisan
ujutru, a lekari su se pribojavali raka. Molio sam se za
boànski savet celim putem do bolnice. Treba li da budem
otvoren i da direktno pitam svog prijatelja Djuka Vejna da li
je spreman za susret sa Bogom? Osetio sam snaàn poriv da
odbacim taj stav. Treba li da pitam: Da li si spasen i da li ti je
opro{teno, i ako umre{ no}as ho}e{ li oti}i u raj? Odgovor
koji sam dobio je bio jasan: Ne, to ne}e{ re}i.
Onda sam ~uo jo{ uvek slaba{an glas, koji sam
identifikovao kao Sveti duh ìvog Hrista. Rekao mi je:
Jednostavno ubaci Isusa Hrista u misli Dòna Vejna. On }e
prihvatiti ili odbaciti Hrista. O tome se jedino i radi.
Kada sam stigao u bolnicu, na{ao sam slavnog glumca
kako samo u {orcu leì u krevetu. Popri~ali smo, a onda sam
ga upitao: Djuk, mogu li da se pomolim za tebe?
Njegov odgovor je bio brz: Nego {ta, Bobe. Potrebna
mi je sva mogu}a pomo}. Se}am se da sam video kako je
za`murio, imao je mu~an i napet izraz lica, dok sam se ja
molio.
Bez ikakvog plana ili zavere, ili bilo kakvog smi{ljanja, ~uo
sam sebe kako izgovaram: Boè, Dòn Vejn zna za tebe.
305
Aladinov faktor
Traite od vie sile
Slu{ao je o tebi celog ìvota. On ti se divi. On te po{tuje.

I u dubini du{e zna da ti moè{ i èli{ da mu oprosti{ sve
njegove grehe. Duboko u sebi on te prihvata, veruje u tebe
i voli te, sada.
U tom trenutku sam otvorio o~i, da bih video lice Dòna
Vejna smireno kao uskr{nje praskozorje, {to verovatno niko nikada nije rekao. Napetost mu je nestala s lica. Nije
bilo apsolutno nikakvog traga neprijatnosti, duhovne nelagodnosti ili psiholo{kog nemira. Bez sumnje, ja sam izrekao prave re~i, a on ih je sledio bez otpora i sa iskrenim
prihvatanjem.
Robert H. [uler
Traìte izle~enje
Jedna èna je imala tumor toliko veliki da joj je visio na
grudima. Nije htela da ide u bolnicu. @ivela je u jednoj
stra}ari. Nikoga nije pu{tala unutra, ali je mene na kraju ipak
pustila da u|em. Sprijateljili smo se i ja sam joj pomogao
da nabavi hranu i sve {to je potrebno. Bila je jako bolesna.
Morala je hitno da ode u bolnicu da bi dobila transfuziju krvi,
jer joj je krv bila zatrovana.
I tako sam sedeo i gledao Hristovu sliku, a na kraju sam
rekao: Boè, {ta da u~inimo za Ketrin? [ta da u~inimo za
nju da pomogne sama sebi?
Dok sam gledao sliku, stigla mi je poruka: [ta èli{ da
uradi{? Na mene je iznenada pala odgovornost za ìvot,
telesni i duhovni, drugog ljudskog bi}a.
Pomislio sam: Nisam dostojan takve odgovornosti.
Jedno je moliti Gospoda za pomo}, ali je pitanje glasilo: [ta
èli{ da uradi{?
Na trenutak sam pomislio kako ljudi prolaze kroz ìvot
na zemlji da bi ne{to nau~ili i mo`da bi i ona trebalo ne{to
da nau~i. Mo`da bi za nju to bila najbolja duhovna hrana,
mo`da joj je zato potrebna ta bolest. Drugi deo mene je
èleo da izle~i svakoga i da svima bude dobro.
306
To monstruozno saznanje nateralo me je da kaèm: U

svom srcu, ako bih mogao da biram, ja bih voleo da ona bude izle~ena. U roku od dve nedelje, ona je po~ela da odlazi
u bolnicu, a u roku od dva meseca je krenula na zra~enje i
rak se povukao, a i grudi su joj opet bile normalne. Lekar na
klinici je rekao da je ~udo {to je ona ìva i {to se tumor povukao. To je bio odgovor na molitvu za ìvot drugog ljudskog
bi}a, koje je bilo u istinskim mukama.
Tim Piring
Traìte od an|ela
U svojoj najprodavanijoj knjizi Embraced by the Light5, Beti
D`. Edi tvrdi da je usled klini~ke smrti 1973. godine videla
an|ele kako s puno ljubavi hitaju da odgovore na molitve, radosni zbog svog posla. Te molitve su se pokazale kao svetionici, kao zra~ak svetla, iskre koje su dolazile sa zemlje.
Jasno su mi rekli da su ~uli sve moje molitve i da su mi
sve èlje usli{ene, nastavlja pri~u.
Shvatila sam da po{to izgovorimo molitve sa èljama, treba da ih pustimo i da imamo poverenje u Boga da }e ih usli{iti. On zna na{e potrebe u svakom trenutku i samo ~eka na
na{ poziv da nam pomogne. On ima svu mo} da nam na molitve odgovori, ali je ograni~en sopstvenim zakonima i na{om
voljom. Mi moramo pobuditi njegovu volju kako bi ona postala na{a. Moramo imati poverenja u njega. Kada zatraìmo
sa iskrenom èljom, nema sumnje da }emo i dobiti.
Sandra Rodèrs
Molitva za novac
Jednog sun~anog jutra {etala sam u blizini kantri kluba Plaza
u Kanzas Sitiju. Imala sam nov nov~anik. Tek {to sam ga kupila. Kad sam ga izvadila iz torbe, otvorila sam ga i pogledala
5 U zagrljaju svetla. (Prim. prev.)
307
Aladinov faktor
Traite od vie sile
unutra. Dràla sam ga na dlanovima i zamolila Boga da blagoslovi nov~anik, tako da sav novac koji u njega u|e i iz njega iza|e bude blagosloven za sve. U tom trenutku, jedan
karavan se zaustavio pored mene i dvojica ljudi su bez re~i
bacili stotine penija na mene. To su bili istinski peniji koji su
pali s neba.
Ketrin Kasl
Kako da se molite
Jedne no}i dok je ~uvao unu~ad, deda je pro{ao pored unukine sobe i ~uo je kako vrlo smerno ponavlja azbuku. [ta to
radi{?, upitao je.
Molim se, objasnila je devoj~ica. Ali ne mogu da
smislim prave re~i ve~eras, pa zato govorim sva slova. Bog }e
ih ve} umesto mene sastaviti kako treba, jer on zna o ~emu
razmi{ljam.
Odlu~ite da u~inite najmanje jedno dobro delo svakoga

dana
Odlu~ite da svakog dana u~inite barem jedno dobro delo,
ako ne i nekoliko ili bezbroj.
Svakog jutra razgovarajte s Bogom i pitajte ga: [ta dobro
mogu danas da u~inim?
On }e vam odgovoriti i pokaza}e vam put, jer on je u vama.
A vi }ete mu dati ìvot svojim pitanjem.
On se ne moè iskazati ako to od njega niko ne traì.
Bog vam se obra}a kroz va{u du{u koja je istinski vodi~ kroz
ìvot.
Pitajte Boga, traìte od Boga, vodite raspravu s Bogom i
bi}ete izvor mnogih ~uda.
Stvara}ete ih svuda oko sebe.
înite barem jedno dobro delo svakoga dana do kraja
ìvota.
Samo zamislite koliko }e to dobrote biti!
A ako bi svih 47 milijardi ljudi na Zemlji ~inilo jednu dobru
stvar svakoga dana, KAKVA BI TO PLANETA BILA!
Dr Robert Miler, savetnik u penziji,

Univerzitet mira, Kostarika,
biv{i generalni podsekretar Ujedinjenih nacija
308
Najlep{i odlomci
Molite se, a onda se prepustite verovanju

Kada je drào govor u Atingamu, Endru Glazevski je
pomenuo zakone izraàvanja i izjavio ne{to veoma zanimljivo:
Ako nastavite da se molite za ne{to, aktivirate reverzibilne
zakone. Nisam razumeo {ta je hteo time da kaè, pa mi
je objasnio: To je veoma jednostavno. Ako nastavite da
se molite za ne{to, to pokazuje da nemate vere. Treba da
zamolite samo jednom i onda da se prepustite verovanju.
Dejvid Spengler
Nebo nikada ne pomaè onome ko ni{ta ne ~ini.
Sofokle
Posle molitve dolaze dela

Molite se Bogu, ali veslajte ka obali.
Ruska poslovica
Jedan dobar i odan ~ovek je zapao u nevolje s novcem. Svaki
put kad bi pogledao oko sebe, izgledalo je da se pred njega
postavlja novi zahtev, sve dok kona~no nije toliko osiroma{io
da nije imao ni za {ta. Jedne no}i, u o~ajanju, pao je na
kolena, podigao o~i ka nebu i po~eo da se moli: Dragi Boè,
309
ta ekate? Ponite!
Aladinov faktor
ja sam siroma{an. Molim te da dobijem na lutriji {to pre!

Slede}e nedelje je bio optimista i stanje mu se promenilo.
Posle tri meseca, vera je po~ela da bledi, a do kraja godine je
postao ogor~en {to jo{ nije dobio ni nov~i}.
Ima li te, Boè?, molio je. Verovao sam da }e{ mi
pomo}i, ali ve} je cela godina pro{la, a od tebe nema
odgovora na moje molitve.
Iznenada, na nebu se pojavi taman oblak, sevnu{e munje,
i jedan glas zagrme: ûjem te... ~ujem te. U stvari, ~uo sam
svaku tvoju molitvu, ali pruì mi priliku. Najmanje {to moè{
da uradi{ je da kupi{ tiket za lutriju.
Molitve zahvalnosti
Molitve zahvalnosti uvek bi trebalo da prethode
molitvama sa zahtevima.
Nepoznati izvor
Misao zahvalnosti nebesima je najsavr{enija molitva.
G. E. Lesing
14
[TA ÊKATE? PO^NITE!
*
Najve}i cilj obrazovanja nije znanje, ve} delanje.
Herbert Spenser
Trebalo bi da nas u~e ne da ~ekamo inspiraciju,
ve} da po~nemo sa radom. Akcija uvek ra|a inspiraciju.
Inspiracija retko ra|a akciju.
Frenk Tibolt
*
Nema idealnog trenutka
Ne ~ekajte. Nikada ne}e biti pravi trenutak.
Napoleon Hil
Zapamtite, ne postoji pravi trenutak ni za {ta. Postoji samo

sada. Mi vas svim srcem hrabrimo da zapo~nete putovanje ka
vi{im nivoima ispunjenja i produktivnosti, smesta.
Ne ~ekajte da sve bude kako treba. Nikada ne}e sve biti
savr{eno. Uvek }e biti izazova, prepreka i manje savr{enih uslova. Pa {ta! Po~nite odmah. Sa svakim korakom koji napravite,
postaja}ete sna`niji, ve{tiji, sigurniji u sebe i uspe{niji.
310
311
ta ekate? Ponite!
Aladinov faktor
Sve {to èlite je tu i ~eka da zatraìte. Sve {to vi èlite, èli

vas. Ali morate ne{to preduzeti da biste to i dobili.
Sanjati o ne~emu da biste to uradili valjano je ispravno,
ali sanjati o ne~emu onda kada treba da radite je
pogre{no.
Osvald êmbers
Vreme za snove je pro{lo. Sada je vreme da ustanete i

po~nete da traìte ono {to èlite. Po~nite polako, a onda
ubrzavajte; odmah prionite i po~nite od smelih i jasnih
zahteva. U svakom slu~aju je dobro. Uradite ono {to ose}ate
da je dobro za vas. Samo po~nite.
Putovanje od hiljadu milja po~inje jednim korakom.

Konfu~ije
Prvi korak je najteì.
Nepoznat izvor
ôveka spasava prvi korak. Pa onda jo{ jedan korak.
Antoan de Sent Egziperi
[ta god moète da u~inite, ili sanjate da moète, zapo~nite. Hrabrost u sebi sadrì genijalnost, mo} i magiju.
Gete
Niko to ne moè da uradi umesto vas.
Ralf Kordiner
Niko to ne}e uraditi umesto vas.
Ben Stajn
Morate posti}i da se ne{to dogodi.
Dò Grin
Onaj ko ho}e da nau~i da leti, mora prvo da nau~i da

stoji, i da hoda, i da tr~i, i da se penje, i da ple{e; ne moè
se uleteti u letenje.
Fridrih Ni~e
Jedini na~in za po~etak je da po~nete.
Nepoznat izvor
312
ôvek koji preme{ta planinu po~inje nose}i malo

kamenje.
Vilijam Fokner
Nadamo se da ste uìvali u ovom putovanju kroz svet pitanja. Nadamo se da ste svesniji zna~aja jasnog, direktnog, ponovljenog traènja onoga {to èlite u ìvotu.
Svako koga upoznate i svako iskustvo koje steknete je potencijalni Duh u va{em ìvotu. Treba samo da budete otvoreni.
313
Aladinov faktor
Otvorite um da biste videli priliku.

Otvorite srce da biste ~uli {ta èlite.
Otvorite usta da zatraìte.
Otvorite ruke da prihvatite darove koje }ete dobiti.
I do{ao je dan kada je opasnost da se ostane zbijen u pupoljku bio bolniji od opasnosti da se procveta.
Anais Nin
Hvala vam {to ste pro~itali ovu knjigu i podelili na{e

iskustvo. Na{a kona~na èlja za vas je da pitate, pitate, pitate,
pitate sve dok vam se snovi ne ispune!
314

Aladinov Faktor

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Aladinov Faktor

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

D`ek Kenfild

i Mark Viktor Hansen

Ako mo`ete ne{to da dobijete, a da ni{ta

ra na planeti!), Dejvid Ger{enson (koji nam je pomogao da

Neka imena i osobine onih koji su nam pomogli smo

Kada sam bio mali prosjak,

Mono & Maana

1. Pet prepreka u zahtevanju: najva`niji razlozi {to

2. ^itav novi svet: dobrobit od tra`enja

6. Izlazak iz lavirinta straha

10. Tra`ite na poslu

11. Tra`ite od sveta

12. Tra`ite od sebe

13. Tra`ite od vi{e sile

14. [ta ~ekate? Po~nite!

Dok nisam shvatio da treba da traìm ono {to èlim ìveo

smo morali da pakujemo u deset ili vi{e kesa. Kada bismo se

Ti si sa mnom, sa Duhom koga si pozvao, javio

ljama u avionu, iako su mi nudili i prvu klasu. Prihvatio sam

Pet prepreka u zahtevanju

Najva`niji razlozi {to ne tra`imo ono {to `elimo

Pet prepreka u zahtevanju

Ne znamo {ta je dostupno i mogu}e

jane, ili smo bili primoravani da ih se stidimo. Mogli su da nas

Ne znamo {ta zaista `elimo i {ta nam zaista treba

Mnoge od nas nikada u ku}i nisu u~ili kako da jasno i

Mnogi od nas nemaju dodira sa svojim pravim potrebama i

Barbara de An|elis, psiholog, autor knjiga

Pet prepreka u zahtevanju

ti ne{to nije bio model u mojoj ku}i, tako da sam odrastao sa

Ron Hulnik, autor knjige

o~ekuj previ{e od ljudi kao {to je tvoj otac; i da je bolje }utati,

2. OGRANI^AVANJE I NETA^NA UBE\ENJA

Odakle nam ova ube|enja dolaze?

Ro|eni smo sa umom koji je bio prazna baza podataka i tek

Pet prepreka u zahtevanju

Prestani da me optere}uje{ svojim zanovetanjima.

Programirala nas je {kola

Sme{no je bilo u {koli. Seo je u ~etvrtastu sme|u klupu,

Odlomak pesme O {koli, koja je uru~ena u~iteljima u

Programirali su nas vode}i mediji

Pet prepreka u zahtevanju

Religiozno vaspitanje nas uslovljava

Programirali su nas na{i doktori

Pet prepreka u zahtevanju

NEKOLIKO NAJ^E[]IH OGRANI^AVAJU]IH

Kad sam imala {est godina, moja majka je povela sestre i

Ako `elite vi{e romantike, pa`nje, posve}enosti ili pomo}i

Jednog popodneva dok su {etali, mali{an je upitao oca kako

Pet prepreka u zahtevanju

Pre ili kasnije, ako otac ne bude pru`ao odgovore, de~ak }e

on nasilnik. A ako se udam za njega, zarobila sam se za ceo

Pet prepreka u zahtevanju

@elim da do|e{ u moju ku}u, u~itelju,

U srednjoj {koli sam bio zaljubljen u jednu devojku, najlep{u

Pla{imo se da ne ispadnemo glupi

Pet prepreka u zahtevanju

Jednostavno ne mogu da razgovaram sa svojom majkom.

Tada su po~ela da mi naviru se}anja na trenutke u mom

Pet prepreka u zahtevanju

Ne budi naporna, previ{e zahtevna. To dame ne rade, nije

Strah od beskrajne obaveze

@enama je re~eno da je tra`iti, `eleti i ~eznuti za ne~im